ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ПАПРИКОВАЦ ПЕТРИЋЕВАЦ ЗОНА Д

Transcript

1 Бр.рег.уписа Осн.суд Бањалука: Рег Матични број: ИД број: ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ПАПРИКОВАЦ ПЕТРИЋЕВАЦ ЗОНА Д - НАЦРТ ПЛАНА - Бањалука, август године

2 ДОКУМЕНТ: ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ПАПРИКОВАЦ ПЕТРИЋЕВАЦ ЗОНА ˮДˮ - НАЦРТ ПЛАНА ИНВЕСТИТОР: УНИВЕРЗИТЕТСКИ КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЛОКАЦИЈА: Паприковац - површине од 28,20 ха НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ВЕРИФИКАЦИЈА: ЈУ ИНСТИТУТ ЗА УРБАНИЗАМ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊАЛУКА СКУПШТИНА ГРАДА БАЊАЛУКА УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ: Проф.др. БИСЕРКА МИТРОВИЋ Мр ЈАСНА ГУЗИЈАН, дипл.инж.арх. ТАЊА КЛИШМАНИЋ, дипл.инж.арх. ДРАГИЦА ХРНИЋ, дипл.прост.планер СВЕТОЗАР ВУКИЋ, дипл.инж.геол. МИЛКА ШКРБИЋ, дипл.инж.грађ. ДРАГАН СТНИМИРОВИЋ, дипл.инж.саоб. МИЛКА МИЈАТОВИЋ, мастер грађевине НИКОЛА ДРАГОВИЋ, дипл.инж.ел. AЛЕКСAНДРA СЕГИЋ, дипл.инж.маш.

3 МИЛАНА РАДУЈКОВИЋ, мастер пејзаж.арх. СЛАЂАНА МАЛЕШ, дипл.инж.пољ. M.Sc. НАДА СТАНОЈЕВИЋ, дипл.инж.техн. СВJЕТЛАНА КОЏО, мастер жив.средине СЛАВИЦА МИРКОВИЋ, дипл.економ. ЛУКА БИЛБИЈА, дипл.инж.геод. ДРАГАНА БАБИЋ, арх-грађ.техн. ДОБРИЛА РАДИЋ, грађ.техн. ИВАНА ГРБИЋ, елек.техн. ДИРЕКТОР : СТЕВАН ЈОВАНОВИЋ, дипл.инж.арх.

4 САДРЖАЈ I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА II ТЕКСТУАЛНИ ДИО УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ 1. Постојећа планска документација 2. Програмски елементи за израду измјене дијела Регулациног плана A) АНАЛИЗА И ОЦЈЕНА СТАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА И ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА 1. Просторна цјелина 2. Фотодокументација 3. Природни услови и ресурси 3.1. Географски положај, рељеф, хидрографија 3.2. Геолошки састав и грађа терена 3.3. Инжeњерско-геолошке карактеристике 3.4. Хидрогеолошке карактеристике 3.5. Сеизмичке карактеристике 3.6. Геомеханичке карактеристике 4. Типологија изградње 5. Зонирање територије 6. Валоризација наслијеђених фондова 7. Власништво над земљиштем 8. Могућности парцелације и препарцелације 9. Становање 10. Пословне и привредне дјелатности 11. Јавне службе и друге друштвене дјелатности 12. Систем зелених површина 13. Заштита објеката културно-историјског и природног насљеђа 14. Услови заштите људи и добара за случај елементарних непогода, ратних катастрофа и технолошких акцидената 15. Могућности кретања лица са умањеним тјелесним способностима 16. Инфраструктура - комунална опремљеност и уређеност простора Саобраћај Хидротехничка инфраструктура

5 16.3. Електротехника Телекомуникације Топлификација 17. Заштита животне средине 18. Биланси коришћења површина, ресурса и објеката 19. Оцјена природних и створених услова и природни услови за грађење 20. Сумарна оцјена стања и проблема просторног развоја Б) ПОТРЕБЕ, МОГУЋНОСТИ И ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. Општи и посебни циљеви плана 2. Становништво и становање 3. Пословне и друге дјелатности 4. Јавне службе и друге друштвене дјелатности 5. Инфраструктура 6. Систем зелених површина 7. Животна средина 8. Биланс потреба и могућности В) ПЛАН ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. Општа концепција и организација просторно-функционалног рјешења 2. Намјена површина и подјела простора на зоне, цјелине и потцјелине 3. Јавне службе - Здравство 4. Јавне службе - Образовање 5. Саобраћај и инфраструктура 6. Систем зелених површина 7. Пословне дјелатности, трговина и услуге 8. Становање 9. Вјерски објекти Г) УРБАНИСТИЧКО - ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ 1. Општи урбанистичко-технички услови 2. Одређивање граничних параметара за рационално коришћење земљишта - Биланс површина 3. Парцелација, грађевинске и регулационе линије 4. Услови за положај објеката на парцели, одстојања објеката од граница парцеле и међусобна одстојања објеката 5. Услови за постојеће објекте: замјена, доградња, надоградња и реконструкција 6. Услови за саобраћајну и техничку инфраструктуру 7. Услови за заштиту животне средине 8. Услови за очување, заштиту и презентацију природног и културног насљеђа

6 9. Мјере енергетске ефикасности 10. Услови за уклањање баријера за кретање лица са умањеним тјелесним способностима 11. Услови за заштиту људи и добара у случају елементарних непогода, техничких опасности и ратних дејстава 12. Одређивање зона, дијелова зона, група локација или појединачних локација за које је обавезно радити урбанистички пројекат, односно расписивати конкурс за израду тог пројекта Д) ЕКОНОМСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПЛАНА Е) ПРИЛОГ- ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗИ БИЛАНСА ПОВРШИНА, КАПАЦИТЕТА И ПАРАМЕТАРА III ГРАФИЧКИ ДИО А) КАРТЕ СТАЊА 1. Геодетска подлога са границом плана постојеће стање Р 1: Постојећа парцелација са власничком структуром 1: Извод из Просторног Плана Града Бањалуке Р 1: Извод из Измјене Регулационог Плана Паприковац Петрићевац Зона Д из 2009.г. Р 1: Постојећа намјена површина (функционална организација) са постојећим зонама 1: Постојећа изграђеност - валоризација постојећег грађевинског фонда- намјена и спратност објеката Р 1: Постојећа изграђеност - валоризација постојећег грађевинског фонда- бонитет објеката Р 1: Мрежа постојећих саобраћајница Р 1: Мрежа постојећих инфраструктурних система Р 1: Постојећи режими заштите Р 1: Инжењерско-геолошка карта Р 1: План рушења Р 1:2500 Б) КАРТЕ ПЛАНИРАНОГ РЈЕШЕЊА 1. План парцелације и препарцелације са аналитичко-геодетским елементима Р 1: План намјене површина са планираним зонама Р 1: План грађевинских и регулационих линија Р 1:1000

7 4. План саобраћаја са нивелационим планом, профилима и аналитичко-геодетским елементима Р 1: План организације простора са габаритима објеката - Композициони план Р 1: План хидротехничке инфраструктуре Р 1: План енергетске и телекомуникационе инфраструктуре Р 1: План термоенергетске и гасификационе инфраструктуре Р 1: Синтезни план инфраструктуре Р 1: План уређења система зелених површина са елементима природног насљеђа Р 1:1000 IV ДОКУМЕНТАЦИЈА

8 I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20 II ТЕКСТУАЛНИ ДИО

21 А) УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Изради измјене дијела регулационог плана за простор Паприковац- Петрићевац- зона Д у Бања Луци се приступило након што је Скупштина града Бања Лука је на 17. сједници, одржаној и године донијела Одлуку о приступању изради Измјене дијела Регулационог плана Паприковац Петрићевац зона Д. (Службени гласник Града Бањалука, број 5/09). Планом је обухваћен простор који се налази у насељу Паприковац, у оквиру комплекса Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бања Луци, у Улици 12 беба, површине 28,20 hа. Клинички центар се налази уз саобраћајницу Јована Рашковића, са које је и главни приступ комплексу. Предмет измјене плана представља комплекс Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бања Луци, а обухваћен је Измјеном Регулационог плана Паприковац Петрићевац зона Д који је усвојен године, а урађен је од стране Ars studio, Бања Лука. Иницијатор Измјене Плана је Универзитетски клинички центар Републике Српске. Разлози за измјену везани су за: измјене у систему образовања у здравствених радника, те последично и потребу за планирањем и изградњом нових капацитета у домену високог образовања и научно - истраживачког рада, неопходне реконструкције доградње и надоградње постојећих капацитета УК центра како би се остварили неопходни стандарди здравствених услуга, као и изградња нових капацитета УК центра, чиме би се комплетирао садржај и активности најважнијег и најкомплекснијег здравственог комплекса у Републици Српској. Истовремено, измјене су потребне због остваривања квалитетних саобраћајних веза ка УК центру, обезбјеђења саобраћајне доступности и ефикасности комуникација у окружењу, а посебно унутар комплекса Универзитетско- клиничког центра, као и због рјешавања израженог проблема мирујућег саобраћаја. Према Плану који је усвојен године планирани су објекти Средње медицинске школе и Медицинског факултета. Новим планом се обезбјеђује и простор за Факултет здравствених наука, Центар за образовање и истраживање, Центар за научно-истраживачки рад, као и простор за Клинику за ретке болести, Клинику за генетику и Институт за генетска истраживања, као и Клиника за психијатрију. Овим Измјенама такође се обезбјеђује простор за управно-економско-рачунарски и ИТ блок, чиме ће се централни блок растеретити ових функција и створиће се услови за квалитетне просторне и друге стандарде за клинике и друге садржаје унутар централног блока. Уз стварање услова за неоходне значајне капацитете за паркирање на отвореном и у гаражама, Измјене Плана ће дефинисати могућности за лоцирање пратећих комерцијалних и услужних садржаја, потребних како запосленима Центра, тако и болесницима и другим корисницима. Коначно, овим Измјенама обезбједиће се услови за адекватно лоцирање верског објекта, као и приступ постојећој родитељској кући. Наведени садржаји су одобрени у Студији изводљивости са Идејним пројектима. Уговор о измјени дијела Регулационог плана Паприковац Петрићевац зона Д у Бањој Луци закључен је између наручиоца Унивезитетске болнице Клиничког центра и ЈУ Института за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске. Носилац припреме Плана, Одељење за просторно уређење Административне службе Града Бањалука, је доставило Програмски задатак за измјену дијела Регулационог плана Паприковац- Петрићевац зона Д. Плански период за који се Регулациони план доноси је 10 година, а укупна површина подручја Плана износи 28,20 hа. Регулациони План је садржајно и методолошки усклађен са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу (Сл.гл. РС 40/2013), са Правилником о садржају, начину израде и доношења

22 докумената просторног уређења (Сл.гл. РС 69/13), Правилником о општим правилима урбанистичке регулације и парцелације (Сл. Гл. 115/13), те даје генералне услове и смјернице које ће бити подлога за израду детаљних урбанистичко-техничких услова. Прије приступања изради измјене дијела Регулационог плана урађено је ажурирање геодетских подлога, на простору обухвата, и на тај начин је добијена ажурна подлога за израду планских рјешења. У току израде Плана обезбеђена је сарадња са носиоцем припреме Плана, Универзитетским клиничкоим центром Републике Српске у Бања Луци, потенцијалним инвеститорима и овлашћеним стручним представницима. У планском рјешењу имплементирано је идејно рјешење: Средње медицинске школе, Факултета здравствених наука, Медицинског факултета, Центра за образовање и истраживање, Центра за научно-истраживачки рад, са паркинг простором и вањским уређењем. Достављена је документација и урбанистичко технички услови који су рађени а односе се на изградњу сјеверног крила чија је градња у току. Изграђени хелидром који је у функцији за медицинске потребе и у цивилне сврхе није сертификован и из тог разлога, да би се испоштовали одговарајући прописи достављене су смернице и Правилници који се односе на безбједност летења од стране Дирекције за цивилно ваздухопловство Босне и Херцеговине, који треба да се уграде у планска рјешења. 1. ПОСТОЈЕЋА ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА Просторна цијелина која је предмет измјене плана покривена је планском документацијом Просторним планом града Бањалука и Измјеном регулационог плана Паприковац Петрићевац - зона Д из године. Измјена овог плана се односи само на дијелу који обухвата постојећу парцелу Универзитетског клиничког центра Републике Српске, односно планиране парцеле Универзитетског клиничког центра Републике Српске, као и парцеле родитељске куће и верских објеката. Постојећом Измјеном регулационог плана Паприковац Петрићевац - зона Д из године је остављена могућност за квалитетнији развој Универзитетског клиничког центра са сродним дјелатностима. Планом су сви планирани објекти предвиђени у централном дијелу парцеле око главног блока клиничког центра. Унутар комплекса планиране су површине за паркинг око главних објеката, док је паркинг простор за запослене планиран код техничког блока где се налазе и улази за подземне пролазе који воде до главног објекта. Саобраћајни приступ клиничком центру се одвија преко постојећих улаза из улице Јована Рашковића и Љевчанске. Планом сз предвиђени сљедећи објекти за изградњу: 1. Поликлиника са радиотерапијом и ИДЦ (интернационални дијализа центар) 2. Медицинска школа 3. Медицински факултет 4. Институт за заштиту здравља 5. Микробиологија 6. Клиника за психијатрију (између улица Јована Рашковића и Љевчанске) 7. Резервисане површине за изградњу будућих објеката здравства 8. Издвојени паркинг за запослене 9. Паркинзи за пацијенте и друге кориснике

23 Одреднице Просторног плана града Бања Луке (Службени гласник Града Бања Лука" бр. 11/14) дефинишу опште и посебне смјернице од значаја за предмјетне Измјене дијела регулационог плана за простор Паприковац- Петрићевац- зона Д у Бања Луци. У општем смислу, Просторни план истиче број љекара на 1000 становника, као основни показатељ развијености здравствених услуга, као и посебност града Бања Лука, а посебно Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бања Луци због његовог значаја за окружење и цијелу Републику уопште. Универзитетски клинички центар Републике Српске обухвата секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите у Бања Луци и ширем окружењу, те стога показатељ броја љекара на 1000 становника у секундарној и терцијарној заштити није одговарајући у постојећем стању. Посебне смјернице Просторног плана града Бања Луке дају конкретне мјере везане за Универзитетски клинички центар Републике Српске, те се у планском периоду планира обједињавање Клиничког центра на једној локацији, у насељу Паприковац, како би се задовољили просторни и планерски стандарди. Истовремено, планирано је комплетно пресељење Клинике за психијатрију у нови објекат на постојећу локацију у насељу Паприковац. План такође предвиђа реконструкцију Универзитетског клиничког центара, уз пресељење хирургије и других садржаја на локацију у насељу Паприковац. 2. ПРОГРАМСКИ ЕЛЕМЕНТИ ЗА ИЗРАДУ ИЗМЈЕНЕ ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИНОГ ПЛАНА Потребе за израдом Измјене дијела Регулационог плана за простор Паприковац Петрићевац зона Д јавиле су се као потребе власника земљишта Универзитетског клиничког центра да се испланирају додатни капацитети за објекте и реше акутни проблеми приступних саобраћајница и мирујућег саобраћаја. Израда новог плана треба да дефинише изграђеност комплекса која ће се прилагодити околностима и потребама власника. Носилац припреме Плана, Одељење за просторно уређење Административне службе Града Бањалука, је доставило Програмски задатак за измјену дијела Регулационог Паприковац Петрићевац - зона Д. Измјена дијела Регулационог Плана је садржајно и методолошки усклађен са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, Правилником о садржају, начину израде и доношења докумената просторног уређења, Правилником о општим правилима урбанистичке регулације и парцелације, и даје генералне услове и смјернице које ће бити подлога за израду детаљних урбанистичкотехничких услова. Плански период за који се Регулациони план доноси је 10 година. Од стране носиоца припреме Плана достављени су сљедећи елементи: Одлука о изради измјене дијела Регулационог плана плана Паприковац Петрићева зона Д Извод из Просторног плана града Бањалука Извод из Урбанистичког плана Бањалука Извод из важеће планске документације - Измјене регулационог плана Паприковац Петрићевац - зона Д из године Списак издатих УТ услова у предметном обухвату и непосредном окружењу Програмске елементе и смјернице надлежних органа и организације достављене на захтјев носиоца припреме Плана, и то: ''Водовод'' а.д.бањалука ''Топлана'' а.д. Бањалука

24 Инспекторат за експлозивне материје и послове заштите од пожара Телекомуникације РС а.д.бањалука Мтел а.д.бања Лука Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Б) СТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА И ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА 1. Просторна цјелина Простор који је обухваћен Регулационим планом Паприковац Петрићевац зона Д налази се у западном дијелу централног подручја Бања Луке. Простор који је обухваћен Измјеном Регулационог плана Паприковац Петрићевац зона Д је комплекс Универзитетског клиничког центра Републике Српске, у насељу Паприковац и налази се уз улицу Јована Рашковића. Укупна површина обухвата измјене Регулационог плана је 28,20 hа. Простор у обухвату је у постојећем стању изграђен углавном комплексом Универзитетског клиничког центра који се налази на средишњем дијелу парцеле. Објекти Универзитетског клиничког центра изграђени су на узвишењу и доминирају визуром према граду и представљају визуелни репер и идентитет града. Универзитетско клинички центар Републике Српске је највећа и назначајнија здравствена установа у Републици Српској, а такође представља научну базу за Медицински факултет и Медицинску школу. 2. Фотодокументација

25 3. Природни услови и ресурси 3.1. Географски положај, рељеф, хидрографија Предметни простор налази се у западном дијелу градског насеља Бања Лука на растојању око 2 km од његовог централног дијела. То је дио флувиоденудационог рељефа на неогеним седиментима Бањалучког басена. Падина је различитог нагиба ка истоку и сјеверу. Морфологија терен је током изградње болнице значајно измјењена насипањем материјала из ископа и уређењем грађевинске парцеле. У сјеверном дијелу обухвата плана налази се повремени ток. Наведени поток у једном дијелу има доста усјечено корито које је на више мјеста помјерено као посљедица насипања терена. На падини у обухвату плана постоје више дифузних извора који натапају падине и иницирају процесе клизања чиме се и морфологија терена мијења Геолошки састав и грађа терена Обухват регулационог плана карактерише хетерогени геолошки састав. У основи терен је изграђен од неогених седимената (језерске глине и лапори). У западном дијелу доминара насип које представља депонију ископаног материјала током изградње болнице. Поред материјала из ископа евидентиран је и грађевински отпад. Дебљина насипа на неким мјестима прелази 4 м што је утврђено ранијим бушењима (Институт за грађевинарство, 2009.) Инжињерско-геолошке карактеристике

26 Комплекс слатководних неогених глина и лапора са угљем добро је консолидован, лапори углавном чврсте конзистенције, тектонски знатно тангенцијално и радијално поремећени, са честим појавама нестабилности (клизиштима). Овај комплекс припада категорији везаних стијена које се по грађевинским нормама могу сврстати у III категорију по тежини ископа. Тврдоћа и степен консолидације неогених седимената са дубином расте. Насип је рађен без претходне припреме терена тако да се испод насипа налази хумусни слој па тек онда неогени седименти. Подземне воде се могу процјеђивати кроз површински хумусни слој што насути дио терена чини нестабилним. Током теренског картирања извршеног (Тим, Ибис-инжењеринга д.о.о.) утврђен је велики број клизишта који су по карактеру оцјењени као активна клизишта или умирена клизишта (Инжењерскогеолошка карта у прилогу). Код активних клизишта кретање тла је евидентно са свјежим ожиљцима у тлу док се код умирених клизишта морфолошки види да је у прошлости долазило до кретања тла али да је тренутно тло у равнотежном напонском стању и било каква активност може поново да иницира процес клизања па се та подручја наглашавају као осјетљива подручја на иницирање процеса клизања. Поред клизишта евидентирана су подручја која лабилна у природним условима. На тим падинама постоји могућност од иницирања клизишта уколико се градња, земљани радови не прилагоде условима тла. Према инжењерско-геолошким карактеристикама терен се може окарактеристаи као условно повољан до неповољан. Поточни ток који дренира падину са сјеверне стране има прилично велик подужни нагиб и имају велику ерозиону моћ у слабовезаним и везаним седиментима. Приказ Инжињерско-геолошких карактеристика дат је на графичком прилогу: Инжењерско-геолошка карта Р 1: Хидрогеолошке карактеристике Хидрогеолошке карактеристике директно зависе од геолошке грађе тј. литолошког састава. Како је терен у основи изграђен од неогених глина и лапора овај терен карактерише као безводан терен (без слободне воде). Глине и лапори немају способност акумулирања подземних вода. Неогене језерске глине и лапори као комплекс наслага имају улогу хидрогеолошког изолатора Сеизмичке карактеристике Према подацима привремене сеизмичке карата из Правилника о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима, предметно подручје налази се у зони максимално очекиваног интензитета потреса IX о MSK, сеизмичког коефицијента Ks = 0, Геомеханичке карактеристике Подручје предметног плана у више наврата било је предмет детаљних геолошких истраживања. И поред високог степена истражености овог подручја тешко је дефинисати геомеханичке карактеристике терена јер оне зависе од многих фактора који су присутни на терену. У току израде овог документа утврђено је да се и тренутно врши насипање терена без претходне припреме и да се насипање врши грађевинским отпадом. Насипањем терена у ножичном дијелу може да буде и позитивно са аспекта стабилности али би се требале на неки начин прикупити процједне и оборинске воде. Такође насипању терена треба да претходи анализа стабилности косина тако да се насип може радити као санациона активност.

27 Обзиром на различитост геомеханичких параметара у оквиру предметног плана се неће издвајати посебни геомеханички параметри већ ће се исти утврђивати прије пројектовања и изградње будућих објеката без обзира на њихову величину. Геотехнички услови Предметно подручје је окарактерисано као условно повољно до неповољно. Терен ове категорије је осјетљив за градњу и потребно је посебну пажњу посветити геотехничким условима пројектовања и изградње објеката. Код будућих истраживања, пројектовања и грађења на овом подручју потребно пројектовати положај и величину објеката која минимално урожава стабилност и смањује могућности иницирања клизишта. Насипање терена треба избјегавати на предметном подручју уколико га и буде потребно је претходно радити анализу стабилности косина и на основу тога пројектовати насипање терена уз предходну припрему терена, уклањање хумуса и израду дренажа. Површински ток који се налази на сјеверном дијелу обухвата потребно је регулисати и све оборинске воде прикуплјене на платоима и са објеката свести у њега да се вода што мање задржава на тлу. Морфологију терена формирати тако да се оборинске воде могу процјеђивати несметано до сабирника односно реципијента. Имајући у виду да воде (површинске и подземне) иницирају развој савремених геолошких процеса (клизишта, јаружања, денудације итд.) неопходно је санирати подручје обухвата прије изградње објеката јер би се изградњом на не санираном терену могли иницирати и убрзати поменути савремени геолошки процеси. Санација терена подразумјева: регулацију свих површинских токова, каптирање извора, изградња фекалних и атмосферских канализација, односно контролисано одвођење вода те пошумљавање на, за то, планираним подручјима. Препоручује се сађење дрвећа са јачим корјеним системом. Септичке јаме по систему упојних бунара су строго забрањене на овом терену. Ископе радити дионицу по дионицу (на кратким растојањима) са разупирањем и што хитнијим затрпавањем, како се не би иницирало клизиште. Ове радове је потребно изводити у сушном периоду. Такође свако засјецање падине се мора обезбједити разупирањем односно потпорним зидовима са обавезним дренажама те испустима у доњем дијелу зида. Неконтролисано насипање није дозвољено, уколико буде неопходно насипање терена радити према пројекту уз обавезно обезбјеђивање тла прије насипања. За објекте који се граде на косини потребно је на нивоу темеља урадити дренажни систем који би био повезан са кишном канализацијом, а темеље димензионисати да преузму улогу потпорног зида. Предлаже се пројектовање објеката на косини тако да конструкција објекта подупире косину и на тај начин дјелује као санациони рад. Приликом вршења ископа (усјека) неопходно је водити рачуна о стабилности односно сигурности осталих (већ изграђених) објеката. Уколику буде планиране градње на активним или умиреним клизиштима неопходно је претходно извршити санацију терена. 4. Типологија изградње Постојећи објекти у обухвату Измјена Регулационог највећим дијелом су намјењени за здравствену заштиту, јер је обухваћен само Универзитетски клинички центар. Изграђени објекти

28 су намјењени за потребе клиничког центра. На дијелу уз улицу Јована Рашковића изграђен је објекат хелидрома за медицинске и потребе цивилног саобраћаја. У саставу постојећег комплекса Универзитетског клиничког центра су сљедећи садржаји: Централни медицински блок, спратности -2По+П+7+Те. Клиника за мајку и дијете, спратности Су+П+3 (4). Инфективна и кожна клиника, спратности П+2. Зграда некадашње Нуклеарне медицине и технички блок, спратности -2Су+П. Котловница, спратности Су. Родитељска кућа, спратности П. У току је реконструкција, доградња и надоградња и изградња сљедећих објеката, у складу са издатим УТ условима: Централни медицински блок, спратности -2По+П+7+Те Поликлиника, спратности Пр+2 Технички блок, спратности -2Су+Пр Приказ постојеће намјене површина дат је на графичком прилогу: Постојећа намјена површина (функционална организација) са постојећим зонама 1: Зонирање територије Подручје обухвата Измјена Регулационог плана у постојећем стању је садржајно подељено у зоне: здравствених објеката, верског садржаја и зона стамбеног објекта социјалне категорије (родитељска кућа). Зоне су одређене на основу урбанистичких критеријума и представљају одређени простор дефинисан основном наменом. Урбанистичким параметрима се одређује зона и на основу других стандарда као што су: диспозиција објеката, степена изграђености, улична регулације, габарити објеката, величине парцеле, положај објеката на парцели, типови објеката и бонитет. 6. Валоризација наслијеђених фондова високоградње и нискоградње За потребе израде Измјена Регулационог плана извршена је валоризација насљеђеног фонда високоградње. Добијену су потребни подаци као што су спратност објеката, намјена, величина, бонитет објеката и други релевантни подаци неопходни за планирање простора. Већина објеката унутар обухвата Плана намјењена здравственој заштити и доброг је бонитета. Детаљни приказ валоризације објеката дат је на графичким прилозима: Постојећа изграђеност - валоризација постојећег грађевинског фонда- намјена и спратност објеката Р 1:2500 и Постојећа изграђеност - валоризација постојећег грађевинског фонда- бонитет објеката Р 1:2500. На подручју предметног регулационог плана постоје облекти предвиђени за рушење, обзиром да су лошег бонитета и немају легални статус. Приказ објеката за рушење дат је на графичком прилогу: План рушења, Р 1: Власништво над земљиштем Карта власништва над земљиштем је саставни дио плана и обрађена је у графичком дијелу (Постојећа парцелација са власничком структуром 1:1000). Може се констатовати да је земљиште у обухвату у власништву Универзитетскг клиничког центра Републике Српске. 8. Могућности парцелације и препарцелације

29 Парцелација у комплексу Универзитетског клиничког центра подразумијева формирање јединствене парцеле за потребе комплекса Универзитетског клиничког центра, као и посебне пларцеле за садржаје средњег и високог образовања (Средња медицинска школа, Медицински факултет, Факултет здравствених наука и др., према графичком прилогу) и научно-истраживачког рада (Центар за едукацију и истраживање и Центар за научно-истраживачки рад). Поред ове парцеле, будућа парцелација обухвата и парцелу намијењену верским објектима (црква, парохијски дом), парцелу најмијењену родитељској кући, парцелу намијењену слободностојећој трафо станици, као и парцеле приступних јавних саобраћајница. 9. Становање Постојећи објекат родитељске куће припада становању специфичног типа, и намијењен је родитељима деце и деци оболелих од малигних болести. Објекат је изграђен у близини Универзитетског клиничког центра, што је био један од захтева за изградњу објекта ове намене. Кућа је лоцирана довољно близу Клинике за мајку и дијете чији су корисници становници ове куће, али има свој интиман и миран простор. Објекат је изграђен на терену који има благи пад са визурама према граду. 10. Пословне и привредне дјелатности На простору обухваћеним Измјеном регулационог плана нема привредних дјелатности. 11. Јавне службе и друге друштвене дјелатности Обзиром да је предметни простор комплекс Унивезитетског клиничког центра Републике Српске у постојећем стању су заступљени јавни објекти здравства са пратећим садржајима. Универзитетски клинички центар Републике Српске има запослених, односно 506 доктора 5 стоматолога, 12 дипломираних фармацеута, сестре, 39 здравствених сарадника и 796 радника из немедицинског сектора. Ова здравствена установа се састоји од 42 организационе јединице, а број расположивих кревета је Просечно годишње је лијечено око болничких пацијената, проходних пацијената има просечно око 5000 по дану, односно око годишње. 12. Систем зелених површина Систем зелених површина представља комплекс просторно повезаних зелених елемената свих категорија и као такав има сложену функционалну структуру. Елементи који образују систем су различити по намјени, по циљевима који се желе постићи, а такође и по начину композиције. Основне функције зеленила су: побољшање санитарно хигијенских услова, затим стварање повољних микроклиматских услова, смањење аерозагађења и нивоа буке, инжењерско техничке, естетске, психолошке и друге функције. Зелене површине, односно њихово уређење као компонента урбанизације насеља, имају изванредан значај у животу и раду људи, па им је потребно дати третман битне инфраструктурне компоненте. Велики значај зелених површина посебно долази до изражаја у болничким комплексима као што је Универзитетско клинички центар Бања Лука. Овакви простори захтијевају специфично уређење зелених површина јер је њихова функција двострука: одвајање површина у хигијенском смислу (спречавање негативног утицаја буке и аерозагађења) и издвајање самих болесника и болничког комплекса од других дијелова града.

30 У важећем Регулационом плану посвећена је значајна пажња зеленилу, како парковским и заштитним површинама, тако и појединачним примјерцима вриједног дендрофонда. Овај простор, већим својим дијелом, карактерише се присуством неуређених зелених површина, односно ливада са мањим групацијама лишћарског и четинарског дрвећа и жбуња. Уређене површине у виду декоративног дрвећа и жбуња присутне су у дворишту Родитељске куће, око зграде Клинике за мајку и дијете, објекта Нуклеарне медицине и у кругу Инфективне клинике. Велике зелене површине су незасађене, тек на мањим површинама постоје засади које максимално треба сачувати и унаприједити их у богатијој парковској цјелини. Зеленило типа дрвореда није сачувано уз постојеће улице, а појединачни примјерци и мање групације не граде тражени карактер. Наведене категорије постојећих зелених површина у обухвату Плана (уређене и неуређене) приказане су графички на Прилогу Постојећа намјена површина. 13. Заштита објеката културно- историјског и природног насљеђа Културно- историјско насљеђе У обухвата плана нема објеката културно историјског наслеђа. Природно насљеђе У оквиру обухвата се налазе вриједни појединачни примјерци дендрофлоре. У обухвату плана, у атријуму Клинике за инфективне болести, евидентирана је групација од шест стабала метасеквоје (Metasequoia glyptostroboides). Према подацима Републичког завода за заштиту културноисторијског и природног насљеђа Републике Српске ово је до сада једини забиљежени насад ове врсте у РС. Овим планом се инсистира на чувању шест стабала живог фосила метасеквоје која су постала чланови регистра Каталог највећих стабала Републике Српске. Објекти природног насљеђа приказани су на графичком прилогу: Постојећи режими заштите, Р 1: Услови заштите људи и добара за случај елементарних непогода, ратних катастрофа и технолошких акцидената Заштита од елементарних непогода, техничких опасности и ратних дејстава на подручју Града Бањалука остварује се путем надлежног органа цивилне заштите (на нивоу општине) који се налази у оквиру Републичке управе за цивилну заштиту. Мере заштите од елементарних непогода обухватају превентивне мере којима се спречавају непогоде или ублажава њихово дејство, мере које се подразумевају у случају непосредне опасности од елементарне непогоде, мере заштите кад наступе непогоде, као и мере ублажавања и отклањања непосредних последица. У области заштите од елементарних непогода, ратних дејстава, као и других већих опасности потребно је предузети следеће мере: уважавајући чињеницу да се предметни простор налази у подручју са израженом сеизмичком активношћу високог степена интензитета, стриктна је примена прописа о сеизмичкој градњи, односно примена сигурносних стандарда и техничких прописа о градњи на сеизмичким подручјима; стриктна примена противпожарних прописа, контрола и санација противпожарне заштите у пословним објектима.

31 15. Могућности кретања лица са умањеним тјелесним способностима Комплекс Универзитетске болнице-клиничког центра сачињавају објекти од великог јавног интереса. Посебно треба обратити пажњу на улазе које морају да задовоље прописе и стандарде за особе са умањеним тјелесним способностима према Павилнику о условим за планирање и пројектовање објеката за несмјетано кретање дјеце и особа са умањеним тјелесним способностима (Сл.гл.10/11). 16. Инфраструктура - комунална опремљеност и уређеност простора Саобраћај Локација обухвата плана је у претходном временском периоду разматрана у оквиру разних докумената просторног уређења (стратешких и спроведбених), са више варијантних рјешења. Овим спроведбеним просторно-планским документом регулишу се, између осталог, и саобраћајне површине на простору Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бања Луци, а што подразумијева планско уређење саобраћајница и саобраћајних коридора, као и рјешење мирујућег саобраћаја. Саобраћајни приступ до предметног локалитета се остварује Улицом Др Јована Рашковића (са југоисточне стране обухвата), која је уједно и главни прилаз и веза са осталим дијеловима градске уличне мреже. С обзиром на број возила који непосредно долазе до Универзитетског клиничког центра Републике Српске, у Улици Др Јована Рашковића јављају се велике и учестале саобраћајне гужве и застоји. Улична мрежа у оквиру комплекса је у великом дијелу изграђена и у функцији је, а на лицу мјеста је констатовано да постоје и одређене паркинг површине чији капацитет је недовољан за указане потребе. Истичући постојећа велика загушења у саобраћају и евидентан велики недостатак одговарајућег броја паркинг мјеста на подручју обухвата плана, може се констатовати да је главни саобраћајни проблем на предметном локалитету недовољан број паркинг мјеста, као и ограничен саобраћајни приступ до Клиничког центра Републике Српске. Како у вршним периодима, тако и у временским интервалима који нису вршни, јављају се загушења и саобраћајне гужве на локалитету Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бања Луци, а што захтијева ургентне мјере по питању изградње паркинг гаража и новог броја паркинг мјеста, односно укупно адекватно стручно рјешење мирујућег саобраћаја. Саобраћајно рјешење се у потпуности израђује имајући у виду велики значај Универзитетског клиничког центра како за Бања Луку, тако и за ширу друштвену заједницу и цијелу Републику Српску. У области ваздушног саобраћаја истичемо да у обухвату плана постоји изграђен хелидром, али је исти због нестабилног терена (активирање клизишта са његове сјеверне стране) у неповољним условима за употребу.

32 16.2. Хидротехничка инфраструктура У обухвату измјене дијела Регулационог плана стање изграђености хидротехничке инфраструктуре има велики значај за квалитет и услове живљења на овом простору. Хидротехничка проблематика која је изражена у оквиру обухвата плана и коју је потребно детаљно анализирати је: снабдијевање водом за санитарне, пожарне, евентуалне технолошке и остале потребе водовод, сакупљање и одвођење отпадних вода из насеља фекална канализација, сакупљање и одвођење површинских вода од падавина у насељу кишна канализација. Водовод Снабдијевање питком водом становништва и других постојећих објеката у предметном обухвату снабдијевају се са водоводног система града Бања Лука. Подручје у обухвату плана припада другој висинској зони снабдијевања водом. Друга висинска зона овог подручја снабдијева се водом из резервоара друге висинске зоне Паприковац II, запремине m 3, са котом дна од 282,00 m.n.m. и котом прелива од 287,00 m.n.m. Главни снабдјевачки вод је цјевовод профила Ø355mm (потисни цјевовод), који из резервоара Паприковац I воду доводи до потрошача. Траса тог водовода пролази непосредно поред техничког блока и инфективне клинике Клиничког центра. Од значајнијих цјевовода за ово подручје је и водовод у улици Јована Рашковића профила Ø200mm. Остали изграђени водоводи (интерне инсталације УКЦ Бања Лука) су профила од Ø250mm, Ø150mm и мањег профила. Положај изведених дијелова водоводне мреже (градски водовод и интерне инсталације УКЦ Бања Лука) приказане су на графичком прилогу, План инфраструктруре ХИДРОТЕХНИКА БР.6. Канализација Град Бања Лука има изграђен систем одвођења и прикупљања отпадних вода путем градског канализационог система. Градски канализациони систем за поједина подручја је различит. Негдје је мјешовити, негдје сепаратни, а има подручја која имају и мјешовити и сепаратни систем одвођења отпадних вода. Дакле, у предеметном обухвату Регулационог плана, постоји градски канализациони систем (фекални и оборински колектор), као и интерне инсталације канализације УКЦ-а (фекални и оборински колектор) и исте су и раздвојене на графичком прилогу, План инфраструктруре ХИДРОТЕХНИКА БР.6. Подручје обухваћено овим Регулационим планом има изграђен сепаратни систем прикупљања и одвођења отпадних вода. У погледу одводње отпадних вода разматрано подручје припада колектору Транзит, који је изграђен у коридору саобраћајнице западни транзит. П о т о к П о д с т р а н а ц Поток Подстранац једним својим дијелом тангира обухват регулационог плана. Поток Подстранац је битан како за разматрано подручје тако и градски канализациони систем који гравитира оборинском колектору Транзит. Поток Подстанац се састоји од отворене регулације од улива у

33 оборински колектиор Транзит до бране, затим бране и акумулације. Акумулација има сврху прихватања и задржавања поплавног таласа од падавина и његово контролисано задржавање и испуштање у оборински колектор Транзит. Изграђена брана има следеће карактеристике: тип бране је насута са бетонским екраном са узводне стране; кота терена на дну бране је 176,50 m.n.m.,кота уливне грађевине темељног испуста 178,80 m.n.m., кота дна слапишта 174,00 m.n.m., кота круне прелива бране је 185,00 m.n.m., кота круне непреливеног дијела бране 186,20 m.n.m.; ширина тијела бране по круни је 108m., ширине преливног дијела тијела бране је 10m, висина прелива 1,2m и нагиб узводне косине тијела бране је 1:1 а низводне 1:1,4. Срачунате укупне количине воде које дотичу у акумулацију језера које се формира изнад бране износе: за десетхиљадугодишњу воду запремина дотока износи m 3 за хиљадугодишњу воду запремина дотока износи m 3 за петстогодишњу воду запремина дотока износи m 3 Велике воде за димебзионисање евакуационих органа износе: десетхиљадугодишња велика водa Q=39,40 m 3 /sek хиљадугодишња велика водa Q=30,00 m 3 /sek петстогодишња велика водa Q=26,40 m 3 /sek стогодишња велика водa Q=20,30 m 3 /sek Запремина ретензионог простора (језера узводног дијела акумулације изнад бране Подстранац), до коте прелива 185 m.n.m. износи m 3, што је нешто више од срачунате количине воде коју даје хиљадугодишњи поплавни талас а незнато мање од срачунате количине воде коју даје десетхиљадугодишњи поплавни талас Електрoенергетика У обухвату измјене дијела предметног регулационог плана напајање објеката електричном енергијом остварено је из примарне напојне трафостанице ТС 110/20kV Бањалука III преко два 10(20)kV кабла који су положени од ТС Бањалука III до дистрибутивних ТС 10(20)/0,4kV смјештених у обухвату предметног плана. Један кабл је положен од ТС 110/20kV Бањалука III до ТС2 а други од ТС 110/20kV Бањалука III до ТС4. Средњенапонска мрежа изведена је у облику затвореног средњенапонског прстена чиме је омогућено двострано напајање дистрибутивних трафостаница. Трафостанице које напајају потрошаче на предметном обухвату су слободностојеће типске 10(20)/0,4 kv или су смјештене у објекте и напојене су 10(20)kV кабловима. Постојеће трафостанице немају значајних резерви за прикључење нових потрошача. На локалитету предметног обухвата постоји шест изграђених дистрибутивних трафостаница: ТС 1, 10(20)/0,4kV, снаге 2х1000 kva ТС 2, 10(20)/0,4kV, снаге 2х1000 kva ТС 3, 10(20)/0,4kV, снаге 2х1000 kva

34 ТС 4, 10(20)/0,4kV, снаге 2х1000 kva ТС 5, 10(20)/0,4kV, снаге 3х1000 kva ТС Раде Марјанца, 10(20)/0,4kV, снаге 630 kva Средњенапонска 10(20)kV мрежа изведена је подземним средњенапонским кабловима а трасе су приказане на графичком прилогу План енергетске и телекомуникационе инфpаструктуре. Разводна НН мрежа изведена је као кабловска подземна мрежа. Постоји изведена расвјета саобраћајница у зони обухвата коју је потребно уобзирити, реконструисати и модернизовати, те по потреби прилагодити профилу саобраћајница. Израда предметног плана је, у складу са Законом о уређењу простора, вршена уз сарадњу и усаглашавање ставова са надлежним представницима ЗДП "ЕЛЕКТРОКРАЈИНА" РЈ Електродистрибуција Бања Лука (Допис од године број протокола 1698), а због непостојања ажурног катастра подземних електроенергетских инсталација, приликом извођења радова обавезно обезбиједити присуство њихових овлаштених представника Телекомуникације Телекомуникациона мрежа представља јединствен техничко-технолошки систем за пренос свих видова информација. Телекомуникациона инфраструкура је изведена подземно и пролази кроз рубни западни, јужни и централни дио обухвата ка медицинском центру, и као таква не задовољава све потребе за планираним садржајима у обухвату регулационог плана. У објекту нуклеарне медицине и техничком блоку смјештена је АТЦ, до које су каблови положени кроз коридоре предметног објекта. Стање телекомуникационе инфраструктуре је дато у графичком прилогу План енергетске и телекомуникационе инфpаструктуре. Израда предметног плана је, у складу са Законом о уређењу простора, вршена уз сарадњу и усаглашавање ставова са надлежним предузећем Телекомуникације РС АД Бања Лука, Дирекција за технику Функција планирања и изградње, те је закључено да је потребно уобзирити постојеће стање телекомуникационе инфраструктуре, као и предвидјети трасу за телекомуникациону инфраструктуру за планиране објекте (Допис од године број /15). Због непостојања ажурног катастра подземних телекомуникационих инсталација, приликом извођења радова обавезно обезбиједити присуство њихових овлаштених представника Топлификација Простор обухваћен Измјеном регулационог плана нема изграђене термоенергетске инсталације (вреловод или топловод) градског топлификационог система. Објекти комплекса УКЦРС-а имају вреловодну мрежу за загријавање из система даљинског гријања постојеће котловнице. Котлови у котловници као гориво користе мазут. Инсталисана су 2 котла за производњу засићене водене паре надпритиска 10 bara сваки капацитета 6000 kg/h (снага горионика око 4,5 МW), те 3 вреловодна котла за гријање сваки капацитета сваки 4,5 MW. Температурни режим вреловодне мреже је 130/90 о C, инсталације у старим објектима су на режиму 90/70 о C, а у новим 80/60 о C. Постојећи објекти су снабдијевени топлом потрошном водом,

35 хладном водом за климатизацију, врелом водом за гријање и паром цјевоводима који се воде видно подземним коридорима у два нивоа -1 и -2. За хлађење се користе и локални хладњаци ваздуха по просторијама (клима уређаји). Постојећи објекат Родитељска кућа има индивидуално гријање/хлађење топлотном пумпом капацитета гријања 31,5 kw и хлађења 28 kw. На простору овог обухвата има доста објеката (објекти УКЦРС -а) старије градње који имају низак степен енергерске ефикасности. Постојећи и планирани објекти у обухвату овог плана су углавном објекти УКЦРС -а и образовне установе (факултет и средња школа), те родитељска кућа и црква са парохијским домом. Због боравка људи у овим просторијама исте је потребно загријавати у зимском периоду а хладити у љетном периоду. Постојећи објекти (објекти УКЦРС -а) су већим дијелом старија градња коју карактерише лоша термичка заштита и пропусност столарије па се може рећи да је систем гријања неповољан са становишта рационалне потрошње енергије и ниске енергетске ефикасности. При реконструкцији постојећих и пројектовању нових објеката примијенити све техничке захтјеве за рационалну потрошњу енергије и топлотну заштиту објеката. Постојећи и планирани објекти у комплексу УКЦРС -а се грију из постојеће котловнице која као гориво користи мазут. Како је УКЦРС велики потрошач енергије, мазут као гориво није економично рјешење и производи велику количину штетних гасова. Опрема у котловници је застарјела. Осим тога топлотни конзум постојећих и планираних објеката у комплексу превазилази тренутни капацитет котловнице па се треба планирати реконструкција и проширење котловнице. Основни проблеми за топлификацију како самог УКЦРС -а тако и осталих објеката у обухвату су високи инвестициони трошкови дистрибутивног система (вреловод, топловод, топлотне подстанице ) и опреме у котловници. Како УКЦРС захтијева велику количину енергије за хлађење, коришћење локалних хладњака (клима уређаја) по просторијама је такође неекономично. 17. Заштита животне средине Оцјена стања у животној средини се врши на основу резултата континуираног праћења параметара квалитета, постојећих анализа, студија, теренског увида, као и теоријских и практичних метода, а све са циљем утврђивања мјера заштите и других одговарајућих рјешења. Оцјена стања животне средине на одређеном простору се може вршити на основу појединачних анализа основних елемената животне средине, при чему се користи методологија заснована на разматрању вриједности карактеристичних параметара за дати елемент, а које истовремено представљају резултат негативних утицаја на животну средину из постојећих извора онечишћења и као такве упућују на тренутно стање у околини. Предметни простор се налази у западном дијелу града Бањалука и у непосредном је контакту са градским саобраћајницама. Шире подручје обухвата је изграђено једнопородичним објектима у функцији становања, те објектима с пословним просторима услужних дјелатности. У обухвату Измјена регулационог плана су изграђени објекти у функцији пружања здравствених услуга, као и потребни пратећи објекти опште намјене (хелиодром, инфраструктурни објекти, саобраћајнице, паркинзи и сл.). Снабдијевање потрошача питком и санитарном водом унутар граница Плана, врши се путем градског водоводног система. Одводња отпадних вода (санитарних и технолошких) и онечишћених атмосферских вода се врши помоћу постојећег канализационог система Града

36 Бањалука. Снабдијевање електричном енергијом се врши путем постојећег електродистрибутивног система. У функцији задовољавања потреба болничког комплекса топлотном енергијом, на овом простору је изграђен систем даљинског загријавања интерног типа са одговарајућом јединицом за производњу топлотне енергије - котловница. Имајући у виду намјену изграђених објеката у простору, као и локацију предметног обухвата могуће је идентификовати различите изворе негативног утицаја на животну средину. Доминантан утицај на квалитет ваздуха унутар обухвата Плана остварују контактне саобраћајнице и јединице за производњу топлотне енергије. Поред тога, квалитет ваздуха у великој мјери одређују климатске карактеристике и укупне имисионе вриједности полутаната ширег ваздушног поља Града Бањалуке. Према вриједностима загађујућих материја, одређена je категорија квалитета ваздуха на локацији Паприковац у Бања Луци, према којој се ваздух може окарактерисати као чист или незнатно загађен, гдје нису прекорачене граничне вриједности нивоа ни за једну загађујућу материју у години (I категорија). Табела бр. : Категорија квалитета ваздуха за годину према средњим годишњим вриједностима параметара квалитета и броју дана са прекорачењем дневних ГВ Мјерно мјесто SO2 μg/m³ NO2 μg/m³ PM10 μg/m³ CO mg/m³ О3 μg/m³ Чађ μg/m³ PM2.5 μg/m³ Паприковац БЛ Оцјена квалитета ваздуха 1 Извор: РХМЗ, Извjештај о квалитету ваздуха у Републици Српској за годину, Бања Лука година Континуирана мјерења и праћења квалитета ваздуха на локацији Паприковац су обављена унутар локалне мреже мјерних мјеста у Бањој Луци (Борик, Центар), у надлежности Градске управе БЛ. Подаци су обрађени и анализирани у складу са Законом о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Српске, бр. 124/11) и Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Српске, бр. 124/12). Негативни утицаји на ваздух се огледају кроз емисију продуката сагоријевања различитих врста горива који се употребљавају у саобраћају и енергетских горива за добијање топлотне енергије. Посредан негативни ефекат се огледа у седиментацији крупнијих честица продуката сагоријевања које путем спирања атмосферским падавинама доспијевају у тло, подземне и површинске водотоке. Неконтролисано и неодговарајуће прикупљање, привремено складиштење и збрињавање чврстог отпада насталог током извођења радова на изградњи и кориштењу објеката представља један од могућих извора негативних утицаја на животну средину. Опслуживање простора услугама збрињавања комуналног и других категорија отпада вршe локално комунално предузеће и одговорна лица система за прикупљање отпада. Бука је евидентан узрочник нарушавања квалитета живота, нарочито у урбаном подручју. Највећи узрочник комуналне буке је саобраћај, те други извори као што су индустријски и угоститељски објекти и домаћинства. Табела бр. : Вриједности дневног и ноћног нивоа буке на локалцији Клиничког центра БЛ Локација мјерења Измјерене вриједности Leq db(a) Граничне вриједности Leq db(a)

37 Клинички центар дан Извор: ЛЕАП Бања Лука, године ноћ Мјерење нивоа комуналне буке на локацији Универзитетског клиничког центра је извршено за потребе израде Локалног еколошког акционог плана Бања Лука, године. Ова мјерења показују да су прекорачења нивоа буке повећана у дневним, али и ноћним терминима. 18. Биланси коришћења површина, ресурса и објеката Основни подаци о коришћењу постојећих површина, ресурса и објеката су у наставку, а детаљно је дато у табели Преглед постојећих и планираних капацитета: Површина обухвата измјене Плана...28,20 ha Бруто грађевинска површина постојећих објеката комплекса Универзитетског клиничког центра m² Укупна бруто грађевинска површина под објектима m² Степен заузетости...10,2% Коефицијент изграђености...0, Оцјена природних и створених услова Анализом постојећег стања, односно природних и створених услова добија се синтезна оцјена просторних могућности (потенцијала) и створених услова. У групи природних услова анализирани су нагиби, носивост и стабилност терена, хидрогеолошке карактеристике и сеизмичност. Што се тиче природних услова терен је условно повољан до неповољан. Код будуће изградње потребно је све радове изводити према геотехничким условима. У групи створених услова анализирана је постојећа намјена површина и инфраструктурна опремљеност. Највећи дио обухвата Плана заузима постојећи комплекс Универзитетског клиничког центра са саобраћајницама и зеленим површинама. Постојећу саобраћајну инфраструктуру чини мрежа интерних саобраћајница (приступних и сабирних) која се налази и веже за ободне саобраћајнице. Са аспекта саобраћаја нема ограничења, јер простор има приступ постојећем систему асфалтних саобраћаница. У сврху побољшања саобраћајних услова потребно је извршити мање или веће реконстуктивне захвате постојећих саобраћајница. Анализом постојећих стања хидротехничке инфраструктуре, оцјењено је да по свим наведеним аспектима хидротехничка инфраструктура није изграђена у довољном обиму како за постојеће стање изграђености тако и за додатна планска рјешења. Снабдијевање водом, у појединим улицама врши се секундарном мрежом малог профила цијеви. Канализациона мрежа није довољна изграђена како за одвођење фекалних отпадних вода тако и за одвођење површинских вода од падавина.