СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

Transcript

1 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

2 Влада Републике Српске Republic of Srpska Government МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ MINISTRY OF HEALTH AND SOCIAL WELFARE

3 САДРЖАЈ I УВОД... 7 II ПРАВНИ ОСНОВ... 8 III ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ Приступ у изради стратегије Основна начела Концептуални оквир стратегије хемијске безбједности...11 IV ЦИЉ ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ...12 V СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И МЈЕРЕ ПО ОБЛАСТИМА ОПШТИ ОКВИР УПРАВЉАЊА ХЕМИКАЛИЈАМА ЗАШТИТА ЗДРАВЉА Правни оквир заштите од опасних хемикалија Оцјена затеченог стања Стратешки циљеви у области хемикалија Мјере у области хемикалија Правни оквир заштите од биоцидних производа Оцјена затеченог стања Стратешки циљеви у области биоцида Мјере у области биоцида Предмети опште употребе Оцјена затеченог стања Стратешки циљеви у области предмета опште употребе Мјере у области предмета опште употребе СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 3

4 1.4. Инспекцијски надзор над хемикалијама и биоцидима ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И ВОДОПРИВРЕДА Оцјена затеченог стања Средства за заштиту биља и минерална ђубрива Храна Пољопривредно земљиште Воде Стратешки циљеви Мјере ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Оцјена затеченог стања Воде и хемикалије Ваздух и хемикалије Отпад и хемикалије Земљиште и хемикалије Грађевински материјали и хемикалије Информациони систем, праћење и извјештавање Стратешки циљеви Мјере ИНДУСТРИЈА, ЕНЕРГЕТИКА И РУДАРСТВО Оцјена затеченог стања Индустрија СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

5 Енергетика Електроенергетика Рударство Стратешки циљеви Мјере ЗАШТИТА НА РАДУ Оцјена затеченог стања Правни оквир Стандарди за опрему коју користе радници који рукују опасним хемикалијама Здравствени прегледи Заштита здравља од ризика који произлазе из животне средине Мјере АКЦИДЕНТИ ПРЕВЕНЦИЈА, ПРИПРАВНОСТ, ОДГОВОР НА НЕСРЕЋЕ ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ РЕАГОВАЊА НА АКЦИДЕНТЕ Оцјена затеченог стања Увод Затечено стање Стратешки циљеви Мјере ИНТЕГРИСАНО УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА VI ЗАКЉУЧЦИ ПРОГРАМ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 5

6

7 I УВОД С обзиром на то да хемикалије утичу на готово сваки дио живота човјека, успостављање система безбједног управљања хемикалијама омогућава максимално искориштавање свих позитивних ефеката хемикалија на економски развој и квалитет живота, али и ефикасно спречавање њихових могућих штетних утицаја на људско здравље и животну средину. Због тога је у интересу свих, па и Републике Српске да стално води бригу и подстиче развој свог система хемијске безбједности. Све државе свијета су се још године, прихватањем Агенде 21 УН конференције о животној средини и развоју (United Nations Conference on Environment and Development UNCED), посебно Поглавља 19, обавезале да ће ојачати националне капацитете и за безбједно управљање хемикалијама, што укључује: одговарајуће законодавство, прикупљање и праћење података, успостављање безбједног управљања хемикалијама, стварање административних капацитета за управљање хемикалијама укључујући образовање, успостављање одговарајуће контроле, те успостављање ефикасног система приправности и интервенција. Кроз разне међународне организације државе су се обавезале на спровођење бројних европских конвенција и конвенција Уједињених нација (УН) којима је уређено сигурно управљање хемикалијама. Међувладин форум за хемијску безбједност (Intergovernmental Forum on Chemical Safety) подстиче државе да израде своје националне стратегије, програме и акционе планове за хемијску безбједност, што је посебно потврђено на Међународној конференцији о управљању хемикалијама (International Conference on Chemical Management ICCM) одржаној у Дубаију године, када је усвојен и Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама (Strategic Approach to International Chemicals Management SAICM). SAICM програм обавезује државе да сачине оцјену затеченог стања и израде националне програме безбједног управљања хемикалијама. Република Српска је успоставила и стално унапређује свој систем управљања хемикалијама, у складу са директивама и другим актима Европске уније и у вези с тим израђује и Стратегију хемијске безбједности као подлогу за успостављање интегралног, ефикасног и рационалног система безбједног управљања хемикалијама у складу с прописима и праксом Европске уније. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 7

8 II ПРАВНИ ОСНОВ Правни основ за израду Стратегије хемијске безбједности Републике Српске, у циљу ефикасног и транспарентног спровођења политике на плану безбједног кориштења хемикалија, заштите здравља грађана и заштите животне средине заснован је на члану 97. став 4. Закона о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 25/09), а усваја је Народна скупштина, на приједлог Владе Републике Српске. III ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ 1. Приступ у изради стратегије Европска унија је у подручју безбједног управљања хемикалијама утврдила неколико циљева: примарни циљ је заштита људског здравља и животне средине од штетних ефеката хемикалија, други циљ је усклађивање прописа држава чланица у области хемикалија, да би се успоставило јединствено тржиште и трећи циљ је одрживи развој који би подржао усклађени развој држава чланица и Европске уније. Ови циљеви се постижу кроз правну тековину Европске уније. У државама које су приступале Европској унији, тежиште у изради програма за успостављање ефикасног система хемијске безбједности је на оцјени усклађености прописа и праксе поједине државе с прописима Европске уније. Такав приступ заснива се на ставу да правна тековина Европске уније утврђује минималне услове које свака држава чланица треба задовољити у заштити животне средине и здравља људи од могућих штетних ефеката хемикалија. Притом, ниједна држава чланица не смије користити тај систем за спречавање слободе кретања људи, робе и услуга. Уз то, правни систем Европске уније у заштити животне средине и људског здравља се стално надограђује и унапређује уз уску сарадњу држава чланица и њихових стручњака, слиједећи првенствено нова научна сазнања и позитивна искуства из праксе. Имајући у виду статус Републике Српске као дијела Босне и Херцеговине, као државе потписнице Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији (ССП), посебно обавезе прописане чланом 108. (глава VIII Политике сарадње, Животна средина) ССП-а, један од стратешких приоритета је и висок степен усклађености прописа и праксе с онима у Европској унији. Уз то, приказ и оцјена стања у односу на стање животне средине и здравља које се тиче хемикалија мора се радити тако да се ти документи могу користити као независан показатељ степена развијености система хемијске безбједности у односу на заштиту животне средине и здравља. У приступу изради Стратегије хемијске безбједности пошло се од сазнања да се хемикалије налазе свуда, независно да ли су биолошки есенцијалне, неутралне, или штетне по здравље, тако да се зависно од републичке организације и надлежности, те важећих прописа, одговорност 8 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

9 за различите видове заштите људског здравља од могућих штетних ефеката хемикалија налазе у надлежности различитих ресора. Овакав приступ постоји и у правној тековини ЕУ, па је заштита од могућих штетних ефеката хемикалија по здравље људи дефинисана у неколико поглавља правне тековине ЕУ, и то: Поглавље 1: Слободан проток робе, Поглавље 12: Безбједност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, Поглавље 14: Саобраћајна политика, Поглавље 27: Животна средина, Поглавље 28: Безбједност потрошача и здравља. Поглавље 1: Слободан проток робе утврђује законски оквир за заштиту од могућих штетних ефеката хемикалија у предметима опште употребе, као што су играчке и детерџенти, те други предмети. Поглавље 12: Безбједност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика утврђује законски оквир за врло важно подручје хемијске безбједности у погледу заштите од штетних ефеката хемикалија у храни и води за пиће, те заштити здравља од средстава за заштиту биља. Поглавље 14: Саобраћајна политика утврђује законски оквир за заштиту здравља у погледу превоза опасних материја. Поглавље 27. Животна средина представља основно поглавље у питањима хемијске безбједности и обухвата значајан дио битних питања, као што су: основни правни оквир заштите од опасних хемикалија и биоцида, заштита од загађивања хемикалијама битних компоненти животне средине воде, ваздуха и земљишта, заштите од притисака на животну средину као што је отпад, те успостављања система превенције, приправности и одговора на несреће са хемикалијама. Уз то, ово поглавље утврђује и успостављање информационог система праћења и извјештавања о заштити животне средине. Поглавље 28: Безбједност потрошача и здравља утврђује законски оквир за процјену опасности по здравље људи, те основне принципе заштите од производа који су доступни потрошачима. Остала поглавља правне тековине само у мањем дијелу обухватају проблематику заштите од могућих штетних ефеката хемикалија. Због свега наведеног, у општем приступу израде приказа и оцјене стања, цијели процес израде Стратегије хемијске безбједности је у уској вези са будућим приступним процесом Републике Српске и Босне и Херцеговине Европској унији и законским актима Европске уније. Позитивна околност и непроцјењива помоћ у изради оцјене стања тако комплексног и широког подручја као што је хемијска безбједност произашла је из расположивости опсежне документације припремљене у Европској унији. Неповољна околност је непостојање и неусклађеност законске регулативе у Федерацији Босне и Херцеговине у односу на Републику Српску. С обзиром на то да су надлежности Републике Српске за наведена поглавља или подручја јасно утврђена Уставом БиХ и Уставом Републике Српске, што уједно одређује и надлежност за спровођење прописа, у приступу оцјене стања хемијске безбједности, као и у утврђивању стратешких СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 9

10 циљева било је неопходно активно укључивање одговорних лица за свако од подручја, из различитих институција. 2. Основна начела Приликом израде Стратегије хемијске безбједности поштована су основна начела која је Република Српска, односно Босна и Херцеговина прихватила као чланица Уједињених нација и других међудржавних институција, и као потписница конвенција и протокола, те међународних уговора, а која су у складу и са начелима Устава Републике Српске и Босне и Херцеговине. Начело превенције (енгл. Prevention is better than cure) заснива се на спровођењу мјера утврђених научним сазнањима којима се ефикасно спречавају непожељни ефекти хемикалија, тако да то начело представља основу савременог законодавства. Начело предострожности (енгл. Precautionary principle) одређује да је у недостатку тачних научних сазнања о могућим штетним ефектима неке хемикалије, увијек потребно заснивати одлуке на принципу најгорег могућег сценарија (енгл. worst case). Начело загађивач плаћа (енгл. Polluter pays principle) обавезује да насталу штету или трошак треба да плати онај који је и узроковао. То уједно и значи да трошкови који произлазе из мјера очувања животне средине треба првенствено да иду на терет онога који загађује ту животну средину и од тога има користи, умјесто да се ти трошкови стављају на терет грађана. Начело одрживости (енгл. Sustainable principle) је основно начело развоја друштва, при чему се економски и социјални развој друштва заснива на одржању природне равнотеже као основе за одржање природних услова за живот и опстанак. Ово начело заснива се на чињеници да је земља затворени систем у којем су сви природни извори ограничени, тако да свако неповратно кориштење тих извора, односно загађење хемикалијама угрожава биолошке предуслове опстанка. Начело супсидијарности (енгл. Subsidiarity principle) је начело на основу којег се ефикасан систем хемијске безбједности ослања првенствено на спровођењу мјера на најнижем могућем нивоу, и тек уколико то није ефикасно, спровођење мјера се подиже на виши ниво дјеловања. Начело праћења загађивача од колијевке до гроба (енгл. From cradle to grave) је начело које се заснива на бризи о хемијској безбједности у цијелом животном циклусу неке хемикалије, односно од самог почетка производње све до њеног краја, тј. потпуне и нешкодљиве разградње или безбједног одлагања. Начело међуресорне координације (енгл. Intersectoral coordination principle) слиједећи ово начело, ефикасна и рационална хемијска безбједност се не може постићи без доброг система међуресорне координације, јер због врло широке примјене хемикалија у различитим људским дјелатностима (од индустрије и пољопривреде, до општег потрошача), бројни ресори су кроз године добили специфичне надлежности у осигурању заштите људског здравља 10 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

11 и животне и радне средине од штетног дјеловања хемикалија. Начело права на истину (енгл. Right to know principle) је кључно начело према којем јавност има право да зна све о могућим опасностима које постоје усљед изложености хемикалијама, што је слиједећи Агенду 21 и Аархуску конвенцију обавеза држава, а то право је уграђено и у правну тековину ЕУ. Начело међународне сарадње (енгл. International collaboration) је кључни елемент успјеха неке државе да на најрационалнији начин развије ефикасан систем хемијске безбједности и успостави контролу над хемикалијама, јер је успјешна превенција, управљање, приправност и интервенција везана уз више од хемикалија на тржишту огроман задатак и ниједна држава не би могла сама успјешно ријешити све проблеме уз постојећу глобализацију и значајан пораст међународне трговине хемикалијама. 3. Концептуални оквир стратегије хемијске безбједности У контексту овог пројекта, поимање хемијске безбједности (енгл. chemical safety) слиједи дефиницију Међународног програма хемијске безбједности (International Programme on Chemical Safety UNEP, ILO, WHO) да хемијска безбједност представља управљање и превенцију од штетних ефеката хемикалија на човјека и животну средину, који могу бити узроковани краткотрајном или дуготрајном изложеношћу хемикалијама у производњи, складиштењу, превозу, те кориштењу и одлагању хемикалија. Због тога је одлучено да се у разради концептуалног приступа том комплексном подручју заштите здравља, потрошача и животне средине слиједе препоруке међудржавних организација, као што су Међународни програм хемијске безбједности (IPCS), Међувладин форум за хемијску безбједност (IFCS) и Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама (SAICM). Уз то, слиједећи основну дефиницију хемијске безбједности, као и препоруке споменутих међудржавних организација, одлучено је да се у изради оцјене затеченог стања, као и стратегије дугорочног развоја хемијске безбједности то комплексно подручје обухвати врло широко. Предмет ове стратегија нису сљедеће области: генетски модификовани организми, лијекови за хуману и ветеринарску употребу, козметички препарати, радиоактивне материје, контрола индустријског загађења, експлозиви. Наведене области су уређене другим прописима и на њих се не примјењују одредбе Закона о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 25/09) у којем је садржан правни основ за доношење ове стратегије. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 11

12 Поштујући горенаведене принципе, опредијелили смо се да Стратегија хемијске безбједности буде заснована на сљедећих седам основних подручја: 1. Општи оквир управљања хемикалијама, 2. Пољопривреда, шумарство и водопривреда, 3. Заштита животне средине, 4. Индустрија, енергетика и рударство, 5. Заштита на раду, 6. Акциденти превенција, приправност, одговор на несреће, 7. Интегрисано управљање хемикалијама. Главни разлог за овакав приступ заснива се на чињеници да је законска заштита од штетних ефеката хемикалија за свако подручје специфична, као и надлежност за општи развој сваког од наведених подручја. Задње поглавље представља хоризонтално обједињавање мјера које ће омогућити остваривање основног циља, а то је успостављање интегрисаног, усклађеног, ефикасног и динамичног система хемијске безбједности кроз међуресорну координацију, сарадњу и равномјерни развој сваког од сегмента хемијске безбједности. С обзиром на то да систем правне тековине Европске уније слиједи стандардни концепт утврђивања појединих инструмената управљања, једнак приступ је примијењен и у оцјени стања за поједине аспекте хемијске безбједности, односно за препоруку мјера којима се могу постићи зацртани стратешки циљеви. Тако уз основне инструменте управљања, као што су закони, надлежности, управни и надзорни поступак, пажња је посвећена и другим важним мјерама за успјешно управљање системом хемијске безбједности, као што су информациони систем и праћење, информисање јавности, образовање и уз то везана овлашћивања, истраживање и развој, те систем финансирања. Дефиниције за појмове који се користе у овом стратешком документу су дате у материјалним законима којима се уређују поједине области. Програм за спровођење Стратегије чини саставни дио овог документа. IV ЦИЉ ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ Улога Стратегије хемијске безбједности је да се утврде главни стратешки циљеви и мјере за успостављање рационалног, ефикасног, динамичног и интегрисаног система хемијске безбједности, који ће бити у потпуности усаглашен са правном тековином и праксом Европске уније, у циљу ефикасног и транспарентног спровођења политике на пољу безбједног кориштења хемикалија, заштите здравља грађана и заштите радне и животне средине. Сврха стратегије је да међуресорном сарадњом утврди равномјеран развој свих аспеката заштите здравља и заштите животне и радне средине од штетних ефеката хемикалија уз одговарајућу надоградњу постојећих система заштите, као што је: општа заштита од опасних хемикалија, заштита здравља од штетних хемикалија у производима за људску употребу, заштита здравља од штетних хемикалија у животној средини, те изградња система превенције, приправности и одговора на несреће са хемикалијама. 12 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

13 V СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И МЈЕРЕ ПО ОБЛАСТИМА 1. ОПШТИ ОКВИР УПРАВЉАЊА ХЕМИКАЛИЈАМА ЗАШТИТА ЗДРАВЉА 1.1. Правни оквир заштите од опасних хемикалија Оцјена затеченог стања У области заштите здравља људи и животне средине од штетног дјеловања опасних хемикалија, Република Српска је остварила континуитет од дана свог признавања. Уставним законом за спровођење Устава Републике Српске, године регулисано је да ће се до доношења одговарајућих закона и других прописа у Републици Српској примјењивати прописи СФРЈ и СРБиХ који су у сагласности са Уставом Републике ( Службени галсник Републике Српске, број 21/92). У складу са наведеним, Република Српска је преузела Закон о превозу опасних материја ( Службени лист СФРЈ, број 27/90), на основу кога је регулисана област стављања у промет отрова у Републици Српској. Закон је имао значајне недостатке јер га нису пратили технички прописи из ове области (правилници). Доношењем Закона о отровима ( Службени гласник Републике Српске, бр. 70/06 и 73/08) у јулу године, значајно су отклоњени недостаци ранијег закона и преузети Закон је престао да се примјењује. У циљу заштите здравља људи и заштите животне средине од штетног дјеловања опасних хемикалија овај закон прописивао је поступак разврставања и обиљежавања отрова који се стављају у промет, поступак добијања одобрења за бављење пословима производње, промета и кориштења отрова, поступак вођења евиденција о правним субјектима и отровима који се стављају у промет, надлежне институције и друго. У предметни Закон значајно су уграђене одредбе Директиве Савјета 67/548/ EEЗ од 27. јуна године о усаглашавању закона, прописа и административних одредаба које се односе на класификацију, паковање и обиљежавање опасних супстанци (DSD), Директиве 1999/45/EЗ Европског парламента и Савјета од 31. маја године о усаглашавању закона, прописа и административних одредаба земаља чланица које се односе на класификацију, паковање и обиљежавање опасних производа (DPD), те директива 91/155/EEЗ, 93/105/ EЗ, 2000/21/EЗ, 93/67/EEЗ, 96/769/ЕЕЗ и друго. Већ у години, Европска комисија је на основу уочених недостатака постојећих директива у заштити од штетних ефеката опасних хемикалија ушла у процедуру доношења нових законских прописа из области опасних хемикалија, а у оквиру правне тековине из области заштите животне средине. Као резултат измјена кључних директива из ове области: 67/548/ЕЕЗ и 1999/45/ЕЗ донесене су нове уредбе које су на јединствен начин регулисале област опасних хемикалија на нивоу Европске уније: СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 13

14 Уредба 1907/2006 Европског парламента и Савјета од 18. децембра године о регистрацији, евалуацији, ауторизацији и рестрикцији хемикалија (Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals REACH) и оснивању Европске агенције за хемикалије (European Chemicals Agency ECHA) и Уредба 1272/2008 Европског парламента и Савјета од 16. децембра године о класификацији, обиљежавању и паковању одређених хемикалија и смјеса (Classification, Labelling and Packaging of Substances and Mixtures CLP). У складу са прелазним и завршним одредбама ових уредби и директива престало је важење дијела законодавства којим је област хемикалија раније била уређена у ЕУ, те је било потребно приступити измјенама важећег Закона о отровима који је био значајно усклађен са измијењеним директивама. С обзиром на то да је Република Српска преузела обавезе усклађивања својих прописа са прописима ЕУ, приступило се изради новог закона којим се извршава усклађивање законодавства из ове области са новим уредбама ЕУ. У складу са тим, Народна скупштина Републике Српске је у марту године усвојила Закон о хемикалијама, чиме је законодавство у овој области значајно усклађено са одредбама које прописују уредбе REACH и CLP у вријеме када су оне почеле да се примјењују и у земљама чланицама ЕУ. Овим су обезбијеђени стандарди који омогућавају равноправно укључивање на европско тржиште. Такође, Законом о хемикалијама побољшана су одређена рјешења из до тада важећег Закона о отровима која су правним субјектима наметала обавезе и додатна оптерећења. Законом о хемикалијама уређује се област класификације, обиљежавања и паковања опасних хемикалија која је хармонизована на просторима ЕУ на основама Глобално хармонизованог система; обавезе правних субјеката који се баве производњом и прометом опасних хемикалија да изврше процјену опасности од хемикалија и производа који их садрже; обавезе правних субјеката да у ланцу снабдијевања обезбиједе квалитетне информације од произвођача до крајњег корисника о опасности и мјерама заштите од опасних хемикалија кроз безбједносно-технички лист; вођење Интегралног инвентара хемикалија које се налазе на тржишту Републике Српске; услови за увоз и извоз хемикалија; обавезе вођења евиденција о хемикалијама; услови за стављање детергената на тржиште; доношење Стратегије хемијске безбједности од Народне скупштине; те остале области од значаја за безбједно управљање хемикалијама. Једно од битних начела Закона о хемикалијама је начело предострожности и начело да произвођач, увозник и даљи корисник производе, стављају у промет и користе хемикалију тако да нема нежељених ефеката на здравље људи и животну средину. Надлежни орган за спровођење Закона о хемикалија и подзаконских аката донесених на основу њега је здравља и социјалне заштите (у даљем тексту: ), а надлежни орган за надзор над спровођењем одредаба овог закона је Републичка управа за инспекцијске послове Инспекторат Републике Српске. 14 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

15 Разграничења у области расподјеле надлежности када је у питању регистрација, евалуација и рестрикција опасних хемикалија, те стављање у промет производа који садрже опасне хемикалије (средства за заштиту биља, детергенти, биоциди) такође су резултирала доношењем нових закона. Тако је поред Закона о хемикалијама донесен и Закон о биоцидима и Закон о средствима за заштиту биља који сваки на свој начин усклађује дио законодавства из предметне области са правном тековином ЕУ, а у складу са новим приступом. Узимајући у обзир горенаведено, Закон о хемикалијама уважава вријеме и процес у којем се налазимо приближавајући се ЕУ, те се овим законом омогућава флексибилан приступ домаће правне регулативе на подручју хемикалија у приближавању прописима ЕУ. На основу Закона о хемикалијама, као надлежно, донијело је и више техничких прописа, правилника, којима су прописане обавезе и поступци правних лица детаљно регулисани. До сада су донесени сљедећи правилници: 1. Правилник о начину процјене безбједности хемикалије, садржају извјештаја о безбједности хемикалије и приједлог мјера за смањење и контролу ризика од хемикалије ( Службени гласник Републике Српске, број 99/09), 2. Правилник о условима које морају испуњавати институције које врше процјену безбједности хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 102/09), 3. Правилник о утврђивању услова за обављање дјелатности производње, промета и коришћења опасних хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 107/09), 4. Правилник о начину вођења Инвентара хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 113/09), 5. Правилник о садржају досијеа и начину вођења евиденције о хемикалији ( Службени гласник Републике Српске, број 113/09), 6. Правилник о критеријумима за стављање детергената на тржиште ( Службени гласник Републике Српске, број 8/10), 7. Правилник о садржају техничког досијеа о сурфактанту у детергенту ( Службени гласник Републике Српске, број 8/10), 8. Правилник о обиљежавању детергената ( Службени гласник Републике Српске, број 8/10), 9. Правилник о условима и начину стицања и провјере знања о заштити од опасних хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, бр. 126/11 и 13/12), 10. Правилник о висини накнада које се односе на опасне хемикалије и производе ( Службени гласник Републике Српске, број 125/11), 11. Правилник о класификацији, паковању и обиљежавању хемикалија и одређених хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 50/10), 12. Правилник о критеријумима за идентификацију супстанци као ПБТ или впвб ( Службени гласник Републике Српске, број 82/10), 13. Правилник о садржају безбједноснотехничког листа и Упутство о начину израде БТЛ ( Службени гласник Републике Српске, број 100/10), 14. Правилник о условима за ограничење и забрану производње, промета и коришћења хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 100/10), СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 15

16 15. Правилник о процедури за поступак претходног обавјештења и поступак давања сагласности на основу претходног обавјештења приликом увоза и извоза одређених опасних хемикалија и производа ( Службени гласник Републике Српске, бр. 8/11 и 72/11), 16. Правилник о начину вођења Интегралног инвентара хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 15/11), 17. Правилник о начину вођења евиденција и достављању података о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 97/11), 18. Правилник о садржају извјештаја у поступку надзора над увозом хемикалије ( Службени гласник Републике Српске, број 126/11), 19. Правилник о принципима добре лабораторијске праксе ( Службени гласник Републике Српске, број 23/12), 20. Правилник о начину утврђивања усаглашености рада лабораторије са принципима добре лабораторијске праксе ( Службени гласник Републике Српске, број 23/12). Произвођач, увозник и даљи корисник опасне хемикалије или производа који је садржи, обавезан је да одређене хемикалије и производе које ставља на тржиште класификује, обиљежи и пакује у складу са Законом. Класификација хемикалија у одређене класе опасности врши се у складу са Глобално хармонизованим системом (GHS) на основу критеријума прописаних Законом. Процјена опасности хемикалије врши се на основу података о њиховим физичким и хемијским својствима, својствима која утичу на живот и здравље људи (токсиколошка својства) и својствима која утичу на животну средину (еко-токсиколошка својства). Класификација производа који садрже опасне хемикалије врши се методом израчунавања опасности на основу података о својствима супстанци садржаних у производу, те на основу анализе постојећих података о опасности коју тај производ представља, као и на основу искуствених података у дуготрајној употреби хемикалија. Листе усаглашене класификације хемикалија кроз подзаконски акт су преузете из ЕУ (Уредба 1272/2008) и редовно се ажурирају. Будући да су у примјени два система класификације, стари DSD/DPD систем (на основу Директива 67/548/ЕЕЗ и 1999/45/ЕЗ) и нови CLP систем (у складу са Уредбом 1272/2008 и GHS-ом), Закон је предвидио сљедећи прелазни период са једног система на други: до 1. децембра године за супстанце се примјењује стари DSD систем, након чега све сусптанце морају бити обиљежене у складу са новим CLP системом. Супстанце које су стављене у промет прије овог рока могу да буду класификоване по старом систему најкасније до 1. децембра године. Од 1. децембра године до 1. јуна године, супстанце могу бити класификоване паралелно по оба система класификације и до 1. јуна године за смјесе се примјењује стари DPD систем, након чега све смјесе морају бити обиљежене у складу са новим CLP системом. Смјесе које су стављене у промет прије овог рока могу да буду класификоване по старом систему најкасније до 1. јуна године. У периоду до 1. јуна године, смјесе могу бити класификоване паралелно по оба система класификације. 16 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

17 Паковање хемикалије или производа треба да одговара њиховим својствима и сврси и начину кориштења. Паковање треба да буде обиљежено на једном од језика који је у службеној употреби у Републици Српској, у складу са класификованим опасностима употребом графичког знака и текста. То подразумијева да поред основних информација о хемикалији или производу, на етикети треба да буде наведено и сљедеће: GHS пиктограми опасности, ријеч упозорења ( опасно или пажња ), обавјештење о опасности (Н или EUH ознаке), обавјештење о мјерама предострожности превенције (Р ознаке) и специфичне одредбе када је то прописано Законом. Рекламирање хемикалије или производа који су класификовани у неку од класа опасности мора да укаже на њихова опасна својства, те не смије ни на који начин да доведе потрошача у заблуду у погледу њихове употребе или штетности. У сврху процјене опасности у поступку класификације хемикалија, Законом је предвиђено утврђивање метода испитивања. Због непостојања овлаштених лабораторија на територији Републике Српске које би се бавиле овом врстом испитивања, доношење подзаконског акта о методама испитивања није био приоритет у првом периоду примјене Закона, те је планирано његово доношење у наредном периоду. Предвиђено је да овим подзаконским актом методе буду дефинисане у складу са методама испитивања које су на нивоу ЕУ утврђене Уредбом Савјета 440/2008 од 30. маја године о методама испитивања. Један од значајних докумената прописаних Законом у обезбјеђењу заштите здравља запослених у правним субјектима који рукују опасним хемикалијама и производима који их садрже је Процјена безбједности хемикалије са сценаријима изложености опасностима од хемикалије и потенцијалним ризицима, са препоруком за адекватно поступање. Процјена безбједности хемикалије је утврђивање нежељених ефеката које могу изазвати опасне хемикалије на здравље људи и животну средину. Произвођачи и увозници опасних хемикалија у Републици Српској дужни су да процијене и документују ризике који произлазе из опасне хемикалије коју они производе, односно увозе, начин на који се контролишу ти ризици за вријеме производње и употребе, као и начин контроле ризика у ланцу снабдијевања од осталих субјеката. Израда овако значајног документа повјерена је научностручним институцијама које је овластило у складу са условима прописаним Законом. Превентивни приступ управљању хемикалијама наглашава потребу за процјеном опасних својстава хемикалије (класификација) прије стављања у промет и комуникацију о опасностима обиљежавањем кроз безбједносно-технички лист. Безбједносно-технички лист је форма која у ланцу снабдијевања од произвођача до крајњег корисника професионалним корисницима хемикалије обезбјеђује информације о реално предвидивим физичким и хемијским опасностима које произлазе из опасних својстава хемикалије, као и са њима повезаним ризицима који могу настати при кориштењу и руковању хемикалијама. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 17

18 Правилником о садржају безбједноснотехничког листа ( Службени гласник Републике Српске, број 100/10) прописује се структура безбједносно-техничког листа у 16 наслова за поглавља у оквиру којих се наводе информације и постављају захтјеви за квалитет информација које се уносе у БТЛ. Стандарди квалитета преносе одговорност на снабдјевача хемикалијом да обезбиједи да БТЛ садржи све информације које су потребне и довољне за заштиту здравља људи и животне средине. БТЛ се примаоцима хемикалије доставља без накнаде у писаној или електронској форми на једном од језика који је у службеној употреби у БиХ. За хемикалије за које постоји обавеза израде Процјене безбједности хемикалије, уз БТЛ се прилаже и сценарио изложености. Овим законом прописана је и обавеза Министарства да води Интегрални инвентар хемикалија које се налазе на тржишту Републике Српске. Састоји се од: 1. Инвентара хемикалија, који води у складу са овим законом, 2. Инвентара биоцида, који води у складу са Законом о биоцидима и 3. Инвентара средстава за заштиту биља, који води пољопривреде, шумарства и водопривреде у складу са Законом о средствима за заштиту биља Интегрални инвентар хемикалија води се као електронска база података и садржи: 1. Идентитет регистранта, 2. Идентитет супстанце или производа, 3. Класификацију и обиљежавање, 4. Прописана ограничења и забране, 5. Напомене и 6. БТЛ слободно преузимање документа (pdf формат). На овај начин омогућено је једноставније и свеобухватније прикупљање информација о хемикалијама и производима који се стављају на тржиште Републике Српске, те једноставнија размјена података између надлежних институција и других заинтересованих страна. Такође, правним лицима је поједностављена процедура промета хемикалија и производа који су у редовној процедури уписани у одговарајући инвентар тако да не морају обезбиједити дозволу за сваки појединачни увоз или извоз опасне хемикалије. Након периода важења уписа у одговарајући инвентар, потребно је извршити поновну процјену оправданости стављања опасне хемикалије или производа у промет. Уписом у Инвентар хемикалија правно лице стиче право да хемикалију ставља у промет у периоду од десет година, уз обавезу достављања података о количинама које се производе, стављају у промет или користе почетком календарске године за претходну годину. Приликом уписа хемикалије у Инвентар хемикалија регистратор, поред осталог, доставља досије о хемикалији са физичко-хемијским, токсиколошким и еко- 18 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

19 токсиколошким подацима, или садржај досијеа, уколико је ријеч о хемикалији која се увози из ЕУ. На основу евентуалних нових сазнања о штетним ефектима хемикалија или у случају проналаска безбједније алтернативе за нарочито опасне хемикалије, рјешење о упису хемикалије у Инвентар може да важи и краће од десет година, или да буде укинуто. Услови за прекогранични или унутрашњи превоз хемикалија, као и надлежности Министарства и Министарства унутрашњих послова у поступку издавања дозвола за превоз, дефинисани су Законом о превозу опасних метерија ( Службени гласник Републике Српске, бр. 1/08 и 117/11). Као што је већ наведено, увоз и извоз хемикалија и производа који су уписани у Интегрални инвентар хемикалија је слободан, уз обавезу правног лица да приликом вршења увоза или извоза о томе обавијести здравственог инспектора који ће извршити контролу пошиљке и увидом у Интегрални инвентар хемикалија утврдити да ли иста одговара подацима пријављеним у поступку уписа у инвентар. Уколико хемикалија или производ у складу са међународним конвенцијама или другим прописима подлијежу посебном режиму промета, за њихов увоз је потребно обезбиједити дозволу. Услови за увоз и извоз хемикалија које су предмет Ротердамске конвенције детаљно су прописани Законом, као и пратећим подзаконским актом. Ови услови су усклађени са Уредбом 689/2008 о извозу и увозу одређених опасних хемикалија, чиме се обезбјеђује спровођење Ротердамске конвенције у дијелу надлежности које су дефинисане на ентитетском нивоу на начин идентичан оном у Европској унији. Увоз и извоз хемикалија према овој конвенцији одвија се по два поступка: 1. Поступак претходног обавјештења при извозу хемикалије у другу земљу и 2. Поступак давања сагласности на основу претходног обавјештења у међународној трговини (РIC поступак). Стандарди за примјену добре лабораторијске праксе (ДЛП) кроз Закон постају обавеза за све лабораторије које врше квалитативна и квантитативна испитивања хемикалија и производа који их садрже као предуслов за вршење ових послова. Законом су прописани принципи добре лабораторијске праксе, као и начин утврђивања усаглашености рада лабораторије са принципима ДЛП, а у складу са Директивом 2004/9/ЕЕЗ Европског парламента и Савјета од 11. фебруара године и Директивом 2004/10/ЕЕЗ. Европског парламента и Савјета од 11. фебруара године. У циљу заштите здравља људи и животне средине од нарочито опасних хемикалија, овим законом су прописани и услови за ограничење и забрану производње, промета и кориштења таквих хемикалија. Ограничења и забране преузимају се из прописа ЕУ, а детаљно се дефинишу кроз подзаконски акт гдје се наводе и услови за дозвољене употребе, те рокови ступања на снагу одређених ограничења СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 19

20 и забрана које се из техничких, социјалних и економских разлога не могу одмах примијенити. Листа ограничења и забрана се редовна ажурира у складу са њеним измјенама у ЕУ: У сврху заштите радника који рукују хемикалијама, као и животне средине, Законом су детаљно прописани услови које морају да испуњавају лица која обављају дјелатност производње, промета и кориштења хемикалија, а у погледу простора, кадра и опреме. Законом је прописана и обавеза стицања знања о заштити од опасних хемикалија кроз процес континуиране едукације стручног оспособљавања за рад са опасним хемикалијама и производима који их садрже (средства за заштиту биља и биоциди) који путем семинара за одговорна лица и раднике организује Институт заштите, екологије и информатике, научноистраживачки институт, Бања Лука у сарадњи са м, а по програму едукације који доноси. С обзиром на то да се едукација у континуитету одвија од доношења Закона, постигнут је напредак у упознавању одговорних лица и радника са одредбама Закона и условима за безбједно руковање хемикалијама. Наставком програма едукације потребно је и руководство предузећа упознати са обавезама које произлазе из овог закона, као и са степеном безбједности здравља запослених, грађана и животне средине, који се постиже њиховим поштовањем. Законом је предвиђено систематско праћење хемикалија од стављања на тржиште до употребе од крајњих корисника, као и њихових метаболита у животној средини и у живим организмима. Оно се врши ради заштите здравља људи и животне средине, а по програму спровођења систематског праћења хемикалија, који доноси. У спровођењу програма могу се уговором ангажовати научностручне организације и привредни субјекти, а евентуална лабораторијска испитивања могу се вршити само акредитованим методама у лабораторијама које испуњавају услове ДЛП. Министар здравља и социјалне заштите (у даљем тексту: министар) овлашћује здравствену установу за контролу тровања која Министарству доставља податке о лицима отрованим опасним хемикалијама и производима који их садрже. У вршењу контроле тровања, здравствена установа може да користи безбједносно-техничке листове и друге податке о безбједности од хемикалија којима располаже. За адекватно управљање хемикалијама у свим фазама животног циклуса хемикалија, од производње до одлагања, Влада оснива Заједничко радно тијело за интегрисано управљање хемикалијама, у складу са Законом. Као новина у односу на ранија законска рјешења, овим законом дефинишу се и услови за стављање детергената на тржиште у складу са Уредбом 648/2004 Европског парламента и Савјета од 31. марта године о детергентима. Тако је дефинисано да на тржиште може да се стави детергент уколико као активну материју садржи сурфактант који испуњава услове потпуне биоразградивости. Изузетно, може се одобрити професионоална 20 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

21 употреба детергента који као активну материју садржи сурфактант који не испуњава услове потпуне биоразградивости уколико сурфаткант испуњава услове примарне биоразградљивости. Класификација, паковање и обиљежавање детергената врши се у складу са Законом. С обзиром на то да је Босна и Херцеговина преузела правну тековину од СФРЈ, а и непосредно се укључила у доношење закона за спровођење међународних конвенција из области хемикалија (Ротердамска конвенција о процедури претходног обавјештења о сагласности за промет неких опасних хемикалија и пестицида у међународној трговини, Стокхолмска конвенција о трајним органским загађивачима, Конвенција о забрани развоја, производње, гомилања и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању [CWC] итд.), Законом о хемикалијама регулисане су и надлежности Министарства и обавезе правних субјеката у примјени закона за спровођење из области на које се односе ове конвенције. Од доношења Закона о отровима године, преко примјене Закона о хемикалијама, за обављање дјелатности производње, промета и кориштења хемикалија регистровано је 115 лица. У складу са процедуром коју је прописивао Закон о отровима, до доношења Закона о хемикалијама донесена су 162 рјешења о разврставању и стављању у промет отрова (од којих су 33 активне супстанце, 66 средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију [биоцида], 63 индустријских хемикалија) и 300 рјешења о разврставању у групе отрова. Након доношења Закона о хемикалија извршен је упис у Инвентар хемикалија за 40 хемикалија док се у наредном периоду очекује позитивно рјешење за још 60 захтјева. Један од битних проблема који утиче на безбједно управљање хемикалијама у Републици Српској је неусаглашено законодавство у Федерацији Босне и Херцеговине. Правна лица у Републици Српској поштују одредбе прописане Законом, што захтијева додатни ангажман, као и додатне трошкове за израду документације и обезбјеђивање потребних дозвола. Супротно томе, правна лица у другом ентитету не подлијежу посебним процедурама, чиме су створени услови за нелојалну конкуренцију. Будући да је тржиште Босне и Херцеговине јединствено, отежано је праћење промета хемикалија и производа који на тржиште Републике Српске долазе из другог ентитета. Овим је створена могућност да се на тржишту Републике Српске нађу хемикалије и производи који нису прошли одговарајућу процедуру, што за посљедицу има потенцијалне штетне ефекте на здравље људи и животну средину Стратешки циљеви у области хемикалија Стратешки циљ у области хемикалија је осигурање високог нивоа заштите здравља људи и животне средине од могућих штетних ефеката опасних хемикалија и производа који их садрже, поштовањем процедура за њихово стављање на тржиште Републике Српске које су прописане Законом, а које су у складу са прописима и стандардима Европске уније из ове области. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 21

22 Мјере у области хемикалија Република Српска је опредијељена да у остваривању заданих стратешких циљева спроведе сљедеће мјере: настави са спровођењем донесених прописа и њиховим усклађивањем са прописима Европске уније из ове области, обезбиједи да хемикалије и производи буду стављени на тржиште Републике Српске у складу са процедуром прописаном Законом, обезбиједи да је за хемикалије извршена процјена опасних својстава прије стављања у промет, те да се врши обавјештавање о опасностима обиљежавањем кроз безбједноснотехнички лист у сврху заштите лица која рукују хемикалијама и очувања животне средине, обезбиједи да хемикалије и производи који су стављени на тржиште буду класификовани, упаковани и обиљежени у складу са Законом, редовно ажурира листе класификованих супстанци у складу са њиховим измјенама и допунама у ЕУ, донесе правилник о методама испитивања предвиђен Законом који ће бити усклађен са Уредбом Савјета 440/2008 о методама испитивања, обезбиједи пуну примјену и континуирано унапређивање Интегралног инвентара хемикалија у сврху адекватног праћења увоза и извоза хемикалија, биоцида и средстава за заштиту биља, прикупљања и дистрибуције података о хемикалијама и размјене података са надлежним институцијама у контроли промета, да подршку оспособљавању лабораторија у поступку акредитације за вршење контроле хемикалија и производа који се налазе на тржишту Републике Српске, промовише спровођење Листе ограничења и забрана континуираном едукацијом и информисањем инспектора, правних субјеката и грађана, што је потребно пропратити актом Министарства као надлежног о забрани увоза и употребе одређених забрањених хемикалија које представљају пријетњу тржишту Републике Српске, редовно ажурира листе хемикалија чија је производња, стављање у промет или употреба ограничена или забрањена, настави активности за регистрацију правних лица која се баве производњом, прометом и употребом хемикалија и производа који их садрже, посебно прометника нафтом и нафтним дериватима, успостави мрежу здравствених установа за збрињавање отрованих и других жртава акцидената, врши размјену података о отрованим које прикупљају здравствене установе и опасним својствима хемикалија које прикупља, доноси Програм спровођења систематског праћења хемикалија, оснива Заједничко радно тијело за интегрисано управљање хемикалијама, у складу са Законом (Влада Републике Српске), ради на бољој примјени прописа који се односе на стављање детергената на тржиште, ради на рјешавању проблема отпада насталог употребом хемикалија (искориштена амбалажа, отпадне воде, хемикалије са истеклим роком употребе, хемикалије расходоване из других разлога) у складу са прописима о отпаду, унапређује међуресорну сарадњу у области безбједног управљања хемикалијама, ради на подизању свијести грађана о могућим штетним ефектима хемикалија по здравље људи и животну средину, 22 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

23 инсистира на усклађивању законодавства из области хемикалија у другом ентитету да би се створили једнаки услови на заједничком тржишту за правна лица која се баве производњом, прометом и употребом хемикалија у два ентитета, активно укључује министарства у спровођењу закона који се односе на међународне уговоре, споразуме и конвенције чији је потписник БиХ, а на основу утврђене надлежности ентитетских министарстава, јача кадровске капацитете Министарства и других надлежних институција да би се обезбиједила потпуна примјена Закона и пуна заштита здравља људи и животне средине и оствари контакт са европским и међународним организацијама и агенцијама у области управљања хемикалијама Правни оквир заштите од биоцидних производа Оцјена затеченог стања Закон о отровима, поред хемикалија регулисао је и процедуру стављања у промет средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (у даљем тексту: ДДД) у Републици Српској. Суштина процедуре при доношењу одобрења за стављање ДДД средстава на тржиште односила се на класификацију и обиљежавање тих производа полазећи од токсиколошких и еко-токсиколошких својства самог производа у односу на иста својства активне супстанце у ДДД средствима. У складу са одредбама овог закона, правна лица која су се бавила ДДД заштитом имала су обавезу да обезбиједе одобрење за бављење пословима складиштења и употребе ДДД средстава од Министарства као надлежног за послове вршења ДДД заштите, те одобрење за стављање на тржиште и употребу за сваки појединачни производ. За потребе процјене ефикасности производа за ДДД заштиту, те процјене токсиколошких и еко-токсиколошких својстава производа, ради заштите здравља људи и заштите животне средине од опасности које долазе од ових производа, правно лице имало је обавезу да обезбиједи обимну документацију. Документација за наведене потребе састојала се од токсиколошке оцјене за активне супстанце у производу, токсиколошке оцјене за производ са приједлогом класификације и обиљежавања за супстанце и производ, те документ о биолошкој ефикасности самог производа. Израду наведене документације за потребе правног лица радиле су институције овлаштене од Министарства које имају обезбијеђене услове добре лабораторијске праксе за наведена испитивања, а процјену документације Комисија за отрове састављена од стручњака из области аналитичке токсикологије, клиничке токсикологије, фармације, ветерине, фитозаштите и екологије. У Министарству су до године као професионална лица регистрована четири правна лица за послове ДДД заштите. Од четири регистрована правна лица, два су регистрована и за производњу средстава за вршење ДДД заштите и то углавном на бази активне супстанце бромадиолон. У истом периоду регистровано је 66 средстава за СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 23

24 ДДД заштиту од 13 правних лица која су се бавила прометом на велико ових средстава. Након доношења Закона о хемикалијама, године Народна скупштина Републике Српске донијела је и Закон о биоцидима ( Службени гласник Републике Српске, број 37/09). Доношењем овог закона обезбијеђен је пренос свих материјалних одредаба Директиве 98/8/ЕЗ Европског парламента и Савјета од 16. фебруара године о стављању биоцидних производа на тржиште, а садржај анекса ове директиве, као и њене измјене и допуне уграђени су у правилнике произашле из одредаба Закона о биоцидима, чиме је омогућена примјена законодаства за област биоцида на идентичан начин као у земљама ЕУ. По основу Закона о биоцидима је донијело сљедеће подзаконске акте: 1. Правилник о садржају документације за оцјену активне супстанце у биоциду, оцјену биоцида, обиму и садржају досијеа и сажетка досијеа ( Службени гласник Републике Српске, број 3/10), 2. Правилник о врстама биоцида ( Службени гласник Републике Српске, број 3/10), 3. Правилник о принципима и поступцима за процјену ризика биоцидног производа ( Службени гласник Републике Српске, број 3/10), 4. Правилник о условима и начину рада Комисије за биоциде ( Службени гласник Републике Српске, број 23/10), 5. Правилник о списку активних супстанци које су дозвољене у биоцидном производу ( Службени гласник Републике Српске, бр. 32/10 и 72/11), 6. Правилник о списку активних супстанци које нису дозвољене у биоцидним производима ( Службени гласник Републике Српске, бр. 32/10 и 74/11), 7. Правилник о садржају основних података о биоцидном производу ( Службени гласник Републике Српске, број 32/10), 8. Правилник о условима и поступку признавања стране дозволе за стављање биоцида на тржиште ( Службени гласник Републике Српске, број 49/10), 9. Правилник о начину вођења Инвентара биоцида ( Службени гласник Републике Српске, број 57/10), 10. Правилник о условима за обављање дјелатности производње, промета, коришћења и складиштења биоцида ( Службени гласник Републике Српске, број 123/10), 11. Правилник о условима које морају да испуњавају правна лица која користе биоциде у професионалне сврхе ( Службени гласник Републике Српске, број 123/10), 12. Правилник о специфичним захтјевима који се односе на класификацију, паковање, обиљежавање и рекламирање биоцида ( Службени гласник Републике Српске, број 10/11), 13. Правилник о начину вођења евиденције о биоцидима ( Службени гласник Републике Српске, број 96/11) и 14. Правилника о садржају извјештаја и року достављања извјештаја у поступку надзора над биоцидом који се увози ( Службени гласник Републике Српске, број 126/11). Основни циљ доношења овог закона је да се осигура висок степен заштите здравља људи, животиња и животне средине, побољшање промета биоцида са земљама Европске уније и другим земљама, осигуравајући конкурентност привреде и 24 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

25 подстицај за изналажење безбједнијих могућности у производњи и кориштењу мање опасних хемикалија у биоцидима. За спровођење овог закона надлежно је. Надзор над примјеном овог закона и прописа донесених на основу њега у надлежности је Републичке управе за инспекцијске послове. Биоцидни производи (у даљем тексту: биоциди) регулисани овим законом су хемијске супстанце и производи састављени од хемијских супстанци, као и микроорганизми, гљивице и вируси за које је заједничко да имају негативно дејство на непожељне организме. Биоциди се употребљавају за хемијско или биолошко уништавање непожељних организама када се појаве у превеликим количинама и на мјестима гдје су непожељни, угрожавајући здравље људи, смањујући радну активност и способност људи, те штетно дјелујући на животиње и животну средину. Врсте биоцида су, између осталих, средства за дезинфекцију, средства за заштиту, инсектициди, родентициди, репеленти, разни конзерванси и други. Непожељни организми могу да униште здравље, храну, могу да утичу на производне процесе проузрокујући буђавост или стварање муља, могу блокирати вентиле, запушити цијеви или изазвати корозију метала, те оштетити гуме или пластику. Биоциди се појављују у различитим формулацијама, од јефтинијих до скупих формулација, а мјеста гдје се најчешће користе су болнице, ресторани, базени, простори за припремање хране, вешернице, просторије за складиштење, цјевоводи и слично. Биоциди су ту да штите здравље људи од непожељних организама, да побољшају техничке карактеристике производа, а њихов значај из дана у дан расте у циљу обезбјеђења још сигурнијег, дуготрајног и ефикасног средства за заштиту људи, животиња и животне средине. Активне супстанце од којих зависи учинак биоцида на основу одредаба овог закона уписане су у листе, зависно од одобрења или забране употребе активних супстанци. Листе супстанци које се налазе у биоциду преузимају се из Европске уније, и то: а) Листа I листа активних супстанци у биоциду, б) Листа Iа листа активних супстанци у биоциду мањег ризика и в) Листа Iб листа основних супстанци. На Листи Iа налазе се активне супстанце које се користе у биоцидним производима мањег ризика и она не садржи супстанце које су класификоване као опасне, и то као: канцерогене, мутагене, токсичне за репродукцију, изазивају алергијске реакције, биоакумулативне или перзистентне. За активне супстанце садржане у Листи Iа прописано је и у ком проценту могу да се налазе у биоциду да би се сматрао биоцидом мањег ризика. Супстанце у Листи Iб зову се основне супстанце и оне су набројане у закону. За супстанце из Листе Iб није потребно обезбиједити дозволу за стављање на тржиште, што је у складу са захтјевима ЕУ у односу на супстанце. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 25

26 Овим законом не разматра се поступак укључивања активних супстанци на Листу I, Iа и Iб узимајући у обзир да се овај поступак спроводи у ЕУ. Поступак укључивања активне супстанце на једну од листа је доста скуп и дуготрајан, а преузимањем обавезе хармонизације у свим земљама ЕУ, те имајући у виду да је забрањено спровођење испитивања на кичмењацима у циљу добијања већ познатих резултата, паралелно спровођење овог поступка у Републици Српској није рационално. Значајно је напоменути да се одредбе Директиве 98/8/ЕЗ у ЕУ примјењују од године за све биоциде који садрже нове активне супстанце, односно супстанце које нису испитиване прије године. За укључивање активних супстанци које су се налазиле на тржишту прије тог датума, ЕУ је одредила десетогодишњи програм испитивања процјене ризика и ефикасности тих супстанци и он представља Програм за упис у Листу I, Iа и Iб. Потпун технички досије за процјену активних супстанци у биоциду треба да припреме они који производе, односно стављају биоциде на тржиште, а за обавезе процјене задужене су земље извјестиоци у ЕУ. Након извршене процјене и укључивања активних супстанци на Листу I, Iа и Iб те активне супстанце се могу користити у биоциду. Обавеза земаља које стављају биоцид на тржиште је да се изврши процјена техничког досијеа и изда дозвола (поступак ауторизације) за стављање на тржиште биоцида који садржи активну супстанцу која је на Листи. У Листу I, Iа и Iб, поред активне супстанце уписују се и услови за кориштење активне супстанце, врста биоцидног производа, начин и област употребе, опис категорије потрошача (нпр. индустрија, општа употреба, комунална хигијена, професионални корисници и слично), те други посебни услови утврђени у односу на ризик који представља активна супстанца за живот и здравље људи и животиња, те њен утицај на животну средину. Поред наведених података, утврђују се и прихватљиви ниво изложености корисника, прихватљиви ниво дневног уноса за човјека и највеће дозвољене количине остатка биоцида, као и понашање у животној средини и утицај на нециљане организме. Одредбама овог закона прописано је да се биоцид може ставити на тржиште и користи под условом да је за њега издата дозвола за стављање на тржиште и да је класификован, пакован и обиљежен у складу са овим законом, као и да има прописано упутство на једном од језика који је у употреби у Републици Српској. Закон прописује да се поступак издавања дозволе за стављање на тржиште спроводи у двије фазе. У првој фази правно лице подноси основне податке о биоциду, а у другој фази подносилац захтјева доставља технички досије за активну супстанцу и досије за биоцид. У другој фази на основу поднесених података одлучује да ли ће се биоцид уписати у Програм или је за тај биоцид обавезна дозвола за његово стављање на тржиште и о тој одлуци одлучује у року од 30 дана. 26 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

27 Средства за ДДД заштиту која су имала одобрење за стављање на тржиште према одредбама Закона о отровима, уколико су им активне супстанце на Листи одобрених супстанци за употребу у биоциду или на Листи супстанци које су у поступку ревизије у ЕУ, уписом у Програм за достављање техничког досијеа настављају да се стављају на тржиште и користе до достављања досијеа за супстанцу и биоцид. У поступку доношења одлуке министар уважава стручно мишљење Комисије за биоциде, која користећи стручна знања и искуства, упућује на разлоге за доношење дозволе за стављање биоцида у промет или одбијање. Током овог поступка надлежни орган може у рјешењу о упису биоцида у Програм одредити и додатне услове за његово стављање на тржиште, односно кориштење. Сви поступци при доношењу одобрења, а који се односе на подносиоца као и на надлежни орган, поред осталог имају и прописане рокове у којима се радња мора извршити. одлучује о давању дозволе у року од 90 дана, а за биоциде мањег ризика у року од 60 дана. Законом су утврђени, а техничким прописом дефинисани генерални принципи поступка процјене биоцида на основу техничког досијеа и то, утицај биоцида на здравље људи, животиња, те његов утицај на животну средину, као и могуће нежељене посљедице на нециљане организме. Такође се утврђује његова ефикасност и ризици при предвиђеним начинима употребе. Испуњеност прописаних принципа из овог закона спроводи се утврђивањем конкретних карактеристика биоцида и активне супстанце садржане у њему и, уколико биоцид испуњава те захтјеве, надлежни орган издаје одобрење за стављање биоцида на тржиште. Сва испитивања биоцида и активних хемикалија у биоциду у сврху добијања података у досијеу врше се у акредитованим лабораторијама, примјењујући међународно признате методе. Услови за акредитоване лабораторије и методе које лабораторије могу да користе при испитивању биоцида, односно активне супстанце, прописани су законом којим се уређује област хемикалија. Принципи процјене техничког досијеа за активну супстанцу и биоцид, преузети су из анекса VI Директиве 98/8/ЕЗ у општи акт, као и упутство за процјену ризика и ефикасности биоцида. Рок важења рјешења којим се одобрава стављање биоцида на тржиште и његово кориштење је највише десет година. Рок ће бити краћи ако је за aктивну супстанцу која се налази у биоциду за који се издаје дозвола у Листи I или Iа одређен краћи рок. у рјешењу за стављање биоцида на тржиште утврђује и кориштење биоцида, чиме се омогућава да се биоцид користи на безбједан начин који обезбјеђује његову ефикасност и смањење ризика за здравље људи, те окружењe у којем се користи. Услови постављени у одобрењу олакшавају и инспекцијски надзор над стављањем на тржиште биоцида и инспекцијски надзор над кориштењем биоцида. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 27

28 Да би се поједноставили услови за стављање на тржиште биоцида који нису по саставу исти, али су одступања у њиховом саставу таква да не утичу на промјену својстава биоцида (најчешће је ријеч о промјени боје, парфема, пратећих супстанци и слично), спроводи се скраћени поступак издавања одобрења који траје најдуже 60 дана, а који је прописан као поступак одређивања оквирне формулације која представља спецификацију одступања у саставу биоцида која могу бити дозвољена. Лице које ставља биоцид на тржиште у својству оквирне формулације може умјесто техничког досијеа за биоцид доставити сагласност од имаоца дозволе која се односи на право на кориштење података из техничког досијеа за биоцид за који је одређена оквирна формулација. Законом је прописана обавеза Министарства да води Ивентар биоцида за оне биоциде за које је издата дозвола за стављање на тржиште и употребу са одређеним подацима и Инвентар је јавно доступан. Вођење Инвентара биоцида омогућава транспарентност издатих дозвола, као и прецизну евиденцију о врстама биоцида, њиховим својствима, количинама, те лицима која их производе или стављају на тржиште. Инвентар биоцида олакшава и надзор над стављањем на тржиште и над употребом биоцида. Инвентар биоцида је саставни дио Интегралног инвентара хемикалија који се води у складу са законом којим се уређује област хемикалија. Поред издавања дозволе у редовној процедури на основу достављеног досијеа о хемикалији и биоциду, Законом је предвиђена и процедура признавања стране дозволе, односно дозволе издате од националног тијела у држави чланици ЕУ. Чињеница да је надлежни орган државе чланице ЕУ издао дозволу за стављање биоцида на тржиште, значи да је тај биоцид процијењен, односно да су одређени услови за његово безбједно и ефикасно кориштење у складу са условима које поставља и овај закон, што се односи на усклађивање са кључном директивом 98/8/ЕЗ. Овим законом прописани су и случајеви када може да измијени услове за стављање на тржиште и кориштење биоцида, односно да одбије захтјев за признавање дозволе издате од надлежног органа државе чланице ЕУ. Законом су прописани и услови за издавање привремене дозволе, одузимање дозволе и продужење и издавање нове дозволе. Рокови важења одобрења за стављање биоцида на тржиште могу се продужити, а захтјев за продужење доставља се Министарству у року од годину дана за биоциде, односно 60 дана за биоциде мањег ризика. Одредбама овог закона прописано је да је ималац рјешења о упису у Програм дужан да прати дејства и околности у вези са биоцидом које могу штетно дјеловати на људе, животиње или животну средину, као и да прати ефикасност биоцида и да о новим сазнањима обавјештава надлежно. Такође је обавеза имаоца дозволе да надлежно обавијести и о промјенама административних података. Наведене промјене, зависно од добијених информација могу утицати на 28 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

29 доношење новог рјешења за стављање на тржиште биоцида, односно одузимање одобрења. Овим приступом постиже се да лица која стављају биоциде на тржиште, односно која их користе имају обавезу да континуирано прате дејство биоцида, односно да преузимају одговорност за управљање ризицима за тај биоцид. ће донијети рјешење о укидању рјешења о упису у Програм, односно одузеће дозволу ако се одбије упис активне супстанце коју садржи биоцид у Листу ЕУ. Одбијање уписа активне супстанце у листе ЕУ за кориштење у појединим биоцидима има за посљедицу да се биоцид који садржи супстанцу која је забрањена не стави на тржиште из оправданих разлога. може донијети и одлуку за укидање рјешења о стављању биоцида на тржиште и кад посједује податке којима се доказује да биоцид може штетно утицати на здравље људи, животиња, односно на животну средину. Ово је једна од врло важних одредаба Закона којом се омогућава да се предузму хитне мјере повлачења са тржишта биоцида за који се утврди да изазива штетне посљедице по здравље људи, животиња и животну средину. Важна одредба овог закона ради предузимања хитних мјера је издавање привремене дозволе за стављање биоцида на тржиште, што је прописано у случајевима епидемије, односно непредвиђене масовне појаве штетних организама, када није могуће чекати издавање дозволе кроз редовну процедуру јер би посљедице штете биле несагледиве. Привремену дозволу издаје у року од 30 дана, а на рок важења који не може бити дужи од 120 дана. Приликом издавања привремене дозволе Министарству се достављају подаци који представљају доказ о непредвиђеној појави штетног организма, образложење да постоји адекватан биоцид који може ефикасно сузбити штетне организме, подаци о ефикасности биоцида за који је поднесен захтјев, те приједлог систематског праћења приликом употребе тог биоцида, да би се увјерило у вјеродостојност захтјева. Такође, потребно је за издавање привремене дозволе доставити податке о потребним количинама биоцида, податке о лицима која ће руковати при употреби биоцида, оспособљености тих лица и слично. У привременој дозволи одређују се услови за контролисану и ограничену употребу. може одузети и ову дозволу ако је штета коју проузрокују штетни организми мања од штете коју може нанијети биоцид због чега је потребна стручна процјена података које доставља подносилац и за коју је прописана накнада. Ако биоцид, односно активна супстанца представља значајну опасност по здравље људи, животиња и животну средину, може забранити стављање биоцида на тржиште, односно ограничити његову употребу на одређене области. Поступак забране, односно ограничења спроводи се у складу са начином који је прописан законом који уређује област хемикалија. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 29

30 С обзиром на то да се биоциди често користе у поступку истраживања и развоја, односно у процес-оријентисаном истраживању и развоју са циљем подстицања развоја безбједнијих могућности у области биоцида, одредбама закона прописано је да се биоциди и активне супстанце у наведене сврхе могу користити без дозволе. Дозволу је потребно прибавити при кориштењу биоцида у поступку истраживања и развоја, односно у процесоријентисаном истраживању и развоју, само у случају гдје се биоцид значајно испушта у животну средину. С обзиром на то да су биоциди у ширем смислу хемикалије, на критеријуме и начин класификације, обиљежавања, рекламирања, као и садржај и достављање безбједносно-техничког листа за биоциде, примјењују се одредбе закона којим је регулисана област хемикалија. Имајући у виду специфичности биоцида као производа, посебним правилником су прописани и додатни услови за паковање, обиљежавање и рекламирање биоцида. Додатни услови омогућавају безбједно руковање и одлагање биоцида и обезбјеђују да се корисници биоцида не доведу у заблуду када су у питању својства биоцида која могу неправилним руковањем утицати штетно на здравље људи, односно на здравље корисника. Када је у питању увоз биоцида, за разлику од ранијег приступа кроз законску регулативу којим је прописивана обавеза обезбјеђења дозволе за сваки појединачни увоз биоцида од надлежног органа, овим законом није потребна таква дозвола, већ је увоз, односно извоз биоцида који посједује једну од дозвола које су прописане овим законом слободан. Ради контроле над увозом биоцида и онемогућавања увоза нерегистрованих биоцида, овим законом прописан је надзор на граничним прелазима. Прије царињења биоцида који се увози, законом је прописана обавеза спровођења контроле од здравствено-санитарног инспектора да би се утврдило да ли увезени биоциди испуњавају услове прописане овим законом, а који су саставни дио дозволе. Ради спровођења одредаба закона које се тичу контроле увоза биоцида на граничним прелазима од надлежних инспектора, успостављен је информациони систем, односно мрежа између инспекције и Министарства којом се просљеђују информације садржане у Инвентару о биоцидима ка инспекцији, односно достављају извјештаји о спроведеном надзору при увозу Министарству. Ради заштите здравља људи, одредбама овог закона прописана је обавеза лица које ставља на тржиште, односно користи биоцид да се придржава услова из дозволе, као и обавеза вођења евиденције о кориштењу биоцида. Овим се обезбјеђује рационално кориштење биоцида, свођење употребе биоцида на најмању мјеру, те складиштење биоцида на начин којим се не доводи у питање штетно дјеловање на живот и здравље људи који рукују биоцидима, те штетно дјеловање на животну средину. Законом је прописана и забрана стављања на тржиште биоцида који је класификован као отрован, веома отрован, канцероген, мутаген или штетно утиче на репродукцију, чиме се спречава масовно кориштење најопаснијих биоцида за општу употребу. Горенаведене биоциде, имајући у виду њихова опасна 30 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

31 својства, могу користити само професионални корисници који испуњавају услове у погледу кадра, простора и опреме које прописује. Одредбама овог закона прописани су општи и посебни услови за безбједну производњу, промет, складиштење и кориштење биоцида. Имајући у виду да активне супстанце у биоциду, као и сам биоцид представљају супстанцу или производ чија се својства одређују законом који регулише област хемикалија, услови за њихову производњу, складиштење и промет, регулисани су законом којим је регулисана област хемикалија, осим у изузетним случајевима. Носиоци одобрења за стављање биоцида на тржиште, односно кориштење биоцида имају обавезу да воде евиденцију о биоцидима у складу са посебним прописима којима се уређује област хемикалија, као и да достављају Министарству податке из евиденција о количинама произведених, увезених и кориштених биоцида, те њиховим залихама. Ова обавеза омогућава адекватну базу података о опасним хемикалијама и производима који су у одређеном времену кориштени на одређеном подручју Републике Српске, те податке о начину збрињавања опасног отпада од супстанци и биоцида који су предмет уништавања. Одлагање амбалаже од биоцида као и остатака биоцида врши се у складу са прописима којима је регулисана област управљања отпадом а правни субјекти који се баве производњом, складиштењем, односно прометом биоцида имају обавезу да се придржавају прописа којима је регулисан опасни отпад. Овим законом прописана је и обавеза здравствених установа које се баве лијечењем отрованих да податке добијене у поступку лијечења достављају надлежном Министарству, односно Институту за јавно здравство. Доступност података регулисана је овим законом да би се задовољио интерес јавности да има приступ подацима значајним за заштиту личног здравља, здравља животиња, као и животне средине, те да би се обезбиједила заштита података који представљају пословну тајну или су интелектуална својина, када то захтијева правно лице, носилац дозволе. Инспекцијски надзор над примјеном одредаба овог закона и прописа донесених на основу њега врши Управа за инспекцијске послове Републике Српске, посредством здравствено-санитарних инспектора. Овим законом прописана је и контрола биоцида у малопродаји од здравствено-санитарних инспектора запослених у саставу инспекцијских органа локалне самоуправе. Казненим одредбама овог закона за непоштивање одредаба предвиђене су новчане казне, као и висина казни за правна и физичка лица, те за одговорно лице. Овим законом предвиђају се и друге мјере, као што је забрана обављања дјелатности на одређени период. Ова мјера сматра се оправданом јер неодговорним руковањем биоцидима може настати штета са несагледивим посљедицама по здравље људи, животиња, имовине и животне средине. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 31

32 До 31. децембра године у Републици Српској регистровано је 19 правних лица која се баве прометом биоцида на велико од којих се шест бави и производњом и професионалном употребом биоцида. У Програм за достављање техничког досијеа за добијање дозволе за стављање на тржиште и употребу биоцида у Републици Српској уписана су 82 биоцида од 19 правних субјеката Стратешки циљеви у области биоцида Стратешки циљ за област биоцида као производа који садрже опасне хемикалије чиме и сами представљају опасност је осигурање високог нивоа заштите здравља људи, нециљних организама и животне средине кроз процедуре издавања дозволе за њихово стављање на тржиште и употребу у Републици Српској. У исто вријеме неопходно је наставити процес усклађивања законодавства из области биоцида са прописима ЕУ у циљу заштите, стварања амбијента за конкурентност у области одабира бољих могућности, те омогућавања слободног протока робе под једнаким условима Мјере у области биоцида У складу са планираним активностима на основу Закона о биоцидима, ће донијети сљедеће подзаконске акте: Правилник о условима које морају да испуњавају лабораторије и методама за испитивање биолошке ефикасности биоцида и Правилник о посебним условима за стављање биоцида на тржиште. ће у складу са законом редовно ажурирати садржај Листе I, Ia и Iб, aктивних супстанци које се могу користити у биоциду, као и садржај Листе супстанци које су забрањене за употребу у биоциду са листама ЕУ. С обзиром на то да је у ЕУ у процедури усвајање Уредбе о биоцидима, ће након усвајања Уредбе извршити усклађивање са садржајем исте, доношењем Закона о измјенама и допунама Закона о биоцидима или, уколико садржај Уредбе буде значајно различит у односу на досад прописане процедуре, донијети нови Закон о биоцидима. Ускладити правилнике са садржајем Анекса нове Уредбе. Наставити активности на издавању дозвола за стављање биоцида на тржиште посебно оних који су уписани у Програм. Ојачати кадровску структуру која ради на пословима опасних хемикалија и производа у Министарству, с обзиром на повећан обим послова на евалуацији и оцјени документације при упису хемикалија и биоцида у Инвентар биоцида. Ојачати административне и стручне способности кадрова за вршење послова евалуације и оцјене техничких досијеа за хемикалије и производе. Будући да у Републици Српској нема акредитованих лабораторија за испитивање биоцидних производа који се налазе на тржишту, нити оспособљених и опремљених лабораторија за израду досијеа за биоцид који је произведен у земљама ван ЕУ или у Републици Српској, потребно је радити на опремању и оспособљавању лабораторија за те намјене. Радити на оспособљавању и едукацији инспектора у вези са контролом правних субјеката који се баве производњом, прометом или професионалном употребом биоцида, као и 32 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

33 контролом над биоцидима који су на тржишту. Радити на подизању свијести о опасностима по здравље људи, опасностима по здравље запослених на пословима производње и употребе, опасностима по нециљне организме, те опасностима по животну средину од биоцида. Радити на успостављању система подизања свијести о правилном руковању и употреби биоцида у широј јавности користећи расположива средства информисања. Спријечити систем рекламирања биоцида који даје јавности нетачне информације које могу довести у заблуду кориснике у дијелу опасности од биоцида, а у циљу обезбјеђења веће добити. Радити на подизању свијести о правилном складиштењу и уништавању отпада насталог употребом биоцида у складу са законом који регулише опасни отпад. Учествовати у успостављању адекватног и трајног система реаговања на акциденте изазване биоцидима, те система здравственог збрињавања отрованих од биоцида. Дограђивати електронску базу података у дијелу који се односи на информације о биоцидима. Јачати систем међуресорне сарадње на нивоу институција у Републици Српској и БиХ, хоризонтално, али и вертикално Предмети опште употребе Оцјена затеченог стања У сврху стварања законског основа за контролу производње и промета предмета опште употребе, у Републици Српској донесен је Закон о предметима опште употребе ( Службени гласник Републике Српске, број 50/10). Овај закон усклађен је са Директивом 2001/95/EЗ Европског Парламента и Савјета од 3. децембра године о општој сигурности производа, а у њега су уграђене и одредбе Директиве 2009/48/EЗ Европског парламента и Савјета о сигурности играчака, Уредбе 1935/2004 Европског парламента и Савјета о материјалима и предметима намијењеним за непосредан додир са храном, те Директиве 2006/114/EЗ Европског парламента и Савјета која се односи на рекламирање које би потрошаче могло довести у заблуду. Овим законом се, у сврху заштите здравља људи и животне средине, уређују услови које у погледу безбједности морају испуњавати предмети опште употребе који се производе или увозе ради стављања на тржиште, обављање дјелатности производње и стављања на тржиште предмета опште употребе, рекламирање, здравствени надзор и друга питања у вези са предметима опште употребе. У смислу овог закона, предмети опште употребе су: 1. материјали и предмети који долазе у непосредан додир са храном, 2. предмети широке потрошње, 3. дјечје играчке и 4. детерџенти. За спровођење овог закона надлежно је, а за надзор над његовим спровођењем Републичка управа за инспекцијске послове. Ступањем на снагу овог закона престаје да важи преузети Закон о здравственој опасности животних намирница и предмета опште употребе ( Службени лист СФРЈ, број 53/91) у дијелу који се односи на предмете опште употребе. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 33

34 Овим законом прописано је доношење сљедећих правилника: 1. Правилник о безбједности материјала и предмета који долазе у непосредан додир са храном, 2. Правилник о безбједности предмета широке потрошње, 3. Правилник о безбједнсоти дјечијих играчака, 4. Правилник о утврђивању услова у погледу кадра, простора и опреме које морају да испуњавају лабораторије и 5. Правилник о посебним условима за производњу и стављање на тржиште предмета опште употребе. До доношења наведених правилника примјењиваће се преузети правилници донесени на основу старог закона ( Службени лист СРЈ, бр. 53/91, 24/94, 28/96 и 79/05). Одредбама овог закона створен је законски оквир за заштиту здравља људи од штетних хемикалија које се налазе у предметима опште употребе Стратешки циљеви у области предмета опште употребе Створити законски основ за успостављање система високог нивоа заштите здравља људи од могућих штетних ефеката хемикалија у предметима опште употребе, а у систему слободног протока робе и услуга, доношењем и примјеном подзаконских аката Мјере у области предмета опште употребе Донијети подзаконске акте предвиђене Законом у складу са прописима ЕУ за специфична питања. С обзиром на то да је ријеч о комплексном проблему надзора над тржиштем, потребно је боље ускладити координацију и сарадњу међу различитим институцијама, и то Министарства као надлежног тијела у подручју здравствене исправности и безбједности предмета опште употребе, Института за јавно здравство, који у складу са одредбама Закона о здравственој заштити прати, анализира, проучава и оцјењује здравствену исправност предмета опште употребе, Републичке управе за инспекцијске послове с припадајућим инспекцијама за спровођење надзора над тржиштем. Потребно је успоставити систем систематског праћења и извјештавања о здравственој исправности предмета опште употребе, нарочито у вези са питањима хемијске безбједности. Потребно је успоставити систем раног узбуњивања и систем за обавјештавање одговарајућих институција и јавности о токсичним и/или опасним предметима широке потрошње нађеним на тржишту Републике Српске, те се укључити у међународни RAPEX систем брзог обавјештавања и то на нивоу овлаштених контролних аналитичких лабораторија Инспекцијски надзор над хемикалијама и биоцидима У систему управљања хемикалијама битан сегмент представља инспекцијски надзор над увозом, производњом и прометом хемикалија и биоцида. Основни циљ инспекцијског надзора је да контролом 34 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

35 примјене важећих прописа обезбиједи висок ниво заштите здравља људи и животне средине и спријечи нелегалну производњу и промет хемикалија и биоцида. За остварење овог циља неопходно је кадровско јачање надлежних инспекција на републичком нивоу, али и на нивоу јединица локалне самоуправе. Кадровску попуну у територијалном смислу треба вршити у складу са бројем субјеката који обављају дјелатност са хемикалијама, на одређеном подручју. Ради досљедне примјене прописа усклађених са регулативом ЕУ, потребна је континуирана едукација инспектора на оба нивоа. Посебни облици едукације ће се спроводити код новопримљених инспектора. Адекватна опрема за примјену информационих технологија и увезивање информационих система надлежних органа укључених у систем управљања хемикалијама, који омогућавају on-line увид у одговарајуће базе података и аутоматско достављање извјештаја, битан су предуслов за ефикасан рад инспектора. Планирање инспекцијског надзора и учесталост контрола треба вршити на основу процјене ризика коју заједно врше, унутрашњих послова и Инспекторат. Приликом процјене ризика у обзир ће се узимати подаци о врстама хемикалија са којима пословни субјекат ради, намјена хемикалија, обим производње и дистрибуције, резултати инспекцијских контрола у претходном периоду и додатне информације достављене од других надлежних органа и грађана. На основу процјене субјекти контроле ће бити разврстани у одређене степене ризика на основу којих ће се одређивати учесталост редовних инспекцијских прегледа. Посебни циљеви инспекцијског надзора у области хемикалија и биоцида су: 1. Спријечити производњу и промет опасних хемикалија које нису класификоване, регистроване, прописно упаковане и означене и које немају одговарајућу пратећу документацију Овај циљ ће се остварити забраном увоза, производње и промета хемикалија и биоцида који нису уписани у одговарајући инвентар, који нису у одговарајућој амбалажи и означени у складу са адекватним безбједносно-техничким листом. Ризик за спречавање увоза нерегистрованих хемикалија представља чињеница да Федерација БиХ и Брчко Дистрикт нису донијели прописе из ове области због чега царински софтвер не захтијева инспекцијски преглед за све хемикалије које подлијежу надзору. Други важан ризик је да нерегистроване хемикалије и биоциди улазе на тржиште Републике Српске преко граничних прелаза Федерације БиХ и Дистрикта Брчко. 2. Спријечити рад нерегистрованих субјеката који обављају дјелатност са опасним хемикалијама и биоцидима Спровођењем инспекцијских прегледа и предузимањем прописаних инспекцијских мјера, субјекти који обављају дјелатност са хемикалијама и биоцидима ће бити принуђени да обезбиједе доказ надлежног органа да СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 35

36 испуњавају прописане услове или ће морати престати са обављањем дјелатности. 3. Обезбиједити да субјекти који обављају дјелатност са хемикалијама воде прописане евиденције и достављају одговарајуће извјештаје Предузимањем управних и казнених мјера ће се обезбиједити да субјекти у прописаним роковима достављају извјештаје са одговарајућим садржајима. 4. Обезбиједити да сва лица која рукују хемикалијама пролазе прописане едукације и обављају обавезне здравствене прегледе Инспекцијским мјерама постићи да сва лица која рукују опасним хемикалијама пролазе прописане обуке које организује у сарадњи са овлаштеним институцијама и обављају здравствене прегледе у складу са процјеном ризика на радном мјесту. 5. Подићи свијест о опасним хемикалијама спровођењем промотивних кампања и информисањем јавности Са циљем што боље примјене обимне и сложене регулативе у овој области Инспекторат ће у сарадњи са м кроз међународне пројекте спроводити промотивне кампање посредством јавних медија, брошура, летака и других облика комуникације и повремено информисати јавност о стању утврђеном у инспекцијским контролама. 6. Обављати мониторинг хемикалија на тржишту Ради лабораторијске провјере хемикалија и биоцида присутних на тржишту Републике Српске, инспектори ће вршити узорковање у складу са годишњим плановима које ће заједно сачињавати Инспекторат и. Ризик за остварење овог циља је недостатак акредитованих лабораторија и средстава у буџету за подмиривање трошкова испитивања. 7. Спријечити рекламирање хемикалија на начин који потрошаче доводи у заблуду Инспекцијским мјерама ће се спречавати сваки облик рекламирања хемикалија који потрошаче доводи у заблуду, било да се рекламирање врши без навођења опасних својстава хемикалије или се на други начин обмањује купац. 8. Спријечити непрописно уништавање хемикалија Предузимањем управних и најстрожих казнених мјера ће се спречавати уништавање хемикалија и амбалаже на начин који може угрозити здравље људи и животну средину. Ризик за остварење овог циља је чињеница да не постоји адекватна инфраструктура за правилно уништавање хемикалија. 9. Склопити споразуме са Федерацијом БиХ и Брчко Дистриктом о међусобном обавјештавању Инспекторат Републике Српске ће склопити споразуме са Инспекторатом ФБиХ и Дистрикта Брчко о међусобном обавјештавању и предузимању инспекцијских мјера на своме подручју у случају потребе за отклањањем опасности од хемикалија. 36 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

37 10. Обавијестити Focal Point Свјетске здравствене организације о свим акциденталним ситуацијама у вези са хемикалијама, у складу са Међународним здравственим прописима из године О сваком сазнању за акциденталну ситуацију повезану са хемикалијама Инспекторат ће у најкраћем року обавијестити контакт тачку, односно једног од чланова тима задуженог за размјену информација са Свјетском здравственом организацијом. 2. ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И ВОДОПРИВРЕДА 2.1. Оцјена затеченог стања Средства за заштиту биља и минерална ђубрива Први Закон о заштити биља, Народна скупштина Републике Српске усвојила је у мају године ( Службени гласник Републике Српске, број 13/97). До тада је на снази био Закон о заштити биља од болести и штеточина које угрожавају целу земљу ( Службени лист СФРЈ, број 74/89) и Закон о заштити биља од болести и штеточина ( Службени лист СР БиХ, број 21/77). Закон о заштити биља је стављен ван снаге доношењем Закона о заштити здравља биља ( Службени гласник Републике Српске, број 25/09). Један од елемената плана реформе у области заштите здравља биља, у правцу усаглашавања са Европском унијом (ЕУ) и Свjетском трговинском организацијом, јесте доношење нове законске регулативе, кроз коју ће бити институционализована сва нова рjешења која треба да омогуће спровођење ове реформе. Основни разлози за доношење новог закона произлазе из чињенице да се савремена пољопривредна производња и обезбjеђивање довољних количина квалитетне здравствено исправне хране не може замислити без правилне и контролисане употребе средстава за заштиту биља која се користе ради заштите здравља биља и биљних производа од дjеловања штетних организама. Значај заштите здравља људи и животиња, као и заштита територије Републике Српске од неконтролисаног и великог уноса средстава за заштиту биља, јасно дефинисана производња, кориштење и промет средстава за заштиту биља са становишта пољопривредне производње, наметнуо је потребу израде новог закона о средствима за заштиту биља. Фитосанитарни систем ЕУ је једна од три карике ланца о безбjедности хране. Због тога је изградња овог система, који обавезује реформисање и у области средстава за заштиту биља, од великог значаја за здравље људи и за положај наше земље у међународној трговини, и у сваком погледу треба да буде један од стратешких интереса Републике Српске. Закон о средствима за заштиту биља ( Службени гласник Републике Српске, број 52/10) донесен је године. Овим законом уређује се обављање послова од јавног интереса у области средстава за заштиту биља, оснивање Комисије за средства за заштиту биља, СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 37

38 регистрација, промет, увоз и примјена средстава за заштиту биља у пољопривреди и шумарству, услуге у области средстава за заштиту биља, евиденција, прикупљање и размјена података, као и друга питања од значаја за примјену средства за заштиту биља. За спровођење овог закона и прописа донесених на основу њега, надлежно је пољопривреде, шумарства и водопривреде. Инспекцијски надзор над примјеном прописа врши Инспекторат, посредством фитосанитарних и пољопривредних инспектора и пољопривредних инспектора у саставу јединица локалне самоуправе. Средства за заштиту биља могу се производити, стављати у промет и примјењивати на територији Републике Српске ако су регистрована и снабдјевена декларацијом и упутством за примјену у складу са законом и прописима донесеним на основу њега, а активна супстанца, односно основна супстанца коју средства за заштиту биља садрже може се производити и стављати у промет ако је уписана у Листу одобрених супстанци. Закон је дјелимично усклађен са Директивом Савјета 91/414/ЕЕЗ од 15. јула године о стављању на тржиште производа за заштиту биља док је њене анексе (укупно шест) потребно уградити у спроведбене прописе. Анекс I Директиве чини Списак активних материја одобрених за употребу у средствима за заштиту биља. Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља је у сарадњи са ентитетским министарствима пољопривреде и Брчко Дистриктом израдила Списак активним материја дозвољених за употребу у Босни и Херцеговини ( Службени гласник БиХ, број 11/11), а у складу са чланом 29. Закона о фитофармацеутским средствима Босне и Херцеговине. Остали анекси садржавају: Анекс II Захтјеви у вези са документацијом коју треба да поднесу за уврштење активне материје у Анекс I, Анекс III Захтјеви у вези са документацијом коју треба да поднесу за регистрацију средства за заштиту биља, Анекс IV Упозорења о врстама ризика, Анекс V Мјере опреза и Анекс VI Јединствена начела за оцјењивање и регистрацију средстава за заштиту биља. У Европској унији је у међувремену донесена нова Уредба (EЗ) 1107/2009 Европског Парламента и Савјета од 21. октобра године о стављању у промет средстава за заштиту биља, којом се укидају Директиве Европског Савјета 79/117/EEЗ и 91/414/ EEЗ. Анекси Директиве преузети су уредбама за спровођење донесеним на основу Уредбе 1107/2009 и то: Анекс I Уредбом 540/2011, Анекс II Уредбом, 544/2011, Анекс III Уредбом 545/2011, Анекс VI Уредбом 546/2011 и Анекси IV и V Уредбом 547/2011. Новим Списком активних материја дозвољених за употребу у фитофармацеутским средствима у Босни и Херцеговини ( Службени гласник БиХ, број 3/12) извршено је усклађивање са Уредбом 540/2011. На основу Списка активних материја, врши регистарцију средстава за заштиту биља и једном годишње објављује Списак регистрованих средстава за заштиту биља. 38 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

39 Реформе у области заштите здравља биља морају имати системски карактер како би се усагласиле са принципима фитосанитарног система ЕУ. На основу Закона о средствима за заштиту биља донесен је Правилник о условима које морају испуњавати лица која се уписују, образац и садржај захтјева за упис и садржај Регистра дистрибутера и увозника и Регистар пружаоца услуга ( Службени гласник Републике Српске, број 106/11). Закон о ђубривима и оплемењивачима земљишта ( Службени гласник Републике Српске, број 35/04) донесен је године. Овим законом се жељело постићи систематско надгледање и контрола пословања ђубривима, очување земљишта и окружења кориштењем одговарајућих ђубрива. Нови Закон о минералним ђубривима ( Службени гласник Републике Српске, број 24/12) усвојен је у марту године. Производња тестираних и испитаних, као и контролисаних минералних ђубрива, а самим тим и квалитетних минералних ђубрива, једна је од полазних основа савремене биљне производње. Само квалитетна и испитана минерална ђубрива, прописаног садржаја храњивих материја су средства за побољшање физичких, хемијских и биолошких особина земљишта, која уз адекватну агротехнику могу дати стабилне и високе приносе, одличних хемијских и органолептичких својстава. Поред тога, неопходно је прописати обавезе произвођача, односно увозника и прометника, као и начин евиденције производње, увоза и промета, односно одговарајуће регистре увозника и прометника, као и регистре минералних ђубрива и оплемењивача земљишта, што ранијим Законом није било регулисано. Имајући ово у виду, намеће се потреба за производњом и увозом минералних ђубрива контролисаног квалитета за сваку партију, њихово обиљежавање на прописани начин, као и њихова примјена која не би угрожавала здравље људи, животиња и биљака, плодност земљишта и животну средину, чиме се и створила потреба за доношењем новог закона којим се регулише ова материја. Поред тога, процес интеграције наше земље у ЕУ и усаглашавање прописа из ове области са директивама ЕУ, које јединствено уређују ову област унутар ЕУ, а тиме и стварање једнаких услова за производњу и промет ђубрива на цијелом простору Босне и Херцеговине, основни су разлози за доношење новог Закона о минералним ђубривима. Нови закон је дјелимично усклађен са Уредбом (EЗ) 2003/2003 Eвропског Парламента и Савјета од 13. октобра о ђубривима и Директивом Савјета број 91/676/ЕЕЗ од 12. децембра о заштити вода од загађења које узрокују нитрати пољопривредног поријекла Храна У савременој производњи хране, посебно с циљем стварања предуслова за пласман производа на свјетско тржиште, намеће се обавеза управљања безбједношћу хране и стварања система који потрошачу гарантује здравствено сигурну храну. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 39

40 С обзиром на то да се тржиште глобализује (слободан проток робе), што подразумијева слободан проток хране и хране за животиње, наметнула се обавеза доношења Закона о храни у Републици Српској. У мају године Народна скупштина Републике Српске усвојила је Закон о храни Републике Српске. Наведени закон омогућиће Републици Српској ефикаснију производњу и промет здраве хране и хране за животиње с циљем ефикасније заштите здравља потрошача. У исто вријеме, доношењем подзаконских аката регулисаће се сви аспекти у производњи и промету хране и тиме ће се Закон у потпуности спровести, а такође и постићи већи степен заштите здравља људи и животне средине. Закон о храни ( Службени гласник Републике Српске, број 49/09), који је донесен године у складу са Уредбом ЕЗ 178/2002, уређује права и одговорности надлежних органа у вези са храном и храном за животиње произведене у Републици Српској или увезене и стављене у промет у Републици Српској, основ и опште захтјеве за висок ниво заштите, хигијене, квалитета и здравствене исправности хране и хране за животиње, те обавезе субјеката у пословању са храном и пословању са храном за животиње, о питањима хигијене и здравствене исправности хране и хране за животиње. За спровођење овог закона и прописа донесених на основу њега, надлежно је пољопривреде, шумарства и водопривреде. Инспекцијски надзор над њиховом примјеном врши Инспекторат посредством здравствено-санитарних, ветеринарских и пољопривредних инспектора. Од 1. јануара године у складу са новим Законом о инспекцијама у Републици Српској ( Службени гласник Републике Српске, број 74/10) инспекцијски надзор над примјеном овог закона и прописа донесених на основу њега ће вршити Инспекторат посредством инспектора за храну. Доношењем Закона о храни у Републици Српској створене су претпоставке ефикасније производње и промета здраве хране и хране за животиње с циљем ефикасније заштите здравља потрошача. Доношењем подзаконских аката који регулишу све аспекте у производњи и промету хране, Закон ће се у потпуности примијенити, чиме се постиже већи степен заштите здравља људи, животиња и животне средине. Закон је дјелимично усклађен са Уредбом (ЕЗ) бр. 178/2002 Европског парламента и Савјета од 28. јануара године којом се дефинишу општи принципи и услови Закона о храни, процедуре које уређују област безбједности хране и оснива Европски орган за безбједност хране. Ова уредба утврђује пет главних принципа према којима је потребно развити одговарајуће легислативне акте, и то: 1. цјелокупан ланац производње и промета хране треба да буде посматран јединствено, 2. анализа ризика допуњена принципом предострожности као основни елементи политике обезбјеђивања 40 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

41 здравствене сигурности хране, 3. одговорност за здравствену сигурност хране заснива се на свим учесницима у њеној производњи и промету, 4. обезбјеђивање сљедивости у свим фазама производње и промета хране и 5. право грађана на информисање, едуковање и представљање у свим стварима које се тичу сигурности хране. У међувремену су донесене четири измјене и допуне Уредбе (ЕЗ) 178/2002: 1. Уредба (ЕЗ) 1642/2003 Европског парламента и Савјета од 22. јула године, 2. Уредба Комисије (ЕЗ) 575/2006 од 7. априла године, 3. Уредба Комисије (ЕЗ) 202/2008 од 4. марта године и 4. Уредба (ЕЗ) бр 596/2009 Европског парламента и Савјета од 18. јуна године. На основу овог закона донесени су сљедећи подзаконски акти: 1. Правилник о декларисању хране ( Службени гласник Републике Српске, број 82/10), 2. Правилник о садржају и спровођењу општих и специфичних услова хигијене хране ( Службени гласник Републике Српске, бр. 111/09 и 10/11) и 3. Правилник о поступку утврђивања испуњености услова за рад испитних лабораторија ( Службени гласник Републике Српске, број 106/10). Директива 2000/13/ЕЗ и допуна директиве 2001/101/ЕЗ су уграђене Правилник о декларисању хране. Уредба 852/2004 и Уредба 854/2004 уграђене су у Правилник о садржају и спровођењу општих и специфичних услова хигијене хране. У наредном периоду је планирана израда новог Закона о храни. У овој области донесен је и Закон о вину и ракији ( Службени гласник Републике Српске, број 71/09). У јулу године Народна скупштина Републике Српске усвојила је Закон о вину и ракији који прецизира правне и техничке норме које нису у потпуности биле дефинисане у ранијем закону (значење појмова, стручно руковођење производњом, регистар произвођача и друго). Закон је дјелимично усклађен са Уредбом Савјета 479/2008 од 29. априла године о организацији заједничког тржишта вина, која допуњује уредбе 1493/1999, 1782/2003, 1290/2005, 3/2008 и поништава уредбе 2392/86 и 1493/1999, те са Уредбом Комисије 1014/90 од 24. априла године о детаљним правилима за спровођење дефинисања, описивања и представљања жестоких алкохолних пића Пољопривредно земљиште Правни оквир који регулише питања планирања, заштите, уређења, кориштења и располагања, као и друга питања од значаја за пољопривредно земљиште као добра од општег интереса, дат је у Закону о пољопривредном земљишту ( Службени гласник Републике Српске, бр. 93/06, 86/07 и 14/10). У протеклом периоду Закон о пољопривредном СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 41

42 земљишту је прошао кроз три измјене и допуне ( Службени гласник Републике Српске, бр. 86/07, 14/10 и 5/12) којима одредбе које регулишу питање заштите пољопривредног земљишта нису мијењане. У току године је израдило документ Основе заштите, уређења и кориштења пољопривредног земљишта Републике Српске којим је дат општи преглед стања земљишних ресурса у Републици Српској. Специфичност овог докумета је у томе што су анализе стања земљишних ресура као и реузлтати анализе израђени и приказани у GIS-у (кориштен је програм ArcView 3.3. и Arc Gis Special analyst software). Предност овако постављеног концепта планирања кориштења земљишта је брза и лака доступност различитих информација о земљишту према жељеним локацијама Воде Основни акт у области вода је Закон о водама ( Службени гласник Републике Српске бр. 50/06 и 92/09) којим се утврђује начин интегралног управљања водама унутар територије Републике Српске. Према оцјени Progres monitoring report Bosnia and Herzegovina (Monitoring transposition and implementation of EU environmental acquis EUROPEAD/124644/D/SER/Milti), у јулу године, овај закон је 90% усклађен са Оквирном директивом о водама 2000/60/EЗ. пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске донијело је прописе који омогућавају да се вода намијењена људској употреби и вода за пиће штити од загађења превентивним дјеловањем и спречавањем неконтролисаног испуштања отпадних вода. Ти прописи су сљедећи: 1. 1) Правилник о третману и одводњи отпадних вода са подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ( Службени гласник Републике Српске, број 68/01). Прописом је дефинисано поступање правних и физичких лица као и надлежних органа у планирању, изградњи, надзору, третману и одводњи отпадних вода на подручју градова и насеља гдје нема јавне канализације, као и услови за објекте те намјене. Предвиђени су облици и величине пречистача и слично. 2. Правилник о условима за испуштање отпадних вода у јавну канализацију ( Службени гласник Републике Српске, број 44/01). Овим прописом дефинисани су услови испуштања отпадних вода у јавну канализацију, мјере заштите јавног канализационог система, граничне вриједности опасних и штетних материја које се могу испуштати у јавну канализацију, као и начин вршења контроле квалитета ових отпадних вода. У пропис је уведена ЕУ листа приоритетних супстанци за политику вода. 3. Правилник о испуштању отпадних вода у површинске воде ( Службени гласник Репубкике Српске, број 44/01). Овим прописом дефинисани су услови испуштања отпадних вода или ефлуента постројења за пречишћавање и граничне вриједности штетних и опасних материја које се смију испуштати у површинске воде, као и начин мјерења и усаглашавања измјерених, са дозвољеним вриједностима. Овај правилник дефинисао је и стандарде који се користе, те примијенио Листу приоритетних супстанци ЕУ у политици вода. 42 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

43 4. Уредба о класификацији вода и категоризацији водотока ( Службени гласник Републике Српске, број 42/01) којом су се успоставили критеријуми и елементи квалитета за одређивање класа према различитим категоријама статуса (еколошког и хемијског). Овом уредбом уведено је пет класа вода и њихова намјена сходно утврђеној класи. Наведена класификација је суштински усклађена са Оквирном директивом о водама (Директива Европског парламента и Савјета 2000/60/EЗ). 5. Правилник о условима које морају да испуњавају водопривредне лабораторије као правна лица које врше одређену врсту испитивања квалитета површинских, подземних и отпадних вода ( Службени гласник Републике Српске, број 44/01). Овим прописом су дефинисани услови које морају да испуњавају лабораторије које желе да врше испитивање површинских и подземних вода, вода намијењених за водоснабдијевање и отпадних вода, у погледу материјалних и техничких услова, кадрова, добре лабораторијске праксе и управљања, које испуњавају захтјеве међународних стандарда и корисника, органа управе, као и организација које спроводе поступак акредитације. 6. Правилник о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објеката и вода намијењених људској употреби ( Службени гласник Републике Српске, број 7/03). Овај правилник донесен је у сарадњи са м. Наведеним правилником прописано је спровођење мјера заштите подручја на којима се налазе изворишта која се по количинама и квалитету могу користити или се користе за снабдијевање становништва водом за пиће. Односно, уколико је вода са одређених подручја намијењена за људску употребу, онда та подручја морају бити заштићена од намјерног или случајног загађивања. То загађење може неповољно утицати на здравствену исправност воде, као и на начин одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите, као и успостављање и спровођење мјера заштите такве воде, водних објеката и главних цјевовода, који служе за снабдијевање водом за пиће. Наведена подручја су под посебном заштитом. Активности спровођења ових мјера су на локалним органима власти и на корисницима таквих објеката. Програм санитарне заштите доносе локалне заједнице и оператери, односно корисници објеката који служе горенаведеним намјенама. је у складу са наведеним прописима до сада од наведених субјеката за преко 60% територије Републике Српске добило Програме санитарне заштите и дало сагласност за њихову примјену, било одмах или након њихове дораде. Ове активности омогућавају квалитетну и досљедну примјену Правилника о хигијенској исправности воде за пиће ( Службени гласник Републике Српске, број 40/03). Инспекцијски надзор над извршавањем Закона о водама и на њему заснованих подзаконских прописа и аката обавља Републичка управа за инспекцијске послове, односно републичка водна инспекција и водна инспекција јединице локалне самоуправе. БиХ је потписница бројних међународних конвенција чије је одредбе дужна да поштује и уврстити у своју законску легислативу на нивоу БиХ, али и ентитета: Хелсиншка конвенција (Конвенција о кориштењу и заштити прекограничних СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 43

44 водотока и међународних језера Convention on Protection and Use of Transboundary Watercourses and International Lakes), Барселонска конвенција (Конвенција о заштити Средоземног мора од загађивања), Конвенција је допуњена када је добила назив Конвенција за заштиту морског околиша и приобалног подручја Медитерана (Convention for the Protection of the Marine Environment and Coastal Region of the Mediterranean). У оквиру Конвенције дефинисано је и више протокола од којих за сектор вода посебан значај имају: Протокол о заштити против загађивања са копна (1996), Протокол о сарадњи у борби против загађења нафтом и другим штетним материјама у хитним случајевима (1976). Конвенција за заштиту ријеке Дунав (Конвенција о сарадњи за заштиту и одрживо кориштење ријеке Дунав Convention on Co-operation for Protection and Sustainable Use of the Danube River), и друге. Мониторинг се спроводи на основу Програма који доноси пољопривреде, шумарства и водопривреде, а за његову реализацију одговорна је Агенција за воде обласног ријечног слива Саве, Бијељина. Мониторинг површинских вода у Републици Српској спроводи се ради: процјене еколошког и хемијског статуса површинских вода у складу са Законом о водама и Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока, испуњавања међународних обавеза Босне и Херцеговине и Републике Српске. Резултати испитивања квалитета површинских вода (ријеке) се достављају и према EIONET-у (European Environment Information and Observation Network), достављања података у Међународну мониторинг мрежу (TNMN) у оквиру Међународне комисије за заштиту ријеке Дунав CPDR-а за мјерне профиле укључене у ову базу података, прикупљања података неопходних за дефинисање референтних услова у складу са утврђеном типологијом, праћења стања квалитета вода с циљем заштите и достизања доброг еколошког статуса, који подржава еколошку функцију датих типова акватичних система, као и кориштење вода за постојеће и планиране употребе. Праћење квалитета вода водотока у Републици Српској систематски се спроводи од године, укључујући испитивања биолошких, физичкохемијских, хемијских, микробиолошких параметара и специфичних супстанци загађења, а од године и параметара са листе приоритетних супстанци у политици вода. Оцјена квалитета врши се у складу са Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока. Праћење квалитета вода спроводи се у оквиру међународног и националног надзорног мониторинга и оперативног мониторинга (у складу са WFD). Испитивање квалитета подземних вода још није у потпуности усклађено са захтјевима Оквирне директиве о водама, а оцјена квалитета се врши у складу са Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока. Подаци о резултатима мониторинга квалитета вода свих водних тијела на територији Републике 44 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

45 Српске (хидролошки, биолошки, физичко-хемијски, хемијски, микробиолошки) се налазе у оквиру Извјештаја о праћењу квалитета површинских вода у Републици Српској (годишњи Извјештаји од до 2010). Појединачни резултати испитивања доступни су у Агенцији за воде обласног ријечног слива Саве. пољопривреде, шумарства и водопривреде и Агенција за воде обласног ријечног слива Саве су у току године реализовали Програм карактеризације индустријских отпадних вода којим је било обухваћено девет индустријских постројења и рудника, као и три рибњака, за које је процијењено да су велики загађивачи. За сваку од индустрија анализирано је тридесетак мјерних параметара, укључујући мјерење количине отпадне воде на крајњем испусту, физичко-хемијске, хемијске параметре и специфичне супстанце загађења карактеристичне за дату индустрију, као и тест токсичности. Анализе и мјерења вршена су у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде, према методологији међународно признатих стандарда, а узорци су захватани континуирано седам дана и анализирани као дневни композитни. У циљу одређивања продукције загађења урбаним отпадним водама, односно оптерећење површинских вода тим загађењем, пољопривреде, шумарства и водопривреде и Агенција за воде обласног ријечног слива Саве је током и године финансирала реализацију Програма карактеризације градских отпадних вода, у 14 већих насељених мјеста, узимајући у обзир шест подсливова у Републици Српској (слив Уне, слив Врбаса, слив Дрине, слив Босне, непосредни слив ријеке Саве). У оквиру активности испуњавања обавеза према ICPDR-у (Дунавска комисија), односно у оквиру дефинисања Притисака и Процјене ризика за постизање доброг еколошког статуса површинских и подземних вода, карактеризација урбаних отпадних вода ће бити основ за: прогнозирање укупног уноса органских и биоразградивих материја од комуналних отпадних вода, процјену ризика за квалитет површинских и подземних вода, односно ризик непостизања доброг еколошког статуса за сва тијела површинске воде и подземне воде, дефинисање мјерних параметара за надзорни и оперативни мониторинг, дефинисање потребних мјера за постизање доброг еколошког статуса, односно основ за дефинисање Програма мјера за заштиту квалитета површинских и подземних вода и дефинисање приоритетних мјера у оквиру Програма мјера за заштиту квалитета воде. При карактеризацији урбаних отпадних вода за сваки изабрани градски центар вршена су мјерења основних физичко-хемијских параметара (укључујући О 2, BOD, COD, нутриенте) и специфичних супстанци супстанца загађења (укључујући минерална уља, детергенте, Cd, Ni, Cr, Hg), зависно од индустрије прикључене на јавну канализацију. Истовремено су вршена мјерења протока испуштене отпадне воде. Методологија је у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде у сарадњи са градским комуналним предузећем, које управља канализационим системом извршена СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 45

46 је процјена броја прикључака, процјена броја становника (уколико је могуће) прикључених на канализациони систем који се анализира, као и процјена обима прикључене индустрије на канализациони систем Стратешки циљеви Стратешки циљ за област средстава за заштиту биља и минералних ђубрива је осигурање високог нивоа заштите здравља људи, нециљних организама, земљишта, вода и животне средине кроз процедуре издавања дозволе за стављање истих на тржиште и употребу у Републици Српској. У исто вријеме неопходно је наставити процес усклађивања законодавства из ове области са прописима ЕУ у циљу заштите, стварања амбијента за конкурентност у области одабира бољих могућности, те омогућавања слободног кретања робе под једнаким условима. Стратешки циљеви у области хране су: унапређивање прехрамбене индустрије да би се обезбиједио висок ниво квалитета хране и заштитио интерес потрошача; дефинисање кључних пољопривредних производа потребних за прехрамбену индустрију; јачање административних капацитета ради ефикаснијег доношења законских и подзаконских аката у домену производње и дистрибуције хране у складу са ЕУ стандардима; осигурање основе за постизање високог нивоа заштите здравља људи од могућих штетних утицаја хемикалија у храни, остваривањем усклађеног, ефикасног и динамичног система контроле хране који ће бити у потпуности усклађен за прописима и праксом ЕУ. Стратешки циљ у области пољопривредног земљишта јесте очување и заштита пољопривредног земљишта као природног богатсва и ресурса од општег интереса, те унапређивање у начину планирања располагања и кориштења овог ресурса. Стратешки циљ у области вода је оптимално газдовање водама, у оквиру интегралног уређења, кориштења и заштите јединственог водопривредног простора Републике Српске Мјере Средства за заштиту биља и минерална ђубрива У наредном периоду предвиђено је доношење и осталих правилника предвиђених Законом о средствима за заштиту биља који ће у потпуности заокружити цијели систем праћења средстава за заштиту биља од увоза, производње до употребе код крајњих корисника, као и вођење саме евиденције. ће у складу са Законом редовно ажурирати Листу средстава за заштиту биља, на основу Листе дозвољених и Листе забрањених активних материја. С обзиром на то да је у ЕУ донесена нова Уредба (EЗ) 1107/2009 и Анекси Директиве преузети су уредбама за спровођење донесеним на основу Уредбе 1107/2009, ће извршити усклађивање аката са њиховим садржајем. Донијети подзаконске акте предвиђене новим Законом о минералним ђубривима. Наставити активности на издавању дозвола за стављање средстава за заштиту биља у промет. 46 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

47 Успоставити Регистре дистрибутера и увозника средстава за заштиту биља, Регистре дистрибутера и увозника минералних ђубрива и Регистре минералних ђубрива. Кренути у процедуру уписа у Регистар минералних ђубрива. Ојачати кадровску структуру која ради на пословима у области средстава за заштиту биља и минералних ђубрива у Министарству, с обзиром на повећан обим послова на евалуацији и оцјени документације при њиховој регистрацији. Ојачати административне и стручне способности кадрова за вршење послова евалуације и оцјене досијеа за средства за заштиту биља. Будући да у Републици Српској нема акредитованих лабораторија за испитивање средства за заштиту биља и минералних ђубрива који се налазе на тржишту, потребно је радити на опремању и оспособљавању лабораторија за те намјене, као и оспособљавању субјеката који ће вршити тестирање уређаја за примјену средстава за заштиту биља, као и друге послове од јавног интереса. Радити на подизању свијести о опасностима по здравље људи, опасностима по здравље запослених на пословима производње и употребе, опасностима по нециљне организме, те опасностима по животну средину од средства за заштиту биља. Радити на успостављању система подизања свијести о правилном руковању и употреби средства за заштиту биља у широј јавности користећи расположива средства информисања и проводити стручно оспособљавање корисника. Спријечити систем рекламирања средства за заштиту биља који даје јавности нетачне информације које могу довести у заблуду кориснике у дијелу опасности од средства за заштиту биља, а у циљу обезбјеђења веће добити. Радити на подизању свијести о правилном складиштењу и уништавању отпада насталог употребом средства за заштиту биља. Учествовати у успостављању адекватног и трајног система реаговања на акциденте изазване средствима за заштиту биља. Дограђивати електронску базу података у дијелу који се односи на информације о средства за заштиту биља. Јачати систем међуресорне сарадње на нивоу институција у Републици Српској и БиХ, како хоризонтално тако и вертикално. Храна Новим Законом о храни, те одговарајућим подзаконским актима, ојачати управљање хемијском безбједношћу за подручје везано за храну. Ускладити наш правни систем са међународним прописима чиме ће се створити услови да се производи квалитетна здравствено безбједна храна. У припреми подзаконских аката на основу Закона о храни, треба обратити пажњу на примјену јединствених критеријума и мјера заштите људског здравља од штетних утицаја хемикалија, у шта спадају, осим контамината у храни, вода за пиће и изворске воде, и остаци пестицида и других нежељених хемикалија доспјелих у храну у процесу производње, дистрибуције и припреме хране. У циљу одговарајућег праћења стања контаминације хране и брзе размјене информација о свим аспектима контаминације СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 47

48 хране у Републици Српској треба увести јединствен компјутерски систем у Институт за јавно здравство и остале овлаштене лабораторије које врше анализу хране. Обезбиједити услове за повећање извоза хране спровођењем наведених мјера. Пољопривредно земљиште ће користећи Основе заштите, уређења и кориштења пољопривредног земљишта Републике Српске од године приступити припреми Средњорочних програмa заштите, кориштења и уређења пољопривредног земљишта, а у складу са Законом о пољопривредном земљишту, те ће се према свим општинама покренути поступак израде Основа општине. У току године је приступило припреми подзаконских аката којим би требало да се регулишу питања повећања заштите пољопривредног земљишта: Правилник о дозвољењим количинама опасних и штетних материја у пољопривредном земљишту и води за наводњавање, Правилник о условима, начину и методама за испитивање плодности пољопривредног земљишта и утврђивање количине минералних ђубрива и пестицида, Правилник о условима које морају да испуњавају предузећа, друге организације и установе у погледу опреме и кадара за испитивање плодности пољопривредниг земљишта и утврђивање количине минералних ђубрива и пестицида и Правилник о условима које морају да испуњавају предузећа, друге организације и установе за утврђивање опасних и штетних материја у пољопривредном земљишту. Воде Израда Стратегије интегралног управљања водама базног планског документа за усмјеравање развоја читавог сектора вода Републике Српске. Као једна од међуфаза у процесу израде тог стратешког планског документа највишег нивоа значаја, у септембру године израђен је Оквирни план развоја водопривреде Републике Српске чија је реализација предвиђена у двије фазе. Прва фаза, плански период година (девет година), те Друга фаза Спровођење Акционог плана за реализацију Оквирног плана развоја водопривреде Републике Српске (плански период ), који је донесен у марту године и који је усклађен са Оквирном директивом о водама 2000/60/ЕЗ и другим директивама. Извршити анализу политике у погледу постојећег институционалног уређења сектора вода и конкретног законодавства у овом сектору. Израда и усвајање подстратегија за примјену ЕУ Директиве о води за пиће и Директиве о урбаним отпадним водама. Израда стратегија за транспозицију ЕУ водних acquis у законодавство РС. Израда Правилника о обављању координационих послова и активности у области управљања водним ресурсима. Израда новог Правилника о условима које морају да испуњавају лабораторије за испитивање воде, поступку њиховог овлашћивања и начину финансирања. Израда Правилника о карактеризацији површинских и подземних вода, успостављању специфичних референтних услова и класификацији водног статуса. 48 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

49 Израда новог Правилника о условима испуштања отпадних вода у природне реципијенте и јавни канализациони систем. Израда Правилника о садржају и методологији израде планова управљања водама водног подручја/обласног ријечног слива. 3. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Здрава животна средина схваћена је и третирана као основни предуслов квалитета живота и очувања здравља људи, што је изражено у Уставу Републике Српске, који садржи експлицитне одредбе о заштити животне средине. Устав Републике Српске, као највиши правни акт Републике осигурао је право на здраву животну средину. Уставом је дефинисано да је свако у складу са законом дужан да у оквиру својих могућности штити и унапређује животну средину. Члан 64. прописује да Република штити и подстиче рационално кориштење природних богатстава у циљу заштите и побољшања квалитета живота и заштите и обнове средине у општем интересу, док се у члану 68. наводи да Република уређује и обезбјеђује заштиту животне средине. На основу Устава проистекло је доношење законских прописа из области заштите животне средине којима се непосредно или посредно уређује ова област и у складу са директивама Европске уније, којима су обавезане земље да у припреми за придруживање Европској унији уреде одговарајуће ресурсе у складу са стандардима. Због тога је у законским и подзаконским прописима који се тичу питања заштите здравља од штетних чинилаца животне средине посвећена посебна пажња, уређивањем обавеза правним и физичким лицима путем прописаних управних поступака и аката, те надзором здравствено-санитарне инспекције, тако и одређивањем праћења утицаја оптерећења на здравље. Исто тако, у законским и подзаконским прописима који се односе на заштиту животне средине, посебно мјесто има заштита здравља људи која се обезбјеђује спровођењем бројних мјера заштите животне средине. Тако је заштита од штетних ефеката хемикалија на животну и радну средину и здравље основни циљ у подручју здравства и у подручју заштите животне средине, при чему је здравствена екологија природна веза између та два система Оцјена затеченог стања У бившој Босни и Херцеговини, као дијелу СФРЈ, заштита животне средине била је регулисана Законом о просторном уређењу ( Службени лист СРБиХ, број 13/74) из године. Одредбе Закона биле су засноване на уставном праву становништва на заштиту здравља и услова животне средине, те на тадашњим начелима међународне заједнице из тог домена, а односио се на све компоненте животне средине. Заштита животне средине била је заступљена и дата је предност кроз планове развоја и кориштења простора, те контролисане захвате у простору (НЕАП, 2003). Након овога закона донесен је Закон о просторном уређењу године, са каснијим измјенама ( Службени лист СРБиХ, бр. 9/87 и 23/88). Када су интензивније почели процеси припреме Босне и Херцеговине за придруживање Европској унији, приступило се и у Републици Српској организованим активностима у области заштите животне средине. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 49

50 Право на здраву животну средину сврстава се у људска права треће генерације (тзв. људска права солидарности) заједно са правом на мир, правом на развој, правом на управљање природним ресурсима и тако даље. У Босни и Херцеговини заштита животне средине није институционализована на нивоу државе, већ је спуштена на ниво ентитета, Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, као и Дистрикта Брчко, а затим на ниво општина у РС и кантона и општина у ФБиХ. Један дио обавеза је ипак остао на нивоу државе, као што су обавезе из међународних уговора и конвенција (НЕАП, 2003). У складу са обавезама, а у циљу спречавања деградације животне средине, у Републици Српској је током године донесен сет законских прописа који регулишу област заштите животне средине (Закон о заштити животне средине, Закон о заштити ваздуха, Закон о заштити вода, Закон о управљању отпадом и Закон о фонду за заштиту животне средине), ( Службени гласник Републике Српске, број 53/02). Тада је почео процес на подручју Републике Српске, којим се регулише питање очувања животне средине, а наведени закони су у знатној мјери били усаглашени са прописима Европске уније, на чијим принципима су и израђени. Наведено усаглашавање настављено је током наредних година, а нарочито измјенама и допунама Закона о заштити животне средине ( Службени гласник Републике Српске, број 109/05) и доношењем одговарајућих подзаконских аката. Ступањем на снагу Закона о заштити животне средине гарантује се право на здраву и еколошки прихватљиву животну средину и први пут је на подручју Републике Српске квалитетно уређена област заштите животне средине. Овим законом уређује се: очување, заштита, обнова и побољшање еколошког квалитета и капацитета животне средине, мјере и услови за управљање, очување и рационално кориштење природних ресурса, оквир правних мјера и институција за очување, заштиту и побољшање заштите животне средине, финансирање активности у вези са животном средином и послови и задаци органа управе предвиђени законом и подзаконским актима, те обавезе органа јавне управе. Закон о заштити животне средине ( Службени гласник Републике Српске, бр. 28/07, 41/08 и 29/10) био је основа за доношење подзаконских аката из области животне средине. То је био први закон у овој области у Републици Српској којим је системски уређена заштита животне средине и створене су основе за побољшање квалитета животне средине, а у чијој су изради кориштене одређене директиве Европске уније. Тим је законом примијењено и више начела и институција из међународних уговора о заштити животне средине те начела о одрживом развоју из Рио де Жанеира (1992. године), као начело превентивности, начело учествовања јавности, начело очувања вриједности природних добара и биолошке разноврсности. На основу Закона донесени су сљедећи подзаконски акти: 1. Уредба о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријума за одлучивање о обавези спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ( Службени гласник Републике Српске, бр. 07/06 и 21/10), 50 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

51 2. Уредба о постројењима која могу бити изграђена и пуштена у рад само уколико имају еколошку дозволу ( Службени гласник Републике Српске, бр. 07/06 и 21/10), 3. Правилник о најбољим расположивим техникама за постизање стандарда квалитета животне средине ( Службени гласник Републике Српске, број 22/08), 4. Правилник о еко-ознакама и начину управљања еко-ознакама ( Службени гласник Републике Српске, број 22/08), 5. Правилник о условима за обављање дјелатности из области заштите животне средине ( Службени гласник Републике Српске, бр. 15/07 и 36/08), 6. Правилник о условима за подношење захтјева за издавање еколошке дозволе за постојећа постројења ( Службени гласник Републике Српске, број 64/10), 7. Правилник о роковима за подношење захтјева за издавање еколошке дозволе за постојећа постројења ( Службени гласник Републике Српске, број 64/10), 8. Правилник о методологији и начину вођења регистра постројења и загађивача ( Службени гласник Републике Српске, број 92/07), 9. Правилник о поступку ревизије и обнављања еколошких дозвола ( Службени гласник Републике Српске, број 22/11) и 10. Упутство о садржају студије утицаја на животну средину ( Службени гласник Републике Српске, број 118/05). Полазећи од основних начела заштите животне средине, овај закон заснива се на: заштити ваздуха, воде и земљишта, као и основних компоненти и потенцијала заштите животне средине, начелу загађивач плаћа које осигурава да трошкове спровођења мјера побољшања стања ваздуха сносе правна или физичка лица која испуштају загађујуће материје у ваздух, и другим начелима. У Републици Српској није припремљена и усвојена Стратегија заштите животне средине чије доношење је прописано Законом. Након вишегодишње примјене овог закона и подзаконских аката уочиле су се одређене непрецизности и нејасноће у вези са појединим законским рјешењима, које је требало измијенити, те је у току израда новог закона из области заштите животне средине у Републици Српској. Циљ новог закона је да боље и јасније дефинише области које се односе на: поједине законске дефиниције, одредбе о учешћу јавности, стратешку процјену утицаја на животну средину, процјену утицаја на животну средину, издавање еколошких дозвола и спречавање несрећа великих размјера, и одредбе које се односе на инспекцијски надзор. Европска искуства показују да ресор заштите животне средине не може самостално и вјеродостојно припремити и представити процјену утицаја животне средине на здравље (health risk assessment) без одговарајуће сарадње са здравственим еколозима, а да ресор здравства не може ефикасно дјеловати у превенцији и мјерама заштите животне средине без система ресора заштите животне средине. Као један од битних дијелова Закона о заштити животне средине је израда Планова за спречавање несрећа великих размјера, што је од посебног значаја за стратегију хемијске безбједности. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 51

52 Заштита загађења неких од компоненти животне средине има директан ефекат на заштиту здравља људи, као на примјер ваздух, вода за пиће или вода за купање, док неке друге компоненте имају индиректан утицај на људско здравље, као на примјер земљиште, природа и шуме. Због тога је у оцјени стања и утврђивању стратешких циљева и мјера за заштиту од штетних ефеката хемикалија кроз интегрисану заштиту животне средине, посебна пажња посвећена оним подручјима која имају директан утицај на здравље становништва, а то су: Заштита здравља од штетних ефеката хемикалија у води, Заштита здравља од штетних ефеката хемикалија у ваздуху, Заштита здравља од штетних ефеката хемикалија из отпада, нарочито опасног отпада, Заштита здравља од штетних ефеката хемикалија у земљишту, Заштита здравља од штетних ефеката хемикалија у грађевинским материјалима, Информациони систем, праћење и извјештавање Воде и хемикалије У Републици Српској закон који регулише управљања водама је Закон о водама, са пратећим подзаконскима актима, од којих се могу издвојити као битни за ову област Правилник о хигијенској исправности воде за пиће ( Службени гласник Републике Српске, брoj 40/03) и Правилник о мјерама заштите, начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите подручја на којима се налазе изворишта, као и водних објеката и вода намијењених људској употреби ( Службени гласник Републике Српске, број 07/03). Законом о водама је уређен начин интегралног управљања водама унутар територије Републике Српске, а он обухвата заштиту вода, кориштење вода, заштиту од штетног дјеловања вода, уређење водотока и других водних тијела и јавног добра. За спровођење Закона надлежно је пољопривреде, шумарства и водопривреде, те је ова област детаљно обрађена у дијелу Стратегије који се односи на пољопривреду, шумарство и водопривреду Ваздух и хемикалије Ваздух је, поред воде, земљишта, флоре и фауне, важан елемент животне средине. Одрживост животне средине подразумијева да степен загађујућих материја које се емитују не превазилази могућности ваздуха, воде и земљишта да их апсорбује и преради. У исто вријеме, то подразумијева стално очување биолошке разноликости, људског здравља, као и квалитета ваздуха, воде и земљишта према стандардима који су увијек довољни за живот и благостање људи, и за очување флоре и фауне. Република Српска има дугогодишњу традицију спровођења мониторинга емисије у ваздух, али и квалитета ваздуха. Први мониторинг квалитета ваздуха почео је раних шездесетих година и континуирано се развијао све до почетка ратних сукоба на овим просторима. Значајнији раст набавке нове опреме у складу са директивама Европске уније у Републици Српској биљежи се у задњих неколико година, иако нису ни постојали законски предуслови за успостављање савремене мреже станица на територији Републике Српске. Само поједине регије у 52 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

53 Републици Српској су имале законске претпоставке за успостављање локалних мониторинг мрежа, односно за спровођење мјерења емисије и имисије. Данас, на бази већ усвојених свеобухватних законских прописа, наметнута је обавеза спровођења мониторинга и мјерења усклађених са европском праксом. Али, наведене обавезе ће бити врло тешко спроводити у Републици Српској без додатних извора финансирања намијењених за успостављање система и додатну набавку опреме. Сагледавањем општег стања мониторинга ваздуха у Републици Српској, може се констатовати да квалитет ваздуха није на задовољавајућем нивоу. Контролу је потребно унаприједити кроз инсталирање нове мјерне опреме (нових мјерних станица), као и неопходне пратеће калибрационе мреже и успостављањем националне референтне лабораторије. У том смислу, с циљем осигурања нормалног живљења и напретка у Републици Српској, урађена је Стратегија заштите ваздуха, коју је усвојила Народна скупштина Републике Српске, 24. марта године. Стратегија заштите ваздуха представља основни акт којим се у Републици Српској утврђује политика и планира напредак у управљању квалитетом ваздуха. Стратегија заштите ваздуха настала је као резулат интензивног консултативног процеса унутар секторских и међусекторских консултација, уз учешће представника заинтересованих републичких органа, научноистраживачких институција, невладиних организација и експерата укључених у реализацију пројекта. Закон о заштити животне средине био је основа за доношење подзаконских аката из области животне средине, па и заштите ваздуха и у њему су дефинисана начела заштите животне средине. Доношењем наведених законских прописа уређена је заштита ваздуха од загађивања ради заштите здравља људи, климе и животне средине од штетног утицаја загађеног ваздуха, што је дефинисано Законом о заштити ваздуха. Заштитом ваздуха према овом закону обезбјеђује се: заштита квалитета ваздуха ради избјегавања, спречавања или смањивања штетног утицаја загађивања ваздуха на људско здравље, климу и животну средину у цјелини, контрола загађивања ваздуха која потиче од људског дјеловања и ограничавање интензитета загађивања ваздуха на изворима загађивања, одржавање постојећег стања квалитета ваздуха на подручјима незагађеног (чистог) ваздуха, побољшавање вриједности квалитета ваздуха у зонама у којима је ваздух загађен, процес заштите ваздуха као дио система заштите животне средине с утврђеним правима, обавезама и одговорностима физичких и правних лица, информисање становништва о вриједностима квалитета ваздуха и мјерама за очување и побољшање квалитета ваздуха, учешће јавности у процесу заштите ваздуха и остваривање и других циљева заштите у складу са овим законом. Полазећи од основних начела заштите животне средине, заштита ваздуха заснива се на: заштити ваздуха, воде и земљишта као и основних компоненти и потенцијала заштите животне средине, СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 53

54 начелу загађивач плаћа, које осигурава да трошкове спровођења мјера побољшања стања ваздуха сносе правна или физичка лица која испуштају загађујуће материје у ваздух и другим начелима. Подзаконским актима регулисано је праћење емисије загађујућих материја у ваздух према врстама дјелатности, а такође су утврђене граничне вриједности и мониторинг (Уредба о граничним вриједностима емисије загађујућих материја у ваздух и Правилник о мониторингу емисија загађујућих материја у ваздух). Донесени су и подзаконски акти за праћење имисије основних параметара загађења које је обавезно пратити: сумпор-диоксид, азотни оксиди, лебдеће честице испод 10 μm и укупне лебдеће честице, дим, озон, угљен-моноксид, олово, кадмијум и цинк и утврђене граничне вриједности имисије (Правилник о мониторингу квалитета ваздуха и Правилник о граничним вриједностима квалитета ваздуха). Осим наведених, на снагу су ступили и други подзаконски акти из области квалитета ваздуха (Правилник о граничним вриједностима емисије у ваздух из постројења за сагоријевање, Правилник о условима за рад постројења за спаљивање отпада и Правилник о емисији испарљивих органских једињења. Сви наведени правилници објављени су у Службеном гласнику Републике Српске, број 39/05. У години донесен је и Правилник о ограничењу емисија у ваздух из постројења за спаљивање биомасе ( Службени гласник Републике Српске, број 85/05). Овим правилником уређује се ограничење емисије у ваздух из постројења за спаљивање биомасе у стационарним условима, при чему се биомасом сматра маса биљног и животињског поријекла у било ком облику и стању, а погодна је да се користи као гориво. Уредбом о постепеном искључењу супстанци које оштећују озонски омотач ( Службени гласник Републике Српске, број 94/05) се уређују услови и поступак постепеног искључивања из употребе супстанци које оштећују озонски омотач и њихове замјене алтернативним супстанцама, поступак за руковање производима који садрже супстанце које оштећују озонски омотач или су направљени од супстанци које оштећују озонски омотач и вођење евиденције о извозу, увозу и потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач и подношење извјештаја према међународним споразумима. Током године донесена је Уредба о врстама, садржају и квалитету биогорива у горивима за моторна возила ( Службени гласник Републике Српске, број 82/07) и Правилник о методологији и начину вођења регистра постројења и загађивача ( Службени гласник Републике Српске, број 92/07). Наведени Правилник је изузетно значајан, јер су дефинисани формулари за годишње извјештаје о постројењима и загађивачима, гдје су између осталог детаљно обрађене емисије у ваздух из стационарних и мобилних извора. Овакви подаци у комбинацији са географским информационим системом ГИС-ом представљају предуслов за квалитетно дисперзионо моделовање, што је један од најзначајнијих алата у процесу управљања квалитетом ваздуха, на свим нивоима. Поред наведених правилника, за очување квалитета ваздуха индиректно је значајна Уредба о 54 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

55 пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање у обавези спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ( Службени гласник Републике Српске, број 7/06), као и Упутство о садржају студије утицаја на животну средину ( Службени гласник Републике Српске, број 118/05). Сетом наведених закона о заштити животне средине у Републици Српској и правилницима, регулисано је праћење емисије у ваздух загађујућих материја везаних за врсту дјелатности и њихове вриједности, као и имисије основних параметара загађења који се обавезно прате (сумпор-диоксид, азотни оксиди, лебдеће честице испод 10 микрометара и укупне лебдеће честице, дим, озон, угљен-моноксид, олово, кадмијум и цинк). Наведени закони обезбјеђују општи оквир за мониторинг квалитета ваздуха. Поред наведених закона и подзаконских аката потребно је донијети више нових правилника и уредби који би дефинисали техничке детаље и процедуре, односно дефинисали референтне мјерне технике, кориштење моделовања и других алтернативних техника, дефинисали критеријуме за лоцирање мониторинг станица, дефинисали густину и учесталост мјерења и QA/QC захтјеве. Будући да за ове захтјеве постоје референтни стандарди, односно правна регулатива Европске уније, то не би требало да представља велики посао. Доношењем потребних правних норми, Република Српска мора да демонстрира чврсто опредјељење за изградњу правног система који ће бити усклађен са међународним уговорима и стандардима европске и свјетске заједнице. Правни систем мора у потпуности осигурати трајну, систематску и ефикасну заштиту животне средине. У Републици Српској недостају подзаконски акти који би дефинисали критеријуме за обезбјеђење броја и распореда мјерних мјеста, мрежу мјерних мјеста, обим и учесталост мјерења, класификацију појава које се прате, методологију рада и индикаторе загађења животне средине и њиховог праћења и рокове и начин достављања података. Неопходно је детаљно прописати услове у погледу кадра, опреме и простора које морају да испуњавају организације које врше мјерење емисије и имисије. У оквиру подзаконских аката, треба регулисати и граничне вриједности емисије, начин, рокове мјерења и евидентирања података о извршеним мјерењима и методологију израде и садржај катастара емисије. Потпуно регулисање заштите животне средине у складу са захтјевима ЕУ подразумијева доношење нових закона и одговарајућих подзаконских аката за њихово спровођење. Надлежни орган за спровођење закона је за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Републичка управа за инспекцијке послове путем еколошког инспектора контролише примјену закона. Правилником о мониторингу квалитета ваздуха овлаштена институција за управљање квалитетом ваздуха у Републици Српској је Републички хидрометеоролошки завод. Због недовољног кадровског потенцијала и техничке опремљености Завод није у могућности да извршава своје обавезе СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 55

56 према међународним организацијама (AIRNET, односно EIONET European Environment Information and Observation Network). Поједине надлежности у извјештавању је преузео Федерални метеоролошки завод, који је надлежна институција за други БиХ ентитет, Федерацију БиХ, али се у наредном периоду мора дефинисати однос двије надлежне институције, да би заједнички радили на извршавању обавеза БиХ према међународним организацијама и унаприједили секторе квалитета ваздуха у ентитетима, Републици Српској и Федерацији БиХ, односно БиХ као цјелини. Наведени послови су примарна обавеза из међународних уговора који се односе на ваздух. Њима је дефинисан начин прикупљања података потребних за процјену емисија гасова обухваћених конвенцијама. Најзначајнија методологија у овој области је EMEP/CORINAIR из године за израду катастра емисије у атмосферу, која обухвата 11 категорија главних секторских извора емисије, као IPPC методологија из године. Анализа обухвата листу од осам загађујућих материја: сумпор-диоксид, азотни оксиди, неметанске волатилне компоненте (NMVOC), амонијак, угљен-моноксид, метан, азотмоноксид и угљен-диоксид. Није успостављена мрежа републичког мониторинга, док се локални мониторинг спроводи само у Бањој Луци, Градишци и Бијељини. У току је и процедура за набавку опреме за мониторинг ваздуха у Броду, коју ће финансирати Рафинерија нафте а. д. Брод. Нови Закон о заштити ваздуха ( Службени гласник Републике Српске, број 124/11) ставио је ван снаге Закон о заштити ваздуха из године, док сви подзаконски акти у складу са старим законом остају на снази до доношења нових. Стокхолмска конвенција о дуготрајним органским загађујућим материјама је на основу сагласности Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (Одлука ПСБиХ, број 470/09 од 30. децембра године) ратификована од Предсједништва Босне и Херцеговине на 66. сједници, одржаној 28. јануара године. Још није усвојен закон о спровођењу конвенције Отпад и хемикалије Уништавање неупотријебљених отрова и амбалаже која је кориштена за паковање отрова је у ранијем периоду било дефинисано Правилником о начину уништавања неупотријебљених отрова и амбалаже која је коришћена за паковање отрова ( Службени гласник Републике Српске, број 35/07), донесеног у складу са Законом о отровима. С обзиром на то да је ова област у складу са прописима ЕУ дата у надлежност органу надлежном за питања заштите животне средине, створена је обавеза доношења новог подзаконског акта који би регулисао ову област у складу са законом који регулише област заштите животне средине, односно управљања отпадом. До његовог доношења примјењиваће се наведни правилник. Законом о заштити животне средине одређено је да се заштита од утицаја оптерећења на животну средину, у шта спада и отпад, уређује посебним прописима. 56 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

57 Управљање отпадом је проблем заштите животне средине који захтијева приоритетно рјешавање, те је једно од најзахтјевнијих подручја у смислу усклађивања са стандардима Европске уније. Рјешавање тог проблема и оријентација према савременом управљању отпадом један су од предуслова за улазак у ЕУ. Правно подручје управљања отпадом уређено је Законом о управљању отпадом ( Службени гласник Републике Српске, бр. 53/02 и 65/08). У складу са регулативом, управљање отпадом чини скуп активности, одлука и мјера усмјерених на спречавање настанка отпада, смањивање количина отпада и/или његових штетних утицаја на животну средину, сакупљање, превоз, рециклажу, те надзор над тим дјелатностима и брига за одлагалишта на ефикасан и по животну средину прихватљив начин. Ради постизања приоритета у управљању отпадом потребно је предузети сљедеће неопходне мјере: смањење на минимум производње отпада, а посебно његових опасних карактеристика, смањење количине отпада, третирање отпада на начин којим се осигурава поврат сировинског материјала из њега, спаљивање или одлагање на депоније на еколошки прихватљив начин оних врста отпада који не подлијежу поврату компоненти. На основу Закона донесено је више подзаконских аката, који су уредили област управљања отпадом у Републици Српској, у значајној мјери, и то су: 1. Уредба о управљању амбалажом и амбалажним отпадом ( Службени гласник Републике Српске, број 50/11), 2. Правилник о садржају плана прилагођавања за постојећа постројења и уређаје дјелатности управљања отпадом и активностима које предузима надлежни орган ( Службени гласник Републике Српске, број 39/05), 3. Правилник о врстама отпада и дјелатностима управљања отпадом за које је потребна дозвола ( Службени гласник Републике Српске, бр. 39/05 и 03/07), 4. Правилник о категоријама отпада са каталогом ( Службени гласник Републике Српске, број 39/05), 5. Правилник о категоријама отпада, карактеристикама које га сврставају у опасни отпад, дјелатностима поврата компоненти и одлагања отпада ( Службени гласник Републике Српске, број 39/05), 6. Правилник о финансијским гаранцијама којима се може осигурати прекогранично кретање отпада ( Службени гласник Републике Српске, број 86/05), 7. Правилник о транспорту опасног отпада ( Службени гласник Републике Српске, број 86/05), 8. Правилник о условима за пренос обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада ( Службени гласник Републике Српске, број 118/05), 9. Правилник о управљању мединцинским отпадом ( Службени гласник Републике Српске, број 90/06). Надлежни орган за спровођење закона је за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Републичка управа за СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 57

58 инспекцијке послове путем еколошког инспектора контролише примјену закона. Није усвојена Стратегија управљања отпадом на нивоу Републике Српске, што је стратешки документ чије је доношење прописано Законом, а служио би као полазна основа за даљу доградњу система управљања отпадом. Град Бања Лука је као локална заједница једини усвојио План управљања отпадом на подручју града. Највећи дио правних субјеката у Републици је урадио Планове управљања отпадом за своје потребе. Опасан отпад значи сваки отпад који је утврђен посебним прописом и који има једну или више карактеристика датих у подзаконском акту који доноси министар надлежан за заштиту животне средине, који проузрокују опасност по здравље људи и животну средину, по свом поријеклу, саставу или концентрацији, као и онај отпад који је наведен у Каталогу отпада као опасни и регулисан посебним прописима. Транспорт опасног отпада је регулисан Правилником о транспорту опасног отпада. У случају прекограничног промета отпадом испуњавају се обрасци, документација прописана Базелском конвенцијом о контроли прекограничног промета опасног отпада и његовом одлагању, коју је Босна и Херцеговина ратификовала године. Означавање опасног отпада регулисано је Правилником о категоријама отпада са каталогом и Правилником о категоријама отпада, карактеристикама које га сврставају у опасни отпад, дјелатностима поврата компоненти и одлагања отпада. Систем управљања опасним отпадом у Републици Српској мора се финансирати према принципу загађивач плаћа. Начело загађивач плаћа значи да произвођач или ималац отпада сноси све трошкове превенције, третмана, одлагања и мониторинга отпада, као и трошкове санационих мјера због штете проузроковане животној средини или штете коју ће отпад највјероватније проузроковати. Управљање отпадним уљима, отпадним возилима, отпадним батеријама и акумулаторима није јасно законски регулисано, док је управљање амбалажом регулисано Уредбом о управљању амбалажом и амбалажним отпадом, с тим да наведено није заживјело, јер не постоји правилник који би детаљније регулисао ову област. До данас у Републици Српској није оспособљена лабораторија за карактеризацију и класификацију отпада, нарочито опасног отпада. Карактеризацију отпада мора вршити овлаштена стручна организација за испитивање отпада. У складу са наведеним потребно је да Влада Републике Српске материјално и финансијски подржи формирање такве лабораторије, у склопу постојећих јавних институција за област заштите животне средине, која би обављала карактеризацију и класификацију отпада, нарочито опасног отпада Земљиште и хемикалије Заштита земљишта обухвата површину и исподповршинске слојеве земљишта, формације стијена и минерала, као и њихове природне и прелазне облике и процесе. 58 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

59 На површини земљишта или испод површине могу се вршити такве врсте дјелатности и одлагати такве врсте материја које не загађују или оштећују земљиште. У току реализације неког пројекта, као и прије његовог извођења (изградња, експлоатација минералних сировина итд.), обезбјеђује се заштита земљишта. Након завршетка дјелатности које укључују кориштење земљишта, корисник ће осигурати обнову, односно развој тог подручја према утврђеном плану, тамо гдје постоје услови за то, и уколико је то утврђено посебним прописима или одлуком надлежног органа. Законом о пољопривредном земљишту ( Службени гласник Републике Српске, бр. 93/06, 86/07 и 14/10) и подзаконским актима који произлазе из овог закона, уређена је ова област. За спровођење Закона надлежно је пољопривреде, шумарства и водопривреде, те је ова област детаљно обрађена у дијелу Стратегије који се односи на пољопривреду, шумарство и водопривреду Грађевински материјали и хемикалије Законом о грађевинским производима ( Службени гласник Републике Српске, број 5/12) и подзаконским актима који произлазе из овог закона уређује се ова област. Ови акти се израђују у складу са стандардима Европске уније. У заштити грађевинских материјала морају се користити биоциди који немају штетно дејство на животну средину. Веома је важно водити рачуна да се забрањене хемикалије или хемикалије ограничене за употребу не користе. Неопходна је замјена азбеста или неких врста азбеста или производа који садрже азбест другим материјалима или производима, или кориштењем алтернативне технологије, научно оцијењене од надлежне власти безопасним или мање опасним, кад год је то могуће. Неопходно је постепено мијењати материјале од азбеста, нарочито кровове од азбеста, у складу са економским могућностима друштва. Ово је потребно спровести у складу са Елаборатом замјене азбеста или производа који садрже азбест, који је неопходно израдити Информациони систем, праћење и извјештавање У Републици Српској не постоји агенција за заштиту животне средине, нити је именована друга институција, која би могла адекватно да обавља послове праћења и извјештавања у области заштите животне средине. Наведене обавезе, у складу са могућностима обавља за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Правилник о методологији и начину вођења регистра постројења и загађивача је регулисао област вођења регистра, у циљу праћења и извјештавања у области заштите животне средине. Правилником је прописана методологија и начин вођења Регистра постројења и загађивача који у складу са Законом о заштити животне средине и међународним уговорима представља основ за извјештавање и СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 59

60 учешће јавности у области заштите животне средине. Правилником се даје распоред супстанци потребних за извјештавање у Регистар и садржај за извјештавање података. Регистар постројења и загађивача треба да буде израђен на принципима Протокола о регистрима испуштања и преноса загађујућих материја (Pollutant Release and Transfer Register PRTR protocol) уз Архуску конвенцију о доступности информацијама, и треба да буде хармонизован са одговарајућом уредбом ЕУ (Уредба број 166/2006 од 18. јануара године о оснивању европског регистра испуштања и преноса загађујућих материја. У Републици Српској оквир за успостављање мониторинга емисија у ваздух, бар у случају непокретних извора, дефинисан је у Закону о заштити ваздуха, у којем је наведено да ће за просторно уређење, грађевинарство и екологију успоставити регистар постројења и загађивача животне средине. Катастар загађивача је регистар систематизованих информација и података о загађивачима медијума животне средине са подацима о њиховој локацији, производним процесима, карактеристикама, материјалним билансима на улазима и излазима сировина, полупроизвода и производа, постројењима за пречишћавање, токовима отпада и загађујућих материја и мјесту њиховог испуштања, третмана и одлагања. Регистар емисије загађујућих материја је полазни и основни и најзначајнији елеменат при процјени концентрација загађујућих материја у неком подручју и елеменат стратегије очувања квалитета ваздуха. У регистру постројења и загађивача животне средине, у складу са Законом о заштити ваздуха, који се успоставља на основу Закона о заштити животне средине, води се и регистар емисија у ваздух у који се уписују подаци о изворима емисија у ваздух, правним лицима и загађујућим материјама које извори испуштају у ваздух. Односи се на једну област и садржи списак свих извора материја које загађују ваздух, сређених према географском положају и условима емитовања (висина и пресјек испуста загађујућих материја, количина и температура излазних гасова, врста, концентрација и количина загађујућих материја, учесталост и трајање емисије). Ако катастар не садржи податке о географској дистрибуцији и условима емитовања загађујућих материја, већ само податке о величини емисије, онда то представља биланс емисије. Израда катастра емисије загађујућих материја за одређену област представља основицу да се, уз друге факторе, одреди степен загађености ваздуха и ради на смањењу те загађености. Стратегијом заштите ваздуха у Републици Српској јасно је речено да је неопходно успоставити Базу података емисија загађујућих материја у ваздуху из стационарних извора на територији Републике Српске. Наведену базу заједнички ће успоставити Институт заштите, екологије и информатике, Републички хидрометеоролошки завод и Фонд за заштиту животне средине. Праћење стања вода заснива се на Закону о водама и налази се у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. У многим законима и подзаконским актима одређује се обавеза прикупљања података и праћења. 60 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

61 Међутим, с обзиром на то да те обавезе нису уређене управним поступком, а за такву активност не постоје ни људски ни материјални предуслови, систем систематског прикупљања и обраде података, нарочито у подручју хемијске безбједности још није успостављен. Поред Министарства, институција која може обављати наведену активност је Институт заштите, екологије и информатике, нарочито у области заштите ваздуха, што је дефинисано Стратегијом заштите ваздуха у Републици Српској. Информациони систем, праћење и извјештавање је неопходно уредити подзаконским актом. Усаглашавање или хармонизација постојећих законских оквира са регулативом за животну средину у Европској унији представља основ за даље мјере у Републици Српској. Република Српска је већ сачинила детаљну анализу разлика између постојећих прописа и оних у Европској унији, установила приоритете и реални временски распоред транспозиције, зависно од скупштинских процедура. Монументалност посла који треба учинити на путу прилагођавања европским прописима у подручју заштите животне средине (који чини преко 300 правних докумената директива, прописа и одлука), разврстаних у девет група, потенцира познавање обима који регулатива покрива и разграничење његових главних сегмената. При томе је потребно обезбиједити: остварење интеграције заштите животне средине у све привредне секторе, адекватну процјену утицаја на животну средину, приступ информацијама, дефинисан и уређен начин извјештавања о примјени директива о животној средини (тзв. хоризонтална легислатива), захтијевани квалитет ваздуха, воде и земљишта, управљање отпадом, потпуну контролу индустријског загађења и процјену ризика, контролу нивоа буке, адекватан систем за праћење хемикалија и генетски модификованих организама, као и заштита од зрачења. У институционалном смислу, приближавање тражи прилагођавање и јачање административне структуре која је потребна за управљање животном средином. Ово је нарочито у вези са положајем Министарстава за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Исто тако, све оно што као категорија спада у проблеме животне средине, а уређено је постојећом регулативом Европске уније, а што је тренутно у надлежности других министарстава, а не министарства заштите животне средине, потребно је додатно ускладити и надлежност пренијети на ово министарство. Осим јачања министарства, неопходно је јачати и јавне институције у чијој је надлежности заштита животне средине Стратешки циљеви Осигурати основ за постизање високог нивоа заштите здравља људи од могућих штетних ефеката хемикалија у компонентама животне средине, нарочито у погледу загађења ваздуха, вода и земљишта, контролом емисија и одговарајућим збрињавањем опасног отпада, те остварити интегрисан, усклађен и ефикасан систем заштите животне средине који је у потпуности усклађен са прописима и праксом Европске уније. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 61

62 3.3. Мјере Потребно је што прије законски уредити питање интегрисаног међуресорног приступа у заштити здравља људи и животне средине успостављањем инструмената за међуресорно планирање, координацију и управљање у циљу ефикасне заштите од штетних ефеката хемикалија, те сходно томе ускладити прописе из појединих подручја. Потребно је израдити све прописе за спровођење, предвиђене новим законима, те међуресорном сарадњом постићи обједињено дјеловање управних, инспекцијских и стручних служби у остварењу ефикасне и рационалне заштите од штетних ефеката хемикалија, засноване на Европским прописима и стандардима. У праћењу квалитета ваздуха и оцјени нивоа загађења ваздуха, потребно је пратити и квалитет ваздуха у вези са заштитом здравља људи у урбаним и индустријским подручјима, с посебним нагласком на праћење здравственог стања популације. У успостављању система праћења утицаја загађења ваздуха на здравље, те извјештавања, потребно је слиједити препоруке Европске комисије о информационом систему за животну средину и здравље (Environmental health information system EHIS). Према нивоима загађења, с обзиром на прописане граничне вриједности, те здравственом стању популације, потребно је утврдити и приоритете за спровођење мјера заштите животне средине, нарочито у питањима која се тичу великих индустријских загађивача. Неопходно је спроводити мониторинг акцидентног загађења, имисије, али и емисије, по налогу Инспектората Републике Српске, односно еколошког инспектора или министарства задуженог за заштиту животне средине. Наведени мониторинг је неопходно да врши Институт заштите, екологије и информатике, о трошку одговорног лица које је изазвало загађење. У складу са Законом о заштити животне средине донијети Стратегију заштите животне средине Републике Српске. Потребно је донијети Стратегију управљања отпадом на основу Закона о управљању отпадом и, поред осталог, утврдити постојеће стање и будуће циљеве, мјере и смјернице за управљање опасним отпадом, успоставити програм као основ за изградњу система управљања отпадом према одредбама Директиве о опасном отпаду, с посебним нагласком на заштиту од опасних хемикалија. Потребно је при означавању опасног отпада вршити категоризацију отпада, у складу са Правилником о категоријама отпада са каталогом и Правилником о категоријама отпада, карактеристикама које га сврставају у опасни отпад, дјелатностима враћања компоненти и одлагања отпада. Потребно је у програму праћења опасног отпада, нарочито опасних хемикалија повезати разне регистре ради успостављања што ефикаснијег система прикупљања података о поступању с опасним отпадом. Новим законом о заштити животне средине и подзаконским актима потребно је јасно утврдити потребу успостављања и даље изградње јединственог Информационог система заштите животне средине на нивоу Републике Српске, а у склопу Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију или на нивоу јавне установе за област заштите животне средине, у којем ће се обједињавати подаци о 62 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

63 свим сегментима животне средине, укључујући и податке праћења стања животне средине и заштите од штетних ефеката хемикалија, и који ће бити основа у развоју информационог система у подручју хемијске безбједности. У институционалном смислу, приближавање прописима ЕУ тражи прилагођавање и јачање административне структуре која је потребна за управљање животном средином, па је потребно јачати за просторно уређење, грађевинарство и екологију у материјалном, техничком и кадровском смислу. Осим тога, неопходно је јачати и јавне институције у чијој је надлежности заштита животне средине. Активно учествовати у доношењу Закона о спровођењу Стокхолмске конвенције и преузети надлежности и обавезе ентитетског министарства. 4. ИНДУСТРИЈА, ЕНЕРГЕТИКА И РУДАРСТВО 4.1. Оцјена затеченог стања Индустрија Секторска стратегија развоја индустрије Републике Српске од до године је документ којим су дефинисани основни циљеви и правци развоја индустрије на путу ка модерном друштву и развијеној економији. Између осталих, као стратешки циљеви дефинисани су и унапређивање техничке регулативе и заштита животне средине, са циљем да се усклади техничка регулатива, успостави инфраструктура квалитета, те ефикасан надзор над тржиштем, односно да се успостави ситем одрживог развоја индустрије и уведе чистија производња, те пружи подршка унапређивању кориштења чистије производње и управљању отпадом Енергетика Правни и институционални оквир Уз Устав Босне и Херцеговине, те Устав Републике Српске, из којих произлази надлежност ентитета у области енергетике, правни оквир у сектору нафте и деривата нафте у Републици Српској дефинисан је сљедећим законским и подзаконским актима: Законом о енергетици ( Службени гласник Републике Српске, број 49/09) уређују се основи енергетске политике Републике Српске, доношење стратегије развоја енергетике, планова, програма и других аката за њено спровођење, основна питања регулисања и обављања енергетских дјелатности, кориштење обновљивих извора енергије и услови за остваривање енергетске ефикасности. За регулацију енергетских дјелатности, овим законом основана је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (РЕРС) као самостална и непрофитна организација, која је функционално независна од републичких органа, енергетских субјеката и корисника њихових производа и услуга, као и од свих других правних и физичких лица. Регулаторна комисија извјештај о свом раду подноси Народној скупштини Републике Српске. Законом о нафти и дериватима нафте ( Службени гласник Републике Српске, број 36/09) дефинисане су дјелатности у овој области, њихова СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 63

64 регулација, функционисање тржишта нафте и деривата нафте, услови за квалитетно и сигурно снабдијевање купаца нафте и деривата нафте, укључујући држање оперативних и формирање обавезних резерви деривата нафте. Закон је дјелимично усклађен са Директивом 2006/67/ЕЗ којом се државе чланице обавезују да одржавају минималне залихе сирове нафте и/или деривата нафте и Директивом 73/238/ЕЕЗ о мјерама ублажавања ефеката тешкоћа у снабдијевању сировом нафтом и дериватима нафте. На основу наведених закона, Регулаторна комисија за енергетику донијела је Правилник о издавању дозвола ( Службени гласник Републике Српске, број 39/10) којим се прописује поступак за издавање, продужење, измјену и допуну, пренос, поништење и одузимање дозвола за обављање енергетских дјелатности, критеријуми за издавање, услови дозвола, врсте, садржај и период важења дозвола, као и начин вођења регистра издатих и одузетих дозвола и начин њиховог надгледања. Закон о цјевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника и дистрибуцији гасовитих угљоводоника је у скупштинској процедури. Овим законом уређује се цјевоводни транспорт, услови за безбједан и несметан цјевоводни транспорт гасовитих и течних угљоводоника и дистрибуција гасовитих угљоводоника, пројектовање и изградња, испитивање и пуштање у рад, стручна оспособљеност за кориштење и одржавање цјевовода, те мјере заштите. Стратегија развоја енергетике Републике Српске је документ којим се спроводи енергетска политика и план развоја енергетике Републике Српске. Документ је у форми приједлога Народна скупштина Републике Српске усвојила у марту године. Стратегијом развоја енергетике до године дефинисани су: дугорочни циљеви развоја појединих енергетских дјелатности, приоритети развоја, утврђивање енергетских потреба Републике Српске, извори и начин обезбјеђивања потребних количина енергије, укључујући дугорочно планирање структуре енергетских извора, учешће обновљивих извора, задани нивои енергетске ефикасности и уштеде енергије, потребна улагања у енергетику, мјере за подстицање и начин обезбјеђења средстава за улагања у обновљиве изворе и когенерацију, мјере и механизми за повећање енергетске ефикасности, унапређивање заштите животне средине и спречавање климатских промјена, подстицање конкуренције и постепена либерализација енергетског тржишта, мјере за обезбјеђивање заштите крајњих купаца, механизми и мјере за заштиту угрожених купаца у условима либерализованог тржишта и други елементи значајни за остваривање циљева енергетске политике. У циљу усклађивања домаћег законодавства са правном тековином ЕУ из подручја заштите ваздуха у Републици Српској донесена је и Уредба о врстама, садржају и квалитету биогорива у горивима за моторна возила ( Службени гласник Републике Српске, број 82/07). Наведеном Уредбом прописује се минимални садржај биогорива у горивима за моторна возила, врсте биогорива и својства квалитета биогорива која се стављају у промет на домаће тржиште, начин утврђивања квалитета 64 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

65 биогорива, обавезе дистрибутера и начин доказивања усаглашености квалитета биогорива. Уредба је усклађена са Директивом 2003/30/ЕЗ о промоцији употребе биогорива или других обновљивих горива за транспорт. Законска регулатива заштите ваздуха, чије се одредбе односе на горива, на ентитетском нивоу регулисана је Законом о заштити ваздуха. Међутим, квалитет течних нафтних горива која се прометују у Републици Српској и БиХ дефинисан је Одлуком о квалитету течних нафтних горива ( Службени гласник БиХ, бр. 27/02, 28/04, 16/05, 14/06, 22/07, 101/08, 71/09, 58/10 и 73/10) коју је Савјет министара БиХ донио године. Важећом Одлуком прописани су стандарди којима се одређују физичко-хемијске особине течних нафтних горива, граничне вриједности основних карактеристика тих горива, методе по којима се врши испитивање карактеристика, начин означавања и доказивања да је квалитет горива усклађен са захтјевима одлуке, као и мониторинг и начин овлашћивања органа који ће провјеравати усклађеност и захтјеве за њихову компетентност. Одлуком је дефинисан и прелазни период за усклађивање квалитете горива из домаће производње са захтјевима Одлуке, о питању садржаја укупног сумпора у дизел-горивима и ложуљу, те вриједности олова, бензена и ароматских угљоводоника у бензинима. На основу Одлуке, ентитетска министарства надлежна за енергетику доносе Програм утврђивања усклађености квалитета течних нафтних горива за љетну и зимску сезону. Овим програмом утврђује се минималан број узорака течних нафтних горива за анализу и контролу квалитета. Оцјењивање усклађености квалитета горива обављају акредитована инспекцијска тијела именована од Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, уз кориштење услуга независних акредитованих испитних лабораторија. Прописи којима се дефинишу технички и сигурносни услови изградње постројења за складиштење и претакање запаљивих течности и гасова, те мјере заштите од избијања и ширења пожара, преузети су из бившег СФРЈ система и још су на снази: 1. Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса ( Службени лист СФРЈ, бр. 24/71 и 26/71), 2. Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности ( Службени лист СФРЈ, бр. 20/71 и 23/71), 3. Правилник о изградњи станица за снабдијевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива ( Службени лист СФРЈ, бр. 27/71 и 29/71) и 4. Правилник о смјештају и држању уља за ложење ( Службени лист СФРЈ, број 45/67). Законом о промету експлозивних материја и запаљивих течности и гасова ( Службени гласник Републике Српске, број 78/11) прописано је да ће министар индустрије, енергетике и рударства донијети нове правилнике којима ће се детаљно уредити ова област. Правилници су у поступку припреме и објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 65

66 Преглед директива ЕУ којима је уређено подручје квалитете горива Законодавни оквир којим је регулисан квалитет горива у Европској унији представљају директиве. Директивама се уређује подручје квалитета ваздуха и животне средине који покривају процјену и управљање квалитетa ваздуха, емисије из стационарних извора, квалитет производа, заштита климе и озонског омотача, те размјена информација. Преглед директива којима је уређено ово подручје дат је према редослиједу доношења: Директива 97/68/ЕЗ Европског парламента и Вијећа од 16. децембра године о усклађивању законодавства држава чланица које се односе на мјере против емисије гасовитих загађујућих материја и загађујућих чврстих честица из мотора са унутрашњим сагоријевањем које се уграђују у изванцестовне покретне машине, Директива 98/70/ЕЗ Европског парламента и Вијећа од 13. октобра године о квалитету бензина и дизелског горива, Директива Вијећа 1999/32/ЕЗ од 26. априла године о смањењу садржаја сумпора у одређеним течним горивима, којом се мијења и допуњава Директива 93/12/ЕЕЗ, Директива 1999/94/ЕЗ Европског парламента и Вијећа од 13. децембра године о доступности информација за потрошаче о економичности горива и о емисијама CO 2 које се односе на продају нових личних аутомобила, Одлука 1753/2000/ЕЗ Европског парламента и Вијећа од 22. јуна године којом се успоставља програм праћења просјечних специфичних емисија CO 2 из нових личних аутомобила, Директива Комисије 2000/71/ЕЗ од 7. новембра године о прилагођавању метода испитивања прописаних у анексима Директиве 98/70/ЕЗ Европског парламента и Вијећа у погледу техничког напретка, Директива 2003/17/ЕЗ Европског парламента и Вијећа од 3. марта године којом се измјењује и допуњује Директива 98/70/ЕЗ о квалитету бензина и дизелског горива, Директива 2003/30/ЕЗ Европског парламента и Вијећа од 8. маја године о промоцији употребе биогорива или обновљивих горива за саобраћај и Директива 2011/63/ЕУ од 1. јуна године о измјенама и допунама Директиве 98/70/EЗ која се односи на квалитет моторних бензина и дизелских горива, у циљу прилагођавања техничком напретку. Основна директива којом је дефинисана техничка спецификација горива у Европској унији је Директива 98/70/ЕЗ. Вриједности утврђене овом директивом су базне вриједности, у складу са којима се утврђују вриједности у домаћем законодавству, уз могућност пролонгирања временског рока за достизање квалитета горива по појединим параметрима. Анализа затеченог стања Стандарди којима се одређују граничне вриједности укупног сумпора, олова, олефина, аромата, бензена, кисеоника, воде, полицикличних ароматских угљоводоника, оксигената и других параметара у течним нафтним горивима, која се сврставају у опасне хемикалије садржани су у Одлуци о квалитету течних нафтних горива. Према важећој 66 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

67 Одлуци, квалитет течних нафтних горива треба да задовољава ЕУРО 3 стандарде, односно БАС ЕН стандарде из године. Квалитет дизел-горива прописан је стандардом БАС ЕН 590:2002, а квалитет безоловног моторног бензина БАС ЕН 228:2002. За течна нафтна горива из домаће производње утврђени су рокови за усклађивање квалитета са захтјевима Одлуке. Рафинерија нафте а. д. Брод, као једини домаћи произвођач нафтних деривата, током године достигла је квалитет дизел-горива и лож-уља екстралаког према ЕУРО 3 стандарду, а почетком године престала је са производњом моторног бензина са оловом. Имајући у виду да Рафинерија нафте а. д. Брод данас производи горива према ЕУРО 4 и ЕУРО 5 стандарду, а да је важећом Одлуком дозвољен увоз и прометовање горива нижег квалитета, Влада Републике Српске је иницирала измјену Одлуке у циљу пооштравања захтјева за квалитет горива која се прометују у Републици Српској и БиХ. Предмет иницијативе је усклађивање Одлуке са директивама ЕУ, те прозивање БАС ЕН стандарда о квалитети течних нафтних горива из године (ЕУРО 5 стандарди), као и пролонгирање временског рока за достизање квалитета безоловних моторних бензина по питању садржаја бензена и ароматских угљоводоника узимајући у обзир реалне могућности домаће рафинерије нафте. Анализа квалитета течних нафтних горива из увоза и домаће производње врши се према Програму утврђивања усклађености квалитета течних нафтних горива. Узимање узорака течних нафтних горива врши се уз присуство надлежних републичких техничких или тржишних инспектора на мјестима у транзиту и царинским испоставама, те на бензинским пумпним станицама, терминалима велепродаје и мјестима у транзиту. Републичка управа за инспекцијске послове министарству надлежном за енергетику редовно подноси Извјештај о извршењу Програма утврђивања усклађености квалитета течних нафтних горива за дату сезону. Свака од активности у раду са дериватима нафте представља потенцијалну опасност за нарушавање здравља радника и животне средине усљед акцедентног или континуираног загађивања угљоводоницима поријеклом из деривата (испаравања, пожари, експлозије и слично). С тим у вези, за обављање дјелатности у сектору нафте енергетски субјекти морају имати дозволу коју издаје Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, на основу критеријума дефинисаних Правилником о издавању дозвола. Енергетске дјелатности у области нафте и деривата нафте су: производња деривата нафте, транспорт нафте нафтоводима, транспорт деривата нафте продуктоводима, транспорт нафте и деривата нафте другим облицима транспорта, трговина на велико дериватима нафте, трговина на мало дериватима нафте. Дозвола је потребна за обављање сљедећих енергетских дјелатности: - Производња деривата нафте, - Транспорт нафте нафтоводима, - Транспорт деривата нафте продуктоводима и - Складиштење нафте и деривата нафте. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 67

68 Дозвола није потребна за обављање енергетских дјелатности трговине на велико и мало дериватима нафте, складиштења нафте и деривата нафте искључиво за властите потребе, као и за дјелатност транспорта нафте и деривата нафте другим облицима транспорта, које су уређене другим прописима. трговине и туризма на основу Закона о трговини ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/07 и 52/11) и Правилника о минимално техничким условима у погледу пословног простора, опреме, уређаја и потребне стручне спреме за обављање трговинске дјелатности ( Службени гласник Републике Српске, бр. 84/07 и 90/07) доноси рјешења за обављање дјелатности трговине на велико и мало дериватима нафте Електроенергетика Законом о електричној енергији ( Службени гласник Републике Српске, бр. 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11) успостављају се правила за производњу и дистрибуцију електричне енергије на простору Републике Српске и домаће трговине у име Републике Српске, те регулише успостављање и рад електроенергетског система. Закон регулише области електроенергетске политике, обављање електроенергетских дјелатности и њихово регулисање, издавање дозвола и друго. Уредбом о производњи и потрошњи енергије из обновљивих извора и когенерације ( Службени гласник Републике Српске, бр. 28/11 и 39/11) утврђују се циљеви и мјере за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије и когенеративних постројења, начин обезбјеђења и кориштења средстава за подстицање, те индикативни и оквирни циљеви учешћа енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије. Циљ Уредбе је да се, у интересу сигурности снабдијевања, очувања животне средине и спречавања климатских промјена, промовише употреба обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, осигура констатно и разумно повећање удјела енергије из обновљивих извора у укупној потрошњи енергије у Републици Српској, те омогући економична употреба природних ресурса и одрживи развој Рударство Законом о рударству ( Службени гласник Републике Српске, бр. 107/05 и 75/10) уређују се услови и начин експлоатације рудног блага у земљи и на њеној површини, на морском, ријечном или језерском дну или испод њега, као и изградња, кориштење и одржавање рударских објеката, рударски пројекти, мјере заштите на раду и друга питања у вези са управљањем минералним сировинама на територији Републике Српске. У циљу усаглашавања наведеног закона са Законом о концесијама и стварним потребама пројектовања, истраживања и експлоатације минералних сировина, Народна скупштина Републике Српске усвојила је нови Нацрт закона о рударству. Између осталог, новим Нацртом закона посебна пажња је посвећена мјерама заштите и здравља на раду, заштите вода и животне средине. Одредбама закона предвиђена је обавеза да се донесе акт о процјени ризика, да се рад који укључује 68 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

69 посебне опасности повјери искључиво стручним лицима, прописана је и обавеза организовања службе заштите на раду, службе спасавања, ватрогасне службе, службе медицине рада, као и обављање периодичних прегледа средстава рада, али и услова радне средине. Наведени закон је дјелимично усклађен са сљедећим директивама: Директивом Савјета 92/91/ЕЗ од 3. новембра године о минималним условима за побољшање сигурности и заштите здравља радника у индустријама које се баве вађењем минерала бушењем, Директивом Савјета 92/104/ЕЗ од 3. децембра године о минималним условима за побољшање сигурности и заштите здравља радника у површинским и подземним екстрактивним индустријама, Директивом 2006/21/ЕЗ Европског парламента и Савјета од 15. марта године о управљању отпадом од дјелатности вађења минералних сировина, Директивом 94/22/ЕЗ Европског парламента и Савјета од 30. маја године о условима за издавање и кориштење дозвола за проспекцију, истраживање и производњу угљоводоника. Закон о геолошким истраживањима ( Службени гласник Републике Српске, бр. 51/04 и 75/10) уређује предмет и циљ геолошких истраживања, услове и начине њиховог програмирања, пројектовања и извођења, организовање геолошких истраживања, те кориштење резултата добијених тим истраживањем Стратешки циљеви Стратешки циљ у области индустрије, електроенергетике и рударства је у подизању свијести о опасностима по здравље људи, те опасностима по животну средину, а у вези са складиштењем и кориштењем опасних хемикалија у свим дјелатностима у оквиру наведених области. Стратешки циљ у области енергетике је повећање квалитета течних нафтних горива у циљу заштите здравља људи од могућих штетних утицаја деривата нафте путем емисија, те онечишћењем воде, ваздуха и слично Мјере Ревизија и усклађивање Одлуке о квалитету течних нафтних горива са директивама ЕУ. Доношење Правилника о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса; Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности; Правилник о изградњи станица за снабдијевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива; Правилник о смјештају и држању уља за ложење и другух запаљивих течности и гасова. Сарадња са релевантним министарствима у сврху прилагођавања законских аката који прописују ограничења а односе се на емисије у ваздух, воду и земљиште, а која се односе на цијели нафтни сектор (рафинерије, складишни терминали нафте и нафтних деривата, бензинске пумпе), са директивама Европске уније. Промоција кориштења обновљивих извора енергије. СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 69

70 ће се ангажовати на подизању свијести кроз обавезну едукацију о опасностима по здравље људи, те опасностима по животну средину, а у вези са складиштењем и кориштењем опасних хемикалија у области електроенергетике, рударства и инд 5. ЗАШТИТА НА РАДУ 5.1. Оцјена затеченог стања Хемикалије се користе, и са позитивним и са негативним ефектима на здравље људи и животну и радну средину. Упркос знатном напретку који је остварен на пољу контроле и управљања хемикалијама на међународном нивоу, као и на нивоу држава, и даље је то област која изазива забринутост када је здравље радника у питању. Извор све веће забринутости представља употреба алергених, антигенских, карциногених и мутагених супстанци, као и супстанци које су токсичне за репродуктивни систем. Многе хемикалије могу изазвати рак, угрозити репродукцију и имати негативан утицај на нервни, имуни или хормонални систем. У посљедњих 20 година дошло је до огромног пораста броја хемикалија које се користе у индустријској средини, од којих многе нису адекватно тестиране. Непрактичност систематичног тестирања свих нових материјала значи да многе опасности могу да прођу неопажено док не дође до очигледног угрожавања људског здравља или животне средине. Постоје многи примјери утицаја које имају позната комбинована излагања, нпр. бројним пестицидима, дизел-гориву и другим врстама горива као и мијешаним растварачима. Да би се унаприједила превенција на радним мјестима, те информације би требало да укључују безбједносне мјере, као и мјере опреза од опасних материја (што обухвата контролне и интервентне мјере), као и правне захтјеве на нивоу Републике Српске. Потребно је да се радници адекватно информишу и обуче за потенцијалне опасности, те да се успостави одговарајућа техничка контрола да би се ограничила њихова изложеност. Када је то неопходно, требало би обезбиједити и носити личну заштитну опрему, иако се то сматра посљедњом мјером након што су све друге мјере опреза ради ограничења изложености већ предузете. Потребно је примјењивати ефикасно руковање хемикалијама да би се избјегло њихово штетно дјеловање. Прије него што се хемијски производ појави на тржишту неопходно га је одобрити (идентификовати). Потребно је спровести детаљну процјену свих могућих опасних својстава, и разрадити начине безбједног руковања да би се избјегло непотребно излагање негативном утицају, или макар опасности од излагања свеле на минимум. Када је у питању стављање на тржиште или употреба хемикалија у количинама већим од 10 тона на годишњем нивоу, потребно је урадити процјену безбједности хемикалије у складу са Законом о хемикалијама. На основу извршене процјене израђује се документ Извјештај о безбједности хемикалије са сценаријима изложености хемикалији и приједлогом мјера за смањење и контролу ризика, у ком је заштита 70 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

71 радника који рукује са хемикалијом детаљно обрађена Правни оквир Правно регулисање заштите и здравља на раду у Републици Српској је дефинисано Законом о заштити на раду ( Службени глaсник Републике Српске, бр. 1/08 и 13/10) и на основу закона су донесени сљедећи подзаконски акти: 1. Правилник о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини ( Службени глaсник Републике Српске, број 66/08), 2. Правилник о поступку и роковима превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине ( Службени глaсник Републике Српске, бр. 66/08, 52/09 и 107/09), 3. Правилник о садржају и начину издавања обрасца извјештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом ( Службени глaсник Републике Српске, број 66/08), 4. Правилник о претходним и периодичним љекарским прегледима радника на радним мјестима са повећаним ризиком ( Службени глaсник Републике Српске, број 66/08), 5. Правилник о висини трошкова поступка утврђивања испуњености прописаних услова у области заштите и здравља на раду ( Службени глaсник Републике Српске, број 67/08), 6. Правилник о висини трошкова за издавање лиценци ( Службени глaсник Републике Српске, број 66/08), 7. Правилник о стручном испиту из области заштите на раду ( Службени глaсник Републике Српске, број 70/08), 8. Правилник о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области заштите и здравља на рада ( Службени глaсник Републике Српске, бр. 70/08 и 18/11), 9. Правилник о начину вођења евиденција ( Службени глaсник Републике Српске, број 63/09), 10. Правилник о начину и поступку оспособљавања радника за безбједан и здрав рад ( Службени глaсник Републике Српске, број 13/11), 11. Правилник о превентивним мјерама за безбједан и здрав рад у простору угроженим експлозивном атмосфером ( Службени глaсник Републике Српске, број 79/11). Област заштите на раду са опасним хемикалијама до сада није уређена наведеним актима, већ је на снази Правилник о условима који се односе на посебне мјере заштите на раду са отровима у правним лицима који користе отрове у лабораторијске и научноистраживачке сврхе ( Службени глaсник Републике Српске, бр. 9/08). Овај правилник донесен је на основу Закона о отровима који је доношењем Закона о хемикалијама стављен ван снаге, а област заштите на раду је у складу са прописима ЕУ дата у надлежност органу надлежном за питања рада. Тиме је створена обавеза надлежног министарства да донесе нови подзаконски акт. До његовог доношења примјењиваће се наведени правилник. При раду са опасним хемикалијама неопходно је вршити превентивно и периодично испитивање услова радне средине у складу са Законом о заштити на раду и Правилником о поступку и роковима превентивних и периодичних прегледа СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 71

72 и испитивања опреме за рад и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине. Периодична испитивања услова радне средине обављају се на радним мјестима у радној средини у року од три године од дана претходног испитивања, уколико актом о процјени ризика није предвиђен краћи рок. Превентивна испитивања услова радне средине обављају се у року од шест мјесеци од почетка рада радног, односно технолошког процеса реконструкције објеката у ком се обавља радни процес (уређаја за гријање, вентилацију и климатизацију) или замјене техничких капацитета којима се мијењају услови рада. Испитивање услова радне средине подразумијева мјерење микроклиматских услова (температура, брзина струјања ваздуха и релативна влажност ваздуха), нивоа буке и вибрације, освјетљености, мјерење концентрације прашине и концентрације хемијских штетности на радним мјестима Резултати који се добију након извршених мјерења пореде се са одговарајућим Правилницима и то: Микроклиматски услови Нормативи за температуру, релативну влажност и брзину струјања ваздуха у радним просторијама, као прилог чл. 53. и 54. Правилника о општим мјерама и нормативима заштите на раду за грађевинске објекте намијењене за радне и помоћне просторије ( Службени гласник СФРЈ, број 27/67), Прашина и хемијске штетности ЈУС.З.БО.001:1991. године Максимално допуштене концентрације шкодљивих гасова, пара и аеросола у атмосфери радних просторија и радилишта ( Службени гласник СФРЈ, број 54/91), Бука Правилник о општим мјерама и нормативима заштите на раду од буке у радним просторијама ( Службени гласник СФРЈ, број 29/71), Вибрације Директиве за оцјену вибрација 2002/44/EЗ и Освјетљеност ЈУС.У.Ц Минимална освјетљеност радних мјеста и простора ( Службени лист ФНРЈ, број 48/52). У складу са Законом о заштити на раду, те на основу Правилника о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини, након испитивања услова радне средине за зимски и љетни период неопходно је израдити Акт о процјени ризика. Акт о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини мора се мијењати након сваке колективне повреде на раду са смртним посљедицама, која се догоди на радном мјесту и у радној средини послодавца, у складу са чланом 16. горенаведеног правилника и увођењем нове технологије. Акт о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини мора се мијењати у дијелу који се односи на одређено радно мјесто и с њим повезана радна мјеста, и то: у случају повреде са смртним исходом и тешке повреде на раду, у случају појаве сваке нове опасности или штетности, односно промјене нивоа ризика у процесу рада, када мјере које се утврде за спречавање, отклањање или смањење ризика нису одговарајуће или не одговарају процјењеном стању, када је процјена заснована на подацима који нису ажурни, 72 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

73 када постоје могућности и начини за унапређивање, односно допуну процијењених ризика и истеком рока од три године од дана вршења претходне процјене. На свим радним мјестима при раду са опасним хемикалијама неопходно је извршити процјену ризика на радном мјесту и у радној средини. Актом о процјени ризика сагледава се организација и процес рада са процјеном ризика од повреде, обољења и оштећења здравља на радном мјесту и радној средини и утврђују се мјере за отклањање или смањење ризика у обиму којим се спречава повреда на раду, оштећења здравља или обољења запосленог. Процјена ризика заснива се на систематском евидентирању и процјењивању свих фактора у процесу рада могућих врста опасности и штетности на радном мјесту и у радној средини које могу да проузрокују повреду на раду, оштећење здравља: радни процеси, радна мјеста, средства за рад, сировине и материјал који се користи у технолошком и радним процесима, као и други фактори који могу изазвати ризик од повреде на раду, оштећење здравља или обољење запосленог. Процјена ризика израђује се на основу члана 13. Закона о заштити на раду и Правилника о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини Стандарди за опрему коју користе радници који рукују опасним хемикалијама У Босни и Херцеговини су кроз БАС стандарде дјелимично усвојени европски стандарди који се односе на заштитну опрему при раду са опасним хемикалијама (БАС CEN/TR 15419, БАС ЕН 13034, БАС ЕН 465, БАС ЕН 466 и други) чиме су створени предуслови за примјену опреме прописане стандардима. Циљ стандарда је да помогну корисницима у избору и спецификацији исправног типа заштитне одјеће која штити од хемикалија за захтијевани посао, као и обезбјеђивање кориштења према упутству произвођача да би се омогућила адекватна заштита током њеног вијека трајања. Потребно је вршити и превентивне и периодичне прегледе опреме за рад и опреме личне заштите на основу Закона о заштити на раду, те у смислу Правилника о поступку и роковима превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине. Превентивни прегледи и испитивања опреме за рад обављају се прије почетка кориштења, односно прије давања на употребу радницима, послије реконструкције или хаварије, као и прије почетка рада на новом мјесту рада, ако је опрема за рад премјештена са једног мјеста на друго. Периодични прегледи и испитивања опреме за рад обављају се у року који је утврђен техничким прописима и стандардима, или који је одређен упутством произвођача, а најкасније у року од три године од дана претходног прегледа и испитивања, осим периодичних прегледа и испитивања привремене електричне инсталације са уређајима, опремом и прибором, који се обављају у року од годину дана од дана претходног прегледа и испитивања и периодичних прегледа и испитивања СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 73

74 опреме за рад коју послодавац утврди актом о процјени ризика, који се обављају у року утврђеним тим актом. У Републици Српској не постоји лабораторија за испитивање заштитне опреме при раду са опасним хемикалијама. Наведена лабораторија треба да буде јавног карактера, у склопу јавне институције (института) у чијој надлежности је заштита на раду. Одређене активности се воде ка формирању лабораторије, али су за набавку опреме неопходна значајна материјална средства Здравствени прегледи Здравствени прегледи радника коју рукују хемикалијама у ранијем периоду био је дефинисан Правилником о садржају и поступку здравствених прегледа радника на пословима са повећаним ризиком у раду са отровима ( Службени гласник Републике Српске, број 15/08) који је донесен на основу Закона о отровима. Овим правилником регулисан је начин, поступак и садржај здравствених прегледа радника запослених на мјестима са повећаним ризиком у раду са отровима. Здравствени прегледи су претходни, периодични и ванредни, а услове за упућивање радника на здравствене прегледе треба да обезбиједи послодавац. Здравствене прегледе обавља служба медицине рада, у складу са израђеним Актом о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини. С обзиром на то да је ова област, у складу са прописима ЕУ, дата у надлежност органу надлежном за питања рада, створена је обавеза доношења новог подзаконског акта који би регулисао ову област у складу са законом који регулише област заштите на раду Заштита здравља од ризика који произлазе из животне средине Свјетска здравствена организација и Европска унија препознале су важност здравствене екологије (енгл. environmental health) као кључне везе између заштите здравља људи и заштите животне средине, те су одлучили да од године организују министарске конференције сваке пете године с циљем да министри надлежни за здравство и министри надлежни за животну средину утврде прогрес у остваривању зацртаних циљева, те заједнички одлуче о приоритетима и мјерама које ће помоћи у заједничком раду и сарадњи да се ефикасно и рационално заштити животна средина и здравље. Притом је одлучено да свака земља изради свој Национални акциони план за животну средину и здравље (National environmental health action plan NEHAP) на основу заједнички утврђених смјерница Европског акционог плана за животну средину и здравље (Environmental Health Action Plan for Europe EHAPE). Национални акциони планови за здравље и животну средину (NEHAP) заједно представљају стратегију за спречавање и контролу здравствених ризика који произлазе из животне средине у Европи. Од јуна године се ради на изради националних акционих планова за здравље и животну средину које свака земља обликује према властитим приоритетима. 74 СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

75 Слика 1. Елементи NEHAP-а у Републици Српској СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ 75