ЖЕНА У ПРОГРАМИМА ОКС ИСКУСТВА ПРЕТХОДНОГ И СТРАТЕГИЈА ОЛИМПИЈСКОГ ЦИКЛУСА

Бранислав Јевтић 796.032.2-055-2 Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања ЖЕНА У ПРОГРАМИМА ОКС ИСКУСТВА ПРЕТХОДНОГ И СТРАТЕГИЈА ОЛИМПИЈСКОГ ЦИКЛУСА 2008-2012 Сажетак Олимпизам је јединствен покрет који повезује људе, културе и све земље света, промовише мир, гради добру вољу и кооперацију. Олимпијске игре (ОИ) су манифестни облик међународног олимпијског покрета (МОП) и мега спортски догађај у коме учествују најбољи спортисти света. Оне су промоција мира и систем вредности које негују сва друштва. Више од 1320 спортиста је учествовало на Играма до ОИ у Пекингу 2008, од чега 198 жена (14%). Освојено је 98 медаља, од чега 15, или скоро 15% су освојиле жене. Данас, у години када се слави 101 година од оснивања Олимпијског комитета Србије (ОКС), ситуација са учешћем жена у спорту је и даље неодређена, или још боље рећи недоречена. Искуство ОКС може да се уоквири кроз следеће чињенице: (1) остварена је бројчана равноправност полова у делегацијама ОКС 1), на летњем и зимском ЕYОF-у. Учешће девојака и жена у делегацијама зимског програма је високо и на граници бројчане равноправности. На ЛОИ региструје се процентуално мањи број учешћа жена; (2) анализа активности у делу спортске и пословне функције у спортској организацији указује да се стратегија увећања учешћа жена не спроводи или се, ако је има, спорадично спроводи; (3) бележи се континуитет изостанка женских тимова у кошарци и рукомету (некада освајачице олимпијских одличја), спортисткиња у ритмичкој гимнастици и синхроном пливању (спортови са олимпијском традицијом), док већина нових дисциплина у олимпијском програму жена (бокс, рвање) нису развијене у Србији или степен њихове конкурентности не прелази праг за учешће; (4) одбојкашице, стрељаштво и тенис бележе висок ниво конкурентности и сигурно учешће. Слично стање се констатује у једној пливачкој дисциплини, а региструје се и бројније учешће жена од мушкараца у атлетским дисциплинама; (5) пословна функција ОКС је, као и спортска, заснована на принципу једнакости и универзалности, тако да је жена била шеф мисије ОКС на ОИ у Пекингу (2008), заставу Србије на Играма у Пекингу, Ванкуверу и на Медитеранским играма у Пескари носиле су жене; (6) не евидентира се учешће жена у делу спортских функција националних федерација, тачније нема жене тренера у олимпијским делегацијама; (7) узроци наведеног стања не би се могли описати као облици дикриминације или изостанка равноправности на спортском, организационом, пословном и управљачком нивоу олимпијских делегација. Кључне речи: ЖЕНА У СПОРТУ / ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ / ОЛИМПИЈСКА ДЕЛЕГАЦИЈА / ОЛИМПИЈСКИ ПРОГРАМИ / ОЛИМПИЈСКИ КОМИТЕТ СРБИЈЕ ИДЕНТИТЕТ ОИ И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА Олимпизам је најмасовнији и најуспешнији покрет који гради добру вољу и кооперацију међу људима, нацијама, континентима... На играма се тежи учешћу, победи, јединству, заједништву (Coe, 2009). Оне су јединствен цивилизацијски феномен који повезује људе, културе и земље 1) Летње олимпијске игре (ЛОИ), Зимске олимпијске игре (ЗОИ), Олимпијске игре младих (ОИМ), Европски олимпијски фестивали младих (ЕYОF), Медитеранске игре (МИ). Коресподенција са: Бранислав Јевтић, Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Благоја Паровића 156, 11030 Београд, Србија, e-mail: branislav.jevtic@dif. bg.ac.rs или Олимпијски комитет Србије, Генерала Васића 5, 11000 Београд, e-mail: branislav.jevtic@oks.org.rs 29

света. Саме игре су примарни догађај којим се промовише мир у свету и систем вредности од значаја за сва друштва, оне су микрокосмос цивилизације (Lygkoni, 2009), примарни догађај који је заснован на вредностима, етици, идеалима. Олимпијске игре су и културни догађај јасног и јединственог карактера и међународног значаја (Roshe, 2000). За спортисте Игре су спортски изазов, мултиспортски и мултикултурни догађај који је испуњен очекивањима, стремљењима, визијом, имиџом олимпијца-олимпијке којим се гради спортски, приватни и професионални свет спортисте. Организација Игара претпоставља скуп пројектованих радњи и активности, да би се у датом времену и месту, око заједничког разлога окупио пројектовани профил и број учесника ради остварења задатих циљева (Чуданов, 2010). С тим у вези, ОИ су и економски изазов и подстицај за развој локалне и националне спортске инфраструктуре, урбане регенерације, одрживог развоја (Kessene, 2005). Њихов економски потенцијал подстиче инвестиције, покреће туристе, девастиране и запуштене просторе претвара у урбане центре и технолошке целине (Chelladurai, 1994). Игре засигурно имају своје конзументе на свим меридијанима, тржиште, методе бизниса и подстицања пословног окружења (Chernyshenko, 2009). Из ових неколико дефиниција може се закључити да су ОИ синоним прогреса цивилизације, али и индустрија догађаја и профита. Оне су, када је у питању Србија, али и већина других система спорта, референтно место у процесу промена унутар националних система спорта који се догодио у периоду олимпијског циклуса. Ипак, анализа линије успеха игара бележи осцилације због чега сви органи, све чланице и сви пројекти који припадају међународном олимпијском покрету бивају анализирани и цењени у односу на потребу одржања идентитета и статуса Игара као примарног спортског догађаја. У том правцу говоре и документа Конгреса МОК-а из Копенхагена (2009), унутар којих се, на питање како одржати игре као примарни догађај, налази већи број закључака из простора: (1) даљег развоја самог покрета (стратегија за очување и проширење подршке, изградње мреже и мотивација стејколдера за учешће кроз целину олимпијског циклуса), (2) програма, величине, квалитета догађаја и процеса који га прати и на коме учествује велики број врхунских спортиста, (3) прилагођавање формата такмичења новим захтевима и уз поштовања језгра програма (25 спортова) (Јевтић, 2011г). Идентитет и развој ОИ може се описати и као век дуга стратегија у простору равноправности полова, односно окончањем прве фазе овог процеса која се идентификује као бројчана равноправност. Пуни капацитет достигнут је на Играма у Пекингу (Табела 1). Генерализације о променама које су довеле до увећаног учешћа жена у покрету догодиле су се током реализације циљева, као што су: достизање бројчане равноправности у покрету и самој физичкој активности, допуна програма такмичења, нарочито у делу изласка на ОИ, филозофија програма која прати технологију тренинга и такмичења мушкараца, што доводи до примене тренажних средстава и метода из простора тренинга мушкараца, промоција жена - спортских лидера, кампање усмерене према равноправности и једнакости, помоћ националним телима задуженим за спорт, која су најчешће НОК, у делу активности усмерених ка увећању учешћа жена у спорту, демократизацијом избора чланова водећих тела Покрета. Претходни наводи, као и свака друга студија ће препознати да се стратегија-филозофија очувања идентитета игара, самим тиме равноправности полова налази у вредносном оквиру олимпијског покрета и стратегији којом МОК промовише своје вредности. 30

Табела 1. Структура делегација ОКС за ОИ и остала мултиспортска такмичења за период 2008-2011. Игре Фестивал Спортисти-спортисткиње Службена лица Σ Жене Мушкарци Σ Жене Мушкарци ЛОИ Пекинг 08 92 26* - 28% 66 64 2** 62 З/ЕYОF Сласк-09 11 4* - 36% 7 8 0 8 МИ Пескара-09 157 58* -36% 99 73 5 68 Л/ЕYОF Тампере-09 98 52* - 53% 46 25 3 22 ЗОИ Ванкувер -10 10 4* - 40% 6 10 1 9 YОГ- Сингапур-10 32 8-25 % 24 10 0 10 З/ЕYОF Либерец - 11 6 3-50% 3 6 0 6 Л/ЕYОF - Трабзон 11 100 42-42% 58 20 4 31 Укупно 393 197 / 39% 309 180 15 / 6,4% 216 * Жена - носилац заставе, ** Жена - шеф Мисије Табела 2. Величина, структура и освојене медаље на ОИ у оквиру делегације НОК држава бивше СФРЈ, СРЈ и Србије (од 1912-2008) Учешће Медаље Спорт Број спортиста Мушкарци Жене Златне Сребрне Бронзане Укупно Жене 1. Атлетика 177 133 44-2 - 2 2. Бициклизам 49 49 - - - - 3. Бокс 37 37-3 2 6 11 4. Ватерполо 105 105-3 5 2 10 5. Веслање 121 120 1 1 1 3 5 6. Гимнастика 76 45 31 5 2 4 11 7. Дизање тегова 5 5 - - - - 8. Једрење 11 11 - - - - 9. Кајак 37 36 1 2 2 1 5 10. Коњички спорт 4 4 - - - - 11. Кошарка 115 86 29 1 5 2 8 2 12. Мачевање 14 10 4 - - - 13. Одбојка 55 43 12 1-1 2 14. Пливање 67 52 15 1 2-3 2 15. Рвање 62 62-4 6 6 16 16. Ритмичка гимн. 5-5 - - - 17. Рукомет 102 70 32 3 1 1 5 2 18. Синхроно плив. 3-3 - - - 19. Скокови у воду 3 3 - - - - 20. Стони тенис 8 5 3-1 1 2 21. Стреличарство 2 2 - - - - 22. Стрељаштво 37 26 11 3 3 4 10 8 23. Тенис 10 8 2 - - - 1 24. Фудбал 196 196-1 3 1 5 25. Џудо 22 20 2 - - 2 2 Укупно 1.323 1.128 195 28 35 35 98 14 31

ВРЕДНОСНИ ОКВИР ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ РАВНОПРАВНОСТИ У МОП Централни концепт друштвених наука припада вредностима. Оне се користе за опис друштва, појединца, пута промена, порекло ставова и понашања. Ако су вредности унутар различитих културних средина сличне, тада се може говорити о универзалној организацији човекових мотива, ставова. Ипак, појединци, групе, друштва се разликују у односу на вредности које негују, као и по значају приоритета којима се руководе. Другим речима, појединци и групе једног друштва постављају приоритете или врше хијерархију вредности. Вредности су релативно трајна веровања да је одређени начин понашања пожељнији (Rokeach, 1973). Оне су релативно стабилне, опште и хијерархијски организоване карактеристике појединца (диспозиције) и група (елементи друштвене свести), формиране међусобним деловањем историјских, актуелно-друштвених и индивидуалих чинилаца (Пантић, 1976). Олимпијске игре су догађај који подржава и афирмише индивидуалне вредности из вредносног оквира олимпизма. Кроз такмичење, тренинг, социјалне контакте, културне и образовне програме долази до интеграције спортисте са играма, покретом, другим спортистима... (De Bosscher, Bingham, Shibil, van Bottenburg, & De Knop, 2008). Очито да аксиологија у свом изучавању субјективних (припадају појединцу, олимпијске игре су важне сваком спортисти) и објективних вредности (олимпијске игре су процес који захтева високо постигнуће) има своје место и у спорту (Chernyshenko, 2009). Како се за вредности каже да су веровања која резултирају моделом понашања, то се може закључити да особе које припадају једном културном подручју показују сличне личне вредности, због чега се често говори о вредносном систему. Ипак, очито је да милиони спортиста широм света, оба пола, припадају различитим националним вредносним системима. Међутим, очигледно је да сви они својим веровањима, ставовима и понашањем у односу на ОИ припадају истом вредносном олимпијском систему. Стога дефиниција Савета Европе Спорт је организована активност којом се остварују културне вредности, демократизује друштво, подиже квалитет живота и подстиче изградња националног идентитета кроз успехе појединца и тимова на такмичењима у захтевној међународној конкуренцији, одсликава сву снагу спорта и олимпијског покрета на хумане токове развоја појединца, друштва и цивилизације. Међународни олимпијски комитет вредности карактерише као интелектуални концепт који је тешко дефинисати, али који је универзално прихваћен (Јевтић, 2011в). Оријентација према свету и самом себи се најчешће наводи као карактеристика и функција вредности, при чему вредности, за разлику од ставова, увек садрже позитиван однос и деловање у сусрету са циљевима који се сматрају важним и чијој реализацији се тежи (Scwarty, 2006). Вредности које се стичу кроз спорт су динамичне, промовишу и подстичу пут до циља, развијају појединца и интегришу групу. Интегралност олимпијског покрета се одвија на бази индивидуалних и групних вредности, као и на преференцама спортисте, односно давање предности - већој љубави ономе што се више цени (Allport, Vernon & Lindzey, 1960). С тим у вези, спорт остварује инструментализовану вредност којом мења појединца, који учи, усваја вредности и стиче етичко понашање. Спорт јача појединца и заједницу, приближава људе, подстиче пријатељства, подржава здрав начин живота, гради грађански понос и учешће у друштву (Радојевић, Јевтић, 2011). Ипак, како олимпизам делује на глобалном плану, то се може закључити да је овај покрет успео да многобројне различитости претвори у јединство својих - олимпијских вредности. Другим речима, Олимпијски покрет није вредносно неутралан, и он на путу управљања својим развојем препознаје и подржава постигнуће и хуманост, као две темељне вредности појединца (Jakson, 2010). Ове вредности у свакодневном животу, економији, бизнису могу бити у конфликту, али су оне у Покрету склад-хармонија савршенства (excellence и фер плеј) (Јеu, 1994). Стога, МОК, као и Савет Европе и Уједињене нације, верује да се суштина спорта налази у неговању вредности и у својим документима постигнуће и хуманост елаборира кроз вредности и принципе олимпијског покрета. Три су групе вредности МОК-а: Савршенство - excellence која се односи не учешће и чињење корака унутар личних циљева, напоре који су усмерени на постигнуће у дневном животу и бенефите 32

од стања до кога спорт доводи, а то су: јако тело, дух и воља; Пријатељство, мир и бољи свет кроз солидарност, тимски дух, задовољство и оптимизам. Олимпизам покреће људе да превазиђу политичке, економске, полне, расне, религијске разлике и Поштовање себе, свог тела, других, правила и окружења. Фер плеј је један од темељних чинилаца ове вредности олимпијског покрета. Принципи олимпијског спортског покрета су: без дискриминација, одрживост (економска, социјална и окружења), хуманизам (човек је у центру пажње, а учешће у спорту мора да поштује људска права спортисте), универзалност (спорт припада свима), солидарност (креирање програма који садрже одговоре и утицај на друштвени и развој појединца) и повезаност између спорта, образовања и културе. Табела 3. Вредносни оквир програма ОКС Вредносни оквир програма ОКС (2006, 2009) Једнаке могућности за све спортисте и НСФ да учествују у пројекту Део дугогодишњих планова ОКС-а и НСФ-а Очување конкурентности резултата спортиста Србије, лично напредовање Изградња олимпијског тима и духа Пратећи планови (здравствена превентива и заштита, информациони систем, осигурање спортиста ), комплементарни програми (специфичне форме тренинга, суплементација ) Професионализација спортиста и њихових тренера, имиџ Партнерство чинилаца система спорта и друштва Србије = ОЛИМПИЈСКА СРБИЈА Поштовање особености појединачних спортова и општости олимпијских игара у организационом смислу Отвореност пројекта за учеснике и иницијативе Усмереност ка спортисти (сви спортисти су негативни на анти-допинг Реални и оствариви циљеви Јасне поставке и ресурси Данас је вредносни оквир МОК-а могуће изучавати кроз различита документа и активности, али он се најквалитетније препознаје кроз саме Олимпијске игре. Вредносни оквир и полна равноправност у делегацијама ОКС Спортиста (тим-појединац) тежи да се такмичи и упореди свој спортски идентитет са стандардом, који је за учешће на играма врло висок. Ово је место око кога се успоставља учешће у програмима ОКС, односно од процене конкурентности ка развоју и просперитетности резултата. Олимпијски програми су подршка развоју већег броја компетентности којима се обезбеђује одржавање и даљи развој конкурентности спортиста и делегације ОКС. Иако се као непосредан циљ намеће припрема за учешће на играма, ипак контекст ових програма је шири и њему припадају: подстицање духовне и физичке хармоније појединца, његове аспирације према савршенству и постигнућу, неговање односа, једнакости, пријатељства, толеранције, разумевања, заштита идентитета спортисте, тима, делегације, самог спорта и олимпизма, изградња преференци за такмичење и висок степен конкурентности, усавршавање окружења и његова ефикасност у сусретању преференси спортисте, социјална сигурност спортисте и нулта толеранција на допинг. Групе финалних и инструментализованих вредности Универзалност, једнакост, независност Сигурност, стимулација, друштвено препознавање Постигнуће, хедонизам, унутрашња хармонија, задовољство, самопоштовање... Беневолентност-благонаклоност, афилијација Сигурност, стабилност релација и односа, здравље, сигурност Моћ, социјални статус, престиж, само-поштовање, независност Афилијација, искрено пријатељство, подршка, широко разумевање, помоћ Прилагодљивост, логичност, одговорност, прихватање Универзалност, једнакост Усмереност ка себи Стимулација, постигнуће, унутрашња хармонија, независност, одговорност Постигнуће, стабилност, прилагодљивост 33

Олимпијски комитет Србије реализује олимпијске програме од 2007. године. Вредносни оквир се у програмским документима и активностима ОКС експлицитно дефинише од 2006. године (лева колона Табела 3), када је реализован већи број активности којима је подржан вредносни контекст олимпизма (спорт у Уставу Србије, Национална признања, Нови систем спорта Србије). Анализа вредносног оквира ОКС у односу на теоријски концепт (Rokeach, 1973) води до вредносног контекста који се шири на целокупно окружење олимпијске делегације, ОКС, систем спорта и друштво Србије (Јевтић, 2011ц, 2011е). Пут стварања овог контекста је квалитет менаџмента олимпијске делегације у свим периодима њене изградње и руковођења (десна колона у Табели 3). Систем вредности се разликује по степену значења који добија у животу појединца. Спорт, а пре свега олимпизам, описује симболичка интеграција, која има за циљ промоцију вредности и њихово усвајање од стране чланова делегације (група финалних и инструментализованих вредности, Табела 4). Симболичка, потом и структурна интеграција олимпијске делегације одвија се на преференцама олимпијских програма, који у себи носе поруку универзалности, односно да су програми доступни свима! Табела 4. Вредности и преференце олимпијских програма Групе вредности (Rokeach, 1973) Усмереност ка себи Стимулација Хедонизам Постигнуће Моћ, социјални статус и престиж Сигурност - стабилност релација и односа Прилагодљивост Благонаклоност Универзалност Преференце олимпијских програма ОКС Спортоцентричност програма, спортиста у центру програма. Програмска и социјална сигурност подстичу аутономију и независности спортисте. Варијација у приступу, већи број група и програма и категорија спортиста, подршка напредовању личног резултата, испуњавању критеријума за учешће на играма до елитног резултата Задовољство учешћем у програму, испуњеност програма изазовима Компетентности у односу на стандард, личне и циљеве олимпијског тима Професионализација спортиста и личних тренера, вишегодишњи програми као престиж и извор за изградњу селф имиџа, личне, социјалне и вредности на тржишту. Програми у изградњи модела улога Хармонија спортиста-окружење-програм Прилагодљивост програма потребама појединца, и прилагодљивост појединца нормама и очекивањима програма Афилијације, брига о добру других, помоћ, искреност, одговорност, лојалност, искрено пријатељство Олимпијски тим Без дискриминације, доступно свим спортистима са стандардом за учешће 34

ЗАКЉУЧЦИ ГОДИШЊИХ КОНФЕРЕНЦИЈА И РЕАЛИЗАЦИЈА РАВНОПРАВНОСТИ ПОЛОВА Годишње конференције посвећене учешћу жене у спорту могу се сматрати местом сумирања резултата годишњих активности, сачињавање стратегије, али и форма унутар које се може отворено говорити о свим проблемима који оптерећују или ограничавају веће и значајније учешће жена у олимпијским делегацијама Србије. Закључци који су у име спортске стране ОКС изнети на конференцијама 2010. и 2011. године (Јевтић, 2010б, 2011д) сумирани су као програмски, системски и акциони. Програмски закључци: 2010 2011 Реализација програма олимпијских припрема треба да тече у складу са усвојеним документима. Сачинити комплементарне програме за реализацију олимпијских програма жена. Поставити циљеве за Игре 2016, пре свега у делу броја спортова са олимпијском традицијом и који се могу квалификовати за ове Игре. Интегрисати спортске науке и спортску медицину у процес тренинга. Закључци у правцу системског деловања: ОКС није препознао издвојене програме за жене, исто нису учиниле ни НСФ са којима су програми координисани. Буџет за 2011. годину обезбеђује прилагодљивост програма у складу са потребама сваке од спортисткиња. Спортске науке и спортска медицина су недовољно заступљени у процесу тренинга спортисткиња. Здравствена комисија и Програмска комисија ОКС имају задатак да припреме модел здравствене заштите спортиста. Специфичност жене ће се поштовати! 2010 2011 Анализирати међународну спортску сцену и пут постизања врхунских резултата у конкуренцији жена. Успоставити активност струковних удружења (тренера, менаџера, лекара спортске медицине, спортских научника ). Усвојити национални стандард и оквир радног места у спорту. Здравствену заштиту учинити доступном и обавезном. Разрадити менаџмент каријере и посткаријере спортисткиња. Сачинити инструменте за контролу тренинга и програма припрема. Успоставити проток информација. Радити на Моделу улога у промоцији спорта жене. Не региструје се активност на формирању струковних удружења (тренера, менаџера, лекара спортске медицине, спортских научника ). Здравствена заштита је доступна свим спортисткињама. Сачинити инструменте за контролу тренинга и програма припрема. Успоставити базу података и проток информација. Радити на Моделу улога у промоцији спорта жене. Системски интервенисати на нове статуте НСФ ( у току усаглашавања са Новим законом), као и на програмски оквир који ће НСФ номиновати кроз ОКС и ССС. 35

Акциони закључци: 2010 2011 Програме ОКС усмерити ка унапређењу спорта жене, и то: Спорт за све - 2010, Жена и спорт- 2011, Усавршавање тренера у другом систему - 2012, Гостовање иностраних тренера 2012 МОА рад академије у СРБ и покрету - 2011 Програме семинара за тренере у синхроном пливању и рит. гимнастици реализовати у односу на ове закључке (2010). Семинари за усавршавање администрације и менаџмента у спорту-2010 ОКС је припремио, и од јуна 2011. реализује програм Спортски таленти, олимпијске наде Србије који је усмерен ка учешћу на YОG 2014. Усавршавање тренера у другом систему 2012, није било предлога да нека од жена учествује у овим програмима Програм семинара за тренере у синхроном пливању и ритм. гимнастици су оцењени као одлични. Програме треба понудити и другим спортским гранама и усмерити их према проблему спорта жене. Семинари за усавршавање администрације и менаџмента у спорту треба реализовати у 2012. као припрему за промену Статута ОКС и НСФ и увод у циклус 2012-2016. Две године након Прве конференције може се закључити да се није много одмакло у реализацији програмских, системских и акционих закључака. Континуитет се одвија унутар програма који се директно односе на припреме и учешће у делегацијама ОКС. Ови програми садрже већи број подпрограмских целина и сегментиране задатке којима управља спортско оделење ОКС у сарадњи са многобројним партнерима (комисијама и телима ОКС, НСФ, МОС; Заводима за спорт, АДАС, клубовима, локалним заједницама...).програми су форма стручног деловања усмереног ка наслеђу олимпијског циклуса и реализацији мера које треба да доведу до побољшања услова за развој спорта већ данас. Интензитет активности је усмерен према унапређењу квалитета тренинга (просторни, људски, материјални, такмичарски...). У том правцу су зановљена опрема, реквизити, пловни објекти, тренажери, потрошни материјал (муниција), оружје, опрема за тренинг и такмичење. Набављена је и нова технологија која услове тренинга у Србији приближава међународним стандардима (азотни шатори, опрема за криотерапију, био-фидбек, опрема за физикалну терапију). Потписани су многи уговори који обезбеђују проходност спортиста у дијагностици и лечењу. Спортисти и тренери су укључени у програме којима се подржава њихов социјални статус, гради лични и имиџ спорта. Финансијски план је омогућио да се реализују све форме припрема у земљи и иностранству, спортисткиње су искористиле програм лечења у домаћим и интернационалним медицинским установама. Суплементација је набављена у складу са захтевима тренажног периода и специфичностима спортске гране и дисциплине, отворен је и Центар за суплементацију и спортску исхрану. Републички и Покрајински завод континуирано се доопремају и усавршавају своје кадрове. Одговорено је на многе захтеве Новог олимпијског циклуса (Јевтић, 2009). ПРОГРАМИ ОКС У ЦИКЛУСУ XXX ОЛИМПИЈАДЕ Опште је слагање да се врхунски резултат постиже кроз креирања четири простора система, и то: објекти за врхунски тренинг, (и) ангажовање спортиста у форми пуног радног времена, (и) компетентан тренер и примена развојне тренажне технологије, науке спорта и спортске медицине, (и) учешће на такмичењима на којима је могуће постизање врхунског резултата (Bergsgard, Houlihan, Mangset, Nodland, & Rommetvedt, 2007). Од 2007. године ОКС реализује олимпијске 36

програме кроз које се одвијају припреме свих актера олимпијске делегације (спортисти, стручна лица, руководиоци, агенције, спонзори...), гради тим. Ради се о вишегодишњим програмима који су усмерени ка развоју спортисте (појединац и тимови) и његовог окружења, као и свих чинилаца система спорта Србије. Након четири године реализовања унутар два олимпијска циклуса (за ОИ у Пекингу и Лондону), може се закључити да су програми довели до консензуса свих чинилаца система спорта Србије о потреби континуалних промена. Олимпијски програми подразумевају јасне, разумљиве, мерљиве циљеве, правац деловања и начине којима се реализују усаглашени циљеви. Као и код других олимпијских организација, тако је и програмска оријентација ОКС праћена ризиком и несигурношћу, јер се велики број одлука доноси на основу тренутно расположивих података, и за догађај који ће се одиграти у будућности. Одлуке се доносе и у односу на тренутно стање резултата спортисте о коме се мало зна (Rubingh, 1996). Програми повезују знања са планом, организацијом, усмеравањем, контролом, буџетирањем, руковођењем и евалуацијом (Јевтић, 2011а) (Схема 1). Схема 1. Аналитички модел за израду програма ОКС (Јевтић, 2011а) Анализа односа и веза између великог броја чинилаца укључених у ове програме упућује да сами програми попримају елементе академизма, јер су засновани на примерима најбоље праксе, принципима наука у спорту и уз настојање да се целокупан процес обогати сарадњом са експертима. Резултат је богато наслеђе у које треба убројати и управљање променама и континуиране адаптације са циљем развоја перформанси ОКС и система спорта Србије (Јевтић, 2008). Може се закључити да су олимпијски програми у једну руку национални систем иновација, односно то је низ мера и активности од којих се очекује да увећају ефикасност тренинга, а као повод се користи учешће и конкурентност спортиста Србије на ОИ (Схема 2) ( Јевтић 2011г). Схема 2. Програми ОКС од учешћа, преко процеса, до резултата (Јевтић, 2010а) Чиниоци развоја спорта - спортске гране Процес Процес Резултат Таленат, систем, објекти, тренери, окружење... Програм тренинга и његово окружење Резултат медаље задовољство интересовање учешће развој 37

Анализа учешћа спортиста Србије на ОИ у Пекингу довела је до закључка да пројекат Пекинг 2008 кога је ОКС реализовао од 2006. године, није имао капацитет да утиче на све чиниоце који опредељују квалитет такмичарског резултата, а пре свих на (Јевтић, 2009): вољну и психолошку припрему спортиста, ресурсе из програма и простора спортских наука и спортске медицине, ривали и тренинг партнери (делимично), велики број такмичења и претренираност, дуготрајне квалификације, управљање спортском формом, конфликте, контролу тренажног рада у простору: квалитета и квантитета тренинга, методику тренинга, периодизацију тренинга, тренажну, здравствену и анти-допинг документацију и протоколе, методе за брзу, ефикасну и сигурну процену тренажног стања, број појединаца и тимова који освајају светска и европска првенства, број спортова у којима се постижу резултати за учешће на ОИ, стање у спортским клубовима, компетентност тренера и менаџера за врхунски спортски резултат, правовремено и целовито финансирање свих програма, услове за тренинг и такмичење, окружење спортиста (НФ, логистика ). На основу ове анализе детектовани су изазови овог олимпијског циклуса. У само четири године спортисти Србије учествују у већем броју мултиспортских такмичења. За учешће на Играма у Лондону неопходно је остварити предуслове који гарантују стабилност у реализацији програмских активности, ангажовање спортиста и тренера у пуном радном времену, ефикасан спортски и пословни менаџмент у НСФ, интеграцију спортских наука и спортске медицине у програме припрема... У циклусу XXX олимпијаде морају се изнедрити циљеви и правци деловања целине система спорта Србије и самог ОКС за Друге олимпијске игре младих (2014) и наредне ОИ у Рију (2016). Након ОИ у Ванкуверу, НСФ зимских спортова и ОКС су усагласили програм развоја зимских спортова са оријентацијом према квалитету припрема и развоју резултата. У програму припрема за учешће на наведеним такмичењима, али пре свега на ОИ у Лондону било је неопходно дефинисати вишегодишњу статегију, али и препознати проблеме који ће отежати долазак до циља 2) : финансијске проблеме и могуће мању заинтересованост спонзора за спорт, увећане трошкове квалификација, цену коштања и благовремену набавку и примену нових достигнућа технологије тренинга припреме спортиста Србије, партнерство са НСФ-а у припреми програма и решавању проблема, нове инструменте у креирању односа и контроли тренинга и програма припрема, проток информација, активност струковних удружења (тренери и менаџери) и професије програмских директора, истраживања система спорта и стратегија његовог развоја након 2012, здравствену бригу и анти допинг протоколе. Резултати програма једну годину пре ОИ у Лондону Праћење ОКС упућује да се одржава број спортова који су одустали од своје олимпијске традиције или визије, да све више има спортова који се задовољавају испуњавањем учесничког критеријума. Сходно наведеном, број спортова у којима ће спортисти Србије такмичити на ОИ остаће исти, али се отвара питање укупног броја спортиста (у Пекингу 91) 3). Број жена у олимпијским програмима и делегацијама је промењив (тренутно за Лондон 27 жена или 34,6% делегације), а све је више спортиста који 2) одрживости резултата високог међународног стандарда, што већи број спортиста (тимова и појединаца) и спортова квалификује за Игре у Лондону 3) Од 28 спортова летњег програма само 10 је имало представнике у Пекингу-2008. Симулација за Игре у Лондону, спроведена на основу резултата спортиста Србије у 2010, указује на тренд опадања броја спортова. Од 26 спортова на програму I олимпијских игара младих 2010 појединци и тимови Србије су наступили у 8 спортова (Јевтић, 2010). 38

прибегавају допингу (4 позитивна налаза међу 70 идентификованих спортиста у 2010. години). Да би се процес опадања конкурентности резултата појединаца и тимова Србије зауставио, и да би се систем спорта усмерио ка нултој толеранцији допинга, ОКС је предвидео већи број програма за пројектно управљање развојем резултата до: (1) олимпијске норме (атлетика, веслање, бокс, бициклизам, џудо, рвање, пливање, триатлон, рукомет, теквондо, бокс), (2) финала и медаље на ОИ Топ 10 (стрељаштво, кајак, веслање, пливање, атлетика, одбојка, тенис, (3) одржавање елитних резултата и освајање златне медаље Златни олимпијски клуб (тенис, ватерполо, стрељаштво). Унутар ове категоризације у неколико месеци пре краја квалификација, прати се група спортиста за које симулација резултата и пласман указује да су кадри да испуне учеснички критеријум (потенцијални учесници) (Табела 5). Табела 5. Категоризација за учешће на ОИ Лондон 2012 (пресек август 2011) Златни олимпијски клуб Кандидат за медаљу, Топ 10 Учесник игара Потенцијални учесник Ж М Ж М Ж М Ж М 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 2010 2011 Атлетика 1 2 4 3 1 3 1 1 1 2 Бициклизам 2 2 Ватерполо 13 13 Веслање 1 2 2 10 4 2 6 Кајак 6 4 6 5 6 2 2 2 Одбојка 12 12 12 12 Пливање 1 1 1 1 2 1 3 3 Рвање 1 1 2 Рукомет 14 Стрељаштво 1 1 1 2 1 2 2 2 1 2 1 Теквондо 2 1 1 1 3 Тенис 1 1 1 3 3 3 3 Бокс 2 1 Укупно 2 0 16 15 22 19 28 25 13 8 16 11 4 9 22 21 Сигурно је да подаци у овој табели добро одсликавају кретање резултата спортиста Србије и квалитетно оцењује степен конкуретности за високе пласмане и освајање медаља на ОИ у Лондону. ЗАКЉУЧАК Подршка учешћу жена у спорту има своју дугу предисторију, која се реализује на међународном и националном нивоу. Од учешћа на играма 1908. године до бројчане равноправно- сти у Пекингу (2008), олимпијски покрет је донео многобројне декларације, најзначајнији су принципи који се односе на једнакост и универзалност игара. Спортисти и спортисткиње Србије (поједин ци и тимови) кроз свој НОК учествују на ОИ од 1912. Несразмера у развијености мушког и женског олимпијског спорта, као и релативно касно увођење појединих спортова у конкуренцији жена на ОИ, утицали су да су жене од укупно 98 медаља освојиле 15 у пет спортова (пливање-2, кошарка 2, рукомет 2, стони-тенис-1 и стрељаштво-8). Мушкарци су освојили 83 у 15 спортова. 39

Програми ОКС се реализују као технолошка иновација која ствара производ (резултат, тим, учешће, компетентна спортска организација, појединац) и подразумева вишегодишњи процес промена (примена нових технологија). Ови програми су резултат напора струке подржане кроз јаку димензију академизма, сагласност о њиховој оправданости и реализацији су део консензуса свих чинилаца система спорта Србије о потреби континуалних промена. Промене се одвијају унутар више простора, а за ОКС је карактеристично да промене води кроз широк вредносни оквир којим се поштује универзалност програма и гарантује једнакост. Олимпијски комитет Србије не реализује издвојене програме врхунског спорта жена, већ НСФ, лични и национални тренери постојеће програме прилагођавају технологији тренинга и специфичностима изградње резултата у спортовима и дисциплинама женског програма ЛОИ. Кретање резултата у односу на циклус XXIX олимпијаде указује да је дошло до увећања конкурентности врхунског спорта Србије, да су спортисти-спортисткиње кадри да понављају врхунски резултат (елитни резултат), да је могуће очекивати већи број медаља у односу на Игре у Пекингу. Одржавањем квалитета програма стварају се претпоставке високе конкурентности резултата спортисткиња (појединачних и у тиму) на играма у Лондону. И поред активности различитих тела и група, као и годишњих конференција посвећених жени у спорту, примећује се да се није отпочело са реализацијом већине усвојених закључака за које се цени да су опредељујући за веће учешће жене у спорту (на спортском, организационом, руководећем нивоу). ЛИТЕРАТУРА 1. Allport, G.W., Vernon, P.E., & Lindzey, G. (1960). A Study of Values (3 rd ed). Boston: Holghton Mifflin. 2. Bergsgard, A.N., Houlihan, B., Mangset, P., Nodland, I.S., & Rommetvedt, H. (2007). Sport Policy, A Comparative Analysis of Stability and Change. Singapore: Elsevier. 3. De Bosscher, V., Bingham, J., Shibil, S., van Bottenburg, M., & De Knop, P. (2008). The Global Sporting Arms Race. An International Comparative Study on Sports, Policy Factores, Leading to International Sporting Success. Oxford: Meyer&Meyer Sport. 4. Jakson, R. (2010). Sport Administration Manuel. International Olympic Committee. 5. Jeu, B. (1994). Sport, a Social and Cultural Phenomenon. In For Humanism of Sport Ed of. Comite National Olimpique et Sportif Francais, (1-5). 6. Јевтић, Б. (2009). Изазови Новог олимпијског циклуса. Зборник са: Први национални семинар за спортске тренере РС: Изазови новог олимпијског циклуса (стр. 7-22). Београд: Републички завод за спорт. 7. Јевтић, Б. (2010а). Систем спорта, спортски стручњаци и болоњски процес. У Г. Касум и сар. (Ур), Ангажованост наставнонаучног кадра са акредитованих државних факултета спорта у оквиру активности националних спортских савеза и елтиних клубова и стручног кадра из националног спорта у систему образовања и усавршавања на акредитованим спортским државним образовним институцијама (стр. 7-31). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања и Министарство омладине и спорта. 8. Јевтић, Б. (2010б). Жена и програми ОКС. Национална конференција Жена и спорт. Београд: Олимпијски комитет Србије. 9. Jevtic, B. (2011a). Scientific System in Olympic Programme Management. Book of abstracts from: International Scientific Conference of Sport Kinetics Present and Future Research in the Science of Human Movement (pp.158-159). Krakow. 10. Jevtić, B. (2011b). The Path of Thrue Values. ACC Journal, Social Sciences and Economy, XVII (2), 82-87. 40

11. Јевтић, Б. (2011в). Управљање програмима за учешће на мега спортском догађају. Менаџмент, 4. 12. Kesenne, S. (2005). Do we need an Economic impact study or a Coast-Benefit-Analysis of a Sport Event? European Sport Managment Quarterly, 5(2), 133-142. 13. Lygkoni, K. (2009). Olympic Games: a microcosmos of human society. In IOS (Ed), XIII Olympic Congress, Olympic Family Contributions (pp. 561-562). Louzane: International Olympic Committee. 14. Радојевић, Ј., и Јевтић, Б. (2011). Друштво и дечији спорт. У Б. Јевтић, Ј. Радојевић, И. Јухас, Р. Ропрет (Ур). Дечији спорт од праксе до академске области (стр. 31-39). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. 15. Rokeach, M. (1973). The Nature of Human Values. New York: Free Press. 16. Roshe, M. (2000). Mega-Events and Modernity: Olympic and Expose in the Growth of Global Culture. London: Routledge. 17. Rubingh, B. (1996). Sport management in the Netherlands. In IOC (Eds), Sport Management and International Approach (pp. 85-92). 18. Schwartz, H.S. (2006). Basic Human Values: Theory, Measurement, and Applications. The Hebrew University of Jerusalem. Revue française de sociologie, 47, 4. 19. Chelladurai, P. (1994). Sport management: defining the field. European Journal for Sport Management, 1, 7-21. 20. Chernyshenko, D. (2009). Criteria for measurement success of the Games. In IOS (Ed), XIII Olympic Congress, Olympic Family Contributions (pp. 139-140). Louzane: International Olympic Committee. 21. Coe, S. (2009). Why the Worlds needs the Olympic and Paraolympic Games more than ever. In IOS (Ed), XIII Olympic Congress, Olympic Family Contributions (pp. 141-142). Louzane: International Olympic Committee. 22. Чуданов, М. (2010). Организација специјалних догађаја. Скрипта. Београд: Факултет организационих наука. Документа: 1. Јевтић, Б. (2006а). Систем спорта Републике Србије, предлог. Заједничка седница чини лаца система спорта Србије. Документ ОКС. 2. Јевтић, Б. (2006б). Пројекат ОКС Пекинг 2012. Документ ОКС. 3. Јевтић, Б. (2008). Информациони систем Олимпијског комитета Србије. Документ ОКС. 4. Јевтић, Б. (2009). Пројекат: Олим пијска Србија. Документ ОКС. Веб адресе: 1. www.gamesmonitor.org.uk 2. www.ioc.org 41