ARHITEKTURA I URBANIZAM 27/ 2009.

Transcript

1 ARHITEKTURA I URBANIZAM 27/

2

3 АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Aрхитектура и урбанизам Уредништво А&У Главни и одговорни уредник Технички уредници Секретар Чланови уредништва Издавачки савет Председник Заменик председника Секретар Чланови издавачког савета Листа рецензената Лектура Дизајн часописа и компјутерски прелом Издавач За издавача Адреса редакције Штампа Мила Пуцар Мила Пуцар Марија Бербеља Бошко Јосимовић Милица Бајић - Брковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Ружица Богдановић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, Београд Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд Бранка Димитријевић, Glasgow Caledonian University, Глазгов Александар Иванчић, Barcelona Strategic Urban Systems, Барселона Бошко Јосимовић, ИАУС, Београд Нађа Куртовић-Фолић, Факултет тенничких наука, Нови Сад Игор Марић, ИАУС, Београд Миленија Марушић, ИАУС, Београд Дарко Марушић, Београд Нада Милашин, ИАУС, Београд Борислав Стојков, Републичка агенција за просторно планирање, Београд Божидар Стојановић, Институт Јарослав Черни, Београд Мила Пуцар, ИАУС, Београд Јасна Петрић, ИАУС, Београд Тамара Маричић, ИАУС, Београд Бранислав Бајат, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Београд Милица Бајић - Брковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Драгана Базик, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд Бранка Димитријевић, Glasgow Caledonian University, Глазгов Славка Зековић, ИАУС, Београд Игор Марић, ИАУС, Београд Дарко Марушић, Београд Нада Милашин, Београд Саша Милијић, ИАУС, Београд Зорица Недовић Будић - University College Dublin, School of Geography, Planning and Environmental Policy, Даблин Марија Николић, Београд Владимир Папић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, Београд Ратко Ристић, Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд Ненад Спасић, ИАУС, Београд Божидар Стојановић, Институт Јарослав Черни, Београд Борислав Стојков, Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије, Београд Драгутин Тошић, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд Милорад Филиповић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Београд Ева Ваништа Лазаревић-Ваништа, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, Ненад Ђајић, редовни професор у пензији, Универзитет у Београду, Рударско геолошки факултет, Београд, Милица Јовановић Поповић, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, Рајко Корица, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, Марија Максин Мићић, ванредни професор, Универзитет Сингидунум, Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент, Београд Игор Марић, научни сарадник, ИАУС, Београд, Зоран Никезић, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, Мина Петровић, ванредни професор, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Мила Пуцар, научни саветник, ИАУС, Београд, Мирјана Ротер Благојевић, доцент, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Ненад Спасић, научни саветник, ИАУС, Београд, Србољуб Стаменковић, редовни професор, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, Јасминка Цвејић, редовни професор, Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд (имена су наведена азбучним редом) Нада Милашин Марија Бербеља Институт за архитектуру и урбанизам Србије Ненад Спасић, директор ИАУС-а Институт за архитектуру и урбанизам Србије Архитектура и урбанизам Београд, Булевар краља Александра 73/II, Телефони: 011/ , , faks , milap@iaus.ac.rs Часопис излази периодично Планета принт д.о. 27 Београд, децембар ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУЈЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНОСТРАНИМ ЗЕМЉАМА. У финансирању часописа учествовало је Министарство за науку и технолошки развој РС

4 1 Уводник...Мила Пуцар НАУЧНИ РАДОВИ Урбанизам Урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације...александра Ступар, Александра Ђукић Прегледни рад Неке законитости у настанку и развоју насеља...славољуб С. Љубић Научна критика, односно полемика Просторно планирање радови прихваћени за Научни скуп ИАУС Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена...ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић Прегледни рад Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије...Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић Прегледни рад Социјална искљученост и образовање......весна Јокић, Ксенија Петовар Прегледни рад Културно историјско наслеђе као потенцијал развоја туризма на примеру градова Требиња и Јајца... Јасна Гузијан, Синиша Цвијић Кратко или претходно саопштење СТРУЧНИ РАДОВИ радови прихваћени за Научни скуп ИАУС Зоне заштите као фактор одрживости непокретних културних добара на Косову и Метохији на примеру манастира....гордана Марковић Стручни рад Одрживост концепта идеје Вртни Град у процесу ревитализације села - пример насеља Кулпин у Војводини......Мајда Адлешић Стручни рад Aанализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда применом фазнопроменљивих материјала...сања Ваван Вучељић Стручни рад АКТУЕЛНОСТИ, ОСВРТИ НИШКИ ТРИЈЕНАЛЕ - трећи пут...дарко Марушић Садржај Аутор и дјелo: Хусреф Реџић: Средњовјековни градови у Босни и Херцеговини...Јелена Божић НОВЕ КЊИГЕ Витрувије: О архитектури......зоја Бојић Ле Корбизје: Путовање на исток,...приказ Игор Марић In memoriam Бранислав Стојановић... Александар Стијепановић

5 Пољопривредне зграде, Б. Којић и др. / Лазарет у Петровцу на мору, Б. Миленковић / Завод за физиотерапију и медицинску рехабилитацију у Игалу, Н. Добровић / Адаптација унутрашње организације и ентеријера Народног музеја у Београду, А. Дероко и З. Петровић / 1960.

6 УВОДНИК Овај број часописа посвећен је јубилеју Института за архитектуру и урбанизам Србије, којим се обележава 55 година од његовог оснивања. Тим поводом Институт организује међународни научни скуп под називом «Регионални развој, просторно планирање и стратешко управљање», који ће се одржати у Београду децембра године. Велики број иностраних учесника преноси искуства која се односе на развојне иницијативе и документе, и приказује њихов утицај на регионални развој појединих европских подручја. Тематске области Скупа обухватају и проблематику регионалног развоја и територијалне организације Србије, одрживог коришћења природних ресурса, побољшање квалитета животне средине и енергетске ефикасности. Осим тога научни скуп се бави темама које са односе на регионални развој подручја са посебном наменом, инфраструктурне коридоре, мреже урбаних и руралних насеља као и могућности имплементације стратешких развојних одлука. Део научних и стручних радова прихваћених за скуп објављује се у овом броју часописа «Архитектура и урбанизам.» Поводом јубилеја организује се и ретроспективна изложба, која има за циљ да прикаже богати и разноврсни стваралачки опус, који се одвијао у Институту у протеклом периоду. Вињете, које већ традиционално одвајају поједина поглавља, хронолошки приказују само један део радова приказаних на изложби. Данас је Институт једина научна организација у Републици са акредитацијом за научно-истраживачки рад у области архитектуре, урбанизма и просторног палнирања. Резултати научног и стручног рада објављују се у периодничним и монографским издањима у оквиру публицистичке делатности која у Институту егзистира од оснивања до данас. Научно-истраживачки и стручни рад Института одвија се у оквиру три организационе јединице: Центру за архитектуру и становање, Центру за просторни развој и животну средину и Центру за информатику, публицистику и едукацију. Институт има и развијену публицистичку делатност која обухвата међународни научни часопис "Spatium", водећи национални научни часопис "Архитектура и урбанизам", монографска издања и публикације везане за научне скупове у организацији Института. У протеклих 55 година у Институту је реализован велики број научно-истраживачких пројеката, просторних и урбанистичких планова, архитектонских и урбанистичких пројеката, студија и експертиза и консалтинг послова. Тиме је Институт на овим просторима дао значајан допринос унапређењу теорије и праксе у области архитектуре, урбанизма и просторног планирања. This issue of the journal is devoted to the jubilee of the Institute of Architecture and Urban Planning of Serbia, which is celebrating 55 years of its establishment. In honor of this occasion the Institute is organizing an International scientific conference titled Regional Development, Spatial Planning and Strategic Management, which will be held in Belgrade on 7 th and 8 th of December Many foreign participants will share their experiences regarding development initiatives and documents, and demonstrate their influence onto the regional development of certain European regions. The topics of the Conference will even include the problems of regional development and territorial organization of Serbia, sustainable use of natural resources, improving the quality of environment and energy efficiency. In addition, the scientific conference will deal with topics regarding regional development of areas with specific functions, infrastructural corridors, networks of urban and rural settlements, as well as the possibilities of implementing strategic development decisions. Part of the scientific and professional works accepted for the Conference is published in this issue of the journal Architecture and Urbanism. In honor of the jubilee, a retrospective exhibition is organized, with the aim of demonstrating the rich and various creative canons that have taken place in the past in the Institute. The vignettes that traditionally separate certain chapters, present chronologically only one part of the works displayed at the exhibition. Editorial Today, the Institute is the only scientific organization in the Republic with the accreditation for scientific research in the field of architecture, urbanism, and spatial planning. The results of scientific and professional work are published in the periodicals and monographs within the field of publicist writing that has existed in the Institute since its establishment to the present day. Scientific-research and professional work of the Institute has proceeded within three organizational units: Center for architecture and living, Center for spatial development and environment and Center for informatics, publicist writing and education. The Institute has a developed publicist writing activity that includes the international scientific journal Spatium", a leading national scientific journal "Architecture and Urbanism", monograph editions and publications related to scientific conferences organized by the Institute. In the past 55 years, a great number of scientific-research projects have been realized in the Institute, as well as spatial and urban plans, architectural and urban projects, studies, expertise and consulting jobs. Thereby, the Institute has contributed significantly to the improvement of theory and practice in the field of architecture, urbanism and spatial planning. Уводдник 1 Мила Пуцар Mila Pucar

7 Филозофски факултет у Београду, С. Личина /1975. Неурохирушка клиника у Београду, М. Мацура /1972. Туристичко насеље у Улцињу, М. Злоковић и др./1965. Народна библиотека у Београду, И. Куртовић /1971. Информативни центар на Тјентишту, Р. Радовић /1970.

8 Н аучни радови УДК: Прегледни рад урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације Aпстракт Савремени градови и урбани региони, изложени турбулентним силама глобализације, принуђени су да ојачају своју позицију у бројним мрежама моћи како би постигли глобалну или регионалну препознатљивост. Ипак, високо постављени циљеви и нејасне визије развоја обично су ограничени различитим препрекама и условљени локалним потенцијалима и ресурсима. Управо зато, успешан урбани менаџмент би требало - бар у теорији - да омогући свеобухватан и мултидисциплинаран приступ комплексним урбаним проблемима. На жалост, чак и стратегије које су веома разрађене и успешне не могу се преузимати као готови модели будући да свака урбана средина ствара своје варијабиле и специфичности. Стога се у тексту анализира позадина савремених урбаних промена као и тренд глобалне конкурентности, које модерно урбано управљање (менаџмент) подржава и стимулише помоћу својих метода и инструмената. Поред тога, у тексту су представљени елементи и опсег урбаног менаџмента, чиме се наглашава улога, позиција и значај коју он има у неизбежним урбаним процесима. Флексибилан или ригидан, визионарски или прагматичан, он није једина гаранција планираног прогреса, али свакако омогућава другачију перцепцију урбаног развоја, нове атрактивности и ефикасности. Кључне речи: урбани менаџмент (управљање), развој, конкурентност, глобализација Александра Ступар, Александра Ђукић Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд рад примљен: март 2009., рад прихваћен: октобар URBAN MANAGEMENT: FROM THEORY TO PRACTICE, FROM VISION TO IMPLEMENTATION Abstract The contemporary cities and urban regions, exposed to turbulent globalizing forces, have to strengthen their position in the numerous networks of power in order to achieve global or regional recognition. However, the high aims and blurred visions of development are usually limited by various obstacles and conditioned by local potentials and resources. Therefore, a successful urban management - at least in theory - should provide comprehensive and multidisciplinary approach to complex urban problems, conflicts and challenges. Unfortunately, even the most elaborated and successful strategies cannot be considered as role models because every urban environment creates its own variables and uniqueness. This article analyzes the background of contemporary urban changes as well as the trend of urban competitiveness, which has been supported and stimulated by modern urban management and its methods and instruments. Additionally, the elements and scope of urban management are examined, emphasizing its role, position and importance in the inevitable urban processes. Flexible or rigid, visionary or pragmatic, urban management is not the only guarantee for anticipated progress, but it certainly enables different perception of urban development, new attractiveness and efficiency. Key-words: urban management, development, competitiveness, globalization Увод Промењени економски, технолошки и друштвени оквири доводе до повратних реакција у градском простору који покушава да се прилагоди (не) очекиваном убрзању модерног живота и другачијем схватању улоге урбаног окружења. Трансформација урбаног ткива директно зависи од позиције самог града и/или урбаног региона на глобалном тржишту, а промене су видљивије, али и драматичније, уколико град има веће амбиције и значајнију улогу у светском систему. Ипак, и поред ефеката које на град имају токови и механизми глобалног капитала, као и таласи миграција који са собом повлаче културолошке и социјалне тензије, сви актери у простору постају свесни и нових варијабила. Градски простор под утицајем сложених интереса истиче своје компаративне предности, а императив глобалне компетитивности постаје циљ и средство економске одрживости. Наравно, нови услови захтевају и другачији приступ управљању (тј. урбаном менаџменту), отварајући низ нових перспектива и размера деловања. 3 еmail: stupar@afrodita.rcub.bg.ac.rs Урбанизам

9 Урбанизам 4 ГЛОБАЛНЕ ПРОМЕНЕ И ЛОКАЛНИ ИЗАЗОВИ Александра Ступар, Александра Ђукић/АУ27/2009/стр. 3-7 урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације Имајући у виду да је процес глобализације довео до великих промена у значају, позицији и структури урбаног простора, повратна спрега између урбанизације и глобализације је управо најочигледнија у великим светским градовима и значајним урбаним регионима. У њима се налазе центри глобалних и међурегионалних система финансија, услуга, производње, телекомуникација, политике и културе, те је њихова урбана динамика на највишем могућем нивоу. Међутим, утицај глобализације се примећује и у центрима нижег реда, а како се односи у граду формирају на вишеслојној матрици глобалних и локалних струјања, евидентна су већа или мања прилагођавања специфичностима традиције којима се ублажава снага глобалних трендова. По Роберту Бјурегарду (Robert Beauregard, 1991) може се издвојити пет основних тачака у глобално-локалној вези. Прву чине глобалне економске силе које су најдоминантније. Другу тачку чини неравномеран продор ових сила на локални ниво, при чему се често врши премошћавање и/или заобилажење одређених локалних институција, простора и људи. У трећој тачки долази до прихватања или одбијања, док се, по некада, ове силе експлоатишу у складу са локалним потребама. Претпоследњи корак глобално-локалне везе чини функционисање економских, политичких и културних сила на свим просторним нивоима, док последњу, пету тачку, представља тзв. медијација глобалних сила која је све изразитија како се иде ка нижим нивоима (нпр. до нивоа суседства). Истовремено, поред сложене и делимично стандардизоване економске, технолошке и културне основе, сваки урбани ентитет (чвориште или регион) тежи истицању своје посебности, издвајању од конкуренције и подизању атрактивности. Управо зато се чворишта глобалне мреже боре за присуство командних функција, као и организацију светских спектакуларних дешавања која доносе препознатљивост, велике шансе за пословни напредак, повећани прилив инвестиција, као и психички и симболички замајац урбаном развоју. Замагљујући досадашње локалне специфичности, кључне карактеристике града се моделују и прилагођавају пожељним обрасцима које намеће глобално тржиште, а урбана политика добија нову конфигурацију засновану на промењеном односу глобалне економије и локалне политике (Бајић-Брковић, 2009). Како битка за новим инвестицијама постаје примарни циљ пред којим бледе многи градски проблеми (Cоx, 1993), глобализација постаје 'средство', али и оправдање за радикални заокрет у досадашњим стратегијама урбаног развоја. Тако се као кључни актери издвајају моћни пословни кругови који су способни да граду или урбаном региону омогуће опстанак и напредак у глобалној хијерархији. Привлачење фиксних инвестиција и циркулишућег капитала постаје један од императива управљања урбаним ресурсима, док се нови видови урбаног маркетинга усмеравају на најзначајније циљне групе - пословне фирме, индустријске компаније, седишта корпорација, потенцијалне инвеститоре, спортске тимове, туристе и (нове, најчешће елитне) становнике (Коtler et al, 1993). Међутим, савремени градови су и места где до изражаја највише долазе социјални, економски и проблеми животне средине, који имају највећи утицај на квалитет живота грађана и одрживост града. У случају рапидне урбанизације, постоје два могућа приступа решавању проблема. Првим приступом се утиче на смањивање природног прираштаја и на контролу пораста становништва у појединим регионима где је притисак највећи. Другим приступом се истиче значај усавршавања метода управљања (менаџмента), што је посебно значајно у земљама у развоју. За теоретичаре урбанизма овај други метод је интересантнији, и данас је ова тема присутна на свим нивоима, у различитим европским и светским институцијама. КА ЕФИКАСНОМ УПРАВЉАЊУ Улога градске управе јесте да планира и координира активности у граду. Њен задатак је да организује рад комуналних служби, регулише понашање главних утицајних фактора у граду, управља урбаним тржиштем и води рачуна о буџету којим располаже. Међутим, врло често долази до запостављања улоге грађана (локалне заједнице) у одлучивању, партиципација се минимализује, а локална управа се недовољно бави питањима која су од велике важности за становнике града и даљи развој урбане економије. Стога би урбани менаџери требало да помогну локалној управи како би се креирала динамичка урбана економија, која би подстакла решавање социјалних проблема у локалној заједници. Очигледно, промене на глобалном плану доводе до редефинисања приоритета урбаног развоја, а улога урбаног менаџмента постаје све већа будући да управо ова категорија управљача мора да омогући успешно функционисање и синхронизацију локалних проблема и глобалних захтева који су најчешће у великом дисбалансу. Како управљање урбаним развојем и ресурсима представља комплексан изазов, секција при Светској банци (The Urban and City Management Course) је дефинисала основне области које би требало да буду предмет рада урбаних менаџера. Оне се односе на: управљање финансијама општине/града/урбаног региона; акције које би допринеле конкурентности; повећање капацитета у функцији привлачења капитала приватног сектора; покретање и повећање запослености; ефикасно организовање капацитета јавног сектора; управљање ресурсима животне средине на одрживи начин (Campbell, 2004).

10 Александра Ступар, Александра Ђукић/АУ27/2009/стр. 3-7 урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације Евидентно је да савремени урбани менаџмент обухвата велики број сектора и актера чије заједничко функционисање и константно унапређење треба да доведе до повећања саме конкурентности града, као и реализације постављених циљева. Наравно, степен успешности зависи од много фактора, али је лако мерљив будући да се најчешће бирају (тј. упоређују) подаци који говоре о кретању цене земљишта и промету некретнина, опремљености инфраструктуром, постојању подршке пословним системима, иновацијама у управљању и укупном економском развоју града. Овај интегрални приступ омогућава повезивање различитих дисциплина, као и просторних и секторских нивоа - од локалног до регионалног или глобалног. Према уопштеној дефиницији, главна улога урбаног менаџмента је да преузме активну улогу у развоју, управљању и координацији ресурса и потенцијала, ради достизања циљева из домена развоја града. Многи теоретичари се не слажу са овом суженом интерпретацијом појма и сматрају да је његово строго дефинисање тешко, те да измиче устаљеним начинима којима се неки појмови приближавају корисницима у пракси. Међутим, већина њих дели мишљење да је урбани менаџмент интегрални концепт, који је настао превазилажењeм фазе физичког планирања и преласком на управљање ресурсима и потенцијалима. За разлику од предходних периода, овде се не инсистира на минималним стандардима и нормама као ни на зонирању. Они се примењују само у случајевима социјалног становања или приликом регенерације нехигијенских насеља. Данас је урбано управљање (менаџмент) нераскидиво повезано са урбанистичким планирањем, као и са стратешким планирањем на локалном и регионалном нивоу. На тај начин се лакше уочавају могући правци развоја, усмеравају инвестиције и утврђују најповољније локације за поједине градске функције. Веома је важна и улога коју урбани менаџмент има приликом решавања градских проблема везаних за криминал, сиромаштво, загушење саобраћаја и загађење животне средине. При томе је важно укључити грађане, водећи рачуна о разноликости и заинтересованости свих актера. Овај вид партиципације је значајан како приликом утврђивања стратешких циљева, тако и у фазама одлучивања. У градовима, као и у сложеним урбаним регионима који су у фази интензивног развоја, управљање свакако представља вишеслојни изазов. Управо зато је посао менаџмента веома незахвалан и без видног краја, али га је неопходно обаваљати ако се жели постићи одржива заједница коју ће будуће становништво наследити од својих предходника. Да би се ово управљање успешно одвијало по будуће генерације, морају се испунити одређени предуслови тј. управљање треба да буде (Campbell, 2004): ефикасно; делотворно; правично; економски оправдано. Сматра се да урбани менаџмент има шест генеричких функција, које, ако су правилно вођене, заједно дају ефикасне, економичне и правичне резултате (Leman,1994): маркетинг; операциони менаџмент; информациони менаџмент; финансијски менаџмент; менаџмент људским ресурсима; организациони менаџмент. Локална управа, без обзира да ли се ради о насељу, граду, метрополитенској регији или покрајини, треба да управља и буде одговорна за шест повезаних градских сектора: градско земљиште; животну средину; инфраструктуру; становање и јавне услуге; економски развој и друштвене услуге (слика 1). природна средина друштвене услуге градско земљиште Урбанизам 5 Сл. 1. Сектори урбаног менаџмента (Leman, 1994) Fig. 1. Urban management - sectors (Leman, 1994) економски развој становање и јавне услуге инфраструктура

11 Александра Ступар, Александра Ђукић/АУ27/2009/стр. 3-7 урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације Урбанизам 6 Комбинацијом свих шест сектора са функцијама управљања, физичким оквирима које је неопходно поставити и улогама актера укључених у процес управаљања, постиже се оквир урбаног менаџмента. Овај оквир представља аналитичку и планерску алатку која може да помогне урбаном менаџеру у остваривању одговарајуће политике планирања и реализације програма и планова. Истовремено, он омогућава и остварење мултисекторског приступа управљању градом, балансирајући између управљачких функција и рационализујући улогу различитих актера у процесу. У земљама у развоју, урбани менаџмент се јавља крајем осамдесетих година. У првој фази, урбани менаџери и званичници општине и локалне заједнице су били одговорни једино за комуналне системе - водовод и канализацију. Касније су узимали учешће у економском развоју, заштити животне средине и решавању проблема сиромашних социјалних група становништва. У другој фази су у потпуности преузимали одговорност спровођења политике града и руковођења финансијама и ресурсима, док се у трећој фази губи важност Мастер плана као најважнијег инструмента планирања (Campbell, 2004). Проблеми са којима се суочавају градови широм света су најчешће исти или веома слични. Разлика измећу развијених земаља и земаља у развоју је само у интензитету тих проблема. Из тог разлога је тешко примењивати иста решења у урбаном менаџменту на градове који су на различитом степену развоја (и поред тога што су она можда била веома успешна), већ их је неопходно прилагођавати конкретној ситуацији. На основу свега изнетог, урбани менаџмент би могао да се дефинише као напор да се координише и интегрише јавни и приватни интерес, а у циљу решавања главних проблема на нивоу града (укључујући и локалну заједницу). Основни задатак, наравно, представља подизање конкурентности града на регионалном и глобалном нивоу, успостављање једнаких (правичних) услова за све становнике и достизање прихватљивог нивоа одрживости. У исто време, конкурентност би могла да се постигне: акционим или стратешким планирањем у коме би грађани имали активну улогу; коришћењем савремених технологија и информационих система; укључивањем иницијатора идеја развоја (било да је политичар, менаџер предузећа или неки званичник) - од формирања идеје до њене имплементације. ИЗМЕЂУ ТРАНЗИЦИЈЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ У специфичним друштвено-економским околностима, урбани менаџмент добија нови сет задатака условљен тренутним ограничењима и расположивим ресурсима. На пример, Београд - као престоница и значајан урбани регион Србије - сусрео се током претходне две деценије са великим изазовима који су га, у једном тренутку, потпуно изоловали на европској сцени. Након политичких промена године, било је неопходно изборити се са просторним, функционалним и друштвеним последицама вишегодишњих санкција, ухватити корак са закаснелим процесом транзиције, али и укључити се у процес регионалних и глобалних интеграција. У жељи да се формира нова слика града која би у што већој мери одговорила захтевима 21. века, урбани развој Београда је декларативно усмерен на три основна нивоа - трансрегионални (европски), регионални и локални, преко којих би било могуће редефинисати урбану физиономију, повећати атрактивност града и створити предуслове за равно правније учешће у глобалном надметању (Stupar, Hamamcioglu, 2006). Попут осталих градова у окружењу и Београд је кренуо са постепеном модернизацијом простора, али и планских докумената (Регионални просторни план административног подручја Београда, 2004, и Генерални план Београда 2021, из године), повећавајући урбану и регионалну конективност (Максин-Мићић, 2004). Концепт регио нализације је, наиме, препознат као шанса за уравнотежен просторни развој метрополитенског подручја и Србије, те је читав низ више или мање успешних транс-европских иницијатива отворио нови простор за сарадњу, али и коришћење европских фондова (нпр. VISION PLANET и INTERREG IIIb). Процес регионалне интеграције наглашен је и као важан оквир унутар кога би се ефикасније решавали проблеми везани за заштиту и унапређење животне средине, као и одржив развој урбаних и руралних зона. Управљање урбаним развојем је свој ослонац нашло и у Регионалном просторном плану Београда (2004) који дефинише смернице за менаџмент целог урбаног региона, кроз вертикалну и хоризонталну координацију, унапређење информационе инфраструктуре, као и активну партиципацију грађана и НВО. На тај начин би институционални, технички, административни и политички аспект управљања прила годили своје механизме и инструменте затеченим, али и очекиваним локалним условима. Како је током протеклих осам година приоритет градске управе био усмерен ка привлачењу нових инвестиција и подизању функционалности, ефикасности и атрактивности простора, урбани менаџмент Београда је често прибегавао ad hoc решењима која су изазивала различите реакције стручне јавности, али и опречна мишљења заинтересованих страна. Истовремено, градска влада, општине и Дирекција за изградњу града Београда користе и разне формалне и неформалне иницијативе, пројекте и програме који би

12 Александра Ступар, Александра Ђукић/АУ27/2009/стр. 3-7 урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације требало да анимирају становништво, приближе му идеју активне партиципације (права и обавеза), али и успоставе неопходну интеракцију између свих актера. Наравно, резултати ових потеза и активности су често дискутабилни, док дугорочни ефекти нису у потпуности сагледиви. Међутим, важно је истаћи специфичности управљања урбаним развојем које су, свакако, обојене локалном ситуацијом. Тако се може рећи да је урбани менаџмент београдског метрополитенског подручја до сада обухватао три паралелна колосека: реконструкцију и трансформацију урбане средине; увођење нових, ефикаснијих и технолошки унапређених видова урбаног руковођења и управљања/менаџмента; креирање и спровођење нових идеја. Иако је брзина (а и успешност) реализације различита за сваки од ова три правца, чињеница је да је генерална слика града промењена, а перцепција приоритета и вредности у већој мери усклађена са владајућим међународним трендовима. Да ли ће београдски макрорегион, као тек препознато потенцијално чвориште евро-интеграција, заиста изградити слику адекватну титули 'града будућности југоисточне Европе' остаје отворено питање. Урбани менаџмент, ипак, није само креирање визија, већ и њихова реализација. ЗАКЉУЧАК Данас, готово сваки град (ре)креира свој идентитет, јача глобалну и локалну димензију своје атрактивности и постаје средство којим се форсира стварање и одржавање наметнутог идеала коме теже нови инвеститори. Тако се градским простором све чешће манипулише како би се привукла финансијска средства неопходна за његов развој, а урбани менаџмент постаје симбиоза новог вида планирања, политичког одлучивања и маркетинга чији је крајњи циљ успон у глобалној или регионалној хијерархији. Наравно, резултати ове праксе - иако на први поглед са сличним просторним последицама - још чекају своју дугорочну потврду оправданости. Теоретичари су поставили више дефиниција урбаног менаџмента и оне се најчешће преклапају у најбитнијим поставкама. Ипак, тешко је формирати комплексну дефиницију овог појма, јер је област урбаног менаџмента мултидисциплинарна, комплексна и обухвата различите односе између актера на различитим нивоима. Стога, данас можемо говорити о урбаном менаџменту у развијеним земљама и у земљама у развоју. Они се у суштини баве истим проблемима, али се њихов интензитет драстично разликује, што утиче и на избор приоритета приликом њиховог решавања. Циљ, међутим, остаје исти - подизање атрактивности, унапређење конкурентности и грађење нове препознатљивости градова ухваћених у мрежу глобализације. Литература Бајић-Брковић, М. (2009.), Могу ли креативне економије дапроизводе одржива решења?, Архитектура и урбанизам 24/25, стр Beauregard R. (1991.), Capital restructuring and the new built environment of global cities: New York and Los Angeles, International Journal of Urban and Regional Research 15 (10), стр Campbell, T. (2004.), City rounds: Concept Note, City Management and Urban Development Program, WBI Clark D. (2000.), Urban World/Global City, London, Routledge Cox K. (1993.), The local and the global in the new urban politics: a critical view, Environment and Planning D 11, стр European Commission (1997.), Database on Good Practice in Urban Management and Sustainability - Towards an Urban Agenda in the European Union European Commission (2003.), Ex post Evaluation of Objective 2 Programеs, Centre for strategy and Evaluation Services Kotler P., Haider D., Rein I. (1993.), Marketing Places: Attracting Investment to Cities and Nations, New York, Free Press Leman, E. (1994.), Urban Management - A Primer, UMP Максин-Мићић, М. (2004.), Утицај транс-европских коридора на регионални развој и агломерационе системе - искуства у Србији, Архитектуре и урбанизам 14/15, стр Stupar, A., Hamamcioğlu C. (2006.), Chasing the Limelight: Belgrade and Istanbul in the Global Competition, Spatium 13/14, стр The World Bank Group (2003.), Global Urban and Local Government Strategy - Cities in Transition Урбанизам 7

13 Урбанизам 8 УДК: Научна критика, односно полемика Апстракт Тема рада је релативно нов приступ сагледавања, разраде, планирања и пројектовња. Појам патерн (енг: Pattern) приказан је као нови поглед на оно што нас окружује и оно што стварамо. Поред истраживања већ обрађених тема везаних за патерн из различитих области, приступа и принципа идентификације патерна, покушао сам да прикажем нови систем идентификације патерна уз помоћ матрице. Наиме, сваки град или урбанизована целина која постоји чини патерн, али је такође састављена од патерна. Примећен је патерн у формирању и настајању насеља и на основу тога оформљен патерн језик. Овај рад је покушај да се укаже на феномен и значај истраживања у урбанизму уз помоћ патерна, како би се створили услови за њихово разумевање и будућу примену у теоретским и практичним истраживањима. НЕКЕ ЗАКОНИТОСТИ У НАСТАНКУ И РАЗВОЈУ НАСЕЉА Кључне речи: патерн, идентификација патерна, урбанизам, настанак насеља, развој насеља, организација насеља Сл. 1 Пример патерна узора Fig. 1. Pattern Sample Славољуб C. Љубић Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд рад примљен: фебруар 2009, рад прихваћен: октобар 2009 Regulations in establishing and developing urban entities аbstract The main topic of this work is to represent relatively new method of analyzing, planning and developing various projects in different architectural fields. The concept pattern symbolizes a new view on objects and items that are already exist around us or those that will be created in the future. By explaining this concept, this work focus on describing pattern as a new system or pattern language that identifies foundation and development of unplanned cities. Every town or urban entity symbolizes pattern, but it is made from various patterns as well. There are certain rules i.e. patterns that particular urban entities follow in order to establish themselves and pattern language has been developed on that basis. The main purpose of this work is to emphasize this phenomenon and reveal the significance that patterns have in urbanism development. Their understanding is of great importance so they can be implemented not only in theoretical but also in practical examination and analysis. Key words: pattern, pattern recognition, urbanism, evolution, organisation Увод ТРЕНУТНО СТАЊЕ У ОБЛАСТИ Узор (Pattern) такође познат и као патерн, образац, шаблон, законитост или шема представља релативно нов концепт у науци (Слика 1). Појам потиче из ахитектуре, од архитекте Кристофера Александера (Christopher Alexander). "Сваки узор представља троделно правило, које успоставља релацију између неког проблема, његовог решења и њиховог контекста. То је истовремено и ствар која се дешава у стварности и правило које говори како се креира наведена ствар и како се она може креирати. Узори представљају компоненте од којих се гради Језик узора (Pattern language) и служи за опис најбоље праксе доласка до одређених решења. Узори се често мешају са методологијом, али ипак имају другачију природу. Они у науци представљају нови начин сагледавања појава, али су тек у повоју и као такви претстављају контраверзну појаву у научном схватању истине". (Christopher, 1979) Ward Cunningham примећује да узор више личи на рецепт него на план. "Ја желим да направим разлику између рецепта и плана. План се може добити, инверзним поступком, из постојеће грађевине, али рецепт се не може добити, инверзним поступком, из колача" (Cunningham). Christopher Alexander је до узора дошао на основу посматрања градова, њихове структуре и грађевина. "Узор треба да прати и одговарајућа документација, како би се олакшало налажење решења у сличној проблемској ситуацији. Однос између узора и документације се може поредити са односом између поезије и прозе." (Christopher, 1979) James O. Coplien тврди да узори не представљају методу пројектовања, већ обухватају праксу која се развила из постојећих метода развоја софтвера. (Coplien, 2000) Tiffany Winn и Paul Calder, у свом истраживању софтверских патерна кажу да "патерн представља много више од дефиниције добрих системских карактеристика. Он учи како да се формира тај систем." (Winn, Calder, 2002)

14 Они у тексту Да ли је ово патерн? (Is this a pattern?) дефинишу девет карактеристика које доказују да је нешто патерн: 1. Патерн инплицира артифакт 2. Патерн повезује многе нивое апстракције 3. Патерн је и функционалан и нефункционалан 4. Патерн је манифест у солуцији 5. Патерн повезује системске центре 6. Патерн је део језика патерна 7. Патерн је проверен у коришћењу 8. Патерн је саставни део окружења 9. Патерн повезује велике идеје Ronald Porter, James O. Coplien и Tiffany Winn у тексту Секвенце као основа композиције патерн језика (Sequences as a Basis for Pattern Language Composition) кажу да је патерн језик збирка делова названих патерн, са описом како их повезати у смислене композиције. Патерн језик прописује само могуће, допустљиве конфигурације међу малим групама патерна. (Porter, Coplien, Winn, 2005) Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља ПАТЕРН И ПАТЕРН ЈЕЗИК "Патерни су јединице организације које природа користи када ствара." (Delibašić, 2007) По Кристоферу Александеру, укратко, изолована целина није патерн (Christopher, 1977). Сваки патерн може опстати једино ако је подржан и повезан са другим патернима патернима чији је он сам део, као и патернима који су део њега самог. Однос проблема и решења проблема (солуције), као и решења проблема међусобно, може се дефинисати као однос и веза патерна. Можда је нејасно како је проблем и решење проблема сврстано под једну реч патерн. Може се рећи да је проблем који се решава патерн, тј. саставни део неке целине у коју се имплементира, а да су решења истог проблема патерни тог проблема. Јер, да би нешто функционисало у природи, незаобилазно је да се дефинише и направи веза између њега и његовог окружење, као и веза између делова који га чине. Степен истости ( истост је термин који је уведен као назнака да нешто није слично, једнако већ исто) патерна, као једног, није стриктан и строго дефинисан, јер патерн садржи одређени (никад исти) степен истости, али и одређени степен индивидуалности и специфичности. Christopher Aleksander истраживао је проблем људског стваралаштва, његовог облика и склада. Да ли човек тежи ка стварању најприближније природи - смислено, хармонично и уклопљиво? (слика 2) Цео свој живот посвећује истраживању овог феномена. Сматра да је осећање код човека углавном исто, али да свака индивидуа има нешто што је специфично само за њу, свој карактер и назвао га је Квалитет без имена (Quality without name). (Christopher, 1979) Сл. 2 Пример патерна узора у природи Fig. 2 Patterns in nature еmail: ljubic_slavoljub@yahoo.com ОБЈАШЊЕЊЕ - УЛОГА УПОТРЕБА Из претходног текста може се уочити да су патерни свуда око нас и да је најтежи део идентификовати их и, уколико су нам од значаја за рад, правилно уклопити. Патерни, након њихове идентификације, дају осећај да смо то знали, да је било уочљиво и лако препознатљиво, да је природно. Овакво осећање имали смо много пута у животу, а да нисмо били ни свесни. "Патерн је изолована целина. Сваки патерн може постојати у свету, само у оној мери у којој је у вези са другим патернима: већим патернима у које је уграђен, патернима исте величине који га окружују и мањим узорцима који су смештени у * њему."(christopher, 1977) ** Урбанизам 9

15 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр.8-19 Неке законитости у настанку и развоју насеља Патерни се могу окарактерисати и као основне области у организацији, шаблони по којима се решавају проблеми и модели за разрешавање и усмеравање процеса стварања. Матрична подела организације, пројекта, програма дефинише патерне који се препознају и разврставају. Њихова идентификација, а даље и повезивање, уклапање и заједничко деловање доводе до, најчешће, бољег и компактнијег решења. Christopher Alexander је у својој књизи Језик патерна (A Pattern Language) покушао да препозна есенцијалне патерне за 253 различита проблема у пројектовању, урбанизму и архитектури, као и основне карактеристике и потребе које је неопходно задовољити. По Christopher Alexander-u oвакав приступ доприноси квалитетнијем пројектовању. Омогућава пројектанту да идентификује потребе и пронађе патерн(е), а самим тим их и уклопи у целину. Наравно, ово је само иницијална каписла која служи да унапреди процес пројектовања. Не мора да значи да је патерн који је намењен области која се пројектује уједно и најбоље решење. Због тога је на почетку књиге дато упутство за коришћење. "Патерн је и процес и ствар; и један и други описују ствар која је жива, а уједно описују процес који ће генерисати ту ствар." (Christopher, 1977) Сл. 3 Пример патерна, окружење Fig. 3 Pattern Sample, ambient Другим речима, патерн није само приказ добрих системских карактеристика; он учи како да се формира добар систем. (Winn, Calder, 2002) Може се рећи да свака заједница, која је целовита, има свој језик патерна. Такође, свака јединка (човек) који је део заједнице, има свој језик патерна, који делом уклапа са остатком заједнице, али који је делом једиствен и посебан само за њега. На основу овог закључка, може се рећи да здрава заједница има онолико језика патерна колико има јединки. Током пројектовања или одлучивања, одабир патерна је индивидуалан процес (или процес једног тима). Тај почетни корак узима се као помоћ идеји. Не може се рећи да је почетни патерн уједно и онај прави, као што се не може рећи да је одабрани патерн дефинитиван. Идентификација ситнијих проблема повлачи увођење мањих патерна који ће допунити шупљине и тако употпунити финално решење. Уједно, овај процес се мора сагледати и у супротном правцу, тј. почетни патерн може бити само сегмент неког већег патерна који се такође мултипликује на неком крупнијем нивоу, или као допуна неког већег система. На овај начин постиже се да систем живи и бивствује са околином. Сл.4 Пример патерна из књиге Кристофера Александера Језик патерна Fig. 4 Pattern Sample from A Pattern Language book ПРИМЕР ПАТЕРНА Урбанизам 10 АГРИКУЛТУРНЕ ДОЛИНЕ Овај патерн помаже да се бавимо независним регионима (independent regions) како бисмо их стварали самоодрживим. Такође, омогућава преплитање града и села (city country fingers). Али, који регион омогућава овакво преплитање? Који регион ће се одржати (сачувати), а који прилагодити? Дешава се да је земља која је јако погодна за земљорадњу такође јако погодна и за градњу. Ако се обрадива земља једампут изгради, потребне су деценије, па и векови како би се вратила на првобитно стање. Решење проблема: Сачувати сву обрадиву и плодну земљу као фарме и заштитити од било каквог утицаја који може да је уништи. Чак и када су долине необрађене, сачувати их као обрадиву земљу. (Christopher, 1977)

16 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља Сл.5 Пример патерна АГРИКУЛТУРНЕ ДОЛИНЕ из књиге Кристофера Александера Језик патерна Fig. 5 Pattern Sample AGRICULTURAL VALLEYS from A Pattern Language book Сл.7 Пример патерна Улазна зона Кристофера Александера Језик патерна Fig. 7 Pattern Sample ENTRANCE TRANSITION, A Pattern Language Book Сл. 8 Пример патерна Улазна зона из књиге Кристофера Александера Језик патерна Fig. 8 Pattern Sample ENTRANCE TRANSITION from A Pattern Language Book Сл. 9 Језик патерна за башту Fig. 9 A Pattern Language for a Garden Сл.6 Пример патерна агрикултурне долине из књиге Кристофера Александера Језик патерна Fig. 6 Pattern Sample AGRICULTURAL VALLEYS from A Pattern Language book ДВОРИШТЕ ПРЕДПРОСТОР (ENTRANCE TRANSITION) Било какав објекат или комплекс објеката да је у питању, формирање улаза је неизбежно (улаз у комплекс, а касније у индивидуални објекат, улаз у приватно двориште итд.) У сваком случају, улаз представља везу између јавног и приватног (полуприватног). Уколико имате полусакривену башту, она улепшава пролазну зону. Овај патерн елаборира и учвршћава пролазну зону коју капија и башта формирају. Зграда, а посебно кућа, са елегантним пролазом од улице до улаза у кућу, је много мирнија у односу на варијанту када је улаз директно на улици. Решење проблема: Планирати пролазну зону између улице и главног улаза. Формирајте путању која ће бити обогаћена игром светлости, звука, променама правца кретања, материјализацијом, лепим визурама итд. (Christopher, 1977) ПРИМЕР ПАТЕРН ЈЕЗИКА У наведеном примеру приказан је патерн језик полу затворене баште који дефинише патерне који је чине, као и њихове међусобне утицаје. АНАЛИЗА ПАТЕРНА У УРБАНИЗМУ "Ако je тезa да се урбанизам манифестује као начин живота (L. Wirth) тачна, онда урбанизација било ког простора даје патерне кроз које ће живети. Док су патерни живљења експоненти одређене културне и социјалне функције друштва, промене у њима, такође утичу на стечене вредности заједнице." (Pušić, 2004) Сагледавање пројектног задатка требало би да крене од ситуационог плана, тј. од урбанизма. Положај објекта или пројектоване целине (региона) делује у одређеном простору. Међусобни утицај околине и пројектоване целине дефинише прву групу патерна, док се уједно стварају претпоставке патерна унутар пројекта, као и уклапање локалних патерна у околину. Регион је пројектован у хијерархији са социолишким и политичким групама, од најмање, локалне групе породица, суседи, посао, до највеће групе општина, град. Свака група одлучује о окружењу у коме живи. Постоје * ** Урбанизам 11

17 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр.8-19 Неке законитости у настанку и развоју насеља правила по којима је окружење организовано и услови који морају бити испуњени, али се сваком кориснику омогућава деловање. Све групе сносе одговорност за битније патерне унутар својих интерних структура. Уклапање у већ постојеће и задате патерне не значи строго поштовање услова, већ омогућава корекције које их неће променити, али их могу учинити посебним и препознатљивим. На овај начин омогућено је сваком суседству, заједници или граду да ствара варијабилне патерне, проналази различита решења и имплментира их постепено у шире патерне. Кад процес почне, заједница се прилагођава патерну. Адаптација није принудна, али је логична и природна. Наравно, могуће је одступање од основних патерна, тј. имплементација може бити својевољна, базирана на социолошкој одговорности, а не по законској основи и принуди. Пример је изградња школе или здравственог центра. Овакви комплекси зграда или засебни објекти могу да привуку наставнике или лекаре да се доселе. На овај начин ствара се заједница која делује, има зајдничке кодексе понашања и потребе, али уједно логично наставља форму патерна који је започет. Могуће је да један објекат буде основ за стварање патерна по којима ће се у будућности развијати заједница ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПШТИ ПРИСТУП ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ ПАТЕРНА "Могао бих вам рећи како направити хаљину навођењем трасе маказа кроз комад одеће у смислу угла и дужине реза. Или сам вам могао дати узорак. Читањем спецификације требало би да немамо појма шта ће се направити или када се заврши, да знамо да је направљена права ствар. Патерн производа: то је правило за израду ствари, али је у многим аспектима, сама ствар." (Coplien, 1996) Урбанистичко планирање је планирање простора за живот људи. У већини случајева, урбанисти задају правила и параметре по којима ће се неки насељени простор развијати. Међутим, свако урбанистичко планирање има свој развојни пут. Могуће је створити сопствени језик патерна за одређену локацију и на основу њега организовати простор. Постоји више начина идентификације патерна, од којих је најзаступљенији модел: сагледавање контекста, сагледавање проблема, сагледавање сила, решења и новог контекста. Сл.10 Патерн града, аутор Tang Yau Hoong aka Tees Fig. 10 City Pattern, by Tang Yau Hoong aka Tees Сл. 11 Патерн града, China town, Манчестер, Енглеска Fig. 11 City Pattern, China town, Manchester, England Урбанизам 12 МАТРИЦА Професор Роберт Флојд објашњава шта значи повезивање, или премошћавање, различитих апстрактних нивоа у контексту програма учења: "Ако питам другог професора шта предаје у уводном програмирању наравно, он поносно одговара: Паскал или Фортран. Знам да их он учеи граматику, скуп семантичких правила и неких готових алгоритама, остављајући студентима да сами истражују свој неки процес пројектовања. Чак и на основу текстова о структуралном програмирању парадигме, који дају смернице на највишем нивоу, што бисмо могли назвати ниво приче програма дизајна, често не обезбеђују помоћ на средњем нивоу, на оно што бисмо могли назвати основном нивоу" (Floyd, 1979) Сваки урбанистички склоп или отворени простор који је потребно урбанизовати прилагођава се корисницима. Међутим, велики утицај на сам пројекат (план) имају и природни утицаји (мада се и потребе корисника условно могу назвати природ н им утицајима). Уклапањем свих фактора, анализом потреба и идентификацијом патерна различитих утицаја побољшава се решење. Може се, на основу неких фактора, дефинисати матрица у којој ће се деловати (Слика 13). Матрица се може дефинисати на основу морфологије, постојећег саобраћаја, изграђености, руже ветрова, намене, временске удаљености (прелазим 1км за 10минута) итд.