ОПШТИНА ИСТОЧНА ИЛИЏА ЛОКАЛНИ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЛЕАП

Transcript

1 ОПШТИНА ИСТОЧНА ИЛИЏА ЛОКАЛНИ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЛЕАП Назив документа: Координатор за израду ЛЕАП-а Радни тим: Извјештај о стању животне средине Радослава Филиповић Ранка Бјелоглав, Јелена Драгаш, Татјана Ивановић, Стеван Драшковић, Радмила Видаковић, Весна Капетина, Драгана Вицо, Синиша Николић. Вријеме израде Фебруар 2011-септембар 2011.

2 Резиме Извјештај о стању животне средине Страна 2 од 78

3 Садржај 1 Увод Општи подаци о општини Површина Гео-политички положај Оцјена општег стања и управљачких механизама Социо- економско стање Становништво Програми за повећање запослености, институционална помоћ, социјална политика [Р] Привреда Природни ресурси Економски потенцијал Образовање Цивилно друштво Здравље Прописи [Р] Институционалне одговорности [Р] Плански документи [Р] Економски инструменти [Р] Притисци и стање животне средине Воде Емисије отпадних вода [П] Квалитет површинских вода [С] Извјештај о стању животне средине Страна 3 од 78

4 4.1.3 Квалитет воде на извориштима [С] Ваздух Стање ваздуха [С] Емисије из ложишта [П] Земљиште Физички губитак земљишта [С] Контаминација и здравствено стане земљишта [С] Бука Паркови и природна подручја Расположивост и опремљеност парковских и природних подручја [Р]... Error! Bookmark not defined. 5 УСЛУГЕ Водоснабдијевање Стање инфраструктуре за водоснавдијевање [П] Губитак у производњи воде [С] Мјерење потрошње воде [Р] Потрошња воде [П] Покривеност услугом водоснабдијевања [Р] Квалитет воде за пиће код испоруке [С] Финансирање услуга водоснабдијевања и одводње воде Наплата воде [Р] Одвођење отпадних вода Пречишћавање отпадних вода Снабдијевање енергијом Управљање отпадом Произведени отпад [П] Извјештај о стању животне средине Страна 4 од 78

5 5.5.2 Постојеће услуге сакупљања и одвожења отпада [Р] Покривност услугом [Р] Инфраструктура за управљање отпадом [Р] Финансирање услуга збрињавања отпада[р] Анализа стања и идентификација проблема Стање вода Загађеност ваздуха Бука Земљиште Водоснабдијевање Одводња и пречишћавање вода Паркови и рекреационе површине Управљање отпадом Цивилно друштво Образовање Економски потенцијал Извјештај о стању животне средине Страна 5 од 78

6 Попис табела у тексту: Табела 1. Структура кориштења земљишта на подручју општине Источна Илиџа...9 Табела 2. Предузетници-физичка лица Табела 3. Правна лица (Подаци добијени из АПИФ-а) Табела 4 Улагања општине Источна Илиџа у пројекте заштите животне средине Табела 5 Планиране локације депонија или центара за третман отпада (Извор: Просторни план РС) Табела 6. Врсте накнада према Закону о водама РС Табела 7 Приход општине Источна Илиџа од накнаде по разним основама Табела 8. Привредни субјекти са територије општине Источна Илиџа којима су издате еколошке дозволе Табела 9 Табеларни приказ класификације ријеке Жељезнице на мјерним профилима смјештеним на подручју општине Источна Илиџа Табела 10 Табеларни приказ класификације Касиндолске ријеке на мјерним профилима смјештеним на подручју општине Источна Илиџа Табела 11 Резултати микробиолошких испитивања узорка на изворишту Тилава, Табела 12 Резултати физичких, физичко-хемијских и хемијских испитивања на изворишту Тилава од Табела 13 Резултати микробиолошких испитивања узорка на изворишту Душаново врело након хлорисања, Табела 14 Резултати физичких, физичко-хемијских и хемијских испитивања, Душаново врело послије хлорисања, од Табела 15 Преглед основних каратеристика водоводног система општина Источна Илиџа, И.Н. Сарајево Табела 16 Необрачната вода у систему водоснабдијевања са изворишта Тилава Табела 17 Процјена потрошње воде Табела 18 Висине тарифа за услуге водоснабдијевања и одоводње отпадних вода Табела 19 Приходи и расходи КП ВИК Извјештај о стању животне средине Страна 6 од 78

7 Табела 20 Ефикасност наплате у општини Источна Илиџа Табела 21 Инфраструктура и стање управљања у мјесним заједницама општине Источна Илиџа Табела 22 Листа предузећа која се баве отпадом по општинама, извор Привредна Комора РС Табела 23 Резултати пословања КП РАД Табела 24 Оцјена анкетираних грађана о највећим еколош ким пријетњама Попис слика у тексту: Слика 1. Карта општине Источна Илиџа Слика 2 Црква у Вељинама, концепт вањског урђења Слика 3. Планирање заштите животне средине у Републици Српској Слика 4 Мониторинг станице за квалитет вода Слика 4 Водоводни систем Тилава, општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа. 45 Слика 5 Локација градске депоније у Крупцу Слика 6 Локације дивлих депонија и контењнера на подручу општине Источна Илиџа58 Попис графова у тексту: Граф 1 Губици воде у водоводним системима европских земаља (Извор: Европска агенција за животни средину) Граф 2 Мишљење анкетираних грађана о проблемима о проблемима животне средине и загађивачима општине Граф 3 Мишљење анкетираних грађана о проблемима који утичу на здравље становника Граф 4 Спремност анкетираних грађана да дају лични допринос заштити животне средине Извјештај о стању животне средине Страна 7 од 78

8 1 УВОД Имајући у виду присутне проблеме животне средине на подручју општине, приступило се изради Локалног програма за заштиту животне средине (ЛЕАП). Овај програм ће на бази стварног стања животне средине дати препоруке за побољшања стања животне средине у заједници. Програмом се одређују циљеви које треба остварити кроз спровођење конкретних и исплативих стратегија и акција. Процес израде ЛЕАП-а организује се да буде транспарентан уз присуство свих релевантних чинилаца, привредних субјеката, образовних и здравствених институција, невладиних организација, локалних органа власти, стручњака из појединих области, удружења грађана и других. ЛЕАП обухвата сљедеће: процјену стања животне средине, дефинисање проблема, стварање заједничке визије, одређивање циљева и активности план спровођења активности план праћења реализације активности На основу члана 51. Закона о заштити животне средине и члана 22. Закона о локалној управи, Скупштина општине Источна Илиџа на 17. сједници одржаној године донијела је Одлуку о приступању изради Локалног еколошког акционог плана. Временски период за који се доноси ЛЕАП је шест година ( г.) У сврху израде ЛЕАП документа формиран је Радни тим и Савјетодавни одбор. Савјетодавнi одбор: -Ненад Берјан, начелник одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове, -Зоран Аврам, начелник одјељења за финансије, -Нада Бадњар, начелник одјељења за привреду и друштвене дјелатности, -Весна Милић, декан пољопривредног факултета, -Синиша Перковић, директор КП Водовод и канализација, -Момир Бјелица, директор КП Рад. Сарадници Радног тима за израду Леап-а су били: - Нада Пандуревић, КП Рад - Горан Орашанин, КП ВиК - Дејан Ромић, КП ВиК Извјештај о стању животне средине Страна 8 од 78

9 Финасијска подршка изради ЛЕАП-а пружена је од стране МДГ-Ф програма Очување животне средине и климатске промјене: Стандардизација управљања животном средином: повезивање локалних и државних активности у БиХ. То је трогодишњи програм који заједнички проводи пет УН агенција: УНДП, УНВ, УНЕП, ФАО и УНЕСЦО, у партнерству са Министарством за вањску трговину и економске односе БиХ, Министарством цивилних послова БиХ, Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, Министарством околиша и туризма ФБиХ, Министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ, општинама, те организацијама цивилног друштва. Програм се финансира средствима шпанског Фонда за достизање миленијумских развојних циљева (МДГ-Ф). Општина Источна Илиџа једна је од 30 општина које учествују у програму. Техничку и стручну помоћ општини Источна Илиџа пружио је Институт за хидротехнику Грађевинског Факултета у Сарајеву. 2 ОПШТИ ПОДАЦИ О ОПШТИНИ ПОВРШИНА Површина општине Источна Илиџа је 29 км 2. На подручју општине Источна Илиџа налазе се четири мјесне заједнице и то: МЗ Добриња, МЗ Кула, МЗ Касиндо, МЗ Војковићи. Према подацима из просторног плана града Источно Сарајево у структури кориштења земљишта највише је пољоприведног и шумског земљишта (Табела 1). Површина земљишта у приватном власнишву износи 51.2 %. Навећи дио заузимају шуме са 50%, затим пољопривредно са 38,7%. Просторним планом града Источно Сарајево планирано је урбанизoвати 46% од укупне територије. Табела 1. Структура кориштења земљишта на подручју општине Источна Илиџа Друштвено Приватно Укупно Оранице и баште Воћњаци Ливаде Извјештај о стању животне средине Страна 9 од 78

10 Пашњаци Укупно пољ. земљиште Шумско земљиште Неплодно земљиште Укупно Површина урбаног дијела општине (дио обухваћен урбанистичким планом) је 13,6 км², што обухвата МЗ Добриња, МЗ Кула и дио МЗ Касиндо. Рурални дио је површина која није обухваћена урбанистичким планом у површини од 15,4 км², и обухвата МЗ Војковићи и дјелимично МЗ Касиндо. На основу Одлуке о грађевинском земљишту број /08 од године. ( Службене новине града Источно Сарајево, број 8/08) донешене од стране Скупштине Општине Источна Илиџа, градским грађевинским земљиштем сматра се изграђено и неизграђено земљиште које је обухваћено границом Урбанистичког плана, тј. које је намјењено за изградњу објеката. Површина се подудара са површином урбаног подручја и износи 13,6 км². Од тога је 111,19 ха планирано као пољопривредно земљиште, а 142,1 ха као зеленило и земљиште ограничене употребе и у тим зонама земљиште ће задржати постојећи статус. Према тренутном стању у обухвату градског грађевинског земљишта је и дио пољопривредног, шумског и водног земљишта. Изградњом објеката постепено се врши промјена постојећег статуса земљишта тј. претварање у грађевинско земљиште. Не располажемо са податком колика је тренутна површина грађевинског земљишта али према процјени може се говорити о 40-50% изграђеном земљишту у односу на укупну планирану површину. Извјештај о стању животне средине Страна 10 од 78

11 4.??????????????? 4.????????????????????????????????????????????????? 4.?????????? -18??? -18????????? 4.???????????????????? 4.???????????????????????????????? 2.????????????????? 2.???????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? 2.?????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? -18??? -446????????????????????????????????????????????? -446?????????????????????? -18????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? -446??? -18????????????????????????? Програм за заштиту животне средине Општина Источна Илиџа????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? 4??????? 1??? -18?????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? -446??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? ? ? 1????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? -446????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? S Z I?????????????????????????????????????????????????????? ? ? 1???????????????????????????????????????????????????????????? -18????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? -18?????????????????????????????????????????????????? -18???????????????????????????????????????????? -446?????????????? 9.????????????????????????????????????????????????????????? -446???????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????.????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? J???????????????????????????????????????????????????????????????????? -18?????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? 4.??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? 4.??????????????????????????????????????????????? 4.??????? 4.????????????????????????????????????? 4.??????? 4.????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? 2.??????????????????????????????????????????????????????????????????????????? 2.?????????????????????????????????????????????????????????????????? 2.???????????????????? -18???????????????????????????????????????????????????????????? 2.????????????????? 2.????????????????????????????????????? -18????????????????????????????????????????????????????? -18??? -18???????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? -18??????????????????????????????????????????????????????????? -18??????????? ? ? 1??????????? 2.????????????????????????????????????? ? ? 1????????????? A?????????????????? A???????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????? OP [ TI N A I STO^ N A I L I X A Tabel a 00A. P RI L OG BROJ - 00 RAZM JERA: 1:1000??????????? ? ? 1?????? ? ? 1????????? ? ? 1????????? ? ? 1??????????????????????????????????????????????? Obr ada: Ozpui skpoi I,Ozpi ddoi I, OzouOI I, Ozf OI I, KabNa~el OI I, SOI I, Gr af i ~ka obr ada: ] u} i l o Vl ado di p.i ng.el ekt. \ oki ko di p.i ng.ar h. RAZMJERA - MJERI LO 0 km 1 km 2 km 0.5 km 1.5 km Слика 1. Карта општине Источна Илиџа Извјештај о стању животне средине Страна 11 од 78

12 2.1.2 ГЕО-ПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ Општина Источна Илиџа се налази се у централном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине и граничи са федералним Сарајевом, као и општинама Источно Ново Сарајево и Трново. Општину Источна Илиџа у садашњем тренутку чини мањи дио територије пријератне општине Илиџа којој је припојен и дио пријератне општине Сарајево - Нови Град. Већи дио пријератне општине Илиџа је остао у саставу Федерације БиХ општина Илиџа. Општина заузима територију од 29 км² и простире се на крајњем југоисточном дијелу Сарајевског поља. Налази се на просјечној надморској висини од 500 метара у подножју планине Игман и у близини олимпијских планина Бјелашнице, Требевића и Јахорине. На подручју општине налазе се водотоци Жељезница, Касиндолска ријека и ријека Добриња. Општину одликује изузетно добра путна повезаност. Кроз општину пролази магистрални пут М18 Сарајево Фоча, регионални пут Р446 Кула Враца, као и близина жељезнице и међународног аеродрома Сарајево који је свега 1 км удаљен од општине Источна Илиџа. Процјењује се да општина Источна Илиџа има око становника, те густину насељености од 690 ст/ км². Република Српска је подјељена у шест регија. Општина Источна Илиџа улази у састав Сарајевско-романијске регије, коју чине још и Источно Ново Сарајево, Пале, Хан Пијесак, Фоча, Рудо, Чајниче, Вишеград, Горажде и Соколац. Општина Источна Илиџа припада у економској регионализацији БиХ Сарајевској економској макрорегији, чија је оперативна институција Сарајевска регионална развојна агенција (СЕРДА), која координира различите међуентитетске развојне пројекте, првенствено везане за инфраструктуру и привреду. Такође, на подручју града Источно Сарајево егзистира и РАИС (развојна економска агенција). Општина административно припада Граду Источно Сарајево, односно једна је од шест општина града Источно Сарајево (поред општина И.Ново Сарајево, И.Стари Град, Пале, Соколац и Трново). 3 ОЦЈЕНА ОПШТЕГ СТАЊА И УПРАВЉАЧКИХ МЕХАНИЗАМА 3.1 СОЦИО- ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СТАНОВНИШТВО Имајући у виду да од године није вршен попис становништва, укупан број становника [Д] базира се на процјенама на основу бирачких спискова. Процјењује се да Извјештај о стању животне средине Страна 12 од 78

13 на подручју општине Источна Илиџа живи око становника. Према подацима Завода завода за стаистику РС, године број становника је Старосна структура [С] становноштва није позната. Полна структура [С] је равномјерна и износи 50,24 % мушкараца и 49,76 % жена. Густина насељености [С] према процјени износи 690 становника по 1 км 2 Према подацима Завода за стаистику РС за 2009.г. густина насељености је нешто нижа и износи 568 становника по 1 км 2 Степен незапослености [С] је велики. Према подацима из Статистичког годишњака године број запослених на подручу општине је 3001 од чега је 1577 М, а 1424 Ж. Према подацима Завода за запошљавање - Биро Источна Илиџа број незапослених са даном године је 1592 лица. Код анализе социјалног стања ове податке треба узети са резервом, јер је ријеч о броју запослених само на подручју ове општине. Један дио становништва ради на подручју других општина, и није урачунат у овај број. Број незапослених представља број пријављених на биро за запошљавање, а не број стварно незапослених. Ипак, ако број заспослених чак и удвостручимо (што није реално) долазимо до 30% што је забрињавајуће мало. Просјечна нето плата је године износила 490 КМ, године 557 КМ, године 979 КМ, а 2009 године 868 КМ ПРОГРАМИ ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ, ИНСТИТУЦИОНАЛНА ПОМОЋ, СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА [Р] Општина Источна Илиџа има неколико програма за повећање запослености. Програм обезбјеђења и усмјеравања средстава за развој и унапређења малих и средњих предузећа, базирао се на кредитним линијама односно бескаматним кредитима за почетнике у бизнису и кредита ниских каматних стопа за проширење већ постојећих дјелатности. У години било је 12 корисника, у 2009 години 3 корисника, те у години такођер 3 корисника 2 Програм обезбјеђења и усмјеравања средстава за унапређење пољопривредне производње, такођер се базирао на кредитним линијама и то бескаматним кредитима за почетнике у бизнису и кредитима ниских каматних стопа за проширење већ постојећих дјелатности. Постоји и кредина линија на бази бескаматних кредита за набавку пластеника. У години било је 13 корисника, у години 5 корисника, а у години 8 корисника. 1 Подаци Статистичког годишњака Републике Српске Корисници програма су морали да испуне услове из програма, односно да запосле најмање једног радника, док су неки запослили и три и више Извјештај о стању животне средине Страна 13 од 78

14 Програми додјеле бесповратних средстава (додјела бесповратних средстава по запосленом раднику, по новорегистрованом предузећу, по новорегистрованој пословној јединици или радњи, ослобађање плаћања општинских такси приликом регистрације дјелатности и слично, те додјела неповратних средстава за подстицај пољопривредне производње ) гдје сваке године имамо велики број корисника, а у години је било 93 корисника. Такођер на републичком нивоу постоје Програми Завода за запошљавање Републике Српске, и то: 1. Пројекат запошљавања приправника високе стручне спреме Први посао. Према наведеном пројекту запослено је 51 лице са подручја општине Источна Илиџа. 2. Пројекат подршке запошљавања Рома у Републици Српској Пројекат је активан, а на евиденцији незапослених код Бироа Источна Илиџа нема пријављених Рома ПРИВРЕДА На територији Општине Истична Илиџа на име физичких лица има регистровано 114 занатских предузећа од којих 11 аутомеханичарских и 11 грађевинских дјелатности. Укупно регистрованих дјелатности на физичка лица има 327. Табела 2. Предузетници-физичка лица Укупан број са године 327 Занатских 114 (11 аутомеханичарских и 11 грађевинских дјелатности) Трговинских 81 Такси превозници 20 Јавни превоз ствари 44 Угоститељске радње 56 Агенције 12 Укупан број правних лица креће се око 120, према подацима Агенције за посредничке, финансијске и информатичке услуге- АПИФ. Табела 3. Правна лица (Подаци добијени из АПИФ-а) Година Број Извјештај о стању животне средине Страна 14 од 78

15 Број правних лица по врсти дјелатности је сљедећи: - Пољопривреда и шумарство 3 - производња хране 3 - обрада и прерада дрвета 3 - производња целулозе 3 - производња хемикалија 1 - производња и производи од гуме 1 - производња и производи од неметала 2 - производња метала и метални производи 1 - производња електричне и оптичке опреме 1 - производња прометних средстава 2 - остала прерађивачка индустрија 3 - грађевинарство 20 - трговина на велико и мало 44 - угоститељство 3 - промет, складиштење и везе 10 - пословање некретнинама, изнајмљеивање 16 - здравствена и социјална заштита 4 - остале јавне, друштвене, социјалне 2 Општина не располаже регистром загађивача. Регистар се води у оквиру Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, те Града Источно Сарајево, који су надлежни за издавање еколошких дозвола и вођење регистра. Општина је из ових извора прикупила податке о привредним субјектима, потенцијалним загађивачима на територији Општине којима су издате дозволе ПРИРОДНИ РЕСУРСИ На подручју општине постоје ријека Добриња, Касиндолска ријека, Жељезница све са својим притокама припадају сливу ријеке Босне. Хидрографски режим тј. временски распоред вода је континенталан. Ради се о кишно-сњежном типу површинских водних токова. Опште карактеристике водотока су неуређене обале, обрасле шибљем, а на појединим мјестима се испољава ерозивно дејство тока што доводи до нарушавања обала водотока. Присутна је деградација водотока која се испољава присуством комуналног отпада како на обалама тако и у самим токовима. Водни потенцијали, [С] су процјењивани у неколико наврата кроз студијску документацију за израду просторног плана и издавања концесије, гдје је утврђено да постоје потенцијали за изградњу хидроелектране на ријеци Жељезници (Н=5МW). Брана је планирана у атару насеља Кијево- општина Трново, а постројење у општини Источна Илиџа (насеље Крупац). Извјештај о стању животне средине Страна 15 од 78

16 Од минералних сировина [С], постоји налазиште техничког грађевинског камена, који је у експлоатацији. Постоји значајан коп на подручју општине на локацији Крупац- Крупачке стијене. Природна подручја, [С] - Кроз процес убрзане урбанизације изазване потребом хитног обезбјеђења стамбеног фонда и неопходне пратеће инфраструктуре у досадашњем развоју града осјећа се недостатак континуираног приступа пејзажном обликовању градског простора. Посљедица је непостојање неопходне везе свих сегмената система зелених површина, односно градског пејсажа. Постојећа површина под зеленилом на локалитету Вељине, оквирне површине 4,5 ха, просторно планском документацијом предвиђена је за формирање градског парка. На њеној највишој коти налази се храм Св.Василија као значајан урбани репер. Тежња је успостављање складног односа између архитектонско-грађевинских објеката и зелених површина. Градски парк је окосница, најзначајнији сегмент зелених површина и највећа вриједност будућег градског пејзажа тј. средишња тачка читавог система зеленила. Систем планираног зеленила се састоји од дијелова који се међусобно разликују по својој намјени, а требало би да га чини 33% дрвећа, 14% грмља, 5% цвјетњака уз кориштење аутохтоних врста. Заједнички циљ зеленила је да својим естетско-декоративним изгледом, амбијенталним осмишљавањем, аутохтоношћу, обезбједи заштиту пејзажних вриједности постојеће вегетације, побољшање санитарно-хигијенских услова, стварање повољних микроклиматских услова, заштиту од буке и разноликост у смјени пејзажа. Извјештај о стању животне средине Страна 16 од 78

17 Слика 2 Црква у Вељинама, концепт вањског урђења Готово половина територије општине обрасла је шумама [С]. На подручју општине Источна Илиџа укупна површина под шумама износи ха, што чини цца 50% од укупне површине општине. Важно је напоменути да нема високих шума у количини значајној за економско искориштавање, углавном су то изданичке и деградиране шуме.пошумљавање нових површина и регенерација постојећег шумскиг фонда мора се у наредном периоду активирати. У овим активностима посебно се треба оријентисати на угрожена подручја, односно површине које се шумским појасевима природно штите. Од године формирањем јавног предузећа шумарства Српске шуме Шумска Управа Трново задужена је за стручно газдовање шумама на подручју општине Источна Илиџа ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ Приход у буџет у периоду значајно се смањио. Извршење буџета општине Источна Илиџа за годину је износило КМ. Већ годину значајно опада и износи КМ. У години дошло је до благог повећања за цца 1.5 милина КМ, и износио је КМ. План буџета за годину је КМ. Табела 4 Улагања Општине Источна Илиџа у пројекте заштите животне средине Извјештај о стању животне средине Страна 17 од 78

18 Уложена средства г г г г. Уређење зелене површина на Добрињи 4 Реконструкција игралишта КМ КМ ПЛАН: Уређење зелених Касиндо Реконструкција СЦ Фамострибине КМ површина КМ Садња дрвореда, Кула-мост КМ Реконструкција Војковићи игралишта Рефлектори за игралиште 716 КМ КМ Уређење зелене површина КМ ул. Равногорска Садња садница КМ Љетно одржавање зелених површина КМ КМ У години за изградњу четири игралишта (Грлица, Павловац, Добриња 4 и Доње Младице) уложено је КМ ОБРАЗОВАЊЕ Не постоје поуздани подаци о образовној структури становништва, јер није било пописа становништва. На подручју општине Источна Илиџа сва дјеца похађају основну школу, и по завршетку основног образовања уписују неку средњу школу. Образовна структура становништва ће се поправити кроз школовање, преквалификацију и доквалификацију одраслих особа с обзиром да имамо Закон о образовању одраслих, те да је успостављен Завод за образовање одраслих и у овој години ће заживјети и школовање одраслих. Такође, Министарство интензивно ради на побољшању квалитета наставе како би помогли ученицима да лакше савладају градиво. Образовање је доступно свим корисницима са подручја општине Источна Илиџа, јер се образовне установе налазе у непосредној близини и добро су повезане саобраћајном комуникацијом, као шти су Универзитет Источно Сарајево, Универзитет у Сарајеву и већи број приватних факултета на подручју града Сарајева и града Источно Сарајево. На подручју Општине постоје три основне школе и Гимназија и средња стручна школа Источна Илиџа, као и приватни факултет за пословне и финансијске студије- Универзитета за пословне студије Бања Лука. Образовање о животној средини је заступљено кроз еколошке секције и предмете Природа и друштво, биологија у свим школама, а у средњој школи и кроз предмете ботаника, хигијена и микробиологија. Поред ових предмета значајну пажњу проблематици животне средине и кулутре живљења се посвећује и кроз предмет Демократија, али и кроз рад одјељенске заједнице. Машински факултет Универзитета Источно Сарајево, заједно са Машинским факултетом Универзитета у Сарајеву и Београду, Електротехничким факултетом из Извјештај о стању животне средине Страна 18 од 78

19 Загреба, те норвешким универзитетом НТНУ из Трондхеима, ради на развоју мастер програма за образовање о енергетици и околишу ЦИВИЛНО ДРУШТВО На подручју општине регистроване су НВО односно удружења грађана која се баве питањима из области екологије и то: 1. Еколошко друштво ВЕРДЕН 2. Ловачко удружење ИГМАН 3. Општа земљорадничка задруга САРАДЊА 4. Удружење пчелара РОЈ 5. Омладинска организација УРБАН 6. Удружење грађана ЦОРДИС 7. Друштво за цивилне активности СТЕЛА 8. Планинарско друштво ТРЕСКАВИЦА Општина је у години издвојила из Буџета КМ за финансирање пројеката из области: Екологије (унапређење квалитета живљења, заштите здравља и животне средине) и Социјалне сигурности и здравствене заштите. Одобрени су сљедећи пројекти: Чишћење и уређење корита и обала Касиндолског потока - Ловачко удружење Игман Источна Илиџа: Купљење и уклањање смећа са одвозом на градску депонију и уклањање свих препрека у кориту које су ометале нормалан проток воде. Уређење зелених површина на локалитету Добриња 4. - Савез студената Агроном :Чишћење зелених површина од кабастог и ситног смећа и чишћење травњака од опасних коровских биљних врста. Планинарско еко излетиште Кланац - ПСД Трескавица Трново: Од добијених средстава купљене су фарбе, четке, љуљашке за дјецу, табле са еколошким порукама и корпе за смеће. Здравом храном до здраве исхране - Омладински савјет Источна Илиџа. Организовано предавање о здравој храни у основним и средњим школама, подјела промотивног материјала, кошаркашке утакмице и фитнес за дјевојчице у трајању од два мјесеца. Радити не тражити - Удружење Наша будућност Источно Сарајево. Покретање пластеничке производње и набавка три пластеника по 200 м². Извјештај о стању животне средине Страна 19 од 78

20 3.1.8 ЗДРАВЉЕ Становници општине Источна Илиџа здравствену заштиту остварују у : Дому здравља Источно Сарајево, амбуланти опште и породичне медицине Војковићи, амбуланти опште и породичне медицине Младичко поље, Центру за физикалну терапију и рехабилитацију Кула, Болници Касиндо. Број корисника здравствене заштите у Дому здравља је и овај број обухвата и становнике општине Источно Ново Сарајево. На овај број становника број љекара у Дому здравља је 20. Здравствене иснтитуције су смјештене у урбаном дијелу, те становници који живе у најудаљенијим крајевима прелазе 5-6 км. Здравствену заштиту становништву на подручју наше општине пруже Дом здравља Источно Сарајево, који истовремено пружа услуге и становништву општине Источно Ново Сарајево, па није могуће раздвојити добијене податке о обољевању према општинама. Према подацима добивеним од дома здравља, број обољелих од болести које се могу довести у везу са стањем животне средине је сљедећи: Број обољелих од респираторних болести: Број обољелих од стомачних болести: Број обољелих од канцерогених болести: 321 Из наведених података уочава се да у укупном обољевању становништва током 2010.године доминирају респираторне болести са 28,9%. Већином се ради о акутним респираторним болестима. Болести система за варење учествују са 4,5% у укупном обољевању. Из групе Тумори, за подручје двије општине, током године укупно је пријављено 36 обољелих од малигних болести што је 2,15 обољелих на 1000 становника. 3.2 ПРОПИСИ [Р] Листа закона и под законских аката који се тичу заштите животне средине, а који имају утицаја на општину: Закон о заштити животне средине (пречишћени текст, Сл.гл. РС бр. 28/07, 8/10), Закон о заштити ваздуха (Сл.гл.РС бр. 53/02), Закон о заштити природе (Сл.гл.РС бр. 50/02, 34/08) Закон о управљању отпадом (Сл.гл.РС бр. 53/02, 65/08). Закон о локалној самоуправи (Сл. Гласник РС, 101/ 04) Закон о водама (Сл.гл.РС бр.50/06) Закон о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник РС, број 55/10) Извјештај о стању животне средине Страна 20 од 78

21 Одлука о комуналним дјелатностима ( Службене новине града И.Сарајево, број 85/03) Одлука о водоводу и канализацији на подручју града Српско Сарајево ( Службене новине града 7/04) Правилник о граничним вриједностима кавлитета ваздуха ( Службени гласник РС ; број 39/05) Правилник о условима за испуштање отпадних вода у површинске воде ( Службени гласник РС ;број44/01) Правилник о дозвољеним границама интензитета звука и шума ( Службени лист СР БиХ, број 46/89) Статут општине (Сл.новине Града И.С. бр.13/05,32/07,13/08), Планирање заштите животне средине је законски регулисано сетом закона укључујући Закон о заштити животне средине (пречишћени текст, Службени гласник Републике Српске бр. 28/07), Закон о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Српске бр. 53/02), Закон о заштити природе (Службени гласник Републике Српске бр. 50/02, 34/08) и Закон о управљању отпадом (Службени гласник Републике Српске бр. 53/02, 65/08). Закон о заштити животне средине, који је уједно и кровни закон у тој области, налаже планирање заштите животне средине на два нивоа, републичком и локалном нивоу, кроз израду Републичког стратешког плана заштите животне средине и Програма заштите животне средине општина и градова (тзв. локални програми). У складу са чланом 49 Закона о заштити животне средине, саставни дио Републичког стратешког плана чине стратешки документи из области заштите ваздуха, заштите природе и управљања отпадом, чија израда је додатно регулисана горе споменутим секторским законима. Заштита вода је у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде које према Закону о водама (Службени гласник Републике Српске бр. 50/06) израђује Стратегију интегралног управљања водама која, због подјеле надлежности између два министарства, иако споменута у члану 49, није саставни дио Републичког стратешког плана заштите животне средине. Према члану 51. Закона о заштити животне средине општине, односно градови, дужни су да припреме и донесу Програме заштите животне средине у периоду од шест година у складу са Републичким стратешким планом. Према истом члану, Локални програми заштите животне средине садрже дугорочне мјере и активности заштите животне средине који су од интереса и надлежности општине, односно града, и то нарочито за сљедеће области: Чистоћа животне средине, Дренажа бујичних вода, Третирање, прикупљање, дренажа и пречишћавање канализације на територији града, Прикупљање отпада на територији града, Заштита од буке, вибрација и загађености ваздуха настале као резултат активности јавности и јавних услуга, Организовање локалног транспорта, Снабдијевање водом за пиће, Извјештај о стању животне средине Страна 21 од 78

22 Локално управљање енергијом, Управљање зеленим површинама и локалним природним заштићеним подручјима. Осим овог генералног садржаја прописаног оквирним законом, стратешко планирање на локалном нивоу је додатно регулисано секторским законима из области заштите ваздуха и управљања отпадом који прописују обавезу израде Локалних планова за управљање отпадом, те Локалних програма за заштиту ваздуха. У складу са чланом 10. Закона о управљању отпадом, Локални план управљања отпадом треба да садржи: Програм о скупљању опасног отпада из домаћинства, Стратешке планове за кориштење компоненти из комуналног отпада, Програм за смањење процента биоразградивог отпада и амбалажног отпада у комуналном отпаду, Програм за подизање јавне свијести у управљању отпадом, Простор намијењен за лоцирање постројења за управљање отпадом, Сарадњу између општина да би се постигли задати циљеви. У складу са чланом 10. Закона о заштити ваздуха, Локалним програмом заштите ваздуха утврђује се политика заштите ваздуха и начин управљања квалитетом ваздуха на подручју општине, односно града, у складу са републичком стратегијом заштите ваздуха. Истим чланом се дефинише да је Локални програм заштите ваздуха саставни дио Локалног програма заштите животне средине. Члан 11. Закона о заштити ваздуха регулише да приликом планирања простора, политика, мјере и ограничења утврђена планским документима из области заштите ваздуха представљају један од обавезних основа за припремање и израду просторних планова. Извјештај о стању животне средине Страна 22 од 78

23 Графичка презентација планирања заштите животне средине на републичком и локалном нивоу, дефинисана сетом закона о животној средини, је дата на Слици 3 РЕПУБЛИЧКИ НИВО РЕПУБЛИЧКИ СТРАТЕШКИ ПЛАН ЗАШТИТЕ ЖИВПТНЕ СРЕДИНЕ Стратегија управљаоa птпадпм Стратегија заштите прирпде ОПШТИНСКИ НИВО ПРПГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВПТНЕ СРЕДИНЕ Стратегија заштите ваздуха Стратегија интегралнпг управљаоа впдама Лпкални прпграми за заштиту Лпкални план за управљаое птпадпм Слика 3. Планираое заштите живптне средине у Републици Српскпј Из претходно наведеног се може закључити да је планирање заштите животне средине на локалном нивоу дефинисано низом прописа који само дјеломично интегришу цјелокупни процес. Наиме, иако је начело интеграције темељ Закона о заштити животне средине којим се подразумијева да је животна средина интегрална цјелина, локално планирање заштите животне средине практички подразумијева израду три различита документа (види Слику 2). При томе се наглашава да је Локални програм заштите ваздуха саставни дио Локалног програма заштите животне средине али не искључује потреба израде два документа умјесто само једног. Процес планирања на локалном нивоу је потребно интегрисати на начин да се Локални програм заштите животне средине обједини са Локалним програмом заштите ваздуха и Локалним планом управљања отпадом те тако елиминише потреба за израдом три документа већ само један, свеобухватан документ, којим би се поставили циљеви и предложиле мјере заштите свих сегмената животне средине на локалном нивоу. Извјештај о стању животне средине Страна 23 од 78

24 3.3 ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ [Р] У складу са Законом о локалној самоуправи (101/04), самосталне надлежности општина у области које се тичу заштите животне средине, обухватају сљедеће: а) на плану регулаторних радњи и управљања општином: - усвајање програма развоја општине, - усвајање развојних, просторних, урбанистичких и проведбених планова, - доношење буџета и завршног рачуна буџета, - уређење и обезбјеђење кориштења грађевинског земљишта и пословног простора, - организовање комуналне полиције, - послове инспекцијског надзора, у складу са законом, б) на плану пружања услуга: - обављање специфичних функција у области заштите животне средине, - уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности: производња и испорука воде, гаса, топлотне енергије, јавни превоз путника, одржавање чистоће, пречишћавање и одводња отпадних вода, одржавање улица, саобраћајница, паркова, зелених, рекреационих и других јавних површина, одвођење атмосферских вода и других падавина и чишћење јавних површина, - оснивање предузећа, установа и других организација ради пружања услуга из њихове надлежности, уређење њихове организације и управљање и - уређивање и обезбјеђивање изградње, одржавања и кориштења јавних објеката и комуналне инфраструктуре за обављање функција општине. Општина, у области урбанистичког планирања и грађења, има сљедеће надлежности: - усвајање урбанистичких планова и обезбјеђивање њиховог провођења, - праћење стања уређења простора и насеља на својој територији, - обезбјеђивање услова за уређење насеља и кориштење јавних и других површина, - уређивање начина одлагања комуналног отпада и одређивање подручја на којима се могу обављати одређене врсте пословних дјелатности Општина, у области стамбено-комуналних дјелатности, има сљедеће надлежности: - прописује правила одржавања реда у стамбеним зградама, - обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, организационих, материјалних и других услова за изградњу и одржавање комуналних објеката и комуналне инфраструктуре, - обезбјеђује услове за изградњу и одржавање улица и тргова, локалних путева, сеоских, пољских и других некатегорисаних путева, уређује и обезбјеђује управљање тим путевима и улицама и одобрава њихову изградњу, - обезбјеђује организацију и начин обављања јавног превоза путника који се обавља на територији општине и ауто-такси превоза и Извјештај о стању животне средине Страна 24 од 78

25 - обезбјеђује надзор над обављањем комуналних дјелатности и инспекцијски надзор. Општина, у области заштите природних добара и животне средине, има сљедеће надлежности: - усваја основе заштите, кориштења и уређења пољопривредног земљишта и стара се о њиховом провођењу, - одређује ерозивна подручја и прописује противерозивне мјере, - одређује услове и начине кориштења пашњака и њиховог привођења другој култури, - обезбјеђује услове кориштења и начин управљања природним језерима, изворима, јавним бунарима и јавним чесмама и стара се о њиховој заштити, те ствара опште услове за очување чистоће обала ријека и језера, на овом подручју, - обезбјеђује опште услове и начине изградње и одржавања водовода у сеоским насељима, њихово кориштење и утврђује санитарно-техничке услове за испуштање отпадних вода, - одређује водопривредне услове, издаје водопривредне сагласности и водопривредне дозволе за објекте и радове одређене законом, - обезбјеђује услове за очување, кориштење и унапређење подручја са природним љековитим својствима и управља подручјима са природним љековитим својствима на којима је успостављен посебан режим заштите, - прописује граничне вриједности емисије за поједине штетне и опасне материје у случајевима утврђеним законом, - објављује податке о стању квалитета ваздуха, - стара се о побољшању квалитета ваздуха и санацији за подручја са угроженим квалитетом ваздуха и предузима одговарајуће мјере, - предузима мјере за заштиту од буке и обезбјеђује њено систематско мјерење, - обезбјеђује очување природних вриједности на свом подручју и доноси акта о стављању под заштиту одређеног природног добра, - одређује и обезбјеђује одређене услове за држање и заштиту домаћих животиња и утврђује мјере за њихово организовано и нешкодљиво уклањање, обезбјеђује услове карантина за животиње у унутрашњем промету, - одређује испуњеност услова за обављање одређених послова на евиденцији о квалитету стоке, одабраним мушким приплодним грлима, прописује услове и начине држања пчела и постављања пчелињака, одређује подручја за селекцију пчела и друге послове на унапређењу сточарства. Закон о комуналним дјелатностима прописује да Општина обезбеђује организовано обављање свих комуналних услуга па самим тиме и сакупљање и одвоз комуналног отпада. Закон о управљању отпадом прописује да јавне услуге обављају лица која су овлаштена за пружање услуга управљања отпадом и која су одабрана путем расписаног тендера. Тендер расписује јединица локалне самоуправе за једну или више дјелатности управљања отпадом или за све дјелатности управљања отпадом. Извјештај о стању животне средине Страна 25 од 78

26 Законом о водама Општинама су додијељена одређена овлашћења о питању издавања дозвола и сличне активности које по сложености и значају објеката не прелазе локални ниво. У најкраћем, општински органи су надлежни за: Провођење мјера заштите од поплава за подручја и објекте који нису у надлежности Дирекције за воде, Припремање приједлога за дефинисање ерозивних подручја и учешће у одлучивању о антиерозивним мјерама, Дефинисање услова за коришћење и одржавање руралних водоводних система, те издавање дозвола за евентуално прикључење треће стране на изворишта, Организовање и спровођење мјера заштите локалних изворишта, Према Закону о водама, Зоне санитарне заштите и заштитне мјере утврђује орган локалне самоуправе на чијем подручју се налазе зоне заштите изворишта или корисник тог изворишта. Одлуку о заштити изворишта чије се зоне санитарне заштите простиру на подручју једне јединице локалне самоуправе, доноси надлежна скупштина. Одлуку о заштити изворишта чије се зоне санитарне заштите простиру на подручју више јединица локалне самоуправе доносе њихове скупштине појединачно, а уколико то не учине из било ког разлога, одлуку доноси Министарство, самоиницијативно или на приједлог једне или више јединица локалне самоуправе, о њиховом трошку. Одлуку о заштити изворишта, чије се зоне санитарне заштите налазе на подручју два ентитета, доносе споразумно надлежна ентитетска министарства. Чланом 15. Статута града Источно Сарајево ( Службене новине Града Источно Сарајево број 20/05) дефинисане су надлежности Града, а у складу са чланом 58. Закона о локалној самоуправи ( Службени гласник Републике Српске број 101/04, 104/05, 118/05). У области заштитие животне средине град има сљедеће надлежности: уређује, односно нормативно регулише област заштите животне средине која је од интереса за Град; Град на плану пружања услуга обавља сљедеће послове: - уређује и обезбјеђује дјелатност у области производње и испоруке воде и пречишћавања отпадних вода; - уређује и обезбјеђује управљање отпадом; - уређује и обезбјеђује управљање противпожарном заштитом и - утврђује и обезбјеђује градски превоз. 3.4 ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТИ [Р] Оквирни план развоја водопривреде Републике Српске са акционим планом за период Оперативни циљеви постављени планом су сљедећи: Извјештај о стању животне средине Страна 26 од 78

27 Смањивање губитака у системима, обезбјеђење потребних количина воде за водоснабдијевање водом становништва и дугорочно водоснабдијевање становништва, повећање броја прикљученог становништва на водоводне системе до 90% популације. Формирање економске цијене воде, успостављање мониторинга, обезбјеђење финансијских средстава. Ревитализација постојећих индустријских система са циљем смањења потрошње воде, примјеном мјера превенције и рециркулације вода Повећање прикључености на канализационе системе и обухватање до 80% укупне популације РС. Испуњавање обавеза према ИЦПДР-у и водним директивама ЕУ. Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода (2033) Просторни план града Источно Сарајево до године Циљеви Плана: Дефинисање и позиционирање двојног мезорегионалног центра: градско насеље Пале агломерација Сарајево (Источна Илиџа) Лукавица као мезорегионалног центра у Републици Српској и БиХ, а такође и дефинисање мјеста и дефинисање мјеста и позиције читаве територије обухвата Плана у регионалном окружењу и европском контексту. Већа кохезија простора, путем развоја и побољшања инфраструктурних мрежа, као и повећање доступности друштвеној инфраструктурни, посебно за становнике сеоских насеља. Заштита и унапређење животне средине, чување и побољшање стања природних и културних вриједности, јачање индетитета подручја обухвата Плана. Задаци Плана: стварање рационалне мреже насеља којој ће на врху бити двојни мезорегионални центар Пале агломерација Сарајево (Источна Илиџа) Лукавица; активирање водних ресурса ријеке Жељезнице; изградња вишенамјенских акумулација на Жељезници за потребе изравнавања протицаја, производња електричне енергије, водоснабдјевања, рекреације и риболова, као и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода; Извјештај о стању животне средине Страна 27 од 78

28 лоцирање појединих институција БиХ на подручју агломерације Сарајево (Источна Илиџа)- Лукавица; побoљшање доступности и просторних стандарда објеката јавних служби, прије свега у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта итд; формирање и проширење производне зоне (Војковићи) у којој треба основати пословне инкубаторе; Урбанистички план дијела подручја општина Српска Илиџа и Српско Ново Сарајево за период године. Овим планом нису на посебан начин рјешавања питања положаја инфраструктуре за отпад, нити уређења начина одлагања комуналног отпада. У складу са Стратегијом управљања чврстим отпадом у БиХ, која је урађена у оквиру ПХАРЕ пројекта, под покровитељством ЕУ предложени су одређени макролокалитети, као и смјернице управљања чврстим отпадом на нивоу регија у оквиру којих би се организовале санитарне регионалне међуопштинске депоније. Просторним планом РС до године дефинисане су регије њима припадајуће општине које су корисници регионалних депонија. Табела 5. Планиране локације депонија или центара за третман отпада (Извор: Просторни план РС) Тип депоније општина Локација депоније или центара за третман отпада Санитарна Источна Илиџа Миљевина Медицински отпад Источна Илиџа Соколац Индустријски отпад Источна Илиџа Сарајево(федерација) До реализације рјешења предвиђених вишим планским документима планира се коришћење постојећих општинских депонија и регионалних санитарних дешпонија на триторији РС или Федерације БиХ. Такође је потребно извршити санацију привремених општинских и дивљих депонија као и спријечити настајање нових дивљих депонија. Постојеће општонске депоније се могу користити као трансфер станице. Просторним планом града Источно Сарајево до године планирана је изградња уређаја за пречишћавање отпадних вода у Војковићима, као и успостављање мониторинга квалитета површинских вода ријеке Жељезнице, Добриње и Касидолске ријеке. Извјештај о стању животне средине Страна 28 од 78

29 3.5 ЕКОНОМСКИ ИНСТРУМЕНТИ [Р] Одлуком о стопама посебних водопривредних накнада Службени Гласник Републике Српске бр: 22/08 прописане су посебне водне накнаде, и у смислу ове одлуке, одређене су у четири основне групе: накнада за захватање површинских и подземних вода накнада за производњу електричне енергије добијене коришћењем хидроенергије, накнада за заштиту воде накнада за вађење материјала из водотока Поред ових група одлуком су дефинисане и подгрупе у овисности о дјелатности и правном статусу лица на које се односи (Табела 7). Табела 6. Врсте накнада према Закону о водама РС Ред. Врста Назив прихода број прихода Накнада за воде за пиће у јавном водоснабдијевању Накнада за воде за друге намјене и друге случајеве намјене за људску употребу Накнада за воде за водоснабдијевање Накнада за воде и минералне воде које се користе за флаширање Накнада за заштиту вода коју плаћају власници транспортних средстава који користе нафту или нафтне деривате Накнада за испуштање отпадних вода Накнада за производњу електричне енергије добијене коришћењем хидроенергије Накнада за извађени материјал из водотока Накнада за воде за узгој риба Накнада за воде за индустријске процесе, укључујући и термоелектране Накнада за узгој риба у кавезима потопљеним у површинским водама Накнада за употребу вјештачких ђубрива и хемикалија за вјештачко биље Од прихода остварених по овим накнадама општина располаже са 30%. Дио прихода у буџету остварен је по основу накнада чији је крајњи циљ заштита животне средине. Извјештај о стању животне средине Страна 29 од 78

30 Табела 7. Прихпд Општине Истпчна илижа пд накнаде пп разним пснпвама Накнаде КМ г г г г. За коришћење минералних , , , ,00 сировина За промјену намјене 77, , , ,00 пољопр. земљишта За воде , , ,00 За извађени материјал 2.547,00 987,94 204,48 из водотока За репрод.шума продаја шум.сортимен 4.168,80 4 ПРИТИСЦИ И СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 4.1 ВОДЕ ЕМИСИЈЕ ОТПАДНИХ ВОДА [П] Према подацима из матичне евиденције Агенције за воде обласног ријечног слива ријеке Саве-Бијељина, на подручју наше општине регистрована су 34 загађивача. Сви загађивачи припадају другој категорији концентрисаних извора загађења, тј. загађење се утврђује на основу искуствених коефицијената и ангажованих капацитета. Према извјештају Еколошке инспекције града Источно Сарајево, у протеклом периоду, од 17 субјеката који посједују еколошке дозволе, извршена је контрола у 11 објеката. Контролом је утврђено да није било прекорачења граничних вриједности дефинисаних важећим правилницима. Поменута мјерења могу вршити само овлашћене организације које имају лиценцу издату од надлежног Министарства. Практично, подаци о емисијама отпадних вода из комуналних и индустријских отпадних вода нема. Може се рећи само да емсија из комуналних извора изнси ЕС, на темељу броја становника. Према подацима из регистра (Табела 8.) отпадне воде регистрованих загађивача углавном имају отпадне воде оптерећене уљима, мастима и суспендованом материјом. Међутим, какав је карактер отпадне воде осталих загађивача није познато. Од осталих извора загађења могу се навести пољопривредне активности и депонија смећа. На основу важећег катастарског операта пољопривредно земљиште на подручју општине заузима 1157 hа. На подручју општине (Војковићи, Касиндо, Доње и Горње Младице, Горњи Которац) постоји велики број штала о чему говори и податак о броју стоке говеда 200, свиња 800, оваца 1500, живине 3000, коза 30, коња 10. Депонија је смјештена у близини водотока Жељезница, код Крупца. Процједне воде се неконтролисано процјеђују без икаквог пречишћавања. Извјештај о стању животне средине Страна 30 од 78

31 Табела 8. Привредни субјекти са територије општине Источна Илиџа којима су издате еколошке дозволе Врста погона Униград доо Врста дјелатности Бетонска база Годишњи капацитет Грамат доо Прерада дрвета 1500 м³/год Гиље гас ДЦ техн. гасова 4925 кг ТНГ Извор емисија у воду 40 м³ Санитарне и воде са манипулативних површина Санитарне и воде са манипулативних површина Санитарне и воде са манипулативних површина Извор емисија у зрак Прашина из погона и манипулативних површина Прашина из погона Емисија ТНГ из аутомата и просторија за пуњење боца Класиф отпада Комунални отпад, уља и масти из сепаратора Комунални отпад и прикупљена пиљевина Комунални отпад, уља и масти из сепаратора СЗР Тешан Произ. грађ. столарије 6,00 м³/год Санитарне воде Прашина из погона Комунални отпад и прикупљена пиљевина Камен монт Обрада камена 600 м²/год Санитарне и технолошке воде из постројења Жељезница доо Обрада камена 180 м³/год Санитарне и технолошке воде из постројења Емисија прашине, и хемијских супстанци из погона Емисија прашине и хемијских супстанци из погона Комунални отпад, талог из таложника. Комунални отпад и талог из таложника Уређај за прећиш Урадити таложник Израдити таложник до октобра 2007.год. Израдити таложник до јануара 2008.год. Извјештај о стању животне средине Страна 31 од 78

32 Врста погона Врста дјелатности Годишњи капацитет ГП ПУТ а.д. Производња бетона 50 m³/h cca 3850 m³/god Извор емисија у воду Санитарне и воде са манипулативних површина Дрвопромет доо Брента прерада дрвета 400 m³/god Санитарне и воде са манипулативних површина Александрија Ињжињеринг доо МТ_Пром доо Котловнице за гас 2x660 КW Санитарне и воде са манипулативних површина Станица за снадбјевање мот. возила ТНГ 70 l/min Резеорвар 10 m³ Санитарне и воде са манипулативних површина Градус доо Тржни Центар 7850 m² Санитарне и воде са манипулативних површина Рофикс Поздер некрополинг доо Илиос доо Дистрибуција боја и смјеса 2250 m² Складиште Воде са манипулативних површина и зауљене отпадне воде Обрада камена 70 m³/god Санитарне и воде из погона Рециклажа мет.отпадака 4106 t/god Санитарне воде и воде са Извор емисија у зрак Прашина из погона и манипулативних површина Прашина из погона Емисија чађи и гасова из постројења за сагорјевање Емисија гасова из постројења Емисија гасова насталих радом моторних возила Емисија прашине Емисија прашине из постројења Емисија прашине са радне површине Класиф отпада Комунални отпад, расути бетон и уља и масти из сепаратора Комунални отпад и прикупљена пиљевина Комунални отпад, уља и масти из сепаратора Комунални отпад и талог из таложника за пречишћавање Комунални отпад, пластика стакло,папир Комунални отпад, Комунални отпад, муљ из таложника Комунални отпад, масти Уређај за прећиш. Урадити до краја септембра год. Изградити таложник до краја октобра 2008.г Урадити Треба урадити до краја Извјештај о стању животне средине Страна 32 од 78

33 Врста погона Терекс-компани доо Приједорпутеви а.д. Врста дјелатности Годишњи капацитет Извор емисија у воду манипулативних површина Бензинска станица 6 резер. 100 m³ Оборинске воде, отпадне воде из сепаратора Асфалтна база 130 t/h Санитарне воде и воде са радних површина ГП ПУТ а.д Површински коп Оборинске воде са површинског копа, зауљене воде са радног платоа и санитарне воде Извор емисија у зрак Емисија полутаната Емисија пепела, чађи и прашине из технолошког процеса Прашина са површинског копа Класиф отпада уља из сепаратора Комунални отпад, уља и масти из сепаратора Комунални отпад, масти и уља из сепаратора Комунални отпад, масти и уље из сепаратора и опасни отпад Уређај за прећиш. год. Има сепаратор Урадити до октобра год. Извјештај о стању животне средине Страна 33 од 78

34 4.1.2 КВАЛИТЕТ ПОВРШИНСКИХ ВОДА [С] На подручју општине Источна Илиџа налазе се три водотока, Жељезница, Добриња и Касиндолска ријека. На споменутим водотоцима унутар територија општине Источна Илиџа не постоји нити једно редовно мониторинг мјесто постављено од стране надлежне агенције, односно Агенције за воде обласног ријечног слива Саве. Стога су за потребе израде ЛЕАП-а општине Источна Илиџа кориштени подаци о квалитети ријеке Жељезнице и Касиндолске ријеке који су произашли из пројекта којег финансира Сарајевска регионална развојна агенција (СЕРДА), а у чијој изради учествује конзорциј равноправних чланица: Институт за хидротехнику Грађевинског факултета у Сарајеву, Енова, Двокут и Институт за воде у Бијељини. У оквиру споменутог пројекта, у процесу израде је и Студија којом ће се дефинисати активности, програми и средства за побољшање квалитета вода ријека Миљацке, Жељезнице, Зујевине, Добриње, чији резултати досадашњих испитивања због недостатка других података ће бити кориштени за приказ стања квалитета водотока на подручју општине Источна Илиџа. До сада су у склопу споменутог пројекта на подручју општине Источна Илиџа извршена два циклуса мјерења параметара квалитета водотока у временском периоду од једне године на укупно 5 мјерних профила (3 на ријеци Жељезници, 2 на Касиндолској ријеци) и класирање истих. Мјерење параметара који указују на стање квалитете водотока унутар територија општине Источна Илиџа вршио је Институт за воде у Бијељини. Класирање водотока вршено је према Уредби о класификацији и категоризацији водотока (Службени гласник Републике Српске 42/01) и према систему класификације водотока који користи Међународна комисија за заштиту ријеке Дунав- ИЦПДР (енг. Intrenational Commission for the protection of the Danube River). У склопу Уредбе о класификацији и категоризацији водотока (Службени гласник Републике Српске 42/01) прописана је категорија квалитета водотоцима на територију Републике Српске, у којем конкретно водотоцима Жељезнице и Касиндолске ријеке није додијељена категорија. Ипак, према Члану 29. горе наведене Уредбе, додијељена је V категорија квалитета свим притокама водотока за које је утврђена категорија квалитета, што значи да ријека Жељезница и Касиндолска ријека на подручју општине Источна Илиџа морају задовољавати V категорију квалитета. На ријеци Жељезници унутар територије општине Источна Илиџа, извршена су мјерења параметара квалитете водотока на три мјерна профила. Наведени мјерни профили на ријеци Жељезници налазе се на подручју Крупачких стијена, Војковића и уз заштитну зону Храсница (на самој граници територија општине Источна Илиџа са општином Храсница у ФБиХ), те су означени као ЗЕ 3, ЗЕ 4 и ЗЕ 5 на карти на Слици 4. На основу извршених мјерења физичко-хемијских параметара квалитете водотока извршена је класификација ријеке Жељезнице како према Уредби о класификацији и категоризацији водотока (Службени гласник Републике Српске 42/01), тако и према систему класификације водотока који користи Међународна комисија за заштиту ријеке Дунав-ИЦПДР (енг. International Commission for the protection of the Danube River). У Табели 9 је за ријеку Жељезницу на мјерним профилима ЗЕ 3, ЗЕ 4 и ЗЕ 5 утврђена II Извјештај о стању животне средине Страна 34 од 78

35 до V класа квалитета по количини нутријената (углавном укупног фосфора), тешких метала (првенствено олова) и вриједностима параметара кисеоничког режима (ph вриједност). Табела 9. Табеларни приказ класификације ријеке Жељезнице на мјерним профилима смјештеним на подручју општине Источна Илиџа Ознака мјерног профила ЗЕ 3 ЗЕ 4 ЗЕ 5 Локација Водоток Прописана Класификација Класификација категорија водотока према водотока у Уредби о складу са класификацији и категоризацији ТНМН системом класификације вода у РС-у* водотока коју примјењује ИЦПДР* Крупачке Жељезница I III III К стијене Насеље Жељезница I II (К,N,М) III К Војковићи Заштитна Жељезница I V (N,М) IV М зона Храсница *(I, II, III, IV, V)-категорије квалитете, N-нутријенти, М-тешки метали, Б-биолошки параметри, К-параметри кисеоничког режима. Тако се концентрација укупног фосфора на мјерним профилима лоцираним на ријеци Жељезници кретала од 0,021 mgp/l (0,004 mgp/l -0,01 mgp/l =II класа према Уредби у РС-у) на профилу ЗЕ 3 у Војковићима, до 0,16 mgp/l (>0,1 mgp/l=v класа према Уредби у РС-у) на профилу ЗЕ 5 уз заштитну зону Храсница. Такођер, на профилима ЗЕ 3 и ЗЕ 4, односно на подручју Војковића и Крупачких стијена, забиљежено је присуство олова у концентрацији од 0,00012 mg/l (0,0001 mg/l 0,0005 mg/l=ii класа према Уредби у РСу), док је на профилу ЗЕ 5, односно на подручју заштитне зоне Храсница измјерена концентрација олова од 0,014 mg/l (>0,005 mg/l=v класа према Уредби у РС-у). На Касиндолској ријеци унутар територије општине Источна Илиџа, извршена су мјерења параметара квалитете водотока на два мјерна профила. Мјерни профили на Касиндолској ријеци налазе се на локалитету болнице Касиндо и код ресторана Кула, те су на Слици 4. означени са ознаком ЗЕ 6 и ЗЕ 7. На основу извршених мјерења физичко-хемијских параметара квалитете водотока извршена је класификација Касиндолске ријеке према Уредби о класификацији и категоризацији водотока (Службени гласник Републике Српске 42/01) и према систему класификације водотока који користи Међународна комисија за заштиту ријеке Дунав-ИЦПДР (енг. Inetnational Commission for the protection of the Danube River). У табели 2. је за Касиндолску ријеку на мјерним профилима ЗЕ 6 и ЗЕ 7 утврђена III-V класа квалитета по количини нутријената (углавном укупног фосфора) и тешких метала (првенствено олова). Извјештај о стању животне средине Страна 35 од 78

36 Програм за заштиту животне средине Општина Источна Илиџа Слика 4. Мониторинг станице за квалитет вода Извјештај о стању животне средине Страна 36 од 78

37 Табела 10. Табеларни приказ класификације Касиндолске ријеке на мјерним профилима смјештеним на подручју општине Источна Илиџа Ознака мјерног профила ЗЕ 6 ЗЕ 7 Локација Водоток Прописана Класификација Класификација категорија водотока према водотока у Уредби о складу са класификацији и категоризацији ТНМН системом класификације вода у РС-у* водотока коју примјењује ИЦПДР* Болница Касиндолска I В М В М Касиндо ријека Ресторан Касиндолска I В Н,М III Н,М Кула ријека *(I, II, III, IV, V)-категорије квалитете, Н-нутријенти, М-тешки метали, Б-биолошки параметри, К-параметри кисеоничког режима. Мјерни профил ЗЕ 6, смјештен на подручју болнице Касиндо, одабран је са сврхом одређивања утицаја који насеље Касиндо има на предметни водоток. На споменутом мјерном профилу Касиндолска ријека сврстана је у V класу квалитета према измјереној количини олова, која је износила 0,12 мг/л (>0,005мг/л=V класа према Уредби у РС-у), док је према већини осталих параметара квалитета Касиндолска ријека на овом мјерном профилу II класе. Иако се количина олова у Касиндолском потоку знатно смањује у низводном току, те на сљедећем мјерном профилу, означеном са ЗЕ 7 и лоцираном код ресторана Кула достиже вриједност од 0,008 мг/л, ипак иста је и даље изнад граничне вриједности за V класу (>0,005мг/л=V класа према Уредби у РС-у). Стога отпадне воде насеља Касиндо имају негативни утицај на предметни водоток. Касиндолска ријека на мјерном профилу ЗЕ 7 сврстана је у V класу квалитета према Уредби о класификацији и категоризацији водотока (Службени гласник Републике Српске 42/01), односно III класу квалитета према систему класификације водотока који користи ИЦПДР због измјерене количине нутријената и тешких метала у истој. Тако је на овом мјерном профилу измјерена количина укупног фосфора износила 0,233 мг/л (> 0,01 мг/л=v класа према Уредби у РС-у) амонијака 0,58 мг/л (0,4 мг/л-1,0 мг/л=iv категорија према Уредби у РС-у), а олова 0,008 мг/л (>0,005мг/л=V класа према Уредби у РС-у). Дакле, Касиндолска ријека са горе наведеним вриједностима параметара квалитета дефинитивно представља велико оптерећење и за Жељезницу, у коју се непосредно низводно од два горе наведена мјерна профила ЗЕ 6 и ЗЕ 7 улијева. Према подацима Агенције за воде обласног ријечног слива Саве-Бијељина, нема података о квалитету површинских и подземних вода обзиром да водотоци на подручју наше општине нису обухваћени мониторингом површинских вода а мониторинг подземних вода се не спроводи у Републици Српској. Извјештај о стању животне средине Страна 37 од 78

38 4.1.3 КВАЛИТЕТ ВОДЕ НА ИЗВОРИШТИМА [С] На подручју општине Источна Илиџа постоје 5 врела укључених у систем водоснабдијевања: Душаново врело Матића врело 3 локална изворишта са којих се снабдијева Крупац Стара гора Извори Тилава и Топлик који се налазе на подручју општине Источно Ново Сарајево су укључени у градску мрежи и снабдијевају општине Источну Илиџу и Источно Ново Сарајево, а Душаново и Матића врело су локални водоводи који водом снабдијевају дио МЗ Касиндо на подручју општине Источна Илиџа. На основу Правилника о хигијенској исправности воде за пиће Сл. Гласник Р. Српске 40/03 на извориштима Тилава и Топлик узимају се узорци три пута мјесечно и дају на анализу у Институт за заштиту здравља Републике Српске. На темељу извјештаја из године, може се констатововати да је квалитет воде на изворишту Тилава најчешће бактериолошки неисправан, а физичко-хемијски повремено не задовољава због појаве мутноће. На изворишту Топлик није регистрована промјена квалитета. Стање на изворишту Тилава је непромјењиво већ дужи низ година. Стога је у систему за водоснабдијевање, а у циљу осигурања квалитетне воде за пиће изграђен систем за предхлорисање и систем за пречишћавање Тилава, који пречишћавају воду прије пуштања у дистрибутивну мрежу. У сливу изворишта Тилава налазе се села Петровићи, Тврдимићи, Клек, који немају изграђену канализацију. Отпадне воде из ових села узрокују бактериолошко загађење вода на изворишту. Табела 11 Резултати микробиолошких испитивања узорка на изворишту Тилава, Параметар Утврђена вриједност Референтна вриједност Јединица мјере Укупне колиформне бактерије > ml Колиформне бактерије фекалног Су нађене ml поријекла Укупан број аеробних мезофилних ml бактерија Стрептококе фекалног поријекла Су нађене ml Сулфиторедукујуће клостридије ml Протеус врсте ml Псеудомонас аеругиноса ml Извјештај о стању животне средине Страна 38 од 78

39 Табела 12. Резултати физичких, физичко-хемијских и хемијских испитивања на изворишту Тилава од Параметар Назив узорка/ Утврђена вриједност Референтна вриједност Извор Филтер постројење Температура 6,5 7,5 Т изворишта или ниже Јединица мјере Метода испитивања C електрохемијски Мирис без без без - сензорски Укус без без без - сензорски Боја без без 5,0 C/Пт сензорски скале Мутноћа 0, НТУ турбидиметријски пх вриједност 7,75 7,79 6,8 8,5 - потенциометријски Утрошак КМnО 4 2,1 2,1 8,0 mg/l волуметријски Остатак испарења на mg/l гравиметријски 105 C Електропроводљивост μс/cm електрохемијски на 20 C Амонијак (НХ 3 ) < 0,03 < 0,03 0,10 mg/l спектрофотометријски Резидуални хлор / 0,3 0,50 mg/l колориметријски Хлориди (Cl) 3,7 3,7 200 mg/l волуметријски Нитрити (НО 2 ) < 0,02 < 0,02 0,03 mg/l спектрофотометријски Нитрати (НО 3 ) 1,5 1,7 50,0 mg/l спектрофотометријски Гвожђе (Fe) / / 0,30 mg/l спектрофотометријски Манган (Mn) / / 0,05 mg/l спектрофотометријски Испитивање воде на локалним извориштима врши Институт за заштиту здравља РС, регионални завод Исочно Сарајево. Изјештаји се достављају Општини и Мјесној заједници. Душаново врело је извор са ког се снабдијева дио становништва у насељу Касиндо. Испитивање узорака се врши једном мјесечно. У сљедећим табелама су приказани резултати испитивања извора послије хлорисања. Табела 13. Резултати микробиолошких испитивања узорка на изворишту Душаново врело након хлорисања, Параметар Укупне колиформне бактерије Колиформне бактерије Утврђена вриједност Референтна вриједност Јединица мјере ml ml Извјештај о стању животне средине Страна 39 од 78

40 Параметар фекалногпоријекла Укупан број аеробних мезофилних бактерија Стрептококе фекалног поријекла Сулфиторедукујуће клостридије Утврђена вриједност Референтна вриједност ml ml ml Протеус врсте ml Псеудомонас ml аеругиноса Јединица мјере На основу микробиолишке анализе утврђено је да је узорак узет на Душановом врелу послије хлорисања воде, са аспекта испитиваних параметара хигијенски исправан, сходно одредбама Правилника о хигијенској исправности воде за пиће Службени Гласник Републике Српске број 40/03. Табела 14. Резултати физичких, физичко-хемијских и хемијских испитивања, Душаново врело послије хлорисања, од Параметар Назив узорка/ Утврђена вриједност Референтна вриједност Извор- Душаново врело Температура 6,8 Т изворишта или ниже Јединица мјере Метода испитивања C електрохемијски Мирис без без - сензорски Укус без без - сензорски Боја без 5,0 C/Пт скале сензорски Мутноћа 0,00 1 НТУ турбидиметријски ph вриједност 7,89 6,8 8,5 - потенциометријски Утрошак КМnО 4 1,6 8,0 mg/l волуметријски Остатак испарења mg/l гравиметријски на 105 C Електропроводљи μс/cm електрохемијски вост на 20 C Амонијак (NH 3 ) < 0,03 0,10 mg/l спектрофотометријс ки Резидуални хлор 0,2 0,50 mg/l колориметријски Хлориди (Cl) 3,5 200 mg/l волуметријски Нитрити (NО 2 ) < 0,02 0,03 mg/l спектрофотометријс ки Нитрати (NО 3 ) 2,1 50,0 mg/l спектрофотометри јски Гвожђе (Fе) / 0,30 mg/l спектрофотометри јски Манган (Mn) / 0,05 mg/l спектрофотометри јски Извјештај о стању животне средине Страна 40 од 78

41 Матића врело је извор са ког се снабдијева болница Касиндо те дио становништва у насељу Касиндо. Испитивање узорака се врши једном мјесечно. Узорак се узима на мјесту кориштења воде са Матића врела, односно у ресторану, лабораторији за микробиологију и просотру старе дијализе. Сви узети узорци су бактериолошки исправни и задовољавају стандарде. 4.2 ВАЗДУХ СТАЊЕ ВАЗДУХА [С] На подручју општине Источна Илиџа не постоје републичке или општинске мониторинг станице на којима би се вршило мјерење квалитета ваздуха. У Републици Српској још није усвојена Стратегија заштите ваздуха са акционим планом управљања квалитетом ваздуха за период године, на основу које тек треба предузети одговарајуће мјере, којима би се унаприједило стање у овој области. Општина Пале је дала свој допринос приликом расправе о нацрту стратегије, када је предложила набавку мобилне опреме за мјерење квалитета ваздуха за град Источно Сарајево, због територијалне разуђености. Насељена мјеста на подручју општине Источна Илиџа имају највећи утицај на локално загађивање ваздуха. На подручју општине не постоје велики загађивачи типа термоелектрана, рафинерија нафте, објеката хемијске индустрије, тако да главне изворе загађивања ваздуха чине продукти сагоријевања горива у домаћинствима, постојећој индустрији, котловници и саобраћају. Највеће загађење ваздуха потиче из процеса сагоријевања лигнита и мрког угља лошег квалитета и моторних горива ЕМИСИЈЕ ИЗ ЛОЖИШТА [П] Котловнице за загријавање станова, пословних простора и индустријских погона представљају тачкасте изворе загађења. Према начину јављања повременог су дејства јер се јављају у току зимске сезоне. Загађивање ваздуха из ложишта котловница и топлана зависи од врсте и састава горива које се користи у ложиштима, као и од редовног годишњег ремонта котловских постројења. Када су у питању индустријски погони, сагоријевањем одређеног енергента врши се за потребе технолошког процеса. На подручју општине налазе се двије котловнице и то на подручју МЗ Кула и МЗ Касиндо. Остале емисије су претежно из индивидуалних ложишта која емитују чађ, СО2 и који услијед неповољних метеоролошких услова могу изазвати озбиљне проблеме дисајних органа код становништва. За вредновање резултата мјерења емисија штетних материја у струји издувних гасова из котловских постројења примијењује се Уредба о граничним вриједностима емисије загађујућих материја у ваздух ( Службени гласник Републике Српске, бр. 39/05), Правилник о ограничењу емисије у ваздух из постројења за спаљивање биомасе ( Службени гласник Републике Српске, бр. 85/05), Правилник о граничним Извјештај о стању животне средине Страна 41 од 78

42 вриједностима емисије у ваздух из постројења за сагоријевање ( Службени гласник Републике Српске, бр. 39/05). међутим, котловнице не посједују еколошку дозволу и није вршена анлиза емисија из њих. 4.3 ЗЕМЉИШТЕ ФИЗИЧКИ ГУБИТАК ЗЕМЉИШТА [С] Физички губитак земљишта представља најтежи облик губљења земљишта. Узроци су многобројни а посљедице су трајно или привремено искључење земљишта из пољопривредне производње. Узроци привременог губитка земљишта су: површинска експлоатација сировина, депоније разног отпада, позајмишта разних сировина. Узроци трајног губитка земљишта су изградња насеља, индустријских објеката, водних акумулација, аеродрома. Посљедице су значајне нарочито ако се ради о земљишту I-III категорије. Према Урбанистичком плану 47 % од укупне површине територије општине ће бити урбанизиовано, што ће довести до значајног губитка пољопривредног и шумског земљишта КОНТАМИНАЦИЈА И ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ЗЕМЉИШТА [С] Под овим процесом се подразумјева уношење у земљиште разних штетних органских и неорганских материја у разним облицима (чврстом, течном и гасовитом). Ту долазе разни узроци: тешки метали, органски полутанти, радионуклиди, минералним ђубрива и др. Њихово присуство је посебно прилично са аспекта производње здравствено исправне хране а тиме и здравља људи. Мониторинг земљишта није рађен на подручју општине, али је за очекивати да је земљиште загађено у непосредној близини саобраћајница, низводно од депоније смећа Крупац, те у зонама узгоја животиња и излијевања канализације. 4.4 БУКА Како Магистрални пут М18 пролази кроз општину, а и у непосредној близини се налази аеродром Сарајево, бука представља проблем само у том дијелу када је фреквенција саобраћаја повећана. Остали извори буке, предпоставља се да, нису значајни. 4.5 ПАРКОВИ И ПРИРОДНА ПОДРУЧЈА На подручју општине уређено је осам зона у склопу новоизграђених насеља, за рекреацију. Извјештај о стању животне средине Страна 42 од 78

43 Игралишта Зона Укупна површина (м) Обрада површине Напомена Касиндо V 54,0х28,0 асфалт Једностране трибине Павловац IV 17,0х15,5 асфалт ограђено Шкрбино поље IV 42,0х23,0 асфалт Ограђено Младичко поље IV 42,0х23,0 асфалт Ограђено Добриња 4 II 42,0х23,0 асфалт Ограђено Војковићи V 50,0х25,0 асфалт Једностране трибине, ограђено Грлица V 25,0х16,0 асфалт ограђено Добриња 1 II 450 m² Зелена површина Није ограђено Паркови су опремљени са пет комплета опреме (двије клупе, клацкалица, љуљашка и тобоган) који су постављени на игралишта Касиндо, Грлица, Војковићи, Шкрбино поље и Добриња 1. Наведена опрема је у функцији на игралиштима Шкрбино поље и Добриња 1, док је на остала три игралишта девастирана или скроз уништена. Комисија за очување националних споменика, на основу члана V, став 4, анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у БиХ, донијела је одлуку о проглашењу националним спомеником БиХ, Археолошко подручје Градац на Илињачи у Горњем Которцу. Локалитет Градац је на врху истакнутог узвишења на висини од 654,80 м надморске висине, око 130м изнад сарајевског поља и 20-так метара изнад задњих сеоских кућа. На национални споменик се примјењују мјере заштите утврђене Законом о спровођењу одлика Комисије за заштиту националних споменика. Површина зоне заштите је м2. На подручју општине налази се и велики број стећака. То су јединствени надгробни споменици монолитног карактера настали у средњем вјеку, углавном на подручју БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе. Могу да буду тешки и по неколико тона, као што је стећак Павла Раденовића, на Павловцу тежак кг. и један је од највећих стећака на Балкану. Стећци се налазе на неколик локалитета у општини. Због урбанизације подручја неопходно је извршити груписање стећака и предузети неопходне мјере заштите у сарадњи са Комисијом за заштиту културно-историјског насљеђа. 5 УСЛУГЕ 5.1 ВПДПСНАБДИЈЕВАОЕ СТАЊЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЗА ВОДОСНАБДИЈЕВАЊЕ [П] Општина Источна Илиџа се снабдијева водом са изворишта Тилава. Са овог изворишта снабдијева се још и општина Источно Ново Сарајево. Главни објекти у систему су: Извјештај о стању животне средине Страна 43 од 78

44 извориште Тилава са водозахватом капацитета од 150 l/s; транспортни цјевовод Ø500 mm, L=2.300 m, за довод воде од каптаже до постројења за пречишћавање; постројење за пречишћавање питке воде капацитета 180 l/s и резервоар запремине 600 m 3 ; Дистрибутивни систем подијељен је у три висинске зоне. Развојем појединих насеља развијала се водоводна мрежа тако да данас сва новоизграђена насеља (Павловац, Младичко Поље, Шкрбино Поље, Насеље Соко-Добриња 1, Радуловац) на простору овог дијела Општине имају квалитетну, новоизграђену водоводну мрежу (од ПЕХД цијеви Ø mm). Такође је доста урађено на проширењу водоводне мреже у сеоским насељима која нису била прикључена на водоводну мрежу, а налазе се у другој висинској зони. Стварани су услови и развијала се мрежа тако да сад имамо већи дио насеља која су прикључена на градску водоводну мрежу као нпр. већи дио насеља Горњи Которац, Горње Младице, дио насеља Касиндо, Војковићи и Крупац. Поред наведених радова на развоју водоводног система радило се и на замјени старе АЦЦ мреже новим ПЕ цијевима. Даља изградња и развој водоводне мреже је усклађена са планском документацијом и развојем општина на којим КП ВиК дјелује. У развоју водоводне мреже поред локалне заједнице и водовода учествују и грађани. Веће пројекте као што је Водоводни систем Тилава II висинска зона на водоснабдијевања финансирала је влада РС уз учешће општина и водовода. Овај пројекат је у фази техничког пријема, а његовим завршетком стварају се услови за прелазак на градску водоводну мрежу насеља Касиндо (који је прикључен на локални водовод) као и болнице Касиндо (болница је прикључена на тзв. болнички водовод којим газдује). Овај пројекат се односи и на општину Источно Ново Сарајево. Из свега наведеног видимо да је градском водоводном мрежом покривен већи број насеља. Извјештај о стању животне средине Страна 44 од 78

45 Слика 5. Водоводни систем Тилава, општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа Сеоска насеља на обронцима планина, налазе се у III висинској зони и снабдијевају се водом из локалних водовода. То чини око 10 % корисника који су на локалним водоводима, и то у насељима: Касиндо- Болница Касиндо и 150 домаћинстава Крупац Стара гора- 130 домаћинстава Извјештај о стању животне средине Страна 45 од 78

46 Табела 15. Преглед основних каратеристика водоводног система општина Источна Илиџа, И.Н. Сарајево Општине И. Ново Сарајево, Источна Илиџа Дијелови система, Изворишта Тилава, Топлик, 1 извориште; постројење за кондиционирање воде; 4 резервоара на подручју општине,8пс. Третман воде/хлоринација Претходна хлоринација, коагулација, флокулација, таложење, филтрирање и хлоринација. Стање мреже, дужина, старост, врста, цијеви Главни вод износи m, а разводна мрежа m (кроз Источну Илиџу главни вод је m, а разводна мрежа , док је остало за Источно Ново Сарајево). Старост главног цијевовода од Лукавице до Војковића је 14 година изузев 360 m у Которцу који је стар преко 30 година, док је дио главног вода од изворишта до Лукавице стар преко 30 година. Од материјала преовлађује ПЕ, ПХД те ЛЖ и АЦ ГУБИТАК У ПРОИЗВОДЊИ ВОДЕ [С] Имајући у виду да водоводни систем обухвата три општине, ВИК није у могућности дати преглед губитака у систему по општинама. На основу података из рачуноводства и мјерења произведене воде, проценат губитака за три општине износи 43,33% Табела 16 Необрачната вода у систему водоснабдијевања са изворишта Тилава Фактурисана вода (m 3 ) Захваћена вода (m 3 ) Нефактурисана производња (m 3 ) ГУБИТАК У ПРОИЗВОДЊИ ВОДЕ (%) 43,33 Један дио губитака је узрокован кваровима на мрежи. Укупан број кварова у години износи 473, од тога је 330 кварова у шахту, а 143 квара на мрежи. У губицима воде учествују и нелегални потрошачи као и уочена злоупотреба хидрантске мреже. Извјештај о стању животне средине Страна 46 од 78

47 Граф 1. Губици воде у водоводним системима европских земаља (Извор: Европска агенција за животни средину) Град Источно Сарајево у поређењу са осталим земљама има значајне губитке (граф 1) МЈЕРЕЊЕ ПОТРОШЊЕ ВОДЕ [Р] Не постоји мјерење на изворишту, али мјерење се врши на излазу из филтерског постројења. На подручју општине Источна Илиџа инсталисано је укупно 3476 водомјера и то 2939 за физичка лица и 537 за правна лица. Дио потрошача нема водомјере и њима се потрошња наплаћује паушално. У рачуноводству су евидентирана 169 таква потрошача, од чега 167 физичких лица и 2 правна лица ППТРПШОА ВПДЕ [П] Извјештај о стању животне средине Страна 47 од 78

48 Табела 17. Процјена потрошње воде Потрошачи Укупна потрошња (m 3 ) Специфична потрошња (l/стан дан) Источна Илиџа Источна Илиџа домаћинства (m 3 ) индустријски погони (m 3 ) / ПОКРИВЕНОСТ УСЛУГОМ ВОДОСНАБДИЈЕВАЊА [Р] На подручју општине нема домаћинстава која нису укључена у систем за водоснабдијевање. Покривеност услугом водоснабдијевања на подручју општине износи 100%. Сви корисници имају воду за пиће. Готово 90% становника је на систему водоснабдијевања којим управља КП ВИК, а само 10% на локалним водоводима. У дијелу насеља Касиндо и Крупац, КП ВИК не пружа услугу. У тим насељима су становници снабдјевени питком водом са локалних изворишта: Душаново врело (дио Касиндола), Матића врело (дио Касиндола и болница Касиндо) и Стара гора (дио Крупца). Процјењује се да се ради о укупно 280 домаћинстава која се на локалном водоводу, 150 Касиндо и 130 Крупац - Стара гора. У наредном периоду се планира да се ова подручја снабдијевају водом из система који ће бити у надлежности КП ВИК Источно Сарајево КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ КОД ИСПОРУКЕ [С] На основу Правилника о хигијенској исправности воде за пиће Сл. Гласник Р. Српске 40/03 узимају се узорци из водоводне мреже и дају се на анализу у Институт за заштиту здравља Републике Српске. Према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће Сл. Гласник Р. Српске 40/03 узимају се узорци 3 пута мјесечно на 7 тачака, с тим да је обавезно узимање узорка на изворишту и филтеру а преосталих 5 на различитим мјестима. Примјер једног извјештаја о испитивању, гдје су узимани узорци на 6 мјеста: Филтер постројење, Мотел Лезард, Основна школа Свети Сава у Источном Новом Сарајеву, те Кула Марјановић, Кртељи и Крупац Јањић у Источној Илиџи. На основу резултата микробиолошких испитивања те физичких, физичко-хемијских и хемијских испитивања достављени узорци воде за пиће одговарају прописима Правилника о хигијенској исправности воде за пиће Сл. Гласник Р. Српске 40/03. За услуге водоснабдијевања и канализације на све три општине прописане су јединствене тарифе. Цијена воде се није мијењала од године. Извјештај о стању животне средине Страна 48 од 78

49 5.1.7 ФИНАНСИРАЊЕ УСЛУГА ВОДОСНАБДИЈЕВАЊА И ОДВОДЊЕ ВОДЕ Из остварених прихода предузеће ВИК финансира одржавање мреже, пречишћавање и контролу исправности воде. Општина и грађани из властитих средства финансирају развој водоводне мреже. Из остварених прихода, водовод може да финансира развојне пројекте у врло малом обиму. Садашња цијена воде и степен наплате не омогућавају развој мреже. Табела 18. Висине тарифа за услуге водоснабдијевања и одоводње отпадних вода Домаћинства Индустрија вода канализација вода канализација 0,64 КМ+пдв 0,30 КМ+пдв 1,06 КМ+пдв 0,44 КМ+пдв У сљедећој табели је дато укупно финансијско стање фирме и односи се на све три општине (Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Трново). Овдје нису раздвојене услуге водоснабдијевања и услуга одводње отпадних вода. Табела 19. Приходи и расходи КП ВИК Економски развој Приходи Накнаде из домаћинстава и економског сектора Други приходи Укупан приход Трошкови производње Особље Материјали и средства Други трошкови Вањске услуге Државне таксе Провизија Амортизација Укупно производња ОПЕРАТИВНИ РЕЗУЛТАТ ФИНАНСИЈСКИ ТРОШКОВИ РЕЗУЛТАТ У укупном приходу, приход од канализације учествује са 30%, обзиром да нису сви потрошачи прикључени на мрежу. Одржавање канализације са базира на осигурању прописности и рјешавању ургентних ситуација, типа зачепљења. Водовод није у могућности да изврши реконструкцију канализационе мреже, нити да је развија. Извјештај о стању животне средине Страна 49 од 78

50 Од укупног броја потрошача којима се фактурише вода трошак за канализацију се фактурише на 60%. Процјенује се да 40% не плаћа канализацију јер није прикључено НАПЛАТА ВОДЕ [Р] Наплата услуга водоснабдијевања је ниска и износи 63,6%. КП Водовод и канализација је у години дужио ,56 КМ, а наплаћено је ,37. У току године било је 20 покренутих спорова од чега су 4 позитивно ријешена, што упућује на споро извршавање правоснажних судских одлука. Такође, наплата средстава по основи правоснажних пресуда је неефикасна, због недосљедне и неефикасне примјене Закона о извршном поступку РС. Табела 20. Ефикасност наплате у општини Источна Илиџа Општина Приход од наплате воде (КМ/год) Ефикасност наплате (%) Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево ,36 % 5.2 ОДВОЂЕЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА Канализациона мрежа је знатно слабије развијена у односу на водоводну мрежу. Послијератно затечено стање канализационог система за прикупљање употребљених вода било је просторно необједињено и ограничено. Дијелови канализационог система су повезани са канализационим системом града Сарајева и употребљене воде се одводе на градско постројење за пречишћавање употребљених вода у Бутилима. Када је рађена пројектна документација (1997. год.)рађено је и Идејно рјешење водоводног система и Идејно рјешење канализационог система града Источно Сарајево. Рјешење је рађено као јединствени сепаратни канализациони систем града Источно Сарајево са изградњом постројења за пречишћавање употребљених вода на локалитету десне обале ријеке Жељезнице низводно од моста у Војковићима. Од овог рјешења се одустало, а развој канализационог система се ослања на постојеће колекторе и употребљене воде се одводе на градско постројење за пречишћавање употребљених вода у Бутилима. Изградњом нових насеља рађена је и канализација у тим насељима (сепаратна), а прикључак је вршен на постојеће колекторе. Стари колектори су постали уска грла канализационе мреже. Ти колектори су неконтролисаним прикључењима додатно оптерећени прикључцима кишнице тако да у вријеме великих падавина долази до излијевања канализације. Највећи проблем је колектор болнице Касиндо који је рађен за потребе болнице, а на њега су прикључена нова насеља (Доње Младице, дио насеља Касиндо...). Колектор је рађен од бетонских цијеви Ø300 mm и неопходна би била Извјештај о стању животне средине Страна 50 од 78

51 његова реконструкција као и реконструкција осталих колектора чија је старост 30 и више година. Новоизграђена канализациона мрежа рађена је од различитих материјала: бетон, ПВЦ и у задње вријеме од ПЕ - коругираних цијеви. Не постоје прецизни подаци о броју становника прикључених на канализациону мрежу. У рачуноводству КП ВИК евидентирано је 5112 прикључака физичких и правних лица на све три општине, али већи дио насеља нема изграђену канализациону мрежу (Которац, Крупац дио Војковића...). Израдом просторно планске документације планиране су трасе канализационе мреже и она се ослања на постојећу канализациону мрежу која употребљене воде одводи на постројење у Бутилима. Сва канализациона мрежа се ради као сепаратна и за сада је сва канализација гравитациона. Поједина подручја тренутно немају одговарајућу везу са главним колекторима града Сарајева. То се посебно односи на подручје између десне обале ријеке Жељезнице и Касиндолског потока (индустријска зона општине Источна Илиџа, насеље Горњи и Доњи Которац). 5.3 ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА На подручју општине Источна Илиџа не постоји пречишћавање комуналних отпадних вода. Прикупљена отпадна вода се колекторима спроводи ка главном градском колектору који даље води према Бутилама. Преостало становништво које није прикључено на канализацију користи септичке јаме, директно испушта отпадну воду у ријечне токове или у кишне колекторе. 5.4 СНАБДИЈЕВАЊЕ ЕНЕРГИЈОМ Примарни извор напајања електричном енергијом подручја општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево је трафостаница Лукавица. Трафостаница има четири трансформатора, налази се на локалитету Лукавице уз фабрички комплекс Енергоинвест и укључена је у електроенергетски систем Босне и Херцеговине. Главни правци напајања трафостанице су 400 кв далековод Сарајево 10 и 220 квдалековод из ХЕ Пива, који је пројектован за називни напон 400 кв, али се користи као 220 кв далековод. Резервни правци напајања су преко 110 кв-их далековода из правца Сарајева 14, Сарајева 15 и Сарајева 1. Територија општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево покривене су са двије трафостанице 35/10кВ, ТС Енергоинвест и ТС Војковићи. Мјесец Укупна енергија (кwх) Број потрошача Просјечна потрошња Јануар ,82 Фебруар ,51 Март ,14 Извјештај о стању животне средине Страна 51 од 78

52 Април ,81 Мај ,34 Јуни ,74 Јули ,18 Август ,63 Септембар ,41 Октобар ,58 Новембар ,03 Децембар ,04 Начини загријавања домаћинстава на подручју општине су углавном на: чврсто гориво (дрво и угаљ), гас, електричну енергију. На подручју општине налази се двадесетједно (21) трафо подручје, тј.21 улична расвјета са око 1500 различитих расвјетних тјела. Потрошња ел.енергије за јануар год. износи kwh а за јули 2010.год kwh. Из буџета општине је, за потрошњу ел.енергије за јавну расвјету, у 2010.години издвојено КМ. Јавна расвјета се појављује као велики потрошач ел.енергије и значајна ставка у буџету, са тенденцијом сталног повећања.ефикасност нове генерације сијалица порасла је за 15-20% у односу на класичне натријумске, док је ефикасност свјетиљки повећана са 70% на 88%,што заједно доводи до смањења потрошње ел.енергије за око 35% уз исти свјетлосни ефекат. Најсавременија рјешења заснована на компактним флуоросцентним сијалицама (CFL) и свјелтлећим диодама (LED) обећавају још значајнија смањења потрошње ел.енергије (чак до 75%). Из наведеног је јасно да је неопходно приступити пројектовању енергетски ефикасне јавне расвјете и побољшању ефикасности постојеће. Према подацима САРАЈЕВО-ГАС А.Д. Нема егзактних података о броју потрошача по општинама. Процјена је да је приближно исти број потрошача у општинама Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево како слиједи у табели. Година Потрошња природног гаса у Број потрошача См³/год % % Домаћинства Остали Укупно Домаћинства Остали Укупно Власник и оператор дристрибутивне мреже природног гаса је предузеће Сарајевогас а.д. које посједује, дозволу за обављање дистрибуције и управљање системом за дистрибуцију природног гаса и дозволу за обављање дјелатности Извјештај о стању животне средине Страна 52 од 78

53 снабдијевања купаца природним гасом на територији града Источно Сарајево, издате од од стране Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске. Гасни систем града Источно Сарајево, се снабдијева природним гасом из дистрибутивне мреже предузећа КЈКП Сарајевогас преко пријемних станица Добриња III и Грлица (није за сада пуштена у рад), а састоји се од челичне мреже притиска 8(14.5) бара, рејонских редукционих станица (РРС), које имају функцију редуковања притиска на радни притисак и нископритисне полиетиленске мреже притиска 100 мбара. 5.5 УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ ПРОИЗВЕДЕНИ ОТПАД [П] Процјене количина произведеног комуналног отпада се темеље на производњи по становнику. Претпоставка је да се на територији општине произведе 1.0 kg/ст/дан, што за становника, износи 7300 тона годишње. Горе наведени подаци се односе на укупне количине отпада (отпад из домаћинстава, отпад из привреде, отпад из јавних установа...) на територији општине Источна Илиџа, јер К.П. РАД а.д. Источно Сарајево не врши селекционисање отпада. Једино се картонска и најлонска амбалажа одвојено прикупља и пресује у кругу предузећа за све три општине ПОСТОЈЕЋЕ УСЛУГЕ САКУПЉАЊА И ОДВОЖЕЊА ОТПАДА [Р] Отпад из домаћинстава се у градској урбаној зони прикупља у двије врсте контејнера и то затворени запремине 1,1 m³ и отворене запремине 5 и 7 m³. У сеоским (руралним) подручјима отпад се прикупља у вреће и канте. У градској зони отпад се прикупља свакодневно, а у руралним зонама два пута седмично. Отпад од привредних субјеката у градској урбаној зони прикупља у двије врсте контејнера и то затворени запремине 1,1 m³ и отворене запремине 5 и 7 m³. Табела 21. Инфраструктура и стање управљања у мјесним заједницама општине Источна Илиџа Мјесне заједнице насеља Начин прикупљања одвоз Дивље депоније Добриња Добриња 1, Добриња 4, Насеље старосједилаца, дио контејнери Сваки дан 3 пута седмично Извјештај о стању животне средине Страна 53 од 78

54 Мјесне заједнице Б.поља. Кула Кула, Доњи Которац, Горњи Которац, н.папаза, Касиндо Војковићи насеља Начин прикупљања одвоз Дивље депоније н.лубура, Крешница, Б.Поља, Д.Младица., Касиндо, Г.Младице, Дио Крешнице, Врела, Кланац, Павловац, Врањеш, н.шкрба. Војковићи, Грлица, Крупац, Васковићи, Вјерча, Стара Гора, Каралићи, Потоци, Васићи, Страњаци. дио дио дио Контејнери и вреће Дио Крешница и дио Г:Которца се не вози Ул.Касиндолског батаљона контејнери, остало вреће. Г.Младице 1 велики контејнер Напокривени: Бошка Вујадина Соколска Бранка Радичевића Младичка Дио Павловца, Врела, Кланац, Крешнице и Вреће вреће вреће вреће невози се невози се невози се невози се невози се невози се 2 до 3 пута седмично 2 до 3 пута седмично Два пута седмично На простору или у близини општине не постоји погон за прераду медицинског отпада. Сав прикупљани отпад из болнице Касиндо и других медицинских установа се одлаже на депонију. Такођер, не постоји оператор за прикупљање отпада животињског поријекла, као ни погон за његов третман. Не врши се прикупљање и/или одвајање ПЕТ амбалаже, лименки, метала, стакла итд. због недостатка адекватне линије за разврставање горе наведеног отпада. Општина има и проблем збрињавања уља и масти из аутомеханичарских радњи, праоница и сепаратора уља и масти на овом објектима, као и објектима бензинских пумпи. Нема расположивог начина збрињавања коришћеног уља. И поред великог Извјештај о стању животне средине Страна 54 од 78

55 броја оператора за збрињавање отпада, организованог прикупљања акумулатора и других батерија, као и аутомобилских гума нема. Збрињавање кабастог отпада такођер није дефинисано. Одвоз кабастог отпада није садржан у цјеновнику услуга КП Рад. Услуге одвоза кабастог материјала чије су количине посебно изражене у прољетном и љетном периоду предузеће нема коме фактурисати. Табела 22. Листа предузећа кпја се баве птпадпм пп ппштинама, извпр Привредна Кпмпра РС ПОКРИВНОСТ УСЛУГОМ [Р] Проценат становништва укључен у одвоз отпада на подручју општине Источна Илиџа износи 80% ИНФРАСТРУКТУРА ЗА УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ [Р] Прикупљање отпада на територији општине Источна Илиџа врши Комунално предузеће РАД а.д. Источно Сарајево. На територији општине не постоји депонија, већ се за депоновање отпада користи депонија Крупачке стијене, на којој се одлаже Извјештај о стању животне средине Страна 55 од 78

56 отпад са три општине: Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Трново. Број посуда у које се одлаже отпад на територији општине Источна Илиџа износи: 170 хајфиша (запремине 1,1 m³) и 21 контејнера (запремине 5 и 7 m³). Сакупљање отпада врши се са пет транспортних средстава и то: Возило аутосмећар, тип-вариопреса, ком.2. Возило аутосмећар, тип-ротопреса, ком.1. Возило аутосмећар, тип-аутоподизач, ком.2. Отпад се одвози на локалну депонију Крупачке стијене за коју је године направљен План прилагођавања управљања отпадом. Површина депоније износи m². Депонија се налази на територији општине Трново. Према плану, санацији депонија се требало приступити године, а затварање извршити 2012.године. Обзиром да се у овом поступку касни, неопходно је дефинисати прелазно рјешење до формирања санитарне депоније на Регионалном нивоу. Тачније, потребно је планирати правилну и темељну санацију постојеће депоније на годишњем нивоу (2-3 пута годишње), јер се тиме смањује ризик загађења животне средине, спречава самозапалење и омогућава несметано одвијање саобраћаја на магистралном путу М-18. лика 6. Локација градске депоније у Крупцу С Извјештај о стању животне средине Страна 56 од 78

57 Организовани систем управљања отпадом није обухватио сва подручја. Разлог томе је разуђеност становништва на рубним (руралним) дијеловима општина, као и слаб приступ тим дијеловима (уске и неасфалтиране улице). Због чега становништво не одлаже прописно смеће, а предузеће не посједује никакав инструмент којим би могло обавезати становништво на плаћање комуналних услуга. Проблеми су изражени у Г.Младицама, Врелима, дијелу Павловца, Г.Которцу, споредним уским улицама у Војковићима и Крупцу. Све напријед наведено прати и недостатак бар једног мањег специјалног возила које би било у стању да врши одвоз отпада са тако уских и не приступачних рубних дијелова општина. Други проблем веома изражајан је неодговарајући систем финансирања на нивоу Града и општина. Односно ово предузеће нема никаквих субвенција са било ког нивоа локалних власти, него искључиво своје финансирање обезбјеђује путем послова које добија путем тендерских процедура. Недостатком средстава, смањена је могућност финансирања набавке одговарајуће техничке опреме. Тренутна техничка опремљеност предузећа је недовољна, а могућности за набавку нове су веома мале. Постојећи возни парк је прилично израубован обзиром да је старост возила просјечно око 20 година. Када је у питању квалитет услуга недовољан број посуда на терену у многоме умањује квалитет исте. Извјештај о стању животне средине Страна 57 од 78

58 Слика 7. Локације дивљих депонија и контејнера на подручу општине Источна Илиџа Извјештај о стању животне средине Страна 58 од 78

59 Недостатак правне регулативе (не постојање одлука колико посуда иде на одређен број станова, удаљеност посуда итд.) прати предходно поменути проблем ФИНАНСИРАЊЕ УСЛУГА ЗБРИЊАВАЊА ОТПАДА[Р] Цијена услуга које грађени плаћају за услуге одвожења кућног отпада паушално је и износи 6.84 КМ + ПДВ по домаћинству. Цијена услуга коју предузећа плаћају за услуге одвожења смећа: За државна и приватна предузећа као и самосталне радње из области производње, трговине, угоститељства и занатства износи 0.65 КМ/m²+ ПДВ За субјекте од посебног друштвеног интереса, субјекте републичке и локалне управе, институције поште, полиција и сл, износи 0.54 КМ/ m²+ ПДВ За школе, здравствене установе и обданишта, износи 0.39 КМ/ m²+ ПДВ Цјеновник услуга није обухватио збрињавање комуналног отпада на депонији као и одвожење кабастог отпада. Степен наплате услуга прикупљања и одлагања отпада је 75% код домаћинстава, а код привреде 65%. Табела 23 Резултати пословања КП РАД Економски развој Приходи , , ,00 Накнаде из домаћинстава и , , ,00 економског сектора Продаја рециклираног материјала ,00 Други приходи , , ,00 Укупан приход , , ,00 Трошкови производње Особље , , ,00 Материјали и средства , , ,00 Други трошкови , , ,00 Вањске услуге , , ,00 Државне таксе 4.162, , ,00 Провизија 3.790, , ,00 Амортизација , , ,00 Укупно производња , , ,00 ОПЕРАТИВНИ РЕЗУЛТАТ ФИНАНЦИЈСКИ ТРОШКОВИ , , ,00 РЕЗУЛТАТ , , ,00 КП РАД остварује позитиван пословни резултат, али се из остварене добити не могу финансирати пројекте развоја инфраструктуре. Извјештај о стању животне средине Страна 59 од 78

60 6 АНАЛИЗА СТАЊА И ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА 6.1 СТАЊЕ ВОДА Значајно погоршање квалитета ријеке Жељезнице установљено је на профилу ЗЕ 5 у Војковићима, гдје је забиљежена концентрација олова износила 0,014 mg/l, чиме је ријека Жељезница сврстана у V категорију (>0,005 mg/l=v класа према Уредби у РС-у) према Уредби о класификацији и категоризацији водотока (Службени гласник Републике Српске 42/01), односно у IV категорију према систему класификације водотока који примјењује ИЦПДР (0,01-0,025 mg/l=iv класа). Разлог оваквом погоршању квалитета водотока између осталог су насеља са неријешеном канализацијом смјештена на овом подручју, те привредни субјекти за које се не зна мјесто, количина и начин испуштања отпадних вода. Поред тога у Жељезницу се улијева Касиндолска ријека чија је утврђена класа V, те стога представља велико оптерећење за ријеку Жељезницу. Касиндолска ријека је под утицајем канализације већ код болнице Касиндо. 6.2 ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА Стање загађености ваздуха на подручју општине није познато. Општина нема нити једну мониторинг станицу. У општини осим котловница и кућних ложишта нису регистровани значајнији емитерији штетних емисија у ваздух. Општина треба, заједно са другим општинама града Источно Сарајево, планирати и успоставити мрежу мониторинг станица. Дугорочно, проблем емисије из кућних ложишта неће бити једноставно рјешавати замјеном индивудалног система централним, прије свега због разуђености насеља. За смањење емисија из кућних ложишта треба тражити другу алтернативу. Проблем емисије из котловница треба рјешавати кроз механизме издавања и примјене еколошке дозволе, која подразумијева примјену најбољих расположивих техника о мониторинг емисија. Општина има могућност даљег ширења гасне мреже као енергента који има мање утицај на животну средину. Према мишљену становника општине Источна Илиџа загађен ваздух представља највећу еколошку пријетњу. Значају овог проблема, доприноси и податак о броју обољелих од респираторних болести, који је дијелом узрокован и са неповољним климатским приликама. У години 40% становника је боловало од неког облика респиратоних болести. Извјештај о стању животне средине Страна 60 од 78

61 Табела 24. Оцјена анкетираних грађана о највећим еколош ким пријетњама КОЈЕ СУ НАЈВЕЋЕ ЕКОЛОШКЕ ПРИЈЕТЊЕ РАЗВОЈУ ВАШЕ ОПШТИНЕ (ОЦЈЕНЕ ОД 1-5 ), ОЦЈЕНА 1. ПРЕДСТАВЉА НАЈВЕЋУ ПРИЈЕТЊУ Загађен ваздух Највећа пријетња 43, 13, 12, 9, 13 Загађене површинске воде Значајна пријетња 9, 41, 22, 11, 9 Бука Мање значајна пријетња 8, 21, 29, 20, 13 Загађено земљиште Значајна пријетња 18, 23, 19, 16, 14 Непостојање адекватне инфраструктуре за отпад Непостојање адекватне канализаци. инфраструктуре Недостатак воде за пиће квалитетне Недостатак парковских рекреационих површина Значајна пријетња 21, 19, 20, 22, 10 Значајна пријетња 21, 13, 13, 27, 18 Мање значајна пријетња 12, 11, 11, 24, 28 Највећа пријетња 28, 25, 11, 13, 13 Неодржавање јавних површина чистоће Највећа пријетња 31, 22, 16, 11, 9 Лоша организација јавног превоза Сумњива здравствена исправност намирница Неефикасност општинске администрације Највећа пријетња 36, 16, 18, 8, 12 Мање значајна пријетња 13, 9, 26, 31, 10 Не представља пријетњи 9, 8, 16, 23, 23 На подручју општине се не производи енергија из обновљивих извора. Потенцијал за производњу енергије из сунца, воде и вјетра, као и биомасе истраживан је само у домену искоришћавања енергије из воде. Планирана је изградња мале хидроелектране на Жељезници, чија електрична енергија уколико мијења изворе топлотне енергије може доприњенти смањењу емисија у ваздух. Извјештај о стању животне средине Страна 61 од 78

62 Потребу за додатим загријавањем просторија начелно треба смањивати политиком промоције и помоћи за остварење енергијске ефиканости. Општина нема програме за побољшање енергијске ефикасности у индустрији и енергијске ефикасности зграда, нити примјењује енергијско церитифицирање објеката. 6.3 БУКА Као најзначајнији извор буке на подручју општине препознат је саобраћај. Према мишљењу анкетираних грађана бука не представља значајан еколошки проблем у општини. Само 8% анкетираних сматра да је бука проблем. У овом тренутку не постоји потреба за посебне активности у вези спречавања прекомјерне буке. Бука треба постати параметар о којем ће се систематски водити рачуна у склопу других активности везаних за животну средину. Ипак, гдје год је то могуће треба предузимати архитектонске мјере заштите од буке (баријере-грађевинске, дрвореди...). 6.4 ЗЕМЉИШТЕ Општина располаже са значајним површинама под шумама и пољопривредним земљиштем. Међутим, општина се својим урбанистичким планом опредјелила за урбанизацију општине до 47%, што представља трајан физички губитак пољопривредног и шумског земљишта. Општину су за интензивну урбанизацију опредијелили социјални разлози, односно потреба збрињавања расељених становника. Ипак, ово ће утицати на даљи економски развој општине, и захтјева преорјентацију на друге видове привређивања. 6.5 ВОДОСНАБДИЈЕВАЊЕ Стање инфраструктуре за водоснабдијевање је релативно задовољавајуће. У погледу врсте цијеви које су кориштене, проблем са АЦ цијевима још није ријешен. Ове цијеви се још налазе у улици Василија Грђића. Највећи дио општине је покривен системом за водоснабдијевање којим управља КП ВиК, али ће ради дугорочног и сигурнијег водоснабдијевања мрежу требати проширити. У циљу рјешавања наведних проблема предлажу се сљедећи захвати: Замјена азбестноцементних цијеви: ул. Василија Грђића 530 m Изградња водоводне мреже Крупац Стара гора 1000 m Изградња преосталог дијела водоводне мреже у Касиндолу који није у систему градског водоснабдијевања. Извјештај о стању животне средине Страна 62 од 78

63 Међутим, степен наплате је врло низак и томе треба придодати и одређени број неевидентираних потрошача. Из остварених прихода се овакви пројекти не могу финансирати. Степен наплате се мора повећати, као и преиспитати цијена воде. Бољој наплати треба допринијети и ефикасна и досљедна примјена Закона о извршном поступку, као и боља ефикасност правосудних органа. Локална изворишта се требају ставити под контролу општине, те повећати учесталост испитивања ради сигурнијег водоснабдијевања. 6.6 ОДВОДЊА И ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ВОДА Највећи проблем је колектор болнице Касиндо који је рађен за потребе болнице, а на њега су прикључена нова насеља ( Доње Младице, дио насеља Касиндо...). Колектор је рађен од бетонских цијеви Ø300 mm и неопходна би била његова реконструкција као и реконструкција осталих колектора чија је старост 30 и више година. Поједина подручја тренутно немају одговарајућу везу са главним колекторима града Сарајева. То се посебно односи на подручје између десне обале ријеке Жељезнице и Касиндолског потока (индустријска зона општине Источна Илиџа, насеље Горњи и Доњи Которац). У погледу изградње канализационе мреже у општини Источна Илиџа потребно је урадити сљедеће: Замјена колектора болница Касиндо Шентиљ са повећањем пречника (5 000 m) Изградња канализационе мреже у насељу Горњи Которац (4000 m) Проширивање канализационе мреже у насељу Војковићи (3000 m) Изградња фекалног колектора у индустријској зони општине Источна Илиџа (5000 m) Рјешавање проблема канализације насеља Крупац Пречишћавање вода је евидентан проблем који такође треба рјешавати. Прије доношења одлуке о локацији уређаја за пречишћавање, а у циљу очувања квалитета површинских и подземних вода, неопходно је наприје прикључити сва домаћинства и индустрију на канализациону мрежу. 6.7 ПАРКОВИ И РЕКРЕАЦИОНЕ ПОВРШИНЕ Кроз процес убрзане урбанизације изазване потребом хитног обезбјеђења стамбеног фонда и неопходне пратеће инфраструктуре у досадашњем развоју града осјећа се недостатак континуираног приступа пејзажном обликовању градског простора. Посљедица је непостојање неопходне везе свих сегмената система зелених површина, односно градског пејсажа. Извјештај о стању животне средине Страна 63 од 78

64 Рекреационе површине на подручју општине Источна Илиџа грађени су само у склопу нових насеља. Може се говорити искључиво о рекреационим површинама, а никако о парковским јер су потпуно асфалтирана. Сва игралишта су била уређена и опремљена клупама, које су временом уништене. Ово је значајан проблем који говори о стању јавне свијести грађана. Једина зелена површина је у насељу Добриња. У циљу спречавања заштите инфарструктуре игралишта потребно је институционализирати управљање овим јавним површинама, те уредити прописом одржавање истих. Прописом је потребно уредити и услове кориштења ових јавних површина, те санкције у случају непоштивања. Потребно је радити и на повећању јавне свијести грађана који користе овај простор. Размотрити могућности озелењавања ових јавних површина. Број озелењених површина на општини генерално треба повећати. Регулационим планом Кула-Вагани предвиђена је регулација корита Касиндолског потока у дужини цца 540 m као и уређење обала у виду јавних зелених површина. Уз планирано шеталиште предвиђена је садња дрвореда платана, док је у зони између саобраћајнице и Касиндолског потока предвиђена садња већих групација лишћарског дрвећа и таксоидија од четинара. Постојећа површина под зеленилом на локалитету Вељине, оквирне површине 4,5 ha, просторно планском документацијом предвиђена је за формирање градског парка. На њеној највишој коти налази се храм Св.Василија као значајан урбани репер. Тежња је успостављање складног односа између архитектонско-грађевинских објеката и зелених површина. 6.8 УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ Збрињавање комуналног отпада у урбаном дијелу општине је углавном ријешено. Услугом прикупљања и одвожења отпада није обухваћено 20 % домаћинстава, и то углавном рурални дијелови општине. То су сљедећа насеља: МЗ Војковићи : Вјерча, Стара Гора, Каралићи, Потоци, Васићи, Страњаци. МЗ Касиндо Бошка Вујадина Соколска Извјештај о стању животне средине Страна 64 од 78

65 Бранка Радичевића Младичка Дио Павловца, Врела, Кланац, Крешнице МЗ Кула Крешница и дио Г.Которца Очекивано, на тим подручјима се појављују и дивље депоније. Укупно 16 је регистровано на подручју Војковића, Павловца, Которца и Врела. Лоше стање у управљању отпадом грађани општине су препознали као опасност по људско здравље и главни проблем животне средине. Њих 30% сматра да се смеће неадекватно одлаже, а 14% да нема одговарајућу услугу прикупљања и одвожења отпада, а 42% се слаже да је отпад главна опасност по људско здравље (граф 2 и 3). Проведбеним документима нижег реда није планиран састав и положај контејнера. Општина нема програме за побољшање енергијске ефикасности у индустрији и енергијске ефикасности зграда, нити примјењује енергијско цертифицирање објеката. Граф 2. Мишљење анкетираних грађана о проблемима о проблемима животне средине и загађивачима општине Извјештај о стању животне средине Страна 65 од 78

66 Граф 3. Мишљење анкетираних грађана о проблемима који утичу на здравље становника И поред постојања великог броја оператера за прикупљање и обраду отпада, нема организованог система за прикупљање: гума, уља и масти, отпада животињског поријекла, акумулатора, медицинског отпада, фармацеутског отпада, кабастог отпада. Степен рециклаже на подручју општине је 0%. Опрема којом располаже комунално предузеће је давно амортизирана, а није обновљена. Потребно је урадити измјене и допуне регулационих планова, те планирати распоред и потребни број инфраструктуре и на осталим подручјима. Општина треба усвојити циљеве и дефинисати подручја за проширење услуге, побољшати инфраструктуру на подручјима која већ имају услугу. У циљу проширења услуге биће потребно набавити специјална возила за падинска подручја. Кључна препрека побољшању инфраструктуре и опремљености комуналног предузећа је низак приход. Наиме, степен наплате је 75% домаћинства, а 65% привреда. Из остварених прихода се развојни пројекти не могу финансирати. Недостатком средстава, смањена је Извјештај о стању животне средине Страна 66 од 78