Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Transcript

1 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010.

2

3 Универзитет у Београду Православни богословски факултет Српска теологија у двадесетом веку ПРОЈЕКАТ ПОД ЕВИДЕНЦИОНИМ БРОЈЕМ А књига 7 Зборник радова научног скупа Српска теологија у двадесетом веку истраживачки проблеми и резултати (Православни богословски факултет, 25. децембар 2009.) приредио Богољуб Шијаковић Београд 2010

4

5 ISSN Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати књ. 7 (2010) Садржај Увoдно слово (БШ) Владан Таталовић: Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) Ненад Милошевић: Проблематика постојеће аколутије за другобрачне и (не)могућност устројавања посебне аколутије за мешовити брак Драган Каран: Пастирска психологија као изазов савременој психологији Ксенија Кончаревић: Утицај руске емиграције на обнову и развој српске монашке духовности Илија Томић: Др Милош Ердељан рад и дело Предраг Пузовић: Прота Стеван М. Димитријевић историчар СПЦ Србољуб Убипариповић: Литургијско-богословска синтеза Зоран Ранковић: Предавачи Црквенословенског језика на Богословском факултету до Другог светског рата Драгомир Бонџић: Православни богословски факултет Српске православне цркве Милан Кољанин: Однос српске Цркве према Јеврејима и јеврејском питању ( )

6

7 Уводно слово Овај збор ник до но си ра до ве седмог на уч ног ску па Срп ска те о ло ги ја у два десе том ве ку: ис тра жи вач ки про бле ми и ре зул та ти, ор га ни зо ва ног 25. децем бра на Пра во слав ном бо го слов ском фа кул те ту у Бе о гра ду у скло пу про јекта Срп ска те о ло ги ја у два де се том ве ку, ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство за нау ку и технолошки развој Ре пу бли ке Ср би је (евиденциони број А). (На истом ме сту одр жа ни су 26. ок то бра пр ви, 24. и 25. ма ја дру ги, 28. де цем бра тре ћи, 30. ма ја че твр ти, 26. децембра пети, а 29. маја шести скуп; ра до ви пр ва два ску па об ја вље ни су 2007, ра до ви трећег 2008, че твр тог 2009, а петог и шестог у исто и ме ним збор ни ци ма као књи ге 1, 2, 3, 4, 5 и 6.) Про јект на те ма под ра зу ме ва не са мо ис тра жи ва ње раз во ја цр кве не просве те и ака дем ске те о ло ги је у по зи ти ви стич ком сми слу, на и ме у све тло сти архив ске, до ку мен та ци о не и би бли о граф ске гра ђе и исто ри о граф ске кон тек стуа ли за ци је, што је по се би не ма ли по ду хват, не го и те о риј ску са мо ре флек си ју у сми слу са мо све сног кон цеп ту а ли зо ва ња срп ске те о ло шке и уоп ште ду хов не кул ту ре, која је као предмет научне обраде и културалног самоосећања из разних раз ло га не ста би ли зо ва на. Из ра жа ва ју ћи за до вољ ство што се круг за ин те ре со ва них за ову про блема ти ку ши ри, за хва љу је мо се уче сни ци ма ску па на ис тра жи вач ким при но си ма и уви ди ма ко ји до ла зе из ра зних стру ка и ди сци пли на. Об ја вљу ју ћи збор ник, упу ћу ју ћи га на и ме ко ле ги јал ној за јед ни ци ис тра жи ва ча, на да мо се при хва тању иза зо ва од стра не но вих уче сни ка у овом трај ном и за јед нич ком тру ду и са до бром во љом оче ку је мо струч не кри тич ке оце не. Збор ник ко ји тре ба да до не се ра до ве осмог сим по си о на (одр жа ног на истом ме сту 29. маја 2010) је у при пре ми. БШ

8

9 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати књ. 7 (2010) 9-18 мр Вла дан Та та ло вић, аси стент Православни богословски факултет Катедра за Свето Писмо Новог Завета Београд Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I * ) 1. Увод Ко ме про бле ма ти ка исто риј ског Ису са ни је по зна та 1, реч о ра зли ци из ме ђу Ису са исто ри је = мо жда са свим не по зна тог чи та о цу Но вог За ве та, и Хри ста ве ре = о коме у Но вом За ве ту чи та мо, мо же зву ча ти из не на ђу ју ће у сва ком сми слу. Шта више, мо же се учи ни ти и пот пу но ап сурд ном уко ли ко им пли ци ра мо гућ ност да Исус исто ри је и његовe ре чи ни су од пре суд ног зна ча ја за ве ру (пр вих) хри шћа на, од носно да Исус, у крај њој ин стан ци, Хри стос. И ма да je та ди со нант ност из ме ђу Ису са и Хри ста би ла не за ми сли ва у пр вих хи ља ду и се дам сто го ди на хри шћан ске ере, као што се и да нас слич ном чи ни зна чај ном де лу хри шћан ског све та 2, она је ипак, то ком по след ња два и по ве ка, пре ра сла у јед ну од цен трал них та ча ка но во за вет не де ба те. Упр кос то ме што је про бле ма ти ка Le ben-je su-for schung за че та, уз га ја на и раз ви ја на у под не бљу кон крет них фи ло соф ских и те о ло шких ко ор ди на та, она је то ком ми ну лог ве ка уме ла да упле те свој ко рен, кат кад и мла ди це, у ба шту срп- * Овај рад је на стао у окви ру про јек та бр A ( Срп ска те о ло ги ја у два де се том ве ку ), ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство на у ке и за шти те жи вот не сре ди не Ре пу бли ке Ср би је. 1 Те мељ но упо зна ва ње са овом про бле ма ти ком не сум њи во по чи ње иш чи та ва њем ње не пр ве систе ма ти за ци је пред ста вље не у ка пи тал ном де лу те о ло га фран ко-гер ман ског по ре кла, та ко ђе и фи ло софа, ле ка ра и ор га ни сте, Ал бер та Швај це ра [Al bert Schwe it zer] ( ): Исто ри ја ис тра жи ва ња жи во та Ису со вог (Geschic hte der Le ben-je su-for schung, Tü bin gen: J.C.B. Mo hr, 1906; ). Де ло је до жи ве ло ве ли ки број из да ња, а да нас је у све ту нај по зна ти ји ен гле ски пре вод пр вог: The Qu est of the Hi sto ri cal Je sus: A Cri ti cal Study of its Pro gress from Re i ma rus to Wre de (transl. by W. Mont go mery, London: A. & C. Black, 1910). Дру го не мач ко из да ње (1913), ко је са др жи зна чај ни је ре ви зи је и пре ра де у од но су на пр во, пре ве де но је на ен гле ски је зик тек (прир. J. Bow den, прев. са нем. W. Mont gomery, J. R. Co a tes, S. Cu pitt, J. Bow den, Min ne a po lis: For tress). Из оби ља ве ли ког бро ја да нас до ступ них при руч ни ка ко ји да ју са же ти ји и са вре ме ни ји пре глед раз во ја ове суб ди сци пли не би блиј ских на у ка, из два ја мо и чи та о цу пре по ру чу је мо: G. Theißen, A. Merz, Der hi sto rische Je sus, Göt tin gen: Van den ho eck & Ru precht, , 20 33; J. H. Char le sworth, The Hi sto ri cal Je sus. An Es sen tial Gu i de, Nas hvi le: Abing don Press, 2008, 1 14; J. Gnil ka, Isus iz Na za re ta. Po ru ka i po vi jest, prev. sa nem. M. Ba lić, Za greb: Kr šćan ska sa da šnjost, 2009, 9 17; та ко ђе упу ћу је мо на ве о ма ко ри стан збор ник у че ти ри то ма: C. A. Evans (ed.), The Hi sto ri cal Je sus. Cri ti cal Con cepts in Re li gi o us Stu di es, vol. I IV, Lon don-ny: Ro u tled ge, О прегле ди ма у срп ској ли те ра ту ри би ће ви ше ре чи у да љем, дру гом де лу овог ра да. 2 Тре ба има ти на уму да је про бле ма ти ка исто риј ског Ису са углав ном ака дем ске при ро де, те че сто оста је стра на зна чај ном де лу хри шћан ског све та, чак и оних про сто ра за пад не Евро пе на ко ји ма је из вор но на ста ла. Осим то га, у зе мља ма тре ћег све та, у кон тек сту теологијâ у раз во ју, где чи та ње Светог Писмa на син хро ном ни воу мо же има ти нај сна жни ји ефе кат, ова про бле ма ти ка чи ни се пот пу но ире ле вант ном.

10 10 Владан Таталовић ске бо го слов ске ми сли. На из глед ире ле вант на тра ди ци ји Ис то ка, бит ка око жи во та Ису со вог знат но је при вла чи ла па жњу пра во слав них срп ских те о ло га, и то не са мо библистâ, професорâ Но вог За ве та на Бо го слов ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Циљ нашег ра да је сте по ку шај при ка за та квог ин те ре со ва ња, а по че ће мо пред ста вља њем фун да мен тал них прин ци па про бле ма ти ке у хро но ло шком и нај кра ћем мо гу ћем виду, раз ли ко ва њем не ко ли ко ње них да нас оп ште при хва ће них фа за. 2. Претпоставке и преглед развоја проблематике У пр вој фа зи, ко ја тра је до осам на е стог ве ка, про бле ма ти ка исто риј ског Ису са не по сто ји на на чин на ко ји је ро ђе на и по ста вље на у вре ме ну про све ти тељ ства, али ми сма тра мо да овај пе ри од тре ба узе ти у об зир као ве о ма бит но, пре на тал но доба раз ма тра не те ма ти ке. А ево и због че га. Је ван ђе ља не све до че са мо исто рич ност Ло го са (Јн. 1:14), већ пред ста вља ју укр шта ње (бар) два дру га чи ја схва та ња истори је. Ирод уби ја ви тле јем ску де цу (Мт. 2:16), а ње го ви по да ни ци рас пи њу Ису са ста вља ју ћи му чак из над гла ве ње го ву кри ви цу (Мт. 27:36), јер не при хва та ју могућ ност да кра је у га о ни ка мен исто ри је бу де тај цар ју деј ски о ко ме Ма теј пи ше. На им пли цит но пи та ње ко је тај Хри стос ко га Цр ква про по ве да? Па вле од го ва ра: са бла зан Ју деј ци ма и лу дост Је ли ни ма (1. Кор. 1:23), али по зва ни ма Бо жи ја си ла и пре му дрост (1. Кор. 1:24). Та кво, да кле, соп стве но осми шља ва ње исто ри је, супрот ста вље но до ми нант ном схва та њу исто ри је све та, Цр ква жи во не гу је до констан ти нов ске ере, ра ђа ју ћи мно штво ње го вих сведокâ (μάρτυς = му че ник?). За доби ја њем пак ва се љен ског по ве ре ња у ко нач ни мир из ме ђу два по и ма ња, ста вљањем зна ка јед на ко сти из ме ђу историјâ Им пе ри је и Цр кве, три јум фал но осво је на и са мим тим прет по ста вља на исто рич ност = исто риј ска ва жност Ме си је па да у сен број них хри сто ло шких рас пра ва ко је су, ма ње или ви ше, пре ти ле је дин ству Цр кве ко ли ко и Им пе ри је. Тим сме ром, но во за вет на на у ка по ста ла је an cil la дог ма ти ке. Тре ба, ме ђу тим, има ти на уму да је то, до ду ше, цр кве но ком по но ва ње жи во та Ису со вог, од но сно, је ван ђел ска про по вед (κήρυγμα) стра да лог и вас кр слог Јаг ње та ко је је је ди но до стој но да раз ло ми пе ча те Књи ге (Отк. 5:9), то ће ре ћи, да исто рију учи ни сми сле ном, ни је со бом a pri o ri по вла чи ло уки да ње исто риј ске тач но сти. Пре ци зност ко јом, при ме ра ра ди, је ван ђе лист Лу ка из ве шта ва о жи во ту Ису со вом, по го то ву фе но мен нај ра ни јих по ку ша ја хар мо ни за ци је че ти ри је ван ђе ља 3, про јављу ју по тре бу, шта ви ше, ду бо ку свест Цр кве о ва жно сти уста но вље ња аутен тич не фор ме зе маљ ског жи во та Ме си је. Дру га фа за по чи ње ме то до ло шким за о кре том у су штин ском сми слу. Ка да је Ле синг пост хум но об ја вио Рај ма ру сов трак тат О на ме ри Ису са и ње го вих уче ни ка 4, пр ви пут је по ста вље но пи та ње ко је за и ста Исус? на ко је се ни је мо- 3 Сре ди ном дру гог ве ка ја вља ју се по ку ша ји пре ва зи ла же ња раз ли ка ме ђу је ван ђе љи ма ме то дом хар мо ни за ци је, чи ји су пло до ви, не сум њи во, би ли ве о ма бит ни у жи во ту ра не Цр кве. Иако ни је са чуван у ори ги на лу, Та ти ја нов Ди а те са рон (око 175.) по сто ји у пре во ду на мно ге древ не је зи ке (ла тинском, си риј ском, грч ком, пер сиј ском, јер мен ском, арап ском и др.) што за си гур но го во ри о ва жно сти и рас про стра ње но сти ин те ре со ва ња Цр кве за исто риј ску тач ност Јеванђељâ. 4 У пе ри о ду /8, Рај ма рус [Her man Sa muel Ra i ma rus] ( ), хам бур шки фи ло соф де и стич ког опре де ље ња и про фе сор ори јен тал них је зи ка, са ста вио је де ло под име ном Apo lo gie oder Schutzschrift für die ver nün fti gen Ve re hrer Got tes ко је је као це ли на по ста ло по зна то тек 1814, а 1972.

11 Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) 11 гло од го во ри ти го ре па ра фра зи ра ним Па вло вим ре чи ма, ни ти исто риј ском ми нуци о зно шћу (хар мо ни зо ва них) Јеванђељâ. Раз ли ко ва њем из ме ђу Ису са из На за рета, не у спе лог по ли тич ког во ђе ко ји на кр сту ва пи: Бо же мој, Бо же мој, за што си ме оста вио?, и Хри ста, когa су пр ви апо сто ли, су о че ни са про па шћу свог учи те ља, кре и ра ли кра ђом те ла, из ми шља њем вас кр се ња и пи са њем Јеванђељâ, Рај ма рус је иза звао сна жна не го до ва ња цр кве не и дру штве не јав но сти, на чев ши ти ме, бо ље рећи, про ду бив ши пу ко ти ну из ме ђу исто ри је и дог ме 5. Шта се тач но до го ди ло? Ли берал на те о ло ги ја про све ти тељ ства, ре вол ти ра на ауто ри те том дог ме (=Цр кве), супрот ста ви ла је Пан то кра то ру ви со ких цр кве них ку по ла оног Ису са На за ре ћа ни на ко ји је не гда жи вео ме ђу љу ди ма и ко ји је да нас за кри вен мра ком хри сто ло ги је. Та ко је ра зум на исто ри ја све та по но во укр ште на са оном Је ван ђе ља, на ис тој оној рас кр сни ци над ко јом сто ји та бла цар ју деј ски. Ја сно је, ме ђу тим, да је овог пу та до укр шта ња = пу ца ња до шло из ну тра. У ме то до ло шкој на ме ри не сум њи во објек ти ви стич ке при ро де, та за ин те ресо ва ност за исто риј ског Ису са би ла је сна жно пот по мог ну та ни зом ар хе о ло шких и фи ло ло шких от кри ћа на Ис то ку. А у ду ху европ ског ро ман ти зма XIX ве ка, пу кло је по ље за на ста нак ве ли ког бро ја Ису со вих жи во та у ко ји ма је сва ка епо ха и тео ло ги ја, ка ко је Швај цер по ка зао сво јом Исто ри јом ис тра жи ва ња огла сив ши тако крај ове фа зе (1906.), ре флек то ва ла соп стве не иде а ле, а сва ки аутор соп ствене по гле де 6. Та ко, бу ду ћи да је на по љу пи са ња Ису со вог жи во та би ло до зво љено ис по љи ти сву љу бав или мр жњу ко ју је не ко га јио пре ма Ису су, од но сно пре ма тра ди ци ји, агре си ја и апо ло ге ти ка по ста ли су је ди ни та бо ри овог пе ри о да 7. То се пр ви пут je у це ло сти штам па но (he ra us ge ge ben von G. Ale xan der, Frank furt: In sel Ver lag). Бу ду ћи да за жи во та ни је сти гао да га об ја ви ( 1768), де ло је у ви ду ма ну скрип та за ве штао сво јој по ро ди ци. Не ку го ди ну ка сни је, до овог спи са до шао је Ле синг [Got thold Ep hra im Les sing] ( ), не мач ки писац, фи ло соф, кри ти чар умет но сти и је дан од нај и стак ну ти јих пред став ни ка про све ти тељ ства, и за тим га у пе ри о ду об ја вио у се дам од ло ма ка, чу ва ју ћи ано ним ност ауто ра. Упра во сед ми од ло мак нај ва жни ји је за исто ри ју по че так ове про бле ма ти ке: О на ме ри Ису са и ње го вих уче ни ка: још је дан фраг мент ано ним ног ауто ра из Вол фен би те ла ([H. S. Ra i ma rus,] Von dem Zwec ke Je su und se i ner Jünger: Noch ein Frag ment des Wol fen büt tel schen Un ge nan nten, He ra us ge ge ben von G. E. Les sing, Ber lin: Ar nold We ver, 1778). 5 Већ ду же вре ме, го то во чи тав век, број ни при руч ни ци при пи су ју по ре кло про бле ма ти ке исто ријског Ису са Рај ма ру су и то пре пи су ју ћи та кву гре шку из пр вог из да ња Швај це ро ве сту ди је Geschic hte der Le ben-je su-for schung (1906). Чар лсворт с пра вом ука зу је на зна чај ен гле ских де и ста као што су John Loc ke ( ), Mat thew Tin dal ( ) и Tho mas Chubb ( ), ко ји су тра га њем за ра зум ним хри шћан ством (re a so na ble chri sti a nity) утр ли пут та квом ис тра жи ва њу при ме ра ра ди, у де лу The True Go spel of Je sus Christ As ser ted (Lon don, 1738), Чаб раз ли ку је из ме ђу истин ске по ру ке Ису са, ко ја је до ла зак Цар ства Бо жи јег, и истин ског је ван ђе ља, ко је је по ни кло у Ису со вој про по ве ди си ро ма шни ма (Char le sworth, нав. де ло, 2). Осим то га, ако има мо на уму да је чи та ва про бле ма ти ка рође на на прет по став ка ма на ту ра ли зма ко ји је у вре ме Рај ма ру са, од но сно про све ти тељ ства, ва жио за уоби ча је ни по глед на свет, не из о став но је у об зир узе ти чи та ву пле ја ду ми сли ла ца се дам на е стог ве ка (нпр. Ba ruch Spi no za ( ), Pi er re Bayle ( ) и др), од но сно чи тав низ окол но сти чи је клуп ко по чи ње још у XV XVI ве ку. 6 Пре ма Швај це ру, ме то до ло шки про ма шај овог жан ра ко ји је ис пр ва тра гао за објек тив ним прика зом Ису со вог жи во та, је сте ње го ва ка пи ту ла ци ја пред пси хо ло ги зи ра њем и фан та зи ра њем. Том иску ше њу, твр ди Је ре ми ас, ни Швај цер ни је мо гао одо ле ти (J. Je re mi as, The pro blem of hi sto ri cal Je sus, у: The Hi sto ri cal Je sus, vol. 1, :178). 7 Schwe it zer, Geschic hte der Le ben-je su-for schung, 5.

12 12 Владан Таталовић на ро чи то да при ме ти ти на при ме ру два кла си ка: Штра у со вог 8 и Ре на но вог 9 еванге ли ја, али, ви де ће мо, и на број ним при ме ри ма уну тар срп ске те о ло шке сре ди не. Из ме ђу још не ко ли ко зна чај них до при но са ове фа зе 10 нео п ход но је из дво јити де ло Мар ти на Ке ле ра: Та ко зва ни исто риј ски Исус и исто рич ни, би блиј ски Христос 11. Да ле ко ис пред свог вре ме на, апо ло гет ска те за овог не мач ког те о ло га су протста вља исто риј ском Ису су (hi sto rische Je sus) без у спе шно пред ста вља ном раз личи тим по ку ша ји ма (би о гра фи ја) оног вре ме на, истoричног Хри ста (geschic htlic he Chri stus) Но вог За ве та. За раз ли ку од оног Ису са, ко га је ме то до ло шки не мо гу ће при ка за ти, вер ник ви ди са мо овог Хри ста ко ји је је ди но зна ча јан за ње го ву ве ру. Ова те за ис пр ва ни је до пр ла до уши ју јав но сти. Тек у тре ћој фа зи ( ), ка да је Ру долф Булт ман ( ) пре у зео Ке ле ро ву иде ју и зна чај но је пре ра дио, она по ста је по зна ти ја. За пра во, Булт ма но вим по вла че њем у ба сти он кириг ме и ис ти ца њем так ти ке де ми то ло ги за ци је по ста је по зна ти је и ја сни је да је за исто риј ским Ису сом за луд но тра га ти 12. Ти ме је на ову про бле ма ти ку при вре ме но ста вље на тач ка. По ме ни мо ов де украт ко још две фа зе ис тра жи ва ња. Но си о ци че твр те (око ) су не по сред ни Булт ма но ви уче ни ци 13 ко ји кри ти ком ста во ва свог учи теља до не кле ре ви та ли зу ју про бле ма ти ку твр де ћи да κήρυγμα ипак ну ди ва жне инфор ма ци је о исто риј ском Ису су, не та ко безначајнe за ве ру. Пе та фа за (1980-) или тре ћа по тра га (third qu est) про бле му при сту па без фи ло соф ско-те о ло шких окви- 8 Da vid Fri e drich Strauß ( ), ти бин ген ски про те стант ски те о лог, уче ник Фер ди нан да Кристи ја на Ба у ра и Ге ор га Вил хел ма Хе ге ла, об ја вио је Жи вот Ису сов (Das Le ben Je su, kri tisch bear be i tet, 2 Bde [=у два тома], Tü bin gen 1835/36) и њи ме оштро по де лио на уч ну јав ност. До при нос овог де ла, ко је би смо пре ци зни је мо гли име но ва ти Фун да мен тал ном кри ти ком че ти ри је ван ђе ља, ле жи у ре во лу ци о нар ном, али кон тро верз ном пре по зна ва њу уло ге ми та у би блиј ским књи га ма. У ду ху на тура ли стич ке по тре бе ра ци о нал ног об ја шње ња све га нат при род ног, Штра у со во је ван ђе ље ра ши ва рано цр кве ну упо тре бу је вреј ских за ми сли о то ме ка кав би Ме си ја тре ба ло да бу де, до во де ћи та ко чи та о ца до по зна ња да се те ма ти ка веч ног и ван вре ме ног мо гла пре но си ти је ди но ми то ло шким је зи ком. Ово је зна чај на ко рек ци ја Рај ма ру со вог Хри ста ко ји је на стао на мер ном пре ва ром Штра ус за пра во ука зу је на не све сни ми то ло шки има ги на тив ни про цес ко јим је ра на Цр ква од Ису са на чи ни ла Хри ста. Да нас се Штра у сов до при нос упра во ме ри ова квим, те мељ ним за кључ ци ма о ми ту, ко ји би сва ка ко би ли зна чајни ји да у њи ма ни је при су тан хе ге ли јан ски ме тод. То га као да је био све стан и сам Штра ус, па је об ја вио но ву, ма да ма ње успе шну вер зи ју Das Le ben Je su из ко је од су ству је хе ге ли јан ски ме тод. 9 Er nest Ré nan ( ), фран цу ски фи ло соф и пи сац, од ли чан по зна ва лац бли ско и сточ не култу ре, об ја вио је Жи вот Ису сов ју на ме се ца (La vie de Jé sus, Pa ris: Do u niol), о чи јем успе ху гово ри по да так да је у пр ва три ме се ца де ло до жи ве ло ре корд них осам из да ња. За раз ли ку од Штра у со ве при ме не фи ло соф ских прин ци па, Ре нан је у сво је је ван ђе ље учи тао дух фран цу ског ро ман ти зма пи шу ћи нпр. о гет си ман ској мо ли тви Спа си те ља као из ра зу бо ла због нео ства ре них љу ба ви у мла дости (с. 335) што је ужа сну ло та да шњи клир, па и ла ич ку свест. 10 Реч је о до при но си ма сле де ћих на уч ни ка: Ju li us Wel lha u sen ( ), Emil Schü rer ( ), He in rich Ju li us Hol tzmann ( ) и Adolf von Har nack ( ), о че му се крат ко мо же ви де ти у: Theißen-Merz, нав. де ло, 24; Char le sworth, нав. де ло, Mar tin Kä hler [ ], Der so ge nan nte hi sto rische Je sus und der geschic htlic he, bi blische Christus, Le ip zig: A. De ic hert, Кра так кри тич ки пре глед Булт ма но вог до при но са овој про бле ма ти ци ви ди у: Je re mi as, нав. де ло, Та ко ђе упо ре ди: W. P. We a ver, The hi sto ri cal Je sus in the Twen ti eth Cen tury, , Har risburg, PA: Tri nity Press In ter na ti o nal, Реч је о сле де ћим лич но сти ма: Ernst Kä se mann ( ), Hans Con zel mann ( ) и Günt her Bor nkamm ( ), о чи јем до при но су ви ди у: Char le sworth, нав. де ло, 7 8.

13 Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) 13 ра, на стро го на уч ном и при лич но ши ро ком пла ну 14 ма да, ка ко Чар лсворт твр ди, да нас ви ше ни је мо гу ће из ја ви ти да тра га ње за исто риј ским Ису сом прак ти ку ју они ко ји ни су за ин те ре со ва ни да га сле де Реакција српске теолошке средине Пр ва срп ска ре ак ци ја на про бле ма ти ку исто риј ског Ису са при мет на је сре ди ном XIX ве ка и не тре ба је тра жи ти на по љу фи ло соф ских и те о ло шких рас пра ва. Уства ри, ни је баш ни ис прав но на зва ти је ре ак ци јом у пра вом сми слу ре чи. Но шена ду хом срп ског ро ман ти зма и та ла сом је зич ке ре фор ме, та ре ак ци ја пре про јављу је жеђ за Реч ју Бо жи јом ко ја је, ина че, тек та да по ста ла до ступ на на сла ве носерб ском, од но сно на род ном је зи ку. Та ко, по ред Стој ко ви ће вог (1830.) и Ву ко вог пре во да Но вог За ве та (1847.), а у вре ме ка да су већ ши ром Евро пе штам па не Исусо ве би о гра фи је, Ђу ра Да ни чић у Бе чу об ја вљу је При по ви јет ке из Ста ро га и Но вог За вје та. За вр ло крат ко вре ме, због ла ко чи тљи вог сти ла, про сто пре прича ва ња нај ва жни јих оде ља ка Би бли је на род ним је зи ком Ву ко вог пра во пи са, ова збир ка је до жи ве ла ве ли ки број из да ња. Чи ни се да је срп ском на ро ду Реч Бо жи ја за и ста би ла по треб на и то на ра зу мљи ви јем ди ја лек ту (од Све тог Пи сма?) чи ја слобо да сти ла ни је угро жа ва ла по ру ку Пи сма ни ти је са бла жња ва ла (цр кве ну) јав ност. Ма да би за та кву Ср би ју сре ди не XIX ве ка кри тич ки дух Ре на на и Штра у са био не ра зу мљив, ште тан, па и са свим не по тре бан об зи ром на та да му ко тр пан про цес ре ин те гра ци је срп ског би ћа, по гре шно је твр ди ти да срп ско дру штво ни је било са свим нео ба ве ште но о де ша ва њи ма у Евро пи. Већ ле то по об ја вљи ва њу Ре нано вог La vie de Jé sus (1863.), а исте го ди не ка да је све тлост да на угле да ла Штра у- со ва но ва вер зи ја Das Le ben Je su (1864.), у но во сад ском ча со пи су за за ба ву и књижев ност Да ни ца иза шао је ано ним ни при каз ових де ла 16 : Ред ко кад ја вља мо чи та о ци ма на шим но во сти из стра не би бли о гра фи је, јер то би прешло за да так на шег ли ста; ипак не мо же мо, да ов де он да не ја ви мо за ка кав по јав у страним књи жев но сти ма, ко ји у на уч ном све ту има стал на зна че ња. 17 Ако у об зир узме мо пре но ше ње pro et con tra реакцијâ на ова де ла, ко је су, доду ше, уоп ште ног ка рак те ра, мо же мо ре ћи да је при каз при лич но пра ви чан. Не упушта ју ћи се у њи хо ву за ку ли сну про бле ма ти ку, пи сац, у ко нач ној од лу ци, по хва љује на уч ну и књи жев ну вред ност тих би о гра фи ја, за кљу чу ју ћи о сва кој по на о соб: Ре нан је са сво јим де лом са вр ше но ус пео, уз то по стао је бо гат чо век. Не ка и де се ти део успе ха има са оста ле три че сти, што их обе ћа ва још из да ти, пак ће би ти од пр вих бо га та- 14 О нај ва жни јим лич но сти ма и њи хо вом до са да шњем ра ду ви ди: Char le sworth, нав. де ло, Char le sworth, нав. де ло, LA VIE DE JÉ SUS, par Erne ste Ré nan, Pa ris, DAS LE BEN JE SU, für das de utsche Volk be arbe i tet von Fri e drich Da vid Stra uss, Le ip zig, Br oc kha us, 1864., Да ни ца V (1864), Ина че, Ча со пис Да ни ца сма тра се нај зна чај ни јим књи жев ним ли стом срп ског ро ман ти зма. Го ди не у Но вом Са ду иза шао је пр ви бр ој пр вог ча со пи са штам па ног Ву ко вим пра во пи сом, а по кре нуо га је и уре ђи вао Ђорђе По по вић. Да ни ца је оку пља ла сто ти нак срп ских пи са ца, укљу чу ју ћи Ја ко ва Иг ња то ви ћа, Ђу ру Јакши ћа, Ј. Ј. Зма ја, Ла зу Ко сти ћа, Љу бу Не на до ви ћа и од и гра ла је зна чај ну уло гу у бу ђе њу на ци о нал не све сти и же ље за ује ди ње њем те ри то ри јал но раз је ди ње ног срп ства. Ди ги тал не ко пи је стра ни ца свих бр о је ва ча со пи са Да ни ца мо гу се по гле да ти на сле де ћој ин тер нет адре си (11. јун 2010.): gi tal. nb. rs/col lec tion/no-da ni ca. 17 Нав. де ло, 475.

14 14 Владан Таталовић ша у Фран цу ској... Спрам Ре на на из гле да не мач ки уче њак [=Штра ус, прим. ВТ] вр ло суво па ран и мо ри чо ве ка ду гим из ла га њем. С то га му де ло и не ма код Не ма ца оног успе ха, ка кво га има ре на но во не са мо код Фран цу за, не го код сви ју на ро да. 18 При ме ћу је мо, да кле, да је пи шче ва па жња ви ше при ву че на Ре на но вим делом, од но сно сти лом, што је са свим ра зу мљи во об зи ром на ро ман ти чар ску ор јента ци ју ча со пи са Да ни ца. И не са мо то. Чи ње ни це го во ре о то ме да је Ре нан, у одно су на Штра у са, вре ме ном по стао за ни мљи ви ји бал кан ском чи та о цу. Већ у Пан че ву из ла зи срп ски пре вод ње го вог Жи во та Ису со вог 19, док Штра у со во де ло на срп ски је зик ни до да нас ни је пре ве де но. Ипак, озбиљ ни је ин те ре со ва ње за лик исто риј ског Ису са по чи ње тек крајем де вет на е стог ве ка. Та да се на Мо сков ској ду хов ној ака де ми ји (МДА) обра зо вао мла ди је ро мо нах Ила ри он Зе рем ски ( ), пр ви про фе сор Но вог За ве та на Бо го слов ском фа кул те ту у Бе о гра ду ( ) и за тим епи скоп гор њо кар ло вач ки ( ), ко ји је у Ру си ји сте као ти ту лу ма ги стра бо го сло вља (1890.). Бу ду ћи да смо већ пи са ли о Ила ри о но вом до при но су но во за вет ној на у ци, као и о та да шњем ста њу ру ске би бли сти ке 20, ов де ће мо са мо под се ти ти на крат ку и сли ко ви ту опа ску Фло ров ског: Тих го ди на је ура ђе но вр ло ма ло на из у ча ва њу Но во га за вје та. Пре о вла дао је апо ло гетски ин те рес. Осје ћа ла се по тре ба и нео п ход ност да се од го во ри на при го во ре тзв. не гатив не кри ти ке Штра у со ве и ти бин ген ске шко ле, и по себ но Ре на на. 21 Да кле, у тру ду да од го во ри на ста во ве не га тив не кри ти ке 22, ру ска би блисти ка по зног де вет на е стог ве ка на ро чи то је обра ти ла па жњу на про блем историј ског Ису са. Чу ве ни про фе сор и рек тор ака де ми је ар хи ман дрит Ми ха ил Лу зин ( ), ко га Ила ри он ипак ни је мо гао лич но упо зна ти 23 и ко ји се да нас сматра нај за слу жни јим за по че так озбиљ ни је ру ске рас пра ве са том не га тив ном крити ком 24, од бра нио је док тор ску ди сер та ци ју на те му О је ван ђе љи ма и је ванђел ској исто ри ји. По во дом Ре на но ве књи ге Жи вот Ису сов 25. Има ју ћи у ви ду да је 18 Нав. де ло, E. Ре нан, Жи вот Ису сов, Пан че во: На кла дом штам па ри је Јо ва но ви ћа и Па вло ви ћа, О лич но сти Ила ри о на Зе рем ског и ње го вом до при но су но во за вет ној на у ци ви ди наш рад: Илари он Зе рем ски као про фе сор Но вог За ве та на Бо го слов ском фа кул те ту у Бе о гра ду, у: Б. Ши ја ко вић (прир.), Срп ска те о ло ги ја у два де се том ве ку. Ис тра жи вач ки про бле ми и ре зул та ти. Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, 26. де цем бар 2007., Г. Фло ров ски, Пу те ви ру ског бо го сло вља, прев. са рус. Сре то Та на сић, Под го ри ца: Цид, 1997, Фло ров ски се ис прав но из ра зио на звав ши Штра у сов и Ре на нов рад та ко зва ном не га тив ном крити ком из раз не га тив на кри ти ка че сто про ве ја ва на стра ни ца ма Ила ри о но вог Уво да у Но ви За вет (у пре пи су Хри сти фо ра Ми ло ше ви ћа (18??), Би бли о те ка Ма ти це Срп ске у НС, ви ди нпр. с. 18) јер је у су шти ни ди ску та бил но у ко јој ме ри је та кри ти ка за и ста не га тив на. 23 Ар хи ман дрит Ми ха ил Лу зин хи ро то ни сан је за уман ског епи ско па 1878., а од до бла же ног пре ста вље ња упра вљао је кур ском епар хи јом. Бу ду ћи да Ила ри он у Мо скву ни је мо гао до ћи пре 1880., су срет са та да шњим епи ско пом Лу зи ном очи глед но ни је био мо гућ. А ка да ка же мо су срет мисли мо на евен ту ал ни на уч ни ути сак = ути цај ко ји је Лу зин у свој ству про фе со ра мо гао оста ви ти на мла дог ма ги стран та. Ипак, об зи ром на Ми ха и ло ву ду хов ну и на уч ну им по зант ност, ло гич но је за мисли ти да Ила ри он ни је про шао ми мо ње го ве се ни ко ја је још жи ве ла у учи о ни ца ма МДА. 24 А. Ne grov, Bi bli cal In ter pre ta tion in the Rus sian Ort ho dox Church. A Hi sto ri cal and Her me ne u ti cal Per spec ti ve, Be i trä ge zur hi sto rischen The o lo gie 130, Tü bun gen: Mo hr Si e beck 2008, О еван ге ли ях и еван ге ль ской ис то рии. По по во ду кни ги Жи знь Иису са Ре на на, Мо сква, 1870.

15 Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) 15 ди сер та ци ја би ла од бра ње на са мо го ди ну да на по по ја вљи ва њу Ре на но вог де ла (!), не ма сум ње да Лу зин за слу жу је сва ку по хва лу због жи вог про ма тра ња свет ских тео ло шких зби ва ња 26. Но, то се не мо же ре ћи за ње гов да љи рад. Чи ни се да је Лу зин чи тав жи вот про сто био оп сед нут Ре на ном и Холц ма ном 27 кри ти ка ове дво ји це на уч ни ка за у зи ма цен трал но ме сто у збир ци ње го вих есе ја, штам па них пост хум но и на сло вље них као Би блиј ска на у ка 28. Је дан од нај ва жни јих раз ло га та кве кри ти ке тре ба тра жи ти у по тре би очу вања етич ког сми сла би блиј ског тек ста, јер су кра јем де вет на е стог и по чет ком два десе тог ве ка и те о ло ги ја и фи ло со фи ја у Ру си ји про сто би ле оку пи ра не ин те ре со вањем за мо рал не и со ци о ло шке те ме 29. Ка ко је Ре нан ипак тај но чи тан, што је би ло трн у ин спек тор ском оку та да шњих цр кве них вла сти, де фи ни тив но је тре ба ло науч но опо врг ну ти ста во ве фран цу ског пи сца 30. Тој свр си, очи глед но, мо гла је по служи ти ди сер та ци ја Лу зи на, али ни то ни је би ло до вољ но. Осе тив ши се сла ба шном пред на ле ти ма европ ског ра ци о на ли зма, бо го слов ска ели та Ру си је че сто је по се зала за по ли циј ским ме то дом. Стра жар ска по ли ти ка ру ског Си но да, ко ју је осам десе тих го ди на дик ти рао обер про ку ра тор Кон стан тин По бје до но сцев ( ) 31, ишла је та ко (па ра док сал но) да ле ко да је спре чи ла об ја вљи ва ње зна чај ног дела мо сков ског про фе со ра Но вог За ве та Ми тро фа на Му ре то ва ( ), ко га је Ила ри он већ мо рао по зна ва ти 32. Та књи га би ла је по све ће на опо вр га ва њу Ре на нових ста во ва, али је гре шка Му ре то ва би ла у то ме што је по тре би те мељ ни јег на учног из вр та ња Ре на но вог уче ња при кљу чио и сум њи ву по тре бу да то уче ње нај пре из ло жи. Тек пет на ест го ди на ка сни је, Му ре то вље во де ло Ернст Ре нан и ње гов Живот Ису сов угле да ло је све тлост да на 33. Вра тив ши се у Ср би ју из та кве Ру си је, Ила ри он је био по ста вљен за про фесо ра Но вог За ве та у Кар ло вач кој бо го сло ви ји. Ка да је не ку го ди ну ка сни је (1898.) у Но вом Са ду об ја вљен срп ски пре вод Коментарâ к Је ван ђе љи ма ен гле ског би бли- 26 Чи ње ни ца да је исте го ди не Ре не нов La vie de Jé sus пре ве ден на ру ски је зик већ до вољ но го во ри о ин те ре со ва њу за ова кву про бле ма ти ку. Лу зин ипак ни је био је ди ни ко ји се огла сио по во дом Ре нано вог де ла јед ну бро шу ру об ја вио је и Па вел Ку кољ ник [Павел Ва си ль е вич Кукольник] ( ), ру ски исто ри чар, пе сник, пе да гог и дра ма тург: Го лос хри сти а ни на по проч те нии кни ги г. Ре на на La vie de Je sus, Ви ль на: тип. А. К. Кир ко ра, Пре ма Не гро ву, Лу зин је ре а го вао на Холц ма но ву те о ри ју о два из во ра као мо гу ћем ре ше њу синоп тич ког про бле ма (H. J. Hol tzmann, Die synop tischen Evan ge lien. Ihr Ur sprung und ihr geschic htlic her Cha rac ter, Le ip zig: En gel mann, 1863). Ви ди: Ne grov, нав. де ло, нап. 388 на стр Би бле й ская на у ка, кн. 1 8, Ту ла Ne grov, нав. де ло, 295. Пре ма ре чи ма са мог Лу зи на, етич ка ди мен зи ја би блиј ског тек ста је сте упра во до при нос ру ске пра во слав не ег зе ге зе (Би бле й ская на у ка, I, 125). 30 Фло ров ски, нав. де ло, О ду ху ко ји је По бје до но сцев уно сио у жи вот МДА, што је ве о ма зна чај но за са гле да ва ње контек ста у ко јем се Ила ри он обра зо вао, ви ди у: Фло ров ски, нав. де ло, Му ре тов је у Мо скви сте као ти ту лу ма ги стра бо го сло вља пет го ди на пре Ила ри о на (ма ги стар ски рад: Фи ло со фия Фи ло на Алек сан дри й ско го в от но ше нии к уче нию Иоан на Бо го сло ва о Ло го се, Москва, 1885), а исте го ди не ка да је Ила ри он ма ги стри рао Му ре тов је од бра нио док тор ску ди сер та ци ју (Вет хо за вет ный храм. Ч. I. Вне шний вид хра ма, Мо сква, 1890). 33 М. Му ре тов, Эр нест Ре нан и его Жи знь Иису са, Мо сква, 1908; та ко ђе: idem, Про те стант ское бо го сло вие до по я вле ния Штра у со вой Жи зни Иису са, Мо сква, 1894.

16 16 Владан Таталовић сте Да ви да Бра у на [Da vid Brown] 34, Ила ри он је на шао за сход но да у ду ху сво јих ру ских учи те ља ре а гу је. Иако, ме ђу тим, ни је би ло екс пли цит не ре чи о про бле мати ци исто риј ског Ису са, мла дом срп ском на уч ни ку ни су се до па ле две ства ри: ниска це на књи ге што го во ри о при кри ве ном ци љу ауто ра да књи га уђе у што шире чи та лач ке сло је ве 35, као и то што је Бра ун, тај вук у јаг ње ћој ко жи 36, од лу чио да из срп ског из да ња из ба ци све о че му би ми слио да мо же до ћи у опре ку са посма тра њем пра во слав не цр кве 37. Не до во де ћи ов де у пи та ње Ила ри о но ву си гурно ис тан ча ну на уч ну и па стир ску свест, не мо же мо а да не осе ти мо ње го ву бо ја зан пре ма по пу лар ној ли те ра ту ри не пра во слав ног ду ха чи је би пре во ђе ње и штам па ње ми мо бла го сло ва Цр кве мо гло са мо да на шко ди ду хов ном би ћу иона ко ра су тог срп ског на ро да. Чу ди нас, ме ђу тим, то што се Ила ри он ни јед ном ни је јав но осврнуо на та да већ об ја вљен срп ски пре вод Ре на но вог Жи во та. Би ло ка ко би ло, Ила ри он је убр зо об ја вио низ ег зе гет ских ра до ва у ко ји ма је, на осно ву је ван ђел ских из ве шта ја, на сто јао да оцр та пра ви исто риј ски лик Христов 38. Са чу ва ти ин те гри тет тог ли ка, по нај ви ше ње го ву етич ку ди мен зи ју ка ко је у пра во сла вљу схва ће на, нај ва жни ји је на уч ни и па стир ски за да так 39. За то те ма пр вог Ила ри о но вог ег зе гет ског тек ста ни је без раз ло га Хри сто ва бе се да на го ри: бла жен ства и све ре чи Го спод ње у бе се ди из ре че не, из ла жу ду хов но-мо рал на својства ко ја се има ју сма тра ти као увет за оне, ко ји хо ће да по ста ну чла но ви ма Христо ва цар ства. На исти на чин раз ми шљао је и про та Сте ван М. Ве се ли но вић, про фе сор Новог За ве та и рек тор Бе о град ске бо го сло ви је, ко ји је за раз ли ку од свог ко ле ге из Срем ских Кар ло ва ца био не по сред ни ји, ма да ма ње пло дан пи сац. Го ди не осно вао је лист за цр кве ну на у ку и књи жев ност Бо го слов ски ар хив 40 и као ње гов једи ни вла сник и уред ник, на сам по че так сва три и је ди на бро ја ста вио је (сво је?) непот пи са не на уч не рас пра ве о исто риј ском ли ку Ису са 41. За тим ра до ви ма, ре спек- 34 Ко мен та ри к Је ван ђе љи ма по Ма те ју и Мар ку, Но ви Сад 1898; Ко мен та ри к Је ван ђе љи ма по Лу ки и Јо ва ну, Но ви Сад Оба де ла са ен гле ског је пре вео Че до миљ Ми ја то вић, а Ила ри о нов приказ об ја вљен је у Бо го слов ком гла сни ку III 5 (1904) , Нав. де ло, Исто. 37 Из пред го во ра Ч. Ми ја то ви ћа, ци ти ра но пре ма Ила ри о но вом тек сту (нав. де ло, 415). 38 Ов де на во ди мо ви ше од три че твр ти не Ила ри о но вих ег зе гет ских ра до ва (пу ни спи сак ви ди у на шем ра ду: Та та ло вић, нав. де ло, нап. 2 на стр. 16). Из бор темâ ви ше не го до вољ но го во ри о по тре би ег зе гет ске ре кон струк ци је но во за вет ног Хри ста: Бе се да И. Хри ста на го ри, I 1 (1902) 18 25, 81 92, , , , , I 2 (1902) 3 24, , , , ; Сре те није, II 3 (1903) 3 16, Бла го вест пресв. Бо го ро ди ци, II 3 (1903) ; Ро ђе ње и об ре за ње св. Јова на Кр сти те ља, II 3 (1903) ; Ро ђе ње И. Хри ста, II 4 (1903) , ; Бо го ро ди ца у по се ти код Је ли са ве те, III 5 (1904) 89 97, ; Бла го вест За ха ри ји, , ; Ма зи са Ис то ка, IV 7 (1905) 3 11, 81 87, ; Од ла зак св. по ро ди це у Еги пат, V 9 (1906) 3 8, 81 86, ; Ку ша ње Го спо да на ше га Ису са Хри ста, V 9 (1906) ; Ге не а ло ги ја Го спо да на ше га Ису са Хри ста V 10 (1906) 76 89, , VI 11 (1907) 31 40, Ви ди Ила ри о нов при каз књи ге Н. Бо го слов ског Би блиј ско уче ње о са ве сти об ја вље ном у: Бо гослов ски гла сник II 4 (1903), , , Лист је био штам пан у Ни шу, по бла го сло ву ни шког епи ско па Ни ка но ра Ру жи чи ћа ( ), а до жи вео је са мо три бро ја и то у го ди ни осни ва ња. 41 Реч је о сле де ћим ра до ви ма: Ро ђе ње Хри сто во, 1 (1903), 1 8; Го ди на ро ђе ња Ису со ва, 1 (1903), 9 17; Пр ви да ни Хри сто ви, 1 (1903), 18 27; Исус у Ми си ру 2 (1903), ; Га ли ле ја и На за рет 3 (1903),

17 Осврт на проблематику историјског Исуса у српској теолошкој средини (део I) 17 тив но и у сва три бро ја та ко ђе, сле ди Ис то ри ски ауто ри тет Је ван ђе ља у три дела 42 ла вал ског епи ско па Бу го да 43. Очи глед но, нај ва жни ји за да так уред ни ка би ло је ба вље ње но во за вет ном исто ри јом на по зи ти ван на чин у ци љу по твр ђи ва ња исто риј ског ауто ри те та јеван ђе ља, а са мим тим и исто риј ског ли ка Хри сто вог. Та ква же ља, ме ђу тим, ни је под ра зу ме ва ла оштру кри ти ку не га ти ва ца и од су ство на уч ног ду ха. Тре ба имати у ви ду да је у свим бр о је ви ма Бо го слов ског архи ва при су тан дух вр ло по мир љивог апо ло ге те Бу го да, ко ји се под јед на ко и ве о ма уме ре но ко ри сти ко ли ко Ре на ном то ли ко и апо ло ге та ма свог вре ме на. А на Бу го да се при лич но осла ња и наш anonymus 44, по ка зу ју ћи по зна ва ње он да све же те о ло шке ли те ра ту ре из све та и за оно време за вид ну ве шти ну на уч ног ис тра жи ва ња изворâ. Ипак, у овим ра до ви ма, Ре нан је нај че шће кри ти ко ва ни пи сац, ма да увек аргу мен то ва но. У знат но оштри ју кри ти ку, че сто без до вољ но на уч них ар гу ме на та што је свака ко би ло усло вље но при мар ним за дат ком ин фор ми са ња мла де на уч не јав но сти и писа њем уџбеникâ, упу штао се др Ди ми три је Сте фа но вић ( ), про фе сор карло вач ке бо го сло ви је ( ) и по том Бо го слов ског фа кул те та у Бе о гра ду ( ) 45. За пра во, мо гли би смо ре ћи да је Сте фа но вић пра во че до оне дру ге фа зе тра гања за исто риј ским Ису сом, по енер гич ној, не ка да чак и агре сив ној апо ло ге ти ци 46. Науч ну јав ност свог до ба вр ло че сто је ин фор ми сао о ква ли тет ним књи га ма на ову те му на рав но, кон зер ва тив ни јег ка рак те ра 47, док је ње го ву ег зе гет ску ак тив ност, као и њего вог учи те ља Зе рем ског, нај ви ше при вла чио је ван ђел ски лик Хри стов 48 : 42 Ис то ри ски ауто ри тет је ван ђе ља од Е. Бу го да епи ско па ла вал ско га (пре вод с та ли јан ско га) Бого слов ски ар хив 1 (1903), 28 44; 2 (1903), ; 3 (1903), Lo u is-vic tor-emi le Bo u gaud ( ), фран цу ски ка то лич ки пи сац, све ште ник и ка сни је епископ Ла ва ла. 44 Тач ни је, на ње го во де ло: Ge sú Cri sto, To ri no: Ti po gra fia Pon ti fi cia Pi e tro Ma ri et ti, Осим овог де ла, ано ним ни аутор се та ко ђе ко ри сти Фа ра ро вим [Fre de ric Wil li am Far rar] ( ) Живо том Хри ста (Li fe of Christ, vol. 1&2, Lon don: Cas sell, 1874) на ру ском је зи ку (Жи знь Иису са Христа, рус ский пе ре вод пр оф. А. П. Ло пу хи на, СПб. 1887) и Ка пе че ла тро вим [Al fon so Ca pe ce la tro] ( ) Жи во том Ису са Хри ста на ори ги нал ном, ита ли јан ском је зи ку (La vi ta di Ge sù Cri sto, Mi la no: Clerc, 1886). 45 О Сте фа но ви ће вом до при но су но во за вет ној на у ци ви ди наш рад: Ди ми три је Сте фа но вић као про фе сор Но вог За ве та на Бо го слов ском фа кул те ту у Бе о гра ду, у: Б. Ши ја ко вић (прир.), Срп ска те о- ло ги ја у два де се том ве ку. Ис тра жи вач ки про бле ми и ре зул та ти. Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, мај 2007., О то ме смо већ пи са ли, те сто га ви ди: Та та ло вић, нав. де ло. 47 Ви ди: Ар тур Х. Це длам, Исус Хри стос у исто ри ји и ве ри, с ен гле ског пре вео Дра ги мир Ма рић, Бе о град 1927., Бо го сло вље III 1 (1928), 78 80; Dr. Jo seph Kla u sner, Je sus von Na za reth, Ber lin 1930, Бо го сло вље VII 1 (1932), 70 74; F. M. Wil lam, Das Le ben Je su im Lan de und Vol ke Israel, Fre i burg im Bre is gau , Бо го сло вље XI 1 (1936), ; J. Schne i der, Der Sinn der Ber gre digt, Ber lin, Бого сло вље XII 3 4 (1937), ; H. Fel der, Je sus von Na za reth, Pa der born 1937, Бо го сло вље XI II 2 (1938), Као и у слу ча ју Зе рем ског, и код Сте фа но ви ће вог из бо ра те ма за кљу чу је мо о ер ми нев тич ком афи ни те ту: Лич ност Ису са Хри ста, Бо го сло вље I 1 (1926), 5 14; Ре чи Ису са Хри ста и њи хо ва судби на, Бо го сло вље I 4 (1926), ; Исус Хри стос као Учи тељ, Бо го сло вље IV 3 (1929), ; Ка ко је гла си ла ан ђел ска хим на о ро ђе њу Ису са Хри ста?, Бо го сло вље V 1 (1930), 44; Исус Хри стос и Ње го ви нај бли жи, Бо го сло вље VI II 3 (1933), ; Исус Хри стос и Јо ван Кр сти тељ, Бо госло вље IX 1 (1934), 1 4; Исус Хри стос и со ци ал но пи та ње, Бо го сло вље XI II 3 4 (1938), ; За што је Исус Хри стос мо рао стра да ти?, Бо го сло вље XIV 2 (1939), ; Исус Хри стос пред је вреј ским и рим ским три бу на лом, Бо го сло вље XV 2 (1940),

18 18 Владан Таталовић Ко се да нас, у вре ме ну кри ти ке и сум ње, ла ћа пе ра да на осно ву је ван ђе ли ја оцр та личност Ису со ву, мо ра пр во, ма у крат ко, од го во ри ти на ова два пи та ња: је ли Исус из Наза ре та у оп ште жи вео и по сто јао и, ако је по сто јао, да ли... у је ван ђе ли ји ма по ред истине има и из ми шље ног. 49 Баш у то вре ме, јед но из ми шља ње о је ван ђел ском Ису су иза зва ло је оштру ре ак ци ју мла дог до цен та Бо го слов ског фа кул те та у Бе о гра ду, са да но во ка но ни зова ног све ти те ља Ју сти на По по ви ћа ( ). Ка да је из штам пе иза шао пр ви срп ски Жи вот Ису сов 50, про то син ђел Ју стин је не ко ли ко ме се ци ка сни је, у пр вом бро ју Хри шћан ске ми сли, об ја вио крај ње бри так при каз овог де ла 51 : [К]ако је ту жно и тра гич но, ка да би ће што се чо век зо ве, узме на се бе уло гу ко ме ди јаша ва се ље не и злу ра до скр на ви све ште ну озбиљ ност жи во та у овом та јан стве ном хра му озбиљ но сти што се свет зо ве. Та кав тра гич ни ко ме ди јаш се не дав но по ја вио у на шој сре дини и на пи сао ко мич ну ла кр ди ју о нај о збиљ ни јој и нај сим па тич ни јој лич но сти ко ја је икада по сто ја ла у овом све ту ту жне озбиљ но сти: о Го спо ду слад чај шем [прим. ВТ] Ису су. 52 У очи ма ум но-ср дач но-мо ли тве ног знал ца слад чај шег Ису са ова кво де ло могло је би ти са мо пу но па то ло шке мр жње. А о то ме ка ко је тај ко ме ди јаш у својој тра гич ној ко ме ди ји про ма шио жи вот исто риј ског Ису са, Отац Ју стин је сарка стич но ја сан: У са мој ства ри, овај жи вот Ису сов ни по че му не ли чи на еван ђел ски, на ис то ри ски живот Ису сов. То је про сто јед но став на бај ка од по чет ка до кра ја. Ту има све га, са мо ни чег еван ђел ског, ни чег Хри сто вог. Иза све га бе сни ди вља фан та зи ја, ко ја па ти и од еро то мани је. Го спо дин ми сли да пи ше Ису со ву би о гра фи ју, а у ства ри пре пи су је ша ре не и прља ве ла жи сво је хри сто бо рач ке ма ште... Све у све му: ме сто жи во та Ису со вог г. Дам њано вић је на пи сао по вр шан, не у ку сан, пет па рач ки ро ман о не ком фик тив ном Ису су ко ји по сто ји је ди но у бо ле сној ма шти ње го вој, а ниг де у ис то ри ској ствар но сти. 53 Ма да је на са мом по чет ку тек ста за мо лио да му се опро сти ова кав реч ник јер је не мо гу ће го во ри ти друк чи је о ба нал ном и ха о тич ном ком плек су бе сми слица и га до сти ко је је г. Дам ња но вић стр пао у сво ју књи гу 54, Ју сти ну, па и про фесо ру ве ро на у ке Ди ми три ју Нај да но ви ћу ( ) ко ји му се у кри ти ци при дружио об ја вив ши та ко ђе оштар текст у Срп ском књи жев ном гла сни ку, ипак ни је би ло опро ште но. Дам ња но вић их је због увре да и кле ве та обо ји цу ту жио су ду, за тра живши од мак си мал ну ка зну и ве ли ку ма те ри јал ну от ште ту. Та ко су се ту же ни Отац Јустин и про фе сор Нај да но вић на шли на оп ту же нич кој клу пи 20. и 21. ју на 1935., али их је суд, са слу шав ши њи хо ве од бра не ка кве се до та да у Ва ро шком су ду још ни су чу ле, оп ту жби осло бо дио Лич ност Ису са Хри ста, Д. Дам ња но вић, Жи вот Ису са На за ре ћа ни на, Бе о град: Гун ду лић, Ј. По по вић, Јед на ган ге стер ска књи га о Го спо ду Ису су, Хри шћан ска ми сао 1 (1935), Нав. де ло, Нав. де ло, Нав. де ло, Опис ових су ђе ња као и осло ба ђа ју ће пре су де мо гу се по гле да ти у тек сту: Апо ло ги ја Еван ђе ља с оп ту же нич ке клу пе, Хри шћан ска ми сао 8 (1935), 13 16:13.

19 Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати књ. 7 (2010) Проф. др Ненад С. Милошевић Православни богословски факултет Катедра за Литургику Београд Проблематика постојеће аколутије за другобрачне и (не)могућност устројавања посебне аколутије за мешовити брак Ак ту ел на ли тур гиј ска об но ва су о ча ва се са ни зом на сле ђе них про бле ма на по љу бо го слу жбе не прак се. * По сто је ћа прак са ве о ма че сто до во ди у пи та ње бо го словски сми сао по је ди них чи но ва 1 али, не рет ко, оправ да ни бо го слов ски ста во ви би вају мо ти ви за не при клад не ин тер вен ци је у по сто је ћим све ште ним об ре ди ма. Следстве но то ме, до ла зи до по ја ве да се на не кри ти чан и, углав ном, не а де ква тан на чин са вр ша ва ју по је ди не све те тај не. Је дан од при ме ра је сте са вр ша ва ње кр ште ња и ми ро по ма за ња или све те тај не бра ка у скло пу Ли тур ги је. 2 Са дру ге стра не, ја вљају се при ме ри са вр ша ва ња све те тај не бра ка дру го брач них су пру жни ка или мешо ви тог бра ка, то јест бра ка пра во слав ног су пру жни ка са ино слав ном су пру жницом или обрат но. О пр вом про бле му не а де кват ном на чи ну са вр ша ва ња кр ште ња и бра ка у скло пу Ли тур ги је већ је би ло ре чи 3. Па жњу ће мо овом при ли ком усред сре ди ти на про блем цр кве ног скла па ња дру гог и ме шо ви тог бра ка. Да би смо схва ти ли су шти ну про бле ма ко ји се пред на ма на ла зи, нео п ход но је освр ну ти се на брак као на све ту тај ну, пре ци зни је ре че но: на све зу брач не за једни це му шкар ца и же не и Цр кве. По зна то је да Цр ква од у век тре ти ра брак као јед ну од све тих тај ни, ко ју апо стол Па вле, на зи ва ве ли ком тај ном τό μυστήριον τοῦτο μέγα ἐστίν (Еф 5, 32), те да је из тог раз ло га у Цр кви уста но вље на по себ на * Овај рад је на стао у окви ру про јек та бр А ( Срп ска те о ло ги ја у два де се том ве ку ), ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство на у ке и за шти те жи вот не сре ди не Ре пу бли ке Ср би је. 1 Ов де има мо у ви ду ва лид ност обредâ, па и све тих тај ни, ко ји се оба вља ју над осо ба ма ко је не жи ве це ло вит цр кве ни жи вот, или је пак са ма на ме на по је ди них об ре да ствар при ват них раз ло га због ко јих не ко тра жи ин тер вен ци ју све ште ни ка, од но сно Цр кве. Ако све ште ни об ред, пре ма твр ђе њу Аре о па ги та, не во ди ка Јед ном (Ев ха ри сти ји, од но сно ка Хри сту), он да та кав чин оста је не до вр шен не са вр шен (Ви ди: Διονυσίου Ἀρεοπαγίτου, Περὶ ἐκκλησιαστικῆς ἱεραρχίας, Γ α, ΕΠΕ 3, 366). Ра ди сли ко ви ти јег опи са са мог про бле ма, на во ди мо при мер осо ба ко је по сле кр ште ња не жи ве цр кве ним жи во том, иако се по не кад де кла ри шу као хри шћа ни. Исто ве тан слу чај има мо и са вен ча њи ма, а о сахра на ма и по ме ни ма за упо ко је не да и не го во ри мо. 2 Ви ше о ово ме ви ди: Н. Ми ло ше вић, О на чи ну са вр ша ва ња све тих тај ни, у: Бо го сло вље LXVII, све ска 1, Бе о град (2008), Исто.

20 20 Ненад Милошевић ако лу ти ја за са вр ша ва ње те све те тај не. 4 Исто та ко, зна мо да је Го спод уста но вио брак при ства ра њу пра ро ди те ља: И ство ри Бог чо ве ка по ли ку Бо жи јем ство ри га, му шко и жен ско ство ри их. И бла госло ви их Бог, го во ре ћи: Ра сти те и мно жи те се (Пост 1, 27 28) и: И ре че Го спод Бог: Ни је до бро да чо век бу де сам: да му ство ри мо по моћ ни ка по ње му... И на ве де Го спод Бог иступ (тврд сан) на Ада ма и он за спа; и узе јед но од ре ба ра ње го вих и по пу ни ме со ме сто ње га. И из гра ди Го спод Бог ре бро, ко је узе од Ада ма, у же ну, и до ве де је Ада му. И ре че Адам: Ово је са да кост од ко сти ју мо јих и те ло од те ла мо га. Она ће се на зва ти же на, јер је од му жа сво га узе та она. Ра ди то га оста ви ће чо век оца сво га и ма тер и при ле пи ће се же ни сво јој, и би ће дво је у јед но те ло (Пост 2, 18 24); као и то да се са ма при ро да бра ка до во ди у ве зу са па дом пр во са зда них 5 : И по зна Адам же ну сво ју, и за чев ши ро ди Ка и на (Пост 4, 1). Ова дво стру ка са др жи на или при ро да бра ка: оног у ра ју и овог у па лом стању, опре де љу је и са му суд би ну брач них од но са у исто ри ји. Брак у ра ју пре по зна јемо као бо го у ста но вље ну при род ну ве зу му жа и же не ко ји су у јед ном те лу. Та квим он оста је и по сле па да, али скло ност ка гре ху про тив бо жан ског и про тив при родног чи ни са др жи ну бра ка знат но раз ли чи том од оне пр во бит не у ра ју. Да кле, брак ко ји је при род на ве за му шкар ца и же не као та кав је сте уста но ва Бо жан ско га пра ва 6. У на ше да не че сто се мо же чу ти твр ђе ње да је за ко нит са мо онај брак ко ји је скло пљен у Пра во слав ној Цр кви, док се сва ки дру ги брак тре ти ра као блуд 7. Овакву ква ли фи ка ци ју бра ка Цр ква ни ка да ни је при хва та ла, већ је, ди ја ме трал но супрот но од то га, при ма ју ћи у сво ју за јед ни цу це ле по ро ди це при зна ва ла и у њи ма по сто је ће бра ко ве. Све до чан ства из Де ла апо стол ских (16,15) о кр ште њу Ли ди је и ње зи ног це лог до ма, као и у Пр вој Ко рин ћа ни ма (1,16) о кр ште њу Сте фа ни но вом и ње го вог до ма, мо гли би да пред ста вља ју и нај а у тен тич ни је при ме ре по ме ну тог одно са пре ма бра ко ви ма скло пље ним из ван Цр кве 8. У оба ова слу ча ја не ма ни тра га о евен ту ал ном на кнад ном бла го сло ву по сто је ћих бра ко ва. Да је не ким слу ча јем и по- 4 Ви ди: Ве ли ки Треб ник, пре вео са грч ког и цр кве но сло вен ског ар хи ман дрит др Ју стин С. По по вић, Ма на стир Ће ли је 1958, Ср. Παναγιώτη Σκαλτσὴ, Γάμος καὶ θεία Λειτουργία, Θεσσαλονίκη 1998, Ср. Παντελεήμονος Ροδοπούλου, Ὁ γάμος καὶ ἡ δικαιοδοσία εἰς τὰ κατ αὐτόν ἰδίᾳ ἐν Ἑλλάδι, у то му: Μελέται Α, Θεσσαλονίκη 1993, 215, Νέναντ Μιλόσεβιτς, Ἡ Θεία εὐχαριστία ὡς κέντρον τῆς Θείας λατρείας, Θεσσαλονίκη 2001, 139. Брак је ве за му жа и же не, удру же ње за цео жи вот, за јед ни ца бо жанског и чо ве чи јег пра ва. (Βασιλικὰ, βιβλ. 28, τίτ. 4, θέμα 1, ὑπὸ Ι. Ζέπου, том: Γ, 353). Ова Мо де сти но ва де фи ни ци ја бра ка увр ште на је и у ка нон ске збор ни ке. (Μ. Βλάσταρη, Σύνταγμα κατὰ στοιχεῖον, Γ, Β, у: Ράλλη-Ποτλή, Σύνταγμα τῶν θείων καὶ ἱερῶν κανόνων, том ΣΤ, Ἀθῆναι 1855, 153). Ви ди:, Π. Σκαλτσὴ, нав. де ло, Под сва ким дру гим бра ком под ра зу ме ва мо оне бра ко ве ко ји су скло пље ни са гла сно уста но ви Бо жан ско га и при род но га пра ва. Ова кво ми шље ње не пред ста вља ни ка кву но ви ну јер је већ Лав Мудри (893. го ди не) сво јом 89. Но ве лом од ре дио да је за ко нит са мо онај брак ко ји је Цр квом бла го сло вен (Βασιλικὰ, том: Γ, 355). Ипак, ова ква од ред ба је ва жи ла са мо за сло бод не гра ђа не, док су ро бо ви наста ви ли да скла па ју са мо гра ђан ски брак. (Ви ди: Βσιλικά, том: Α, 92). 8 Уз гред ре че но, на ве де на два при ме ра се узи ма ју као нај ја ча све до чан ства о из вор но сти кр штава ња ма ле де це. Ср. Н. Ми ло ше вић, нав. де ло, фу сно та број 8, 36. Ов де тре ба на гла си ти да се кроз тај ну сту па ња у Цр кву тај ну хри шћан ске ини ци ја ци је, уцр ко вљу је це ло ку пан чо век, па са мим тим и ње го ва брач ност.