III-b grupa (grupa skandijuma)

III-b grupa (grupa skandijuma) Simbol Ime Elektr. konfig. Atom. r nm Tt o C Tk o C I-energ. jon.-ev E o V d g/cm 3 Sc skandijum ( 18 Ar) 3d 1 4s 2 0,162 1539 2370 6,58-2,08 3,0 Y itrijum ( 36 Kr) 4d 1 5s 2 0,180 1509 2927 6,4o -2,37 4,47 La lantan ( 54 Xe) 5d 1 6s 2 0,187 920 3470 5,61-2,52 6,17 Ac aktijum ( 86 Rn) 6d 1 7s 2-1050 - - - - Rasprostranjenost (%) : Sc- 5 10-4, Y- 3 10-4, La- 2 10-3, Ac- 6 10-14 srebrnasto-bjeli metali koji: - na vazduhu se prevlače zaštitnim slojem oksida, - sa kiseonika grade okside tipa M 2 O 3, - pokazuju najveću sličnost elementima glavnih grupa, - bazičnost oksida raste u grupi - tri elektrona učestvuje u hemij.vezi ok. br. je +3 - Tt(Ac) > Tt (La) uticaj lantanoida (lantan. kontr.)

veoma su rijetki u prirodi i nalaze se vezani. - Sc-javlja se u lantanoidnim mineralima, nije koncentrisan (monaciti, goldilinitu) - Y- javlja se u gadolinitu i ksenotimu kao YPO 4 - La ima ga u monacitu (u zemlji ga ima više nego Pb) Poslije lantana dolazi grupa od 14 elemenata - lantanoidi. Dobijaju se elektrolizom rastopa svojih hlorida, ali uvjek sadrže primjese članova lantanoida. Reaguju sa halogenima, S, N i H a naročito pri zagrijavanju. Sa vodom lagano reaguju gradeći odgovarajuću bazu M(OH) 3 : 2M(s) + 6H 2 O 2M(OH) 3 (s) + 3H 2 (g) - Baznost hidroksida raste od Sc La. - Rastvvorljivost hidroksida raste od Sc La (Ks Sc(OH) 3 =1.10-27 a La(OH) 3 je 1.10-19 )

Skandijum je: Itrijum: Lantan: - jedan od najrjeđih elemenata - elementarni Sc reaguje intenzivno sa vodom - daje kompleksna jedinje. sa F - :[ScF 4 ] -, [ScF 5 ] 2- i [ScF 6 ] 3- - Sc 2 O 3 je nešto bazičnoiji od Al 2 O 3 - nerastvorljivi su : fluoridi, karbonati, oksalati i fosfat - hidroksid i oksid imaju jača bazna svojstva od Sc - sulfat Y je tri puta manje rastvorljiv od sulfata Sc - mekan metal, sive boje - rijedak element - burno reaguje na vazduhu 2La(s) + 3/2O 2 La 2 O 3 (s), manje bazičan od CaO

IV-b grupa (grupa titana) Soli zbog hidrolize i slabo izraženih baznih osbina slabo poznate Simb. Ime Elektr. Atom. r konfig. nm Tt Tk I-energ. o C o C jon.-ev E o V d g/cm 3 Ti titan ( 18 Ar) 3d 2 4s 2 0,147 1668 3260 6,9-0,95 4,51 Zr cirkonijum ( 36 Kr) 4d 2 5s 2 0,160 1852 3580 6,9-1,53 6,49 Hf hafnijum ( 54 Xe) 5d 2 6s 2 0,158 2222 5400 7,01-1,68 13,1 Rf radefordijum ( 86 Rn) 6d 2 7s 2 - - - - - - Rasprostranjenost (%) : Ti 0,6 Zr 0,025 Hf 4 10-4 Osnovna oksidac.. stanja u jedinjenjima su +2 i +4 (najvažn.- Ti i Zr). Na sobnoj temperaturi su postojani. Na visokim temperat. lako se jedine sa kiseonikom, halogenim el. itd. Oksidi MO 2 : -titana- amfoteran, slabo rastvoran u K i B -Zr i Hf imaju izražena bazna svojstva (rastvo. samo u HF) Hidroksidi nisu iziolovani, uglavnom su to hidratisani oksidi

Titan Srebrnasto-bjeli metal, male gustine, -tvrd kao čelik ali je mnogo lakši Osnovne rude: - ilmenit FeTiO 3 (koristi se za leguru fero-titan) - rutil TiO 2 Dobija se iz TiCl 4 - redukcijom sa Mg na t= 800 o C u struji argona TiCl 4 (g ) + 2Mg(l) Ti(s) + 2MgCl 2 (l) - u reakciji mora biti višak Mg radi sljedećih reakcija: 3 TiCl 4 (g ) + Ti(s) 4TiCl 3 (g ) 2 TiCl 3 (g ) + Ti(s) 3TiCl 2 (g ) Upotrebljava se u metalurgiji za dobijanje legura sa gvožđem - čak 0,1% Ti znatno povećava tvrdoću čelika i njegovu otpornost na koroziju, - ove legure se koriste u avioindustriji, za izradu raketa, turbina, brodova itd.

Uz zagrijavnje na vazduhu prelazi u - titan(iv)-oksid (TiO 2 ), - sa halogenima u TiX 4, - sa N 2 u TiN, a - sa C u TiC TiO2 amfoteran, javlja se u kristalnim formama: - anatas, - brukit i - rutil. TiO 2 - se upotrebljava : - kao bijela boja (dobro pokrivanje), - u kozmetici, -keramici, - kao nakit...

Sa NaOH gradi natrijum-titanat (U smeši sa barijumsulfatom se koristi kao bela boja (titansko belo). TiCl 4 (titan(iv)-hlorid) je tečnost koja se dobija prevođenjem hlora preko usijanog koksa i TiO 2. Sa H 2 O hidrolizuje do TiO 2. BaTiO 3 - piezoelektrična svojs.(električnu ener. u mehaničku) tetragonalna krista. modifi.

Cirkonijum Rude :cirkon- ZrSiO 4 (ortosilikat), badeleit- ZrO 2 (cirkonova zemlja) Mekši je od Ti, veoma sličan Hf, lako reaguje sa C, O i N, Zr- ne apsorbuje neutrone ( koristi se za nuklearne centrale) Zr se upotrebljava i za izradu aviona i podmornica. Jedinjenja slična Ti, ZrO 2 - vatrostalne opeke i metal. lonce (tt = 2700 o C). Hafnijum Usljed lantano. kontrakcije atomski i jonski r- Zr i Hf su jednaki. Hemijske osobine su im veoma slične pa su u prirodi nerazdvojni. Grade uglavnom jedinjenja sa oks.br. +4 i kompleksna jedinjenja. Oksid HfO 2 pokazuje jače bazne osobine od ZrO 2. Hf koristi se u nuklear. reaktorima kao kontrolne šipke, za legure...

V-b grupa (grupa vanadijuma) Simb. Ime Elektr. Atom. r konfig. nm Tt Tk I-energ. o C o C jon.-ev E o V d g/cm 3 V vandijum ( 18 Ar) 3d 3 4s 2 0,131 1900 3450 6,74-1,2 6,1 Nb niobijum ( 36 Kr) 4d 4 5s 1 0,142 2415 3300 6,96-0,65 8,4 Ta tantal ( 54 Xe) 5d 3 6s 2 0,143 2996 5452 7,98-0,81 16,6 Db dubnijum ( 86 Rn) 6d 3 7s 2 - - - - - - Rasprostranjenost (%) : V 0.01, Nb 1,8 10-3 Ta 1,7 10-6 Svi elementi su metali, otporni na koroziju Javljaju se u prirodi u obliku jedinjenja. Na sobnoj T jedino ih rastv. HF (V i HClO 4, Nb i Ta ne rastv. ni zlatotop.) Metali tek taljenjem sa bazama daju vanadate, niobijate i tantalate

Jedinjenja Grade jedinjenja sa oksidacionim brojem: +2, +3, +4 i +5. Ok.br. +2 i +3 su uglavnom vezani za V (oksidi, halogenidi) Oksidi sa manjim ok.br. su bazni a sa većim kiseli. Ok.br. +4: V- halogenidi (F, Cl i Br), VO 2 -struk. rutila, komleksna jed., Nb, Ta oksidi, halogenidi (MI 4 ) Ok.br. +5: Najvažnija su jedinjenja elem. V-grupe sa ovim ok.br. - sa halogenima grade: V-samo sa F,ostali sa svim X (V i Nb još i oksi-halogene MOX 3, X-F, Cl i Br) - oksidi tipa :M 2 O 5 (oksidi Nb i Ta imaju pretežno kiseo karakter )

Vanadijum Vanadijum je metal siv kao čelik, teško rastvoran, Rude - slfidne (V 2 S 3 i V 2 S 5 ), - karnotit: kalijum-uranil-vanadat (KUO 2 VO 4 H 2 O) Vanadijum je: - sličan Ti, - reaktivan je na niskoj T (jedini se sa C, O 2, N 2 ) Dobija se redukcijom VO 2 sa Al ili V 2 O 5 sa Ca. Upotrebljljva se za: -proizvodnju legura (čelicima poboljšava: - elastičnost, - žilavaost -otpornost na udar, - dadoje se legurama za magnete)

Gradi okside: VO, V 2 O 3 -bazni, VO 2 i V 2 O 5 -kiseli V 2 O 5 je : - najvažnije jedinjenje V - od njega se dobijaju ostala jed., - upotrebljava se i kao katalizator. - amfoternog je karaktera Zagrijavnjem V 2 O 5 sa bazama dobijaju se vanadati- VO 4 3- Sa halogenima daje halogenide i oksi-halogenide Od soli važna je rastvorljiv so vanadil-sulfat VOSO 4 Niobijum i tantal u prirodi se javlja zajedno - odvajaju se jedan od drugoga frakcionom kristalizacijom - radi se o metalima svjetlo-sive boje - veoma su postojani i ne rastvaraju se u carskoj vodi

Oba metala se primenjuju u industriji čelika - Nb se koristi za antikorozivne čelike - Ta-čelici se koriste za instrumente velike tvrdoće i otpr. na koroziju (hemij. indust., hirurški instrum.), - Ta se koristi kao ispravljč struje Nb- gradi stab. jed. sa ok. br. +5 (halogenidi,nb 2 O 5 - rastv. u bazama) Ta se upotrebljava umesto platine (Pt) Ta -se dobija iz kalijum-heptafluorotantalata (K 2 TaF 7 ) redukcijom sa Na ili elektrolizom - prvi pokušaji bili su teški (pa su i ovi popokušaji po elementu nazvani Tantalove muke)

VI-b grupa (grupa hroma) Simb. Ime Elektr. konfig. Atom. r nm Tt o C Tk o C I-energ. jon.-ev E o V d g/cm 3 Cr hrom ( 18 Ar) 3d 5 4s 1 0,127 1920 2665 6,76-0,71 7,1 Mo molibden ( 36 Kr) 4d 5 5s 1 0,139 2610 5560 7,10-0,20 10,4 W volfram ( 54 Xe) 5d 4 6s 2 0,139 3410 5930 7,98-0,12 19,3 Sb siborgijum ( 86 Rn) 6d 4 7s 2 - - - - - - Rasprostranjenost (%) : Cr 0.03, Mo 0,001, W = 6 10-3 Hemijsko ponašanje Mo i W je prilično slično. Grade jedinjenja sa različitim oks. brojevima od +2 do +6. Elementi u svojim periodama imaju najveće tt - (W-je metal sa najvećom tt-3410) Posjeduju pasivna svojstva, iako na osnovu E o to ne bi očekivali

Hrom Hrom je srebrensto-bjeli i veoma tvrdi metal. Minerali: hromit- FeCr 2 O 4 (struktura slič.spinelu FeO Cr 2 O 3 ) Rastvara se u razblaženoj HCl i H 2 SO 4, a koncentrovane kiseline ga pasiviziraju. Kao metal otporan je prema koroziji pa se koristi za presvlačenje metala (hromiranje). Dobija se redukcijom Cr 2 O 3 sa Al ili elektrolizom CrCl 2. U metalurgiji je veoma važna legura sa Fe : fero hrom (40-60 % Cr). - čelici sa < od 1% Cr imaju veliku tvrdoću i čvrstoću - čelici do 30% Cr su nerđajući čelici - Cr-Ni čelici su takođe nerđajući

Važna su mu jedinjenja sa ok.br. +2, +3 i +4, - Cr +2 hromo i Cr +3 hromi - sa halogenim el. gradi halogenide (gradi i hidratis. CrCl 3 6H 2 O) - sa kiseonikom gradi: okside, hidrokside, kiseline i soli - kompleksna jedinjenja sa H 2 O, Cl -, CN-, itd Oksidi: - CrO- crne boje, ima bazna svojstva - Cr 2 O 3 zelen, ima strukturu korunda - nerastvoran u vodi, K i B, - ima katalitičke osobine, - koristi se kao mineralna boja, - CrO 3 - crven, dobro rastvoran u vodi, anhidrid hromne k.

Kiseline: hromatna H 2 CrO 4, dihromatna- H 2 Cr 2 O 7 - jaka su oksidacona sredstva ( opadaju od Cr W) - smješa 1:1 zasićenog vod. rast. CrO 3 i konc. H 2 SO 4 naziva se hrom sumporna kiselina (veoma jako oks. sreds.) - soli ovih kiselina su hromati i dihromati Hidroksidi- Cr(OH) 2 žute boje, čvrst, brzo se oksiduje do troval. - Cr(OH) 3 - zelenkasto-siv, čvrst, amfoteran Soli hroma: nitrati, halogenidi, perhlorati, sulfati, acetati... U kompleksnim jedinjenjima: K 6 Cr(CN) 6 i W(CO) 6 oks. stanje Cr i W je 0.

Hrom(III) jedinjenja Cr 2 O 3 - amfoteran oksid Cr 2 O 3 + 3 K 2 S 2 O 7 Cr 2 (SO 4 ) 3 + 3 K 2 SO 4 kiseo katakter Cr 2 O 3 + 2 NaOH 2 NaCrO 2 + H 2 O bazan karakter - ponašanje u prisustvu oksidacionog sredstva: Cr 2 O 3 + 3 KNO 3 + 4 NaOH 2 Na 2 CrO 4 + 3 KNO 2 + 2 H 2 O Hrom(III)-hidroksid, Cr(OH) 3 Cr 3+ + 3OHˉ Cr(OH) 3 Hrom(III)-sulfat-Cr 2 (SO4) 3 ; zelenkasto-sive boje Hromna stipsa-kcr(so 4 ) 2 12H 2 O 2 Cr(OH) 3 + 3 H 2 SO4 Cr 2 (SO 4 ) 3 + 6 H 2 O 3 CrCl 3 6H 2 O [Cr(H 2 O) 6 ]Cl 3 - sivoljubičast (hidratna izomerija): [Cr(H 2 O) 5 Cl]Cl 2 H 2 O - svjetlozelen [Cr(H 2 O) 4 Cl 2 ]Cl 2H 2 O - tamnozelen

Hrom(VI)-jedinjenja CrO 3 ; CrO 4 2- ; Cr 2 O 7 2- Hrom(VI)-oksid, CrO 3 crvene boje, K 2 Cr 2 O 7 + 2 H 2 SO 4 conc. 2 CrO 3 + 2 KHSO 4 + H 2 O - dobro se rastvara u vodi: CrO 3 + H 2 O H 2 CrO 4 (K 2 CrO 4 ) H 2 CrO 4 ; H 2 Cr 2 O 7 jake kiseline CrO 2-4 - hromati žuta boja Cr 2 O 2-7 - dihromati naranđžasta [Cr n O 3n+1 ] 2- Cr 3 O 2-10 - trihromati crvena polihromatni jon Cr 4 O 2-13 - tetrahromati jarko crvena

2 CrO 4 2- + 2 H+ 2 HCrO 4 Cr 2 O 7 2- + H 2 O žuta boja naranđžasta boja CrO 2-4 - slabo oksidaciono sredstvo u baznoj sredini Cr 2 O 2-7 - jalo oksidaciono sredstvo u kiseloj sredini Dodatkom jake kiseline rastvoru koji sadrži CrO 2-4 / Cr 2 O 2-7 jone favorizuje se reakcija nastajanja dihromat-jona, Cr 2 O 2-7. Dodatkom baze favorizuje se reakcija u lijevo, i raste koncentracija hromat-jona, CrO 2-4 Ag +, Pb 2+, Ba 2+ ; Cr 2 O 7 2- + 2 Ba 2+ + H 2 O 2 BaCrO 4 + 2 H +

Molibden U prirodi se nalazi kao minaral molibdenit- MoS Molibden je: - Sličan je W, - nešto manje otporan od Cr - otporn prema kiselinama i rastvaraju se u: HNO 3, vrućoj konc. H 2 SO 4 i rastopu KNO 3. Molibden se dobija: - prženjem MoS 2 iz koga nastaje MoO 3 - iz nastalog MoO 3 redukc. sa H 2 dobij se prah Mo - iz praha presovanjem i topljenjem dobija se metalni oblik Koristi se za dobijanje specijalnih vrsta čelika (tvrdi- rezni alati).

Najvažnij su mu jedinjenja sa ok. br. +6 i to MO 3 - MO 3 kao hidrat je žut, nerastvoran u vodi, amfoteran, - rastv. u bazama i nastaju molibdati MoO 4 2-, - služi za dobijanje drugih jedinjenja Mo -MO 3 -je anhidrid molibdenove k. (H 2 MoO 4 ) - gradi još i :MoO 2 (mrk) i Mo 2 O 5 (ljubičast) Volfram - značajna so :(NH 4 ) 6 Mo 7 O 24 4H 2 O amonijum-heptamolibdattetrahidrat Sličan Mo, lako se rastvara u smjesi rastopa NaOH i NaNO 3 Prisutan je u rudama - šelitu (CaWO 4 ), - volframitu (Fe, Mn)WO 4 -ferberit (FeWO 4 )

Dobija se redukcijom sa H 2 iz WO 3, dobijeni prah se prevodu u žice: 1- mehaničkim zbijanjem u šipke uz povrem. zagrijav. na visokim T 2- mješanjem praha W sa ThO 2 i lijepkom, pod visok. P izvlače niti koje se sinteruju na T=2200-2400 o C Koristi se za izradi niti i za sijalice, specijalnih čelika za rezne alate. Oksidi: WO 2,WO 3 (svetlo-žut) anhidrid volframove k. H 2 WO 4 : Sva tri elementa grade dihalogenide (Mo i W- negrade fluoride). Mo-gradi i MoX 3, -tetrahalologenide grade samo sa Cl 2, -heksahalogenidi su MoF 6 i WF 6 i WBr 6. W-bronze :jedinjenja sastava M x WO 3 (M-Li, Na ili K ; X<1 ) - imaju metalni izgled, različitih boja (x=0,9 zlatnožuta, 0,6-crvena, o,3-ljubič.) - dobari su provodnici struje - nastaju u reakciji alkalnih volframata i W uz zagrijavanje

Biološka aktivnost hroma i molibdena Cr -biogeni mikroelement, ima ga biljnim i životinjskim ćelijama - Cr - ulazi u sastav nekih fermenata i bitan je kao faktor insulina - Nedostatak Cr kod životinja dovodi do: - smanjenja rasta i - kraćeg života. Mo -jedini esencijalni element iz II i III- serije prelaznih elemen. - ulazi u sastav enzima koji kod biljaka učestvuju u procesima asimilacije azota iz neorganskih izvora - enzimi koji sadrže molibden imaju uloga katalitičke oksidacije aldehida u kiseline, učestvuju u procesu stvaranja nekih proteina...

VII - b grupa (grupa mangana) Simb. Ime Elektr. konfig. Atom. r nm Tt o C Tk o C I- energ. jon.-ev E o V d g/cm 3 Mn mangan ( 18 Ar) 3d 5 4s 2 0,126 1260 1900 7,43-1,05 7,4 Tc tehnecijum ( 36 Kr) 4d 6 5s 1 0,136 2150-7,28 +0,27 11,5 Re renijum ( 54 Xe) 5d 5 6s 2 0,137 3170 5900 7,87 +0,25 20,5 Bh borijum ( 86 Rn) 6d 5 7s 2 - - - - - - Rasprostranjenost (%) : Mn o,o9, Tc 5 10-16, Re 1 10-7 Sva elementi spadaju u neplemenite metale Mn jedino reaguje sa razblaženim kiselinama Ok.brojevi u jedinjenjima: Mn: +2; +3; +4; +6; +7 (Mn 2+- jon) Tc: +4 ; +7, Re: +3; +4; +5; +6; +7

Grade okside : -bazne- tipa MO i M 2 O 3 (samo Mn) - amfoterne okside- tipa MO 2 (Mn, Tc, Re) - okside tipa MO 3 (samo Re); MnO 4 2- ; ReO 4 2- - kisele okside tipa M 2 O 7 (Mn, Tc, Re) Kiseline: permanganova HMO 4 MO 4 / HMnO 4, HTcO 4, HReO 4 /; HMnO 4, HReO 4 - jake kiseline (tipa perhloratne) Cl 2 O 7 HClO 4 => Mn 2 O 7 HMnO 4 ; Re 2 O 7 HReO 4 Oksidaciona sposobnost opada u nizu: MnO 4 > TcO 4 > ReO 4 MnO 4 + 8 H + + 5e - Mn 2 + + 4 H 2 O TcO 4 + 4 H + + 3 e - TcO 2 + 2 H 2 O ReO 4 + 4 H + + 3 e - ReO 2 + 2 H 2 O

Mangan To je sivo-bjeli metal, tvrd, teško rastvorlj. veoma krt (više od Fe). Rastvara se u razblaž. HCl i HNO 3, postojan na vazduhu (pasivizira se) Ne reaguje sa gasovitim H 2 i O 2, na povišenoj T reaguje sa S, N, X... Nalazi se u rudama: - piroluzit-mno 2 - hausmanit-mn 3 O 4 -braunit-mn 2 O 3 - manganit-mn 2 O 3 H 2 O - rodohrozit-mnco 3 Dobija se elektrolizom rastvora MnSO 4 Biogeni je element. ili redukcijom MnO 2 sa Al Koristi se u metalurgiji za dobijanje specijalnih čelika: - male količ. Mn uklanjaju iz rastaljenog čelika O i S - ovi čelici se koriste za izradu: mlinova, kugli, valjaka, drobilice - feromangan je legura dobijena taljenjem koksa sa rudama Mn i Fe 2 O 3 (>80% je Mn, a ako je % Mn od 5-20% ogledalasto gvožđ.)

Jedinjenja: - jedinjenja s nižim stepenima oksidacije - bazan i jonski karakter - jedinjenja s višim stepenima oksidacije - kiseli i kovalentni karakter - oksid stepena oksidacije +4 ima amfoteran karakter - stabilnost oksidacionih stanja Mn opada od +2 do +3 i to: +2; +4; +7; +6; +3 Uslovi dobijanja jedinjenja : - mangan(ii)- i mangan(vii): dobijaju se u kiseloj sredini - mangan(iv)-jedinjenja u neutralnoj ili slabo baznoj sredini - mangan(vi)-jedinjenja samo u jako baznoj sredini

- MnO 3 (mangan(vi)-oksid): anhidrid manganove kiseline, oksid i kiselina nisu poznati u slobodnom stanju - vrlo su nepostojani. Oksidi - MnO (mangan(ii)-oksid) : zelene boje, nerastvoran u vodi, upotrebljava se kao mineralna boja; - Mn 2 O 3 (mangan(iii)-oksid) : smeđe boje; ima slabo bazna svojstva - Mn 3 O 4 (MnO Mn 2 O 3 ) - oksid: crvenomrki najstabilniji oksid mangana, dobija se jačim zagrijavanjem Mn 2 O 3 - MnO 2 (mangan(iv) - oksid: rude piroluzit crne boje, anhidrid manganaste kiseline, ima primjenu u industriji stakla, za baterija itd - Mn 2 O 7 (mangan(vii) - oksid) uljasta tečnost, crveno-mrke boje i anhidrid je permanganatne k.

Kiseline - H 2 MnO 3 manganasta kiselina (nestabilna), soli manganiti (CaMnO 3 ); - H 2 MnO 4 manganova kiselina, soli manganati (K 2 MnO 4 -zeleni); - HMnO 4 permanganova kiselina, soli permanganati (KMnO 4 -ljubičast) Kalijum-permanganat(KMnO 4 ) - je najvažnije oksidaciono sredstvo - svi oksidi mangana su važna oksidaciona sredstva - KMnO4 se u medicini primenjuje i kao dezinfekciono sredstvo. - u kiseloj sredini Mn se redukuje do +2, a u baznoj sredini do +4 Mangan gradi jedinjenja i sa Cl, S, H 2 SO 4

Tehnecijum i Renijum Ova dva elementa imaju: - slično hemijsko ponašanje - grade slična jedinjenja Re i Te se koriste i kao katalizatori pri sintezama : - u organskoj hemiji -bezolovnog benzina Re pripada najmanje rasprostranjenim elementima u Zemljinoj kori - pratilac je ruda Mo - ima visoku tt i tk - otporan prema koroziji Re se dobija redukcijom KReO 4 (kalijum-perrenat) Tc- služi kao izvor radfioaktivnog β-zračenja Te se dobija iz fisionih produkata uranovog reaktora.

Biološki značaj mangana Mangan - mikroelement, neophodan za biljni i živi svijet Biološki značaj imaju Mn(II) i Mn(III)- jedinjenja Mn - ulaz ui sastav enzima ( imaju važnu ulogu u redoks-procesima - superoksid-dismutaze, peroksidaze, katalaze...) - utiče na rast kostiju, reguliše nivo glukoze u krvi, deluje protiv masne degeneracije jetre, smanjuje nivo ukupnih lipida - sadrže ga svi organi, a najviše jetra i kosti - male količine Mn nalaze se u meso i mlijeku; veće količine prisutne su u lišću povrća, a naročto je čaj bogat manganom Nedostatak Mn u ljudskom organizmu dovodi do: poremećaja u formiranju skeleta, nervnog rastrojstva, nekih kožnih oboljenja... Povećane konc. Mn u organizmu izazivaju poremećaje psihičke prirode, halucinacije.. Mangan je veoma važan u procesima fotosinteze jer učestvuje u proces. razmjene O 2