- нацрт Плана - БАЊАЛУКА, април 2013.год.

Transcript

1 ул. I крајишког корпуса 16, Бања Лука,, тел./факс: 051/ , тел.: 051/ ; routing@teol.net, ж.р. НЛБ Развојна банка: , ПИБ: д. о. о. Б а њ а Л у к а РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН ЗА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ УЛИЦА: МЛАДЕНА СТОЈАНОВИЋА, МИЛАНА РАДМАНА, КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ КАРАЂОРЂЕВИЋА И ТРИВЕ АМЕЛИЦЕ У БАЊАЛУЦИ (радни назив: Малта ) - нацрт Плана - БАЊАЛУКА, април 2013.год.

2 ПРЕДМЕТ: РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН ЗА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ УЛИЦА: МЛАДЕНА СТОЈАНОВИЋА, МИЛАНА РАДМАНА, КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ КАРАЂОРЂЕВИЋА И ТРИВЕ АМЕЛИЦЕ У БАЊАЛУЦИ (радни назив: Малта ) -нацрт Плана- ИНВЕСТИТОР: ГРАД БАЊАЛУКА НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: РОУТИНГ д.о.о. БАЊАЛУКА ВЕРИФИКАЦИЈА: СКУПШТИНА ГРАДА БАЊАЛУКА НА СЈЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ... УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ: МИЛИЦА ГАЗИБАРИЋ, дипл.инж.арх... НАТАША АНЂИЋ, дипл.инж.арх... ДИЈАНА СТАНКОВИЋ, дипл.инж.арх... МИЛАНА ЂУЗА, дипл.инж.арх... АДРИЈАНА ЂУМИШИЋ, дипл.инж.арх... МИЛЕНКО ЏЕВЕР, дипл.инж.сао... Мр ГОРАН МИТРИЋ, дипл.инж.ел... Mр СРЂАН РАЈАК, дипл.инж.грађ..... ВЕСНА ПЛАВШИЋ СТОЈАНОВИЋ, дипл.инж.грађ... ГОРАН ПАШИЋ, дипл.инж.маш... АНА ЈАНКОВИЋ, грађ.тех... Д И Р Е К Т О Р... В У К С У Б О Т И Ћ, дипл.инж.грађ. 2

3 С А Д Р Ж А Ј: I II ОПШТИ ДИО ТЕКСТУАЛНИ ДИО А) УВОДНИ ДИО Б) АНАЛИЗА И ОЦЈЕНА СТАЊА В) ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА Г) КОНЦЕПТ (ПРОГРАМ) ПЛАНА Прилог: Табела валоризације постојећег грађевинског фонда III ГРАФИЧКИ ДИО 1. Геодетска подлога постојеће стање Р = 1:1000 1а. Валоризација постојећег грађевинског фонда Спратност и намјена објеката - Р = 1:1000 1б. Валоризација постојећег грађевинског фонда Бонитет објеката - Р = 1:1000 1в. Постојећа намјена површина Р = 1:1000 1г. Функционална организација постојеће јавне инфраструктуре Р = 1: Карта власничке структуре Р = 1: Инжињерско геолошка карта Р = 1: Извод из Урбанистичког плана Грана бањалуке из 1975.г. Р = 1: а. Извод из регулационог плана План просторне организације Р = 1: План просторне организације Р = 1:1000 5а. План намјене површина Р = 1: План организације зона јавног коришћења и инфраструктуре - Синтезна карта - Р = 1: План саобраћаја и нивелације Р = 1:1000 7а. План подземних гаража Р = 1: План инфраструктуре хидротехникa Р = 1: План инфраструктуре електроенергетика и телекомуникације Р = 1: План инфраструктуре топлификација и гасификација Р = 1: План уређења система зелених површина Р = 1: План грађевинских и регулационих линија Р = 1: План парцелације - површине и бројеви Р = 1: а. План парцелације ломне тачке и фронтови Р = 1: Карта рушења Р = 1:1000 3

4 I ОПШТИ ДИО 4

5 II ТЕКСТУАЛНИ ДИО 5

6 А. УВОДНИ ДИО 6

7 I УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Изради предметног Регулационог плана приступило се након што је Скупштина Града Бањалука на сједници одржаној год. донијела Одлуку о изради ревизије Регулационог плана за простор између улица: Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице у Бањалуци (Сл.гл. Града Бањалука 20/11). Уговор о изради Плана закључен је дана год. између наручиоца Града Бањалуке и предузећа Routing д.о.о. као извршиоца. Након анализе просторно-планске документације и стања објеката и инфраструктуре на овом простору, те констатације да дужи временски период није било градње објеката и да је важећи Регулациони план за предметни простор понудио рјешења која махом нису реализована од времена доношења Плана до данас, те да би простор требало сагледавати у складу са новим друштвеним и економским условима, предложено је да се донесе одлука о приступању изради ревизије постојећег Регулационог плана за предметни простор. Нацрт плана презентован је и усвојен на 53-ој Сједници Скупштине Града Бања Лука, одржаној год. Усвојени Нацрт плана изложен је на јавни увид у трајању од 30 дана, и то у периоду од године. Након јавног увида, а у законом прописаном року, године, одржана је стручна расправа, на којој је презентован концепт Плана, као и Приједлог плана проистекао из анализе достављених примједби, приједлога и сугестија у току јавног увида. Сви подносиоци примједби писмено су обавијештени о ставу Носиоца израде о упућеним примједбама у складу са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу ( Сл.Гл.РС бр. 55/10). На основу прихватања одређеног броја достављених приједлога, мишљења и примједби, пристиглих у току јавног увида, у одређеним дијеловима обухвата План је значајно измјењен, те је као такав поново изложен на јавни увид. Дакле, у складу са Законом о уређењу простора и грађењу, План је изложен на поновни јавни увид у трајању од...до..., а с обзиром на велики број пристиглих примједби у току првог јавног увида, на основу којих је, у појединим сегментима, значајније промијењен концепт Плана у односу на онај који је први пут изложен на јавни увид. Скупштина Града усвојила је ревидовани План на сједници одржаној... Просторни обухват Плана дефинисан је улицама Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице. Укупна површина простора у обухвату износи 13.34ha. Регулациони план је резултат заједничког рада носиоца припреме и носиоца израде Плана у процесу припреме и израде Плана. Програмским смјерницама, које је носилац припреме благовремено доставио носиоцу израде Плана, остварено је активно учешће Града и заинтересованих субјеката у изради овог планског документа, као и кроз процедуру јавног увида и стручних расправа кроз које је План прошао, а све у циљу продуковања што комплетнијег и квалитетнијег документа који ће имати практичну и оперативну вриједност. 7

8 План је садржајно и методолошки усклађен са одредбама Закона о просторном уређењу и грађењу («Сл.гл.РС» 55/10) и Правилником о садржају, начину израде и доношења докумената просторног уређења («Сл. гл.рс» 59/11). Планом се одређују генерални урбанистичко - технички услови и смјернице, које ће бити подлога за израду детаљних урбанистичко-техничких услова за сваки појединачни објекат, укључујући и све видове инфраструктуре. Планска рјешења су конципирана довољно флексибилно да омогуће различите архитектонске интерпретације у обликовању простора и висок квалитет у пројектовању, грађењу и реконструкцији. За потребе израде ревизије Плана извршено је ажурирање геодетске подлоге (од стране предузећа ГЕОПУТ д.о.о. Бањалука, у децембру 2011.г.), те су на тај начин прибављени ажурни подаци о стању изграђености на терену, као и основне карактеристике нивелације терена у размјери 1:1000, на којима су даље вођене све активности везане за израду ревизије Плана. II ПОДАЦИ О ПЛАНИРАЊУ 1. ИЗВОД ИЗ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА Према Закону о уређењу простора, просторно уређење као цјеловито старање о природној и изграђеној средини, усмјерава се одговарајућим плановима. Регулациони план, као проведбени документ, има основу у развојном плану вишег реда, а када се ради о Бања Луци, то је Урбанистички план Бањалуке из године, који је утврдио опште и посебне циљеве урбаног развоја и основну концепцију урбаног развоја Града. Према Урбанистичком плану Града Бањалуке подручје обухваћено овим Регулационим планом је дефинисано сљедећим функцијама: градски и реонски центри и становање преко 200ст/ha. Карактер ове намјене површина је генерално задржан и у овом планском документу. 2. ОБАВЕЗНОСТ ДОНОШЕЊА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА Законом о уређењу простора и грађењу је регулисано за која подручја су општине и градови обавезни да донесу регулационе планове. У члану 26. је дефинисано да се регулациони план доноси за претежно изграђена урбана подручја, као и за подручја од општег интереса јединице локалне самоуправе за развој привреде или изградњу објеката друштвене инфраструктуре, на основу кога се приступило изради ревизије регулационог плана за предметни простор. 3. ВАЖЕЋИ РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН Важећи регулациони план на подручју израде предметног Плана је Регулациони план за простор између улица Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице Бања Лука. 4. ОДЛУКА О ИЗРАДИ РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА Изради ревизије Регулационог плана за простор између улица: Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице у Бањалуци приступило се на основу Одлуке о изради ревизије регулационог плана, коју је Скупштина града Бањалуке донијела на сједници одржаној дана год. («Сл.гл. Града Бањалуке» бр. 20/11). 5. ПЛАНСКИ ПЕРИОД Плански период одређен је Одлуком о приступању изради Плана, као период од 10 година. 8

9 6. ПРОСТОРНА ЦЈЕЛИНА Просторни обухват Плана је дефинисан одлуком о изради, а обухвата простор ограничен улицама: Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице. Укупна површина коју обухвата подручје Плана износи око хектара. 7. НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ И НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА Одлуком о изради ревизије Регулационог плана за простор између улица: Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице у Бањалуци, за носиоца припреме Плана је одређена Градска управа - Одјељење за просторно уређење. Носилац израде Плана је, према уговору склопљеном са Градом Бања Лука од године, предузеће Routing д.о.о. Бањалука. 8. РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА Радни тим за израду ревизије Плана је у комплетном саставу радио и наведен је у уводном дијелу елабората. Комплетност тима је омогућила да се ревизија Регулационог плана обради мултидисциплинарно и на тај начин постигне рјешење које може да испуни захтјеве. 9. ПОДАЦИ О УСАГЛАШЕНОСТИ СТАВОВА СА ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА ИЗ ЧЛАНА 32. ЗАКОНА У току израде овог Плана сагледани су програмски елементи, снимљене су промјене на терену и израђена и анализирана варијантна рјешења, која доприносе изради квалитетнијег рјешења. У току израде преднацрта Плана од Носиоца припреме Плана достављена су мишљења надлежних институција, у складу са Законом. Преднацрт плана презентован је на стручној расправи одржаној г. у просторијама Административне управе Града Бањалука, када су од стране присутних представника Административне управе и надлежних институција исказане одређене примједбе и сугестије на преднацрт плана. У складу са примједбама и сугестијама извршене су, од стране Носиоца израде, додатне анализе простора и његових могућности и ограничења, а затим сагледане и све додатне могућности организације простора, те у складу с тим усвојена рјешења која су саставни дио нацрта Плана. 10. НАЦРТ ПЛАНА Дана године Скупштина Града Бањалука, на 53-ој сједници, усвојила је Нацрт ревизије Регулационог плана за простор између улица: Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице у Бањалуци, који је као такав изложен на први јавни увид. Нацрт Плана који је изложен на поновни јавни увид је усвојила Скупштина Града Бањалука, дана ЈАВНИ УВИД И СТРУЧНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ИЗМЈЕНА ПЛАНА Први јавни увид у нацрт ревидованог Плана је, у складу са Одлуком о усвајању нацрта плана, организован у трајању од 30 дана, у временском периоду од год. до год., на сљедећим локацијама: - носилац припреме плана - у згради Административне управе Града Бањалука, Трг Српских владара 1, - носилац израде плана - Роутинг д.о.о. Бања Лука, Улица I Крајишког корпуса бр. 16 и - мјесна заједница Росуље. 9

10 У току јавног увида, на нацрт Плана стављено је 198 примједби (мишљења и сугестија), уписом у приложене свеске или у форми дописа, које су достављене носиоцу израде Плана. Примједбе су сагледане од стране носиоца израде Плана, те су на основу основаних примједби извршене корекције планских рјешења. За дјелимично прихваћене и неприхваћене примједбе су дата детаљна образложења, док су за прихваћене примједбе дати само краћи коментари. Због великог броја пристиглих примједби и њиховог карактера, примједбе се могу груписати у двије цјелине проистекле из анализе адреса подносиоца примједби: - примједбе становништва чије су адресе становања, односно парцеле, у оквиру обухвата Плана; - примједбе становништва изван обухвата Плана. Од укупног броја примједби 85 је лоцирано на простору обухвата Плана и 9 у рубној зони обухвата Плана (локације представљају границу са предметним обухватом уз улицу Краља Петра 2. Карађорђевића) укупно 94 примједбе, док су остале примједбе грађана са локацијама у ужем и ширем окружењу, у највећој мјери са адресом становања у МЗ Росуље, а односе се на неколико тема које се у највећој мјери прожимају (ободне саобраћајнице, зеленило, типологија грађења, становништво и сл.) -104 примједбе. Од укупног броја примједби, њих само 57 се односи на конкретне локалитете, жеље и потребе становништва, 4 примједбе су примједбе група грађана, 3 су пристигле од стране савјета МЗ Росуље, 2 примједбе су без текстуалног дијела, док су остале примједбе тзв. уопштене примједбе и исказују незадовољство становништва због саобраћаја, зеленила, начина планиране изградње и сл. Након јавног увида, а у складу са законском регулативом, дана године, одржана је стручна расправа, која је имала карактер јавне расправе на којој су осим представника носиоца припреме и носиоца израде Плана, присуствовали и грађани заинтересовани за предметни дио града, који су у току расправе постављали питања, те давали своје коментаре, примједбе и сугестије. Носиоцу израде Плана је достављен тонски запис са одржане стручне расправе, те је носилац израде Плана дао свој став на питања и констатације грађана. Такође, с обзиром на квалитет достављеног снимка, обрађени су и неки сегменти који нису јасно уочени на достављеном тонском запису, али су свакако били тема стручне расправе. У складу са Законом о уређењу простора и грађењу, План је изложен на поновни јавни увид у периоду од...до..., а с обзиром на то да је, у складу са великим бројем примједби достављених у току првог јавног увида, концепт Плана, у појединим сегментима, значајно коригован у односу на онај који је изложен у току првог јавног увида. Поновни (други) јавни увид у нацрт ревидованог Плана је, у складу са Одлуком о усвајању нацрта плана, организован у трајању од... дана, у временском периоду од... до..., на сљедећим локацијама: - носилац припреме плана - у згради Административне управе Града Бањалука, Трг Српских владара 1, - носилац израде плана - Роутинг д.о.о. Бања Лука, Улица I Крајишког корпуса бр. 16 и - мјесна заједница Росуље. Као интегрални дио Плана су уврштени сви закључци Комисије за просторно уређење Скупштине града. 12. ПРИЈЕДЛОГ ПЛАНА У приједлог Плана уграђене су примједбе и приједлози са јавног увида, након чега су приједлог Плана утврдили носилац припреме и Градоначелник, те га поднијели Скупштини града на усвајање. План је усвојен на сједници Скупштине Града Бањалука одржаној... 10

11 13. ПРЕГЛЕД ИНФОРМАЦИОНО-ДОКУМЕНТАЦИОНЕ ОСНОВЕ Као информационо-документациона основа су кориштени сви до сада израђени планови, који на било који начин имају везе са предметним простором, који обухватају предметни простор или га тангирају. 11

12 Б. АНАЛИЗА И ОЦЈЕНА СТАЊА 12

13 I ПРОСТОРНА ЦЈЕЛИНА 1. ТЕРИТОРИЈА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ Локалитет просторног обухвата предметног Плана, чије границе чине улице: Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице, налази се на око један километар сјеверно од најужег градског центра. Терен је на укупном простору релативно раван, са просјечном нивелетом 160 м.н.в. 2. МЈЕСТО, НАМЈЕНА И УЛОГА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ У УРБАНОМ ПОДРУЧЈУ Предметни простор се налази на око један километар сјеверно од најужег градског центра, у контактној зони са градским парком Младен Стојановић и саобраћајно је наслоњен на главну градску лонгитудиналу. Изграђен је стамбеним, стамбено-пословним и пословним објектима различите структуре, категорије и година изградње, углавном стања и архитектонског обликовања непримјереног за предметни простор, с обзиром на његов значај и атрактивност. Посебност предметног простора чини близина и природни амбијент градског парка и улични дрвореди на потезима улица Младена Стојановића и Краља Петра II Карађорђевића. 3. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ И ОСНОВНЕ ФИЗИЧКЕ СТРУКТУРЕ 3.1. Типологија изградње Предметни просторни обухват има започету, али не и до краја реализовану блоковску структуру. Према облицима физичке структуре, подручје је изразито хетерогено, а у смислу намјене релативно хомогено, будући да је готово комплетно подручје намијењено за поједине видове становања са тачкасто распоређеним објектима пословне намјене. Уз улицу Младена Стојановића налазе се остаци традиционалне архитектуре девастиране бројним интервенцијама на постојећим објектима. У оквиру низа накнадно су вршене интервенције савремене градње, што је довело до изразите некохерентности уличног фронта. У зони према уици Краља Петра II налазе се квалитетнији објекти индивидуалне стамбене градње, а завршетак ове улице представља групација стамбених зграда ниже спратности, које представљају засебан амбијент, са одређеним квалитетима које је потребно задржати. Средишњи дио блока је већим дијелом неизграђен или је на неколико мјеста извршена градња објеката вишепородичног становања, који представљају зачетке реализације важећег регулационог плана, али са постојећим окружењем дјелују неусклађено. Према улици Триве Амелице изразито је некохерентна грађевинска структура девастирана додатно доградњама и непланским интервенцијама на објектима, те претварањем приземља у пословне дјелатности неадекватног изгледа. Овај улични фронт додатно је нарушен непостојањем тротоара уз коловоз. Релативно квалитетан амбијент, који има тенденцију да се развије у зону елитног становања, представљају објекти уз улице Лазаричка и V козарске бригаде. 13

14 3.2. Постојећа регулација Постојећа регулација простора у смислу односа јавних према приватним површинама детерминисана је спољашњом линијом тротоара према приватним парцелама. Однос постојећих грађевинских праваца у односу на регулацију је такав да се у улици М. Стојановића постојећа грађевинска линија поклапа са регулационом, док је код осталих улица повучена у односу на регулациону у просјеку за 6 10м Валоризација постојећег грађевинског фонда Детаљним увидом на терену извршена је валоризација постојећег грађевинског фонда како би се установили подаци о постојећем фонду у смислу намјене, спратности, бонитета, површина под објектима и њихове бруто грађевинске површине, те стекао увид у опште стање фонда. Валоризација показује да се највећи дио обухвата користи за стамбену намјену, у објектима просјечне спратности П+1, док је бонитет објеката најчешће средњи, са изузетком фронта према улици М. Стојановића, гдје је у већем броју случајева лош и непримјерен локалитету. У прилогу су дате табеле валоризације грађевинског фонда из које су кориштени подаци за израду карата: Валоризција постојећег грађевинског фонда намјена и спратност и Валоризција постојећег грађевинског фонда стање објеката Власничка структура и постојећа парцелација На основу доступних података формирана је карта власничке структуре, која има информативни карактер и као таква не може бити релевантна за израду детаљних урбанистичко-техничких услова, али даје уопштену слику о власничкој структури земљишта у оквиру обухвата Плана. Највећи дио земљишта у оквиру обухвата Плана је у приватном власништву. Увидом у катастарску парцелацију земљишта установљено је да је иста изразито уситњена на највећем дијелу обухвата. Основни проблем представљају изразито уске, а издужене парцеле према улици М. Стојановића, док према улици Краља Петра II и улици триве Амелице парцеле имају пропорционалнији облик, те представљају квалитетнији основ за будућу градњу Постојећа намјена површина и заступљеност јавних садржаја Приказ постојеће намјене површина према зонама примарно намијењеним за одређену функцију приказан је на графичком прилогу: Постојећа намјена површина. 14

15 На графикону бр. 1 приказана је заступљеност појединих намјена у оквиру обухвата. Графикон бр Становање У простору обухвата Плана је заступљено вишепородично и једнопородично становање, високих и средњих густина и различитих типолошких форми и стандарда становања. Уз улицу Триве Амелице и Краља Петра II Карађорђевића егзистирају површине индивидуалног становања, а уз улицу Младена Стојановића низ стамбено-пословних објеката. Објекти индивидуалног становања углавном задовољавају основне урбанистичке нормативе, претежно су доброг стања и стања хортикултурне уређености парцеле. Посебан утисак оставља низ стамбено-пословних објеката уз улицу Младена Стојановића. Зграде су различите спратности, махом лоше бонитетне категорије и чине испрекидан низ уличне фасаде потпуно непримјерене за главну градску саобраћајницу. Пословне дјелатности које се обављају у приземљима ових објеката угрожавају пјешачке токове и амбијент паркирањем возила на зеленим и пјешачким површинама. Може се рећи да је предметни простор намијењен првенствено становању, те да површине по намјени нису издиференциране нити организоване на начин који би задовољио комплексне функције у простору. Густина изградње је неравномјерна, са ниским коефицијентом изграђености Пословне и привредне дјелатности Као цјелина која се издваја, а припада овој групи садржаја, је постојећи објекат Аутосервиса. Преостале површине, посебно у унутрашњости обухвата, чине баште и неуређене површине на којима егзистирају помоћни објекти и привремени пословни објекти (стакленици, складишта, аутопраонице и сл.). Објекат Аутосервиса егзистира дужи низ година, дјелимично је дограђиван и стање зграде се може оцјенити стањем неодржавања и опште запуштености. Велики број помоћних и монтажних објеката у којима се обављају услужне и трговачке дјелатности допуњава утисак неуређености простора. 15

16 Сви релевантни подаци о постојећим објектима приказани су у табелама валоризације грађевинског фонда Јавне службе и друге друштвене дјелатности У оквиру обухвата нису забиљежени садржаји јавних служби. У оквиру постојећих објеката (или њихових дијелова) мјестимично су распоређени садржаји типа поште, те садржаји комерцијалног типа који имају улогу обезбјеђења потребних друштвених дјелатности, типа: дјечије установе, амбуланте, админситративни садржаји. Дистрибуција ових садржаја приказана је на графичком прилогу: Функционална организација постојеће јавне инфраструктуре Спорт и рекреација У оквиру обухвата нису забиљежени садржаји везани за спорт и рекреацију 3.6. Биланс стања изграђености и кориштења простора Према валоризационој основи постојећег стања, у простору обухвата Плана, установљени су сљедећи урбанистички параметри: БИЛАНС СТАЊА (P = m² ha) УКУПАН БГП ПОСТОЈЕЋИХ ОБЈЕКАТА: m 2 БГП пословања m 2 БГП помоћних објеката m 2 БГП становања m 2 укупна површина под објектима m 2 Коефицијент изграђености Коефицијент искоришћености Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст. јед.) Густина становања стан./ha П под објектима / П обухвата 0.23 (23%) укупан БГП / П обухвата 0.51 БГП становања / 70 m x /

17 4. ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 4.1. ИНЖИЊЕРСКО-ГЕОЛОШКИ УСЛОВИ Клима Климатски услови се могу сматрати идентичним онима који важе за шире градско подручје, са основним карактеристикама које слиједе у наставку текста. На подручју Бања Луке влада умјерено - континентална клима. Темпратура ваздуха, као фактор климата, има више параметара. Најкарактеристичнији параметри који су релевантни за просторно и урбанистичко планирање су : средња годишња температура је 10,6 C, средње мјесечне температуре са вриједностима између 0,4C у јануару и 20,6C у јулу мјесецу, апсолутни максимум од 41,4 C, апсолутни минимум од 27,4C забиљежен је 5. фебруара год, појава првог мраза у јесен може се очекивати у просјеку од 12. Октобра, а појава посљедњег у прољеће 21. априла, релативна влажност ваздуха је 79 (јесен и зима имају високе вриједности влажности), средња годишња облачност износи 6,3 десетина застртости неба облацима, годишње сијање сунца износи 1777 сати у просјеку (дневно трајање осунчаности износи 4,9 сати) - годишње просјечно падне 1046 mm талога, вјетрови дувају из свих праваца, а најчешћа појава вјетра је из сјеверног квадранта. Највећи интензитет имају вјетрови из јужног квадранта Инжињерско-геолошки подаци Рељеф Простор у оквиру обухвата предметног Плана се налази у сјеверном дијелу Бањалуке, на пространој терасној равни ријеке Врбас. Апсолутне висине природног терена су око 160 м Геолошки састав и грађа терена Површински дио терена изграђују квартарне пролувијално-алувијалне наслаге које чине суглине, супјесци рјеђе шљунковита тла, дебљине до 5м, а леже преко ријечних шљункова дебљина такође око 5м. Испод претходно наведених квартарних наслага налазе се неогене лапоровито-глиновите наслаге велике дебљине, тектонски поремећене (убране и расједнуте) Инжињерско-геолошки подаци У природним условима предметно подручје је стабилно. Тло до дубине око 5м чине суглине слабије консолидоване са органским примјесама слабо водонепропусне. Дубље шљунковите наслаге су добро консолидоване, грубо порозне, добро водопропусне, добро сложене. По подацима Геомеханичке карте урбанистичког подручја Бањалуке размјере 1: орјентационо, дозвољено оптерећење темељног тла за дубину 2м и ширину темељне траке 1м δдозв = kn/м2. Ниво подземне воде је на апс. висини м (на дубини 4-6 м). 17

18 Сеизмолошки подаци Према микросеизмичким испитивањима овај терен се налази у зони сеизмичког интензитета (MSK-64) = IX сеизмички коефицијент Кs износи 0,05. За објекте са сложеним и специјалним конструктивним системима сеизмички коефицијент Кs треба одредити на основу детаљних испитивања динамичких карактеристика локације и објеката ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ Општи еколошки услови Према еколошко вегатациjској рејонизацији БиХ (Стефановић et al), градско подручје Бања Луке се налази у припанонској области односно сјеверозападно босанском подручју. Подручје Града се карактерише умјерено континенталном климом, са знацима утицаја атланске (западна варијанта панонске климе). Средња годишња температура износи 10.6 C, а средња годишња количина падавина 1060 mm. У вегетационом периоду који траје 195 дана падне 560 mm падавина. Индекс климе (Im) износи 9, што по Торнтвајту значи субхумидну влажнију климу. На развој земљишта на предметном обухвату утицали су ранији режими плављења Врбаса, као и бујичних потока са Петрићевца, прије свега Постранца /који је касније и регулисан/, тако да се говори о земљиштима типа флувисола. Ова земљишта су коришћена у прошлости као пољопривредна, да би каснијим ширењем града претежно била претворена у грађевинско. Исконска вегетација овог подручја била је представљена шумама лужњака и граба /Carpino betuli Quercetum roboris/. Антропогеним утицајем, ова земљишта су најприје претварана у плодна пољопривредна земљишта, а касније, ширењем града у грађевинско земљиште, са фрагментима воћњака у унутрашњости обухвата. Стање зелених површина Дрвореди Подручје обухвата тангирају два дрворедна правца у Бањалуци: дрворед у Улици Младена Стојановића, као и дрворед у Улици краља Петра II. Ријеч је о елементима градског зеленила који чине костур цијелог система и од непроцјењивог су еколошког и амбијенталног значаја за град. Дрворед у улици Младена Стојановића je подигнут године, одмах након доласка Аустроугарске монархије на ове просторе и представља сјеверни крак велике алеје. Као доминантне врсте појављују се кестен (Aesculus hippocastanum) и сребрна липа (Tilia argentea), карактеристичне врсте за градске дрвореде. Нажалост, двро кестена је у критичном стању усљед агенса абиотичке (збијеност земљишта, аерозагађење) и биотичке природе. Од патогена, на скоро свим старим стаблима регистрована је појава опасног гљивичног обољења Guinardia aesculi и минера кестеновог листа Cameraria orchidella. Ова опасна конексија довела је до значајног сушења кестена у граду и довела у питање његов опстанак уопште. На липама су такође примјећена оштећења, али у знатно мањој мјери него на кестену. Од осталих врста у овом дрвореду констатовани су стаблимично јавор негундовац (Acer negundo), као непожељна врста у градским екосистемима, због изузетно агресивног ширења. Услови земљишта, који су анализирани године говоре о великој збијености земљишта, дефициту азота, и добром снабдјевеношћу калијем и фосфором. У протеклом периоду извршено је орезивање цијелог дрвореда, које је због нестручног захвата додатно погоршало стање. 18

19 Дрворед у улици Краља Петра II Карађорђевића формиран је почетком 60 их година прошлог вијека са двоструким обостраним низом стабала. У структури дендрофонда пајавац (Acer negundo) учествује са 90 %. Друга по заступљености је сребрна липа (Tilia argentea), док су у дрвореду стаблимично констатована стабла јавора (Acer pseudoplatanus), млијеча (Acer platanoides), каталпе (Catalpa bignonioides), кестена (Aesculus hippocastanum) и платана (Platanus x acerifolia). Стабла у улици Краља Петра II Карађорђевића су највећим дијелом засађена у двије зелене траке (потпуно девастиране), а један број је у здјелицама у асфалту. Многобројна механичка оштећења стабала (прије свега од удара возила), затим неадекватне радње у самом профилу (бетонирање, и сл) довела су до значајне деградације здравственог стања и декоративности дрвореда. Специфичност овог дрвореда је и присуство значајних фитопатолошких оболења на негундовцу, што у другим дијеловима града није случај. Потребно је нагласити да је јавор негундовац у Студијама о здравственом стању градских дрвореда из 1979 и 2000 оцијењен као непожељна врста у дрворедима и да је потребна замјена ове врсте, која се у значајнијој бројности у Бањалуци појављује још у Улици Степе Степановића. Блоковско зеленило Ова категорија зеленила присутна је на на западном дијелу обухвата /авијатичарске зграде/, у виду 8 плоха између објеката, који се налазе на различитом степену уређености, али од изузетног еколошког, амбијенталног и социолошког значаја за становнике насеља, са појединим стаблима старијим од 50 год. Приватна дворишта Овај вид зеленила по обиму представља и најзаступљенију категорију у систему зеленила обухвата, гдје се по квалитету издвајају дворишта уз Улицу Краља Петра II, V козарске бригаде и Лазаричке. Ријеч је углавном о старим двориштима, гдје су заступљени многобројни вртноархитектонски елементи и све категорије зеленила у зависности од склоности самих власника. 5. КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ И УРЕЂЕНОСТ ПРОСТОРА 5.1. САОБРАЋАЈ Простор који се налази у обухвату предметног Регулационог плана смјештен је у сјеверном дијелу ужег урбаног подручја Града Бања Лука, и налази се у оквиру мјесне заједнице Росуље. Омеђен је улицама краља Петра II, Триве АмелицеМладена Стојановића и Милана Радмана. У оквиру предметног обухвата егзистирају улице Лазаричка, те улица V козарске бригаде, те три огранка улице Краља Петра II Карађорђевића. Слика 1: План града на подручју обухвата регулационог плана 19

20 Улице др Младена Стојановића, краља Петра II, Лазаричка и V козарске бригаде су улице које се пружају у правцу сјевер-југ, док улицe Триве Амелице, Милана Радмана и огранак Краља Петра II представљају саобраћајнице које се пружају у правцу исток запад. Улица др Младена Стојановића у постојећој мрежи саобраћајница представља примарну градску саобраћајницу, односно у њеном даљем наставку према југу (кроз улице краља Петра I Карађорђевића, Скендера Куленовића и Козарску) кичму саобраћајног система ужег урбаног подручја Града Бања Лука. Наведена улица у зони обухвата пружа се у дужини ~598m, и то између раскрсница са улицама Триве Амелице(четворокрака раскрсница) и Милана Радмана(трокрака раскрсница). Попречни профил предметне саобраћајнице састоји се од једне коловозне траке просјечне шириние 9.9m, те обостраним зеленим појасом орјентационе ширине 2m, и обостраним пјешачким стазама ширине до 5m. Претходно споменути зелени појас састоји се од дрвореда између којих су уграђене шупље бетонске плоче, преко којих се врши паркирање возила корисника пословних простора у непосредном окружењу. Коловозни застор, те пјешачке комуникације изграђене су од асфалтних материјала, те се може констатовати да је стање застора у оба случаја задовољавајућег квалитета, те испуњава услове кориштења површина. Положај предметног правца приказан је кроз слику 2. Приказ шире саобраћајне мреже у односу на обухват регулационог плана Улица Краља Петра II, представља такође примарну градску саобраћјаницу паралелну са улицом др Младена Стојановића укупне дужине ~560m, са једном коловозном траком ширине 7m, са по једном саобраћајном траком по смјеру. Поред саобраћајних трака, попречни профил улице краља Петра II, чине и зелене траке са дрворедима и пјешачке стазе. Naведена саобраћајница у зони плана налази се између раскрсница са улицама Триве Амелице и Милана Радмана, док се између ове две улице укршта са улицама Вождовачком, Милана Стевиловића, Стевана Марковића, XIV средњобосанске бригаде и Радослава Лакића, са којима чини трокраке површинске раскрснице. Поред наведеног у обухвату регулационог плана у правцу сјевер-југ пружа се и огранак улице Краља Петра II, у дужини од 141m, са једном коловозном траком и са поједном саобраћајном траком по смјеру, те обостраним пјешачким стазама. Наведени крак улицекраљапетраје слијепа улица, којајеповезана на улицу Милана Радмана са којом чини трокраку површинску раскрсницу. Поред овог огранка у централном дијелу обухвата постоји и огранак у дужини од 154m, који повезује улицу краља Петра II са Лазаричком и улицом V козарске бригаде. Наведени огранак се користи као колско-пјешачка саобраћајница са јединственом површином просјечне ширине 5.5m. На овај огранак повезује се и огранак ове улице (дужине ~160m) који има функцију приступа стамбеном насељу (авијатичарске зграде). Овај огранак је такође колско-пјешачка саобраћајница ширине 6m. Слика 2: Приказ саобраћјне мреже у односу на обухват регулационог плана 20

21 Улица Триве Амелице предметни простор у дужини од 370m, омеђује са сјеверне стране. У зони плана улица Триве Амелице пружа се између раскрсница са улицама краља Петра II и улицом др Младена Стојановића, те у простору између ове двије раскрснице са улицама Лазаричком и Vкозарске бригаде чини четворокраке површинске раскрснице. Попречни профил предметне улице Триве Амелице чини коловозна трака орјентационе ширине 7m, са по једном саобраћајном траком по смјеру. Поред наведеног, према простору регулационог плана егзистира и пјешачка стаза, док са друге стране коловоза поред пјешачке стазе постоји и зелена трака на појединим мјестима са дрвећем. Наведена улица Триве Амелице у складу са споразумом између ЈП Путеви РС и Града Бања Лука има статус привремене везе између магистралних путева М4 и М16. Улица Милана Радмана представља јужну границу обухвата плана у дужини од ~108m, са једном коловозном траком и једном саобраћајном траком по смјеру, те обостраном пјешачком стазом. Ова улица у зони плана пружа се између раскрсница са улицом Краља Петра II(четворокрака) и улицом др Младена Стојановића (трокрака раскрсница). Стање коловозног застора у овој улице је лошије у односу на улице које окружују овај план. Лазаричка улица као и улица V козарске бригаде су саобраћајнице које се пружају у правцу сјевер-југ, и користе се као колско-пјешачке саобраћајнице, с обзиром да попречни профил обе саобраћајнице чини једна коловозна трака укупне ширине ~6m. Саобраћај у ове двије саобраћајнице одвија се у оба смјера. Укупна дужина саобраћајница у оквиру обухвата плана износи 2745m. Преглед дужина појединих саобраћајница у оквиру Плана приказан је у оквиру слике бр. 3.Све раскрснице у оквиру овог плана изведену су као површинске. Слика 3:Дужине саобраћајница у обухвату Плана (у метрима) 1.1. Пјешачке комуникације У оквиру простора који је предмет овог плана постоји мрежа пјешачких стаза, углавном формираних око ободних саобраћајница (примарних саобраћајница), док су у унутрашњости блока пјешачке саобраћајнице слабо развијене. Укупна дужина пјешачких стаза износи 2841m. Поред наведеног у улицама које у свом профилу немају издефернциране пјешачке стазе пјешаци се крећу у оквиру коловозних површина. Приказ пружања пјешачких стаза приказан је у оквиру слике 4. 21

22 Слика 4:Приказ пјешачких стаза у оквиру обухвата Плана Пјешачке стазе различитих су ширина, углавном изведене од асфалтних застора задовољавујећег квалитета, при чему у већини случајева чине саставни елемент попречног профила, а не као засебна саобраћајна површина. У оквиру слике 5. Приказане су дужине пјешачких саобраћајница по постојећим улицама. Слика 5: Преглед дужина пјешачких стаза у оквиру Плана(у метрима) 1.2. Бициклистичке комуникације У оквиру обухвата плана не постоје изграђене бициклистиче стазе. Бициклисти као учесници у саобраћају упућени су на коловозне површине Паркирање У оквиру обухвата плана не постоје јавна паркиралишта. Паркирање за генерисане потребе остварују се у највећој мјери у оквиру власничких парцела. Између осталог, евидентиране су двије подзмне гараже које 22

23 су у фуункцији паркирања корисника два постојећа стамбено-пословна објекта, које су приказне у оквиру слике бр.6 Поред наведеног, а како је већ споменуто у ранијем тексту зелени појас уз коловоз улице др Младена Стојановића преуређен је да би се приступало постојећим објекетима и користи се као простор за паркирање иако нема елементе паркиралишта. Наведено је првенствено недостатак простора за паркирање за потребе које генеришу пословни садржаји уз улицу др Младена Стојановића. Слика 6: Позиције евидентираних подземних гаража 1.4. Елементи јавног превоза Улицама које омеђују простор који је предмет овог Регулационог плана (улица др Младена Стојановића и краља Петра II) обавља се јавни градски и приградски превоз путника. У оквиру ових улица, а у складу са сликом бр. 7 евидентирана су аутобуска стајалишта која су уфункцији јавног градског и приградског превоза. Постојећа стајалишта обиљежена су на коловозној површини, односно нису изграђене као посебне саобраћајне површине (аутобуске нише). Слика 7: Позиције евидентираних аутобуских стајалишта 23

24 5.2. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА Водовод Предметно подручје снабдијева се водом из градског водоводног система и припада првој висинској зони (снабдијевање објеката санитарном и хидрантском водом до коте 190 мнм). Просјечна надморска висина терена на датој локацији је око 160 мнм. Вододну инфраструктуру углавном сачињавају секундарни цјевоводи профила од Ø80 мм од Ø225 мм. Намјена ових цјевовода је обезбјеђивање довољних количина санитарне и хидрантске воде. Трасе водоводне инфраструктуре су вођене у склопу јавних површина. Цјевоводи су различитог материјала ливено-жељезни, азбестцементни и од полиетилена-pehd (цјевоводи новијег датума). Канализација На предметном подручју постоји изграђена јавна канализациона мрежа, коју сачињавају мјешовити и фекални канализациони колектори. Канализациону инфраструктуру у обухвату плана сачињавају сљедећи колектори: Примарни мјешовити канализациони колектор Росуље Ø700 мм у коридору Улице Триве Амелице Мјешовити колектор Ø500 мм у коридору улице Младена Стојановића, који је усмјерен ка колектору Росуље Мјешовити колектори Ø500 мм и Ø 900 у коридору улице Краља Петра II Фекални колектори Ø300 мм у коридорима Лазаричке улице и Пете козарске бригаде Фекални колектори Ø300 мм у огранцима улице Краља Петра II Карађорђевића у сјеверозападном дијелу обухвата Плана Мјешовити канализациони колектор у улици Милана Радмана Примарни колектор Росуље, профила Ø700 mm, пролази у коридору Улице Триве Амелице и делимично испод пословног објекта у близини раскрснице улица Младена Стојановића и Триве Амелице. Колектор Росуље прикупља већи дио отпадних вода из обухвата Плана. Мали дио обухвата плана (јужни дио) оборинске воде усмјерава ка мјешовитим колекторима у коридору Улице Младена Стојановића и Милана Радмана. Канализациони колектори пролазе коридорима јавних површина изузев двије локације. Прва локација је горе поменута локација пословног објеката испод којег пролази мјешовити колектор Росуље у близини раскрснице Улица Младена Стојановића и Триве Амелице ( некадашњи сервис аутомобила ), а друга локација се налази на сјеверном дијелу обухвата Плана на мјесту гдје се фекални коелектор Ø300 мм у огранцима Улице Краља Петра II веже на колектор Росуље у Улици Триве Амелице. Основна карактеристика канализационе мреже је да су изведени секундарни колектори веома плитки (мала дубина укопавања) и релативно малих профила ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА На локалитету који се налази у обухвату Регулационог плана постоји изграђена електроенергетска инфраструктура која је приказана у графичком прилогу. На локалитету који се налази у обухвату регулационог плана постоји изграђена електроенергетска мрежа коју је потребно узети у обзир приликом израде плана. 24

25 У обухвату регулационог плана се налазе сљедеће трафостанице: ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ТРАФОСТАНИЦА Рб. Назив трафостанице Инсталисана снага (kva) Водне ћелије на СН блоку у трафостаници 1 2 МБТС "КРАЉА ПЕТРА II" УКУПНО: 2x1000 kva 3 ЗТС "ВРАНИЦА" 630 kva 4 БТС "РОСУЉЕ" МБТС "V КОЗАРСКЕ БРИГАДЕ" 630 kva 630 kva 5 БТС "АУТОКРАЈИНА" 630 kva 4520 kva МБТС "КРАЉА ПЕТРА II" ТС "КАРЛА РОЈЦА Л-7" ЗТС "ВРАНИЦА" БТС "РОСУЉЕ" БТС "РОСУЉЕ 1" МБТС "КРАЉА ПЕТРА II" ТС "БОЈИЋА ХАН" МБТС "МАТИЈЕ ГУПЦА" ТС "КАРЛА РОЈЦА БЛОК-1" МБТС "ЛЕСНИНА" Трафостанице су подземним средњенапонским кабловима двострано прикључене на средњенапонску мрежу. Трасе средњенапонских каблова су приказане у графичком прилогу. Предметни убухват се напаја електричном енергијом из ТС Бања Лука 1. Трасе подземних нисконапонских каблова и надземне нисконапонске мреже нису предмет регулационог плана и исте ће бити приказане кроз урбанистичко-техничке услове, те сагланост на локацију за УТуслове издату од стране РЈ Електродистрибуција Бања Лука. Због непостојања ажурног катастра подземних електроенергетских инсталација приликом извођења радова обавезно обзбиједити присуство овлаштених представника РЈ Електродистрибуција Бања Лука ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ На локалитету који се налази у обухвату регулационог плана постоји изграђена ТК инфраструктура која је приказана у графичком прилогу. На предметном локалитету постоји изграђена ТК кабловска канализација чији су траса и положаји кабловских окана приказани у графичком прилогу. Положаји ТК извода су приказани у графичком прилогу. На предметном локалитету постоје телефонски каблови чије су трасе, на дионицама изван ТК кабловске канализације, приказане у графичком прилогу. Због непостојања ажурног катастра подземне ТК инфраструктуре приликом извођења радова обавезно обзбиједити присуство овлаштених представника Телекома Српске. 25

26 5.5. ТОПЛИФИКАЦИЈА На подручју обухвата овог Регулационог плана само мали дио стамбено-пословних објеката између улица: Младена Стојановића, Милана Радмана, Краља Петра II и Триве Амелице је прикључен на мрежу даљинског гријања градске Топлане а.д. Бања Лука. Топлотна енергија, за највећи број изграђених објеката у обухвату, се остварује из сопствених извора топлотне енергије који су изведени као појединачни извори топлоте по просторијама које се загријавају, или као мањи системи централног гријања са котловницама. 6. ГРАДИТЕЉСКО НАСЉЕЂЕ Увидом на терену, као и на основу мишљења достављеног од Републичког завода за заштиту културноисторисјког и природног насљеђа РС, установљено је да на предметном подручју нема објеката културноисторијског насљеђа. Од природног насљеђа посебан статус има дрворед у улици Младена Стојановића, који је евидентиран код Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС. 7. ЖИВОТНА СРЕДИНА Немарна и неконтролисана промјена природних услова усљед урбанизације коју карактеришу експлоатација природних ресурса (објекти, асфалт, инфраструктура) проузрокује кризу у животној средини која се манифестује у различитим облицима, прије свега као: 1. загађивање вода (површинских и подземних); 2. нагомилавање чврстог отпада; 3. загађивање атмосфере; 4. појава буке и др. Загађење ваздуха настаје емисијом полутаната у атмосферу као посљедица сагоријевања различитих врста горива у окружењу овог обухвата, који се употребљавају најчешће у саобраћају или као енергенти, као и транспортом загађујућих материја из сусједних региона (регионални утицаји). Више концентрације загађујућих материја за очекивати је да се налазе на самим линијама ободних саобраћајница, као и у завјетреним зонама објеката. Оно што је неопходно нагласити, између осталог, је да квалитет ваздуха на овом подручју у великој мјери зависи од климатских карактеристика као и укупних имисионих вриједности полутаната ширег ваздушног поља Бањалуке. Полутанти који се истичу као загађивачи, односно који се обично налазе у зони умјереног ограничења су: угљендиоксид, азот, сумпордиоксид, као и тешки метали попут олова, каднијума и арсена. Деградација тла огледа се у оквиру изграђеног дијела који је покривен инфраструктуром. 8. УСЛОВИ КРЕТАЊА ОСОБА СА УМАЊЕНИМ ТЈЕЛЕСНИМ СПОСОБНОСТИМА Увидом на терену установљено је да предметни простор у постојећем стању није у потпуности прилагођен кретању особа са умањеним тјелесним способностима. 26

27 Б. ПРОБЛЕМИ СТАЊА 27

28 1. Организација простора На основу анализе постојећег стања, те његовог поређења са стањем изведености ранијих планских рјешења за овај простор установљени су проблеми које је потребно превазићи у планском концепту. Наиме, постојећа изграђеност простора у највећој мјери не одговара позицији просторне цјелине на мапи града, будући да садржи остатке нерегулисане и неадекватне архитектуре, нарочито у погледу хоризонталних и вертикалних габарита неадекватних градској структури, као и због великог броја помоћних објеката. Приликом поређења постојећег стања са ранијим планским рјешењима установљено је да, иако је ранији План предвидио подизање стандарда живљења и рада на овом простору, као и формирање нове саобраћајние матрице са циљем довршења започете блоковске матрице, рјешења нису реализована, а према устиску који се стиче увидом у комплетно стање, један од разлога је неадекватан однос плана према постојећој власничкој структури и његова нефлексибилност у том погледу. 2. Саобраћај За простор који је предмет регулационог плана, иако има релативно малу површину, може се констатовати да има значајан положај у градској структури, првенствено са аспекта саобраћајне мреже која је окружују. Како се налази између четири значајне саобраћајнице, у том смислу његов развој је значајно лимитииран у контексту омогућавања колског приступа сваком објекту са примарних саобраћајница. Ободне саобраћајнице у постојећем стању представљају примарне саобраћајнице, и као такве, својим попречним профилима могу поднијети постојећа саобраћајна оптерећења. Међутим, њихов профил је самим тим лимитиран на капацитет за који се може рећи да у дужем планском периоду неће моћи да поднесе очекивана саобраћајна оптерећења. Урбанистичким планом из 1975-е године, који је служио као основ за израду овог Плана, и који је као такав утврдио основне правце развоја Града, а самим тим и структуру саобраћајне мреже, улице Триве Амелице и Краља Петра II планиране су као примарне саобраћајнице, док је улица др Младена Стојановића планирана као секундарна саобраћајница. У овом тренутку може се констатовати да се ободне саобраћајнице нису развијале у складу са концептом Урбанистичког плана, првенствено што већи дио саобраћајног оптерећења прихвата улица др Младена Стојановића, а која је планирана као секундарна саобраћајница. Контактни простори, обрађени су важећом планском документациојм према концепту датом у Урбанистичком плану, односно улице краља Петра II и Триве Амелице су планиране на начин да се повећа капацитет саобраћајница (повећан број саобраћајних трака), док је профил улице др Младена Стојановића задржан. Наведени плански концепт, а имајући у виду развој градске структуре може представљати значајан проблем у даљем развоју саобраћајне мреже ако не постоје адекватне регулације којим би се заштитио појас који би био у функцији повећања капацитета улице др Младена Стојановаћа. Саобраћајна мрежа у унутрашњости обухвата је на веома ниском степену развоја, с обзиром да није дошло до побољшања мреже предвиђене кроз раније израђене регулационе планове. Поред тога нема изграђених пјашачких стаза, те су пјешаци усмјерени на кретање коловозом, чиме је безбједност пјешака значајно умањена. На предметном простору нема изграђених бициклистичких стаза, при чему су бициклисти такође упућени на коловозне површине што преставља неповољну ситуацију са аспекта безбједности бициклиста као једних од учесника у саобраћају. 28

29 На предметном простору не постоје јавна паркиралишта, првенствено што на предметном простору не постоје значајни генератори паркирања. Највећи проблеми са паркирањем појављују се према улици др Младена Стојановића, с обзиром да у њој постоји одређени број пословних садржаја која генеришу веће потребе за паркирањем. Већ раније је споменуто да се ободним саобраћајницама одвија јавни градски и приградски превоз путника. Постојећа аутобуска стајалишта су обиљежена на коловозима, чиме се значајно утиче на капацитет саобраћајница, што доводи до стварања редова аутомобила на дијеловима саобраћајница гдје то није повољно. Ово посебно долази до значаја за аутобуска стајалишта која се налазе у непосредној близини раскрсница (зона раскрснице Триве Амелице и краља Петра II). 3. Зелене површине Уочени проблеми везани за стање система зеленила у обухвату систематизовани су као и при опису стања. Дрвореди Анализом здравстваног стања које су се за старе бањалучке дрвореде спроводиле у неколико периода, јасно указују на лоше здравствено стање дендрофонда старих дрворедних стабала, што је констатовано и у улици Младена Стојановића. Као додатни проблем је уочено непрописно паркирање на зеленим тракама, што доводи до збијања земљишта, што додатно отежава услове за живот стабала. Мјере орезивања стабала због неадекватног третмана нису уродила плодом, тако да је здравствано стање старих стабала додатно погоршано. Као основни проблем у улици Краља Петра II, констатован је погрешан избор врсте приликом оснивања дрвореда, у којем доминира јавор негундовац /Acer negundo/ који спада у групу алохтоних инвазивних врста, непожељних у градским екосистемима. Блоковско зеленило У оквиру ове категорије зеленила која се појављује на западу обухвата костатовано је нередовно одржавање ових површина, паркирање возила станара на тим површинама, лагеровања огрјева на зеленим површинама и сл. Приватна дворишта Степен уређености приватних дворишта је хетероген на нивоу обухвата, али ипак на високом нивоу, уз назнаку да иза објеката у улици Младена Стојановића постоје запуштена дворишта, непримјерена за овај дио града. Потребно је нагласити да је током протеклог периода извршено насипање рупе, у сјвероисточном дијелу обухвата, код Аутосервиса, и да се у наредном вегетационом периоду може очекивати масовна појава амброзије, као изузетно алергене врсте. 4. Комунална инфраструктура 4.1. Водовод Обухват Плана тангирају дистрибутивни цјевоводи различитог профила (Ø500, 150, 225 и 125 мм). На ове цјевоводе (коридори улица Триве Амелице, Краља Петра II Карађорђевића и Младена Стојановића) је везана дистрибутивна водоводна мрежа унутар обухвата Плана. Водоводна инфраструктура је у облику гранате мреже и профила Ø100 мм. Највећи дио објеката у обухвату плана су индивидуални стамбени и мањи пословни објекти које је могуће квалитетно снабдјети водом са тренутно изграђеном 29

30 водоводном инфраструктуром. Примјетно је да цјевоводи у обухвату плана нису увезани у прстенасте структуре, а и профили цјевовода су на неким мјестима незадовољавајући профил цјевовода Ø125 мм у Улици Младена Стојановића је релативно мали, као и профил цјевовода Ø80 мм у улици Краља Петра II Карађорђевића (јужни дио обухвата Плана) Канализација Канализациона мрежа у обухвату плана је мјешовитог типа. У складу са усвојеном програмском концпецијом развоја града Бањалуке, за урбано подручје у обухвату регулационог плана, предвиђа се сепаратни (раздјелни) систем прикупљања и одводње употребљених и оборинских вода. На фекалне колекторе су на појединим мјестима уведене оборинске воде са саобраћајних и кровних површина (сјеверозападни дио обухвата плана, огранак Улице Краља Петра II). Основна карактеристика канализационе мреже је да су изведени секундарни колектори веома плитки (мала дубина укопавања) и релативно малих профила. Такође примјетно је да на два мјеста колектори нису вођени јавним површинама (саобраћајницама), него приватним парцелама, чак и испод објеката, што их чини неприступачним за одржавање и контролу. Локације гдје су канализациони колектори вођени ван јавних површина су: близина раскрснице улица Младена Стојановића и Триве Амелице ( некадашњи сервис аутомобила ) гдје је мјешовити колектор Росуље, профила Ø700 мм, вођен испод пословног објекта сјеверном дијелу обухвата Плана на мјесту гдје се фекални колектор Ø300 мм, у огранцима улице Краља Петра II Карађорђевића, веже на колектор Росуље у улици Триве Амелице. 5. Електроенергетика и телекомуникације 5.1. Електроенергетика ЗП Електрокрајина а.д. Бања Лука је дописом број 8613/11 од године навела да на предметном локалитету не постоје слободни капацитети у постојећој средњенапонској мрежи за прикључак нових електроенергетских објеката. У поменутом допису је наведено да ће се изградњом трафостанице ТС 110/x kv Бања Лука 10 и полагањем нових средњенапонских каблова до предметне локације омогућити изградња нових електроенергетских објеката. Такође је наведено да је изградња трафостанице ТС 110/x kv Бања Лука 10 је у плановима Електропреноса БиХ. С обзиром на вишегодишњу блокаду предузећа Електропренос БиХ због чега дужи низ година није било капиталних инвестиција не постоји могућност процјене када би могло доћи до изградње планиране трафостанице ТС 110/x kv Бања Лука 10. Након горе наведеног дописа ЗП Електрокрајина а.д. Бања Лука је дописом број 1921/12 од године навела да уколико до почетка реализације објеката у обухвату регулационог плана не дође до реализације обухвата регулационог плана не дође до изградње ТС Бања Лука 10, као алтернативно рјешење је остављена могућност да се за напајања објеката електричном енергијом предвиди полагање 20 kv каблова из ТС Бања Лука 7 и повезивање нових трафостаница по принципу улаз-излаз на нове каблове. Дефинисано је да се планирани 20 kv каблови из ТС Бања Лука 7, у оквиру алтернативног рјешења, полажу поред локације ТС Бања Лука 10 како би се, након њене изградње могли свести у нову трафостаницу. Одређени средњенапонски каблови ометају извођење планираних радова на изградњи објеката. На одређеним дионицама постојећи средњенапонски каблови се налазе на локалитету коловоза планираних саобраћајница. 30

31 Поред наведеног постоји проблем да због непостојања ажурног катастра подземних електроенергетских инсталација постоји могућност да стварне трасе средњенапонских каблова за напајање ЗТС Враница у одређеној мјери одступају од средњенапонских каблова који су уцртани у графичком прилогу. Због наведеног је приликом извођења радова обавезно обезбиједити присуство овлаштеног представника РЈ Електродистрибуција Бања Лука Телекомуникације Телефонска кабловска канализација и телефонска окна на одређеним мјестима ометају извођење планираних радова. Телефонски каблови на одређеним мјестима ометају извођење планираних радова. Телефонски изводи на одређеним локацијама ометају извођење планираних радова. 6. Топлификација Основни и највећи проблем (осим проблема повећања топлотног извора у самој градској Топлани а.д. Бања Лука), при изради концепта јединствене топлификационе мреже унутар обухвата овог плана је тај што до сада није извршена реконструкција постојећег вреловода ДН250. Ивицом сјеверног дијела овог обухвата, улицом Триве Амелице и дијелом дуж улице краља Петра II, положен је цјевовод вреловода ДН 250 који је предвиђен за реконструкцију, јер је његов капацитет скоро у потпуности искориштен. Овај вреловод је изграђен године, те је у употреби преко 34 године. У току ратног сукоба у БиХ вреловод је био ван употребе што је убрзало његово старење. Да би се обезбједила потребна топлотна енергија за објекте који се налазе у обухвату овог плана потребно је извршити реконструкцију постојећег вреловода ДН 250 његовим повећањем пречника на ДН350 и по потреби извршити реконструкцију секундарне дистрибутивне мреже у правцу простора који је обухваћен овим Регулационим планом. 7. ОЦЈЕНА ПРИРОДНИХ И СТВОРЕНИХ УСЛОВА У циљу вредновања простора, кроз оцјену природних и створених услова, за подручје Регулационог плана анализиране су три групе фактора: природне карактеристике, намјена површина и постојећа изграђеност и инфраструктурна опремљеност. У групи природних услова анализирани су нагиби, носивост, висина подземних вода, подложност плављењу и сеизмологија. У групи створених услова анализирана је постојећа намјена површина, изграђеност и инфраструктурна опремљеност (саобраћајна, ведоводна и канализациона опслуженост простора). Постојећи улични профили имају коловозну конструкцију од чврстих материјала и имају пјешачке површине изузев дијела улице Триве Амелице и V Козарске бригаде и Лазаричке улице које немају тротоаре. Снабдијевање водом је из градског водоводног система, а канализациону мрежу чини систем различитих профила. Простор обухвата снабдјевен је средњенапонском мрежом и нисконапонском дистрибутивном мрежом. Профилом улице Триве Амелице пролази цјевовод вреловода који располаже са топлотном резервом. Са становишта саобраћајне и комуналне инфраструктуре простор обухвата можемо оцијенити повољним. Физичке структуре у простору карактеришу га као потпуно изграђен, али са карактеристикама непримјереним за централно подручје и примјеран ниво урбанитета. 31

32 8. ОЦЈЕНА СТАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШТЕЊА ПРОСТОРА Обухват Плана представља простор који непосредно тангира зону најужег градског језгра Бањалуке, те се као такав, у контексту ширења централног градског ткива, треба схватити и третирати као и сам центар града. То значи да се одређени урбани модели организације простора морају подићи на виши ниво уређења, те да се мора дати приоритет јавним просторима у односу на приватне. Постојећа матрица изграђених објеката даје добру основу за даље уређење простора методама реконструкције, интерполације и реорганизације постојећих и новопланираних физичких структура, са детаљним уређењем свих видова функционисања јавних и заједничких простора: зелених површина, поплочаних површина и пјешачких стаза, дјечијих и спортских игралишта, дендроматеријала и урбаног мобилијара, те рјешењем проблема стационарног саобраћаја. 32

33 В. ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА 33

34 Након наведених података о општем стању уређености простора у обухвату Плана и података о планирању, може се констатовати да су исказане потребе, како од стране грађана, тако и Града, да се овај простор планском изгадњом доведе у стање примјерено локалитету и постојећем степену урбанитета Града. Могућности за досадашњу изградњу на овом простору дјелимично су биле ограничене општом економском ситуацијом, новим тржишним условима, као и постојећим Регулационим планом. Циљеви организације и уређења простора могу се исказати кроз сљедеће: планским опредјељењем формирати простор високог урбаног стандарда; дефинисати карактеристике физичких структура у простору; организовати хумано и квалитетно становање; остварити боље услове за функционисање јавних садржаја и друштвених дјелатности на подручју плана; искористити постојећи потенцијал за формирање система зелених површина; утврдити карактеристике појединих елемената природне средине; дати оцјену стања саобраћајног система, саобраћајне инфраструктуре и оцјену стања паркирања аутомобила /намјенско и јавно паркирање/; дефинисати развијеност инфраструктурне мреже; дефинисати основне саобраћајне токове и паркирање возила; опредјелити се у интервенцији према урбанистичко-архитектонском третману за подручје, блок, трг, улични потез и појединачни објекат; усаглашавањем интереса активирати изградњу стамбених и стамбено-пословних објеката на предметним локацијама и уређење јавних и парковских површина. 1. СТАНОВНИШТВО И СТАНОВАЊЕ На предметном подручју постоји тренд афирмације свих постојећих видова становања, уз тенденцију побољшавања услова становања у смислу уређења потребних пратећих површина и остваривања оптималних урбаних стандарда становања. Нови стамбени простор се добија углавном замјенском изградњом стамбено-пословних ламела на постојећим локалитетима индивидуалног становања са мањим објектима лошијег бонитета, затим реконструкцијом, повећањем хоризонталних габарита и надоградњом постојећих структура, те интерполацијама нових објеката у већ формирану урбану матрицу. Овакви трендови су реални због карактера постојеће изграђене средине, али и због позиције, која представља логичан слијед већ започете вишепородичне изградње дуж улица Петра Кочића и Првог крајишког корипуса, те на тај начин представља дио ужег централног језгра. Поред постојећих трендова, правци развоја локације одређени су и програмским захтјевима достављеним од стране носиоца припреме Плана и заинтересованих лица (путем програмских захтјева достављених носиоцу израде и носиоцу припреме Плана). 34

35 2. ПОСЛОВНЕ И ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Планирана је даља афирмација пословних садржаја у оквиру обухвата Плана. Углавном се планирају нови стамбено-пословни објекти, гдје ће се минимално приземна етажа користити искључиво за пословање. Посебан акценат је потребно ставити на сјевероисточни дио обухвата, односно угловницу улица Младена Стојановића и Триве Амелице, гдје су планиране значајније површине намијењене пословању. 3. СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА Постоји потреба за планирањем и уређењем рекреативних површина, како би се повећао укупни комфор живота и унаприједила и оплеменила стамбена и пословна функција у обухвату Плана. 4. ИНФРАСТРУКТУРА 4.1. Саобраћај У односу на анализу стања те изведених и констатованих проблема, прије дефинисања самог концепта плана саобраћаја дефинисани су циљеви развоја саобраћајне мреже који се огледају у следећем: - Дефинисати функционалну и ефикасну саобраћајну мрежу са посебним акцентом на уклапање на планирану саобраћајну мрежу у окружењу. - Планирати регулације саобраћајница на начин да се формира и адекватан простор за повећање капацитета саобраћајница - Повезати главне градске коридоре попречним везама, са циљем повећања пропусне моћи и нивоа услуге; - Саобраћајну мрежу планирати на начин да се издефернцирају различити видови саобраћаја у попречном профили саобраћајница - Елементе попречног профила планирати тако да се безбједност учесника подигне на што већи ниво. - Планирати аутобуске нише у профилима саобраћајница у складу са организацијом јавног градског и приградског превоза путника уважавајући стандарде и техничке прописе који регулишу положај стајалишта на мрежи. - Раскрснице планирати тако да се повећа ниво услуге и капацитет раскрсница. - Планирати адекватан број паркинг мјеста. - Изградња примарне путне мреже, узимајући коридорски развој као просторно-саобраћајну стратегију Хидротехничка инфраструктура Водовод Планом је предвиђена градња већег броја стамбених, односно стамбено-посливних објеката, знатне спратности, па ће самим тим и потребе за водом бити веће. Из тог разлога овим Планом је предвиђена градња дистрибутивне мреже којом ће се обезбиједити квалитетно снабдијевање објеката санитарном и хидрантском водом. Главни дистрибутивни цјевоводи овог дијела града су Ø500 мм у коридору Улице Триве Амелице и Ø225 мм у Улици Краља Петра II. Ови цјевоводи представљају добар основ за квалитетно рјешавање проблема водоснабдијевања предметне локације санитарном и хидрантском водом. Поред ових цјевовода Планом је предвиђена градња и новог цјевовода у Улици Младена Стојановића, који би представљао огранак примарног цјевовода Ø500 мм у Улици Триве Амелице. Градња овог водовода је предвиђена и ранијим Планом ( Урбанистички завод РС, децембар год). 35

36 На овај начин обухват Плана би био окружен квалитетном дистрибутивном мрежом, чиме би се створили добри услови за водоснабдијевање нових садржаја у обухвату плана. Такође дио цјевоводау обухвату Плана је потребно реконструисати, односно замијенити новим Канализација С обзиром на то, да је канализациона мрежа мјешовитог и фекалног карактера, неопходна је градња оборинских колектора. Изградњом оборинске канализације знатно би се растеретила постојећа канализациона мрежа и омогућило прихватање и одвођење посебно фекалних, а посебно оборинских вода, како је и предвиђено програмском концепцијом развоја Града. Мјешовити колектори би у коначној реализацији плана били претворени у фекалне колекторе, а самим тим и растерећени оборинских вода Електроенергетика Циљ регулационог плана је да се уобзири и проанализира постојећа електроенергетска инфраструктура, те да се изврши процјена потребних трафостаница за потребе обезбјеђења квалитетног напајња електричном енергијом постојећих и планираних објеката. Поред наведено циљ плана је да се предвиде нове трасе електроенергетске кабловске канализације за потребе полагања нових електроенергетских каблова, као и за потребе измјештања постојећих електроенергетских каблова Телекомуникације Циљ регулационог плана је да се уобзири и проанализира постојећа телекомуникациона инфраструктура, те да се предвиде трасе за изградњу планиране ТК кабловске канализације за потребе полагања нових ТК каблова до сваког планираног објекта у оквиру обухвата регулационог плана, као и за потребе измјештања постојеће телекомуникационе инфраструктуре која омета извођење планираних радова Топлификација Имајући у виду изграђеност простора одређени су слиједећи циљеви и то: - стварање ефикасне и функционалне топлификационе и гасне мреже када се за то стекну потребни услови. Објекти у обухвату овог плана су стамбени, стамбено-пословни и пословни. Због боравка људи у овим просторијама исте је потребно загријавати у зимском периоду. Циљ овог плана је да предложено рјешење за снабдијевање објеката топлотном енергијом за загријавање просторија буде рационално, технички оптимално, прилагодљиво промјенама и да се заснива на систему даљинског гријања из градске Топлане а.д. Бања Лука. 5. СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Основи циљеви везани за уређење зелених површина односе се на ревитализацију дрвореда у улици Младена Стојановића, потпуну реконструкцију профила и дрвореда у улици Краља Петра II Карађорђевића, формирање новог дрвореда у улици Триве Амелице, обнову и ревитализацију блоковског зеленила, као и унапређење изгледа приватних дворишта. Имајући у виду да ће центар блока доживјети значајне измјене у смислу изградње већег броја стамбених и стамбено пословних објеката у циљу спречавања ефекта температурног острва уводе се дрвореди у зонама паркинг простора, било у зелене траке, касете у бетонским кострукцијама гаража или у виду перфорација. 36

37 6. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Савремени концепт заштите животне средине захтијева континуирано праћење степена аерозагађења, хидрозагађења, педозагађења, биљног покривача, фауне, хигијенског стања средине, здравственог стања људи, буке, вибрација, штетних зрачења и других појава и показатеља стања животне средине. Општи критеријуми за заштиту животне средине од објеката полазе од међународно утврђених еколошких принципа који се могу свести на сљедеће: најбоља политика заштите животне средине заснована је на превентивним мјерама, што подразумијева благовремено спрјечавање еколошки негативних утицаја на животну средину, умјесто уклањања њихових посљедица; у процесу доношења одлука о изградњи привредних и инфраструктурних објеката мора се анализирати и јасно утврдити утицај њихове изградње и рада на квалитет животне средине. Да би се испунили сви предвиђени захтјеви, овим Регулационим планом се дефинишу и одређена рјешења која се заснивају, како на дефинисању заштите основних природних елемената, тако и на заштити слободних простора, градске баштине, мреже зелених површина и културног пејзажа. Основне потребе заштите се заснивају у заштити природних елемената животне средине и радом створених човјекових вриједности које су дио ове урбане цјелине, а које могу битно да утичу на квалитет човјековог живота у њој. Заштита животне средине овог Плана постићи ће се остваривањем више појединачних циљева, који се односе на: Заштиту вода од загађења (свеобухватно каналисање и пречишћавање отпадних вода из објеката); Заштиту земљишта од загађења (спрјечавање депоновања отпада на за то непредвиђеним мјестима, итд ); Заштиту ваздуха од загађења (кроз обезбјеђење еколошки повољног система топлификације, контролисање аерозагађења од саобраћаја, као и поштовање мезо и микроклиматских услова при избору локација за потенцијалне загађиваче); Заштиту од буке (кроз адекватно планирање саобраћајница и саобраћајних токова и контролисања саобраћајне буке, као и различите мјере заштите, почевши од правилног лоцирања извора буке у односу на пријемник, смањења стварања буке и спречавања њеног ширења у околину, итд.); Заштиту вегетације, при чему се мисли на вегетацију планирану РП-ом. Основне потребе заштите проистичу из потреба стварања комодитета, тј. комфора у једној урбаној цјелини са једне стране, а са друге стране, ради заштите животне средине и општих природних добара које су дате човјеку на располагање. У том смислу, неопходно је максималном заштитом постојећих природних ресурса унутар обухвата Плана, правилном диспозицијом загађивача, адекватним уређењем система зелених површина итд., обезбиједити такве услове који ће битно утицати на унапређење квалитета живљења и амбијенталних вриједности на подручју обухвата овог Плана. 37

38 7. БИЛАНС ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТИ Биланс потреба и могућности у овом простору није егзактно исказан приликом дефинисања програмског задатка и смјерница за израду Плана, али је он у суштини дефинисан кроз могућности које разматрани простор пружа за могућу нову изградњу и уређење. Потребно је оне дијелове изграђеног ткива који својим нивоом уређења не одговарају значају локалитета, моделима замјенске изградње, реконструкције, интерполације и уређења довести на потребан ниво урбанитета. Потребно је максимално очувати све слободне јавне површине и адкеватно их уредити. Неопходно је повећати број паркинг мјеста и реорганизовати моделе паркирања на одређеним локалитетима. За постојеће објекте потребно је дефинисати планирани габарит могуће доградње и надоградње. 38

39 Г. КОНЦЕПТ (ПРОГРАМ) ПЛАНА 39

40 1. УРБАНИСТИЧКИ КОНЦЕПТ Основна концепција изградње и уређења простора базирана је на вредновању постојећег стања, анализи просторних и природних могућности локације, важећег Урбанистичког плана Бањалуке, те анализи конкретних захтјева заинтересованих лица достављених у периоду прикупљања информационодокументационе основе за израду Плана. Као и матичним планом, тако и овом ревизијом, комплетно земљиште у просторној цјелини намијењено је за грађевинско, с обзиром на то да се локалитет налази у самом језгру града. Позиција просторне цјелине на мапи града детерминише висок степен уређености простора, са комбинацијом различитих функција које изазивају изражену фреквентност становништва, те намеће потребу за изразитим уобличавањем урбаних форми. Уобличавање постојећих физичих структура и прилагођавање намјена њиховој позицији у простору, као и изградња нових, које су продукт потреба садашњег времена, једни су од основних задатака планирања у ужем градском језгру. Предложеном основном концепијом просторне организације задржана је историјска урбана матрица града, која је, према до сада изграђеним објектима и постојећој уличној мрежи лако препознатљива. Задржан је концепт подјеле простора на грађевинске блокове у којима су извршене интервценције у смислу њихове коначне урбане реконструкције, у циљу формирања заокружених просторнофункционалних микроцјелина. Габарити објеката, чија изградња се овим Планом предвиђа, формирани су, обликовани и размјештени у простор на начин који обезбјеђује аутентичност урбаног пејзажа, опште пропорције облика и амбијенталне карактеристике градског блока, чиме се постиже хармонија у односима између нових, савремено конципираних и постојећих градских структура, остављајући притом довољно простора пројектантима да искажу креативност у погледу обликовања, унутар задатих оквира. У оквирима предметног простора већ у постојећем стању формирано је неколико просторних цјелина, које су матичним планом регулисане и у мањем дијелу приведене намјени. Ревизијом плана установљени су могући разлози због којих матични план није реализован у већој мјери, те се приступило изради концепта, који, према садашњим сазнањима, више одговара тенденцији развоја предметног простора, а у складу је са документацијом вишег реда. У том смислу, подручје је планирано за вишепородично становање, комбиновано са компатибилним пословним дјелатностима, у виду полузатворених блоковских структура, те је дат приједлог флексибилније парцелације, која је притом усклађена у максималној могућој мјери са постојећом катастарском парцелацијом простора. Издвојене су и јасно детерминисане потребне површине за саобраћај, са посебним освртом на стационарни саобраћај, те уведене додатне зелене површине, првенствено у виду дрвореда и зелених острва у зонама саобраћајних површина. Приликом конципирања планског рјешења узета је у обзир чињеница да се у тангентној зони обухвата налази и највећи градски парк парк Младен Стојановић, који представља значајан и квалитетан ресурс потребних зелених површина за стамбено-пословно подручје овог типа. Дио постојећег становања индивидуалног карактера у слободностојећим објектима који формирају блокове, је задржан као препознатљив облик становања у овом подручју. 40

41 У оквиру планског рјешења издвајају се сљедеће просторне цјелине: зоне (блокови) планиране градње објеката вишепородичног становања комбинованог са пословањем, зона постојећег становања у слободностојећим објектима са припадајућим помоћним објектима на утврђеним грађевинским парцелама Зона реконструкције постојећег становања (тзв. авијатичарске зграде ) 2. ДЕТАЉНА НАМЈЕНА ПОВРШИНА Највећи дио предметног простора предвиђен је за стамбено-пословну намјену. Остали простор намијењен је за потребну уличну мрежу, те унутарблоковске комуникацијске површине, као и за зелене површине. У оквиру јавних саобраћајних површина предвиђени су и коридори потребне јавне инфраструктуре. Детаљна намјена површина приказана је на карти бр. 5а. План намјене површина На графикону 1. приказана је структура планиране намјене површина. Из разлога дефинисања квалитетнијих и детаљнијих правила грађења и свих осталих параметара, те њихове усклађености са појединачним типовима планиране градње и парцелације, комплетно грађевинско земљиште подјељено је на зоне грађења - грађевинскe блокове (приказане на графичком прилогу бр. 5а: План намјене површина), које представљају градске блокове или њихове дијелове у којима преовладава одређена намјена, подјељене значајнијим саобтаћајним (примарним и секундарним комуникацијама). Приступне саобраћајнице у правилу су садржане унутар појединих грађевинских блокова. Зоне грађења, односно грађевински блокови су нумерисани (1-11) и на тај начин третирани даље у тексту. 41

42 3. РЕГУЛАЦИОНЕ ЛИНИЈЕ Регулационе линије на простору обухвата формиране су на начин да одвајају јавне површине (саобраћајне и зелене) од грађевинског земљишта намјењеног за градњу објеката. Регулационе линије приказане су на граф. прилогу бр.12: План грађевинских и регулационих линија. У подручју раскрсница улица Краља Петра II и Триве Амелице, те Младена Стојановића и Триве Амелице, Планом су дефинисане регулационе линије на начин да се осигура потребан простор за планирање и пројектовање раскрснице у складу са потребама (тип раскрснице утврђиваће се посебном студијском анализом као четверокрака или кружна, што ће евентуално утицати и на промјену планских рјешења и регулације на контактним плановима). Регулационе линије дефинисане Планом не могу бити промијењене на штету јавних површина. Кроз одређене парцеле предвиђена је изградња пјешачких пасажа - дијелова грађевинских парцела под објектом, који на нивоу приземља такође морају бити доступни за јавни пролаз. Димензије пасажа морају оквирно бити димензија приказаних на графичком прилогу бр.12. План грађевинских и регулационих линија. Детаљаним урбанистичко-техничким условима одредиће се њихова прецизна димензија, у складу са позицијом на којој се налазе у блоку, односно анализом кретања. У том смислу, могуће је повећати, али не и смањити планирани број пасажа. 4. ГРАЂЕВИНСКЕ ЛИНИЈЕ Грађевинске линије планираних објеката формиране су на начин да се обезбиједи квалитетно уклапање планираних објеката са постојећим објектима који се задржавају у планском концепту. Грађевинске линије су у правилу помјерене у односу на планску регулациону линију, осим у дијелу улице Младена Стојановића на којој је грађевинска линија планираних објеката једнака планираној регулационој линији, будући да ово представља примјер насљеђа, односно затечене типологије градње. На овај начин се такође постиже унифицираност уличног фронта у смислу уједначености грађевинске линије, те њеног квалитетног односа према самој улици и дрвореду који представља природно насљеђе Града Бања Лука. Посебан карактер градње, односно реконструкције блока представља подручје између улица 5. козарске бригаде и Лазаричке, те Лазаричке и зоне авијатичарских зграда, као и улични фронт Триве Амелице, гдје је грађевинска линија дефинисана као максимална граница зоне грађења, односно реконструкције, доградње и/или изградње замјенских објеката, са циљем успостављања коректне грађевинске линије према уличном фронту. За овако дефинисане зоне грађења дати су параметри максималне спратности, коефицијента изграђености и коефицијента искориштености, који се морају примјењивати на нивоу грађевинске парцеле, узимајући притом у обзир укупну постојећу бруто грађевинску површину под грађевинама на парцели које се задржавају и планираних интервенција. У случајевима када постојећи објекти излазе изван максималне грађевинске линије зоне грађења, могу се као такви задржати само у постојећем стању (осим у случајевима кад прелазе и регулациону линију), а све планске интервенције, укључујучи и надоградњу, морају бити унутар планиране зоне грађења. На посебном графичком прилогу приказане су оквирне површине подземних гаража. Дефинитивне грађевинске линије подземних етажа (у предвиђеним оквирним габаритима) утврђиваће се приликом израде детаљних урбанистичко-техничких услова за сваку поједину локацију, узимајући притом у обзир све параметре прописане Планом, а нарочито услове везане за обезбјеђење потребног броја паркинг мјеста, инфраструктурне прикључке (шахтове), који се морају смјестити унутар припадајуће грађевинске парцеле, проценат озелењених површина и сл. Детаљна правила градње у свим грађевинским зонама описана су у посебном поглављу. 42

43 5. ПАРЦЕЛАЦИЈА Парцелација земљишта у оквиру обухвата Плана дефинисана је на сљедећи начин: - грађевинске парцеле јавних површина (детерминисане регулационим линијама и границама парцела између различитих типова јавних површина (парцеле саобраћајних површина одвојене су од парцела зелених површина и сл.) и - грађевинске парцеле објеката У грађевинским блоковима (зонама грађења) бр. бр. 1 6 однос грађевинског земљишта предвиђеног за градњу објеката високоградње детерминисан је фиксно према регулационим линијама, док су међусобне границе грађевинских парцела унутар блока дате орјентационо и представљају предложене грађевинске парцеле. Међусобне границе између грађевинских парцела објеката високоградње могу бити промјењене, будући да је на највећем дијелу обухвата предвиђена ламеларна градња објеката, с тим да ширина грађевинске парцеле једне ламеле не може бити мања од 12м. Препоручује се да се бочне границе планираних грађевинских парцела ускладе са постојећим катастарским границама парцела, а у супротном планиране границе треба формирати тако да се преостали дио катастарске парцеле може неометано користити у сврхе постојеће намјене објеката који на њима егзистирају. Услови и оправдани разлози за овакав вид препарцелације образлагаће се и детаљно дефинисати кроз урбанистичко-техничке услове. Због специфичности локалитета који покрива зона бр.6, као и неких других локалитета гдје се сличан проблем појави, односно због великог броја мањих катастарских парцела неправилног облика и положаја у односу на постојећу и планирану саобраћајну мрежу (нису међусобно паралелне и управне на саобраћајнице), могуће је извршити корекцију грађевинске парцеле и када је она мање просјечне ширине од пропосаних 12 метара, и то не само на бочним странама, а о чему ће се одлучивати кроз израду детаљних урбанистичко-техничких услова, уз претходни доказ, у виду израде идејног рјешења којим ће се показати да ли су захтјеви за корекцијом оправдани у смислу задовољавања основних параметара прописаних за тражену врсту објекта. Мања ширина грађевинске парцеле од 12 метара није дозвољена код паралелних грађевинских парцела управних на саобраћајнице. У грађевинском блоку (зони грађења) бр. 8 однос грађевинског земљишта предвиђеног за градњу објеката високоградње детерминисан је фиксно према регулационим линијама, док су међусобне границе грађевинских парцела унутар блока дате орјентационо и представљају предложене грађевинске парцеле. Међусобне границе између грађевинских парцела објеката високоградње могу бити промјењене, будући да је на највећем дијелу обухвата предвиђена ламеларна градња објеката, с тим да ширина грађевинске парцеле једне ламеле не може бити мања од 12м. Препоручује се да се бочне границе планираних грађевинских парцела ускладе са постојећим катастарским границама парцела, а у супротном планиране границе треба формирати тако да се преостали дио катастарске парцеле може неометано користити у сврхе постојеће намјене објеката који на њима егзистирају. Услови и оправдани разлози за овакав вид препарцелације образлагаће се и детаљно дефинисати кроз урбанистичко-техничке услове. У грађевинском блоку (зони грађења) бр. 9 која је у постојећем стању у посједу Министарства одбране и која осим, објеката садржи и припадајући заједнички животни простор, парцелација је дефинисана на начин да се планиране грађевинске парцеле формирају тако да су једнаке планираним габаритима објеката. Будући да је Планом дефинисано да је у овој зони могуће извршити реконструкцију и доградњу постојећих објеката (до спратности П+2) или изградњу замјенских објеката (до спратности П+3+Пе) могуће је извршити формирање грађевинске парцеле предвиђене Планом за постојећи објекат, а затим приступити активностима везаним за дозвољене интервенције на објектима. У грађевинским блоковима (зонама грађења) бр. 7, 10 и 11 однос осталог грађевинског земљишта предвиђеног за градњу објеката високоградње детерминисан је фиксно према регулационим линијама, а бочне границе су једнаке постојећим границама катастарских парцела. У овим зонама није дозвољена препарцелација земљишта на начин да се поједине парцеле уједињују или дијеле на двије или више грађевинских парцела. Изузетак су катастарске парцеле под редним бројевима 1061/1, 1061/2, 1060/1, 1060/2, 1065, 1069, 1071, 1070, 1074 и 1075, које су мањих димензија од стандардне за ове зоне, за које је неопходно уједињавање парцела на начин приказан на граф. прилогу: План парцелације у случајевима 43

44 када се планира реализација садржаја прописаних у поглављу: Урбанистичко-технички услови за грађење у припадајућој зони. У овим зонама могућа је искључиво корекција граница постојећих катастарских парцела (осим према регулационој линији), у случајевима када је то неопходно због усклађивања имовинско-правних односа. Парцеле инфраструктурних објеката: За надземне инфраструктурне објекте дефинисане су засебне грађевинске парцеле. Уколико се, због немогућности реализације инфраструктурног објекта на одређеној позицији, укаже потреба за њеним измјештањем на други локалитет, потребно је, кроз детаљне урбанистичко-техничке услове за изградњу тог инфраструктурног објекта дефинисати грађевинску парцелу оптималне површине са обезбјеђеним трајним приступом. Парцелација јавних површина дефинисана је на начин да су одвојене парцеле јавних саобраћајних од јавних зелених површина. Дозвољена је фазна реализација јавних површина, а у складу са сегментима реализације и формирање засебних грађевинских парцела појединих сегмената. 6. ГРАНИЧНИ ПАРАМЕТРИ ЗА ГРАЂЕЊЕ ПО ЗОНАМА На графичком прилогу бр. 5а: План намјене површина приказане су планиране зоне грађења (грађевински блокови) за које су у наставку текста дати и сви неопходни параметри и општи урбанистичко-технички услови за градњу објеката. Напомена: Коефицијент изграђености зоне представља однос тлоцртне површине свих објеката у грађевинској зони према површини зоне, а коефицијент искоришћености зоне је однос укупне бруто грађевинске површине свих надземних етажа објеката и укупне површине зоне. Гранични параматри за грађење у овим зонама су сљедећи: ЗОНА ГРАЂЕЊА 1 (P = m²) Постојећи Планирани објекти (задржани) УКУПНО објекти Површина под објектима m m m 2 Укупна БГП m m m 2 БГП становања m m m 2 БГП пословања m m m 2 Коефицијент изграђености зоне Коефицијент искоришћености зоне Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст. јед.) П под објектима / П зоне 0.35 (35%) БГП зоне / П зоне 1.9 БГП становања / 70 m x

45 ЗОНА ГРАЂЕЊА 2 (P = m²) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима 313 m m m 2 Укупна БГП m m m 2 БГП становања m m 2 БГП пословања m m m 2 Коефицијент изграђености зоне Коефицијент искоришћености зоне Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст.јед.) П под објектима / П зоне 0.4 (40%) БГП зоне / П зоне 2.4 БГП становања / 70 m x ЗОНА ГРАЂЕЊА 3 (P = m²) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима 708 m m m 2 Укупна БГП m m m 2 БГП становања m m m 2 БГП пословања 676 m m m 2 Коефицијент изграђености зоне Коефицијент искоришћености зоне Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст.јед.) П под објектима / П зоне 0.5 (50%) БГП зоне / П зоне 2.6 БГП становања / 70 m x

46 ЗОНА ГРАЂЕЊА 4 (P = m²) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима m m m 2 Укупна БГП m m m 2 БГП становања 870 m m m 2 БГП пословања m m m 2 Коефицијент изграђености зоне Коефицијент искоришћености зоне Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст.јед.) П под објектима / П зоне 0.45 (45%) БГП зоне / П зоне 1.9 БГП становања / 70 m x ЗОНА ГРАЂЕЊА 5 (P = m²) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима m m m 2 Укупна БГП m m m 2 БГП становања m m m 2 БГП пословања m m m 2 Коефицијент изграђености зоне Коефицијент искоришћености зоне Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст.јед.) П под објектима / П зоне 0.4 (40%) БГП зоне / П зоне 2.1 БГП становања / 70 m x

47 ЗОНА ГРАЂЕЊА 6 (P = m²) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима m m 2 Укупна БГП m m 2 БГП становања m m 2 БГП пословања m m 2 Коефицијент изграђености зоне Коефицијент искоришћености зоне Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст.јед.) П под објектима / П зоне 0.5 (50%) БГП зоне / П зоне 2.2 БГП становања / 70 m x ЗОНА ГРАЂЕЊА 8 (P = m²) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима m m 2 Укупна БГП m m 2 БГП становања m m 2 БГП пословања m m 2 Коефицијент изграђености зоне Коефицијент искоришћености зоне Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст. јед.) П под објектима / П зоне 0.46 (46%) БГП зоне / П зоне 2.2 БГП становања / 70 m x

48 ЗОНА ГРАЂЕЊА 9 (P = m²) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима m m 2 Укупна БГП m m m 2 БГП становања m m m 2 БГП пословања Коефицијент изграђености зоне Коефицијент искоришћености зоне Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст. јед.) П под објектима / П зоне 0.2 (20%) БГП зоне / П зоне 1 БГП становања / 70 m x ЗОНЕ ГРАЂЕЊА 7, 10 и 11 (P = m²) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима m m 2 Укупна БГП m m m 2 БГП становања m m m 2 БГП пословања m m 2 Коефицијент изграђености зона Коефицијент искоришћености зона Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст. јед.) П под објектима / П зоне 0.5 (50%) БГП зоне / П зоне 2 БГП становања / 70 m x

49 БИЛАНС ПЛАНА (P = m² / ha) Постојећи (задржани) Планирани објекти објекти УКУПНО Површина под објектима m m ,34 m 2 Укупна БГП m m m 2 БГП становања m m m 2 БГП пословања m m m 2 Коефицијент изграђености Коефицијент искоришћености Број стамбених јединица Број становника (3 стан./ст. јед.) Густина становања стан./ha П под објектима / П обухвата 0.2 (20%) укупан БГП / П обухвата 1 БГП становања / 70 m x / БГП објеката који се руше m 2 (јавно) m 2 (остало) m 2 7. ОПШТИ УРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ГРАЂЕЊЕ Овим Планом и условима дефинисани су сви релевантни регулативно - урбанистички елементи за пројектовање и изградњу објеката у подручју Плана. Текстуални дио Плана и сви графички прилози чине јединствен документ који у регулативном смислу обавезују све субјекте без обзира у којој фази реализације Плана учествују. Прије израде архитектонских пројеката за објекте чија градња се овим Планом предвиђа требало би формулисати детаљан пројектни задатак, који укључује и податке и захтјеве садржане у Плану. Ти подаци се односе на: намјену објекта, хоризонталне и вертикалне габарите, ситуативни размјештај објекта и површина, оријентационе нивелационе коте, услове за прикључење на саобраћајну мрежу и задовољење саобраћајних потреба, максималну изграђеност парцеле, архитектонско обликовање објекта, 49

50 услове за уређење слободних површина, услове за прикључење објекта на комуналну хидротехничку, енергетску и ТТ мрежу и услове заштите животне средине, еколошке услове и услове заштите од пожара, и сл. Сви ови подаци детерминишу се као посебан урбанистичко - регулативни документ за сваки објекат или блок као цјелину у виду детаљних урбанистичко - техничких услова за пројектовање и изградњу објеката. Основу за њихово дефинисање представља овај План. Детаљним урбанистичко-техничким условима одређују се намјена зграда и њихових дијелова, хоризонтални и вертикални габарити, положај према грађевинским линијама и према границама грађевинске парцеле, положај помоћних просторија, услови прикључења на комуналне инсталације и саобраћајнице, услови у погледу фасада, кровова, ограда, паркиралишта, озелењавања и уређења парцела и др. За зграде планиране у склопу јединствене функционално-техничке цјелине, детаљни урбанистичкотехнички услови, израђују се, по правилу, за цијели комплекс односно цјелину. За остале зграде, за саобраћајнице и саобраћајне површине, за инфраструктурне инсталације, за уређење јавних и зелених површина и сл. детаљни урбанистичко-технички услови израђују се, по правилу, за поједине објекте, односно за поједине површине. Детаљни урбанистичко-технички услови израђују се као посебан елаборат, у складу са Планом и са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, и служе као стручна подлога за издавање локацијских услова и за пројектовање. Градски орган управе надлежан за просторно уређење може на основу своје оцјене или на иницијативу комисије Скуштине Града надлежне за послове просторног уређења, организације која је носилац израде детаљних урбанистичко-техничких услова, подносиоца захтјева за издавање локацијских услова, пројектанта или другог заинтересованог лица, одлучити да се прије или истовремено са израдом детаљних урбанистичко-техничких услова за значајније грађевине израде идејна рјешења или идејни пројекти грађевина на које се услови односе. У том документу који чини саставни дио локацијских услова и рјешења о одобрењу градње, у складу са овим Планом утврђују се: Намјена објекта са детаљнијим размјештајем функционалних простора у оквиру исте намјене. За објекте са више садржаја различите намјене, њихов размјештај у поједине дијелове објекта и основна квантификација површина; Максималне димензије хоризонталних габарита објекта и облик габарита, вертикални габарит висином тла мјереном од будуће нивелете терена или бројем надземних етажа спратност објекта; Ситуативни положај објекта и површина, облик основе приземља и спратова ако су различити, приказује се на графичком дијелу документа. Грађевинске и регулационе линије дефинисане су координатама тачака или дистанцама од постојећих објеката и тачака на терену; Нивелета пода приземља (улазни подест) се одређује као приближна вриједност са тачношћу 20 цм. У неким случајевима одређује се тачна нивелета. Означава се апсолутном котом. За одређивање нивелете мјеродавна је нивелација околног простора, тј. нивелета саобраћајних површина (улица, тротоар, трг). У условима за прикључење на саобраћајну мрежу графички и текстуално се одређују прилази објекту, њихова позиција, геометријски облик и површинска обрада, ширина, ивичњаци, радијуси закривљења и сл. У условима за уређење слободних површина око објекта текстуално и графички треба дати податке о величини, облику, намјени и начину обраде тих површина. Поставља се захтјев да уређење слободних површина буде и инвестиционо и грађевински, саставни дио изградње објекта. Објекат се 50

51 може сматрати готовим, бити технички примљен и предан на употребу тек пошто су изграђене и све околне површине које му припадају. Уређење ових површина се врши према посебном пројекту који чини саставни дио пројектне документације објекта. Условима заштите утврдити обавезу пројектовања и изградње таквог објекта који ће испунити све прописане стандарде и захтјеве који се односе на заштиту и сигурност коришћења предметног објекта и објеката у његовом окружењу. Ово се прије свега односи на статичку и сеизмичку сигурност објекта, функционалност у његовом коришћењу, противпожарну сигурност, енергетску ефикасност и друго. Услови за прикључење на градску инфраструктурну мрежу детерминишу обавезу и начин под којима објекти морају бити прикључени на градску мрежу хидротехничке, енергетске и ТТ инфраструктуре. Основ за детерминисање услова прикључења приказан је на одговарајућим прилозима графичког дијела Плана. У условима треба утврдити и обавезу инвеститора за прибављање потребних геотехничких података о тлу путем непосредних истражних радова на микролокацији Планирани објекти Зоне бр. 1 6 и зона 8... Типологија градње: низови објеката (ламеле) на обавезној уличној грађевинској линији Планирана намјена: вишепородични стамбено-пословни објекти. У приземљима објеката обавезује се пословна дјелатност компатибилна становању. Поједине ламеле или њихови дијелови могу се дјелимично или у потпуности намијенити за пословне дјелатности компатибилне становању, односно такве да буком, вибрацијама и другим штетним дејствима не утичу на становање у предметној или сусједним ламелама, те не доводе до прекомјерног оптерећења саобраћаја на локалитету. Вертикални габарит: у складу са графичким прилогом бр.5: План просторне организације. На објектима на којима је посљедња етажа означена као повучена није дозвољено формирање мансардне етаже. За објекте који се граде непосредно уз већ изграђене објекте код којих је посљедња етажа обрађена у виду мансардне, могуће је, умјесто повучене етаже формирати мансардну етажу на дијеловима који су у непосредном контакту са постојећим објектом, како би се извршило квалитетније уклапање у постојећу изграђену структуру. Уколико је посљедња етажа означена као мансардна, дозвољено је да се приликом пројектовања дефинише и као повучена етажа. Под повученом етажом подразумијева се етажа која је од уличне фасаде (по ободу припадајуће зоне) у односу на типску етажу повучена за стандардну ширину терасе. Дефинитиван облик и површина посљедње етаже утврђиваће се кроз детаљне урбанистичкотехничке услове, у складу са прописаним смјерницама за архитектонско обликовање. Максимална спратна висина приземља објеката у овој зони је 6.2м. У оквиру ове спратне висине могуће је формирати галеријску етажу, али искључиво у случају када се приземље објекта намјењује за пословање и на начин да галеријски простор буде саставни дио појединачних пословних садржаја у приземљу (са интерном вертикалном комуникацијом). Овакву спратну висину могуће је нарочито примјенити на угаоним објектима, те на атрактивнијим и фреквентнијим уличним фронтовима, и то са циљем унапређења архитектонског израза објеката, те уличног фронта у цјелини. Позиције објеката и хоризонтални габарит: Позиција објекта на парцели детерминисана је обавезном грађевинском линијом према уличном фронту, осим у блоковима гдје се осим полузатворене, појављује и отворена блоковска структура, са појединачним објектима на засебним грађевинским парцелама, те се појављују и грађевинске линије у односу на сусједне објекте. Приликом позиционирања објеката неопходно је придржавати се планиране грађевинске линије. Могуће је повлачење дијела објекта у односу на обавезну грађевинску линију, али не на ивицама грађевинске парцеле према сусједним ламелама, када се ради о ламеларној изградњи, како би се остварио уједначен улични фронт и континуитет градње. 51

52 Ширине планираних ламела су од 12 14м, у зависности од локације и приказане су на граф. Прилогу бр.12: План грађевинских линија. Дужине појединих ламела су такве да се поклапају са бочним границама грађевинских парцела. Оптималне дужине планираних ламела приказане су на графичком прилогу: План парцелације. Планом је остављена могућност да се ламеле формирају и на други начин, у циљу ефикасније реализаицје регулационог плана, с тим да дужина ламеле не може бити мања од 12 метара. Начин парцелације земљишта детаљно је објашњен у поглављу 5. Парцелација. Обликовни грађевински елементи (еркери, балкони, лође, улазне надстрешнице са и без стубова и сл.) могући су на дијеловима објекта вишим од 3м у односу на коту терена, али на начин да њихова хоризонтална пројекција не пређе хоризонтални габарит приземља за више од 1.5м, а укупна површина оваквих грађевинских елемената не смије прећи 50% површине фасаде објекта у односу на коју се формирају). Није дозвољено формирање наведених грађевинских елемената на начин да њихова хоризонтална пројекција прелази регулациону линију. За дио зоне 6, како је означено на графичком прилогу бр.5: План просторне организације, могуће је извршити диспозицију планираних садржаја, у смислу израде јединственог идејног рјешења и стварање архитектонски прихватљиве цјелине, а с обзиром на атрактивност локације. У том смислу не смије доћи до нарушавања планом успостављених грађевинских и регулационих линија према јавним површинама. Параметри грађења у оквиру дефинисане зоне за израду јединственог идејног рјешења су: К изг = 0,6 К ис = 2,5 Уређење грађевинских парцела: све површине парцела изван габарита објекта морају бити третиране као површине јавног кориштења, односно у оквиру њих мора бити омогућена јавна пјешачка комуникација за неограничен број људи. Изузетно, уколико се у оквиру неког од објеката формира дјечја установа, могуће је извршити адекватно ограђивање дијела неизграђене површине парцеле, како би се обезбједили неопходни услови за рад такве установе у складу са прописима. Код грађевинских парцела код којих је површина неизграђеног дијела парцеле дужа од 10м (у правцу објекат регулациона линија), обавезно је озелењавање минимално 15% неизграђене површине парцеле (релевантан надземни хоризонтални габарит објекта). Начини озелењавања парцела описани су у одговарајућем поглављу. Подземни габарит: Испод свих планираних објеката предвиђена је изградња подземних етажа намјењених за гаражирање возила корисника објеката, те смјештај помоћних и техничких просторија неопходних за функционисање објекта. Број подземних етажа је опцион и дефинисаће се за сваки појединачни објекат приликом израде детаљних урбанистичко-техничких услова, у складу са потребама и могућностима конкретне локације, када ће се дефинисати и њихов коначни облик и хоризонтални габарит, те су у том смислу габарити подземних етажа приказани на засебном графичком прилогу: План подземних етажа максимални. Кроз детаљне УТ-услове обавезно је утврдити све неопходне површине на нивоу парцеле које је потребно обезбједити за инфраструктурне прикључке, заштиту вриједних примјерака дендрофлоре, позиције и величине приступне рампе и сл, и у складу с тим утврдити реалне хоризонталне габарите подземних етажа у границама максималних из овог Плана. Поштовање услова о озелењавању јавних површина као и прописаног процента зелењавања припадајуће грађевинске парцеле је обавезно и у случају када је потребно изградити подземну гаражу максималног хоризонталног габарита. Озелењавање се врши према стандардима прописаним у дијелу: Зелене површине. Стандарди за паркирање дефинисани су у одговарајућем поглављу текста. Дозвољава се наткривање рампи за прилаз подземним гаражама у виду самосталних конструкција, које морају бити обликовно усклађене са објектом и окружењем, а препоручује се и њихово озелењавање у виду пузавица или сл. 52

53 У оквиру подземне етаже, уколико се укаже могућност и задовоље сви неопходни услови за функционисање објекта (потребан број паркинг мјеста, техничке просторије), могуће је смјестити и дијелове појединих пословних простора који се примарно налазе у приземљу (помоћне и пратеће просторије или дијелови пословних простора који према стандардима не захтијевају дневну свјетлост). Помоћни објекти: Није дозвољена градња помоћних објеката у оквиру грађевинских парцела објеката. Све помоћне просторије морају се смјестити у оквиру основног габарита. Зона бр Типологија градње: слободностојећи вишепородични стамбени објекти. Зона третира постојеће слободностојеће објекте. У циљу искориштења потенцијала локације, али задржавања њеног постојећег карактера, дефинишу се могуће интервенције реконструкције, доградње и надоградње постојећих објеката или изградње замјенских објеката у складу са стандардима прописаним за ову зону. Циљ је формирање посебног типа становања вишег квалитета. у коме ће квалитету живљења доприносити и релативно велик удио зелених површина, које у овом случају представљају ресурс, који се не би требао подцијенити. Планирана намјена: вишепородични стамбени објекти. Није дозвољено формирање више од 6 стамбених јединица у оквиру објекта - уколико се врши његова надоградња и реконструкција, односно 15 стамбених јединица уколико се врши изградња замјенског објекта. У објектима су дозвољене пословне дјелатности искључиво канцеларијског типа (са улазом из заједничке степенишне вертикале). У случају изградње замјенског објекта обавезно је у приземљу (обострано) формирање засебних гаража са директним приступима са манипулативне површине. Вертикални габарит: максимални вертикални габарит објекта у случају изградње замјенског објекта је П+3+Пе. Повучена етажа у овом случају може заузимати максимално 75% површине типске етаже и мора у 90% своје површине бити удаљена од фасаде типске етаже за стандардну ширину балкона. Максимални вертикални габарит објекта у случају реконструкције, доградње и надоградње постојећег објекта је П+2. Позиције објеката и хоризонтални габарит: Позиција објекта детерминисана је грађевинском парцелом која је једнака површини планираног објекта. Није дозвољено формирање обликовних грађевинских елемената (еркери, балкони, лође, улазне надстрешнице са и без стубова и сл.) на начин да њихова хоризонтална пројекција прелази границе грађевинске парцеле. Уређење грађевинских парцела: будући да је граница грађевинске парцеле једнака планираном хоризонталном габариту, потребно је да се дио јавне површине (манипулативни простор за прилаз гаражама, паркинг и зелена површина), који гравитира предметном објекту уреди на адекватан начин. Посебан акценат ставља се на реконструкцију постојећег зеленила које егзистира на подручју. Препоручује се увођење мањих дјечјих игралишта у оквиру минимално једне зелене површине у овој зони. Дозвољава се ограђивање ове зоне, али искључиво у виду живе ограде (осим у дијелу према грађ. зони бр. 10 дгје се дозвољава зидана ограда). Није дозвољено формирање већих паркинг површина од приказаних на одговарајућим графичким прилозима. Подземни габарит: Испод планираних објеката могућа је изградња подземних етажа, намјењених искључиво за смјештај помоћних и пратећих просторија за потребе објекта. Помоћни објекти: Није дозвољена градња ни задржавање постојећих помоћних објеката. 53

54 Зона бр. 7, 10 и Типологија градње: слободностојећи објекти. Зона третира постојеће слободностојеће објекте различите спратности, али на релативно квалитетној постојећој грађевинској линији. У циљу искориштења потенцијала локације, али задржавања њеног постојећег карактера, дефинише се зона грађења (максималне грађевинске линије), унутар које је могуће извршити реконструкције, доградње и надоградње постојећих објеката или изградње замјенских објеката у складу са стандардима прописаним за ову зону. Планирана намјена: Стамбени објекти. Није дозвољено формирање више од 6 стамбених јединица у оквиру објекта. У приземљима објеката дозвољавају се пословне дјелатности компатибилне становању. Поједини објекти или њихови дијелови могу се дјелимично или у потпуности намјенити за пословне дјелатности компатибилне становању, односно такве да буком, вибрацијама и другим штетним дејствима не утичу на становање у предметној или сусједним ламелама, те не доводе до прекомјерног оптерећења саобраћаја на локалитету. Вертикални габарит: у складу са графичким прилогом: План просторне организације, максимални габарит планираних објеката је П+2. Није обавезно да сви објекти достигну планирану спратност.. Позиције објеката и хоризонтални габарит: Позиција објекта на парцели детерминисана је максималном грађевинском линијом према уличном фронту. Параметри грађења за сваку грађевинску парцелу су сљедећи: К изг = 0,5 К ис = 2,0 Удаљеност објекта од бочних граница парцеле је минимално 3м. Није дозвољено формирање обликовних грађевинских елемената (еркери, балкони, лође, улазне надстрешнице са и без стубова и сл.) на начин да њихова хоризонтална пројекција прелази зону грађења. Уређење грађевинских парцела: грађевинске парцеле објеката у овој зони могу бити ограђиване у складу са Одлуком о уређењу простора Града Бања Лука. Препоруује се кориштење живих ограда. У зони према регулационој линији ограда се мора смјестити у цијелости унутар грађевинске парцеле објекта, а на бочним странама ограду је могуће поставити унутар парцеле или по граници двију сусједних парцела уз сагласност њених власника. Уређење грађевинске парцеле мора бити изведено на начин да се обавезно мора извршити озелењавање предбашти. Начини озелењавања парцела описани су у одговарајућем поглављу. Могуће је у испред објекта (у зони према улици) формирати и надземни паркинг за потребе објекта, коме се прилази преко тротоара, али на начин да се у том случају обавезно између паркинг мјеста изврши садња одговарајућих стаблашица. Подземни габарит: Испод планираних објеката могућа је изградња подземних етажа, намјењених првенствено за смјештај помоћних и пратећих просторија за потребе објекта. Могуће је подземну етажу користити и за потребе паркирања возила корисника објекта, али само са циљем повећања комфора кориштења објекта. Озелењавање предбашти је обавезно и у случају када габарит подземне етаже прелази површину прописану зоном грађења надземних објеката. Стандарди за паркирање дефинисани су у одговарајућем поглављу текста. 54

55 У оквиру подземне етаже, уколико се укаже могућност и задовоље сви неопходни услови за функционисање објекта, могуће је смјестити и дијелове појединих пословних простора који се примарно налазе у приземљу (помоћне и пратеће просторије или дијелови пословних простора који према стандардима не захтијевају дневну свјетлост). Помоћни објекти: Дозвољава се задржавање и/или грађење помоћних објеката, али искљичиво у оквиру задњег дворишта објекта. Објекте је могуће лоцирати уз задњу и бочне ивице парцеле, али уз сагласност власника парцеле на чију се границу парцеле објекат наслања, уз услов да нагиб крова није према сусједним грађевинским парцелама. Укупна бруто грађевинска површина помоћних објеката (постојећи и/или планирани) узима се у обзир приликом израчуна параметара к изг = 0,5 и к ис = 2,0 за сваку појединачну парцелу. Помоћни објекти могу се намјенити и за пословне дјелатности компатибилне становању. Није дозвољено испуштање оборинских вода са крова помоћног објекта на сусједну парцелу. Максимална висина планираних помоћних објеката је 5м (висина сљемена) Третман постојећег грађевинског фонда Објекти који се задржавају Зоне бр. 1 6 и зона бр.8 Власници / корисници постојећих зграда који се задржавају у предметним зонама грађења имају у погледу тих зграда право на: 1.1. текуће одржавање зграда, уређаја, инсталација, приступа и земљишта који служе згради, 1.2. преградњу која нема карактер нове градње, 1.3. конзервацију грађевине, 1.4. промјену намјене зграде, или дијелова зграде, укључујући и адаптацију таванског или подрумског простора у стамбени, пословни или помоћни простор, без подизања висине надзитка, 1.5. замјену крова, без подизања висине надзитка, 1.6. изградњу прикључака на комуналне инсталације, 1.7. друге интервенције на згради, уређајима и инсталацијама, којима се обезбјеђује нормално коришћење зграде или земљишта које се користи уз зграду. Као друге интервенције, у смислу претходног става, не сматрају се веће интервенције (реконструкција, надзиђивање једне или више етажа, реконструкција или замјена крова са подизањем надзитка, изградња нових грађевина сталног карактера и сл.) Реконструкција фасаде са циљем осавремењивања фасаде 1.9. затварање тераса, лођа и балкона: под условом да се затварање свих тераса на фасади изводи на исти начин, у истом материјалу и боји, а у складу са постојећим елементима зграде, да се овом интервенцијом не нарушава однос према сусједним објектима, те не угрожавају станари предметног ни сусједних објеката изградњу замјенских објеката на локацији (тзв. обнова локације) према параметрима грађења за ту зону. 2. За зграде које имају статус споменика културе одредбе става 1. примјењиваће се у складу са прописима који важе са те споменике. 55

56 Зона бр. 9 Планом су на предметним објектима предвиђене интервенције доградње, реконструкције и надоградње или изградња замјенских објеката, а до реализације наведних интервенција (описано у претходном поглављу (7.1. Планирани објекти), власници / корисници постојећих зграда имају у погледу тих зграда право на: 1.1. текуће одржавање зграда, уређаја, инсталација, приступа и земљишта који служе згради, 1.2. преградњу која нема карактер нове градње, 1.3. конзервацију грађевине, 1.4. промјену намјене дијелова зграде у канцеларијски простор (кориштењем постојећег улаза у објекат) замјену крова, без подизања висине надзитка, 1.6. изградњу прикључака на комуналне инсталације, 1.7. друге интервенције на згради, уређајима и инсталацијама, којима се обезбјеђује нормално коришћење зграде или земљишта које се користи уз зграду. Као друге интервенције, у смислу претходног става, не сматрају се веће интервенције (реконструкција, надзиђивање једне или више етажа, реконструкција или замјена крова са подизањем надзитка, изградња нових грађевина сталног карактера и сл.) реконструкција фасаде са циљем осавремењивања фасаде 1.9. затварање тераса, лођа и балкона: под условом да се затварање свих тераса на фасади изводи на исти начин, у истом материјалу и боји, а у складу са постојећим елементима зграде, да се овом интервенцијом не нарушава однос према сусједним објектима, те не угрожавају станари предметног ни сусједних објеката интервенције доградње и надоградње према условима описаним у дијелу: 7.1. Планирани објекти. 2. За зграде које имају статус споменика културе одредбе става 1. примјењиваће се у складу са прописима који важе са те споменике. Зоне бр. 7, 10 и 11 Власници / корисници постојећих зграда у оквиру ових зона имају у погледу тих зграда право на: 1.1. доградњу (надзиђивање) до спратности означене на карти: План просторне организације 1.2. хоризонтална доградња у границама максималних хоризонталних габарита, уз поштовање параметара прописаних у поглављу 7.1. Планирани објекти 1.3. изградњу замјенских објеката на локацији (тзв. обнова локације) према параметрима грађења за ту зону текуће одржавање зграда, уређаја, инсталација, приступа и земљишта који служе згради, 1.5. конзервацију грађевине, 1.6. промјену намјене зграде, или дијелова зграде, укључујући и адаптацију таванског или подрумског простора у стамбени, пословни или помоћни простор, без подизања висине надзитка, 1.7. изградњу прикључака на комуналне инсталације, 1.8. реконструкција фасаде са циљем осавремењивања фасаде 2. За зграде које имају статус споменика културе одредбе става 1. примјењиваће се у складу са прописима који важе са те споменике. 3. Постојећи помоћни објекти имају право на интервеницје из тачака Површина постојећих помоћних објеката узима се у обзир приликом израчуна коефицијента изграђености и коефицијента искориштености за предметну парцелу. 56

57 За објекте и локалитете, за које инвеститори (власници земљишта) посједују валидну документацију, а коју су прибавили у периоду до доношења ове ревизије Плана, могуће је поступање по истим, уколико приликом њихове реализације неће доћи до угрожавања главних саобраћајних праваца Објекти предвиђени за рушење Објекти који се уклањају ради изградње јавних садржаја Објекти који су на подручју плана предвиђени за трајно уклањање ради изградње јавних површина и садржаја имају до момента уклањања право на интервенције санације и адаптације у сврху текућег одржавања зграде. У ову категорију сврставају се и помоћни објекти (гараже) у оквиру зоне Објекти који се уклањају ради замјенске градње на парцели До момента релизације планиране градње у зонама грађења бр. 1-6 и зони бр.8, постојећи објекти имају право на сљедеће интервенције: 1.1. интервенције санације, адаптације и реконструкције са циљем текућег одржавања зграде 1.2. доградњу у циљу обезбјеђења основних хигијенских услова (купатило и WC), 1.3. преградњу која нема карактер нове градње, 1.4. конзервацију грађевине, 1.5. привремену промјену намјене зграде, или дијелова зграде, укључујући и адаптацију таванског или подрумског простора у стамбени, пословни или помоћни простор, без подизања висине надзитка, 1.6. замјену крова, без подизања висине надзитка, 1.7. изградњу прикључака на комуналне инсталације, 1.8. интерполацију етажа у виду монтажне конструкције унутар објеката, гдје је то могуће извршити у односу на постојећу спратност објекта, типологију градње и сл., 1.9. друге интервенције на згради, уређајима и инсталацијама, којима се обезбјеђује нормално коришћење зграде или земљишта које се користи уз зграду, а не онемогућује или знатно не отежава реализација планског рјешења. Као друге интервенције, у смислу претходног става, не сматрају се веће интервенције (надзиђивање једне или више етажа, замјена крова са подизањем надзитка, изградња нових грађевина сталног карактера и сл.) Привремени објекти Постављање привремених објеката у оквиру обухвата Плана могуће је у складу са Законом о уређењу простора и грађењу, те Одлуком о уређењу простора Града Бања Лука Правила архитектонског обликовања Правила архитектонског обликовања односе се на све објекте и амбијенте и имају за циљ постизање вишег нивоа ликовности у обликовању простора како би се добило уређеније насеље и уједначеност у изразу. Она треба да спријече појаву неодговарајућих објеката и амбијената и да подстакну ауторе ка досезању виших умјетничких домета у архитектонском изразу. 57

58 Поштовање контекста Приликом предузимања било каквих интервенција у простору мора се водити рачуна о усклађености са постојећом градском околином: уличном матрицом, доминантном стилском орјентацијом, евентуалним реперима у простору, стручно валоризованим амбијентима и сл. У том смислу, са посебном пажњом треба уклапати нове елементе у постојећи простор, нарочито уколико у окружењу постоје објекти и природни елементи културно-историјског насљеђа. Поштовање изворног архитектонског стила Приликом градње нових објеката, примјена савремених стандардних стилова треба да се оствари кроз складан естетски однос са постојећим објектима у непосредном окружењу. Приликом интервенција на постојећем објекту морају се сви радови вршити интегрално, на цијелом објекту, тј. није дозвољено извођење било каквих парцијалних радова и рјешења. Поштовање изворне фасаде Приликом интервенција на постојећим објектима, треба очувати изворно архитектонско и колоритно рјешење фасаде, осим ако се не ради о објекту који не представља вриједно архитектонско или културно насљеђе а својом постојећом фасадом се не уклапа у амбијент и таква интервенција треба да допринесе његовом бољем усаглашавању са околином. Уљепшавање дворишних фасада Дворишне фасаде и калкански зидови, исто као и уличне фасаде, формирају урбани амбијент и утичу на естетику простора. Због тога је веома важно третирати их равноправно са главним фасадама, нарочито због тога што су унутрашња дворишта саставни дио укупног простора насеља и предвиђена су за пјешачка кретања, а имају и одређене садржаје намјењене јавном коришћењу. Употреба корективног зеленила Зеленило је, у сваком случају, важан елемент градског простора. Његова улога је еколошка, психолошка, амбијентална, али и естетска нарочито када се ради о употреби зеленила ради корекције неког недостатка у простору. Ако друге мјере нису могуће, препоручује се примјена вертикалног и партерног зеленила, пузавица, озелењавање кровова и сл. Уљепшавање јавних простора Јавни простор, као најважнији елемент урбаног простора, мора бити уређен и опремљен у складу са својим значајем. Такви простори треба да буду међусобно усаглашени и уједначени у примјени мобилијара, расвјете, начина поплочавања, избора боја, материјала и сл. Такође, уколико на њима постоји неадекватна урбана опрема (која наружује простор) или неодговараући садржаји (киосци, тезге, терасе угоститељских објеката, произвољно одабрана и постављена расвјета и сл.) исту треба уклонити. Третман модерне и савремене архитектуре Објекти модерне и савремене архитектуре могу се третирати двојако: као постојећи објекти код којих постоји потреба за вршењем одређене интервенције или као планирани објекти који треба да буду спона између других постојећих објеката. У оба случаја проблематику око начина на који треба извршити међусобно усаглашавање постојећег и новог треба рјешавати спровођењем пажљиве архитектонскоурбанистичке анализе прије било какве интервенције у простору. 58

59 Генерално, треба тежити унапређењу комуникативности и уређености простора кроз активирање зоне приземља објеката новим (одговарајућим) садржајима, очување и унапређење функције објеката у контексту локације и сл. Што се тиче примјене обликовно-архитектонских поступака у третирању објеката модерне и савремене архитектуре, треба поштовати следеће принципе: - неутралност: надоградњу и доградњу новог дијела на постојећем објекту извршити тако да изворни волумен, архитектура и карактер објекта остану препознатљиви, а нови дијелови буду повучени и урађени уздржано и ненаметљиво - маниризам: ако се доградња и надоградња раде тако да се врши промјена волумена постојећег објекта, онда то треба да буде урађено коришћењем исте архитектонике о материјализације - транспозиција: када се надоградња и доградња ослања на постојећи објекат, треба примјенити принципе и елементе композиције са тог објекта, исте или сличне материјале, стилизовану секундарну и терцијарну пластику и сл. - модернизација: подразумијева давање савременијег (и примјеренијег) изгледа постојећем објекту, односно преобликовање фасаде, када се чува само волумен зграде, а архитектоника и материјализација се остварују у духу времена у којем се интервенција ради. - контрастирање: поступак надоградње и доградње новог дијела постојећег објекта или предузимање друге грађевинске интервенције на објекту, на начин да изворни објекат остане препознатљив, а да нови дијелови буду у другачијем архитектонском маниру и материјализацији - други урбанистички поступци: као интервенције на објекту или у простору, могу бити примјењени и други архитектонско-урбанистички поступци, под условом да представљају креативан и савремен допринос формирању архитектонских и урбаних цјелина Урбана опрема Скулптуре, споменике, фонтане и сличне елементе оплемењивања простора могуће је поставити на локалитетима који се у току реализације планских рјешења покажу адекватним и атрактивним са становишта амбијента, сагледивости и сл. Посебан акценат потребно је ставити на пејзажно уређење планираних кружних токова. 8. Обезбјеђење јавног и општег интереса 8.1. Саобраћајне површине Јавне саобраћајне површине дефинисане Планом конципиране су на начин да се обезбједи квалитетна саобраћајна мрежа која је у стању да подмири потребе, како корисника предметног подручја, тако и уважавајући главне градске саобраћајне токове, и кориснике осталих подручја Бања Луке. Јавне саобраћајне површине детаљно су објашњене у одговарајућем поглављу текста, а њихова јавна фунцкија обезбјеђена је дефинисањем регулационе линије, којом су јавне површине одвојене од осталог грађевинског земљишта. Мрежа планираних и постојећих саобраћајница омогућава приступ до сваке планиране грађевинске парцеле, како је то законом и дефинисано. Такође, кроз коридоре постојећих и планираних саобраћајница планирана је и комплетна инфраструктурна мрежа која је потребна за планиране садржаје, као и сабирни и транзитни коридори инфраструктуре. Осим мреже саобраћајница посебна пажња посвећена је јавним паркинг просторима, чија је улога да обезбједе паркирање возила првенствено за пословне садржаје, односно за посјетиоце предметног подручја, при чему је узета у обзир и релативно честа измјењивост возила на паркинг мјестима, када се 59

60 користе у наведене сврхе, док се потребе за паркирањем за стамбене садржаје планирају у подземним паркинг гаражама и на паркинг просторима у оквиру планираних грађевинских парцела Зелене и рекреативне површине Систем зелених површина формиран је на начин да се првенствено обезбједи заштитно и амбијентално зеленило у складу са традиционалним принципима озелењавања улица, које је присутно у Бања Луци. Кад су у питању рекреативне површине, на подручју обухвата Плана оне нису предвиђене, будући да се предметни локалитет непосредно наслања на највећи градски парк: Парк Младен Стојановић који пружа квалитетан ресурс за обављање рекреативних активности становника овог дијела Града Привреда и услуге Планом је предвиђено да се у оквиру планираних објеката препоручује да се приземља предвиде за пословне дјелатности, чиме ће се обезбједити дјелатности потребне за функционисање насеља. Дјелатности које су планиране на подручју обухвата Плана припадају домену терцијарних и квартарних дјелатности, гдје је основни услов за њихово инкорпорирање у стамбену структуру да ни на који начин (буком, вибрацијама, штетним материјама, те прекомјерним оптерећењем саобраћаја и паркирања) не ремете стамбену функцију у предметном или објектима у окружењу. Будући да се ради о подручју које представља дио ужег урбаног језгра, остављена је могућност да се поједини објекти у цијелости намјене за пословање. На углу улица Триве Амелице и Младена Стојановића предвиђен је и један пословни објекат већег габарита, будућида је такав облик пословања већ заступљен у овом подручју и припада као такав већ устаљеном начину кориштења простора на овом подручју Јавне и друштвене службе Планом нису предвиђени посебни објекти јавних и друштвених служби на подручју обухвата Плана, али се било који објекат, или његов дио, уз пошовање прописаних стандарда може планирати за дјелатности ииз овог домена, уколико се, приликом кориштења простора или кроз развојне планове одређених градских институција укаже потреба за њима. 9. Опремање техничком и комуналном инфраструктуром Колске површине Саобраћајна мрежа Планска документација вишег реда Према Закону о просторном уређењу и грађењу (Сл. Гласник РС 55/10), односно чланом 26. овог Законa дефинисано је за који се простор доноси Регулациони план, шта се Планом утврђује, те шта је основа за израду Регулационог плана. У овом случају основа за израду регулационог плана, а самим тим и планиране саобраћајне мреже је Урбанистички план Бања Луке из Године. У оквиру овог Урбанистичког плана, на стратешком нивоу планирана је саобраћајна мрежа Града Бањалуке, која је и у већој мјери и изведена. Такође, кроз претходно наведени документ диференцирана је саобраћајна мрежа на начин да су дефинисане сљедеће катагорије саобраћајница: - Аутопут - Транзитне саобраћајнице - Примарне саобраћајнице - Секундарне саобраћајнице, 60

61 Поред претходно наведене класификације саобраћајне мреже, а према адекватној методологији, дата су и прогнозирана саобраћајна оптерећења на планираној саобраћајној мрежи. У оквиру Урбанистичког плана, обрађен је и дио саобраћајне мреже која је предмет овог Регулационог плана. Наиме, ободне саобраћајнице: улице Краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице планиране су као примарне градске саобраћајнице, док је улица Младена Стојановића планирана као секундарна саобраћајница. Ово нам говори да је Урбанистичким планом дат већи значај улицама краља Петра II Карађорђевића и Триве Амелице у односу на улицу Младена Стојановића. Улица краља Петра II Карађорђевића, представља само дионицу путног правца дефинисаног кроз Урбанистички план као примарна градска саобраћајница. Овај путни правац према важећој планској документацији има почетак као раскрсницу улица Исаије Митровића и Војводе Момчила која је смјештена у јужном дијелу централног подручја Града, те се преко улица Војводе Момчила, Книнске, Видовданске, I крајишког корпуса и предметне улице, Краља Петра I Карађорђевића, повезује на улицу Триве Амелице у сјеверном дијелу града Бања Лука, односно у сјеверном дијелу предметног обухвата Плана. На овај начин, формирањем овог путног правца, у планерском смислу, централни дио града је растерећен од саобраћаја моторних возила и чини га доступнијим осталим учесницима у саобраћају, првенствено бициклистима и пјешацима. Овдје је неопходно напоменути да за разлику од планских докумената, гдје је наведени путни правац (сјевер југ) на адекватан начин развијен, у спроведбеном смислу то није случај. Наиме, у овом тренутку правац који је планиран као примарни саобраћајни правац (улица са по двије траке по смјеру, тротоарима и зеленим појасом са једне или обе стране, гдје су просторне миогућности дозвољавале) у постојећем стању, односно са постојећим елементима попречног профила, не може да прихвати већи обим саобраћаја, чак се у појединим улицама овог правца саобраћај одвија у једном смјеру (ул. војводе Момчила). Наведено важи и за улицу Триве Амелице која се пружа у правцу исток-запад. Неопходно је споменути Регулационе планове Нова Варош и Малта 1 који чине контактне планове обухвату овог регулационог плана, а у оквиру којих су задржани принципи из Урбанистичког плана Бања Лука из 1975-е године, којим су улице Триве Амелице и Краља Петра 2. Карађорђевића примарне саобраћајнице и у складу са тим дефинисан им је попречни профил већег капацитета, а самим тим омогућује и већу прооточност саобраћаја. Као улазни параметар за планирање профила ободних саобраћајница, преузети су профили саобраћајница из контактних планова с тим што су, а у складу са Студијом развоја бициклитичког саобраћаја на урбаном подручју Града Бања Лука планиране и бициклистичке стазе у профилима улица Триве Амелице и краља Петра II Kарађорђевића. 61

62 Слика 1: Саобраћајна мрежа из УП Бања Лука са фокусом на предметно подручје Слика 2. Саобраћајна мрежа из УП Бања Лука на предметном подручју Приликом дефинисања планиране саобраћајне мреже кроз овај документ, из важећих регулационих планова преузети су елемнти траса ових лица као и елементи попречних профила У оквиру графичког прилога: План саобраћаја и нивелација приказан је концепт саобраћајне мреже за наведени простор. Приликом планирања тежило се да мрежа поприми што правилнији (ортоганални облик). У средишњем дијелу блока значајна интервениција десила се на улици V козарске бригаде, те огранку улице Краља Петра II, која је планирана као попречна саобраћајница која повезује примарне градске саобраћајнице. Саобраћајна мрежа конципирана је на начин да су ободне саобраћајнице примарне, и као такве имају функцију повезивања појединих дијелова града. У оквиру предметног обухвата планирана је мрежа приступних и сабирних саобраћајница које првенствено имају за циљ приступ планираним објектима и опслуживање садржаја у планираним објектима. Приликом реализације предметних објеката неопходно је водити рачуна о паралелном развијању мреже приступних и сабирних саобраћајница чиме би се растеретили примарни (ободни) правци, те истовремено повећао капацитет саобраћајница и безбједност учесника подигао на виши ниво Улица др Младена Стојановића Улица др Младена Стојановића кроз графички прилог означена је профилом 1-1, планирана је са по једном коловозном траком у сваком смијеру. У оквиру профила саобраћајнице задржан је постојећи дрворед, те планирана бициклистичка стаза као и пјешачка стаза (тротоар). Регулациона линија, односно регулација саобраћајнице, планирана је на начин да се узме у обзир простор за евентуално повећање капацитета саобраћајнице у будућности. Проширење саобраћајнице је могуће пројектовати у тренутку кад се простор који је обрађен кроз контактни план (РП Центар-Алеја) третира на исти начин. Ако се створе планске претпоставке, могуће је кроз детаљне урбанистичко-техничке услове извршити прерасподјелу површина, при чему ширина пјешачке стазе не може да износи мање од 1.8m, бициклистичке стазе 2 m, а зеленог појаса 1.5 m. 62

63 Улица краља Петра II Карађорђевића Геометријски елементи улице краља Петра II (пресјек 3-3) преузет је из контактног плана: РП Нова Варош и као такав имплементиран у План. Елементи попречног профила преузети су из наведеног плана, с тим што је адекватним планирањем регулације планирана и бициклистичка стаза у ширини од 1m. Огранак ове улице који је повезан на улицу Милана Радмана (пресјек 6-6) задржан је у постојећим хоризонталним геометријским елементима, и планиран је као слијепи крак, као што је у постојећем стању. У оквиру профила ове саобраћајнице планиран је површински паркинг, те пјешачке комуникације са обе стране паркиралишта, те бициклистичка стаза као наставак бициклистичке стазе из улице краља Петра II. Огранак улице краља Петра II (пресјек 4-4) који се у постојећем стању пружа у правцу исток-запад кроз планирано рјешење заузима значајну улогу у саобраћајној мрежи Града. Наиме предложеним рјешењем он спаја двије примарне саобраћајнице (др Младена Стојановића и краља Петра II), те преко планиране кружне раскрснице повезује са улицом Вкозарске бригаде. Огранак улице која се пружа кроз авијатичарско насеље, дефинисан је кроз три пресјека ( , , ). Дионица означена пресјеком , пружа се у правцу сјевер-југ и планирана је као колско пјешачка саобраћајница. Наиме, узимајући у обзир намјену простора у постојећем, те планираном рјешењу дошло се до закључка да предметно насеље има карактер мирног насеља, те да у планском периоду неће значајно порасти саобраћајна тражња у насељу. Наведено рјешење поред претходно наведенеог имало је за циљ да се сачува амбијентална цјелина предметног простора. Режимом саобраћаја могуће је формирати пјешачке комуникације у планираном профилу. Претходно наведени разлози важе и за дио огранка означен као пресјек Дио овог огранка означен као пресјек планиран је са коловозном траком, те паркинг мјестима као елементима попречног профила орјентисаним према стамбено-пословним објектима према улици Триве Амелице Улица Триве Амелице Планирани геометријски елементи преузети су из контактног плана у потпуности, али је извршена корекција попречног профила у зони обухвата Плана на наччин да је уведена бициклистичка стаза у ширини од 2м (пресјек 2-2) Лазаричка улица Имајући у виду да се планирим рјешењем не повећавају значајне потребе на објектима уз Лазаричку улицу (пресјек 7-7), наведена улица задржана у постојећем правцу, с тим што је поред коловозне површина планирана и пјешачка стаза са западне стране коловоза у ширини од 1.8m. Концепт ове улице је преузет из основног Плана, те је улица планирана као слијепа Улица V козарске бригаде Планираним рјешењем улица V козарске бригаде поприма значајну улогу у наведеном простору. Наиме рјешењем дефинисаним кроз план, највећи обим изградње планиран је у зони између улица др Младена Стојановића и V козарске бригаде. Готово у цијелoј траси ове улице планирано је да се формирају јавна паркиралишта са паркинзима организованим под углом од 90º степени у односу на осу улице. У профилу ове саобраћајнице планиране су пјешачке стазе. Елементи попречног профила појединих дионица ове улице приказани су кроз пресјеке од

64 Улица Милана Радмана Улица Милана Радмана представља попречну саобраћајницу и повезује улице др Младена Стојановића и краља Петра II. У оквиру профила саобраћајнице у односу на постојеће стање планирана је и бициклистичка стаза која је везана на бициклистичку стазу у профилу улице краља Петра II Пјешачки саобраћај Кроз планско рјешење у оквиру обухвата плана планиране су јавне пјешачке комуникације првенствено у оквирупланираних саобраћајница. Поред наведеног планиран је подземни пјешачки пролаз кроз улицу др Младена Стојановића као логична комуникација између парка Младен Стојановић и насеља. Пјешачке стазе планиране у минималној ширини од 1.8m. Детаљним урбанистичко-техничким условима могуће је формирати додатне пјешачке комуникације унутар грађевинских парцела објеката које би се повезивале на планиране јавне пјешачке комуникације. У оквиру слике бр.8 дат је приказ планираних пјешачких комуникација а детаљни елементи кроз графички прилог План саобраћаја и нивелација. Слика 8: Приказ планираних јавних пјешачких комуникација 64

65 Бициклистички саобраћај У складу са принципима Студије развоја бициклистичког саобраћаја на урбаном подручју Града Бања Лука извршено је планирање бициклистичких стаза у оквиру предметног подручја. Наиме планиране су бициклистичке стазе у профилиима улица др Младена Стојановића и Триве Амелице у ширини од 2m, док је у профилима улица краља Петра II, огранка ове улице, те у улици Милана Радмана бициклистичка стаза планирана у ширини од 1m. На овај начин добијене су адекватне бициклистичке комуникације, које ће представљати стимуланс за развој овог вида превоза. Слика 9: Приказ планираних бициклистичких комуникација Детаљним урбанистичко-техничким условима, а у овиру изградње саобраћајне инфраструктуре препоручује се дефинисање простора за паркирање бицикла Паркирање У оквиру предметног обухвата, с обзиром да су различити карактери зона грађења, утврђени су различити концепти рјешавања потреба за паркирањем. Поред усвојених принципа и планираних реалних паркинг мјеста, неопходно је примјењивати одређене а познате политике управљањем паркиралиштима.кроз планирано рјешење дефинисан је потребан број паркинг мјеста имајући у виду стварну могућност реализације предметног простора. 65