Број 30 - Страна 42 Службени лист града Крагујевца 10. октобар године.

Transcript

1 Број 30 - Страна 42 Службени лист града Крагујевца 10. октобар године. Скупштина града Крагујевца, на основу члана 32. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања («Службени гласник РС» бр.62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05, 81/05, 83/05 и 101/05), члана 2. и члана 3. Одлуке о критеријумима за утврђивање мреже дечјих вртића и основних школа («Службени гласник РС» број 13/04) и члана 22. став 1. тачка 6. и тачка 8. Статута града Крагујевца («Службени лист града Крагујевца«бр.18/08) на седници одржаној дана године, донела је О Д Л У К У о изменама и допунама Одлуке о мрежи дечјих вртића Члан 1. Члан 2. Овлашћује се Одбор за нормативна акта да утврди и објави пречишћен текст Одлуке о мрежи дечјих вртића. Члан 3. Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном листу града Крагујевца». СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА Број: /08-I У Крагујевцу, године ПРЕДСЕДНИК Саша Миленић,с.р У члану 4а тачка 2. Одлуке о мрежи дечјих вртића («Службени лист града Крагујевца» бр. 2/06,11/06, 13/06 и 16/07), редни број 10. и 14. табеларног приказа, мењају се тако да гласе: Р. бр. Назив школе Седиште и адреса Издвојена одељења школе у месту 10. ОШ "Јулијана Ћатић" Страгари Влакча Ул. Жике Пинтера бр ОШ "Јован Поповић" Крагујевац Ул. Краља Милана бр.14 Скупштина града Крагујевца, на основу члана 54. став 1. Закона о планирању и изградњи (''Сл. гласник РС'', бр.47/03 и 34/06), Одлуке о изради плана детаљне регулације бање Вољавче у Страгарима (Сл. лист града Крагујевца'', бр.03/08), и члана 22. тачка 5. Статута града Крагујевца (''Сл. лист града Крагујевца'',бр.18/08) на седници одржаној дана године, донела је ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ "БАЊА ВОЉАВЧА" У СТРАГАРИМА 1.1. ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ПЛАНСКИ ОСНОВ за израду Плана детаљне регулације Бање Вољавча у Страгарима: Шумарице Дивостин Драча Облици рада Припремни предшколски програм Припремни предшколски програм - Просторни план општине Крагујевац (Сл.лист Региона Шумадије и Поморавља бр. 16/88, 21/89 и 4/03); 1.2. ГРАНИЦА ЗАХВАТА ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ У захват ПДР "Бање Вољавча" улазе следеће катастарске парцеле: кп.бр. 2406; 2408; 3235/1; 3235/2; 3237; 2442/1,2,3; 2442/4; 2444/24; 2444/3; 2409, 2410; 2411; 2412; 2413; 2414; 2415; 2416; 2417; 2418; 2419; 2420; 2421; 2423; 2424/1; 2424/2; 2425; 2426; 2427; 2427; 2429; 2430/2; 2430/3; 2430/4; 2430/5; 2431; 2432; 2433/1; 2433/2; 2434/1; 2434/2; 2436/1; 2437; 2438; 2439/1; 2439/2; 2439/3; 2440; 2441/1; 2441/2; 2441/3; 2442/1; 2442/2; 2442/3; 2442/4; 2444/2; 2444/3; 2405; 2406; 2555/1; 2592/1; 2592/2; 2592/3; 2592/4; 2593/1; 2593/3; 2593/4; 2594/1; 2594/2; 2596; 2601/1; 2602/1; 2602/2; 2602/3; 2603/1; 2603/2; 2603/3; 2598/3; 2598/2 и 3258.

2 10. октобар године. Службени лист града Крагујевца Број 30 Страна 43 Граница захвата ПДР "Бање Вољавча" креће од тачке «А» - четворомеђе коју чине следеће катастарске парцеле: кп.бр. 2598/1, 2599, 2600 и 2601/1. Од ове тачке граница наставља граничном линијом кп.бр. 2601/1 са 2600 и 2430/1. Затим граничном линијом кп.бр. 2430/1 са 2430/4, 2430/5, 2430/2, 2431, 2432, 2433/1, 2434/1, 2436/1 и кп.бр и долази у четворомеђу коју чине катастарске парцеле 2430/1, 2437, 2438 и 2430/2. Од ове четворомеђе граница наставља граничном линијом кп.бр. 2430/2 са кп.бр и 2439/1; кп.бр са кп.бр. 2439/1, 2439/3, 2440, 2441/1, 2442/1, 2444/3 и 2444/2; кп.бр. 2444/2 са кп.бр и 2444/1, односно долази у тромеђу коју чине катастарске парцеле: кп.бр. 2444/1, 2444/2 и кп.бр Од ове тромеђе граница иде до тачке «Б» чије су координате ,45 и ,84 од тачке «Б» граница иде до тачке «Ц» чије су координате Y = ,44 X = ,36. Од тачке «Ц» иде у тачју «Д» чије су координате Y = ,58 X = ,81. Од тачке «Д» граница наставља граничном линијом коју чине кп.бр са кп.бр и долази у тромеђу коју чине катастарске парцеле: кп.бр. 2405, 2406 и 2404/1. Од ове тромеђе граница наставља граничном линијом кп.бр. 2404/1 са кп.бр и 2408, и кп.бр са кп.бр. 2404/1, 2407/1, пресеца кп.бр и долази у тачку «Е» чије су координате ,18 и ,74. Од тачке «Е» граница наставља граничном линијом кп.бр са кп.бр. 2369, 2606 и кп.бр и иде до тачке «Ф» чије су координате ,10 и ,28. Од тачке «Ф» граница пресеца катастарску парцелу кп.бр и долази до трећег прелома између катастарских парцела кп.бр и кп.бр Од овог прелома граница наставља двомеђом кп.бр и кп.бр и долази до тромеђе коју чине ове две парцеле са кп.бр. 2555/1. Од ове тромеђе граница пресеца кп.бр. 2555/1 и долази у «Г» чије су координате Y = ,88 и X = ,76. Од тачке «Г» граница наставља левом обалом потока гледано узводно и долази у тачку «Н» чије су координате Y = ,76 и X = ,98. Од ове тачке «Н» граница наставља даље ивицом шкарпе овог потока до тачке «М» чије су координате Y = ,59 и X = ,70. Од ове тачке граница пресеца поток и пут Вољавча-Страгари и долази у тачку Р (Y = ,09; X = ,20) која се налази на левој страни пута Вољавча-Страгари. Од тачке «Р» граница наставља левом страном наведеног пута све до тромеђе коју чине следеће катастарске парцеле: кп.бр. 3258, 2587 и кп.бр. 2586/4. Од ове тромеђе граница наставља граничном линијом кп.бр (пут) и кп.бр. 2586/4. Затим гранична линија пресеца пут кп.бр и долази у четворомеђу коју чине следеће кат. парцеле: кп.бр. 3258, 2594/1, 2596 и кп.бр Од ове четворомеђе граница наставља граничном линијом кп.бр са кп.бр и кп.бр. 2603/4; кп.бр. 2604/4 са кп.бр. 2603/1; кп.бр. 2598/1 са кп.бр. 2598/2, 2598/3, 2602/1 и кп.бр. 2601/1 и долази у почетну тачку «А». Све катастарске парцеле (целе и делови) унутар овако дефинисаног захвата, предмет су Програма и Плана детаљне регулације. Површина захвата износи 9,23 ха. Графички прилог бр. 2 - Граница захвата плана, Р=1: Као графичка основа за израду ПДР, на располагању је Дигитални катастарскотопографски план, Р = 1 : Графички прилог бр. 1 - Геодетска подлога, Р=1: ИЗВОД ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ рема Просторном плану општине Крагујевац, предметни захват је у целости дефинисан као потенцијална минерална бања у оквиру туристичког подручја које обухвата простор Рудника (северозападни део градске територије), са општом подршком у насељу Страгари, као најразвијенијем насељу на рудничком потезу, и центру заједнице села у оквиру градске мреже насеља. Основ за спровођење ППО на овом простору требало је да буде Урбанистичко уређајна основа за насеље Страгари, која (иако завршена године) никада није усвојена. Ова УУО на простору "Бање Вољавча" планира изградњу савременог купатила са мањим хотелским капацитетима (до 50 лежаја), уз успостављање функционалне везе са планираном туристичком зоном већег капацитета (хотел до 100 лежаја, затворени базен, отворени спортски терени) у централном делу насеља Страгари. Графички прилог бр. 4 - Извод из Урб. уређајне основе Страгари, Р=1: С обзиром да је израда Просторног плана Града Крагујевца у завршној фази (Предлог Просторног плана), потребно је усагласити програм и концепт ПДР "Бање Вољавча" са поставкама ППГ. Наиме, у Стратегији просторног развоја Града Крагујевца (1.фаза израде ППГ), простор Рудника је валоризован као зона са највећим еколошким капацитетом и условима за даљи одрживи развој и коришћење природних ресурса (Еколошка зона Рудник-Страгари). Природне

3 Број 30 - Страна 44 Службени лист града Крагујевца 10. октобар године. карактеристике подручја представљају базу за развој свих програма одрживог туристичког коришћења простора и природних ресурса, а његов туристички карактер подржава чињеница да се простор развија у оквиру јединствене целине планине Рудник као највеће планине централне зоне Србије, коју Град Крагујевац дели са општинама Горњи Милановац и Топола (Туристичко подручје Рудник). Огранци Рудника, на основу синергије природних потенцијала, културно-историјских обележја, фолклорних и етнолошких атрактивности, представљају неискоришћен туристички потенцијал, са вишесезонском и вишенаменском туристичком понудом. Графички прилог бр Извод из Просторног плана Града Крагујевца - Намена површина, Р=1: АНАЛИЗА И ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗАХВАТА ПОЛОЖАЈ, МЕСТО И УЛОГА ПРОСТОРА ОБУХВАЋЕНОГ ПЛАНОМ И ЊЕГОВО ОКРУЖЕЊЕ Предметни захват се налази у северозападном делу територије Града, на 39- том км од Крагујевца, у атару насеља Страгари, тачније у клисури Вољавачког потока, а са обе стране локалног пута Страгари Манастир Вољавча (Л 333). Овај простор намењен туристичком развоју (према ППО/ППГ Крагујевца), у ширем окружењу има значајно споменичко наслеђе из периода средњевековне Србије, што несумњиво увећава његове туристичке потенцијале. Значај рудничке области у овом периоду могао би да се презентује груписаним етнолошким, фортификациним и сакралним представама, као што су: - манастир Благовештење Рудничко (крај 14.века). - манастир Вољавча (почетак 15.века; у конаку манастира је заседао Правитељствујушчи Совјет). - црква Петковица (крај 13.века). - средњевековни град Сребрница (крај 14.века), - кућа Танаска Рајића (I српски устанак). - манастир Никоље (почетак 15.века; територија општине Топола). - манастир Враћевшница (16.век; територија општине Г.Милановац). - насеље Љубичевац (јединствена природна и етнолошка целина. чији је полифункционални карактер у споју природе и амбијента). Национални друмски транзитни правац М.23 усмерен је ка овом подручју велике потенцијалне туристичке понуде Града. Најзначајнији двосмерни итинерер, почиње силаском са М.23 (на петљи "Светиња") на регионални пут ка подручју Рудника (Р.215). Након кретања маршрутом регионалних и локалних путева у гравитационој зони М.23, туриста у транзиту се поново враћа на овај пут, ради главног циља путовања. У том циљу, значајно је формирање информативнопропагандних пунктова, за анимирање туриста о значајним туристичким дестинацијама подручја, као и пратећих садржаја (одморишта, бензинске станице и мотели). У односу на саобраћајне везе, ово подручје има веома повољан положај: шири саобраћајни оквир чине државни путеви М.23, М.22 и М.4. Функционалном надградњом мреже локалних путева, тзв. еколошким трасама, могуће је остварити кружни ток кретања кроз најатрактивнија подручја Рудника. Насеље Страгари лежи на једном од саобраћајних прилаза ширем подручју Рудника (Р.215), као једна од капија туристичког подручја Рудник. Бања Вољавча је са Страгарима повезана локалним путем Л 333, који иде до Манастира Вољавча КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА У ЗАХВАТУ ПЛАНА Опште карактеристике простора Суштину стратегије развоја савремених бања чини тенденција "да се активира самосвест о одговорности према сопственом здрављу и створе понуде које су оријентисане ка кориснику". Нарастајуће потребе и свеобухватни приступ кориснику за резултат имају комплексну понуду, што се дефинише као "wellbeing".(обнављање ума, тела и духа), што чини суштину оријентације европских бања. Простор у захвату Плана треба да промовише бањско-лечилишни туризам, (физикална и орална терапија бањском водом, и wellness услуге), допуњен комплементарним програмима ловног (постоје природни услови) и културног туризма (споменици културе и културне стазе), према "новом бањском концепту". Простор карактерише неуређеност и неадекватна организација, уз неквалитетан грађевински фонд који угрожава амбијент, непотпуна саобраћајна и инфраструктурна повезаност, затвореност према окружењу,

4 10. октобар године. Службени лист града Крагујевца Број 30 Страна 45 неформиран систем регулације, Бањску воду повремено користи импровизовано јавно купатило и приватни базен за рекреацију. Локација се одликује атрактивношћу и малом изграђеношћу, али и могућношћу изградње кроз заокружење постојећих или формирање нових елемената урбанистичкоархитектонске композиције, уз успостављање континуитета система регулације у непосредном окружењу. Бања Вољавча представља специфичност Туристичког подручја Рудник, и намеће императив репрезентативног уређења, опремања и презентације, као и заштите простора, уз његово стално унапређење. Карактеристике простора са аспекта еколошке валоризације Према еколошкој валоризацији простора за ППГ Крагујевца, простор у захвату плана се налази у Еколошкој зони Рудник - Страгари, у оквиру јединствене целине планине Рудник. Пријатан крајолик, повољна микроклима, густа шума и водотоци, уз историјско наслеђе, чине да ова зона има богат природно културноисторијски значај за регион. Упркос добром еколошком потенцијалу, уже подручје Страгара има озбиљне еколошке проблеме. Основни проблем представља недостатак одрживог и економичног развоја програма фабрике у Страгарима, као и санација и рекултивација основне депоније азбестног јаловишта на потезу према Котражи и новог јаловишта у долини Јасенице. Валоризацијом простора за даљи урбани развој, захват Бање Вољавча припада Зони са посебним режимом заштите - зоне изворишта водоснабдевања, за које је потребно: а) Утврдити катастар загађивача животне средине, као један од основних инструмената интегралног управљаља животном средином на локалном нивоу. б) Према пројекту санитарне заштите и утврђеним границама зона санитарне заштите, спроводити мере заштите и контроле изворишта. Те зоне су: - зона непосредне заштите (зона строгог надзора), - ужа зона заштите (зона ограничења), - шира зона заштите (зона надзора). ц) Спроводити континуалну контролу режима рада изворишта, квалитет воде у изворишту и дистрибутивној мрежи (режим рада изворишта, као и контрола квалитета воде, тј. узорковање и анализе, дефинисане су законским прописима и пратећим актима). Микролокацијски, у оквиру захвата доминира измењен природни амбијент, са нарушеним природним окружењем, где изостају улагања у заштиту екосистема (потока и шуме), изворишта водоснабдевања и свеукупне животне средине. Зону карактерише и недостатак уређених зелених површина, нерешено питање одвођења и пречишћавања отпадних вода. Начин коришћења и управљања простором у постојећем стању, представља могућност неконтролисаних утицаја са могућим иреверзибилним последицама по животну средину и укупну еколошку вредност подручја (парцијална анализа услова за коришћење лековитих вода, услови за изградњу објеката, непотпуна инфраструктурна и комунална опремљеност). Изразита еколошка осетљивост намеће обавезу превентивног планирања и успостављања правила уређења и грађења, тј. одговорног управљања простором. Доминтни облици рељефа у оквиру захвата су валовите падине и јаруге са бањском долином. Најнижа кота је око 330 мнв., а највиша око 430 мнв. Комплекс има изразит нагиб, који је посебно изражен на левој обали потока од северозапада према југоистоку, а на десној обали је супротан од југоистока према северозападу. Просечан нагиб на левој обали износи око 40%, а на десној око 50%. Општа експонираност на левој обали је југоисточна, а на десној северозападна, док је експонираност појединих микролокација, с обзиром на рељеф, разнолика. У средишњем деклу комплекса, на терену кроз који протиче поток, доминира равна површина. На целом захвату заступљен је јединствен тип земљишта смеђе кисело на пешчару. То је типично шумско земљиште. Комплекс је обрастао шумом храста китњака и граба који је овде аутохтона врста. Доминантна асоцијација је Querceto carpinetum. Друга доминанта у дендрофлори је багрем. Шума је делимично изданачког порекла и у већој мери деградирана, а земљиште еродирано. Графички прилог бр Извод из Просторног плана Града Крагујевца - Еколошка валоризација, Р=1 : Геолошке, инжењерскогеолошке и сеизмичке карактеристике простора На основу Геолошке подлоге за Просторни план Града Крагујевца, према геолошком саставу, морфологији и постојећем стању терена, земљиште у захвату плана већим делом припада комплексу везаних, добро окамењених стена, тачније седиментним и метаморфним карбонатним стенама (кречњаци), са следећим инжењерскогеолошким својствима: - масивне до банковите стене, лако растворљиве под дејством киселих киша, са карактеристичним карстним облицима.

5 Број 30 - Страна 46 Службени лист града Крагујевца 10. октобар године. - пукотинске и кавернозне порозности. Земљиште у крајњем југозападном делу захвата плана, припада седиментним и метаморфним кластичним и кластично карбонатним стенама (пешчари, лапорци, глинци, алевролити, конгломерати и ређе лапоровити кречњаци - флиш), са следећим инжењерскогеолошким својствима: - изразито анизотропан комплекс у погледу физичко-механичких својстава и у зависности од степена тектонске оштећености. - слабо водопропусна средина, подложна површинским изменама, као и развоју егзогеодинамичких процеса. У захвату плана је сталан водоток (Вољавачки поток), као и извориште олигоминералне, хипотермалне воде, издашности < 5 л/сек. Графички прилог бр Извод из Просторног плана Града Крагујевца - Геолошка подлога, Р=1 : ПОСТОЈЕЋА НАМЕНА ПОВРШИНА Постојећу структуру коришћења земљишта чине површине са јавним коришћењем и остале површине. ПОВРШИНЕ СА ЈАВНИМ КОРИШЋЕЊЕМ - бањско купатило са експлоатационим бунаром. - зеленило (неуређене зелене површине). - водене површине (нерегулисани водоток - Вољавачки поток). - саобраћајне површине (локални пут, колски прилази, пешачка стаза). Бањско купатило Ова намена заузима 0,08 ха, и чине је: - објекат Бањског купатила (72 м²), са припадајућим партером и приступном стазом, чија је даља експлоатација (купање хладном или загрејаном бањском водом) могућа само након адаптације објекта. Објекат је архитектонски и обликовно неадекватан и непримерен амбијенту. Партер је неуређен, а приступ објекту отежан. - експлоатациони бунар (2006.год.), на око 10м од објекта купатила. - објекат за загревање воде (преко пећи на дрва и казана из кога се разводном мрежом топла вода одводи у каде), непримерен локацији (угрожава амбијент Бање). На локацији постоје 3 "појаве" бањске воде. Прва је каптиран извор у самом објекту бањског купатила. Друга представља истражну бушутину из 1958.год. дубине 107м, на десној страни бањског потока. Трећа је извор каптиран од стране приватног лица, на левој страни потока. Истраживањима из 1992.год. и осматрањем режима на три "појаве", потврђено је постојање издани подземних вода са повишеном температуром (око 24 0 С), укупне издашности око 2,5 л/сек. Изградња новог истражно-експлоатационог бунара (дубине 37м) треба да обезбеди економичну експлоатацију и вишенаменско коришћење ресурса подземних вода Бање Вољавча, како у квантитативном тако и у квалитативном смислу. Резултатима истраживања је потврђено постојање издани подземних вода са температуром око 24 0 С и оптималним капацитетом бунара од око 3,5л/сек, за срачунату депресију до 2м за период од 6 месеци током рецесионог периода (из "Елабората о резервама дела изворишта термоминералних вода Бање Вољавча", Деконта д.о.о. - предузеће за услуге у области заштите животне средине, Београд, 2008.год.) Зеленило Постојеће стање зеленила огледа се у присуству доминантне шумске аутохтоне заједнице храста и багрема. Култивисаног зеленила, односно уређених зелених површина са одређеном наменом, нема. Услови озелењавања на предметном захвату морају бити пејзажно специфични, са максималним очувањем постојећег фонда. Увођење нових врста мора захтевати пажљив одабир и распоред у оквиру бањског комплекса. Неуређене зелене површине заузимају 2,60 ха. Површинске и подземне воде Кроз планско подручје протиче Вољавачки поток, док је у планском захвату извориште слабоминералне воде, са плитком водоносном издани. Према подацима добијеним на основу истраживања ("Комплетна физичко-хемијска анализа минералне воде са извора Бање Вољавча у Страгарима и стручно мишљење о њеној терапијској вредности", Институт за рехабилитацију-београд), испитивана вода припада слабо минерализованим олигоминералним водама, чији суви остатак на С износи само 0,1353 гр/л. Мала минерализација ове воде дозвољава њену оралну употребу, без штетних последица. Она може да се користи као помоћно лековито средство код следећих обољења: микроуролитијаза, песак у мокраћним путевима, стања након хирушких интервенција на уринарном тракту, хроничне инфекције бубрега у мокраћним путевима. Терапијску вредност овој води даје и њена температура од око 24 0 С,

6 10. октобар године. Службени лист града Крагујевца Број 30 Страна 47 што је сврстава у хипотермалне воде. Обзиром на свој хипотермализам и слабу минерализацију, испитивана вода могла би да се користи и у рекреативне сврхе. Постојеће извориште намеће потребу дефинисања зона заштите изворишта и утврђивање њихових граница (према Правилнику о начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће): 1. Зона непосредне заштите (зона строгог режима) - обухвата кружну површину полупречника 50 м око изворишта. 2. Ужа зона заштите (зона ограничења) - обухвата површину са бањским потоком, као централним мотивом у оквиру планског подручја. Зона је подељена на три подзоне: а) "Бања" - зона која обухвата простор који се наслања на зону непосредне заштите, низводно од извора, испод пута. б) "Зеленило" - зона која обухвата простор узводно и низводно од извора, испод пута, дуж бањског потока. в) "Туристичко становање" - зона која обухвата простор изнад пута ка Манастиру Вољавча и постојећу шуму у залеђу. То је зона санације и ревитализације. 3. Шира зона заштите (зона надзора) - обухвата подручје ван граница плана. Водене површине (нерегулисани Вољавачки поток) заузимају 0,55 ха. Саобраћајне површине Путна мрежа Бања Вољавча је са насељем Страгари повезана локалним путем Л 333, који иде од Манастира Вољавча. Страгари леже на једном од саобраћајних прилаза туристичком подручју Рудника (Р.215), чији шири саобраћајни оквир чине државни путеви М.23 (прикључак на петљи "Светиња"), М.22 и М.4 (прикључак ван територије Града). Пут Р.215 представља својеврсни двосмерни итинерер за туристички транзит у оквиру мреже поменутих државних путева. Функционалном надградњом мреже локалних путева тзв. еколошким трасама, могуће је остварити кружни ток кретања кроз најатрактивнија подручја Рудника, уз повезивање етнолошких, фортификационих и сакралних представа. Улична мрежа Подручје плана се ослања на централну саобраћајницу (траса Л 333), која представља везу на путну мрежу. Интензитет и брзина саобраћаја нису велики, због конфигурације терена, изведеног регулационог профила (< 5 м) и "слепог" завршетка саобраћајнице (Манастиром Вољавча). Остале саобраћајнице тангирају захват плана и представљају колске прилазе групацији објеката у ужем или ширем окружењу. Унутар комплекса не постоје изграђене јавне саобраћајне површине. Стационарни саобраћај У оквиру комплекса не постоје простори опредељени за стационирање путничких возила, већ се паркирање углавном врши у регулацији главне саобраћајнице (Л 333), што њен изведени регулациони профил не омогућава. Пешачки саобраћај Унутар посматраног захвата, укључујући регулациони профил главне саобраћајнице у комплексу (Л 333), не постоје изграђене посебне површине за кретање пешака, осим пешачке стазе (камена подлога) испод главне саобраћајнице, паралелне са бањским потоком. Саобраћајне површине заузимају 1,04 ха. ОСТАЛЕ ПОВРШИНЕ - туристичка рекреација (отворени базен). - становање (породично и викенд). - шуме. Туристичка рекреација На површини од 0,06 ха, обухвата: - објекат отвореног базена димензија 13 х 7 м, са пратећим садржајем на око 140 м² бруто развијене грађевинске површине, чија је даља експлоатација (купање бањском водом) могућа само након адаптације објекта, уз адекватно регулисање одвода отпадних вода. Објекат је архитектонски и обликовно неадекватан и непримерен амбијенту. - припадајући партер објекта базена и пратећег објекта, као и приступну стазу која савладава велику денивелацију између главне саобраћајнице и објекта базена. Партер је делимично неуређен, а приступ објекту отежан. Становање На површини од 1,02 ха, обухвата: - групацију слободностојећих објеката малих густина становања (викенд и породично становање) са горње стране главне саобраћајнице (око 1000 м² БРГП). Постојеће

7 Број 30 - Страна 48 Службени лист града Крагујевца 10. октобар године. објекте је могуће уклопити у планирану туристичку намену простора, увођењем услуга туристичког смештаја. Постојеће архитектонско-обликовно решење објеката, прилагођено је конфигурацији терена (велики пад од северозапада према југоистоку), што је потребно испратити начином озелењавања и адекватним избором врста, како би се објекти амбијентално уклопили у планирано окружење. - групацију слободностојећих објеката малих густина становања (викенд и породично становање) са доње стране главне саобраћајнице (око 500 м² БРГП). Постојећи грађевински фонд је углавном изузетно лош, добар део објеката је напуштен и препуштен зубу времена, тако да је њихова даља експлоатација (туристичке услуге - смештај, трговина, угоститељство) могућа само након адаптације, или потпуне замене новим објектима. С обзиром да је овај простор језгро бањских туристичких садржаја, објекти су архитектонски и обликовно неадекватни и непримерени амбијенту, а намена становања малих густина некомпатибилна значају локације. Партер је углавном неуређен, а приступ унутрашњости комплекса отежан, због изразитог пада терена ка бањском потоку. Шуме Шуме обухватају површину од 3,88 ха, што предтавља преко 40% планског захвата. Шумски појас који излази на главну саобраћајницу, погодан је за промену намене у циљу заокруживања зоне породичног и викенд становања (са услугама туристичког смештаја). ПОСТОЈЕЋА НАМЕНА ПОВРШИНА Биланс површина (ха) 1. бањско купатило 0,08 2. зеленило (неуређене зелене површине). 3.водене површине (вољавачки поток) 2,60 0,55 4. саобраћајне површине 1,04 Површине са јавним коришћењем 1. туристичка рекреација (отворени базен) 2. становање (породично и викенд) 4,27 0,06 1,02 3. шуме 3,88 Остале површине 4,96 УКУПНО - захват ПДР 9,23 Графички прилог бр.5. - Постојећа намена површина, Р= 1: КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА Водопривредна инфраструктура Снабдевање водом Постојећи бањски комплекс нема решено питање водоснабдевања. Користе се извори и бањска вода. У околини нема значајнијих извора који би се могли каптирати за водоснабдевање. Одвођење санитарних отпадних вода Санитарне отпадне воде из постојећих објеката одводе се у обичне и септичке јаме, а из њих у поток. Одвођење атмосферских отпадних вода Атмосферске воде отичу површински. Телекомуникације У захвату плана не постоје подземно вођени ТТ каблови, али постоји ваздушна ТТ мрежа. У захвату плана нема базних станица мобилне телефоније. Електроенергетска инфраструктура У захвату плана постоји изграђенa стубна трафостаница 10/0.4 kv/kv, далековод 10kV и нисконапонска мрежа на бетонским стубовима. Термоенергетска инфраструктура У захвату плана не постоји изграђена било каква гасна станица или топловодна инфраструктура. 2. ЦИЉЕВИ И ОСНОВНИ КОНЦЕПТ ПЛАНА 2.1. ЦИЉЕВИ ПЛАНА Сврха израде Плана детаљне регулације "Бање Вољавча" је постављање средњорочног и дугорочног концепта развоја главних (носећих) и њима комплементарних активности, као и прецизирање фаза оствариве реализације у периоду до 2013., односно године (први и други плански хоризонт ППГ). Циљеви плана су: - валоризација главних потенцијала и избор носећих активности. По својим природним ресурсима (хипотермалне, слабоминералне воде), као и по свом положају у саставу туристичког подручја Рудник, Бања Вољавча ће свој будући развој темељити на бањсколечилишној и "wellness" понуди, уз развој комплементарних активности (лов, лековито биље, шумски плодови, планинарење, авантуре, културне стазе).

8 10. октобар године. Службени лист града Крагујевца Број 30 Страна 49 - рационалније коришћење земљишта у захвату плана. - обезбеђење смештајних капацитета за планирани број од 300 стационарних туриста, односно глобално одмеравање свих активности и функција у захвату плана за максимално 400 једновремених корисника. - планско детерминисање, уређење, коришћење и заштита грађевинског земљишта у свим облицима власништва. - укључивање основног улазно-излазног саобраћајног правца (Л 333) у планирану намену и садржаје Бање, уз што мање просторних конфликата. Овај правац условљава и планирану саобраћајну мрежу Бање. - обезбеђење довољне количине пијаће воде за све планиране капацитете, као и довођење бањске воде са изворишта до директних корисника. У том смислу, намеће се и потреба сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода. - производња топлотне енергије алтернативним изворима енергије (геотермална енергија подземних вода и плитких слојева земље), што ће обезбедити високи енергетски стандард корисницима, уз смањење емисије CO 2 у атмосферу (у складу са Kyoto протоколом). - планирани развој Бање манифестоваће се повећањем интензитета коришћења простора, што је стална латентна могућност нарушавања квалитета животне средине. То може деловати ретроградно на садржаје и активности које су развојни приоритети Бање. Зато је један од значајнијих циљева, обезбеђивање прописаног нивоа комуналног уређења, уређење водотока, а пре свега заштита изворишта минералних вода, као и њихово контролисано коришћење. - успостављање система регулације на простору који у претходном периоду није био покривен овим нивоом урбанистичке документације, уз усклађивање концепта регулације са стањем на терену. - омогућавање изградње нових објеката, са израженом репрезентативношћу у програмима везаним за туризам. Адаптација, реконструкција, ремоделација, или замена новим, мањег броја постојећих објеката у циљу њиховог прилагођавања амбијенту, тј. уклањање недекватних објеката који угрожавају амбијент. - заштита и унапређење животне средине на ширем простору плана, засновани на успостављању одрживог управљања природним вредностима, превенцији, смањењу и контроли свих облика загађења. - стварање нових радних места (директно 10 + индиректно 30, након реализације 1.фазе плана; 50 у току реализације ове фазе) ОСНОВНИ КОНЦЕПТ ПЛАНА Зона туристичке изградње у Бањи Вољавча пружа се линеарно дуж Вољавачког потока, тачније уз главну саобраћајницу (Л 333), на падинама које су по природним условима могуће за овај вид изградње. Узано корито водотока са стрмим падинама у залеђу, не дозвољава просторно ширење туристичке зоне, као ни формирање разгранатије саобраћајне мреже. Уклапајући се у природни амбијент, планирани концепт туристичке изградње прати морфолошке облике тла ниским просторним структурама, уз формирање неколико реперних објеката више спратности, ради постизања визуелног композиционог акцента. Пошто су интензитет и брзина саобраћаја мали, опредељена је планска варијанта која не одстрањује саобраћајни транзит из читаве туристичке зоне, али омогућава обилазак самог бањског језгра, као и паркирање на улазу у комплекс, одатле се могу успоставити добре пешачке везе са туристичким пунктовима. Потребно је забранити сваку изградњу и коришћење простора, које није у складу са основном наменом. Одржавање нижег коефицијента изграђености, условљава основну концепцију организације простора. Планирани капацитет зоне (стационарни туристи, дневни корисници), условљава структуру објеката смештаја ("wellness" центар, породични и викенд објекти са услугама туристичког смештаја) и друге туристичке садржаје (бањско купатило, специјална болница, туристичке услуге и рекреација). У планском периоду, осим смештајних капацитета, потребно је повећати и њихову искоришћеност (број ноћења по лежају), као и просечно време туристичког боравка и сезону коришћења туристичких капацитета, све у циљу повећања туристичког промета. Индиректни ефекти туристичког промета, поред запослености у туризму, јавиће се и у комплементарним гранама (трговина, угоститељство, грађевинарство). Основни проблем функционисања ове туристичке зоне је неконтинуирана туристичка намена на целом простору, што се превазилази линеарним активирањем простора који повезује доминантне туристичке пунктове. Изградња бањског комплекса Вољавча подељена је у две фазе. 1) У првој фази је планирана: - изградња објеката јавне комуналне инфраструктуре у циљу стварања предуслова за изградњу бањског комплекса. - изградња јавних чесми (2-3)

9 Број 30 - Страна 50 Службени лист града Крагујевца 10. октобар године. - изградња и опремање бањског купатила у непосредној близини изворишта (мин 300 м 2 БРГП) - кинези, електро, магмето, фото, термо и хидро-терапија. Оријентација у овој фази је на туристичке услуге у оквиру приватног сектора, и то: - трговина, угоститељство, смештај и туристичка рекреација у зони комерцијалних функција. - услуге туристичког смештаја у зони породичног и викенд становања. 2) Друга фаза подразумева изградњу специјалне болнице и "wellness" центра / "антистрес" центра. Према извршеној динамичкој оцени исплативости, уз примену динамичких метода "време повраћај инвестиције" и "нето садашња вредност", уложена средства враћају се након инвестиционог циклуса од 7 година. Инвестиционим улагањем је обрачунато комунално опремање и припрема урбанистичке и друге документације, што у многоме релаксира инвестиционо улагање следећих фаза реализације бањског комплекса. Очекивани резултати: - стварање комплексне понуде, базиране на свеобухватном приступу кориснику ("wellbeing"), под чим се подразумева "обнављање ума, тела и духа", што чини суштину "новог бањског концепта". - постизање значајних ефеката у побољшању квалитета услуга здравствене рехабилитације (с обзиром да се из Клиничког центра Крагујевац годишње упути око 3000 пацијената у специјализоване установе за рехабилитацију по бањама и климатским местима) ПРОЦЕНА РАЗВОЈНИХ МОГУЋНОСТИ Према Студији изводљивости Бање Вољавча, потенцијални корисници бањских услуга подељени су на: - пацијенте за физикалну терапију - болесници са реуматоидним артритисом, остеоартритисом и кожним болестима (псоријазом и екцемом). Процењено је да би вршни дневни капацитет бање за физикалну терапију био око 80 пацијента. - пацијенте за оралну терапију водом - болесници са хроничном инфекцијом уротракта, уролитијазом, а посебно дефицитом цинка, бакра или хрома. - кориснике "wellness" услуга - углавном пословни људи старости година, више/високе платежне категорије, који бораве кратко (викенд), са преференцијом за вишом категоријом хотелско-угоститељског садржаја. Према процени, вршни капацитет бање за "wellness" услуге би износио око 50 корисника. Развој туристичке понуде кроз бањсколечилишне (физикална и орална терапија водом), али и "wellness" програме, допуњене програмима ловног и културног туризма, и другим специфичним туристичким понудама (брање лековитог биља, печурака и шумских плодова, планинарење, авантуре и сл.), све према "новом бањском концепту", оправдава изградњу смештајних капацитета за 300 стационарних туриста. Са 100 дневних излетника, максималан број једновремених корисника Бање Вољавча износи ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА 3.1. ПОДЕЛА ПОДРУЧЈА ПЛАНА НА УРБАНИСТИЧКЕ ЦЕЛИНЕ У захвату Плана, у складу са постојећом и планираном организацијом, тј. постављеним концептом и специфичностима, препознатљиве су четири целине, које захтевају посебне услове и режиме уређења и коришћења: ЦЕЛИНА 1 - "БАЊСКИ ПАРК" (површине 2,57 ха): Целина "Бањски парк" се уређује као зона јавног карактера, са доминантном наменом јавног зеленила, јавних функција и служби (намењених бањско-лечилишном туризму) и пратеће саобраћајне и комуналне инфраструктуре, и комплементарних комерцијалних функција (намењених туристичким услугама и рекреацији), уз контролисани обим планиране изградње. Овај простор је тежиште укупног захвата плана и специфичност ширег бањског простора, и захтева приоритет у уређењу, посебне услове регулације, као и посебне мере у зони непосредне санитарне заштите изворишта. Целина је подељена на седам блокова. ЦЕЛИНА 2 - "ПАРК-ПРОМЕНАДА" (површине 1,50 ха): Целина "Парк-променада" се уређује као зона јавног карактера, са доминантном наменом јавног зеленила, и у њој нема планиране изградње (осим у функцији уређења зелених површина, односно пратеће саобраћајне и комуналне инфраструктуре). Овај простор успоставља континуитет планираних бањских садржаја, и носилац је еколошких потенцијала бање, па захтева посебне мере заштите. Целина је подељена на два блока. ЦЕЛИНА 3 - "WELLNESS ЦЕНТАР" (површине 1,12 ха):

10 10. октобар године. Службени лист града Крагујевца Број 30 Страна 51 Целина "Wellness центар" се уређује као зона јавног (јавно зеленило и пратећа саобраћајна и комунална инфраструктуре), односно комерцијалног карактера (туристички комплекс-wellness/антистрес центар), уз већи обим планиране изградње у оквиру наменског објекта. Целина је подељена на два блока. ЦЕЛИНА 4 - "СТАНОВАЊЕ" (површине 4,04 ха): Целина "Становање" се уређује као зона наменског (становање), односно комерцијалног карактера (услуге туристичког смештаја), са пратећом саобраћајном и комуналном инфраструктуром и јавним зеленилом, уз већи обим планиране изградње у оквиру породичних и викенд објеката. У оквиру целине је и зона шума у приватном власништву (ван грађевинског реона). Целина је подељена на три блока. Графички прилог бр.6. - Просторна организација - подела на урбанистичке целине, Р = 1:1000 Подела подручја плана на урбанистичке целине Целина Назив Блок Намена Површина(ха) 1.1. јавно зеленило 0, , комунална зона - ППОВ 0, јавно зеленило 0, , јавно зеленило 0, јавне функције-спец.болн. 0,05 1 Бањски парк комерцијалне функције 0, јавно зеленило 0, , комерцијалне функције 0, комерц.функције-базен 0, јавно зеленило 0, јавне функције-купатило 0, јавно зеленило 0,69 саобраћајнице/водоток (ван блока) 0,50 УКУПНО Целина 1 2, јавно зеленило 0,45 2 Парк-променада 2.2. јавно зеленило 0,55 саобраћајнице/водоток (ван блока) 0, јавно зеленило 0,42 "Wellness" 3.2. комерц.функције-wellness 0,42 центар саобраћајнице/водоток (ван блока) 0,28 УКУПНО Целина 3 1, , шума 1, комунална зона-резервоар 0, , јавно зеленило 0,07 4 Становање становање 1, , комунална зона-резервоар 0, становање 0, јавно зеленило 0,04 саобраћајнице (ван блока) 0,45 УКУПНО Целина 4 4,04 УКУПНО ЗАХВАТ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 9,23

11 Број 30 - Страна 52 Службени лист града Крагујевца 10. октобар године НАМЕНА И РЕГУЛАЦИЈА ПРОСТОРА. ПОДЕЛА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА НА ЈАВНО И ОСТАЛО Укупну планирану намену површина (9,23ха) чини ГРАЂЕВИНСКИ РЕОН (8,01ха) са ЈАВНИМ и ОСТАЛИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ, и ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ (1,22ха). Графички прилог бр. 7 - Планирана намена површина са правилима уређења и грађења, Р= 1 : ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ Јавно грађевинско земљиште обухвата површину од 5,31 ха, а чине га следеће намене: - јавне функције и службе - Бањско купатило - здравствена делатност на секундарном нивоу - Специјална болница - комуналне зоне и објекти - зеленило - пејзажно и партерно - водене површине - регулисано корито водотока - саобраћајне површине - саобраћајнице и паркинг ДОМИНАНТНА НАМЕНА: дефинисане наведене јавне површине и објекти. МОГУЋЕ ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ: друге јавне површине и намене, као и комерцијалне делатности (пословање и услуге), и одговарајући пратећи објекти саобраћајне и комуналне инфраструктуре. НАМЕНЕ ОБЈЕКАТА ЧИЈА ГРАДЊА ЈЕ ЗАБРАЊЕНА У ОВОЈ ЗОНИ: све намене чија би делатност угрозила животну средину и основну намену Регулација јавних површина и објеката Јавне функције и службе - Бањско купатило Бањско купатило задржава постојећу локацију у непосредној близини изворишта минералне воде, уз адаптацију постојећег објекта са реконструкцијом, доградњом и надоградњом. Тако се на простору који је и до сада био јавно коришћен, реализује концепт дугорочног развоја примарних бањских функција (експлоатација минералне воде), према студијски пројектованом капацитету од 80 пацијената дневно: 80 пацијената/дан = 80 купања/дан 1 турнус/болесник = 21 дан купања/турнус 17 турнуса/сезона (12 месеци) цца купања/сезона 2м³ бањске воде/купање литар/година = 2 лит/сек Једноставном анализом, добија се потребан капацитет од 2 лит/сек, како би реализација концепта физикалне терапије у бањском купатилу била одржива. Да би се задовољили пројектовани капацитети коришћења и структура објекта Бањског купатила, потребно је изградити мин 300 м² бруто развијене грађевинске површине. У циљу одрживог коришћења минералне воде и заштите изворишта од потенцијалних извора загађивања, обавезно је утврђивање зона санитарне заштите и мера у зонама санитарне заштите, уз контролу и надзор над овим мерама. Сервисни/интервентно приступ Бањском купатилу планиран је приступном бањском саобраћајницом (тј, из унутрашњости комплекса), док је пешачки приступ могућ и са спољне стране, степеништем/рампом која води са главне саобраћајнице. Партерно уређење обухвата репрезентативну партерну обраду приступног платоа (са елементима мобилијара) и појас специфичног зеленила према бањском потоку. Партер је намењен пешачком кретању и окупљању везаном за наведену јавну намену, са оријентацијом на промоцију бање. Здравствена делатност на секундарном нивоу - Специјална болница С обзиром на студијски опредељене програме здравствене рехабилитације, а на основу податка да се из Клиничког центра Крагујевац годишње упути око 3000 пацијената у специјализоване установе за здравствену рехабилитацију, планиран је објекат Специјалне болнице у оквиру јавне намене здравствене делатности на секундарном нивоу. Објекат је лоциран на самом почетку бањског комплекса, уз принцип максимално олакшаног приступа (колског и пешачког) свим категоријама корисника (укључујући лица са посебним потребама). Приступ објекту је могућ са главне саобраћајнице (у непосредној близини јавног паркинга), као и са приступне саобраћајнице у унутрашњости бањског комплекса, којом је повезан и са Бањским купатилом. Да би се задовољили пројектовани капацитети коришћења и структура објекта

12 10. октобар године. Службени лист града Крагујевца Број 30 Страна 53 Специјалне болнице, потребно је изградити мин 350 м² бруто развијене грађевинске површине. Нови објекат даје бањском комплексу нове елементе урбанистичко-архитектонске композиције, уз успостављање континуитета регулационе матрице у непосредном окружењу. Партерно уређење обухвата репрезентативну партерну обраду приступног платоа (са елементима мобилијара). Комуналне зоне и објекти У оквиру јавног грађевинског земљишта, опредељене су површине за изградњу најзначајнијих објеката комуналне инфраструктуре. То су: - компактно постројење за пречишћавање отпадних вода. - резервоар воде.за пиће - резервоар бањске воде. Остали објекти инфраструктуре (трафостаница, хидрофор, базна станица мобилне телефоније, експлоатациони бунар) формирају се у оквиру осталих намена јавног грађевинског земљишта. Зеленило Озелењавање је врло значајан фрагмент у планирању развоја бање. Концепција уређења мора бити заснована на принципу који задовољава заштитне и пејзажно естетске захтеве. Уређење зеленила ће се реализовати на следећи начин: 1. Зеленило са примарном функцијом заштите: - зеленило уз водоток (Вољавачки поток). - шума са примарном функцијом заштите. Планира се зона специфичног и аутохтоног зеленила, које ће имати приоритетну заштитну функцију водотока и целе бање. 2. Зеленило са примарном функцијом партерног озелењавања: - партерно зеленило у зони становања. - партерно зеленило у зони бање. Планира се према еколошко-биолошкој основи, као избор озелењавања. Њега чини зеленило окућнице које се у залеђу надовезује на шумско аутохтоно растиње са приоритетном функцијом заштите, односно специфично и декоративно зеленило према условима партера и условима заштите бањског изворишта. 3. Зеленило са примарном функцијом пејзажног озелењавања: - постојећа шума са елементима парка. - мешовито пејзажно/партерно зеленило. - парк - променада. Парк-променада има улогу да повеже бањско извориште са туристичким комплексом, уз формирање пешачке стазе уз водоток. У оквиру туристичког комплекса, планира се озелењавање декоративним садницама, према условима партера. Зеленило прилагодити планираним садржајима пасивне рекреације. Шума са елементима парка дозвољава уређење и увођење мобилијара и стаза за шетњу, уз адекватно одржавање и негу. Графички прилог бр План озелењавања, Р = 1:1000 Водене површине Под воденим површинама подразумева се корито Вољавачког потока. Предлажу се мере заштите и унапређења водотока, на основама одрживог управљања природним вредностима, превенцији и контроли свих облика загађења. Регулација водотока у првој фази реализације бањског комплекса планирана је у зони купатила и постројења за пречишћавање отпадних вода, а у другој фази у зони "wellness" центра. Обале регулисаног дела водотока уређују се као неизграђене, проходне, јавног карактера и са уређеним кејом уколико је могуће. Изградња објеката (мостови и др), не сме да угрози затечено стање водотока Регулација мреже саобраћаја Улична мрежа Централна саобраћајница (траса Л 333) и даље ће пресдтављати главну бањску саобраћајницу. Пошто интензитет и брзина пројектованог саобраћаја који се њоме одвија нису велики, усвојена ширина коловоза је 6 м, уз формирање тротоара доњом страном пута, који ће повезивати линеарне бањске садржаје. Планирана саобраћајна мрежа, условљена је могућношћу приступа са главне саобраћајнице на планиране бањске садржаје. Тако су формиране две приступне (сервисне, интервентне) двосмерне саобраћајнице са окретницом, до планираног "wellness" центра и централних бањских садржаја, као и двосмерна стамбена улица која омогућава значајно проширење капацитета постојеће зоне становања. Последња саобраћајница (стамбена улица) омогућава обилазак бањског језгра, што је повољно у случају загушења транзитним саобраћајем и непредвиђених акцидената. Потпуно измештање саобраћајног транзита из читаве туристичке зоне, могуће је изградњом обилазне саобраћајнице која прати трасу некатегорисаног пута кроз Јолдића крај. Усвојена ширина коловоза ових саобраћајница је 5 м. Стационарни саобраћај Изградњом јавног паркинга формираће се 35 паркинг места на улазу у бањски

13 Број 30 - Страна 54 Службени лист града Крагујевца 10. октобар године. комплекс, у проширењу регулационог профила саобраћајница са горње стране. Одатле се могу успоставити добре пешачке везе са свим туристичким пунктовима у комплексу. Унутар бањског комплекса, планирано је паркирање у оквиру зоне становања, у проширењу регулационог профила главне саобраћајнице (са горње стране) и планиране стамбене улице (са обе стране). Укупан капацитет ових паркинг простора износи до 200 паркинг места. Реализациом ових паркинг места задовољавају се потребе за вршни капацитет од 300 стационарних туриста, односно максимално 400 једновремених корисника бањског комплекса. Пешачки саобраћај Главна и приступна бањска саобраћајница, као и регулисани део корита бањског потока, садрже саобраћајне површине за кретање пешака. Унутрашње приступне саобраћајнице, с обзиром да су сервисног и интервентног типа, представљају значајан капацитет пешачких комуникација. Најзначајнија пешачка површина у комплексу је парк-променада, која обезбеђује контунуитет планираних бањских садржаја ("wellness" центар - бањски парк), са усвојеним регулационим профилом од 4,2 м. Променада формира и везу са појединачним туристичким пунктовима у оквиру парк-променаде (јавне чесме, видиковац, водопад, мостићи, степениште). Поред пешачких површина у саставу регулационог профила саобраћајница и водорегулације, планиран је и већи број пешачких стаза за непосредан приступ објектима, односно пешачке површине (степеништа и рампе), као веза између саобраћајних профила. Саобраћајни услови за несметано кретање лица са посебн. потребама Приликом изградње нових и реконструкције постојећих саобраћајница, неопходно је придржавати се Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица (Сл.гл.РС бр. 18/97). За лица са посебним потребама у простору, потребно је прилагодити и све пешачке површине и прилазе до објеката. Графички прилог бр План регулације, нивелације и грађ. линија, Р = 1: Регулација мрежа комуналне инфраструктуре Водопривредна инфраструктура Снабдевање водом На планском подручју процењује се да ће гостију, запослених и становништва бити око 200 дневно. Са процењеном специфичном потрошњом од 250 л/кор/дан, потребно је обезбедити средњу дневну количину воде за пиће од 0,58 л/сек, односно максималну дневну количину воде од 0,98 л/сек. Ова количина воде се може обезбедити само са водоводног система Страгара. Да би се обезбедило водоснабдевање потребно је урадити прикључак на страгарски водовод, довести воду до бање и урадити развод са резервоаром оријентационе запремине 50 м 3. Укупна дужина водоводне линије се креће око м. За дистрибуцију бањске воде потрошачима предвиђена је изградња резервоара и око 750 м разводне мреже. Правила за изградњу нових водоводних линија: - трасе планираних водоводних линија водити постојећим и планираним саобраћајницама и по потреби слободним површинама. - димензије нових водоводних линија одредити на основу хидрауличког прорачуна, а узимајући у обзир потребну количину воде за гашење пожара како се то противпожарним прописима захтева. Минималан пречник цеви је ф 100 мм. На водоводним линијама предвидети потребан број противпожарних хидраната, на максималном размаку од 150 м. Препоручује се уградња надземних противпожарних хидраната. - минимална дубина укопавања разводних водоводних линија је 1,2 м, магистралних цевовода 1,8 м. - новопројектоване објекте прикључити на планиране водоводне линије. - техничке услове и начин прикључења новопројектованих водоводних линија као и прикључење појединих објеката одређује ЈКП "Водовод и канализација". - реконструкцију водоводних линија радити по постојећој траси. - водоводне линије затварати у прстен, што омогућује сигурнији и бољи начин водоснабдевања. Одвођење отпадних вода Санитарне отпадне воде из постојећи и планираних објеката увешће се у планирану фекалну канализацију. Сакупљене отпадне воде одвешће се до планираног компактног постројења за пречишћавање отпадних вода. Пречишћене отпадне воде испустити у поток. Потребно је изградити око 1300 м фекалне канализације.