ACTA DIURNA. Поводом прославе двадесет година. 20 година успешне сарадње са Европским универзитетским центром из Нансија

Transcript

1 ACTA DIURNA Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 53 54, мај новембар година успешне сарадње са Европским универзитетским центром из Нансија Поводом прославе двадесет година успешне сарадње Правног факултета Универзитета у Београду и Европског универзитетског центра из Нансија, Универзитета у Лорени, 8. и 9. новембра године на Правном факултету је одржана међународна научна конференција: `L idée d Union européenne de 1929 à 2016: du projet Aristide Briand à la tentative de retrait du Royaume-Uni`. Ова значајна међународна конференција, коју су уз наш факултет, организовали Универзитет у Београду и Европски универзитетски центар из Нансија, била је посвећена развоју европске интеграционе идеје и европског интеграционог процеса од Аристид Бријана до Брегзита, као и даљим перспективама тог процеса у глобализујућем свету. Одржавање конференције великодушно су подржали Амбасада Републике Француске, Француски институт у Србији и Универзитетска агенција за франкофонију. Избор пројекта стварања Европске федералне уније који је француски министар иностраних послова и председник Владе Аристид Бријан покренуо у Друштву народа године као теме конференције има симболички и суштински значај. То је први званичан предлог за европско интегрисање покренут од стране једне државе, који је разматран у најзначајнијој међународној организацији из тог времена. Декларација Робера Шумана из године, којом је иницирано стварање Европских заједница, у првом пасусу се позива на Бријанову иницијативу. Однос низа других европских држава оног времена према Бријановом предлогу, по низу елемената, одговара садашњем односу низа тих истих држава и њихових грађана према актуелном европском интеграционом процесу. Такав је случај и са ставом Уједињеног Краљевства, чији опстанак у Европској унији је био предмет изјашњавања на недавно одржаном референдуму. На научној конферен- VINGTIEME ANNIVERSAIRE DE LA COOPERATION Colloque Faculté de Droit Université de Belgrade, Serbie L'IDEE D'UNION EUROPEENNE DE 1929 A 2016 :DU PROJET D'ARISTIDE BRIAND AU RETRAIT DU ROYAUME-UNI Belgrade, les 8 et 9 novembre 2016 Université de Belgrade, Faculté de Droit Boulevard Kralja Aleksandra 67, Salle de conférences

2 цији је било речи о развоју европске интеграционе идејe и европског интеграционог процеса, почевши од Аристид Бријана, чији је пројекат од посебног значаја и за Србију и српски народ. Бријан има најнепосреднију заслугу за отварање Солунског фронта и за помоћ Француске српској војсци и цивилима у Првом светском рату. И после Првог светског рата он је био веома ангажован на развијању пријатељских односа са Краљевином СХС/Југославијом. Био је почасни грађанин Београда, а, садашња улица Драгослава Јовановића носила је његово име. Занимљиво је да је од свих европских држава управо Краљевина Југославија показала највећи ентузијазам и уложила највеће напоре у подршци Француској да би Бријанов пројекат био прихваћен, те је у неколико наврата пројекат и опстао, захваљујући ангажману представникâ југословенске дипломатије. Југославија је остала привржена овом пројекту до самог његовог гашења, до кога је дошло услед смрти Аристида Бријана године. Правни факултет Универзитета у Београду је године закључио Споразум о сарадњи са Европским универзитетским центром из Нансија, једном од најпрестижнијих високошколских установа у Француској специјализованих за европске студије. Ова сарадња је један од најстаријих и најуспешнијих програма сарадње Правног факултета са неком високошколском установом из иностранства. У понедељак, 7. новембра године у Амбасади Републике Француске одржан је коктел за све учеснике научне конференције и свечана додела француске државне дипломе Мастер 2 из европских студија Master Etudes Européennees, 2e année, spécialité Droit de la Construction européenne. Након обраћања Њ.Е. Кристин Моро (Christine Moro), амбасадора Француске у Републици Србији, Јадранке Јоксимовић, министра без портфеља задуженог за европске интеграције Републике Србије, проф. др Ив Птија (Yves Petit), директора Европског универзитетског центра и проф. др Симе Аврамовића, декана Правног факултета, свечано су уручене дипломе студентима: Ањи Кукањац, Александри Ристић, Александру Марковићу, Јовани Јованов и Салифу Траореу (Salif Traore), који су успешно похађали и завршили програм дупле дипломе овог програма. У уторак, 8. новембра године, међународну конференцију су свечано отворили декан проф. др 2 Издавач Правни факултет Универзитета у Београду За издавача проф. др Сима Аврамовић Уредник проф. др Жика Бујуклић Секретар доц. др Љубинка Ковачевић Технички секретар Љубинка Шутић Мирковић Припрема и штампа Досије студио Прилоге, фотографије и сугестије за билтен Правног факултета можете достављати електронском поштом доц. др Љубинки Ковачевић на адресу: ljubinka@ius.bg.ac.rs, до 1. у месецу за догађаје из претходног месеца. ISSN Садржај 1 20 година успешне сарадње са Европским универзитетским центром из Нансија 5 Упис нове генерације студената основних студија 5 Дан и слава Факултета 6 Свечано отварање нове школске године 9 Обележавање пет година од смрти академика Михаила Ђурића 9 Међународна недеља јавних набавки 11 Форум младих правних историчара 11 Конференција Интелектуална својина и интернет 12 Конференција из области тумачења права 12 Курс Писање предлога закона и других прописа 13 Регионални семинар Европска конвенција о људским правима и азил 14 Трећа студентска конференција из теорије и филозофије права 15 Јесења школа науке и религије 16 Правна клиника из еколошког права 16 Такмичење из компанијског права 17 Учешће Центра за издаваштво на 61. сајму књига 18 Међународна сарадња 19 Сарадња са другим институцијама 21 Научни и стручни скупови и предавања у иностранству 28 Научни и стручни скупови и предавања у земљи 32 Награде и признања 34 Гости на предавањима и посете институцијама 37 Forum Romanum 39 Факултетски живот 40 In memoriam 42 Вести из Библиотеке 43 Издавачка делатност 44 Студијска посета европским институцијама 45 Студентски живот

3 Конференција је била посвећена развоју европске интеграционе идеје Сима Аврамовић, проректор Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић, директор Европског универзитетског центра проф. др Ив Пти, проф. др Весна Бесаровић, проф. др Жан-Дени Мутон (Jean- Denis Mouton), професор на Универзитету у Лорени, проф. др Драгица Вујадиновић, управница Мастера европских интеграција и доц. др Маја Лукић, председница Организационог и програмског одбора. На дводневном научном скупу су учествовали реномирани професори, стручњаци за проблематику европских интеграција, из земље и из Француске, као и из нашег региона. Нажалост, неки од њих нису били у прилици да лично учествују, те је изложено двадесет седам радова, док ће сви пријављени радови бити објављени у посебном зборнику на француском језику почетком године. Првом сесијом, насловљеном `L Union européenne dans le projet d Aristide Briand: une vision toujours d actualité?`, председавала је др Весна Бесаровић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, у пензији. Након уводног излагања проф. др Бранка Ракића, управника француско-српске сарадње у домену европских студија, на тему: `Aristide Briand: L homme politique et sa relation avec la Yougoslavie`, говорили су: др Етјен Крики (Etienne Criqui), професор политичких наука на Универзитету у Лорени, бивши директор Европског универзитетског центра (CEU) који се надовезао на уводно излагање проф. др Ракића са темом: `Le plan de d Union federale europeenne du Pèlerin de la paix`; мр Душан Ракитић, асистент Правног факултета Универзитета у Београду, говорио је на тему: `Les leçons de l entre deux-guerres pour l intégration européenne: le projet Briand et le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (Royaume de Yougoslavie)`; др Милош Јовановић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду разматрао је тему: `Le Royaume-Uni et le plan Briand: une réaction toujours d actualité?`; др Јелена Ћеранић, доцент на Правном факултету Универзитета у Бања Луци и виши научни сарадник у Институту за упоредно право у Београду, излагала је на тему: `Le rôle du «couple Briand-Leger» dans l élaboration et la promotion du projet`; док је излагање др Милице Винавер-Ковић, доцента на Филолошком факултету Универзитета у Београду, било посвећено теми: `Aristide Briand vu par Stanislav Vinaver`. У наставку првог дана конференције, којим је председавао др Ив Пти, отворена је друга сесија излагањем на тему: `La polycrise europeenne: une crise existentielle?`. У том делу скупа, излагања су имали: др Атанас Семов, професор на Универзитету у Софији, директор међународног мастера Право Европске уније на Универзитету Saint Clément Ohrid у Софији, бивши потпредседник Бугарског удружења за међународно право и бивши заменик председника Народне скупштине Бугарске (`L Europe à deux vitesses ou l Europe des deux vérités: L adhésion, la migration et la constitution`); др Жан Дени Мутон, професор јавног права на Универзитету у Лорени, бивши директор CEU, говорио је о теми: `La crise de la citoyenneté de l Union`; др Иван Боев, доцент на Универзитету у Стразбуру, разматрао је тему: `La crise de l espace Schengen: échec du modèle communautaire d intégration?`; др Елиз Бернар (Elise Bernanrd), научни сарадник CERSA (CNRS Paris II Panthéon-Assas) излагала је на тему: `La crise des migrants et l identité européenne`; др Гаел Марти (Gaelle Marti), професор на Универзитету Лион III-Жан Мулан, имала је излагање о британској кризи и њеном утицају на идеју Европске уније, др Маја Лукић, доцент на Павном факултету Универзитета у Београду говорила је о кризи Еврозоне, док је др Ив Пти излагао о теми: `La crise agricole`. Другог дана скупа, сесијом насловљеном са `L Union européenne face aux crises: la polycrise européenne II` председавао је др Душан Поповић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Београду, који је и говорио на тему: `La crise de la politique européenne de la concurrence en matière d aides d état`. Након њега, говорили су: др Јерца Крамбергер Шкерл, доцент на Правном факултету Универзитета у Љубљани (`La crise des normes en droit international privé européen`); др Марко Јовановић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду (`La crise de la politique de protection des investissements dans l Union européenne`); др Татјана Јевремовић Петровић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Београду (`La crise du droit des sociétés européennes: les formes juridiques européennes`); др Наташа Петровић Томић, ван- 3

4 4 редни професор на Правном факултету Универзитета у Београду (`L impact de la crise sur le marché des assurances`); др Љубинка Ковачевић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду (`La crise de la politique sociale de l UE: l exemple du droit à une protection contre tout licenciement injustifié`); и др Ивана Родић, менаџер за научне пројекте и међународну сарадњу на Правном факултету (`Le principe appliquer ou expliquer : une réponse à la crise financière?`). У оквиру друге сесије организован је округли сто под насловом: `L Union Européenne et la région des Balkans De l Ouest et du Sud-Est` ( Европска унија и регион западног и југоисточног Балкана ), којим је председавао др Танасије Маринковић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Београду и председник Српског удружења за уставно право. У овом делу скупа излагали су: др Жан-Жак Пол (Jean- Jacques Paul), проректор и професор на Универзитету Галатасарај у Истанбулу (`L université Galatasaray: une fenêtre de la Turquie sur l Europe`); др Дијана Бото (Diana Botau), асистент на Универзитету Bables Bolyai, Cluj, у Румунији (Les mots et les choses: la sortie de l Union Européenne, avant et après le traité de Lisbonne`); др Иван Стојнев, доцент на Факултету Свети Клемент Охридски у Софији (`L Europe en panne d énergie`); др Душко Глодић, правни менаџер програма Регионалне школе за јавну управу (ReSPA), Даниловград, Црна Гора (`L institutionnalisation de la coopération régionale dans les Balkans la facilitation du processus d intégration européenne`). У оквиру последњег тематског блока говорили су: др Оана Саломиа (Oana Salomia), са Правног факултета Универзитета у Букурешту, на тему: `Le рrocessus d adhésion à l Union européenne: Étapes institutionnelles`; др Туњица Петрашевић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Осијеку, на тему: `L intégration de la procédure de renvoi préjudiciel dans les systèmes juridiques des États membres et les leçons pour les futurs États membres Потписивање Изјаве о намери стварања регионалне франкофоне истраживачке мреже comme la Serbie`; и др Мирјана Дреновак Ивановић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду и члан Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији за поглавље 27 (`Les négociations dans le cadre de l adhésion de la Serbie à l UE le chapitre 27`). Након сваке сесије, вођена је жива научна дискусија, а конференцији су присуствовали професори Правног факултета, службеници запослени у Министарству за спољне послове Републике Србије, као и франкофони студенти основних, мастер и докторских студија на Правном факултету. Један од резултата овог скупа представља и формирање регионалне франкофоне мреже за европска истраживања. Након успешно завршене конференције, у четвртак 10. новембра године одржан је радни састанак представникâ Европског универзитетског центра у Нансију и Правног факултета Универзитета у Београду, у присуству представникâ Амбасаде Републике Француске и учесникâ међународне конференције. На овом састанку, декан проф. др Сима Аврамовић и директор Европског универзитетског центра у Нансију проф. др Ив Пти потписали су Изјаву о намери стварања регионалне франкофоне истраживачке мреже. Циљ регионалне франкофоне истраживачке мреже, чији су оснивачи ЕУЦН и Правни факултет, је да се развијају истраживачке активности на француском језику као и да се ојача сарадња франкофоних истраживача из региона и да се кроз јачање веза између народа из региона јача европски интеграциони процес у целини. Активности мреже ће бити, пре свега, из области правних наука, али и других друштвених и економских наука и састојаће се из размене информација, литературе, као и организовања научних скупова, истраживачких пројеката и летњих школа. За Секретаријат мреже одређен је Правни факултет Универзитета у Београду, док ће Мрежа користити простор Франкофоног центра за универзитетску успешност Универзитета у Београду. Састанку су присуствовали проф. др Бранко Ракић, доц. др Маја Лукић, проф. др Жан-Дени Мутон, проф. др Етијен Крики, Виржини Манфрони (Virginie Manfroni) из Амбасаде Републике Француске, проф. др Танасије Маринковић, доц. др Милица Винавер-Ковић, доц. др Милош Јовановић, др Катарина Радојковић, др Оана Саломија, др Ивана Родић и адв. Душанка Илић.

5 Упис нове генерације студената основних студија Припреме за упис нове генерације студената основних академских студија отпочеле су још претходне календарске године, благовременим објављивањем Приручника за припремање пријемног испита, као и поставком интерактивне интернет презентације на сајту Правног факултета Универзитета у Београду. У првој половини године организоване су и посете гимназијама и другим средњим школама, када су асистенти, сарадници у настави и други запослени на Правном факултету упознали заинтересоване ученике са предностима студирања на Факултету и условима уписа у нову академску годину, уз поделу промотивног материјала. Током маја, на Факултету је организован Дан и слава Факултета Правни факултет Универзитета у Београду је 27. септембра свечано обележио Дан Факултета и славу Факултета Крстовдан. Сечењу славског колача, осим садашњих и бивших професора и студената, присуствовали су и министарка правде, декани факултета, представници судова, адвокати, угледни привредници. Прослава је настављена свечаном академијом у амфитеатру Радомир Лукић, уз учешће академског хора Обилић, под диригентском палицом Миодрага Јевтовића. Студенте који су завршили школовање је пре доделе диплома поздравио и декан Филозофског факултета проф. др Војислав Јелић, са поруком да је неопходно да људи живе и раде помажући једни другима, да буду упућени једни на друге и да једни друге разумеју, jeр осамљивање води усамљености. Поздрављајући дипломце, декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић им је пожелео пуно успеха у професионалној каријери и изразио наду да су међу њима будући министри правде, председници судова, председници влада... Поручио им Обележавање славе Факултета и први циклус припрема за полагање пријемног испита, на који су се пријавила 344 полазника, док је други циклус припремне наставе, који је био организован по систему осмодневне наставе почетком јуна, похађало 70 полазника. На основу Одлуке Владе Републике Србије, Правни факултет Универзитета у Београду расписао је конкурс за упис на прву годину основних студија за школску 2016/2017. годину, и то, за 600 студената чије се образовање финансира из буџета Републике Србије и 850 самофинансирајућих студената. Пријаве на конкурс за упис на прву годину основних студија примале су се 22, 23. и 24. јуна, у амфитеатру Радомир Лукић, када се пријавило 1450 кандидата. Пријемни испит, који је одржан 28. јуна, полагало је 1447 кандидата. Захваљујући одличној организацији, успешном раду Комисије за спровођење пријемног испита, којом је руководио професор др Бојан Милисављевић, као и и бризи и труду свих запослених на Факултету, прелеминарни резултати пријемног испита били су доступни кандидатима већ наредног дана, у 14 часова. Коначна jединствена ранг листа објављена је 1. јула, а, упис обављен од 4 8. јула. На прву годину основних студија уписана су укупно 1432 студента у оба уписна рока. При упису су формиране три ранг листе: основна листа и две листе по афирмативним мерама (листа за Роме и листа за особе са инвалидитетом). је да се убудуће ослоне на своје знање, буду одважни, слушају глас савести и буду у миру сa самим собом: Увек је било тешко бити добар правник (не само судија, али сваки правник је по 5

6 6 мало судија). Посао правника није држање мача, него ваге он стално мора да мери различите интересе и усклађује конфликте. Није случајно грчки бог Арес био истовремено и бог рата и бог парнице и бог суђења уопште. Јер, парница је рат, а правник треба да у том рату игра и улогу богиње Тхемис и улогу богиње Дике да открива шта је правда, али и шта је правичност у конкретном случају. Данас је тај задатак још тези. Јер, данас, ни у свету ни код нас, право није више ars boni et aequi, већ све више ars vim et potentiae. Сила и моћ су овладали правом. А њу диктира политика, која је постала у највећем делу света ars ignorandi и ars manipulandi. Где је излаз? Неки то зову владавином права. Али, то је исувише апстрактан појам. Излаз се гради на три реална стуба знање (стално треба да га обнављате), одважност (одолевајте притисцима) и глас савести (будите у миру са собом кад измерите интересе и преломите одлуку). Након званичног дела академије, приступило се подели диплома дипломцима и мастерима. Ове године је Факултет, по други пут, у сарадњи са Удружењем за арбитражно право, доделио награду Гашо Кнежевић, за најбољи рад из алтернативног решавања трговинских спорова. Прво место и новчану награду је освојила студенткиња мастер студија Андреа Николић, са радом на тему: Независност и непристрасност арбитара у упоредном праву, с посебним освртом на IBA етичка правила. Друго место, и награду породице Кнежевић, освојила је студенткиња Лауреати награде `Гашо Кнежевић` мастер студија Милица Арсић, док је треће место и награда породице Кнежевић припала студенткињи основних студија Мини Михаљчић. Награде је испред Факултета уручио декан проф. др Сима Аврамовић, испред Удружења доц. др Милена Ђорђевић, члан управног одбора Удружења, а, испред породице Кнежевић, Миљко Ваљаревић, пријатељ породице. Свечано отварање нове школске године Правни факултет Универзитета у Београду је 3. октобра године организовао свечаност у част 208. генерације бруцоша и почетка нове школске године. Непосредно пред почетак ове свечаности, на Малом Ташмајдану иза зграде Факултета откривене су бисте професорима Правног факултета Универзитета у Београду академицима Радомиру Лукићу и Михаилу Ђурићу. Након што је открио бисту академику Радомиру Лукићу, министар просвете Младен Шарчевић рекао је да Правни факултет негује дивну традицију и не заборавља великане правне и друштвене мисли. Присутнима се обратио Свечаност у част 208. генерације бруцоша

7 и градски менаџер Горан Весић, који је објаснио мотиве града да улица поред Правног факултета и Ташмајданског парка понесе име Михаила Ђурића, а, да његова биста краси парк: Жеља нам је да и улице у Београду не добијају имена само по политичарима и генералима, већ и по уметницима, спортистима, академицима, свима који су утицали на развој нашег друштва, а, утицај ових академика је немерљив. На истом фону било је и обраћање декана Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Симе Аврамовића, који је истакао да постављањем бисти Правни факултет, али и држава Србија, одужују стари дуг према професору Лукићу који је био легендарни предавач генерацијама студената, а, поготово према професору Ђурићу који је годину и по дана провео у затвору, због слободно изражене мисли изречене на стручном скупу на Правном факултету. Истовремено, студенти права добили су нови простор на Mалом Ташмајдану, чиме је омогућено да наука и академска мисао изађу изван амфитеатара. Министар просвете Младен Шарчевић обратио се бруцошима и на свечаности поводом отварања нове школске године, пожелевши им да буду чувари права и правде, као и да ефикасно студирају и уживају у периоду који је пред њима. Бруцоше је поздравио и проректор проф. др Живан Лазовић, који је истакао историјске споне Филозофског и Правног факултета у време оснивања српског академског образовања и подсетио студенте на једну од изрека које откривају суштину права: Ius est ars boni et aequi. Бруцоше је поздравила и студент продекан Јована Танасић, која је пружила више корисних савета за савладавање изазова и недоумица са којима је скопчан почетак студирања. Бисте академицима Р. Лукићу и М. Ђурићу Посебно свечан тон овом догађају је, као и ранијих година, дао хор Обилић, са диригенткињом Аном Ћосовић на челу. На крају свечаног програм, декан проф. др Сима Аврамовић је, уз садржајну видео презентацију, упознао бруцоше са значајем и угледом Факултета, његовим историсјким развојем, постигнутим успесима и даљим плановима, али и њиховим будућим обавезама. У препуној петици, пријему прве генерације бруцоша присуствовали су и председници судова и друге судије, тужиоци, представници Универзитета у Београду, представници градске власти, адвокати и друге угледне личности. Свечаност поводом почетка школске године на мастер академским студијама одржана је 20. октобра године, у амфитеатру Тома Живановић. Студентима су се обратили декан проф. др Сима Аврамовић и продекан за наставу проф. др Владан Петров, у име Управе Факултета, и управник мастер Свечаност поводом почетка школске године на мастер академским студијама 7

8 8 академских студија проф. др Ђорђе Игњатовић. У овој школској години, на 23 модула мастер академских студија уписало се 450 студената. Највише студената уписало се на Јавноправни модул, под-модул Радно и социјално право 67, Међународно-правни модул 56, Грађанскоправни модул, под-модул Права детета 39 и Кривично-правни модул, Кривично-правни под-модул 37. Предавања на мастер студијама почела су у среду, 19. октобра године. У понедељак, 24. октобра године свечано је обележен почетак нове школске године на Мастеру европских интеграција. Церемонија отварања почела је поздравном речју декана професора др Симе Аврамовића, након чега је професор др Драгица Вујадиновић, управница Мастера европских интеграција представила студентима основне карактеристике овог студијског програма. Након тога су наставници који учествују у извођењу наставе под окриљем овог програма имали прилику да поздраве студенте и представе им своје курсеве. Након церемоније отварања, студенти су присуствовали традиционалном Европском предавању, које је ове године одржао професор др Фридеман Каинер са Универзитета у Манхајму. Предавање је носило наслов: `The State of the EU in Times of Euro Crisis, Refugee Crisis and Brexit`. Свечаност поводом почетка школске 2016/2017. године на докторским академским студијама одржана је 8. новембра године, у Сали за седнице. Нову генерацију студената и све присутне поздравио је управник докторских академских студија проф. др Дејан Почетак нове школске године на Мастеру европских интеграција Поповић. Уз студенте нове генерације докторских студија свечаности су присуствовали и проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Миодраг Јовановић и проф. др Саша Бован, наставници обавезног предмета Методи научноистраживачког рада и вештине. У овој школској години, на 12 ужих научних области уписала су се 42 студента. Највише студената се уписало на Међународноправну (13), Пословноправну (5) и Радноправну (5) ужу научну област, као и на два модула у оквиру Кривичноправне уже научне области (5). Предавања на докторским студијама почела су 8. новембра године. Свечаност поводом почетка школске 2016/2017. године на докторским академским студијама

9 Обележавање пет година од смрти академика Михаила Ђурића Поводом пет година од смрти професора Правног факултета Универзитета у Београду академика Михаила Ђурића, град Шабац је, у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду, 25. новембра године организовао Дан Михаила Ђурића. Тим поводом, градоначелник Шапца Небојша Зеленовић приредио је пријем у Градској кући, док је у сали Шабачке гимназије проф. др Јовица Тркуља одржао предавање на тему: Животни пут и етос јавног деловања Михаила Ђурића. Одмах затим, у истом простору, поштоваоци дела чувеног српског филозофа имали су прилику да чују предавање проф. др Часлава Копривице на тему: Исходишта и смјернице философије Михаила Ђурића. Истог дана, у дворани Винавер Шабачке библиотеке организовано је књижевно вече разговор о књизи академика Данила Басте Пруст и виолина у Забели, у којем су, поред аутора, учествовали и проф. др Јовица Тркуља, проф. др Илија Марић и проф. др Александар Гордић. На тај начин град Шабац и Правни факултет Универзитета у Београду утемељили су манифестацију Дани Михаила Ђурића са циљем од опште користи и значаја: очување и неговање успомене на академика Михаила Ђурића и унапређивање изучавања научних и филозофских области којима се он бавио. Пет година од смрти академика Михаила Ђурића обележено је и Међународна недеља јавних набавки Београду је, од 27. до 30. септембра године, одржана У прва Међународна недеље јавних набавки, и то као резултат сарадње Европске банке за обнову и развој, Привредне коморе Србије, Правног факултета Универзитета у Београду, Универзитета Toр Вeргaтa из Рима и Алумни организације студената Међународног мастер програма из управљања јавних набавки Универзитета Toр Вeргaтa. Прoгрaмом Међународне недеље јавних набавки биле су обухваћене следеће активности: 27. и 28. септембра, на Правном факултету Универзитета у Београду, одржана је конференција Актуелна питања у области јавних набавки, на којој су учествовалии стручњаци за набавке из јавног и приватног сектора у државама из Европе, Азије у Београду, постављањем споментабле академику Михаилу Ђурићу у улици Ивана Ђаје на Врачару. и Африке, као и из међународних финансијских организација и институција, попут EBRD, Афричке банке за развој и Европске инвестиционе банке. Под окриљем овог јединственог програма, више од 100 еминентних научника и стручњака анализирало је актуелна 9

10 10 питања у области јавних набавки, уз идентификацију и разматрање примерâ добре праксе и предлога примењивих решења. Они су се у својим излагањима и дискусијама бавили питањима функционисања унутрашњег тржишта, ефикасног коришћења јавних средстава и контролисања буџета, као и подстицајима за унапређење инвестиционе климе и јачање конкурентности националних привреда. На отварању Конференције говорио је и шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен, који је указао на значај реформе система јавних набавки у Србији, будући да јавне набавке имају веома важну улогу у фунционисању друштва у целини и да су зато веома значајни и правни оквир, али и процедуре и професионализација јавних набавки, као и борба против корупције. У том смислу је и организација Конференције оцењена као значајан корак напред у подизању капацитетâ за спровођење јавних набавки у Србији, тим пре што Светска банка подржава Србију на путу европских интеграција и хармонизације права у овој области. Потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић је у свом излагању указао на то да су јавне набавке постале једна од најзначајнијих активности државе, будући да имају огроман утицај не само на друштво, већ и на економију, због учешћа са 15 20% у бруто домаћем производу. Пристуне је поздравио и декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић, који је оценио да је Конференција о јавним набавкама важан догађај за целу Србију и најавио да ће Правни факултет потписати споразум са Универзитетом Тор Вергата о оснивању регионалног института за јавне набавке, док ће на Универзитету у Београду, следеће године, Конференција је окупила више од 100 стручњака из Европе, Азије и Африке отпочети и међународне мастер студије из области јавних набавки. О овом планираном пројекту говорио је и декан Универзитета Тор Вергата Густаво Пига, изразивши наду да ће институт чије се оснивање планира бити главна установа за јавне набавке на западном Балкану. У Старом двору, у присуству представникâ Владе Републике Србије, градоначелника Београда, представникâ EBRD, Привредне коморе Србије и бројних стручњака из области јавних набавки, декани проф. др Аврамовић и проф. др Пига потписали су споразум о реализацији заједничког међународног мастер програма за област јавних набавки. Тим поводом, декан проф. др Пига је изјавио да се свет налази у врло осетљивом периоду превирања за шта је, како је оценио, главни кривац глобализација коју смо потценили. По речима проф. др Пиге, универзитети су место где треба тражити решења за управљање процесом глобализације, а, то се с успехом може постићи само кроз повезивање и међународну сарадњу какву су озваничили Правни факултет Универзитета у Београду и Универзитет Тор Вергата. Програм Међународне недеље јавних набавки настављен је 29. и 30. септембра, у Привредној комори Србије, где је одржан Трећи интердисциплинарни Симпозијум о јавним набавкама, на коме су учествовали међународни стручњаци из области јавних набавки, представници Европске комисије и еминентни професори са престижних светских универзитета (Corvinus Universty of Budapest, University of Swansea, University of Siena, Université Paris-Sorbonne, Cambridge University, Boston University, Tor Vergata University of Rome).

11 Форум младих правних историчара Скуп посвећен теми `History of Legal Sources` На Правном факултету Универзитета у Београду је од 6. до 8. маја одржан XXII Форум младих правних историчара (Forum of Young Legal Historians). Ову престижну научну конференцију једном годишње организује Удружење младих правних историчара (AYLH), организација која окупља младе научнике из целог света. Тема овогодишњег Форума била је: History of Legal Sources: The Changing Structure of Law. Уводна предавања су одржали проф. др Срђан Шаркић и проф. др Сима Аврамовић. Радове је излагало око шездесет научника из Кине, Индије, Немачке, Француске, Италије, Аустрије, Швајцарске, Пољске, Мађарске, Хрватске, Белгије, Холандије, Грчке, Португалије, Велике Британије, Израела, Чилеа и седморо излагача из наше земље. Организациони одбор овогодишњег Форума чинили су председник извршног одбора организације доцент др АндрејаКатанчевић и сарадник у настави Милош Вукотић, којима су свесрдно помагали студенти Стефан Андоновић, Кристина Радовановић, Мина Кузминац, Денис Овчаревић и Никита Бојовић. Генерална скупштина Удружења, под председништвом доц. др Андреја Катанчевића донела је одлуку да се године Форум одржи на Универзитету Фредерико Други у Напуљу. 11 Конференција Интелектуална својина и интернет На Правном факултету Универзитета у Београду је 30. маја године одржана конференција Интелектуална својина и Интернет. Ову конференцију су, по други пут, организовали Правни факултет и Фондација Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС), уз подршку Интернет корпорације за додељене називе и бројеве (ICANN). Конференција је окупила водеће домаће стручњаке за право интелектуалне својине и област Интернета из Србије и Француске, као и представнике ICANN. Конференцију су свечано отворили декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић, председник Управног одбора Фондације РНИДС Војислав Родић и председник Организационог и програмског одбора проф. др Душан Поповић. Рад конференције био је подељен у три секције. Првом секцијом насловљеном Управљање системом назива интернет домена председавала је проф. др Татјана Јевремовић Петровић, а у оквиру ње запажена излагања имали су представници Интернет корпорације за додељене називе и бројеве Андреа Бекали и Ајшегул Текче, директор Одељења за правне послове РНИДС Дејан Ђукић и председник Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива интернет домена проф. др Душан Поповић. Другом секцијом, под називом Називи интернет домена и жигом заштићене ознаке председавао је проф. др Слободан Марковић, а у њој су учествовали проф. др Синиша Варга (Универзитет у Крагујевцу), доц. др Ањес Робен (Универзитет у Монпељеу), доц. др Јелена Ћеранић (Универзитет у Бањалуци и Институт за упоредно право у Београду) и доц. др Марко Јовановић (Универзитет у Београду). Последњом, трећом секцијом, насловљеном Ауторско право и Интернет, председавао је в.д. директора Завода за интелектуалну својину Републике Србије

12 Владимир Марић. Излагања у оквиру треће секције имали су проф. др Душан Поповић (Универзитет у Београду), доц. др Сања Радовановић (Универзитет у Новом Саду), др Андреа Радоњанин (адвокат) и Новак Вујичић (адвокат). Конференција је била директно преношена путем Интернета (livestreaming), а, у Конференцијској сали Правног факултета било је присутно више од деведесет учесника. Центар за издаваштво Правног факултета Универзитета у Београду објавио је зборник радова Интелектуална својина и Интернет (2016) Учесници конференције `Интелектуална својина и Интернет` 12 Конференција из области тумачења права сарадњи са Српским удружењем за правну и социјалну У филозофију, на Правном факултета Универзитета у Београду је 14. октобра године одржана годишња конференција из области тумачења права на тему: `Тумачење права улога судија у савременим демократијама`. На конференцији је као водећи говорник излагао проф. Брајан Лајтер (Brian Leiter) са Универзитета у Чикагу. Поред њега, на конференцији су излагали и Ото Ферсман (Otto Pfersmann), са Института за високе студије из области друштвених наука у Паризу, Рикардо Гастини (Riccardo Guastini) са Универзитета у Ђенови, Мишел Тропер (Michel Troper) са Универзитета Х у Паризу, Пијерлуђи Кјасони (Pierluigi Chiassoni) са Универзитета у Ђенови, Паоло Сандро Отварање конференције `Тумачење права улога судија у савременим демократијама` (Paolo Sandro) са универзитета Салфорд, Лука Буразин са Загребачког свеучилишта, као и наставници Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Јасминка Хасанбеговић, проф. др Миодраг Јовановић, проф. др Танасије Маринковић и доц. др Бојан Спаић. Курс Писање предлога закона и других прописа Курс Писање предлога закона и других прописа (Номотехника и правничко расуђивање) организован је на Правном факултету Универзитета у Београду у оквиру пројекта Програма Уједињених нација за развој (UNDP) Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине друга фаза, који се спроводи у сарадњи са Народном скупштином Републике Србије и уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC). Циљ курса, који је трајао од 6. октобра до 14. новембра године, био је дефи-

13 нисан као подршка унапређивању законодавне процедуре и процедура за израду других прописа, нарочито оних општих правних аката који, као пратећи, треба да омогуће или олакшају примену нових закона и тако помогну остваривању сврхе због које је закон донет. Полазници су били представници државних органа (укупно 80) који су према Уставу РС овлашћени предлагачи закона, као и студенти Правног факултета (укупно 40). Основна идеја Курса и намера организатора била је да се попуне празнине у стицању номотехничког умећа студената права, као и да се унапреде знања запослених у државним органима у тој области. Свечано отварање курса одржано је у четвртак, 6. октобра, у амфитеатру II Слободан Јовановић. Великом броју полазника прво се обратила професорка др Радмила Васић, управница Курса, а, затим су окупљене поздравили и проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, мр Светислава Булајић, генерални секретар Народне скупштине Републике Србије, Стелиана Недера, заменик Сталног представника UNDP, Клое Милнер, шеф одељења за добро управљање Курс је похађало 80 представника републичких и покрајинских институција и 40 студената Правног факултета SDC, и Градимир Ненадовић, заменик директора Републичког секретаријата за законодавство Владе Републике Србије. Током курса, полазници су имали прилику да слушају предавања професора Правног факултета Универзитета у Београду др Радмиле Васић, др Владана Петрова и др Танасија Маринковића. Интерактивна предавања одржали су и еминентни стручњаци из праксе Мирјана Радаковић, руководилац сектора за законодавство при Генералном секретаријату Народне скупштине Републике Србије и Градимир Ненадовић. Предавање на курсу је одржао и проф. др Урош Ћемаловић. Курс је свечано затворен у понедељак 14. новембра, после дискусије, у којој су учествовали сви предавачи, и доделе сертификата полазницима. 13 Регионални семинар Европска конвенција о људским правима и азил среду, 5. октобра године, У Правни факултетуниверитета у Београду био је домаћин регионалног семинара на тему: Европска конвенција о људским правима и азил. Семинар, који је био намењен превасходно правницима практичарима из западног Балкана, почео је поздравном речју Михаила Лобова, директора Одељења за политику људских права и сарадњу Савета Европе, који је указао на значај организовања оваквих семинара. Потом је Наташа де Рук, руководитељка одељења HELP Савета Европе представила Европски програм за образовање правника практичара у области људских права. После овог кратког излагања, Олга Ким, виша службеница за регионалну заштиту из Регионалне канцеларије за југоисточну Европу Високог комесаријата УН за избеглице представила је тренутно стање у области азила урегиону. Након краће паузе, током које су учесници имали прилику да у неформалном разговору размене информације о теми семинара, Биљана Брејтвејт, управница програма за западни Балкан AIRE центра из Лондона одржала је предавање о имплементацији Европске конвенције о људским правима у контексту тренутне избегличке ситуације, с посебним оствртом на улогу практичара. Након овог излагања, Семјуел Бутруш, координатор за правосуђе Канцеларије за Европу Високог комесаријата УН за избеглице говорио је о релевантним стандардима Европске конвенције о азилу из перспективе Комесаријата. Коначно, Филип Шулер, адвокат за питања азила и имигра-

14 14 Трећа студентска конференција из теорије и филозфије права на тему Судска власт одржана је 21. октобра године, у Сали за конференције, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду и Српског удружења за правну и социјалну филозофију (IVR Србија). Професорка др Радмила Васић и судија Апелационог суда у Београду др Миодраг Мајић поздравили су учеснике конференције уводним излагањима, док је тематско предавање одржала Валерија Гроздић, сарадник у настави на Правном факултету Универзитета у Београду. Конференција је била подељена у четири сесије, у оквиру којих су домаћи и страни студенти основних, мастер и докторских студија имали прилику да представе своје истраживачке радове о теоријским и практичним питањима у вези Семинар је био намењен превасходно правницима практичарима из западног Балкана ције и члан HELP радне групе је говорио о примени Европске конвенције у области азила у пракси. У трећем делу семинара представљен је курс о Европској конвенцији о људским правима и азилу у Србији, који је припремио тим Европског програма за образовање правника професионалаца у области људских права (HELP) и Високог комесаријата УН за избеглице (UNCHR). Курс намењен одабраним полазницима представиле су Наташа де Рук и Валентина Боз, руководитељка пројекта HELP на Западном Балкану и у Турској. Након тога је Семјуел Бутруш представио релевантну праксу Европског суда, која је обухваћена курсом, а, у светлости тренутне избегличке ситуације у региону. Коначно, проф. др ИванаКрстић, менторка у HELP курсу за Србију, објаснила је на који начин ће курс бити организован за полазнике из Србије, коме је курс намењен и са којим циљем. Такође је обавестила присутне да ће у наредном семестру, курс бити понуђен са судском влашћу, положајем судија у правном систему Србије, као и теме од значаја за правосуђе у целини. Најбољи радови биће и студентима завршних година Правног факултета. Трећа студентска конференција из теорије и филозофије права објављени у Аналима Правног факултета у Београду и у Зборнику Института за правне и друштвене науке Правног факултета. Отварање конференције посвећене теми `Судска власт`

15 Јесења школа науке и религије На Правном факултету Универзитета у Београду је, у периоду од 31. октобра до 4. новембра године, одржана школа науке и религије, под називом: Сусрет цивилизација: сличности (друштвене, културолошке, религијске), изазови, научни допринос и заједничка будућност. Ова јесења школа представља циклус предавања универзитетских професора, високих верских представника, руководилаца државних органа и представника дипломатских представништава у Републици Србији, а, организована је у сарадњи са Институтом за новију историју Србије, Управом за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије и Универзитетским омбудсманом Универзитета у Београду, уз подршку традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији. Школу је успешно завршило 77 полазника, студената Правног факултета и других факултета друшвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду. Школа је заснована на међуверском и међуцивилизацијском дијалогу, толеранцији и поштовању. Циљ је сазнати што више о свакој религији, цивилизацији, култури, како би се сличности неговале и истицале, а, разлике разумеле и мирним путем превазилазиле. Током школе предавања су одржали: академик Владета Јеротић, декан Правног факултета Унивезитета у Београду проф. др Сима Аврамовић, Универзитетски омбудсман и професор на Правном факултету др Бранко Ракић, директор Института за новију историју Србије др Миле Бјелајац, уважени реис-улулема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, проф. др Душан Васић бивши амбасадор СРЈ у Мексику, Полазници Јесење школе на предавању академика В. Јеротића министар саветник у амбасади Шпаније у Србији Хуан Игнацијо Акино Лафуенте, отпремница послова Боливарске Републике Венецуеле у Србији Диа Надер де Ел Андари, амбасадор Државе Палестине у Србији Мохамед Набхан, председник Врховног сабора ИЗС Мухамед Хамди Јусуфспахић, рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асијел, ђакон СПЦ др Александар Прашчевић, први секретар Нунцијатуре монсињор Филипо Колнаго, виши научни сарадник Института за новију историју Србије др Александар Раковић, доцент на Правном факултету др Милош Јовановић и асистент мр Душан Ракитић. У склопу поподневних активности, полазници школе су имали прилику да посете амбасаде Палестине, Венецуеле и Нунцијатуре, као и Бајракли џамију и ИЗС, где им је домаћин био Мухамед Хамди Јусуфпахић, на велико задовољство свих. Пријеми су протекли у пријатељској, топлој и срдачној атмосфери коју ће и домаћини и гости дуго памтити. 15

16 16 Правна клиника из еколошког права уторак, 11. октобра године, на Правном факултету је от- У ворена Правна клиника за еколошко право за другу генерацију студената. На свечаности организованој овим поводом скупу су се обратили: Јан Луенебург, шеф Одељења за демократизацију, Мисија ОЕБС у Србији; Станојла Мандић, заменица Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности; Оља Јовичић, генерална секретарка Заштитника грађана и доц. др Мирјана Дреновак-Ивановић, координаторка Правне клинике за еколошко право. Правна клиника ће трајати два семестра. У складу са Споразумом о сарадњи Правног факултета, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Заштитника грађана који је потписан марта године, студенти који похађају Правну клинику биће у прилици да обаве студентску праксу у канцеларији Повереника и Заштитника грађана. Очекује се потписивање споразума о сарадњи са Министарством пољопривреде и Друга генерација полазника Правне клинике из еколошког права животне средине, што ће отворити нове могућности за обављање праксе и праћење активности у области примене еколошког права. У другом семестру студенти ће имати и прилику да раде са клијентима, које ће примати у просторијама Правног факултета, према утврђеном распореду. Мисија ОЕБС-а у Србији је, као наставак успешне сарадње на развоју специјалистичких и мастер студија у области еколошког права, и ове године подржала рад Правне клинике, на чему им се посебно захваљујемо. Информације о активностима Правне клинике за еколошко право доступне су на адреси: wp2008.ius.bg.ac.rs/klinika04/. Такмичење из компанијског права Студенти Правног факултета Универзитета у Београду заузели су четврто место на регионалном такмичењу из компанијског права под називом Big Deal, које се одвијало на енглеском језику. Такмичење се одржало у Скопљу (Македонија), од новембра године. Тим Правног факултета чинили су: Стефан Јеличић, Христина Војводић, Немања Ћурчић (студенти мастер академских студија) и Иван Зарубица (студент четврте године основних студија). Имајући у виду да је реч о симулацији M&A трансакције, студенти су сачинили и представили due diligence извештај, предуговор и Наши представници на регионалном такмичењу `Big Deal` са доц. др Ј. Лепетић

17 уговор о продаји удела друштва са ограниченом одговорношћу као заступници купца, у чијем је састављању учествовала и Милица Шкаро, студенткиња четврте године основних студија. Студент Иван Зарубица добио је праксу у адвокатској канцеларији Јанковић, Поповић & Митић као најбољи члан тима. Београдски тим је за такмичење припремала доц. др Јелена Лепетић. У припреми су помогли и адвокат Никола Познановић из кацеларије Јанковић, Поповић & Митић и асистент Филип Бојић, којима чланови тима дугују захвалност на подршци и саветима. Учешће Центра за издаваштво на 61. сајму књига намери да допринесе развоју У образовања и прошири круг читалачке публике, Центар за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду успешно се представио на 61. међународном београдском сајму књига, који је одржан од 23. до 30. октобра. У понуди Центра за издаваштво, на визуелно атрактивном и прегледном штанду изложена су дела објављена у оквиру бројних едиција и библиотека Центра, које је пратио изузетно лепо дизајниран Каталог издања Центра за 2016/17. годину. Сва издања Центра, која су продавана по посебном сајамском попусту, изазвала су пажњу великог броја посетилаца. У уторак, 25. октобра године, у сали Васко Попа Београдског сајма представљена су два нова издања Центра за издаваштво. Реч је о књизи управнице Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду др Светлане Мирчов Књиге и периодичне публикације објављене током Првог светског рата на Крфу, у Солуну и Бизерти и преводу књиге Херберта Харта Огледи из јуриспруденције и филозофије. О овим двема књигама говорили су декан проф. др Сима Аврамовић, управник факултетског Центра за издаваштво и информисање проф. др Драган М. Митровић, др Светлана Мирчов и преводилац Сања Степановић Тодоровић. На Сајму књига представљена је и Студентска ревија за привредно право, која је, након овогодишњег представљања у Великој Британији Представљање `Студентске ревије за привредно право` на Сајму књига и Словенији, обележила шест година постојања. Уводну реч је имала Радмила Додер, која је говорила о настанку Ревије, путу који је Ревија прошла за више од пола деценије постојања, сарадњи са другим институтцијама на националном и међународном нивоу, као и значају Ревије за студенте и грађане. Статистичке податке о раду Ревије и медијској запажености њеног садржаја приказао је Благоје Милошевић: до сада је објављено преко 130 студентских радова у седам редовних и три тематска броја, а читаоци препознају да Ревија негује квалитет и посвећеност. Управо је на Сајму књига прелиминарно представљен тематски број посвећен топланама, који је намењен превасходно корисницима даљинског грејања. Овај број је најавио Андреј Зорић, уредник за издања Ревије. Представљена је и комплетна концепција броја, док се у другој половини године планира објављивање тематског броја на енглеском језику под радним називом Regulating Sharing Economy. Представљање Ревије су употпунили и алумнисти: Слободан Тривић, Андреа Николић, Јована Веселиновић, Александра Вишекруна и Маја Добрић, који су истакли колико им је током студија, к ао и у досадашњој каријери, значило управо то што су били чланови редакције и аутори радова у Студентској ревији за привредно право. 17

18 18 Међународна сарадња Правни факултет Универзитета у Београду и Центар Идеас (IDEAS Centre) из Женеве потписали су 10. маја године Меморандум о разумевању, а, у циљу стварања условâ за то да Центар Идеас пружа помоћ Правном факултету у развијању програма курса из Међународног трговинског права. Реч је, прецизније, о подршци која се обезбеђује у оквиру четврте фазе пројекта помоћи Влади Србије у процесу приступања Србије Светској трговинској организацији, који финансира Швајцарски секретаријат за економске послове (SECO). На свечаности организованој поводом потписивања овог меморандума, декан Правног факутлета проф. др Сима Аврамовић се захвалио Центру Идеас и Швајцарском секретаријату за економске послове на помоћи која ће бити пружена Факултету, изразивши уверење да ће резултати сарадње бити корисни и за Правни факултет и за Републику Србију. Потписивању Меморандума присуствовали су продекан за међународну сарадњу доц. др Милена Ђорђевић и доц. др Марко Јовановић. Са свечаности поводом потписивања Меморандума о разумевању са Центром Идеас (Государственный университет по землеустройству) из Русије. Овај универзитет је једна од најстаријих установа високог образовања у Москви: основан је године, за време Катарине Велике, а, од године, у свом саставу има и Правни факултет. Професор Нилиповски се сусрео са продеканом за наставу проф. др Владаном Петровим и доц. др Нином Кршљанин, са којима је разговарао о могућностима сарадње између двају правних факултета, будући да је у току склапање споразума о сарадњи на нивоу наших универзитета. У том смислу су разматране могућности размене студената и наставникâ, реализације заједничких пројеката, као и организације мастер програма у области еколошког права. На крају посете, проректор Нилиповски је обишао зграду Правног факултета и веома пријатно се изненадио пажњом коју посвећујемо професорима из Русије који су радили на нашем факултету. Дана 12. септембра године, гост Правног факултета Универзитета у Београду био је др Томојоши Ито, професор права на познатом Универзитету Чуо. Декан проф. др Сима Аврамовић и продекан за финансије проф. др Александра Јовановић разговарали су са професором Итом о будућој сарадњи наших двају факултета. Правни факултет Универзитета у Београду је 26. октобра посетио професор Василиј Иванович Нилиповски (Василий Иванович Нилиповский), проректор за међународну сарадњу Државног универзитета за просторно планирање Представници Факултета у разговору са проректором проф. В. И. Нилиповским

19 Сарадња са другим институцијама Дана 20. маја године, у конференцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду одржан је округли сто на тему:,,нова решења за унапређење ефикасности прекршајног поступка и положај прекршајних судова у правосуђу Републике Србије. Овај скуп је организован у сарадњи USAID, Удружења судија прекршајних судова, Правног факултета Универзитета у Београду и Уније студената Правног факултета Универзитета у Београду. Раду округлог стола претходило је закључење Протокола о сарадњи између између Правног факултета Универзитета у Београду, Удружења судија прекшајних судова и Уније студената Правног факултета. Присутнима су се у поздравној речи обратили декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и председник Удружења судија прекршајних судова Зоран Пашалић, који су изразили очекивања за остварење успешне сарадње у блиској будућности. Након уводних излагања, заинтересовани студенти су имали прилике да чују излагања следећих предавача: Ненада Вујића, председника Правосудне академије; Владимира Ребића, в.д. директора полиције; Драгане Лукић, заменика директора USAID Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт; Милана Мариновића, председника Прекршајног суда у Београду; Каменка Козарског, председника прекршајног у Новом Саду; Александра Илића, портпарола Прекршајног апелационог суда; Зорана Пашалића, председника Прекршајног апелационог суда; Мирјане Николић, генералног секретара Удружења судија прекршајних судова и Слађана Савића, председника Прекршајног суда у Зајечару. Са свечаности поводом закључења Протокола о сарадњи са Удружењем судија прекшајних судова Дана 13. октобра године, Правни факултет Универзитета у Београду и невладина организација за пружање правне помоћи путем интернета Pro Bono закључили су уговор о заједничкој реализацији пројекта под називом Pravna klinika online. Под окриљем овог пројекта, наши студенти ће припремати правне савете и одговарати на постављена питања корисникâ услуга организације Pro Bono. На тај начин ће испунити и своју статутарну обавезу у погледу полагања испита једне од вештина предвиђеног наставним планом Правног факултета. Проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду и Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке 19 Закључење уговора о реализацији пројекта `Правна клиника онлајн`

20 20 Србије потписали су у понедељак, 17. октобра године, уговор о сарадњи Правног факултета Универзитета у Београду и Народне банке Србије. Циљ овог уговора је да доприносе стварању подстицајног амбијента који ће омогућити да најбољи студенти, по завршетку Факултета, остају да раде у Србији. Сличне споразуме потписали су и декани десет факултета у области економских, правних и организационих наука из Београда, Крагујевца, Ниша, Косовске Митровице и Суботице. Споразуми предвиђају сарадњу у областима формирања програмâ студентских пракси, праћења рада студената и формирања програма запошљавања, у складу с могућностима Народне банке, формирања менторских програма за студенте, организовања предавања представникâ Народне банке Србије на факултетима, као и обука које би запосленима у Народној банци Србије организовали наставници и сарадници факултетâ, учешћа представникâ Народне банке Србије конференцијама факултетâ и друге облике сарадње. Декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж потписали су у среду, 9. новембра године уговор о сарадњи Правног факултета Универзитета у Београду и Привредне коморе Србије. Циљ овог уговора је продубљивање успешне и дуговечне сарадње потписница, која ће допринети развоју и унапређењу стручњакâ из области привредног права, као и јачању образовних, научних и истраживачких капацитета Привредне коморе Србије и Правног факултета. Уговор предвиђа сарадњу у областима формирања програма студентских пракси, организовања гостујућих предавања представникâ Привредне коморе Србије, похађање одговарајућих специјалистичких курсева на Правном факултету од Потписивање уговора о сарадњи са Народном банком Србије стране представникâ Привредне коморе Србије, заједничко организовање научних и стручних скупова из области привредног права, заједничко учешће у поступку утврђивања правних ставова о питањима значајним за праксу, и друге облике сарадње. Потписивању уговора присуствовао је и председник Сталне арбитраже при Привредној комори Србије проф. др Мирко Васиљевић, који је је подсетио да се успоставља нови коморски систем и додао да је потписани споразум важан у условима када Привредна комора Србије жели да ојача арбитражни начин решавања спорова и све алтернативне начине решавања привредних спорова, у шта ће бити укључени и наши професори и студенти који су се већ доказали на међународним такмичењима. Свечаном потписивању споразума присуствовали су и Ивана Јаковљевић, секретар Сталне арбитраже при Привредној комори Србије, Предраг Петровић, генерални секретар Привредне коморе Србије и доц. др Милена Ђорђевић, продекан за међународну сарадњу Правног факултета. У среду, 30. новембра године, потписан је Споразум о сарадњи Правног факултета Универзитета Са свечаности поводом потписивања уговора о сарадњи са Привредном комором Србије

21 у Београду и Републичке агенције за мирно решавање радних спорова. Циљ Споразума је успостављање сарадње потписница која ће допринети развоју и унапређењу капацитета Републичке агенције за мирно решавање радних спорова и Правног факултета. Потписивањем споразума створене су и могућности за додатно усавршавање миритељâ и арбитарâ и промовисање института мирног решавања (индивидуалних и колективних) радних спорова међу студентима, као и за размену информацијâ и искустава, учешће у реализацији пројеката, организовање семинара и скупова, те развој издавачке делатности у областима од обостраног интереса. Споразум су потписали декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић и директор Републичкe агенцијe за мирно решавање радних спорова Миле Радивојевић. Потписивању Потписивање споразума о сарадњи са Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова споразума присуствовали су заменик директора Републичке агенције за мирно решавање радних спорова Ивица Лазовић, секретар Правног факутета Миљко Ваљаревић, који је и један од арбитара из Именика миритеља и арбитара Агенције, и доц. др Љубинка Ковачевић. Научни и стручни скупови и предавања у иностранству четвртак, 5. маја године, У проф. др Драгица Вујадиновић одржала је гостујуће предавање у оквиру Жан Моне пројекта на Теолошком факултету Универзитета у Љубљани, са темом о кризи Еврозоне, мултикултуралним изазовима и њиховим импликацијама за изградњу и опстанак европског идентитета. знаност), једно за редовне, друго за ванредне студенте. Тема је била регулаторна улога јавних агенција у области услуга од општег економ- 21 На позив проф. др Ивице Копрића, шефа Катедре за науку о управи Правног факултета Свеучилишта у Загребу и председника Института за јавну управу, проф. др Татјана Јованић је, у периоду од маја била гостујући предавач на овом факултету. У оквиру наставе на основним студијама, одржала је два предавања, у оквиру предмета Наука о управи (Управна Предавање проф. др Д. Вујадиновић на Теолошком факултету у Љубљани

22 22 ског интереса, са посебним освртом на хрватска регулаторна тела. Такође је, у оквиру Специјалистичког дипломског стручног студија јавне управе, при Студијском центру за јавну управу и јавне финансије Правног факултета Свеучилишта у Загребу, одржала предавање на предмету Регулацијски менаџмент, обавезном предмету на другој години студија. Тема овог предавања обухватала је облике регулације, са посебним акцентом на метарегулацију и корегулацију. Проф. др Драгица Вујадиновић је од 19. до 21. маја учествовала на међународној конференцији одржаној на Europa-Universitat, у Фленсбургу, Немачка. Тема конференције је била: Beyond the Crisis, а проф. др Вујадиновић је председавала сесијом Models of transnational constitutions. У периоду од 20. до 22. маја године, на Правном факултету Универзитета у Сегедину одржан је Девети семинар за младе истраживаче European Labour Law and Social Law. Наш Факултет су на овом семинару представљали асистент Филип Бојић, који је излагао на тему Right to social pension, и студент треће године докторских студија судија Бојан Божовић, чије је излагање било посвећено теми: Labour and social courts institutionalization in Serbia. У оквиру Jean Monnet модула Европеизација јавног права који се изводи на Правном факултету Универзитета у Марибору, Словенија, 27. маја одржан је округли сто на тему: Understanding of Social Market Economy in Slovenia. Иако је већина учесника била из Словеније (представници државних институција и факултета), у току друге сесије која је била посвећена питањима институционалног оквира Проф. др Д. Вујадиновић председава једном од сесија конференције у Фленсбургу заштите конкуренције и нарочито институционалном оквиру контроле државне помоћи учествовала је и проф. др Татјана Јованић. У периоду од 1 3. јуна године, проф. др Вук Радовић и доц. др Љубинка Ковачћевић боравили су у Бечу, у посети Универзитету за економију и бизнис (Wirtschaftsuniversität Wien). Овај универзитет је координатор научноистраживачког пројекта Restructuring of Companies and the EU Law, који, у оквиру програма IMPULSE, финансира Аустријска агенција за међународну сарадњу у области образовања и научних истраживања (Österreichische Austauschdienst/-Gesellschaft mit beschränkter Haftung). Поред Универзитета у Бечу, у реализацији пројекта учествују и Универзитет Св. Ћирило и Методије у Скопљу и Универзитет у Београду, који представљају проф. др Вук Радовић, доц. др Мирјана Радовић и доц. др Љубинка Ковачевић, која је и руководилац пројекта за Србију. Проф. др Вук Радовић и доц. др Љубинка Ковачевић су учествовали на kick-off састанку истраживачког тима овог пројекта. У првом делу састанка, учесници су има- Наши наставници са члановима истраживачког тима у Бечу

23 ли прилику да представе кључне фазе и постигнућа у својој професионалној каријери, али и част и задовољство да присуствују предавањима уважених професорâ компанијског и радног права др Сузане Калс (Susanne Kalss) и др Франца Мархолда (Franz Marhold), који су приказали потенцијално најзначајније теме у оквиру националних и прекограничних реструктурирања и њихових последица на запослене. У другом делу састанка, наши наставници су изложили основне истраживачке проблеме чијим ће се разматрањем бавити, као и хипотезе од којих ће поћи у њиховом истраживању. То је послужило и као основ за плодну дискусију и формирање тимова за реализацију заједничких истраживања и писање научних радова. Професор др Душан Поповић боравио је од 8. до 10. јуна године у мониторинг посети Правном факултету Универзитета у Биалистоку (Пољска), у оквиру Еразмус+ пројекта. Током боравка на Универзитету у Биалистоку, професор др Поповић учествовао је у раду конференције 4 th Polish- Portugese PhD Students Conference on Competition Law, где је, најпре, имао излагање на тему `Control of state aid from the perspective of an EU candidate country` у оквиру секције професора, а, затим је, као члан комисије, оцењивао и коментарисао излагања докторанада у оквиру секције студената. На конференцији су учествовали професори Универзитета у Биалистоку, Католичког универзитета Португалије, Универзитета у Варшави, Универзитета у Мичигену и Универзитета у Београду. Доценти др Милена Ђорђевић и др Марко Јовановић учествовали су 10. и 11. јуна године на конференцији из права Светске трговинске организације (СТО) коју су у седишту СТО у Женеви организовали Британски институт за међународно и упоредно право и Институт за међународно привредно право Универзитета у Џорџтауну (САД). На конференцији је размотрено пет актуелних питања права СТО: одлике и значај нових свеобухватних споразума о слободној трговини (као што је Споразум о транс-пацифичком партнерству) и њихов однос према праву СТО, утицај нових споразума о слободној трговини на тумачење правила садржаних у споразумима СТО, однос нових споразума о слободној трговини и међународних споразума из области пореског права, анализа новије праксе Апелационог тела СТО и осврт на Доха-рунду преговора након министарске конференције у Најробију. Током конференције одржан је и меморијални панел посвећен професору Џону Џексону и амбасадору Хулију Лакартеу, који су дали немерљив допринос стварању и развоју СТО, а, преминули су крајем 2015, односно почетком године. Током боравка у Женеви, доценти др Ђорђевић и др Јовановић присуствовали су финалној рунди такмичења из права СТО, како би стекли непосредан увид у начин на који се такмичење одвија, будући да би од наредне године и студенти нашег Факултета требало да почну да учествују на овом престижном такмичењу. Посета наших наставника Женеви део је сарадње са швајцарском организацијом Идеас. На основу меморандума о сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду, који је потписан почетком године, ова организација је већ обезбедила гостовање предавача из Швајцарске који је студентима нашег Факултета говорио о правном значају обавеза које државе кандидати за пријем у чланство СТО преузимају у процесу придруживања. Организација Идеас је, такође, донирала знатну количину савремене литературе из области права СТО којом је недавно приновљена факултетска Библиотека. У наредном периоду, организација Идеас ће предузимати и друге активности у циљу промовисања изучавања права СТО на Правном факултету Универ зитета у Београду. Професор др Душан Поповић учествовао је на састанку Интернет корпорације за додељене називе и бројеве (ICANN 56 Policy Forum) одржаном од 27. до 30. јуна године у Хелсинкију. Као стипендиста ове организације која управља системом назива интернет домена, проф. др Поповић је, током састанка, учествовао у активностима Радне групе за измену правила о решавању спорова насталих након делегирања назива домена. Крајем јуна, у току студијског боравка на Правном факултету Универзитета Тилбург у Холандији, у оквиру програма JoinEUsee Erasmus Mundus, проф. др Татјана Јованић одржала је предавање на Департману за јавно право, на тему различитих приступа дефинисању појма регулације. У периоду од 6. до 8. јула на Правном факултету Универзитета Тилбург у Холандији, одржана је конференција Радне групе Regulatory Governance, која се сматра једном од водећих конференција у Европи, у области интердисциплинарних истраживања о регулацији и регулаторном управљању. Поред учешћа у организацији ове конференције од децембра године, проф. др Татјана Јованић учествовала је на једном од четири најважнија догађаја, поред осамдесет сесија које су се одвијале у три дана трајања конференције. У оквиру округлог стола на тему: Teaching Regulation 23

24 24 and Regulatory Governance: Practice, Pitfalls and Potential, представила је резултате једног дела свог постдокторског истраживања, наиме концепт студија јавног (привредног) права и регулације тржишта на правним факултетима у земљама континенталне Европе и јужне Америке у поређењу са земљама англосаксонског правног система. Остали учесници овог догађаја били су проф. др Грем Хоџ, директор Центра за пословно право и регулацију Универзитета Монаш, Аустралија, Мартин Лоџ (Лондонска школа економије и политичких наука), Колин Скот (Универзитетски колеџ Даблин, Ирска) и Ан Меувесе (Универзитет у Тилбургу). Асистент Филип Бојић боравио је током јула године на Макс Планк институту за социјално право и социјалну политику (Max Planck Institut für Sozialrecht und Sozialpolitik) у Минхену, а, у циљу прикупљања литературе за израду своје докторске дисертације. Доцент др Нина Кршљанин учествовала је на 68. конференцији Међународне комисије за историју представничких и парламентарних установа (ICHRPI), која је одржана од 6. до 9. септембра године у Палми де Мајорки, Шпанија. Тема конференције била је Multilevel Parliaments, а доц. др Кршљанин иступила је са излагањем на тему The Great National Assembly of Serbia: A sovereign representative body or a political myth? Поред уобичајеног окупљања великог броја учесника из многих земаља света, овогодишња конференција је била значајна и по томе што је на њој обележена 80-годишњица постојања ICHRPI, те је било много дискусија о историјату организације, али и о њеној будућности и перспективама. Доц. др Н. Кршљанин на скупу у Палми де Мајорки Наставници Правног факултета у Београду проф. др Јасминка Хасанбеговић, проф. др Марија Караникић Мирић, проф. др Танасије Маринковић и доц. др Нина Кршљанин, и сарадник у настави Милош Вукотић учествовали су на међународној конференцији Annual Conference of the Central and Eastern European Network of Jurisprudence (CEENJ). Конференција је ове године одржана под насловом Jurisprudence in Central and Eastern Europe: Work in Progress 2016, а, организовао ју је Универзитет Миколас Ромерис у Вилњусу, од 11. до 14. септембра године. Поред представника Правног факултета у Београду, на конференцији, која је била посвећена истакнутом израелском правнику Арону Бараку, поводом његовог 80. рођендана, учествовали су и научници из Естоније, Летоније, Литваније, Словачке, Словеније, Украјине, Хрватске и Чешке. Учесници конференције `Jurisprudence in Central and Eastern Europe` одржане у Вилњусу

25 У Паризу је од 13. до 17. септембра године одржан међународни конгрес, седамдесето заседање, Друштва за античку историју Фернан де Више (Société Internationale Fernand de Visscher pour l Histoire des Droits de l Antiquité SIHDA), у организацији Универзитета Panthéon-Assas-Paris II. На конгресу је, такође, представљен зборник радова Scritti per Alessandro Corbino, посвећен угледном италијанском професору са Универзитета у Катанији, у седам томова, у којем је објављен рад проф. др Милене Полојац, под називом: `Zadruga serba tra consortium e societas omnium bonorum`. Поред проф. др Полојац, на конгресу су учествовали и доценти др Андреја Катанчевић са радом на тему: Vis Maior and Locatio Conductio Fundi и др Валентина Цветковић-Ђорђевић са радом на тему: Condiction Application in the Light of the Principle in pari turpitudine melior est causa possidentis Професор др Драгица Вујадиновић је учествовала на конференцији Gender Equality on Research and Academia, која је, у оквиру међународног пројекта Gender Time, организована 28. септембра године, у Паризу. Проф. др Никола Бодирога и доц. др Нина Кршљанин учествовали су 30. септембра године на конференцији III ежегодный симпозиум журнала `Вестник гражданского процесса` `2016 Казанский арбитражный день: развитие верховенства права и региональные проблемы` (Трећи годишњи симпозијум часописа Гласник грађанског поступка 2016 Казањски арбитражни дан: развој владавине права и регионални проблеми ), у организацији Казањског (Приволжског) федералног универзитета у Русији, издавачке куће Статут из Москве и Хелсиншке међународне Наши наставници на конгресу Друштва за античку историју у Паризу трговинске арбитраже. На симпозијуму су, поред учесника из Русије и Србије, учествовали и научници из Финске, САД и Кине. Проф. др Бодирога имао је излагање на тему: Rule of Law and Enforcement Procedure in Serbia, док је доц. др Кршљанин излагала на тему: Процессуальное положение членов различных сословий по Законнику Стефана Душана. Проф. др Јасминка Хасанбеговић је од 4. до 9. октобра учествовала на међународном симпозијуму The Second International Philosophical Dialogue East-West: Symposium on the subject of Law between Politics and Ethics, који су организовали Македонска академија наука и уметности, Међународни словенски универзитет Гаврило Романович Державин и Филозофско друштво Македоније, у три града: Скопљу, Битољу и Охриду. Тема њеног излагања била је Human Rights as Secular Grail for Law Crucified between Politics and Ethics. Проф. др Н. Бодирога и доц. др Н. Кршљанин на конференцији у Казању 25

26 26 Професори др Момир Милојевић и др Миодраг Орлић учествовали су у раду Тринаестог саветовања правника Октобарски правнички дани, које је, 7. и 8. октобра године, одржано на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци. Организатори скупа су били Удружење правника Републике Српске и Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, док су суорганизатори били Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Адвокатска комора Републике Српске, Нотарска комора Републике Српске и Центар за едукацију судија и тужилаца Републике Српске, а генерални покровитељ била је Влада Републике Српске. У часопису Правна ријеч објављени су прилози које су за овај скуп припремили проф. др Слободан Перовић, проф. др Милан Шкулић, проф. др Владан Петров и доц. др Љубинка Ковачевић. Професор др Душан Поповић боравио је од 9. до 15. октобра године у посети Правном факултету Универзитета у Биалистоку (Пољска), у оквиру Еразмус+ пројекта. Током боравка на Универзитету у Биалистоку, професор др Поповић је одржао осам часова наставе у оквиру предмета EU and Comparative Competition Law. Такође, проф. др Поповић је учествовао и у раду конференције 5 th Polish-Portuguese PhD Students Conference on Competition Law, где је, најпре, имао излагање на тему: `The importance of unfair competition rules for owners of IP rights`, у оквиру секције професора, а, затим је, као члан комисије, оцењивао и коментарисао излагања докторанада, у оквиру секције студената. На конференцији су учествовали професори Универзитета у Биалистоку, Католичког универзитета Португалије, Универзитета у Варшави, Универзитета у Лисабону и Универзитета у Београду. Правни факултет у Биалистоку, са којим учествујемо у Еразмус+ пројекту, годинама заузима друго место у Проф. др М. Шкулић и доц. др В. Бајовић на скупу у Пекингу националном рангирању пољских правних факултета, иза Правног факултета Јагелонског универзитета из Кракова. У Софији је 13. и 14. октобра године одржана међународна конференција на тему: Изучавање римског права и римске правне традиције на почетку XXI века, са циљем оснивања Балканске асоцијације за изучавање римског права и римске правне традиције. На конференцији је учествовала доц. др Валентина Цветковић- Ђорђевић, са радом на тему: The Beginnings of the Roman Law Study in Modern Serbia. Проф. др Драгица Вујадиновић је учествовала на међународној конференцији SCHIFT GEAR Mainstreaming Gender into Academia and Research, одржаној 20. октобра године, у Бриселу. У оквиру програма академске размене Erasmus+ мобилности, у периоду од 24. до 29. октобра, проф. др Татјана Јованић одржала је неколико предавања на основним и мастер студијама. У оквиру курса на додипломским студијама посвећеног европском економском праву, проф. Јованић је одржала предавање на тему слободног кретања капитала, са посебним акцентом на праксу Суда правде у овој области. На првој години мастер студија, у оквиру Jean Monnet модула, Татјана Јованић одржала је предавања о новом правном оквиру за супервизију финансијских институција, као и реформи Пакта за стабилност и раст и новом правном оквиру за координацију структурних политика држава чланица ЕУ. Поред тога, на позив предметних професора који надгледају рад студената Правног факултета Универзитета у Марибору у припремама за European Law Moot Court, проф. др Јованић је одржала консултације са тимом студената који ће, евентуално, представљати Марибор на такмичењу На позив професора Бингсонг Хија (Bingsong He), потпредседника и генералног секретара Међународног форума за проблематику криминалитета и кривичног права, проф. др Милан Шкулић и

27 доц. др Вања Бајовић учествовали су на Осмом заседању Форума које је било посвећено проблему глобалног тероризма и мерама за његово сузбијање. Скуп је одржан у Пекингу, од 29. до 31. октобра, уз присуство бројних страних делегација. Проф. др Шкулић и доц. др Бајовић имали су излагање на тему кривичних дела тероризма у КЗ Републике Србије. На позив Правног факултета у Подгорици, проф. др Жика Бујуклић је почетком новембра године узео учешће у раду побратимског клуба љубитеља римског права и античке историје Forum Romanum, који у овој средини постоји већ 25 година. Након поздравне речи декана проф. др Велимира Ракочевића, који се топло захвалио нашем професору на издвојеном времену и након исказаног задовољства због почетка овогодишњег рада Форума, реч је узела професорка Римског права др Невенка Богојевић Глушчевић која је студентима представила госта из Београда. У Амфитеатру I Подгоричког факултета, проф. др Жика Бујуклић одржао је веома занимљиво предавање на тему: Злоупотреба међународног права од антике до данас. Двочасовно излагање без паузе, изложено у стилу препознатљивом за овог изузетног предавача, било је веома инспиративно студентима за постављање питања и давања исцрпних одговора од стране нашег професора. По општој оцени ово је био важан догађај на Правном факултету у Подгорици јер је, после дуге паузе, означио нову духовну климу за бољу међусобну сарадњу правних историчара из ове две средине. Доцент др Марко Јовановић учествовао је 3. новембра године на конференцији из права страних улагања која је одржана на Предавање проф. др Ж. Бујуклића на Правном факултету у Подгорици Правном факултету Универзитета у Буенос Ајресу. Конференција је била посвећена питању транспарентности у међународној инвестиционој арбитражи, што је у последњих годину дана једно од горућих питања у овој области права. Говорници на конференцији били су заступници како улагача тако и држава у арбитражним поступцима. Они су учесницима конференције, којих је било педесетак, пренели практична искуства у вези са принципом поверљивости у инвестиционој арбитражи. Након конференције, Правни факултет Универзитета у Буенос Ајресу био је домаћин годишњег светског такмичења из права страних улагања, те је доц. др Јовановић искористио боравак у Аргентини да учествује на овом такмичењу, у својству арбитра. Доц. др М. Јовановић на скупу у Буенос Ајресу 27

28 28 Професор др Душан Поповић учествовао је на годишњем састанку Европског удружења издавача уџбеника и наставних средстава (European Educational Publishers Group), који је одржан 3. и 4. новембра године у Атини. Професор др Поповић је члановима овог удружења одржао предавање на тему: `The importance of EU copyright reform for educational publishers. Након што су представљени национални извештаји учесника, професор др Поповић је, заједно са Јенсом Бамелом, дугогодишњим генералним секретаром Међународног удружења издавача (IPA), предложио решења специфичних проблема у вези са спровођењем ауторскоправних прописа, са којима су се у пракси сусрели европски издавачи уџбеника. У оквиру међууниверзитетског програма сарадње Еразмус Плус доцент др Марко Јовановић боравио је на Правном факултету Универзитета у Бјалистоку (Пољска), где је Проф. др Д. Поповић са учесницима састанка Европског удружења издавача уџбеника и наставних средстава 24. новембра године одржао предавања из области арбитражног права и међународног трговинског права. За тему свог предавања из арбитражног права доц. др Јовановић изабрао је питање здравог арбитражног споразума, у оквиру чега је говорио о битним елементима арбитражног споразума, условима његове пуноважности, као и принципима тумачења његовог садржаја. Предавање из међународног трговинског права било је посвећено питању дампинга, које је сагледано како из угла права Светске трговинске организације, тако и из угла права Европске уније. Сарадња са Правним факултетом Универзитета у Бјалистоку ће се наставити посетом групе пољских професора Правном факултету Универзитета у Београду током пролећа године. Научни и стручни скупови и предавања у земљи Д вадесетпети мајски сусрет правника у привреди Србије одржан је у Врњачкој Бањи од 25. до 27. маја године, са темом Право и привредно пословање, у присуству око 400 учесника (правника из привреде, правосуђа, управе и других организација), уз учешће 105 подносилаца реферата из земље, као и из Немачке, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Српске. На скупу су са рефератима учествовали и наставници и сарадници Правног факултета Универзитета у Београду: проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Зоран Р. Томић, проф. др Гордана Илић- Отварање XXV сусрета правника у привреди Србије

29 Попов, проф. др Слободан Марковић, проф. др Небојша Јовановић, проф. др Борис Беговић, проф. др Марко Ђурђевић, проф. др Добросав Миловановић, проф. др Вук Радовић, проф. др Душан Поповић, проф. др Марија Караникић- Мирић, проф. др Никола Бодирога, проф. др Татјана Јованић, проф. др Татјана Јевремовић Петровић, доц. др Наташа Петровић-Томић, доц. др Љубинка Ковачевић, доц. др Мирјана Радовић, доц. др Светислав Костић, доц. др Јелена Лепетић, доц. др Марко Јовановић, асист. мр Драган Павић и асист. др Светислав Јанковић. У Београду је 2. и 3. јуна године одржана међународна конференција `Institution Building of the Competition Authorities in South-East Europe`, коју су организовали Европска банка за обнову и развој и Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије, у сарадњи са Центром за либерално-демократске студије. На конференцији, која је окупила више од сто учесника из преко петнаест држава, учествовали су водећи домаћи и инострани економски и правни стручњаци у области политике и права заштите конкуренције, укључујући и три професора Правног факултета Универзитета у Београду. Први дан конференције био је посвећен разматрању питања институционалног уређења тела за заштиту конкуренције. У првој секцији разматрано је питање утицаја специфичности локалног економског и правног система на уређење националног тела за заштиту конкуренције. Овом секцијом председавао је проф. др Душан Поповић, док је међу говорницима био проф. др Борис Беговић. Друга секција била је посвећена разматрању предности и мана одлуке о поверавању других надлежности националном телу за заштиту конкуренције, пре свега надлежности у области контроле државне помоћи Професори др В. Павић и др Д. Поповић на конференцији `Institution Building of the Competition Authorities in ЅEE` или у области заштите потрошача. Овом секцијом председавао је проф. др Владимир Павић, док је један од говорника био проф. др Душан Поповић. Трећа секција, којом је окончан први дан рада на овом скупу, била је посвећена питању подизања свести о значају заштите конкуренције. Други дан конференције био је посвећен разматрању улоге економије у поступцима за заштиту конкуренције. Ова основна тема разматрана је у оквиру четири секције, у којима су учесници анализирали улогу економетрије у контексту правилног дефинисања релевантног тржишта, утврђивања доминантног положаја и његове злоупотребе, као и у поступцима контроле концентрација. Професор др Борис Беговић председавао је четвртом секцијом, посвећеном примени економетрије у поступцима контроле концентрација. У наредним месецима биће објављен зборник радова са ове међународне конференције, који ће уредити проф. др Борис Беговић и проф. др Душан Поповић. Професор др Момир Милојевић је присуствовао округлом столу Генерал Милан Недић и домаћа управа у Србији године научни поглед, који је Музеј жртава геноцида организовао на Филозофском факултету 10. јуна године. Професор др Драгица Вујадиновић је 11. јуна године учествовала на другој конференцији Српског удружења за правну и социјалну филозофију Work in Progress, са текстом под насловом: Current Multicultural Challenges. Проф. др Јасминка Хасанбеговић је 11. јуна учествовала на Другој Work in Progress конференцији Српске секције IVR (International Association for the Philosophy of Law and Social Philosophy), одржаној на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, с рефератом на тему (Не)једнакост људи: Вечна предмодерна, модерна и постмодерна или демоде правна идеја? Ове године, Београду и Србији припала је част да је код нас од 22. до 27. августа одржан 23. међународни конгрес византијских студија, у организацији српског 29

30 30 комитета Међународне асоцијације за византијске студије (AIEB). Овај изузетно престижни византолошки конгрес, који се одржава једном у пет година, окупио је у Београду око 1200 научника из целог света посвећених проучавању најразличитијих аспеката историје Ромејског царства (Византије), од класичне политичке историје, преко правне, до историје ромејске уметности. Тема 23. конгреса била је Византија свет промена, а за мото је узета фраза из Планудовог превода Овидија Πάντα μὲν γὰρ μεταβάλλεται, ἀπόλλυται δὲ οὐδέν. Рад конгреса се одвијао у веома густом распореду, са великим бројем паралелних сесија које су се одржавале у зградама Српске академије наука и уметности и Филозофског факултета Универзитета у Београду, а, уз њега је ишао и адекватан пратећи програм. Конгрес је отворио председник Републике Србије, Томислав Николић, на поздравном коктелу у згради председништва; у току конгреса биле су отворене бројне изложбе посвећене разним питањима из српске и ромејске средњовековне историје, а по завршетку је приређен опроштајни пријем у Скупштини града Београда. И Правни факултет Универзитета у Београду је имао свог учешћа у организацији и раду овог конгреса. Наш декан проф. др Сима Излагање доц. др Н. Кршљанин на Конгресу византијских студија Аврамовић био је један од чланова Организационог одбора Конгреса, доц. др Нина Кршљанин имала је излагање на тему: The portrayal of Byzantium in the Life of Despot Stefan Lazarević, док је већи број наставника са Катедре за правну историју узео учешћа у конгресу. Научној конференцији о очувању и заштити културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, одржаној у Београду, 23. септембра године, присуствовао је професор др Момир Милојевић. XIХ редовно годишње саветовање Удружења за радно право и социјално осигурање Србије, које је било посвећено општој теми Радно и социјално законодавство као правни оквир успешног рада и пословања одржано је на Златибору, од 5 8. октобра године. На саветовању, које је организовано уз подршку Амбасаде Аустрије у Републици Србији, учествовала је и доцент др Љубинка Ковачевић, са рефератом на тему: Престанак радног односа услед смрти, односно престанка његових субјеката. Српско фискално друштво (српски огранак IFA) и Правни факултет Универзитета у Београду организовали су у четвртак, 6. октобра године, на Правном факултету Универзитета у Београду промоцију српског превода Моделконвенције OECD Учесници су били: проф. др Дејан Поповић, председник Српског фискалног друштва; проф. др Жоао Ногуеира (IBFD/IFA Португалија), проф. др Дануше Нерудова (Мендел Универзитет, Брно/ IFA Чешка Република, др Борбала Колош (IFA Мађарска), доц. др Светислав В. Костић (Правни факултет Универзитета у Београду/СФД). Промоцију је отворио декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић. Годишња скупштина удружења банкарских дилера Србије (АCI Serbia), као удружења професионалаца који се баве финансијским трансакцијама, претежно девизним пословима, одржана је 22. октобра у Београду. Поред редовне скупштине организована је и конференција којој је присуствовало више од 200 представника из 23 земље, будући да је АCI Serbia члан организације Financial Markets Association. У ок-

31 виру посебног панела под називом ОТЦ деривати, нетирање и финансијско обезбеђење, који је водио Јачек Кубаш (EBRD, London), проф. др Татјана Јованић учествовала је као панелиста, поред представника Међународног удружења за свопове и деривате (ISDA), Народне банке Србије, и адвокатске канцеларије Schoenherr. Професор др Момир Милојевић је учествовао на XII међународној конференцији Европског центра за мир и развој која је одржана у Београду, 28. и 29. октобра године. Учесници скупа Поглед на Устав Србије десет година касније У организацији Правног факултета и Српског правничког клуба, 4. новембра одржан је скуп Поглед на Устав Србије десет година касније. Поред стручног дела, на коме је било речи о тренутно најзначајнијим уставноправним питањима, скуп је представљао и својеврсну промоцију Српског правничког клуба, кога су, пре непуне три године, основали Владан Петров, професор Правног факултета Универзитета у Београду, Слободан Орловић, професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, Дарко Симовић, професор Криминалистичко-полицијске академије, Сретен Југовић, професор Криминалистичко-полицијске академије у Београду и Драгутин Аврамовић, доцент Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Реч је о удружењу које предано анализира најзначајније проблеме српске јавноправне сцене и које настоји да врши утицај, са позиција науке и струке, на носиоце политичке власти. Председник Српског правничког клуба, проф. др Владан Петров је говорио о будућим плановима клуба који обухватају и објављивање зборника радова са одржаног скупа. Наглашено је да је основна мисија клуба да допринесе, у мери у којој је то могуће, развоју правне и политичке културе која уставну стабилност сматра врховном вредношћу, што се може сматрати и својеврсном поруком овог скупа. У Српској академији наука и уметности је 22. новембра године одржан симпозијум о историјату Академијиних одељења, којем су присуствовали и професори Правног факутлета Универзитета у Београду др Момир Милојевић и др Данило Баста. Дана 24. новембра године одржан је скуп под називом,,јачање капацитета студијских програма из области заштите животне средине, који су организовали Стручни тим за реформу високог образовања Републике Србије (HERE Team Serbia), Еразмус+ и Фондација Темпус. Током уводног обраћања доц. др Мирјана Дреновак-Ивановић је говорила о значају еколошког права и потреби која постоји у пракси за кадровима који имају специјализована знања из ове области. Том приликом је указано на програме који су намењени студентима основних студија, предмет Еколошко право и вештину Правна клиника за еколошко право, која има за циљ да студентима приближи примену сложене материје еколошког права у стварним животним ситуацијама, као и програме намењене студентима мастер студија (Еколошкоправни под-модул у оквиру модула за Јавно право) и докторских студија. Током поподневног панела, проф др. Татјана Јованић говорила је о подстицању истраживања студената у области Еколошког права, док је студенткиња Радмила Додер представила рад Студентске ревије за привредно право. У петак, 25. новембра године, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду одржана је међународна научна конференција поводом десет година објављивања часописа Политикологија религије. Конференција, коју су организовали Факултет политичких наука и Центар за проучавање религије и верску толеранцију, окупила је више од 30 учесника из Бугарске, Пољске, Тајланда, Турске и држава региона, који су излагали радове у седам сесија. На овом скупу учествовали су и наставници Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Игор Вуковић, са рефератом на тему: Blasphemy and criminal law Freedom of expression versus insulting religious feelings, и доц. др Љубинка 31

32 Ковачевић, са рефератом посвећеним теми: Expression of religious beliefs in the workplace as (un)justified cause for dismissal. На иницијативу др Горана Обрадовића, редовног професора Правног факултета Универзитета у Нишу, на овом факултету је 18. и 19. новембра одржан интеркатедарски састанак свих наставника државних правних факултета у Републици Србији на предметима Радно право, Радно и социјално право и Социјално право. После пријема, који је за учеснике састанка организовао декан Правног факултета Универзитета у Нишу проф. др Саша Кнежевић, наставници су разматрали наставне програме предметâ из Радноправне уже научне области на основним, мастер и докторским студијама. Током дискусије, утврђени су предлози за унапређење наставних програма, али и статуса појединих предмета и уџбеника за њихово изучавање. О овим питањима разговарано је и после званичних сесија, у колегијалној и срдачној атмосфери, у којој су нас дочекали наши љубазни домаћини. Правни факултет Универзитета у Београду је на овом састанку представљала доц. др Љубинка Ковачевић. 32 Награде и признања Фондација Миодраг Јовичић је, у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду, расписала конкурс за најбоље урађен докторски рад из области уставног права и политичког система који је одбрањен у академској 2014/15. и 2015/16. години. Управни одбор Фондације Миодраг Јовичић је, на предлог стручног жирија, донео одлуку да награду за годину додели др Мијодрагу Радојевићу, уреднику Правне библиотеке Службеног гласника и др Владимиру Микићу, сараднику Универзитета у Београду, за одличне докторске радове из области уставног права и политичког система. Свечано уручење награде одржано је у понедељак, 17. октобра године на Правном факултету Универзитета у Београду. Андријана Мишовић, докторанд Правног факултета Универзитета у Београду, изабрана је за једног од 250 полазника овогодишњег програма Хашке академије за међународно право из области Међународног јавног права. На основу прелиминарних тестова у Хагу, примљена је и међу 30 полазника Усмерених студија за студенте који већ поседују продубљено знање из ове области, а захваљујући показаном знању на завршном испиту постала је и добитник Дипломе ове реномиране институције. Хашка академија за међународно право је институција која још Докторанду А. Мишовић додељена је Диплома Хашке академије за међународно право од године током летњих месеци организује наставу из области међународног права (јавног и приватног). До сада је кроз Академију прошло неколико хиљада младих међународних правника. Академија је позната како по квалитету професора позваних да држе наставу тако и по сарадњи с Међународним судом правде, у чијој непосредној близини се и налази. Сваке године, Академија додељује Диплому једном кандидату који покаже изванредно знање из области међународног права, те положи одговарајући писани и усмени испит. Изузетно, Диплому могу добити и два кандидата, а могуће је и да награда уопше не буде додељена, ако кандидати не задовоље високе критеријуме испитне комисије. На писаном делу испита од кандидата се очекује да у року од пет сати напише детаљну правну анализу датог међународног правног питања на пет страница, а питање се добија непосредно пред почетак испита. Ове године питање се односило на принцип res judicata у међународном праву. Девет одабраних кандитата за писани тест имали су задатак да коментаришу пресуду Међународног суда правде у случају Nicaragua v Colombia у којој се Суд позабавио тумачењем овог принципа. Кандидати који покажу одговарајуће познавање доктринарних

33 схватања, судске и арбитражне праксе, позивају се да узму учешће у другом усменом делу испита. Усмени део испита полаже се пред комисијом коју чине познати професори међународног права. Ове године, Комисију су чинили: генерални секретар Академије Ив Доде (Yves Daudet), емеритус професор Правног факултета Сорбона, Универзитета Париз I; судија Међународног суда правде Мухамед Бенуна (Mohamed Bennouna), дипломата и професор из Марока; професорка Маргарет Јанг (Margaret Young), ванредна професорка Универзитета у Мелбурну и професорка Ен Тида Нордом (Anne-Thida Nordom), ванредна професорка Универзитета у Руану. Свега шест кандидата се ове године квалификовало за усмени део испита, укључујући и Андријану Мишовић. Усмени део испита је јаван и, по правилу, овај део испита прате многи заинтересовани полазници Академије. Кандидати извлаче по једно синтетичко питање, а, затим, имају 15 минута да припреме свој експозе, који, потом, излажу пред Комисијом. Након излагања, кандидати одговарају на питања сваког од чланова Комисије. На крају, Комисија саопштава своју одлуку. Не само да је ово први пут да је Диплома додељена кандидату из Србије, већ и први пут од оснивања Хашке академије за међународно право да је особа из региона изабрана за лауерата ове престижне награде из Међународног јавног права. Пре Андријане ову Диплому је, са простора бивше Југославије, добио само професор Зоран Матић године и то за област Међународног приватног права. Списак свих добитника ове Дипломе од године до данас трајно је доступан на сајту Хашке академије. логија на Правном факултету Универзитета у Београду учествовао је у интензивном методолошком курсу,,crime and Criminology in the Balkans, као стипендиста Max Planck института за страно и међународно кривично право из Фрајбурга. Курс је организован од стране Max Planck групе за криминологију Балкана Balkan Criminology и Inter Univeristy центра у Дубровнику, у периоду од 10. до 14. октобра. У оквиру тог кусра, колега Вујичић је освојио прву награду за најбољи рад из области криминологије. Max Planck група за Криминологију Балкана основана је године, од стране Max Planck института за страно и међународно кривично право у Фрајбургу и Правног факултета Универзитета у Загребу. Пројекат је створен са циљем спровођења истраживања и развоја регионалне сарадње у области криминологије и кривичног правосуђа. Сваке године, ова група организује и међународни интензивни курс из методологије, чији је циљ да младе истраживаче и докторанде додатно едукује у области писања научних радова, у складу са правилима научних часописа са SCI листе, а свако од учесника, у току курса излаже свој научни рад, који подлеже стручој оцени и рецензији. Ове године, поред Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније, Румуније, Словеније, Турске, Хрватске и Црне Горе, које су имале по више од два представника, први пут је учествовала и Србија, а докторанд нашег факултета је представио свој рад на тему:,,phenomenological and Etiological Characteristics of Juveniles Crime in Serbia Comparative Analysis. Комисија, коју су чинили проф. др Rüdiger Wulf, Криминолошки институт Универзитета у Тубингену, др Michael Kilchling, Max Planck институт за страно и међународно кривично право у Фрајбургу и др Eszter Timár, Централно-европски Универзитет из Будимпеште, једногласно је донела одлуку да награда за најбољи рад на овогодишњем такмичењу, припада Николи Вујичићу. Победнички рад биће објављен у наредном броју научног часописа са SCI листе European Journal of Criminology (категоризација часописа: М22). 33 Никола Вујичић, докторанд Правног факултета Универзитета у Београду, истраживач приправник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања и демонстратор на предмету Кримино- Докторанд Н. Вујичић освојио је награду Max Planck групе за криминологију Балкана за најбољи научни рад

34 Гости на предавањима и посете институцијама ове године, студенти који И похађају наставу на предмету Право извршења кривичних санкција посетили су Канцеларију Заштитника грађана, где их је заменик омбудсмана господин Милош Јанковић са својим сарадницима упознао са ангажовањем Омбудсмана и Националног превентивног механизма, у циљу обезбеђења законитог поступања надлежних за извршење кривичних санкција у Србији. 34 У периоду од 9. до 13. маја године, др Кристоф Хофштетер (Christoph Hofstaetter) са Универзитета у Грацу, Аустрија, одржао је курс на тему Уставно судство у Аустрији и Европи на Правном факултету Универзитета у Београду. Курс су похађали студенти основних, мастер и докторских студија. Др Хофштетер узео је питање контроле уставности у Аустрији и још неким европским земљама за тему своје хабилитације, а, студентима је пренео и своја практична искуства стечена током једногодишњег рада у Уставном суду Аустрије. Професор Римског права Маурилио Фелићи, са католичког унивезитета LUMSA из Палерма, одржао је у амфитеатру Радомир Лукић предавање студентима прве године на тему: `Civic pluralism as a successful element od Roman law`. До посете је дошло на основу споразума о сарадњи ова два факултета, а домаћин је био проф. др Жика Бујуклић, који је почетком ове године већ одржао предавање у Палерму. Последње недеље маја године, на Правном факултету је одржан веома интересантан и одлично посећен курс под називом `Religious Посета Канцеларији Заштитника грађана Др К. Хофштетер са полазницима курса посвећеног уставном судству Проф. М. Фелићи са проф. Ж. Бујуклићем после предавања

35 and Cultural Heritage Protection in Europe and European Integration`. Предавања је држао професор Јури Стојанов са Факултета за оријенталне и афричке студије Универзитета у Лондону, Катедре за Блиски и Далеки исток. Иако је иницијално организован за студенте Мастера европских интеграција, курс је привукао пажњу великог броја других студената, како Правног факултета тако и других факултета Универзитета у Београду. Последњег дана маја године одржан је семинар у Канцеларији за европске интеграције посебно организован за студенте Мастера европских интеграција. Ово је већ четврта генерација студената која је добила прилику да похађа овај изузетно квалитетан семинар, што сведочи о веома успешној сарадњи Канцеларије за европске интеграције и Правног факултета Универзитета у Београду. Студенти су имали прилику да чују низ предавања из различитих области о којима се воде преговори између Србије и Европске уније, те добију увид у практична искуства предавача. У уторак, 14. јуна године, др Штефан Пирнер, шеф сектора у Немачкој фондацији за међународну правну сарадњу (IRZ) одржао је радионицу под називом Free movement of goods in practice: The art and craft of contract negotiations and drafting. Иако је изворно организована за студенте Мастера европских интеграција, и други заинтересовани студенти добили су прилику да узму учешће у овој интересантној радионици. Први семестар на Правном факултету у школској 2016/2017. години остаће упамћен по изузетној међународној сарадњи наших професора са гостујућим предавачима, посебно када је реч о настави на предметима прве године студија. Проф. Ј. Стојанов са полазницима курса `Religious and Cultural Heritage Protection in Europe and European Integration` Тако су студенти имали, и за прилике на страним универзитетима, јединствену привилегију да у кратком временском периоду, са водећим европским истраживачима и америчким судијама и тужиоцима, разговарају о темама као што су организација америчког правосуђа и развој америчке уставности, доношење Холандског грађанског законика из године др Мартајн ван дер Бург (Martijn van der Burg) са Отвореног Универзитета у Холандији, али и о коренима енглеске поделе облигационог права, који сежу до римског права др Франческо Гиљио (Francesco Giglio) са Универзитета у Манчестеру, Енглеска. Овај импресиван низ веома инспиративних предавања, започели су 13. октобра, на часу који су заједнички организовали наставници из Упоредне правне традиције и Увода у право, Пол Бајрон (Paul Byron), федерални судија централног округа државе Флорида и Вилијам Хокул (William Hochul), федерални тужилац за Њујорк. Након уводних речи које су одржали проф. др Сима Аврамовић и проф. др Миодраг Јовановић, судија Бајрон и тужилац Хокул су динамичним и повремено духовитим излагањем показали како изгледа чувени Сократов ме- Наши наставници са судијом П. Бајроном и тужиоцем В. Хокулом 35

36 36 тод држања предавања, по коме су амерички универзитети познати. На њиховом часу студенти су могли не само да стекну многа нова сазнања о организацији америчког правосуђа и историјату америчке уставности, већ и о модерном јавном наступу, који је можда и непосреднији од онога на који смо навикли у нашој универзитетској средини. Из тог разлога, није изненађење што су гости предавање започели сопственим представљањем, указивањем на личне и породичне прилике, на изазове са којима су се суочавали у каријери, али и истицањем, са нескривеним поносом, које су универзитете завршили. Иако наизглед необичан, овакав почетак указао је слушаоцима на прототип судија и тужилаца у Сједињеним Државама, који, како смо видели на примеру судије Бајрона и тужиоца Хокула, подразумева одговарајући морални склоп, радну етику и одрицање скопчано са проласком кроз својеврсни правнички cursus honorum. Доиста, наши студенти су из држања, начина опхођења, стила излагања, знања и чврстог става поводом искушења са којима се сваки судија и тужилац суочавају, а о чему су предавачи отворено говорили, могли да науче шта то значи достојност и независност носилаца највиших правосудних функција у Сједињеним Америчким Државама. Са друге стране, аудиторијум је из прве руке, од стране оних који право примењују у САД, могао да чује и одговоре на различита питања. Између осталог, било је речи о начину на који судије Врховног суда утичу на креирање судске праксе, о примени импичмента на федералне судије, предностима и недостацима поротног суђења, посебно у комплексним случајевима који подразумевају елементарно предзнање да би се уопште схватио чињенични корпус у датом спору, начину избора судија поротника, могућностима судије да утиче или измени став судија поротника, чувеном случају Marbury vs Madison, као и начинима на које се еластичним тумачењем америчког устава, чак и више од два века након његовог доношења, успешно решавају проблеми у америчкој правној пракси. Предавање судије Бајрона и тужиоца Хокула оставило је, чини се, и неке друге поуке осим оних које се односе на стил и садржину њихових комплементарних, спонтаних и наизменичних излагања, која су заиста, свеукупно представљала једно сјајно искуство и импресивно предавање. С једне стране, посвећеност студената Правног факултета, њихова одлична припремељеност за ово предавање и одлично познавање енглеског језика, иако је углавном реч о бруцошима, а који су се манифестовали и у неформалној дискусији са гостима која је следила након предавања и која се продубила и њиховом преписком и писаним одговорима судије Бајрона на сва она питања која су искрсла и након разговора, срушили су често олако изрицану представу о пасивности и незаинтересованости наших студената. Задовољство и најлепши утисци које су судија Бајрон и тужилац Хокул понели са Правног факултета Универзитета у Београду, а које нису крили ни у каснијој комуникацији, убедљиво о томе сведоче и дају самопоуздања не само нашим студентима, већ и нашој кући, да заиста представља водећи правни факултет у овом делу Европе. С друге стране, сарадња наставника ангажованих на предметима Увод у право и Упоредна правна традиција, најбољи су путоказ како факултет и Универзитет уопште, саздани на вредностима холистичког приступа у стицању знања, заиста треба да функционишу. Правни факултет Универзитета у Београду је у сарадњи са Центром за међународне правне студије (Center for International Legal Studies) из Салзбурга имао прилику да угости Џејмса Р. Труписа (James R. Troupis), судију Обласног суда у држави Висконсин (САД) и главног уредника часописа Journal of Criminal Law and Criminology, који је у периоду од 18. до 27. октобра године одржао серију предавања o судском поступку у Сједињеним Америчким Државама. Интерактивна и изузетно интересантна предавања судије Труписа о америчком праву привукла су пажњу великог броја студената основних и постдипломских студија Правног факултета. Учесници курса су имали прилику да се упознају са кључним принципима америчког правног система кроз инсерте из култних филмова који су послужили као илустрација, али и полазиште за академску дискусију. Осим расправе о отвореним питањима и проблемима у америчком судству, током предавања иницирана је дебата о деликатним питањима као што су права хомо- Судија Џ. Р. Трупис са полазницима курса o судском поступку у САД

37 сексуалаца, расна дискриминација и право на абортус. Сви полазници курса били су обавезни да се активно укључе у академску расправу и аргументовано бране своје ставове у погледу најважнијих актуелних правних питања. У понедељак, 31. октобра, некадашњи руководилац Директората Европске комисије за Западни Балкан др Раинхард Прибе одржао је предавање под насловом: `Тhe EU in the crisis`. Предавање је било намењено студентима Мастера европских интеграција, али је било отворено и за друге заинтересоване студенте Правног факултета. Господин Прибе се у свом излагању потрудио да објасни зашто је тренутна ситуација у ЕУ тако тешка и да ли је ова криза различита од претходних, те указао на могуће начине за превазилажење тренутног проблема. Kрајем године, Студентска ревија за привредно право објавиће тематски број о регулацији рада топлана у Србији. Овај тематски број припреман је у току летњег семестра школске 2015/16. године, а, истраживачку групу сачињавају студенти који су похађали студијску групу из предмета Економско право код проф. др Татјане Јованић. У току припрема, студенти су, почетком маја, посетили Министарство рударства и енергетике, где их је примио проф. др Милош Бањац, помоћник министра у Сектору за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. Овај тематски број, четврти по реду, представљаће корисну студију нарочито грађанима који су корисници услуга даљинског грејања и скупштинама станара, јер је намењен разумевању система даљинског грејања, регулације цена, увођења калориметара, питањима добровољног и принудног искључења са мреже, као и механизмима за решавање притужби корисникâ, а, у тексту се разматрају и модели Предавање др Р. Прибеа учешћа приватног сектора у области топлотне енергије. И овај број представљаће добар пример да студенти основних студија својим истраживањима и залагањем могу допринети разумевању одређених правних проблема и анализи неких опција које, у конкретном примеру, субјекти енергетске политике имају пред собом. Посета Министарству рударства и енергетике 37 Forum Romanum Форумска сезона у претходној академској години затворена је 5. маја године, када је професор Пјетро Ло Јаконо (Pietro Lo Iacono), са Универзитета Лумса у Палерму, одржао предавање на тему: Crucifix in the public schools: Lautsi case. Поред представљања овог занимљивог и контроверзног случаја Европског суда за људска права, професор Ло Јаконо је отворио и питања попут примерености религијских обележја у другим установама (нпр. судовима), те се на ову и друге теме развила дужа и интересантна дискусија.

38 Дана 18. новембра године, проф. емеритус Филозофског факултета Универзитета у Београду Мирослава Мирковић одржала је предавање на тему: Пропадање и пад Римског царства. Професорка је великом броју заинтересованих форумаша причала о последњим вековима Рима и факторима који су га постепено слабили, да би на крају омогућили његов пад. Било је речи о увођењу праксе да синови, чак и као деца, наслеђују очеве, те о растућем утицају више категорија људи на власт (њихових мајки, евнуха, војсковођа), као и о корупцији која се све више ширила и чинила државни апарат све дисфункционалнијим. Проф. Ло Јаконо одржао је предавање на тему: `Crucifix in the public schools` 38 Проф. др Жика Бујуклић је 22. новембра године одржао своје традиционално предавање о Хиландару. Испоставило се да смо се раније забројали, те да је ово било тридесет пето (јубиларно) овакво предавање. Публика састављена од студената и професора, форумаша и чланова Алумни клуба уживала је у историјским и правним причама, путописима и анегдотама са Свете Горе. Предавање проф. емеритус М. Мирковић о паду Римског царства Тридесетпет година узастопце: предавање проф. др Ж. Бујуклића о Хиландару

39 Факултетски живот Дана 30. септембра године, четири наставника Правног факултета Универзитета у Београду престало је да ради на Факултету, због одласка у старосну пензију: др Милован Митровић, редовни професор из предмета Општа социологија; др Зоран Стојановић, редовни професор из предмета Кривично право; др Љиљана Радуловић, редовни професор из предмета Кривично право, и Владан Јончић, ванредни професор из предметâ Људска права и Право одбране. Реч је о наставницима који су својим наставним и научним радом допринели развоју многих генерација студената Правног факултета, као и развоју и угледу наше установе. Сусрет чланова Управе са нашим наставницима који су отишли у старосну пензију У другој половини године, више наставника и сарадника Правног факултета Универзитета у Београду изабрано је у више звање или поново изабрано у исто звање: др Иван Ђокић је 24. маја изабран у звање доцента за ужу научну област Кривично право, предмет Кривично право; др Наташа Петровић Томић је 27. јуна изабрана у звање ванредног професора за Пословноправну ужу научну област, предмет Право осигурања; др Урош Новаковић је 27. јуна изабран у звање доцента за Грађанскоправну ужу научну област, предмет Породично право; др Милена Полојац је 26. октобра изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Правна историја, предмет Римско приватно право; Бранка Бабовић је 26. октобра поново изабрана у звање асистента за Грађанскоправну ужу научну област, предмет Грађанско процесно право, док је мр Јадранка Мешић изабрана у звање наставника страног језика, предмет Страни језик правне струке енглески 22. новембра. Овај период обележили су и избори у прво сарадничко звање двојице младих колега: Стефан Душанић је 16. септембра изабран у звање сарадника у настави за Уставноправну ужу научну област, предмет Политички систем, док је Ђорђе Марковић изабран у звање сарадника у настави за Уставноправну ужу научну област, предмет Уставно право, 26. октобра године. Мр Ивана Родић одбранила је с одликом 29. септембра године докторску дисертацију под насловом: Меко право и управљање компанијама кодекси корпоративног управљања и друштвене одговорности. Ментор је био проф. др Мирко Васиљевић, а Комисија за одбрану: проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Вук Радовић. Сусрет са правницима уписаним на Факултет школске 1951/52. године 39

40 У новембру године је започео нови циклус Студија за иновацију (специјализацију) знања из области Пореско саветовање. Управник студија је проф. др Гордана Илић-Попов, а, предавања ће трајати до маја године. Студије је уписало 60 полазника. Поводом обележавања 65 година од уписа генерације студената права школске 1951/52. године, декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић доделио је дијамантске индексе присутним колегама, на свечаности поводом Дана Факултета и почетка школске године. Истим поводом, организован је и пријем у деканату, на којем су, у ведром расположењу, евоцирана сећања на догађаје од пре 65 година. In memoriam 40 Проф. др Владан Станковић ( ) Београду је 24. априла године премино др Владан Стан- У ковић, редовни професор у пензији Правног факултета Универзитета у Београду, за предмет Облигационо право. Испраћај за кремацију одржан је 30. априла из капеле на Новом гробљу у Београду. Комеморативна седница Наставно-научног већа поводом смрти проф. др Владана Станковића одржана је месец дана касније, у Сали за седнице Правног факултета. Том приликом, декан проф. др Сима Аврамовић евоцирао је успомене на почившег професора др Владана Станковића, док је проф. др Драгор Хибер надахнуто говорио о наставним и научним успесима професора др Станковића, као и о сећањима која га везују за време када је као студент основних и последипломских студија похађао часове које је држао професор др Станковић. Проф. др Предраг Шулејић ( ) У Београду је 1. маја године преминуо др Предраг Шулејић, редовни професор у пензији Правног факултета Универзитета у Београду за предмете Привредно право и Право осигурања. Испраћај из капеле на Новом гробљу одржан је 4. маја. Комеморативна седница Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду поводом смрти проф. др Предрага Шулејића одржана је 30. маја године, у Сали за седнице Правног факултета. Том приликом, наставници и сарадници Правног факултета опростили су се од уваженог и драгог члана колектива. Декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић је поделио успомене на сарадњу са проф. др Шулејићем, док је проф. др Мирко Васиљевић одржао опроштајни говор, у којем је, између осталог, изрекао и следеће речи: Са професором Шулејићем у животу смо били не само колеге, већ много више од тога пријатељи. Увек је зрачио искреношћу, човекољубљем, отвореношћу, несебичношћу, честитошћу. Био је парадигма смирености, толерантности, тихости, спремности да се помогне. У свему овом био је јединствен, недостижан, велики, непоновљив, трајан. Као студент и, касније, колега, памтим те само по лепом. У студентским очима није градио `ореол недодирљивог професора`, који одором недодирљивости прикрива своју унутрашњу испразност или интелектуалну лимитираност. Студенти то памте, знају и цене. Није га одликовало ни прављење испразне величине испитном строгошћу. Напротив, важио је за крајње толерантног испитивача, што студенти никад не заборављају, а, памте до бесвести. И треба да памте и морају да памте и преносе. [...] Професор Шулејић је заиста био у правом смислу дете Универзитета, Факултета и одолео је изазову да ово дели с другим изазовнијим функцијама и положајима ван Факултета, осећајући да тиме неће бити оно што он уистину и јесте био универзитетски професор и учитељ студената права. Уџбеник `Право осигурања` доживео је касније више издања, али је прво издање, свакако, оставило највише трага, била је то књига првенац и пионирски подухват у овој области у тадашњој нашој земљи. Ова књига оставила је великог трага и одјека не само у нашој универзитетској заједници, већ и широкој правничкој популацији. Како јуче, тако и данас, и, сигуран сам, увек остаће

41 наш заједнички осећај да кад се помене Право осигурања мислиће се на професора Шулејића, као и кад се помене име професора Шулејића мислиће се на Право осигурања. А тада, што би песник рекао `имао се рашта и родити`! [...] Професору Предрагу Шулејићу, нашем Шулету, како су га из милоште готово сви ословљавали, правничка и интелектуална јавност, као и јавност уопште, дугују немерљиво. Тај дуг према професору педагогу узору, према научнику посвећенику узору, према човеку узору, ова јавност може вратити само на један начин заветом чувања успомена и заветом незаборава. Она то, уверен сам, овим речима управо и чини. Нека осећај породичне туге, колегијалне и пријатељске туге, због физичког одласка у нови свет вечности, у коме верујемо влада филозофија мира и спокоја, осећај таквог губитка међу нама нежног супруга, оца, деде, комшије, пријатеља, надвлада осећај части и поноса што смо професора Шулета као таквог имали са нама, у нама, поред нас и што ћемо га као таквог у нашим сећањима чувати и сачувати за нас, ради нас и оних који долазе. Почивај нам у рајском миру, драги наш Шуле и нека ти је вечна слава и хвала. Проф. др Златија Ђукић-Вељовић ( ) У мају године, Правни факултет Универзитета у Београду остао је без још једног уваженог и драгог члана, др Златије Ђукић- Вељовић, редовног професора у пензији за предмет Уставно право. Сахрана проф. др Ђукић-Вељовић обављена је у понедељак, 30. маја године на Новом гробљу у Београду. Комеморативна седница Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду, поводом смрти проф. др Златије Ђукић Вељовић, одржана је у понедељак, 27. јуна године, у Сали за седнице Правног факултета. Том приликом, декан проф. др Сима Аврамовић је говорио о својим сећањима на професорку др Ђукић Вељовић, док је проф. др Ратко Марковић говорио о најважнијим апсектима професоркиног научног и наставног рада. Проф. др Марковић је, између осталог, изговорио и следеће речи: После много патње на коју су је ставили зли људи и дуга, исцрпљујућа болест, отишла је из овоземаљског живота у вечни покој, придруживши се тако већини, Златија Ђукић-Вељовић, редовни професор у пензији београдског Правног факултета за предмет Уставно право. Умну и физичку снагу потрошила је на том факултету, предано му служећи читавог свог радног века. Није га напуштала ни када је на основу стручности, а не страначког чланства као данас, постала потпредседник Скупштине Србије, у време када је њен председник био популарни и вољени српски политичар Бранко Пешић. Ни онда кад је постала судија Уставног суда Србије. Савест њена према тој школи била је свагда чиста. Појединци из те школе имаће је на својој савести. У често суровим академским обрачунима које је покретала људска таштина причињен јој је душевни бол, који је до краја живота носила унутра. Њу је и уморио умор од таквог живота. Смрт је дошла као ослободитељица (mors liberatrix). Заспавши вечним сном, овај свет заменила је оним бољим. Њене научне списе одликује студиозна обрада теме (најчешће из научне области федерализма) и научен занат писања научне прозе који је пекла и калила трогодишњим шегртовањем у Институту за упоредно право, својевремено најбољој научноистраживачкој мајсторској радионици, док јој је на челу стајао свестрани професор Бора Т. Благојевић. У друштвеним наукама многи су и без поседовања тог заната (да не говоримо о даровитости), постали принудом закона писци, јер закон за избор и унапређење у академско звање тражи радове. Златија је умела да влада пером. Можда и због тога што су два главна обележја доброг писања јасност и једноставност уједно била и обележја њене личности. Тако се и у њеном случају потврдило Бифоново откриће да је стил оно што је у човеку, да је стил сâм човек. Човеку се све што је изван њега може отети и пренети на другог осим његовог стила. Стил је као човек један и непоновљив иако у милијардама примерака. Предавања студентима Златија је брижљиво припремала и за сваку нову школску годину освежавала новим знањима из теорије и подацима из уставне праксе. Знала је за златну особину која краси доброг предавача да не вичеш, а да те сви чују. Излагала је разговетно и течно, прегледно и уверљиво, настојећи да јој предавања не буду `преучена` ни реч бледа и бескрвна. Свесно је избегавала заводљивост импровизације, којом се често о трошку озбиљности, а неретко и доброг укуса, олако стиче популарност међу студентима. Била је добро васпитан, учтив и предусретљив испитивач студената, строго се држећи захтева да се на студентском испиту вреднује само знање. Студенти су умели да цене њену академску ревност и мајчинску топлину и, када су ту могућност добили, најчешће су њу бирали за испитивача. Златија је искрено помогла довођење младих образованих и даровитих асистената, који су данас наставници с 41

42 највишим академским звањима и лепим академским угледом. Према њима је увек имала много милоште и разумевања. Није поновила ускогрудост неких својих претходника, чија је жртва и сама била. [...] Римском комедиографу, Плауту, приписује се запажање да је човеково име уједно знак nomen est omen. Родитељи га дају детету не би ли оно било као тај знак. Тако је Златија племенита, блага, незлобива особа. И у народној песми се каже: ` Ој, дјевојко, златна моја Златијо`. После њене породице, Златијину племенитост и доброту смо на Факултету најнепосредније осетили ми, њене колеге са предмета и њени студенти. А када су дошла многа разочарања у људе из свог професионалног окружења и нетрагом нестале идеје и установе у које је веровала и њима била понесена, о којима је понесено говорила и писала, она је, без гнева и горчине, све то оправдавала и себи представљала као животне неминовности пред којима је појединац немоћан и као неизбежну променљивост и пролазност људи и њихових творевина. На заранку живота и сутону својих духовних моћи, прихватила је простодушну животну филозофију народног мудраца, Ћопићевог `дједа Рада` из Баште сљезове боје`: `Зато се и живи на овој земљи да свашта дочекаш и преко леђа преметнеш. Чисте и чедне душе, а мека срца, Златија се клонила тврдих ставова, оштрог тона и сваког истицања и предњачења. Ако је и била у засенку других, то је било због тога што је такав био њен лични избор, а не одсев њених стварних могућности. Том њеном зазору од истицања себе, корен је био у људској скромности, а не у слабодушности. А скромност се, за разлику од неких других богомданих људских особина, не наплаћује. Она се плаћа, и то високом ценом. Златији је и код других људи то била најмилија људска особина. У колективу у којем је скромност права реткост, Златија је пронашла две такве сродне душе које је чувала на најскровитијем месту у својој души. Када њих на овом свету више није било, она је фотографије вољене професорке и вољеног професора држала у свом кабинету док је њиме располагала. Имала је наша Злата поштењем и раденим трудом испуњену животну и професионалну биографију. Њеним упокојењем неће се упокојити и сећање на њу. Aeternum vale, вечно збогом, драга Злато. Вечнаја памјат. 42 Вести из Библиотеке Правни факултет Свеучилишта у Мостару је, у у сарадњи са Правним факултетом Свеучилишта у Сплиту, организовао Четрнаесто међународно саветовање Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе, које је одржано у Неуму, од јуна године. И ове године, као део Саветовања, одржан је Округли сто Друштва библиотекара правних и сродних библиотека југоисточне Европе. Представник наше Библиотеке на Округлом столу је била Вања Ерор. Разговарало се о међународној промоцији Друштва, о активнијем укључењу свих правних факултета у рад Друштва, као и о будућим плановима Друштва и међубиблиотечкој сарадњи. Наглашена је потреба да се библиотеке укључе у међународне пројекте који подржавају и развијају сарадњу библиотека у региону и свету. У јуну је, у оквиру библиотеке Трагови, Центар за издаваштво Правног факултета Универзитета у Београду објавио вредну библиографију управнице библиотеке др Светлане Мирчов Књиге и периодичне публикације објављене током Првог светског рата на Крфу, у Солуну и Бизерти: библиографија. Књига представља допринос ауторке обележавању стогодишњице Великог рата и подсећање на то херојско доба наше историје. Управница Библиотеке др Светлана Мирчов је 10. септембра године отишла у пензију, док је дужност управника Библиотеке поверена Вањи Ерор. У Библиотеци је, од 1. новембра године, почела са радом библиотекарка др Бранка Драгосавац, која ради на радном месту заменика управника. У Београду је од 23. до 30. октобра године одржан 61. међународни сајам књига. На Сајму је представљена књига др Светлане Мирчов Књиге и периодичне публикације објављене током Првог светског рата на Крфу, у Солуну и Бизерти: библиографија. У време одржавања Сајма књига одржан је и састанак чланова Друштва библиотекара правних и сродних библиотека југоисточне Европе. Састанак је, прецизније, одржан 24. октобра, у просторијама факултетске Библиотеке, а потом је са гостима организована посета Сајму књига. На састанку је разматрана организација Друштва и пријем нових чланова. У оквиру пројекта Мреже правних факултета југоисточне Европе (SEELS Network), у организацији Центра за координацију и Europa

43 Institut Универзитета у Сарланду организована је радионица за библиотекаре факултета чланова Мреже. Учесници су на радионици разматрали могућности стварања дигиталног репозиторијума часописа чији су издавачи факултети чланице мреже SEELS. Вања Ерор је представљала библиотеку Правног факултета Универзитета у Београду, а радионици су присуствовали и представници библиотека правних факултета из Ниша, Загреба, Сарајева, Осијека, Зенице, Ријеке, Сплита, Скопља и Тиране. У периоду од маја до новембра године, фонд Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду обогатили су следећи дародавци: Институције: Europa-Institut, Институт друштвених наука, Копаоничка школа природног права, Либертијански клуб, Правни факултет Свеучилишта Ј. Ј. Штросмајера у Осијеку, Председништво Републике Српске, Установа за унапређење економске, научно-техничке, културне и спортске сарадње између Републике Српске и Републике Србије, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Треф Треид, Удружење за радно право и социјално осигурање Србије, Универзитетска библиотека Светозар Марковић, USAID, Факултет за инжењерски менаџмент. Појединци: проф. др Сима Аврамовић, проф. др Илија Бабић, проф. др Данило Баста, Неџад Башић, проф. др Борис Беговић, Милан Белић, проф. др Милан Благојевић, асист. Филип Бојић, Викторија Будић, проф. др Жика Бујуклић, Марија Буњевац, Золтан Виг, проф. др Игор Вуковић, Тамара Гајинов, Драган Гостовић, Вања Ерор, Горан Ђорђевић, Михајло Ђорђевић, проф. др Стеван Ђорђевић, Горазд Ђуровић, проф. др Милош Живковић, проф. др Татјана Јевремовић-Петровић, проф. др Мирољуб Јевтић, проф. др Војислав П. Јелић, Зоран Јелић, проф. др Татјана Јованић, проф. др Александра Јовановић, проф. др Миодраг Јовановић, проф. др Небојша Јовановић, Недељко Јованчевић, доц. др Љубинка Ковачевић, проф. др Марина Комар, проф. др Будимир Кошутић, prof. dr Pietro Lo Iacono, др Ђорђе Лопичић, Радоица Лубурић, Ива Лучић, проф. др Дијана Марковић Бајаловић, Душко Медић, проф. др Горазд Мешко, проф. др Момир Милојевић, проф. др Зоран Мирковић, др Светлана Мирчов, проф. др Божидар Митровић, др Драган Новаковић, проф. др Владимир Павић, проф. др Гордана Павићевић, проф. др Владан Петров, проф. др Милена Полојац, проф. др Душан Поповић, Данијела Радонић, породица почившег проф. др Владана Станковића, Љиљана Сибер, Мирјана Тадић, проф. др Јовица Тркуља, Ricardo Fernandi, Massimo Foglia, проф. др Јасминка Хасанбеговић, Петар Хинић, чланови нашег тима на такмичењу Air Law Moot Court (Татјана Радивојевић, Александар Стевановић, Огњен Мирковић и ментор Бранислав Радовић). Библиотека најсрдачније захваљује дародавцима на поклоњеним публикацијама. 43 Издавачка делатност периоду од маја до новембра У године, под окриљем Центра за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду објављено је више нових књига. У оквиру библиотеке Уџбеници објављено је тринаест уџбеника: Мирослав Милошевић, Римско право, 11. издање, 452 стр.; Бранко Лубарда, Увод у радно право, 4. издање, 557 стр.; Сима Аврамовић, Војислав Станимировић, Упоредна правна традиција, 12. издање, 341 стр.; Жика Бујуклић, Римско приватно право, 6. измењено издање, 432 стр.; Драган Митровић, Увод у право, 7. издање, 331 стр.; Слободан Марковић, Душан Поповић, Право интелектуалне својине, 4. издање, 365 стр.; Катарина Радојковић Илић, Le français juridique Француски језик у праву, 167 стр.; Дејан Поповић, Пореско право, 13. издање, 586 стр.; Радмила Васић, Миодраг Јовановић, Горан Дајовић, Увод у право, 3. издање, 389 стр.; Слободан Панов, Породично правo, 7. измењено издање, 416 стр.; Борис Беговић, Мирољуб Лабус, Александра Јовановић, Економија за правнике, 7. издање, 599 стр.; Милан Шкулић, Кривично процесно право, 9. измењено и допуњено издање, 530 стр.; Живојин Алексић, Милан Шкулић, Криминалистика, 9. издање, 390 стр. Библиотека Монографије обогаћена је са четири нове књиге: Вук Цуцић, Управни спор пуне јурисдикције, 382 стр.; Сања Кмезић, Фискална децентрализација и финансирање локалне самоуправе у Србији и Црној Гори, 334 стр.; Мирјана Стефановски, Постанак Намесничког устава, 250 стр., и Љубинка Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду, 630 стр. У оквиру бибилотеке Зборници објављени су зборници радова Интелектуална својина и интер-

44 нет 2016, који је приредио Душан Поповић (обима 215 стр.) и Актуелна питања права интелектуалне својине и права конкуренције: Поглед са Балкана, који су приредили Слободан Марковић и Душан Поповић (обима 295 стр.). Библиотека Светска правна баштина обогаћена је трећим издањем књиге Густава Радбруха, Филозофија права (обима 275 стр.), док је у оквиру библиотеке Crimen објављен зборник радова Казнена реакција у Србији. VI део, који је уредио Ђорђе Игњатовић (обима 306 стр.), као и часопис CRIMEN, број 1/2016 (обима 120 стр.). У оквиру библиотеке Трагови објављена је књига Светлане Мирчов Књиге и периодичне публикације објављене током Првог светског рата на Крфу, у Солуни и Бизерти, обима 182 страна, док су у оквиру библиотеке Приручници објављена три нова издања: Милена Полојац, Андреја Катанчевић, Практикум за римско право Текстови и случајеви римских правника из стварног права (I), треће издање, 98 стр.; Стеван Ђорђевић, Ратна штета, Југославија и међународно право, 399 стр., Војислав Станимировић, Хрестоматија за упоредну правну традицију, 4. издање, 356 стр. Опредељени временски период обележило је и објављивање Приручника за припрему пријемног испита за школску 2017/2018. (Жика Бујуклић et al. /прир./), као и нових бројева часописа Анали Правног факултета у Београду, број 3/2015 (обима 276 стр.), број 1/2016 (обима 318 стр.) и број 2/2016 (обима 238 стр.). Издања факултетског Центра за издаваштво и информисање могу се набавити у књижари Правног факултета Универзитета у Београду, Краља Александра 67 (сутерен), и у књижарама ЈП Службени гласник, или наручити посредством телефона на број: 011/ Студијска посета европским институцијама 44 периоду од 4. до 10. јула У године, група студената Мастера европских интеграција узела је учешће у традиционалној студијској посети европским институцијама. Путовање је организовано уз великодушну помоћ немачке фондације за међународну правну сарадњу (IRZ), која већ неколико година подржава реализацију овог пројекта. Студенте су на путовању пратили професорка др Драгица Вујадиновић, управница студија и професор др Танасије Маринковић, који су организовали посете Европском парламенту, Савету Европе, Европском суду за људска права, Немачком уставном суду, Европском суду правде, Европској комисији и Мисији Републике Србије у Бриселу. Првог дана путовања, студенти су посетили седиште Европског парламента у Стразбуру, где су имали прилику да чују предавање о Европском парламенту и његовој улози у политичком систему Европске уније, након чега су присуствовали седници Парламента, где су присуствовали јавним расправама о питањима значајним за ЕУ. Другог дана, група је посетила Савет Европе и Европски суд за људска права. У Савету Европе имали су прилику да чују предавања о борби против дискриминације на основу сексуалне оријента- Посета Европском суду за људска права ције и родног идентитета, затим о улози Европске комисије против расизма и нетолеранције, као и о Европском комитету за превенцију тортуре. Након ових исцрпних предавања, студенте је поздравила правница из Европског суда за људска права Ајзегул Узун Маринковић, која је одржала предавање

45 Студентски живот склопу пројекта Правници на У послу сајам запошљавања и волонтирања, 9. маја је на Правном факултету Универзитета у Београду, одржана панел дискусија на тему: Случај Милошевић. Предавачи су били адвокати Зденко Томановић и Божо Прелевић, који су говорили о суђењу председнику СФРЈ Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом. Адвокат Зденко Томановић је био његов заступник, тако да су студенти имали прилику да чују информације и занимљивости о овом суђењу из прве руке, док је адвокат Божо Прелевић говорио о потреби да се бившем председнику прво суди у земљи. Наредног дана, одржана је трибина под називом Правници на послу, која је представљала и централни део поменутог пројекта. Предавачи на овој трибини били су адвокат Горан Петронијевић, председник Адвокатске коморе Београда Слободан Шошкић, адвокат и један од оснивача Београдског синдиката Феђа Димовић, и пензионисани тужилац за о процедури пред овим судом, као и судија Европског суда за људска права професор др Бранко Лубарда, који је студентима говорио о избору судија и свом искуству у том погледу. Након тога, студенти су посетили Савезни уставни суд Немачке, где их је сачекао помоћник судије који је одржао предавање о раду и улози Суда. Трећег дана путовања студенти су присуствовали јавној расправи пред Великим већем Европског суда за људска права у случају Simeonovi v. Bulgaria, након чега су, заједно са професорима, продискутовали случај и изнели своја мишљења. Наредног дана, организована је посета Европском суду правде, где су студенти присуствовали јавној расправи у случају Stichting Woonlinie v. European Commission, коју су оценили као веома инспиративну и занимљиву. Након тога, студенте су примиле судије Марко Илешић, Синиша Родин и Миро Прек, који су са њима поделили своје драгоцено искуство о раду у Суду. Петог дана, група је посетила Европску комисију, у којој су организована предавања о улози, историјату и задацима Комисије, затим о европском грађанству и коначно о проширењу ЕУ. Последња у низу била је посета Мисији Републике Србије у Бриселу. Заменик шефа мисије амбасадор Милош Тодоровић упознао је ратне злочине Владимир Вукчевић. Предавачи су причали о свом позиву, професионалним изазовима са којима се сваког дана сусрећу, развоју своје каријере, као и о најзанимљивијим случајевима из своје праксе. Да су посетиоци ове трибине били задовољни, може се закључити и по томе што су поставили многобројна питања, на која су предавачи са задовољством одговарали. Дана 11. маја, у оквиру истог пројекта, одржана је панел дискусија посвећена теми високотехнолошког криминала. Предавачи су били начелник Одељења за високотехнолошки криминал МУП Србије Саша Живановић и адвокати Владимир Маринков и Жарко Птичек. Студенти су имали прилику да се ближе упознају са појмом високотехнолошког криминала, опасношћу коју са собом носе модерне технологије, најзанимљивијим случајевима из праксе, као и облицима превенције и помоћи у овој области. студенте са улогом Мисије, а након тога се задржао у дужем разговору са студентима који су били веома заинтересовани да чују више о приступању Србије Европској унији. Студенти су веома задовољни студијским путовањем, те су га описали као драгоцено искуство које им је у многоме приближило институције ЕУ и њихово функционисање. У организацији Удружења студената Правног факултета Номоканон, на Правном факултету је 17. маја одржана трибина под називом Изазови омладине данас. О овој теми говорили су Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, архијереј Српске православне цркве са седиштем у Загребу, Владимир Грбић, један од најбољих српских одбојкаша свих времена и Весна Дедић, новинарка. У име организатора, учеснике трибине и госте поздравио је Дејан Јанковић, указавши да се на будућност народа најлакше може утицати путем омладине. Уследило је излагање уваженог митрополита Порфирија, који је је као главни проблем истакао питање идентитета, и то, пре свега, духовног идентитета, као основног и најважнијег, будући да се народ најлакше може сломити уколико се одвоји од свог православног темеља, што као последицу има и мењање других идентитета. У наставку трибине, Весна Дедић је истакла да за највеће изазове омладине нису криви медији или др- 45

46 Учесници конференције `Дани Белгије` са амбасадором Л. Дасом 46 жава, већ породица, због чега решење проблема треба тражити у одговорности и љубави ближњих. Одбојкаш Вања Грбић је истакао да је врло важно да имамо зацртане циљеве испред себе, јер без тога напредак није могућ, а, посебан понос и награда ће постојати уколико успемо да часно представимо своју земљу и народ. Делегација Клуба за УН Правног факултета Универзитета у Београду је 18. маја посетила Црвени крст Србије. У склопу посете, студенти су имали прилику да обиђу Музеј Црвеног крста, али и да одслушају три врло интересантна и корисна излагања о историјату и улози ове организације, функцији њихове Службе за тражење људи, мигрантској кризи, трговини људима, али и другим актуелним темама. Дана 19. маја, на Правном факултету је одржана конференција Дани Белгије, у организацији Европског удружења студената права (ELSA) Београд, као део традиционалног пројекта Дипломатски дани који има за циљ промоцију правне и културне баштине европских земаља. Програм је отворен поздравним говором продекана доц. др Милене Ђорђевић, након чега је амбасадор Белгије у Србији Њ. Е. Лео Дас говорио на тему односа наших двеју држава. Предавања су одржали и Радомир Диклић, бивши амбасадор Републике Србије у Белгији, и Павле Јевремовић, бивши амбасадор Републике Србије при Европској унији. Поред њих, односе Републике Србије и Краљевине Белгије разматрали су и Љиљана Милојевић Боровчанин и Ненад Аџемовић из Сектора за сарадњу са земљама Бенелукса у оквиру Министарства спољних послова Републике Србије. Након тога, присутнима су се обратили проф. др Марко Станковић, доц. др Вук Цуцић и асистент Филип Бојић, који су говорили на тему: Право Белгије и Србије студирање у Белгији. Дана 9. јуна, амбасадор Даес угостио је наше студенте у Амбасади Белгије. У четвртак, 26. маја, у организацији Клуба за УН, у опуштеној атмосфери кафића Азбука, одржана је хуманитарна акција за Свратиште у Београду и успешна радионица Одбора за хуманитарне и друге активности. Од прикупљених средстава набављени су слаткиши, играчке, друштвене игре, средства за хигијену и школски прибор који су следећег дана достављени Свратишту на Новом Београду. Други пут заредом Клуб за Уједињене нације учестовао је на конференцији за младе MUNSC Salient, која спаја традиционалну симулацију рада Уједињених нација (MUN) са едукативним садржајем, у виду интерактивних предавања, округлих столова, радионица и групних вежби. Овогодишња конференција одржана је од јула, на Факултету друштвених наука Универзитета у Љубљани и била је посвећена решавању различитих облика неједнакости у ХХ веку. На конференцији је учествовало 73 учесника из 18 држава, док

47 су чланови наше делегације били: Немања Безаревић, Кана Бошковић, Невена Маринчић, Михаило Марковић, Тамара Бајчић, Сандра Живковић, Милош Михаиловић, Мила Миладиновски и Сара Петровић. Милена Николић, председница Клуба за УН изабрана је да председава Саветом за људска права. Она је успешно руководила дебатом, водила рачуна о поштовању правила процедуре и дала професионалну подршку при састављању нацрта резолуције. Посебно смо поносни на достигнућа Тамаре Бајчић, студенткиње друге године нашег факултета и председнице Одбора за хуманитарне и друге активности у Клубу, која је освојила награду,,honorable Mention Award, представивши Руску Федерацију у Савету за људска права. Правни факултет Универзитета у Београду je и ове године, девети пут заредом, учествовао у организацији летње школе Consumers Rights and Market Regulation in the European Union. Она је ове године одржана од 18. до 22. јула, на Правном факултету Универзитета Удине. Под Наши представници на конференцији `MUNSC Salient` окриљем школе, проф. др Татјана Јованић одржала је предавање студентима на тему: Regulatory state and the tools of regulation for protection and empowerment of consumers. Учесници летње школе били су студенти правних факултета следећих универзитета: Универзитет Удине (Италија), De Monfort University (Лестер, Велика Британија), University of Essex (Велика Британија), Универитет из Темишвара (Румунија), Европски правни факултет у Новој Горици (Словенија), као и студенткиња треће године пословноправног усмерења нашег факултета Радмила Додер, која је, уједно, и члан Редакције Студентске ревије за привред- 47 Учесници летње школе `Consumers Rights and Market Regulation in the EU`

48 48 но право. Као и претходних година, Летња школа је завршена одржавањем симулације суђења поводом хипотетичких случајева заснованих на одлукама Cуда правде, пред судијама из редова предавача. Балша Стевановић, студент четврте године основних студија на Правном факултету у јулу године учествовао је на двонедељној летњој школи Европски систем заштите људских права Европског универзитета Виадрина у Франкфурту на Одри. Летња школа овог цењеног немачког универзитета организује се сваке године већ дуже од деценију, а сам програм носи чак 10 ЕСПБ. На летњу школу колега Стевановић отишао је као стипендиста Немачке службе за академску размену (DAAD). У оквиру нешто више од 60 учесника школе из 32 државе било је студената основних, мастер и докторских студија, али и правника практичара у области међународних људских права судија, адвоката, службеника влада, међународних службеника, али и професора и других научних радника. Врло богат и квалитетан програм школе сјајно су изнели еминентни европски стручњаци у овој области. Међу предавачима су, поред професора са Универзитета Виадрина, били и професори са универзитета Ланкастер, Хал, Салцбург, Помпеу Фабра, Абериствит, Еразмус Ротердам и других, као и са Института Лудвиг Болцман. Део програма представљала је и посета Берлину у оквиру које су учесници имали прилику да посете Рајхстаг седиште Бундестага немачког савезног парламента. Полазници летње школе Европског универзитета Виадрина Докторанткиња Правног факултета и чланица Правне клинике за еколошко право Варвара Алексић, учествовала је на првој Летњој школи Енергетске заједнице одржаној у Тирани, Албанија, од 3. до 10. септембра године. Летњу школу су организовале Енергетска заједница, GIZ, Фонд Вишеград и Универзитет Полис. Од укупно 163 пријаве изабрано је 40 учесника из чак 27 држава. Програм Летње школе био је подељен у пет дана: први дан је био резервисан за политичке аспекте енергетике, други дан је био посвећен економском, а трећи дан техничком аспекту енергетике. Четвртог дана, у фокусу предавања било је енергетско право у ЕУ. Такође, дискутовало се о развоју идеје енергетске ефикас- В. Алексић је учествовала на Летњој школи Енергетске заједнице

49 ности, како уопште тако и у архитектури и грађевинарству. Коначно, учесници су имали прилику да чују излагања о предностима обновљивих извора енергије, као и да се упознају са позитивним примерима инвестиција у енергију ветра и ветропаркове које се реализују у државама чланицама ЕУ. Америчка привредна комора организовала је летњу школу и позвала студенте Универзитета у Београду да учествују на такмичењу израде најбољег ѕtartup пројекта. Програм је био намењен студентима Универзитета у Београду, старости до 25 година, који се налазе на последњој години основних или на постдипломским студијама и окупио је 18 учесника. На почетку програма учесници су били подељени у шест група од по троје, како би од самог почетка јачали тимски дух. Предавања су држали директори, менаџери и тренери из Banca Intesa и компанија чланица АmCham, док је улогу ментора у току припреме пројеката преузео представник Универзитета Sheffield. Тим Правног факултета Универзитета у Београду освојио је друго место на такмичењу одржаном 14. септембра, у просторијама AmCham. Пројекат је оценила комисија састављена од три члана. Поред студента Правног факултета Универзитета у Београду Катарине Андрић, овај тим су чинили студент Факултета организационих наука Лука Павловић и студент психологије Ирена Стојадиновић. коло Деспот Стефан Лазаревић и Истраживачки центар за одбрану и безбедност су, под покровитељством Правног факултета, 21. октобра организовали трибину под називом: Науком за истину Тузланска капија 25. маја године. Трибина је била посвећена како трагичном догађају, који се одиграо на крају рата у Босни и Херцеговини, тако и одбрани, први пут изреченој у српској јавности, некадашњег начелника генералштаба Војске Републике Српске, генерал-мајора Новака Ђукића. Том приликом, гостима трибине је пуштен филм снимљен за време опита на војном полигону Никинци, где је вештачење хашког вештака професора Берка Зечевића оповргнуто и то чак тридесет и два пута. За овај злочин је Суд за ратне злочине Босне и Херцеговине осудио генерала Ђукића на 25 година затвора, а крунски доказ тужилаштва је било вештачење поменутог професора Зечевића, који је давао своју експертизу и у случајевима Маркале и Васе Мискина. Према званичним наводима, на основу којих је генерал Ђукић осуђен, граната испаљена са положаја Пањик на Озрену усмртила је 71 лице, а 240 лица је теже и лакше ранила. У самом опиту, урађеном компаративном методом на основу услова из оптужнице које је навео проф. Зечевић, као и на основу увиђаја припадника Центра јавне безбедности кантона Тузла од 25. маја године, експерти из Чешке, Француске, Израела и Србије дошли су до закључка да артиљеријска граната, наводно испаљена са 27 km раздаљине, није могла да начини штету која је описана у оптужници. У прилог томе иде и чињеница да су на телу 60 жртава пронађене ране настале од гелера који су долетели са различитих страна и чији материјал не одговара материјалу од којих се производе артиљеријска оруђа. Поучно и интригантно излагање проф. др Илије Бранковића, једног од наших водећих балистичара, као и Милорада Константиновића, адвоката генерала Ђукића, поткрепљено је поменутим документарним филмом. Други учесник трибине, ад- 49 Уносити светлост научне истине у догађаје из прошлости, значи служити садашњости, записао је велики Иво Андрић. Наш Факултет је још једном био домаћин угледним стручњацима, људима од личног и научног интегритета који су изнели своје, науком покрепљено мишљење о једном стравичном догађају. Српско културно Студенти који су представљали Клуб за УН на конференцији у Љубљани

50 50 вокат Константиновић је, између осталог, навео једну, од небројено много процесних аномалија у кривичнопроцесном систему БиХ, чињеницу да генералу Ђукићу, за време суђења у Сарајеву, није био дозвољен приступ процесним материјалима. Присутнима су се, између осталих, обратили и генерал у пензији Петар Шкрбић, као и некадашњи налечник Војне академије генерал Видосав Ковачевић, који су учествовали у самој организацији опита. Тузланска капија, као стравичан догађај из наше најближе прошлости, са значајним појединачним и колективним правним последицама, заслужује да се расветли. То је дуг пре свега према жртвама, дуг према праву и правди, али и према једном генералу, који није погазио своју заклетву, да брани своју земљу. Правни факултет је још једном доказао да се међу његовим клупама баштини и наука и правда и истина. Други пут заредом Клуб за УН Правног факултета Универзитета у Београду је учествовао на конференцији MUNLawS, која спаја студенте правних факултета и факултета других друштвених наука који деле интересовања у области међународног права, дипломатије, безбедности и система УН. Конференција је одржана од октобра, на Правном факултету Универзитета у Љубљани, уз учешће више од 120 студената из 19 држава. Наши студенти су били арбитри у Сталном арбитражном суду (Сандра Крстајић и Петар Шеперац) и делегати у Савету за људска права (Катарина Прица) и Савету безбедности (Урош Анђелковић). Активно су учествовали у суђењу, дебатама, доношењу пресуде и резолуција и истакли се међу колегама. Делегати су имали одличан наступ на конференцији захваљујући знању из међународног права, политике, као и вештинама у преговарању и лобирању. Факултетска делегација на конференцији `SMUN Бања Лука` Милена Николић, председница Клуба за УН била је председница Сталног арбитражног суда у спору између Кине и Филипина око Јужног кинеског мора, старала се о поштовању правила процедуре, водила саслушање странака и сведока и извођење доказа. На основу свега изнетог пред Судом, заједно са колегама Сандром Крстајић и Петром Шеперцем, саставила је одлуку. Теме Савета безбедности на конференцији биле су Басен језера Чад и Случај Роханга у Мјанмару, док се Савет за људска права бавио темама Права мањина и Право на приватност у светлу сајбер напада. С поносом истичемо да су награде освојили Сандра Крстајић (најбољи арбитар у Сталном арбитражном суду) и Урош Анђелковић ( Honorable Mention у Савету безбедности). Делегација Клуба за УН учествовала је први пут на конференцији Students Model United Nations Banja Luka 2016, која је одржана од октобра, на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци и у просторијама Народне скупштине Републике Српске. Чланови делегације били су: Михаило Марковић, Милош Јовановић, Милош Михаиловић, Никола Михајловић. Сва четворица су били делегати Савета безбедности представивши политике додељених земаља на тему безбедносне ситуације у Јемену. Током конференције, делегати су имали прилику да чују предавање Данијеле Бабић, саветнице у мисији БиХ при Европској унији, као и амбасадора БиХ у Белгији, Драшка Аћимовића. Премијерка Републике Српске, Жељка Цвијановић, примила је студенте у згради Владе, упознавши их са организацијом, структуром и функционисањем органа власти у Српској, уставно-правним положајем Српске у дејтонској БиХ, те изазовима с којима се данас суочава Српска. Делегати су остварили одличне контакте са студентима из Руске Федерације, Сједињених Америчких Држава, Пакистана, Турске, као и са колегама из држава региона. Делегацију је предводио Немања Безаревић, председник одбора за МУН, који је у новембру представљао наш Клуб на међународној конференцији у Стокхолму, где је председавао Саветом безбедности.

51 Удружење ELSA Београд је 29. октобра организовало посету Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву. Након пријема, управник Завода и његови сарадници говорили су о кључним аспектима рада Завода и одговарали на питања студената. Посета је укључила обилазак павиљона за дневни боравак и спавање, трпезарије са кухињом, павиљона са појачаним надзором, простора за шетњу и просторије које су намењене за ликовне уметности. Студенти су могли да се упознају и са предметима које похађају извршиоци кривичних санкција. Остатак дана студенти су проверили у шетњи Ваљевом. Чланови Клуба за Уједињене нације Правног факултета Универзитета у Београду посетили су 2. новембра Амбасаду Републике Чешке и имали прилику да се састану са амбасадорком Иваном Хлавсовом. Амбасадорка Хлавсова их је ближе упознала са историјом своје земље, говорила је о пријатељским односима између Чешке и Србије и чешкој спољној политици. Разговарано је и о активности Вишеградске групе, европским интеграцијама Србије и приступним преговорима, мигрантској кризи и односима између Републике Чешке и Велике Британије, након одлуке да изађе из Европске уније. Дана 17. новембра, реализована је посета студената Правног факултета Агенцији за борбу против корупције. Том приликом, студенти су се упознали са радом Агенције и чули кратко предавање о корупцији као појави, њеној превенцији, као и о занимљивим случајевима из праксе Агенције, о чему је говорио заменик директора Агенције за борбу против корупције Владан Јоксимовић. Посета Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву Посета Амбасади Републике Чешке Дана 22. новембра године, на Правном факултету је одржана трибина на тему: Еутаназија милосрђе или убиство. О овој теми говорили су: проф. др Слободан Савић из Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, др Хајрија Мујовић Зорнић из Института за друштвене науке и проф. др Јован Бабић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Тема трибине била је обрађена са медицинског, правног и етичког аспекта, а, након излагања предавача, уследила 51

52 52 су питања слушалаца, коај су се развила у живу дискусију, коју је медијски пропратила и Радио телевизије Србије. У среду, 23. новембра године, пред пуним амфитеатром Слободан Јовановић, Удружење студената Правног факултета Номоканон организовало је трибину под називом Република Српска између независности и унитарне БиХ. На ову тему говорили су редовни професори Правног факултета Универзитета у Београду др Бранко Ракић и др Александар Јакшић, као и проф. др Слободан Орловић, бранилац др Радована Караџића Горан Петронијевић, и генерални секретар Народне скупштине Републике Српске Марко Аћић. У име Удружења, трибину је отворио Дејан Јанковић, који је подсетио присутне на Дејтонски споразум, који је током две деценије мењан више пута, увек на штету Срба, чиме је постојање Републике Српске доведено у питање. Проф. др Бранко Ракић је приказао историјски след догађаја, уз разматрање питања да ли је Југославија имала правно упориште како у националном тако у међународном праву. Професор др Александар Јакшић је је упоредио резолуцију 757, која се односи на БиХ, где је изричито потврђено да никакав унитарни акт или сецесију неће признати, са резолуцијом 1244, која је амбвиваленто срочена и која нема обавезујући значај, са којом су касније донети акти очигледно у супротности. Проф. др Слободан Орловић је указао на специфичност државе БиХ и нагласио да се, са аспекта уставног права, она може дефинисати на најразличитије начине, те да се Република Српска приближила унитарној БиХ, а, удаљила од самосталности, али је уверен да ће се то постепено мењати. Упечатљив Учесници трибине посвећене Републици Српској допринос овој дискусији дао је адвокат Горан Петронијевић, који је искључив по питању разлога распада Југославије, истакавши да је то дело спољних фактора, а, да је наша кривица у томе што нисмо на време уочили шта се припрема и какве ће последице наступити. Као посебан гост из Републике Српске, Марко Аћић је предочио реалну ситуацију, као и будуће циљеве и планове, закључивши да је БиХ један велики експеримент, пун нелогичности са различитим фазама, али је уверен да ће креатори убрзо схватити да он не може опстати. Председник Центра за међународне односе и одрживи развој Вук Јеремић одржао је 25. новембра предавање на тему: Србија и свет: искуствo српске кандидатуре за генералног секретара УН. Амфитратар V је био испуњен до последњег Предавање В. Јеремића о кандидатури за генералног секретара УН

53 места, а, студенти су имали прилику да присуствују изузетно интересантном предавању, као и да чују одговоре на сва питања која су их занимала. Председница Клуба за УН Милена Николић била је модератор предавања. Европско удружење студената права (ELSA) Београд је у сарадњи са САМС организовала студијску посету Бечу, Берлину и Прагу, у периоду од 23. до 30. новембра. У Бечу су их дочекали колеге из ELSA Беч, који су им показали Универзитет у Бечу, Правни факултет и сам град. Пре доласка у Берлин студенти су посетили Дрезден, док су у Берлину провели четири дана. Имали су прилике да се упознају са знаменистостима града, као што су Бранденбуршка капија, Check point Charlie, Александерплац, Reichstag, Берлински зид, Берлинска катедрала, споменик убијеним Јеврејима. Последњег дана боравка у Берлину, студенти су посетили Правни факултет, где су се упознали са кључним апскетима студирања у Немачкој. На путу за Србију, студенти обишли су Праг и један од најлепших замака у Чешкој Карлштејн. Чланови ELSA посетили су Беч, Берлин и Праг Дан удружења ELSA први пут је обележен године, када се целокупна ELSA мрежа ујединила, ради стварања форума за људска права, под чијим се окриљем воде разговори о универзалним и европским стандардима заштите људских права под слоганом All different, all together. Ове године, Дан удружења био је посвећен теми: I spread the word about migration law education, због чега су чланови ELSA Београд спровели анкету чији је циљ био да се сазна колико студенти права имају знања о заштити миграната. Анкета је спроведена и на правним факултетима у Аустрији, Грчкој, Италији, Мађарској, Македонији, Турској и Хрватској. У склопу овог програма, одржана је дебата на тему: Мигранти ће се асимилирати у европско друштво. Две недеље пред дебату, која је одржана 30. новембра, расписан је конкурс за пријаву учесникâ, након чега је одржан интервју, на основу кога је извршен избор учесника, који су подељени у два тима са по три учесника. Комисија, коју су чинили проф. др Ивана Крстић, Јован Карановић, председник Надзорног одбора ELSA Београд и Сара Петровић, чланица Отворене комуникације, прогласила је победнички тим, као и најбољег говорника. Једанаесту годину постојања и рада прве хуманитарне студентске фондације Осмех на дар обележиле су бројне акције младих хуманих људи, чији је најважнији циљ да осмехе са својих лица пренесу на децу којима су ти тренуци пажње и више него потребни. Све је почело Васкршњом акцијом, која је одржана на Велики четвртак, када су деца из ПСД Света Србија, испред Храма Светог Саве, заједно са волонтерима ове организације, фарбала јаја. Најмлађи суграђани су, поред умешности у овом задатку, показала и велику хуманост доносећи школски прибор, књиге, слагалице, бојице и друге поклоне за малишане из предшколске установе Ђурђевак из села Врбовац на Косову и Метохији. Са прикупљеним донацијама за време ове акције, Осмеховци су кренули на пут ка Косову и Метохији, где су посетили и уручили прикупљена средства поредшколским установама Ђурђевак и Наша радост и Гимназији из Ораховца, у периоду од маја. Такође, још један јако леп гест представљала је и донација скенера/штампача пароху Небојши из цркве Светих Петра и Павла у Истоку, у Метохији, не би ли му помогла у свакодневном послу и комуникацији. Фондација Осмех на дар је пут за Космет искористила 53

54 54 и за посету манастирима, црквама и српским енклавама. Фондација је, заједно са 204. ваздухопловном бригадом Републике Србије, донирала 222 књиге О.Ш. Војвода Мишић у Осечини. Дугогодишња сарадња наше Фондације и 204. ваздухопловне бригаде крунисана је учествовањем Фондације на Отвореном дану на аеродрому Батајница, 1. октобра, где су активсти уживали у пилотским и падобранским изведбама и изложеним летилицама. Вест да се отворило истурено одељење за двадесеторо деце у селу Видање на Косову и Метохији дочекана је са радошћу код активиста Фондације, који су одмах доставили ђацима овог одељења школски прибор, како би у новим учионицама спремни дочекали нову школску годину. Такође је малишанима из седмочлане породице Стојановић из Грачанице Осмех на дар поклонио уџбенике. Подаци о свим акцијама Фондације могу се наћи на званичној веб страници као и на фејсбук страници Fond Osmeh na dar. Васкршња акција фондације `Осмех на дар` Чланови удружења студената Правног факултета Номоканон боравили су на Косову и Метохији, где су обишли Пећку Патријаршију, Високе Дечане и Грачаницу, Бањску, манастир Светих архангела код Призрена, као и цркву Богородице Љевишке, цркву св. Ђорђа и Призренску богословију. Током боравка у Великој Хочи упознали су се са животом наших сународника у јужној покрајини, као и са проблемима са којима се они свакодневно сусрећу. Значај ове посете огледа се у томе што је велики број академаца посетио Косови и Метохију, а још важније је што су неки први пут крочили на тло колевке српства. Спортске екипе Факултета освојиле су бројне медаље

55 У периоду од маја до новембра године, од великог броја спортских екипа Правног факултета, неколико тимова се истакло на међународном турниру у Милану и Прагу, турнирима у Београду и студентској лиги, односно Куп такмичењу. Почетком маја, Правни факултет су на турниру EuroMilano представљале женска одбојкашка екипа, женска кошаркашка екипа и мушка футсал екипа. Одбојкашице су, на жалост, поражене у четвртини финала, док је женска кошаркашка екипа, после жестоке борбе за треће место, поразила екипу из Пуле и Факултету донела бронзану медаљу. Најуспешнији су били футсалери који су без пораза у групи и сјајном игром дошли до финала, где су освојили златну медаљу. Након Милана и две медаље, правници су наставили са добрим резултатима у спорту. Женска одбојкашка екипа и мушка футсал екипа су на турниру БЕСТ, који се одржава у Београду, освојили сребрну медаљу. За то време је мушка рукометна екипа освојила треће место у студентској лиги. Крајем маја, још једну медаљу Правном факултету донеле су одбојкашице, које су у финалу Куп такмичења поражене од Факултета организационих наука. Почетком новембра почела је и студентска лига, у којој учествују све спортске екипе Правног факултета. Турске и Словеније. Овом победом начињен је и историјски успех универзитетског футсала Правног факултета: први пут у историји остварен је директан пласман на Медитеранске универзитетске спортске игре, које ће се одржати у Бејруту, у марту Правни факултет Универзитета у Београду је, уједно, и једина селекција београдског Универзитета која је успела да обједини европски (освојен с пролећа у Милану) и светски куп! Универзитетску селекцију Правног факултета чинили су: Никола Ристановић, Филип Минић, Страхиња Петров, Лазар Симић, Никола Атанасковић, Никола Вићић, Срђан Бркић, Јован Ристановић, Милан Цвејић и Растко Манић. Тренер екипе је Иван Никитовић, а селектор доц. др Владимир Вулетић. По повратку са такмичења, тим је, са тренером и селектором, угостила Управа Факултета у деканату. Почетком новембра године, у организацији удружења Collegium SPQR, тридесетак студента нашег факултета обишло је Виминацијум, некадашњу престоницу римске провинције Горње Мезије (највећи део данашње Србије, северна Македонија и део Бугарске). Поред археолошких ископина (царски маузолеј, бројне гробнице, градске терме, амфитеатар и др.), њихову пажњу посебно је привукла осавремењена копија римске сеоске виле (villa rustica), у којој је данас смештен научни центар, назван Domus Scientiarium Viminacium. Ту се налази омањи музеј, библиотека, археолошке лабораторије, конференцијска сала, као и собе за смештај истраживача, студената археологије, али и туриста. После обиласка самог локалитета и Парка мамутастарих неколико милиона година, студенти су се упутили у Пожаревац, где су посетили Археолошки музеј у коме се чувају неки од најдрагоценијих експоната откривених на терену, попут оригиналних фресака из две комплетно сачуване римске гробнице, које својом лепотом изазивају дивљење и савременог посматрача. Стручном вођењу нарочито је допринео проф. др Жика Бујуклић који је својим живописним излагањем помогао студентима да боље упознају урбану структуру овог античког насеља, као и свакодневни живот његових становника. 55 Универзитетска футсал репрезентација Правног факултета Универзитета у Београду је освајач Светског купа (COUPE DU MONDE EUROIJADA MONDIAL 2016) одржаног у главном граду Чешке Републике. У конкуренцији 26 држава из Европе, Азије и Африке, у финалу је савладана репрезентација Либана, а на путу до трона студенти Правног факултета су победили екипе из Алжира, Хрватске, Немачке, Румуније, Освајачи Светског купа у футсалу са представницима Управе Факултета

56 56 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378(497.11) ACTA diurna : билтен Правног факултета Универзитета у Београду / уредник Жика Бујуклић. 2004, бр. 1 (октобар). Београд (Булевар краља Александра 67) : Правни факултет Универзитета у Београду, 2004 (Београд : Досије). 29 cm Двомесечно. Наставља традицију билтена који је излазио у периоду од године под истим насловом ISSN = Acta diurna (Београд) COBISS.SR-ID