ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНСКЕ ОБРАДЕ 1. лабораторијска вежба

Σχετικά έγγραφα
ИНФОРМА- ЦИЈЕ. X(t) ЕНЕРГИЈА МАТЕРИЈАЛ. Y(t) ПОМОЋНИ МАТЕРИЈАЛ

ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНСКЕ ОБРАДЕ 2.лабораторијскавежба

Теорија електричних кола

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

1.2. Сличност троуглова

Машински факултет Београд Катедразапроизводно машинство МАШИНЕ АЛАТКЕ и РОБОТИ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Анализа Петријевих мрежа

ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК ИЗ ПРИБОРА

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ 1 4. лабораторијска вежба ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ОДРЕЂИВАЊЕ СИЛА/ОТПОРА РЕЗАЊА

Универзитет у Београду Машински факултет

Закони термодинамике

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

ОДРЕЂИВАЊЕ ОТПОРА РЕЗАЊА

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.

У к у п н о :

10.3. Запремина праве купе

П И Т А Њ А З А Т Е С Т

Машински факултет Београд Катедразапроизводно машинство МАШИНЕ АЛАТКЕ и РОБОТИ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ АН-9

МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници.

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

ЗУПЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ СНАГЕ

Осцилације система са једним степеном слободе кретања

6.5 Површина круга и његових делова

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

Теорија електричних кола

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

6.2. Симетрала дужи. Примена

МА6 УПРАВЉАЊЕ МАШИНА АЛАТКИ. МА7 ПРОГРАМИРАЊЕ МАШИНА АЛАТКИ.

Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ ПРОЈЕКТНИ РАДНИ ДИЈАГРАМ ТРАНСЛАТОРНИХ ПОМОЋНИХ КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ ЗА ОБРАДУ РЕЗАЊЕМ

О Д Г О В О Р И Н А П И Т А Њ А ПОДРУЧЈЕ РАДА: МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ: БРАВАР

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6.

МАШИНЕ АЛАТКЕ И РОБОТИ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ. Део први: МАШИНЕ АЛАТКЕ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ. Рукописи. Шифра предмета: ПРО220Н Машински факултет

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Писмени испит из Метода коначних елемената

СТАТИЧКА КРУТОСТ ОБРАДНОГ СИСТЕМА

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје)

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК (2/2)

МЕХАНИЧКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ. Осиловање

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II

Параметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500. нумерички управљаног струга POTISJE PH42-CNC 4

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Терминирање флексибилних технолошких процеса

ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ. Пројектовао и нацртао. Милош Мајсторовић. Подаци о редуктору:

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

ttl КОНСТРУИСАЊЕ МОБИЛНИХ МАШИНА манипулатори машина, полужни погонски механизми Конструисање мобилних машина Седмо предавање

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12

Пешачки мостови. Метални мостови 1

ПУЖНИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: PI регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје

ttl ХИДРАУЛИЧКИ И ПНЕУМАТИЧКИ СИСТЕМИ ВОЗИЛА хидродинамичке спојнице, хидродинамички претварачи Хидраулички и пнеуматички системи возила Предавање 2.

Параметарско програмирање нумерички управљаног струга POTISJE PH42-CNC

Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 6

Кинематика и динамика у структуралном инжењерству, Звонко Ракарић, Механика 2, грађевинарство, Факултет техничких наука, Нови Сад,2017

& 2. Брзина. (слика 3). Током кратког временског интервала Δt тачка пређе пут Δs и изврши елементарни (бесконачно мали) померај Δ r

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

Примена првог извода функције

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

СТАБИЛНОСТ ТРАКТОРА У КРИВИНИ

1. Модел кретања (1.1)

Теорија електричних кола

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Параметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500

Transcript:

ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНСКЕ ОБРАДЕ 1. лабораторијска вежба ОБРАДНИ СИСТЕМИ ЗА ОБРАДУ МЕТАЛА СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ (Универзални струг, Рендисаљка и Универзална глодалица ) Основни модел обрадног система Основни модел обрадног система приказан је на сл. 1, на којој се виде његове основне компоненте са међусобним везама и утицајима. Обрадни систем може да се, у општем случају, дефинише као машински систем са обрадним процесом као основном функцијом. Машински систем се, даље, састоји од више подсистема, и то: - подсистем машина, - подсистем алата, - подсистем прибора, и - подсистем обрадака. Подсистем машина се састоји Сл. 1 Основни модел обрадног система од једне или више машина алатки са потребним инсталацијама и пратећим агрегатима. Поред једног или више алата за процес обраде и контроле, подсистем алата обухвата елементе потребне за стезање, реглажу и промену алата. Подсистем прибора обухвата све стандардне и универзалне као и помоћне приборе потребне за стезање и позиционирање алата и обратка. Један или више обрадака чине подсистем обрадака. Обрадни процеси се састоје од: - процеса обраде, и - помоћних процеса. ИНФОРМА- ЦИЈЕ ЕНЕРГИЈА ПОМОЋНИ ОБРАДНИ СИСТЕМ машински систем машина алат прибор обрадак обрадни процес процес обраде помоћни процеси ИНФОРМА- ЦИЈЕ ЕНЕРГИЈА ОТПАДНИ Процеси обраде су: процеси резања (стругање, глодање, бушење, и др.), процеси пластичног деформисања (сабијање, истискивање, извлачење и др.) и други процеси који директно условљавају трансформацију обратка у смислу промене физичко хемијских особина, облика, мера и др. Помоћни процеси обухватају све активности које треба да омогуће извођење процеса обраде. То су, на пример, позиционирање и стезање обратка и алата, загревање материјала пре сабијања на чекићу или преси, и др. Улаз у обрадни систем састоји се од: - информација, - енергије, и - материјала. Улазне информације се односе на више скупова информација и то: - скуп информација о техничким и другим карактеристикама машине (на пример, распон бројева обрта и корака, снага погонског електромотора, габарити радног простора, највећа деформациона сила код преса и чекића и др.), и - скуп информација о алату (на пример, подаци о мерама, и геометрији, постојаности и др.), - скуп информација о приборима (на пример, подаци о величини силе стезања, брзини стезања, тачности и др.), - скуп информација о припремку (материјал, полазне мере, тачност), - скуп информација о режимима обраде (дубина резања, корак, број обрта, или брзина и степен деформације и др.). - скуп информација о управљању обрадним процесима, као и остале информације које су дате техничко технолошком документацијом. Улазна енергија служи за савлађивање отпора у обрадном систему и обезбеђује потребна кретања елемената обрадног система у остваривању обрадног процеса. На пример, при обради на стругу обрадак преко главног вретена и преносника за главно кретање остварује обртно кретање а алат преко носача алата и преносника за помоћно кретање остварује праволинијско X(t) Y(t)

кретање, те се отпори при овим кретањима савлађују погонском снагом P(t) електромотора, који даље користи електричну енергију. Улазни материјал се састоји од припремка и помоћног материјала. У помоћни материјал спадају средстава за хлађење и подмазивање, уље у преносницима и др. Излаз из обрадног система састоји се од: - инфoрмација, - енергије, и - материјала. Излазне информације представљају трансформисане улазне информације, а односе се на скуп информација које дефинишу: - квалитет обраде у смислу тачности остварених мера, положаја и облика површина и квалитета обрађених површина, - производност, и - економичност обрадног система. Излазна енергија представља трансформисану улазну енергију. У првом реду, то је топлотна енергија, мада се далеко мањим делом улазна енергија трансформише и у кинетичку енергију потреса елемената обрадног система, темеља машина и подова погона, као и у звучну енергију, и др. Излазни материјал је трансформисани улазни материјал. Састоји се од изратка и отпадног материјала. У отпадни материјал спадају утрошено средство за хлађење и подмазивање, утрошено уље за подмазивање преносника, а посебно струготина при обради резањем или отпадни део траке при просецању лимова, и др. Улази и излази једног обрадног система су повезани, тј. између њих постоји повратна спрега. Обрадни системи представљају основне технолошке елементе једног технолошког или производног система. Технолошки ниво обрадних система један је од основних предуслова за пројектовање и освајање модерних технолошких процеса са позитивним излазним ефектима који се односе на квалитет, производност и економичност. Структура обрадног процеса ОБРАДНИ ПРОЦЕС ОПЕРАЦИЈА ГРУПНИ, СЛОЖЕН ЗАХВАТ ЗАХВАТ Операција све што се ради на 1 машини при 1 стезању дела Захват све што радимо 1 алатом на 1 елементарној површини Пролаз ако захват понављамо више пута ради већег скидања материјала. ПРОЛАЗ Групни захват (великосеријска производња, робусне машине) L (1) L (2) Сложени захват (1 алат за више узастопних површина) L L 3 L 2 L 1 D s D d δ 2 /2 Ds D а(1) = ; D(1) = Ds 2 D (d + δ2) a(2) = ; D(2) = D 2 D 3 D 2 l n(2) D 1 l n(1) (1) (2)

Обрадни систем универзалног струга Носећа структура: Служи за везу свих осталих елемената. Везује се за темељ и на њега се преносе све вибрације. Погонски ЕМ (1 број обрта) Преносник за главно кретање - ступњевити зупчасти (промена броја обрта, конкретно 24) ГЛАВНО ВРЕТЕНО (изводи главно обртно кретање) Преносник за помоћно кретање (уздужно и попречно праволинијско кретање) а) вучно вретено (сви захвати сем завојница уздужни жлеб са померљивим клином, пужни преносник, зупчаста летва); б) водеће вретено (само израда навоја, завојно вретено, кретање носача алата помоћу дводелне навртке) Попречни. Мали са држачем алата (ручно кретање) Преносник за главно кретање Стезна глава Вођице Држач алата Носач задњег шиљка Попречни Преносник за помоћно кретање Постоље Уздужни Вучно вретено Зупчаста летва Водеће вретено Продукциони струг има само вучно вретено (великосеријска производња) Универзални струг има и вучно и водеће вретено (појединачна, малосеријска производња). Остале врсте стругова: револвер труг, карусел струг, КНУ струг... Кретања: ГК: обрадак (главно вретено) обртно Помоћна: алат 1. праволинијско уздужно или 2. праволинијско попречно или 3. ручно праволинијско малог а приликом израде конуса или 4. ручно праволинијско пиноле задњег шиљка приликом бушачких операција. Позициона: ручно уздужно, ручно попречно, померање носача задњег шиљка Мера помоћног кретања је корак [mm/о] Помоћни прибор: стезна глава, носач предњег шиљка са обртачем, задњи шиљак (носач), равна плоча, линете. Подсистем обрадака на УС спољашње и унутрашње цилиндричне површине, спољашње и унутрашње конусне површине, спољашње и унутрашње завојнице, бушење у оси, чеоне и прстенасте равне површине, уз коришћење копира разни обртни профили, слагањем кретања (на КНУ или уз мајсторске бравуре), сферне површине, коцке... усецање и одсецање Подсистем алата на УС

- алатни челик одавно избачен из употребе (препознајемо га по црној боји од термичке обраде), - алат од брзорезног челика (БЧ) резни део од БЧ заварен за дршку од конструктивног челика или је цео од БЧ, може да се преоштрава, (Тејлор, крај 19 века), - алат од конструктивног челика са залемљеним плочицама тврдог метала (ТМ), такође се преоштравају, - алат са стандардизованом дршком и стандардизованим синтерованим плочицама од ТМ, механички везаним за дршку, - алат са плочицама од ТМ ослојеним са AlO, - алатна керамика (за брзине 100-200 м/мин) За сваки алат се дефинише постојаност алата Т, ефективно време резања, односно период непрекидног резања између два оштрења (30 90 мин). Постојаност је способност очувања резних карактеристика једног алата у одређеним експлоатацијским условима. Наиме, по затупљењу алата потребно је оштрењем извршити репарацију његових резних способности. Алати од БЧ, као и са залемљеним плочицама тврдог метала се преоштравају Плочица од ТМ се после затупљења једног ћошка окреће, без скидања алата са машине. БЧ је жилавији од ТМ који је крт. Израда конуса на стругу а) дуг, благ конус део стегнут између шиљака, помер се оса задњег шиљка б) кратак, стрм конус закретање малог а за пола угла конуса ц) копирањем ослободи се попречни и креће по стрмој равни круто везаној за постоње машине (слично је и за друге облике копира: Обрадак b) Варијанте стезања на УС стезна глава за кратке, здепасте делове α Мали стезна глава и задњи шиљак за дуже делове предњи шиљак са обртачем и задњи c) α/2 шиљак ако је обрада целом дужином и Ручно инсистира се на саосности Попречни равна плоча за стезање има независно кретање шапа, за неправилне облике за довођење у осу обртања елемената који нису у оси помоћни ослонци, тј линете стационарне или покретне (везане за носач алата) α a) Материјал који се скида Копирни лењир h α/2 Обрадни систем краткоходе хоризонталне рендисаљке (углавном појединачна производња) Алат: нож за рендисање (стругарски нож) Обрадак: обрада равних површина

Кретања: ГК: алат праволинијско осцилаторно [dh/min] Помоћна: 1. обрадак праволинијско, нормално на правац ГК у току повратног хода алата [mm/dh] Остале врсте рендисаљки:дугоходе (ГК-обрадак), краткоходне вертикалне рендисаљке или дубилице (ВКР, ГК-алат) Помоћни прибор Метод обраде Стру - гање Простругивање Ренди - сање Бушење Основна кинематика резања Схема Машина алатка Алат Једно - Једно - Једно - Дво - Кретање Алат Обрадак

Обрадни систем универзалне глодалице Зове се универзална глодалица јер има могућност закретања радног стола око вертикалне осе па могу да се израђују завојнице (завојни жлеб, косозуби зупчаник). Ова машина има независни погон за главно и помоћно кретање (посебне ЕМ). Може се користити и као вертикална и хоризонтална универзална глодалица. Кретања: ГК: алат (главно вретено) обртно, добијајући погон од ЕМ и преносника главног кретања Помоћна: обрадак (радни сто) 1. уздужно, или 2. попречно, или 3. по висини,. преко ЕМ и преносника помоћног кретања. Позициона: ручно уздужно, попречно и кретање по висини, закретање стола око вертикалне осе. Мера помоћног кретања је брзина помоћног кретања [mm/min] Носач вретена глодала Помоћни прибор: машинска стега, подеона глава Врсте захвата: обимно и чеоно глодање равних површина, жлебова, одсецање Вретено глодала Радни сто Конзола Стуб Мотор Постоље Алати: за обимно глодање (хоризонтална ун. глодалица), ваљкаста глодала са крупним и ситним зубима, конусна, котураста, тестераста глодала, профилна глодала облика обрађене површине (за глодање зупчаника модулна глодала) за чеоно глодање (вертикална ун. глодалица) насадна чеона глодала, вретенаста (од БЧ или са лемљеним плочицама од ТМ), вретенаста са калотама, сферна глодала (за ливачке и ковачке калупе), глодала за Т-жлеб и ластин реп, глодачке главе. Главно вретено Стуб Радни сто Вертикална глодалица Постоље