ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ"

Transcript

1 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7( Studenica) UDC 091= DOI: /ZMSDN P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ Т И П И К У СВЕ ТОГ СА ВЕ РА ДО М И Р ПО ПО ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, П р а в о с л а в н и б о г о с лов с к и ф а к у л т е т Ми је Ко ва че вића 11б, Бе о град, Ср би ја r a d o m i r.p o p o v l i ve.c o m СА Ж ЕТА К : С рп ск и м а н а с т ир и посв ећ ен и П р есв ет ој Б ог ор од иц и Х и л а н д а р и С т у де н и ц а, уну тра шњи ду хов ни жи вот ре гу ли шу пре ма кти тор ским ти пи ци ма, чи ји је ау тор Све ти Са ва, ко ји је био мо нах у оба манас т и р а. Пр ема т и п и ц и ма, к т и т о ри с у с т е к л и к т и т о р ск а п р а в а у од но с у на сво је к т ит ор ије, и они су би ли у по себ ном по ло жа ју у од но су пре ма и г у м а н и м а ко ји ру ко в о де м а н а с т и ри м а. У р а д у је о б ја ш њ ен од но с и з ме ђу к т и т о р а и н а с т о ја т е љ а м а н а с т и р а, од но сно и г у м а н а п р е м а м а н а с т и р ск и м т ип и ц и ма, с по себ н и м освр том на осо бе но с т и с рп ске д р жа ве и Ц р к ве. По ред Х и л а н д а р ског и С т у де н и ч ког т и п и к а, у с р ед њ о в е ков ној с рп ској д р ж а ви и ње ном прав ном по рет ку Ду ша нов за ко ник ите ка ко во ди ра чу на о над ле - ж но с т им а н а с т о ја т е љ а, од но сно и г у м а н а м а н а с т и р а и њихо ви х к т ит ор а. О б ја ш њ е но је да је по в о дом о сн и в а њ а но в ог ма на с т и р а и пов одом њ е г ов ог уређења, црквено предање веома екс пли цит но и де цид но по што ва но. Ме - т одолог ија овог ра да за сн и ва се на п ро у ча ва њу и а на л и зи ра њу ис т о ри ј ск и х из во ра, а за тим се ре зу ла та ти ком па ра тив но из но се и по твр ђу ју. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ду ша нов за ко ник, ма на сти ри, Све ти Са ва, Сту де - ни ца, ти пик, Хи лан дар Ма на с т и ри Х и ла н да р и Ст у де н и ца с у к т и т ор ск и ма нас т ири и св ој у н ут ра ш њи д уховн и ж иво т рег ул иш у п рема к т ит орск и м т ип иц има. Сем тога, оба манастира посвећена су Пресве тој Бо го ро ди ци (пра зни ци ма Ус пењу и Ва ве де њу). Пи сац оба ти пи ка је јед на лич ност Све ти Са ва, ко ји је био мо нах у оба ма на сти ра и до бро је знао при ли ке и мо гу ћи по ре дак у њи ма. Све т и Са в а је п ри л и ком п и са њ а сво ји х т и п и к а з а у зор и ма о т ип и к ма на с т и р а Б о г о р о д и це Ев е рг ет иде у Конс т а нт и нг р ад у. О н је т ај т ип и к с а мо п ри ла г о д ио ус ло ви ма ма на с т и ра Х и ла н да ра и Ст у де н и це.

2 240 До бро је по зна т о да у сл у ча ју Х и ла н да ра и Ст у де н и це осн и ва ч и, одно сно кти то ри Све ти Си ме он, Све ти Са ва и краљ Сте фан Пр во вен ча ни у т и п иц им а фиг урир ају к а о к т ит ори ко ји с у с т ек л и к т ит о рск а п р ав а у од но су на своје к т ит ор ије. К ако је реч о оп ш т е ж и т е љ н и м к и но ви ј ск и м ма на с т и ри ма у ко ји ма по с е б но ме с т о з а у зи ма на с т о ја т е љ и л и и г у ма н ма на с т и ра, т о с у од но си к т и т о р и г у ма н, и л и на с лед н и к т и т о р и г у ма н, у по с е бном међус о бном однос у који је у т ип ик у п р ец изно р ег ул ис а н и од р е ђен. У т о ме с е з а п ра в о нај с у п т и л н и је ви д и, од но сно, п р е ла ма од но с све тов на ду хов на власт, уоп ште. Срећ на је окол ност да су кти то ри ових ма на сти ра би ли, или су по ста ли, мо на си као бив ши вла да ри, та ко да се не мо же го во ри т и о су ко бу световна д уховна в ласт, односно к т итор иг уман. О в а к в а т ен ден ц и ја о с т а ће на сна зи св е в р е ме у с р ед њ о в е ков ној Ср би ји с не к и м ма њи м и з у з е ц и ма. ОД НОС КТИ ТО Р И ГУ МАН У ДЕ ЛИ МА СВЕ ТОГ СА ВЕ Кти тор ма на сти ра Сту де ни ца је ве ли ки жу пан Сте фан Немања. Мана стир ни је од мах до био свој ти пик. Ти пик је на стао по сле смр ти кти то ра (1199. го ди не). Ов де се мо ра има ти у ви ду чи ње ни ца да је кти тор ство у ма на с т и ру Ст у де н и ца на с лед но, п р е но си с е на Не ма њи не на с лед н и ке на в е л и ко ж у па н ском, од но сно к ра љ ев ском п р е с т о л у. О т о ме с е ја сно к а же: Јер ти си кти тор овом, као што ти и ра ни је пи сме но пре да дох у тво јој в ла да ви н и (х ра м) Пр е св е т е Б о г о р о д и це До бр о т в ор ке у Ст у де н и ц и н и с а ким у за јед ни ци, са мо те би и се ме ну тво ме по сле те бе [Списи све то га Са ве и Ст е в а н а Пр в о ве н ч а но га 1939: 193]. То је ја сно кон ста то ва но у самом т и п и к у. И г у м а н је одл иков а н од б л аг ов е рног и х рис т ољубив ог а к ра љ а, бла же но г а оца на шег и к т и т о ра г о спо д и на Си ме о на да је у бр о ју игу ман ских ма на сти ра. И овај игу ман је ви ши од сво ју игу ма на и да се на зи ва пр ви [Студенички ти пик, 1986: 92 (гл. 13)]. Да кле, то што је Сту де ни ца у бро ју игу ман ских ма на сти ра, и да је њен игу ман ви ши од сви ју и пр ви, уза ко нио је сам кти тор, Све ти Си ме он. Да љ е, у Ст у де н и ч ком т и п и к у в а ж но ме с т о з а у зи ма од р ед ба о т о ме к а ко с е би ра но ви и г у ма н. Пр ед с т а в н и ц и ма на с т и ра од ла з е к с а мо д р ж а в ном го спо ди ну све срп ске зе мље, и да му мол бу ша љу да до ђе у овај ма на стир. Краљ, од но сно вла дар, узи ма уче шће у из бо ру игу ма на. Ова од ред ба те - мељи се на наследном ктиторству, јер ктитор учествује у избору и постав ља њу но вог и г у ма на у сво јој к т и т о ри ји. Да к ле, к ра љ, на длеж н и еп ископ и и г у м а н и к р а љ е в ск и х м а н а с т и р а до л а з е у С т у де н и ц у, у л а з е у х р а м и вр ше из бор пре по доб ног му жа. По сле Све те Ли тур ги је епи скоп но во - изабра ном и г уман у даје јева нђеље, а д ржа вн и г оспод и н све с рпске зем ље узи ма га за ру ку од све тих две ри и при во ди га Пре све тој, за тим му да је же зал и уво ди у игу ман ски сто, за тим га це ли ва пр во вла дар [Студенички ти пик, 1986: 93 (гл. 13); Тро иц ки 1935: 109]. У ти пи ку се за тим не дво смисле но ка же да сâм вла дар игу ма на по ста вља и го спо ди на и кти то ра уместо себе, да буде осве ти тељ и чу вар ово га све то га манастира [Студенички ти пик, 1986: 93 (гл. 13); Тро иц ки 1935: ]. Вла дар је не ка вр ста

3 241 с т а л ног за ме н и ка к т и т ора манас т ира Ст у де н и ца, од но сно Св. Си ме о на. 1 На са мом кра ју по гла вља о из бо ру игу ма на ка же се да у ма на сти ру Студе ни ца не ма ни ко вла сти, ни епи скоп, ни ко дру ги. Овим је ду хов на са мо с т а л нос т ма на с т и ра по т п у но де фи н и са на и обе збеђена. Манас т иром с у в е р е но у п ра в љ а и г у ма н. У ма на с т и ру Х и ла н да ру, к а да је р еч о и г у ма н у, п р о п и си т и п и к а с у слич ни оном што је ре че но у Сту де нич ком ти пи ку. Фор му ла ци ја о игума ну је ско ро пот пу но иста. Ма на стир Хи лан дар је од ли ко ван од благ о в е р н и х ца р е в а да је у бр о ју и г у ма н ск и х ма на с т и ра к а о и д ру г и ца р ск и игу ман ски ма на сти ри, а ту се ми сли на ма на сти ре на Све тој Го ри. Ма насти ри се, ка ко се да ље у ти пи ку ка же, зна ме ну ју од ца ра [Хиландарски ти пик, 1986: 63 (гл. 13)]. Из прак тич них раз ло га, Све ти Са ва је, да игу ма ни не иду у Кон стан тин град ра ди на зна ме но ва ња, већ узех од њих штап, да је у ма на с т и ру ме с т о на зна ме но в а њ а ца р ског [ Х и ла н да р ск и т и п и к, 1986: 63 (гл. 13); Те о до си је Хи лан да рац 1860: 121; Жи во ји но вић 1998а: 74]. Свет и Сава је у п ролеће год ине боравио у Конс та нт и нг рад у код цара Алек си ја III ко ји му је из дао злат ни си ги лиј ко јим је Хи лан дар по стао цар ски ма на стир, јер кти тор ма на сти ра и ње гов за штит ник је сам цар [Теодосије Хи лан да рац 1860: 51 52; Жи во ји но вић 1998а: 69]. С д ру г е с т ра не, Си ме о но в а Хи л а н да р с ка п о ве ља, да т и ра на у д ру г у по ло ви ну го ди не, уства ри је кти тор ска по ве ља. Он је кти тор јер се у по ве љи ка же, по тру дих ста рост сво ју, уз по моћ си на ми ве ли ког жупа на Сте фа на. удо сто ји ме Вла ди ка мој да му бу дем кти тор [Свети Са ва 1986: I I, 32]. Кт ит о р м ан ас т ир а Х ил а н д а р а је и в е л и к и ж у п а н С т е ф а н Пр во вен ча н и. За ма на с т и р из да је по ве љу и л и г о д и не. Сле д у је свог оца Св. Си ме о на ко ји је по тру дио сво ју ста рост и ме не, ма кар и недо с т ој на да се на ре чем си н њег ов, под иж ућ и ме да обнови м свет о мес т о, ма на с т и р Х и ла н дар [Сп ис и све т о га Са ве и Ст е ва на Пр во вен ча но га, 1939: 166]. У Жи т и ј у Пре п о до б ног Си ме о н а, Ст е фа н Пр в о в ен ча н и до но си п и- смо ко је му је отац упу тио из Хи лан да ра: Не об ле ни се, но се по жу ри свом сна гом сво јом да га по диг неш, да се са зи да храм Пре све те у мој спомен у овој зе мљи, и опет по сле ме не (да бу де) те би и де ци тво јој и уну ци ма, у род наш до ве ка. Јер си ти кти тор ово ме као што ти и ра ни је пи сме но п р е да дох у т в о јој в ла да ви н и (х ра м) Пр е св е т е Б о г о р о д и це До бр о т в ор ке у Сту де ни ци, ни с ким у за јед ни ци, са мо те би и се ме ну тво ме по сле те бе [Сп и с и с ве т о га Са ве и Ст е в а н а Пр в о ве н ч а но га, 1939: 193; Ж и в о ји но ви ћ 1998б: 1, 61]. Ов де је не дво сми сле но реч о на след ном кти тор ству у вла дарској по ро ди ци ко ја се пре но си на по том ство [Марковић 1925: ; Ми лаш 1888: 344]. Сте фан Пр во вен ча ни бла го да ри сво ме оцу што га је удо сто јио да бу де с њим кти тор и слу жи тељ ма на сти ра Хи лан да ра [Но - ваковић 1912: 385; Мар ко вић 1925: 102; Ми лаш 1888: ]. Д ру г о в а ж но п и т а њ е је с т е, ко ја п ра в а у св о јој к т и т о р и ји сти че сам кти тор, ко ја су ње го ва овла шће ња и у че му се она кон крет но са сто је, а да с д руг е с т р ане не буде пов р еђено п р е да њ ско, к а нон ско ус т р ој с т в о и 1 То је акт ин ве сти ту ре, ка ко ка же М. Пе тро вић [Петровић 1986: 85].

4 242 ду хов ни по ре дак у ма на стиру? Ко ја су права ктитора на релацији ктит о р и г у ма н? Да л и је к т и т ор, ев ен т а у а л но, мо г а о сâ м с е б е по с т а ви т и з а и г у ма на св о је к т и т о р и је, од но сно за ду жби не, или, да ли је имао пра во да по ста ви, или пак са мо да пред ло жи лич ност ко ја би мо гла би ти игуман? Од го во ри на ова пи та ња ја сни су и не дво сми слени у канонско -прав - ном наслеђу Ц р к ве. Кт и т ор и ма п ра во да на д ле ж ном еп ископ у п редлож и кан ди да та за игу ма на. Епископ је тај ко ји про ве ра ва пред ло же ног канди да та и по ста вља га као свог кли ри ка [Милаш 1888: ; Ми лаш 1902: 721]. Ма на ст и р и ма своју у н ут раш њу д у хов н у сло бо д у и не за ви сност ко ју пот в рђују о ба т ип ик а. М ан ас т и р Х и л а н д а р је с ло б о д а н од сви х, ка ко се ка же, ту вла сти, и од про та и од дру гих ма на сти ра, и од особ них вла ди ка. И да ни је ни под чи јим пра ви ма, ни цар ским, ни цр кве ним, ни д ру г и м не ч и ји м [Списи све то га Са ве, 1928: 72; Све ти Са ва 1986: II, 62]. Уну тра шњи ма на стир ски духовни поредак је под игуманом и под Пресве - т ом Б о г о р о д ицом, к а о и мо л и т в а ма п р е бла же ног и свет ог оца, односно Пре по доб ног Си ме о на као кти то ра. Уну тра шња ду хов на сло бо да ма насти ра Хиландара посебно се огледа прили ком из бо ра и по ста вље ња игума на. Хи лан дар је од ли ко ван од бла го вер них ца ре ва да је у бро ју игума н ск и х ма на с т и ра к а о и д ру г и ца р ск и и г у ма н ск и ма на с т и ри. А д ру г и се зна ме ну ју од ца ра [Списи све то га Са ве, 1928: 76; Све ти Са ва 1986: II, 63]. Из еко ном ских и раз ло га прак тич не при ро де, Све ти Са ва је из Ца ригра да од ца ра у ма на стир до нео же зал, од но сно штап, да је у ма на сти ру ме с т о на зна ме но в а њ а ца р ског [ Пе т р ови ћ 1986: 97] 2. У из бо ру и по став љ а њу и г у ма на у Х и ла н дару у чес т вује манас т и рск и и коном, ек л исијарх и 10 или 12 мо на ха ко ји су нај ста ри ји, и не ка уђу у цр кву и не ка при мисле се би игу ма на [Хиландарски ти пик, 1986: 63 (гл. 13)]. Иза бра ном на сто ја те љу пре да ју ма на стир ски Устав или ти пик и игу ман ски штап, а по том га уво де у игу ман ски сто. По с л у ш а њ е и л и од г о в о р но с т и г у м ан а је в ел ик а у опш т еж ићу. Н а п р в ом ме с т у је њ е г о в о с т а ра њ е о д у хов ном ж и в о т у св е бра т и је. За т о с е п ри и з б о ру и г у ма на во д и ра ч у на да но ви и г у ма н бу де иск усн и д уховн и к. Приликом избора игумана не треба гледати на род, порекло, старост, но - вац, има ње, већ не ка се иза бе ре игу ман са мо од њих, па ма кар се он тек по стри гао, ма кар био не пи смен и од оних ко ји су ван цр кве при ве де ни [Хиландарски ти пик, 1986: 75 (гл. 19)]. У к т и т ор ск а п ра в а спа да о ба в е з а ма на с т и ра да с е мо л и з а св о је к т и- т о р е. Та ко у 35. гла ви Ст у де н и ч ког т и п и к а на ла зи мо де т а љ не од р ед б е о т о ме. На да н у по ко је њ а Пр е по до б ног Си ме о на 13/26. фе бру а ра о ба в љ а н је г од и ш њи по мен к т и т о ру у ма на с т и ру Ст у де н и ц и. То г а да на у ма на с т и р је дола зио владар све земље и остали игу ма ни. Па ни хи да је вр ше на све - тло и са све ноћ ним бде ни јем, све тло и са по ја њем и све ћа ма, и у ва шем је лу и пи ћу. Уз то по дај те хлеб и ви но на вра та, ко се на ме ри у тај дан [Студенички ти пик, 1986: 111 (гл. 35)]. Упра во је кти тор ско пра во на по мен 2 Срп ски вла дар чи ни у Сту де ни ци не што што при ли ком из бо ра игумана чини визан - тиј ски цар у Ца ри гра ду [Петровић 1986: 97].

5 243 био је дан од глав них мо ти ва за ду жби нар ства у сред њем ве ку. [Тарановски 2002: 98 99, По по вић 2007: ] Ка да је реч о осни ва њу но вог ма на стира и ње г о вом у ре ђе њу, ц р к ве но п ре да ње ве о ма је екс п л и ц и т но и де ц и д но. Тако, прво правило Прво-другог сабора 861. го ди не у хра му Све тих Апо стола у Ца ри гра ду ја сно ка же, уства ри по на вља, да ни ко не мо же осно ва ти но ви ма на стир без зна ња и во ље епи ско па (ἄνευ τῆς Επισκόπου γνῶμις καὶ βουλῆς) [Правила Святых : 791; Ма ти ја Вла стар 2013: ]. Пош т о је реч о опш т еж ит ељн и м манас т ири ма под ра зу ме ва се да ма на с т и р има не по крет ну имо ви ну ко ју кти тор обез бе ђу је за жи вот мо на ха и по тре - бе ма нас т ира. Ц р к ве н и ка но н и и о то ме во де ра ч у на. У ис том канон у каже с е д а је о б а в е з н о с а с т а в љ а њ е п о п и с а с в е м а н а с т и р с ке и мо в и н е ( βρεβίω εγκαταγραφέσθαι) ко ји се као та кав чу ва у ар хи ви са мог епи ско па (τοῖς Επισκόποις αρχεῖοις) [Правила Святых : 791; Ми лаш 1896: 269; Свеш т е ни ка но ни цр кве 2005: ; Ма ти ја Вла стар 2013: ]. Све то у п у ћује на јаса н з ак ључа к да су манас т и ри и н т е г ра л н и де о све у к у п ног ц р к ве ног ж и во та и ор га н и за ц и је о ко јој се бри не и с та ра еп и скоп у сви м ин стан ца ма. Те о дор Вал са мон да је при лич но оп шир но ту ма че ње овог прави ла које је нас тало у пост иконоборачком пе ри о д у. На и ме, по зна то је да су ико но бор ци из ме ђу оста лог про го ни ли мо на хе и на не ли ве ли ке ште те самим ма на сти ри ма у имо вин ском сми сл у ре чи. За то је овај Сабор пат ријарха Фо т и ја (861) ус т ва ри на не к и на ч и н об но ва и ва с по с та в ља ње мо на ш т ва и на ру ше ног по ре т ка у ма на с т и ри ма. Ово п ра ви ло за к љу ч у је да н и еп и скоп не ма пра во на ма на стир, као на соп стве ност већ му се до зво ља ва да има са мо еп и скоп ска п ра ва у ње м у, а т о зна ч и да по с та в ља и г у ма на, од но сно по твр ђу је ње гов из бор, да ље, ње го во име по ми ње се у ма на сти ру на бо го - с л у же њи ма, с т а ра с е о ма на с т и р ској у п ра ви и в о д и ра ч у на о д у хов н и м п ре с т у п и ма мо на ха [Правила Святых : 794]. Ис т о п ра ви ло, од но сно ка нон је знача јан јер су бли ми ра цр кве ну прак су по ко јој осни вач ма на стира, од но сно кти тор, ни је имао пра во без зна ња епи ско па са мог се бе, или у ме с т о с е б е, да по с т а ви з а и г у ма на (παρὰ γνώμην τοῦ επισκόπου, εαυτόν ηγουμένος η ἀθέαυτου) [Правила Святых : 791]. У слу ча ју ма на сти ра Хи лан да ра као цар ског ма на сти ра чији је ктитор по стао и источноромејск и цар А лексије I I I А нђео (1199) царево у чеш ће у и зб ору и по с т а в љ а њу и г у ма на огле да ло с е у по с е до в а њу цар ског же з ла или шта па ко ји је чу ван у ма на сти ру [Живојиновић 1998а: 34]. Шта је зна чи ло при су ство цар ског же зла или шта па у ма на сти ру Хилан да ру? Где су ко ре ни та кве прак се? Же зал је сим бол цар ске вла сти. Све та Го ра је од по че т к а би ла под з а ш т и т ом и л и па т р о на т ом ист очнор омејск и х ца ре ва и ко ре н и све т о г ор ског мо на ш т ва ве зу ју се за ма на с т и р Ст у д и он у Ца ри г ра д у. Пр ви си ги ли он (пе чат на по ве ља) за мо на хе на Ато су из дао је цар Ва си ли је ( ) у ју ну 883. го ди не и то за ма на стир Ко ло ву [Папахрисанту 20 03: 97; Ма к си мо ви ћ 1998: 21]. О ко с т о т и н у г о д и на к асн ије з ах в аљујућ и л и ч ном п ри ја тељ ст ву Све тог Ата на си ја Атон ског ( 10 04) и ца ра Н и к и фо ра Фо ке, о сно в а на је цар ск а ла вра, од но сно Ве л и к а Лав ра (963) 3 [Папа хри- 3 П а п а х р и с а н т у и с т и ч е д а је В е л и к а Л а в р а п о с т а л а од г о д и н е с в е т а л а в р а н а ш е г б л а г о ч е с т и в о г ц а р с т в а [Папахрисанту 2003: 157, на по ме на 182].

6 244 сан ту 2003: 157] ко ја је до би ла свој пр ви Ти пик 970/71. го ди не по узо ру на Сту дит ски ти пик из 799. го ди не [Максимовић 1998: 24; Ан ге ло пу лос 1997: 31]. Од мах за тим усле дио је ти пик ца ра Јо ва на Ци ми ски ја (972). По од ред ба ма овог ти пи ка, про та на Све тој Го ри по твр ђи вао је ис точ но ро - меј ски цар ко ји му је пре да вао же зал (ραβδος), док је епи скоп но вог игумана пот врђива о ц р к веном по т вр дом пе ча т ом (σφραγ ι δα) [ Па па хриса н т у 2003: 234, на по ме на 137]. Пре ма то ме, прак са ко ја је уве де на у ма на стир Х и ла н дар п ро п и си ма Х и ла н дар ског т и п и ка и з 120 0/1. г о д и не, н и је н и ш т а дру го већ са мо сле до ва ње не че му што већ одав но по сто ји на Све тој Го ри. Мо на х Те о до си је ка же да де м у цар сво јом ру ком же за л, и за по ве д и да се овај чу ва у цр кви... [Теодосије Хи лан да рац 1860: 52]. С пра вом је за ма нас т и р Х ила ндар кон с т а т о в а о да и з гле да да је у п и т а њу био не к а да цар ск и ма на стир [Теодосије Хи лан да рац 1860: 46 47, 52; Жи во ји но вић 1998б: 57]. У с л у ча ју ма на с т и ра Х и ла н да ра с р ећ на је окол но с т ш т о с у њ е г о ви осни ва чи и кти то ри мо на си Си ме он и Са ва, што је Све ти Са ва ау тор Хила н дар ског т и п и ка до бро знао п ра к су и д у хов но на сле ђе ко је је за т е као и на Све тој Го ри и у Ца ри гра ду, и што је на осно ву тих узо ра устро јио и Х и ла н да р ск и и Ст у де н и ч к и т и п и к. Цар, од но сно вла дар у Ви зан ти ји тре ти ра се као Бо жи ји слу га и освет ник оно ме ко ји зло чи ни (Рим 13, 4). Он се тре ти ра као за штит ник Цр кве и њен бра ни тељ [Петровић 1993: 78]. У свој ству по ма за ни ка Господ њег и по ма га ча Цр кве, вла дар, био он цар као у Ви зан ти ји, или краљ у Ср би ји, у ж и в а по в е р е њ е Ц р к в е и њ е н у на к ло но с т ко ја је Ц р к ви до бр о до шла ка да је реч о ши ре њу или учвр шћи ва њу пра во слав не ве ре, или пак у вре ме ни ма су зби ја ња је ре си или рас ко ла ко ји су по тре са ли Цр кву изну тра [Петровић 1993: 81]. Што се ти че одо ма ће не и уста ље не прак се ко ја је на шла ме сто и у кти торским типи ци ма, да вла дар као кти тор но во и забраном игуману уруч у је же за л, она и ма ко ре не у ис т оч но ро меј ском цар с т ву. На и ме, но во и забра ном па т ри ја р х у у Кон с т а н т и н г ра д у ца р је св е ча но п р е да в а о же з а л, и го во рио: Све та Тро ји ца п ре ко цар ст ва ко је нам (од Ње) да ро ва но поста вља т е з а Ар х и е п и ско па Кон с т а н т и н г ра да, Но в ог Р и ма и па т ри ја р х а в а с е љ е - не [Зизикин 2007: 116]. Цар је ово чи нио као за штит ник и по кро ви тељ Цр кве. Још је но ви па три јарх од ца ра до би јао нај бо љег ко ња и цар је сво га си на слао у па три јар хо ву прат њу [Зизикин 2007: 117]. Д У Ш А НОВ ЗА КО Н И К О ОД НО С У И Г У М А Н К Т И ТОР Шт о с е т и че с р ед њ о ве ков не с рпске д рж аве и њ еног п ра вног пор е тк а ви ди мо да Ду ша нов за ко ник ите ка ко во ди ра чу на о над ле жно сти на сто - ја теља, односно игумана манастира и њи хо вих кти то ра. У За ко ни ку ктит ор се по м и ње д ва п у т а. Та ко ч л. 28 ка да г о во ри о по ма г а њу си ро ма ш н и х, ма на стир је ду жан да то чи ни, да се хра не убо ги, ка ко је пи са но за ктито ра [Душанов за ко ник 1986: 23]. У слу ча ју да то из о ста не од го вор ност је д и рек тно сно сио и г у ма н и он је од л у ч и ва н од са на, од но сно, л и ша ва н је чи на и зва ња [Душанов за ко ник 1986: 23]. Из ове од ред бе Ду ша но вог

7 245 з а ко н и к а ја сно п р о и з и ла зи да је о ба в е з а ма на с т и ра да по ма же си р о ма хе, ус т ва ри, п ро п ис и за по вес т к т итора манас т ира коју и г ума н само сп ровод и у де ло. Уко ли ко то не чи ни, он уства ри на пр вом ме сту не по шту је во љу к т и т о ра, од но сно о сн и в а ча манас т ира који је и змеђу о с т ал и х доне о и ову од ред бу. Ду ша нов за ко ник само на ниво оп ште о ба ве зног др жав ног за ко - на по д и же ову од ред бу. Та ко ђе ч ла н 35 Д у ша но вог з а ко н и к а, к а да г о во ри о ов ла ш ће њу и г умана да у п рав љ а целок у пном манас т и рском и мовином, с а мо по на в љ а од р ед б е к т и т ор ск и х по ве љ а, к а ко п ише х рис овуљ свет и х кти то ра [Д у ш а нов закон и к 1986: ч л. 35]. Нас т ојат е љ манас т ира, ус т в ари је са мо не ко ко у ру ко во ђењу и управљању ма на стир ском имо ви ном спро - во ди у прак си во љу све тих кти то ра. С д ру г е с т ра не, Д у ша нов з а ко н и к т а ко ђе на н и в оу о ба в е зног з а ко на за све подан ике царс т ва понав ља п роп ис ко ји већ по с т о ји у ма на с т и р ск и м по в е љ а ма, од но сно к т и т ор ск и м т и п и ц и ма да с е и г у ма н у ма на с т и ру не по ста вља ми том. За ко ник пре кр ши о ци ма ове од ред бе чак изриче и духовну санк ци ју, да је про клет и онај ко ји га је по ста вио [Душанов за ко ник 1986: ч л. 13]. Да к ле, по с т а в љ а њ е на с т о ја т е љ а ма на с т и ра м и мо п р о п и с а ти пи ка и од ред би осни ва ча, заправо кти то ра, има за по сле ди цу санк цио - ни са ње и оних ко ји су игу ма на на та кав на чин по ста ви ли као и укла ња ње та ко по ста вље ног игу ма на. Игу ман је су де ћи по од ред ба ма не ко ли ко члано ва Ду ша но вог за ко ни ка за у зи мао углед но ме сто у це ло куп ном дру штве - ном поре тк у, не само у н ут ар ц рк вене је рарх ије и поре тк а. Збац ивање и л и у к лањ ањ е и г у ма на с њ е г о в ог по ло ж а ја п р ед ме т је опс е рв ац ије и с амог З акон ик а. Ве р о в а т но с е до г а ђ а ло д а је и г у м а н мо г а о бит и у к лоњ е н с а свог по ло жа ја од с т ране свет овн и х људ и и вис ок и х д ржа вн и х ч иновн ик а. За т о се у Д у ша но вом з а ко н и к у к а же да се и г у ма н не зба ц у је бе з у че ш ћ а Цр кве [Душанов за ко ник 1986: чл. 14], од но сно без зна ња и са гла сно сти на д ле ж ног еп и ско па. Ч ла н 28 Д у ша но в ог з а кон ик а пона в љ а од р ед бу о о ба в е зи и г у ма на да се ста ра о убо ги ма, да хра ни убо ге. Сем ових про пи са ко ји се ти чу до бр о т в ор не де лат но с т и ма на с т и ра и њи хо ви х на с т о ја т е љ а, и г у ма н и с у по За ко н и к у и ма л и и суд ск у в ласт на д људ има који ж иве на манаст и рск и м по с е д и ма. То с у ц р к в е н и љу д и [ Душанов за ко ник 1986: чл. 33] ко ји су би ли оба ве зни у слу ча ју по тре бе, да суд ски по сту пак во де пред сво јим и г у ма н и ма. Да к ле, с уд и г у ма на био је ле г а ла н и з а ко н и т и п у но в а ж а н као и сва ки др жав ни суд у Ду ша но вом цар ству. Ових не ко ли ко од ред би Ду ша но вог за ко ни ка о игу ма ни ма и кти то - рима само по т в р ђу је већ по с т о је ћу п ра к су о ве л и кој улози коју су у п раво има ли манастири и њихови настојатељи. Корен таквог статуса и положаја у с у ш т и н и ле ж и у к т ит орском п р аву које Закон и к с амо пот в рђује. С д руг е с т р а не, и у ов ом с ег мен т у нај б о љ е с е и на најоч игледн ији нач и н прелама од нос духовне и световне власти у Србији средњега века, заправо од нос Цр кве и др жа ве. По в е љ а ца ра Д у ша на з а ма на с т и р Св е т и х Ар х а н ђе ла код При з р е на т а ко ђе с а д р ж и и з в е сне е ле мен т е ко ји од ра ж а в а ју в ећ одо ма ће н у п ра к с у

8 246 ве за н у за по ло жај и ме с т о и г у ма на у к т и т ор ск и м ма на с т и ри ма. И г у ма н у Све тим Ар хан ђе ли ма се, по од ред би хри со ву ље по ста вља он де од ки но - ви је, ко г а и з а б е р е па т ри јарх и цар у до г о во ру с а брат ијом манас т и рском; ако ли се не на ђе та кав до сто јан, да се при ве де из Хи лан да ра [Мишић и Су бо т и н-го л у бо ви ћ 20 03: 141]. Од ред ба ове хри со ву ље је сл и ч на п ро п и су Сту де нич ког ти пи ка. Вла дар, од но сно цар и цр кве ни по гла вар па трија рх, би ра ју и г у ма на у Св е т и м Ар х а н ђе л и ма. За н и м љи в о је да а ко не ма до с т ој ног мо на х а у с а мом ма на с т и ру, к а н д и дат з а и г у ма на до в о ђен је и з ма на с т ира Х и ла н да ра. Кт и т ор ма на с т и ра је цар ко ји ш т и т и ма на с т и р ск у слободу пропи сом да ма на стир не бу де ар хи е пи скопије, ни митрополије, н и еп и ско п и је, с а мо и г у ма н и је з а оп ш т е ж и л и ш т е мо на х а [ М и ш и ћ и С у б о т и н-го л у б о ви ћ 20 03: 119]. ЗА К ЉУ Ч А К Срп ск и ма на с т и ри по св е ће н и Пр е св е т ој Б о г о р о д и ц и Х и ла н да р и Ст у де н и ца у н у т ра ш њи (д у хов н и) ж и в о т р е г у л и ш у п р е ма к т и т ор ск и м уста ви ма, чи ји је ау тор Све ти Са ва ко ји је био мо нах у оба ма на сти ра. У тим типицима, кти то ри су сте кли кти тор ска пра ва у односу на своје ктит о р и је, и он и су да љ е у од но су с и г у ма н и ма ко ји руководе манас т ирима. Прак са кти тор ског же зла ко ја је уве де на у ма на стир Хи лан дар про пи сима Хи л а н да р с ког т и п и ка из 1200/1. го ди не, ни је ни шта дру го, већ са мо сле до в а ње нечем у ш т о већ ода вно пос т оји на Све т ој Го ри. Да к ле, ви д и мо да с е Свет и Са в а, к а да су у п и т а њу ме ђу с об н и од но си к т и т о ра-да р о да в ца и и г у ма на, у сво ји м т и п иц има по овом п ит ању пос т ав љ а у д ух у д р евн и х мо на ш к и х ус т а ва и п ра вила. После Х ила ндарског и Ст уден и чког т ип ик а, у с ред њо ве ков ној с рп ској д р жа ви и ње ном п ра в ном по ре т к у Д у ша нов зако н и к т а ко ђе в о д и ра ч у на о на д ле ж но с т и на с т о ја т е љ а, од но сно и г у ма на ма на с т и ра и њи хо ви х к т и т о ра. О ви м ра дом о б ја ш њ е но је да је по в о дом о сн и в а њ а но вог ма на с т и ра и по во дом ње г о вог у р е ђе њ а ц р к ве но п р е да ње в е о ма екс п л и ц и т но и де ц и д но. ЦИТИРАНИ ИЗВОРИ И ЛИ ТЕ РА ТУ РА Д уша нов закон и к (1986). При ре ди ла Б. Мар ко вић. Бе о град: Про све та и Срп ска књи жев на з а д ру г а Ма ти ја Вла стар (2013). Си нт а гм а. С а с рпскос лов енског п р ев ел а Т. С уб от и н-гол уб ови ћ, Б е о г р а д: СА Н У. Пра ви ла Свя ых Все лен ских Со бо ров с олкованиями (2000). Мо сква: Си бир ская Благ о з в он н и ц а. Све ште ни ка но ни цр кве (2005). Пре вод са грч ког и сло вен ског епи ско па Ата на си ја умир о в љ е ног хе р це г о в ач ког. Б е о г р а д: П р а в о с л а в н и Б о г о с лов с к и ф а к у л т е т; Це т и њ е: Ми тро по лија цр но гор ско -при морска ; Српско Са ра је во: Ми тро по ли ја да бро бо санска; Чи ка го: Ми тро по ли ја но во гра ча нич ка; Но ви Сад: Епар хи ја бач ка; Тре би ње: Епар хи ја за хум ско-хер це го вач ка и при мор ска и Ма на стир Твр дош. Све ти Са ва (1986). Са бра ни спи си. При ре дио Д. Бог да но вић. Бе о град: Про све та и Српска књи жев на за дру га, књ. 2.

9 247 Сп и с и с в е т о г а С а в е и С т е в а н а Пр в о в е н ч а н о г а (1939). П р е в е о Л. М и р ко в и ћ, Б е о г р а д: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја К р а љ е в и не Ју г о с л а в и је. Сту де нич ки ти пик (1986). У: Све ти Са ва: Са бра ни спи си. При ре дио Д. Бог да но вић. Бео - град: Про све та и Срп ска књи жев на за дру га, књ. 2: Те о д о с и је Х и л а н д а р а ц (186 0). Жи в о т с в е т о г С а в е. Б е о г р а д: Ђ. Тр и фу но в и ћ, ф о т о т и п - ско из да ње (1973). Х и л а н д а р с к и т и п и к (1986 ). У: С в е т и С а в а : С а б р а н и с п и с и. П р ир е д и о Д. Б о гд ан ов и ћ. Бе о град: Про све та и Срп ска књи жев на за дру га, књ. 2: А н г е л оп оул о с, Ат а н а с и је ( ). Мо н а ш к а з а је д н и ц а С в е т е Гор е: и с т ор и ја, т и п и к, ж и в о т. Пре вео с грч ког М. Саиловић. Све та Го ра Атон ска : Ма на стир Хи лан дар. Ж и во ји но ви ћ, M. (1998а). Осн и в а њ е ма на с т и ра Х и ла н да ра. У: Г. С у б о т и ћ, п ри р.: Ма нас т и р Хи л а н д а р. Бе о град: СА НУ. Ж и в о ји но в и ћ, М и р ја н а (19 98 б ). Ис т ор ија Хил а нд ар а. 1, Од о с н ив ањ а м ан а с т ир а до год., Бе о град: Про све та. Зи зи к и н, М и х а и л Ва ле ри ја но ви ч (20 07 ). Пат р ија рх Никон: Њего в е д рж а вн е и кан он с ке и де је, т ом 1, п р е в е о с ру ског М. Ра до в а но ви ћ, К р а љ е в о: Еп а р х и ј ск и у п р а в н и од б о р Е п а р х и је ж и ч ке. Маркови ћ, Ва си л и је (1925). Кт и т о ри, њи хо ве д у ж но с т и и п ра ва. При ло з и за књи жев нос т, је зик, исто ри ју и фол клор, књи га 5: Мак си мо вић, Љ. (1998). Ду хов ни жи вот на Ато су. У: Г. Су бо тић, прир.: Манастир Хиландар. Бе о град: СА НУ. Ми лаш, Ни ко дим (1888). Осно ва тељ ско пра во у пра во слав ној Цр кви. Ис т и на, 8: Ми лаш, Ни ко дим (1896). Пр а в и л а п р а в о с л а в н е ц р кв е с т у м а ч е њи м а, књ. 2, Но ви Сад: Н а к л а д а к њи ж а р е А. П а је в и ћ а. Ми лаш, Ни ко дим (1902). Пра во слав но цр кве но пра во: по оп ћим цр кве но -прав ним из вор и м а и п ос е бн и м з ако нс к и м н ар е дб ам а ко је в а ж е у п о је д и н и м а в т о ке ф а л н и м ц р кв а м а, Мо стар: Из да вач ка књи жар ни ца Па хе ра и Ки си ћа. М и ш и ћ, С и н и ш а и Та т ја н а С у б о т и н-го л у б о ви ћ (20 03). Св е т о а р х а нђе л о вс ка х р ис ов у ља, Б е о г р а д: Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т. Но в а ко ви ћ, С т о ја н (1912). З а ко нс к и с п ом ен иц и с рп с к и х д р ж а в а с р е д ње г a в е ка. Б е о г р а д: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. П а п а х р и с а н т у, Д и о н и с и ја (20 03). Ат о н с ко м о н а ш т в о: По ч е ц и и о р г а н и з а ц и ја. Пре вео с грч ког C. Јак шић. Бе о град: Дру штво при ја те ља Све те Го ре Атон ске. Пе т р о ви ћ, М. (1986 ). Ц р к в е но д р ж а в н а и де о ло г и ја С в е т о г а С а в е у С т у де н и ч ком т и п и к у, Осам ве ко ва Сту де ни це: Збор ник радова, Београд: Свети архијерејски синод Српске пра во слав не цр кве, Пе тро вић, М. (1993). По ло жај и пра ва ви зан тиј ског ца ра у Цр кви. Гра дац, 110: По по вић, Ра до мир (2007). Срп с ка Ц р кв а у и с т о р и ји, Б е о г ра д: А к а де м и ја Срп ске п ра во - слав не цр кве за умет но сти и кон сер ва ци ју. Та р а н о в с к и, Те о д о р ( ). Ис т ор ија с р пс ко г п р ав а у Нем ањи ћ ко ј д рж ав и, Б ео г р а д: Л и р и к а. Тр о и ц к и, С е рг е ј (1935). Кт ит орс ко п рав о у Виз а н т и ји и у Не м а њи ћ кој Ср б и ји, Б е о г р а д: Срп ска Кра љев ска Ака де ми ја.

10 248 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R AT TI TU DES OF FO UN DERS AND AB BOTS TO HI LAN DAR AND STU DE NI CA TYPI CONS OF ST SA VA by R A D O M I R P O P O V IĆ Uni ver sity of Bel gra de, Ort ho dox Chri stian The o logy De part ment Mi je Ko va če vića 11b, Bel gra de, Ser bia r a d o m i r.p o p o v l i ve.c o m SU M M A RY: I n t e r n a l (s pi r i t u a l) l i fe i n Se r bia n m e d i e va l mo n a s t e r i e s d e d i c a t e d t o the The o to kos Chi lan dar and Stu de ni ca, is re gu la ted ac cor ding to typi kon of the mona stery, writ ten by Sa int Sa va, who was a monk at the mo na ste ri es. In the se Typi kons, fo un ders ga i ned the ir rights in re la tion to the ir m o n a s t e r i e s, and they are still in re la tion to the ab bots (h ygoum en o s) of the mo na ste ri es. Prac ti ce scep ter of the fo un der of the mona stery that was in tro du ced in Hi lan dar Mo na stery Typi kon from 1200/1, is not hing but the tra di tion that had long exi sted in Mo unt At hos. So St Sa va tra di ti o nally re fers to the r e l a t i o n s a b b ot fo u n d e r i n t he Se r bia n mo n a s t e r i e s a t t he b e g i n n i ng of t he 13 th c e n t u r y. Be si des Typi cons of Hi lan dar and Stu de ni ca, in the me di e val Ser bian sta te and its le gal orde r, D u ša n s C o d e al so de alt with the ju ris dic tion of fo un der of the mo na stery, and with re la t i on s b etwee n ab b ot of t he mo n a st e r y a nd it s fo u n de r. T h is pap e r explaine d t h at dur i ng the esta blis hment of a new mo na stery, church tra di tion was very ex pli cit and cle ar re gard i ng it s o r g a n i z a t io n. KEYWORDS: Du šan s Co de, Hi lan dar, Stu de ni ca, St Sa va, Typi con

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( ) Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан

Διαβάστε περισσότερα

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3 16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла

Διαβάστε περισσότερα

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY

Διαβάστε περισσότερα

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? 204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,

Διαβάστε περισσότερα

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони

Διαβάστε περισσότερα

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином 320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов

Διαβάστε περισσότερα

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Как Бог велик! oprano Любовь Бондаренко Степенно Œ Светлана Зайцева Аранж. Станислав Маген ass Œ 1.Как Бог ве.как Бог ве Piano Œ Œ Как Как Бог Бог ве ве лик! Е лик! Мне не го по ве ли чье ня тно, сво им

Διαβάστε περισσότερα

Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR

Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):155-162 DOI: 10.2298/SARH1304155M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314.16-002-085.28 155 Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном

Διαβάστε περισσότερα

Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти

Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти 738 Sr Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):738-743 DOI: 10.2298/SARH1312738M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.379-008.64-06 ; 616.314.17-085 Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне

Διαβάστε περισσότερα

Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије

Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије 10 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):10-16 DOI: 10.2298/SARH1402010P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.31-08 Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије Тања Предин

Διαβάστε περισσότερα

Некаријесне лезије у дечјем узрасту

Некаријесне лезије у дечјем узрасту Srp Arh Celok Lek. 2015 Sep-Oct;143(9-10):531-538 DOI: 10.2298/SARH1510531D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.311.2-02-053.2 531 Некаријесне лезије у дечјем узрасту Ивана Демко Рихтер 1, Гордана

Διαβάστε περισσότερα

Култ светог ђакона Исавра у Драчу*

Култ светог ђакона Исавра у Драчу* Култ светог ђакона Исавра у Драчу* Дубравка Прерадовић** Народни музеј у Београду, Одељење за средњи век UDC 003.07(093)»10/13» 27-36-5(496.536) Isavr, sveti DOI 10.2298/ZOG1236001P Оригиналан научни рад

Διαβάστε περισσότερα

Акутно оштећење бубрега код деце

Акутно оштећење бубрега код деце DOI: 10.2298/SARH1406371P ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 616.61-008.6-053.2 371 Акутно оштећење бубрега код деце Амира Пецо-Антић 1,2, Душан Париповић 2 1 Медицински факултет, Универзитет у Београду,

Διαβάστε περισσότερα

Ниво редукованог глутатиона и активност глутатион-зависних ензима у кортиконуклеарним блоковима сочива особа са сенилном катарактом

Ниво редукованог глутатиона и активност глутатион-зависних ензима у кортиконуклеарним блоковима сочива особа са сенилном катарактом Srp Arh Celok Lek. 0 Sep-Oct;40(9-0):56-570 DOI: 0.98/SARH056K ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 67.74-004.-074 56 Ниво редукованог глутатиона и активност глутатион-зависних ензима у кортиконуклеарним

Διαβάστε περισσότερα

Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска)

Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска) Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска) Иван М. Ђорђевић UDK 75.052.034(497.16 Perast):75.071.1 Dobričević L. Пред мет ра да су но во от кри ве не фре ске у цркви

Διαβάστε περισσότερα

О живопису на северном зиду нартекса Богородице Перивлепте (Светог Климента) у Охриду

О живопису на северном зиду нартекса Богородице Перивлепте (Светог Климента) у Охриду О живопису на северном зиду нартекса Богородице Перивлепте (Светог Климента) у Охриду Цветан Грозданов* Македонска академија наука и уметности, Скопље UDC 75.052.046.3(497.7 Ohrid)»12» DOI 10.2298/ZOG1236109G

Διαβάστε περισσότερα

C-реактивни протеин као инфламаторни маркер у процени ефикасности лечења акутних дентогених инфекција

C-реактивни протеин као инфламаторни маркер у процени ефикасности лечења акутних дентогених инфекција 446 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jul-Aug;139(7-8):446-451 DOI: 10.2298/SARH1108446D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-002-07 C-реактивни протеин као инфламаторни маркер у процени ефикасности лечења

Διαβάστε περισσότερα

Превенција наглог повећања интраокуларног притиска после лечења примарног глаукома отвореног угла трабекулопластиком аргонским ласером

Превенција наглог повећања интраокуларног притиска после лечења примарног глаукома отвореног угла трабекулопластиком аргонским ласером 12 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jan-Feb;139(1-2):12-17 DOI: 10.2298/SARH1102012B ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681-085-06-084 Превенција наглог повећања интраокуларног притиска после лечења

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КЛАСИЧНЕ СТУДИЈЕ JOURNAL OF CLASSICAL STUDIES MATICA SRPSKA

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КЛАСИЧНЕ СТУДИЈЕ JOURNAL OF CLASSICAL STUDIES MATICA SRPSKA МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КЛАСИЧНЕ СТУДИЈЕ JOURNAL OF CLASSICAL STUDIES MATICA SRPSKA 13 Уредништво Сима Аврамовић (Београд), Војислав Јелић (Београд), Виктор

Διαβάστε περισσότερα

Поређење утицаја два различита типа хормонске терапије на параметре хемостазе код жена у раној постменопаузи

Поређење утицаја два различита типа хормонске терапије на параметре хемостазе код жена у раној постменопаузи 52 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jan-Feb;139(1-2):52-57 DOI: 10.2298/SARH1102052T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.173-085:616.151 Поређење утицаја два различита типа хормонске терапије на параметре

Διαβάστε περισσότερα

Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству

Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству 18 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jan-Feb;139(1-2):18-24 DOI: 10.2298/SARH1102018T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-002-02-057 Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству Иван

Διαβάστε περισσότερα

КОНЦЕПТ ЛЕПОТЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИКОНИЧНОСТ ЛЕКСЕМА ЛЕПО И КРАСНО

КОНЦЕПТ ЛЕПОТЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИКОНИЧНОСТ ЛЕКСЕМА ЛЕПО И КРАСНО ISSN 0350-185x, LXX (2014) UDK: 811.163.41'367.62'37 ID: 207511820 DOI: 10.2298/JFI1470173B Примљено: 21. јануара 2014. Прихваћено: 12. марта 2014. Оригинални научни рад ИВАНА С. БАШИЋ* Институт за српски

Διαβάστε περισσότερα

Анестезија код деце с урођеним срчаним манама у некардијалним операцијама

Анестезија код деце с урођеним срчаним манама у некардијалним операцијама Srp Arh Celok Lek. 2010 Nov-Dec;139(1-2):107-115 ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: 10.2298/SARH11020107S 107 Анестезија код деце с урођеним срчаним манама у некардијалним операцијама Душица Симић

Διαβάστε περισσότερα

Повезаност демографских и социјално- економских детерминанти са самопроценом здравља

Повезаност демографских и социјално- економских детерминанти са самопроценом здравља Srp Arh Celok Lek. 2012 Jan-Feb;140(1-2):77-83 DOI: 10.2298/SARH1202077J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.9:314.04 77 Повезаност демографских и социјално- економских детерминанти са самопроценом

Διαβάστε περισσότερα

Савремено лечење статинима у клиничкој пракси: што ниже то боље

Савремено лечење статинима у клиничкој пракси: што ниже то боље 104 Srp Arh Celok Lek. 2013 Jan-Feb;141(1-2):102-106 ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: 10.2298/SARH1302104S Савремено лечење статинима у клиничкој пракси: што ниже то боље Едита Стокић 1,2 1 Клиника

Διαβάστε περισσότερα

Дејство појединачних доза дијазепама и леводопе на модулацију пластицитета моторног кортекса код здравих особа ТМС студија

Дејство појединачних доза дијазепама и леводопе на модулацију пластицитета моторног кортекса код здравих особа ТМС студија 14 Srp Arh Celok Lek. 2012 Jan-Feb;140(1-2):14-21 DOI: 10.2298/SARH1202014I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.831.3-07:615.214.03/.07 Дејство појединачних доза дијазепама и леводопе на модулацију

Διαβάστε περισσότερα

4 GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj

4 GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 4 25.01.2013. (3) Ако лица из ста ва 1. овог чла на путу ју у гру пи већој од 50 лица, организатор путовања дужан је да обезбиједи да се у прат њи гру пе нала

Διαβάστε περισσότερα

Дисфункционалност основне породице као чинилац који подстиче развој политоксикоманије код младих људи

Дисфункционалност основне породице као чинилац који подстиче развој политоксикоманије код младих људи Srp Arh Celok Lek. 2012 Jan-Feb;140(1-2):71-76 DOI: 10.2298/SARH1202071N ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441.-02:17.7 71 Дисфункционалност основне породице као чинилац који подстиче развој

Διαβάστε περισσότερα

Улога цитокина у ортодонтском померању зуба

Улога цитокина у ортодонтском померању зуба Srp Arh Celok Lek. 2012 May-Jun;140(5-6):371-378 ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: 10.2298/SARH1206371M 371 Улога цитокина у ортодонтском померању зуба Надежда Милошевић-Јовчић 1, Амила Вујачић

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

ΓΡΑΜΜΑΤΙΚΗ ΡΩΣΙΚΗΣ ΓΛΩΣΣΑΣ

ΓΡΑΜΜΑΤΙΚΗ ΡΩΣΙΚΗΣ ΓΛΩΣΣΑΣ ΕΙΣΑΓΩΓΗ ΓΡΑΜΜΑΤΙΚΗ ΡΩΣΙΚΗΣ ΓΛΩΣΣΑΣ Μερικές χρήσιµες συµβουλές για τη φωνητική των ρωσικών Το ρωσικό αλφάβητο αποτελείται από 33 ρωσικά κυριλλικά γράµµατα: 10 φωνήεντα (σηµειώνονται µε µπλε χρώµα) και

Διαβάστε περισσότερα

The wall-paintings of Saint Constantine at Missochori.

The wall-paintings of Saint Constantine at Missochori. The wall-paintings of Saint Constantine at Missochori. New evidence concerning middle Byzantine Nissyros, Greece* Angeliki Katsioti, Nikolaos Mastrochristos** 4th Ephorate of Byzantine Antiquities, Rhodes,

Διαβάστε περισσότερα

Blaženstvá 4. hlas ZR

Blaženstvá 4. hlas ZR Utiereň Strastí (Štvrtok/Piatok Veľkého týždňa) Blaženstvá 4. hlas ZR Pramene: S429. Všetky tropáre majú zhodnú textovú aj melodickú štruktúru. Hoci predpis stanovuje spev blaženstiev na 8 stichov, v skutočnosti

Διαβάστε περισσότερα

ΓΡΑΜΜΑΤΙΚΗ ΡΩΣΙΚΗΣ ΓΛΩΣΣΑΣ

ΓΡΑΜΜΑΤΙΚΗ ΡΩΣΙΚΗΣ ΓΛΩΣΣΑΣ ΕΙΣΑΓΩΓΗ 1 ΓΡΑΜΜΑΤΙΚΗ ΡΩΣΙΚΗΣ ΓΛΩΣΣΑΣ Μερικές χρήσιμες συμβουλές για τη φωνητική των ρωσικών Το ρωσικό αλφάβητο αποτελείται από 33 ρωσικά κυριλλικά γράμματα: 10 φωνήεντα (σημειώνονται με μπλε χρώμα) και

Διαβάστε περισσότερα

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД.

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ВО ПРЕЗЕНТАЦИЈАТА ЌЕ ПРОСЛЕДИТЕ ЗАДАЧИ ЗА ПРЕСМЕТУВАЊЕ ПЛОШТИНА И ВОЛУМЕН НА ГЕОМЕТРИСКИТЕ ТЕЛА КОИ ГИ ИЗУЧУВАМЕ ВО ОСНОВНОТО ОБРАЗОВАНИЕ. СИТЕ ЗАДАЧИ

Διαβάστε περισσότερα

Η Ελληνική λογοτεχνία στις διαλέκτους * Maxim Kisilier

Η Ελληνική λογοτεχνία στις διαλέκτους * Maxim Kisilier Η Ελληνική λογοτεχνία στις διαλέκτους * Maxim Kisilier Η γλώσσα της ελληνικής λογοτεχνίας σχεδόν ποτέ δεν υπήρχε σαν οµοιογενές σώµα, όµως ήταν και µάλλον είναι και ακόµα ένα σύνολο διαφορετικών γλωσσικών

Διαβάστε περισσότερα

С hz вел и к о мy чен иц ы м а р jны. 2. hlas Byz. / ZR

С hz вел и к о мy чен иц ы м а р jны. 2. hlas Byz. / ZR 17.7. Μνήµη τής Αγίας Μεγαλοµάρτυρος Mαρίνης. С hz вел и к о мy чен иц ы м а р jны. 2. hlas Byz. / ZR.. Еν πολει του θεου ηµων Εν φωνή αγαλλιάσεως Byzantská tradícia:, Ruská tradícia predreformná: Pp,

Διαβάστε περισσότερα

Положeніе чcтнhz ри1зы прес hz вlчцы нaшеz бцdы ко влахeрнэ. 2. hlas Byz. / ZR

Положeніе чcтнhz ри1зы прес hz вlчцы нaшеz бцdы ко влахeрнэ. 2. hlas Byz. / ZR 2.7. Μνήµη τής εν Βλαχέρναις Καταθέσεως τής τιµίας Εσθήτος τής Υπεραγίας Θεοτόκου. Положeніе чcтнhz ри1зы прес hz вlчцы нaшеz бцdы ко влахeрнэ. 2. hlas Byz. / ZR.. Φρένα καθαραντες καί νούν Byzantská tradícia:,

Διαβάστε περισσότερα

ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ

ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ А а С с Б б Т т В в У у Г г Ф ф Д д Е е Х х Ц ц Ё ё Ч ч Ж ж З з Ш ш Щ щ И и Ъ ъ σύµβολο για διαχωρισµό δυο λέξεων Й й Ы ы К к Ь ь σύµβολο που δηλώνει

Διαβάστε περισσότερα

Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας M110. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips

Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας M110. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/support Απορίες; Ρωτήστε τη Philips M110 Εγχειρίδιο χρήσης Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές οδηγίες ασφαλείας

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА година XXV l број 92 l септември 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА 1,2 NovoMix 30 * p

Διαβάστε περισσότερα

37. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2013 основни училишта 18 мај VII одделение (решенија на задачите)

37. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2013 основни училишта 18 мај VII одделение (решенија на задачите) 37. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 03 основни училишта 8 мај 03 VII одделение (решенија на задачите) Задача. Во еден пакет хартија која вообичаено се користи за печатење, фотокопирање и сл. има N = 500

Διαβάστε περισσότερα

К К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): А.. /..,... :, ,. И К, - -,. К К 31.4 ISBN..,.. 2

К К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): А.. /..,... :, ,. И К, - -,. К К 31.4 ISBN..,.. 2 0 А.... я И И А А ИИ А По а о о а с а, о ссо а По осо а А.Ю. а а ка и хника 2016 1 К 621.039 К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): 2 27 2015. А.. /..,... :, 2016. 204.,. И - - -.. К, - -,. К 621.039 К 31.4

Διαβάστε περισσότερα

şrlşseşsisşsşigisisisssşş^îîs o o 1^я I ļ o QĹ U- Q LXJ CĹ LU Cü co UJ i^lifesï^ïï

şrlşseşsisşsşigisisisssşş^îîs o o 1^я I ļ o QĹ U- Q LXJ CĹ LU Cü co UJ i^lifesï^ïï şrlşseşsisşsşigisisisssşşîîs я I ļ QĹ U- Q LXJ CĹ LU Cü UJ UJ Û ш Q UJ iliesïïï ЖЯвшшаАВаШЙШ Eah quesi. nslss a series diagras ha llw a lgial sequene r ha S J u ľ? 9 rules F r h e ive P lns available,

Διαβάστε περισσότερα

ХИЛАНДАРСКА ИЗДАЊА КАТАЛОГ СВЕТЕ СРПСКЕ ЦАРСКЕ ЛАВРЕ ХИЛАНДАРА И ЗАДУЖБИНЕ СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

ХИЛАНДАРСКА ИЗДАЊА КАТАЛОГ СВЕТЕ СРПСКЕ ЦАРСКЕ ЛАВРЕ ХИЛАНДАРА И ЗАДУЖБИНЕ СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ХИЛАНДАРСКА ИЗДАЊА КАТАЛОГ СВЕТЕ СРПСКЕ ЦАРСКЕ ЛАВРЕ ХИЛАНДАРА И ЗАДУЖБИНЕ СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ОКТОБАР 2013 ИЗДАЊА МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА Библиотека Хиландарски преводи и путокази Врлина је огњена

Διαβάστε περισσότερα

Το άτομο του Υδρογόνου

Το άτομο του Υδρογόνου Το άτομο του Υδρογόνου Δυναμικό Coulomb Εξίσωση Schrödinger h e (, r, ) (, r, ) E (, r, ) m ψ θφ r ψ θφ = ψ θφ Συνθήκες ψ(, r θφ, ) = πεπερασμένη ψ( r ) = 0 ψ(, r θφ, ) =ψ(, r θφ+, ) π Επιτρεπτές ενέργειες

Διαβάστε περισσότερα

ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA)

ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA) ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ Φύση του σύμπαντος Η γη είναι μία μονάδα μέσα στο ηλιακό μας σύστημα, το οποίο αποτελείται από τον ήλιο, τους πλανήτες μαζί με τους δορυφόρους τους, τους κομήτες, τα αστεροειδή και τους μετεωρίτες.

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

н г ш ю и EMU на греческом, славянском и русском языках

н г ш ю и EMU на греческом, славянском и русском языках н г ш ю и EMU на греческом, славянском и русском языках издание Ординарною Профессора Сш1Ьт-П(ггербургекой Духовной Академии Евграфа Яовягина п г л к т 11 к л 2 0 15 т У Д К 2 7 1.2 = 1 4 = 1 6 3.1 =!

Διαβάστε περισσότερα

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5 МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 014/15. бр. XLIX-5 РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ III разред 1. а) 70 - седамсто три; б) двесто осамдесет два 8.. а) 4, 54, 54, 45, 504, 54. б)

Διαβάστε περισσότερα

Sarò signor io sol. α α. œ œ. œ œ œ œ µ œ œ. > Bass 2. Domenico Micheli. Canzon, ottava stanza. Soprano 1. Soprano 2. Alto 1

Sarò signor io sol. α α. œ œ. œ œ œ œ µ œ œ. > Bass 2. Domenico Micheli. Canzon, ottava stanza. Soprano 1. Soprano 2. Alto 1 Sarò signor io sol Canzon, ottava stanza Domenico Micheli Soprano Soprano 2 Alto Alto 2 Α Α Sa rò si gnor io sol del mio pen sie io sol Sa rò si gnor io sol del mio pen sie io µ Tenor Α Tenor 2 Α Sa rò

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом). СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која

Διαβάστε περισσότερα

Андреј Фајгељ. После Вучића. Copyright 2016 Andrej Fajgelj Smashwords Edition

Андреј Фајгељ. После Вучића. Copyright 2016 Andrej Fajgelj Smashwords Edition Андреј Фајгељ После Вучића Copyright 2016 Andrej Fajgelj Smashwords Edition Свако неовлашћено умножавање, дељење и објављивање ове књиге најтоплије се препоручује. Свака сличност с правим личностима и

Διαβάστε περισσότερα

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ ГОДИНА III БРОЈ 3

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ ГОДИНА III БРОЈ 3 ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ ГОДИНА III БРОЈ 3 SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS THE SASA LIBRARY FORUM YEAR III VOLUME 3 Accepted on December 9 th 2014, at the 9 th meeting of the SASA Department of Languages

Διαβάστε περισσότερα

Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.

Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. Περιοδικός πίνακας: α. Είναι µια ταξινόµηση των στοιχείων κατά αύξοντα

Διαβάστε περισσότερα

Stichiry 7. hlasu na nedeľnej večierni a utierni

Stichiry 7. hlasu na nedeľnej večierni a utierni Stichiry 7. hlasu na nedeľnej večierni a utierni Texty stichír a nápev ZR podľa neumových prameňov 16.-17. storočia 1 preložený do kyjevskej notácie v ruténskej redakcii popevkov 2 aplikovaný na nikonovský

Διαβάστε περισσότερα

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛНИ РАД Задаци за самостлни рад намењени су првенствено ученицима који се припремају за полагање завршног испита из математике на крају обавезног основног образовања. Задаци су одабрани

Διαβάστε περισσότερα

ЗНАЊЕ, ВЕШТИНА, МУДРОСТ: ЈЕДАН КРАТАК ЕСЕЈ ЈОВАНА ХРИСТИЋА

ЗНАЊЕ, ВЕШТИНА, МУДРОСТ: ЈЕДАН КРАТАК ЕСЕЈ ЈОВАНА ХРИСТИЋА 821.163.41-4.09 Hristiж J. Др ГОРДАН МАРИЧИЋ Филозофски факултет Универзитет у Београду ЗНАЊЕ, ВЕШТИНА, МУДРОСТ: ЈЕДАН КРАТАК ЕСЕЈ ЈОВАНА ХРИСТИЋА Aпрстакт: Успешан у свему чега се латио, негде одличан,

Διαβάστε περισσότερα

ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА

ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА Број 6 мај 2013 Лист храма Светог Козме и Дамјана при ваљевској болници Излази с благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА Ако је ко побожан

Διαβάστε περισσότερα

ТЕХНИЧЕСКИ ПАРАМЕТРИ ПРЕДИ ДА СЕ ОБЪРНЕТЕ КЪМ СЕРВИЗА

ТЕХНИЧЕСКИ ПАРАМЕТРИ ПРЕДИ ДА СЕ ОБЪРНЕТЕ КЪМ СЕРВИЗА 4. Никога не потапяйте уреда във вода или друга течност и не позволявайте вода да проникне до електрическата част на уреда, докато го почиствате! 5. Не използвайте абразивни предмети или разтворители!

Διαβάστε περισσότερα

Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη

Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Άσκηση 8 Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Δ. Φ. Αναγνωστόπουλος Τμήμα Μηχανικών Επιστήμης Υλικών Πανεπιστήμιο Ιωαννίνων Ιωάννινα 2013 Άσκηση 8 ii Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Πίνακας περιεχομένων

Διαβάστε περισσότερα

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2012, бр. 106, стр. 183-196 BIBLID: 0353-4537, (2012), 106, p 183-196 Ranković N. 2012. Trends of forest area and population and the impact of population on forest

Διαβάστε περισσότερα

Испитвање тока функције

Испитвање тока функције Милош Станић Техничка школа Ужицe 7/8 Испитвање тока функције Испитивање тока функције y f подразумева да се аналитичким путем дође до сазнања о понашању функције, као и њеним значајним тачкама у координантном

Διαβάστε περισσότερα

АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА

АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА Оригинални научни рад UDK:37.022/.026:371.314.6. АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА ACADEMIC FUTURE DEPENDS ON EARLY START Ненад Сузић Резиме: Аутор полази од тезе да рано предшколско учење (рани

Διαβάστε περισσότερα

ABCDEFGHIJ KLMNOPQRS TUVWXYZ ABCEFHIKMNO PQTXYZ DGLRSV JUW

ABCDEFGHIJ KLMNOPQRS TUVWXYZ ABCEFHIKMNO PQTXYZ DGLRSV JUW ЛАТИНИЦА ЈЕ СУПЕРИОРНИЈА ОД ЋИРИЛИЦЕ НИКОЛА КОВАНОВИЋ БЕОГРАД 2008 ЛАТИНИЦА ЈЕ СУПЕРИОРНИЈА ОД ЋИРИЛИЦЕ Ово је изјава коју можете врло често чути од наших људи. Неко је некад, негде то тако рекао и сви

Διαβάστε περισσότερα

ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ

ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ Ni{ i Vizantija II 295 Ιωάννης Σίσιου ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ Μετά την μάχη της Πελαγονίας και όσο βρισκόταν σε εξέλιξη η προσπάθεια για την

Διαβάστε περισσότερα

ΝΟΜΟΣ ΤΗΣ ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΤΗΤΑΣ : Οι ιδιότητες των χηµικών στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.

ΝΟΜΟΣ ΤΗΣ ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΤΗΤΑΣ : Οι ιδιότητες των χηµικών στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. 1. Ο ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ Οι άνθρωποι από την φύση τους θέλουν να πετυχαίνουν σπουδαία αποτελέσµατα καταναλώνοντας το λιγότερο δυνατό κόπο και χρόνο. Για το σκοπό αυτό προσπαθούν να οµαδοποιούν τα πράγµατα

Διαβάστε περισσότερα

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити.

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити. IV разред 1. Колико ће година проћи од 1. јануара 2015. године пре него што се први пут догоди да производ цифара у ознаци године буде већи од збира ових цифара? 2. Свако слово замени цифром (различита

Διαβάστε περισσότερα

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи Драган Павловић 44 Одељење за анестезију и интензивну медицинску негу, Универзитет Ернст Мориц Арнт, Немачка Александар Спасов Одељење за ортодонтију, Медицински факултет, Универзитет у Грајфсвалду, Немачка

Διαβάστε περισσότερα

ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ

ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ Περίοδοι περιοδικού πίνακα Ο περιοδικός πίνακας αποτελείται από 7 περιόδους. Ο αριθμός των στοιχείων που περιλαμβάνει κάθε περίοδος δεν είναι σταθερός, δηλ. η περιοδικότητα

Διαβάστε περισσότερα

ШКОЛСКИ ЧАСОПИС ТАКОВСКИ УСТАНАК ГОРЊИ БАЊАНИ. Page 1

ШКОЛСКИ ЧАСОПИС ТАКОВСКИ УСТАНАК ГОРЊИ БАЊАНИ. Page 1 ШКОЛСКИ ЧАСОПИС ТАКОВСКИ УСТАНАК ГОРЊИ БАЊАНИ Page 1 2 P age ОШ ТАКОВСКИ УСТАНАК, ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ ГОРЊИ БАЊАНИ... П олазећи из Такова, села недалеко од Горњег Милановца, стићи ћете и до Горњих Бањана,

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ. Пројектовао и нацртао. Милош Мајсторовић. Подаци о редуктору:

ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ. Пројектовао и нацртао. Милош Мајсторовић. Подаци о редуктору: СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР Подаци о редуктору: Број зубаца погонског зупчаника Z = 20 Број зубаца гоњеног зупчаника Z2 = 40 Нагиб бока зупца β = 0 Померање профила х = 0 Преносни

Διαβάστε περισσότερα

29. 6. sviatok sv. Petra a Pavla

29. 6. sviatok sv. Petra a Pavla 29. 6. sviatok sv. Petra a Pavla Μνήµη τών Αγίων ενδόξων καί πανευφήµων Αποστόλων καί Πρωτοκορυφαίων, Πέτρου καί Παύλου. С hхъ слaвныхъ и3 всехвaльныхъ и3 первоверх0вныхъ ґпcлъ, петрa и3 пavла. Veľká večiereň

Διαβάστε περισσότερα

Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ. Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής

Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ. Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής ΗΛΕΚΤΡΟΝΙΚΗ ΟΜΗ ΚΑΙ Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής ΤΟ ΜΕΓΕΘΟΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ Ατομική ακτίνα (r) : ½ της απόστασης μεταξύ δύο ομοιοπυρηνικών ατόμων, ενωμένων με απλό ομοιοπολικό δεσμό.

Διαβάστε περισσότερα

Исправка Одлуке о утврђивању висине плата функционера Општине Угљевик...53.

Исправка Одлуке о утврђивању висине плата функционера Општине Угљевик...53. С а д р ж а ј АКТИ СКУПШТИНЕ Одлука о усвајању плана буџета Општине Угљевик за 2006. годну.......... 1. Одлука о измјенама и допунама Одлуке о комуналним таксама............ 10. Олука о допуни Одлуке о

Διαβάστε περισσότερα

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1.

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1. Вежбе из електронике Вежба 1. Kондензатор три диоде везане паралелно Циљ вежбе је да ученици повежу струјно коло са три диоде везане паралелно од којих свака има свој отпорник. Вежба је успешно реализована

Διαβάστε περισσότερα

LA PAROLA DEL SIGNORE

LA PAROLA DEL SIGNORE LA PAROLA DEL SIGNORE Patriarcato Ecumenico- Sacra Arcidiocesi Ortodossa di Italia e Malta Vicariato arcivescovile della Campania TESTO MULTILINGUE 14 dicembre 2014 - Domenica XI di Luca- dei Progenitori

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВНА ЛОГИКА. Коста Дошен

ОСНОВНА ЛОГИКА. Коста Дошен ОСНОВНА ЛОГИКА Коста Дошен 2 Овa књигa je учињена слободно доступном преданошћу издавача Арона Сворца. Београд, 2013 This book is made freely available by the good offices of the publisher Aaron Swartz.

Διαβάστε περισσότερα

4.1.1., (substantia claritas)

4.1.1., (substantia claritas) - μ Ю,,. - 2016 ... 3 1.,... 10 1.1.,... 10 1.2.... 20 1.3., ё... 33 1.3.1.... 33 1.3.2.... 37 2.... 41 2.1.... 42 2.2.,... 45.... 45 2.3.... 50 2.4.... 54 2.5.... 58 3.... 63 3.1.... 63 3.1.1.... 67 3.2....

Διαβάστε περισσότερα

www.absolualarme.com met la disposition du public, via www.docalarme.com, de la documentation technique dont les rιfιrences, marques et logos, sont

www.absolualarme.com met la disposition du public, via www.docalarme.com, de la documentation technique dont les rιfιrences, marques et logos, sont w. ww lua so ab me lar m.co t me la sit po dis ion du c, bli pu via lar ca do w. ww me.co m, de la ion nta t do cu me on t ed hn iqu tec les en ce s, rι fιr ma rq ue se t lo go s, so nt la pr op riι tι

Διαβάστε περισσότερα

Μετά από την περίοδο στασιμότητας της Ορϑόδοξης ϑεολογίας λόγω της. Η Ευχαριστιακή ϑεολογία και οι συνέπειές της στη Χριστιανική ιεραποστολή

Μετά από την περίοδο στασιμότητας της Ορϑόδοξης ϑεολογίας λόγω της. Η Ευχαριστιακή ϑεολογία και οι συνέπειές της στη Χριστιανική ιεραποστολή Саборност Α Ω 1 (2007) 119 131 У К 271.2-1-549 Νεμποίσα Ρακίτς Το θεολογικό Σχολείο του Αγ. Ιωάννη Χρυσόστωμου στο Κραγκουιέβατς Η Ευχαριστιακή ϑεολογία και οι συνέπειές της στη Χριστιανική ιεραποστολή

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЧЕТРНАЕСТО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА број задатка 1

Διαβάστε περισσότερα

Фреквентност именице πίστις у Новом

Фреквентност именице πίστις у Новом udc 27 246:81'371 Милосав Вешовић, Зоран Ранковић (Београд) Семантика лексеме πίστις у активној употреби у Новозаветној традицији 251 Кључне речи: Новозаветни грчки језик, семантика, црквенословенски језик,

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

#INGLiveWell ΤΥΧΕΡΟΙ ΑΡΙΘΜΟΙ ΤΗΣ ΚΛΗΡΩΣΗΣ ΤΩΝ ΔΩΡΩΝ / LUCKY NUMBERS FROM THE LOTTERY DRAW FOR THE GIFTS

#INGLiveWell ΤΥΧΕΡΟΙ ΑΡΙΘΜΟΙ ΤΗΣ ΚΛΗΡΩΣΗΣ ΤΩΝ ΔΩΡΩΝ / LUCKY NUMBERS FROM THE LOTTERY DRAW FOR THE GIFTS 1 1002 Euromedica 1 επίσκεψη σε γιατρούς διαφόρων ειδικοτήτων, στην Κλινική Αθήναιον 2 1008 Όμιλος Εταιρειών Υγείας ΒΙΟΙΑΤΡΙΚΗ 3 1016 Όμιλος Εταιρειών Υγείας ΒΙΟΙΑΤΡΙΚΗ 4 1017 Όμιλος Εταιρειών Υγείας ΒΙΟΙΑΤΡΙΚΗ

Διαβάστε περισσότερα

τροχιακά Η στιβάδα καθορίζεται από τον κύριο κβαντικό αριθµό (n) Η υποστιβάδα καθορίζεται από τους δύο πρώτους κβαντικούς αριθµούς (n, l)

τροχιακά Η στιβάδα καθορίζεται από τον κύριο κβαντικό αριθµό (n) Η υποστιβάδα καθορίζεται από τους δύο πρώτους κβαντικούς αριθµούς (n, l) ΑΤΟΜΙΚΑ ΤΡΟΧΙΑΚΑ Σχέση κβαντικών αριθµών µε στιβάδες υποστιβάδες - τροχιακά Η στιβάδα καθορίζεται από τον κύριο κβαντικό αριθµό (n) Η υποστιβάδα καθορίζεται από τους δύο πρώτους κβαντικούς αριθµούς (n,

Διαβάστε περισσότερα

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7,

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7, 27-725 Indikoplovac K. 528.425(495.02) ВАСИЛИЈЕ Н. МАНИМАНИС * ЕВСТРАТИЈЕ Т. ТЕОДОСИЈУ * МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ ** * Department of Astrophysics-Astronomy and Mechanics, School of Physics, University of

Διαβάστε περισσότερα

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS АУТОР: Анђелика Радивојевић, ученица II разреда, гимназије Бора Станковић Бор МЕНТОР: Светлана Арсенијевић, професор математике, гимназија Бора

Διαβάστε περισσότερα

ПОСТУПАК ПРОРАЧУНА РЕЖИМА НИВОА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА СТАНИШТУ ХРАСТА ЛУЖЊАКА У РАВНОМ СРЕМУ

ПОСТУПАК ПРОРАЧУНА РЕЖИМА НИВОА ПОДЗЕМНИХ ВОДА НА СТАНИШТУ ХРАСТА ЛУЖЊАКА У РАВНОМ СРЕМУ ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2010, бр. 101, стр. 125-138 BIBLID: 0353-4537, (2010), 101, p 125-138 Nikić Z., Letić Lj., Nikolić V., Filipović V. 2010. Procedure for underground water calculation

Διαβάστε περισσότερα

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Др Зоран Крстић, протојереј ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Говорећи на прослави 180 годишњице Старе Милошеве цркве у Крагујевцу проф. др Радош Љушић 1 је говорио о двема нашим историјским заблудама, које

Διαβάστε περισσότερα

Hypatia Sans Pro Text Settings

Hypatia Sans Pro Text Settings Hypatia Sans Pro Text Settings КОГДА ОН ПРОСНУЛСЯ, уже восходило солнце; курган заслонял его собою, а оно, стараясь брызнуть светом на мир, This small lake was of most value as a neighbor in the напряженно

Διαβάστε περισσότερα

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5 05.03.011 - III РАЗРЕД 1. Нацртај 4 праве a, b, c и d, ако знаш да је права а нормална на праву b, права c нормалана на b, а d паралелнa са а. Затим попуни табелу стављајући знак (ако су праве нормалне)

Διαβάστε περισσότερα

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ. Слика А.1 - (а) приказ рампе у основи, (б) подужни пресек рампе

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ. Слика А.1 - (а) приказ рампе у основи, (б) подужни пресек рампе ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ Рампа представља косу подземну просторију која повезује хоризонте или откопне нивое, и тако је пројектована и изведена да омогућује кретање моторних возила. Приликом пројектовања рампе

Διαβάστε περισσότερα

САДРЖАЈ #008 // ДЕЦЕМБАР 2014.

САДРЖАЈ #008 // ДЕЦЕМБАР 2014. 1 2 САДРЖАЈ 04 Уводник 06 Четврти Фестивал науке у Бањалуци - Паметни уређаји у служби науке 09 Тема броја Депресија 12 Усамљеност 16 Стрес увод у болест 18 Наука Математика није баук 20 Све на свијету

Διαβάστε περισσότερα

ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ 1

ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ 1 Оригинални научни рад 316.343(497.11) 04/14 Др Срђан Шаркић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ 1 Сажетак: У раду се испитује правни положај градског

Διαβάστε περισσότερα

ЛИКОВНИ РЕД, АКУМУЛАЦИЈА, ОД ХАОСА КА СМИСЛУ

ЛИКОВНИ РЕД, АКУМУЛАЦИЈА, ОД ХАОСА КА СМИСЛУ Мегатренд универзитет, Београд Факултет за уметност и дизајн, Београд Марија Александровић ЛИКОВНИ РЕД, АКУМУЛАЦИЈА, ОД ХАОСА КА СМИСЛУ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА-УМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКАТ БЕОГРАД, 2014. Мегатренд

Διαβάστε περισσότερα