ВЕЖБЕ ИЗ ОСНОВА РАЧУНАРСКЕ ТЕХНИКЕ 1

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ВЕЖБЕ ИЗ ОСНОВА РАЧУНАРСКЕ ТЕХНИКЕ 1"

Transcript

1 ВЕЖБЕ ИЗ ОСНОВА РАЧУНАРСКЕ ТЕХНИКЕ ВЕРЗИЈА.

2 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике АНАЛИЗА И СИНТЕЗА КОМБИНАЦИОНИХ ПРЕКИДАЧКИХ МРЕЖА Анализа комбинационих мрежа је поступак којим се на основу задате структурне шеме долази до закона функционисања. Синтеза комбинационих мрежа је поступак којим се на основу задатог закона функционисања долази до структурне шеме. Закон функционисања је дат функцијама излаза. То су изрази који дају зависност сваког излазног сигнала од улазних сигнала. Прекидачку мрежу можемо представити на следећи начин: x x Бинарни сигнали => улази Бинарни излази => сигнали xn m Вектор улаза: X= xx...xn Вектор излаза: Z=...m Прекидачке мреже се деле на комбинационе и секвенцијалне. Код комбинационих мрежа вектор излаза Z је у сваком тренутку једнозначно одређен текућим вектором улаза X. Закон функционисања: Z(t) = F(X(t)) m (t) = f (t) = f ( t) = f m (x (x (x (t),x (t),x... (t), x (t),...x (t),...x n n (t),... x ti - тренутак промене вектора улаза X ti+ - тренутак могуће следеће промене вектора улаза X ti+- ti =τ - кашњење сигнала у комбинационој мрежи (прелазни процес) n (t)), (t)), (t)), Вежбе на табли Страна од

3 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Структурна шема Структурна шема се најчешће реализује помоћу следећих логичких елемената: НЕ И ИЛИ НИ НИЛИ Правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИ елемената: НИ НЕ X X X X И X X X X X X X X ИЛИ X X X +X X X X +X Вежбе на табли Страна од

4 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИЛИ елемената: НИЛИ НЕ X X X X X И X X X X X X X ИЛИ X X X +X X X X +X Вежбе на табли Страна од

5 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Задатак 8. Наћи које прекидачке функције реализује комбинациона мрежа са следеће слике. x x x Решење x У задатку се тражи да за задату комбинациону мрежу са слике поступком анализе комбинационих мрежа пронађемо прекидачке функције које представљају зависност излаза мреже од улаза мреже. Поступак анализе комбинационе мреже обухвата следеће кораке: ) означавање излаза елемената x a a a a a a a x a a x a x a Вежбе на табли Страна од

6 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике ) исписивање функција елемената a = x x x x x = x x a = x a = x a a = a = a a a a = a a = x a a = a a a = a a a a = x a a ) налажење излазних функција, заменом претходно одређених израза у изразе за излазе мреже, све док се не дође до функција које зависе од улаза мреже = a = x a = x a a = x (x x x )a = x (x x x )x x = a = a a = aa xaa = (x x x)a x(x x)(a a) = x x x )x x x (x x )(a a a ) ( = x x x )x x x (x x )(x x x x x x ) ( Овиме смо одредили прекидачке функције које одсликавају зависност излаза прекидачке мреже дате на слици од њеног улаза и то представља решење задатка. Напомена: Добијене изразе можемо средити према правилима која су раније описана, тако да добијемо погоднији облик израза (минимална ДНФ или минимална КНФ). У наставку је дато како се сређивањем израза према правилима Булове алгебре може добити неки ДНФ за ова два израза: = x (x x x )x x = x (x x x)(x x) = x (xx xx xx xx xx xx = x xx xx xx xx xx = x( x x) xx xx xx = x xx xx xx = (x x x)xx x(x x)(xx xx x x) = (x x x)xx x(x x) = (x x x)xx x = xxx xxx xxx x = x(xx ) x(x x) x(x x) = x x x x x x x x x = x xx xx xx Након тога познатим поступком коришћењем Карноових карата можемо доћи до минималних ДНФ или минималних КНФ облика ових прекидачких функција. Вежбе на табли Страна од )

7 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Задатак 9. Одредити коју прекидачку функцију реализује следећа комбинациона мрежа. x x Решење У задатку се тражи да за задату комбинациону мрежу са слике поступком анализе комбинационих мрежа пронађемо прекидачке функције које представљају зависност излаза мреже од улаза мреже. Поступак анализе комбинационе мреже обухвата следеће кораке: ) означавање излаза елемената x a a x a a a a ) исписивање функција елемената a = xx, a = xx, a = xx a = a a aa a = x a = x a ) налажење излазних функција, заменом претходно одређених израза у изразе за излазе мреже, све док се не дође до функција које зависе од улаза мреже = a = x = x a = x a = x xaa = x xaa = x x x x aa x x x xx xx Овиме смо одредили прекидачку функцију која одсликава зависност излаза прекидачке мреже дате Вежбе на табли Страна од

8 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике на слици од њеног улаза и то представља решење задатка. Напомена: Добијени израз можемо средити према правилима која су раније описана, тако да добијемо погоднији облик израза (минимална ДНФ или минимална КНФ). У наставку је дато како се сређивањем израза према правилима Булове алгебре може добити неки ДНФ за овај израз: = x x x x xx xx = x x(x x)(xx xx = x xxxx xxxx x = x xxxx xxx xxx = x( xx) xxx(x = x xxx ) = x x(xxx xxx xxx xxx) x x x Након тога познатим поступком коришћењем Карноових карата можемо доћи до минималног ДНФ или минималног КНФ облика ове прекидачке функције. ) Задатак. Нацртати структурну шему комбинационе мреже која реализује следеће прекидачке функцијсе ако на располагању стоје И, ИЛИ и НЕ елементи са произвољним бројем улаза. а) = x x x x x x б) x = (x x x)(x x)(x x ) Претпоставити да на улазе комбинационе мреже долазе само директне вредности променљивих. Решење а) Цртамо тростепену комбинациону мрежу. У конкретном случају се ради о прекидачкој функцији која је дата у облику ДНФ. У првом степену (прва колона логичких елемената са лева на десно на слици) за све променљиве, чији се комплементи користе у прекидачкој функцији, правимо комплемент помоћу НЕ елемената. У другом степену (друга колона логичких елемената са лева на десно на слици) користимо И елементе са потребним бројем улаза, како бисмо реализовали сваки од елементарних производа из прекидачке функције. У трећем степену (трећа колона логичких елемената са лева на десно на слици) користимо ИЛИ елемент са потребним бројем улаза, како бисмо реализовали суму елементарних производа и добили шему прекидачке функције коју смо требали да реализујемо. x x Вежбе на табли Страна од

9 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике б) Цртамо тростепену комбинациону мрежу. У конкретном случају се ради о прекидачкој функцији која је дата у облику КНФ. У првом степену (прва колона логичких елемената са лева на десно на слици) за све променљиве, чији се комплементи користе у прекидачкој функцији, правимо комплемент помоћу НЕ елемената. У другом степену (друга колона логичких елемената са лева на десно на слици) користимо ИЛИ елементе са потребним бројем улаза, како бисмо реализовали сваку од елементарних сума из прекидачке функције. У трећем степену (трећа колона логичких елемената са лева на десно на слици) користимо И елемент са потребним бројем улаза, како бисмо реализовали производ елементарних сума и добили шему прекидачке функције коју смо требали да реализујемо. x Задатак. Нацртати структурну шему комбинационе мреже која реализује прекидачку функцију: = (x x)(x x)x(x x x) На располагању стоје: а) И, ИЛИ и НЕ, б) НИЛИ, в) НИ x елементи са произвољним бројем улаза. Претпоставити да на улазе мреже долазе и комплементи променљивих. Решење а) Цртамо комбинациону мрежу на основу прекидачке функције која је дата у облику КНФ, на начин који је објашњен у претходном задатку. Једина разлика је у томе што сада на улазе долазе и комплементи променљивих, па не морамо да цртамо први степен мреже (НЕ елементе). x x x Вежбе на табли Страна 8 од

10 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике б) Када имамо прекидачку функцију у облику КНФ и желимо да је реализујемо помоћу НИЛИ елемената са произвољним бројем улаза, то можемо урадити, тако што израз два пута комплементирамо, а затим урадимо развој Де Морганове теореме за један комлемент читавог израза. = (x x )(x x)x (x x x) = x x x x x x x x Сада је израз написан у облику сума са комплементом, што одговара функцији НИЛИ елемента, па је могуће нацртати шему ове прекидачке функције помоћу НИЛИ елемената. x x x Коментар: Поред приказаног решења трансформацијом израза, могуће је исту шему добити и ако се на шему помоћу НЕ, И и ИЛИ елемената из тачке а) примене правила за реализацију НЕ, И и ИЛИ елемената са произвољним бројем улаза помоћу НИЛИ елемената са произвољним бројем улаза. в) Када имамо прекидачку функцију у облику КНФ и желимо да је реализујемо помоћу НИ елемената са произвољним бројем улаза, то можемо урадити, тако што израз два пута комплементирамо и такође сваку од елементарних сума два пута комплементирамо, а затим урадимо развој Де Морганове теореме за један комлемент сваке од елементарних сума. = (x + ) (x + ) (x + + ) = x x x Сада је израз написан у облику производа са комплементом, што одговара функцији НИ елемента, па је могуће нацртати шему ове прекидачке функције помоћу НИ елемената. Вежбе на табли Страна 9 од

11 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике x x x Коментар: Поред приказаног решења трансформацијом израза, могуће је исту шему добити и ако се на шему помоћу НЕ, И и ИЛИ елемената из тачке а) примене правила за реализацију НЕ, И и ИЛИ елемената са произвољним бројем улаза помоћу НИ елемената са произвољним бројем улаза. Задатак. Нацртати структурну шему комбинационе мреже која реализује прекидачку функцију: = x x xx x xx На располагању стоје: а) И, ИЛИ и НЕ, б) НИ, в) НИЛИ x x елементи са произвољним бројем улаза. Претпоставити да на улазе мреже долазе и комплементи променљивих. Решење а) Цртамо комбинациону мрежу на основу прекидачке функције која је дата у облику ДНФ, према дефинисаним правилима. Једина разлика је у томе што сада на улазе долазе и комплементи променљивих, па не морамо да цртамо први степен мреже (НЕ елементе). x x Вежбе на табли Страна од

12 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике б) Када имамо прекидачку функцију у облику ДНФ и желимо да је реализујемо помоћу НИ елемената са произвољним бројем улаза, то можемо урадити, тако што израз два пута комплементирамо, а затим урадимо развој Де Морганове теореме за један комлемент читавог израза. = x = x x xx x xx x x x xx x xx x x Сада је израз написан у облику производа са комплементом, што одговара функцији НИ елемента, па је могуће нацртати шему ове прекидачке функције помоћу НИ елемената. x x Коментар: Поред приказаног решења трансформацијом израза, могуће је исту шему добити и ако се на шему помоћу НЕ, И и ИЛИ елемената из тачке а) примене правила за реализацију НЕ, И и ИЛИ елемената са произвољним бројем улаза помоћу НИ елемената са произвољним бројем улаза. в) Када имамо прекидачку функцију у облику ДНФ и желимо да је реализујемо помоћу НИЛИ елемената са произвољним бројем улаза, то можемо урадити, тако што израз два пута комплементирамо и такође сваки од елементарних производа два пута комплементирамо, а затим урадимо развој Де Морганове теореме за један комлемент сваког од елементарних производа. = x + x = x + + x Сада је израз написан у облику сума са комплементом, што одговара функцији НИЛИ елемента, па је могуће нацртати шему ове прекидачке функције помоћу НИЛИ елемената. Вежбе на табли Страна од

13 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике x x Коментар: Поред приказаног решења трансформацијом израза, могуће је исту шему добити и ако се на шему помоћу НЕ, И и ИЛИ елемената из тачке а) примене правила за реализацију НЕ, И и ИЛИ елемената са произвољним бројем улаза помоћу НИЛИ елемената са произвољним бројем улаза. Задатак. Дата је прекидачка функција f(x,x,x,x) задата скупом индекса f() = {,,,, 9,, }. Реализовати функцију f користећи што мање двоулазних НИ, односно двоулазних НИЛИ елемената. Претпоставити да на улазе мреже долазе и комплементи променљивих. Решење Да бисмо нацртали шему помоћу што мање двоулазних НИ елемената, треба да пронађемо минималну ДНФ задате прекидачке функције. Након тога треба да реализујемо функцију у базису НЕ, И, ИЛИ коришћењем двоулазних И и ИЛИ елемената, а затим применимо правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИ елемената. Цртамо Карноову карту и попуњавамо је јединицама, како бисмо пронашли минималну ДНФ. x 8 9 Затим решавамо Карноову карту, на начин који је раније описан и добијамо минималну ДНФ задате функције: = + + x = ( + ( ) ) + x ( ) Сада на основу добијене минималне ДНФ, цртамо шему, користећи двоулазне И и ИЛИ елементе. Вежбе на табли Страна од

14 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике У горњем изразу је заградама означен редослед извршавања операција, који одговара двоулазним елементима. x Затим примењујемо правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИ елемената и добијамо шему помоћу двоулазних НИ елемената. x На крају можемо обрисати са шеме свака два НИ елемента која су у редној вези, због тога што представљају двоструко комплементирање израза на улазу првог елемента. Након тога, коначно решење изгледа као на слици. x Да бисмо нацртали шему помоћу што мање двоулазних НИЛИ елемената, треба да пронађемо минималну КНФ задате прекидачке функције. Након тога треба да реализујемо функцију у базису НЕ, И, ИЛИ коришћењем двоулазних И и ИЛИ елемената, а затим применимо правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИЛИ елемената. Прво одређујемо скуп вектора на којима функција има вредност нула. f()={,,,, 8,,,, } Затим цртамо Карноову карту и попуњавамо је нулама, како бисмо пронашли минималну КНФ. Вежбе на табли Страна од

15 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике x 8 9 Затим решавамо Карноову карту, на начин који је раније описан и добијамо минималну КНФ задате функције: = ( + ) ( + ) (x + + ) = (( + ) ( + )) ((x + ) + ) Сада на основу добијене минималне КНФ, цртамо шему, користећи двоулазне И и ИЛИ елементе. У горњем изразу је заградама означен редослед извршавања операција, који одговара двоулазним елементима. x Затим примењујемо правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИЛИ елемената и добијамо шему помоћу двоулазних НИЛИ елемената. x На крају можемо обрисати са шеме свака два НИЛИ елемента која су у редној вези, због тога што представљају двоструко комплементирање израза на улазу првог елемента. Након тога, коначно решење изгледа као на слици. Вежбе на табли Страна од

16 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Задатак. x Одредити закон функционисања комбинационе мреже која врши конверзију BCD кода 8 у код 8 +. Решење Код BCD кода 8 важи следеће: децимална цифра се представља са бита; Сваком биту придружујемо један улаз у мрежу. Код BCD кода 8 + важи следеће: децимална цифра се представља са бита; Сваком биту придружујемо један излаз мреже. Постоји улазних вектора ( до ) који се никада не јављају на улазу, пошто се ради о BCD коду 8, тако да на тим векторима мрежа имамо недефинисан излаз (). Закон функционисања прекидачке мреже можемо представити таблицом, која за све могуће векторе улаза даје вредности сигнала на излазу мреже. Децималне Улазни вектор X Излазни вектор Z цифре x x x x 8 9 Вежбе на табли Страна од

17 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Сада треба одредити прекидачку функцију за сваки од излазних сигнала у зависности од улазних сигнала. То можемо да урадимо на више различитих начина, као што је раније објашњено, а начин се бира у зависности од тога на који начин ће се касније реализовати мрежа. Нпр. директно из таблице можемо да напишемо СДНФ или СКНФ за сваки од излазних сигнала. Такође, можемо да нацртамо Карноове карте за сваки од излазних сигнала и добијемо минималну ДНФ или минималну КНФ. У наставку је приказано како је добијена минимална ДНФ за сваки од излазних сигнала. x x x x У овом задатку се не тражи да се реализује мрежа, па смо могли да испишемо прекидачке функције за излазне сигнале у било ком од поменутих облика. Коментар: 8 9 x x x x = x xx xx = xx xx xxx = xx xx = 8 9 Ако дозволимо да се на улазу јављају вектори до, тада можемо за векторе до на излазу уместо "" поставити неку од вредности које се не јављају на излазу. Уобичајено је да се за ову намену користе неке карактеристичне вредности, рецимо "" (или ""). Тада појава вектора "" ("") на излазу означава "грешку", тј. нерегуларну вредност улаза. Пошто су тиме и за векторе до дефинисане вредности сигнала изрази за ове сигнале ће бити другачији него у претходном решењу. При томе ће обе групе израза на идентичан начин пресликавати векторе до, док ће разлика бити у начину пресликавања вектора до. Тако ће се ови вектори у случају претходног решења пресликавати на уколико је ћелија која припада датом вектору укључена у неку правилну фигуру и на уколико није. Тако се из Карноове Вежбе на табли Страна од

18 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике карте за види да су ћелије које припадају векторима, и укључене у две правилне фигуре, док ћелије које припадају векторима, и нису. Стога ће на векторима, и имати вредност, а на векторима, и вредност. У другом случају вредности сигнала су дефинисане и на векторима до, рецимо или, па ће друга група израза на овим векторима дати дефинисане вредности. Задатак. Наћи закон функционисања комбинационе мреже која множи са децималну цифру у BCD коду и резултат представља у BCD коду. Решење На улаз мреже долази једноцифрен број у BCD репрезентацији, што значи да ће мрежа имати улазна сигнала, јер су потребна бита да би се представила једна BCD цифра. Како мрежа треба да реализује множење цифре са улаза са, највећи број који може да се добије је 9*=. Због тога су нам потребне две BCD цифре на излазу мреже, односно 8 излазних сигнала, пошто се једна BCD цифра представља са бита ( су сигнали битова цифре десетица, а 8 сигнали битова цифре јединица). Постоји вектора ( до ) који се никада не јављају на улазу, пошто се ради о BCD коду, тако да на тим векторима мрежа има недефинисан излаз (). Закон функционисања прекидачке мреже можемо представити таблицом, која за све могуће векторе улаза даје вредности сигнала на излазу мреже. Вредност Улазни Излазни Вредност једноцифреног вектор вектор двоцифреног децималног X Z децималног броја x x x x 8 броја Сада треба одредити прекидачку функцију за сваки од излазних сигнала у зависности од улазних сигнала. Ово је могуће урадити, као и у претходном задатку, на више различитих начина. Изрази који се добијају, уколико се уради минимизација помоћу Карноових карти су: = ; = x; = x; = x; = ; = x; = ; 8 = x. Вежбе на табли Страна од

19 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Коментар: Ако дозволимо да се на улазу јављају вектори до, можемо на излазу уместо "" поставити неку од вредности које се не јављају на излазу када се на улазу јављају вектори до. Уобичајено је да се за ову намену користе неке карактеристичне вредности, рецимо "". Тада појава вектора "" на излазу означава "грешку", тј. нерегуларну вредност улаза. У овом случају не бисмо могли да користимо вредност "" за детекцију грешке, пошто је овде то регуларна вредност излаза. Пошто су тиме и за векторе до дефинисане вредности сигнала 8 изрази за ове сигнале ће бити другачији него у претходном решењу. Задатак. Наћи закон функционисања комбинационе мреже која се користи за приказивање децималне цифре у BCD коду на дисплеју са седам сегмената. Решење Седмосегментни дисплеј састоји се од седам сегмената од којих се сваки може појединачно упалити (јединица) или угасити (нула). Сегменти су означени као на слици. Паљењем и гашењем одговарајућих комбинација сегмената, на дисплеју можемо приказати неку цифру. На слици је приказано које комбинације вредности сегмената треба употребити да би се добиле ексадецималне цифре. f e a g d c 8 9 A B C D E F У нашем случају потребно је приказати децималну цифру у BCD коду која се појави на улазу мреже. Значи мрежа ће имати улазна сигнала и излазних (за сваки сегмент по један). Пошто желимо да прикажемо само децималне цифре на дисплеју, то значи да ћемо имати шест улазних вектора за које не желимо да прикажемо цифру на излазу (,,,,, ). Једно решење било би да претпоставимо да се ови вектори никада не јављају и да у случају ових вектора на излазима мреже имамо недефинисану вредност (). Друго, интересантније решење, јесте да у случају да се јави неки од вектора који не представљају децималну цифру, ми на дипслеју прикажемо неко од слова А до F која се у случају BCD цифара не појављују, рецимо слово Е, којим означавамо да је дошло до грешке, односно да се на улазу појавио вектор који није децимална цифра. За овакву ситуацију дата је таблица зависности излазних од улазних сигнала. У регуларним случајевима (када се на улазу појави децимална цифра) излазним сигналима додељујемо вредности према принципу приказаном на горњој слици како би био приказан одговарајући број на дисплеју (сигнал има вредност ако сегмент треба да буде упаљен, а вредност ако сегмент треба да буде угашен). За векторе који не представљају децималну цифру, постављамо стање дисплеја тако да приказује слово Е. Вежбе на табли Страна 8 од

20 = x x xx xx Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Улазни Излазни Децимална вектор вектор цифре X Z x x x x a c d e f g Сада треба одредити прекидачку функцију за сваки од излазних сигнала у зависности од улазних сигнала. Ово је могуће урадити, као и у претходном задатку, на више различитих начина. Дат је почетак поступка за проналажење израза у облику минималне ДНФ помоћу Карноових карти. x a = x = Коментар: 8 9 Уколико бисмо претпоставили да се на улазу никада не јављају вектори до, тада бисмо за ове векторе у таблици за сигнале a c d e f g уместо ставили, па би и изрази за излазне сигнале били другачији него у претходном решењу. Друга варијанта овог задатка, могла би да буде да желимо да на дисплеју са седам сегмената прикажемо хексадецималну цифру са улаза. У том случају, таблица која представља закон функционисања комбинационе мреже би изгледала, као што је приказано у наставку. Вежбе на табли Страна 9 од

21 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Улазни Излазни Децималне вектор вектор цифре X Z x x x x a c d e f g Даље решавање задатка би текло као што је објашњено у оригиналном задатку. У овом случају сви улазни вектори су прецизно дефинисани, па није могуће да дође до грешке. Задатак. Комбинациона мрежа прихвата тробитни број у другом комплементу, а на излазу генерише сигнале H (хоризонтални сегмент) и V (вертикални сегмент) који се воде на -сегментни дисплеј који приказује знак броја (+ за позитивне бројеве, - за негативне бројеве и ништа за нулу). Пројектовати ову мрежу користећи што мањи број двоулазних НИЛИ логичких кола. Решење Описана комбинациона мрежа приказана је на слици: Да бисмо могли да испројектујемо ову мрежу потребно је најпре да дефинишемо закон функционисања мреже, помоћу прекидачких функција које представљају зависност излаза од улаза. Да би дошли до прекидачких функција, направићемо таблицу зависности излазних од улазних сигнала. Таблица има осам редова, пошто мрежа има улазна сигнала, па имамо осам различитих вектора који се јављају на улазу. Претпоставићемо да излазни сигнали мреже који су придружени сегментима вредношћу један означавају да је сегмент упаљен, а вредношћу нула означавају да је сегмент угашен. За број нула претпоставићемо да су оба сегмента угашена, односно да нула није ни Вежбе на табли Страна од

22 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике позитиван ни негативан број. Пошто број који долази на улаз мреже посматрамо као тробитни број у другом комплементу, онда према биту највеће тежине можемо да препознамо да ли је број позитиван или негативан. Уколико број има вредност на биту x број је позитиван, а уколико има вредност на биту x број је негативан. За број нула попуњавамо нулама оба излазна сигнала. За бројеве који су позитивни попуњавамо јединицама оба сигнала. За бројеве који су негативни сигнал који одговара хоризонталном сегменту (H) попуњавамо јединицом, а сигнал који одговара вертикалном сегменту (V) попуњавамо нулом. Целобројна Улазни Излазни вредност вектор вектор у другом X Z комплементу x x x H V На основу таблице зависности излазних сигнала од улазних можемо добити изразе за прекидачке функције које описују излазне сигнале на више различитих начина, као и у претходним задацима. Овај пут се од нас тражи да мрежу испројектујемо са што мање двоулазних НИЛИ елемената. Због тога бирамо да прекидачке функције напишемо у облику минималне КНФ, јер нам је ово најпогоднији облик у том случају. Најпре цртамо Карноову карту за сигнал придружен вертикалном сегменту. На основу Карноове карте одређујемо минималну КНФ на уобичајен начин. V = x ( + ) За сигнал придружен хоризонталном сегменту нема потребе да цртамо Карноову карту, јер се из таблице види да овај сигнал има вредност нула само на једном вектору, тако да његову минималну КНФ можемо очитати директно из таблице. H = x + + x Сада можемо да реализујемо мрежу на начин који је описан у претходним задацима. То подразумева да је прво реализујемо у базису НЕ, И, ИЛИ коришћењем двоулазних И и ИЛИ елемената, а затим искористимо правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИЛИ елемената и добијемо коначно решење. Шема која се добија као решење дата је у наставку. x Вежбе на табли Страна од

23 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике x V x H Вежбе на табли Страна од

24 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Задатак 8. На улазе x, x, x, x комбинационе мреже, са излазом, долазе сигнали чије бинарне вредности до представљају BCD цифре до 9, респективно. Уколико је вредност BCD цифре са улаза прост број (прости бројеви:,,,) излаз мреже има вредност. Пројектовати ову мрежу користећи што мањи број двоулазних НИЛИ елемената. x је бит највеће тежине. Решење Да бисмо могли да испројектујемо ову мрежу потребно је најпре да дефинишемо закон функционисања мреже, помоћу прекидачке функције која представља зависност излаза од улаза. Да би дошли до прекидачке функције, направићемо таблицу зависности излазног од улазних сигнала. Таблица има редова, пошто мрежа има улазна сигнала, па имамо различитих вектора који се јављају на улазу. Пошто број који долази на улаз мреже посматрамо као једну BCD цифру, онда на основу вредности те цифре одређујемо да ли је број прост или није. Такође због тога што се ради о BCD цифри, постоји вектора за које ћемо претпоставити да се никада не јављају, то су вектори,,,, и и узећемо да мрежа има недефинисану вредност на овим векторима (). Уколико на улаз дође неки од вектора,,, значи да се ради о простом броју и излаз има вредност, а за све остале векторе излаз има вредност. Децималне цифре Улазни вектор X x x x x Излазни вектор Z На основу таблице зависности излазног сигнала од улазних можемо добити израз за прекидачку функцију која описује излазни сигнал на више различитих начина, као и у претходним задацима. Овај пут се од нас тражи да мрежу испројектујемо са што мање двоулазних НИЛИ елемената. Због тога бирамо да прекидачку функцију напишемо у облику минималне КНФ, јер нам је ово најпогоднији облик у том случају. Цртамо Карноову карту за излазни сигнал. Вежбе на табли Страна од

25 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике На основу Карноове карте одређујемо минималну КНФ на стандардни начин. = (x x)(x x) x Сада можемо да реализујемо мрежу на начин који је описан у претходним задацима. То подразумева да је прво реализујемо у базису НЕ, И, ИЛИ коришћењем двоулазних И и ИЛИ елемената, а затим искористимо правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИЛИ елемената и добијемо коначно решење. Шема која се добија као коначно решење је приказан у наставку. 8 9 Коментар: Ако дозволимо да се на улазу јављају вектори до, потребно је на неки начин детектовати појаву неког од ових вектора на улазу као "грешку", тј. нерегуларну вредност улаза. Како у овом случају то не бисмо могли да урадимо помоћу постојећег излазног вектора (јер се састоји од само једног сигнала, чије суобе вредности (и и ) регуларне вредности на излазу), морали бисмо да проширимо излазни вектор са још једним сигналом. Нови сигнал служио би искључиво за детекцију грешке. Једна могућност да се искористи тај сигнал за детекцију грешке био би да он има вредност за векторе до, а вредност за векторе до. У том случају вредност новог сигнала означавала би нерегуларну вредност на улазу, а вредност нула регуларну. Тада би прост број био детектован уколико сигнал има вредност један и сигнал за детекцију грешке има вредност нула. Број који није прост био би детектован уколико сигнал има вредност нула и сигнал за детекцију грешке има вредност нула. А уколико сигнал за детекцију грешке има вредност један, без обзира на то коју вредност има сигнал, значило би да имамо нерегуларну вредност улаза. Вежбе на табли Страна од

26 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Задатак 9. На улазе x, x, x и х комбинационе мреже долази четворобитни број који представља редни број месеца у години ( - јануар, - фебруар,..., - децембар), на улаз х долази бит који има вредност ако је година преступна, односно ако година није преступна. Мрежа има излаза М8, М9, М и М. Ако месец са улаза има тачно 8 дана излаз мреже М8 има вредност у супротном има вредност, ако месец са улаза има тачно 9 дана излаз мреже М9 има вредност у супротном има вредност, ако месец са улаза има тачно дана излаз мреже М има вредност у супротном има вредност, ако месец са улаза има тачно дан излаз мреже М има вредност у супротном има вредност. Пројектовати ову мрежу користећи што мањи број двоулазних НИ логичких кола. Решење Да бисмо могли да испројектујемо ову мрежу потребно је најпре да дефинишемо закон функционисања мреже, помоћу прекидачких функција које представљају зависност излаза од улаза. Да би дошли до прекидачких функција, направићемо таблицу зависности излазних од улазних сигнала. Таблица има реда, пошто мрежа има улазних сигнала, па имамо различита вектора који се јављају на улазу. Улазни Излазни вектор вектор X M i x x x x x m8 m9 m m Вежбе на табли Страна од

27 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике 8 9 Таблицу зависности излазних од улазних сигнала, правимо према правилима којима је мрежа дефинисана. Пошто сигнал х означава да ли је година преступн или не, погодно је ставити га у таблици на место бита највеће тежине, јер ћемо тако добити најпре све месеце за годину која није преступна, а затим све месеце за годину која је преступна. Поред тога, претпоставићемо да се вектори,,,, као и, 9, и не јављају на улазу, па према томе мрежа има недефинисану вредност на овим векторима (). На основу таблице зависности излазних сигнала од улазних можемо добити изразе за прекидачке функције које описују излазне сигнале на више различитих начина, као и у претходним задацима. Овај пут се од нас тражи да мрежу испројектујемо са што мање двоулазних НИ елемената. Због тога бирамо да прекидачке функције напишемо у облику минималне ДНФ, јер нам је ово најпогоднији облик у том случају. Цртамо и решавамо Карноове карте за излазне сигнале. Карноова карта за m8: m 8 x x x m = x 8 xxx 8 9 x 9 8 x = x = x x 8 9 Карноова карта за m9: m 9 x m = x x = x = x x = x = x x 9 xxx 8 Вежбе на табли Страна од

28 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Карноова карта за m: m m x x x x = x = x = xxx xx x = x = x x 8 Карноова карта за m: m m x x = x = x = xx xx x = x = 8 Сада можемо да реализујемо мрежу на начин који је описан у претходним задацима. То подразумева да је прво реализујемо у базису НЕ, И, ИЛИ коришћењем двоулазних И и ИЛИ елемената, а затим искористимо правила за реализацију двоулазних НЕ, И, ИЛИ елемената помоћу двоулазних НИ елемената и добијемо коначно решење, које је дато у наставку. x x x x m 8 m 9 Вежбе на табли Страна од

29 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике x x m x m x Коментар: Ако дозволимо да се на улазу јављају вектори,,,,, 9, и, можемо на излазу уместо " " поставити неку од вредности које се не јављају на излазу. Уобичајено је да се за ову намену користе неке карактеристичне вредности, рецимо "" (или ""). Тада појава вектора "" ("") на излазу означава "грешку", тј. нерегуларну вредност улаза. Пошто су тиме и за векторе,,,,, 9, и дефинисане вредности сигнала m8m9mm изрази за ове сигнале ће бити другачији него у претходном решењу. Задатак. Пројектовати комбинациону мрежу која има улазна сигнала (x, x, x, x) и излазна сигнала (,, ) и служи за упоређивање два неозначена цела броја N и N, која су представљена у бинарном облику. На улазе x и x долази број N, а на улазе x и x долази број N, при чему битови x и x представљају битове веће тежине. Излазни сигнал је активан, ако је број N већи од броја N, излазни сигнал је активан, ако је број N мањи од броја N, а излазни сигнал је активан, ако су бројеви N и N једнаки. Реализовати ову мрежу користећи што мањи број двоулазних НИ елемената. Подразумевати да су расположиве само директне вредности променљивих. Решење Комбинациона мрежа има четири улаза - x, x, x, x и три излаза,,. Комбинациона мрежа служи за упоређивање два неозначена цела броја N и N. На улазе x и x долази бинарна представа броја N, а на улазе x и x долази бинарна представа броја N. На излазу у сваком тренутку може да буде активан само један сигнал (=, ако је N > N, = ако је N = N, = ако је N < N). На пример, ако је N=, а N=, биће активан излазни сигнал. Вежбе на табли Страна 8 од

30 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Прво ћемо да формирамо комбинациону таблицу: N N N>N N=N N<N Улазни Излазни вектор вектор X Z x x x x Сада можемо формирати три Карноове карте за сваки излаз ове комбинационе мреже. Прекидачку функцију ћемо писати у облику минималне ДНФ, зато што нам се тражи мрежа са што мање двоулазних НИ елемената. x 8 x 8 x = xx xxx xxx = xxxx xxxx xxxx xxxx = xx xxx xxx На основу добијених израза, директно можемо нацртати шему комбинационе мреже, коју смо пројектовали, а затим извршити трансформације у НИ елементе према стандардним правилима. Вежбе на табли Страна 9 од

31 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Задатак. Пројектовати комбинациону мрежу, која кориснику лифта новог пословно-стамбеног центра јавља да је тај корисник стигао у одређени део зграде - пословни део зграде (активан излаз P), стамбени део зграде (активан излаз S) или гаражу (активан излаз G). Зграда има осам нивоа изнад земље (од до ) и четири нивоа испод земље (од - до -). Корисник лифту притиском на дугме, задаје ниво зграде у који жели да иде, након чега лифт обавља команду, а корисник на излазу добија информацију у ком делу зграде се налази. Улазни вектор се формира као четворобитни број у другом комплементу. Улазни вектори који се не користе дају недефинисану вредност на излазу. Излазни сигнал P ће бити активан, ако је корисник одабрао одлазак у шопинг центар (нивои од до ) или магацински простор (ниво -). Излазни сигнал S ће бити активан, ако је корисник одабрао одлазак у стамбени део зграде (нивои од до ). Излазни сигнал G ће бити активан, ако је корисник одабрао одлазак у подземну гаражу (нивои од - до -). Реализовати ову мрежу користећи што мањи број двоулазних НИ елемената. Подразумевати да су расположиве само директне вредности променљивих. Решење Комбинациона мрежа коју треба реализовати има четири улазна сигнала (x, x, x, x) и три излазна сигнала (P, S, G). Улазни сигнали представљају четворобитни број у другом комплементу, односно то је команда (број нивоа зграде) коју корисник задаје лифту. Зграда има осам нивоа изнад земље (од до ) и четири нивоа испод земље (од - до -). Након што корисник унесе команду, лифт пребаци корисника у одговарајући ниво зграде и испише поруку у ком делу зграде се тај корисник тренутно налази. Уколико је корисник стигао у пословни део зграде (нивои од до и ниво -) биће активан излаз P, уколико је корисник стигао у стамбени део зграде (нивои од до ), биће активан излаз S, а уколико је корисник стигао у подземну гаражу (нивои од - до -), на излазу ће бити активан сигнал G. Помоћу четири улазна сигнала, можемо да формирамо улазних вектора, који представљају следеће бројеве у другом комплементу:,,,,,,,, -8, -, -, -, -, -, -, -. Ми користимо само нивое од до и од - до -, односно четири улазна вектора нећемо користити и такви улазни вектори дају недефинисану вредност на излазу (). Прво ћемо да формирамо комбинациону таблицу: x x x x Ниво зграде Излази P S G -8 Вежбе на табли Страна од

32 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Сада можемо формирати Карноове карте за сваки излаз ове комбинационе мреже. Прекидачку функцију ћемо писати у облику минималне ДНФ, зато што нам се тражи мрежа са што мање двоулазних НИ елемената. x x x 8 9 P = + + x x x x 8 9 S = x + x Вежбе на табли Страна од

33 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике x x x 8 9 G = x + x За излазни сигнал P = + + x да бисмо добили мрежу са мањим бројем елемената можемо извући на пример заједнички члан из првог и другог сабирка или из првог и трећег сабирка: P = ( + ) + x или P = ( + x ) + Оба ова решења дају минималан број НИ елемената у комбинационој мрежи, а у решењу ћемо приказати мрежу за други израз: P x P x Вежбе на табли Страна од

34 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике P x За излазни сигнал S свеједно је да ли ћемо користити израз S = x + x или S = x ( + ), јер оба дају мрежу са минималним бројем НИ елемената: x S x S x S За излазни сигнал G = x + x добијамо следећу мрежу: Вежбе на табли Страна од

35 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике x G x G x G Задатак. На улазе комбинационе мреже неког семафора на тениском терену, доводи се следећих пет сигнала: сигнали х и х, који представљају бинарну представу освојених сетова за првог тенисера, сигнали х и х, који представљају бинарну представу освојених сетова за другог тенисера и сигнал х, који приказује који тенисер има више освојених гемова, уколико је резултат у сетовима изједначен. Излази мреже - и, представљају играча који је тренутно у предности у том тениском мечу и у сваком тренутку само један од тих сигнала има активну вредност. Уколико је бинарна представа броја на улазним сигналима х и х, већа од бинарне представе броја на улазним сигналима х и х, на излазу треба исписати. Уколико је бинарна представа броја на улазним сигналима х и х, мања од бинарне представе броја на улазним сигналима х и х, на излазу треба исписати. Уколико је број представљен улазним сигналима х и х, исти као број представљен улазним сигналима х и х, тада се гледа сигнал х; ако је х =, то значи да први тенисер има бољи скор у гемовима, па ће на излазу бити активан сигнал, а ако је х =, то значи да други тенисер има бољи скор у гемовима, па ће на излазу бити активан сигнал. Једино се бинарне комбинације које приказују резултат : у сетовима никада не доводе на улазе семафора (за било коју вредност улазног сигнала х). Пројектовати ову комбинациону мрежу користећи стандардне елементе, а затим реализовати ову мрежу користећи што мањи број двоулазних НИ елемената. Подразумевати да су расположиве и директне и комплементарне вредности променљивих. Вежбе на табли Страна од

36 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Решење Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат у сетовима изједначен. Број сетова који може бити приказан на семафору за једног тенисера је,, и (бинарне комбинације,, и, респективно). Комбинације и никада се не јављају на улазу, зато што је то дефинисано у тексту задатка (резултат : у сетовима није могућ!). Излази мреже - и, представљају лампице на семафору. Када први тенисер има вођство тада се на излазу појављује активна вредност, у другим случајевима је неактивна. Активна вредност се на излазу појављује када је :, :, :, :, : и : у сетовима. Када други тенисер има вођство, тада се на излазу појављује активна вредност. Активна вредност се на излазу појављује када је :, :, :, :, : и :. За случај када је резултат изједначен у сетовима (:, :, :), тада се гледа улазни бит x, који својом неактивном вредношћу (x=) приказује да први тенисер има предност у гемовима у тренутном сету (и тада је активан излазни сигнал ), а својом активном вредношћу (x=) приказује да други тенисер има предност у гемовима у тренутном сету (и тада је активан излазни сигнал ). Прво ћемо да формирамо комбинациону таблицу: x x x x x Излаз Вежбе на табли Страна од

37 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Сада можемо формирати Карноове карте за сваки излаз ове комбинационе мреже по две, зато што за улазних сигнала имамо = комбинације на излазу. Прекидачку функцију ћемо писати у облику минималне ДНФ, зато што нам се тражи мрежа са што мање двоулазних НИ елемената. Излазни сигнал када је x=: x 8 9 Излазни сигнал када је x=: x 8 9 = x + x + + x + x + x x Излазни сигнал када је x=: x 8 9 Вежбе на табли Страна од

38 Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике Излазни сигнал када је x=: x 8 9 = x + x x + x x + x + + x Након одређивања ДНФ, потребно је нацртати комбинациону мрежу и извршити трансформације елемената у НИ елементе, према правилима која су описана. Вежбе на табли Страна од

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Метода коначних елемената

Писмени испит из Метода коначних елемената Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА, са додатком теорије

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА, са додатком теорије ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА Светог Николе 9 Београд ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА са додатком теорије - за II разред IV степен - Драгана Радовановић проф математике Београд СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ I Линеарне једначине Линеарне једначине се решавају по следећем шаблону: Ослободимо се разломка Ослободимо се заграде Познате

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ОДГОВОРИ И РЕШЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Скупови (наставак) Релације Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Дефиниција дуалне скуповне формуле За скуповне формулу f, која се састоји из једног или више скуповних симбола и њихових

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12 Cook-Levin: SAT је NP-комплетан Теодор Најдан Трифунов 305M/12 1 Основни појмови Недетерминистичка Тјурингова машина (НТМ) је уређена седморка M = (Q, Σ, Γ, δ, q 0,, ) Q коначан скуп стања контролног механизма

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1.

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1. Вежбе из електронике Вежба 1. Kондензатор три диоде везане паралелно Циљ вежбе је да ученици повежу струјно коло са три диоде везане паралелно од којих свака има свој отпорник. Вежба је успешно реализована

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ (3Е03ЕП) октобар 06.. Батерија напона B = 00 пуни се преко трофазног полууправљивог мосног исправљача, који је повезан на мрежу 3x380, 50 Hz преко трансформатора у спрези y, са преносним

Διαβάστε περισσότερα

САДРЖАЈ ЗАДАТАК 1...

САДРЖАЈ ЗАДАТАК 1... Лист/листова: 1/1 САДРЖАЈ ЗАДАТАК 1... 1.1.1. Математички доказ закона кретања мобилног робота 1.1.2. Кретање робота по трајекторији... Транслаторно кретање... Кретање по трајекторији ромбоидног облика...

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 017/018. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА. Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА. Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним кључем

Διαβάστε περισσότερα

Нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина и интегралних једначина

Нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина и интегралних једначина Нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина и интегралних једначина Метода мреже за Дирихлеове проблеме Метода мреже се приближно решавају диференцијалне једначине тако што се диференцијална

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВАЉЕВО, 006 1 1. УВОД 1.1. ПОЈАМ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ У једној земљи Далеког истока живео је некад један краљ, који је сваке ноћи узимао нову жену и следећег

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ Сабирање, одузимање, множење. Сад је ред на дељење. Ево једног задатка с дељењем: израчунајте колико је. Наравно да постоји застрашујући начин да то урадите: Нацртајте

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ ВЕЖБИ

УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ ВЕЖБИ Алекса Вучићевић Ненад Стаменовић УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ ВЕЖБИ КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ Техничко и информатичко образовање за осми разред основне школе УВОД Oбјашњење рада на протоборду Протоборд служи за

Διαβάστε περισσότερα

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation)

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Студија случаја D-Sight Консултантске услуге за Изградња брзе пруге

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

Вежба 4. Графика. Наредба има облик plot(x,y) Аргументи x и y су вектори, који морају имати исти број елемената.

Вежба 4. Графика. Наредба има облик plot(x,y) Аргументи x и y су вектори, који морају имати исти број елемената. Вежба Графика У МATLAB-у постоји много команди за цртање графика. Изглед графика може се подешавати произвољним избором боје, дебљине и врсте линија, уношењем мреже, наслова, коментара и слично. У овој

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

Испитвање тока функције

Испитвање тока функције Милош Станић Техничка школа Ужицe 7/8 Испитвање тока функције Испитивање тока функције y f подразумева да се аналитичким путем дође до сазнања о понашању функције, као и њеним значајним тачкама у координантном

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање Математика Тест 3 Кључ за оцењивање ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације

Διαβάστε περισσότερα

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзија Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзивна функција (неформално) је функција која у својој дефиницији има позив те

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

Катедра за електронику, Основи електронике

Катедра за електронику, Основи електронике Лабораторијске вежбе из основа електронике, 13. 7. 215. Презиме, име и број индекса. Трајање испита: 12 минута Тест за лабораторијске вежбе 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 12 13 14 15 16 17 5 1 5 1 5 5 2 3 5 1

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

Теорија друштвеног избора

Теорија друштвеног избора Теорија друштвеног избора Процедура гласања је средство избора између више опција, базирано на подацима које дају индивидуе (агенти). Теорија друштвеног избора је студија процеса и процедура доношења колективних

Διαβάστε περισσότερα

Математички факултет у Београду

Математички факултет у Београду Математички факултет у Београду 24. март 2009. Тест за кандидате за упис на докторске студије на смеру за рачунарство и информатику За свако питање изабрати одговарајући одговар; слово које одговара том

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 1 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА 006. Задатак. Одредити вредност израза: а) : за, и 69 0, ; б) 9 а) Како је за 0 и 0 дати израз идентички једнак изразу,, : : то је за дате вредности,

Διαβάστε περισσότερα

Тангента Нека је дата крива C са једначином y = f (x)

Тангента Нека је дата крива C са једначином y = f (x) Dbić N Извод као појам се први пут појављује крајем XVII вијека у вези са израчунавањем неравномјерних кретања. Прецизније, помоћу извода је било могуће увести појам тренутне брзине праволинијског кретања.

Διαβάστε περισσότερα

ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ

ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР - 12. ДЕЦЕМБАР 2010. ГОДИНЕ http://puzzleserbia.com/ ДРУГА НЕДЕЉА (6.12. - 12.12.) 7. СУДОКУ АЈНЦ 8. ПЕНТОМИНО УКРШТЕНИЦА 9. ШАХОВСКЕ

Διαβάστε περισσότερα

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике део Страна пасус први ред треба да гласи У четвртом делу колима променљивих струја Штампарске грешке у четвртом издању уџбеника Основи електротехнике

Διαβάστε περισσότερα

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2016/17. бр. LI-4

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2016/17. бр. LI-4 МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 06/7. бр. LI-4 РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ III разред. а) 50 4 = 00; б) 0 5 = 650; в) 0 6 = 6; г) 4 = 94; д) 60 : = 0; ђ) 0 : = 40; е) 648 :

Διαβάστε περισσότερα

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака Решења задатака са првог колоквиjума из Математике Б II група задатака Пре самих решења, само да напоменем да су решења детаљно исписана у нади да ће помоћи студентима у даљоj припреми испита, као и да

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Универзитет у Крагујевцу Машински факултет Краљево ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Краљево, март 011. године 1 Публикација Збирка решених задатака за пријемни испит из математике

Διαβάστε περισσότερα

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА 4. Закон великих бројева 4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА Аксиоматска дефиниција вероватноће не одређује начин на који ће вероватноће случајних догађаја бити одређене у неком реалном експерименту. Зато треба наћи

Διαβάστε περισσότερα

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ. Јун 2003.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ. Јун 2003. Природно-математички факултет 7 ПРИЈЕМНИ ИСПИТ Јун 00.. Одредити све вредности параметра m за које су оба решења једначине x x + m( m 4) = 0 (a) реална; (b) реална и позитивна. Решење: (а) [ 5, + (б) [

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα