ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉЕНОГ МЕСТА АЛЕКСА ШАНТИЋ

Transcript

1 ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ УРБАНИЗАМ И ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ Сомбор Венац Радомира Путника 18 Жиро рачун: тел./факс: директор: E-мail: ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉЕНОГ МЕСТА АЛЕКСА ШАНТИЋ БРОЈ ТЕХНИЧКОГ ДНЕВНИКА: 18/15 ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ГРАДА Борислав Станичков, дипл. политиколог В.Д. ДИРЕКТОР: Борис Ђурковић Сомбор, новембар године

2 НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ИНВЕСТИТОР: ГРАД СОМБОР ЈП ''Дирекција за изградњу града Сомбора'' ОБРАЂИВАЧ: ЈП УРБАНИЗАМ СОМБОР РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ: Јасмина Бобић, дипл.инж.арх. КООРДИНАТОР: РАДНИ ТИМ: Весна Ђорђевић Јањатовић, маст.инж.арх. Весна Ђорђевић Јањатовић, маст.инж.арх. Велинка Нешић, дипл.просторни планер Драгана Селак, дипл.инж.грађ. Младен Брујић, дипл.инж.геод. Владимир Скокић, дипл.инж.маш. Александар Павловић, дипл.инж.саоб. Душко Мајсторов, дипл.географ Светлана Петровић, дипл.инж.грађ. Драгана Сиљановић-Козодеровић, дипл.инж.арх. Вираг Милошев, маст.инж.арх. Александра Врцељ, дипл.инж. арх. Јене Јанковић, дипл.инж.арх. Страхиња Коша, дипл.инж.арх. Томислав Томић, дипл.инж.грађ. Славица Пест, дипл.правник Миле Милковић, инж.ел. Бригита Милованов, грађ.техн. Фридрих Ференц, маш.тех. Алаин Пест, грађ.техн.

3 С А Д Р Ж А Ј: ТЕКСТУАЛНИ ДЕО I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА РЕГИСТРАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА ЛИЦЕНЦА ОДГОВОРНОГ УРБАНИСТЕ...9 II ОПШТИ ДЕО ПЛАНА ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ИЗВОД ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА ПРЕГЛЕД ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА И УСЛОВА НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА ГРАНИЦА ПЛАНА ОПИС ГРАНИЦЕ ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ПОДАЦИ О ПРОСТОРУ, СТАНОВНИШТВУ, ПРИВРЕДНИМ, ДРУШТВЕНИМ И ЈАВНИМ АКТИВНОСТИМА ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАНОВНИШТВО ЈАВНЕ СЛУЖБЕ ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ АНАЛИЗА ПРОСТОРА, НАМЕНА ПОВРШИНА И ВРСТА ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКТИ И ПОВРШИНЕ ЗА ОДРЕЂЕНЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ ПОДАЦИ О ИНФРАСТРУКТУРНИМ СИСТЕМИМА, КОМУНАЛНИМ ОБЈЕКТИМА И ПОВРШИНАМА САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА ВОДОПРИВРЕДНА И КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ ЈАВНОГ И ДРУГОГ ЗЕЛЕНИЛА ПРЕГЛЕД ЕВИДЕНТИРАНИХ И ЗАШТИЋЕНИХ ОБЈЕКАТА, СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ И ПРИРОДЕ И АМБИЈЕНТАЛНИХ ЦЕЛИНА ПРЕГЛЕД ЕВИДЕНТИРАНИХ И ЗАШТИЋЕНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА ПРЕГЛЕД ЕВИДЕНТИРАНИХ И ЗАШТИЋЕНИХ ПРИРОДНИХ ДОБАРА ОЦЕНА РАСПОЛОЖИВИХ ПОДЛОГА ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА III ПЛАНСКИ ДЕО...32 I ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ОПИС И КРИТЕРИЈУМИ ПОДЕЛЕ НА КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ЦЕЛИНЕ И ЗОНЕ КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА ПОДЕЛА ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА НА ШИРЕ ПРОСТОРНЕ ЗОНЕ ПОДЕЛА ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА НА БЛОКОВЕ ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТА И МОГУЋИХ КОМПАТИБИЛНИХ НАМЕНА СА БИЛАНСОМ ПОВРШИНА ПОВРШИНЕ ОДРЕЂЕНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ ПОВРШИНЕ ЗА ДРУГЕ ЈАВНЕ И ОСТАЛЕ НАМЕНЕ БИЛАНС НАМЕНЕ ПОВРШИНА МОГУЋЕ КОМПАТИБИЛНЕ НАМЕНЕ ПЛАН САОБРАЋАЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ СА ЕЛЕМЕНТИМА РЕГУЛАЦИЈЕ И НИВЕЛАЦИЈЕ ПЛАН УРБАНИСТИЧКЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СА ГРАЂЕВИНСКИМ ЛИНИЈАМА ОПШТА ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА УРБАНИСТИЧКИ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ УРБАНИСТИЧКИ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ ИНФРАСТРУКТУРЕ САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА ВОДОПРИВРЕДНА И КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА... 45

4 ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА ПРАВИЛА И УСЛОВИ УРЕЂЕЊА ЈАВНИХ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ПАРК УРЕЂЕНО ЗЕЛЕНИЛО И ЗЕЛЕНИЛО ОКО ЈАВНИХ ОБЈЕКАТА УЛИЧНО ЗЕЛЕНИЛО ЗАШТИТНО ЗЕЛЕНИЛО УСЛОВИ ЗАШТИТЕ ПРОСТОРА МЕРЕ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТА И ЗДРАВЉА ЉУДИ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ МЕРЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ИЗГРАДЊЕ ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОЈИМА СЕ ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ НАМЕНЕ ЧИНЕ ПРИСТУПАЧНИМ ЛИЦИМА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА МИНИМАЛНИ СТЕПЕН КОМУНАЛНЕ ОПРЕМЉЕНОСТИ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ, ПРЕПАРЦЕЛАЦИЈЕ И ИСПРАВКЕ ГРАНИЦЕ ПАРЦЕЛА II ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ОПШТА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА КОЈА ВАЖЕ ЗА СВЕ ЗОНЕ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ, ПАРЦЕЛАЦИЈУ И ПРЕПАРЦЕЛАЦИЈУ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ УСЛОВИ И НАЧИН ОБЕЗБЕЂИВАЊА ПРИСТУПА ПАРЦЕЛИ И ПРОСТОРА ЗА ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА УСЛОВИ ЗА ПРИКЉУЧЕЊЕ ОБЈЕКТА НА МРЕЖУ ИНФРАСТРУКТУРЕ ПРАВИЛА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ, ДОГРАДЊУ И АДАПТАЦИЈУ ПОСТОЈЕЋИХ ОБЈЕКАТА ЗАШТИТА СУСЕДНИХ ОБЈЕКАТА ПРАВИЛА ЗА АРХИТЕКТОНСКО ОБЛИКОВАЊЕ ОБЈЕКАТА ПОРОДИЧНО СТАНОВАЊЕ ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ И ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА НА ПАРЦЕЛИ ПОРОДИЧНО СТАНОВАЊЕ СА ИНТЕНЗИВНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ПРОИЗВОДЊОМ ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ И ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА НА ПАРЦЕЛИ ВИШЕПОРОДИЧНО СТАНОВАЊЕ ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ И ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА НА ПАРЦЕЛИ ЦЕНТРАЛНА ЗОНА ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ И ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА НА ПАРЦЕЛИ РАДНА ЗОНА ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ И ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА НА ПАРЦЕЛИ ЗОНА ПОСЛОВАЊА ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ И ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА НА ПАРЦЕЛИ ТУРИЗАМ И УСЛУГЕ ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ И ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА

5 9. СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА РАЗНОВРСНЕ ДЕЛАТНОСТИ УЗ ХИПОДРОМ ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ МОГУ ГРАДИТИ УСЛОВИ ЗА ФОРМИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ И ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГЛАВНИХ ОБЈЕКАТА УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ ГРАЂЕВИНСКОЈ ПАРЦЕЛИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА НА ПАРЦЕЛИ ПОЉОПРИВРЕДНИ КОМПЛЕКС СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА ЗОНЕ ЗА КОЈЕ СЕ ОБАВЕЗНО ДОНОСИ ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЛОКАЦИЈЕ ЗА КОЈЕ СЕ ИЗРАЂУЈЕ УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ Бр.табеле Назив табеле Бр. стр. Табела 1 Преглед прикупљених података и услова надлежних институција 15 Табела 2 Упоредни преглед броја становника у периоду год. 22 Табела 3 Демографска кретања пројекција броја становника на основу досадашњег тренда промена 22 Табела 4 Организација јавних служби према хијерархијском нивоу насеља дефинисана Просторним планом Града Сомбора 24 Табела 5 Преглед површина пољопривредног земљишта године 25 Табела 6 Подела грађевинског подручја на блокове 34 Табела 7 Биланс намене површина у планском периоду 36 Табела 8 Аналитичко-геодетски подаци (координате) за обележавање граница грађевинског земљишта намењеним за јавне површине улице 39 Табела 9 Аналитичко-геодетски подаци (координате) за обележавање граница грађевинског земљишта намењеним за планиране објекте јавне намене 40 јавне Табела 10 Вредности минимално прописаних растојања гасовода у односу на укопане инсталације 56 Табела 11 Услови за формирање парцела у зони породичног становања 75 Табела 12 Врста објеката који се могу градити у зависности од типа породичног становања 77 Табела 13 Услови за формирање парцела у зони породичног становања са интензивном пољопривредном производњом 83 Табела 14 Врста објеката који се могу градити у оквиру зоне породичног становања са интензивном пољопривредном производњом 86 Табела 15 Услови за формирање парцела у зони вишепородичног становања 88 Табела 16 Врста објеката који се могу градити у зони вишепородичног становања 89 Табела 17 Услови за формирање парцела у зони централних функција 91 Табела 18 Услови за формирање парцеле у радној зони 95 Табела 19 Услови за формирање парцеле у зони пословања 98 Табела 20 Услови за формирање парцеле у зони туризма и услуга 101 Табела 21 Услови за формирање парцеле у зони разноврсних делатности уз хиподром 105 Табела 22 Услови за формирање парцела у пољопривредном комплексу 108 Бр.слике Назив слике Бр. стр. Слика 1 Положај насељеног места Алексе Шантић у мрежи насеља 20 Слика 2 Подела грађевинског подручја на шире зоне 33

6 ГРАФИЧКИ ДЕО 1. Извод из Просторног плана Града Сомбора 2. Анализа постојећег стања са претежном наменом површина и површина јавне 1:5000 намене 3. План намене површина са поделом на површине јавне и остале намене 1: План саобраћајне инфраструктуре са елементима регулације и нивелације 1: Регулација површина јавне намене, детаљ 1 1: Регулација површина јавне намене, детаљ 2 1: Регулација површина јавне намене, детаљ 3 1: Регулација површина јавне намене, детаљ 4 1: Регулација површина јавне намене, детаљ 5 1: Регулација површина јавне намене, детаљ 6 1: Регулација површина јавне намене, детаљ 7 1: План енергетске инфраструктуре 1: План водопривредне и комуналне инфраструктуре 1: План телекомуникационе инфраструктуре 1: Спровођење плана 1:5000

7 ТЕКСТУАЛНИ ДЕО

8 1. РЕГИСТРАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 7

9 Тел./фах: 025/ , Web: 8

10 2. ЛИЦЕНЦА ОДГОВОРНОГ УРБАНИСТЕ Тел./фах: 025/ , Web: 9

11 II ОПШТИ ДЕО ПЛАНА 1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА За потребе Града Сомбора као наручиоца и ЈП ''Дирекција за изградњу града Сомбора'' као инвеститора, у ЈП ''Урбанизам'' Сомбор, приступило се изради Измена и допуна плана генералне регулације насељеног места Алекса Шантић (у даљем тексту План). Скупштина Града Сомбора је на 28. седници одржаној дана године донела Одлуку о изради измена и допуна Плана генералне регулације насељеног места Алекса Шантић (''Службени лист Града Сомбора'', бр.3/2015). Плански основ за израду Измена и допуна плана је Просторни план Града Сомбора (''Службени лист Града Сомбора'', бр. 5/2014). Правни основ за израду Измена и допуна плана је Закон о планирању и изградњи (''Сл.гласник РС'', бр. 72/2009, 81/2009-исправка, 64/2010 одлука УС, 24/2011, 121/12, 42/2013 Одлука УС, 50/2013 Одлука УС, 98/2013 Одлука УС, 132/2014 и 145/2014). Елаборат за рани јавни увид је верификован је на 2. седници Комисије за планове Града Сомбора одржаној године. Нацрт Измена и допуна плана је израђен у складу са Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања (''Сл.гласник РС'', бр. 64/2015) којим се детаљно утврђује садржина, начин и поступак израде планских докумената, начин вршења стручне контроле, као и услови и начин излагања на јавни увид. За потребе израде Измена и допуна плана прибављени су подаци од надлежних органа и организација и других институција који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора и изградњу објеката у фази израде или измене планских докумената. Остали прописи са којима су усклађена планска решења: - Правилник о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу ("Службени гласник РС" бр. 22/2015) - Закон о регионалном развоју (''Сл.гласник РС'', бр. 51/09 и 30/10) - Закон о локалној самоуправи (''Сл.гласник РС'', бр. 129/07) - Закон о заштити државне границе (''Сл.гласник РС'', бр. 97/08 и 20/15) - Закон o пољопривредном земљишту (''Сл.гласник РС'', бр. 62/06, 65/08 др.закон и 41/09) - Закон о враћању утрина и пашњака селима на коришћење (''Сл.гласник РС'', бр. 16/92) - Закон о пољопривреди и руралном развоју (''Сл.гласник РС'', бр. 41/09, 10/13 - др.закон) - Закон о сточарству (''Сл.гласник РС'', бр. 41/09, 93/12) - Закон о шумама (''Сл.гласник РС'', бр. 30/10, 93/12) - Закон о водама (''Сл.гласник РС'', бр. 30/10, 93/12) - Закон о јавним путевима (''Сл.гласник РС'', бр. 101/05, 123/07, 101/11 и 93/12) - Закон о железници (''Сл. гласник РС'', бр. 45/13) - Закон о енергетици (''Сл.гласник РС'', бр. 57/11, 80/11, 93/12 и 124/12) - Закон о електронским комуникацијама (''Сл.гласник РС'', бр. 44/10, 60/13-ОУС и 62/14) - Закон о експропријацији (''Сл.гласник РС'', бр. 53/95, ''Сл.лист СРЈ'', бр. 16/01- одлука СУС, ''Сл.гласник РС'', бр. 20/2009 и 55/2013 одлука УС) - Закон о туризму (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10,99/11-др.закон и 93/12) - Закон о културним добрима (''Сл.гласник РС'', бр. 71/94) - Закон о заштити животне средине (''Сл.гласник РС'', бр. 135/04, 36/09, 36/09 др. закон и 72/09 др. закон и 43/11-УС) - Закон о заштити природе (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10 и 91/10) Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 10

12 - Закон о заштити ваздуха (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 10/13) - Закон о заштити од буке у животној средини (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10) - Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (''Сл.гласник РС'', број 135/04 и 25/2015) - Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (''Сл.гласник РС'', бр. 135/04, 88/10) - Закон о процени утицаја на животну средину (''Сл.гласник РС'', бр. 135/04 и 36/09) - Закон о управљању отпадом (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09 и 88/10) - Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ( ''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 32/13-ОУС) - Закон о заштити од пожара (''Сл.гласник РС'', бр. 111/09) - Закон о ванредним ситуацијама (''Сл.гласник РС'', бр. 111/09, 92/11, 93/12) - Закон о одбрани (''Сл.гласник РС'', бр. 116/07, 88/09, 88/09 др. закон и 104/09- др.закон и 10/15) - Уредба о утврђивању водопривредне основе Републике Србије (''Сл.гласник РС'', бр. 11/02) - Уредба о одлагању отпада на депоније (''Сл.гласник РС'', бр. 92/10) - Одлука о држању домаћих животиња на територији Града Сомбора, ("Службени лист Града Сомбора", бр. 9/2011 и 9/2014) - као и други законски и подзаконски акти од значаја за просторна решења на територији Града Сомбора. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 11

13 2. ИЗВОД ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА 2.1. ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА За територију Града Сомбора, донет је Просторни план Града Сомбора (''Службени лист Града Сомбора, бр. 5/2014). Просторни план представља основни плански инструмент за усмеравање и управљање дугорочним одрживим развојем локалне заједнице, коришћењем, организацијом и уређењем простора Града Сомбора. Град Сомбор обухвата територију К.О. Сомбор I и II са свим приградским насељима: Билић, Буковац, Градина, Жарковац, Козара, Ленија, Лугово, Ненадић, Обзир, Радојевићи, Ранчево, Централа, Чичови, Шикара, Шапоње и територију К.О. следећих насељених места: Бездан, Телечка, Колут, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Кљајићево, Риђица, Стапар, Станишић, Чонопља, Светозар Милетић, Дорослово, Растина, Гаково и Алекса Шантић. Територија Града Сомбора је укупне површине 1.216,47 km2. Површина катастарске општине Алекса Шантић износи 5.283,8557 ha. Алекса Шантић спада у групу развијених сеоских насеља. Становништво Основни циљ демографског развоја је стационарно становништво тј.становништво у коме ће следеће генерације бити исте величине као и постојеће, уз прилагођавање очекиваним демографским променама. Да би се овај циљ остварио неопходно је успоравање тренда опадања природног прираштаја и заустављање миграција ка већим центрима. Мрежа насељених места Планом се дефинише улога сваког насеља појединачно, као и место и функција у оквиру функционалног система насеља Града Сомбора. Даље ће се развијати следећа хијерархија насеља : - градски центар Сомбор; - центри заједнице насеља; - развијена сеоска насеља; - примарна сеоска насеља; - приградска насеља. Поред даљег јачања Сомбора као градског центра од националног значаја са својим привредним и популационим потенцијалом и развојем индустрије, очекује се снажнији социоекономски развој већих насеља (центри заједнице насеља). Центри заједнице насеља (Бездан, Станишић и Кљајићево) ће гравитационо покривати села са нижим нивоом опремљености, и поред локалног имаће и шири функционални и развојни утицај на целој територији Града. Функционално повезивање градског центра Сомбора са осталим насељима одвијаће се преко административних, здравствених, привредних, културних, образовних и других функција и утицајно подручје ће се рефлектовати на сва насеља. Организација јавних служби Мрежу објеката јавних служби на подручју Града Сомбора је потребно децентрализовати и концентрацију садржаја вршити у центрима заједнице насеља. Градски центар треба да обезбеди широку и разноврсну понуду видова становања, јавних служби, услуга и производње, висок ниво комуналне опремљености и пријатну животну средину. Поред градског центра, приоритет у том смислу имају центри заједнице насеља (Кљајићево, Бездан и Станишић) у циљу обезбеђивања квалитетних услова за живот и задржавања становништва у руралном подручју. Просторна организација јавних служби на територији Града Сомбора је одређена постојећом мрежом објеката, потребама будућих корисника и економским могућностима. Пољопривреда Основни циљ у области пољопривреде је формирање ефикасног и одрживог пољопривредног сектора који ће допринети конкурентности привреде, повећање и унапређење сточног фонда, интензивирање ратарске производње и Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 12

14 интензивирање специфичних облика пољопривреде (воћарство, виноградарство, повртарство, органска пољопривреда) за које на овом подручју постоје оптимални предуслови и интензивирање мање заступљених облика производње као што су пчеларство, производња лековитог биља, производња конзумне рибе и сл. и повезивање произвођача у удружења, ради стандардизације производа, унапређења технологије производње и заједничког наступа на тржишту стварањем препознатљивих робних марки (еко-производња, органска храна) са подручја Града Сомбора. Саобраћај Основни циљ у развоју саобраћаја је повезивање свих видова који могу да подстакну привредне активности на територији града Сомбора (изградња логистичког центра) и свеобухватни развој Града Сомбора као једног од пограничних градова. Стратегија развоја саобраћаја у оквиру ПП Града Сомбора огледа се у изградњи, реконструкцији и модернизацији саобраћајне инфраструктуре, изградњи и доградњи (постојећих) саобраћајних праваца, обилазница, раскрсница у друмском саобраћају, осавремењавању пруга у железничком саобраћају и поновном оживљавању појединих праваца, активирању војног аеродрома за путнички саобраћај мањих авиокомпанија, као и у већој искоришћеност постојећих пловних путева. Поред тога, веома је важан и развој мреже бициклистичких стаза како у насељеним местима, тако и повезивање бициклистичким стазама до приградских насеља и до Дунава према Бездану односно Апатину. Водопривреда и водопривредна инфраструктура Основни циљ је уређење, заштита и коришћење интегралних водопривредних система и усклађивање са заштитом животне средине и осталим корисницима у простору, ради заштите вода и заштите од вода. Енергетика и енергетска инфраструктура Концепција развоја енергетике подразумева ревитализацију, реконструкцију и модернизацију постојећих енергетских објеката у циљу сигурности, поузданости, смањења губитака, смањења негативних утицаја на животну средину, повећање удела коришћења расположивих потенцијала, рационализацију коришћења енергије и енергената на свим нивоима, повећање енергетске ефикасности, изградњу нових енергетских објеката, нарочито неконвенционалних извора енергије, изградњу преносних објеката за интерконективно трансгранично повезивање са државама у окружењу и изградњу нових енергетских објеката у складу са растућим потребама и обезбеђењу поузданог и квалитетног снабдевања енергијом и енергентима. Посебан приоритет представља повећање коришћења природног гаса и обновљивих извора енергије, коришћење нових енергетски ефикаснијих и еколошки прихватљивих енергетских технологија и уређаја и опреме за коришћење енергије. Електронске комуникације и информациони системи Концепција развоја електронских комуникација подразумева увођење најсавременијих технологија у овој области, модернизацију постојеће инфраструктуре и објеката, изградњу сигурне широкопојасне мреже, уз употребу најсавремених медијума преноса, потпуну дигитализацију свих система електронских комуникација уз обезбеђење довољно капацитета, равномерног развоја и целокупне покривености простора уз обезбеђивање подједнаке доступности свим оператерима. Оптички каблови су положени према свим већим местима у граду, а у току је припрема документације за проширење постојећих оптичких релација изградњом нових каблова са већим капацитетом и бољим карактеристикама преноса и то првенствено у магистралној равни. Планиране су релације оптичких каблова: Нови Сад-Србобран-Врбас-Сомбор, Сомбор-Мали Иђош-Ада, Врбас-Кула-Сивац-Сомбор, Бездан-Сомбор, Растина-Гаково- Ненадић-Сомбор, Риђица-Станишић-Светозар Милетић-Чонопља-Кљајићево-Телечка- Бачки Соколац, Сомбор-Стапар-Дорослово-Српски Милетић-Оџаци, Стапар-Бачки Брестовац. Комунална инфраструктура Оптимална дугорочнија оријентација снабдевања водом становништва представља изградњу регионалних и међурегионалних водоводних система Тел./фах: 025/ , Web: 13

15 у који би били интегрисани и постојећи водоводни системи. Планирана су два будућа микрорегионална система водоснабдевања. Први је водоводни систем ''Сомбор'' који покрива насеља: Сомбор, Чонопља, Кљајићево, Телечка, Светозар Милетић, Алекса Шантић, Стапар и Дорослово. Извориште је ''Јарош'' у Сомбору, где је поред проширења изворишта предвиђено и проширење постројења за прераду воде (ППВ). Други је водоводни систем ''Бездан'' који покрива насеља: Бездан, Бачки Моноштор, Колут, Бачки Брег, Гаково, Растину, Станишић и Риђицу. Извориште је ''Бездан'' у Бездану где је поред проширења изворишта предвиђено и проширење постројења за прераду воде (ППВ). Планира се доградња и реконструкција постојеће дистрибуционе мреже, изградња водоторњева, ниских резервоара, уређење и проширење постојећих изворишта у насељеним местима, где се за то укаже потреба током експлоатационог периода, изградња магистралних и транспортних цевовода, у циљу допремање воде до свих потрошача у насељеним местима и предвиђеним индустријским зонама на подручју Града Сомбора. После изградње планираних капацитета на извориштима и ППВ ''Јарош'' Сомбор и ''Бездан'', одакле би се реонским водоводом, квалитетном питком водом снабдевала насељена места у Граду Сомбору, такође је потребно изградити и одређене хидротехничке објекте на постојећим извориштима у свим насељеним местима. Поред постојећих пумпних станица у Сомбору, да би систем реонског водовода функционисао, потребно је изградити и пумпне станице у Сомбору, Бачком Брегу, Бачком Моноштору, Растини, Риђици, Гакову, Бездану, Станишићу, Светозар Милетићу, Кљајићеву, Стапару и Дорослову. Магистрални везни цевововоди за водоводни систем ''Бездан'' за које је потребно обезбедити коридоре поред саобраћајница су: Бездан - Бачки Моноштор, Бездан Колут - Бачки Брег, Бездан -Гаково, Гаково - Растина и Растина - Риђица. Садашња мрежа водовода прошириће се у свим насељима, укључујући и Сомбор, а такође ће бити неопходно и замена и реконструкција поједних деоница мреже, изградња резервоарског простора (могуће и водоторњева). За потребе пречишћавања отпадних вода у насељима на територији Града Сомбора предвиђена је изградња постројења одговарајућег капацитета пречишћавања у сваком појединачном насељу, али је могуће користити и тзв. групне системе, којима се једним ППОВ пречишћавају отпадне воде из више оближњих насеља. У насељеним местима где је атмосферска канализација решена системом отворених канала потребно је у зони ужег центра насеља изградити зацевљену одводну мрежу. Са изградњом комплекса регионалне депоније створиће се услови за безбедно одлагање отпада, као и за затварање постојеће градске депоније. Осим за одлагање непропустљивог отпада у овом комплексу се предвиђа и рециклажа употребљивог отпада. Изградња регионалне депоније је од интереса и за становнике општина у окружењу. У планском периоду је неопходно изградити регионалну депонију и пратећу инфраструктуру за адекватно управљање отпадом, а паралелно са тим све неуређене депоније је потребно затворити и извршити њихову санацију. Културна и природна добра Заштита, уређење и унапређење културних добара мора се посматрати у оквиру развоја целокупне области културног наслеђа, која представља развојни ресурс, који је потребно заштитити, уредити и користити на начин који ће допринети успостављању регионалног и локалног идентитета, у складу са европским стандардима заштите. На основу увида у Регистар заштићених природних добара који води Завод за заштиту природе Србије утврђено је да се на подручју Плана налазе: два заштићена подручја, три подручја планирана за заштиту плановима и програмима рада Завода, једно Рамсарско подручје, једно Емералд подручје; три IPA подручја, једно IBA подручјe, једно PBA подручје, 19 станишта заштићених и строго заштићених врста од националног значаја, три еколошки значајна подручја и деоница еколошког коридора од међународног значаја еколошке мреже Републике Србије, три регионална еколошка коридора и већи број локалних еколошких коридора. У оквиру заштићених подручја, потребно је ускладити режиме и мере заштите са коришћењем простора који је под заштитом. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 14

16 3. ПРЕГЛЕД ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА И УСЛОВА НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА Табела бр. 1 Преглед прикупљених података и услова надлежних институција НАЗИВ УСТАНОВЕ 1. ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА, ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА Суботица ЗАХТЕВИ Датум предаје Заведено под бројем УСЛОВИ Датум пријема Заведено под бројем / / ЈКП ''ВОДОКАНАЛ'' Сомбор / / МЗ "Aлекса Шантић" / / ЈВП ''ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ'' / / ТЕЛЕКОМ СРБИЈА- Извршна јединица Сомбор / / ВДП ''Западна Бачка'' Сомбор / ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ / / / / Д.О.О. ''СРБИЈА-ГАС'' / / ЈП ''ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ'' / / Покрајински секретеријат за здравство, социјалну политику и демографију. Сектор за санитарни надзор, Западно Бачки округ, Одељење у Сомбору РЕПУБЛИЧКИ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКИ ЗАВОД / / / Одељење за комуналне послове, Сомбор / ЈКП ''ПРОСТОР'' Сомбор / / ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ГРАДА СОМБОРА / / ГРАДСКО ВЕЋЕ, СОМБОР / ГС, ГУ, Одељење за привреду, Одсек за планирање и статистику (Трг Цара Уроша бр.1, Сомбор) МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ, Сектор за материјалне ресурсе МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА, Сектор за ванредне ситуације / / / / JKП ''ЧИСТОЋА'' Сомбор / / ЈКП ''ЗЕЛЕНИЛО'' Сомбор / ЈП ''Дирекција за изградњу града Сомбора'' / / ЈП ''ПУТЕВИ СРБИЈЕ'' / /2015 Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 15

17 24. ЈП ''ВОЈВОДИНА ШУМЕ '' Нови Сад / / МЗ "Aлекса Шантић "- допуна / / МЗ "Aлекса Шантић "- допуна / Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство водни услови / / ЈП ''ПУТЕВИ СРБИЈЕ'' допуна услова / /2015 Тел./фах: 025/ , Web: 16

18 4. ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА 4.1. ГРАНИЦА ПЛАНА Границом Измена и допуна плана обухваћено је грађевинско подручје насељеног места Алекса Шантић. Површина грађевинског подручја насељеног места Алекса Шантић дефинисана ПГР-ом насељеног места Алекса Шантић (''Службени лист Града Сомбора'' бр. 2/2008) износила је ha (очитана са аналогног плана). Та површина која је узета као постојеће стање у Изменама и допунама плана износи ha (очитана са дигиталног плана). Разлика у површини је резулат промена насталих услед ажурирања геодетских подлога и преласка са аналогних на дигиталне подлоге. Граница грађевинског подручја насељеног места се мења тако да се постојећа површина грађевинског подручја насеља повећава са ha на ha. Објекти ван границе грађевинског подручја који нису у обухвату плана, а функционално су везани за насеље и служе потребама становникa Алексе Шантића су: - Железничка станица са складишним објектима, - Пољопривредно добро ''9.Мај'', - Пољопривредно добро ''Север'' ОПИС ГРАНИЦЕ Граница грађевинског реона насељеног места Алекса Шантић почиње са тачком број 1 која се налази на тромеђи парцела бр.: 1187, 1188 и 1860 К.О. А.Шантић. Од тачке 1 граница наставља најпре југоисточно око 210 m источном страном парцеле бр.1860, затим источно око 56 m северном страном парцеле бр. 1191, па јужно око 65 m њеном источном страном, па опет југоисточно око 230 m источном страном парцеле бр.1860 и долази до тачке број 2 која се налази на тромеђи парцела бр.: 1194, 1860 и 876 К.О.А.Шантић. Од тачке 2 граница се ломи североисточно око 247 m долази до тачке бр. 3 која се налази на парцели бр.1242 К.О. А.Шантић. Од тачке 3 граница под приближном правим углом ломи се југоисточно и у дужини око 223 m и сече парц.број 1242, 1243, 1244 и 1245 К.О. А.Шантић и долази до тачке број 4. Од тачке број 4 граница наставља југоисточно око 1110 m сече парцеле број 1245, 1246, 1247, 1248/1, 1248/2, 1248/3, 1249, 1250, 1847, 1265, 1264, 1263 и даље наставља југозападном страном парцела 1262, 1261, 1260, 1259, 1258, 1257, 1256, 1255, 1254 и 1353 и долази до тачке 5 која је 85 m удаљена од асфалтног пута за Суботицу а налази се на међи између парцела бр.1353 и 266 К.О. А.Шантић. Од тачке број 5 граница се ломи североисточно и у дужини око 515 m најпре пресеца парцеле бр.1353 и 1354 затим иде северозападном страном парцеле бр.1355, пресеца парцеле бр.1357, 1358, 1359 затим северозападном страном парцеле бр пресеца парцеле бр.1362,1363, 1364, 1365, северозападном страном парцеле бр.1366 до тромеђе парцела бр.1366, 1367 и 1368 где се налази тачка број 6. Од тачке број 6 граница наставља југоисточно око 75 m границом између парцела бр.1366 и 1368 до тачке 7 која представља тромеђу парцела бр.1366, 1368 и 1787 К.О. А.Шантић. Од тачке број 7 граница се ломи североисточно и у дужини око 820 m иде северном страном пута за Суботицу парц.бр до места где продужени правац североисточне стране парцеле бр.1436 пресеца ову границу и ту се налази тачке број 8. Од тачке број 8 граница наставља југоисточно око 110 m пресеца асв.пут за Суботицу парц.бр и наставља североисточном страном парцеле бр.1436 и захвата део парцеле 1437/2 К.О. А.Шантић. где се налази тачке број 9. Од тачке број 9 граница се ломи југозападно око 45 m долази до тромеђе парцела Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 17

19 бр.1436, 1437/2 и 1438 где се налази тачка број 10. Од тачке број 10 граница наставља југоисточно око 17 m међом парцеле бр.1438 до њеног југоисточног угла где је тачка број 11. Од тачке број 11 граница наставља југозападно око 28 m међом парцеле бр.1438 до њеног југозападног угла где се налази тачка број 12. Од тачке број 12 граница се ломи северозападно око 52 m иде међом између парцела бр.1438 и 1439 где се налази тачка број 13. Од тачке број 13 граница наставља југозападно око 125 m пресеца парцеле бр.1439, 1441/1, 1440/1 и 1440/2 долази до тачке број 14. Од тачке број 14 граница наставља југоисточно по међи парцеле бр.1445/1 К.О. А.Шантић где на растојању од 50 m налази се тачка број 14а. Од тачке број 14а граница се ломи југозападно око 189 m пролази на међи парцеле бр. 1445/1, 1447, 1449 и 1452 К.О. А.Шантић а ту се налази тачка број 15. Од тачке број 15 граница се ломи југоисточно под правим углом око 53 m иде по међи парцеле бр.1452 К.О. А.Шантић до тачке број 15а. Од тачке број 15а граница наставља југозападно у дужини око 88 m долази до тачке број 15в. Од тачке број 15в граница се ломи југоисточно у дужини око 25 m и долази до тачке бр. 16. Од тачке број 16 граница наставља југозападно по међе парцеле бр. 1455/1, 1455/2, 1458, 1462, 1464, 1463, 1465/1, 1465/2, 1466, 1467, 1468/1, 1468/2, 1469, 1470, 1471, 1472, 1479, 1480, 1481, 1483, 1489, 1488, 1490, 1494, 1495, 1496, 1500, 1501, 1505/1 К.О. А.Шантић. до тачкае број 17. Од тачке бр. 17 граница наставља југоисточно у дужини око 65 m и долази до тачке бр. 18. Тачка број 18 налази се југоисточно од тачке бр.17 и ломи се југозападно у дужини око 50 m где се налази тачка бр. 19. Од тачке број 19 граница се ломи југоисточно под правим углом у дужини од 217 m долази до тачке број 20. Од тачке број 20 граница наставља североисточно око 52 m и долази до тачке број 21. Тачка број 21 налази се на северном углу парцеле бр. 510/1 К.О. А.Шантић где се ломи југоисточно до тачке бр. 22. Од тачке број 22 граница наставља да прати североисточну регулацију улице Бранка Ћопића у дужини од око 412 m где се налази тачка број 23. Од тачке број 23 граница наставља да прати међе парцеле бр. 1506, 1507, 1508, 1509 и 1510, затим наставља да прати регулацију железбичке пруге у дужини од 88 m где се налази тачка број 24. Од тачке број 24 граница наставља северозападно у дужини око 96 m и прати југозападну међу парцеле број1476 и 1478 К.О. А.Шантић. и долази до тачке број 25. Од тачке број 25 граница наставља да прати северозападну међу парцеле бр. 1478, 1477 и 1474 К.О. А.Шантић где се налази тачка број 26. Од тачке број 26 граница се ломи на југоистоку око 103 m долази до тачке број 27. Од тачке 27 граница наставља југозападно експропријационим појасем железничке пруге парцела бр. 1785, у дужини око 1590 m долази до тачке број 28. Тачка број 28 налази се у југозападном углу парцеле 846. Од тачке број 28 граница се ломи на северозапад у дужини око 660 m долази до тачке број 29. Од тачке број 29 граница се ломи североисточно у дужини од 40 m долази до тачке број 30 која се налази у југоисточном углу парцеле број Од тачке број 30 граница наставља северозападно око 360 m североисточном страном парцеле 1770 и 1786 долази до тачке број 31. Од тачке број 31 ганица наставља североистоно 50 m северном страном пута парцеле број 862 долази до тачке број 32 која представља тромеђу парцела број 862, 156 и Од тачке број 32 граница наставља северозападно око 825 м западном међом парцеле 156 до њеног северозападног угла где се налази тачка број 33. Од тачке број 33 граница наставља североисточно око 325 м северном међом парцела 156 и 873 до западне стране ул. Херцеговачке парц. број 876 где се налази тачка број 34. Од тачке број 34 граница наставља северозападно у дужини око 736 м иде западном Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 18

20 страном ул. Херцеговачке парцела број 876 затим пресеца парцеле број 1644 и 1643 и долази до парцеле број 1681/2 где се налази тачка број 35. Од тачке број 35 граница наставља западно око 134 m северном страном парцеле 1643 до тромеђе парцела 1681/2, 1643 и 1831 где се налази тачка број 36. Од тачке број 36 граница се ломи на југ око 76 m долази до тачке број 37 која се налази на тромеђи парцела 1644, 1831 и Од тачке 37 граница наставља западно око 184 m северном страном пољског пута парцеле број 1832 долази до тачке број 38. Од тачке 38 граница се ломи на север и у дужини око 230 m најпре пресеца парц. број 1645 затим иде западном страном парцела 1647 и 1648, пресеца парцеле 1649/1 и 1649/2 и улази у парцелу 1650 где се налази тачка број 39. Од тачке број 39 граница насавља источно око 190 m кроз парцелу број 1650, пресеца пољски пут парцелу број 1831 и долази до тромеђе парцела 1638, 1639 и 1831 и ту се налази тачка бој 40. Од тачке број 40 граница наставља северно око 136 m источном страном пољског пута парцеле број 1831 затим пресеца пољски пут парц. број 1828 и долази до јужне стране парцеле број 1636 и ту се налази тачка број 41. Од тачке број 41 граница се ломи на запад и у дужини око 83 m иде јужном страном парцеле број 1636 и 1634 до тромеђе парцела број 1634, 1633 и 1828 а то је уједно и тачка број 42. Од тачке број 42 граница наставља северно у дужини око 140 m иде западном страном парцеле број 1634, 1631, 1630, 1629 и 1628 до њеног северозападног угла где се налази тачка број 43. Од тачке број 43 граница наставља источно око 80 m иде северном страном парцеле број 1628 затим пресеца асв. пут за север парц. број 1860 и долази до тачке број 1 која је описана на почетку овог текста. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 19

21 5. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА 5.1. ПОДАЦИ О ПРОСТОРУ, СТАНОВНИШТВУ, ПРИВРЕДНИМ, ДРУШТВЕНИМ И ЈАВНИМ АКТИВНОСТИМА ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ Територија К.О. Алекса Шантић налази се на североистоку Града Сомбора и простире се на површини од 5.283,8557 ha што чини 4.5% територије Града. Катастарска општина Алекса Шантић на северу се граничи са Републиком Мађарском, на западу са К.О. Светозар Милетић, на истоку са К.О. Суботица и на југу са К.О. Чонопља. Налази се на 25 km од Сомбора. Геостратешки положај је повољан јер се налази на државном путу Сомбор-Суботица и представља транзитно место, а због близине Државне границе са Р.Мађарском могућ је развој у том смеру. Слика бр. 1 Положај насељеног места Алекса Шантић у мрежи насеља ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ Најмлађе насеље у у Граду Сомбору основано је после првог светског рата. Населили су га колонисти-добровољци који су учествовали на Солунском фронту, углавном из Херцеговине. Пре Мохачке битке постојало је насеље са капелом и црквом на раскрсници путева Станишић-Бајмок, тј. на месту где се данас налази пољопривредно добро ПИК ''Север''. Простор на ком се налази Алекса Шантић називан је у давној прошлости Шар, Шарлија и Шари. Године то је била напуштена пустара коју је добио коњички капетан Ковач Миклош. Она се спомињу у пописима године, а године у попису имена Цобер Каш Шара стоји да је то добра земља са ораницама и барама. Касније се настава Бацзер. Под жупанством грофа Фенбах Кароља добија назив Баба пуста, тј. његово имање је тако називано, па је и железничка станица тако названа. Године велико пространство које обухвата Станишић, Растину и Шару добија гроф Редл Лајош. Од 1848.године породица овог грофа се цепа на две гране тако да је једна уживала данашњу територију Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 20

22 Растине, а друга пустару Шару. Грана Редла која је држала Шару остала је без мушке деце и тако је Шара преко женске деце доспела у руке Барона Рихарда Хамерштајна. Насеље и железничка станица су свој назив Алекса Шантић добиле године. Године Уласком мађарских војних трупа целокупно затечено становништво је одведено у концентрациони логор у Барч и Шарвар у Мађарској, а насељени су Мађари из Мађарске. Место је тада добило назив Баба Пуста. Године Интернирано и избегло становништво се вратило у своје место и насеље је поново добило назив Алекса Шантић. Након Другог светског рата Алекса Шантић се убрзано развија. Окосницу развоја представљао је Пољопривредни комбинат Алекса Шантић који је у свом саставу имао примарну ратарску производњу, сточарство, производњу сточне хране и воћарство. Такође село је добило садржаје који нису били уобичајени за насеља те величине у бившој Југославији, као што су: амбуланта, обданиште, потпуно нова основна школа са модерном фискултурном салом, спортски центар са олимпијским базеном, библиотека, организован превоз радника и ђака од и ка пољопривредним добрима ''9.мај'' и ''Север'' ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Геоморфолошке карактеристике Читав атар Алексе Шантића налази се на Бачкој лесној заравни (платоу). Читав терен је са слабо израженим нагибом и то: источни део у правцу северозапад југоисток, а западни део атара је нагнут у правцу североисток југозапад. Овим правцима пружају се и долови. Почетак долова везан је за мање депресије предолице. Између долова понегде су сачуване лесне гредице, које уједно представљају највише делове рељефа. На неким локалитетима ветар је издувао лес па су се ту формирале плитке депресије. Педолошке карактеристике Територија К.О. Алекса Шантић је разноликог педолошког састава и заступљено је шест типова земљишта. Педолошка структура је веома повољна и сачињавају је следећа земљишта: чернозем карбонатни на лесном платоу, чернозем са знацима оглејавања у лесу, чернозем на песковитом лесу, ливадска црница карбонатна на лесном платоу, ритска црница карбонатна и ритска црница карбонатна местимично заслањена. Највеће пространство заузима најпродуктивније земљиште - чернозем карбонатни на лесном платоу. Површине под овим земљиштем налазе се у централном делу атара. Приближно исту површину заузима чернозем са знацима оглејавања у лесу, а најраспрострањенији је у јужном (економија ''9. Мај'') и североисточном делу атара. По површинама које заузима следи ливадска црница карбонатна на лесном платоу, а највеће пространство има у западном делу атара. Оба варијетета ритске црнице заузимају веома мале површине. Хидролошке карактеристике Водопропустљивост леса и мала количина падавина, најважнији су разлози због којих се на овом простору нису формирали стални водотоци. У доловима и удубљењима раније се задржавала вода, међутим они су углавном каналисани и преко канала број 300 који пролази кроз јужни део атара, повезани у каналску мрежу. Сеизмолошке карактеристике На сеизмолошкој карти публикованој године за повратне периоде 50, 100, 200, 500, 1000 и година која приказује очекивани максимални интензитет земљотреса, са вероватноћом појаве 63%, подручје Сомбора се на олеати за повратни период од 500 година налази у зони 8 Меркалијеве скале. Климатске прилике Клима је умерено-континентална са средњом годишњом температуром од 10.8 C, средњом температуром најхладнијег месеца (јануар) -1,8 C и средњом температуром најтоплијег месеца (јули) 21.3 C. Средња годишња влажност ваздуха је 77.3%, средња вредност највлажнијег месеца (децембра) је 88,4%. Облачност је највећа у децембру (76%) а најмања у августу (38%), док је просечна годишња облачност 58%. Падавине су важан елемент климе и манифестују се у годишњој количини од око 614 Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 21

23 mm. Највише падавина се излучи зими mm, а најмање у лето mm. Магла је облик који се јавља чешће у хладнијем периоду године (децембар 7,5 дана) а ретко у топлијем делу године. Годишњи број магловитих дана је Ветар је веома важан климатски елеменат. Он пре свега, има велики утицај на обликовање климе, као модификатор, с обзиром да доноси особине области из којих долази. Највећу учесталост јављања имају северни (N) ветрови или ''северац'' који дува током зимских дана и по правилу је весник периода са доста хладним и сувим временом, заступљен са 159 и северозападни (NW) ветар, који доноси влажне ваздушне масе са Атлантика, а у вези са тим и појаву облачности и излучивања падавина. Заступљен је са 146. На трећем месту по честини јављања долази југоисточни ветар (кошава) са 105 који има карактеристике сувог ветра. Јачина ветра је од 1.8 m/s у септембру и октобру, до 2.8 m/s у априлу СТАНОВНИШТВО Анализа демографског развоја насељеног места Алекса Шантић извршена је на основу званичних статистичких података пописа становништва у периоду године. По резултатима пописа из године Алекса Шантић спада у групу насеља са мањим бројем становника Града Сомбора. табела бр. 2 Упоредни преглед броја становника у периоду год. Насеље Алекса Шантић год год год год год год год год На основу упоредног прегледа броја становника у периоду од год, запажа се стални пораст броја становника до године, а након тога почиње полако да опада. Број становника се између два пописа ( год) смањио за 384 становника тј. за око 17,68 %. Опадање броја становника на територији Града Сомбора је последица политичке нестабилности, лоших економских прилика и демографске политике, миграција и измењеног става према планирању породице последњих деценија. Данас Алекса Шантић броји 1700 становника, од који већину чине Срби. Опште демографске карактеристике становништва насељеног места Алекса Шантић које одликују и остала насељена места Града Сомбора су: низак наталитет, висока стопа морталитета и негативан природни прираштај; потпуно поремећена старосна структура; смањивање броја чланова домаћинства и повећање броја старачких домаћинстава. Табела бр. 3 Демографска кретања пројекција броја становника на основу досадашњег тренда промена НАСЕЉЕ: год год год год. Алекса Шантић На основу анализе демографских кретања до Године, уколико се досадашњи тренд опадања броја становника настави, уочава се да опада број становника у насељеном месту Алекса Шантић. Због тога, уз залагање локалне самоуправе и помоћ Државе, хитно треба предузети ефикасне мере популационе и развојне политике којима ће се зауставити неповољна демографска ситуација и обезбедити одрживи ниво становништва. Ако се подигне животни стандард и његов квалитет на виши ниво кроз разноврсна културна и спортско-рекреативна дешавања, садржајнији друштвени живот, као и кроз значајнија улагања средстава у развој инфраструктуре и привредне производње, могао би се тај негативни тренд зауставити и у неком дугорочнијем периоду побољшати. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 22

24 Старосна и полна структура становништва - Подаци из ранијих пописа указују на тенденцију старења становништва јер се стално повећава број становника у старијој категорији на рачун млађе. Скоро половина становника (49%) старије је од 50 година, а само 10% становника млађе је од 15 година. Просечна старост становништва је 46,8 година. Највећи број становника се налази у старосној групи од 50 до 54 године (9%) и од година (8,9%). У Алекси Шантићу је бројније становништво женског пола. Према званичним статистичким подацима из године живи 851 мушкарац ( 47,9%) и 919 жена, односно 51,9%. Домаћинстава Према званичним статистичким подацима пописа из године укупан број домаћинстава износи 697, са просечним бројем чланова 2,54. Највећи број домаћинстава је са једним (193) и два члана ( 208), а најмање је домаћинстава са 6 и више чланова (26) ЈАВНЕ СЛУЖБЕ Насељена места Града Сомбора су распоређена у три прстена и Алекса Шантић спада у трећи прстен који чине најудаљенија насеља распоређена по ободу територије Града. У оквиру мреже насеља дефинисана је улога сваког насеља појединачно, као и место и функција у оквиру функционалног система насеља Града Сомбора. Алекса Шантић је сврстан у развијена сеоска насеља која имају велик, али на жалост неискоришћен потенцијал. Опремљеност насељених места јавним службама треба да буде у складу са њиховом функцијом, величином обухвата и бројем становника који ће им гравитирати. Становници Алекса Шантића део потреба које се односе на рад јавних служби могу да остваре у месту становања. За задовољење дела потреба становници су усмерени ка градском центру Сомбор. У наредном планском периоду поменуте површине и објекти задржавају постојеће локације. Образовање Предшколско васпитање и образовање се одвија у блоку бр. 10 оквиру предшколске установе ''Вера Гуцуња'' Сомбор, у вртићу ''Чуперак'' и има једну групу полудневног припремног предшколског боравка. Основно образовање од I-VIII разреда се одвија у оквиру основне школе ''Aлекса Шантић, чија изградња је завршена крајем седамдесетих година. Вртић и школа су смештени у наменским објектима, имају задовољавајуће капацитете и у добром су стању. Здравствена и социјална заштита Примарну здравствену заштиту становништва врше службе Дома здравља ''Др Ђорђе Лазић'' Сомбор у здравственој амбуланти Алекса Шантић. Заступљена је општа служба, стоматолошка и дечија заштита. За виши ниво здравствених услуга становништво се упућује у Сомбор. Објекат у ком се одвија здравствена заштита је недавно реконструисан. У насељеном месту Алекса Шантић постоји апотека. Ветеринарска амбуланта функционише у склопу разноврсних делатности уз хиподром. Културни и верски објекти Од објеката културе постоји библиотека са читаоницом у склопу предшколске установе. У центру насеља гради се нова Православна црква. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 23

25 Спорт и рекреација Насељски терени за спорт и рекреацију налазе се на улазу у село из правца Сомбора, у близини школе и вртића. Дечија игралишта, фудбалски, кошаркашки и рукометни терен су у добром стању и задовољавају потребе становника, док је базен неодржаван и потребна је реконструкција истог. Хиподром се налази у западном делу насеља и у добром је стању. Службе локалне самоуправе Месна заједница ''Алекса Шантић'' је образована за задовољење потреба свих становника на њеној територији. Објекат у ком се налази месна заједница је у задовољавајућем стању. Табела бр. 4 Организација јавних служби према хијерархијском нивоу насеља дефинисана Просторним планом Града Сомбора ЈАВНЕ СЛУЖБЕ I ОБРАЗОВАЊЕ 1. Предшколско васпитање 2. Основно I-IV 3. ОсновноV-VIII 4. Средње 5. Више и високо 6. Ученички и студентски домови II СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА 1. Дом за децу без родитељског старања 2. Дом за старе 3. Дом за лица са посебним потребама 4. Центар за социјални рад III ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 1. Амбуланта, здравствена станица 2. Апотека 3. Ветеринарска амбуланта 4. Рехабилитациони центар 5. Дом здравља 6. Општа болница 7. Завод за здравствену заштиту 8. Спец. болнице, заводи и институти IV КУЛТУРА 1. Дом културе 2. Библиотека 3. Сценско-музичка делатност 4. Галерија и изложбени простор 5. Музеј 6. Архив 7. Завод за заштиту споменика културе V ФИЗИЧКА КУЛТУРА 1. Отворени спортски терени 2. Фискултурна сала (школска) 3. Покривени објекат физичке културе 4. Мањи спортски центар вишенамен. карактера 5. Спотски центар за међународ. такмичења АЛЕКСА ШАНТИЋ Постојећи садржај Планирани садржај Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 24

26 ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ Пољопривреда Основна делатност у насељеном месту Алекса Шантић је пољопривреда, за коју овде постоје повољни услови најизраженији преко плодног земљишта и повољног хидролошког режима подземних вода. Од укупно ha, ha заузима обрадиво пољопривредно земљиште што чини око 95% укупне површине К.О. Алекса Шантић. табела бр.5 Преглед површина пољопривредног земљишта године Кат. општина: пољопривредно земљиште у ha обрадиво необрадиво Трст. и Њиве Врт. Воћњ. Виногр. Ливаде Укупно Пашњ. Укупно мочв. Укупно ( ) (7+8) 10 (6+9) А.Шантић 4.859, ,89 0,05 4, ,82 9,01 0 9, ,83 Сточарство губи на значају, пораст је забележен само код узгоја свиња, а највећи пад код узгоја оваца и говеда. То је последица лоших тржишних односа, како цене саме стоке, тако и хране за њу. Основне развојне могућности у области пољопривреде, до краја планског периода су: интензивирање ратарске и повртарске производње; повећање површина под воћњацима; повећање обима сточарске производње. У насељеном месту Алекса Шантић није развијена индустрија. Индустрију је потребно развијати првенствено кроз прераду примарних пољопривредних производа. Терцијарне делатности - Постоји једна велика трговинска радња мешовите робе. Налази се на улазу у село из правца Сомбора, у близини школе, вртића, апотеке и спортских терена. У насељеном месту Алекса Шантић има још неколико трговинских објекта који су довољни за свакодневно снабдевање становништва различитим асортиманом. На државном путу IБ реда налазе се два угоститељска објекта у приватном власништву и две пекаре. Постоји и један већи угоститељски објекат са вишенаменском салом прикладном за разне свечаности. Занатство се одвија у оквиру 5 услужних занатских радњи. Туризам није развијен. Постоје могућности развијања културног туризма, који би се постигао ревитализацијом Каштела (познатији као дворац Фернбах). Реконструкцијом базена би се могао подићи туристички потенцијал овог места АНАЛИЗА ПРОСТОРА, НАМЕНА ПОВРШИНА И ВРСТА ИЗГРАДЊЕ Постојећа организација унутар грађевинског подручја насељеног места Алекса Шантић је последица досадашњег начина живота, потреба становника и делом плански дефинисаних смерница. Насеље има руралне карактеристике са скоро правилном ортогоналном уличном мрежом на основу које су и формирани блокови. Насеље је ушорено и изразито издуженог облика јер се развијало дуж пута Сомбор-Суботица. Претежна намена простора је породично становање. Стамбена зона је изграђена објектима породичног становања са пратећим објектима у оквиру породичног домаћинства којима је пољопривредна производња основна или додатна делатност. Парцеле су различитих површина, објекти су претежно П+1 висина, а економско двориште, уколико постоји, организовано је унутар парцеле. Средишњи део већих Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 25

27 блокова се користи као обрадива површина-башта са поврћем и воћем. На две локације су изграђени вишепородични стамбени објекти. У старијем северном делу насеља објекти су углавном традиционално грађени у прекинутом низу и постављени на регулацији. Јужни део насеља је новијег датума, већи део објеката је грађен осамдесетих година и објекти су углавном увучени у односу на регулацију. У јужном делу улице XII Војвођанске бригаде, Николе Тесле, Иве Лоле Рибара и северном делу Иве Андрића заступљени су двојни објекти.у улици Солунских добровољаца има и старијих објеката у лошијем стању, од којих је неколико напуштено и девастирано. Знатан део парцела је неизграђен. Централне функције у насељеном месту Алекса Шантић распоређене су у две просторне целине. Једна целина обухвата месну заједницу, цркву, амбуланту, пошту и пијацу, а друга, већа целина обухвата школу, вртић, спортско-рекреативне терене, парк, супермаркет и сл. У склопу ове две целине налазе се и објекти породичног становања. У северном делу насеља налази се гробље са изграђеном капелом. Густина насељености је плански показатељ јединице становања и изражава однос између броја становника настањених на одређеној површини и саме површине и може се изразити као нето или бруто густина, а јединица у којој се изражава је број становника по хектару бр.стан./ha). Укупна бруто површина грађевинског подручја насеља ha Нето површина (унутар регулационих линија) ha Постојећи број становника 1770 st Бруто густина 8 st/ha Нето густина 9 st/ha У насељу постоје неизграђене и неуређене површине које нису приведене планској намени дефинисаној ПГР-ом насељеног места Алекса Шантић (''Службени лист Града Сомбора'' бр. 2/2008) ОБЈЕКТИ И ПОВРШИНЕ ЗА ОДРЕЂЕНЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ Под јавним површинама се подразумева изграђено грађевинско земљиште намењено за општу употребу које је доступно свим грађанима за кретање и коришћење и неизграђено грађевинско земљиште на коме право коришћења има Град, а које је планом намењено за јавне површине и изградњу јавних објеката или се користи као јавна површина. На посматраном подручју постојећи објекти и површине јавне намене су: Улични коридори и тргови: кат. парцеле број 464, 477/2, 507, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855, 856/1,... до 856/20, 857, 858, 859, 860, 861, 862, 863, 864, 865, 866, 867, 868, 869, 870, 871, 872, 874, 875, 876, део 1850, део 1787, део 1828 и део 1831, део 1860, 1861/1, 1861/2. Железнички коридор: део Зона централних функција: кат. парцеле бр. 476/1, 478 и 476/2 предшколска установа кат. парцеле бр. 475/1 и 475/2 основна школа кат. парцела бр. 348/1 месна заједница кат. парцела бр. 348/2 верски објекат кат. парцеле бр. 325 и 327 здравствена станица кат. парцела бр. 326 и 328 пошта кат. парцела бр. 499 зелена пијаца Спорт и рекреација: кат. парцеле бр. део 156, 463, 465, 466/1, 466/2, 466/3, 466/4, 467/1, 467/2, 467/3 Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 26

28 Парк: кат. парцеле бр. делови 477/3 и 477/4 Уређено зеленило: кат. парцеле бр. 324, 346 и 347 Гробље: кат. парцеле бр. део 1645 и 1647 Водозахват: кат. парцела бр. 350, 468 и део 477/4 Заштитно зеленило: кат. парцела бр ПОДАЦИ О ИНФРАСТРУКТУРНИМ СИСТЕМИМА, КОМУНАЛНИМ ОБЈЕКТИМА И ПОВРШИНАМА САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА Алекса Шантић се налази у североисточном делу територије Града Сомбора. Кроз насеље пролази државни пут IБ реда 12 Суботица Сомбор Оџаци Бачка Паланка Нови Сад Зрењанин Житиште Нова Црња државна граница са Румунијом (гранични прелаз Српска Црња) који спаја два градска центра, Сомбор и Суботицу. Државни пут дели насеље на два дела. Постојећа улична мрежа формирана је по деформисаном ортогоналном систему. Улични коридори су веома различитих ширина, најуже су приступне саобраћајнице атару у ободним деловима насеља ширине од 3-5 m, постоји неколико улица ширине 5-10 m, а већина улица има просечну ширину од m. Најспецифичнија је улица Вука Караџића типа сквера ширине чак 44 m са појасом уличног зеленила ширине око 18 m. Мрежа пешачких стаза је развијена. Пешачке стазе изграђене су у улицама већег профила и задовољавајућег су карактера. У улицама слабијег интензитета и мањег профила пешачке стазе нису изграђене или су изграђене само са једне стране улице уз регулациону линију. Бициклистички саобраћај се одвија по површинама за моторни саобраћај. Јавни превоз путника у насељеном месту Алекса Шантић обавља предузеће ''Севертранс'' из Сомбора. Постоје два аутобуска стајалишта лоцирана у улици Сомборски пут. Постоје и локални превозници за потребе школа и радника који живе у насељима 9.мај и Север. Постојећи обим превоза и фреквенција кретања средстава јавног превоза задовољава потребе за јавним превозом. На југоисточном делу простора обраде по ободу налази се магистрална једноколосечна неелектрифицирана железничка пруга бр.26: Суботица-Богојево-државна граница. Планом је обухваћено око 1750 m предметне пруге. Железничка станица са четири станична колосека налази се ван граница обухвата плана у km на територији К.О. Пачир, Бачка Топола. Дневно пристижу четири путничка и један брзи воз. Јавни паркинзи за путничка возила изграђени су на више локација у оквиру централне зоне насеља: испред месне заједнице, школе, супермаркета, предшколске установе и базена ВОДОПРИВРЕДНА И КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА Водопривреда На простору обухвата Плана нема мелиоративних канала, односно водних објеката. Насеље Алекса Шантић се налази на подручју система за одводњавање Северна Мостонга. Систем за одводњавање Северна Мостонга се налази северно и Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 27

29 североисточно од канала ОКМ Врбас-Бездан. Припада сливу Дунав и водном подручју Бачке и Баната. Водоводна мрежа и снабдевање У Aлекса Шантићу је изграђен јавни водовод. Јавни водовод није у надлежности ЈКП Водоканал. Становништво се снабдева водом са изворишта, које се налази у северном делу насеља, у блоку број 3, где постоје два бунара, с тим да су тренутно неактивни. У западном делу насеља, у блоку број 10 постоји jeдан бунар који је неактиван и један који је у непосредној близини, активан је и у функцији је водоснабдевања насељеног места Алекса Шантић. Подземна вода се захвата из основног водоносног слоја. Вода се из бунара, бунарским пумпама потискује директно у разводни дистрибутивни систем. У насељу не постоји резервоар за покривање неравномерности потрошње. Дистрибутивна мрежа се састоји из основне (примарне) и секундарне мреже. Канализациона мрежа Јавна канализација за отпадне воде није изграђена. За одвођење отпадних вода из насеља не постоји канализациони систем, већ се отпадне воде евакуишу из домаћинстава у индивидуално грађене септичке јаме, односно упојне бунаре за пријем фекалних вода, у већини случајева ови објекти нису грађене по техничким стандардима и прописима, чиме се непосредно угрожава животна средина, што води ка загађењу и повишењу нивоа подземних вода, што је недопустиво. Систем отворених канала атмосферске канализације је заступљен само у појединим улицама и то делимично. Констатовани су уобичајени проблеми у функционисању атмосферске канализације, који се манифестују у постепеном смањењу активног профила, као и углавном запушеним пропустима испод прилаза. Одлагање отпада ЈКП ''Чистоћа'' организовано сакупља отпад и одвози га на депонију код Ранчева где се одлаже ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА Предметно насељено место се налази на северо-западном делу конзума огранка Електродистрибуције Суботица. Напајање потрошача врши се из трансформаторске станице (ТС) 110/20 kv Бајмок преко 20 kv извода Алекса Шантић (далековод се налази на армирано-бетонским и гвоздено-решеткстим стубовима са проводницима AlČe 3x95 mm 2, дужине око 7,0 km). Инсталисана снага 20 kv извода Алекса Шантић је 5350 kva. У насељу се налази 15 дистрибутивних трафостаница (ТС) 20/0,4 kv и 6 трафостаница у приватном власништву. Гасна инфраструктура На предметном простору плана изграђен је гасовод средњег притиска, мернорегулациона станица (МРС) Алекса Шантић и дистрибутивна гасна мрежа ниског притиска од полиетиленских цеви која није у експлоатацији. У наредном периоду изградњом неопходне гасне инфраструктуре и пуштањем у рад мернорегулационих станица стећи ће се услови за несметано коришћење дистрибутивне гасне мреже ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА На предметном простору изграђени су: два магистрална оптичка ТТ кабла (од међународног заначаја), примарни и секундарни (разводни) претплатнички ТТ каблови. Магистрални оптички ТТ каблови су положени поред пута Сомбор-Суботица у ров у исту ПЕ цев пречника 40 mm, на дубини од око 0,80 до 1,20 m. На местима прелаза испод коловоза, приступних путева, железничких пруга и других важнијих објеката међумесни оптички каблови су положени у заштитне ПВЦ цеви пречника 110 mm. За заштиту магистралних оптичких ТТ каблова, целом дужином кабла је положена опоменска ПВЦ трака ПАЖЊА ПТТ КАБЛА. Дуж трасе на већим скретањима, променама Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 28

30 правца трасе оптичких каблова, као и укрштањима са значајним објектима (приступним путевима, саобраћајницама, железничким пругама, итд.) постављени су бетонски ТО стубићи за обележавање трасе кабла, и исти су видљиви и обојени црвеном бојом. Примарни и секундарни (разводни) претплатнички ТТ каблови су положени у земљу у зеленом појасу улица на дубини од око 0,60 до 0,80 m, док су на прелазу коловоза ТТ каблови положени кроз заштитне ПВЦ цеви. Примарна приступна мрежа (месна кабловска мрежа) је грађена са подземним претплатничким ТТ кабловима, а разводна мрежа је грађена претежно са подземним претплатничким кабловима и делом надземним самоносивим кабловима. Дуж улица предметног насељеног места положени су и кабловски наставци на оптичким ТТ кабловима, кабловски наставци на претплатничким ТТ кабловима у зеленој површини улица непосредно поред трасе ТТ каблова, затим су постављени изводни и разводни ТТ стубови, ИРО-и (изводно -разводни ормани) и телекомуникациони уређаји (ИПАН) постављени у земљу у бетонска постоља АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ ЈАВНОГ И ДРУГОГ ЗЕЛЕНИЛА Парк - На простору обухвата постоји огромна парковска површина око школе, вртића, супермаркета и спортско-рекреативног центра. Најуређенији део парка се налази око супермаркета и чини га уређен травњак са пешачким стазама, жбунастим, украсним биљкама и дрвећем и другим урбаним мобилијаром. У склопу дела намењеног активном одмору се налазе дечије игралиште, терени за кошарку, фудбал и рукомет и базен. Неуређено зеленило У ову групу спадају јавне неуређене зелене површине које се налазе на неколико локација у грађевинском подручју насеља. Уређено зеленило и зеленило око јавних објеката У ову групу спадају зеленило око месне заједнице, основне школе, вртића, здравствене амбуланте и верског објекта. Зеленило око јавних објеката се адекватно одржава. Зеленило око гробља је зелена површина специјалне намене које има пре свега санитарно хигијенску, а затим декоративно естетску функцију са основном улогом да изолује простор гробља од околине. Не задовољава критеријуме зеленила специјалне намене и потребно га је допунити врстама неопходним за овај тип зеленила. Улично зеленило Чине га дрвореди дуж уличних коридора које прате травњаци. Дрвореди лишћарских врста су линеарно распоређени, а заступљени су и четинари, жбунасте и друге ниже биљне врсте. Најспецифичнија је улица Вука Караџића типа сквера са појасом уличног зеленила ширине око 18 m. Улично зеленило је подизано спонтано и индивидуално јер је свако испред своје куће садио биљке према својим могућностима и жељама. Због тога је зеленило углавном неравномерно распоређено. Идући према периферији примећује се присуство воћарских врста. Заштитно зеленило Главна функција ових зелених површина је смањење неповољних услова микросредине-ублажавање доминантних ветрова, неповољног дејства саобраћаја, везивање земљишта и заштита од ерозије. На простору обраде формирано је у јужном делу насеља уз пругу. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 29

31 5.6. ПРЕГЛЕД ЕВИДЕНТИРАНИХ И ЗАШТИЋЕНИХ ОБЈЕКАТА, СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ И ПРИРОДЕ И АМБИЈЕНТАЛНИХ ЦЕЛИНА ПРЕГЛЕД ЕВИДЕНТИРАНИХ И ЗАШТИЋЕНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА Заштита, уређење и унапређење културних добара мора се посматрати у оквиру развоја целокупне области културног наслеђа, која представља развојни ресурс, који је потребно заштитити, уредити и користити на начин који ће допринети успостављању регионалног и локалног идентитета, у складу са европским стандардима заштите. На територији К.О. Алекса Шантић су евидентирана следећа добра под претходном заштитом (споменици културе и евидентирани објекти): I Амбијентална целина (обухвата објекте на Пољопривредном добру ПИК Север ) Каштел Магацин II Амбијентална целина (железничка станица и објекти око ње) Железничка станица Кућа за скретничара Магацин у близини Железничке станице Три куће у близини Железничке станице III Амбијентална целина (почетак улице Солунских добровољаца) Зграда поште у Солунских добровољаца 1 Кућа у Солунских добровољаца 2 Појединачни објекти Кућа у Солунских доброваљаца 27 Зграда Месне заједнице у Солунских добровољаца 29 Управна зграда Пољопривредног добра Ослобођење Две спомен-плоча на згради Месне заједнице Споменик посвећен солунским добровољцима испред зграде Поште ПРЕГЛЕД ЕВИДЕНТИРАНИХ И ЗАШТИЋЕНИХ ПРИРОДНИХ ДОБАРА У обухвату грађевинског подручја насеља Алекса Шантић нема евидентираних и заштићених природних добара. Ван обухвата Плана налази се Споменик природе ''Парк дворца у Алекси Шантићу'' који је стављен под заштиту државе године. Један је од неколико представника вртне уметности XIX века на територији Србије као типичан пример мешовитог стила комбиновања француског (класичног) и енглеског (пејзажног) стила. Парк заузима површину од 7hа, 2а и 49 m 2. Са аспекта заштите природних добара у парку је евидентно присуство стабала велике старости и импозантних димензија, присутне су ретке дендролошке врсте. И данас постоји релативна очуваност планске организације. Комплекс дворца са парком представља вредно културно-историјско обележје. Парк и дворац су у веома лошем стању, и потребна је њихова ревитализација. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 30

32 5.7. ОЦЕНА РАСПОЛОЖИВИХ ПОДЛОГА ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА За израду Измена и допуна плана коришћени су скенирани геореференцирани катастарски планови за грађевински рејон Р=1:1000 добијени од Службе за катастар непокретности Сомбор и дигитални ортофото снимци тачности 40 cm преузети од РГЗ Београд. Тел./фах: 025/ , Web: 31

33 III ПЛАНСКИ ДЕО I ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА 1.ОПИС И КРИТЕРИЈУМИ ПОДЕЛЕ НА КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ЦЕЛИНЕ И ЗОНЕ 1.1. КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА Анализом постојећег стања и валоризацијом простора насељеног места Алекса Шантић уочени су проблеми који представљају основу за дефинисање циљева просторног развоја у наредном планском периоду. Основни циљ израде Измена и допуна плана је плански развој свих насељских функција са пратећим садржајем. Просторно уређење и развој насељеног места Алекса Шантић засновано је на следећим циљевима: - ефикасним мерама популационе и развојне политике зауставити неповољну демографску ситуацију и обезбедити одрживи ниво становништва; - задржавање становништва унапређењем квалитета живота обезбеђивањем услова за запошљавање; - преиспитавање граница грађевинског земљишта насеља, са преиспитивањем правила грађења важећег ПГР-а; - проширивање капацитета саобраћајне инфраструктуре реконструкцијом и проширивањем коловоза, проширивањем и изградњом недостајућих пешачких стаза; - реконструкција система водоснебдевања и обавезно прикључење на регионални систем водоснабдевања који је тренутно у изради; - изградити канализациону мрежу за атмосферске и отпадне воде; - обезбеђивање услова за стављање Дворца у функцију културног туризма; - очување, унапређење и заштита природе, посебних природних вредности и непокретних културних добара; - побољшање услова живота и квалитета животне средине подизањем и уређењем насељског зеленила; - планирање и одрживо коришћење природних ресурса и енергије ПОДЕЛА ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА НА ШИРЕ ПРОСТОРНЕ ЗОНЕ Због потребе за утврђивањем правила уређења и правила грађења унутар граница грађевинског подручја, а према преовалађујућој намени простора, урбанистичким показатељима и другим карактеристикама, простор је подељен на шире просторне зоне: Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 32

34 Слика бр.2: Подела грађевинског подручја на шире зоне Централна зона у просторној структури насеља због положаја и намене има посебан значај. Централна зона је намењена објектима јавне намене, пословања, становања и другим компатибилним садржајима. Централне функције у насељеном месту Алекса Шантић распоређене су у две просторне целине. Прва целина обухвата месну заједницу и цркву, а друга много већа целина обухвата средишњи део насеља уз Сомборски пут и у њој се налазе здравствена амбуланта, пошта, пијаца, школа, вртић, трговински објекат, бензинска станица и сл. У склопу обе целине налазе се и објекти породичног становања. Површина централне зоне је приближно 9.5 ha. Стамбена зона обухвата највећи део површине грађевинског подручја насеља у којој је заступљено већином породично становање, а мањим делом вишепородично становање. Породично становање са интензивном пољопривредном производњом је због исказаних потреба становника планирано на ободу са источне стране насеља. Породични стамбени објекти изграђени су углавном на регулацији, а економско двориште, уколико постоји, организовано је унутар парцеле. Средишњи део већих блокова се користи као обрадива површина-башта са поврћем и воћем. Планира се повећање површина за становање по ободу насеља, тамо где су већ оформљени улични коридори и где постоји становање са једне стране улице. Површина стамбене зоне је приближно 125 ha. Привредна зона планирана је у јужном делу насеља, обухвата постојећи пољопривредни комплекс, планирану зону туризма и услуга и неизграђене површине у којима су планирани радна зона и зона пословања. Обухвата површину од приближно 25 ha. Комунална зона обухвата гробље које се налази у Обухвата површину од приближно 6 ha. северозападном делу насеља. Зона спорта и рекреације/зеленила се налази на више локација. Једну целину чини хиподром, у другој су смештени парк и сви остали спортски садржаји, а трећу чини заштитно зеленило на јужном ободу насеља. Обухвата површину од приближно 32 ha. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 33