Де се та не до у ми ца

Transcript

1 УДК: Максим Исповедник, Свети 115:27-1"06" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp Де се та не до у ми ца Св. Мак си ма Ис по вед ни ка и бо го слов ски про блем вре ме на Вукашин Милићевић* Универзитет у Београду Православни богословски факултет Београд Ап стракт: Де се та не до у ми ца Св. Мак си ма Ис по вед ни ка је по је ди нач но нај о бим ни ја и једна од нај све о бу хват ни јих рас пра ва из кор пу са Ам би гви. Из ме ђу оста лог, ње на осо бе ност је директ но раз ма тра ње про бле ма вре ме на у ви ше оде ља ка. Та ко ђе, овај текст пру жа при ли ку да се про блем вре ме на ши ре и ду бље бо го слов ски контек сту а ли зу је. Ори ги нал ни уви ди Св. Мак си ма у ве зи са про бле мом вре ме на та ко по ста ју основ за пре ко по треб но кре а тив но пре и спи ти ва ње увре же них бо го слов ских ста во ва. Та кво пре и спити ва ње је нео п ход ност на ро чи то с об зи ром на цен трал ни зна чај ко ји про блем вре ме на има у раз ли чи тим на уч ним ди сци пли на ма. Кључне речи: вре ме, век (еон), кре та ње, простор, дијастима, монада. 1. Увод Де се та не до у ми ца Св. Мак си ма пред ста вља низ ту ма че ња једне ми сли из бе се де Св. Гри го ри ја Бо го сло ва из го во ре не у част Св. Ата на си ја Ве ли ког: Ако ли се ко ме да, 1 ра зу мом и са зер ца њем * milicevic.vukasin@gmail.com. 1...ἐξεγένετο..., PG 91, 1105C. У ве зи са упо тре бом ао ри ста у грч ким бо го словским тек сто ви ма, ве о ма је за ни мљи ва на по ме на ко ју да је Пол Плес у тек сту о концеп ту тран сцен дент ног вре ме на код Св. Мак си ма: Че сто збу њу ју ћа упо тре ба време на у Па вло вим по сла ни ца ма де ли мич но је лин гви стич ки фе но мен ко ји од ра жа ва ки ни иди ом, али је исто вре ме но и при мер то га у ко јој ме ри има нент на ме та фи зи ка 257

2 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (2/2015) одво је ном од ве шта ства и овог те ле сног, ко је тре ба зва ти обла ком или за сто ром, да се с Бо гом сро ди, те да бу де об у зет чи стом светло шћу, ко ли ко је мо гу ће људ ској при ро ди, бла жен је овај због уз ла ска одав де и обо же ња он де, ко је се да ру је они ма што чи сто љу бо му дро ва ше и умо зре њем је дин ства ко је је у Тро ји ци пре вази ђо ше ве шта стве но двој ство. 2 По ла зе ћи од ових ре чи, Мак сим от по чи ње по ле ми ку са они ма ко ји су, прет по ста ви мо, по зи ва ју ћи се на њих твр ди ли да фи ло со фија по Бо гу ко ја во ди обо же њу ни је де лат на, већ са мо спе ку ла тив на, тј. со зер ца тељ на. 3 Ини ци јал но, да кле, Мак си мо ва на ме ра је да разот кри је прет по ста вље но прак тич но зна че ње ис ка за Св. Гри го ри ја; у том сми слу, ова, ина че по је ди нач но нај ду жа не до у ми ца, има за те му аре то ло ги ју. 4 Но, ши ри оквир ова кве аре то ло ги је је све о бу хват нипо га ђа са му је зич ку тек сту ру. У пи та њу је за пра во ин ту и тив на, лин гви стич ка вер зи ја не про тег ну те про те жно сти ко ју Мак сим раз ра ђу је у све сној ме та фи зич кој ре флекси ји. Мо же би ти да Па вло ва упе ча тљи ва упо тре ба ао ри ста не озна ча ва то ли ко прошло вре ме ко ли ко не про те жни вид ин хе рен тан ао ри сту. Он не ми сли у вре мен ским тер ми ни ма већ из ра зом об у хва та ви до ве на шта сам гра ма тич ки тер мин вид упу ћује бо жан ског де ло ва ња ко ји се не мо гу укло пи ти ис кљу чи во у вре мен ску се квен цу, v. Plass, Paul (1980), Tran scen dent Ti me in Ma xi mus the Con fes sor, The Tho mist, 44/2, April 1980, 272. При пре во ђе њу на са вре ме ни срп ски је зик, иа ко ни је увек мо гу ће пре не ти до след но ова кву упо тре бу ао ри ста, ову на по ме ну у ве зи са ње го вим зна чењем тре ба сваг да има ти у ви ду. 2 PG 91, 1105CD. О односу садржаја Максимовог тумачења и изворног текста Григоријеве беседе: v. Бе не вич, Григорий В. (2011), Логос Мелхиседека. Экзегеза и парадигма обожения у прп. Максима Исповедника, Вестник РХГА, 12/1, О про тив ни ци ма Св. Мак си ма и пи та њу ње го вог ком плек сног од но са пре ма ори ге нов ским тра ди ци ја ма: She r wo od, Polycarp (1955), The Ear li er Am bi gua of S. Ma xi mus the Con fes sor and his Re fu ta tion of Ori ge nism, Stu dia An sel mi a na XXXVI, Ro ma; Шер вуд, По ли карп (2006), Мак сим и ори ге ни зам. ΑΡΧΗ ΚΑΙ ΤΕΛ ΟΣ, Луча XXI X XII ( ), Ник шић, (из вор ник: Polycarp Sher wo od, Ma ximus and Ori ge nism. ΑΡΧΗ ΚΑΙ ΤΕΛ ΟΣ, Be ric hte zum XI. In ter na ti o na len Byzan ti nisten-kon gress, München, Kor re fe ra te zu III, 1, München: Beck 1958, l-26 [27]; пре вео Алек сан дар Ди ми три је вић); Иван ка, Ен дре фон (2008), Пр ви ко ре фе рат уз Шер ву до во са оп ште ње Мак сим и ори ге ни зам, Лу ча XXI X XII ( ), Никшић, (из вор ник: En dre von Ivan ka, 1. Kor re fe rat zu P. She r wo od Ma xi mus and Ori ge nism, Be ric hte zum XI. In ter na ti o na len Byzan ti ni sten-kon gress, Mun chen Kor re fe ra te zu III, 1, München: Beck, 1958, 13 14; пре вео Бо го љуб Ши ја ко вић); Бене вич, Г. И. (2014), Об оп по нен тах преп. Мак си ма в Труд ностях к Ио ан ну (до полне ние к ис сле до ва нию По ли кар па Шер ву да): Не только ори ге низм, у: Пре по добный Мак сим Ис по вед ник: По ле ми ка с ори ге ни змом и мо ноэнер г и змом, ур. Г. И. Бе не вич, Из да тельство Оле га Абышко, Санкт Пе тер бург, ; Con stas, Ma xi mos, St. Maxi mos the Con fes sor: The Am bi gua to John: In tro duc tion to Am bi gu um 10, aca de mia.edu / /In tro duc tion_to _Ma xi mos_th e_con fes sor_am bi gua_ , при сту пље но године περί τῆς ἀρετῆς τῶν ἁγίων τοῦ διδασκάλου λόγον... PG 91, 1108A, cf. Sher- 258

3 В. Милићевић, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена ји про блем бо го по зна ња. Ка ко су да ље гно се о ло ги ја и аре то ло ги ја у Мак си мо вом бо го слов ском си сте му не по сред но уте ме ље не на за мисли сје ди ње ња Бо га и чо ве ка, оне су функ ци је обо же ња чо ве ка, 5 природ но је што ова не до у ми ца су ми ра на ве о ма пре ци зан и ди рек тан на чин све нај ва жни је аспек те ње го ве бо го слов ске ми сли, па та ко и те мељ на пи та ња он то ло ги је и ко змо ло ги је. Та кво су ми ра ње на ла зи се већ у не што ду жем увод ном одељ ку ко ји се ба ви по кре ти ма ду ше, 6 а у ко јем се очи ту је цен трал ни значај ко ји за Мак си мо ву ми сао има за ми сао кре та ња. Мак сим го во ри о три ма по кре ти ма ду ше: ум стве ном, про стом и не појм љи вом, којим се ду ша кре ће око Бо га и ди рект но га по зна је; ра зум ском, по којем ду ша по зна је ствар ност на осно ву од ре ђу ју ћег узро ка; сло же ном, чул ном, на осно ву ко јег ду ша до ла зи до кон це па та (ло го са) ба ве ћи се ства ри ма спо ља, на осно ву оног ви дљи вог, ко је има зна че ње сим во ла. Ис пра ван по ре дак ових по кре та во ди уну тра шњем са би ра њу чо ве ка у ум, а он, раз ре шен од ба вље ња ство ре њи ма и опу стео од соп стве ног деј ства, сје ди њу је се у пот пу но сти са Бо гом. Та ко, све ти су по Ду ху удо сто је ни да це ли це лим 7 Бо гом бу ду држа ни, по нев ши, ко ли ко је љу ди ма мо гу ће, ико ну над не бе ско га; се би wo od, Polycarp (1955), The Ear li er Am bi gua..., 33 34, ко ји у овом кон тек сту као цен трал ни пре по зна је мо тив про ла ска (διάβασις), та ко ђе и: Lo uth, An drew ( ), Ma xi mus the Con fes sor, The Early Church Fat hers, ed. Ca rol Har ri son, Uni ver sity of Durham, Ro u tled ge, Lon don and New York, 94 95; M. Con stas, Id. 5 Cf. 91, 1108В. 6 Cf. Id., 1112D ὅλοι ὅλῳ... Id., 1113B За ми сао це ло сно сти код Св. Мак си ма има уло гу ко ја се не мо же об ја сни ти про сто је зич ким ма ни ром. Це ло сност има све о бу хват но и те мељ но зна че ње за Мак си мо ву ми сао; њо ме је од ре ђе на Мак си мо ва, ка ко је Балта зар на зи ва, естет ска ин ту и ци ја по ла зе ћи од ко је он опи су је свет као склад пола ри те та ко ји чи не са му струк ту ру ство ре ног, а ко је би смо ина че мо гли озна чи ти као ме ђу соб но су прот ста вље не. Но, у Мак си мо вом си сте му ова су прот ста вље ност не ма зна че ње ис кљу чи во сти, бу ду ћи да је пре вла да на упра во за ми шљу це ло сности; на и ме, по ла ри те ти по сто је ка ко би се оства ри ла це ли на и њи хо ва по себ ност се про ја вљу је у про це су оства ре ња це ли на, cf. Balt ha sar, Hans Urs von (2003), The Co smic Li turgy: The Uni ver se Ac cor ding to Ma xi mus the Con fes sor, trans. by Brian E. Da ley, S. J., A Com mu nio Bo ok, Ig na ti us Press, San Fran ci sco, 172 (не мач ко из да ње: Ko smische Li tur gie: Das Welt bild Ma xi mus des Be ken ners 3, Jo han nes Ver lag, Ein si e deln, 1988). У Ми ста го ги ји Мак сим екс пли цит но го во ри о за ми сли це ло сно сти у кон тексту ко змо ло ги је: Свет је је дан и не раз де љу је се за јед но са сво јим де ло ви ма, већ, на су прот то ме, раз ли ку са мих де ло ва ко ја по сто ји на осно ву при род ног свој ства од ре ђу је ус хо ђе њем ка соп стве ном је дин ству и не раз де љи во сти, чи не ћи их ка ко по и сто ве ће ни ма са со бом, та ко и ме ђу соб но не сли ве ни ма, по ка зу ју ћи да су је дан у дру го ме у пот пу но сти (ὅλον ὅλῳ) укљу че ни, те да као што ње га це лог као де ло ви јед но о бра зно и це ло сно ис пу њу ју, та ко се по ис то ме и це ло ме де ло ви јед но о бра зно и це ло сно ис пу њу ју, PG 91, 669B. 259

4 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (2/2015) су при ву кли бо жан ског од ра за у ме ри у ко јој су са ми Бо гом при ву чени. Јер ве ле да су Бог и чо век је дан дру го ме узо ри, 8 па ко ли ко се Бог по чо ве ко љу бљу очо ве чу је, то ли ко се чо век кроз љу бав мо же обо жити, те да чо век, у ме ри у ко јој је по уму Бо гом при гра бљен за по зна ње, кроз вр ли не об ја вљу је Бо га ко ји је при ро дом не ви дљив. 9 За тим, с об зи ром на по ме ну ти кон текст, сле ди из ла га ње до бро по зна те Мак си мо ве он то ло шке три ја де би ћа, до бро би ћа и сваг даби ћа. Сред њи члан, до бр о би ће, ус по ста вљен је на шим гно мичким на стро је њем и кре та њем, 10 пра вил ном, с об зи ром на узрок Бо га, упо тре бом при род них си ла. До бро би ће ква ли фи ку је би ће и сваг да би ће, 11 чи ме се у ко нач ном ус по ста вља не рас ки ди ва пове за ност у Мак си мо вом си сте му из ме ђу он то ло ги је, гно се о ло ги је и аре то ло ги је. Упра во у овом идеј ном окви ру ис кр са ва про блем вре ме на. Макси мо во ви ђе ње овог про бле ма се мо же раз ма тра ти на два ни воа: чисто ко змо ло шком и те о ло шком, а што за пра во зна чи хри сто ло шком. Ње го ви ко змо ло шки ис ка зи се кре ћу у окви ри ма кла сич них те о ри ја, прем да бит но пре о сми шље них с об зи ром на су штин ски зна чај ко ји за Мак си ма има би блиј ска за ми сао о ства ра њу ни из че га. Већ на овом ни воу ње го ви уви ди су до вољ но ин три гант ни, ори ги нал ни и реле вант ни. Но, спе ци фич но бо го слов ски ни во про бле ма од ре ђен је од лу чу ју ћим зна ча јем ко ји у Мак си мо вој ми сли има хри сто ло ги ја. Тај на Хри сто ва је пр ва и ко нач на исти на о све ту и чо ве ку. 12 Сви ме- 8...ἀλλήλων εἶναι παραδείγματα... Ibid. По ред већ по ме ну тог прин ци па цело сно сти и пот пу но у скла ду са њим, Тун берг ука зу је да за Мак си мо ву ан тр о поло ги ју хри сто ло шки прин цип уза јам но сти Бо га и чо ве ка има те мељ но зна че ње, Тун берг, Ларс (2008), Ми кро ко смос и по сред ник: те о ло шка ан тро по ло ги ја све тог Мак си ма Ис по вед ни ка, прев. На та ша Б. Ко лун џић, Исти на, Бе о град Ши бе ник, , а на ро чи то у ве зи са овом фра зом и (из вор ник: Lars Thun berg, Mic ro cosm and Me di a tor: The The o lo gi cal An thro po logy of Ma xi mus the Confes sor, Open Co urt Pu blis hing Com pany, Chi ca go, 1995). 9 PG 91, 1113ВС. 10 Ibid., 1116В. 11 Id....καί δι ἑαυτοῦ τοῖς ἄκροις τό κυρίως λέγε σ θαι παρέχοντα Cf. Ad Thal. 60 (PG 90, 620D 621C), а с об зи ром на про блем вре ме на наро чи то: Διὰ γὰρ τὸν Χριστόν, ἤγουν τὸ κατὰ Χριστὸν μυστήριον, πάντες οἱ αἰῶνες καὶ τὰ ἐν αὐτοῖς τοῖς αἰῶσιν ἐν Χριστῷ τὴν ἀρχὴν τοῦ εἶναι καὶ τὸ τέλος εἰλήφασιν. Ἕνωσις γὰρ προε πενοήθη τῶν αἰώνων ὅρου καὶ ἀοριστίας, καὶ μέτρου καὶ ἀμετρίας, καὶ πέρατος καὶ ἀπειρίας, καὶ κτίστου καὶ κτίσεως, καὶ στάσεως καὶ κινήσεως ἥτις ἐν Χριστῷ ἐπ ἐσχάτων τῶν χρόνων φανερωθεῖσα γέγονεν, πλήρωσιν δοῦσα τῇ προγνώσει τοῦ Θεοῦ δι ἑαυτῆς, ἵνα περὶ τὸ πάντῃ κατ οὐσίαν ἀκίνητον στῇ τὰ κατὰ φύσιν κινούμενα, τῆς πρός τε ἑαυτὰ καὶ πρὸς ἄλληλα πα ντελῶς ἐκβεβηκότα κινήσεως, καὶ λάβῃ τῇ πείρᾳ τὴν κατ ἐνέργειαν γνῶσιν τοῦ ἐν ᾧ στῆναι κατηξιώθησαν ἀναλλοίωτον καὶ ὡσαύτως ἔχουσαν τὴν 260

5 В. Милићевић, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена та фи зич ки по тент ни кон цеп ти Мак си мо ве ми сли у ко нач ном има ју го то во увек хри сто ло шко зна че ње. Ка да го во ри о Ло го су, Мак си му је увек на уму ова пло ће ни Хри стос. У то ме је не срав њив бо го слов ски зна чај ње го ве ми сли, али упра во то је оно што про бле ма ти зу је, ве рујем, ње го во по и ма ње вре ме на. Украт ко ре че но, бо го слов ски про блем се са сто ји у сле де ћем: уко ли ко Тај на Хри сто ва, тј. чи ње ни ца сје ди ње ња ство ре ног и нество ре ног у лич но сти Хри сто вој, пред ста вља циљ, а та ко и ме тафи зич ки основ или узрок по сто ја ња, исти ну ко ја се на раз ли чи те на чи не про ја вљу је у сва ко ме вре ме ну, на ко ји се на чин о тој Тај ни мо же го во ри ти као о кон крет ном вре ме ну, исто риј ском до га ђа ју, као о сло бод ном и не ну жном чи ну Бо жи јег ула ска у исто ри ју од о- зго, 13 усло вље ном са рад њом чо ве чи јег не ка ми бу де по ре чи твојој? 14 Та ко ђе, шта зна чи тврд ња да овај од лу чу ју ћи Бо жи ји чин по тре бу је сло бо дан чо ве ков од го вор, бу ду ћи да је овај од го вор мо гућ са мо као вре ме? Да ље и ко нач но, да ли Мак си мо во по и ма ње вре ме на чи ни ну жним да се у екс пли ка ци ји по је ди них те мељ них бо го слов ских ста во ва, при ме ра ра ди, упра во у ве зи са уче њем о ства ра њу ни из че га, оде ду бље и да ље од уо би ча је них фор му ла ција у ве зи са овим пи та њем? Мак си мо ва те о ри ја вре ме на раз ма тра на је у ви ше сту ди ја, но, ре као бих да се њи ма још увек ни при бли жно не ис цр пљу је бо гослов ски по тен ци јал про бле ма. 15 Ово се на ро чи то од но си на ње гов опи са ни хри сто ло шки аспект. τοῦ γνωσθέντος αὐτοῖς πα ρεχομένη ν ἀπόλαυσιν. 13 Cf. Епи скоп по жа ре вач ко-бра ни чев ски др Иг на ти је Ми дић, Би ће као есха то ло шка за јед ни ца, Од бор за про све ту и кул ту ру Епар хи је бра ни чев ске, Пожа ре вац, 2008, Лк. 1, Септембра 2014, на Слободном универзитету у Берлину (Freie Universität), одбрањена је докторска дисертација младог грчког истраживача: Sotiris Mitralexis, Ever- Mo ving Re po se: The No tion of Ti me in Ma xi mus the Con fes sor s Phi lo sophy Thro ugh the Perspective of a Relational Ontology. Сасвим сигурно, ово је до сада најобимнија студија о Максимовој теорији времена. У оквирима овога текста ћу се освртати само на ставове који се директно тичу Десете недоумице коју и Митралексис препознаје као ванредно ва жан текст, па јој и сам по све ћу је ве ли ку па жњу. Ње го ви ста во ви у ве зи са Мак симовом дефиницијом времена и века из Десете недоумице укратко су изнесени и у чланку: Митралексис, Сотирис (2013), Напомена о дефиницији χρόνος и αὶών код Светог Максима Исповедника уз помоћ Аристотела, Познање сила стварања силом Васкрсења, ур. Епи скоп Мак сим (Ва си ље вић), ПБФ Се ва сти јан прес, Бе о град Лос Анђелес, Поред Митралексисове дисертације, Владимир Цветковић је на Филозофском факултету Универзитета у Београду одбранио дисертацију са темом Учење о времену у делима Светог Григорија Ниског и Светог Максима Исповедника. До 261

6 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (2/2015) 2. Оквир: богопознање и врлина као путеви обожења Ту ма че ње еван ђел ске по ве сти о Пре о бра же њу има цен трал но ме сто у Де се тој не до у ми ци. У ве зи са њим су со зер ца ња ко ја претхо де пр во ме со зер ца њу о Пре о бра же њу, кон цен три са на углав ном, прем да не и ис кљу чи во, на у њу не по сред но укљу че не ста ро за вет не лич но сти, Мој се ја и Или ју, као и њи хо ве на след ни ке, Ису са На ви на и про ро ка Је ли се ја, као де лат ни ке ра ни је опи са них вр ли на. 16 Мо тив вре ме на, пре ци зни је пре ва зи ла же ња вре ме на, су сре ће се на не ко лико ме ста: Мој сеј се, као ка квом до стој ном тр кач ком на гра дом, за свој уз ла зак на го ру, оп скр бљу је зна њем ко је опи су је по ста нак време на и при ро де, 17 а Исус На вин те ку ћу при ро ду вре ме на и све га што се кре ће пре ва зи ла зи иду ћи ка бес те ле сном устрој ству, 18 узди жу ћи на пле ћи ма вр ли на зна ње ко је са др жи бо жан стве не тајне. У овим со зер ца њи ма је већ при сут но хри сто ло шко зна че ње сада је објављен само први део овога рада посвећен мисли Св. Григорија Ниског (Цветковић, Владимир (2013), Бог и време: учење о времену Светог Григорија Ниског, Цен тар за црквене студије, Ниш). Исти аутор објавио је низ информативних текстова који се баве аспектима теорије времена Св. Максима: Cvetković, Vladimir (2004), The Concepts of Ti me and Eter nity from Pla to to Sa int Ma xi mus the Con fes sor, Црквене студије 1, Ниш, 73 82; Цветковић, Владимир (2006), Извори за учење о времену Светог Максима Исповедника, Луча XXI X XII ( ), Ник шић, ; Cvet ko vić, Vla di mir (2011), U prilog jednoj filozofiji stvaranja: Maksim Ispovednik, Filozofija i društvo 4/2011, ; Цветковић, Владимир (2013), Учење о кретању Светог Максима Исповедника, Зборник Матице српске за друштвене науке 142, Већ по ме ну ти текст По ла Пле са (P. Plass, Transcendent Time in Maximus), упркос томе што је релативно малога обима, има ванредну ва жност, као и Plass, Paul (1984), Moving Rest in Maximus the Confessor, Classica et mediaevalia 35, На и ме, ови тек сто ви су део ни за сту ди ја ко је се ба ви истим или сродним проблемима у делима различитих аутора: Plass, Paul (1977), Timeless Time in Neoplatonism, The Modern Schoolman, LV (No vem ber 1977), 1 19; Plass, Paul (1982), The Concept of Eternity in Patristic Theology, Studia Theologica Nordic Journal of Theology, 36:1, 11 25; Plass, Paul (1980), Tran scen dent Ti me and Eter nity in Gre gory of Nyssa, Vigiliae Christianae 34/2, Познате монографије о Св. Максиму, нарочито P. Sherwood, The Earlier Ambigua, и H. U. von Balt ha sar, The Cosmic Liturgy, садрже важне одељке који се директно тичу питања којима се бавим, а њихови увиди су општеприхваћени. Такође и: Tollefsen, Torstein Theodor (2008), The Christocentric Cosmology of St Maximus the Confessor, Ox ford Uni ver sity Press, На Да ви да (PG 91, 1121А) ука зу је као на оно га ко ји је по ду ху по пут њих, Мојсе ја и Ису са. У ве зи са ре чи ма из Псал ма 26, 10 (отац мој и мај ка мо ја на пу сти ли су ме...), Максим даје христолошко тумачење, повезујући мотив превазилажења ограниченог света уласком у однос усиновљења, уз карактеристично инсистирање на целости: целога себе њима целима дајући, Id. 17 Ibid., 1117В πρός τήν τῶν ἀσωμάτων κατάστ ασιν... Ibid., 1120А. 262

7 В. Милићевић, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена вр ли на и зна ња, па та ко Исус На вин, ру ше ћи нео сво ји ви град Јери хон, та јан стве но ука зу је на Бо га Ло го са ко ји је по бе ди лац света и окон ча ва лац ве ка. 19 Раз ви ја ју ћи ту ма че ње по ве сти о Пре о бра же њу, Св. Мак сим на ори ги на лан на чин из ла же ви ђе ње хар мо нич ног од но са из ме ђу природ ног и от кри ве ног ви да бо го по зна ња. Тре ба ре ћи да ње го ва ви зија не под ра зу ме ва ни ти је дан од уо би ча је них про бле ма ко ји се ти чу овог од но са. У ово ме се са сто ји ње на по себ ност, а оно што је чи ни могу ћом је ње на те мељ на хри сто ло шка усло вље ност. 20 Та ко, ни је за чуђу ју ће што Мак сим за пра во по чи ње од кра ја, од но сно од оно га што је крај или циљ сва ко га тра га ња за Бо гом, а то је ви ђе ње са мо га бо жанства; на и ме, уче ни ци 21 се та јан стве но уча ху да је све тло сни све блаже ни сјај ко јим си ја Ње го во ли це, а ко ји сва сна га очи ју не мо же подне ти, сим вол Ње го вог бо жан ства ко је је из над ума, чув ства, су шти не и по зна ња; та ко су од по зна ња Оно га ко ји не ма ви да ни ти ле по те, Ло го са ко ји је по стао те ло, до ве де ни до ми сли о Оно ме ко ји је ди ван ле по том ми мо свих си но ва чо ве чи јих, ко ји је сте у по чет ку, ко ји је код Бо га и ко ји је сте Бог, и гно стич ки уз ве де ни ка сла ви ко ју има као је ди но род ни од Оца, пун бла го да ти и исти не, пу тем бо го слов ског одри ца ња ко је про сла вља Ње га, у пот пу но сти и сви ма не до ступ ног. 22 Ово је, за пра во, крај и пу но ћа бо го по зна ња. Но, упра во овај крај чи ни мо гу ћим оно што му прет хо ди, а то је очи то ва ње Бо га у Свето ме Пи сму и ње го вој тво ре ви ни, а што се уо би ча је но од ре ђу је као от кри ве на и при род на те о ло ги ја. 23 Мак си мо во ре ше ње пи та ња одно са от кри ве не и при род не те о ло ги је зна чај но је с об зи ром на то да је хри сто ло шки за сно ва но. На и ме, све тлост Хри сто вог бо жан ства омо гу ћи ла је уче ни ци ма са вр ше но по зна ва ње ре чи Све то га Пи сма ко јих су сим вол убе ље не Го спод ње ха љи не, а ко је су им та да по- 19 Ibid., 1120В. 20 Cf. A. Lo uth, Maximus the Confessor, У ду ху ра ни јих раз ма тра ња, Мак сим по ве зу је ви ђе ње ко је га су при ли ком Прео бра же ња удо сто је ни Пе тар, Ја ков и Јо ван са њи хо вим ста ра њем о вр ли на ма (Ibid., 1125D). Прем да би не тач но би ло ре ћи ка ко је оно при род ни плод то га ста ра ња, ово по ве зи ва ње је ипак пре те ра но, бу ду ћи да се из еван ђел ске по ве сти (Мт. 17, 1 9; Мк. 9, 1 9; Лк. 9, 28 36) мо же за кљу чи ти ка ко уче ни ци за пра во ни су мо гли да појме шта се до га ђа пре не го што се ис пу нио до мо строј. Да кле, о деј ство ва њу вр лин ске ствар но сти у њи ма мо же се го во ри ти са мо с об зи ром на оно што је усле ди ло. У том сми слу, на ро чи то су ин ди ка тив не кон ста та ци је Мк. 9, 6 и Лк. 9, Ibid. 1128АВ. 23 За за сни ва ње пој ма при род не те о ло ги је у са вре ме ном кон тек сту, с об зиром на исто ри ју про бле ма ти ке: Ta li a fer ro, Cha r les (2009), The Pro ject of Na tu ral The o logy, The Blac kwell Com pa nion to Na tu ral The o logy, ed. Wil li am La ne Cra ig and J. P. Mo re land,

8 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (2/2015) ста ле све тле, ја сне и оче вид не, и ра зу мљи ве без ика кве за го нет не зач ко љи це и сим во лич ке се ни, об ја вљу ју ћи сми сао ко ји је у њи ма и скри ва се, а ко ји та да по вла чи са со бом чи сто 24 и пра во зна ње о Бо гу. 25 Да кле, ме тод са вр ше ног бо го слов ског по и ма ња не во ди од Пи сма ка Хри сту, већ од Хри ста ка Пи сму. Но, што је с обзиром на релативни карактер поделе теологије на природну и откривену још важније, и сама творевина, која се у контексту богопознања, с обзиром на стање у којем је, уобичајено поима на негативан начин, као у потпуности свезана са чулном обманом, сада, с обзиром на мудро шаренило којим је на различите начине испуњена, попут ткане хаљине, указује на узвишену силу Логоса који је носи и ко ји ју је са здао. 26 Да кле, и природна теологија је у коначном могућа само као христологија. Наиме, истинско знање о бићима које води познању Творца могуће је само када је творевина обасјана божанском светлошћу оваплоћеног Логоса, и то ка да је Он но си, односно када је њоме буквално оденут, када у пуноћи дејствује Тајна Христова. Зато не чуди што Максим без задршке тврди како се оба начина говора слажу у по гле ду зна че ња, бу ду ћи да је пу тем оба то исто зна че ње кроз не јасност и са раз ло гом скри ве но због нас, ка ко се не би смо др зну ли не достој но ба ци ти га пред оне ко ји га не мо гу при ми ти; оним што је ре че но у Све то ме Пи сму (Бог) се скри ва као Ло гос, а пу тем тва ри, као Тво рац, Са зда тељ и Умет ник. Оту да је ве лим ну жно да онај ко ји хо ће пра во да хо ди ка Бо гу иска оба, пи сам ско зна ње ко је је у Ду ху и при род но со зерца ње би ћа ко је је по Ду ху, по што су оба за ко на јед на ке ча сти и ис то ме уче, при род ни и пи са ни, и ни ти је дан од њих има шта ви ше или ма ње од другог, што показује, како је и право, да љубитељем савршенства може постати онај који жуди за савршенством у мудрости. 27 Максим даље, у посебном поглављу, образлаже слагање природног и писаног закона. Његова аргументација открива гносеолошку конструкцију у којој је поларитет познатљивог и непознатљивог превазиђен захваљујући томе што је предмет сазнања динамички, жив и во љан. Но, у том сми слу, Бог ни ти је сте ни ти мо же би ти пред ме том са зна ња; Он је у ства ри ње гов при мар ни су бјект, бу ду ћи да се исти вољ но от кри ва као Тво рац пу тем тва ри и као Бог от кри ве ња. Вољ но откривење тако представља први сазнајни чин, или боље, претпоставку сазнања. Први свет, свет природног закона, је тако попут књиге чији λείαν, тј. глат ко, мо жда и директно, Ibid., 1128B. 25 Id. 26 Ibid., 1128С. 27 Ibid., 1128СD.

9 В. Милићевић, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена смисао проистиче из обједињујуће структуре 28 чија јединственост открива творца Логоса, али само то да постоји, не и како постоји. 29 Други свет, свет писаног закона, такође састављен од неба, земље и онога што је између, тј. теолошке и природне философије, те етике, који се успоставља научавањем, такође указује на силу онога који га је диктирао. 30 Оба за ко на су иста, по уза јам ној ве зи ко ја чи ни да се при родни идентификује писаном по сили, а писани природном по настројењу. 31 Оба истовремено и објављују и скривају Логоса, први речима и феноменима, други мислима и оним што је у твари скривено. 32 Но, и скривање је део познања и усхођења ка Логосу, оно нема негативно значење; наиме, познатљиво и непознатљиво су аспекти процеса позна ња Ло го са: Не ка нам се кроз од ри ца ње по ка же оно што се скри ва, те да сваку силу која изображава истинито у образима и загонеткама превазиђемо неизрециво усходећи по сили духа, од слова и појаве, ка самоме Логосу ко ји је нас ра ди, због нас и пре ма на ма, с об зи ром на чу ло, оде бљао кроз те ло, сло го ве и сло ва. 34 Максим успоставља јединствени гносеолошки принцип захваљујући којем као поклонике слова које убија 35 те ло Ло го са ко ји је у ње му ви ди не са мо за кон ске формалисте, већ и оне који се баве само спољашњом лепотом твари, не обазирући се на Творца. 36 При род на те о ло ги ја, схва ће на у кљу чу ње не исто вет но сти са откри ве ном, 37 од но сно по зна ње ство ре ња у све тло сти Хри сто вој, има си лу ко ја, ви де ће мо да Мак сим ово го во ри без за др шке, чо ве ка мо же учи ни ти Бо гом. Пет на чи на при род ног со зе р ца ња, пет пу те ва ко ји ма до сти же мо по зи тив но зна ње, та ко по ста ју пу те ви ма бо го по зна ња и бо го у по до бље ња: Од ових пет на чи на, ре ко ше да су нам три по нуђе на да во де по зна њу Бо га, а то су онај по су шти ни, по по кре ту и по ра зли ци, кроз ко је Бог по ста је по знат љу ди ма на осно ву од ра за ко је као тво рац, про ми сли тељ и су ди ја има у би ћи ма. А два су на чи на вас пит на и во де вр ли ни и бо го у сво је њу, онај по сме ша њу и онај по 28...τό ἐναρμόνιον τοῦ παντός ὕφασμα..., Ibid., 1128D. 29 Ibid., 1129А ὑπαγορεύσαντος..., Ibid., 1129В κατά τήν ἕξιν..., Ibid., 1129В. 32 Id., што значи да су познатљиво и непознатљиво међузависни и имају позитивно значење у обједињујућем процесу познања. 33 Ibid., 1129С. 34 Ibid., 1129D Кор. 3, PG 91, 1129D 1132А. 37 Максимово виђење овакву поделу чини беспредметном; наиме, не ради се, рече но схо ла стич ки, чак ни о два ре да зна ња, већ о два ви да от кри ве ња. 265

10 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (2/2015) по ло жа ју, кроз ко је обра зу ју ћи се, чо век по ста је Бог, упо до бив ши се Бо жи јем по сто ја њу 38 по ла зе ћи од би ћа, и то та ко што умом ви ди цео од раз Бо жи ји ко ји се по Ње го вој до бр о ти очи ту је и со бом га по ра зуму на нај чи сти ји на чин из о бра жа ва. Јер ве ле да оно што је чист ум спо со бан да ви ди кроз бла го че сти во зна ње, то мо же и под не ти, постав ши то исто по на стро је њу пу тем вр ли не. 39 Пу тем при род ног со зер ца ња, по зна ју ћи не са мо да Бог је сте, већ и тро јич ни на чин Ње го вог по сто ја ња, 40 чо век се, кроз сте пе не сје диња ва ња зна ња ко ји има ју он то ло шку осно ву, 41 уз во ди је дин стве ном Ло го су, сми слу све га по сто ја ња, у ко јем за до би ја свој истин ски иденти тет, а ко ји је сам Ло гос, јер се са мо по ње му са зна ва лац по знаје, по пут огле да ла чи ји се из глед или иден ти тет де фи ни ше оним што се у ње му огле да. У це лом овом про це су при род но со зер ца ње и вр ли на функ ци о ни шу као у пот пу но сти ме ђу соб но усло вље ни. Ово је ка рак те ри сти ка Мак си мо ве ми сли уоп ште. Зна ње и вр ли на су два нео дво ји ва аспек та јед не и исте ствар но сти при су ства вр хов ног Лого са у све ту и дво је дан пут ус хо ђе ња ка ње му. Та ко, по ми стич ком созер ца њу сје ди њу ју ћи опи са не на чи не при род ног со зер ца ња у је дан нај је дин стве ни ји ло гос ко ји је раз ли чи тим вр ста ма вр ли на ми сле но у це ло сти ис пу нио су шти ну гно мич ког ко змо са, па ко ли ко је мо гу ће у се бе са ку пив ши, то јест про шав ши све ло го се би ћа па и са ме ло го се вр ли на, или бо ље, са њи ма ка оно ме ко ји је из над на не по знат на чин при бе гав ши, у ко ме и од ко јег им је ис ти ма би ће, ка над су шном и над до бром Ло го су, и це ли це ло ме, ко ли ко је мо гу ће при род ној си ли ко ја је у њи ма, бу ду ћи при са је ди ње ни, у тој ме ри и у скла ду са тим њи ме би ше учи ње ни та кви ма да са мо по ње му бу ду пре по зна ти, попут нај би стри јих огле да ла, има ју ћи у це ло сти от кри вен из глед це ло га Бо га Ло го са ко ји се у њи ма огле да кроз бо жан стве не Ње го ве озна ке, 38...τό Θεός εἶναι παθών... PG 91, 1133В. Ова па сив ност не ма ни у ко јем слу ча ју не га тив но зна че ње; та ко, нпр., у ве зи са Па вло вим ус хо дом: Ἡ ἀνάληψις γάρ πάθος ἐστί τοῦ ἀναλαμβανομένου, ἐνέργεια δέ τοῦ ἀναλαμβάνοντος. Ὧν τοιγαροῦν φυσικῶν τε καί σχετικῶν ὀνομάτων ὑπῆρχε κύριος ὁ Ἀπόστολος, κατά τε φύσιν καί σχέσιν ὑπερέβη τήν κλῆσιν, ὑπέρ φύσιν καί ἀρετήν καί γνῶσιν ἀνθρωπίνην γενόμενος. Οὗ δέ μᾶλλον ἀπείρως ἀπέδει θείου ὀνόματος, τούτου κατά χάριν μετέσχε τῆς κλήσεως, Θεός ἀντί παντός ἄλλου προσόντος ὀνόματος φυσικοῦ τε καί σχετικοῦ τῇ ἀναλήψει καί γενόμενος καί καλούμενος. Ibid., 1237CD. 39 Ibid., 1133ВС. 40 Су шти на, раз ли ка и по крет ко ји се не раз дво ји во раз ли ку ју у ипо ста си све га по сто је ћег (τοῦ παντός ἀδιαιρέτως διέκριναν ὑπόστ ασιν) ука зу ју на на чин по стоја ња (τόν τῆς ὑπάρξεως τρόπον) Твор ца све га, Ibid., 1136С. Сме ша ње и по ло жај се са жи ма ју са раз ли ком и по кре том, бу ду ћи да су њи хо ви етич ки ква ли те ти, као што је до бро би ће ква ли тет би ћа и веч но би ћа. 41 Cf. Ibid., 1136C 1137C. 266

11 В. Милићевић, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена на на чин да не не до ста је ни ти јед на од ста рих ка рак те ри сти ка ко ји ма се про ја вљу је оно чо ве чи је, али у све му усту па ју ћи ме сто бо љем, попут там ног ва зду ха ко ји је у пот пу но сти свла дан све тло шћу. 42 Дакле, један и јединствени Логос који се познаје путем знања и врлине, а што су истовремено и видови Његовог присуства у мисленом козмосу, у пуноћи се открива као оваплоћени Син Божији, Исус Христос. Такво Његово јављање чини могућим познање смисла или логоса творевине, као и истинског смисла ранијих видова откривења, односно Светога Писма. Човек који следи пут знања и врлине постаје Бог, од но сно по чи ње да по сто ји на на чин по до бан Бо гу, а што се огле да и у његовом односу према твари. 3. Христолошко значење обожења и историја спасења Сада долазимо до проблема. Наиме, указајући на примере оних који су својим животом превазишли дијаду и достигли јединство које се мислено созерцава у Тројици, на примере обожених, Максим се упадљиво служи примерима готово искључиво старозаветних личности. Нарочито је важан, с обзиром на директно христолошка места, положај који у том смислу заузима Мелхиседек. 43 Наиме, старозаветним боговидцима не само да је била позната Тајна Христова на просто про роч ки на чин, већ су они у њој ствар но и не по сред но уче ство ва ли, а пророчки карактер њихових личности и речи отуда происходи. На чин на ко ји Мак сим то уче ство ва ње опи су је чи ни прак тич но не мо гу ћим да се ус по ста ви би ло ка ква раз ли ка у том сми слу из ме ђу 42 Id. Ве ру јем да је та ман ва здух о ко јем је реч ви ше од про сте ме та фо ре. Ова сли ка људ ске при ро де, бу ду ћи да озна ча ва не до ста так, упу ћу је на то да је она не ми сли ва ван кон тек ста ње ног од но са са Бо гом; без Бо га, чо век и твар са мо су не до ста так. 43 Г. Бе не вич до ла зи до ве о ма ва жних уви да у ве зи са ши рим исто риј ским и бо го слов ским кон тек стом ко ри шће ња при ме ра ста ро за вет них лич но сти, а по себ но Мел хи се де ка као па ра диг ме обо же ња, у Мак си мо вој ми сли, и то на ро чи то с об зиром на текст ко ји је пред мет ово га ра да. Ва жна је већ ње го ва на чел на кон ста та ци ја да ин си сти ра ње на ста ро за вет ним лич но сти ма ни ка ко ни је плод слу чај но сти, већ да је по сле ди ца бо го слов ског ста ва: За нас је ово ме сто дво стру ко за ни мљи во: са јед не стра не, оно све до чи да Св. Гри го ри је, а сле ду ју ћи ње му и Преп. Мак сим, го во ре о јед на ко сти ста ро за вет них све тих и све тих по сле Хри ста (под се ћа мо да је 21. бе се да по хва ла Св. Ата на си ју Алек сан дриј ском, па се упра во он по ре ди по ду хов ној уз ви ше но сти са ве ли ким ста ро за вет ним све ти ма), не из два ја ју ћи уз више ност бо го по зна ња јед них у по ре ђе њу са дру ги ма, Бе не вич, Гри го рий В. (2011), Ло гос Мел хи се де ка, 191. Ме ђу тим, он не про бле ма ти зу је ово уве ре ње с об зи ром на про блем вре ме на. 267

12 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (2/2015) Ста рог и Но вог За ве та. Сва свој ства ко ја Мел хи се дек, удо сто јен да бу де из над вре ме на и при ро де, упо до бљен Си ну Бо жи јем, 44 за доби ја по бла го да ти су за пра во свој ства Си на Бо жи јег. Ово под ра зуме ва по вр ли ни нај ви шом бла го да ћу са вр ше но од стра њи ва ње природ них обе леж ја; та ко ђе, то што не ма по чет ка да ни ма, ни ти кра ја жи во ту, оно га чи ме се опи су је зна ње свој ства сва ко га вре ме на и века, све до чи о со зер ца њу ко је пре вас хо ди сва ко ве шта стве но и не вешта стве но по сто ја ње. 45 Мел хи се дек огра ни че ња при ро де по бе ђу је вр ли ном, а вре ме са вр ше ним со зер ца њем; вр ли на и со зер ца ње та ко об ја вљу ју бо жан стве но по до би је: 46 Ни је пра вед но да они код ко јих гно мич ко на стро је ње вр ли на ма ју нач ки одо ли не по бе ди вом за ко ну при ро де, те кре та ње ума зна њем пре ле ти свој ство вре ме на и ве ка, бу ду озна че ни свој ством оно га што је оста вље но, већ пре ве ли чанстве но шћу при мље них од ли ка, од ко јих и у ко ји ма је ди но је су и по ко ји ма се пре по зна ју. 47 Упо до бље ње Си ну и Ло го су Бо жи јем ми мо хри сто ло шког контек ста, кон тек ста Ова пло ће ња, би ло би по се би ја сан ука за тељ на озбиљ ну не до след ност у Мак си мо вој ми сли. Но, ја сно је, Мак сим не ма у ви ду та кво упо до бље ње; свој ства ко ја Мел хи се дек за до би ја ни су про сто бо жан ска, она су и бо го чо ве чан ска, свој ства ова пло ћеног Ло го са Бо жи јег. Ипак, ти ме се про блем не раз ре ша ва, већ се, ре као бих, ши ри и про ду бљу је. Мел хи се дек је, да кле, на нат при родан на чин, пу тем вр ли не и по зна ња, по сло бо ди, до брим из бо ром наме ње ног нам до сто јан ства, 48 пре ва зи шао вре ме и век и упо до бљен је Бо гу, по што је ро ђен од Бо га кроз Ло го са по бла го да ти у Ду ху, та ко да но си у се би чи та во и истин ско по до би је Бо га ко ји га ро ди (по што сва ко ро ђе ње чи ни да је по род исти са оним ко ји га је ро дио; ве ли, на и ме, да је ро ђе но од те ла те ло, а ро ђе но од Ду ха дух 49 ). Он сто га ни је од ре ђен при род ним и при вре ме ним свој стви ма у ко ја спа да ју отац, мај ка и ро до слов, по че так и крај да на, што се све по тру лежно сти раз ре ша ва, већ по бо жан стве ним и бла же ним обе леж ји ма ко ји ма му се об лич је пре са зда ло, а ко јих се не до ти че ни вре ме, ни при ро да, ни ра зум, ни ум, ни ти пак шта дру го што би по опи су мо гло при па да ти би ћи ма. Сто га је ве ли ки Мел хи се дек и био описан као онај ко ји је без оца, мај ке и ро до сло ва, без по чет ка да на и PG 91, 1137D. 45 Ibid., 1137D 1140А. 46 Cf. Ibid., 1140АВ. 47 Ibid., 1140ВС. 48 Ibid., 1140C. 49 Јн. 3, 6.

13 В. Милићевић, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена кра ја жи во ту, а што о ње му исти ни та реч бо го но сних об ја вљу је, не, на и ме, по ство ре ној при ро ди, и то ни из че га, по ко јој му је би ће огра ни че но по чет ком и кра јем, већ по бо жан стве ној и не ство ре ној бла го да ти, веч но су штој од веч но су штог Бо га на на чин ко ји пре вази ла зи сва ку при ро ду и сва ко вре ме, а по ко јој се са мој сав у све му гно мич ки ро ђе ни пре по зна је. 50 Али, све ово што је из над при ро де и вре ме на, све што би ва по бо жан стве ној и не ство ре ној бла го да ти, има ди рект но хри сто ло шко зна че ње бу ду ћи да не упу ћу је на ствар ност не за ви сну од Ова пло ће ња и исто ри је спа се ња јер се овај ве ли ки Мел хи се дек по оства ре ној у ње му бо жан стве ној вр ли ни удо сто јио да бу де ико на Хри ста Бо га и Ње го вих не из ре ци вих тај ни, Оно га, на и ме, ка ко ме као пр во о бра зу и узро ку про ја ве до бра у сва ко ме од њих стре ме сви све ти, а по нај пре Мел хи се дек, као онај ко ји ви ше од мно штва дру гих у се би но си лик Хри стов. 51 Или још ди рект није је ди но је Го спод наш и Бог Исус Хри стос при ро дом и истин ски без оца, мај ке и ро до сло ва, те ни ти има по чет ка да ни ма ни ти кра ја жи во ту. Без мај ке је по не ве шта стве но сти, бес те ле сно сти и пот пу ној не по зна тљи во сти не бе ског пред веч ног ро ђе ња од Оца; без оца је по зе маљ ском и вре мен ском ро ђе њу од мај ке у те лу ко јем ни је прет ходи ло за че ће пу тем се ме на; без ро до сло ва је бу ду ћи да су оба Ње го ва на чи на ро ђе ња у пот пу но сти сви ма не до ступ ни и не схва тљи ви. 52 Ова кво це ло сно уче шће у Тај ни Хри сто вој под ра зу ме ва не са мо пер спек ти ву бес крај но сти ко ја се от кри ва пред чо ве ко вим по сто јањем, већ и, што је још ва жни је, пер спек ти ву бес по чет но сти, јер обоже ни чо век ни је ли шен ни че га што при су ство Ло го са под ра зу ме ва, па је та ко по стао и бес по че тан и бес кра јан, не но се ћи у се би ни ка кав вре мен ски и про ла зни жи вот ко ји има по че так и крај, по тре сан многим пат ња ма, већ је ди но бо жан стве ни, ни ка квом смр ћу огра ни че ни жи вот веч но га Ло го са ко ји се у ње га усе лио PG 91, 1140D 1141B. 51 Ibid., 1141С. 52 Ibid., 1141D 1144A γέγονε καί ἄναρχος καί ἀτε λεύτητος... Ibid., 1144С. Ва жна ре фе рен ца на ово ме сто на ла зи се код Св. Гри го ри ја Па ла ме ко ји ства ри до во ди до екс трема, на рав но у ве зи са уче њем о не ство ре ном ка рак те ру бо жан ских енер ги ја:... уси но вље ње ко је се оства ру је по ве ри и овај обо жу ју ћи дар све ти не дво сми сле но на зи ва ју уи по ста си ра ним; овај пак (Вар ла ам) за бо го по дра жа ва ње, ко је сам др жи за бо го на ча ли је и обо жу ју ћи дар, твр ди да ни је уи по ста зи ра но; сто га је у пи та њу не што дру га чи је од обо же ња ко је су оства ри ли и ко је зна ју оци. А бо жан стве ни Мак сим не са мо да га на зи ва уи по ста зи ра ним, већ и не по ста лим, и не са мо нество ре ним, већ и нео пи си вим и над вре мен ским, па су та ко и они ко ји уде о ни ча ре у ње му по ис то ме уса вр ше ни да бу ду не ство ре ни, бес по чет ни и нео пи си ви, иа ко су 269

14 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (2/2015) У по гла вљи ма ко ја сле де Мак сим до но си слич на со зер ца ња о Авра а му 54 и Мој се ју, 55 прем да не то ли ко обим на и ди рект на у по гледу на зна че ног про бле ма. Об ја шња ва ју ћи на чи не по дра жа ва ња све тих ко ји су жи ве ли пре и у вре ме За ко на, 56 Мак сим ка же да се оно што подра жа ва мо, а што у ко нач ном има хри сто ло шко зна че ње, њи ма зби ло обра зно, 57 ка ко ка же апо стол Па вле. 58 Но, под ову оп шту би блиј ску и отач ку фор му ла ци ју не мо же се под ве сти и оно што Мак сим го вори у ве зи са Мел хи се де ком. Јер Мел хи се де ко во уче шће у бо жан ској ствар но сти је уче шће оно га ко ји ди рект но зна ка ко тре ба љу би ти Бо га... и ко ји је не за др жи во 59 пре ва зи шао све чув стве но и ум но, сва ко вре ме, век и ме сто... и ко ји је се бе са вр ше но на нат при ро дан на чин ого лио од сва ко га деј ства по чу лу, ра зу му и уму... па се ви ше не ба ви ни чим при род ним или пи са ним, по што му је све што се мо же ре ћи или зна ти у пот пу но сти пре ва зи ђе но и ути ша но. 60 Раз ма тра ње про бле ма у истом прав цу да ље усме ра ва чи ње ница да у на став ку Мак сим ди рект но го во ри о ес ха то ло шком ка ракте ру ова квог ста ња. На и ме, по ве зу ју ћи га са еван ђел ском при чом о чо ве ку ко ји је пао у ру ке раз бој ни ци ма, 61 од но сно о ми ло сти вом Са мар ја ни ну, Мак сим ка же да ће ста ње пот пу не одво је но сти од ство ре них би ћа, а ко је је од ли ка са вр ше них и уси но вље ње о ко јем го во ри Еван ђе ље, Го спод да ро ва ти ка да по но во до ђе. 62 Ово стање је исто вре ме но и ста ње са вр ше ног зна ња ство ре ња на осно ву ло го са ко ји су у Хри сту, што нас по но во, по зи ва њем на при мер Го спод њих ха љи на ко је су се за сја ле, до во ди цен трал ном мо ти ву Де се те не до у ми це. 63 Да кле, хри сто ло шки ар ти ку ли сан про блем вре ме на је већ пред на ма. Но, пре по ку ша ја раз ре ше ња, нео п ход но је обра ти ти па жњу на Мак си мо во раз ма тра ње пи та ња вре ме на у кон тек сту ко змо ло гије ко је та ко ђе има за па же но ме сто у Де се тој не до у ми ци. по соп стве ној при ро ди по ста ли из не би ћа... Pa la mas, Grégo i re ( ), Défen se des sa ints hésycha stes, In tro duc tion, tex te cri ti que, tra duc tion et no tes par Jean Meyendorff, Se con de édi tion, Lo u vain, PG 91, 1145С 1148А. 55 Ibid., 1148А 1149С. 56 Ibid., 1149СD. 57 τυπικῶς, Ibid., 1149D Кор. 10, ἀσχέτως, PG 91, 1153ВС. 60 Ibid., 1153С. 61 Лк. 10, PG 91, 1153D 1156А. Cf. Лк. 10, Cf. PG 91, 1156A 270

15 В. Милићевић, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена 4. Теорија времена Вре ме је нео ту ђи ви, па у том сми слу и су штин ски аспект ство реног по сто ја ња без ко јег се оно не мо же ми сли ти. Вре ме је вид кон тингент но сти све та; свет, на и ме, ни ти је бес кра јан, ни ти је бес по че тан. Веч но је оно што сваг да по сто ји на исти на чин, а свет као сплет промен љи вих ствар но сти, исто вре ме но ме ђу соб но ис кљу чи вих и не раздво ји вих, та квим не мо же би ти. 64 Но, упра во склад ових ме ђу соб но ис кљу чи вих ства ри упу ћу је на по сто ја ње Тво р ца и Про ми сли те ља. 65 Те мељ но зна че ње у овим раз ма тра њи ма, али и уоп ште у Макси мо вој он то ло ги ји ство ре ног, има кон цепт кре та ња Све што се кре ће сва ка ко је по че ло да се кре ће. На и ме, ни је дан по крет не мо же би ти бес по че тан, по што ни је ни без у зро чан. По кре тач му је по че так, а узрок је оно што га при зи ва и ву че, тј. циљ ка ко јем се кре ће. 67 Да кле, узроч ност за Мак си ма има фи нал но зна че ње: 68 По кре тач је по че так сва ког по кре та оно га што се кре ће, а циљ је узрок у од но су на ко ји се кре ће (по што се ни шта не кре ће без у- зроч но), па по што не ма не по крет ног би ћа, из у зев оно га ко је пр во по кре ће (оно што пр во по кре ће сва ка ко је и не по крет но, по што је 64 Cf. Ibid., 1169CD. 65 Cf. Ibid., 1176ВС. 66 Основ на струк ту ра он то ло ги је ство ре ног... се са сто ји у те мељ ном од су ству иден ти те та уну тар по сто ја ња са мог би ћа, у рас тег ну то сти или про те за њу (διάστημα, διάστ ασις) би ћа ко је свој из раз на ла зи у стре мље њу (φορά), или пак, још од ре ђе ни је, у три ја ди на ста ја ња, кре та ња и ми ро ва ња (γένεσις, στάσις, κίνησις). Из ме ђу ова три сре ди шњи по јам кре та ња ука зу је на то да, иа ко су по че так и циљ огра ни че ног би ћа у се би иден тич ни, они то не мо гу би ти за са мо огра ни че но би ће. Ње го ва рас тег ну тост, ње го во по ста ја ње чи не ну жним да оно свој циљ до сти же кроз про цес тран зи ци је, Balt ha sar, Hans Urs von (2003), The Co smic Li turgy, 137. Та ко ђе, при ро да ни је ни шта дру го до ор га ни зо ва ни по крет... Она је спо соб ност, план (λόγος), по ље и си стем покре та, Ibid., 146; Он то ло ги ја ство ре ног би ћа је из у ча ва ње по кре та, Ibid., 154; cf. Sher wo od, Polycarp (1955), The Ear li er Am bi gua, 109. Из ван ред но ва жне ми сли за раз у ме ва ње Мак си мо вог кон цеп та кре та ња на ла зе се у Сед мој (PG 91, ; 1080CD) и Пет на е стој не до у ми ци (Ibid., 1217). Cf. PG 90, 1084AB; PG 91, 352A. 67 PG 91, 1177А. 68 Ари сто те лов ско уче ње о фи нал ној узроч но сти се пре по ру чи ва ло хри шћанским ми сли о ци ма с об зи ром на њи хо ву ве ру у бо жан ско про ви ђе ње, Tol lef sen, Torstein The o dor (2008), The Chri sto cen tric Co smo logy, 111. Сво је уче ње о узроч но сти Аристо тел из ла же у Фи зи ци 2.3 и Ме та фи зи ци 5.2 (пр вен ство фи нал ног узро ка v. Phys. 194а 32 33; 199a 30 32; cf. De Part. An ). Са же ти пре глед v. Fal con, An drea (2015), Ari sto tle on Ca u sa lity, The Stan ford Encyclo pe dia of Phi lo sophy (Spring 2015 Edi tion), ed. Ed ward N. Zal ta, to.stan ford.edu/ar chi ves/sp r2015/en tri es/aristo tle-ca u sa lity, при сту пље но године. 271

16 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (2/2015) бес по чет но), он да не ма ни бес по чет ног Кре ћу се и ра зум ска и ум стве на би ћа, по што им зна ње ни је су шти на, већ су штин ско настро је ње. 70 Мак си мов кон цепт кре та ња и узроч но сти за сни ва се на Ари сто те ло вим уви ди ма; 71 но, оно што тво ри су штин ску раз ли ку је Мак си мо во оче ки ва но ин си сти ра ње на он то ло шком зна че њу библиј ског кон цеп та ства ра ња, бу ду ћи да је за ње га по ми сао о бес почет но сти све та пре лест. 72 Свет упра во у том сми слу, тј. с об зи ром на то да је ство рен, не мо же би ти бес кра јан и бес по че тан, а ства ра ње и по кре та ње прак тич но су си но ни ми. Оно што про ис хо ди из овог по и сто ве ћи ва ња је то да чин по кре та ња и кре та ње као та кво не могу би ти веч ни; кре та ње мо ра има ти крај, а тај крај је исто вре ме но ње гов истин ски и фи нал ни узрок. Да кле, ка да кон цеп ту фи нал не узроч но сти при дру жи мо би блиј ски кон цепт ства ра ња до би ја мо тип узр оч но сти ко ји се по нај бо ље мо же озна чи ти као ес ха то ло шки. Кретање се очитује просто као постајање и нестајање појединачних бића; на нивоу суштине ἁπλῶς λεγομένη, 73 тј. обједињујуће категорије створеног, кретање се очитује као његова структурална стварност, и то с обзиром на за Максимову онтологију централне замисли сажимања и ширења, систоле и дијастоле. Систола и дијастола су механизми којима постоји створени свет; структурално кретање је покрет створеног бића од општег ка појединачном, и обратно. 74 Но, неодвојиви основ или потка систоле и дијастоле створеног је ширење и сажимање Логоса чија је тачка пресека Оваплоћење Сина Божијег PG 91, 1177А. 70 Cf. Ibid., 1177ВС. У овом одељку напоредо налазимо интуитивно, мистичко знање (γνῶσις) и разумску знаност (ἐπιστήμη) као одговарајућа настројења (ἕξεις) сушти на ум стве них и ра зум них би ћа, а у од но су на ко је су са став не си ле (συστατικαί δυνάμεις) ум и ра зум. 71 За ми сао кре та ња или про ме не за у зи ма цен трал но ме сто у Ари сто те ло вој онто ло ги ји; на и ме, кре та ње (κίνησις, μεταβολή) је про цес оства ре ња оно га што по стоји по тен ци јал но (δυνάμει, Phys. 201а 10; 27 29), а ње го во на че ло је са ма при ро да (Ibid., 200b12). Но, ка ко је ну жно да се све што се кре ће не чим (ὑπὸ τινός) и по кре ће, Ари сто тел по сту ли ра по сто ја ње пр вог не по крет ног по кре та ча (Ibid. 256а 13 14; Metaph. 1073а 23 24; 32 34). Но, ово ни ка ко не под ра зу ме ва да по сто ји по че так по крета ња; у пи та њу је веч ни од нос. Мо же се ре ћи да за Ари сто те ла ко нач ност би ћа ко ја се кре ћу ну жно под ра зу ме ва бес ко нач ност про це са по кре та ња. У том сми слу по сто ја ње вре ме на, не дво ји во по ве за ног са кре та њем као број по кре та с об зи ром на то ра ни је и ка сни је (κατὸ τὸ πρότον καὶ ὕστερον, Phys. 219а 3 4; 5 8), не под ра зу ме ва ну жно по сто ја ње по чет ка. Cf. Mi tra le xis, So ti ris (2014), Ever-Mo ving Re po se, Cf. PG 91, 1176D. 73 PG 91, 1177B; cf. Balt ha sar, Hans Urs von (2003), The Cosmic Liturgy, 158, n Cf. Ibid., 1177B 1180A; Balt ha sar, Hans Urs von (2003), The Cosmic Liturgy, ; Тун берг, Ларс (2008), Микрокосмос и посредник, Cf. PG 91, 1288А. 272

17 В. Милићевић, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена Вре ме и про стор су нео дво ји ви, што зна чи да се код Мак си ма на ве о ма ди рек тан на чин су о ча ва мо са кон цеп том про стор но-вре менског кон ти ну у ма. 76 Та ко је све из у зев Бо га увек од ре ђе но ме стом, а због то га ну жно и вре ме ном, те за то све од ре ђе но ме стом има вре мен ско на че ло по сто ја ња. 77 Он ар гу мен ту је да са мо по сто ја ње би ћа на на чин ко ји ни је прост, 78 а што је пр ви вид опи си во сти, предста вља сна жан и ве ли ки до каз то га да би ћа по су шти ни и по стан ку има ју по че так. Ко не би знао да се сва ко ме би ћу ка кво год оно би ло, из у зев са мом и је ди ном бо жан ском, а ко је за пра во по сто ји из над са мо га по сто ја ња, пред за ми шља ме сто, 79 а са њим увек, сваг да и нужно и вре ме? 80 Јер ни је мо гу ће за ми сли ти ме сто одво је ним од време на уки да њем истог 81 (јер су оба за јед но, по што се не на ла зе јед но без дру гог), ни ти се пак ика ко вре ме раз два ја од ме ста уки да њем ме ста; при род но је да се ме сто увек за ми шља са вре ме ном. Ме сним од ре ђе њем се по ка зу је да сва би ћа по сто је у од ре ђе ном ме сту. Јер оно са мо све од све га ни је из над све га (што би би ло не ра зум но и немо гу ће, то да са мо све бу де из над све га се бе), по што се од се бе и у се би опи су је, јер по сто ји по сле бес ко нач не си ле све у зроч но сти ко ја све опи су је, и за то му је гра ни ца спо ља шња. Та ко је са ме стом свега, ка ко не ки и од ре ђу ју ме сто го во ре ћи да је ме сто оно што спо ља окру жу је све, или по ло жај из ван све га, или гра ни ца са др жи те ља ко јом се са др жа но об у хва та. А вре мен ским од ре ђе њем је ука за но да би ћа 76 С об зи ром на аси ме трич ни ка рак тер то га кон ти ну у ма, о че му го во рим касни је, ве ру јем да се у скла ду са је зи ком са вре ме них фи зич ких те о ри ја о вре ме ну, по ла зе ћи од уви да Св. Мак си ма, без за др шке мо же го во ри ти као о че твр тој ди мензи ји, по ред три про стор не, кон ти ну у ма про стор-вре ме. Ова те ма, на рав но, зах тева по себ но раз ма тра ње. Стан дар дан и при сту па чан пре глед са вре ме них кре та ња у при род но на уч ној ко змо ло ги ји на ла зи се у по пу лар ном и оп ште при хва ће ном де лу Сти ве на Хо кин га (Ste ven Haw king) A Bri ef Hi story of Ti me, срп ски пре вод: Ho king, Sti ven (2013), Krat ka po vest vre me na, Vul kan, Be o grad. Ви ди и: Schlick, Mo ritz (1920), Spa ce and Ti me in Con tem po rary Physics: An In tro duc tion to the The ory of Re la ti vity and Gra vi ta tion, ren de red in to En glish by He nry L. Bro se, Ox ford Uni ver sity Press; Ma u dlin, Tim (2012), Phi lo sophy of Physics: Spa ce and Ti me, Prin ce ton Uni ver sity Press. Не сте рук, Алек сеј В. (2013), Ко смос све та и ко смос Цр кве: Све ти Мак сим Ис по вед ник, са време на ко смо ло ги ја и сми сао уни вер зу ма, По зна ње си ла ства ра ња си лом Вас кр се ња, ур. Епи скоп Мак сим (Ва си ље вић), ПБФ Се ва сти јан прес, Бе о град Лос Ан ђе лес, , да је по ку шај ши рег са гле да ва ња од но са уви да са вре ме не ко змо ло ги је и бого слов ских ста во ва Св. Мак си ма Ис по вед ни ка. 77 PG 91, 1180AB; питање поделе и наслова појединих одељака разматра Sherwood, Polycarp (1955), The Ear li er Am bi gua, τό πῶς εἶναι ἔχον, ἀλλ οὐχ ἁπλῶς, Ibid., 1180Вf. 79 τό ποῦ. 80 τό πότε. 81 διωρισμένον κατά στέρησιν. 273