Jednostepeni pojačavači sa BJT
|
|
|
- Νεφέλη Γαλάνη
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 Sadržaj.. Pojačaač sa zajdnčkom bazom 3. Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Jdnostn ojačaač sa JT Gnralno: Prnc rada - Tranzstor AKTNOM ŽMU D olarzacja obzbđj AKTN ŽM Odnos snaa troš nrj odsst snala Stablnost na romn T, zorka tranzstora ( Analza za mal snal ( rana amltdska, SF Ulazna otornost Pojačanj zlazna otornost Analza frkncjskom domn (NF, F 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT Sadržaj. a. Prnc rada b. D olarzacja c. Odnos snaa d. Stablnost. Analza za mal snal. Ulazna otornost. Pojačanj. zlazna otornost f. Analza a frkncjskom ncjskom domn a Prnc rada: Tranzstor rad konfracj Z Ulaz zlaz Faktor strjno ojačanja c / b za const. M Tranzstor rad aktnom ržm Pojačaa mal snal ( okoln radn tačk Obrćfaz Sštnsk - ojačaač strj 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4
2 a Prnc rada: Tranzstor rad konfracj Z a Prnc rada: Tranzstor rad aktnom ržm Q < Q.7 sat.< < Ulaz zlaz Faktor strjno ojačanja c / b za const. M 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6 a Prnc rada: Tranzstor rad aktnom ržm a Prnc rada: Tranzstor rad aktnom ržm < Q Q M M.7.7 Noodna rtolarzacja jdnosmrna (mrna radna tačka M M М 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8
3 a Prnc rada: Tranzstor rad aktnom ržmnab M M M Q ma 8mA M 6mA 4mA -/ /kω M M6μAμ M M.7 M ma M M M M М ( 6μA 6mA M 6 ma k Ω 4 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT ( 9 a Prnc rada: Pojačaa mal snal ( okoln radn tačk c M b M Q ma c [ma] 8mA 4mA - c M ma М m snωt 6μA (μasnωt M m sn ω t M m snωt 6mA (μasnωt 6 ma (masnωt 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT Nab -/ M [μa] M M ( 4 ((masnωt kω 4 ( snωt ( a Prnc rada: Pojačaač strj ma Nab -/ a Prnc rada: Pojačaač strj ma Nab -/ c M b M Q 8mA 4mA M M c M b M Q - c M ma 8mA M 4mA - c M ma zas od otora nj osobna dalno ojačaača naona Strjno ojačanj c / b ostalo sto, a naonsko ojačanj s smanjlo. Dakl, rad s sštnsk o ojačaač č č strj!! 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT Pojačanj strj konkrtnom slčaj znos c As Δ ma ma ma Δ 8 μ A 4 μ A 4μA b onst μa 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT
4 a Prnc rada: Pojačaač strj ma Nab -/ a Prnc rada: Pojačaač strj ma Nab -/ b c M M Q 8mA M 4mA c M b M Q - c M ma 8mA M 4mA - c M ma Pojačanj naona konkrtnom slčaj ( znos Pojačanj naona konkrtnom slčaj ( znos A c Δ Δ b onst 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 A c Δ Δ b onst 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8 4 b D olarzacja obzbđj rad aktnom ržm Q b D olarzacja Q Oo kolo rdstalja osno za raktčn ralzacj ojačaačasa zajdnčkm mtorom Naajanj sa d batrj nj raconalno. st fkat s ostž sldćom konfracjom: 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5 Da b s sostala kalncja sa rtodnom šmom, trba od baz rma masodrdt aramtr kalntno Tnnoo nratora. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6
5 b D olarzacja b D olarzacja - analza Q Na kraj trba rort da l j soj nrzno olarsan ( - < zanpn. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8 b D olarzacja Nj dooljno samo da tranzstor rad aktnom ržm. Trba obzbdt: Što ć os zlazno naona (do laska zasćnj l zakočnj naročto kod ojačaača lk snala b D olarzacja Što ć os zlazno naona (do laska zasćnj l zakočnj Da b s obzbdo najć os M romn zlazno M naona (od zasćnja do zakočnja najbolj j da / M / M Zarao nšto manj od / 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 9 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT
6 c Odnos snaa Najjdnostanj slčaj c Odnos snaa Najjdnostanj slčaj Trntna snaa na ( c M Q c c M M Srdnja snaa na P ff M Pr član odoara fktnoj rdnost strj kroz, a dr otč od strj mrnoj radnoj tačk (D Trntna snaa na tranzstor ( ( T Q Srdnja snaa na tranzstor T P T P d P Na tranzstor s troš najća snaa odsst snala P P T max T max P ( P mn P M M M M M M P M 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT c Odnos snaa Q Najjdnostanj slčaj Stn skoršćnja odsst snala P P Pd η P P M M M η M M M η za M / η 5% d Stablnost Nstablnost dolaz do zražaja sld: tolrancja rocsa rozodnj tranzstora za st t tranzstora razlkj s š od % (nr za 7b <<45 romna radn tmratr 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4
7 d Stablnost Nstablnost sld: tolrancja rocsa rozodnj tranzstora Čak ako b s obzbdla M 5μA ma konstantna strja M, romn r 5mA 5μAμ zamn JT mo da zazo značajn romn strj 6. Q d Stablnost Nstablnost sld: romna radn tmratr T < T (ma.7ma P dmax 38mW.6mA P d.7ma 6.5mA.6mA P dmax 35mW 5.5mA.4mA 4.4mA.3mA 3.3mA.mA.mA.mA.mA ma ma ( Q 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5 8. nombar Jdnostn 4 ojačaač 6 sa JT 6 d Stablnost Q d Stablnost Q Značaj zbora mrn radn tačk (ma P dmax 38mW!!!M znad P dmax!!! M.4mA.4mA P dmax 35mW Značaj zbora mrn radn tačk.6ma (ma M sod P dmax.6ma M P dmax 38mW P dmax 35mW M > / M < / ( 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT ( 8
8 d Stablnost Značaj zbora mrn radn tačk (ma Q d Stablnost Nstablnost sld: romna radn tmratr T<T 6 M sod P dmax P dmax 38mW 6 (μa T T 5 4 M 3.5mA.5mA P dmax 35mW ( 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT ( 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 d Stablnost Šta tč na stablnost radn tačk? Q Od ča zas strja kolktora? ( ( ( zas od, ( 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 S d Stablnost Q S Faktor nstablnost S3 S 3 S ( S 3 Δ SΔ SΔ S3Δ 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3
9 d Stablnost Faktor nstablnost Q S (A/A 3 S S 3 (A/ 4 (A Za 3k,, 5: S 5, S -,7mA/, S 3.4mA Za ΔT5 o > Δ 3nA, Δ -.5, Δ 5 Δ S Δ S Δ S3 Δ,6μA,mA ma,ma Δ 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 33 d Stablnost Da b s smanjla tmratrska nstablnost radn tačk, čsto Q s na rd sa mtorom zj otornk. Kada 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT T,,,,,,, 34 d Stablnost Stablzacja mtorskm otornkom!!! Q 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT Q 35 d Stablnost Q 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT /( Da b, a tm, što manj zaslo od, otrbno j, >>, a da n b zaslo od trba >> /( Dalj 36
10 d Stablnost Postoj orančnj : Q trba da bd što ć da b naonsko ojačanj blo ć. Ako rast, os naona na s smanjj. j d Stablnost Da b s što šrblžl om kontradktornm zatma bra s da j oko /3 oko /3 oko /3. /3 /3 Q /3 To odrazma da j ad naona na zanmar. j rda μa, na otornk od k, ad naona x. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 38 d Stablnost Za >> /( n zas od!!! Q /( Oo znač da mož da s zanmar odnos na strj kroz naonsk razdlnk. Q Občno s bra da strja kroz razdlnk bd (.- 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 39 d Stablnost Q Faktor nstablnost S S S 3 ( ( ( ( ( 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4
11 d Stablnost d Stablnost Q Q Q Q S 7 5 S Za 8.3k, 6.k, ( 3k, 5Ω, 5 S ( S 7 Za 8.3k, 6.k, ( 3k, 5Ω, 5 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4 d Stablnost Q Q d Stablnost Q Q S S 3 ( ( ( ( [ ( ] [ ] 3 ( 3,3 S,7 3 3 Za ΔT5 o > Δ 3nA, Δ -.5, Δ 5 Δ 4mA Δ 45 ma Za 8.3k, 83k 6.k, 6k ( 3k, 5Ω, 5 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 44
12 d Stablnost -sntza Projktoat kolo (odrdt rdnost lmnata kola za olarzacj ojačaača sa slk tako da M ma, kada j. Uotrbt tranzstor sa,.7. Usoj s /3 4. Tada j Q 3. 3kΩ Usoj s strja kroz razdlnk..ma: ma: 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT kω. 45 d Stablnost -sntza 4 4 kω kω 4 k Ω 4 k Ω 8 kω Ω 6. 67kΩ Prormo rdnost za : mA /( 3.3k.667k Q Sada mož da s korj 3k, čm s dobja.ma, što j blž rojktnom zat. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 46 d Stablnost - sntza Altrnatno mož za strj razdlnka da s zabr rdnost jdnaka (ća otrošnja, manja lazna otornost. U tom slčaj ( bć: 4 kω, 8kΩ, 4kΩ ma mA ma /( 3.3k.667k Q d Stablnost - sntza Konačno, trba odrdt još rdnost za : α.99 ma / kω ma Q To znač da nma otrb da s ( slčaj korj. rdnost n zas od nt dr aramtara tranzstora 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 48
13 d Stablnost -sntza Domać.5: Za oba slčaja z rtodno rmra zračnat očkan romn strj kolko s romn od 5 do 5. skazat romn rocntma odnos na nomnaln slčaj ma. šnj: Slčaj :.94mA< <.4mA, % 8. nombar. Slčaj :.984mA< Jdnostn ojačaač sa JT <.995mA,.% Q 49 c Stablnost rko zora konstantn strj Q Q F - Q F Strjno oldalo rrnt mrror 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT F ( Q Q 5 Analza za mal snal Gnrator jdnosmrno naona zamnjjmo ntrašnjom otornošć (, kratak soj Analza za mal snal - za slčaj olarzacj rko zora konstantn strj Gnrator jdnosmrn strja zamnjjmo ntrašnjom otornošć ( ->, razan od Q s Q s s Q s s s 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5
14 Analza za mal snal Na oom no analz odrazmaćmo da, r nomnalnm frkncjama, za koj j ojačaač rojktoan, raktans s kondnzatora tž nl n tč na osobn ojačaača (kratak soj. Analza za mal snal nzasno od načna olarzacj tranzstora (sa l bz l zor konstantn strj dobjaj s kalntna kola st tooloj za mal nazmnčn snal. Q s Q s s Q s s s Pojačanj n zas od frkncj!!! 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 54 Analza za mal snal Kolo ojačaača čn: Analza za mal snal Pojačaač Q. Tranzstor (Z,. lmnt kola za D olarzacj, 3. Pobda -nrator, 4. Otrćnj -otrošač Ulazna Ulazna t Q zlazna t Otornost tranzstora zlazna 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 55 Otornost ojačaača 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 56
15 Analza za mal snal Analza za mal snal A o? A o? ( Pojačaač naona Pojačaač naona Ao? 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 58 Analza za mal snal Analza za mal snal A so?? ASS Pojačaač strj Pojačaač strj 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 59 A SS? 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6
16 Analza za mal snal Analza za mal snal zamna -aramtrma b c Q c b b c c c b b Tranzstor zamnjn modlom sa -aramtrma. ratćmo s kasnj na konkrtn zraz, najr da analzramo jdnostanj arjant. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6 Analza za mal snal zamna -aramtrma;, Analza za mal snal zamna -aramtrma;, c c b?? c b b b Ao? c b? c b b b c A o? t b t b za >> b za >> 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 63 b 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 64
17 Analza za mal snal zamna -aramtrma;, Analza za mal snal zamna -aramtrma;, c c b? c b b b A c o 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT A o -( c / 65 b c b b b c A o -( c / t t b / za, 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 66 Analza za mal snal zamna -aramtrma;, Analza za mal snal zamna -aramtrma;, c c b b c b b c b c b b A ss c A /( b A ss /( c b ASS A SS za >> 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 68
18 Analza za mal snal zamna -aramtrma;, Analza za mal snal zamna -aramtrma;, A o A o A o -( c / A o -( c / Ao ( A 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 69 A ( 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7 Analza za mal snal zamna -aramtrma;, Analza za mal snal zamna brdnm -modlom c b m A o A o -( c / r r o c A 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7 t b t r b b r r r za >> r r 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7
19 Analza za mal snal zamna brdnm -modlom Analza za mal snal zamna brdnm -modlom c b m r r o c c b m r r o c m ( ro Ao m ( ro m 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 73 t r o 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT t r o 74 Analza za mal snal zamna brdnm -modlom Analza za mal snal zamna brdnm -modlom c b m r r o c r A o A o - m c c b r m r o c A SS c m m r r m r r r m 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 76
20 Analza za mal snal zamna brdnm -modlom b c r m r o c r A SS A ss m r r za >> r ro A c SS mr 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 77 Analza za mal snal A r A o A o - m c mr r Pojačaačm sa Z mož da s ostar naonsko ojačanj rda nkolko stotna. Znak - kazj da j snal na zlaz srotn faz od lazno Usld konačn lazn otornost (rda kω dobro j da s obđj nratorma mal zlazn otornost. Usld konačn zlazn otornost (xkω ooljan j za obd otrošača sa što ćom otornošć. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT r 78 Analza za mal snal zamna -aramtrma c b b Analza za mal snal -otornost t mtor Konačna otornost mtorskom kol značajno tč na osobn ojačaača sa Z. c c b s s Q zraz zdn na osno komltno modla sa - aramtrma komltno brdno -modla dat s knjz 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 79 s 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8
21 Analza za mal snal - otornost t mtor Utcaj na osobn ojačaača sa Z mož s analzrat rmnom ma ko od malosnaln modla (- aramtr, brdn -modl, T-modl, al j najzodnj T-modl r m b Analza za mal snal - otornost mtor Najoodj j da s korst T-modl za analz ojačaačasazkoj sadrž otornost mtor b c m b r m T r T m b m ( r ( r m α b α r 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8 Analza za mal snal - otornost t mtor c b α r /(r t t t b Analza za mal snal - otornost t mtor b t b ( α r t ( ( r c b α r t /(r Ulazna otornost ( ta ća od otornost mtor 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 84
22 Analza za mal snal - otornost t mtor Dodatak c Malom modfkacjom mož značajno da α s tč na kn b lazn otornost r /(r t t( ( ( ( r t ( t( ( ( r r ( r r t 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT ( t( m t r 85 Analza za mal snal - otornost t mtor c Pojačanj α α b c α c r ( r t /(r Naonsko ojačanj Z rblžno jdnako kolčnk kn otornost kol kolktora kol mtora!!! A A 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT o o α ( r ( r 86 Analza za mal snal - otornost t mtor c Pojačanj α ( α b o ( r r /(r t A A o α r ( / r m ( / r o ( A A m ( m Naonsko ojačanj smanjno za st faktor za kolko j oćana lazna otornost kada s ž za ( m 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT o 87 Analza za mal snal - otornost t mtor c zlazna otornost b α Strjno ojačanj č j sto kao bz r Ass /(r t α α r α ( ( r Ass ( r ( r t ( A 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT ss 88
23 Analza za mal snal - otornost t mtor c Ukno naonsko ojačanj b α b r A /(r α ( t α ( r ( ( ( r ( ( r Analza za mal snal - otornost t mtor Ukno naonsko ojačanj A ( ( ( r A α r ( ( r c b α r /(r t ( Ukno naonsko ojačanj A manj no bz, al j ( ( r manj ostljo na romn 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 9 f Analza frkncjskom k domn Prtodna analza: aktans s kondnzatora a zanmarn zltat: Pojačanj n zas od frkncj - ana amltdska karaktrstka Pratljo samo r nkm frkncjama rosnom os f Analza frkncjskom k domn S alno kolo: S aktans kondnzatora konačn Na NF S rdstaljaj konačn č mdans S blokraj (oslab NF snal onaša s kao mdansa mtor smanjj ojačanj Na F μ (d modl JT dolaz do zražaja μ kratkosaja kratkosaja za (mas 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 9 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 9
24 f Analza frkncjskom k domn f Analza frkncjskom k domn NF brdnom modl zanmarn r x <<r r o (rlo lk tcaj μ j zanmar r NF (raktans lk; NF Utcaj sa tr kondnzatora S, S (d dodatak U slčaj da n ostoj ntrakcja mdj njma [ d ] r m ω r S [ ] ω r ω 3 S [ ] Domnantno 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 94 f Analza frkncjskom k domn f Analza frkncjskom k domn F S, S rdstaljaj kratak soj F S, S rdstaljaj kratak soj Tranzstor s zamnjj brdnm modlom Tranzstor s zamnjj brdnm modlom r μ x r r o m r 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT m 95 r r r r [ r ] x x 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 96
25 f Analza frkncjskom k domn F Zamna Tnnom nratorom na laz μ f Analza frkncjskom k domn F Prmnom Mlro torm, za A o - m Z Z A r m ro r rx r x [ r ] 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 97 q q ( JT 8. nombar. Jdnostn μ ojačaač m sa m m 98 f Analza frkncjskom k domn F s / ω ωo /( o r r q m x m r s / ω o m f Analza frkncjskom k domn F A s /ωω (d o ω /( A s / ω o f ( 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT
26 f Analza frkncjskom k domn f Analza frkncjskom k domn - Prmr F zm Gornja rančna frkncja odrđna j rmnskom konstantom. za >> r x <<, //r, to znač da ć tcat na f kolko nj >>r. Odrdt ojačanj na srdnjm frkncjama kao ornj rančn frkncj kola sa slk ako s zna da j, ma, k, 8k, 5k, 5k,, A, μ F, f t 8MHz r x 5Ω. U domnra q, zarao do μ koj s rslkaa na laz. ako j μ malo, rslkaa s kao ( m ta ća kaactnost snžaa f. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT f Analza frkncjskom k domn - šnj f Analza frkncjskom k domn - šnj Za ma, aramtr brdno modla maj sldć rdnost: ma m 4mA/.6m r r T.5k 4mA/ m A o μ k ma m 3 4 ω 8 ( μ μ t ( 7F 6 8F Pojačanj na srdnjm frkncjama j: r A r 3k m o c r r A 3/ x Da b s odrdla rančna frkncja, trba nać μ ( m 8F r [ r ( ].65 k f x 754kHz. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4
27 f Analza frkncjskom k domn - Domać.5 Odrdt rdnost otora otrošača za koj ć s ojačanj na srdnjm frkncjama z rtodno rmra smanjt na olon. Kolka ć tada bt rančna frkncja ojačaača? (Analzrat dobjn rdnost ordt sa rtodnm Sadržaj.. Pojačaač sa zajdnčkom bazom 3. Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom šnj:.9k,.4mhz. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5 6 Pojačaač sa zajdnčkom bazom Pojačaač sa zajdnčkom bazom. Pojačaač sa zajdnčkom bazom a. Prnc rada b. D olarzacja c. Odnos snaa d. Stablnost. Analza za mal snal. Ulazna otornost. Pojačanj. zlazna otornost f. Analza a frkncjskom ncjskom domn a Prnc rada: Tranzstor rad konfracj Z Ulaz, obda mtorskom kol zlaz, otrošač kolktorskom kol Faktor strjno ojačanja c / za cb ; const. M Tranzstor rad aktnom ržm Pojačaa mal snal ( okoln radn tačk N obrć faz Pojačanj strj Pojačaač naona 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8
28 Pojačaač sa zajdnčkom bazom a Prnc rada: Tranzstor rad konfracj Z Pojačaač sa zajdnčkom bazom b D olarzacja: Q Ulaz zlaz Q Faktor strjno ojačanja č j c / α za const. M 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 9 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT Pojačaač sa zajdnčkom bazom Pojačaač sa zajdnčkom bazom b D olarzacja: Tranzstor rad konfracj Z b D olarzacja: Tranzstor rad konfracj Z Q Q 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT
29 Pojačaač sa zajdnčkom bazom b D olarzacja: Tranzstor rad konfracj Z Pojačaač sa zajdnčkom bazom b D olarzacja: Tranzstor rad konfracj Z S Q Q S 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4 Pojačaač sa zajdnčkom bazom Pojačaač sa zajdnčkom bazom c Analza za mal snal c Analza za mal snal kratak soj; S S kratak soj; S Pobda Pojačaač Q Potrošač Q S 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6
30 Pojačaač sa zajdnčkom bazom Analza za mal snal zamna -aramtrma Pojačaač sa zajdnčkom bazom Analza za mal snal zamna -aramtrma; b, b c b b b c b b c b c c b b c b b A o ( b c / b kalntna šma sta kao za Z, samo s -aramtar zamnjn sa b -aramtrma msto 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7 b b A o b t / b za, b 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8 Pojačaač sa zajdnčkom bazom Pojačaač sa zajdnčkom bazom Analza za mal snal zamna -aramtrma;, Analza za mal snal zamna T- modlom Mala lazna otornost b lko naonsko b ojačanj (kao Z Ao N obrć faz A o ( b c / b Strjno ojačanj A SS α latno lka zlazna otornost (kao Z 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 9 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT
31 Pojačaač sa zajdnčkom bazom Analza za mal snal zamna T-modlom Mala lazna otornost lko naonsko ojačanj (kao Z b r α r N obrć faz Strjno ojačanj j latno lka zlazna otornost (kao Z A o A SS α m A o m c r 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT Pojačaač sa zajdnčkom bazom Prmna: Orančna zbo oma mal lazn otornost: A m Nka j.5k, k, r 5Ω, m 4mS, ojačanj notrćno j 4, a kno: A ( ( F snal rkljčn rko koaksalno kabla (da b s srčla rflksja snala - rlaođnj o mdans Zc5-75Ω Strjn bafr jdnčno strjno ojačanj rlaođnj mal lk zlazn otornost. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT Sadržaj.. Pojačaač sa zajdnčkom bazom 3. Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom 3. Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom a. Prnc rada b. D olarzacja c. Odnos snaa d. Stablnost. Analza za mal snal. Ulazna otornost. Pojačanj. zlazna otornost f. Analza a frkncjskom ncjskom domn 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4
32 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom a Prnc rada: Tranzstor rad konfracj Z Ulaz b, obda baznom kol (- zlaz, otrošač mtorskom kol (- Faktor strjno ojačanja / b za c ; const. M Tranzstor rad aktnom ržm Nj nlatralan c N obrć faz Pojačanj naona Pojačanj strj a Prnc rada: Tranzstor rad konfracj Z Ulaz, Q zlaz, Faktorstrjnoojačanja / b za const. M 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom b D olarzacja: Tranzstor rad konfracj Z Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom b D olarzacja: Tranzstor rad konfracj Z Q Q 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 8
33 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom b D olarzacja: Tranzstor rad konfracj Z Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom b D olarzacja: Q S Q S 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 9 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom c Analza za mal snal c Analza za mal snal kratak soj; S S kratak soj; Pobda Pojačaač Potrošač S Q S Q 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 3
34 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Analza za mal snal zamna -aramtrma Analza za mal snal zamna -aramtrma;, c b b c b c c c c b c c b? b c A o?? kalntna šma sta kao za Z, samo s -aramtar zamnjn sa c -aramtrma; msto 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 33 A SS c b t c c A SS ( b 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 34 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Analza za mal snal zamna -aramtrma;, b c? Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Analza za mal snal zamna -aramtrma;, b c / c b c b c A o c A o t t Ao ( ( 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT c Ao c / c c A o < 35 t cc c ( ( <<, /( t t 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 36
35 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Analza za mal snal zamna -aramtrma;, Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Analza za mal snal zamna T- modlom lka lazna otornost ( P / α Naonsko ojačanj č j N obrć faz A o A o r Strjno ojačanj A SS Mala zlazna otornost 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 38 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Analza za mal snal zamna T-modlom lka lazna otornost ( ( r P Naonsko ojačanj č j N obrć faz Strjno ojačanj A o A SS / A o Domać 3.5: Za ojačaač sa rtodn slk, kod koa j k, k, 5mA, 4k, A, nać t,, A o, A. Kolka j maksmalna rdnost amltd zlazno rostorodčno snala r kojoj tranzstor nć ć oblast zakočnja? Kolk s naon na zlaz očkj ako j amltda naona b orančna na m. Kolko ć bt naonsko ojačanj kada j k 5Ω? Mala zlazna otornost r šnj: 96.7k; 8.3k;.735 /;.8 /, 84 Ω; 5 ;.9 ;.768 /;.685 /. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4
36 Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom Prmna: Kao bafr zmđ nratora (ojačaača sa lkom ntrašnjom otornošć otrošača sa malom otornošć. Občno zlazn stn ojačaačkom lanc koj s zj za otrošač mal otornost. Pojačaač sa zajdnčkm kolktorom zm:. Zajdnčk mtor r ( ( r A m ( r o m ( r o r A m( r ( A r A SS m 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 4 Jdnostn ojačaač sa JT zm:.a Zajdnčk mtor sa otornkom mtor Jdnostn ojačaač sa JT zm:. Zajdnčka baza ( ( r ( A m m ( A ( ( r r A m( ( A α r A SS α 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 44
37 Jdnostn ojačaač sa JT zm: 3. Zajdnčk kolktor ( ( r A < r r A A SS 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT r 45 Jdnostn ojačaač sa JT zm: Tranzstor rad aktnom ržm: drktno; nrzno; c sx( b / T ; b c/ α/(-α; α/( Za mal snal tranzstor s onaša kao naonom kontrolsan strjn zor sa m / T. Otornost zmđ - sa stran baz r / m [kω] Pr D olarzacj ažno j da c što manj zas od. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 46 Jdnostn ojačaač sa JT zm: Konfracja sa zajdnčkm mtorom: j na mas za nazmnčn snal; Ulazn snal s dood na ; zlazn snal zma s sa ; Obrć faz; lko ojačanj naona; latno lka lazna otornost; latno lka zlazna otornost; Otornost t oćaa ć lazn otornost t na račn smanjnja naonsko ojačanja Jdnostn ojačaač sa JT zm: Konfracja sa zajdnčkom bazom: j na mas za nazmnčn snal; Ulazn snal s dood na ; zlazn snal zma s sa ; N obrć faz; lko ojačanj naona; omamalalaznaotornost; mala otornost; latno lka zlazna otornost (t (strjn bf bafr 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 48
38 Jdnostn ojačaač sa JT zm: Konfracja sa zajdnčkm kolktorom: j na mas za nazmnčn snal; Ulazn snal s dood na ; zlazn snal zma s sa ; N obrć faz; Pojačanj naona lka lazna otornost; Mala zlazna otornost (naonsk kbafr 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 49 Šta smo načl? Jdnostn ojačaač sa JT Uordt ojačaač sa Z, Z Z sa stanošta naonsko ojačanja, lazn otornost zlazn otornost? lktrčna šma, rnc rada ojačaača ačasaz kalntno kolo za mal snal. Utcaj otornka na karaktrstk ojačaača sa Z. lktrčna šma, rnc rada ojačaača sa Z kalntno kolo za mal snal. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT Na wb adrs tt://lda.lfak.n.ac.rs > DUATON > LKTONKA slajdo df format 5 Jdnostn ojačaač sa JT stna tanja?. U olj zlazn karaktrstka JT konfracj ojačaača sa Z nacrtat statčk radn ra označt zraz koj odrdjj oložaj karaktrstčn tačaka. Objasnt tcaj romn na naonsko ojačanj.. Utcaj romn tmratr na romn oložaja radn tačk osnono ojačaača sa zajdnčkm mtorom. 3. Utcaj zbora radn tačk (kolktorsk dsacj na tmratrsk nstabnlnost ojačaača. 4. Faktor tmratrsk nstablost radn tačk ojačaača. 5. Tmratrska stablzacja osnono ojačaača sa zajdnčkom mtorom omoć otornka. 6. kalntno kolo ojačaača sa Z na nskm frkncjama. 7. kalntno kolo ojačaača sa Z na sokm frkncjama. 8. lktrčna šma, karaktrstk rmna ojačaača sa Z. 9. lktrčna šma, karaktrstk rmna ojačaača sa Z. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5 Sldć časa Jdnostn MOSFT ojačaač 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 5
39 Dodatak #9a b D olarzacja Stablan oložaj radn tačk: μaμ μa Ulazn karaktrstk tranzstora karaktrš značajna romna (5% za mal romn (7.7% nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 53 Dodatak #34a b D olarzacja Fzčk tcaj na Q stablzacj radn tačk d olda s sldćm: Ako (znač orast z blo ko razloa, orast naon, smanj s -, smanj s, smanj s. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 54 Dodatak #5a Dodatak #5a b D olarzacja rko otornka b D olarzacja rko otornka Q zraz za slčan onom sa rtodn šm lnk Umsto j, amsto j. Da b bla nzasna od, otrbno j >> /(, odnosno bolj j manj. Q Mđtm, rdnost drktno tč na maksmaln k los romn zlazno naona -, tako da mora da s traž komroms. 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 56
40 b D olarzacja rko otornka Domać 4.5: Projktoat kolo sa slk tako da s obzbd ma os romn zlazno naona od ± (znač mnmalno M.3. Poznato j. Dodatak #5a Ukolko s roračnat č rdnost otornost t zamn najrblžnjm standardnm z sta A 4, zračnat kolko ć s odstt od rojktn zata? Q b D olarzacja rko otornka Domać 4.5: A 4 Standardn rdnost (t (otornc sa tolrancjom tl 5% ć rdnost dobjaj s množnjm x, x, x Dodatak #5a Q šnj: 6k, 7.7k; 7k;.mA, nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 58 Dodatak #5a b D olarzacja rko smtrčno naajanja Za ojačaač sa Z mož o Zašto? Q - Dodatak #94a f Analza frkncjskom k domn NF Utč S, S ; osmatramo tcaj sako kondnzatora osbno S [ d] m S 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6
41 Dodatak #94a f Analza frkncjskom k domn NF - S S S f Analza frkncjskom k domn NF - S [ d] Dodatak #94a r m S m m ( r m r / ss ( r s A m r s r 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT S [ ] 6 ω f S[ r ] r S [ ] 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 6 f Analza frkncjskom k domn Dodatak #94a f Analza frkncjskom k domn Dodatak #94a NF - [ d] NF - b α r m 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 63 b ( ( r / s b s A ( r s 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT r 64
42 f Analza frkncjskom k domn Dodatak #94a f Analza frkncjskom k domn Dodatak #94a NF - [ d] NF - S m m S [ d] ω f r r m 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 66 Dodatak #94a f Analza frkncjskom k domn NF S S m r f Analza frkncjskom k domn NF - S m S [ d] m Dodatak #94a ( r m r /( ss A ( r r s m s S 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT [ ] 67 ω 3 S [ ] 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT f 3 S [ ] 68
43 f Analza frkncjskom k domn NF Utcaj sa tr kondnzatora U slčaj da n ostoj ntrakcja mdj njma Dodatak #94a f Analza frkncjskom k domn NF Utcaj sa tr kondnzatora Donj rančn frkncj odrđj tcaj Dodatak #94a [ d ] [ d ] ω r S [ ] ω r ω 3 S [ ] ω r S [ ] ω r ω 3 S [ ] 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7 f Analza frkncjskom k domn Dodatak #94a [ d] Dodatak #94a f Analza frkncjskom k domn NF Utcaj sa tr kondnzatora Ukolko ostoj ntrakcja (naročto s soljaa kod S, nj lako zračnat donj rančn frkncj. NF Projktoanj [ d] S obzrom da domnantn lo ra, za žljn f d zabr s tako da član /( ε rdstalja 8% zbra. S S braj s tako da njo dornos bd o %. Prblžno s odrđj kao: ω d ω ω ω 3 S S 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT ε S S 7 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 7
44 f Analza frkncjskom k domn Dodatak #94a f Analza frkncjskom k domn Dodatak #94a NF Projktoanj NF Projktoanj Prmr: Odrdt rdnost kondnzatora S, S kol sa slk S S tako da donja rančna frkncja bd Hz. Poznato j k, 8k, 5k, 5k,, m 4mA/ j,,,,, m r.4k. šnj: Odrd s rdnost otornost koj d sak kondnzator od sloom da j da s raktans dra da kondnzatora. S r 7. 44kΩ ε r 7Ω S 3kΩ 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 74 f Analza frkncjskom domn Dodatak #94a NF Projktoanj šnj: Odrd s rdnost tako što s njo dornos zjdnač sa 8% zadat rančn frkncj. ω 3.8ω d.8 ε.8 ωd.8 7.6μF ε 7 Odrd s rdnost S S tako što s njo dornos zjdnač sa % zadat rančn frkncj.. ωd. ωd S.μF S.μF S S f Analza frkncjskom k domn Na F μ dolaz do zražaja μ kratkosaja tranzstora kratkosaja za (mas Dodatak 8. nombar. Jdnostn ojačaač sa JT nombar. Jdnostn ojačaač sa JT 76
Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na
. Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija
Osnovni sklopovi pojačala sa bipolarnim tranzistorom
Osnovn sklopov pojačala sa bpolarnm tranzstorom Prrodno-matematčk fakultet u Nšu Departman za fzku dr Dejan S. Aleksd Elektronka dr Dejan S. Aleksd Elektronka - Pojačavač polarn tranzstor kao pojačavač
10.1. Bit Error Rate Test
.. Bt Error Rat Tst.. Bt Error Rat Tst Zadata. Izračuat otrba broj rth formacoh bta u BER tstu za,, ogršo dttovaa bta a rjmu, tao da s u sstmu sa brzoom sgalzacj od Mbs mož tvrdt da j vrovatoća grš rosa
Reverzibilni procesi
Reverzbln proces Reverzbln proces: proces pr koja sste nkada nje vše od beskonačno ale vrednost udaljen od ravnoteže, beskonačno ala proena spoljašnjh uslova ože vratt sste u blo koju tačku, proena ože
ss rt çã r s t Pr r Pós r çã ê t çã st t t ê s 1 t s r s r s r s r q s t r r t çã r str ê t çã r t r r r t r s
P P P P ss rt çã r s t Pr r Pós r çã ê t çã st t t ê s 1 t s r s r s r s r q s t r r t çã r str ê t çã r t r r r t r s r t r 3 2 r r r 3 t r ér t r s s r t s r s r s ér t r r t t q s t s sã s s s ér t
C 1 D 1. AB = a, AD = b, AA1 = c. a, b, c : (1) AC 1 ; : (1) AB + BC + CC1, AC 1 = BC = AD, CC1 = AA 1, AC 1 = a + b + c. (2) BD 1 = BD + DD 1,
1 1., BD 1 B 1 1 D 1, E F B 1 D 1. B = a, D = b, 1 = c. a, b, c : (1) 1 ; () BD 1 ; () F; D 1 F 1 (4) EF. : (1) B = D, D c b 1 E a B 1 1 = 1, B1 1 = B + B + 1, 1 = a + b + c. () BD 1 = BD + DD 1, BD =
Elektrotehnički fakultet univerziteta u Beogradu 16.maj Odsek za Softversko inžinjerstvo
Elektrotehnčk fakultet unverzteta u Beogradu 6.maj 8. Odsek za Softversko nžnjerstvo Performanse računarskh sstema Drug kolokvjum Predmetn nastavnk: dr Jelca Protć (35) a) () Posmatra se segment od N uzastonh
Glava 2 OPERACIONI POJAČAVAČ
adoje Đurć Osno analone elektronke Glaa OPEACON POJAČAAČ ETF u Beoradu - Odsek za elektronku M 8 Slka a u Slka b ešenje: a) S obzrom da se pobuda dood na ejtoe dferencjalno para M M dferencjalna ulazna
Rešenje: U režimu praznog hoda generatora: I 1 0. Kako je unutrašnja otpornost generatora: R 0, biće: E U 1 100V. Kada se priključi otpornik:
. r raznom hodu eneratora zmeren je naon od 00 na njeovm rključcma. Kada se rključ otornk od k naon adne na 50. Odredt struje u oba slučaja, ems unutrašnju otornost eneratora. ešenje: režmu razno hoda
r t t r t t à ré ér t é r t st é é t r s s2stè s t rs ts t s
r t r r é té tr q tr t q t t q t r t t rrêté stér ût Prés té r ré ér ès r é r r st P t ré r t érô t 2r ré ré s r t r tr q t s s r t t s t r tr q tr t q t t q t r t t r t t r t t à ré ér t é r t st é é
transformacija j y i x x promatramo dva koordinatna sustava S i S sa zajedničkim ishodištem z z Homogene funkcije Ortogonalne transformacije
promatramo dva oordnatna sustava S S sa zaednčm shodštem z z y y x x blo o vetor možemo raspsat u baz, A = A x + Ay + Az = ( A ) + ( A ) + ( A ) (1) sto vred za ednčne vetore sustava S = ( ) + ( ) + (
PRESECI SA PRSLINOM - VELIKI EKSCENTRICITET
TEORJA ETONSKH KONSTRUKCJA 1 PRESEC SA PRSLNO - VELK EKSCENTRCTET ČSTO SAVJANJE - SLOODNO DENZONSANJE Poznato: Nepoznato: - statčk tcaj za pojedna opterećenja ( ) - sračnato - kvaltet materjala (, σ v
rs r r â t át r st tíst Ó P ã t r r r â
rs r r â t át r st tíst P Ó P ã t r r r â ã t r r P Ó P r sã rs r s t à r çã rs r st tíst r q s t r r t çã r r st tíst r t r ú r s r ú r â rs r r â t át r çã rs r st tíst 1 r r 1 ss rt q çã st tr sã
SISTEMI DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA - ZADACI NORMALNI OBLIK
SISTEMI DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA - ZADACI NORMALNI OBLIK. Rši sism jdnačina: d 7 d d d Ršnj: Ša j idja kod ovih zadaaka? Jdnu od jdnačina difrniramo, o js nađmo izvod l jdnačin i u zamnimo drugu jdnačinu.
r r t r r t t r t P s r t r P s r s r r rs tr t r r t s ss r P s s t r t t tr r r t t r t r r t t s r t rr t Ü rs t 3 r r r 3 rträ 3 röÿ r t
r t t r t ts r3 s r r t r r t t r t P s r t r P s r s r P s r 1 s r rs tr t r r t s ss r P s s t r t t tr r 2s s r t t r t r r t t s r t rr t Ü rs t 3 r t r 3 s3 Ü rs t 3 r r r 3 rträ 3 röÿ r t r r r rs
Αυτό το κεφάλαιο εξηγεί τις ΠΑΡΑΜΕΤΡΟΥΣ προς χρήση αυτού του προϊόντος. Πάντα να μελετάτε αυτές τις οδηγίες πριν την χρήση.
Αυτό το κεφάλαιο εξηγεί τις ΠΑΡΑΜΕΤΡΟΥΣ προς χρήση αυτού του προϊόντος. Πάντα να μελετάτε αυτές τις οδηγίες πριν την χρήση. 3. Λίστα Παραμέτρων 3.. Λίστα Παραμέτρων Στην αρχική ρύθμιση, μόνο οι παράμετροι
Polarizacija. Procesi nastajanja polarizirane svjetlosti: a) refleksija b) raspršenje c) dvolom d) dikroizam
Polarzacja Proces asajaja polarzrae svjelos: a refleksja b raspršeje c dvolom d dkrozam Freselove jedadžbe Svjelos prelaz z opčkog sredsva deksa loma 1 u sredsvo deksa loma, dolaz do: refleksje (prema
Jednostepeni MOSFET pojačavači
Osnne sbne MOS tanzsta MOSFET tanskndktansn jačaač: Nan S kntlše S Jednsteen MOSFET jačaač ne zas d, > Tanzst ad blast zasćenja: S > t ; S > S - t Laka ealzacja IC Peđenje MOSFET BJT: kaaktestke Peđenje
TEHNIČKI FAKULTET SVEUČILIŠTA U RIJECI Zavod za elektroenergetiku. Prijelazne pojave. Osnove elektrotehnike II: Prijelazne pojave
THNIČKI FAKUTT SVUČIIŠTA U IJI Zavod za elekroenergek Sdj: Preddplomsk srčn sdj elekroehnke Kolegj: Osnove elekroehnke II Noselj kolegja: v. pred. mr.sc. Branka Dobraš, dpl. ng. el. Prjelazne pojave Osnove
Obrada signala
Obrada signala 1 18.1.17. Greška kvantizacije Pretpostavka je da greška kvantizacije ima uniformnu raspodelu 7 6 5 4 -X m p x 1,, za x druge vrednosti x 3 x X m 1 X m = 3 x Greška kvantizacije x x x p
Assessment of otoacoustic emission probe fit at the workfloor
Assessment of otoacoustic emission probe fit at the workfloor t s st tt r st s s r r t rs t2 t P t rs str t t r 1 t s ér r tr st tr r2 t r r t s t t t r t s r ss r rr t 2 s r r 1 s r r t s s s r t s t
➆t r r 3 r st 40 Ω r t st 20 V t s. 3 t st U = U = U t s s t I = I + I
tr 3 P s tr r t t 0,5A s r t r r t s r r r r t st 220 V 3r 3 t r 3r r t r r t r r s e = I t = 0,5A 86400 s e = 43200As t r r r A = U e A = 220V 43200 As A = 9504000J r 1 kwh = 3,6MJ s 3,6MJ t 3r A = (9504000
! : ;, - "9 <5 =*<
ITU-R M.473- (00/0)! (TDMA/FDMA) ""# $ %!& ' " ( ) 34 --./ 0, (MSS) * * )! +, 56 78 89 : ;, - "9
! "# $ % $&'& () *+ (,-. / 0 1(,21(,*) (3 4 5 "$ 6, ::: ;"<$& = = 7 + > + 5 $?"# 46(A *( / A 6 ( 1,*1 B"',CD77E *+ *),*,*) F? $G'& 0/ (,.
! " #$%&'()' *('+$,&'-. /0 1$23(/%/4. 1$)('%%'($( )/,)$5)/6%6 7$85,-9$(- /0 :/986-$, ;2'$(2$ 1'$-/-$)('')5( /&5&-/ 5(< =(4'($$,'(4 1$%$2/996('25-'/(& ;/0->5,$ 1'$-/%'')$(($/3?$%9'&-/?$( 5(< @6%-'9$
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju
Estimation of grain boundary segregation enthalpy and its role in stable nanocrystalline alloy design
Supplemental Material for Estimation of grain boundary segregation enthalpy and its role in stable nanocrystalline alloy design By H. A. Murdoch and C.A. Schuh Miedema model RKM model ΔH mix ΔH seg ΔH
Sistem sučeljnih sila
Sistm sučljnih sila Gomtrijski i analitički način slaganja sila, projkcija sil na osu i na ravan, uslovi ravnotž Sistm sučljnih sila Za sistm sila s kaž da j sučljni ukoliko sil imaju zajdničku napadnu
DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE
TEORIJA ETONSKIH KONSTRUKCIJA T- DIENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE 3.5 f "2" η y 2 D G N z d y A "" 0 Z a a G - tačka presek koja određje položaj sistemne
C M. V n: n =, (D): V 0,M : V M P = ρ ρ V V. = ρ
»»...» -300-0 () -300-03 () -3300 3.. 008 4 54. 4. 5 :.. ;.. «....... :. : 008. 37.. :....... 008.. :. :.... 54. 4. 5 5 6 ... : : 3 V mnu V mn AU 3 m () ; N (); N A 6030 3 ; ( ); V 3. : () 0 () 0 3 ()
Pismeni ispit iz OTPORNOSTI MATERIJALA I - grupa A
Psmen spt z OTPORNOSTI MATERIJALA I - grupa A 1. Kruta poluga ABC se oslanja pomoću dvje špke BD CE kao na slc desno. Špka BD, dužne 0.5 m, zrađena je od čelka (E AB 10 GPa) ma poprečn presjek od 500 mm.
HONDA. Έτος κατασκευής
Accord + Coupe IV 2.0 16V (CB3) F20A2-A3 81 110 01/90-09/93 0800-0175 11,00 2.0 16V (CB3) F20A6 66 90 01/90-09/93 0800-0175 11,00 2.0i 16V (CB3-CC9) F20A8 98 133 01/90-09/93 0802-9205M 237,40 2.0i 16V
IZVODI ZADACI ( IV deo) Rešenje: Najpre ćemo logaritmovati ovu jednakost sa ln ( to beše prirodni logaritam za osnovu e) a zatim ćemo
IZVODI ZADACI ( IV deo) LOGARITAMSKI IZVOD Logariamskim izvodom funkcije f(), gde je >0 i, nazivamo izvod logarima e funkcije, o jes: (ln ) f ( ) f ( ) Primer. Nadji izvod funkcije Najpre ćemo logarimovai
Το άτομο του Υδρογόνου
Το άτομο του Υδρογόνου Δυναμικό Coulomb Εξίσωση Schrödinger h e (, r, ) (, r, ) E (, r, ) m ψ θφ r ψ θφ = ψ θφ Συνθήκες ψ(, r θφ, ) = πεπερασμένη ψ( r ) = 0 ψ(, r θφ, ) =ψ(, r θφ+, ) π Επιτρεπτές ενέργειες
Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.
Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. Περιοδικός πίνακας: α. Είναι µια ταξινόµηση των στοιχείων κατά αύξοντα
Microelectronic Circuit Design Third Edition - Part I Solutions to Exercises
Microelectronic Circuit Design Third Edition - Part I Solutions to Exercises Page 11 CHAPTER 1 V LSB 5.1V 10 bits 5.1V 104bits 5.00 mv V 5.1V MSB.560V 1100010001 9 + 8 + 4 + 0 785 10 V O 786 5.00mV or
ITU-R P (2009/10)
ITU-R.38-6 (009/0 $% #! " #( ' * & ' /0,-. # GHz 00 MHz 900 ITU-R.38-6 ii.. (IR (ITU-T/ITU-R/ISO/IEC.ITU-R http://www.itu.int/itu-r/go/patents/en. (http://www.itu.int/publ/r-rec/en ( ( BO BR BS BT F M
( )( ) ( )( ) 2. Chapter 3 Exercise Solutions EX3.1. Transistor biased in the saturation region
Chapter 3 Exercise Solutios EX3. TN, 3, S 4.5 S 4.5 > S ( sat TN 3 Trasistor biased i the saturatio regio TN 0.8 3 0. / K K K ma (a, S 4.5 Saturatio regio: 0. 0. ma (b 3, S Nosaturatio regio: ( 0. ( 3
ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA)
ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ Φύση του σύμπαντος Η γη είναι μία μονάδα μέσα στο ηλιακό μας σύστημα, το οποίο αποτελείται από τον ήλιο, τους πλανήτες μαζί με τους δορυφόρους τους, τους κομήτες, τα αστεροειδή και τους μετεωρίτες.
Radivoje Đurić, Zbirka zadataka iz osnova elektronike DIODA. Elektrotehnički fakultet, Odsek za elektroniku
adoje Đurć brka zadataka z osnoa elektronke OA Elektrotehnčk fakultet Odsek za elektronku oda 3 Slka U kolu sa slke dode maju razlčte nerzne struje zasćenja S = S dok je t = kt / q= 5m T = 93K Ukolko
!"!# ""$ %%"" %$" &" %" "!'! " #$!
" "" %%"" %" &" %" " " " % ((((( ((( ((((( " %%%% & ) * ((( "* ( + ) (((( (, (() (((((* ( - )((((( )((((((& + )(((((((((( +. ) ) /(((( +( ),(, ((((((( +, 0 )/ (((((+ ++, ((((() & "( %%%%%%%%%%%%%%%%%%%(
Appendix B Table of Radionuclides Γ Container 1 Posting Level cm per (mci) mci
3 H 12.35 Y β Low 80 1 - - Betas: 19 (100%) 11 C 20.38 M β+, EC Low 400 1 5.97 13.7 13 N 9.97 M β+ Low 1 5.97 13.7 Positrons: 960 (99.7%) Gaas: 511 (199.5%) Positrons: 1,199 (99.8%) Gaas: 511 (199.6%)
ITU-R P (2012/02) &' (
ITU-R P.530-4 (0/0) $ % " "#! &' ( P ITU-R P. 530-4 ii.. (IPR) (ITU-T/ITU-R/ISO/IEC).ITU-R http://www.itu.int/itu-r/go/patents/en. ITU-T/ITU-R/ISO/IEC (http://www.itu.int/publ/r-rec/en ) () ( ) BO BR BS
Chapter 1 Fundamentals in Elasticity
D. of o. NU Fs s ν ss L. Pof. H L ://s.s.. D. of o. NU. Po Dfo ν Ps s - Do o - M os - o oos : o o w Uows o: - ss - - Ds W ows s o qos o so s os. w ows o fo s o oos s os of o os. W w o s s ss: - ss - -
Mate Vijuga: Rijeseni zadaci iz matematike za srednju skolu
7. KOMPLEKSNI BROJEVI 7. Opc pojmov Kompleksn brojev su sastavljen dva djela: Realnog djela (Re) magnarnog djela (Im) Promatrajmo broj a+ b = + 3 Realn do jednak je Re : Imagnarna jednca: = - l = (U elektrotehnc
Alterazioni del sistema cardiovascolare nel volo spaziale
POLITECNICO DI TORINO Corso di Laurea in Ingegneria Aerospaziale Alterazioni del sistema cardiovascolare nel volo spaziale Relatore Ing. Stefania Scarsoglio Studente Marco Enea Anno accademico 2015 2016
TALAR ROSA -. / ',)45$%"67789
TALAR ROSA!"#"$"%$&'$%(" )*"+%(""%$," *$ -. / 0"$%%"$&'1)2$3!"$ ',)45$%"67789 ," %"(%:,;,"%,$"$)$*2
Rešenja A/2 kolokvijuma iz predmeta MERNI SISTEMI U TELEKOMUNIKACIJAMA 10. januar 2006.
šnj A/ kolokvijum iz prdmt MENI SISEMI U ELEKOMUNIKACIJAMA. jnur. Zdtk. D i prikznim urđjm mogl mriti mplitud čtvrtog hrmonik u mmorijki lok tr d ud upin ditrovn zin unkcij ( t) y co π Izlz iz urđj j td
!"#$%& '!(#)& a<.21c67.<9 /06 :6>/ 54.6: 1. ]1;A76 _F -. /06 4D26.36 <> A.:4D6:6C C4/4 /06 D:43? C</ O=47?6C b*dp 12 :1?6:E /< D6 3:4221N6C 42 D:A6 O=
![!#$%& '!(#)& a<.21c67.<9 /06 :6>/ 54.6: 1. ]1;A76 _F -. /06 4D26.36 <> A.:4D6:6C C4/4 /06 D:43? C</ O=47?6C b*dp 12 :1?6:E /< D6 3:4221N6C 42 D:A6 O=](/thumbs/72/67457957.jpg "!#$%& '!(#)& a<.21c67.<9 /06 :6>/ 54.6: 1. ]1;A76 _F -. /06 4D26.36 <> A.:4D6:6C C4/4 /06 D:43? C</ O=47?6C b*dp 12 :1?6:E /< D6 3:4221N6C 42 D:A6 O=")
! " #$% & '( )*+, -. /012 3045/67 8 96 57626./ 4. 4:;74= 69676.36 D426C
IZVODI ZADACI (I deo)
IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a
Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ. Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής
ΗΛΕΚΤΡΟΝΙΚΗ ΟΜΗ ΚΑΙ Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής ΤΟ ΜΕΓΕΘΟΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ Ατομική ακτίνα (r) : ½ της απόστασης μεταξύ δύο ομοιοπυρηνικών ατόμων, ενωμένων με απλό ομοιοπολικό δεσμό.
P P Ó P. r r t r r r s 1. r r ó t t ó rr r rr r rí st s t s. Pr s t P r s rr. r t r s s s é 3 ñ
P P Ó P r r t r r r s 1 r r ó t t ó rr r rr r rí st s t s Pr s t P r s rr r t r s s s é 3 ñ í sé 3 ñ 3 é1 r P P Ó P str r r r t é t r r r s 1 t r P r s rr 1 1 s t r r ó s r s st rr t s r t s rr s r q s
692.66:
1 69.66:6-83 05.05.05 -,, 015 .. 7... 8 1.... 19 1.1.,.. 19 1.. 8 1.3.. 1.4... 1.4.1.... 33 36 40 1.4.. 44 1.4.3. -... 48.. 53.,.. 56.1., -....... 56..... 6.3.... 71.. 76 3.,.... 77 3 3.1.... 77 3.1.1....
pismeni br.4 4.2: Izračunati yds, gdje je K luk parabole y 2 = 2 px od ishodišta to točke
Prakkm Maemaka III Prredo DJočć smen br : Raz Forero red nkc eroda dan ormom za < za < : Izračna ds gde e k araboe od shodša o očke M : Izračna koordnae ežsa homogenog ka ckode a sn a ; : Izračna I e [
INTELIGENTNO UPRAVLJANJE
INTELIGENTNO UPRAVLJANJE Fuzzy sistemi zaključivanja Vanr.prof. Dr. Lejla Banjanović-Mehmedović Mehmedović 1 Osnovni elementi fuzzy sistema zaključivanja Fazifikacija Baza znanja Baze podataka Baze pravila
a; b 2 R; a < b; f : [a; b] R! R y 2 R: y : [a; b]! R; ( y (t) = f t; y(t) ; a t b; y(a) = y : f (t; y) 2 [a; b]r: f 2 C ([a; b]r): y 2 C [a; b]; y(a) = y ; f y ỹ ỹ y ; jy ỹ j ky ỹk [a; b]; f y; ( y (t)
#%" )*& ##+," $ -,!./" %#/%0! %,!
-!"#$% -&!'"$ & #("$$, #%" )*& ##+," $ -,!./" %#/%0! %,! %!$"#" %!#0&!/" /+#0& 0.00.04. - 3 3,43 5 -, 4 $ $.. 04 ... 3. 6... 6.. #3 7 8... 6.. %9: 3 3 7....3. % 44 8... 6.4. 37; 3,, 443 8... 8.5. $; 3
ITU-R SF ITU-R SF ( ) GHz 14,5-14,0 1,2.902 (WRC-03) 4.4. MHz GHz 14,5-14 ITU-R SF.1585 ( " " .ITU-R SF.
1 (008-003) * (ITU-R 54/4 ITU-R 6/9 ). 1. 4. 3. GHz 14,5-14,0 1,.90 (WRC-03) ( 4.4 ( - ) MHz 6 45-5 95 GHz 14,5-14 ( 4.4 " " ( ( ( ( ITU-R SF.1585 ( ( (ATPC) ( (.ITU-R SF.1650-1 " " * ITU-R SM.1448 / (
IZRAČUNAVANJE POKAZATELJA NAČINA RADA NAČINA RADA (ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA, STEPENA OTVORENOSTI RADNIH MESTA I NIVOA ORGANIZOVANOSTI)
IZRAČUNAVANJE POKAZATELJA NAČINA RADA NAČINA RADA (ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA, STEPENA OTVORENOSTI RADNIH MESTA I NIVOA ORGANIZOVANOSTI) Izračunavanje pokazatelja načina rada OTVORENOG RM RASPOLOŽIVO RADNO
Inductive Component Index. Inductance ( nh /μh / mh )
Wound Chip Inductor ( nh /μh / mh ) CM2520-3 2.50 x 2.00 x 1.80 0.010μH~100μH 0.53A~60mA Microtelevisions, liquid crystal television, CM3225-L 3.20 x 2.50 x 2.20 0.12μH~150μH 0.45A~65mA video cameras,
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja
Trgnmetrjsk blk kmpleksng brja Da se pdsetm: Kmpleksn brj je blka je realn de, je magnarn de kmpleksng brja, - je magnarna jednca, ( Dva kmpleksna brja su jednaka ak je Za brj _ je knjugvan kmpleksan brj.
ITU-R M (2013/02)!! " #
(013/0) MHz 50-3!" # $!! " # M ii.. (IPR) (ITU-T/ITU-R/ISO/IEC).ITU-R 1 1 http://www.itu.int/itu-r/go/patents/en. (http://www.itu.int/publ/r-rec/en ) ( ) ( ) BO BR BS BT F M P RA RS S SA SF SM SNG TF V
Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju
RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)
MICROMASTER Vector MIDIMASTER Vector
s MICROMASTER Vector MIDIMASTER Vector... 2 1.... 4 2. -MICROMASTER VECTOR... 5 3. -MIDIMASTER VECTOR... 16 4.... 24 5.... 28 6.... 32 7.... 54 8.... 56 9.... 61 Siemens plc 1998 G85139-H1751-U553B 1.
Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη
Άσκηση 8 Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Δ. Φ. Αναγνωστόπουλος Τμήμα Μηχανικών Επιστήμης Υλικών Πανεπιστήμιο Ιωαννίνων Ιωάννινα 2013 Άσκηση 8 ii Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Πίνακας περιεχομένων
ITU-R BT (11/2008) ( ) * & +, '
1 ITU-R BT.35- (11/8) "#$ %&! ( ) * & +, ' ( ) BT ITU-R BT.35- ii.. (IPR) (ITU-T/ITU-R/ISO/IEC).ITU-R 1 1 http://www.itu.int/itu-r/go/patents/en. (http://www.itu.int/publ/r-rep/en ) () () BO BR BS BT F
Elementi energetske elektronike
ELEKTRIČNE MAŠINE Elemen energeske elekronke Uvod Čme se bav energeska elekronka? Energeska elekronka se bav konverzjom (prevaranjem) razlčh oblka elekrčne energje. Uvod Gde se kors? Elemen energeske elekronke
Da se podsetimo Algoritam optimizacije. Odrediti vrednosti parametara kola koje će garantovati da odziv F(x, p) ima željenu vrednost F * (x).
Aotam otmzac Da s odstmo Aotam otmzac Aotam otmzac Aotam otmzac : Oddt vdost aamtaa oa [,... ] o ć aatovat da odzv (x, ma žu vdost * (x. Mtod: až mmuma fuc š E(x,; (oma za vattatvu ocu odstuaa dobo od
L E M I L I C E LEMILICA WELLER WHS40. LEMILICA WELLER SP25 220V 25W Karakteristike: 220V, 25W, VRH 4,5 mm Tip: LEMILICA WELLER. Tip: LEMILICA WELLER
L E M I L I C E LEMILICA WELLER SP25 220V 25W Karakteristike: 220V, 25W, VRH 4,5 mm LEMILICA WELLER SP40 220V 40W Karakteristike: 220V, 40W, VRH 6,3 mm LEMILICA WELLER SP80 220V 80W Karakteristike: 220V,
Generatori analognih funkcija
Generator analognh fnkja Uvod Elektronska kola kojma se realzj razlčte fnkjske zavsnost nazvaj se generatorma analognh fnkja, a često konvertorma. Pored toga, ova kola se korste mernm kolma za lnearzaj
Cauchyjev teorem. Postoji više dokaza ovog teorema, a najjednostvniji je uz pomoć Greenove formule: dxdy. int C i Cauchy Riemannovih uvjeta.
auchyjev teorem Neka je f-ja f (z) analitička u jednostruko (prosto) povezanoj oblasti G, i neka je zatvorena kontura koja čitava leži u toj oblasti. Tada je f (z)dz = 0. Postoji više dokaza ovog teorema,
Parts Manual. Trio Mobile Surgery Platform. Model 1033
Trio Mobile Surgery Platform Model 1033 Parts Manual For parts or technical assistance: Pour pièces de service ou assistance technique : Für Teile oder technische Unterstützung Anruf: Voor delen of technische
Answers to practice exercises
Answers to practice exercises Chapter Exercise (Page 5). 9 kg 2. 479 mm. 66 4. 565 5. 225 6. 26 7. 07,70 8. 4 9. 487 0. 70872. $5, Exercise 2 (Page 6). (a) 468 (b) 868 2. (a) 827 (b) 458. (a) 86 kg (b)
ts s ts tr s t tr r n s s q t r t rs d n i : X n X n 1 r n 1 0 i n s t s 2 d n i dn+1 j = d n j dn+1 i+1 r 2 s s s s ts
r s r t r t t tr t t 2 t2 str t s s t2 s r PP rs t P r s r t r2 s r r s ts t 2 t2 str t s s s ts t2 t r2 r s ts r t t t2 s s r ss s q st r s t t s 2 r t t s t t st t t t 2 tr t s s s t r t s t s 2 s ts
! " #$% & '()()*+.,/0.
! " #$% & '()()*+,),--+.,/0. 1!!" "!! 21 # " $%!%!! &'($ ) "! % " % *! 3 %,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,0 %%4,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,5
Linearna algebra 2 prvi kolokvij,
1 2 3 4 5 Σ jmbag smjer studija Linearna algebra 2 prvi kolokvij, 7. 11. 2012. 1. (10 bodova) Neka je dano preslikavanje s : R 2 R 2 R, s (x, y) = (Ax y), pri čemu je A: R 2 R 2 linearan operator oblika
Aritmetički i geometrijski niz
Zadac sa prethodh prjemh spta z matematke a Beogradskom uverztetu Artmetčk geometrjsk z. Artmetčk z. 00. FF Zbr prvh dvadeset člaova artmetčkog za čj je prv čla, a razlka A) 0 B) C) D) 880 E) 878. 000.
ΝΟΜΟΣ ΤΗΣ ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΤΗΤΑΣ : Οι ιδιότητες των χηµικών στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.
1. Ο ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ Οι άνθρωποι από την φύση τους θέλουν να πετυχαίνουν σπουδαία αποτελέσµατα καταναλώνοντας το λιγότερο δυνατό κόπο και χρόνο. Για το σκοπό αυτό προσπαθούν να οµαδοποιούν τα πράγµατα
Vers un assistant à la preuve en langue naturelle
Vers un assistant à la preuve en langue naturelle Thévenon Patrick To cite this version: Thévenon Patrick. Vers un assistant à la preuve en langue naturelle. Autre [cs.oh]. Université de Savoie, 2006.
P t s st t t t t2 t s st t t rt t t tt s t t ä ör tt r t r 2ö r t ts t t t t t t st t t t s r s s s t är ä t t t 2ö r t ts rt t t 2 r äärä t r s Pr r
r s s s t t P t s st t t t t2 t s st t t rt t t tt s t t ä ör tt r t r 2ö r t ts t t t t t t st t t t s r s s s t är ä t t t 2ö r t ts rt t t 2 r äärä t r s Pr r t t s st ä r t str t st t tt2 t s s t st
a; b 2 R; a < b; f : [a; b] R! R y 2 R: y : [a; b]! R; ( y (t) = f t; y(t) ; a t b; y(a) = y : f (t; y) 2 [a; b]r: f 2 C ([a; b]r): y 2 C [a; b]; y(a) = y ; f y ỹ ỹ y ; jy ỹ j ky ỹk [a; b]; f y; ( y (t)
SUPPLEMENTAL INFORMATION. Fully Automated Total Metals and Chromium Speciation Single Platform Introduction System for ICP-MS
Electronic Supplementary Material (ESI) for Journal of Analytical Atomic Spectrometry. This journal is The Royal Society of Chemistry 2018 SUPPLEMENTAL INFORMATION Fully Automated Total Metals and Chromium
Dinamika krutog tijela ( ) Gibanje krutog tijela. Gibanje krutog tijela. Pojmovi: C. Složeno gibanje. A. Translacijsko gibanje krutog tijela. 14.
Pojmo:. Vektor se F (transacja). oment se (rotacja) Dnamka krutog tjea. do. oment tromost masa. Rad krutog tjea A 5. Knetka energja k 6. oment kona gbanja 7. u momenta kone gbanja momenta se f ( ) Gbanje
Reflection & Transmission
Rflc & Tasmss 4 D. Ray Kw Rflc & Tasmss - D. Ray Kw Gmc Opcs (M wavs flc fac - asmss cdc.. Sll s Law: s s 3. Ccal agl: s c / 4. Tal flc wh > c ly f > Rflc & Tasmss - D. Ray Kw Pla Wav λ wavfs λ λ. < ;
MERENJE EFIKASNOSTI POSLOVNIH SISTEMA. Gordana Savić, Milan Martić
1 MERENJE EFIKASNOSTI POSLOVNIH SISTEMA 5/9/2018 Gordana Savć, Mlan Martć 2 Procedura prene DEA etode Procedura prene Dea etode 3 1. Defnanje zbor DMU. 2. Određvanje ulaznh zlaznh faktora. 3. Izbor adekvatnog
γ 1 6 M = 0.05 F M = 0.05 F M = 0.2 F M = 0.2 F M = 0.05 F M = 0.05 F M = 0.05 F M = 0.2 F M = 0.05 F 2 2 λ τ M = 6000 M = 10000 M = 15000 M = 6000 M = 10000 M = 15000 1 6 τ = 36 1 6 τ = 102 1 6 M = 5000
Moguća i virtuelna pomjeranja
Dnamka sstema sa vezama Moguća vrtuelna pomjeranja f k ( r 1,..., r N, t) = 0 (k = 1, 2,..., K ) df k dt = r + t = 0 d r = r dt moguća pomjeranja zadovoljavaju uvjet: df k = d r + dt = 0. t δ r = δx +
ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ
ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ Περίοδοι περιοδικού πίνακα Ο περιοδικός πίνακας αποτελείται από 7 περιόδους. Ο αριθμός των στοιχείων που περιλαμβάνει κάθε περίοδος δεν είναι σταθερός, δηλ. η περιοδικότητα
1.1. Napisati relaciju kojom je moguće odrediti ukupan broj elektrona na nekoj orbiti: n
I ES EES - VAIJANA Zadatak bro... Nasat relacu koom e moguće odredt ukua bro elektroa a eko orbt: l 0 ( Z 0 l + ) [ + 3 + 5 + ( ) ].. Nasat relacu koa ovezue kocetrace elektroa šula kod čstog (trsc) oluvodča:.3.
Kontrolni zadatak (Tačka, prava, ravan, diedar, poliedar, ortogonalna projekcija), grupa A
Kontrolni zadatak (Tačka, prava, ravan, diedar, poliedar, ortogonalna projekcija), grupa A Ime i prezime: 1. Prikazane su tačke A, B i C i prave a,b i c. Upiši simbole Î, Ï, Ì ili Ë tako da dobijeni iskazi
ΘΕΡΜΟΚΗΠΙΑΚΕΣ ΚΑΛΛΙΕΡΓΕΙΕΣ ΕΚΤΟΣ ΕΔΑΦΟΥΣ ΘΡΕΠΤΙΚΑ ΔΙΑΛΥΜΑΤΑ
ΘΕΡΜΟΚΗΠΙΑΚΕΣ ΚΑΛΛΙΕΡΓΕΙΕΣ ΕΚΤΟΣ ΕΔΑΦΟΥΣ ΘΡΕΠΤΙΚΑ ΔΙΑΛΥΜΑΤΑ Θρεπτικό διάλυμα Είναι ένα αραιό υδατικό διάλυμα όλων των θρεπτικών στοιχείων που είναι απαραίτητα για τα φυτά, τα οποία βρίσκονται διαλυμένα
1951 {0, 1} N = N \ {0} n m M n, m N F x i = (x i 1,..., xi m) x j = (x 1 j,..., xn j ) i j M M i j x i j m n M M M M T f : F m F f(m) f M (f(x 1 1,..., x1 m),..., f(x n 1,..., xn m)) T R F M R M R x
VJEŽBE 3 BIPOLARNI TRANZISTORI. Slika 1. Postoje npn i pnp bipolarni tranziostori i njihovi simboli su dati na slici 2 i to npn lijevo i pnp desno.
JŽ 3 POLAN TANZSTO ipolarni tranzistor se sastoji od dva pn spoja kod kojih je jedna oblast zajednička za oba i naziva se baza, slika 1 Slika 1 ipolarni tranzistor ima 3 izvoda: emitor (), kolektor (K)
a -80.6MPa, m =49.4MPa a =80.6MPa, m =-49.4MPa. a =49.4MPa, m =-80.6MPa a =-49.4MPa, m =-80.6MPa
1 2 1 2 3 4 5 0.24 0.24 4.17 4.17 6 a m a -80.6MPa, m =49.4MPa a =80.6MPa, m =-49.4MPa a =49.4MPa, m =-80.6MPa a =-49.4MPa, m =-80.6MPa 1 7 max min m a r 8 9 1 ] ] S [S] S [S] 2 ] ] S [S] S [S] 3 ] ] S
VILJUŠKARI. 1. Viljuškar se koristi za utovar standardnih euro-pool paleta na drumsko vozilo u sistemu prikazanom na slici.
VILJUŠKARI 1. Viljuškar e korii za uoar andardnih euro-pool palea na druko ozilo u ieu prikazano na lici. PALETOMAT a) Koliko reba iljuškara da bi ree uoara kaiona u koji aje palea bilo anje od 6 in, ako
ΠΕΡΙΟΔΙΚΟ ΣΥΣΤΗΜΑ ΤΩΝ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ (1) Ηλία Σκαλτσά ΠΕ ο Γυμνάσιο Αγ. Παρασκευής
ΠΕΡΙΟΔΙΚΟ ΣΥΣΤΗΜΑ ΤΩΝ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ (1) Ηλία Σκαλτσά ΠΕ04.01 5 ο Γυμνάσιο Αγ. Παρασκευής Όπως συμβαίνει στη φύση έτσι και ο άνθρωπος θέλει να πετυχαίνει σπουδαία αποτελέσματα καταναλώνοντας το λιγότερο δυνατό
16 Electromagnetic induction
Chatr : Elctromagntic Induction Elctromagntic induction Hint to Problm for Practic., 0 d φ or dφ 0 0.0 Wb. A cm cm 7 0 m, A 0 cm 0 cm 00 0 m B 0.8 Wb/m, B. Wb/m,, dφ d BA (B.A) BA 0.8 7 0. 00 0 80 0 8
TRANSISTOR. POWER TRANSISTOR Power MOSFET Trench MOSFET Power Transistor Switching Power Transistor General Purpose Power Transistor
TRANSISTOR SMALL SIGNAL TRANSISTOR General Purpose Bipolar Transistor High Voltage Switching Bipolar Transistor High Speed Switching Bipolar Transistor RF Transistor High Gain Bipolar Transistor Complex
ΜΕΤΑΠΤΥΧΙΑΚΗ ΙΠΛΩΜΑΤΙΚΗ ΕΡΓΑΣΙΑ. Ελευθερίου Β. Χρυσούλα. Επιβλέπων: Νικόλαος Καραμπετάκης Καθηγητής Α.Π.Θ.
ΑΡΙΣΤΟΤΕΛΕΙΟ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ ΤΜΗΜΑ ΜΑΘΗΜΑΤΙΚΩΝ ΜΕΤΑΠΤΥΧΙΑΚΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΣΠΟΥ ΩΝ ΘΕΩΡΗΤΙΚΗ ΠΛΗΡΟΦΟΡΙΚΗ ΚΑΙ ΘΕΩΡΙΑ ΣΥΣΤΗΜΑΤΩΝ ΚΑΙ ΕΛΕΓΧΟΥ Αναγνώριση συστημάτων με δεδομένη συνεχή και κρουστική συμπεριφορά
Đường tròn : cung dây tiếp tuyến (V1) Đường tròn cung dây tiếp tuyến. Giải.
Đường tròn cung dây tiếp tuyến BÀI 1 : Cho tam giác ABC. Đường tròn có đường kính BC cắt cạnh AB, AC lần lượt tại E, D. BD và CE cắt nhau tại H. chứng minh : 1. AH vuông góc BC (tại F thuộc BC). 2. FA.FH
ΕΡΓΑΣΤΗΡΙΑΚΕΣ ΑΣΚΗΣΕΙΣ
ΕΡΓΑΣΤΗΡΙΑΚΕΣ ΑΣΚΗΣΕΙΣ ΗΛΕΚΤΡΟΝΙΚΗΣ ΙΙ Ι.Μ. ΚΟΝΤΟΛΕΩΝ out S Τ Τ Τ 3 ~ F4 F3 F F F 007 ΙΑΦΟΡΙΚΟΣ ΕΝΙΣΧΥΤΗΣ. ΘΕΩΡΗΤΙΚΟ ΜΕΡΟΣ Η βασική διάταξη ενός διαφορικού ενισχυτή, σε λειτουργία συγκριτή, φαίνεται στο