Количина топлоте и топлотна равнотежа

Σχετικά έγγραφα
1.2. Сличност троуглова

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

Енергетски трансформатори рачунске вежбе

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Теорија електричних кола

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

Анализа Петријевих мрежа

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

10.3. Запремина праве купе

У к у п н о :

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

Закони термодинамике

p /[10 Pa] 102,8 104,9 106,2 107,9 108,7 109,4 r / 1,1 1,3 1,5 2,0 2,5 3,4

6.2. Симетрала дужи. Примена

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г.

Теорија електричних кола

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје)

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Простирање топлоте. - Зрачењем (радијацијом) - Струјањем (конвекцијом) - Провођењем (кондукцијом)

F( x) НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ. Томсонов ефекат. семинарски рад. Нови Сад, 2010.

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

4.2. МЕРЕЊЕ ДУЖИНЕ, ЗАПРЕМИНЕ И ВРЕМЕНА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

g 10m/s. (20 п) . (25 п)

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2016/17. бр. LI-4

КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ЈУН год.

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА

ТЕЗИ ОПШТА В Ш Т 1 - Е М Ј Е Д Н А Ч И Н «Л Р В О Г А Р Ш ФИЛ030ФСК0Г ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У A Ù y'..' Х СИМЕ М. МАРКОВИЋА ПРИМЉЕНА ЗА

Температура. везана за топло и хладно ово није једнозначно у субјективном смислу

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

T. max Т / [K] p /[ 10 Pa] 1,01 1,23 1,74 2,39 3,21 4,42 5,87 7,74 9,35 11,60

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Од површине троугла до одређеног интеграла

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Тангента Нека је дата крива C са једначином y = f (x)

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

ФИЗИКА. Термодинамика

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

6.5 Површина круга и његових делова

ДИЈАГРАМИ И ТАБЛИЦЕ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ. Приредио: Александар Милетић

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Теорија електричних кола

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

Семинарски рад из линеарне алгебре

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

48. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2009/2010. ГОДИНЕ. Друштво Физичара Србије Министарство Просвете Републике Србије

2.4. Сила трења. Зашто се јавља трење?

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

Тест за I разред средње школе

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА

ЗБИРКА РИЈЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Топлотна проводљивост

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2017/18. бр. LII-3

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-4

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ јун године

РАДНА СВЕСКА ИЗ БИОФИЗИКЕ

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА, са додатком теорије

Сунчев систем. Кеплерови закони

ФИЗИКА Час број 11 Понедељак, 8. децембар, Aвогадров закон. Увод. Авогадров закон. Гасовито агрегатно стање

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Transcript:

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина топлоте се обележава са ΔQ, а јединица јој је џул (Ј). Осим џула као јединица за количину топлоте користи се и калорија (cal). Калорија је количина топлоте која једном граму воде повиси температуру за 1 0 C, и то од 14,5 0 C до 15,5 0 C. 1 cal = 14,9 J 1 1 J = cal = 0,239 cal 14,9 Често се користе и килокалорије (kcal). Где се ове јединице најчешће употребљавају? 1 kcal = 1000 cal

Да бисмо написали израз за количину топлоте анализираћемо три једноставна огледа. У два суда сипамо исте количине воде које се налазе на истој почетној температури. Кад ставимо грејаче у судове температура воде се повећава што можемо видети на термометрима. Из суда са леве стране вадимо грејач после 5 минута, а из суда са десне после 10 минута. Температура воде у суду са десне стране ће бити виша. То је логично, вода се у том суду дуже грејала и примила је већу количину топлоте.. Дакле, можемо закључити да је промена температуре тела сразмерна доведеној количини топлоте.

У суд са десне стране сипамо двоструко више воде него у суд са леве стране. Почетне темпаратуре су им исте. Ако у оба суда ставимо грејаче температура воде се повећава што опет можемо видети на термометрима. Из суда са леве стране вадимо грејач после 5 минута, а из суда са десне после 10 минута. Констатоваћемо да су температуре воде у оба суда једнаке. У суду са десне стране води је доведена два пута већа количина топлоте, али је и маса воде у том суду двоструко већа. Закључујемо да је количина топлоте коју треба довести телу да би му се температура повећала за неки износ сразмерна маси тела.

У последњем огледу су масе течности, почетне температуре и време грејања једнаки, али се разликују врсте течности и зато ће термометри показивати различите температуре. Како су исте количине топлоте које су течности примиле довеле до различитог повећања температуре закључујемо да за исто повећање температуре различитих течности треба довести различите количине топлоте, односно да топлота коју треба довести телу да би му се температура повећала за неки износ зависи и од врсте тела.

На основу резултата ових огледа можемо написати израз за количину топлоте: Q mc mc 2 1 где је c карактеристика супстанце и назива се специфична топлотна капацитивност. Из претходне једначине следи: c Q m Сад можемо написати јединицу за специфичну топлотну капацитивност: J c 0 kg C

Специфична топлотна капацитивност неких супстанција дата је у табели. Супстанција c (J/(kg 0 C)) вода 4200 алкохол 2500 лед 2100 алуминијум 880 стакло 800 гвожђе 460 цинк 380 бакар 280 жива 140 олово 130

Топлотна равнотежа (топлотни биланс) Ако у потпуно изоловани суд са течношћу масе m 1 на температури 1, уронимо чврсто тело масе m 2 на температури 2 доћи ће до размене топлоте. Како је 2 > 1 топлота прелази са тела на течност. m, c, 2 2 2 m, c, 2 1 1 1 1

После неког времена и течност и чврсто тело ће имати наку заједничку температуру (). Ова температура се назива равнотежна температура и њу треба израчунати.? Како је суд потпуно изолован, можемо сматрати да je количинa топлоте коју отпусти тело (ΔQ 2 ) једнака количини топлоте коју прими течност (ΔQ 1 ). Q Q Ове количине топлоте се рачунају као: Q m c 1 1 1 1 2 1 Q m c 2 2 2 2

Сад можемо писати: m c m c 1 1 2 2 Ослободимо се заграда. m c m c m c m c 1 1 1 1 2 2 2 2 Како тражимо равнотежну температуру све чланове који имају пребацимо на леву страну једначине, а остале на десну. m c m c m c m c 1 2 1 1 2 2 Извучемо са леве стране испред заграде. m c m c m c m c 1 2 1 1 2 2

И на крају добијамо коначни израз за равнотежну температуру. m c m c 1 1 2 2 m c m c 1 2 Ово је општи случај. Извешћемо још изразе за равнотежну температуру у два специјална случаја. Прво, кад мешамо две исте течности, које имају различите масе и различите температуре и друго, кад мешамо исте течности истих маса на различитим температурама.

Ако мешамо исте течности то значи да је: c c c Уврштавањем овог услова у општи израз за равнотежну температуру, добија се: m c m c 1 2 m c m c И у бројиоцу и у имениоцу извучемо c испред заграде. c m m c 1 2 m m

Коначно добијамо израз за равнотежну температуру у случају кад мешамо две исте течности, које имају различите масе и различите температуре. m m 1 2 m m

Ако мешамо исте течности истих маса на различитим температурама, то значи да је: c c c и m m m Уврштавањем овог другог услова у једначину m m 1 2 m m добија се: m m m m

Извучемо m испред заграде у бројиоцу. m 2 m И на крају добијамо израз за равнотежну температуру кад мешамо исте течности истих маса на различитим температурама. 2 Ово сте могли да очекујете, зар не?