Investicijska analiza

Transcript

1 Investicisa analiza Impliacie CAP-a Teorie vrednovana apitalne imovine Položa araterističnog pravca u CAP-u Položa dionice prema oeficientu orelacie CAP bez rizične imovine Prilagođena i fundamentalna beta Fama-French model APT DIO 7 Sveučilište u Zagrebu Eonomsi faultet zagreb

2 Položa araterističnog pravca u CAP Karateristični pravci F ß F t A 1 F ß ß F D F očeivani prinos portfolia = linearna funcia za bilo ou vriednost ß u razdoblu t F t t F 1 ß ß t t A

3 Koeficient orelacie Beta investicie Pravac vriednosnog papira ao funcia oeficienta orelacie F F 2 ; cov ß F F ; cov Beta i oeficient orelacie

4 Položa dionice prema oeficientu orelacie ρ = 1,00 : prosečan nagib 45 F: ravan 0 > 0: između i F < 0: suprotan nagib prinos oi teži negativnom? ρ = 0,50 ρ = 0,00 ρ = -0,50 σ ρ = -1,00 Pitane: Postoi li investitor oi e spreman investirati u dionicu s negativnim očeivanim prinosom? Jeste li Vi možda nead postupili tao da upite investiciu s negativnim očeivanim prinosom? o Kupna osigurana o Smanene rizia portfolia

5 Z z B σ() 1 ß CAP bez nerizične imovine Z Z Karateristični pravci

6 Portfolio s nultom betom Svai portfolio oi e ombinacia dva portfolia s efiasne granice taođer se nalazi na efiasno granici Očeivani prinos bilo oe imovine može se izraziti ao linearna funcia očeivanog prinosa bilo oa dva portfolia s efiasne granice, za P i Q Q P P Q P P Q P Q ; cov ; cov ; cov 2 Svai portfolio ima svo par potpuno bez orelacie s tržišnim portfoliom, ao su Q=Z i P= Z Z Z cov 2 ;

7 Razlozi držana neefiasnog portfolia Ograničena rate prodae ili investirana utržaa od rate prodae Distribucia vriednosnih papira možda nie normalna Optimalizacia portfolia prema neto prinosu naon transacisih trošova naon poreza Investitori mogu držati nedelivu imovinu

8 Z z B σ() 1 ß CAP bez mogućnosti prodae nerizične imovine Z Z Karateristični pravci

9 Prilagođena beta Uočena tendencia bete da se približava edinici od veliih društava Poviesna eri realizirane odgovore dionice na promene tržišnog prinosa Prilagođena beta Prema očeivano promeni bete roz vrieme Očeivana beta prilagođen a beta sirova beta V 1 V 1 0,67 0, 33

10 Fundamentalna beta Poviesna beta Prenosi poviesna retana na budućnost Ne uvažava specifičnosti budućnosti Fundamentalna beta Računa fundamentalni rizi ne samo glede retana ciena veći pomoću drugih činitela Uvažava druge tržišne i financise činitele odifiacia prema orištenu poluge Rizi poslovne poluge

11 Fama-French trofatorsi model Svoevrsna orecia CAP Uvodi dodatne fatore rizia Nastoi smaniti odstupana oa prelaze normalno uređena Komponente prinosa Nagrada za sistematsi rizi ± uteca veličine ala vs velia apitalizacia ± uteca odnosa tržišne i nigovodstvene vriednosti Vriednost vs rast Veze među očeivanog prinosa i tri fatora (tržište, veličina i vriednost) Rastuće mali B/ Sve dionice: Tržište ala Povećava očeivani prinos Vriednost velii B/ Velia

12 Fama-French trofatorsi model F 3 F S AS V AV A

13 APT Arbitražna teoria procenivana Arbitrage Pricing Theory Prvi e teoriu predstavio Ross The Arbitrage Theory of Capital Asset Pricing, Journal of Economic Theory, December 1976) ože se smatrati Specialnim slučaem više-indesnog modela ili Općim modelom procenivana apitalne imovine

14 gubita profit gubita profit Investicise pozicie Osnovne investicise pozicie Duga pozicia Krata pozicia Investicisa pozicia s osiguranem Oživičena pozicia Dvostrana investicisa pozicia Arbitraža Duga i rata pozicia nabavna ciena ciena rate prodae tržišna ciena tržišna ciena

15 Duga pozicia i rata pozicia Duga pozicia Kupna i držane imovine Načešća pozicia Ulaz radi očeivanih oristi od investicie biova očeivana Rizi e opasnosti nastaana ispod očeivanih prinosa Krata pozicia Prodaa onog što se oš ne posedue Razlozi zauzimana pozicie edveđa očeivana Kreirane suprotne pozicie već zauzeto dugo pozicii ogući problemi rate prodae Prisilni izlaza iz pozicie Ograničena tržišta Novčane dividende

16 gubita profit Živica Kreirane dvostrue suprotne pozicie s namerom da profiti edne ompenzirau gubite druge pozicie Savršena živica gubici su zaštićeni bez ostata Nesavršena živica neporiveni gubici otvoreni profiti Ilustracia živice tržišna ciena

17 Arbitraža Simultana upna i prodaa iste (ili različite ali povezane) imovine na različitim tržištima Simultano zauzimane duge i rate pozicie Čista arbitraža Ostvarivane profita bez investicia i rizia Šolsa arbitraža Zaon edne ciene Identična roba prodavat će se po istim cienama na različitim tržištima Zaon edne ciene Ostali tipovi arbitraže

18 Pretpostave APT-a Ludi uglavnom preferirau više bogatstva prema mane bogatstva Većina ludi ima averziu prema riziu prihvaćau rizi samo ao ga ompenzira viša očeivana profitabilnost Investitori mogu procieniti bilo oi fator rizia i dodieliti mu numeriču vriednost statistia rizia oom će se rangirati investicie prema nihovom riziu

19 APT s ednim fatorom rizia Pravac arbitražnog procenivana Ilustracia modela = F + b λ b nagib pravca; procieneni fator rizia λ oeficient osetlivosti F Rizična grupa b Fator rizia

20 APT s N fatora rizia = F + λ 1 b 1 + λ 2 b λ N b N F nerizična amatna stopa λ tržišna ciena rizia za svai od N fatora rizia b osetlivost investicie za svai od N fatora rizia

21 ogući fatori rizia rizi promene amatnih stopa rizi promene upovne snage tržišni rizi rizi menadžmenta rizi nenamire rizi lividnosti rizi opoziva rizi onverzie drugi fatori rizia

22 Veza između CAP i APT CAP i APT nisu međusobno islučivi Konzistentnost CAP i APT Poedini fatori mogu predstavlati portfolia ao dielove uupnog tržišnog portfolia Tržišni se portfolio sastoi od poedinačnih portfolia oi predstavlau ciene fatora rizia u APT i imau svoe vriednosne udele u tržišnom portfoliu taav sluča obašnava u potpunosti matricu ovarianci

23 Konzistentnost CAP i APT > = F + λ 1 b 1 + λ 2 b 2 Nea su λ 1 i λ 2 dielovi tržišnog portfolia oi poprimau sliedeće vriednosti; > λ 1 = w 1 ( F ) > λ 2 = w 2 ( F ) w 1 i w 2 ponderi portfolia 1 i 2 u tržišnom portfoliu

24 Poznato e N P w 1 ; cov ; cov N P ß w ß 1 P p p p w 1 ; cov ; cov P p p p ß w ß 1

25 Uvrštavanem vriednosti λ 1 i λ 2 u APT s dva fatora rizia uz poznate relacie dobiva se CAP = F + ß ( F ) Klučna razlia između CAP i APT CAP ima pretpostavu normalne distribucie za APT normalna distribucia nie nužna