Лик и де ло пра во слав ног ту ма ча Све то га Пи сма

Transcript

1 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 3/2015, стр. / pp Лик и де ло пра во слав ног ту ма ча Све то га Пи сма Мирко Ђ. Томасовић* Богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча Апстракт: Свето Писмо је богонадахнути свештени до ку мент о от кри ве њу Бо га у исто ри ји, као и аутентично сведочење о општењу Живога Бога са човеком боготражитељем. Реч је о црквеној Књизи коју је Црква на пи са ла за по тре бе Цр кве, у Цр кви се чу ва и Цр ква је тумачи. Господ је човеку заповедио да истражује Писма. Библијски тумач не може правилно да протумачи Свето Писмо само помоћу науке и употребе научних метода. Пра во слав ни је став да без Ду ха Све то га и ума Христовог, човек остаје без духовних видика. Светоотачко учење нам говори да благодат Божија силази на тумача Светога Писма у облику невештаствене, бесконачне и наднебеске светлости, и да само духован и облагодаћен ту мач мо же да уђе у скри ве не тај не Све то га Пи сма, и тако открије духовно благо које је од непроцењиве важности за човеково спасење. Православни егзегета се никада не налази у заробљеничком односу ка слову Писма, него увек са сви ма све ти ма уму је у ду ху Би бли је и у ду ху Свештеног Предања. Православни је став да тајну, која се крије иза писаних речи Светога Писма, не открива људ ски ум, не го Бог от кри ва и по у ча ва. Дух Све ти, Који је надахнуо библијске писце, Он надахњује и библијске тумаче. Тумачење речи Божије није људско дело него је оно Бого-човечанско дело, јер постоји жива сарадња између Бога и човека тумача. Библијски извори и Свето Предање сведоче да је благодат Божија стварност и истина која је историјски откривена у месијанској Личности Богочовека Исуса Христа. Богочовек Исус Христос је једи ни истин ски Ме тод, Пут и Кључ по мо ћу Ко јег и у Којем упознајемо богооткривену Истину. Кључне речи: Цр ква, Дух Све ти, богонадахнутост, Откривење, Писмо, Јеванђеље, Предање, Стари Завет, Нови Завет, тумачење, егзегета, тумач, ум, благодат, језик, спасење, Свети Оци. Верујемо да је Свето Писмо богонадахнута Књига 1 и да не твар на Божија благодат провејава кроз библијске писце, који су верно забеле- * mirkotomasovic53@gmail.com. 1 Ср. Иринеј Лионски, Против јереси, II, 28, 3; III, 21, 2; V, 24,

2 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) жи ли оно што им је ре као и от крио Дух Све ти, 2 и ко ји су ду хов ним, а не физичким, очима сагледавали будуће догађаје. 3 Свето Писмо није магична књига која је пала са неба, него је оно богонадахнуто сведочење и свештени докуменат о откривењу Бога у свету и историји, као и аутентично сведочење о Божијем живом општењу, дијалогу и љубећем заједничарењу са човеком. 4 За православну светоотачку мисао, Библи ја ни је ди рект но иден тич на са реч ју Бож јом. Реч Бож ја је у спи сима Старога и Новога Завета постала Писмо, али се није претворила у Пи смо. Она је у Пи сму ство ри ла све до чан ство о се би, остав ши пак и на да ље оно што је жи ва реч жи во га Го спо да. Она се, као и све у Цркви, отва ра у лич ном до ди ру са Све тим Ду хом. 5 По православном трезвеноумљу, тумачење Светога Писма, као богонадахнутог штива и речи Божје 6 које има божанско порекло, 7 односно богочовечански карактер, света је дужност сваког истинског теолога, јер је оно повезано са светом тајном спасења, и само је тако могуће успешно поучити друге људе. 8 Не ће би ти на од мет ако на гла симо да тумачење Светога Писма, као харизматични дар, није занимање, не го је то жи вот и до каз је ду хов ног здра вља. Оснажујући наше духовне силе, Господ нам поручује: Верујте у Јеванђеље (Мк. 1, 15) и истражујте Писма (Јн. 5, 39). Истражујући Све то Пи смо от кри ла нам се тај на, и уве ри ли смо се, да је Ме си ја Исус Христос Јеванђеље Новога Завета! Упознавајући Свето Писмо човек скида са себе стару (=огреховљену) одећу и облачи се у нову красоту. 9 Међутим, тумачење, објашњење и разумевање Светога Писма оду век је био му ко тр пан по сао (ср. 2. Пт. 3, 16). За што је то та ко, по сто је многи разлози; навешћемо само неке: прво, Закон Божији је покривен велом тајне; 10 дру го, тре ба зна ти да у Све том Пи сму по сто је мно га места веома тешка за разумевање и тумачење; тешкоћа је упознати начин размишљања библијског писца и околности под којима је библијски спис настао; затим тешкоће око познавања изворног језика на којем су библијске књиге написане; непознавање тачног наглашавања 2 Ср. Теодорит Кирски, Тумачење 44. Псалма, PG 80, Ср. Теодорит Кирски, Тумачење пророка Језекиља, PG 81, 1189А. 4 Мирко Ђ. Томасовић, Говори Господ. Свето Писмо и Свето Предање као израз живе саборности Цркве, Београд Атина 2002, стр Саво Ђукановић, Реч Божија, Богословље 15(1940) Иринеј Лионски, Еленхос, А, 8, 1. О богонадахнутости Светога Писма сведочи Црква и Свето Предање. 7 Татијан, Јелинима, Види: Атанасије Велики, Против Јелина, 34, PG 25, Ср. Теодорит Кирски, Тумачење пророка Данила, PG 81, Σεβηριανός Γαβάλων, Περί πίστεως 2, PG 48, Види: Фотије Патријарх цариградски, Амфилохију, PG 101, 697C. 578

3 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма појединих речи на изворном језику; начин читања појединих речи; дубина поруке и смисла богонадахнутог штива; намерног прећуткивања појединих ствари од стране библијских писаца; одсуство светости живота, духовна зрелост и недовољна научна обученост библијског тумача; недовољно познавања разних метода и помагала која се користе приликом тумачења; егзегетино недовољно саживљавање са штивом, и усвајање штива, које тумачи. Наравно да постоји и мноштво других по те шко ћа, али о тој те ми ће мо дру ги пут. Улога, одлика, намера, дужност и однос егзегете према Светом Писму Између осталог, од православног тумача Светога Писма се очекује да буде одличан познавалац јелинске класичне писмености као и филолошких правила тумачења. Али, у својим тумачењима егзегета избегава све крајности појединих метода, и првенствено се ослања на озарење духовне светлости које му дарује Господ, с једне стране, и на црквене Оце са друге. 11 Црквени егзегета није роб мртвог слова нити површног смисла текста τὸ πρόχειρον νοῆμα, 12 не го се увек уду бљује у ње гов са др жај и ду бљи сми сао, 13 то јест, по ни ре у тај ну ко ју је Дух Свети открио преко библијског писца. Сав свој ум заронивши у богомислије, умни Симеон Солунски запажа да ко стекне за сабеседника Онога, Који је надахнуо писце Божанских Писама, и сам ће постати за друге богонадахнута књига, која садржи нове и старе тајне, написане у ње му пр стом Бо жи јим, (по ста ће) као онај ко ји је све из вр шио и од свих својих дела починуо у Богу. 14 Гледајући из библијско-патристичке перспективе, у својим тумачењима православни егзегета се не ослања само на слово или реч Писма, него он првенствено обраћа пажњу на дубљи смисао и значење те речи. 15 Он то та ко чи ни због то га што је не мо гу ће са мо у окви ру уског језичког истраживања и тумачења доћи до правилног поимања 11 Ср. Теодорит Кирски, Тумачење посланица Светог Апостола Павла, PG 82, Теодорит Кирски, Тумачење књиге Постања, PG 80, Ср. Н. Глубоковский, Блаженный Тео дорит епископъ Киррский. Его жизнь и литературная деятелность, Томъ второй, Мо сква 1890, 32 и 33. Ви ди: Те о до рит Кирски, Тумачење књиге Изласка, PG 80, Симеон Солунски, Cap. 3, Та ко Епи скоп кир ски и ка же: Οὔτε γὰρ μόνον τῷ γράμματι προσβλέπο μεν, ἀλλὰ τὴν διάνοιαν ἐρευνῶμεν (Тумачење књиге Постања, 24, PG 80, 253A). 579

4 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) истине, поруке, тајне и мисли Светога Писма, пошто слово убија, а Дух ожи вљу је (2. Кор. 3, 6), и истин ска си ла Бо жи ја не ма сво је би ће у слоговима и није у речима. 16 Што зна чи, да Би ће Бо жи је се не за тва ра у речи, нити се поистовећује са њима. 17 Ослањајући се на библијско Предање, проницљиви Атанасије Велики 18 поистовећује Духа са духовним умом библијског тумача, који превазилази и надилази слово и језик Писма, пошто он објављује живот. Насупрот западној (=инославној) ерминевтици, у којој је Јеванђеље првенствено реч, у Православној Цркви је пре свега позив на живо учешће у Личности Богочовека Исуса Христа. 19 Веома важна је чињеница да језик Светога Писма има икономијски карактер, 20 јер чо век као огра ни че но би ће не мо же у потпуности да појми тајну безграничног Бога. Живи Бог самооткривајући се у свету, не открива језик, мада се открива језиком. 21 Исправно говорећи, основна одлика православних егзегета је да се они никада не налазе у заробљеничком односу ка слову Писма, него увек богољепно умују у духу Библије, односно, у духу Свештеног Предања који је Дух живота. 22 Не сме мо смет ну ти са ума чи ње ни цу да је основ на ду жност православног тумача Светога Писма да саопшти људима божанску вест и поруку, да би их на тај начин научио правилном богопоштовању. Оно што од мах па да у очи је сте чи ње ни ца да се у пра во сла вљу језик никада не поистовећује са Истином, јер једно је језик који описује Истину, а друго је Истина која се описује. Одњихан у вери православној, умни Георгије Флоровски правилно примећује да је Свето Писмо богонадахнута шема или слика Истине, али оно није сама истина. 23 Пратећи библијско Предање, неизоставно ћемо рећи да су писане речи само видљиви плашт којим је покривено духовно благо Светога Писма. Истинска сила Божија нема своје биће у слоговима и речима, 24 то зна чи да тај ну ко ја се кри је иза ре чи Све то га Пи сма не от кри ва људски (=егзегетин) ум, него Бог je открива и Он поучава. 25 Пошто Јеван- 16 Григорије Нисијски, Против Евномија, 2, 291, PG 45, Сти ли јан Па па до пу лос, Те о ло ги ја и је зик, Ср би ње Бе о град Ва ље во Минхен 1998, Види: Атанасије Велики, Серапиону, 1, Види: Стилијан Пападопулос, Теологија и језик, стр T. F. Tor ran ce, The Hermeneutics of St. Athanasius, ЕФ 52 (1970), Стилијан Пападопулос, Теологија и језик, стр Мирко Ђ. Томасовић, Говори Господ, стр Ге ор ги је Фло ров ски, Ка то лич ност Са бор ност Цр кве, у: Са бор ност Цр кве, књ. 1, Бе о град 1986, Види: Григорије Нисијски, Против Евномија, 2, 283, PG 45, Види: Игњатије Богоносац, Магнежанима, 9,

5 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма ђеље није проповедано и предано људима само у речима него и у си ли и у Ду ху Све то ме (1. Сол. 1, 5), то зна чи да оно не мо же ни би ти тумачено само у речи него искључиво у сили и у Духу Светом. 26 Човеку је откривено да силом Божијом човек може у истини познати Бога, то јест, уколико формира себе по образу и подобију Божијем и уколико је исти постао престолом славе богочовечанске, моћи ће умом својим Бога да созерцава. То значи да је за аутентично тумачење вера од пресудног значаја, јер се вером стиче знање. 27 У скло пу на ше те ме осе ћа се по тре ба да се ука же на чи ње ни цу да би блиј ски ту мач ни ка да не сме да се бе по ста ви у уло гу су ди је над текстом Светога Писма, 28 и да злоупотребљава речи свештеног штива. Егзегетина је дужност да се према тексту Светога Писма, као према живој речи Божијој, односи са дубоким и потпуним поштовањем. Древни црквени тумачи Откривења Божијег су посебно истицали опасност од механичког читања текста Светога Писма 29 и сле пе везаности за мртво слово, писану реч. 30 Ис прав но је ре че но да се реч Божија зато не може дознати путем критичко-филолошке анализе, тј. у смислу утврђења њене историјске аутентичности. То би био случај, ако би она била директно идентична са Библијом. Сама пак Библија упу ћу је нас у јед ном дру гом прав цу и ука зу је на је дан фак тор. Пи смо је сведоџба о догађају Откровења у прошлости. Свети Дух међутим актуализира ту реч. Она кроз Његову интервенцију сада и овде, постаје жи ва реч Бож ја, као што је не ка да Ње го вом по мо ћу би ла жи ва у устима Пророка и Апостола. Писмо остаје откривење кроз дејство Светога Духа hic et nunc. За то Би бли ја има сво ју пра ву вред ност са мо у Цр кви. Она се чи та у Цр кви са иш че ки ва њем да ће Све ти Дух и на ма са да говорити кроз њене речи. У том акту библијска реч постаје директно идентична са речју Божјом. Али само у том акту. Библицистички вербализам и папизам су, као што видимо, грех против Светога Духа. 31 Пра во слав ни је став да, ако не ко хо ће да бу де пра ви бо го слов, мо ра да се уздигне изнад слова Писма, изнад формуле употребљене у дефиницији, изнад језика којим су се служили светитељи да би саопштили свој доживљај. Једино тако ће моћи да суди о јединству Откровења, 26 Види: Климент Александријски, Стромата А, 20, ВЕ ПЕС 7, Климент Александријски, Стромата, 7, Ср. Јо ван Зла то уст, О раз у ме ва њу Апо сто ла и Ар хи је ре ја на шег ис по ве да ња, PG 64, Ср. Теодорит Кирски, Тумачење књиге Постања, PG 80, 148: τὸ παρέργως ἀναγινώσκειν τὴν θείαν Γραφὴν. 30 Н. Глубоковский, Блаженный Тео дорит епископъ Киррский. Его жизнь и ли тературная деятелность, Томъ второй, стр Саво Ђукановић, Реч Божија, Богословље 15 (1940),

6 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) јединству вере које није само интелектуална зависност и доследност, него жива реалност доживљена у континуитету једне Цркве кроз векове. Свети Дух је једини гарант и чувар овог континуитета. Никакво спољашње мерило не може да задовољи човекову урођену моћ запажања и интелектуалног просуђивања. 32 Заправо, претерана и неумесна радозналост егзегетина, као и настојање да докучи тајне за које ни је до био дар од Бо га, је сте грех. То зна чи да би блиј ски ту мач тре ба да буде вечно будна Божја струна Улога Духа Светога у тумачењу Светога Писма Погружен у живо Предање Цркве, Патријарх Фотије вели да Дух до пу њу је оно што је Хри стос от крио: Ти си нам от крио исти ну де лимично, а Утешитељ нас води до потпуне истине. 34 Без помоћи Духа Светога, то јест, без просветљења очију умног срца умном светлошћу, човек никада не може да сазна праву истину, 35 јер Он је тај ко ји чу ва Предање и предаје живу и истиниту веру у једно Тело Христово Цркву. 36 Ја сно је, да кле, да Дух Све ти не на дах њу је са мо би блиј ске пи сце, него и библијске тумаче. Да бисмо примили благодат Божију за разумевање и сабирање мисли Светога Писма, ми се у нашим молитвама обраћамо Тројици надсуштаственој и хришћанској богомудрости Надзиратељу, да нас управи ка наднепознајном и надсветлом, највишем врху и дубинама Светога Писма где су тајне богословља покривене велом тајноскривеног ћутања. По што Све то Пи смо ни је обич на књи га, не го си ла, и оно је бо го надах ну то, због то га се ње му не при ла зи на на у чан на чин не го са ве ром, љубављу и страхом Божијим. У скла ду са умом Све тих Ота ца, све што се на ла зи у Све то ме Писму од Бога je, јер преко свештенобиблијских писаца Бог говори, и у Писму лажи нема, 37 а оно што је на пи са но у Све то ме Пи сму је сте истина ствари, 38 која је намењена човековом спасењу. Реч је о богоданом 32 Јован Мајендорф, Византијско богословље, Крагујевац 1985, Јо ван Ду чић, Се ме, у: Лирика, 1943, стр Фотије Патријарх цариградски, О вођењу Духом, PG 102, Ви ди: Ки ри ло Алек сан дриј ски, Ту ма че ње Је ван ђе ља по Јо ва ну, PG 74, 537B; Григорије Нисијски, Тумачење Песме над песмама, PG 44, 1016AB; Василије Велики, Тумачење Шестоднева, PG 29, Види: Јован Златоуст, Тумачење посланице Јеврејима, PG 63, Види: Атанасије Велики, Против аријанаца, 66, PG 25, Ср. Јован Златоуст, Тумачење Јеванђеља по Матеју, PG 57, 20.

7 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма учењу. Егзегета управо покушава да открије Божију поруку и дубину мисли која се крије иза речи и текстова Светога Писма. Егзегета речи Светога Писма поима богодолично и човекодолично. Тумач, сједињен са Христом, настоји да буде у потпуној сагласности са учењем Светога Писма, у супротном постоји опасност да се нађе насупрот Богу. Чи ње ни ца је да људ ски ум не мо же да се ви не у не бе ске ви си не помоћу самога себе и да упозна Истину, 39 нити необлагодаћени тумач Светога Писма може да продре у тајну јеванђелских речи и да прозре истину. Посведочена је истина да ограничени човек не може у потпуно сти да упо зна ни са мо га се бе, а ка мо ли да упо зна тај не Бо жи је. Свети Си ме он бла го ве сти да наш ум у сва ком слу ча ју има по тре бу у не коме, ко би га уз ди гао на не бо и по ка зао му та мо шња ви ђе ња и от крио му тај не Бо жи је. Јер, као што је пти ци без кри ла не мо гу ће да по ле ти у ви си не, та ко и људ ском уму да узи ђе та мо, ода кле је пао, ако не ма не ко га да му прет хо ди и да га по ди же. 40 По православном трезвеноумљу, без Божије помоћи узалудно ћемо по ку ша ва ти да са зна мо оно што нам ни је да то да са зна мо, јер реч исти не до ла зи ис кљу чи во од Бо га, Ко ји се ова пло тио и у чи јем се имену на ла зи ри зни ца не бро је них тај ни и бла га. То је та ко због то га што смртни људи не могу сами да прескоче провалију која раздваја Бога и твар ног чо ве ка и има ју при ступ та мо где Бог оби та ва, а људ ска зна ња и појмови немају приступ. Ту раздвојеност једино може да савлада Бог Творац, а што Он и чини због Свога човекољубља, обраћајући се човеку на богодоличан и човекодоличан начин, то јест, на човеку доступном, пријемчивом и разумљивом језику. 41 Дух Исти не уво ди би блиј ског ту ма ча у сву и вас це лу исти ну (ср. Јн. 16, 13). Они ту ма чи, пак, ко ји не ма ју Ду ха Све то га у се би, ни ка да неће успети да продру у тајну речи Божијих. 42 Пра во слав ни је став да без Духа Светога и ума Христовог, човек остаје без духовних видика. Богооткривена је истина да по Христу у једном Духу имамо приступ Оцу (Еф. 2, 18). За пра во, са мо Ду хом Све тим, а не уз по моћ на у ке и људског мудровања по предању људском и науци овога света (Кол. 2, 8), чо век се уз ди же из исто ри је у тај ну, 43 то јест, сти че по зна ње Све те Тројице, јер Свети Дух оживљава и пројављује сваку реч Мирко Ђ. Томасовић, Бог Логос. Генеза идеје о Логосу у светлости библијско-светоотачког поимања, Бе о град Ати на 2000, Симеон Нови Богослов, Богословске и Етичке главе 1, SChr 122, Јефрем Сирин, Химна о вери 44, Види: Григорије Велики, Moralia, XVI II, 39, Гри го ри је Ве ли ки, In Ezech. 1, 6, Мирко Ђ. Томасовић, Говори Господ. Свето Писмо и Свето Предање као израз 583

8 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) Циљ тумачења Светога Писма Бо га то и раз у ђе но па три стич ко бо го сло вље нас оба ве шта ва да библиј ски ег зе ге та, као све док о исти ни том Бо гу, тре ба да се сло жи са ста вом древ них цр кве них ту ма ча, по ко јем је по и ма ње по во да 45 писа ња Све то га Пи сма и ци ља Све то га Пи сма, 46 од пре суд ног зна ча ја за пра вил но ту ма че ње би блиј ске ре чи, по што Бог ни шта не го во ри без ци ља. Реч је о ци љу ко ји се по и сто ве ћу је са ка рак те ром До мо стро ја спа се ња, 47 јер Бог же ли да уз по моћ Све то га Пи сма при ве де чо ве ка ка спа се њу. 48 По све том осе ћа њу Цр кве, циљ ту ма че ња Све то га Пи сма је на зи да ва ње жи ве Цр кве Хри сто ве. Што ће ре ћи да је циљ ту ма ча да над гра ђу је, бо дри и уте ши при ма о ца ту ма че ња. Крај њи циљ сва ког ту ма че ња Све то га Пи сма је сте спа се ње чо ве ка, а пре ко чо ве ка и васце ле Бо жи је тво ре ви не. У ве зи ово га по ку ша ва мо да сле ди мо Све тог Ата на си ја Ве ли ког, ко ји го во ре ћи о ци љу и са др жа ју Све тог Пи сма и Све ште ног Пре да ња, ка рак те ри стич но бла го ве сти: Ово је, да кле, циљ и ка рак тер Све то га Пи сма: да је у ње му дво стру ка об ја ва о Спаси те љу да је Он сваг да био Бог и Син Бо жи ји, јер је Ло гос и Од сјај и Пре му дрост Оче ва, и да је по сле, узев ши ра ди нас те ло од Дје ве Мари је Бо го ро ди це, по стао чо век. 49 Је ван ђе лист Јо ван не дво сми сле но све до чи: А ова су за пи са на да ве ру је те да Исус је сте Хри стос, Син Бо жи ји, и да ве ру ју ћи има те жи вот у име ње го во (Јн. 20, 31). Сходно то ме, циљ Све то га Пи сма и ве ре пра во слав не Цр кве се ме ђу соб но по и сто ве ћу ју и по ду да ра ју. 50 Сма тра мо да је уза лу дан по сао ту ма чи ти Све то Пи смо без од ређе ног ци ља. 584 Сарадња Духа Светога са тумачем Светога Писма Све сни смо на ше не мо ћи да уђе мо у тај ну, ду би не и не бе ску логи ку Све то га Пи сма, од но сно да пре по зна мо ду хов но зна че ње Пи сма живе саборности Цркве, Бе о гра д А ти на 2002, 41. Исти, Посланица Јеврејима. Тумачење Посланице Јеврејима на основу изворног текста, Ср би ње 2005, Ср. Теодорит Кирски, Тумачење Песме над песмама, PG 81, 48C. 46 У том смислу Теодорит поручује: Καὶ τῶν λόγων καὶ τῶν ἔργων τὸν σκ οπὸν ἐξετάζειν δεῖ (Тумачење Четврте књиге Царева, PG 80, 769D). 47 Мирко Ђ. Томасовић, Библијска ерминевтика. Карактеристика и димензије православне библијске ерминевтике, Бе о град 2006, стр Ср. Теодорит Кирски, Тумачење књиге Изласка, PG 80, 261C. 49 Атанасије Велики, Против аријанаца, 3, Види: Атанасије Велики, Против аријанаца, 3, 28.

9 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма и вр ши мо про це ну Исти не, уко ли ко не при ми мо не твар ну бла го дат од Тро јич ног Бо га за раз у ме ва ње тај не До мо стро ја спа се ња. 51 Свето Предање сведочи да је приликом писања свештенобиблијских књига, постојала тесна сарадња између Духа Светога и библијског писца, у којој се писац није самопоништио, него је активно учествовао и дао свој до при нос. Охри сто вље ни ту мач Све то га Пи сма зна да због по се до ва ња Ду ха Све то га, то јест, Ду ха исти не, и по што су то ре чи једнога Духа, 52 између библијских писаца и Старога и Новога Завета постоји потпуна међусобна сагласност. 53 Један се Бог Самооткрива и у Ста ром и у Но вом За ве ту. Што зна чи да по сто ји је дин ство и кон тинуитет свештене историје. Та истина је луча водиља за православног егзегету. Таква повезаност треба да постоји између библијских писаца и тумача Светога Писма. Другим речима, иста она благодат која је осенила библијске писце, осењује и библијске тумаче. Реч је о једној и ис тој исти ни, и о јед ном и истом до жи вља ју. Сма тра мо да не ће мо погрешити ако кажемо да је православно тумачење Светога Писма богонадахнуто дело и писмени доказ о доживљају човека у сусрету са човекољубивим Богом. Верни тумач Светога Писма је просвећен и окусио је дара небескога, благе речи Божије и силе будућега века, односно, постао је причасник Духа Светога (Јевр. 6, 4 5). Пратећи библијско Предање, односно пратећи ток живе воде која истиче из живога источника, стижемо до самога извора и можемо рећи да је православни егзегета ходеће Јеванђеље, којег одликује светост живота и дубока побожност. Свети живот и истинита вера сједињују човека са нетварном Божијом благодати која штити егзегету од заблуда и погрешног тумачења речи Божије. Сма тра мо да је при ли ком ту ма че ња и об ја шње ња Све то га Пи сма пре вас ход но ва жно при сту пи ти Пи сму са бо го бо ја зно шћу и ве ром, раз у ме ти би блиј ске лич но сти и до га ђа је, а тек за тим до ла зи раз у- ме ва ње би блиј ског је зи ка у исто риј ским окви ри ма. Ва жно је да егзе ге та, пра те ћи Пре да ње Цр кве, од лич но по зна је из вор ни све ште ни текст Све то га Пи сма ко ји ту ма чи, јер не мо же се чо век осло ни ти искљу чи во на пре вод, по што пре вод увек ма ње-ви ше од сту па од из ворни ка. Од пре суд ног зна ча ја за пра вил но чи та ње и на гла ша ва ње ре чи из вор ног тек ста, то јест књи ге ко ју је Цр ква при хва ти ла као ка нон ску и бо го на дах ну ту, је сте ослу шки ва ње гла са Жи во га Бо га. По себ но је зна чај но раз у ме ва ње и ослу шки ва ње Бо жи јег ћу та ња, ко је има ана го- 51 Ср. Јустин Философ, Дијалог 119, 1. Климент Александријски, Стромата, V, 13, PG 9, 124B 125A. 52 Теодорит Кирски, Тумачење пророка Језекиља, PG 81, 1113А. 53 Ср. Теодорит Кирски, Тумачење пророка Језекиља, PG 81, 1073B. 585

10 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) шки и вас пит ни зна чај. Да би ег зе ге та у то ме ус пео, по треб но је да се осло бо ди су је те ово га све та и уз по моћ Ду ха Све то га пој ми са мо оно што му је да то да раз у ме и об ја ви људ ским је зи ком. Као што ви ди мо, ту ма че ње и об ја шње ње Све то га Пи сма је дар Бо жи ји ко ји је ту мач, као чо век ис пу њен ве ром, љу ба вљу и чи стим (=вр лин ским) жи во том, при мио са не ба од Бо га. Са мо ду хо ван и об ла го да ћен чо век мо же да уђе у тај ну ко ја се кри је иза би блиј ских ре чи. За при ма ње не твар не Бо жи је бла го да ти је нео п ход на чо ве ко ва сло бо да и ду хов на чи стота јер, као што не дво сми сле но ис ти чу Све ти Оци, го во ри ти о Бо гу ве ли ка је ствар, али је још ве ћа очи сти ти се за Бо га. 54 Пра во славно ту ма че ње је плод про све ћу ју ће бла го да ти Бо жи је τῆς χάριτος φωταγωγούσης 55 Упра во због то га је наш став да је ди но у Бо гу до стиже мо Ње го ву бес ко нач ност и не до сти жност. 56 То зна чи да је ег зе гетин рад бо го у год но де ло на ко је ути ску је пе чат сво је лич но сти. Да би мар љи ви и исти но љу би ви пра во слав ни ег зе ге та ус пео у свом ра ду, по треб но је да исти има при зив од Бо га и да је оду хо вљен Ду хом Све тим. 57 Као што је Бо жи ја бла го дат де ло ва ла кроз про роке и апо сто ле, та ко она де лу је и кроз оза ре ног пра во слав ног ту ма ча би блиј ских тек сто ва и Све то га Пре да ња. Бла го дат је, да кле, та ко ја, ка ко ре че цр кве ни пе сник: отва ра очи ума на шег да би смо раз у ме ли је ван ђел ске про по ве ди. 58 Чо ве ков ум ни је по при ро ди са здан да уоча ва оно што је бо жан ско и ум но без Бо жи је све тло сти. 59 Об ла го да ћеном ег зе ге ти Бог от кри ва исте оне тај не ко је је Он от крио би блиј ским пи сци ма. Упра во због то га се ум ег зе ге тин и ум све ште но би блиј ског пи сца на ла зе у са гла сно сти и на истим та ла сним ду жи на ма. Уко ли ко се ум ег зе ге тин и ум би блиј ског пи сца на ла зе у са гла сно сти, та да је то до каз да је ту ма че ње пра во слав но, вер но, ау тен тич но, објек тив но и исти ни то. Као што при ме ћу је је дан од Све тих Ота ца, ту мач Све тога Пи сма тре ба да при пре ми ум свој за при хва та ње Бо жи је по ру ке и по у ке, за на па ја ње ду хов ним по то ци ма да би се у на ма от крио из вор во де ко ја те че у жи вот веч ни. 60 То зна чи да је под ви жнич ки жи вот би блиј ског ту ма ча од пре суд ног зна ча ја, по што са мо ду хо ван чо век мо же да оп шти са ду хов ним бла гом ко је се на ла зи у Све то ме Пи сму, 54 Григорије Богослов, Слово 32, 12, PG 36, 88C. 55 Теодорит Кирски, Тумачење Псалма 72, PG 80, 1441C. 56 Ср. Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, I, 4, PG 94, 800AB. 57 Види: Фотије Патријарх цариградски, Амфилохију, PG 101, 916B. 58 Мо ли тва 9. ко ју пра во слав ни све ште ник чи та на Ју тре њу за вре ме чи та ња Ше стоп сал ми ја. 59 Максим Исповедник, О разним недоумицама, PG 90, Види: Јован Златоуст, Тумачење трећег Псалма, PG 55,

11 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма што ће ре ћи да се ег зе ге тин рад мо же ока рак те ри са ти као бо го словско тка ње на чун ку об ла го да ће ног жи во та. Он у сво јим ту ма че њи ма об ја вљу је тај ну Тро јич ног Бо га и тај ну об ла го да ће ног чо ве ка. Од суштинског значаја за православног егзегету је да све учини како би у ду ху ту ма чио, бо го слов ство вао и до зво лио да кроз ње га Бог гово ри и да га Бог по кре не, то јест да га Дух Све ти ожи ви. Нај ва жни је је да до ђе до уну тра шњег деј ства Ду ха Све то га на чо ве ков дух, ср це и мисли. Другим речима, од истинољубивог и савесног егзегете се очекује да се налазили у унутрашњој заједници са Богом. Библијском тумачу, само као облагодаћеном, духоносном и богоносном човеку, поћи ће за руком да разуме богооткривену истину. Преко људских речи (=усана) се изражава мисао и истина Божија. Што ће рећи да је тумачево дело Бого-човечанско сведочанство. Критеријум, начин и особине тумачења Светога Писма Из но се ћи став Цр кве, Те о до рит Кир ски ис прав но на гла ша ва да се не тре ба упи ња ти у са зна њу оно га што је пре ћу та но у Све то ме Писму. 61 Сла же мо се са ми шље њем да му дро ва ња ег зе ге та и на га ђа ња ни су бо го у год но де ло. 62 Сле ду ју ћи Све тим Оци ма, пра во слав на ту ма че ња су у са гла сности са бо го от кри ве ном исти ном, о ко јој све до чи Цр ква. У Пра во славној Цр кви Би бли ја је увек би ла схва та на не са мо као из вор от криве них дог мат ских про по зи ци ја или као опис исто риј ских чи ње ни ца, већ као све до че ње Исти не, ко ја је по ста ла ди на мич но при сут на у све то та јин ској за јед ни ци но во за вет не Цр кве. 63 Пра во слав ни ег зе гета увек има пред очи ма ту злат ну нит ко ја ор ган ски по ве зу је Ста ри За вет са Но вим. Из ме ђу оста лог, Све то Пи смо Ста ро га За ве та се тума чи кроз при зму Све то га Пи сма Но во га За ве та, јер Ста ри За вет има ти по ло шко зна че ње и при пре мао је људ ски род за при ма ње Ме си је Ису са Хри ста, док је Но ви За вет на ста вак, ис пу ње ње и исти на Ста рога За ве та. Зна чи, Ста ри За вет је при пре мио пут пу но ћи но во за вет не бла го да ти. Јед ном реч ју, Но ви За вет има свој ко рен у Ста ром За ве ту, јер се у Ста ром За ве ту Бог от кри ва пре ко про ро ка и у пра сли ка ма, а у Но вом За ве ту Бог се са мо от крио, то јест, ро дио се од Дје ве Ма ри је и истин ски сту пио у дра му људ ског жи во та. У Но вом За ве ту, то јест 61 Οὐ δεῖ ζητεῖν τὰ σεσιγημένα, στέργεῖν δὲ προσήκει τὰ γεγραμμένα (Теодорит Кирски, Тумачење књиге Постања, PG 80, 145B). 62 Ср. Теодорит Кирски, Тумачење књиге Постања, PG 80, 137 и Јован Мајендорф, Византијско богословље, стр

12 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) у тај ни До мо стро ја спа се ња, се сје ди њу је ста ро за вет но та да прасли ка, са но во за вет ним са да Исти ном. Ја сни је ре че но, ова пло ћени Син Бо жи ји Исус Хри стос у сво јој бо го чо ве чан ској Лич но сти обје ди њу је та да, као још нео ва пло ћен Ло гос Бо жи ји, и са да као ова пло ће ни Син Бо жи ји (=Исус Хри стос). Православни је став да је неопходно да сваки тумач и свако тумачење буду у сагласности са разумом (умом) Светога Писма. 64 Због то га је по треб но има ти ду бо ку ве ру јер очи ве ре ви де оно што се не ви ди, 65 и вером заједничаримо са Богом. 66 Вера је, по отачком трезвеноумљу, духов ни слух: Ве ра су уши на ше ду ше. 67 Дакле, библијски тумач вером при ма Исти ну, као но вим оком, но вим слу хом и но вим ср цем. 68 Православно, аутентично и верно тумачење је само оно тумачење које је црквено, и ни једно библијско тумачење не може да буде одвојено од Цр кве Хри сто ве где се Све то Пи смо истин ски и до жи вља ва. Логосовим уласком у свет и историју, човеку тумачу је омогућено да уђе (=завири) у тајну Светога Писма у тајну Богочовека Исуса Христа. 69 Оваплоћење Бога Логоса је догађај који садржи значење свих загонетки и образаца у Светом Писму. 70 Његовим доласком осветљени смо истинском светлошћу богопознања. 71 Оваплоћени Бог Логос као Самоистина, која се угнездила у срцу православног егзегете, критеријум је ту ма че ња Све то га Пи сма, јер је Он Исти на ко јом ту мач жи ви, и Истина коју тумач објаљује људима боготражитељима. По што је Ло гос (=Син Бо жи ји) у на руч ју Бо га Оца, Он га и об ја ви (Јн. 1, 18), и Он по ма же ег зе ге ти да пра вил но ту ма чи Све то Пи смо и да егзегета у Духу Светоме и ослушкује и говори. 72 Заправо, оваплоћени Бог Ло гос је по ла зна тач ка 73 од које креће православни библијски егзегета. Пошто Богочовек Исус Христос има две природе: божанску и човечанску, то значи да православни тумач треба да има критички двојни ум, да би мо гао у тек сту Све то га Пи сма да раз ли ку је оно што се односи на божанско од онога што се односи на вештаствено (=твар- 64 Теодорит Кирски, Тумачење књиге Левитима, PG 80, Јован Златоуст, Беседа на Последње дане, 2, PG 56, Макарије Египатски, Аскетске беседе, PG 34, Климент Александријски, Стромата, 5, Климент Александријски, Стромата, 2, Мирко Ђ. Томасовић, Библијска ерминевтика, стр Види: Максим Исповедник, Поглавља о теологији и икономији, I, 66, PG 90, Ки ри ло Алек сан дриј ски, О по кла ња њу и слу же њу Бо гу у ду ху у исти ни, PG 68, 268D. 72 Посланица Диогнету, 1, G. D. Dra gas, The Eter nal Son, Athanasiana. Essays in the Theology of St. Athanasius, Lon don 1980,

13 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма но). 74 То је та ко због то га што по сто је два на чи на по сто ја ња: на чин на који постоји надвечни Бог, и начин на који постоји створени свет. У православном богоумљу, писана страна Светог Писма се гледа кроз призму Христове човечанске природе, а унутрашња духовна страна духовни ум, кроз призму Његове божанске природе. 75 Православни егзегета прави суштинску и битијну разлику између Творца и творевине, пролазности и вечности. Постоје два начина постојања: тварни и нетварни. Тварни начин постојања има човек и васцела Божија творевина, јер су створени из непостојања и небића, док нетварни начин постојања има само надвечни Бог. Између та два начина постојања постоји непремостива провалија коју човек без Божије помоћи никада сам не може да премости. Ту разлику егзегета мора да има на уму као критеријум приликом тумачења Светога Писма. Једном речју, другачије се тумаче поједини изрази који се односе на Бога богодолични, а другачије када се они односе на човека човекодолични. Бог је нетваран и као такав остаје вечита тајна за човека, и ту тајну православни егзегета је обавезан да поштује. Отачко памћење је сачувало од заборава чињеницу да испод слова, то јест иза писаних речи Светога Писма, ми налазимо Месију Исуса Христа. 76 Управо због тога је тумачење Светога Писма непосредно повезано са вером и животом Православне Цркве. По богооткривеној истини, све што је у Светом Писму написано, за на ше ис пра вља ње и на ма за по у ку је на пи са но (ср. Рим. 15, 4). Реч је о Књизи намењеној свим људима свих времена. Дужност православног егзегете је да иступивши из себе, с поштовањем прославља узвишену реч Светога Писма и да на богодоличан и човекодоличан начин објасни и протумачи изласке Божије у историју. Безумно је обраћати искључиво пажњу на слово, писане речи и слогове, а занемарити смисао речи, поруку и ум Светога Писма. Инославна тумачења Светога Писма, у којима се богоопштење своди на језички догађај, последица су погрешног учења о Богочовеку Исусу Христу. Они, дакле, не схватају да истинска сила Божија нема своје биће у слоговима и писаним речима. 77 Очигледно се таква инославна библијска ерминевтика налази у трагичном ћорсокаку и богоотпадију. Као што ап со лу ти за ци ја је зи ка, од но сно, пре те ра на и сле па ве заност ег зе ге те за сло во и је зик Све то га Пи сма од во ди га у за блу ду и бо- 74 Упореди: Атанасије Велики, Περί τῆς ἐν Νικαία συνόδου, 10, Види: Ιω. Παναγοπούλου, Η ερμηνεία της Αγίας Γραφής στην Εκκλησία των Πατέρων, стр. 54. Мир ко Ђ. То ма со вић, Говори Господ, стр Види: Атанасије Велики, О оваплоћењу Логоса, 37, PG 25, Види: Григорије Нисијски, Против Евномија 2, 283, PG 45,

14 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) го от па ди је, та ко исто и од ба ци ва ње сло ва, је зи ка и пи са не ре чи Свето га Пи сма од во ди ту ма ча у је рес. 78 Мо ра мо ре ћи да су обе крај но сти штет не, јер је по гре шно одва ја ти ду хов ни сми сао Све то га Пи сма од исто риј ског сми сла, с об зо ром да се Бог не от кри ва у иде ја ма већ у исто ри ји. Ову исти ну је по себ но ис та као Иг ња ти је Бо го но сац ка да ка же да оно што је нај ва жни је у Је ван ђе љу је сте при сут ност ова плоће ног Бо га Ло го са у исто ри ји као Бо жан ске Лич но сти, 79 то јест Њего ва при сут ност као Бо го чо ве ка. Пра во слав ни ту мач Све то га Пи сма не сме из гу би ти из ви да чи ње ни цу да исто риј ски до га ђа ји све ште не исто ри је, чи ји је глав ни ју нак Бог Ло гос, са чи ња ва ју осно ву и из вор хри шћан ске ве ре и на де. 80 Имајући у виду чињеницу да је Христово Јеванђеље закон слободе и закон благодати, наравоученије је: приликом тумачења Светога Писма не прихватати ропство буквализму, али ни деспотизам слободе. Упо зо ра ва мо да пра во слав но ту ма че ње не сме да бу де плод ви соко ум ног обра зо ва ња и пи са них ре чи, не го плод бла го да ти Бо жи је и бо жан ског про све тље ња. Вер ни ту мач ре чи Бо жи јих, оста ју ћи ве ран Оно ме ко ји га је по ста вио на то слу же ње (ср. Је вр. 3, 2), бо го ви дац је и са рад ник Бо жи ји. А то је са мо онај ко ји има жи вот са гла сан истини тој ре чи. 81 Упра во због то га пра во слав ног ег зе ге ту, осе ње ног Ду хом Све тим, кра се ду хов на чи сто та, чи сто та ду хов ног ока и ду хов на прониц љи вост. 82 За пра во слав но ту ма че ње је по тре бан дар са ви си не са не ба да би ту ма чи про на шли оно што тра же и да са чу ва ју оно што про на ђу. 83 Та ко по сту па цр кве ни ег зе ге та ко ји се увек уду бљу је у садр жај, на ум и по ру ку Све то га Пи сма и Све то га Пре да ња. Ваља нарочито истаћи да је свако православно тумачење у сагласности са умом Светога Писма; у супротном је реч о јереси. Чињеница је да сва погрешна тумачења имају корен у интелектуализму и рационализму. Проницљиви древни црквени тумачи одбацују она тумачења Светога Писма која се не слажу са историјском истином. 84 Без сум ње је жи вот Цр кве по ка зао да истин ски ту мач Све тога Пи сма ни ка да не за бо ра вља чи ње ни цу да је Жи вог и Са мо о бјавље ног Бо га не мо гу ће у пот пу но сти раз у ме ти и опи са ти људ ским је зи ком. Пра ви ег зе ге та ни шта сво је не до да је ни ти од у зи ма Све Види: Григорије Богослов, Беседе, 31, 3; 45, Игњатије Богоносац, Посланица Филаделфијцима, 9, Види: Γεωργίου Φλωρόφσκυ, Αγία Γραφή, Εκκλησία, Παράδοσις, стр Види: Симеон Солунски, Ер. 1, Ср. Теодорит Кирски, Тумачење на пророка Језекиљу, PG 81, Ср. Теодорит Кирски, Тумачење Псалма 118, 34, PG 80, Ср. Теодорит Кирски, Тумачење Псалма 64, 14, PG 80, 1360BC.

15 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма то ме Пи сму јер је оно, с јед не стра не це ло сно (=це ло, пот пу но), а са дру ге, до бро зна да уко ли ко би та ко не што учи нио, Бог би та да на ег зе ге ту на мет нуо му ке опи са не у Књи зи Жи во та, и ли шио би га жи во та веч ног. Тумач Светога Писма као сарадник Божији и све док исти не са ко јом жи ви Православни је став да је тумач Светога Писма истински Божији сарадник (=саслужитељ, сатрудник) и слава Божија, који је видео Христа, уселио се у Христа и Хри стос у ње га, ко ји «жи ви» Хри стом, сведочи и исповеда Христа. 85 Уневши Христа у своје срце, библијски егзегета се преобразио у обиталиште Свете Тројице. 86 Живот црквеног егзегете се поима као динамична сталност у светости. 87 Православни егзегета сабира све оне истине што су расуте по Светом Писму Старога и Новога Завета, и методом плетенија их плете у живу тканицу. Та чињеница довољно и убедљиво показује да тумач Светога Писма настоји да ствара нове изразе да би учинио разумљивом и прихватљивом поруку Јеванђеља Христовог. За др жав ши ду бо ку при вр же ност Све том Пре да њу, би блиј ски егзе ге та ни ка да не ту ма чи реч Бо жи ју уко ли ко га прет ход но ни је покре нуо Дух Све ти. 88 Ту мач Све то га Пи сма, као сло ве сне књи ге, не до да је му нов са др жај, не го са мо про ду бљу је, ра све тља ва и до прино си бо љем и пра вил ни јем по зна ва њу бо го от кри ве не исти не (=право слав не ве ре) у Хри сту. Син те зи ра ју ћи ва се љен ско уче ње Цр кве по овом пи та њу, све ти Ата на си је учи да пра во слав но ту ма че ње ни у че му не од сту па од оно га што је Го спод дао, Апо сто ли про по ве да ли и Оци са чу ва ли. 89 Са гла сно пра во слав ном по гле ду на би блиј ско ту ма че ње је сте да је чи сто та ег зе ге ти ног ду хов ног ока од пре суд ног зна ча ја за ту маче ње Све то га Пи сма, 90 и ула же ње у тај ну ко ја се кри је иза сло ва и ре чи у Све то ме Пи сму. 85 Мирко Ђ. Томасовић, Библијска ерминевтика, стр Ευχολόγιον τό Μέγα, изд. Βε νετίας 1863, Василије Велики, О Духу Светом, 16, Види: Игњатије Богоносац, Ефесцима 20, 1; Исти, Филаделфијцима, Атанасије Велики, Посланица Серапиону, 1, 28, ВЕ ПЕС 33, стр Ви ди: Μάρκου Ορφανού, Η υπό των πατέρων ερμηνεία της Παραδόσεως, Αθήναι 1984, Теодорит Кирски, Тумачење пророка Језекиља, PG 81,

16 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) Уко пан у ду бо ким из во ри ма Пре да ња Пра во слав не Цр кве, право слав ни ту мач Све то га Пи сма са сво јим бо го ли ким жи во том сведо чи исти ну са ко јом жи ви, а та исти на је вас кр сли Исус Хри стос. Пре ма то ме, ег зе ге та пр во сво јим жи во том об ја вљу је Је ван ђе ље, а тек за тим ре чи ма. 91 То зна чи да је ег зе ге тин жи вот са гла сан исти нитој ре чи ко ју про по ве да. Пра ви ло је бо го слов ство ва ти ка ко је Бо гу угод но, а кло ни ти се за ко на ло ги ке одво је ног од Исти не Је ван ђе ља. Ег зе ге ту, вер ног уму Хри сто вом (1. Кор. 2, 16) и укра ше ног кра со та ма бо го леп ног живље ња, тре ба да кра си жи вот по Хри сту и исти но љу би вост, јер је он ис по вед ник и јав ни све док Исти не. Ту ма че ња пра во слав ног ег зе ге те, као чо ве ка ко јег кра се пра во вер је и пра во жи вље, има лич ни су срет са Хри стом, у ко јем ди ше и жу бо ри Дух Све ти, ис пу ње на су ес ха то лошким до га ђа ји ма. Ту ма че ња Све то га Пи сма тре ба чи та ти и слу ша ти са мо од оних ег зе ге та ко ји има ју опит ни су срет и ди на мич ни ди ја лог са тро јич ним Бо гом, а то зна чи да су њи хо ва ту ма че ња плод тог сусре та и бо го по у че но сти. Све до ци смо да пра вил но ту ма че ње Све тог Пи сма, као књи ге жи вих, на ла зи мо са мо у Цр кве ном Пре да њу. 92 То је због то га што Пи смо са сво је стра не по твр ђу је Пре да ње, а Пре да ње са сво је стране ове ра ва и по све до чу је Пи смо. 93 То и је сте раз лог што се право слав на би блиј ска ер ми нев ти ка ка рак те ри ше као ли тур гиј ска, цркве на и ер ми нев ти ка Ду ха Све то га. Уживети се у мисли Духа Светога, следити их и јасно их изнети на светлост дана, јесте дужност истинољубивог православног егзегете. Библијски егзегета има за дужност да неизоставно истакне унутарње јединство и сагласност Светог Писма и Старога и Новога Завета, у који ма го во ри исти Бог. Хри стос је Жи ва Спо на, ве зни бе о чуг и Мост који их повезује и оживљава. Сва једра библијских писаца Старога Завета усмерена су ка оваплоћеном Богу Логосу Месији Исусу Христу. Управо због тога је Стари Завет потребно тумачити христолошки. Свето Писмо има сотириолошки и тријадолошки карактер и произлази од Тројичног Бога: 94 Оца, оваплоћеног Логоса и Духа Светога. 95 Месија Исус Хри стос је циљ пра во слав не ег зе ге зе. То је та ко због то га што су се старозаветна пророштва остварила у новозаветним догађајима које 91 Види: Јован Златоуст, Тумачење Дела апостолских, PG 60, Види: Иринеј Лионски, Еленхос, А, 33, Упо ре ди: A. Be no it, Ec ri tu re et Tra di ti on chez St. Ire nee, Rev. d Hist. et de Philos. religiuses 1 (1960), Види: Иринеј Лионски, Против јереси, V, 2, Иринеј Лионски, Против јереси, IV, 6,

17 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма та пророштва наговештавају. Средишњи догађај и средишња личност Ста ро га и Но во га За ве та је Ме си ја Исус Хри стос. У Ње му је Бог Отац об ја вио и от крио оно што је од по чет ка при пре мио. 96 Што ће ре ћи да је Жи ви Бог су бјект Све то га Пи сма. Спа си тељ Исус Хри стос је Пут којим се сти же до Исти не, а Исти на је Он (Јн. 14, 6) као Дру го Ли це Све те Тро ји це ова пло ће ни Бог Ло гос. То зна чи да се Бог са мо от кри ва и Он је извор откривења Божијег, а не Свето Писмо као књига која говори о Откривењу Божијем и сусрету човека са Живим Тројичним Богом. Ту мач Све то га Пи сма је уткан у бо го слу жбе ни жи вот Пра во славне Цр кве, јер на Ли тур ги ји, то јест уну тар ли тур гиј ског жи во та Цркве, се пра вил но чи та, ту ма чи и по и ма Све то Пи смо. Ег зе ге та на Литур ги ји по ста је оче ви дац, уче сник и све док оних до га ђа ја о ко ји ма се го во ри у Све то ме Пи сму. Са мо у Цр кви као ми стич ном Те лу Хри стовом има мо при ступ вре лу Ду ха Све то га, 97 ко ји нас чи ни си но ви ма Бо жи јим и при ча сни ци ма бо жан ске при ро де. Пра во слав на Цр ква, Све то Пи смо и Све ште но Пре да ње на ла зе се у јед ном уну тра шњем, не рас ки ди вом и не сли ве ном је дин ству, у јед ном та јан стве ном и надум ном про жи ма њу, за јед ни ча ре њу и харм о ни ји, у ко јој ни јед но не вла да над дру гим ни ти не у тра ли ше јед но дру го. 98 Но во за вет но Откри ве ње ре чи то по ка зу је, а све то осе ћа ње Цр кве то и по твр ђу је, да је Цр ква Хри сто ва при род на сре ди на пра во слав ног ег зе ге те, у ко јој ту мач сва сво ја је дра цр кве не ег зе ге зе окре ће ка Ду ху Све том јер Дух Све ти во ди ту ма ча кроз жи вот не бу ре у ти хо при ста ни ште на руч је Бо жи је. Без Ду ха Све то га чо ве ков ум не мо же да ус хо ди ка Са мо откри ве ном и Жи вом Бо гу. Све ти Дух чи ни чу до, да оне у сло ви ма Писма ска ме ње не ре чи, по чи њу да го во ре као vi va vox evan ge lii, као глас жи во га Го спо да, та ко да се на ше уши отво ре и ми слу ша мо реч, у којој нам се сам Бог от кри ва. 99 На ра во у че ни је: тре ба се бо га ти ти Бо гом и у Бо гу. Са мо бо гат Бо гом, мо же да све до чи исти ну. Библијски тумач као израз живе саборности Цркве Православност и исправност тумачења Светога Писма Старога и Новога Завета се мери мерилом Христа, у коме су сакривена сва блага пре му дро сти и зна ња. Да би се за јед но ту ма че ње мо гло ре ћи да је 96 Види: Јован Златоуст, Беседе, PG 61, Иринеј Лионски, Против јереси, V, 24, Мирко Ђ. Томасовић, Говори Господ, стр He in rich Vo gel, Wie pre di gen Wir über das A. Te sta ment, Evang. Theologie, Okto ber 1933,

18 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) православно, изворно и исправно, односно црквено, потребно је да ум егзегете буде уздигнут у небеске висине; то ће успети уколико буде прожет благодаћу Духа Светога и уколико његово живљење буде на небесима. Значи, христочежњивом егзегети погруженом у живо Предање Цркве, је потребно чисто срце, ум продуховљен и проницљив, знање незаблудиво, богопознање у Исусу Христу, а преко Исуса Христа, и у Ду ху Све том. Реч је о чо ве ку ко јег ни ка да не на пу шта че жња за Истином и истином живљења. Живот и дело православног егзегете су непосредно повезани са Светим Писмом и Светим Предањем. Неизоставно морамо рећи да ерминевтички кључ и пут разумевања Јеванђеља (=литургијског сазнања) јесте пут обожења, ологoсњења, охристовљења и одуховљења, које се остварује на литургијском сабрању (=љубећој Заједници) у Цркви Христовој. По што пра во слав ни би блиј ски ту мач у скла ду са умом Све тих Ота ца, усва ја ди на ми ку Све тих Ота ца и по у чен је бо го му дро шћу Ота ца, а не ци ти ра их са мо па сив но, у ње го вим ту ма че њи ма Све то га Пи сма не ма на га ђа ња, из ми шља ња, прет по ста вља ња, фан та зи ра ња, му дро ва ња, но во та ри ја итд. Сле ду ју ћи Све тим Оци ма као све до ци ма апо стол ске исти не, све тре ба да бу де у ду ху уче ња Апо стол ске Цр кве, јер је ту ма че ње из раз жи ве са бор но сти Цр кве Хри сто ве. Ме ђу тим, по зна та је про те стант ска кри ла ти ца so la scrip tu ra по ко јој Све то Писмо са мо се бе ту ма чи, и од ба цу ју Све то Пре да ње. Ри мо ка то ли ци, с дру ге стра не, ве ру ју да са мо па па ау тен тич но ту ма чи Све то Пи смо, и да је па па ве ћи ау то ри тет од Све то га Пи сма. 100 Та ква про те стант ска и ри мо ка то лич ка ту ма че ња се на ла зе у су ко бу са уче њем, на у мом, циљем и по ру ком Све то га Пи сма. При клад но је при ме ти ти да на жа лост по сто је и по је ди ни, на зови пра во слав ни би блиј ски ту ма чи, ко ји су се шко ло ва ли на За па ду где су пот па ли под ути цај про те стант ске и схо ла стич ке ер ми нев ти ке. И не са мо то, не го су по ме ну тим ег зе ге та ма на За па ду на мет ну ли сво ју про бле ма ти ку, а уз то ме то до ло ги ју и на о ча ре кроз ко је гле дају на би блиј ске про бле ме и њи хо ва ре ше ња. На осно ву ег зе гет ских тек сто ва уче них на дри ег зе ге та, ко ји се на ла зе ван Цр кве, и ба зи ра ју се ис кљу чи во на сло ву и је зи ку Пи сма, а не на ду ху и би блиј ском бо го сло вљу, ла ко се мо же уо чи ти где су шко ло ва ни и ко им је био учи тељ. Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да су та кви ту ма чи ви ше при лаго ђе ни ду ху ово га све та и ду ху вре ме на, а не са мој исти ни, мир не ду ше мо же мо ка за ти да је реч је о ин ди ви ду а ли стич ким, ин те лек туа ли стич ким и схо ла стич ким ту ма че њи ма про ту ма че ним ис кљу чи во Ви ди: Y. Con gar, Tradition et les Traditions, I, Pa ris 1963, стр. 133, бе ле шка 58.

19 Мирко Ђ. Томасовић, Лик и дело православног тумача Светога Писма на осно ву огра ни че ног људ ског ума, кроз ко је не про ве ја ва дах живо та и не до ста је им уво ђе ње у тај ну ве ре као пре ду кус бо го по зна ња. Та ква су во пар на и бе жи вот на ту ма че ња су по сле ди ца не до стат ка егзе ге ти ног су сре та са жи вим и чо ве ко љу би вим Бо гом. Иа ко за пад не ег зе ге те та ква ту ма че ња сма тра ју на у чим, ипак мо ра мо ре ћи да су она пот пу но стра на цр кве ним ту ма че њи ма јер им не до ста је ра зум ду хов ни, по што су одво је на од ли тур гиј ског жи во та Цр кве и бо го словља. Нај кра ће ре че но, та кви не цр кве ни и нео бла го да ће ни би блиј ски ту ма чи, од но сно но та ри ко ји ма бог ово га све та осле пи ра зум (2. Кор. 4, 4), не до ста је све то пре дањ ска и би блиј ска уте ме ље ност и неосно ва но ве ру ју да без Ду ха Све то га, а уз по моћ на уч не ана ли зе и људског мо зга ња, мо гу вер но и ау тен тич но про ту ма чи ти Све то Пи смо. Та кви ту ма чи, ко ји су пре тво ри ли Жи во га Бо га у обје кат сво јих проу ча ва ња и ис тра жи ва ња, не по зна ју ме ру људ ско га ра зу ма и зна ња; њи хо ва ту ма че ња ка рак те ри ше од су ство на ме ре, сми сла, по ру ке и циља Све то га Пи сма. Од та квих би блиј ских ег зе ге та, ко ји су оста ли на ко ри ца ма Све то га Пи сма, а чи је зна ње ни је ро ђе но из ве ре и су сре та са Бо гом, и не оку сив ши ни де лић бо го от кри ве не исти не, оче ку је се да се осло бо де за пад ног ути ца ја, вра те Све тим Оци ма и ев ха ри стијском бо го сло вљу. То ће ус пе ти да оства ре уко ли ко схва те и по ве ру ју да пра во слав на би блиј ска ер ми нев ти ка је ер ми нев ти ка Ду ха Све то га, ко ја је не по сред но по ве за на са цр кве ним жи во том и ди на мич ни је раз вој Све то га Пре да ња. Ме ђу тим, иа ко Све то Пи смо при па да Цр кви и је ди но у Цр кви, у за јед ни ци ве ре, Пи смо мо же да бу де схва ће но и пра вил но про тума че но, ипак мо ра мо ре ћи да Цр ква ни је спо ља шњи ау то ри тет, ко ји тре ба да спо ља про су ђу је Све то Пи смо. Она је чу вар и за штитник Бо жан ске Исти не, ко ја се у Све том Пи сму, као у не кој ри зни ци на ла зи са чу ва на. 101 Оно ме ко ји жи ви ван Цр кве ве ли му дри Хомја ков, не по сти жно је и Све то Пи смо и Пре да ње и де ла. А оно ме ко оби та ва у Цр кви и ко ји се при са је ди нио Ду ху Цр кве, је дин ство њи хо во очи глед но је по бла го да ти ко ја жи ви у њој. 102 По сти гав ши не по гре шив осе ћај пра во слав но сти, отац Ге ор ги је Фло ров ски закљу чу је да је ре ти ци, то јест они ко ји су ван Цр кве, не ма ју кључ за раз у ме ва ње ду ха Пи сма јер им не до ста је нат кри љу ју ћа по ру ка, ко ја је су шти на, од но сно, са мо ср це Је ван ђе ља. 103 То је та ко све због то га 101 Ге ор ги је Фло ров ски, Функ ци ја Пре да ња у ста рој Цр кви, Са бор ност Цр кве, књ. 1, Бе о град 1986, А. Хо мја ков, Цр ква је јед на, у: Саборност Цркве, књ. 1, Бео град 1986, Георгије Флоровски, Функција Предања у старој Цркви, у: Саборност Цркве, књ. 1, стр Види: Василије Велики, Беседа 43, 69, PG 36, 589B. 595