Drumska vozila. Saobraćaj i transport, VI semestar. doc. dr Dragan Ružić (103a MI) ,

Transcript

1 Saobraćaj i transport, VI semestar nastavnici: doc. dr Dragan Ružić (103a MI) , ruzic@uns.ac.rs doc. dr Boris Stojić (A1-1 MI) , bstojic@uns.ac.rs asistent: Stjepan Galamboš Šifra predmeta: SOI361 ESPB bodova: 6 Fond časova:

2 Struktura predmeta 1. deo Uvod, klasifikacija, definicije, tehnički uslovi, identifikacija Koncepcije gradnje motornih vozila Transmisija Sistem za oslanjanje, sistem za upravljanje, sistem za kočenje, noseće konstrukcije 2. deo Teorija kretanja drumskih vozila 3. deo Tehnička eksploatacija i održavanje 2

3 Literatura Stojić B., Poznanović N., Ružić D., Dorić J.:, FTN Novi Sad, Ružić D., Poznanović N.: Dodatni materijal iz predmeta Osnovi motornih vozila, skripta, (u dva dela) Predlošci za nastavu iz predmeta Osnovi motornih vozila - dostupni online 3

4 Obaveze i ocenjivanje Predispitne obaveze Pohađanje predavanja (utorak 8:15, 206): 5 poena Pohađanje vežbi 5 poena 1. test 20 poena Na ispit može da se izađe sa najmanje 30% postignutih predispitnih obaveza = 9 poena. Ispit (max. 70 poena): Ispit je pismeni i student je zadovoljio usmeni deo ispita ukoliko je osvojio najmanje 38 poena. Student je položio ispit iz predmeta ukoliko je zbir osvojenih poena u predispitnim obavezama i na usmenom ispitu najmanje 55 poena. 4

5 Istorijat MV Do pojava različitih samohodnih vozila, uglavnom na parni pogon Početak razvoja malih motora sa unutrašnjim sagorevanjem (Daimler 1882) Cugnot (FR), masa 2,5 t brzina oko 4 km/h, nosivost oko 4 t učestvovao u saobraćajnoj nezgodi! 5

6 1885. Karl Benz je napravio i patentirao prvi automobil pogonjen Oto motorom 6

7 Električni automobil Phaeton, Lohner-Porsche sistem, x 2kW, 32 km/h 7

8 1899. električni automobil snage 68 KS La Jamais Contente ( Nikad zadovoljan ) postavlja novi brzinski rekord:105,88 km/h! 8

9 Gardner Serpollet (Francuska) - tipičan parni automobil na prelomu dva veka (1899.) 9

10 1901. Daimler-Motoren-Gesellschaft proizvodi model Mercedes 35HP - prvi savremeni automobil. Osnovna koncepcija gradnje zadržana do danas: motor napred uzdužno, pogon na zadnju osovinu... 10

11 1913. Ford počinje masovnu proizvodnju automobila, na pokretnoj traci, i za izradu jednog automobila je trebalo 93 minuta (iz fabrike je svakih 3 minuta izlazio po jedan automobil!). Model T se proizvodio od Drumska god, vozila ukupno više od 15 mil. kom 11

12 1933. Adolf Hitler nalaže Ferdinandu Poršeu da pristupi projektovanju narodnog automobila (Volkswagen) nastala je Buba 12

13 Terenski automobil klasične 4x4 koncepcije. Rezultat konkursa američke vojske iz zbog učešća u II Svetskom ratu. Proizvođači su prema konkursu imali 49 dana da prikažu prvi prototip i 75 dana da naprave 70 test vozila. 13

14 1972. napravljena 15-milionita "Buba" u Australiji, čime je oboren rekord Ford Modela T 14

15 1997. Toyota proizvodi prvi serijski hibridni automobil, model Prius 15

16 1998. Smart, mini automobil 16

17 2008. elektromobil Tesla Roadster... 17

18 Proizvodnja vozila Lokacije proizvodnje motornih vozila (putničkih i privrednih) - prema OICA (Organisation Internationale des Drumska Constructeurs vozila d'automobiles) 18

19 Proizvodnja vozila Godišnja svetska proizvodnja motornih vozila (putničkih i privrednih) - prema OICA (Organisation Internationale des Constructeurs d'automobiles) 19

20 Klasifikacija vozila DRUMSKA VOZILA ŠINSKA VOZILA VOZILA Vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu su vozila osposobljena za kretanje po putevima i namenjena za prevoz ljudi i stvari ili za vršenje određenog rada 20

21 Klasifikacija drumskih vozila MOTORNA VOZILA - vozila koja se kreću snagom sopstvenog pogonskog motora, osposobljena za kretanje po putevima i namenjena za prevoz lica i stvari ili za vršenje određenog rada PRIKLJUČNA VOZILA VOZILA NA MIŠIĆNI POGON VOZAČA SKUPOVI VOZILA ZAPREŽNA VOZILA... Vrsta M - motorna vozila za prevoz putnika Vrsta N - teretna vozila Vrsta O - priključna vozila Vrsta L - mopedi, motocikli, tricikli i četvorocikli... 21

22 Podela motornih vozila Vrsta M - motorna vozila za prevoz putnika M 1 - Vozila za prevoz putnika sa ne više od 9 sedišta, uključujući i sedište vozača - putničko vozilo M 2 - M 3 - Vozila za prevoz putnika sa više od 9 sedišta uključujući i sedište vozača, čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 5 tona - laki autobus Vozila za prevoz putnika sa više od 9 sedišta uključujući i sedište vozača, čija najveća dozvoljena masa prelazi 5 tona - teški autobus M 2 i M 3 su autobusi i dele se prema tome da li su predviđeni za prevoz putnika koji i stoje (gradski i prigradski) ili ne (međugradski). M 2 i M 3 se dele i na autobuse sa najviše 22 sedišta za putnike i na one sa više od

23 Vrsta N - teretna vozila Podela motornih vozila N 1 N 2 N 3 Vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t - lako teretno vozilo Vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t, ali ne prelazi 12 t - srednje teretno vozilo Vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena masa prelazi 12 t - teško teretno vozilo 23

24 Specijalna vozila Podela motornih vozila Vozila vrste M ili N, za prevoz ljudi ili tereta i za specijalnu namenu, za koju je potrebno da budu posebno opremljena ili konstruktivno izvedena: vozilo za stanovanje, ambulantno vozilo, oklopno vozilo, pogrebno vozilo i dr. Podvrsta G - terenska vozila Terenskim vozilima se smatraju vozila kategorija M ili N koja zadovoljavaju određene zahteve, kao npr.: - pogon i prednje i zadnje osovine - blokiranje diferencijala - mogućnost savladavanja određenog minimalnog uspona - minimalne vrednosti prilaznih uglova i rastojanja karoserije od tla i dr. 24

25 Traktor (vrsta T) - motorno vozilo sa najmanje dve osovine i namenjeno za vuču, guranje, nošenje i pogon izmenljivih priključnih oruđa i mašina za obavljanje određenih poljoprivrednih, šumskih ili drugih radova ili za vuču priključnih vozila za traktor. Samohodna radna mašina (vrsta TR) - motorno vozilo namenjeno za vršenje određenih radova (kombajn, valjak, grejder, utovarivač, rovokopač...), čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 45 km/h. 25

26 Mase i dimenzije Dužina vozila Širina vozila Visina neopterećenog vozila Razmak osovina Prednji i zadnji prepust Trag točkova 26

27 Mase i dimenzije L α 1 α r α 2 lp l 1 l l 2 = = lz l uk 27

28 Dužina vozila (L) - rastojanje između najisturenijih tačaka na prednjoj i zadnjoj strani vozila. Najveća dozvoljena dužina vozila, iznosi: za motorno vozilo, osim autobusa i vozila vrste L - 12,00 m; za autobus sa dve osovine - 13,50 m; za autobus sa najmanje tri osovine - 15,00 m; za zglobni autobus - 18,75 m; za vozilo vrste L - 4,00 m; Najveća a dozvoljena dužina skupa vozila iznosi: za tegljač sa poluprikolicom - 16,50 m; za vučno vozilo sa prikolicom - 18,75 m; za skup vozila namenjen za prevoz kontejnera ili vozila - 21,00 m. Širina vozila (B) - rastojanje između najisturenijih bočnih tačaka, ne računajući pokretne i elastične elemente. Najveća dozvoljena širina vozila iznosi 2,55 m, osim: za vozilo vrsta N ili O sa nadograđenom hladnjačom sa zidom debljine preko 45 mm, za koje najveća dozvoljena širina iznosi 2,60 m; za vozilo vrste N koje ima izmenljive uređaje za održavanje puteva, za koje najveća dozvoljena širina iznosi 3,00 m. kombajn: 3,12 m 28

29 Visina vozila (H) - rastojanje između horizontalne podloge i najvišeg dela neopterećenog vozila. Najveća dozvoljena visina vozila iznosi 4,0 m, osim vozila vrste L, za koje najveća dozvoljena visina iznosi 2,5 m Klirens vozila je najmanja visina čvrstih delova vozila iznad stajne površine ne računajući točkove. Klirens mora omogućavati da vozilo opterećeno do najveće dozvoljene mase može da pređe prepreku visine 0,10 m. Razmak osovina (l) - rastojanje između ose prednje i ose zadnje osovine. Za vozila sa tri ili više osovina navodi se i razmak između dveju susednih osovina, od prednjeg ka zadnjem kraju vozila. Ukupni razmak osovina je zbir ovih razmaka. Prednji/zadnji prepust (l p / l z ) - rastojanje od ose točkova prednje/zadnje osovine do najisturenije tačke na prednjoj/zadnjoj strani vozila. Najveći dozvoljeni prepust može iznositi najviše 63% ukupnog razmaka osovina. Udaljenost bilo koje tačke na prednjem delu poluprikolice i ose vučnog čepa poluprikolice ne sme biti veća od 2,04 m. 29

30 25 m 7,2 m Motorna vozila, kao i skupovi vozila, moraju imati takve uređaje da prilikom vožnje u krugu od 360, najisturenija tačka vozila mora biti vođena po krugu prečnika od najviše 25 m, pričemu se gabariti vozila moraju kretati u pojasu najveće širine 7,2 m. 30

31 Mase i dimenzije Masa praznog vozila Masa vozila spremnog za vožnju Najveća dozvoljena masa vozila Najveća dozvoljena masa skupa vozila Dozvoljena osovinska opterećenja tehnička i zakonska Ukupna masa (skupa) vozila 31

32 Ukupna masa vozila - zbir mase vozila i mase kojom je vozilo opterećeno (lica i teret). Najveća dozvoljena ukupna masa vozila je ograničena i zakonski za dvoosovinsko motorno vozilo - 18 t; za troosovinsko motorno vozilo - 25 t, odnosno 26 t ako je pogonska osovina opremljena udvojenim pneumaticima i vazdušnim oslanjanjem ili oslanjanjem koje se prihvata kao ekvivalentno, ili gde je svaka pogonska osovina opremljena sa udvojenim pneumaticima i pri čemu maksimalno osovinsko opterećenje bilo koje osovine ne prelazi 9,5 t; za četvoroosovinsko motorno vozilo sa najmanje dve upravljajuće osovine - 32 t, pri čemu maksimalno osovinsko opterećenje bilo koje osovine ne prelazi 9,5 t; za troosovinski zglobni autobus - 28 t; za laki tricikl - 0,57 t; za teški tricikl - 1,3 t; za teški tricikl za prevoz tereta - 2,5 t; za lakičetvorocikl - 0,55 t; za teškičetvorocikl za prevoz lica - 0,60 t; za teški četvorocikl za prevoz tereta - 1,55 t... 32

33 Najveća dozvoljena ukupna masa skupa vozila - najveća masa koju smeju imati vozilo sa putnicima i/ili teretom i sa priključnim vozilom (npr. natovaren kamion sa prikolicom). Najveća dozvoljena ukupna masa skupa vozila iznosi 40 t. Za troosovinski tegljač s dvo ili troosovinskom poluprikolicom kada prevozi 40-stopni ISO kontejner (ili dva 20-stopna ISO kontenera, odnosno izmenjive transportne sudove) - 44 t; Skup vozila s četiri osovine koji se sastoji od dvoosovinskog motornog vozila i dvoosovinske prikolice - 36 t;... Osovinsko opterećenje - dozvoljena osovinska opterećenja: za jednu gonjenu osovinu - 10 t; za pogonsku osovinu - 11,5 t;... Na pogonske točkove vozila vrste L, M i N, ako je vozilo opterećeno i u stanju mirovanja na horizontalnoj ravni, mora delovati najmanje jedna četvrtina ukupne mase vozila, odnosno skupa vozila. Na točkove upravljačke osovine vozila vrste L, M i N, ako je vozilo opterećeno i u mirovanju na horizontalnoj površini, mora delovati najmanje jedna petina ukupne mase vozila. 33

34 Proizvođač, marka i tip vozila Proizvođač vozila Marka vozila Komercijalna oznaka Tip vozila Varijanta tipa Verzija Identifikacija vozila Volkswagen AG Volkswagen Passat 3BG STAFNX01 AGFA4 (Passat B5, , limuzina, 1,9 dizel AFN motor, automatski menjač...) 34

35 Homologacija vozila, opreme i delova Nova serijski proizvedena vozila (vrste L, M, N, O, T i R) moraju biti usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima, u skladu sa propisima o homologaciji. 35

36 Identifikacija vozila VIN (Vehicle Identifications Number) - jedinstveni broj za identifikaciju vozila WMI (World Manufacturer Identifier) - Svetska identifikaciona oznaka proizvođača: označava geografsku zonu, državu i proizvođača vozila (tri slova). 1. oznaka - država proizvodnje (1-4 - SAD, J - Japan, W - Nemačka, Z - Italija...) 2. i 3. oznaka - proizvođač (DB - Mercedes-Benz) VDS (Vehicle Description Section) - Opisni deo oznake: opšte karakteristike vozila, kao što su serija, tip karoserije, tip motora, broj osovina, bruto masa i sl. VIS (Vehicle Indicator Section) - Identifikacioni deo oznake: sadrži oznaku godine proizvodnje (1. oznaka u ovoj sekciji) i fabrički (serijski) broj vozila 36

37 Identifikacija vozila VIN (Vehicle Identifications Number) - jedinstveni broj za identifikaciju vozila 37

38 Identifikacija vozila 38

39 39

40 40