Dr Slobodan Obradović Dr Žarko Barbarić INFORMATIKA I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE. Priručnik za vežbe

Transcript

1 Dr Slobodan Obradović Dr Žarko Barbarić INFORMATIKA I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Priručnik za vežbe Beograd 2009

2 Naslov: Informatika i informacione tehnologije Autori: dr Slobodan Obradović, dr Žarko Barbarić, Recezenti: dr. Jovan Đorđević, dr. Boško Nikolić, Elekrotehnički fakultet u Beogradu Izdavač: Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd, Telefon: 011 / ISBN CIP - Katalogozacija u publikaciji Narodna bilbioteka Srbije, Beograd WINDOWS(0359) OFFICE(035) 004.9(035) ОБРАДОВИЋ Слободан Informatika i informacione tehnologije / Slobodan Obradović, Žarko Barbarić - 1. izd. -Beograd: S. Obradović, ([Zemun] : Akademska štampa) str. : Ilustr. : 21cm. Tiraž 150. Bibliografija: str ISBN Ж. Барбарић a) Оперативни системи Windows Приручници b) програмски пакет Office Приручници COBISS.SR-ID

3 PREDGOVOR Ovaj priručnik je napravljen prema planu i programu za predmete Informatika i Osnove informacionih tehnologija. Namenjena je studentima koji slušaju ove predmete i onima koji se prvi put susreću sa računarom ili nisu dovoljno obučeni za rad. Za njeno korišćenje nisu potrebna nikakva predznanja, pa je podjednako korisna svim početnicima, bilo da su oni osnovci, studenti ili odrasle osobe. Autori knjige su u pisanju ovog priručnika pošli od saznanja da se kroz konkretan praktičan rad, znanja stiču znatno brže i trajnija su. Umesto kao klasični udžbenik o operativnim sistemima i korisnim programima ova knjiga je napisana u obliku metodičkog praktikuma u kojem su funkcije operativnog sistema i uslužnih programa razvrstane u grupe aktivnosti koje čine vežbe. Ponavljanjem vežbi stvaraju se uslovi za trajno usvajanje stečenih znanja. Priručnik se sastoji od sedam programskih celina: - Prvi deo sadrži opis računarskog sistema i operativnog sistema MS Windows, kao i vežbe za rad sa operativnim sistemom Windows verzije 95, NT, 98, 2000 i Drugi deo se odnosi na crtanje slika u programu Paint. - Treći deo se odnosi na unos i uređivanje teksta, odnosno na rad sa programom Word. - Četvrti deo služi za rad sa tabelama podataka i čine ga vežbe i opis rada sa Excel-om. - Peti deo je posvećen programu za rad sa bazama podataka MS Access-om. - Šesti deo osposobljava korisnike za izradu prezentacija u programu Power Piont. - Sedmi deo sadrži osnove računarskih mreža i osposobljava korisnike za upotrebu osnovnih usluga koje nudi Internet. Koristimo priliku da se zahvalimo na izuzetnoj saradnji recenzentima Jovanu Đorđeviću i Bošku Nikoliću na korisnim savetima i pomoći koju su nam pružili pri izradi ovog praktikuma i bez čije saradnje knjiga ne bi imala potrebni nivo kvaliteta. Beograd, god. AUTORI

4

5 Sadržaj SADRŽAJ 1 OPIS RAČUNARA I OPERATIVNI SISTEM - WINDOWS 1 2 CRTANJE I OBRADA SLIKA - PAINT 61 3 PROGRAM ZA UNOS I OBRADU TEKSTA - MS WORD 71 4 PROGRAM ZA TABELARNA IZRAČUNAVANJA I IZRADU GRAFIKONA - MS EXCEL PROGRAM ZA RAD SA BAZAMA PODATAKA - MS ACCESS PROGRAM ZA IZRADU PREZENTACIJA - POWER POINT RAČUNASKE MREŽE I PROGRAMI ZA RAD NA INTERNETU - INTERNET EXPLORER, OUTLOOK EXPRESS 225 LITERATURA 257 I

6 Sadržaj Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija II

7 Opis računara i operativni sistem 1. OPIS RAČUNARA I OPERATIVNI SISTEM - WINDOWS RAČUNARSKI SISTEMI Kroz čitavu svoju istoriju, ljudi su bili prinuđeni da računaju i obrađuju podatke dobijene iz sveta koji ih okružuje. Obim i složenost različitih izračunavanja neprekidno su se povećavali, a ručno izračunavanje ima dva velika ograničenja: 1. Čovek računa veoma sporo. Za obavljanje elementarnih operacija sabiranja ili množenja, čoveku je potrebno od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. 2. Pri računanju čovek često greši zbog rastrojenosti, zabrinutosti, umora itd. Zbog toga su rezultati složenih izračunavanja i obrade koje obavlja čovek često nepouzdani. Za razliku od čoveka, mašine su potpuno imune na niz ljudskih grešaka. U procesu izračunavanja ljudi koriste razna pomoćna sredstva i postupke, na primer: računanje na prste, računaljke, posebni postupci na papiru, logaritamske tablice i na njima zasnovan šiber, kalkulator itd. Ta sredstva su se neprekidno razvijala i usavršavala da bi, sredinom dvadesetog veka, dovela do pojave automatskih elektronskih cifarskih računskih mašina, ili skraćeno računara. Računar je elektronski uređaj za obradu podataka. Računar obrađuje podatke izvršavajući operacije na osnovu unesenog programa 1. Računarski sistem predstavlja skup svih sredstava koja koristimo u procesu rešavanja jednog ili više zadataka. Opšti model računarskog sistema Jedan od najopštijih modela računarskog sistema je onaj koji je dao David Kroenke, u kome se računarski sistem sastoji od pet komponenti (sl. 1.1): 1. tehničkog dela (Hardware, hardver) 2. programskog dela (Software, softver) 3. podataka (Data) 4. procedura (Procedures) 5. ljudi (People). Hardver Hardver je tehnički deo računarskog sistema, koji se sastoji od skupa različitih uređaja. Na osnovu osnovnih funkcija koje obavljaju, tehnički deo računarskog sistema čine: o ulazni uređaji o uređaji za obradu, tj. računar u užem smislu, ili centralna jedinica o izlazni uređaji. Ulazni uređaji služe za pristup računarskom sistemu. Posredstvom ovih uređaja korisnici zadaju komande, traže informacije, unose nove podatke ili programe u računar. Računar prihvata ulaze vrlo različitog tipa, na primer pritisak na dugme ili taster, dodir prsta na ekran, optičko skeniranje, izgovaranje reči itd. Uređaj za obradu, centralna jedinica ili računar u užem smislu reči sadrži elektronske komponente koje na osnovu ugrađenog ili unetog programa (niza naredbi instrukcija) izvršavaju različite aritmetičke (+, -, *, /) ili logičke operacije (i, ili itd.). Na osnovu ovih formiraju se složenije operacije, kao što su: prihvatanje ulaznih podataka, menjanje teksta, donošenje različitih odluka, generisanje izlaznih podataka itd. 1 Program je niz računarskih naredbi, elementarnih operacija koje zajedno rešavaju neki zadatak. 1

8 Opis računara i operativni sistem Kada je obrada podataka izvršena, rezultat se mora saopštiti korisniku. Ovu funkciju obavljaju izlazni uređaji: video displeji (monitori, ekrani), štampači (printeri), ploteri, zvučnici itd. Slika 0.1 Opšti model računarskog sistema Posebnu grupu uređaja, koji istovremeno obavljaju funkcije ulaza i izlaza, kao i funkciju dugotrajnog pamćenja i čuvanja podataka i programa, čine spoljne memorije u koje spadaju razne vrste diskova (tvrdi disk, disketa, CD, DVD), traka (trake, strimeri...) itd. Softver Da bi tehnički deo računarskog sistema (hardver) ostvario svoje funkcije obrade, neophodan mu je niz naredbi, tj. elementarnih operacija. Naredbe se grupišu tako da zajedno omogućavaju rešavanje određenog zadatka, ili obavljanje neke složene operacije i obrade, i tada čine programe. Skup svih programa predstavlja softverski deo računarskog sistema. Programi mogu da sadrže niz detaljnih naredbi u obliku nizova cifara 0 i 1 (u tzv. mašinskom jeziku), koje računar može neposredno da "razume". Programi mogu biti napisani i na nekom od programskih jezika kao što su Assembler, C, C++, Pascal, Visual BASIC itd., koji su ljudima lakši za učenje i korišćenje, ali ih računarski sistem, pre nego što ih računar izvrši, mora prevesti na mašinski jezik. Programi koji ulaze u sastav računarskog sistema svrstavaju se u dve grupe: 1. sistemski programi 2. korisnički (aplikativni) programi. Sistemski programi upravljaju radom računara i omogućavaju korišćenje tehničkog dela računarskog sistema. Ovi programi, takođe, korisnicima olakšavaju izradu sopstvenih programa i razmenu podataka sa ulaznim i izlaznim uređajima i omogućavaju njihovo lako i efikasno korišćenje. Sistemski programi (na primer Windows, Unix, DOS) su posrednici između korisnika i korisničkog programa s jedne i hardvera računarskog sistema s druge strane. Korisnički programi (na primer Word, Paint, Excel itd.) rešavaju neki određeni zadatak. Oni korisniku daju neke konkretne rezultate, na osnovu kojih on preduzima određene aktivnosti, na primer, obračun plata zaposlenih, reprodukcija muzike, bojenje slike itd. U toku svog izvršavanja, korisnički programi nužno koriste različite funkcije iz grupe sistemskih programa. Ovi programi se nazivaju još i aplikativni ili problemski programi (aplikacije). 2

9 Opis računara i operativni sistem Podaci Podaci su treći deo modela računarskog sistema. Podaci mogu predstavljati najrazličitije poslovne podatke: imena klijenata, brojeve žiro računa, iznose plaćanja i kamata itd. Brojevi mogu predstavljati meru najrazličitijih veličina, na primer fizičkih: od nivoa vode u posudi, do spektra svetlosti zvezda. Podaci su osnovni objekat obrade u računarskom sistemu, odnosno predmet rada i ujedno glavni razlog korišćenja računara. Bez računara, naše mogućnosti da crpimo znanja iz podataka bile bi značajno smanjene. Podaci su zapisani fakti o pojavama i događajima iz sveta koji nas okružuje. Drugim rečima, podaci su činjenice, oznake ili zapažanja nastala u toku nekog procesa, a koja mogu da se zapisuju, čuvaju, prenose i obrađuju. Podaci se zapisuju pomoću nekih fizičkih simbola, ili simbola neke azbuke. Kako način zapisivanja obično nije razumljiv za čoveka, ovakvo zapisivanje naziva se kodiranje. U računarima, podaci se kodiraju pomoću cifara binarnog brojnog sistema: 0 i 1. Najmanja količina podataka koju možemo zapisati i obraditi u računaru predstavlja upravo jedna binarna cifra 0 ili 1 i ona se naziva bit (binary digit). Drugim rečima, svaki podatak (broj, slovo, tačka na ekranu itd.) opisan je određenim nizom cifara 0 i 1. Ako se, na primer za zapis brojeva koristi 1 bit (jedna binarna cifra), onda se mogu prikazati samo 2 broja (2=2 1 ): 0 i 1. Ako se koriste 2 bita (dve binarne cifre), onda se mogu zapisati 4 broja (4=2 2 ): 00, 01, 10, 11. Radi lakšeg korišćenja (upisivanja, čitanja itd.) binarne cifre se grupišu u bajtove. Jedan bajt (byte) predstavlja niz od 8 bita (1 bajt ima 8 bita). Jednim bajtom može da se predstavi 2 8 =256 različitih vrednosti (0-255). Svaka od ovih vrednosti može predstavljati jedan broj, ali i neki tekstualni znak: slovo, cifru, znak interpunkcije itd. (karakter, Character). Tekstualni znaci se u računaru takođe pamte kao brojevi. Svaki znak ima svoj broj pomoću koga se zapisuje (kodira) i pamti u računaru. Koji broj predstavlja određeni znak definisano je međunarodnim standardima. Na primer, u standardu ASCII (American Standard Code for Information Interchange), definisano je da broj 65 predstavlja veliko slovo A, broj 97 malo slovo a, broj 48 predstavlja cifru 0, broj 49 cifru 1 itd. 2 Drugi često korišćeni kod je Unicode, koji podržava korišćenje raznih nacionalnih azbuka (latinična, ćirilična, hebrejska, arapska, grčka itd.). Unicode je jedan od najpogodnijih standarda za srpski jezik jer podjednako dobro podržava i ćirilično i latinično pismo. Podaci predstavljaju izolovane i neinterpretirane činjenice. Tek kada se podaci koriste za donošenje nekih odluka s ciljem rešavanja nekih zadataka, odnosno kada saznamo njihov smisao i kada nam povećaju znanje o nekoj pojavi ili problemu, oni prerastaju u informacije. Može se reći da su podaci sredstva za izražavanje i dobijanje informacija. Podatke prikupljamo i zapisujemo, da bi ih mogli čuvati, i po potrebi koristiti. Podatak postaje informacija u momentu njegovog korišćenju. Informacione tehnologije (Information Technology IT) označavaju upotrebu računara za obradu podataka i stvaranje informacija. Informaciono komunikacione tehnologije (Information and Communication Technology ICT), pored informacija stvorenih posredstvom računara, obuhvataju i računarske mreže i uređaje za prenos podataka preko kojih se podaci i informacije prenose i razmenjuju. Obrada podataka može se podeliti u četiri faze: 1. prikupljanje i unos podataka 2. organizacija podataka i njihovo čuvanje, tj. skladištenje 3. obrada podataka pomoću računara, tj. obrada u užem smislu (računanje, sortiranje, grupisanje itd.) 4. izdavanje (saopštavanje) podataka i rezultata obrade (štampanje, crtanje itd.). Obrada podataka u užem smislu predstavlja dobijanje novih podataka na osnovu postojećih. Odnos između podataka, obrade podatka (u užem smislu) i informacije može se objasniti na primeru ocenjivanja učenika u školi. 2 U prilogu je data tabela ASCII kodova. 3

10 Opis računara i operativni sistem o Podaci su ocene iz pojedinih predmeta za jednog učenika (na primer, matematika-5, računarstvo-5, strani jezik-4...). o Obradom ovih podataka (sabiranjem svih ocena i deljenjem zbira sa brojem predmeta) dobija se novi podatak 4,67 (prosečna ocena). Ovo je novi podatak koji nije neposredno dostupan. o Kako ovaj podatak (na primer 4,67) predstavlja prosečnu ocenu nekog učenika, mi na osnovu njega zaključujemo da se radi o odličnom učeniku, a to je saznanje odnosno informacija koja se ne može dobiti bez obrade prethodno poznatih podataka. U nekim primenama računara ne moraju postojati sve četiri pomenute faze obrade. Tako, recimo, u mnogim naučno-tehničkim obradama nema uopšte ulaznih podataka, već se podaci izračunavaju u računaru kao, recimo, pri crtanju neke slike na računaru, izračunavanju slučajnih brojeva itd. Procedure Procedure predstavljaju skup postupaka i pravila, koja se moraju poštovati i primenjivati u cilju pravilne upotrebe računarskog sistema i pravilne obrade podataka, da bi korisnici pomoću računara, rešili neki zadatak. Procedure predstavljaju instrukcije upućene ljudima: koje korake treba izvršiti, koje podatke i kako obraditi da bi se dobile željene izlazne veličine. Ljudi Petu komponentu računarskog sistema čine ljudi. Ljudi se pridržavaju određenih procedura prilikom korišćenja računara. Oni obavljaju aktivnosti koje stvaraju ili prikupljaju podatke. Ljudi razvijaju programe kojima rešavaju nove postupke obrade i menjaju postojeće programe, da bi se zadovoljili novonastali zahtevi. Ljudi za druge ljude kreiraju procedure, kojih se oni u procesu korišćenja računara pridržavaju. Funkcionalna blok-šema računara Pre opisa rada računara, razmotrimo kako čovek rešava neki zadatak uz pomoć najjednostavnije stone računske mašine ili kalkulatora koji obavlja samo četiri osnovne računske operacije. Ručna obrada podataka U ručnoj obradi podataka (sl. 1.2), postupak računanja, tj. rešavanje bilo kog problema, sastoji se od niza pojedinačnih koraka, od kojih svaki sadrži po jednu od elementarnih operacija ( +, -, *, / ). Svaki pojedinačni korak propisuje na koji način i nad kojim podacima treba izvršiti izračunavanje, da bi se na kraju dobio tačan rezultat, odnosno uradio postavljen zadatak. Na primer, treba izračunati prosečnu ocenu svih đaka za neko odeljenje. Čovek svaki zadatak obrade, ma koliko bio prost ili složen, najčešće formalizuje u obliku redova i kolona neke tabele, koju zapisuje na jednom ili više listova papira. U ovom primeru to bi bila tabela gde su u svakom redu upisane ocene iz pojedinačnih predmeta za jednog učenika (sl. 1.3). Dakle u svakoj koloni nalaze se ocene iz jednog predmeta. Da bi se izračunala ukupna prosečna ocena, potrebno je najpre izračunati prosečnu ocenu za svakog učenika (zbir svih ocena podeljen sa brojem predmeta). Ovaj rezultat upisuje se u kolonu Prosek. Ove vrednosti upisuju se u jednu, dodatnu kolonu na kraju tabele. Zatim se konačni prosek određuje kao zbir svih prosečnih ocena učenika podeljen sa brojem učenika. Za svaku vrstu tabele čovek zapisuje po jednu elementarnu operaciju i podatke nad kojima se ona trenutno izvršava. Svaka vrsta ove tabele, tj. elementarna operacija, predstavlja elementarnu naredbu, ili kraće rečeno instrukciju. U ovom primeru naredbe su zapisane u koloni pod nazivom Način izračunavanja. Određeni niz naredbi koji rešava postavljeni zadatak, a nakon čijeg izvršavanja se dobija traženo rešenje, zove se program obrade. U programu, elementarne obrade, tj. naredbe, najčešće su poređane onim redosledom kojim se izvršavaju. To znači da je redosled izvršavanja 4

11 Opis računara i operativni sistem elementarnih operacija strogo definisan redosledom naredbi u programu obrade, i svakoj od ovih naredbi pridružuje se redni broj. Po pravilu se, na primer, posle pete naredbe izvršava šesta, a posle šeste izvršava se sedma naredba i tako redom. Od ovog prirodnog redosleda može se odstupiti kada se steknu određeni uslovi, tj. zavisno od konkretnih vrednosti početnih podataka ili dobijenih rezultata. Slika 0.2 Ručna obrada podataka pomoću računske mašine Ime i prezime Mat. Fiz.... Eng. Prosek Način izračunavanja 1. Ana Antić (Mat. + Fiz.+...+Eng.)/13 2. Boro Borić (Mat. + Fiz...+Eng.)/ Šaban Šaljić (Mat. + Fiz...+Eng.)/13 Ukupni prosek 3.78 (Pros1+...+Pros35)/35 Podaci međurezultati program obrade i konačni rezultat niz naredbi Slika 0.3 Izračunavanje prosečnog uspeha odeljenja Podaci nad kojima se vrše elementarne operacije obično se prikupljaju pre samog procesa obrade (u kraćem ili dužem periodu vremena) i nalaze se zapisani (memorisani) na posebnim listovima papira. Vrlo često se, u cilju dobijanja različitih informacija, nad jednim istim podacima vrše različite obrade (na primer iz podataka o ocenama učenika može se izračunati i prosečna ocena za svaki predmet). U pojedinim koracima obrade učestvuju samo neki podaci, pa se samo ti podaci privremeno prepisuju na listove papira ili pridružuju naredbama u tabelama koje sadrže rezultate obrade. Čovek koji vrši izračunavanje, odnosno obrađuje neke podatke, često u cilju rešavanja svog problema, tj. zadatka, koristi opštepoznate veličine, kao i razne matematičke, statističke i druge tabele (logaritme, trigonometrijske funkcije itd.). U toku obrade formiraju se međurezultati (koje čovek privremeno pamti, ili zapisuje), a na kraju se dobijaju konačni rezultati obrade koje čovek zapisuje na papiru. Međurezultati i konačni rezultati jednog postupka obrade mogu biti početni podaci u nekom drugom postupku obrade. Obrada podataka pomoću računara Struktura elektronskog sistema za automatizovanu obradu podataka pomoću računara (sl. 1.4) vrlo je slična strukturi pri ručnoj obradi podataka (kao što prikazuje sl. 1.2), ali je sastav drugačiji. 5

12 Opis računara i operativni sistem Umesto računske mašine ili kalkulatora, u automatizovanoj obradi pojavljuje se element za računanje, tj. aritmetičko-logička jedinica računara (Arithmetic and Logic Unit, ALU). Funkciju papira koji je čoveku služio, kako za formulisanje zadataka obrade, tako i za upisivanje tabela sa početnim podacima, međurezultatima i finalnim rezultatima obrade, preuzimaju sada razne vrste memorija. Čoveka sada zamenjuje programski kontrolisana upravljačka jedinica (Control Unit, CU), odnosno komandna ili kontrolno-upravljačka jedinica. Kako je čovek na ovaj način, u postupku obrade podataka, znatno rasterećen od izvršavanja niza rutinskih poslova obrade, onda on može da se posveti isključivo definisanju zadataka i postupaka obrade, tj. razvijanju programa. Slika 0.4 Osnovne komponente elektronskog uređaja za obradu podataka - računara Unutrašnja, odnosno operativna memorija je osnovna ili glavna, radna memorija računara (Main Memory, Operating Memory, Primary Memory). Operativna memorija je elektronski uređaj koji omogućava samo privremeno pamćenje podataka i programa (njen sadržaj se gubi kada se računar isključi), ali je oko milion puta brža od magnetnog diska. Ona sadrži podatke nad kojima se vrši obrada, međurezultate, kao i naredbe za obradu podataka i međurezultata. Niz naredbi kojima se ulazni podaci transformišu do traženih rezultata predstavlja program. Upravljačka jedinica uzima iz operativne memorije jednu naredbu za drugom, interpretira ih i izvršava neposredno ili uz pomoć aritmetičko-logičke jedinice. Aritmetičko-logička jedinica najčešće izvršava samo osnovne računske operacije i radnje i ne može da izvršava složenije računske operacije. Upravljačka jedinica, zajedno sa aritmetičkologičkom jedinicom, čini centralnu jedinicu za obradu (Central Processing Unit, CPU), ili kraće centralni procesor računara. Centralni procesor zajedno sa unutrašnjom memorijom čini centralnu jedinicu računarskog sistema, odnosno računar u užem smislu. Danas su računari realizovani u obliku elektronskih, digitalnih, logičkih sklopova u poluprovodničkoj tehnologiji sa velikom brzinom rada. Spoljne, masovne memorije (External Memory, Secondary Storage, Mass Storage) služe za ulaz, izlaz i trajno čuvanje velike količine podataka, međurezultata i rezultata obrade. Ove memorije su realizovane na različitim medijima (nosioci podataka), koji imaju svojstvo trajnog pamćenja, kao što su: magnetne trake i diskovi, optički diskovi itd. Dakle, spoljne memorije omogućavaju trajno pamćenje podataka i programa, imaju mnogo veći kapacitet od operativne memorije, ali su znatno sporije od nje. Ovi nosioci podataka omogućavaju ujedno da se podaci i rezultati obrade na jednom računarskom sistemu prenesu na drugi računarski sistem radi dalje obrade, bez uspostavljanja fizičke veze između ovih uređaja. 6

13 Opis računara i operativni sistem Vrste računarskih sistema Računari se mogu razvrstati po nameni, kapacitetu radne memorije i diskova, brzini rada i vremenu pristupa podacima. Mainframe računar je veliki računar sa jednim ili više brzih procesora, sa puno radne memorije i ogromnim kapacitetom diskova kao jedinicama spoljne memorije, a koriste ga velike organizacije koje obrađuju milione podataka. Obradu podataka preko ovog računara može istovremeno da radi veliki broj ljudi, koji pristupa ovoj vrsti računara preko terminala ili mikroračunara ili ličnog računara (PC), a moguće je i istovremeno funkcionisanje više aplikacija tj. programa. Posebnu podgrupu predstavljaju super računari izuzetnih brzina i kapaciteta koji se koriste u vojne ili istraživačke svrhe. Mini računari su malo manji i sporiji, imaju istu namenu kao i mainframe, samo se koriste u manjim organizacijama i na njima istovremeno radi manji broj korisnika. Mikro računari se prave na bazi jednog mikroprocesora i imaju malu dužinu memorijske reči. Danas je to reč dužine 64 bita (64-bitni računari imaju memorijsku reč sastavljenu od 8 bajtova). Osim toga ovi računari koriste mali broj periferijskih uređaja manje snage (na primer, male diskove, mali broj terminala itd.). Prvi mikroračunari su napravljeni krajem šezdesetih godina. Jedan od najpoznatijih je čuveni mikro VAX. Lični računar (PC, Personal Computer) je prvenstveno namenjen za korišćenje od strane jednog korisnika u jednom trenutku. Koristi se kao kućni računar ili kao radna stanica priključena na neki od većih računara (servera). Laptop računar je savremena verzija ličnog, personalnog računara koji je malih dimenzija i mase (sl. 1.7). Lako je prenosiv i ima mogućnost baterijskog napajanja, a takođe i mogućnost priključenja u računarsku mrežu. Slabije verzije su "Notebook" i "Palmtop" (ili PDA računari - Personal Data Assistant). Slika 0.5 "Notebook" i "Palmtop" računar Radna stanica je računar, najčešće mikroračunar ili lični računar, koji je povezan sa drugim računarom u jednu mrežu računara, a na kome se obavlja neka obrada ili deo obrade podataka. Server je računar, najčešće mainframe ili mini (ponekad može biti mikroračunar velike snage), koji je povezan sa drugim računarom (radnim stanicama i serverima) u jednu mrežu računara ili distribuirani sistem. Serveri imaju vrlo brze procesore (često i više procesora), ogromne operativne memorije i diskove. Na njima se nalaze velike količine podataka i odgovarajući programi i operativni sistemi. Radne stanice sa servera uzimaju podatke ili od njega zahtevaju da umesto njih obavi neki posao (obradu podataka, štampanje itd.). Računarska mreža je skup više računara povezanih tako da svaki računar može da koristi sve dozvoljene raspoložive resurse ostalih računara u mreži (hardver i softver). Ovako povezani računari mogu istovremeno izvršavati isti ili različite programe nad istim ili različitim podacima. Na ovaj način se povećava brzina obrade podataka jer se više računara koristi istovremeno. Ovi računari mogu biti u istoj prostoriji ili zgradi (lokalna mreža, LAN Local Area Network), na širokom prostoru (WAN Wide Area Network) ili se prostiru po čitavoj zemaljskoj kugli (Internet). 7

14 Opis računara i operativni sistem Korišćenje računara u svakodnevnom životu Kao što im ime kaže, računari računaju, odnosno obrađuju podatke, neuporedivo brže nego ljudi i sa mnogo manje grešaka. Relativno jednostavne operacije koje su se radile ručno i mnogo puta ponavljale, na primer u proizvodnji i montaži sada su potpuno automatizovane. Suštinski, skoro sve operacije «preturanja po aktima», odnosno smeštanja i traženja dokumenata i spisa i podataka, koje su nekada obavljali ljudi, sada neuporedivo brže i sigurnije rade računari. Izmene u proračunima i tehničkoj dokumentaciji, gde svaka izmena zahteva ponovo izračunavanje ili izradu celog crteža, mogu se znatno brže obaviti koristeći računar i odgovarajući program. Tu je i neprocenljiva korist od računarski kontrolisanih mašina i robota koji rade u zagađenim sredinama ili opasnim po zdravlje i život čoveka. U situacijama koje se menjaju i gde se treba brzo prilagođavati, rešavati probleme i donositi odluke, čovek je i dalje u ogromnoj prednosti. Sa druge strane, računar, iako uglavnom ne zna «šta da radi» dok mu se ne kaže, ne «zaboravlja» i može u svakom trenutku potpuno verno da prikaže sve informacije koje ima. Za čoveka koji donosi odluke ovo je ogromna pomoć i podrška. Danas praktično nema oblasti u kojoj računari nisu našli primenu. To je posledica pre svega niske cene hardvera i velike ponude gotovih programa koji se koriste u raznim oblastima: poslovanju, javnoj upravi, zdravstvu, komunikaciji, nastavi, pisanju raznih dokumenata i knjiga, izradi i uređivanju slika, muzici, zabavi itd. Drugi razlog za današnju rasprostranjenost računara svakako je nastanak i razvoj Interneta, globalne računarske mreže koja je omogućila trenutnu razmenu informacija i obavljanje poslovnih transakcija između računara širom sveta. Poslovna primena računara Računari su našli najveću primenu u automatizaciji poslovnih procesa, izračunavanjima i statistici. Obezbeđuju vrlo brzu trenutnu komunikaciju, nove vrste usluga i još mnoge poslovne primene. U ovim oblastima računari su dali izuzetne rezultate u uštedi sredstava i truda, ubrzanju rada, povećanju tačnosti, poboljšanoj sigurnosti i kontroli. Već duže vreme praktično sve oblasti poslovanja firmi, banaka, velikih i malih preduzeća koje zahtevaju veliki broj ponavljanja operacija, obradu i skladištenje velike količine podataka, automatizovane su u potpunosti uz pomoć računara. Pomenimo samo neke od primena. Internet marketing je omogućio svim preduzećima da preko svog sajta ponude svoje proizvode i usluge najširem krugu ljudi. Praktično tržište danas nema granica. Kupci mogu, ne izlazeći iz kuće, da razgledaju robu (sajt prodavca) u vreme kada im je to najzgodnije, da izaberu i naruče robu i plate preko Interneta. Ovo je takozvana elektronska trgovina (E-Commerce). Razvijeni sistemi za E-Commerce, odnosno prodaju preko Interneta, imaju ogroman broj korisnika i narudžbina iz celog sveta. Zahvaljujući Internetu i programima za pretraživanje, ljudima širom sveta dostupne su mnoge informacije koje im omogućavaju da uspešnije obavljaju svoj posao i rešavaju svoje zadatke. Upotreba Internet tehnologija, a posebno elektronske pošte ( ), omogućava razmenu informacija i dokumenata između ljudi i preduzeća širom sveta. Elektronska pošta je brza, jeftina i komforna. Pošiljalac šalje poruku kada je to njemu zgodno. Poruka se nalazi na serveru primaoca dok je on ne preuzme i otvori kada to njemu odgovara. Poruka može kao dodatak da sadrži neki drugi dokument, na primer ponudu, ugovor ili neki projekat. Ovo omogućava da preduzeća posluju brže i jeftinije. To je takozvano elektronsko poslovanje (E-Business). Poslovni informacioni sistemi Poslovni informacioni sistemi se vrlo često prave specijalizovano za određeno preduzeće, ali postoje i kao gotovi proizvodi na tržištu softvera (na primer programski paket SAP). Gotovi informacioni sistemi (IS) se najčešće kupuju upravo samo u delovima koji su potrebni, sa tim da se uvek mogu nadograditi i dodati im se nove programske komponente (moduli). Ovi programski delovi sistema međusobno razmenjuju podatke. 8

15 Opis računara i operativni sistem Primera radi, u jednom velikom poslovnom informacionom sistemu informaciju dobijenu sa bar-kod čitača mogu koristiti: - program koji upravlja radom kase, kako bi saznao cenu proizvoda, - program za magacinsko poslovanje, radi tačne evidencije robe na zalihama, - program za finansijsko poslovanje, koji obračunava ostvareni promet, - program za planiranje i upravljanje proizvodnjom, koji na osnovu stanja u magacinu određuje tempo izrade (ili nabavke) određene vrste proizvoda. Neke od funkcija složenog sistema (tabelarna izračunavanja, prepiska, rad sa bazama podataka 3, planiranje aktivnosti itd.) mogu se obavljati u programima koji se uglavnom standardno isporučuju uz lične računare (na primer kao sistem programa Microsoft MS Office 4 ). Obrada teksta Jedna od najčešćih primena ličnih računara jeste obrada teksta (pisanje, uređivanje, oblikovanje i štampanje). Postoji veliki broj programa koji omogućavaju laki unos teksta, podešavanje izgleda slova i pasusa, ispravljanje grešaka, ubacivanje tabela, slika, dijagrama, i sl. Ovi programi omogućavaju pisanje cirkularnih pisama velikom broju ljudi, štampanje koverti itd. Ovo u velikoj meri ubrzava i olakšava poslovanje i vođenje prepiske sa klijentima. Moguće je i uređivanje knjiga i većih dokumenata kao i priprema za štampu (stono izdavaštvo). Na tržištu ima mnogo programa za uređivanje teksta, ali svakako su najpoznatiji MS Word, Lateh, Open Office (OO) Publisher i Word Perfect. Tabelarna izračunavanja U poslovanju preduzeća i naučnim istraživanjima mnogo se koriste tabele za prikazivanje podataka i izračunavanja na osnovu unetih vrednosti. Mogu se primeniti u najrazličitijim oblastima, od izračunavanja srednje ocene za učenike i po predmetima, preko predračuna za građevinske radove i finansijskih bilansa, do rezultata ispitivanja tržišta, za čiju analizu su potrebne napredne statističke metode. Komercijalni programi za tabelarna izračunavanja (Microsoft Excel, Lotus, Quattro Pro) uglavnom imaju matematičke alate za ove i još mnoge primene. Imaju i jednostavne alate za brzo i jasno predstavljanje informacija pomoću grafikona. Rad sa bazama podataka Baze podataka se koriste za čuvanje i obradu velikog broja podataka. Koriste se u školama za evidentiranje učenika, nastavnika, predmeta, literature, ocena itd. Baze podataka se koriste u poslovanju preduzeća za praćenje proizvodnje, nabavke, prodaje i uopšte svih promena. Kada se čitačem bar-koda pročita šifra nekog proizvoda iz baze podataka se uzima njegova cena da bi se izračunala vrednost računa koji treba da se plati. Automatski se u bazi podataka smanjuje količina postojeće robe pri prodaji ili povećava pri nabavci. Iz baza podataka na Internetu korisnici dobijaju tražene informacije. Za rad sa bazama podataka postoji veliki broj programa, takozvani sistemi za upravljanje bazama podataka SUBP (DBMS, Data Base Management Systems). Neki od njih su mali i jeftini kao na primer Access, koji može da radi na ličnom računaru. Pogodan je za vođenje poslovanja za porodicu, mala i srednja preduzeća. Za poslovanje velikih preduzeća sa velikim brojem podataka koriste se veliki sistemi kao na primer My SQL, Open Ingress ili Oracle. Izrada prezentacija Programi za izradu prezentacija (kao što su MS PowerPoint, Corel Presentation, OO Impress itd.) omogućavaju predstavljanje proizvoda, usluga, izveštaja ili drugih sadržaja na atraktivan i 3 Baza podataka je organizovani skup podataka koji su međusobno povezani pomoću nekog sistema za upravljanje podacima (SUBP Sistem za upravljanje bazama podataka, DBMS Data Base Management System). 4 Sistem programa Microsoft MS Office sačinjavaju: Word, Excel, Front Page, Outlook Express, Power Point i Access. 9

16 Opis računara i operativni sistem upečatljiv način, pomoću slajdova nalik na one za grafoskop ili slajd projektor, osim što ovi elektronski slajdovi mogu uključiti, pored slika i teksta, zvuk, animacije i grafikone. Ovi slajdovi se brže prave i menjaju i interaktivni su. Tako se npr. u slajd može staviti mapa, i napraviti da se klikom mišem nad svakim od regiona na mapi otvori slajd sa podacima za baš taj region. Programi za prezentacije se dosta koriste i u obrazovanju za obogaćivanje predavanja i obuke. TV reklame, spotovi, igre, animacije i filmski efekti Ovo je još jedno jako primetno polje širenja primene računara i njihove potpune dominacije kao alata. Animirani filmovi se danas svuda skoro u potpunosti prave na računaru, a i mnogi dugometražni igrani filmovi imaju više sadržaja generisanog pomoću računara nego snimljenih realnih scena («Gospodar Prstenova», «Matrix»). Razvoj računarskih i video igara je među najprofitabilnijim privrednim granama na svetu, i na njima rade vrhunski stručnjaci. Za ove primene se koriste jake radne stanice i tzv. farme umreženih računara, ali se već na skupljim i jačim kućnim PC računarima može zadovoljavajuće raditi sa programima za izradu animacija i efekata kao što su 3D Studio Max, Alias/Wavefront Maya, Maxon Cinema 4D, Adobe Premiere, Adobe AfterEffects, ili komponovanje i obradu zvuka kao Sound Forge ili FastTracker. Proizvodnja i projektovanje pomoću računara U današnje vreme je nezamislivo projektovanje i razvoj bilo koje vrste uređaja, mašinskog dela, kao ni samih računarskih komponenata, bez korišćenja računara. Ova oblast primene računara naziva se projektovanje pomoću računara CAD (Computer Aided Design). Primena ovih sistema omogućava da se konstrukcija i sklop uređaja potpuno proveri pre početka procesa proizvodnje, kao i da se ispita ponašanje delova pri opterećenju u stvarnom radu (simulacija). Izmene u tehničkoj i proizvodnoj dokumentaciji vrše se odmah, samo na delovima gde su potrebne, uz mogućnost ispravljanja grešaka, lakog i brzog umnožavanja, i sigurnog čuvanja dokumentacije. Proizvodne linije su danas većinom automatizovane. Robotima na njima, kao i proizvodnjom alata, upravljaju računari. Na osnovu crteža i modela napravljenih u CAD programima direktno se prave proizvodi. Ova grana primene naziva se proizvodnja pomoću računara CAM (Computer Aided Manufacturing). Od neizmerne je koristi, naročito u mnogim procesima gde je radna sredina štetna po zdravlje. Klasično tehničko crtanje tušem na papiru, rad alatničara, kao i mnogi poslovi u montaži već bivaju u potpunosti zamenjeni radom na računaru, ili radom samog računara. Ovakve primene obuhvataju obimna izračunavanja za što kraće vreme, i nekada su zahtevale posebno prilagođene jake računare grafičke radne stanice. Najrasprostranjeniji programi za CAD/CAM na tržištu su AutoCAD, ArchiCad, ProEngineer, Catia... Upotreba računara u obrazovanju i obuci Uvođenje računara je omogućilo da se značajno unapredi proces obrazovanja i obuke. Obuka je interaktivna, a sem klasičnih sredstava i pomagala u nastavi koriste se tekstovi, slike, zvuk, video snimci i animacije. Sve nove tehnologije koriste se u procesu nastave ali i u samostalnom učenju (CBT Computer Based Training). Materijal za obuku isporučuje se obično na CD-u i treba samo naći vreme, mesto i računar za učenje. U upotrebi su vrlo rasprostranjena predavanja i radionice na kojima se istovremeno mogu naći ljudi na različitim krajevima zemljine kugle. Testovi se danas najčešće polažu uz upotrebu računara. Osim toga, upotreba računarskih tehnologija omogućava smeštanje ogromnih količina znanja na CD-ROMove, trake i sl, a doskora su za sve ovo bili potrebni kilometri polica sa knjigama. Sada je pretraživanje mnogo jednostavnije, štedi se prostor i sirovine, i sigurnije je. Enciklopedije, atlasi, rečnici se obavezno izdaju i na CD-u. Praktična obuka u mnogim oblastima gde greške mogu imati tragične posledice (piloti, hirurzi, sportisti itd.) izvodi se u virtuelnim okruženjima koje stvara računar. Virtuelno okruženje 10

17 Opis računara i operativni sistem omogućava da se uz drastično smanjene troškove usavršavaju veštine pre nego što se pređe u realno radno okruženje. Primena računara u zdravstvu i zdravstvenoj zaštiti Upotreba računara u ovoj oblasti direktno doprinosi spasavanju ljudskih života. Skoro svi savremeni uređaji za zdravstvenu dijagnostiku (ultrazvuk, rendgen aparati itd.) imaju bar računarsku komponentu koja obrađuje dobijenu sliku, a napredak u tehnologiji kompjuterskih skenera, kontrolisanih sondi i slika omogućava sve precizniju i bržu dijagnozu. Hirurški instrumenti su sve manjih dimenzija i rade na novim principima (pristup kroz telesne otvore bez spoljnih rezova, laser, dejstvo niskim temperaturama itd.), pri čemu računarsko upravljanje i navođenje postaju nezamenljivi za uspešnu operaciju. Složeniji implanti i veštački organi obavljaju svoje funkcije isključivo pod kontrolom računara, od kontrole rada pejsmejkera, preko programa za uklanjanje šuma u slušnim aparatima, do pretvaranja snimka kamere u impulse na očnom nervu. Uvođenjem jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona, podaci o zdravlju pacijenta su sistematizovani i dostupni na svakom mestu povezanom na mrežu. Ako je nekada utvrđeno da je neko alergičan na neki lek, više neće biti moguće greške koje bi mogle da ugroze život pacijenta, jer lekar koji prepisuje lek ne zna da je pacijent alergičan na njega. Preko mobilnih računara pri jedinicama hitne pomoći, doprineće se i da interventne ekipe direktno dobiju bitne informacije kroz zdravstvenu istoriju pacijenta, koji može biti npr. bez svesti, ili da dobiju dragocene instrukcije kroz direktnu audio i video vezu sa zdravstvenom ustanovom. Praćenjem zbirnih statističkih podataka o pacijentima, donose se efikasnije odluke u politici zdravstvene zaštite. Primena računara u javnoj upravi Baze podataka o građanima kao i o registrovanim vozilima i oružju (u MUP-u) neki su od sistema velikih baza podataka važnih za funkcionisanje organa javne uprave. Takođe ne treba zaboraviti i sisteme sa podacima o poreskim obavezama (u Poreskoj upravi), zemljišne knjige i druge. Objedinjena mreža organa javne uprave (E-government) omogućava sistematizaciju i povezivanje podataka od značaja za organe državne uprave (matični podaci, podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini, poreskim obavezama, prihodima itd.), kao i jedinstven pristup uz autorizaciju sa svakog mesta. Dalje iskorišćenje svih prednosti računara i komunikacionih tehnologija donosi brži i efikasniji rad administracije. Eliminisali bi se redovi pred šalterima, ponovljeno popunjavanje formulara i nepotrebno cirkulisanje ljudi. Cilj je da se u bliskoj budućnosti, gde god je moguće, rad organa državne uprave sa građanima obavlja popunjavanjima formulara pristupom na mreže - izdavanje potvrda, uverenja i rešenja, registracija i uknjižba imovine itd. Koncept E-vlade (E-government) obuhvata ostvarivanje ovih i drugih pogodnosti primene računara i komunikacionih tehnologija u javnoj upravi. On podrazumeva i korišćenje elektronskog platnog prometa i on-line bankarstva za izmirivanje administrativnih taksi i dugovanja direktnim elektronskim transferom sa bankovnih računa. Sigurnost podataka i kontrola pristupa su jako značajne u ovakvim sistemima. Sve više ulaze u upotrebu Smart kartice, identifikacione kartice sa čipom koje se čitaju pomoću posebnih čitača koji se uglavnom vezuju na USB port računara (Universal Serial Bus). Koriste se masovno u bankarstvu, pristupu objektima, radnim mestima, kao zdravstvene knjižice, indeksi... Verovatno će i lične karte u bliskoj budućnosti slično izgledati. Primena računara u kući i za ličnu upotrebu Danas su svima lako dostupni računari na kojima se mogu raditi mnogi od poslova navedeni u poslovnim primenama (programiranje, dizajn, izrada Web strana, animacija, projektovanje itd.). 11

18 Opis računara i operativni sistem Performanse koje danas ima jaka radna stanica ili server, sutra će imati jeftin kućni lični računar (PC). Mnogi ljudi koriste mogućnost takvog rada od kuće (Teleworking), iz sredine koja im je udobnija i sa radnim vremenom koje im odgovara. Ovakvim radom se štedi na poslovnom prostoru i transportu ljudi, ali dolazi i do manjka međuljudskog kontakta. , tehnologija instant poruka (IM, Instant Massage), on-line i video konferencije omogućavaju i sastanke i komunikaciju bez fizičkog okupljanja. Računari se, osim kao sredstvo za rad, mogu koristiti i za: upravljanje domaćinstvom (lako se izračunava kućni budžet, vode privatne kolekcije muzike ili filmova i sl.), učenje, igranje igara (tržište igara je ogromno, a mnoge su odlični trenažeri i simulatori realnih situacija) i, naravno, za pristup na Internet (mreža svih mreža). Sve što treba da se uradi da bi najrazličitije mogućnosti koje pruža Internet bile svima na raspolaganju, jeste da se nabavi modem (i ugradi u računar). Zatim se priključi telefonska linija na modem, zakupi vreme pristupa kod nekog od Internet provajdera (oni će korisniku objasniti kako da podesi računar za pristup) i treba imati neki od programa za korišćenje Interneta (najpoznatiji su Internet Explorer, Netscape Communicator, Mozila Firefox). Ljudi većinom koriste za komunikaciju sa rođacima i prijateljima u celom svetu. Slanje elektronskih pisama se ostvaruje upotrebom odgovarajućih programa (Outlook Express, Netscape Messenger, Mozila Thunderbird). Preko Interneta se može razgovarati porukama (Chat) sa poznanicima koji su u istom trenutku na mreži, ili sa potpuno nepoznatim ljudima koji se okupljaju na nekom od (najčešće tematskih) chat kanala. Postoje i forumi na Internetu gde ljudi postavljaju pitanja i daju savete iz stručnih oblasti ili na aktuelne teme. Preko Interneta se mogu igrati igre kao što je šah, igre kartama ili druge sa saigračima iz celog sveta. On-line 5 bankarstvo i on-line kupovina omogućavaju ljudima da imaju uvid u stanje svog računa preko Interneta, kao i da izdaju naloge za plaćanje i naručuju robu i usluge. Biblioteke danas omogućavaju svojim članovima pristup i pregledanje sadržaja preko Interneta. Zdravstveni, ekološki i sigurnosni aspekti korišćenja računara Naglo i veliko korišćenje računara u svakodnevnom životu podrazumeva da se dobar deo vremena provodi sedeći (stojeći, ležeći) za njima. Pri tom treba obratiti pažnju na zdravstvene probleme koje može da proizvede dugo, naročito nepravilno korišćenje računara i poštovati jednostavne mere koje te probleme mogu da spreče. Poslednjih godina su nastale nove vrste ozbiljnijih poremećaja prouzrokovanih radom sa računarom, koje se svrstavaju u povrede na radu. Zdravstvena predostrožnost Dobro prilagođeno radno okruženje I mala neudobnost ili nepravilnost u položaju za računarom tokom dužeg vremena može izazvati ozbiljne poremećaje. Stolica treba da ima mogućnost podešavanja visine i naslona, tako da vam pogled bude u visini gornje ivice monitora a položaj uspravan. 5 On-line, odnosno rad u realnom vremenu, predstavlja akciju koja se odvija u momentu kada korisnik to zahteva, ili dok je traje veza. Off-line predstavlja aktivnost koja se odvija naknadno, odnosno u nekom kasnijem trenutku vremena ili kada je veza raskinuta. 12

19 Opis računara i operativni sistem Ruka na mišu treba da bude ni mnogo primaknuta niti odmaknuta od tela, a koren dlana udobno smešten. Slika 0.6 prikazuje pravilan položaj tela pri radu sa računarom. Ovim se izbegavaju povrede izazvane dugotrajnim zamorom, koje mogu biti veoma ozbiljne, kao zapaljenje nerva. Položaj nogu treba da bude udoban. Ako je potrebno, koristite podupirač. Ukoliko se koristi laptop ili notebook računar, treba izbegavati korišćenje u ležećem položaju. Prostorija za rad treba da bude dobro provetrena i hlađena. Slika 0.6 Pravilan položaj tela pri radu za računarom Pauze u radu Obavezno i delotvorno sredstvo su pauze u radu. Treba ih praviti kada se oseti zamor ili ukočenost od miša ili tastature, zamor očiju od gledanja u monitor, a i redovno posle nekoliko sati rada ako smetnji nema. Tastatura i miš Tastatura i miš su osnovni uređaji za komunikaciju korisnika sa računarom i ne treba štedeti na njima. Treba da budu kvalitetni da bi se izbegle veće povrede izazvane dugotrajnim zamorom. Renomirani proizvođači su poznati po ergonomski kvalitetnim miševima i tastaturama koji su prilagođeni čoveku, njegovim potrebama i mogućnostima (sl. 1.9). Tastatura i miš treba da budu u nivou lakta, tastatura centrirana u odnosu na čoveka, a miš maksimalno blizu tastature. Slika 0.7 Ergonomija tastature i miša Monitor Takođe je poželjno da monitor bude što kvalitetniji. Veći monitori (dijagonale preko 15'') 6 su ugodniji za rad. Monitori sa katodnim cevima (CRT, Cathode Ray Tube) imaju jače zračenje, ali još uvek daju sliku veće rezolucije i osvetljenosti od LCD i TFT monitora kod kojih prikaz slike zavisi i od ugla gledanja. To može da izazove smetnje vida i glavobolje pri dužem korišćenju. TFT monitori ne izazivaju nikakva zračenja, ni geometrijska izobličenja i sa tog aspekta su najbezbedniji i najpogodniji za upotrebu i danas su postali standard pri upotrebi ličnih računara. Monitor treba da ima dobro podešen fokus i osvetljenje, kao i da nema treperenja slike. Ako je potrebno, pozvati servisera da podesi sve parametre monitora. Monitor ne treba da stoji pored uključenih zvučnika, pogotovo jačih. Ako se radi sa više od jednog monitora, treba podesiti parametre tako da budu što sličniji. Tehnička predostrožnost Računari su vrlo složeni i relativno osetljivi uređaji. Bezbedno rukovanje računarima podrazumeva uglavnom radnje koje treba izbegavati i mere koje treba preduzeti da bi se sprečila šteta na hardveru i radnom okruženju, gubitak podataka i eventualne povrede. Uvek (osim kad je apsolutno 6 Oznaka za inč (1'' = 1 inch = 25,4 mm). 13

20 Opis računara i operativni sistem neizbežno) treba isključivati računar redovnom procedurom za isključivanje (Shut Down). U protivnom, prekida se proces kojim operativni sistem zapisuje podatke na disk i može doći do gubitka podataka, kao i nemogućnosti ponovnog podizanja operativnog sistema. Treba obratiti pažnju da kablovi kojima se napajaju računari i ostala oprema budu dobrog kvaliteta. Isto važi i za produžne kablove. Električne kablove treba osigurati tako da ne može da dođe do slučajnog isključenja, jer će se time izgubiti svi podaci i propašće sav trud koji je uložen od momenta poslednjeg čuvanja podataka. Korisna je i upotreba UPS (Un-interruptible Power Supply) - izvor za neprekidno napajanje. To je uređaj koji sadrži baterije i omogućava da, u slučaju nestanka električne energije, računar radi još nekoliko minuta da bi se obavila procedura isključivanja (Shut Down) i sačuvali podaci. Naročito je važno da računari koji su povezani u mrežu (bar serveri) imaju ovakvu zaštitu. UPS ima još jednu važnu funkciju, on stabilizuje napon i otklanja naponske skokove koji se mogu povremeno javiti u električnoj mreži i oštetiti računar. Jeftinija alternativa za zaštitu od naponskih skokova je uređaj za prenaponsku zaštitu Surge Protection. On nema nikakve baterije i ne omogućava čuvanje podataka kod nestanka struje. Treba osigurati kablove koji povezuju periferne uređaje. Ovi kablovi (koji povezuju periferne uređaje na portove) uglavnom imaju navrtke za osiguranje. Mora se proveriti da ne može da dođe do slučajnog isključenja ovih kablova u toku rada, jer to može da dovede do pregorevanja portova i trajnog oštećenja računara (osim kod USB portova). Računar i ostale uređaje treba čuvati od prašine, vode (vlage) i masnoće. Kada se čiste, to treba uraditi suvom krpom ili blago navlaženom posebnom antistatičkom tečnošću za čišćenje. Takođe, treba paziti da otvori za ventilaciju na kućištu, i za hlađenje na monitoru, ne budu nečim zaklonjeni. Računar treba uvek držati u stabilnom položaju (bez pomeranja u toku rada) i čuvati ga od vibracija i udaraca. Hard disk je posebno osetljiv na vibracije, može potpuno da otkaže i da se svi podaci izgube. Računar treba čuvati od temperaturnih skokova i treba obezbediti dobro hlađenje i ventilaciju prostorije. Ako se računar ipak pokvari, nikako ne treba pokušavati samostalno otklanjati kvar. Kućište, a pogotovo monitor, nikada ne treba da otvara nestručno lice. Unutra ima delova koji rade na visokom naponu i opasni su po život. U slučaju kvara temeljno proveriti da li su svi kablovi dobro povezani (na primer kabl za napajanje), kao i da li je monitor uključen. Zaštita podataka Pod zaštitom podataka podrazumeva se zaštita od gubitka podataka zbog kvara računara ili medijuma na kome su podaci i zaštita od neovlašćenog pristupa i korišćenja podataka, što obuhvata neovlašćene upade na računar (Hacking) i štetu koju mogu da naprave kompjuterski virusi, crvi (Worms), trojanci i slični programi za brisanje ili neovlašćeno preuzimanje bitnih podataka za rad korisnika i rad njegovog računara. Back-up Čak i najpažljiviji korisnik računara koji poštuje sve bezbednosne preporuke, ipak ne može sprečiti, niti predvideti trenutak kada će neki od vitalnih delova računara da otkaže. Posebno je osetljiv tvrdi (hard) disk koji obavlja veliki broj mehaničkih operacija u sekundi i vrti se vrlo velikom brzinom. Njegov kvar vrlo često izaziva potpuni gubitak podataka. Zato je jedna od najbitnijih procedura pri radu sa računarom redovno pravljenje rezervne kopije podataka (Back-up) 7. U velikim organizacijama, rezervne kopije podataka obično pravi tim zadužen da održava informacioni sistem, dok u manjim organizacijama, svaki korisnik ima obavezu da periodično pravi rezervne kopije svojih podataka. Rezervne kopije podataka moraju da se čuvaju na drugoj lokaciji od one gde se nalaze računari. Time se postiže da u slučaju požara, ili druge elementarne nepogode ne budu uništeni i računar i rezervne kopije podataka. Kada se pravi rezervna kopija 7 Error! Reference source not found., poglavlje Error! Reference source not found.. 14

21 Opis računara i operativni sistem podataka, treba obratiti pažnju da se neki od podataka (datoteka) ne koriste u tom trenutku. Te datoteke neće biti kopirane i neće postojati njihova rezervna kopija. Korisno je u radu organizovati podatke na disku tako da se uvek zna koji deo podataka treba da se čuva na drugom medijumu, a koji ne treba. Pravljenje rezervnih kopija je tako mnogo lakše. Rezervno kopiranje svih podataka na disku (kompletan back-up) je najsigurnije, ali može da oduzima mnogo vremena. Umesto toga može se odlučiti za inkrementalni back-up, redovno kopiranje svih podataka koji su se promenili od prethodnog back-up, sa kopiranjem svih podataka u dužim intervalima (jednom nedeljno, jednom mesečno). U specijalizovanim programima za back-up može se jednim klikom odabrati neka od ovih opcija. Zaštita od neovlašćenog pristupa Postoji mogućnost zaštite lozinkom u Windows operativnom sistemu, kao i BIOS-u računara, tako da niko osim ovlašćenog korisnika ne može pristupiti podacima, pa čak ni da uključi računar. Ako se računar štiti lozinkom, nju nikome ne treba davati, ali mora se paziti i da se ne zaboravi, ili još bolje, treba je držati zapisanu negde na sigurnom mestu. U slučaju gubitka lozinke, skoro sigurno se gube podaci. Zaštita od upada preko mreže i kompjuterskog kriminala Povezivanjem na Internet praktično se otvara mogućnost da bilo ko sa bilo kog računara na Zemlji koji je povezan na Internet komunicira sa drugim računarom (ako može da ga pronađe) i da, ukoliko ima znanja, vidi podatke ili izvršava programe na tuđem računaru, a da vlasnik toga nije svestan. Programi Firewall (''zaštitni zid'') nadziru sve komunikacione kanale (portove) kojima je neki računar povezan na mrežu (a ima ih više), kao i rad svih programa koji razmenjuju informacije preko mreže i daju uvid i kontrolu nad tim. Kao i kod programa za zaštitu od virusa, važno je imati najnoviju verziju, jer se novi načini upada pronalaze svaki dan. Neki firewall-ovi su ujedno i programi za zaštitu protiv virusa (Zone Alarm w/anti Virus). U Windows XP operativnom sistemu sa sigurnosnim unapređenjima postoji Windows Firewall. Pri pristupu na mrežu treba koristiti pristupnu lozinku, a i za servise na Internetu kao što je on-line bankarstvo, kupovina, ili učlanjivanje na neke Web sajtove takođe treba koristiti lozinke. Važno je da su ove lozinke različite jer kanali komunikacije nisu apsolutno sigurni, tako da neko može doći do neke od lozinki i pristupiti računaru ili troši Internet vreme. Treba obratiti pažnju da se nikako ne ukucavaju lični podaci, adrese, i naročito broj kreditne kartice ili računa, osim na Web stranama za koje je apsolutno sigurno da pripadaju pouzdanim izvorima (proveriti pažljivo tačnu Web adresu). Sa ovim podacima se mogu učiniti veoma ozbiljne pljačke i zloupotrebe. Zaštita od virusa i trojanaca Virusi i slični programi se šire Internetom i komunikacijom. Predstavljaju program koji kada se pokrene, u najbezazlenijem slučaju šalje ogroman broj kopija samog sebe na sve adrese koje na računaru nađe, a u najgorem obriše sve podatke i uništi BIOS računara. Najčešće se predstavljaju kao sistemski programi ili delovi drugih programa, tako da ih je teško prepoznati. Za zaštitu od virusa koriste se posebni programi kao što su Zone Alarm, Kaspersky Anti Virus, Norton Anti Virus, McAfee V-Shield i mnogi drugi. Ako je računar povezan na Internet, veoma je važno imati instaliran neki softver za zaštitu od virusa (a i ako nije povezan, preporučljivo je). Neki od tih programa se mogu slobodno kopirati (''freeware''), dok neki proizvođači traže da se program kupi. Najvažnije je da proizvođač redovno obezbeđuje najnovije verzije kako bi računar bio zaštićen od novih virusa koji se svakodnevno pojavljuju. 15

22 Opis računara i operativni sistem Ovi programi imaju deo za sistemsko pretraživanje kojim se periodično proverava jesu li podaci zaraženi nekim virusom, i deo za dezinfekciju koji otklanja viruse bez gubitka podataka. Preporučljivo je podesiti skeniranje tako da automatski skenira svaki ubačeni medijum (disketu, CD) pre nego što se bilo šta sa njega kopira ili izvrši. Dešava se kod nekih virusa da se ne mogu očistiti, već se zaražene datoteke moraju obrisati. To zavisi i od kvaliteta anti-virus softvera. Ukoliko se sumnja da je računar zaražen (nestaju podaci, sporo radi, procesi se pokreću sami od sebe itd.), a ima zastareli anti-virus, ili ga nema uopšte, treba što pre prekinuti rad i skenirati podatke. Skeniranje se isključivo vrši priključivanjem hard-diska na drugi računar i pokretanjem aktuelnog anti-virus programa sa zdravog računara. Vrlo često se virusi šire preko mreže kao prilozi (Attachments) uz poruke i njihovo izvršavanje pokreću sami korisnici otvaranjem priloga. Najbolje se štitite od virusa ako ih sprečite. Nikako ne treba otvarati niti čuvati na računaru priloge uz elektronsku poštu (E-poruka, ) kada su poruke sumnjivog porekla (od nepoznatog pošiljaoca, najčešće one u kojima se nude premije, interesantne slike ili proizvodi) ili sumnjivog sadržaja (virus se može poslati sa adrese nekog prijatelja ili poznate organizacije). Treba se paziti od odgovora na poruke koje niste poslali, razne čestitke i sl. Ako je adresa otvorena kod nekog Internet provajdera (EUnet, Infosky, Verat,...), na njihovim serverima su obično instalirani programi za zaštitu od virusa koji će sprečiti zaražene poruke da stignu do korisnika i obavestiti ga ako postoje virusi u porukama sa njegovog računara, ali računar, naravno, moraju sami korisnici očistiti. Ovo služi kao dobra kontrola rada programa za zaštitu. Zaštita autorskih prava i licence Autorsko pravo je pravo proizvođača softvera na softverski proizvod. Za svaki softverski proizvod je poznato ko je autor, a autor propisuje pravila korišćenja. Najčešće pravilo je da se softver kupuje, a da se kupovinom stiče pravo na korišćenje na određenom broju računara. Specifičnost softvera kao proizvoda je da se isporučuje na medijumu (CD-ROM) sa koga se jednostavnim postupkom kopiranja može umnožiti i teorijski koristiti na neograničenom broju računara. Proizvođači softvera se raznim postupcima softverske zaštite štite od ove pojave, međutim poznato je da se svaka zaštita da prevazići, te je u svetu veoma razvijena pojava poznata kao "softverska piraterija" - neovlašćeno pravljenje kopija raznih softverskih proizvoda u svrhu ličnog korišćenja ili prodaje. Neovlašćeno kopiranje softvera je zakonom zabranjeno. Pravila koja autor propisuje za korišćenje softvera nad kojim ima autorsko pravo sadrže se u licenci. Otuda je za softver koji se koristi striktno po pravilima autora uobičajen naziv licencirani softver. Licencom se reguliše na koliko računara kupac ima pravo da instalira kupljeni softver. Što je broj dozvoljenih kopija veći, veća je i cena. U pravilima datim u pojedinim licencama javljaju se pojmovi koje treba poznavati. Ako je korišćenje nekog softvera definisano kao freeware, to znači da autori dozvoljavaju da se njihov proizvod koristi i kopira bez ikakve nadoknade. Shareware označava da se proizvod može slobodno koristiti i kopirati, ali samo određeno vreme ili uz neka druga ograničenja dok se ne plati. 16

23 Opis računara i operativni sistem Vežba br. 1: Rad sa prozorima i upotreba miša 1. Aktivnost: Uključivanje računara Ubacite disketu (novu ili neku koja nije sistemska) u disketnu jedinicu A:, a zatim uključite napajanje računara pritiskom na prekidač POWER. Računar najpre testira ispravnost hardvera odnosno memorije, a zatim puni operativni sistem. Da li je operativni sistem nadjen? Da Ne Na kom disku je računar tražio operativni sistem: b) disk C: a) disk A: Šta treba uraditi? a) resetovati računar (pritisnuti taster RESET na računaru), b) isključiti i ponovo uključiti računar, c) izvaditi disketu i pritisnuti bilo koji taster na tastaturi. Izvadite disketu i pritisnite bilo koji taster na tastaturi. Računar će nastaviti sa punjenjem Windows operativnog sistema sa diska C:. Po završetku punjenja na ekranu će se pojaviti radna površina (Desktop). Napomena: Ako je vaš računar deo računarske mreže ili ga upotrebljava više korisnika, onda svaki korisnik pri uključivanju računara mora uneti svoje korisničko ime (User Name) i lozinku (Password). Pogledajte postupak isključivanja računara (12. Aktivnost) na kraju ove vežbe. 2. Aktivnost: Rad sa prozorima - otvaranje i zatvaranje prozora Svaka aplikacija se izvršava u vizuelno odvojenom prostoru na ekranu, koji se naziva prozor (Window). Prozori su objekti sa kojima se dalje može manipulisati. Prozori se mogu: otvarati (Open), zatvarati (Close), povećavati, smanjivati, pomerati, itd, Na vrhu svakog prozora nalazi se naslovna linija (Title bar), a na dnu linija stanja, statusna traka (Status bar). Kao podrška asocijativnoj memoriji korisnika, razvijen je čitav niz padajućih lista, menija, koji su deo trake komandi (Menus), koje sadrže razne okvire za dijalog (Dialog Boxes). Umesto da korisnik pamti komande, one su mu ispisane na ekranu: datoteka (File), uređivanje (Edit), prikaz (View) itd. Korisnik pomoću miša vrši izbor objekta ili željene padajuće liste (Menu), koji pružaju mogućnost daljeg izbora komandi. Imena aplikacija i objekata (Datoteka - File, Fascikla - Folder, Beležnica - Notepad, Pisanka - WordPad itd.) i njima odgovarajuće sličice su projektovane tako da predstavljaju metaforu funkcije koja se pomoću njih obavlja, što je predstavljalo dodatnu podršku asocijativnoj memoriji korisnika. Pridruživanje sličica (Icon), tj. fizička metafora, u objektnoj orijentaciji dala je mogućnost korisniku da poveže vizuelni doživljaj sa aplikacijom, komandom ili alatkom. To je naredni korak u približavanju računara korisniku. Krajnji korisnik, pri upotrebi programa, komunicira direktno sa računarom. Zato način rada sa programom postaje osnovno pitanje, a Windows je tu pokazao izuzetne pogodnosti. Praktično sve Windows aplikacije imaju isti princip upotrebe i imaju osnovni izgled. Sve ono što je hitno i često se koristi, korisniku je uvek pri ruci, a sve ono ostalo ne bi trebalo da bude na smetnji. To znači da su osnovne funkcije isturene u prvi plan, na primer, prikazane pomoću ikonica u paleti ili traci sa alatima (Toolbars), a sekundarne funkcije su skladno složene u menije-padajuće liste, ali lako pristupačne preko odgovarajućih opcija u traci sa komandama (Command Bar, liniji sa padajućim listama). Grupe povezanih informacija su vizuelno izdvojene na nekom delu prozora - oknu (Panel). Ekran nije pretrpan, neuredan ili nepregledan. Kada su zadovoljene funkcionalne karakteristike, na ekran je dodato malo atmosfere, pre svega duhovitim i asocijativnim ikonama (slikama), elegantnim linijama i lepim nenametljivim slikama u pozadini. Ali, nije korišćeno previše boja i ostavljeno je puno radnih oblasti bele boje radi lakše čitljivosti i upotrebljivosti. 17

24 Opis računara i operativni sistem Otvaranje novog prozora (i pokretanje programa) vrši se na sledeći način. Najpre se dovede pokazivač miša na sličicu koja označava željenu aplikaciju ili na njeno ime (ako nema ikonu). Zatim se dvaput klikne (dva puta se brzo pritisne i otpusti levi taster miša). Prozor se automatski otvara. Kretanjem miša po podlozi, dovedite pokazivač miša na objekat My Computer koji je prikazan na radnoj površini (Desktop). Dvostrukim klikom na ovu ikonu na radnoj površini će se otvoriti prozor Moj računar (My Computer) (dva puta kratkotrajno pritisnemo i otpustimo levi taster miša, Double click), slika 1: Ikona My Computer ima posebnu namenu, i uvek postoji na radnoj površini. Njen prozor se otvara kao i svaki drugi, odnosno dvostrukim klikom. Na ovom prozoru se nalaze ikone koje odgovaraju fizičkim i logičkim komponentama vašeg računara, a to su najčešće: - Disketna jedinica, izmenjivi disk A (i B ako ima dva Floppy disk-a), - Tvrdi, neizmenljivi disk C (i D, E,... ako ima više Hard disk-ova), - Kontrolna tabla (Control Panel), - Štampači (Printers, jedan ili više štampača), Slika 1. Otvaranje prozora My Computer Napomena: Mogu postojati i druge ikone, što zavisi od konkretnog računara. Tako, na primer, računar može biti povezan u mrežu pomoću modema (Dial-Up Networking). Kliknite na dugme i prozor će se zatvoriti Aktivnost: Rad sa prozorima - otvaranje prozora programa Calculator Kliknite na dugme Start i zatim u padajućoj listi odaberite opciju Programs (dovedete miša na polje Programs, koje će odmah promeniti boju - postaće plavo, odnosno imaće tamniju boju na crno-belom monitoru). Automatski se otvara nova padajuća lista (Menu Programs). Pomerimo miša udesno, odnosno na novodobijenu listu, a zatim dovedemo pokazivač miša na objekat Accessories, i na ekranu će se otvoriti nova padajuća lista. Pomeranjem miša udesno, dovodimo pokazivač na polje Calculator, slika 2.a): Kliknemo na polje Calculator, i na ekranu se otvara novi prozor (slika 2. b)).

25 Opis računara i operativni sistem Identifikujte elemente prozora: linija naziva programa-prozora (title bar) sa tri dugmeta, tri ikone za promenu veličine prozora. Vidimo da se ovaj prozor ne može povećati jer je ikona za povećanje sive, a ne crne boje. Ispod linije naslova (title bar) nalazi se linija padajućih lista (menu bar) koja sadrži tri liste: Edit, View i Help. Ove reči se nazivaju komande i svaka predstavlja pristup daljim mogućnostima otvorene aplikacije, u ovom slučaju upotrebe digitrona, odnosno Calculator-a. Pomoću miša, kliktanjem na odgovarajuće tastere na digitronu izvršite sledeće računske operacije: a) = b) = c) 8 * 7 = d) 63 / 9 = e) 49 sqrt = sqrt je kvadratni koren broja f) 0,01 1/x = 1/x je recipročna vrednost a) b) Slika 2. Otvaranje padajućih lista i prozora Pritisnite taster Num Lock, i prve četiri operacije uradite unoseći brojeve i računske operacije pomoću numeričke tastature u desnom donjem uglu tastature. Kliknite na View i pojavljuje se padajuća lista (drop-down menu). Kliknite na Scientific i na ekranu će se pojaviti jedan znatno složeniji, takozvani, naučni kalkulator. On sem četiri osnovne računske operacije, kvadratnog korena, i recipročne vrednosti ima još čitav niz drugih funkcija, kao na slici 3. Uradite operacije a), b), c), d), i f) unoseći brojeve i računske operacije pomoću miša na ovom kalkulatoru. Da li možete izvaditi kvadratni koren iz broja? Da Ne Uradite još i sledeće operacije-funkcije sa brojem 3: a) 3 X^2 = rezultat je kvadrat broja 3? Da Ne b) 3 X^3 = rezultat je kub broja 3? Da Ne 19

26 Opis računara i operativni sistem c) 3 n! = rezultat je faktorijel broja 3? Da Ne d) 9 inv X^2 = rezultat je koren broja 3? Da Ne Slika 3. Naučni kalkulator Koristeći komande iz padajuće liste View vratite se na običan, standardni digitron. Kako ste to uradili? a) View / Standard b) View /Scientific Ponoviti ove operacije unoseći brojeve sa numeričkih tastera iznad slovnih. Pokušati unos brojeva sa numeričkih tastera u desnom delu tastature. Pritisnuti (i otpustiti) taster Num Lock, i uradite operacije. Kliknuti na komandu Prikaz (View) da bi se pojavila padajuća lista (Drop-Down Menu). Kliknuti na komandu Naučni (Scientific) i na ekranu će se pojaviti jedan znatno složeniji, takozvani, naučni kalkulator. On sem četiri osnovne računske operacije, kvadratnog korena i recipročne vrednosti, ima još čitav niz drugih funkcija (slika 3). 4. Aktivnost: Otvaranje drugog prozora i pomeranje prozora Kliknite na dugme Start i zatim u padajućoj listi odaberite objekat Programs, zatim Accessories i u njoj program beležnica- Notepad. Na ekranu će se sada pojaviti radna površina sa dva otvorena prozora, slika 4, od kojih je prozor beležnica aktivan (u prvom planu), a prozor kalkulator je u pozadini. Pokazivač miša postavite na liniju naslova programa beležnica i stalno držeći pritisnuto levo dugme miša, odvucite prozor na drugi deo ekrana tako da se donji desni ugao prozora poklopi sa donjim desnim uglom ekrana. Sada otpustite levo dugme miša. Vidite da je prozor beležnica sada na drugom delu radne površine, slika 5. Ova akcija se zove 'odvuci i spusti' - drag&drop. Da li se svaki prozor može pomeriti na ovaj način? Da Ne 20

27 Opis računara i operativni sistem Slika 4. Otvaranje drugog prozora sa beležnicom Slika 5. Pomeranje prozora sa beležnicom Napomena: Za svaki otvoreni prozor-program, na liniji poslova (Task Bar, u dnu ekrana) pojavljuje se jedno dugme sa njegovim imenom i ikonom. Vidimo da su na ovoj radnoj površini otvorena dva prozora. Kakvo je dugme koje odgovara aktivnom prozoru? a) svetlije od drugih b) tamnije od drugih Ako sada pokazivač miša postavite na samu levu ivicu prozora, primetićete da se ikona pokazivača miša promenila u dvostranu horizontalnu strelicu. Sada 'odvucite' ivicu prozora skoro do sredine ekrana, slika 6. Sličnim postupkom sabijte ovaj prozor na dole, odnosno smanjite mu visinu. Koju ste ivicu odvukli? Donju Gornju Sada pokazivač miša postavite na levi gornji ugao prozora, primetićete da se ikona pokazivača miša promenila u dvostranu kosu strelicu. Sada 'odvucite' ugao prozora skoro do sredine dugmeta Back na kalkulatoru, opet ste dobili prozor sličan onom sa slike 5. Slika 6. Smanjivanje prozora Kliknite na komandu traži - Search na liniji padajućih lista (u Win 2000 to je u listi Edit komanda Find), a zatim izaberite komandu nadji - Find; na radnoj površini prozora za beležnicu otvoriće se okvir za dijalog kao na slici 7. Da li možemo da menjamo smer pretraživanja? Da Ne Da, smer pretraživanja se bira pomoću radio dugmeta: na gore - Up i na dole - Down, od mesta gde se nalazimo. Izaberite najpre smer nagore. Sada dovedite pokazivač miša u polje Find what i upišite ako. Zatim kliknite na dugme Find Next, šta je uradio vaš računar? Da li je našao reč ako? Da Ne 21

28 Opis računara i operativni sistem Na novom okviru za dijalog koji se pojavio na ekranu, pritisnite dugme OK. Da li okvir za dijalog i dalje postoji na ekranu? Da Ne Pritisnite dugme u gornjem desnom uglu okvira za dijalog Find. Šta se desilo sa okvirom? Otvoren Zatvoren 22 Slika 7. Okvir za dijalog koji omogućava traženje željene datoteke 5. Aktivnost: Promena aktivnog prozora i smanjivanje prozora radio dugmad za smer: gore-dole Dovedite pokazivač miša na površinu prozora Calculator i kliknite. Linija naslova ovog prozora postala je tamnija, što znači da je prozor aktivan. Na numeričkom delu tastature otkucajte broj: U kom prozoru se pojavio broj? Kalkulator Beležnica Dovedite sada pokazivač miša na površinu prozora Beležnica - Notepad i kliknite. Na numeričkom delu tastature otkucajte broj: Gde se sada pojavio broj (u kom prozoru)? Koji je prozor aktivan? Kalkulator Beležnica Dovedite pokazivač miša na ikonu smanji Minimize u u gornjem desnom uglu prozora Calculator i kliknite. Šta se dogodilo sa prozorom Calculator? Da li je on i dalje na radnoj površini? Da Ne Jeste samo je smanjen i nalazi se kao dugme na liniji aktivnih programa, odnosno na liniji poslova. Kliknite na dugme Calculator na liniji poslova. Da li se prozor Calculator otvorio? Da Ne Promena aktivnog prozora preko tastature Na tastaturi pritisnuti taster Alt i ne otpuštajući ga kliknuti na taster Tab (istovremeno Alt+Tab). Pojaviće se okvir u kome su prikazane ikone svih pokrenutih aplikacija (kalkulatora i beležnice). Biće uokvirena jedna od aplikacija (beležnica). Ako se, ne otpuštajući taster Alt, klikne se na taster Tab, biće uokvirena sledeća aplikacija. Kada je uokvirena aplikacija koju treba aktivirati otpustiti taster Alt. Aktivan će biti izabrani prozor (na primer Beležnica-Notepad). Ako se opet klikne na Alt +Tab aktivan će biti prozor sa kalkulatorom. Promena veličine prozora: Dovesti pokazivač miša na ikonu Minimize na naslovnoj liniji prozora Kalkulator. Kliknuti levim tasterom. Na ekranu će ostati samo prozor sa Beležnicom (Notepad).

29 Opis računara i operativni sistem Dovesti pokazivač miša na desnu ivicu prozora Beležnica. Izgled pokazivača miša se promenio i sada je. Pritisnuti levi taster i povlačiti miša levo-desno. Menja se širina prozora Beležnica. Dovesti pokazivač miša na gornju ivicu prozora beležnica. Ponoviti prethodni postupak pokretanjem miša gore-dole. Menja se visina prozora. Ako se pokazivač miša dovede na ugao prozora i ponovi prethodni postupak, menjaće se obe dimenzije (i visina i širina). 6. Aktivnost: Zatvaranje aplikacija Predjite u prozor sa bečežnicom - Notepad i otvorite okvir za dijalog nadji - Find, kao u vežbi 4.6. (u Win 2000 je to u listi Edit komanda Find). Kliknite na dugme zatvori - (close) u gornjem desnom uglu okvira za dijalog u prozoru i on će se zatvoriti, odnosno nestaće sa ekrana. Na isti način možete zatvoriti bilo koji prozor-program, ali se to može uraditi i na drugi način. Ponovo otvorite okvir za dijalog Find u listi traži Search, a zatim pritisnite na dugme odustani Cancel. Kako je reagovao računar? Šta se desilo sa okvirom za dijalog? Da li je zatvoren? Da Ne Kliknite na ikonu beležnica Notepad u levom uglu ovog prozora na liniji naslova, slika 8. ikona Notepad Slika 8. Zatvaranje prozora-programa iz linije naslova Otvorila se padajuća lista na čijem kraju se nalazi komanda zatvori Close. Dovedemo pokazivač miša na ovu komandu i kliknemo levim (radnim) tasterom. Da li se prozor Notepad zatvorio? Da Ne Prozor se nije zatvorio zbog toga što smo pisali u beležnicu, pa nas zato računar, odnosno Windows 95 pita da li hoćemo da sačuvamo unete izmene. Pritisnite dugme No u okviru za dijalog. Da li je sada prozor sa beležnicom zatvoren? Da Ne Mogli ste zapaziti oznaku Alt-F4 iza reči Close u prethodnoj listi. Ovo je ekvivalent naredbi Close koji se zadaje na tastaturi. Istovremenim pritiskom ova dva tastera, aplikacija će se zatvoriti. 23

30 Opis računara i operativni sistem Sada kliknite na ikonu Calculator u levom uglu ovog prozora na liniji naslova. Da li u ovoj listi postoji naredba Close? Da Ne Kliknite bilo gde na površinu prozora sa kalkulatorom, a zatim istovremeno pritisnite tastere Alt-F4 na tastaturi. Šta se desilo sa prozorom, da li je on i dalje otvoren? Da Ne 7. Aktivnost: Otvaranje iste aplikacije više puta i zatvaranje iz liste File Otvorite program Notepad (Start/Programs/Accessories/Notepad) a zatim ponovite isti niz koraka. Koliko prozora sa beležnicom ima sada na radnoj površini? Jedan Dva Minimizirajte aktivan prozor. To se radi pritiskom na jedno dugme u gornjem desnom uglu linije naslova. Koje dugme? Na prozoru Notepad izaberite listu File, slika 9. Dovedite pokazivač miša na komandu Exit i kliknite. Šta se desilo sa prozorom Notepad? On je: Otvoren Zatvoren Slika 9. Zatvaranje programa pomoću komande Exit iz liste File Kliknite na dugme Notepad na liniji poslova, i ponovite isti postupak kao u prethodnoj tački. Da li na liniji poslova i dalje postoji dugme Notepad? Da Ne Napomena: Većina programa u listi dosijea File ima, sem komande izadji Exit, istovremeno i komandu zatvori Close. Razlika izmedju komande Exit i Close je u tome što komanda Close zatvara samo tekuću primenu nekog programa (vaš dokument), dok Exit zatvara i primenu i aplikaciju, odnosno izlazi se iz programa. To se najbolje vidi na primeru nekog programa za obradu teksta, recimo Worda Aktivnost: Task Manager Promena aktivnog prozora i zatvaranje aplikacija Ako u toku rada dodje do blokiranja računara (pokazivač miša se pomera, ali ne reaguje ni na jedan taster na mišu ili tastaturi), onda treba istovremeno pritisnuti tri tastera: Ctrl + Alt + Del(ete). Sa ekrana će nestati uobičajeni Windows prozor, i pojaviće se okvir za dijalog u kojem treba

31 Opis računara i operativni sistem izabrati opciju Task Manager. U okviru za dijalog (slika 10.a) izabrati fajl koji je blokiran Not Responding, a zatim izabrati opciju End Task. Operativni sistem šalje obaveštenje da ovaj program ne odgovara na njegove zahteve (slika 10.b), ponovo kliknite na dugme End Task i blokirani program se isključuje, a kontrolu preuzima operativni sistem i možete nastaviti sa radom. U slučaju da to ne da rezultat ponoviti postupak i izabrati opciju Shut Down, računar će se isključiti kao što je opisano u aktivnosti 12. Ako ni to ne uspe, pritisnite dugme Reset na prednjoj ploči računara. Ako ni to ne uspe, ukočeni program ćete sigurno deblokirati ako isključite računar pritiskom na prekidač POWER. Nakon što isključite računar uvek sačekajte najmanje tridesetak sekundi, a poželjno je nekoliko minuta, da biste ga ponovo uključili. Modul za napajanje kod PC računara radi na granici svojih mogućnosti (da bi bio mali i jeftin) i za njega je najopasnije da ga više puta u kratkom vremenu uključujete i isključujete. Isto važi za većinu modernih elektronskih aparata (radio, televizor i sl.). Ako to ipak uradite, postoji opasnost da izazovete kvar na tom delu računara, a bez napajanja ni ostali delovi ne mogu da rade. Što je najgore, kvar može biti takav da izazove pregorevanje mnogo skupljih delova računara (memorije ili procesora).ako izberete Switch To onda se prelazi na drugu aplikaciju, odnosno taj prozor postaje aktivan.promena radnog, aktivnog prozora može se izvršiti i istovremenim pritiskom na tastere Alt+Tab (taster Alt je stalno protisnut a pritiskivanjem na taster Tab menja se radni prozor). b) a) Slika 10. Izbacivanje blokiranog programa iz računara 9. Aktivnost: Proširivanje linije poslova Otvorite prozor program Notepad (Start/Programs/Accessories/Notepad) i odmah ga minimizirajte, a zatim to ponovite još tri puta. Otvorite prozor program Calculator (Start/Programs/Accessories/Calculator) i odmah ga minimizirajte, a zatim to ponovite još tri puta. Radna površina će izgledati kao na slici 11 a). Vidimo da svakom otvorenom prozoru odgovara po jedno dugme, ali su dimenzije dugmadi sada nedovoljne da u njih stane čitav naziv programa. Dovedite pokazivač miša na gornju ivicu linije poslova. Pokazivač će promeniti oblik, naime, sada ima oblik vertikalne strelice. Pritisnite levi taster miša i odvucite gornju ivicu linije poslova naviše. Linija poslova će se udvostručiti (slika 11. b)). Da li su se dugmad koja odgovaraju otvorenim prozorima povećala? Da Ne Sada otvorite sve prozore, pritisnite taster Alt i ne otpuštajući ga pritisnite osam puta funkcijski taster F4, šta će se desiti sa prozorima? Koliko poslova je sada otvoreno? a) osam b) jedan c) nijedan 25

32 Opis računara i operativni sistem Dovedite pokazivač miša na gornju ivicu linije poslova. Pokazivač će promeniti oblik, naime, sada ima oblik vertikalne strelice. Pritisnite levi taster miša i odvucite gornju ivicu linije poslova naniže. Linija poslova će se vratiti na normalnu veličinu. Ovo je bitno uraditi da vam ne bi široka linija poslova zauzimala suviše veliki deo ekrana - radne površine. a) b) Slika 11. Veliki broj otvorenih prozora smanjuje čitljivost linije poslova 10. Aktivnost: Pomeranje ikona Na ekranu je radna površina. Dovedite pokazivač miša na neku od postojećih ikona, na primer, na ikonu Recycle Bin. Pritisnite levi taster i odvucite ikonu na sredinu ekrana. Otpustite taster. Gde je sad ikona korpa za otpatke? a) u uglu b) na sredini Na isti način vratite ikonu na prethodno mesto. Ikone možete urediti iz brze liste, klikom da desni tasrer miša na radnu površinu, izborom komande Arrange Icons, po raznim osobinama (po imenu-by Name, ekstenziji-by Type, veličini-by Size ili automatski-auto Arrange). 11. Aktivnost: Isključivanje računara Otvorite prozor beležnica (Start/Programs/Accessories/Notepad), a zatim otkucajte reč: Zdravo. Kliknite na ikonu Start u levom uglu radne površine na liniji poslova. U listi koja se pojavila na ekranu izaberite naredbu Turn Off Computer (na stariijim verzijama 95, 98, NT dugme Shut Down). Dovedete pokazivač miša na nju i kliknete. Na ekranu će se pojaviti okvir za dijalog u kojem vam se nude razne opcije, slika 12. Računar vam nudi razne mogućnosti. Možete ga postaviti u stanje čekanja (Stand By), isključiti računar (Turn Off, Shut down the computer), ponovo ga startovati (Restart) ili pak možete preći u rad pod operativnim sistemom DOS (ova opcija ne postoji u Windows 2000, pa i slika 12 ima malo drugačiji izgled 8 ). Pritisnite na prvo 8 Operativni system Windows 2000, XP ili 2003 nudi više mogućnosti koje se biraju preko odgovarajućih dugmadi: Da sistem pređe u Stanje pripravnosti (Stand By), Da stvarno isključimo računar dugme Isključi (Turn Off), Da ga ponovo startujemo, Ponovo pokreni sistem (Restart) ili 26

33 Opis računara i operativni sistem radio dugme-isključenje računara (Turn Off, Shut down the computer), a u Windows 95, 98 ili NT zatim pritisnite dugme Yes. Da li se računar isključio? Da Ne To je normalno, jer ste nešto pisali u vašu beležnicu, a niste to i zapamtili. Pošto i ne želimo da isključimo računar, u novom okviru za dijalog (slika 13), kliknite na taster Cancel. Da li se računar isključio? Da Ne Slika 12. Ekran je zatamnjen, i računar se može isključiti Ponovo pokrenite postupak isključenja računara (Start/Turn Off ili Shut Down). Izaberite opciju za isključivanje računara Turn Off, Shut down the computer (i po potrebi kliknite na dugme Yes). Pošto i ne želimo da ovaj tekst zapamtimo, u novom okviru za dijalog (slika 13), kliknite na taster No. Da li se sada računar isključio? Da Ne Slika 13. Slučajno ste pokrenuli proceduru isključenja i Windows vam pomaže Naravno, kod novijih računara jeste, ali kod starijih nije, jer se starije verzije računara konačno isključuju na prekidaču POWER, a ovo su bile samo pripremne radnje za pravilno isključivanje računara, odnosno zatvaranje svih otvorenih prozora i samog operativnog sistema Windows. Kod novijih tipova računara ne treba pritiskati dugme Power, već se oni automatski, programski isključuju. Da odustanemo od isključenja, dugme Otkaži (Cancel). 27

34 Opis računara i operativni sistem Ako ste završili sa radom, pritiskom na prekidač Power, isključite računar, ako niste resetujte ga (Ctrl+Alt+Del, ili tasterom Reset). Kliknite na ikonu Start u levom uglu radne površine na liniji poslova. Ako je vaš računar deo neke računarske mreže, ili ga upotrebljava sem vas još neko drugi (ima više korisnika), u listi koja se pojavljuje postoji i mogućnost da se odjavi jedan korisnik i da se prijavi drugi, a da se ne mora isključivati računar. To je mogućnost Log Off. Ako izaberete ovu mogućnost, pojavljuje se prozor (slika 14. levo) na kojem se odlučujete da li se samo odjavljujete (Log Off) ili će se odmah prijaviti drugi korisnik (Switch User). Kada se korisnik prijavljuje na mrežu ili računar (slika 14. desno), treba da unese korisničko ime (User Name) i lozinku (Password). Ovde treba paziti na upotrebu malih i velikih slova jer je prijavljivanje na mrežu i računar osetljivo na vrstu slova. To je ujedno i najčešća greška. Ako ne unesete ispravno svoje podatke sistem vam neće dozvoliti da koristite računar. Slika 14. Odjavljivanje i prijavljivanje korisnika na računar ili mrežu Napomena: Ako ova procedura nije ispoštovana pri sledećem uključenju računara može vam se desiti da od računara dobijete neke poruke, ili da on sam pokrene one programe koji su bili aktivni u trenutku nenormalnog isključenja. To ne treba da vas brine i nije štetno već naprotiv korisno. Vi ćete uvek, nadamo se, poštovati propisanu proceduru Pritisnite dugme Alt+F4. Ako koristite operativni sistem Windows NT, na ekranu će se pojaviti okvir za dijalog poput onog sa slike 15. Da li je pokrenuta procedura za isključivanje računara? Da Ne Slika 15. Isključivanje ili resetovanje računara pod operativnim sistemom Windows NT Izaberite opciju Restart the computer i pritisnite dugme Yes. Da li se računar resetovao, odnosno da li se sve dešava isto kao i pri uključenju računara? Da Ne 28

35 Opis računara i operativni sistem Ako imate NT izaberite opciju Close all Programs and log on as different user? (zatvorite sve programe i prijavite se kao drugi korisnik). Da li se računar resetovao? Da Ne Napomena: Ako radite na računaru pod operativnim sistemom Windows NT postupak uključivanja računara i opcije pri isključivanju (resetovanju) računara su drugačije. Naime računar obično radi u mreži, a može ga koristiti više ljudi i svako od njih može imati svoje lične podatke koje drugi ne treba da vide, a istovremeno više ljudi može koristiti neke zajedničke podatke ili uređaje (najčešće štampač). Zato, pri uključivanju računara, pre nego što otpočnete rad morate da se prijavite sistemu da bi vam obezbedio zaštitu i pristup željenim resursima. To se radi tako što na zahtev operativnog sistema istovremeno pritisnete tastere Ctrl+Alt+Del i otpočnete postupak prijavljivanja (log on). Pojavljuje se okvir za dijalog u kolem u polje korisničko ime (User Name) unosite svoje javno korisničko ime, a u polje lozinka (Password) unosite svoju tajnu lozinku, slika 16. Slika 16. Okvir za dijalog pri prijavljivanju na mrežu pod Windowsom 2000 Pri unošenju lozinke umesto otkucanog teksta pojavljuju se zvezdice. Ukoliko ste tačno uneli tražene podatke postupak uključivanja računara biće uspešno završen i na ekranu će se pojaviti radna površina prilagođena određenom korisniku. Lozinka kao sredstvo zaštite od neovlašćenog pristupa može se koristiti i na operativnim sistemima Windows. To se radi iz Control Panel prozora, pokretanjem programa korisnički računi (User Accounts) na operativnim sistemima Windows XP i 2000 ili programom lozinke (Passwords) na sistemima 95 i 98. Na ekranu će se pojaviti okvir za dijalog kao na slici 17. levo (za Win 95). Možemo izabrati jedno od dva dugmeta: da svi korisnici imaju isto ime i lozinku ili da svi imaju sopstvena korisnička imena i lozinke. U slučaju izbora ove druge opcije moguće je uvesti još neka ograničenja u smislu izgleda radne površine i upotrebe programa. Na slici 17. desno dat je izgled okvira za dijalog kod operativnog sistema Windows XP. Slika 17. Zaštita računara od neovlašćenog pristupa i korišćenja Lozinke je povremeno moguće i potrebno menjati. To se radi iz Control Panel prozora, pokretanjem programa User Accounts, slika 18 (ili za 95, 98, NT Passwords) i izborom opcije Change an account (ili za 95, 98, NT Change Windows Password, slika 19). Najpre ukucate staru lozinku, zatim novu i onda je još jednom potvrdite. 29

36 Opis računara i operativni sistem Slika 19. Zaštita računara pomoću lozinke Slika 18. Promena parametara korisničkog računa Upotreba lozinki je preporučljiva u slučaju kada računaru mogu pristupati i neovlašćena lica ili kada razni korisnici istog računara ili mreže imaju poverljive podatke i programe koje ostali korisnici ne bi trebalo da koriste. Da bi korisnici operativnih sistema windows 2000 i XP makar malo sebi olakšali život korisno je postaviti uobičajene korisničke ekrane, na koje su se korisnici windows operativnih sistema već navikli. U tu svrhu potrebno je da otvore prozor My Computer, u listi Tools, izaberu mogućnost Folder Options, izaberu klasični prikaz (slika 20). Slika 20. Podešavanje izgleda ikona i prozora u Windows XP Na ovaj način će korisnici na ekranu imati prozore i ikone na koje su navikli u prethodnim verzijama Wwindows operativnog sistema, što će im u mnogome olakšati korišćenje operativnih sistema XP i

37 Opis računara i operativni sistem Vežba br. 2: Rad sa datotekama i direktorijumima, formatiranje diskete i Windows Explorer Osnovni pregled sadržaja računara korisnik ima preko radne površine (Desktop). Na njoj su prikazane osnovne komponente konkretnog računarskog sistema, a to su najčešće: Moji dokumenti (My Documents), Moj računar (My Computer), Moja mrežna mesta (My Network Places), Korpa za otpatke (Recycle Bin) i naravno tekući poslovi, odnosno dokumenti (File) koji su trenutno u izradi i fascikle (Folder) koje se upravo koriste. Na radnoj površini kliknuti na ikonu Moj računar (My Computer). Na ekranu će biti prikazan sadržaj računarskog sistema (sl. 1 desno), odnosno tvrdi i izmenljivi diskovi koji ulaze u sastav računarskog sistema. Da bi se videli detalji, odnosno sadržaj uređaja na traci sa alatkama kliknuti na alatku Fascikle (Folders). Prozor se deli na dva okna (sl. 1 desno). U levom užem oknu sa nazivom fascikle (Folders) prikazan je sadržaj radne površine (ne uključujući dokumente). Da bi se video detaljniji sadržaj treba kliknuti na ikonu radna površina (Desktop). Tada će u desnom oknu sem pomenutih delova biti dat i spisak dokumenta koji se nalaze na radnoj površini. Neki delovi imaju ispred ikone kvadrat sa znakom +. Ovaj znak označava da taj deo radne površine ima u sebi ne samo datoteke već i druge sastavne delove (uređaje ili direktorijume). Da bi pregledali sadržaj nekog od delova radne površine, treba dvaput kliknuti na odgovarajuću ikonu. U desnom oknu će se prikazati sadržaj izabranog dela računara. Ako se klikne na ikonu Moji dokumenti (My Documents) u desnom oknu (panel) biće prikazan detaljan sadržaj. 1. Aktivnost: Datoteka (File), direktorijum, fascikla (Folder) i istraživač (Explorer) Da bi podaci ili programi mogli trajno da se koriste oni se moraju sačuvati na nekom medijumu koji ne gubi svoj sadržaj i kada prestane napajanje električnom energijom. Među takvim medijumima još uvek su dominantni magnetni diskovi. Da bi bilo šta bilo sačuvano na disku, mora se organizovati kao datoteka (File). Broj datoteka na računaru neprekidno se i brzo povećava. Da bi se željene datoteke brže i lakše pronašle, one se grupišu po nekim sličnostima. Na primer, sva pisma čine jednu grupu, muzika čini drugu grupu itd. Informacije o grupi srodnih datoteka pamte se na jednom delu diska koji predstavlja jedan direktorijum, fasciklu (Folder). Direktorijum je takođe datoteka u kojoj su zapisana imena drugih direktorijuma i datoteka, ali ne i njihov sadržaj (programi, slike, dokumenti itd.). Srodni dokumenti se dalje mogu organizovati u podgrupe-poddirektorijume. Na primer grupa datoteka koju čini muzika može se organizovati u podgrupe i sačuvati pod nekim imenom: ozbiljna, narodna, zabavna, pop, rok itd. Imena datoteka i direktorijuma treba da su asocijativna, odnosno da ime na neki način ukazuje na sadržaj. To olakšava pronalaženje dokumenata kada kasnije to bude potrebno. Svakako je jasnije šta predstavlja neka datoteka ako se zove "Domaći iz matematike", nego ako se zove "Domaći" ili "d1". Da bi se na računaru pronašla datoteka, mora se znati gde je sačuvana, u kom direktorijumu (fascikla, Folder). Kako čovek ne može predugo da pamti gde je šta sačuvao, za pregled sadržaja diska i nalaženje datoteka koriste se programi kao što je Windows Explorer. U Windows XP i 2000 treba kliknuti na dugme Start, odabrati ikonu Programi ili Svi programi (Programs ili All Programs), a zatim grupu programa Pribor/Windows Explorer (Accessories/Windows Explorer 9, sl. 1 levo). Kada se klikne na ikonu, otvoriće se prozor u kome će se prikazati sadržaj računara (sl. 1 desno). Da biste 9 U Windows 95, 98 i NT, Windows Explorer je u grupi Programi, tj. Programs (Start/Programs/ Windows Explorer). 31

38 Opis računara i operativni sistem otvorili prozor Exploring - (C:), kao što je prikazano na slici 1. desno. U Windows 95, 98 i NT Istraživač je u grupi Programs (Start/Programs/Windows Explorer). Ovaj prozor se sastoji iz dva dela okna (panela): levi deo nosi naziv All folders što znači svi direktorijumi (fascikle), a desni Contents of 'C:' što znači sadržaj radne površine, tj. Desktop-a. Ikona Desktop je u gornjem levom uglu, a od nje se spušta niz ikona. Vidimo da se na radnoj površini nalaze računar (MyComputer) i korpa za otpatke (Recycle Bin), ali i razni drugi delovi što zavisi od konfiguracije vašeg računarskog sistema. Normalno na vašem računaru mogu se pojaviti i druge ikone jer svaki računar ima drugačiji sadržaj koji korisnik prilagodljava svojim potrebama. Slika 1. Istraživač - Windows Explorer "istražuje" sadržaj radne površine Dva puta kliknite na ikonu za tvrdi disk C: u desnoj polovini prozora pojaviće se sadržaj tvrdog diska, poput onog sa slike 1. Izgled prozora istraživača u Windows 95 i NT nije identičan kao u 98, 2000 i XP. Naime u Windows 98 ispod linije sa padajućim listama postoji još jedna linija, linija adrese (Address). Ovde je u belom tekstualnom polju ispisana adresa-putanja do datoteke (Path). Ovakav izgled ima i prozor pretraživača za internet Internet Explorer, i sve novije verzije Windows-a kao što su Milenium, Windows 2000, XP. Ono što se sada vidi je zatamnjena (plava) ikonica C: na levoj strani, a sa desne strane su ispisana imena svih datoteka (files) koje se nalaze na korenom direktorijumu tvrdog diska. Ovde ćemo uvesti pojam imenika odnosno Foldera ili direktorijuma. Imenik, fascikla, direktorijum, katalog (Folder) su razna imena koja se koriste za tabelu koja sadrži skup imena datoteka i drugih direktorijuma koji se u njoj nalaze. Sa slike 2 vidimo da i radna površina -Desktop sadrži datoteke i direktorijume (prikazane na desnoj strani). 32 Da li direktorijum sadrži samo imena datoteka i drugih direktorijuma? Da Ne Kliknite redom na ikonice ispod Desktop-a. Sve bivaju selektovane a sa desne strane se prikazuje njihov sadržaj. Kada pritisnete na 3,5 Floppy (A:) dobićete upozorenje (pojaviće se okvir za dijalog) u kojem piše da disketna jedinica nije dostupna. Da li je to za očekivati? Da Ne Da, jer to se događa ukoliko je disketna jedinica prazna ili je disketa nečitljiva (neispravna, neformatirana). U tom slučaju pritisnite Cancel dugme da biste odustali od aktivnosti i zatvorili prozor za dijalog-upozorenje. Ponekad su liste direktorijuma i datoteka toliko dugačke da čitav njihov sadržaj ne može stati u levom ili desnom oknu prikaza (slika 2).

39 Opis računara i operativni sistem Da bismo se kretali kroz liste, koriste se tasteri za navigaciju i tasteri Home, End, Page Up i Page Down. Za pomeranje za jedno mesto nadole koriste se tasteri i, a za pomeranje za jedno mesto nagore tasteri i. Ya pomeranje nagore i nadole za veličinu prikaza na ekranu koriste se tasteri Page Down i Page Up. Taster Home pozicionira pokazivač na početak liste. Ako smo u levom oknu onda pokazuje na radnu površinu (Desktop). Taster End pozicionira pokazivač na kraj liste. Za kretanje kroz liste mogu se koristiti i horizontalni i vertikalni klizači, koji se pojavljuju u oba okna kada sve informacije nisu vidljive. Pomeranje klizača se može izvršiti tako što se pokazivač miša pozicionira na klizač, pritisne se levi taster miša i ne otpuštajući ga pomera se miš tako da se klizač kreće u željenom smeru. Klizači se pomeraju korak po korak klikom miša na dugmad sa strelicama na vrhu ili dnu (u levom ili desnom uglu) trake sa klizačima. Klizači omogućavaju promenu samo vidljivog dela liste, a izbor datoteke ili direktorijuma vrši se klikom miša na željenu ikonu. Izabrana datoteka ili direktorijum postaju plave boje. Ako je izabran direktorijum u levom oknu, u desnom oknu biće prikazan njegov sadržaj. Ako je izabran direktorijum u desnom oknu, da bi se prikazao njegov sadržaj, mora se dvaput kliknuti na njegovu ikonu (dvostruki klik). Klizači Dugmad za pomeranje klizača Slika 2. Istraživač istražuje sadržaj tvrdog diska C: i fascikle simpozijumi Napomena: Primetićete da se ispred svake ikone sa leve strane nalazi znak + ili koji označavaju da direktorijum nije prazan, odnosno da taj direktorijum sadrži druge direktorijume i/ili datoteke. Oznaka + ukazuje na to da direktorijum nije raspakovan, a kada kliknemo na + on prelazi u a na levoj strani se prikazuju i fascikle koje ulaze u sastav tog direktorijuma. Neke od takvih su ikone sa nazivom: My Computer, Winnt, Windows, My Documents itd. Promenite im + u i vidite efekat. Napomena: Primetićete da se izgled prozora Explorer-a razlikuje u Win 98 i kasnijim verzijama u odnosu na Win 95. Naime linija alatki je drugačija, a ispod nje se nalazi linija Address u kojoj je prikazana putanja (Path) do datoteke ili direktorijuma. Ovo je vrlo slično kao u programu za rad sa Internet-om, Internet Explorer-u. Ako dvaput kliknete na ikonu računar (My Computer), znak + će se pretvoriti u - ili obrnuto u zavisnosti od početnog stanja. U desnom delu će se pojaviti sadržaj vašeg računara i on mora biti isti onakav kakav ste dobili kada ste kliknuli na ikonu My Computer na radnoj površini Napomena: Način na koji su datoteke (file) i direktorijumi (folder) raspoređeni na levoj strani prozora istraživača prikazuje hijerarhijsku strukturu smeštanja u memoriju. Liči na stablo direktorijuma (folders), iz kojeg polaze grane, iz kojih dalje niču manje grane, sve do listova koji predstavljaju datoteke. Desktop folder obuhvata sve i on čini koren (root). Hijerarhijska 33

40 Opis računara i operativni sistem struktura se naziva 'tree structure' odnosno drvo zbog analogije grananja (iz korena-root, ovde Desktop, idu ostali folderi koji mogu sadržati druge foldere i/ili file-ove itd.). 2. Aktivnost: Čitanje sadržaja direktorijuma - imenika datoteka Sadržaj računara ili direktorijuma-fascicle (Folder) može biti dat u različitim prikazima, sa manje ili više detalja o direktorijumima i dokumentima. Izbor načina prikaza sadržaja vrši se u traci komandi, opcijom Prikaz (View). Sadržaj može biti prikazan u obliku Sličica (Thumbnails), moguće je Naporedno slaganje (Tiles), u obliku Ikona (Icons), Spiska (List) i Detaljan (Details). Ako je izabran detaljan prikaz, u desnom oknu će biti prikazane, pored ikona koje označavaju fascikle ( ), i ikone koje označavaju dokumente, ali i detalji kao što su ime (Name), veličina (Size), tip (Type) i datum izmene (Date Modified). Za svaku vrstu dokumenata postoje drugačije ikone, koje po izgledu ukazuju na tip dokumenta i program kojim su kreirane. Možete promeniti način na koji su datoteke i direktorijumi prikazani na desnoj strani prozora istraživača. To se postiže na sledeći način: Na tvrdom disku C:, kliknite dvaput na ikonu Windows, onda na ikonu Start Menu, pa Programs, i na kraju na Accessories ikonu da biste prikazali njen sadržaj na desnoj strani. Zatim kliknite na padajuću listu pogled - View. Pojaviće se padajuća lista koja vam nudi razne opcije, slika 3. Slika 3. Istraživanje sadržaja direktorijuma Accessories 34 Probajte sledeće opcije redom: Large Icons (pogled se menja da bi se ikone rasporedile), zatim Small Icons (slično kao prethodno, samo su ikone male), Details (unapred zadati izgled - default display se pojavljuje, a pored imena svake datoteke stoji veličina u bajtovima, tip i datum poslednje izmene). Probajte sada opciju Arrange Icons da biste otkrili još jednu listu opcija. Probajte svaku da biste videli uticaj na prikazivanje datoteka i direktorijuma na desnoj strani. Da li se način prikazivanja menja? Da Ne 3. Aktivnost: Kreiranje novog direktorijuma- fascikle (New folder) Upravo istražujete sadržaj direktorijuma Accessories, kliknite na File i pojavljuje se padajuća lista sa komandama. Izaberite komandu Novi - New, a zatim izaberite opciju Folder.

41 Opis računara i operativni sistem Na mestu gde se pojavila nova ikona sa nazivom NewFolder, upišite vaše ime i pritisnite taster Enter. Kreirali ste novi direktorijum. Da li se on odmah vidi na ekranu? Da Ne Drugi način Preko brze liste Na radnoj površini, tamo gde nije ni jedna ikona, kliknuti desnim tasterom. Pojaviće se brza lista. Kliknuti na komandu Nova (New). Otvoriće se nova lista sa dve grupe komandi. U jednoj grupi su Fascikla (Folder) i Prečica (Shortcut), a u drugoj grupi Aktovka (Briefcase) i dokumenti različitog tipa. Kliknuti na komandu Fascikla (Folder) i na ekranu će se pojaviti novi objekat sa imenom Nova fascikla (New Folder) čije ime je selektovano. Koristeći tastaturu, uneti ime novog direktorijuma, na primer Razred. Kliknuti bilo gde na površinu ekrana. Pojaviće se novi direktorijum sa imenom Razred 4. Aktivnost: Promena imena direktorijuma (Rename) a) Promena imena direktorijuma pomoću miša Promenite ime novog direktorijuma tako što ćete dva puta kliknuti na njega, ali ne brzo jer ćete tako otvoriti 'fasciklu', već sa malom pauzom između dva pritiska tako da dobijete zatamnjeni naziv tekućeg direktorijuma. Da li to polje osciluje? Da Ne Upišite neko drugo ime, na primer vaše ime. Ovo je proces preimenovanja (renaming). Kliknite na belu površinu ekrana. Da li na direktorijumu Accessories postoji direktorijum sa vašim imenom? Da Ne b) Promena imena direktorijuma iz padajuće liste File Kliknite na direktorijum sa vašim imenom, on će potamneti. Izaberite padajuću listu File, i u njoj komandu Rename, polje sa imenom direktorijuma je zatamnjeno i osciluje (trepće). Upišite neko drugo ime, na primer vaše prezime. Kliknite na belu površinu ekrana. Da li na direktorijumu Accessories postoji direktorijum sa vašim prezimenom? 5. Aktivnost: Pokretanje programa pomoću istraživača (Explorer-a) Beležnica - Notepad je u direktorijumu Accessories i može se otvoriti preko Start dugmeta, ali ćemo ga sada otvoriti preko njegove ikonice u prozoru Explorera. Kliknite na Desktop ikonu na levoj strani Explorera, a zatim izaberite ikonu Programi Programs,. (Ako na radnoj površini nema ikone Programi idite na tačku označenu sa ). Da li su se pojavile nove ikone na toj fascikli? Da Ne Kliknite na imenik Accessories na levoj strani, i na desnoj strani će se prikazati njen sadržaj. Da li možete da prepoznate sve one ikone koje ste videli kada ste pristupali ovom direktorijumu preko dugmeta Start? Da Ne Da Ne 35

42 Opis računara i operativni sistem Zapazili ste mali broj datoteka, zato što ova Accessories ikonica ne prikazuje ceo sadržaj Accessories folder-a. Na levoj strani, na tvrdom disku C:, + pretvorite u -, a zatim pronađite folder ili Program Files, ili flder Windows (ili Winnt), i kliknite na nju. U njoj otvorite folder Accessories ili start listu Start Menu. Da li Start Menu direktorijum sadrži još jednu kopiju tabele Programs? Da Ne Kliknite na direktorijum programi - Programs da biste videli njegov sadržaj i u njemu će biti druga kopija Accessories. Otvorite ove Accessories i među njima će biti ikona zvana beležnica - Notepad. Da li možete da prepoznate sve one ikone koje ste videli kada ste pristupali ovom direktorijumu preko dugmeta Start? Da Ne Ako dva puta kliknete na nju, otvorićete prozor za beležnicu. Beležnica je jednostavan program za obradu i unošenje neuređenog teksta. Obratite pažnju šta piše na liniji naslova ispred reči Notepad? a) ništa b) Untitled Ukucajte sledeću rečenicu u beležnicu: Nađi me ako možeš. Otvorite padajuću listu File, izaberite komandu sačuvaj kao - Save As. Otvoriće se okvir za dijalog, slika 4. Najpre dvaput kliknite na ikonu sa vašim prezimenom, a zatim u polje ime_datoteke (File Name) i sačuvajte ovu datoteku pod imenom Novi_zapis u upravo kreiranom direktorijumu pod vašim prezimenom slika 4. Pritisnite dugme sačuvaj - Save. Pogledajte sada na liniju naslova prozora sa beležnicom. Da li se na njoj nešto promenilo? Šta sada piše ispred reči Notepad? a) ništa b) Untitled c) Novi_zapis Naravno prozor sada ima isto ime kao i datoteka koju upravo obrađuje. Upravo ste kreirali vašu prvu datoteku. Sada zatvorite prozor sa beležnicom. Da li se to može uraditi na više načina? Da Ne Slika 4. Vaša prva datoteka pod Windows-om je kreirana i sačuvana Dvaput kliknite na fasciklu sa vašim prezimenom, na desnoj strani ekrana pojaviće se sadržaj te fascikle. Da li ima nešto u njoj? Da Ne 36

43 Opis računara i operativni sistem Na levoj polovini pronađite fasciklu Accessories, kliknite na nju, a onda u desnoj polovini kliknite dvaput na ikonu sa kalkulatorom. Da li se otvorio novi prozor? Da Ne Zatvorite ovaj prozor direktno sa tastature. To se radi istovremenim pritiskom na tastere? a) Alt + F b) Ctrl + C c) Alt + F4 6. Aktivnost: Prečica (Shortcut), skraćeni put do aplikacije Iz dosadašnjih načina za pronalaženje i pokretanje aplikacije preko dugmeta Start ili pomoću istraživača možemo zaključiti da to zahteva dosta truda i vremena. Ovakvi postupci su nepraktični ako se aplikacija vrlo često koristi. Da bi se sve pojednostavilo i ubrzalo koriste se ikone za brzi pristup dokumentima i programima, takozvane prečice (Shortcut) koje se postavljaju direktno na radnu površinu. Kliknite na ikonu Accessories, a zatim dovedite pokazivač miša na ikonu beležnica Notepad i kliknite. Kliknite desnim tasterom miša. Otvoriće se padajuća lista. U njoj izaberite komandu Create Shortcut. Da li se broj ikona na desnoj strani ekrana povećao? Da Ne Novu ikonu sa imenom Notepad (2), odvucite do korena stabla, odnosno na ikonu Desktop i spustite je (Drag & drop), slika 5. Minimizirajte prozor istraživača. To se radi pritiskom na jedno od tri dugmeta u gornjem desnom uglu? Radna površina sada ima izgled kao na slici 6. Da li na njoj ima i novih ikona? Da Ne Slika 5. Kreirali smo ikonu Notepad (2) i odvukli je i spustili na radnu površinu Kliknite dva puta brzo na ovu ikonu. Da li se otvorio novi prozor? Da Ne Zatvorite prozor sa beležnicom iz padajuće liste File, a zatim aktivirajte prozor istraživača pritiskom na odgovarajuće dugme na liniji poslova (linija na dnu ekrana). 37

44 Opis računara i operativni sistem Otvorite direktorijum sa vašim prezimenom, kliknite desnim tasterom na datoteku Novi_zapis i kreirajte prečicu (komanda Shortcut). Odvucite ovu prečicu na radnu površinu. Minimizirajte prozor istraživača (slika 7.) i recite koliko sada prečica ima na radnoj površini? a) jedna b) dve c) četiri Slika 6. Na radnoj površini pojavila se nova ikona prečica do beležnice Slika 7. Kreirali smo prečicu za datoteku Novi_zapis 7. Aktivnost: Formatiranje diskete (floppy disk) Svaka datoteka koja se kreira i čuva, smešta se na tvrdi disk. Iako je tvrdi disk veoma pouzdan, može doći do njegovog delimičnog ili potpunog oštećenja, pri čemu se gubi deo ili sve na njemu zapisane informacije. Zato je dobro važne informacije sačuvati i na disketi. Osim što služi kao alternativna memorija, disketa može biti i sredstvo za prenošenje podataka sa jednog na drugi računar, ili za instalaciju programa. Neke specijalne, sistemske diskete mogu se koristiti za podizanje operativnog sistema (boot). Pre upotrebe, disketa se mora pripremiti za rad odnosno formatirati: na površini magnetnog materijala se markiraju kružnice-staze i sektori. a) Formatiranje diskete (floppy disk) pomoću programa istraživač (Explorer) Kliknite na ikonu radna površina (Desktop) na ekranu (vidite sliku 1 desno), i stavite neformatiranu disketu u disketnu jedinicu A: (floppy drive). To može biti disketa 5,25", ali danas je to 3,5". Dovedite pokazivač miša na ikonu 3,5 Floppy (A:) i kliknite desnim tasterom, pojaviće se padajuća lista (slika 8). Slika 8. Otvaranje padajuće liste za rad sa disketama 38

45 Opis računara i operativni sistem Izaberite komandu Format, kliknite levim tasterom, na ekranu će se pojaviti okvir za dijalog prikazan na slici 9. a), za Windows 95, 98, odnosno kao na slici 9. b) za operativni sistem NT. Windows 2000 i 2003 okvir za dijalog dat je na slici 9 c). Proverite veličinu i kapacitet diskete, i izaberite opciju za Brzo formatiranje (sa brisanjem)-quick (erase) i pritisnite dugme Start. Da li je računar izvršio formatiranje diskete? Da Ne Sada izaberite puno formatiranje (opcija Full se mora koristiti pri prvom formatiranju diskete), i tada se disketa pretražuje posle formatiranja radi pronalaska loših sektora; ovu opciju treba koristiti kod starijih disketa uvek pre kopiranja na njih. Ako disketa neposredno pre upotrebe nije izložena formatiranju kopija može biti neispravna zbog oštećenja diskete. Brzo formatiranje (sa brisanjem)-quick (erase) se koristi za diskete koje su prethodno bile formatirane. U polje obeležje - Label upišite: Disk 1 i pritisnite dugme Start. Da li je sada izvršeno formatiranje? Da Ne a) Win 95 i 98 b) Windows NT c) Windows XP, 2000 Slika 9. Okvir za dijalog u kojem se biraju opcije za formatiranje diskete Proverite veličinu i kapacitet diskete, i izaberite opciju za Brzo formatiranje (sa brisanjem)-quick (erase) i pritisnite dugme Start. Da li je računar izvršio formatiranje diskete? Da Ne Kliknite na Display summary when finished dugme za potvrdu izbora - Check box. Ovo će osigurati da posle formatiranja dobijete informaciju o tome koliko je memorije na raspolaganju, a koliko je otišlo na loše sektore. Disketa će uvek biti prepoznatljiva po imenu (Label) koje ste uneli. Kliknite na dugme Start. Da li se formatiranje završilo na isti način kao pre. Da Ne Pre nego što zatvorite okvir za dijalog, pročitajte i zapišite koliko ima slobodnog prostora na disku? a) oko 1.44 MB b) oko 1.1 MB b) Formatiranje diskete preko ikone My Computer Proverite da li je radna površina na ekranu, i stavite formatiranu disketu u disketnu jedinicu floppy drive. Dva puta kliknite na My Computer ikonicu da bi se prikazao njen sadržaj kao na slici 10. Kliknite na ikonu 3,5 Floppy (A:) da biste je selektovali. 39

46 Opis računara i operativni sistem Kliknite na komandu File, da biste otvorili padajuću listu za izbor opcija. Izaberite komandu Format - 3,5 Floppy (A:) otvara se prozor isti kao na slici 9. Izaberite opcije za kopiranje sistemskih datoteka (Copy system files) i brzo formatiranje Quick (erase). Upišite u polje obeležje - Label: Disk 2. Kliknite na Start dugme. Koliko ima slobodnog prostora? Da li je ova disketa po nečemu različita od prethodne? Da Ne Kako se sada zove vaša disketa? a) Disk 1 b) Disk 2 Slika 10. Prozor My Computer Zatvorite sve okvire za dijalog i otvorene prozore. Pri tome koristite razne tehnike (, iz File liste, Close, Alt + F4). Napomena: Po završetku formatiranja jedne diskete operativni sistem omogućava da formatirate još disketa. Ako hoćete da formatirate još neku disketu, izvadite formatiranu disketu, stavite drugu disketu u disketnu jedinicu i pritisnite dugme Start (dovedete pokazivač miša na dugme i kliknete dvaput radnim tasterom), ili pritisnite dugme odustani Cancel. Diskete formatirane pod NT-om imaju iste osobine kao da su formatirane pomoću Windows-95, 98 ili pod DOS-om, mada ih operativni sistemi razlikuju. 40

47 Opis računara i operativni sistem Vežba br. 3: Kopiranje, premeštanje i brisanje datoteka na disku i disketi Postupci kopiranja i premeštanja su slični, jer su ove komande slične. Prvi korak u kopiranju i premeštanju je izbor (selektovanje) datoteke ili fascikle. Ipak postoji jedna bitna razlika. Kao rezultat kopiranja u računaru nastaje još jedna datoteka (direktorijum), a kod premeštanja na računaru postoji i dalje samo jedna datoteka (direktorijum), ali je premešten na drugo mesto (u drugu fasciklu). Kopiranje se često koristi da bi na dva mesta na disku, ili na disku i CD-u ili disketi, postojale dve kopije datoteke. To je jedan oblik pravljenja rezervne kopije, koja bi poslužila u slučaju da se ošteti originalna datoteka. Premeštanje datoteka na istom medijumu (na primer tvrdom disku) je prosta reorganizacija datoteka koja omogućava da dokumenti budu složeni po nekom kriterijumu. 1. Aktivnost: Izbor-selektovanje i kopiranje datoteke u drugu fasciklu a) Izbor, selektovanje datoteka i direktorijuma (fascikli) Prvi korak u svim komandama za rad sa datotekama i direktorijumima (fasciklama) jeste izbor, odnosno selekcija datoteka i fascikli koja se vrši na sledeći način: Otvoriti fasciklu Moji dokumenti (dvostruki klik na ikonu). Kliknuti na datoteku Prvi dokument.doc. Ako treba raditi sa više datoteka, držati pritisnut taster Ctrl i klikom miša obeležavati jednu po jednu datoteku. Ako se datoteke nalaze jedna za drugom kliknuti na prvu, pritisnuti taster Shift i ne otpuštajući ga kliknuti na poslednju datoteku u nizu, sve datoteke između prve i poslednje biće izabrane-selektovane. Ako treba izostaviti neku datoteku iz skupa selektovanih, pritisnuti taster Ctrl i kliknuti na datoteku koju treba isključiti iz izbora. Ako treba selektovati celokupan sadržaj neke fascikle ili uređaja, treba kliknuti na bilo koji objekat u desnom oknu, zatim kliknuti na listu Uređivanje (Edit) i onda izabrati komandu Izaberi sve (Select All) ili koristiti kombinaciju tastera Ctrl+A. b) Kopiranje datoteke Novi_zapis.txt u drugu fasciklu Otvorite prozor istraživač (Start/Programs/Windows Explorer), a zatim pristupite direktorijumu sa vašim prezimenom (C:/Windows/Start Menu/Programs/Accessories). Da li u njemu postoji neka datoteka? Da Ne Na ovom direktorijumu kreirajte novi direktorijum pod imenom Privremeni. Kliknite jednom na datoteku Novi_zapis, a zatim u Exploreru otvorite padajuću listu Edit, i u njoj izaberite komandu kopiraj - Copy i kliknite na nju. Dvostrukim klikom otvorite direktorijum Privremeni. Da li on sadrži neku datoteku? Da Ne Otvorite padajuću listu Edit i kliknite na komandu umetni (Paste). Da li će se promeniti sadržaj fascikle Privremeni? Da Ne Ponovo otvorite fasciklu sa vašim prezimenom. Da li se promenio sadržaj fascikle vaše prezime? Da Ne 41

48 Opis računara i operativni sistem Naravno da nije. Zato se ovaj postupak zove kopiranje jer original ostaje na svom mestu, a na drugom direktorijumu se pojavljuje njegova kopija. Koliko sada u vašem računaru postoji datoteka Novi_zapis? Jedna Dve Dvostrukim klikom na datoteku Novi_zapis otvorite prozor beležnica. Kliknite mišem na kraj postojećeg teksta, a zatim otkucajte sledeći tekst: Ovo je nova verzija! Sačuvajte ovu datoteku (File/Save) i zatvorite prozor sa beležnicom. Ponovo ste u programu istraživač, a on istražuje sadržaj fascikle vaše prezime. Kliknite na datoteku Novi_zapis, a zatim otvorite padajuću listu Edit, i u njoj izaberite komandu Copy i kliknite na nju. Dvostrukim klikom otvorite direktorijum Privremeni. Otvorite padajuću listu Edit i kliknite na komandu Paste. Da li se u fascikli Privremeni pojavila još jedna datoteka sa imenom Novi_zapis? Da Ne Naravno da nije, jer u jednom direktorijumu ne mogu istovremeno postojati dve datoteke sa istim imenom i ekstenzijom, pa se zato pojavio okvir za dijalog kao na slici 1. Ako bi napravili sliku, datoteku bi mogli nazvati istim imenom jer bi bila tipa drugog tipa:.bmp, a tekstovi su tipa.txt ili.doc. Slika 1. Operativni sistem ne dozvoljava da se u istoj fascikli pojave dve datoteke sa istim imenom jer ih onda ne bi mogao razlikovati Napomena: Pažljivo uporedite informacije o datumu kreiranja datoteke i njenoj veličini, i na osnovu toga odlučite se da li ćete pritisnuti dugme Yes ili No. Pritiskom na dugme Yes, postojeća datoteka Novi_zapis na direktorijumu Privremeni biće uništena i zamenjena istoimenom datotekom koja je preneta sa direktorijuma sa vašim prezimenom. S druge strane, postavlja se pitanje: da li treba imati jednu istu datoteku na dva razna direktorijuma? Ako vam je datoteka izuzetno važna onda je odgovor DA. Zašto? Zato što može doći do delimičnog oštećenja dela diska na kojem se nalazi jedna od kopija. Pri tome je verovatnoća da bude oštećen i onaj deo diska na kojem se nalazi druga kopija vrlo mala, sem kod potpunog otkaza diska. Direktorijum sa kojeg kopiramo zove se izvor, a direktorijum na koji kopiramo zove se odredište. Važno: Ovaj postupak se može koristiti u svim aplikacijama, na primer u svim programima za uređivanje teksta, slika, tabela itd. U ovim programima se komande Iseci (Cut), Kopiraj (Copy) i Nalepi (Paste) nalaze na traci sa alatkama kao dugmad ( ). Ove komande se naravno nalaze i u listi Uređivanje i u brzoj listi (desni klik). Ove komande se mogu realizovati i preko tastature: Kopiraj (Ctrl+C), Iseci (Ctrl+X) i Nalepi (Ctrl+V). Pošto je datoteka na direktorijumu vaše prezime novija (i veća), onda najčešće treba pritisnuti dugme Yes. Ali, ako vam treba i prethodna verzija neke datoteka, koje ćete dugme pritisnuti u okviru za dijalog? Yes No 42

49 Opis računara i operativni sistem Kliknite na No, da biste sačuvali i staru varijantu. Ko zna, možda će vam baš ona uskoro zatrebati? Zato joj promenite ime i nazovite je Stari_zapis. Postupak promene imena datoteke je isti kao kod promene imena direktorijuma (Vežba 2, Aktivnost 4.). 2. Aktivnost: Brzo kopiranje datoteke Novi_zapis.txt u drugu fasciklu upotrebom tastature (Ctrl+C) (Ctrl+V) Ponovo pristupite direktorijumu sa vašim prezimenom, a zatim kliknite mišem na dokument Novi_zapis. Na tastaturi, istovremeno, pritisnite taster Ctrl i taster C (Ctrl+C). Dvostrukim klikom otvorite direktorijum Privremeni, i istovremeno, pritisnite taster Ctrl i taster V (Ctrl+V). Koliko datoteka sada ima u direktorijumu Privremeni? Jedna Dve 3. Aktivnost: Premeštanje datoteke u drugi direktorijum-fasciklu Na direktorijumu Privremeni, kreirajte novi direktorijum pod imenom Dokumenti. Dvaput kliknite na njega i pogledajte da li u njemu postoji neka datoteka? Da Ne Predjite na direktorijum Privremeni, i dovedite pokazivač miša na datoteku Stari_zapis i kliknite. Ne otpuštajući levi taster, odvucite i spustite datoteku Stari_zapis na direktorijum Dokumenti. Da li u direktorijumu Privremeni i dalje postoji datoteka Stari_zapis. Da Ne Kliknite na direktorijum Dokumenti da bi se na desnoj strani prikazao njegov sadržaj. Šta se nalazi na njemu? a) prazan je b) Stari_zapis c) Novi_zapis Napomena: Ovaj postupak se zove premeštanje datoteke (Move), jer datoteka Stari_zapis više ne postoji u direktorijumu Privremeni. Ona je premeštena, preneta u direktorijum Dokumenti. 4. Aktivnost: Kopiranje datoteke na disketu Kopiranje datoteke sa tvrdog diska na disketu, može se uraditi način opisan u aktivnostima 2. i 3., samo što je odredište odnosno mesto na koje kopiramo disketa - 3,5 Floppy (A:). (1) Otvorite prozor My Computer a zatim otvorite i fasciklu Privremeni, kliknite na datoteku Novi_zapis i pritisnite Crtl+C. Zatim pokazivač miša postavite na ikonu 3,5 Floppy (A:) na levoj polovini prozora istraživač i kliknite. Pritisnite istovremeno tastere Crtl+V. Dvaput kliknite na ikonu Floppy (A:), sad je na desnom panelu istraživača prikazan njen sadržaj. Da li se promenio sadržaj diskete? Da Ne (2) Otvorite direktorijum Dokumenti koji sadrži Stari_zapis. Zatim na prozoru istraživača kliknite na srednje dugme u gornjem desnom uglu linije naslova, tako da se ovaj prozor malo smanji (slika 2. a). 'Odvucite' prozor, My Computer i prozor istraživača sa datotekom koja se kopira, tako da imate u vidnom polju oba. 43

50 Opis računara i operativni sistem 44 a) Tehnika odvuci i spusti b) tehnika pošalji (Send To) Slika 2. Kopiranje datoteke sa tvrdog diska na disketu tehnikom odvuci i spusti i Send To 'Odvucite' dokument Stari_zapis iz prozora istraživača na direktorijumu Dokumenti i preklopite ga sa ikonom Floppy (A:) koja se nalazi u My Computer prozoru. Pustite dugme miša i datoteka će biti iskopirana na disketu. Zapazite da je dokument kopiran (copy), a ne premešten (move) jer njegova kopija ostaje i u direktorijumu Dokumenti na hard disku. Koliko dokumenata ima sada na vašoj disketi? a) jedan b) dva Dva puta kliknite na ikonu 3,5 Floppy (A:) u My Computer prozoru da biste otvorili prozor koji sadrži upravo iskopirani dokument Stari_zapis. Dovedite pokazivač miša na ikonu Stari_zapis.txt i kliknite dvaput na radni taster (levi). Da li se otvorio prozor sa ovim tekstom? Da Ne (3) Datoteka se može kopirati na disketu i pomoću desnog klika. Dovedite pokazivač miša na željenu datoteku i kliknite desnim - alternativnim tasterom. Otvoriće se brza lista u kojoj biramo opciju pošalji Send To, nakon čega se otvara nova lista sa uredjajima u kojoj izabiramo 3 1/2 Floppy (A). Na ekranu će se pojaviti prikaz kao na slici 2. b). Na sličan način dokument možete poslati elektronskom poštom ( ), ili napraviti prečicu na radnoj površini do tog dokumenta. Zatvorite prozor My Computer. 5. Aktivnost: Brisanje datoteka sa tvrdog diska Brisanje se takođe može izvršiti na više načina. Brisanje izabranog dokumenata se vrši komandom Izbriši u listi datoteke (File). Ista komanda Izbriši dobija se u brzoj listi kada se na ikonu datoteke ili direktorijuma klikne desnim tasterom miša. To se najbrže može uraditi tasterom Delete na tastaturi. Nalazite se na direktorijumu Dokumenti. Dovedite pokazivač miša na datoteku Stari_zapis, kliknite levim tasterom miša i 'odvucite je i spustite' u korpu za otpatke (Recycle Bin), kao na slici 3. levo. Da li datoteka Stari_zapis postoji i dalje u fascikli Dokumenti? Da Ne Kliknite sada na ikonu sa korpom za otpatke, i prelistajte njen sadržaj, slika 3. desno. Da li u njoj postoji datoteka sa imenom Stari_zapis? Da Ne Otvorite direktorijum sa vašim imenom i kliknite na datoteku Novi_zapis.txt. Na tastaturi pritisnite taster Delete. Na radnoj površini će se otvoriti okvir za dijalog, slika 4. a). Šta će se desiti sa datotekom ako pritisnete dugme Yes? a) biće bačena u korpu b) ništa

51 Opis računara i operativni sistem Kliknite na taster No, a zatim kliknite desnim tasterom na dokument Novi_zapis. Otvoriće se padajuća lista (slika 4. b)) i u njoj izaberite komandu Delete. Da li se otvorio isti okvir za dijalog kao u prethodnoj vežbi? Da Ne Kliknite sada na dugme Yes; da li je datoteka i dalje prisutna u direktorijumu? Da Ne Naravno da nije, ona je u korpi za otpatke, odnosno u korpi za recikliranje (slika 3. desno). Slika 3. 'Bacanje' dokumenta u korpu za otpatke tehnikom 'odvuci i spusti' a) brisanje sa tastature b) brisanje desnim tasterom Slika 4. Brisanje datoteke tasterom Delete i desnim tasterom miša 6. Aktivnost: Spasavanje izbrisanog dokumenta Dokumenti koji su bačeni u korpu za otpatke nisu trajno izgubljeni. Ako nam ponovo budu potrebni možemo ih vratiti na željeno mesto. To se može uraditi tehnikom 'odvuci i spusti'. Kliknite dvaput na korpu za otpatke. U desnom oknu prozora pojaviće se sadržaj korpe za otpatke, slika 5. levo. Dovedite pokazivač miša na dokument koji hoćete da oporavite (Novi_zapis) i kliknete na njega desnim tasterom. Pojaviće se padajuća lista u kojoj treba izabrati komandu Restore. Da li se dokument i dalje nalazi u korpi za otpatke? Da Ne Kliknite dvaput na korpu za otpatke. U desnom oknu prozora pojaviće se sadržaj korpe za otpatke, slika 5. levo. Dovedite pokazivač miša na dokument koji hoćete da oporavite (Stari_zapis) i kliknete na njega. Ne otpuštajući levi taster odvucite i 45

52 Opis računara i operativni sistem spustite objekat na neki direktorijum, na primer, na My Document, slika 5. Da li se dokument i dalje nalazi u korpi za otpatke? Da Ne Slika 5. Obnavljanje 'bačenog' dokumenta iz 'korpe za otpatke' Da li sada u korpi za otpatke postoje vaši dokumenti Stari i Novi zapis. Da Ne Naravno, razlika izmedju ova dva postupka je ogromna. Oporavak pomoću naredbe Restore vraća datoteku na mesto sa kojeg je obrisana, odnosno gde je prvobitno bila sačuvana, i obnavlja sve veze koje postoje prema njoj. Vraćanje izbrisanog dokumenta tehnikom odvuci i spusti smešta datoteku na novu lokaciju koja uopšte ne mora biti ista kao prvobitna, pa samim tim, ako postoje pokazivači na nju, te veze neće biti ponovo uspostavljene. Zatvorite sve otvorene prozore. Uradite to primenom raznih raspoloživih tehnika. Važno: Oporavak datoteka nije moguć ako je brisanje izvršeno tako što je pritisnuta kombinacija tastera Shift+Delete. Ovo je trajno brisanje. Tada operativni sistem šalje drugačije upozorenje: Želite li zaista da izbrišete... Ako se pritisne taster Enter ili se klikne na dugme Da (Yes) ova datoteka više neće moći da se vrati u prethodno stanje (Restore). Ovaj postupak se koristiti vrlo retko, ali uvek kada se sumnja da je datoteka zaražena virusom. Tada ona stvarno treba da bude trajno obrisana, odnosno uništena. Brisanje datoteke sa diskete ili fleš memorije je takođe trajno i ne može se vratiti izbrisana datoteka. Isto tako brisanje u DOS prozoru predstavlja trajno brisanje datoteke. Brisanje datoteke se može ostvariti i tehnikom Odvuci&spusti (Drag &Drop), odnosno bacanjem datoteke u korpu za otpatke (Recycle Bin). 7. Aktivnost: Brisanje datoteke sa diskete Već smo videli kako brišemo datoteke sa hard disk-a. Prostom tehnikom 'odvuci i spusti' "drag & drop" datoteka se 'baca' u korpu za otpatke (kanta za recikliranje, Recycle bin) gde datoteka ostaje sve dok ne 'ispraznimo' korpu za otpatke, ili dok je ponovo ne 'vratimo' iz nje. Brisanje datoteka sa diskete se malo razlikuje. 46 Pokrenite program Istraživač (Start/Programs/Windows Explorer), a zatim otvorite direktorijum sa vašim prezimenom : (putanja: C:/Windows/Start Menu/Programs/Accessories).

53 Opis računara i operativni sistem Da li ovde postoji neki vaš dokument? Da Ne Naravno da postoji. To je Stari_zapis. Kliknite desnim tasterom na tu datoteku i promenite joj ime u roman.txt. Stavite disketu u disketnu jedinicu (Floppy drive), a zatim iskopirajte roman.txt sa tvrdog diska na disketu. Da li se to može uraditi na više načina? Da Ne Zatvorite prozor istraživač, i otvorite prozor My Computer i dva puta kliknite na ikonu Floppy (A:) da biste otvorili A:\ prozor, slika 6. 'Odvucite' roman.txt u Recycle bin, slika 6. Kada pustite dugme, pojavljuje se okvir za dijalog kao na slici 7., u kojem Windows traži potvrdu brisanja. Slika 6. 'Bacamo' dokument u korpu za otpatke Slika 7. Windows vas pita 'Da li ste sigurni da želite da obrišete dokument 'roman.txt'?' Kliknite na dugme Yes, a zatim pogledajte da li dokument roman.txt postoji u korpi za otpatke? Da Ne Kada brišete datoteku sa diskete, nemate mogućnost da je sačuvate u Recycle binu, zato, pre nego što potvrdite sa Yes, morate biti sigurni da datoteku zaista želite da izbrišete. Isto važi i u slučaju kada je vaš rašunar u mreži i kada brišete nešto, ne sa vašeg lokalnog, već sa mrežnog diska. Tada obrisana datoteka ne ide u Recycle bin, već se stvarno briše. Zatvorite sve prozore. 8. Aktivnost: Pronalaženje datoteka i direktorijuma korišćenjem komande traži - Search Da bi ste pronašli željeni dokument morate znati na kom je direktorijumu, i morate znati kako da ga nadjete, odnosno putanju do njega. Kada imate mnogo dokumenata na raznim direktorijumima to može biti vrlo komplikovano. U tu svrhu može vam poslužiti komanda Find (Win 95, 98, NT) ili Search (2000, XP) u listi Start. Napomena: Ukoliko koristite Windows 2000 ili XP u listi Start se nalazi komanda traži Search, a u Windows 95, 98, NT komanda nađi Find dobijeni okvir za dijalog je malo drugačijeg izgleda ali se mogu prepoznati sve aktivnosti koje ćemo opisati. Početno stanje: radna površina na ekranu. Kliknite na dugme Start, a zatim izaberite komandu traži (Search). Pojaviće se nova lista na displeju. 47

54 Opis računara i operativni sistem Izaberite opciju Files or Folders, i kliknite na nju. Pojaviće se novi okvir za dijalog kao na slici 8. On vam nudi razne opcije: nalaženje po imenu i sadržaju (tekst u dokumentu), i naprednu opciju (Advanced), na primer po datumu modifikovanja (Date Modified). U prvo polje Named upišite ime dokumenta koji tražite, na primer, Novi_zapis. U polje Look in pomoću padajuće liste izaberite hard disk C: i kliknite na dugme Search subfolders pretražiti i poddirektorijume. a) traženje po imenu Windows 2000 b) traženje po imenu i sadržaju Windows XP Slika 8. Traženje dokumenta ili direktorijuma Kliknite na dugme traži Search. Da li je na vašem računaru pronadjen dokument? Da Ne Sada izaberite napredno pretraživanje (Advanced), pojaviće se okvir za dijalog kao na slici 8. U drugo polje koje sadrži tekst (A word or phrase in the document) upišite: Na i me ako mo`e{ i pritisnite taster traži (Search). Da li je pronadjen i neki dokument sa ovim sadržajem? Da Ne Slika 9. Tražimo dokumente čije ime ne znamo a koji sadrže odredjeni tekst Naravno da jeste i u novom okviru Search Results biće prikazane putanje do svih datoteka koje sadrže traženi tekst. Da li je medju njima i vaš dokument Novi_zapis? Da Ne 48

55 Opis računara i operativni sistem Kliknite dvaput na ikonu Novi_zapis. Da li se otvorio prozor sa tim dokumentom? Da Ne Na kraju zatvorite sve prozore i isključite računar. Proceduru isključenja treba poštovati jer u protivnom možete oštetiti svoje podatke i programe. Daleko konfornija i za traženje preglednija je komanda nađi - Find koji se koristi u operativnim sistemima Win 95, 98 i NT (slika 10) u listi koja se takođe otvara dugmetom Start. Napomena: U grupi programa Programs/Accessories/System Tools pored pomenutih programa mogu se naći još neki vrlo korisni programi, medju njima su najčešće programi za sredjivanje diska: Compression Agent, Disk defragmenter, DriveSpace i ScanDisk. Slika 10. Operativni sistem Windows 95, 98, NT vas obaveštava gde je sve pronašao traženi tekst Slika 11. Podešavanje miša za levoruke korisnike Napomena: Veliki broj korisnika bolje se služi levom nego desnom rukom. Podešavanje miša za levoruke korisnike vrši se iz Control Panel-a, tako da desni taster bude aktivan (klik i dvostruki klik) a levi taster da je alternativan (taster za pozivanje brze liste). Otvorite prozor Control Panel i izaberite ikonu sa mišem (Mouse). Pojaviće se okvir za dijalog kao na slici 11. Aktivirajte radio dugme Left-handed, a usput pogledajte i druge parametre koje možete menjati (kao na primer izgled pokazivača, brzina pokretanja i slično). Pritisnite dugme OK. Dovedite pokazivač miša na ikonu My Computer i dvaput kliknite levim tasterom. Da li se otvorio prozor My Computer?: Da Ne Napomena: Umesto termina levi i desni taster u daljem tekstu ćemo koristiti nazive radni i alternativni taster. Ovo je pravilnije jer kod levorukih korisnika desni i levi taster zamenjuju funkcije. Ovu promenu možete koristiti i kao privremeno rešenje u slučaju delimičnog otkaza levog tastera jer se on znatno više koristi. Da ne biste ostali bez komfora koji pruža upotreba miša, makar privremeno zamenite uloge tastera podešavanjem za levoruke korisnike. 49

56 Opis računara i operativni sistem Vežba 4: Podešavanja računarskog sistema i korisni programi 1. Aktivnost: Podešavanje parametara monitora Sem podešavanja pozadine i zaštite ekrana ponekad je potrebno podesiti i neke mnogo važnije osobine ekrana kao što su rezolucija i frekvencija osvežavanja. Ovo se radi desnim klikom na radnu površinu ekrana i izborom opcije svojstva (Properties), ili iz kontrolne table (Control Panel). Pokrenite Control Panel preko dugmeta Start/Settings ili preko ikone My Computer. Kliknite na ikonu Display. Na ekranu će se pojaviti okvir za dijalog (slika 1. levo), na kome treba izabrati karticu Settings. Rezolucija se podešava pomeranjem klizača od manje (Less) ka više (More), a brojevi označavaju broj tačaka po liniji i broj linija na ekranu. Nakon što izaberete neku novu vrednost, poželjno je da promenu potvrdite pritiskom na dugme Apply. Neki operativni sistemi, na primer Windows NT daje vam mogućnost da testirate u roku od 15 sekundi. Ako ste zadovoljni potvrdite ovaj izbor pritiskom na dugme Yes. Ako slika nije dobra odustanite (pritisnite dugme No). Slika 8. Podešavanje boja, rezolucije i drugih svojstava ekrana Podešavanje frekvencije osvežavanja ekrana vrši se pritiskom na dugme više opcija (Advanced), i dobija se slika 1. desno), ili kod nekih verzija na kartici osvežavanje (Refresh). Naravno treba izabrati najveću vrednost pri kojoj vaš monitor dobro radi. Ako niste zadovoljni slikom odustanite, kao i u prethodnoj vežbi. Ukoliko ste izabrali pogrešne parametre kod Windows-a 2000 i XP ništa tragično se neće desiti jer su oni Plug in Play, tj. pri ponovnom uključenju računara sam Windows će podesiti parametre. Ali kod NT-a kada promenite monitor posebno ako je novi monitor slabijeg kvaliteta može se desiti da slike praktično nema ili se ništa ne može razaznati. Šta treba uraditi? Treba, naravno, resetovati računar i zatim dok je još u fazi podizanja operativnog sistema izabrati za NT režim: Windows NT Workstation Version 4.00 [VGA mode] (obično druga od ponuđenih opcija), a kod ostalih operativnih sistema u zaštićenom režimu (Safe mode). Računar će prikazati normalnu sliku ali ne najboljeg kvaliteta. Sada treba podesiti parametre ekrana na način kako je to opisano u prethodne dve aktivnosti. 50

57 Opis računara i operativni sistem 2. Aktivnost: Regionalno podešavanje U prozoru Kontrolna tabla (My Computer/Control Panel ili Start/Control Panel) dovesti pokazivač miša na ikonu Regionalne i jezičke opcije (Regional and Language) i kliknuti. Otvara se okvir za izbor lokacije standarda i formata (slika 2 levo). U padajućoj listi Standardi i formati izabira se jezik i pismo (u ovom slučaju Serbian (Latin). Klikom na dugme Prilagodi (Customize) mogu se preurediti regionalne opcije za prikaz brojeva, valuta, vremena i datuma (slika 2 desno). Podešene opcije postaju prihvaćene klikom na dugme Apply. Slika 9. Regionalna podešavanja parametara računara 3. Aktivnost: Dodavanje novog štampača U prozoru Kontrolna tabla (My Computer/Control Panel ili Start/Control Panel) dovesti pokazivač miša na ikonu Štampači i faksovi (Printers and Faxes) i dvaput kliknuti. Ova ista ikona se može naći u preko dugmeta Start/Postavke/Štampači i faksovi (Start/Settings/Printers and Faxes). Pojaviće se novi prozor (slika 3 levo). Pored štampača koji su već instalirani na računaru postoji sličica Dodaj štampač (Add Printer). Izabrati ovu opciju dvostrukim klikom ili istu komandu pokrenuti iz liste Datoteke (File/Add Printer). Pojaviće se novi okvir za dijalog u kome treba kliknuti na dugme Next. Slika 10. Dodavanje novog štampača, izbor proizvođača i tipa Automatski se otvara novi okvir za dijalog u kojem treba izabrati prvu opciju za rad van mreže, odnosno drugu ako je u pitanju mrežni štampač. Nakon što se pritisne dugme Next pojaviće se okvir za dijalog u kojem je poruka da li je novi štampač pronađen ili nije. Dakle može se instalirati štampač iako on fizički ne postoji. 51

58 Opis računara i operativni sistem Kliknuti na dugme Next. U okviru za dijalog se izabere port štampača, a sam program preporučuje LPT1 a danas sve češće i USB. Kliknuti na dugme Next. U narednom koraku se instalira softver za štampač (slika3 desno) u kojem se u levom oknu bira proizvođač, a u desnom vrsta štampača (Epson, ActionLaser 1000), a zatim se dugmetom Imam disk (Have Disk) izabira disk/disketa/cd sa koga se instalira program za upravljanje štampačem (to je najčešće disketa A:, ili CD). Potvrdi se izbor dugmetom U redu (OK)i, pritisne se Next. Nakon pritiska na dugme Next u novom okviru zadaje se ime štampača i odluka da li će taj štampač ubuduće biti podrazumevani (Default). Pritisnuti na dugme Next i potom ako štampač ne postoji ne treba izabrati opciju da se odštampa probna stranica. Na kraju dovršiti proces klikom na dugme Finish. Štampač se najprostije uklanja kao datoteka komandom Izbriši (Delete) kada se u prozoru Štampači i faksovi klikne na nepotrebni štampač i pritisne taster Delete. 4. Aktivnost: Dodavanje novih slova (font) U prozoru Kontrolna tabla (My Computer/Control Panel ili Start/Control Panel) dovesti pokazivač miša na ikonu Fontovi (Fonts) i kliknuti. Otvara se prozor sa postojeći fontovima (slika 4 levo). Slika 11. Dodavanje novih slova u vaš računar Zatim iz padajuće liste Datoteka (File) izaberemo opciju Install New Fonts (slika 4 desno). Nakon toga se otvara okvir za dijalog u kome biramo izvor novih slova, a to je obično CD ili disketa (A:). U listi slova List of Fonts izaberu se slova koja treba dodati, a zatim se pritisne taster OK. 5. Aktivnost: Dodavanje novog hardvera U prozoru Kontrolna tabla (My Computer/Control Panel ili Start/Control Panel) dovesti pokazivač miša na ikonu Dodaj hardver (Add Hardware) i dvaput kliknuti levim tasterom na mišu. Pokreće se čarobnjak za dodavanje hardvera i okvir za dijalog na kojem treba, nakon što se pročitaju poruke, kliknuti na dugme Next. Otvara se novi okvir u kojem se pojavljuje obaveštenje da čarobnjak pretražuje računar. Kada pronađe novi hardver nude se dve opcije za instaliranje novog uređaja u računar. Izabrati opciju Yes (Recommended) klikom na radio dugme. Nakon toga u sledećem okviru kliknite na dugme Dalje (Next) i otpočinje proces pretraživanja vašeg računara. Ovo može potrajati nekoliko minuta ali vas traka za napredovanje procesa obaveštava o radu. Ako ovo traje predugo ili se ne vidi nikakav napredak treba prekinuti izvršavanje ovog programa (klikom na dugme Odustani), ako to ne 52

59 Opis računara i operativni sistem pomogne treba pritisnuti tastere Ctrl+Alt+Del i isključiti ovu aplikaciju. Ako ni to ne pomogne treba resetovati računar, odnosno isključiti mu napajanje električnom energijom. Po završetku pretrage računara operativni sistem će obavestiti korisnika koje je nove delove otkrio i oživeo (pokrenuo njihove upravljačke programe - drajvere). 6. Aktivnost: Sređivanje tvrdog diska Datoteka, kao logična celina podataka, po pravilu nije upisana na susedne delove površine diska, već se nalazi u fragmentima na različitim delovima diska. Datoteke vremenom postaju jako fragmentirane, zbog čestih brisanja i pisanja podataka sa diska. Čitanje fragmentirane datoteke je usporeno jer glava za čitanje mora često da se pomera i da čeka okretanje diska. Veliki stepen fragmentacije diska može značajno da uspori rad čitavog računara. Zato defragmentacije diska manje ili više ubrzava rad diska i celog računara. Pokrenite komandu: Start/Programi/Pribor/Sistemske alatke/defragmentator diska (Start/Programs/Accessories/System Tools/Disk Defragmenter). Odabrati disk koji treba da se defragmentujete. Kliknuti na dugme Analiziraj. Operativni sistem analizira stanje diska i predlaže korisniku da li da defragmentira disk ili ne. Ako treba, kliknuti na dugme Defragmentacija (Defragment) i može se pratiti kako se odvija defragmentacija (slika 5). Slika 12. Povezivanje blokova datoteke ubrzava rad Ovaj test može da traje i više od jedan sat, zavisno od veličine diska i brzine računara. Tokom testa nije poželjno da se rade i drugi poslovi na računaru. Ovakav test treba da se obavlja otprilike jednom mesečno, ili kada se uoči usporenje rada diska. 7. Aktivnost: Brisanje privremenih i nepotrebnih datoteka Prilikom rada sa nekim dokumentom, odnosno pri pokretanju nekih programa, na primer Worda, operativni sistem Windows automatski na skrivenom disku (to je najčešće deo tvrdog diska) pravi kopiju operativne memorije. Na taj deo diska sam operativni sistem povremeno (na primer svakih 10 minuta) čuva ono što je korisnik radio. Koje je vreme čuvanja određuje opcija Sačuvaj podatke za automatsko spasavanje svakih (Save recover info every), a nalazi se u Wordu u grupi komandi Alatke/Opcije/Čuvanje. Na taj način nastaje jedna privremena datoteka koja se uništava kada se završi rad i zatvori prozor sa tom aplikacijom. Ako dođe do neregularnog završetka rada (blokiranje programa, nestanak struje, i sl.) ove datoteke ostaju sačuvane na disku. Na osnovu njih se može sačuvati deo posla pri prvom sledećem pokretanju tog programa ili pri uključivanju računara. Privremeni direktorijumi i datoteke po pravilu nisu vidljivi i postepeno zauzimaju sve veći deo diska. Zato je dobro da ih korisnik povremeno uklanja. Da bi korisnik mogao da ih vidi treba otvoriti prozor za prikaz sadržaja 53

60 Opis računara i operativni sistem računara (na primer duplim klikom na ikonu Moj računar). Kliknuti na komandu Alatke, pa izabrati komandu Opcije fascikle... Na kartici Prikaz, u okviru za dijalog Više opcija postavki izabrati opciju Prikaži skrivene datoteke i fascikle. Pokrenuti komandu Start/Programs/Accessories/System Tools/Disk Cleanup. Odabrati disk. Sačekati da program napravi potrebnu analizu datoteka. Potrebno je da potom korisnik potvrdi brisanje pojedinih kategorija datoteka, slika 6. U principu, korisnik neće pogrešiti ni ako odabere sve vrste datoteka. Ali ako obriše datoteke iz "korpe" (Recycle Bin), posle toga te datoteke više se ne mogu vratiti. Ako korisnik obriše privremene Internet datoteke, neće moći da ih pogleda ako ih ponovo ne učita. Ako korisnik nije siguran šta želi, sa OK potvrditi izbor koji je predložio program. Slika 13. Izbor tipova datoteka koje treba ukloniti sa diska 8. Aktivnost: Pakovanje - raspakivanje podataka Defragmentacija diska skuplja male slobodne površine i od njih pravi velike slobodne delove diska tako da podaci zauzimaju kontinuiran prostor. Time se povećava brzina pristupa podacima ali se ne menja odnos slobodnog i zauzetog prostora. Da bi podaci zauzimali što manje prostora na disku treba izvršiti njihovo pakovanje. U tu svrhu koriste se razni pomoćni programi, a među najpoznatijima su ARJ pod DOSom i Winzip pod Windows-ima. Napomena: Ima i drugih programa za pakovanje i raspakivanje kao na primer RAR, koji se koristi na sličan način kao i WinZip. Instalacija i pokretanje programa WinZip Ako WinZip nije instaliran, pronaći na disku datoteku WinZip*.exe. Ovde džoker znak * označava par slova koja zavise od tekuće verzije programa. Kliknuti dva puta na WinZip*.exe, da bi se pokrenula instalacija programa. Odabrati bilo koju od ponuđenih opcija tokom instalacije, ali vrlo je preporučljivo odabrati opciju WinZip Classic. WinZip se sada može pokrenuti iz menija Start ili preko ikone na radnoj površini ekrana, kao i iz brze liste koji se dobija kada se klikne desnim tasterom miša na jednu ili više obeleženih datoteka ili foldera. 54

61 Opis računara i operativni sistem Pokretanje programa WinZip iz brze liste Napraviti na radnoj površini novi direktorijum (Folder) pod nazivom Moji dokumenti. Pokrenute program Bojanka (Paint), koji se nalazi u grupi programa Pribor (Start/ Programs/Accessories/Paint). Kreirati datoteke Crvena, Zelena, Plava i Bela i sve ih sačuvati u direktorijumu Moji dokumenti. Otvoriti prozor sa sadržajem direktorijuma Moji dokumenti. Kliknuti desnim tasterom miša na datoteku Zelena i iz brze liste odabrati komandu Add to Zelena.zip, slika 7. Pojaviće se nova datoteka Zelena.zip. Slika 14. Pakovanje datoteka korišćenjem desnog klika Uraditi isto i za ostale datoteke sa slikama. Uočiti koliko se datoteka smanji kada se komprimuje. Popuniti sledeću tabelu. Obrisati sve komprimovane datoteke. Obeležite sve datoteke tipa *.bmp. Na primer, dok je pritisnut taster Ctrl kliknuti na svaku datoteku. Kliknuti desnim tasterom na neku od izabranih datoteka. Pojaviće se brza lista. Kliknuti na komandu WinZip. Otvara se nova lista u kojoj treba izabrati komandu Add to Zip file... Otvara se okvir za dijalog preko koga se može odrediti direktorijum za smeštanje i naziv komprimovane datoteke. Kliknuti ponovo na Open. Za naziv datoteke u polje Ime datoteke: upisati Sve, a kao folder u polju Pogledaj u: izabrati direktorijum Moji dokumenti. Kliknuti na dugme Otvori. Potom potvrditi kreiranje nove datoteke - arhive Sve.zip, klikom na dugme Da. Kliknuti na taster Add. Sačekati da se datoteke komprimuju i da se pojavi prozor programa WinZip, slika 8. 55

62 Opis računara i operativni sistem Zatvoriti ovaj prozor. U direktorijumu Moji dokumenti pronaći datoteku Sve.zip i pogledati njenu veličinu. Dopuniti prethodnu tabelu. Slika 15. Istovremeno komprimovanje više dokumenata Rukovanje komprimovanim datotekama Iz fascikle Moji dokumenti obrisati sve datoteke sa slikama, tako da ostane samo datoteka Sve.zip. Kliknuti (dva puta) na ovu datoteku. Pokreće se program WinZip i otvara prozor kao na prethodnoj slici (slika 8). Po mnogo čemu ovaj prozor se ponaša kao i prozor za prikaz sadržaja bilo kojeg direktorijuma. Prevući datoteku Crvena.bmp iz prozora WinZip na radnu površinu ekrana (Desktop). Datoteka se automatski raspakuje i kopira na radnu površinu ekrana. Obeležiti preostale tri datoteke i prevući ih na Desktop. Obrisati potom sve četiri raspakovane datoteke. U prozoru WinZip kliknuti (dva puta) na datoteku Zelena.bmp. Datoteka će se automatski raspakovati u jedan privremeni folder (Temp), odnosno pokrene se pridruženi program Bojanka (Paint) i otvori se datoteka Zelena.bmp. Napraviti neku izmenu na slici Zelena i snimiti izmene sa File/Save ili Ctrl+S. Potom zatvoriti program Paint. Program WinZip će upozoriti korisnika da je datoteka menjana i tražiće da potvrdi da li želi da se izmene u Plava.bmp sačuvaju u datoteci Sve.zip, slika 9. Pri vrhu prozora WinZip nalaze se ikone za brži pristup najčešće korišćenim komandama (kao na traci sa alatkama). Klikom na New pokreće se kreiranje nove arhive, a na Open se otvara postojeća arhiva zip datoteka. Slika 16. Čuvanje izmena u pakovanu datoteku Klikom na Add mogu se dodati nove datoteke u otvorenu arhivu. Klikom na komandu ili ikonu Extract pokreće se raspakivanje datoteka iz arhive u izabrani direktorijum. 56

63 Opis računara i operativni sistem Kreiranje samoraspakujuće datoteke Otvorite arhivu Sve.zip. Pokrenite komandu Actions/Make.Exe File. Kada se ova komanda izvrši biće kreirana datoteka Sve.exe. Kada se (dva puta) klikne na ovu datoteku, ona će se sama raspakovati, bez programa WinZip. Ovo je pogodno kada se datoteku šalje nekome ko možda nema program WinZip. Napomena: Izbor datoteka vrši se tako sto izaberemo jedan file, drzimo pritisnut taster Ctrl i kliknemo misem na neki drugi file. On ce takođe biti selektovan, kada kliknemo na treći i on će biti selektovan (jedan po jedan). Ako je pritisnut taster Shift biće selektovani svi fajlovi između ova dva fajla (grupno selektovanje). 9. Aktivnost: Regionalna i jezička podešavanja (Regional and Language...) U prozoru Kontrolna tabla (My Computer/Control Panel ili Start/Control Panel) dovesti pokazivač miša na ikonu Regionalne i jezičke opcije (Regional and Language) i kliknuti. Otvara se okvir za izbor lokacije standarda i formata (sl. 10 levo). Podešavanje i izbor jezika vrše se na kartici Jezici (Languages). Klikne se na dugme Detalji (Details) i u padajućoj listi izabere se naziv zemlje za koju treba da se podese parametri, naravno to je Srbija, i izabere se vrsta pisma latinica ili ćirilica. Dodatna podešavanja vrste pisma obavljaju se na ovoj kartici u polju Instalirane usluge (Installed services). U oba slučaja pojaviće se odgovarajući okvir za dijalog (sl. 11. a). U ovom okviru može se dadati novo pismo (Add), videti svojstva pisma (Properties), ukloniti neko pismo (Remove) ili izabrati pretpostavljena tastatura (Set as Default). Kliknuti na dugme Postavke tastera (Key Settings), otvara se okvir za dijalog (sl. 11. b) u kome se bira kombinacija tastera kojom se menja tastatura koja se koristi. Na primer, Left Alt+Shift označava da istovremenim pritiskom na levi taster Alt i taster Shift tastatura automatski prelazi na sledeću u spisku (u ovom primeru sa engleske na srpsku latinicu, a sa srpske latinice na srpsku ćirilicu i redom). Slika 10. Regionalna podešavanja parametara računara Obavezno kliknuti na dugme Traka jezika (Language Bar, sl. 11. c) i potvrditi prvu i treću opciju, da bi spisak podešenih tastatura bio uvek na liniji zadataka u donjem desnom uglu ekrana pored časovnika. 57

64 Opis računara i operativni sistem b) a) Slika 11. Regionalna podešavanja parametara računara c) 10. Aktivnost: Pravljenje rezervne kopije Podaci se upisuju na kružnu površinu diska. Da bi se moglo pristupiti svakom delu ove površine (radi upisivanja, čitanja i brisanja), disk se okreće velikom brzinom, a glava za čitanje i pisanje se pomera bliže ili dalje od centra diska. Usled potresa ili prisustva prljavštine, može doći do oštećenja magnetne površine i samim tim i nekih datoteka. U grupi programa pribor, nalaze se sistemske alatke koje omogućavaju razne oblike održavanja a jedna od najvažnijih je pravljenje rezervne kopije kojom se sprečava ili bar delimično ublažava moguća šteta od oštećenja dikna. Pokrenite komandu: Start/Programi/Pribor/Sistemske alatke/rezervno kopiranje (Start/ Programs/Accessories/System Tools/Backup). Pokreće se čarobnjak za rezervne kopije ili oporavak Kliknuti na dugme Next. Korisnik može izabrati jednu od dve mogućnosti: Rezervno kopiraj datoteke i postavke ili Vrati datoteke i postavke u prethodno stanje. Izabrati prvu opciju (ona je i ponuđena) i kliknuti na dugme Next. Izabrati poslednju opciju Dopusti da ja odaberem šta rezervno kopirati, i kliknuti na dugme Next. U okviru za dijalog, preko dugmadi za potvrdu izabrati direktorijum i željene datoteke koje treba kopirati (sl. 12). Slika 12. Pravljenje rezervne kopije Zatim odabrati uređaj ili direktorijum na kome treba napraviti rezervnu kopiju kao i njeno ime. Na kraju kliknuti na dugme Sačuvaj i kliknuti na dugme Next i dugme Finish. Na kraju se dobija izveštaj o toku rezervnog kopiranja. 58

65 Opis računara i operativni sistem 11. Aktivnost: Svojstva objekata i datoteka Svaki objekat u operativnom sistemu Windows ima određena svojstva (Properties). Kada se izabere neki objekat (datoteka, direktorijum, radna površina, itd.) i u listi datoteka (File) izabere komada Svojstva (Properties) pojaviće se okvir za dijalog sa dve kartice. Na prvoj kartici su Opšti podaci (General) u kojoj su dati naziv, tip datoteke, program pomoću kojeg se otvara, lokacija na kojoj je sačuvana, veličina (u bajtovima), veličina (zauzetog prostora) na disku, datumi kada je kreirana, izmenjena i kada joj je poslednji put pristupano, kao i Osobine (da li je Samo za čitanje i / ili Skrivena). Na drugoj kartici nalazi se Rezime (Summary): naslov, tema, autor, kategorija, ključne reči i komentari. Ako se u polju Ključne navedu neke ključne reči onda će se ova datoteka vrlo brzo pronaći na disku po tim rečima. Nakon izvršenih izmena, ukoliko se želi zatvoriti dijalog i sačuvati promene treba kliknuti na taster OK. Ako treba da se sačuvaju izmene i zadrži otvoren dijalog treba kliknuti na taster Apply, a ako ne treba sačuvati promene treba kliknuti na taster Cancel.Da bi korisnik pregledao svojstva svog računara treba da klikne na ikonu Moj računar, a zatim desnim klikom pokrenuti brzu listu i u njoj izabrati komandu Svojstva. Svojstva su organizovana po grupama. Opšti podaci (General), Ime računara (Computer name), Hardver (Hardware), Više opcija (Advanced), Oporavak sistema (System Restore), Automatic Updates, Rad sa udaljene tačke (Remote). U svakoj od grupa moguće je pregledati svojstva a neka je moguće i promeniti. Na kartici Opšti podaci može se koji je operativni sistem instaliran, na koga je registrovan (ko je vlasnik licence), vrstu procesora, veličinu RAM-a. Drugi način otvaranja dijaloga Svojstva (Properties) je da se pritisnut taster Alt, a zatim se dva puta klikne na objekat čije karakteristike se žele videti. Nakon toga treba otpustiti taster Alt. Ako je potvrđena opcija samo za čitanje (Read Only) ova datoteka neće moći da se menja. Otvoriti prozor Moji dokumenti. Kliknuti na neku datoteku, na primer Novi_zapis.txt. U listi Datoteke (File) izabrati komandu Svojstva (Properties). Na kartici Opšti podaci (General) kliknuti na dugme za potvrdu Samo za čitanje (Read Only). Kliknuti na dugme OK. Duplim klikom otvoriti datoteku Novi_zapis.txt. Tasterima Ctrl+End postaviti kursor na kraj teksta (kraj poslednjeg reda). Ukucati tekst: Ovo je kraj. Kombinacijom tastera Ctrl+Home kursor se postavlja na početak teksta (na početak prvog reda). Ukucati tekst: Ovo je početak. Kombinacijom tastera Ctrl+S sačuvati izmenjenu datoteku. Operativni sistem nije izvršio komandu već ulazi u komandu Sačuvaj kao (Save As) i nudi da datoteci promeni ime. a. Ako se klikne na dugme Sačuvaj operativni sistem obaveštava korisnika da datoteka sa tim imenom već postoji i pita ga da li želi da je zameni. b. Ako se klikne na Da obaveštava korisnika da je pristup datoteci sa tim imenom onemogućen (Access to... was denied). Sistem neće sačuvati datoteku sa izmenama. Sistem se vraća se na prozor sa datotekom i prihvata samo komandu da se datoteka zatvori, a da se izmene ne sačuvaju. Windows XP je višeprogramski operativni sistem koji korisniku obezbeđuje grafički interfejs tako da korisnik uglavnom bira neke od ponuđenih mogućnosti. Naredbe operativnog sistema su grupisane po sličnosti i svrstane u menije (padajuće liste). Iste funkcije se uvek obavljaju na isti način. Na primer, za premeštanje i kopiranje se koriste naredbe Iseci (Cut), Kopiraj (Copy) i 59

66 Opis računara i operativni sistem Nalepi (Paste), odnosno tasterske prečice Ctrl+X, Ctrl+C i Ctrl+V, ne samo u operativnom sistemu već i u svim aplikacijama: Word-u, Access-u, Excel-u, Power Point-u, itd. Za većinu često korišćenih naredbi postoje i odgovarajuće alatke, odnosno dugmad sa sličicama koje simbolišu komandu koja će se izvršiti ako korisnik klikne na njega. Za dobro uvežbane korisnike najbrži način za zadavanje komandi jessu prečice preko tastature, odnosno upotreba odgovarajućih kombinacija tastera. U sledećoj tabeli dat je prikaz najčešće korišćenih komandi za rad sa dokumentima: Naziv Tastatura Miš Lista komandi Otvaranje prozora programa/dokumenta 2x klik na ikonu Start/Programs Novi dokument Ctrl+N File/New Otvaranje dokumenta Ctrl+O File/Open Snimanje dokumenta Ctrl+S File/Save Štampanje dokumenta Ctrl+P File/Print Pregled štampanog dokumenta na ekranu pre štampe File/Print Preview Zatvaranje prozora programa/dokumenta Alt+F4 File/Exit U sledećoj tabeli dat je prikaz najčešće korišćenih komandi za rad sa ikonama i tekstom: Naziv Tastatura Miš Lista komandi Pomeranje kursora ili obeležavanje teksta Ubrzano pomeranje kursora kroz tekst Home; End; PgUp; PgDn Ctrl+ pomeranje kursora Klik na tekst/ikonu Obeležavanje teksta Obeležavanje ikona Shift+pomeranje kursora; Shift, Shift+klik; višestruki klikovi i prevlačenje u tekstu i na traci za obeležavanje Shift+pomeranje obeležavanja Shift, Shift +klik; Ctrl +klik Brisanje obeleženog Delete Edit/Clear, Edit/Delete Kopiranje obeleženog Pomeranje obeleženog (Ctrl+) prevlačenje (Shift+) prevlačenje Kopiranje obeleženog u Clipboard Ctrl+C Edit/Copy Premeštanje obeleženog u Clipboard ("isecanje") Ctrl+X Edit/Cut Kopiranje iz Clipboard-a Ctrl+V Edit/Paste Odustajanje od komande u dijalog okviru i meniju Esc Poništavanje komande Ctrl+Z Edit/Undo 60

67 Opis računara i operativni sistem 2. CRTANJE I OBRADA SLIKA - PAINT Vežba 1: Program za crtanje i obradu slika bojanka-(paint) 1. Aktivnost: Pristup programu bojanka-paint Koristeći program bojanka-paint možete kreirati čitav niz slika kao što su dijagrami koji sadrže kvadrate, pravougaonike i ostale pravilne geometrijske figure ili pak slobodne crteže. Ekran koji se vidi sastoji se od površine za crtanje na kojoj se kreira crtež koristeći alatke (Tool bar) levo i ispod površine. Na dnu je i Colour Palette (paleta sa bojama) a iznad je linija padajućih listi (Menu bar) koja sadrži niz komandi slično kao i kod WordPad programa. Tool Bar sadrži 16 komandi, svakoj od njih se pristupa klikom miša na odgovarajuće dugme. Preko Start dugmeta, Programs opcije a zatim Accessories izaberite Paint program i otvoriće se prozor crtanje - Paint. okvir koji se otvara čim selektujemo neku alatku Slika 1. Prozor programa za crtanje Bojanka - Paint Kliknite na dugme pravougaonik - Rectangle i pomerite miša negde na površinu za crtanje. Da li je pokazivač istog oblika? Da Ne Uočite da je pokazivač u obliku krstića. Pritisnite levo dugme miša i pomerite ga na neko drugo mesto na površini za crtanje. Pravougaonik će se pojaviti (slika 1.). Ponovite postupak, ali ovog puta držite dugme Shift pritisnuto, (slika 1.). Ovog puta se pojavljuje? a) kvadrat b) pravougaonik c) elipsa Kliknite na svetlo zelenu boju na paleti boja - Colour Palette. Levo od palete su dva kvadratića jedan preklapa drugi. Kojom bojom je sada obojen gornji kvadrat? a) belom b) zelenom c) žutom Desnim dugmetom miša kliknite na tamno plavu boju na paleti. Pogledajte na dva mala kvadrata levo od palete. Koji je sada obojen u plavo? a) gornji b) donji 61

68 Opis računara i operativni sistem Kliknite na ikonu koja liči na kanticu sa bojom - Fill With Colour i pomerajte pokazivač (koji je sada u obliku kante sa bojom) do pravougaonika koji ste malo pre nacrtali. Sada kliknite unutar njega. Da li se on obojio u zeleno? Da Ne Sada kliknite desnim dugmetom miša na unutrašnjost pravougaonika i on će se obojiti u plavo. Ovako radi paleta. Dve izabrane boje se odnose na levo i desno dugme miša. Kliknite na pravougaonik i na dnu palete sa alatima, pojavljuje se panel sa raznim oblicima pravougaonika. Kliknite na osenčeni pravougaonik sa okvirom - drugi po redu. Sada nacrtajte pravougaonik pomoću pritisnutog levog dugmeta miša. Pojaviće se pravougaonik sa zelenim okvirom i plavom unutrašnjošću. Sada nacrtajte pravougaonik pomoću desnog dugmeta na mišu. Kakav ste efekat dobili? a) isti b) suprotan efekat - pravougaonik sa plavim okvirom i zelenom unutrašnjošću. Desnim dugmetom miša odaberite belu boju na paleti. Kliknite na dugme isecanje - Select (gore desno na paleti sa alatima) i postavite pokazivač (sada u obliku krstića) malo iznad i levo od gornjeg levog ugla pravougaonika koga ste prvo nacrtali. Pritisnite levo dugme i povucite miša tako da se formira pravougaonik od isprekidane linije. Zatim otpustite dugme (ovaj pravougaonik sada sadrži levigornji ugao vašeg pravougaonika). Ova isprekidana linija označava odabranu (selektovanu) površinu na površini za crtanje. U listi Edit izaberite komandu iseci - Cut (slika 2.). Šta će se desiti sa selektovanom površinom? a) slika na ekranu je nepromenjena b) selektovana površina (pravougaonik) nestaje Slika 2. Isecanje dela slike Kliknite na File listu, a zatim sačuvajte datoteku (Save As...) na radnoj površini Desktop-u pod nazivom Crtez1. Koje proširenje imena imaju crteži? a) txt b) doc c) bmp 62

69 Opis računara i operativni sistem 2. Aktivnost: Paleta s alatima na prozoru bojanka-paint Linija sa alatima ima 16 dugmića (koji predstavljaju alatke za crtanje): Free-Form Select i Select imaju isti efekat, tj. izbor dela radne površine za crtanje, izuzev što je kod prvog, okvir oko selektovane površine proizvoljnog oblika. Eraser je alatka za brisanje. Fill je alatka za ispunu zatvorene površine bojom. Pick Color je alatka koja omogućava da upotrebite ponovo boju koju ste već koristili. Slika 3. Paleta sa alatima Magnifier je alatka za uvećanje lupa, koja omogućava dodavanje vrlo finih detalja na crtež. Ekran po kome crtamo se sastoji iz matrice svetlo obojenih ćelija koje zovemo pikseli (pixels). Koristeći lupu možemo crtati na nivou piksela. Pencil (olovka) je alatka za crtanje slobodnom rukom. Brush (četka) služi za crtanje slikarskom četkicom. Na malom panelu može se videti da postoji 12 različitih poteza četkom. Probajte ih sve. Airbrush alatka daje efekat spreja. Postoje tri gustine mlaza. Line alatka dozvoljava crtanje pravih linija. Ako se u isto vreme drži i <SHIFT> taster, onda su linije samo horizontalne, vertikalne, ili pod uglom od 45 stepeni. Curve alatka omogućava crtanje krivih linija. Text alatka služi za unos teksta u crtež. Rectangle alatkom crta se pravougaonik. Ako se u isto vreme drži i <SHIFT> taster, biće nacrtan kvadrat. Polygon crta zatvorene figure pravih stranica. Ellipse alatka služi za crtanje elipse, a sa pritisnutim tasterom <SHIFT> dobija se krug. Rounded Rectangle crta pravougaonik sa zaobljenim uglovima (sa pritisnutim <SHIFT> tasterom crta isti takav kvadrat). Dvaput kliknite na ikonu sa radne površine koja predstavlja crtež iz prethodne aktivnosti (zelena i plava boja su izabrane). Kliknite na gumicu - Eraser i pritisnite levo dugme miša i pomerajte ga tako da za sobom ostavlja plavu debelu liniju koja boji sve preko čega nailazi. Ako sada pritisnete desno dugme miša i pomerate miša ništa se ne dešava dok miš ne naiđe na zelenu površinu preko koje počinje da crta plavu liniju. Kliknite na belu boju na paleti pomoću desnog dugmeta na mišu i ponovite poslednje dve instrukcije. Sada gumica zaista briše kada koristite levo dugme na miša odnosno crta belu liniju preko ekrana. Pick Color je alatka koja omogućava da upotrebite ponovo boju koju ste već koristili. 63

70 Opis računara i operativni sistem 64 Izaberite da crvena boja sa palete bude aktivna za levo dugme miša. Kliknete na Pick Colour alatku, a zatim na zelenu površinu na ekranu, videćete da je aktivna boja za levo dugme miša postala zelena, jer je boja koju ste poslednju izabrali zelena. Magnifier je alatka za uvećanje-lupa, koja omogućava dodavanje vrlo finih detalja na crtež. Ekran po kome crtamo se sastoji iz matrice svetlo obojenih ćelija koje zovemo pikseli (pixels). Koristeći lupu možemo crtati na nivou piksela. Kliknite na lupu i proučite listu koja se nudi: videćete da se može uveličati do 8x. Kliknite na 6x i ekran se uvećava tako da morate da koristite klizače (Slider bar) da biste videli delove slike. Kliknite na alatku olovka - Pencil, a zatim negde na površinu za crtanje i videćete mali pravougaonik popunjen bojom. Ovo je tačka-piksel uveličan 6x i sada koristeći olovku možete crtati na nivou tačaka. Zapazićete brojeve na status liniji koji daju tačnu lokaciju piksela kojeg smo obojili pomoću olovke. Cela površina je 640x480 piksela, gde je 0,0 gornji levi ugao a 639,479 donji desni ugao slike. Još neke alatke se mogu koristiti na ovom nivou. Probajte kantu za boju i gumicu (Paint Can i Eraser). Pošto je slika uvećana, koristite liniju klizača sa strane i dole da biste videli sliku (željeni deo). Probajte da kliknete na prostor između strelice i linije, a zatim da 'odvučete' klizač. Šta se dešava? Kliknite na uvećanje a zatim na 1x. Slika se vraća u svoju normalnu veličinu. Pencil i Brush (olovka i četka) čine sledeći par alatki. Na malom panelu možete videti da postoji 12 različitih poteza četkom. Probajte ih sve. Airbrush daje efekat spreja i postoje tri gustine mlaza. Kliknite na Text alatku pa zatim na površinu za crtanje. Mali prozor se otvara sa pokazivačem teksta unutra. U njemu se pojavljuje tekst kada se unosi sa tastature. Prozor je veoma mali, ali će se razvući da bi se smestio tekst. Zapazićete da postoje dva stila teksta koji se unosi. Jedan je za tekst sa pozadinom koja prekriva crtež (koristite desno dugme miša kada postavljate pokazivač teksta na površinu za crtanje), a drugi je tekst bez pozadine koji se meša sa crtežom. Probajte oba! Line alatka dozvoljava crtanje pravih linija. Ako se u isto vreme drži i Shift dugme, onda su linije samo horizontalne, vertikalne ili pod uglom od 45 stepeni. Curve omogućava crtanje krivih linija. Kliknite na alatku krive linije i probajte da nacrtate liniju na ekranu. Pustite dugme miša i pojaviće se prava linija. Pritisnite i držite levo dugme na mišu, zatim 'odvucite' pokazivač miša preko radne površine: efekat je 'deformisanje' prave u krivu liniju. Probajte još jednom! Rectangle iscrtava pravougaonik dok Polygon crta zatvorene figure pravih stranica. Izaberite Polygon i nacrtajte liniju na radnoj površini. Pomerite miša, kliknite i videćete liniju od tačke u kojoj prva linija završava pa do kraja pokazivača miša. Pomerite miša ponovo, kliknite i druga linija će se pojaviti. Ovo će se ponavljati sve dok se ne povežete sa početkom prve linije, ili dok dvaput ne kliknete, pri čemu se formira linija koja zatvora poligon. Ellipse crta elipsu, a sa pritisnutim Shift dugmetom krug, dok Rounded Rectangle crta pravougaonik sa zaobljenim uglovima (sa pritisnutim Shift dugmetom crta isti takav kvadrat).

71 Opis računara i operativni sistem 3. Aktivnost: Crtanje dijagrama Otvorite prozor sa programom za crtanje i odmah izborom opcije Save As... u File meniju sačuvajte datoteku na Desktopu pod nazivom Diag1. Kliknite na Text alatku a zatim kliknite negde na površinu za crtanje i otkucajte sledeći tekst: Aritmeti~ko-Logi~ka jedinica. Oko teksta možete primetiti okvir od isprekidane linije. Postavljajući pokazivač na desni donji ugao okvira (dok se ne dobije dvostruka strelica), razvucite okvir na gore i desno. Ovako se formira okvir oko teksta da bi pravilno obuhvatio tekst. Kliknite na alatku pravougaonik i nacrtajte okvir oko teksta. Koristeći Select selektujte upravo nacrtani pravougaonik, a zatim koristeći Copy i Paste iz Edit liste, iskopirajte pravougaonik u površinu za crtanje. Pomoću Select selektujte upravo iskopiran pravougaonik i odvucite i spustite ga ispod prvog pravougaonika. Kliknite na Text alatku i na površini za crtanje otkucajte sledeći tekst: Kontrolna jedinica. 'Odvucite i spustite' tekst u upravo nacrtani prazan pravougaonik. Koristeći alatku olovka-pencil, nacrtajte dve linije kao na slici 4. Aritmetičko logička jedinica Kontrolna jedinica Slika 4. Glavni delovi centralnog procesora 4. Aktivnost: Crtanje detalja na dijagramu Klikinite na listu pogled (View) da biste videli opcije koje se nude. Izaberite Zoom opciju i ona će otkriti još jedan meni opcija. Kliknite na Large Size i slika će se uvećati (slika 5). Slika 5. Crtanje detalja Kada crtate liniju u Paintu tada u stvari bojite sekvencu piksela koji su jako mali i ne mogu biti razlučeni bez uveličavanja površine za crtanje. Izberite crnu boju na paleti i pomoću alatke Pencil kliknite bilo gde na površinu za crtanje. Mali crni pravougaonik će se pojaviti - to je uveličani piksel koji ste obojili u crno. 65

72 Opis računara i operativni sistem Ako sada izaberete belu boju na paleti, i kliknete na isto mesto gde je crno obojena tačka, ona će nestati (zapravo je prebojena u belo). Izaberite crnu boju na paleti i pomoću alatke Pencil nacrtajte strelicu na liniji koja spaja dva pravougaonika okrenutu na dole. Slika 6. Izgled dijagrama u normalnoj veličini Kliknite na View, izaberite Zoom a iza toga Normal Size. Slika se vraća u svoju normalnu veličinu, a vi vidite rezultate bojenja pojedinih piksela radi crtanja detalja na slici. 5. Aktivnost: Dovršavanje dijagrama Završite započeti dijagram tako da na kraju izgleda kao na slici 6. Ako želite, možete videti mrežu (grid) tačaka koristeći View zatim Zoom opciju i na kraju Show Grid. Kada sačuvate ovaj crtež na Desktopu on će dobiti ekstenziju.bmp što je oznaka za grafičku datoteku (file) koju Paint prepoznaje. Programi za obradu teksta vrlo često koriste razne slike i crteže. Za crtanje slika koriste se programi kao što je Paint, a zatim se te slike prenose u program za obradu teksta. I ovde se koristi već viđena tehnika kopiraj-ubaci (Copy-Paste). 6. Aktivnost: Pravljenje kopije slike na ekranu (Screen dump) Otvorite novi WordPad dokument (Start/Programs/Accessories), a zatim pritisnite PrintScreen na tastaturi da bi ste poslali sadržaj ekrana (screen dump) na Clipboard. Otvorite prozor Paint, i maksimizirajte ga. Isključite paletu sa bojama izborom opcije Color Box u View listi (tako da je najveći deo ekrana radna površina). U listi Edit izaberite komandu ubaci - Paste. Šta se pojavilo na radnoj površini prozora Paint? a) nepromenjen je b) pojavila se slika ekrana u WordPad-u. 66

73 Opis računara i operativni sistem Kliknite na alatku za isecanje - Select i okružite tri dugmeta B,I,U isprekidanom linijom. (Želimo da selektujemo samo ovaj deo WordPad radne površine). Klikinite na Edit listu i izaberite komandu kopiraj - Copy. Zatvorite prozor Paint, i otvorite WordPad dokument Doc1 sa radne površine Desktopa. Kada se dokument pojavi, postavite pokazivač teksta odmah iza "Stilovi slova", a zatim izborom komande ubaci - Paste iz Edit liste postavite malu grafiku u tekst WordPad dokumenta (iako je vi vidite kao sliku, WordPad je tretira kao karakter). Kliknite na grafiku (da biste je selektovali), a zatim pritisnite Backspace i ona će nestati. Ne brinite, možete je vratiti pomoću Undoa iz Edit menija, ili je možete ponovo ubaciti iz memorije. Ponovite celu proceduru za neki drugi deo ekrana (izbranu grafiku iz radne površine WordPad-a). Ako hoćete zapamtite ovaj dokument. Zatvorite sve prozore. Napomena: Kopiranje samo aktivnig prozora a ne čitavog ekrana u Clipboard vrši se pritiskom na tastere Alt + Print Screen. Otvorite prozor sa kalkulatorom i pritisnite Alt + Print Screen, zatim pređite u prozor sa WordPad-om i kliknite mišem na kraj teksta. Pritisnite Ctrl + V (Paste). Šta je sada preneto na površinu teksta? a) samo prozor sa kalkulatorom b) slika celog ekrana 7. Aktivnost: Kreiranje objekta Otvorite prozor WordPad. Radna površina je na ekranu. Pritisnite PrintScreen na tastaturi da bi ste poslali sliku ekrana na Clipboard. Otvorite Paint, maksimizirajte njegov prozor (srednje dugme u gornjem desnom uglu), a zatim isključite paletu boja (tako da je najveći deo ekrana radna površina). Koristeći komandu Paste u listi Edit postavite sliku ekrana u Paint. Sačuvajte datoteku na radnoj površini (desktop-u) kao dokument tipa.bmp pod nazivomwpekran. Ova datoteka se naziva objekt - Object. 8. Aktivnost: Umetanje objekta u tekst Otvorite Doc1 dokument i otkucajte: Ovo je primer za ubacivanje objekata u tekst, i postavite pokazivač teksta iza reči ubacivanje. Maksimizirajte prozor sa dokumentom. Kliknite na padajuću listu umetni - Insert i u njoj izaberite Object komandu, otvoriće se Insert Object dijalog okvir (slika 7). Kliknite na Create from File, i pojaviće se dugme Browse. Kliknite na Browse dugme da biste otvorili Browse prozor (slika 8). Pronađite WPEkran.bmp (trebalo bi da je na radnoj površini Desktop-u) i pritisnite Insert dugme da biste se vratili u InsertObject prozor. Kliknite na Display As Icon - dugme za potvrdu (Link okvir ostaje prazan), slika 9. 67

74 Opis računara i operativni sistem Slika 7. Okvir za ubacivanje objekta u dokument Slika 8. Okvir za dijalog nakon pritiska na dugme Brows Slika 9. Izabrali smo sliku koju hoćemo da pretvorimo u objekat Kliknite na dugme OK. Ikona WPEkran je ubačena u dokument na mestu na kojem se nalazio pokazivač teksta kursor (slika 10). Slika 10. Objekat se ponaša kao element teksta 68

75 Opis računara i operativni sistem Dvaput kliknite na WPEkran ikonu i otvoriće se Paint prozor, a na njemu će biti slika sa WPEkran-om. Pomoću alatke četkica - Brush možete da izmenite sliku. Zatvorite prozor Paint i vratićete se u WordPad dokument. Zatvorite WordPad prozor i vratite se na desktop. 9. Aktivnost: Manipulacija objektima Otvorite dokument Doc1 i maksimizirajte prozor, zatim dopišite sledeći tekst: Objekti se pona{aju kao slova, tj. mogu se kopirati, brisati, pove}avati isl.. Kliknite na WPEkran ikonu da biste prikazali okvir ikone. Promenite oblik okvira koji sadrži ikonu 'odvlačeći' stranice. Da li se objekat može povećavati i smanjivati? Da Ne Tehnikom kopiraj-ubaci (Copy-Paste) iskopirajte objekat na mestima koja su označena na slici 10. Koliko sada objekata ima u tekstu? a) jedan b) dva Kliknite na drugi objekat. Dok je okvir vidljiv, pritisnite Backspace taster. Da li ikona nestaje sa ekrana? Da Ne Objekat je izbrisan sa ekrana.! Završite ovu aktivnost zatvaranjem svih prozora. Kada ste pokušali da zatvorite prozor WordPad, da li vas je operativni sistem slepo poslušao? Da Ne Naravno nije jer niste sačuvali izmene u dokumentu. Na ekranu se pojavio okvir za dijalog u kome vas operativni sistem upozorava i pita da li želite da zapamtite promene ili ne. 10. Aktivnost: Povezivanje objekta (Linking) Dvaput kliknite na WPEkran ikonu na radnoj površini (slika 11.) da biste otvorili program za crtanje Paint sa slikom ekrana u Paint prozoru. Zapazićete da se promene koje ste na slici u Aktivnosti br. 8 izvršili nisu odrazile na ovu sliku. Ovo su dva posebna dokumenta, ali je ipak moguće kreirati vezu (link) između njih, tako da se, kada promenite Object u WordPad dokumentu, ova promena reflektuje i na WPEkran sliku na radnoj površini i obrnuto. Slika 11. Ikona WPEkran se nalazi na radnoj površini 69

76 Opis računara i operativni sistem Ponovite Aktivnost 8 iz ove vežbe ali u Insert Object dijalog okviru izaberite Link check box. Otvorite Doc1 sa WPEkran ikonom, dvaput kliknite na ikonu da biste otvorili prozor Paint sa screen dumpom na ekranu. Koristeći četkicu - Brush alatku izmenite sliku, zatim zatvorite prozor (pri tom sačuvajte promene u datoteci WPEkran.bmp). Zatvorite WordPad prozor da biste se vratili na radnu površinu. Dvaput kliknite na WPEkran ikonu na radnoj površini da biste se uverili da su se promene odrazile i na ovu sliku - dve slike su povezane (linked objects). Ako biste promenili ovu sliku, to bi se odrazilo na Objekat u WordPad-u. Probajte i ovo! Otvorite sada istraživač (Explorer) i obrišite dokument WPEkran.bmp. Otvorite dokument Doc1 i kliknite sada dvaput ikonu koja predstavlja objekat WPEkran u tekstu. Da li li se sada pojavila slika ekrana kao u prethodnom slučaju? Da Ne Napomena: Jedna od vrlo čestih grešaka koja se javlja pri upotrebi povezivanja dva dokumenta, jeste da recimo dokument WPEkran.bmp obrišemo ili ga prebacimo (move) u neki drugi direktorijum. Tada dokument Doc1 gubi vezu sa WPEkran-om i više ga nije moguće koristiti u niti mu pristupati iz Doc1. Vratite obrisani dokument na svoje prethodno mesto na disku. Otvorite korpu za otpatke, Kliknite desnim tasterom na WPEkran.bmp i izaberite komandu Restore. Probajte sada da dvaput kliknete na ikonu WPEkran u dokumentu Doc1. Da li se pojavila slika ekrana? Da Ne Sačuvajte unete izmene i zatvorite sve prozore. 11. Aktivnost: Ugrađivanje objekta (Embending) Otvorite prozor sa kalkulatorom, Pritisnite Alt+Print Screen, i zatim otvorite dokument Doc1. Na kraju teksta kliknite mišem i zatim pritisnite Ctrl + V. Šta se desilo u dokumentu? a) Pojavila se nova ikona b) Ništa c) U tekst je ugrađena slika sa kalkulatorom Zatvorite prozor sa NJordPad-om. Otvorite ponovo istraživač (Explorer) i obrišite dokument WPEkran.bmp. Otvorite dokument Doc1. Da li li se sada pojavila slika ekrana kao u prethodnom slučaju? Da Ne Naravno, jer sada je objekat ugrađen u tekst i postao je deo dokumenta. Naravno, na kraju rada uvek zatvorite sve prozore, a pre toga sačuvajte sve one datoteke koje su vam potrebne. Imena datoteka bi trebalo da izaberete tako da vas podsećaju na njihov sadržaj. Ako se neka datoteka zove Doc1, to vas posle nekoliko dana ničim neće podsećati na ono što je u njoj zapisano ili nacrtano. Ime WPEkran će vas uvek asocirati na sliku ekrana. 70

77 MS Word 3. PROGRAM ZA UNOS I OBRADU TEKSTA - MS WORD Za obradu jednostavnijih tekstova može se koristiti program WordPad koji je sastavni deo Windows-a. Ukoliko je dokument koji kreirate složenije strukture, na primer diplomski rad koji treba da sadrži dodatne elemente kao što su tabele, sadržaj ili numeracija stranica, onda treba koristiti napredniji program za obradu teksta kao što je MS-Word. Obrada teksta se odvija u nekoliko osnovnih faza: a) Unos i uređivanje teksta koji čine: kucanje teksta, ispravljanje grešaka, kopiranje, premeštanje i brisanje delova teksta, pretraživanje i zamena delova teksta. b) Oblikovanje (formatiranje) teksta se sastoji od sledećih faza: oblikovanje slova, oblikovanje pasusa, oblikovanje stranice. c) Štampanje teksta Dokument se može oblikovati za vreme i pre kucanja teksta, ali prvo treba otkucati tekst, zatim ga pregledati da bi se ispravile greške koje nastanu u toku kucanja, i na kraju tekstu dati željeni oblik. 1. Aktivnost: Pokretanje i isključivanje programa Word Kliknite dva puta levim tasterom miša na ikonu Microsoft Word, na radnoj površini (Desktop). Na ekranu će se pojaviti prozor sa Word-om. Isto će se desiti ako kliknete jedanput levim tasterom miša na ikonu Microsoft Word, a zatim pritisnite taster Enter. Ako nemate ikonu sa Word-om možete koristiti sledeći postupak: a) kliknite na dugme Start, b) dovedite strelicu miša na grupu programi: Programs, c) pređite na sledeću listu koja se otvorila iz Programs-a i dovedite strelicu miša na naslov Microsoft Word. d) Kliknite jednom radnim (levim) tasterom miša. Da li se otvorio prozor sa Microsoft Word-om? Da Ne Kliknite radnim tasterom miša na dugme za isključenje u desnom gornjem uglu prozora Microsoft Word. Otvorite padajuću listu za rad sa datotekama (kliknite radnim tasterom miša na File), a zatim kliknite na komandu zatvori Close. Da li je sa ekrana nestao prozor sa Word-om? Da Ne Ponovite postupak, ali ovog puta kliknite na Exit, Da li je nestao prozor sa Wordom? Da Ne Kliknite jedanput radnim tasterom miša na dugme 1 ili 2 ili 0 u desnom gornjem uglu na liniji naslova prozora Microsoft Word. Šta se desilo sa prozorom? a) nestao je b) smanjio se c) povećao se Istovremeno možemo pokrenuti više kopija programa Word i u svakoj obrađivati drugi dokument. a) Pokrenemo Word na jedan od navedenih načina. b) Minimiziramo prozor. 71

78 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija c) Ponovimo postupak a) i b) više puta. d) Držimo pritisnut taster Alt i pritiskom na taster Tab biramo koji ćemo program aktivirati. Snimanje dokumenta napravljenog u Word-u vrši se na jedan od sledećih načina: Kliknite jedanput radnim tasterom miša na listu File. Na padajućoj listi kliknite radnim tasterom miša na opciju: a) Save As, ako ste tek kreirali dokument i prvi put ga snimate, b) Save, ako ste ga već snimili ili je otvoren neki postojeći dokument. c) Kliknite jedanput radnim tasterom miša na ikonu za snimanje koja se nalazi na toolbar-u (linija sa alatkama). d) Pritisnite Ctrl + S. Napomena: Uvek kada radite na dokumentu, trebalo bi da ga s vremena na vreme snimite kako biste se osigurali da će ono što ste uradili biti sačuvano, u slučaju da dođe do nekog kvara na računaru. To možete i da naredite Word-u. Kliknete na listu Tools, izaberete poslednju opciju Options... pa u tom okviru za dijalog izaberite karticu Save i kliknite na dugme za potvrdu Save AutoRecover info Every i u polju minutes ukucajte 15. Od sada će operativni sistem svakih 15 minuta nezavisno od vaše volje radne verzije dokumenata privremeno smeštati na disk Okruženje za rad Kada pokrenemo program pojavljuje se standardni prozor, koji je prikazan na slici 1. Prozor koji ćete videti na ekranu možda će se razlikovati u nekim detaljima, na primer, možda će nedostajati linija sa alatkama-toolbar. Zbog toga nemojte brinuti, uvek možete izgled prozora prilagoditi sebi. Prozor programa MS Word ima sve standardne elemente, kao što je već opisano ranije u okviru opisa prozora u Windows. Ako želimo neki poseban izgled dokumenta, možemo primeniti neku od opcija: Normalan pogled (View/Normal) nam daje prikaz teksta onako kako je kucan, pri čemu su strane odvojene isprekidanom linijom. Pogled View/Page Layout nam prikazuje pravi izgled strana dokumenta i najčešće se koristi pri unosu teksta i formatiranju. View/Toolbars je opcija kojom možemo uključiti ili isključiti neku od paleta koje nam stoje na raspolaganju. Obično su uključene palete Standard i Formatting. Ako koristite računar na kojem nema ikona na koje ste navikli, pokrenite ovu opciju i proverite da li su ove palete uključene. Opcijom View/Ruler može se prikazati lenjir u vrhu radne površine dokumenta. Neka formatiranja paragrafa mogu se vršiti i pomoću klizača na lenjiru. Opcijom View/Zoom ili ikonom procenta na toolbar-u može se uvećati ili smanjiti prikaz dokumenta. Ovo ćemo koristiti kada npr. želimo da sagledamo stranu u celosti. Prozor za dokument - najvažniji deo prozora. To je prostor u kojem Word prikazuje sadržaj dokumenta koji kreirate ili modifikujete. Ovaj prozor je prazan kada ga startujete jer Word otvara nov dokument. Mada u prozoru za dokument kada startujete Word nema teksta on sadrži dva važna objekta: oznaku za kraj dokumenta i kursor. Kursor - tekstualni kursor je u obliku vertikalne crte koja trepće. Kada je aktivan na ekranu označava da će se na tom mestu unositi tekst. Pokazivač miša -izgleda kao veliko slovo I i slobodno se kreće po ekranu, u skladu sa kretanjem miša. Pokazivač menja izgled pri prelasku preko pojedinih delova Word-ovog prozora. Kada izađe iz radnog prozora gde se nalazi tekst pokazivač se pretvara u uobičajenu strelicu. 72

79 MS Word Linija naslova- to je prvi red na prozoru, na kojem je prikazano koja aplikacija je vlasnik tog prozora (Microsoft Word) i ime dokumenta na kojem se trenutno radi. Kada se pokrene Word radi se sa neimenovanim dokumentom Document1 i taj naslov se nalazi na naslovnoj liniji sve dok mu se ne dodeli neko ime. Kliknite dva puta levim tasterom miša na ikonu Microsoft Word, na radnoj površini (Desktop). Na ekranu će se pojaviti prozor sa Word-om, kao na slici 1. Dugmad za prelazak na prethodnu/ narednu stranu Slika 1. Prozor sa programom za unos i uređivanje teksta Linija padajućih lista - Menu linija - to je sledeća linija iz koje pokrećemo padajuće liste u tom programu (File, Edit ). Komande koje sadrži linija menija možemo aktivirati na dva načina: a) Pomoću miša (dovedemo strelicu miša do komande i kliknemo jedanput radnim tasterom). b) Pomoću tastature (kombinacijom tastera Alt i naznačenog slova komande, npr. da bi aktivirali komandu File, treba pritisnuti Alt+F. Kada se aktivira komanda ispod nje se prikaže padajuća lista sa dodatnim komandama koje se aktiviraju na isti način). Linije sa alatkama - Ove linije se obično nalaze ispod linije menija (padajućih lista). To su grupe ikona, sličica koje predstvljaju najčešće korišćene komande i alate pri pisanju teksta. Dovoljno je kliknuti na jednu od ikona i komanda će se izvršiti. Sadržaj ovih linija se određuje iz padajuće liste View/Toolbars, a najčešće se postavljaju alatke Standard, Formatting, a kada radimo sa slikama dodamo alatke Drawing-s. Za rad sa tabelama koristi se Tables and Borders. Lenjiri - Da bi se na ekranu aktivirali lenjiri potrebno je aktivirati komandu View i iz njenog padajućeg menija komandu Ruler. Scroll bar - To su vertikalni i horizontalni klizači. Statusna linija - Ona se nalazi na dnu Word-ovog prozora u kojoj su opšti podaci o tekstu (ukupan broj strana i broj tekuće strane, broj linije, broj kolone i drugo). Kreiranje i čuvanje dokumenta Opcije za rad sa fajlovima nalaze su u liniji padajućih lista, pod opcijom File. Svi dokumenti kreirani programom MS Word imaće ekstenziju.doc. 73

80 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Kreiranje novog dokumenta - New Ovom opcijom se započinje rad na sasvim novom dokumentu. Novi dokumenti će dobijati privremena imena Document1.doc, Document2.doc i tako redom. Otvaranje postojećeg dokumenta - Open Ovu opciju ćete koristiti ako želite da nastavite rad ili da napravite izmene na nekom postojećem dokumentu. Pokretanjem ove opcije otvara se dijalog u kojem treba podesiti lokaciju na kojoj se nalazi željeni fajl (Look in) i izabrati ime fajla koji želite da otvorite. Ovo je standardni dijalog za otvaranje fajlova za većinu Windows programa. Pod opcijom Files of type u dijalogu Open, možete izbrati samo određene tipove fajlova (sa određenom ekstenzijom), koje želite da vam budu izlistani ili sve fajlove (All). Pod opcijom File, u donjem delu padajuće liste, izlistani su dokumenti koji su poslednji bili menjani. Njih otvarate direktno sa ovog mesta. U okviru jednog programa MS Word, mogu se istovremeno otvoriti i kreirati više dokumenata. Oni se na radnoj površini Word-a ponašaju kao nezavisni prozori, mogu se smanjiti u ikonu ili maksimizirati. Aktiviranje i prelazak sa jednog na drugi dokument unutar Word-a vrši se opcijom Window iz linije padajućih lista i izborom dokumenta koji želimo da aktiviramo. Zatvaranje dokumenta - Close 74 Ovom opcijom se zatvara prozor trenutno aktivnog dokumenta. Ako izmenjeni sadržaj dokumenta niste prethodno sačuvali, program će vas pitati da li želite da sačuvate unete izmene ili želite da fajl ostane nepromenjen. Napomena: Ukoliko fajla nema na lokaciji gde smatrate da bi trebalo da se nalazi, proverite opciju Files of type u dijalogu Open, jer su možda prikazani samo fajlovi nekog drugog tipa. Ovo važi za rad, ne samo u Word-u, već i u bilo kom programu, na primer Excel-u. Čuvanje (snimanje) sadržaja dokumenta - Save Ovom opcijom se čuva izmenjeni sadržaj dokumenta, pod istim imenom pod kojim je i bio. Ukoliko smo radili na novom dokumentu, biće pokrenuta opcija Save As, kako bismo mu dodelili novo ime. Snimanje dokumenta pod novim imenom - Save As Kada pokrenemo ovu opciju, izmenjeni sadržaj će se sačuvati pod nekim drugim imenom, dok će pod starim imenom dokumenta ostati nepromenjen sadržaj. Računar će od nas tražiti da unesemo novo ime za dokument. Važno je uočiti da će posle pokretanja ove opcije na disku postojati dva dokumenta i to jedan sa starim nepromenjenim sadržajem i jedan sa promenjenim sadržajem. Posle pokretanja ove opcije, program će nastaviti da radi na novom dokumentu. Pri unosu imena nije potrebno unositi ekstenziju fajla. Ona će biti dodeljena automatski i biće.doc za sve dokumente kreirane programom MS Word. Unos i brisanje teksta, kretanje po dokumentu Unos teksta Unos teksta se vrši u prozoru dokumenta. Mesto trenutnog unosa je označeno kursorom - vertikalna trepćuća crta. Dokument čine pojedinačni karakteri (slova) i paragrafi (pasusi, odeljci). Završetak paragrafa se unosi pritiskom na taster <Enter>, i ponaša se kao i svaki drugi karakter. Ukoliko želimo da nam ovaj i drugi nevidljivi simboli budu vidljivi, koristićemo opciju Show/Hide iz toolbar-a. Iza oznake kraja paragrafa, u istoj liniji ne možemo unositi više teksta.

81 MS Word Jedan paragraf se može sastojati iz više linija, koje se ne razdvajaju nikakvim znakovima. One su jednostavno određene dužinom unetog teksta i marginama dokumenta. Korisnik unosi tekst, a računar sam rešava kada treba da pređe u novi red. Brisanjem određenog dela teksta, automatski se vrši pomeranje linija unutar paragrafa. Ceo paragraf se tretira kao jedna celina. Kraj strane će biti rešen automatski, dužinom teksta ili ga mi možemo definisati na bilo kom mestu u tekstu, opcijom Insert/Break/Page break. Na kraju dokumenta, nalazi se posebna oznaka za kraj (EOF - End of File), iza koje se ne može dalje pomerati ili unositi tekst, iako na ekranu prostor iza nje može biti prazan i vidljiv. Brisanje teksta Brisanje pojedinačnih karaktera vrši se tasterima <Backspace> - brisanje unazad od trenutne pozicije kursora. <Del> - brisanje narednog karaktera od trenutne pozicije kursora. Pomeranje unutar dokumenta Pozicioniranje unutar teksta se može obaviti uz pomoć miša, kursorskim ili specijalnim tasterima (<Home>, <End> i drugi), kao što je to već dato u opisu tastature. Pomeranje duž dokumenta se može vršiti uz pomoć klizača (scroll bar) ili tasterima <Page Up> i <Page Down>. Pomeranje na početak i kraj dokumenta vrši se istovremenim pritiskom na tastere <Ctrl> + <Home> i na tastere <Ctrl> + <End>. Poništavanje izvršenih komandi - Undo Prva opcija u meniu Edit je naredba poništavanja poslednjih izvršenih komandi. Pokretanjem ove naredbe, računar će vraćati stanja jedno za drugim, koja su bila pre poslednjih unetih komandi. 2. Aktivnost: Delovi radne površine i unošenje teksta Ovu vežbu ćemo uraditi na dva programa za obradu teksta Word-u i WordPad-u To činimo da bi na primeru pokazali sličnost svih programa za obradu teksta, a istovremeno jedno od najbitnijih svojstava Windows-a a to je vuzuelna i funkcionalna doslednost ono što vidimo odgovara onome što radi. Ista slišica ili komanda u svim programima izaziva istu akciju. Program za obradu teksta WordPad je relativno jednostavan, i praktično postoji na svim računarima jer se instalira zajedno sa operativnim sistemom počev od verzije Windows 95. Jači programi za obradu teksta (Word) imaju sve ove mogućnosti kao i WordPad, samo su im pridodate još mnoge druge. Zato sve što budemo rekli za WordPad važi i za većinu drugih Windows aplikacija. Ovo je uvodna vežba i treba je ponoviti i u Word-u. Otvorite prozor sa tekst procesorom WordPad sledećim postupkom (Start/Programs/Accessories/WordPad). Na ekranu će se pojaviti prozor sledećeg izgleda, slika 2. Pomerajte pokazivač miša po površini ekrana. Da li pokazivač miša ima isti izgled kada je na beloj površini i kada je na ostalom delu ekrana? Da Ne Uočili ste sledeće: kada je na beloj radnoj površini pokazivač ima oblik velikog latiničnog slova I (I), a kada je van radne površine ima svoj uobičajeni oblik. Da li sem pokazivača miša postoji još neki pokazivač na radnoj površini? Da Ne 75

82 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Da, to je pokazivač teksta koji trepće (trepćuća vertikalna crta) postavljena u gornjem levom uglu dokumenta. Ukoliko se ne vidi kliknite na bilo koji deo radne površine, i ona će postati vidljiva. linija Linija padajućih alatki lista pokazivač teksta kursor pokazivač miša u radnoj površini Slika 2. Prozor sa programom za obradu teksta Ovakav ekran je malo nepregledan, pa bi bilo dobro dodati lenjir (Ruler) da bi smo znali gde se nalazi tekst. Mera na lenjiru može biti u santimetrima i u inčima. To se podešava kada u padajućoj listi pogled (View/Options/Options). Izaberite karticu Opšta podešavanje (General), kliknete na OK, a zatim kliknete na radio dugme santimetri (Centimeters). U Word-u se podešavanje mernih jedinica vrši iz liste Tools/Options/General. Otvorite padajuću listu pogled (View), a zatim kliknite na opciju lenjir (Ruler), slika 3. Da li će se na radnoj površini tekst procesora nešto promeniti? Da Ne Dovedite pokazivač miša na sredinu radne površine i kliknite, a zatim preko tastature otkucajte sledeći tekst: Zdravo, ovo je moje prvo pismo. Da li se tekst pojavio na mestu na kojem se nalazi pokazivač miša ili tamo gde se nalazi trepćući pokazivač teksta? a) kod pokazivača miša b) kod pokazivača teksta Kada kucate, tekst se pojavljuje na mestu trepćućeg pokazivača teksta. Dovedite pokazivač miša ispred reči je i kliknite levim tasterom. Gde se sada nalazi pokazivač teksta odnosno gde se pojavio uneti tekst? a) na kraju rečenice b) na mestu gde smo kliknuli pokazivačem miša Pokazivač teksta se nalazi tamo gde smo kliknuli pokazivačem miša, što znači da se kursor može pozicionirati uz pomoć miša. Otkucajte reč ni, moguće su dve situacije: ili je reč ni pomerila preostali deo rečenice udesno i zajedno sa je napravila reč nije, ili je reč ni prepisala reč je. Šta će se dogoditi zavisi od toga da li je taster Ins (Insert) bio pritisnut ili nije. Pritisnite i otpustite taster Ins i otkucajte je. Desilo se suprotno od onog što je bilo maločas. Ovo je takozvani Toggle taster. 76

83 MS Word Dovedite pokazivač miša ispred reči prvo i otkucajte reč drugo. Sada vaša rečenica glasi: Zdravo, ovo nije moje drugoiprvo pismo. Pokazivač teksta se nalazi između reči drugo i prvo. Kliknite dva puta na taster Del (Delete). U rečenici je ostala reč: a) drugovo b) druprvo vrsta i veličina slova ikone za promenu izgleda slova - masna slova - kurziv - podvučena ikone za poravnanje teksta - uz levu ivicu - u sredini radne površine - uz desnu ivicu Slika 3. Izgled radne površine kojoj je dodat lenjir Dakle, pritiskom na taster Del briše se jedan znak desno od pokazivača teksta. Sada pokazivač teksta dovedite na kraj reči drugovo (iza poslednjeg slova) i pritisnite dva puta taster BackSpace (ovaj taster se nalazi u gornjem desnom uglu slovnog dela tastature). Sada je na radnoj površini tekst: Zdravo, ovo nije moje drugo pismo. Šta se briše pritiskom na taster? a) tekst levo od kursora teksta b) tekst desno od kursora Pokazivač teksta se nalazi na kraju reči drugoi. Pritisnite tri puta strelicu ulevo. Otkucajte slovo X. Gde se pojavilo slovo X? a) na kraju reči b) iza slova r c) na početku reči Pokazivač teksta se pomerio ulevo za tri mesta, a slovo X se umetnulo iza slova r. Pritisnite taster Backspace da bi ste obrisali umetnuto slovo. Sada pritisnite šest puta taster. Da li je pokazivač teksta sada u reči piismo? Da Ne Dakle, tasteri, takođe služe za pomeranje pokazivača teksta. Pritisnite sada taster Home. Gde je pokazivač teksta? a) na početku rečenice b) na kraju c) na istom mestu 77

84 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Pritisnite sada taster End. Gde je sada pokazivač teksta? a) na početku rečenice b) na kraju rečenice Otvorite padajuću listu File i izaberite opciju sačuvaj kao (Save As), a zatim u okviru za dijalog otvorite listu Save In i izaberite Floppy (A:) ili radnu površinudesktop. Smestite ovaj tekst pod imenom Prvi_dokument na vašu disketu. Da li je postupak smeštanja dokumenta isti kao kod programa podsetnik (Notepad)? Da Ne Zatvorite prozor WordPad. Da li se to može uraditi na isti način kao sa prozorima za podsetnik ili kalkulator? Da Ne Možemo zaključiti sledeće: tekst se unosi preko tastature i pojavljuje se na mestu ispred trepćućeg pokazivača teksta, tj. kursora. Pokazivač teksta se može pomeriti na proizvoljno mesto u tekstu pomoću miša, tako što se pokazivač miša dovede na željenu lokaciju i zatim kliknete levim tasterom. Pokazivač teksta se može pomerati i pomoću strelica kao i tasterima: Home, End, Page Up i Page Down. Napomena: Ponovite ove vežbe tako što ćete pokrenuti program za obradu i uređivanje teksta Word. Uočite sličnost u izgledu ekrana, padajućih lista i načina obavljanja pojedinih operacija. Naravno da postoje i određene razlike koje su posledica činjenice da je Word znatno složeniji i ima znatno veće mogućnosti. 3. Aktivnost: Otvaranje postojećeg dokumenta i unošenje izmena u tekst To možete uraditi iz istraživača (Start/Programs/Widows Explorer). Stavite disketu u disketnu jedinici. Kliknite na ikonu Floppy (A:) i dvostrukim klikom otvorite vaš Prvi_dokument. Zatvorite vaš Prvi_dokument i otvorite ga iz Word-a (Start/Programs/Word). Na radnoj površini je sada prozor Word. U padajućoj listi File izaberite komandu Open, pojaviće se okvir za dijalog kao na slici 4, i kliknite na Floppy (A:) u listi Look in. Zatim kliknite dvaput na Prvi_dokument ili kliknite na Prvi_dokument.doc, a zatim na dugme Open. (1) Opet se pojavila radna površina Word-a, i na njoj vaš prvi dokument. Dovedite pokazivač miša na početak reči drugo, kliknite levim tasterom miša i ne otpuštajući ga, odvucite pokazivač miša do kraja reči. Da li se nešto desilo? Da Ne Pojavilo se crno polje, a slova su postala bela. Ovaj postupak se zove odabiranje odnosno obeležavanje ili selekcija. (2) Dovedite pokazivač miša na sredinu reči drugo, i dvaput brzo kliknite. Da li se desilo isto što i u trećoj tački? Da Ne Pritisnite taster Del(ete). Da li reč drugo i dalje postoji? Da Ne 78 Ovo je brisanje obeleženog teksta. Ako smo shvatili da smo obrisali pogrešan deo teksta (učinili pogrešnu akciju), ne treba očajavati. Otvorite listu Edit i kliknite na opciju Undo. Da li se reč drugo ponovo pojavila u tekstu? Da Ne

85 MS Word Slika 4. Otvaranje postojećeg dokumenta Komanda Undo poništava dejstvo svake prethodne aktivnosti. Ponovo obeležite reč drugo, a zatim otkucajte reč prvo. Vidimo da sada vaš tekst glasi: Zdravo, ovo nije moje prvoi pismo. Ovo je zamena obeleženog teksta nekim drugim tekstom. Ponovo uradite Undo. Da li se opet vratila reč drugo? Kopiranje teksta Selektovanje teksta Da Ne Kada želimo da nešto uradimo sa većim delom postojećeg teksta, potreno je da taj deo teksta označimo (selektujemo). Tekst se može selektovati na više načina: uz pomoć miša - Kursor se pozicionira na početak dela teksta koji se želi selektovati. Zatim se na mišu pritisne i drži pritisnut levi (radni) taster. Izvrši se pomeranje do kraja dela teksta, koji se želi selektovati i pusti se taster. uz pomoć tastature - Selektovanje se može izvršiti kursorskim,,, ili tasterima <PageUp>, <PageDown>, <Home>, <End> uz pritisnut taster <Shift>. brzo selektovanje unutar teksta: dvostruki klik na reč <Ctrl> + klik trostruki klik u tekstu - selektovanje te reči; - selektovanje rečenice od tačke do tačke; - selektovanje tog paragrafa; brzo selektovanje na margini teksta, kada je pokazivač miša u obliku strelice: klik - selektovanje jednog reda; klik, pa povlačenje gore ili dole - selektovanje više redova; dvostruki klik - selektovanje paragrafa; trostruki klik - selektovanje celog dokumenta; vertikalno selektovanje jedne kolone teksta, vrši se pritisnutim tasterom <Alt> i prevlačenjem mišem po željenom delu teksta. Pažnja! Ako selektujete deo teksta, pa pritisnete neki taster za unos karaktera, ceo selektovani tekst će nestati i biti zamenjen unetim znakom ili tekstom, makar to bio i prazan karakter <Space>. 79

86 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Premeštanje teksta Premeštanje teksta sa jednog mesta na drugo se vrši tako što se željeni deo teksta selektuje, a zatim se klikne mišem na njega i prevuče na drugo željeno mesto. Premeštanje teksta se može izvršiti i isecanjem i kopiranjem na drugo mesto. Isecanje i kopiranje teksta Selektovani deo teksta se može iseći i kopirati na drugo mesto. Za to se koriste već opisane opcije Edit/Cut, Copy i Paste. Brisanje selektovanog teksta Brisanje većeg dela teksta se vrši tako što se tekst selektuje, pa se pritisne taster <Delete> ili izvrši opcija Edit/Clear. 4. Aktivnost: Kopiranje primenom tehnike iseci-zalepi (cut paste) Pokrenuti program za obradu teksta Word. Otvoriti prethodno kreirani dokument, a zatim uraditi sledeće operacije. Obeležite reč Zdravo, a zatim u listi Edit izaberite komandu kopiraj Copy (Ctrl+C). Kliknite mišem na kraj rečenice i u listi Edit izaberite komandu ubaci Paste (Ctrl+V). Da li se reč Zdravo pojavila na kraju rečenice? Da Ne Da li reč Zdravo postoji i na svom starom mestu, tj. na početku rečenice? Da Ne Dakle, reč Zdravo sa početka rečenice je iskopirana i na kraj rečenice i postoji na oba mesta. Vidimo da se u Windows-u ista tehnika koristi za kopiranje reči i kopiranje datoteka. To je dobro, jer kada naučite jedan program sve ostale učite lako. Obrišite reč Zdravo na kraju rečenice. Obeležite reč moje i iz liste Edit izaberite komandu iseci - Cut (Ctrl+X). Reč moje je nestala iz teksta. Postavite pokazivač miša ispred reči pismo i iz liste Edit izaberite komandu ubaci - Paste. Da li se reč moje ubacila iza reči drugo? Da Ne Obeležite reč moje i pritisnite taster Del(ete). Ona je izbrisana. Dovedite pokazivač miša ispred reči drugo i pritisnite istovremeno tastere Ctrl + V (Paste). Da li se reč moje ponovo ubacila ispred reči drugo? Da Ne Da, jer reč moje stoji u rezervnoj memoriji Clipboard sve dok u nju ne upišemo nešto drugo pomoću komandi kopiraj (Copy), iseci (Cut) ili pomoću tastera Print Screen. Napomena: Ovo je efekat poznat pod nazivom isecanje Cutting i ubacivanje, lepljenje Pasting. Selektovan, a zatim iskopiran tekst, smešta se u rezervni deo memorije. Kada se upotrebi opcija Paste, šta god da se nalazi u tom delu memorije pojavljuje se na mestu pokazivača teksta. Ova memorija se zove ostava-clipboard i moguće je videti njen sadržaj. U Windowsu 95, 98 i NT, Clipboard-u se ne može prići iako je prisutan. Sačuvajte dokument pod istim imenom (File/Save), a zatim izađite iz programa Word (File/Exit ili dugme u gornjem desnom uglu). 80

87 MS Word 5. Aktivnost: Zatvaranje dokumenta Dokument na kojem se više neće raditi, posle snimanja se može zatvoriti, a da pri tom MS Word ostane i dalje aktivan. Operaciju zatvaranja dokumenta izvesti na sledeći način: Aktivirati dokument koji se želi zatvoriti iz menija Window tako da ispred njegovog naziva stoji znak. Otvoriti padajući listu File i zadati komandu Close, ili kliknite na ikonu. Formatiranje znakova Formatiranje znakova predstavlja podešavanje, oblikovanje izgleda pojedinačnih karaktera i vrši se opcijom Format/Font. Formatiranje se može menjati u toku rada, pri čemu će biti primenjivano na tekst koji će biti unet od pozicije gde je formatiranje definisano. Drugi, češće korišćeni način je da se unese neformatiran tekst, pa da se zatim selektuju željeni delovi teksta i na njih primeni formatiranje. 6. Aktivnost: Osnove unosa i obrade teksta i oblikovanja karaktera - Font Svakako da je vrsta i veličina slova (font) za osnovni tekst (ćirilica, latinica, tajms ili helvetika i sl.) jedna od najvažnijih karakteristika vašeg teksta. Šta će biti prikazano na ekranu zavisi takođe i od izbora jezičkog područja, tj. tastature (engleska, srpska ćirilica, latinica). Osnovu za sve znake koje ukucavate čini predpostavljena vrsta slova (default). Otvorite okvir za dijalog Format/Font. Izaberite karticu Font, slika 5, a zatim iz okvira za tekst izaberite željena slova, stil i veličinu. Pritisnite taster Default. Da li je bezuslovno izvršena komanda? Da Ne Naravno da nije. Pojavilo se upozorenje da će ova promena uticati na sve dokumente koji se zasnivaju na normalnom obrascu - šablonu (Normal Template), slika 5 desno. Pritisnite taster Yes. Izborom ove opcije selektovani deo teksta biće nevidljiv na ekranu, a može, a ne mora biti odštampan, što se izabira iz liste Tools/Options/Print i potvrđivanjem dugmeta Sakriveni tekst - Hidden text Slika 5. Izbor pretpostavljene vrste slova Za pojedinačne karaktere mogu se menjati sledeće osobine: Font - vrsta slova; 81

88 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Font style - stilovi mogu biti normalan (Regular), iskošen (Italic), podebljan (Bold) i podebljan iskošen (Bold Italic). Size - veličina. Može se izabrati neka od ponuđenih veličina ili ukucati proizvoljna veličina slova. Osim ovih osobina slova, mogu se još definisati i dopunske karakteristike, kao na primer: Underline - razni načini da se podvuku slova; Strikethrough - precrtan tekst; Superscript - ispisivanje slova pola reda više, kao kad se u matematici označava stepen (m 2 ); Subscript - za označavanje indeksa (x 2 ); Small caps - umanjena velika slova (npr. TEKST); All caps - sva velika slova; Color - definisanje boje slova. Razmak između karaktera - Character Spacing Razmak između slova jedne reči podešava se opcijom Format/Font/Character Spacing. Ovde su pružene sledeće mogućnosti: Scale - razvlačenje slova po širini; Spacing - povećanje ili smanjenje razmaka između slova u okviru reči; Position - podešavanje položaja selektovanog teksta. Animacije - Animation Opcijom Format/Font/Animation, selektovanim delovima teksta mogu se pridružiti pojedine animacije, koje lepo izgledaju, ali imaju efekat samo na ekranu. Ukucajte sledeći pasus teksta: Markiranje teksta je operacija pri kojoj se dobija inverzan izgled teksta (bela slova na crnoj podlozi). Markiranje teksta je potrebno da bi se izvela bilo koja operacija sa tekstom (promena fonta, promena veličine fonta, kopiranje...). Obavlja se preko tastature ili mišem: jedna reč - dvostruki klik na reč. Ceo pasus - trostruki klik bilo gde u pasusu ili dvostruki klik pored pasusa u oblasti za selektovanje (sa leve strane). ceo red - jednostruki klik mišem u oblasti za selektovanje (sa leve strane ). Ceo dokument - trostruki klik mišem u oblasti za selektovanje (sa leve strane). Promenite pretpostavljena slova kao što je to prethodno opisano. Da li se promena odrazila na tekst? Da Ne Oblik slova - definišemo vrstu, jezik i veličinu slova koja ćemo koristiti u dokumentu. Sve vrednosti se podešavaju iz linije sa alatkama ili iz okvira za dijalog: Format/Font, slika Font - može se menjati font za čitav tekst, ali i za pojedine (markirane) delove teksta. Moguće je i kombinovati više fontova u istom tekstu. Posle izbora fonta efekat se vidi u Preview polju u dnu prozora. 2. Size-Word omogućava menjanje veličine fonta pojedinih znakova reči ili čitavih paragrafa. Broj koji se vidi označava veličinu fonta. 3. Font Style - Bold (Ctrl+B) je pisanje masnim slovima-podebljano, Italic (Ctrl+I) je koso pisanje, Underline (Ctrl+U) je podvučen tekst. 82

89 MS Word Obeležite uneti tekst, a onda izaberite veličinu slova 16. Šta se desilo sa slovima? a) povećala su se b) smanjila su se c) ništa Obeležite uneti tekst, a onda izaberite neka latinična slova (Times New Roman). Da li je sada tekst čitljiv? Da Ne Sačuvajte otkucani tekst u obliku Word dokumenta, a ime mu odredite sami, na primer dajte mu svoje ime. Formatiranje pasusa Osnovni elementi uobličavanja teksta su slova i pasusi. Šta Word tretira kao pasus (paragraph). Pasus u Word-u može da bude samo jedan znak ili čak prazan red. Word svaki pritisak na taster Enter tretira kao novi pasus. Oblik pasusa (paragrafa) - Posle definisanja formata strane potrebno je odrediti parametre pasusa. Pre svega, treba zapamtiti da Word pasus može tretirati kao jedan grafički znak, grafički objekat ili samo prazan red sa oznakom pasusa koja se u dokumentu pojavljuje kada se pritisne taster Enter. Upravo iz tog razloga što Word svaki pritisak na Enter tretira kao novi pasus u Word-u važi pravilo: Nikad više od jedne naredbe Enter. U Word-u se naredba Enter koristi samo kada želimo da započnemo novi pasus, tj. kada hoćemo da završimo postojeći. Čak i kada hoćemo da napravimo nešto veći razmak između pasusa ne treba pritiskati Enter veći broj puta. Za tu, kao i za sve druge opcije vezane za rad sa pasusima treba koristiti druge alate. Do opcije za podešavanje parametra pasusa dolazi se preko Format/Paragraph. U prozoru koji se pojavi vidimo dve kartice. Jedna od njih je Indents and Spacing: 1. Poravnanje (Aligment) - različito poravnavanje pasusa. Mogućnosti su: left (Ctrl+L) - levo poravnavanje pasusa. Leva ivica je ravna, a desna je "reckava". right (Ctrl+R) - desno poravnavanje pasusa. Desna ivica je ravna, a leva je "reckava". centered (Ctrl+E) - centrirani pasus, koristi se obično za pisanje naslova. justified (Ctrl+J) - obostrano poravnavanje pasusa, obe ivice su idealno ravne. 2. Uvlačenje (Indentation) - omogućava definisanje margina pasusa. Pored unapred definisanih margina na listu papira ovde je moguće definisati uvlačenje pasusa u odnosu na već postojeće margine sa leve i desne strane (ako želimo da neki pasus naglasimo na taj način). 3. Special - moguće su dve vrednosti: uvlačenje samo prvog reda First Line za neku zadatu vrednost (francusko pisanje). Druga vrednost Hanging omogućava pravljenje tzv. "visećih" pasusa. Kod visećih pasusa samo prvi red počinje od margine dok su svi ostali redovi uvučeni. 4. Razmak (Spacing) - definisanje razmaka pre i posle pasusa. Razmak između pasusa ne pravi se tako što se pritisne Enter potreban broj puta. Upravo ovde se definiše koliki će biti razmak između pasusa. Definiše se razmak pre (before) i posle (after) pasusa. 5. Linijski razmak (Line Spacing) - Definiše se razmak ispred (Before) paragrafa i iza (After) paragrafa, u odnosu na prethodni i naredni paragraf. Takođe se može odrediti razmak između redova u okviru jednog paragrafa (Line Spacing), koji može biti jednostruki (Single), jedan i po, dvostruki ili proizvoljno zadat.. 7. Aktivnost: Oblikovanje teksta Izaberite neka ćirilična slova, a zatim dovedite pokazivač miša iza znaka : i pritisnite Enter. Da li se izgled teksta promenio? Da Ne Naravno, sada se sastoji od dva pasusa. Dovedite pokazivač miša ispred reči jedna i upišite 1., a onda dovedite pokazivač miša ispred reči ceo i pritisnite Enter. 83

90 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Da li se izgled promenio? Da Ne Da, pojavio se još jedan Pasus, a ispred reči ceo, Word je umetnuo broj 2.. Na isti način uobličite tekst da dobije sledeći izgled. Markiranje teksta je operacija pri kojoj se dobija inverzan izgled teksta (bela slova na crnoj podlozi). Markiranje teksta je potrebno da bi se izvela bilo koja operacija sa tekstom (promena fonta, promena veličine fonta, kopiranje...). Obavlja se preko tastature ili mišem: 1. jedna reč - dvostruki klik na reč. 2. ceo pasus -trostruki klik bilo gde u pasusu ili dvostruki klik pored pasusa u oblasti za selektovawe (sa leve strane). 3. ceo red -jednostruki klik mišem u oblasti za selektovanje (sa leve strane ). 4. ceo dokument -trostruki klik mišem u oblasti za selektovanje (sa leve strane). Oblikovanje pasusa (paragrafa) se odnosi na selektovani paragraf ili na paragraf u kojem se trenutno nalazi kursor. Iz liste Format izaberite komandu Paragraph (slika 6). a) Poravnanja, uvlačenje i razmaci b) Prenos dela pasusa Slika 6. Oblikovanje pasusa Poravnanja, uvlačenje Poravnanja paragrafa se vrše u odnosu na trenutno definisane margine dokumenta, koje su lepo vidljive na lenjiru (Ruler) uz gornju ivicu radne površine dokumenta. Ovo poravnanje se može izvršiti na opisani način iz liste Format/Paragraph, ili sa linije alatki i uz pomoć lenjira i tabulatora. Poravnanje - Alignment Ove alatke u Standard i Formating listi definišu poravnanje redova u jednom paragrafu. Poravnanje redova može biti uz levu ivicu (Left), centrirano (Center), uz desnu ivicu (Right) i poravnate i leva i desna ivica paragrafa (Justified). Uvučenje - Indentation 84 Definiše koliko će paragraf biti uvučen sa leve i desne strane u odnosu na definisane margine dokumenta, i može se podesiti pomoću lenjira, postavljanjem klizača za uvlačenje paragrafa. Opcija Special, koliko da bude uvučena samo prva linija (First Line) ili koliko da preostali deo teksta bude uvučen u odnosu na prvu liniju (Hanging), može se definisati preko lenjira, klizačima za prvu liniju i za uvlačenje preostalog dela pasusa.

91 MS Word Prenos dela pasusa na susednu stranu (Line and Page Breaks) Ponekad ceo pasus, na dnu neke strane ne može da ostane na toj stranici. Word nudi nekoliko opcija za kontrolu podele pasusa na dve stranice (slika 6 desno). Izborom opcije Widow/Orphan Control (udovice / siročići) sprečava se pojava usamljenih redova na kraju i početku stranice tj., mora biti najmanje dva reda. Ako hoćemo da ceo pasus bude na jednoj strani, odnosno da ne dozvolimo podelu pasusa na dve strane treba izabrati opciju zadrži linije zajedno - Keep lines together, a izborom opcije zadrži sa sledećim - Keep with next dva susedna pasusa se nalaze na istoj stranici. Opcija Page break before određuje da se tim pasusom otpočinje nova stranica. Tekst u stupcima Podešavanje stubaca teksta Columns Ako se ukaže potreba da nam deo teksta bude u više stubaca aktiviraćemo komandu Stupci. (Columns) iz padajuće liste Oblikovanje/Stupci (Format/Columns). Pojaviće se okvir za dijalog stupci (Columns, slika 7), u kojem možemo da odredimo u koliko će stubaca biti tekst. Broj stubaca Širina stupca Slika 7. Izbor broja i parametara stubaca Pogled na izgleda stranice sa stupcima Broj kolona određujemo klikom na ikonu iz okvira Početne postavke (Presets) ili upisujemo broj u polje Broj stubaca (Number of columns, standardno je upisan broj 1). Polja u okviru širina i razmak (Width and Spacing) omogućavaju nam da biramo širinu stubaca i razmak između stubaca. Pomoću opcije deobna linija (Line between) možemo postaviti liniju između stubaca. Kada god odaberemo neku opciju u okviru za dijalog Stupci (Columns), u polju Pregled (Preview) biće prikazan izgled strane koju ćete dobiti njenom primenom. Kada je potrebno da tekst bude prikazan u stupcima, najbolje je da prvo unesemo sav tekst, a zatim da ga formatiramo komandom Oblikovanje/Stupci (Format/Columns). Ovde možemo definisati broj kolona koje želimo da imamo, kao i njihovu širinu i razmak između njih. Isto se može postići brže, preko linije sa alatkama jer u njoj postoji alatka za kolone u standardnoj grupi alatki kao što je prikazano na slici 8. 85

92 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija 8. Aktivnost: Stupci Broj stubaca u tekućem tekstu možemo brzo da promenimo korišćenjem alatke, Stupci (Columns) na liniji sa alatkama (slika 8). Obeležimo tekst u kojem želimo da promenimo broj kolona kliknemo na alatku i Stupci držimo pritisnutu ikonicu na liniji sa alatkama. Grafički prikaz teksta sa kolonama pojaviće se ispod ikonice. Radni taster miša držimo pritisnut dok ne izaberemo željeni broj kolona, a zatim otpustimo taster. Nasilni prekid teksta u jednom stupcu i prelazak na drugi stubac vrši se komandom Umetanje/Prelom/Prelom stupca (Insert/Break/Break Column). Ukoliko su nam potrebni stupci iste širine, sa jednakim razmakom između, potrebno je da čekiramo opciju Ujednačena širina stubaca (Equal column width). Tada računar raspoređuje podjednako široke kolone i razmak, u okviru definisanih margina dokumenta. Ako želimo kolone različitih širina, potrebno je da ova opcija bude isključena. Tada podešavamo širinu i razmak za svaku kolonu posebno. Ako želimo vertikalnu liniju između kolona potrebno je da čekiramo opciju Line between. 86 Slika 8. Oblikovanje teksta u stupcima-kolonama preko alatke u listi Standard Kraj strane i sekcije Break Komandom Umetanje/Prelom (Insert/Break) moguće je uneti nekoliko različitih tipova preloma (Break types) koji su posebno značajni pri formatiranju teksta u stupcima i to: Prelom stranice (Page break) koristi se kada želimo da nasilno prekinemo unos teksta na jednom listu (pre fizičkog kraja lista) i pređemo na sledeći. Prelom stupca (Column break) koristi se kada želimo da nasilno prekinemo jednu kolonu i pređemo na sledeću kolonu. Ukoliko ne koristimo ovaj prekid kolone, računar će ispisivati tekst do kraja strane, a zatim će preći na sledeću. Prelom prelomljenog teksta (Text wrapping break). Komandom Umetanje/Prelom (Insert/Break) moguće je uneti i nekoliko različitih tipova preloma odeljka (Section break types) tekst čine jedna ili više sekcija, od kojih svaka može imati neke posebne osobine. Kraj sekcije se koristi u sledećim slučajevima: ukoliko menjamo broj kolona u tekstu; ukoliko menjamo zaglavlja i podnožja u jednom tekstu (Header, Footer); ukoliko menjamo orijentaciju papira u okviru jednog dokumenta.

93 MS Word Kada se bira tip preloma odeljka (Section break types), može se zahtevati nastavak teksta bude: na istoj stranici, odnosno kontinuirani tekst (Continuous), na sledećoj stranici (Next page), da sledeća bude parna stranica (Even page) ili da sledeće bude neparna stranica (Odd page). Vežba V1: Formatiranje kolona Radni tekst: (1) Kreirajte novi fajl pod imenom Kolone.doc. (2) Ubacite glavni naslov, veličine 14. (3) U novi fajl iskopirajte ceo tekst iz fajla Kursor.doc dva puta. (4) Formatirati tekst, kao u primeru. Tekst je veličine 10, naslovi veličina 12. STUPCI U TEKSTU Pomeranje kursora Kursor je vertikalna crta, koja se nalazi negde u tekstu dokumenta i pokazuje gde će se pojaviti sledeći otkucani znak. Kursor se može pomeriti ispred bilo kog otkucanog znaka u dokumentu. Kursor se ne može pomerati ispod poslednjeg otkucanog znaka u dokumentu iako iza njega ima slobodnog prostora u prozoru. Pomeranje kursora pomoću miša Kursor se pomera pomoću miša tako što se klikne na mesto u dokumentu gde želimo da pomerimo kursor. Da bismo tako pomerili kursor, neophodno je da prvo uočimo slovo ispred kojeg želimo da pomerimo kursor. Ako čitav tekst ne može da stane u prozor, neki delovi teksta neće biti vidljivi. Preporučuje se da se prvo prozor programa poveća ili maksimizira. Ako se i dalje ne vidi neki deo teksta, treba upotrebiti trake za pomeranje (Scroll trake) da on postane vidljiv. Pomeranje kursora Kursor je vertikalna crta, koja se nalazi negde u tekstu dokumenta i pokazuje gde će se pojaviti sledeći otkucani znak. Kursor se može pomeriti ispred bilo kog znaka u dokumentu. Kursor se ne može pomerati ispod poslednjeg otkucanog znaka u dokumentu iako iza njega ima slobodnog prostora u prozoru. Pomeranje kursora pomoću miša Uvod: Kursor se pomera pomoću miša tako što se klikne na mesto u dokumentu gde želimo da pomerimo kursor. Da bismo tako pomerili kursor, neophodno je da prvo uočimo slovo ispred kojeg želimo da pomerimo kursor. Tema: Ako čitav tekst ne može da stane u prozor, neki delovi teksta neće biti vidljivi. Preporučuje se da se prvo prozor programa poveća ili maksimizira. Ako se i dalje ne vidi neki deo teksta, treba upotrebiti trake za pomeranje (Scroll trake) da on postane vidljiv. Uputstvo za rad: a) Prvi deo teksta: Prvo formatirati kolone jednake širine (4.3 cm), sa linijom između njih (uključena opcija Line between). Liniju ispod prvog dela dobićete tako što ćete jedan prazan paragraf, definisan u jednoj koloni, uokviriti sa donje strane. b) Drugi deo teksta: Sadrži dve kolone nejednake širine (isključiti opciju Equal column width). Komentari: Napomena: Pokušajte da uradite ovu vežbu u redosledu koraka (1), (3), (4) i (2) 87

94 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Stilovi i oblikovanje Stilovi predstavljaju verovatno najmoćniju alatku tekstualnih procesora. Po definiciji stilovi su "skupovi karakteristika za formatiranje pasusa". Za nas to znači da ćemo definisanjem i kasnijim korišćenjem stilova uspeti da uskladimo podjednak razmak između svih pasusa u našem takstu, podjednako odstojanje između naslova, prethodnog pasusa i pasusa koji ga sledi, podjednako "uvlačenje" prvog reda u svim pasusima itd. Drugim rečima, izgled svih delova dokumenta, pa i složenih projekata koji sadrže više dokumenata biće isti. Definisanje stila se odvija u dva osnovna koraka: 1. Korak: Definisanje izgleda i veličine slova, odnosno fonta (Font). 2. Korak: Definisanje izgleda pasusa (Paragraph). Stil u kojem se dokument kuca definiše se: izborom vrste slova, veličinom slova i njihovim izgledom (Regular, Underlined, Bold ili Italic), izgledom pasusa i drugim parametrima. Za kucanje osnovnog teksta najčešće se koristi stil Normal, koji ima definisana svojstva čim se pokrene program MS Word. Stil Normal se može modifikovati i prilagoditi potrebama korisnika pre početka kucanja teksta. Time se obezbeđuje kucanje u istom stilu. 9. Aktivnost: Stilovi a) Definisati stil koristeći naredni postupak: Pokrenuti program MS Word. U prozoru MS Word-a treba da se vidi prazan list. Ako je na ekranu već otvoren jedan dokument, treba ga zatvoriti tako što se iz menija Datoteka (File) izabere komanda Zatvori (Close), a zatim iz istog menija klikne mišem na komandu Novi dokument (New). Otvoriti meni Oblikovanje (Format) i za definisanje stila kliknuti na komandu Stilovi i oblikovanje (Style), otvara se okvir za dijalog kao na slici 9. U Word 2003 treba kliknuti na listu Prikaži (Show), pa na komandu Prilagodi (Custom), zatim treba kliknuti na dugme Stilovi (Styles) i konačno na dugme Organizator (Organizer). Napomena: U zavisnosti od toga šta smo odabrali u polju List, u koloni Styles videćemo samo stilove koje smo mi kreirali (User-defined styles), sve stilove (All styles) ili samo stilove koji se koriste u tekućem dokumentu (Styles in use). Kako postoje dve vrste stilova - za slova i pasuse, sa desne strane imamo dva Preview prozora za prikaz - jedan za karaktere i jedan za pasuse gde vidimo kakav efekat odabrani stil ima. Slika 9. Okvir za dijalog u kojem podešavamo parametre stila Kada se otvori okvir Style u polju Stilovi (Styles): kliknuti na stil Normal, pri čemu se u polju Pregled pojavljuju odlike izabranog stila. U istom okviru kliknuti mišem na dugme za modifikaciju stila Izmeni (Modify...) U okviru Izmeni (Modify) kliknuti na dugme Oblikuj (Format). Kada se otvori meni Oblikuj (Format) izabrati Font kao što je prikazano na slici 10 levo. Kada se otvori okvir Font (slika 10 levo), izabrati novi font, na primer Times New Roman, stil fonta: običan (Regular) i veličinu slova: 12. Željeni izbor potvrdite klikom na dugme U redu (OK). 88

95 MS Word Za definisanje izgleda pasusa u okviru Izmeni (Modify) kliknite na Oblikuj (Format) i u padajućoj listi koja se otvara izabrati Pasus (Paragraph). Otvara se okvir za dijalog kao na slici 10 desno. Slika 10. Definisanje izgleda slova i pasusa Izgled pasusa podesiti kao na slici 10, tako da bude levo poravnat, sa razmakom između pasusa ispred i iza 6 pt, sa uvlačenjem prvog reda 1.5 cm i jednostrukim razmakom između redova. Potvrditi izbor tasterom OK. U okviru menjanje stila (Modify Style) kliknuti na dugme U redu (OK), a zatim u prozoru Style kliknuti na dugme Primeni (Apply). Ovim postupkom stil Normal dobija modifikovane karakteristike. U liniji alata u polju za tekući stil treba da piše Normal. Koristeći taj stil otkucati tekst iz predgovora ove knjige. Urediti tekst pa ga sačuvati na disketi kao novi dokument pod nazivom Uvod. b) Kreiranje stila Iz okvira za dijalog Format/Style moguće je kreirati novi ili modifikovati neki od već postojećih stilova. Ukoliko želimo da definišemo novi stil, potrebno je da u ovom okviru za dijalog treba da kliknemo na dugme Novi stil (New). Koristimo sve iste postupke (već opisane u ovoj aktivnosti)). Posle aktiviranja ovog dugmeta otvara se novi okvir za dijalog (slika 11) u kojem nalazimo opcije: Based On - na kom stilu se bazira stil koji kreiramo (ukoliko želimo da kreiramo stil sličan nekom postojećem sa samo malo većim fontom na primer, lakše je napraviti malu modifikaciju nego kreirati stil od početka). Korisna ali i vrlo "nezgodna" opcija. Naime, daleko je lakše kreirati stil koji se bazira na nekom već postojećem stilu, ali ovde treba izbegavati kreiranje stila na nekom već "baziranom" stilu (na stilu koji je dobijen baziranjem na nekom od postojećih). Razlog je taj što modifikovanjem osnovnog stila (na kojem se bazira), sve promene se odnose i na stil koji je baziran na osnovnom. Style type da li definišemo stil za pasus ili za slova. Style for following paragraph - stil za naredni pasus (nakon što pritisnemo taster Enter za prelazak u naredni pasus, Word automatski aktivira ovde navedeni stil). Opcija koja uveliko pomaže kod pravljenja raznoraznih stilova za naslove i podnaslove. Primenjuje se uvek kada znamo kojim redom se smenjuju stilovi u dokumentu. 89

96 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Primer: Napraviti stil za pisanje naslova. Posle naslova uvek ide podnaslov, posle podnaslova ide telo teksta. Kod naslova u ovo polje stavljamo "podnaslov", a kod podnaslova "telo teksta". Kada napišemo naslov i pritisnemo Enter, automatski će se uključiti stil "podnaslov", i kada posle pisanja podnaslova pritisnemo Enter, uključuje se stil "telo teksta". Add to Template - dodavanje u bazu stilova (kreirani stil možemo koristiti u svim narednim dokumentima). Format - formatiranje stila. Komanda za definisanje stila. Slika 11. Pravljenje novog stila c) Brisanje stila Shortcut Key - zadavanje stila preko tastature. Stil možemo aktivirati i preko tastature. U prozoru koji se pojavi potrebno je uneti prečicu (Shortcut), odnosno kombinaciju tastera na tastataturi kojom ćemo aktivirati stil. Najčešće je to kombinacija koja uključuje istovremeno držanje tastera < Ctrl > i <Alt> i aktiviranje nekog tastera. Da bi se ovako zadati stil aktivirao, dovoljno je da otkucamo tekst i pritisnemo skraćenicu na tastaturi. Da bi obrisali neki stil koji nam više nije potreban, potrebno je da otvorimo okvir za dijalog Format/Style, označimo stil koji hoćemo da brišemo i kliknemo na taster Delete. d) Modifikovanje stila Ukoliko nam ne odgovara kreirani stil, uvek možemo da ga izmenimo. Dovoljno je da uđemo u Format/Style, izaberemo željeni stil, a zatim kliknemo na dugme Modify. Koristimo sve iste postupke već opisane u odeljku a). Nakon unesenih promena kliknemo na dugme Close. Sve promene koje smo zadali automatski pogađaju sve pasuse koji su označeni ovim stilom. e) Pridruživanje stila pasusu Slika 12. Dodeljivaljnje stila pasusu U liniji sa alatima Toolbar-u možemo na veoma lak način određenom pasusu dodeliti stil. Dovoljno je da postavimo kursor na pasus kojem želimo da dodelimo određeni stil, slika 12 (ne treba ga markirati) i da ga izaberemo iz padajuće liste. Pasus automatski dobija osobine koje su definisane u izabranom stilu. Kao što je gore pomenuto, stil se može aktivirati i preko tastature ako se definiše kombinacija tastera za taj stil. Stilovi su izuzetno korisne alatke pri formatiranju velikih tekstova. Oni nam omogućavaju da definišemo sve karakteristike jednog paragarafa i da ih zapamtimo pod nazivom stila. Nadalje, kada budemo želeli da oblikujemo paragraf na način kako smo naveli u stilu, dovoljno je da primenimo taj stil i sva formatiranja biće izvršena. 90

97 MS Word Vežba V2: Stilovi (1) Kreirajte novi fajl sa radnim tekstom datim na sledećoj strani, pod imenom Stilovi.doc. U novi fajl iskopirajte ceo tekst iz fajla Kursor.doc dva puta. (2) Kreirati stilove Naslov, Mali Naslov, Tekst i Važno i formatirati tekst kao u primeru. Stil Važno treba u sebi da sadrži reč Važno:, koja se u tom slučaju ne ukucava. (3) Promeniti stil Mali Naslov tako da bude plave boje i posmatrati šta će se dogoditi. Uputstvo za rad: a) reč Važno: - Stil Važno oblikovati tako da ima numeraciju. Izabrati bilo koji stil za numeraciju. Zatim, pokrenuti opciju Customize. Definisati da nema brojanja (Number Style (none)). Umesto toga ukucati reč Važno: i formatirati font. b) Kod poslednjeg malog naslova (NE u stilu) potrebno je uraditi Restart numbering. Radni tekst: [1] Pomeranje kursora POMERANJE KURSORA Kursor je vertikalna crta, koja se nalazi negde u tekstu dokumenta i pokazuje gde će se pojaviti sledeći otkucani znak. Važno: Kursor se može pomeriti ispred bilo kog otkucanog znaka u dokumentu. Kursor se ne može pomerati ispod poslednjeg otkucanog znaka u dokumentu iako iza njega ima slobodnog prostora u prozoru. [2] Pomeranje kursora pomoću miša Kursor se pomera pomoću miša tako što se klikne na mesto u dokumentu gde želimo da pomerimo kursor. Da bismo tako pomerili kursor, neophodno je da prvo uočimo slovo ispred kojeg želimo da pomerimo kursor. Ako čitav tekst ne može da stane u prozor, neki delovi teksta neće biti vidljivi. Preporučuje se da se prvo prozor programa poveća ili maksimizira. Ako se i dalje ne vidi neki deo teksta, treba upotrebiti trake za pomeranje (Scroll trake) da on postane vidljiv. [3] Pomeranje kursora Važno: Kursor je vertikalna crta, koja se nalazi negde u tekstu dokumenta i pokazuje gde će se pojaviti sledeći otkucani znak. Kursor se može pomeriti ispred bilo kog otkucanog znaka u dokumentu. Kursor se ne može pomerati ispod poslednjeg otkucanog znaka u dokumentu iako iza njega ima slobodnog prostora u prozoru. POMERANJE KURSORA POMOĆU MIŠA [1] Pomeranje kursora pomoću miša Kursor se pomera pomoću miša tako što se klikne na mesto u dokumentu gde želimo da pomerimo kursor. Da bismo tako pomerili kursor, neophodno je da prvo uočimo slovo ispred kojeg želimo da pomerimo kursor. Ako čitav tekst ne može da stane u prozor, neki delovi teksta neće biti vidljivi. Preporučuje se da se prvo prozor programa poveća ili maksimizira. Ako se i dalje ne vidi neki deo teksta, treba upotrebiti trake za pomeranje (Scroll trake) da on postane vidljiv. 91

98 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Zaglavlje i podnožje stranice (Header and Footer) Zaglavlje se postavlja u vrhu stranice (Header), a podnožje (Footer) na dnu stranice. Jednom uneta zaglavlja i podnožja ponavljaju se na svim stranicama dokumenta. Ukoliko želimo u okviru dokumenta da promenimo zaglavlja, potrebno je da definišemo novu sekciju, odnosno odeljak i u njoj promenimo zaglavlja (nova sekcija odeljak, definiše se komandom Umetanje/Prelom - Insert/Break, pa se onda izabere tip preloma). Ni zaglavlja ni podnožja ne pripadaju tekstu dokumenta, već se tretiraju odvojeno. U jednom trenutku možete unositi ili tekst dokumenta ili zaglavlja i podnožja. Ukoliko svoj dokument posmatrate u režimu Pikaz/Raspored štampanja (View/Print Layout), zaglavlja ćete videti sivo. Zaglavlja možete unositi izborom opcije View/Header and Footer. Zaglavlja mogu sadržati više paragrafa. Pri unosu zaglavlja, možete koristiti sve opcije za formatiranje paragrafa, kao i u tekstu dokumenta. Kada pokrenete opciju za unos zaglavlja, pojaviće se okvir za dijalog sa skupom alatki (toolbar), koji sadrži ikone za automatsko unošenje i formatiranje broja strane i još neke. Povratak na tekst dokumenta se vrši izborom opcije Close na ovom okviru za dijalog. 10. Aktivnost: Numeracija stranica i zaglavlja dokumenta Kod dokumenata koji sadrže više stranica teksta potrebno je izvršiti straničenje, odnosno svaka stranica mora imati redni broj. To se radi pomoću padajuće liste Umetanje/Brojevi stranica (Insert/Page Numbers...), pri čemu se otvara okvir za dijalog, slika 13. Naravno prethodno treba napraviti dokument koji ima nekoliko stranica teksta. Da ne bismo ukucavali previše teksta možemo pribeći tehnici kopiranja postojećeg teksta u više primeraka. Slika 13. Numeracija stranica Ako želimo da numerišemo stranice dokumenta upotrebićemo komandu Umetanje (Insert) i iz njenog padajućeg menija komandu Page Numbers. Pojavljuje se prozor Page Numbers (slika 13 levo), pomoću kojeg možemo da odredimo na koji način će Word numerisati stranice. Broj strane može da se nalazi na vrhu ili na dnu strane. Gde će se broj nalaziti, biramo iz liste opcije Position. Top of Page - na vrhu stranice (zaglavlje stranice). Bottom of Page - na dnu stranice (podnožje stranice). Gde će se redni broj strane nalaziti određujemo iz liste opcije Poravnanje (Alignment). Left levo, uz levu marginu stranice. Right desno, uz desnu marginu stranice. Center centar, na sredini stranice. 92

99 MS Word Inside unutra, sa unutrašnje strane knjige, kod parnih strana biće uz desnu marginu, a kod neparnih uz levu marginu. Outside spolja, sa spoljašnje strane knjige, kod parnih strana biće uz levu marginu, a kod neparnih uz desnu marginu. Način pisanja rednog broja strane određujemo pomoću prozora Umetanje/Brojevi stranica/oblikuj (Insert/Page Number/Format)koji se aktivira kada kliknemo na dugme Oblikuj (Format)u prozoru Brojevi stranica (Page Number, slika 13). Unutar liste opcije Number Format, možete birati kojim oznakama će se vršiti numeracija. Uobičajeno je da se uvod u knjigu označava rimskim brojevima, dok se sam tekst uglavnom označava arapskim brojevima. Poništavanje numeracije strana možemo izvršiti tako što markiramo broj strane, i izbrišemo pomoću komande Iseci (Cut) ili Obriši (Delete). Na svim stranama biće ukinuti redni brojevi. Obeležite prethodni tekst, pritisnite Ctrl+C (Copy), postavite kursor na kraj poslednjeg reda i dva puta pritisnite taster Enter. Zatim postavite kursor na kraj poslednjeg reda i pritisnite Ctrl+V (Paste). Ponovite postupak 15 puta. Dobićete dokument kao na slici 14. Koliko strana ima dokument? a) jednu b) dve c) više Broj stranice u podnožju dole desno Slika 14. Stranice dokumenta su numerisane Dokument ima više stranica koje su numerisane, isprobajte razne oblike numeracije (gore levo, centrirano, spolja - Outside, i sl.). Broj stranice se ustvari upisuje u zaglavlju ili podnožju stranice na mestu koje je određeno u okviru za dijalog File/Page Setup/Layout. Dakle numeracija je povezana sa zaglavljem i podnožjem (Header and Footer). Stranične oznake Header i Footer (zaglavlje i podnožje strana), su elementi koji se nalaze na vrhu strane, iznad teksta, odnosno na dnu strane ispod teksta. Kada se postave, biće upisani na svakoj strani teksta. U oznakama se najčešće nalaze naslovi knjiga, naslovi novina, naslovi poglavlja itd, ali i redni brojevi stranica. Tokom rada stranične oznake su sive (nedostupne), i njihov prikaz možemo uključiti komandom Zaglavlje i podnožje stranice (Header and Footer), iz padajuće liste Prikaz (View), ili dvostrukim klikoma na samo zaglavlje ili podnožje stranice. Kada se komanda aktivira pojaviće se zaglavlje - Header (slika 15). Unutar okvira Zaglavlje (Header)unosimo tekst i oznake koje želimo da nam budu u zaglavlju. Kada završimo sa unosom zaglavlja, kliknemo na dugme za prelaz sa zaglavlja na podnožje. Pojaviće se okvir Footer, za podnožje. Sada možemo uneti i podnožje stranice. Kada završimo sa unosom zaglavlja i podnožja, kliknemo na dugme Zatvori (Close), pomoću kojeg se vraćamo u dokument. U slučaju da hoćemo da izmenimo tekst u gornjem ili donjem zaglavlju, dva puta kliknemo unutar zaglavlja. Nakon toga pojaviće se okviri u kojima možemo da vršimo izmene. Naravno okvire možemo dobiti i kada izdamo komandu Prikaz/Zaglavlje i podnožje stranice (View/Header and Footer). 93

100 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Otvorite padajuću listu View i u njoj okvir za dijalog Header and Footer, i unesite tekst zaglavlja. Kliknite na dugme za prelazak na podnožje (slika 15). Šta se već nalazi u podnožju stranice? a) ništa b) broj stranice Da li tekst u zaglavlju svih stranica mora biti isti? Da Ne Slika 15. Definisanje zaglavlja i podnožja stranice Ne mora. Zatvorite okvir za dijalog zaglavlje i podnožje pritiskom na dugme Close. U listi File/Page Setup na kartici Layout, slika 16, možemo izabrati da prva stranica bude drugačija, da zaglavlja parnih i neparnih stranica budu različita i drugo Slika 16. Podešavanje zaglavlja parnih i neparnih stranica U listi File/Page Setup na kartici Layout, izaberite različite neparne (Odd) i parne (Even) stranice (Different odd and even). Zatim kliknite dvaput na zaglavlje neke stranice, da li se pojavio okvir za unos zaglavlja? Da Ne 94

101 MS Word U zaglavlju parnih stranica unesite tekst: Program za obradu teksta MS Word. U zaglavlju neparnih neka ostane isti tekst. Vežba V3: Zaglavlja i podnožja (1) Kreirati novi dokument Zaglavlja.doc. U njega iskopirati tekst iz fajla Kursor.doc, dovoljan broj puta da se dobije tekst na 3 strane. (2) U zaglavlju (Header) prve stranice uneti naziv nekog preduzeća i ispod njega ime nekog grada. Uz desnu ivicu u prvoj liniji zaglavlja uneti MS Word. (3) U podnožju (Footer) prve stranice, na sredini, uneti broj strane i formatirati ga tako da piše strana 1. (4) Proveriti šta se dogodilo na ostalim stranicama. Promeniti zaglavlje na trećoj stranici tako da uz desnu ivicu piše MS Word for Windows, pa proveriti ostale listove. Slika u tekstu Često se javlja potreba da ubacimo sliku u tekst. To se može uraditi na više načina. Opcijom Insert/Picture možemo u tekst ubaciti neku od postojećih slika iz Windows kolekcije. Sliku možemo prebaciti iz drugog dokumenta opcijama Edit/Copy i Paste. Na isti način možemo prebaciti sliku ili selektovani deo slike iz programa bojanka- Paint ili nekog drugog programa za obradu slike. Kada ubacimo sliku u tekst, ona nastavlja da se ponaša kao jedan objekat. Kada je slika selektovana (pojave se osetljive tačke po njenim ivicama), možemo raditi sledeće: pomerati sliku tehnikom prevlačenja Drag and Drop; menjati joj veličinu, koristeći osetljive tačke; formatirati je opcijom Format/Picture na sledeći način: 1. menjati boju pozadine i okvira (Colors and Lines); 2. precizno podešavati veličinu i poziciju (Size, Position); 3. menjati preklapanje sa tekstom (Wrapping). Ovom opcijom možemo definisati da tekst bude iznad i ispod slike, da bude oko slike ili da se slika preklapa sa tekstom; 4. menjati osvetljaj i druge atribute slike (Picture). ukoliko imamo više slika koje se preklapaju ili sliku koja se preklapa sa tekstom, redosled objekata možemo definisati pritiskom desnog tastera miša na slici i koristeći opciju Order. Ukoliko želimo da se slika pojavljuje ispod teksta sa kojim se preklapa, izbraćemo opciju Send Behind Tekst. 11. Aktivnost: Ubacivanje slika i dijagrama u tekst Windows nudi vrlo bogatu biblioteku slika, dijagrama, tonskih zapisa, umetničkih slova i drugih objekata koji se mogu umetnuti u tekstualni dokument i dalje se mogu obrađivati kao posebni objekti. Dakle ovi objekti se mogu unutar teksta pomerati, kopirati, smanjivati, povećavati, uokviriti, i slično. Otvorite okvir za dijalog nizom koraka: Umetanje/Slika/Clip Art... (Insert/Picture/Clip Art). Aktiviranjem ove tri komande pojaviće se sledeća slika na ekranu (slika 17). 95

102 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Kliknite na sliku koju želite da umetnete u dokument, pojaviće se kvadrat oko te slike kao na slici 17. Zatim kliknite na dugme Insert. Da li se slika pojavila u dokumentu na mestu na kojem je bio kursor? Da Ne Slika 17. Izbor neke od slika koje nudi Windows Da li se uneta slika može pomerati, smanjivati, uvećavati, i da li se može pisati tekst ispod ili iznad nje. Da Ne Naravno sem već gotovih slika koje nudi Windows možete prenositi i druge slike (na primer one koje ste vi radili). Postupak je sličan. Otvorite okvir za traženje datoteka preko komandi: Insert/Picture/From File. Potražite na disku sliku koju ste vi radili. Ako je pronađena željena slika kliknite na dugme Insert i slika će biti preneta u vaš dokument. U ovoj opciji je korisno upotrebiti mogućnost da se u prozoru za dijalog pojavi prikaz (Preview) slike koju biramo (slika 18). Dugme za prikaz izabranog dokumenta Slika 18. Prikaz dokumenta-slike koju ste izabrali pomoću miša 96

103 MS Word Vežba V4: Slika u tekstu Kreirati novi dokument Slika.doc i uneti sadržaj radnog teksta. Radni tekst: SLIKA U TEKSTU Slika iz Clip Art-a Slika iz programa Paint Detalj Srećno! Smile Uputstvo za rad: a) Slika iz Clip Art-a: Umetnuti sliku diplome opcijom Insert/Picture/ClipArt. Podesiti da se slika preklapa sa tekstom opcijom Format/Picture/Wrapping. Iza slike ukucati nekoliko praznih paragrafa i uneti tekst. Sliku formatirati da bude ispod teksta dovođenjem pokazivača miša na sliku, klikom desnog tastera i opcijom Order/Send Behind Text. Iz Clip Art-a umetnuti i sličicu na diplomi. Podesiti veličinu i formatirati malu sliku da se preklapa sa drugim objektima opcijom Format/Picture/Wrapping. b) Slika iz Paint-a. Otvoriti program Paint i fajl Smile.bmp. Alatom za pravougaono selektovanje, selektovati celu sliku i iskopirati je u Clipboard, komandom Edit/Copy. Vratiti se u Word-ov dokument i primeniti opciju Edit/Paste. Tekst Smile uneti kao tekst na prvoj slici. Promeniti boju teksta u belo. c) Detalj Iz bitmape Smile.bmp u programu Paint, alatom za slobodno selektovanje selektovati detalj sa slike. Iskopirati u Word-ov dokument, kao u prethodnom primeru. Komentari: 97

104 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Objekti u tekstu (Frame, Text Box, Grafički objekti) Objekti koji sadrže tekst U tekst dokumenta mogu se uneti objekti koji se ponašaju kao zasebne celine. Objekti u tekstu su korisni kada želimo da jednu celinu teksta pomeramo i premeštamo u okviru preostalog teksta. Dva najčešće korišćena objekta su okviri i okviri za tekst: Grafički objekti Okvir za tekst (Text Box, ) unosi se opcijom Umetanje/Okvir za tekst (Insert/Text Box) ili ikonom preko palete Prikaz/Trake sa alatima/crtanje (View/Toolbars/Drawing). Ova paleta sa alatkama se nalazi na dnu radnog prostora. Ako nije vidljiva treba kliknuti na ikonu Crtanje (Drawing, ). U grafičke objekte spadaju slike, ali i linije, strelice i razni drugi geometrijski oblici, koji nam mogu zatrebati u tekstu. Unose se uz pomoć palete View/Toolbars/Drawing. Kada unesemo grafički objekat u tekst, on se ponaša kao i svaki drugi objekat. Može se: selektovati, pri čemu dobijamo osetljive tačke za promenu veličine; pomerati, ako kliknemo na njega van osetljivih tačaka i prevlačimo; menjati veličinu, koristeći osetljive tačke; brisati, koristeći taster <Delete>, kada je objekat selektovan; oblikovati, kao sliku, koristeći opciju Format. 12. Aktivnost: Okviri za tekst (Text box) Koristeći paletu alatki View/Toolbars/Forms - možemo uneti objekat okvir u tekst. Najpre ukucati željeni tekst. Zatim ga selektovati I kliknuti na ikonu se pojaviti u okviru kao objekat (slika 19).. Tekst će 98 Kada kliknemo na ivicu okvira za tekst pokazivač miša će promeniti oblik u krstić. Držimo pritisnut radni taster miša dok ne označimo željenu veličinu bloka (kasnije je uvek možemo promeniti ili pomeriti na neko drugo mesto). Pojaviće se okvir sa šrafiranim ivicama, slika 19. Promena veličine objekta - Objekat se pomera pomoću neke od osam karakterističnih tačaka na objektu. Karakteristične tačke objekta dobijamo tako što dovedemo pokazivač miša do ivice objekta i kliknemo radnim tasterom miša. Sada dovedemo vrh pokazivača na tačku u gornjem desnom uglu, zadržimo radni taster miša i pomeranjem miša menjamo veličinu objekta. Pomeranje objekta - Dovedemo pokazivač miša na objekat, izgled pokazivača miša će se promeniti. Tada zadržimo pritisnut radni taster miša i pomeranjem miša pomeramo ceo objekat. Brisanje objekta - Kada je oko objekta vidljiv okvir sa šrafiranim ivicama, objekat možemo obrisati, pomoću naredbe iseci-cut ili pritiskom na taster izbriši-del. Pretvaranje postojećeg teksta u objekat - Tekst može postati objekat. Tada ga možemo pomerati unutar dokumenta gde god zaželimo. Tekst se unutar objekta

105 MS Word ponaša kao zaseban dokument. Margine su mu ivice objekta i sva podešavanja unutar teksta u objektu važe samo za tekst u tom okviru. Ostatak dokumenta ostaje nepromenjen. Ako želimo da postojeći tekst pretvorimo u objekat, prvo ga obeležimo, a zatim kliknemo na ikonu. Blok će postati tekstualni objekat i možemo ga pomerati i uređivati zasebno. Slika 19. Ubacivanje okvira za tekst u document Uklanjanje i promena okvira oko objekta - Kada formiramo tekstualni objekat, Word mu automatski dodeljuje tekstualni okvir. Ako želimo da uklonimo okvir ili da ga promenimo upotrebićemo komandu Format/Borders and Shading i u prozoru uneti neke izmene. Iako nema okvira tekstualni objekt ne gubi obeležja objekta. Da bi ga aktivirali dovoljno je jednom kliknuti u tekstualni objekat kada će se pojaviti karakteristični okvir sa šrafiranim ivicama - oznake za objekat. Podešavanje okvira - Osobine već postojećeg objekta možemo fino podesiti pomoću komande Format/Picture. Pojaviće se prozor kao na slici 20. na kojem se uočavaju polja: Slika 20. Obrada ivica okvira Kartica Raspored/Stil prelamanja (Layout/Wrapping style): oko objekta se može nalaziti tekst; 99

106 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija objekat može biti ispred ili iza teksta; oko objekta se ne može nalaziti tekst. Klikom na dugeme Više opcija (Advanced) mogu se podesiti još neke osobine: Kartica Veličina (Size): Visina (Width): podešavanje širine objekta: Širina (Height)- podešavanje visine objekta: Unos teksta u objekat U kreirani objekat možemo proizvoljno unositi tekst, kao i u običan dokument. Da bi se u objekat unosio tekst, dovoljno je da kliknemo u njegovu unutrašnjost, kada ćemo dobiti kursor za unos teksta. Tekst može biti pisan u više paragrafa i formatiran svim alatima za formatiranje. Pri unosu teksta, program smatra da su ivice objekta ustvari margine teksta, i uvlačenja i razmake izračunava u odnosu na ivice objekta. U objekat, takođe, mogu biti unete slike kao i u običan tekst. Moguće je od postojećeg teksta napraviti objekat, tako što se tekst označiselektuje, a zatim izabira neka od opcija za kreiranje objekta. Podešavanje ivica objekta Kada selektujemo objekat, kao što je to gore objašnjeno, možemo: menjati okvir oko objekta i senčenje opcijom Format/Borders and Shading. Čak i kada obrišemo okvir objekat zadržava sva svojstva objekta. pokrenuti opciju Format/Frame ili Text Box. Text Box možemo oblikovati kao i svaku sliku, preklapati ga sa tekstom, definisati Order i drugo. Frame ima manje opcija koje možemo podešavati i nema mogućnost da se preklapa sa tekstom. Unos specijalnih znakova Ponekad je u tekstu neophodno koristiti grčka slova α, β, χ, δ ili danas popularne simbole koje koriste Windows i aplikacije urađene pod ovim operativnim sistemom (,,, ). To se radi na sledeći način. 13. Aktivnost: Unos simbola i specijalnih znakova u tekst Otvorite novi dokument i otkucajte sledeću rečenicu: Drugi način da se otvori postojeći dokument je da kliknete na alatku. Naravno ne možete ukucati znak. Zato ukucajte preostali deo teksta a onda postavite kursor ispred tačke i pokrenite komandu Umetni/Simbol (Insert/Symbol). Pojaviće se okvir za dijalog Simboli (Symbol), pomoću kojeg možemo u tekst uneti simbole i specijalne znake (kao na slici 21.). Najpre se pronađe željeni simbol i klikne se na njega, a da bi se on preneo u tekst treba kliknuti na dugme Umetni (Insert). 100

107 MS Word Polje za izbor fonta Slika 21. Izbor vrste specijalnih znakova Izaberite tip slova Windings, a zatim pronađite željeni znak i dvaput kliknite radnim tasterom miša na njega. Zatvorite okvir za dijalog. Da li je prenet simbol u tekst? Da Ne Otkucajte sledeću rečenicu: Izračunajte ugao α sa greškom ε. Otkucajte najpre rečenicu bez simbola, dovedite kursor iza reči ugao, a zatim otvorite okvir za dijalog Symbol, i izaberite tip slova Symbol, kliknite na α i zatim pritisnite dugme Insert. Ponovite isti postupak za ε. Zatvorite okvir za dijalog a onda isecite slovo ε i prebacite ga na pravo mesto (Cut/Paste). 14. Aktivnost: Dodavanje jednačina u tekst Otvorite padajuću listu Insert izaberite opciju Object a zatim u okviru za dijalog (slika 22 a)) odaberite objekat Microsoft Equation 3.0, pojaviće se novi prozor kao na slici 22 b). To je Microsoft Equation Editor. Koristeći ponuđene alate sledećim redom: razlomak, koren, suma, napišite jednačinu: δ n i= 1 ki ( x xi) n U tu svrhu koristićete liste sa raznim alatima (razlomak, u imeniocu koren, pod korenom suma, zatim zagrada sa indeksom i stepenim i druge). Kada završimo sa unošenjem jednačine u okvir za jednačine, kliknemo bilo gde na površinu ekrana i vraćamo se u dokument

108 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija a) b) Slika 22. Unošenje jednačina u tekst 15. Aktivnost: Isticanje početnog slova Program za uređivanje i oblikovanje teksta Word pruža mogućnost da istaknemo prvo slovo poglavlja u odnosu na ostala slova. Da bi se ovo postiglo potrebno je selektovati slovo (ili slova) koja želimo da istaknemo, a zatim pokrenuti komandu Format/Drop Cap. Dobija se okvir za dijalog kao na slici 23. Slovo može biti uvećano na nekoliko linija teksta (Lines to drop), može biti postavljeno u okviru teksta (Dropped) ili u margini pored teksta (In Margin). Izaberite listu Format i u njoj komandu Drop Cap. Na ovom okviru za dijalog (slika 23) možemo podesiti sledeće parametre: Dropped, In Margin - ovim komandama određujemo stil kojim će biti istaknuto veliko slovo. Font - ovom komandom možemo promeniti font početnom slovu (kliknemo na strelicu). Lines to Drop - ovom komandom podešavamo veličinu slova. Distance from Text - ovom komandom podešavamo razmak između slova i teksta. Slika 23. Isticanje početnog slova 102

109 MS Word Tabele Kreiranje tabele Otvorite neki od prethodno formiranih dokumenata, to se može uraditi iz istraživača (explorer) dvostrukim klikom na neki dokument. Drugi način je da nakon pokretanja Word-a, otvorimo listu File/Open, ili preko ikone na liniji alata. Otvorite po jedan dokument na sva tri načina. Dva dokumenta zatvorite tako da na ekranu ostane samo željeni dokument. Sada aktiviramo komandu Format/Drop Cap, pojaviće se okvir za dijalog kao na slici 23. Obratite pažnju da komanda deluje na početak svakog pasusa, pa je ne treba zadavati na početku pisanja teksta, već nakon unosa teksta, odnosno u periodu uređenja teksta. Ova komanda predviđena je samo za jednostruki prored. Isprobajte obe varijante, i zadržite onu koja vam se više sviđa. Najbrži način da se u tekst doda tabela jeste da se mišem klikne na ikonu koja se nalazi na standardnoj traci sa alatkama i mišem selektovati potreban broj redova i kolona (slika 24 desno). Tabelu je moguće dodati i komandom Tabela/Umetni/Tabelu (Table/Insert/Table) ili je nacrtati komandom Tabela/Nacrtaj tabelu (Table/Draw Table). Pojaviće se okvir za dijalog, koji nam pruža mogućnost da napravimo tabelu sa određenim brojem kolona i redova (slika 24 levo) sa sledećim komandama: Broj kolona (Number of columns)- broj kolona (taj broj možemo povećavati i smanjivati pomoću miša kliktanjem na strelice ili ga direktno uneti putem tastature). Broj redova (Number of rows)- broj redova (taj broj možemo povećavati i smanjivati pomoću miša kliktanjem na strelice ili ga direktno uneti putem tastature). Fiksna širina kolone (Fixed column width)- širina kolona. Ako ne odredite unapred širinu kolona, širina svih kolona biće automatski jednaka, a tabela će se prostirati od leve do desne margine. Slika 24. Umetanje tabele u tekst preko komande Table/Insert Table i pomoću alatke Insert Table Kretanje unutar tabele Unutar tabele izbor ćelije sa kojom želimo da radimo možemo najlakše izvršiti pomoću miša, tako što jednostavno kliknemo unutar ćelije. U ćeliji će se tada pojaviti tekstualni kursor. Osim pomoću miša, unutar tabele možemo se kretati pomoću sledećih tastera: 103

110 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija - prelazi se u narednu ćeliju sa desne strane, kada je kursor na kraju sadržaja ćelije, inače ide na sledeći znak u istoj ćeliji. - prelazi se u prethodnu ćeliju sa leve strane, kada je kursor na početku sadržaja ćelije, inače ide na prethodni znak u istoj ćeliji. - prelazi se u ćeliju iznad, u istom redu, kada je kursor na početku sadržaja, inače ide u red ispod u istoj ćeliji. - Prelazi se u ćeliju ispod, u istom redu, kada je kursor na kraju sadržaja ćelije, inače ide u red ispod u istoj ćeliji. Tab prelazi u narednu ćeliju sa desne strane, bez obzira gde se nalazi kursor. Unutar ćelije važe sva pravila za izmenu teksta. Moguće je u svakoj ćeliji na drugačiji način urediti tekst, mada to nema mnogo smisla. Uglavnom se podaci uređuju tako da su im osobine teksta iste u svim ćelijama. Kod tabela razlikujemo sledeće pojmove: Ćelija (Cell) Red (Row) Oznaka za kraj reda Kolona (Column) Oznaka za kraj ćelije Sve komande za rad sa tabelama nalaze se u listi komandi tabela (Table) na traci sa komandama. Popunjavanje tabele Da bi popunili tabelu potrebno je da u svaku ćeliju otkucamo tekst koji joj pripada. Word upisuje tekst na mesto koje je određeno tekstualnim kursorom. Tekstualni kursor možemo premeštati i na način koji smo koristili do sada, ali je najbolje da nakon što otkucate sadržaj jedne ćelije pritiskom na taster Tab prepustite Wordu da on prebaci kursor u sledeću. Prednost upisa teksta na ovaj način je u tome što ne morate da razmišljate o broju popunjenih redova. Kada stignete do kraja tabele, Word će sam dodati novi red na njen kraj. Ako u poslednjem redu greškom pritisnete taster Tab dobijeni prazan red možete obrisati klikom na komandu Undo. Selektovanje Selektovanje kolona vrši se tako što postavimo kursor iznad kolone, tako da se on promeni u malu crnu strelicu, a zatim selektujemo kolone. Selektovanje reda se vrši tako što kursor postavimo sa leve strane reda, tako da se on promeni u belu strelicu i selektujemo željene redove. Važno: Da bi se selektovao red, nije dovoljno selektovati samo ćelije u tom redu, već se mora selektovati i oznaka za kraj reda. Selektovanje reda i kolone se može izvršiti i tako što se pozicioniramo na ćeliju u tom redu/koloni i izaberemo opciju Table/Select Row ili Select Column. Ćelija se selektuje tako što se kursor postavi uz levu ivicu ćelije, pri čemu se promeni u belu strelicu. Jednim klikom će se selektovati cela ćelija. 104

111 MS Word Promena širine kolona i visine redova Pri kreiranju tabele, program će napraviti tabelu sa kolonama jednakih širina i redovima jednakih visina. Širinu i visinu možemo menjati na dva načina: mišem kursor postavimo na graničnu liniju kolone ili reda i izvršimo pomeranje. iz padajuće liste opcijom Tabela/Svojstva tabele (Table/Properties) možemo podesiti željenu širinu kolona i visinu redova na tačno zadatu vrednost, ili izabrati jedinicu mere, kao i poravnanje i prelamanje teksta teksta. Korišćenjem opcija Table/AutoFit gde će se podešavati dimenzije prema tekstu, ili Table/Auto Format, označeni redovi/kolone će biti podešeni tako da svi imaju istu visinu/širinu u opsegu koji trenutno zauzimaju. Umetanje i brisanje ćelija Umetanje nove kolone ili reda u tabelu vrši se tako što se selektuje kolona sa čije leve ili desnestrane želimo da umetnemo novu kolonu, odnosno red iznad ili ispod koga želimo da umetnemo novi red. Zatim izaberemo opciju Table/Insert/Columns ili opciju Table/Insert/Rows. Umetanje novog reda na kraj tabele vrši se najlakše tako što se kursor pozicionira u poslednju ćeliju tabele (donju desnu) i pritisne taster <Tab>. Umetanje nove kolone uz desnu ivicu tabele vrši se tako što se selektuju samo oznake za krajeve redova, pa se pokrene opcija Table/Insert /Columns. Brisanje kolone ili reda vršimo tako što selektujemo kolonu/red koji želimo da obrišemo i izaberemo opciju Table/Delete/Table, Columns, Rows ili Delete Cells. Ukoliko upotrebimo taster <Delete> biće obrisan samo sadržaj obeleženih ćelija, a ne i same ćelije. Može se izvršiti i umetanje/brisanje pojedinačnih ćelija, koje smo selektovali, (Table/Insert Cells ili Delete Cells), pri čemu je potrebno definisati gde će postojeće ćelije biti pomerene. Program omogućava i objedinjavanje (Merge) i deobu ćelija (Split), koje se vrši opcijama Table/Merge Cells i Split Cells. Ovako kreirane ćelije će nadalje biti tretirane kao zasebne jedinstvene ćelije. 16. Aktivnost: Tabele Umetnite u tekst tabelu sa 7 kolona i 3 vrsta, slika 25. Kakve su ćelije među sobom? a) jednake b) različite Slika 25. Word sam daje pretpostavljene dimenzije kolonama i vrstama Word će napraviti kolone jednakih širina. Ali, najčešće su nam potrebne kolone različitih širina. Širinu kolona možemo promeniti pomoću miša tako što dovedemo kursor do granične linije kolone kada će se kursor promeniti u horizontalnu strelicu, zadržimo pritisnut radni taster na mišu, i pomeranjem miša levo/desno promenimo širinu kolona. Širinu reda možemo promeniti mišem tako što dovedemo kursor do leve ivice lenjira na kojoj su prikazani redovi. Kada postavimo kursor na donju liniju reda, on će se promeniti u vertikalnu strelicu. Zadržimo radni taster na mišu, i povlačenjem miša na gore ili na dole menjamo širinu reda. 105

112 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Postavimo kursor u kolonu koju želimo da menjamo. Selektujemo celu kolonu. Cela kolona će se zacrniti kao znak da je obeležena. Ako želimo da u više kolona odjednom zadamo iste osobine, dovešćemo kursor u početnu kolonu, zadržimo pritisnut radni taster miša, i povučemo njime preko kolona koje želimo da menjamo. Ćelije u tim kolonama biće obeležene. Izaberemo komandu Table/table Properties, posle čega će se pojaviti okvir za dijalog kao na slici 26 levo. Sada kliknemo na treću karticu (slika 26 u sredini) u kojoj možemo zadati širinu izabranim kolonama, npr. 2 cm. Izaberemo drugu karticu, slika 26 desno i zadamo visinu vrsta. Slika 26. Zadavanje tačnih dimenzija ćelijama tabele Obeležite četiri ćelije u gornjem levom uglu (dve vrste i dve kolone), i izaberite komandu Table/Merge. Koliko ćelija ima sada? a) četiri b) jedna c) dve Obeležite ćeliju dole desno, izaberite komandu Table/Split Cells. Pojaviće se okvir za dijalog. Kliknite na taster OK. Koliko sada ima ćelija u donjem desnom uglu? a) jedna b) tri c) dve Primenjujući opisane postupke objedinjavanja i deobe ćelija napravite od tabele sa slike 25. sledeću tabelu (slika 27). Slika 27. Objedinjavanje I deljenje ćelija Naravno da treba na liniju sa alatkama dodati alate za uokvirivanje tabela View/Toolbars/Tables and Borders. Izaberite vrstu linija, obeležite čitavu tabelu i uokvirite je. Kliknite na bilo koju ćeliju tabele, Isključite na tastaturi taster Num Lock. Pritisnite Alt+5 (na numeričkom delu). Koliko ćelija je pocrnelo? a) jedna b) sve Unos teksta u tabelu 106 Svaka ćelija u tabeli predstavlja malu celinu za sebe. U nju možemo unositi više paragrafa teksta i formatirati ga po želji (slika 28).

113 MS Word Moguće je vršiti selektovanje teksta unutar ćelije, njegovo kopiranje, formatiranje, zatim formatiranje paragarafa u odnosu na ivice ćelije, promenu okvira ćelije, senčenje i drugo. Slika 28. Unos teksta u tabelu U okviru ćelije, moguće je promeniti i smer pisanja teksta primenom opcije Format/Text Direction. Promena strukture tabele, kao i većinu formatiranja u tabeli, možete vršiti i alatkama iz palete View/Toolbars/Tables and Borders. Na slici 29 prikazane su alatke za rad sa tabelama. Brisanje ivice ćelije Crtanje ivice ćelije Okvir (Border) Ispunjavanje-senčenje (Fill) Objedinjavanje Poravnanje teksta Orijentacija teksta (Text Direction) Sumiranje ćelija (Merge) Deljenje ćelija (Split) Ravnomerna visina/širina Sortiranje Slika 29. Alatke za oblikovanje i uređivanje tabela Da bi popunili tabelu potrebno je da u svaku ćeliju otkucamo tekst koji joj pripada. Word upisuje tekst na mesto koje je određeno tekstualnim kursorom. Tekstualni kursor možemo premeštati i na način koji smo koristili do sada, ali je najbolje da nakon što otkucate sadržaj jedne ćelije pritiskom na taster Tab prepustite Wordu da on prebaci kursor u sledeću. Prednost upisa teksta na ovaj način je u tome što ne morate da razmišljate o broju popunjenih redova. Kada stignete do kraja tabele, Word će sam dodati novi red na njen kraj. Ako u poslednjem redu greškom pritisnete taster Tab dobijeni prazan red možete obrisati klikom na komandu Undo. Pretvaranje teksta u tabelu Ukoliko već imamo ukucan tekst, koji želimo da pretvorimo u tabelu, ovo možemo izvršiti komandom Tabela/Konvertuj/Tekst u tabelu (Table/Convert /Text to Table). Kada pokrenemo ovu opciju, potrebno je uneti broj kolona i redova koje želimo u tabeli. Takođe je potrebno definisati kojim znakom u tekstu je odvojen sadržaj kolona. To mogu biti paragrafi, znak <Tab>, zarez (Commas) ili neki drugi znak koji smo koristili u tekstu (Other). Moguće je I tabelu pretvoriti u tekst komandom Tabela/Konvertuj/tabelu u tekst (Table/Convert / Table to Text). 107

114 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Formule u tabeli Formule za izračunavanje se u tabelu mogu uneti opcijom Table/Formula. Najčešće korišćena formula je formula za sumiranje vrednosti u jednoj koloni SUM. Ona se ostvaruje klikom na traku sa komandama na dugme sa oznakom. Koordinatne linije, mreža ćelija Koordinatne linije, odnosno mreža ćelija može biti stalno vidljiva na ekranu, a može se i učiniti nevidljivom. Ako su vidljive, koordinatne linije se mogu učiniti nevidljivim iz liste Table komandom sakrij koordinatne linije (Hide Gridlines, pretposlednja u listi Table). Ako je mreža nevidljiva na isti način ćemo je učiniti vidljivom na ekranu iz liste Tabela komandom Prikaži koordinatne linije (Table/Shaw Gridlines), ali se nikada ne štampa na papiru bez obzira da li je vidljiva na ekranu ili ne. U toku rada treba mrežu prikazati da bi sebi olakšali rad, a da bi videli konačni izgled treba je ukinuti. Crtanje tabele U verziji Worda koji je sastavni deo paketa Microsoft Office 2000 i 2003 rad sa tabelama složenog izgleda olakšan je uvođenjem alata za crtanje tabela. On se uključuje komandom Tabela/ Nacrtaj tabelu (Table/Draw Table). Zadavanjem ove komande automatski se uključuje i paleta sa alatkama za rad sa tabelama. Crtanje tabele započinje se tako što se mišem pokaže na mesto njenog gornjeg levog ugla, pritisne se levi taster i prevlačenjem miša označi se njena veličina (slika 30). Slika 30. Crtanje tabele Nakon toga iscrtavaju se linije u tabeli tako što se mišem pokaže na mesto početka linije, pritisne se levi taster i vučemo miša dok Word ne prikaže isprekidanu liniju na mestu koje se želi. Kada se to dogodi, otpušta se levi taster miša i prelazi se na crtanje sledeće linije (slika 31). Slika 31. Crtanje kolona Pogrešno nacrtana linija može se obrisati alatom za brisanje linija (Brisač, Eraser) koji predstavljen kao gumica na traci sa alatkama ( ). Linija se briše tako što se pokaže mišem na njenu sredinu, pritisne se levi taster i povuče se miš duž linije. Kada Word selektuje liniju otpustiti levi taster miša i linija će biti obrisana. 108

115 MS Word Vrsta, boja i debljina nacrtane linije može se promeniti na isti način, s tim što ne treba koristi gumicu, već jedan od sledećih alata. Bojenje selektovanih ćelija vrši se komandom Boja senčenje ( ) bojom koja je prikazana trakom ispod kantice. Ako izabrana boja ne odgovara, može se promeniti klikom na strelicu nadole i u paleti boja izabrati odgovarajuću. Ponavljanje redova naslova tabele Kada tabela zauzima više stranica potrebno je da imena kolona budu prikazana na vrhu svake od njih. To se postiže tako što se selektuje zaglavlje tabele i zada se komanda Ponavljanje redova naslova (Table/Heading Rows Repeat). Vežba V5: Kratke vežbe sa tabelama (1) Kreirajte novi fajl pod imenom Tabele1.doc. U fajl unesite sledeću tabelu: Januar Ime Plata Bodova Dinara Komentar Mišić Petar Isplaćeno Kostić Slavko Milanović Ljubica Isplaćeno UKUPNO (2) U produžetku fajla ukucati sledeći tekst, a zatim ga pretvoriti u tabelu. Modifikovati tabelu tako da izgleda kao što je prikazano ispod teksta. Savić Miloš inženjer Petrović Ostoja lekar Barać Mileva sekretarica Prezime Ime Datum rođenja Dan Mesec Godina Zanimanje Savić Miloš INŽENJER Petrović Ostoja LEKAR Barać Mileva SEKRETARICA Komentar Uputstvo za rad: a) Ukoliko se selektovanje ćelija, umetanje kolona ili redova ne odvija po očekivanjima, to je najverovatnije zbog postojanja spojenih (Merge) ćelija. Potrebno je prvo podeliti ove ćelije na proste ćelije (Split), pa onda izvršiti umetanje kolona i redova. 109

116 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Vežba V6: Tabele Radni tekst: (1) Kreirajte novi fajl pod imenom Tabele2.doc. U fajl unesite radni tekst. Interni test za polaznike kursa Osnove računarske tehnike Ime i prezime: Broj mogućih poena: 50 Oblast: Word Osvojeno poena: Datum: Grupa: Ocena: 1. Napisati redosled opcija za: Poravnanje celog teksta sa obe strane: 3 Otvaranje postojećeg fajla: 3 Kopiranje otvorenog fajla na disketu: 3 Premeštanje dela teksta iz jedne datoteke u drugu: 4 Isticanje naslova na sredini teksta: 3 Unos broja strane u dnu svakog lista: 6 2. Navesti postupak za dobijanje teksta kao u primeru: Obaveštenje! 3 Vrlo dobro 3 a) Prvi 3 Početak 3 NASLOV 3 Zvezda 3 3. U datoteci FormatiPoruka.doc u radnom direktorijumu, napraviti datoteku sledećeg sadržaja, a zatim je snimiti i na disk C:\ u poddirektorijum Kurs\Predavač. 10 poena Uputstvo za rad: a) Paragrafe u drugoj tabeli bolje je uraditi kao zasebne redove u tabeli, pri čemu okvire (Border) treba podesiti tako da se linije između ćelija ne vide. Ako se ovako kreira tabela, mnogo je lakša manipulacija tabelom, podešavanje visine redova, kao i poravnanje sa vrednostima u drugim kolonama. b) Linije u drugoj tabeli možete uneti uz pomoć karaktera _. Ukoliko se koriste grafički objekti, mogu praviti dosta smetnje pri pomeranju ili izmeni tabele. Komentari: 110

117 MS Word Vežba V7: Tabele (1) Kreirajte novi fajl pod imenom Tabele3.doc. U fajl unesite radni tekst, zajedno sa zaglavljem. Uputstvo za rad: a) Ako tabela ima lako uočljive kolone i vrste, možete napraviti mrežu ćelija veličine najsitnije jedinice, pa vršiti spajanje potrebnih ćelija. Ovaj postupak nije zgodan ako imate neujednačenu podelu. Tada je bolje uočiti celine koje se pojavljuju u tabeli, pa njih deliti na manje celine. Radni tekst: Viša Elektrotehnička Škola Word Formati poruke koja sadrži niz podataka U zavisnosti da li je poznata dužina podataka i broj podataka koji se prenose u poruci, mogu se javiti tri slučaja: a) Poznat je broj podataka i dužina svakog od njih; b) Poznata je dužina svakog podatka, ali se ne zna koliko podataka ima u poruci; c) Nije poznat broj podataka u poruci, a ne zna se ni dužina svakog od njih. U zavisnosti koji od ovih slučajeva se pojavi, poruke će imati sledeće formate: a) Poznat je broj podataka i dužina svakog od njih; Format poruke u kojoj je poznat broj podataka i dužina svakog od njih. Tag VR Duži Podatak Broj Broj na 1. Podatak 2. Podatak 3. Podatak grupe eleme Tag Duži Poda Tag Duži Poda Tag Du Poda nata podat na tak na tak žina tak ka Bg Be Bg Be Bg Be XXX YYY ZZZ 16b 16b 16b 32b b XXX b YYY b ZZZ b) Poznata je dužina svakog podatka, ali se ne zna koliko podataka ima u poruci; Format poruke u kojoj se zna dužina svakog podatka, ali se ne zna koliko podataka ima. Tag Dužina Podatak Broj Broj VR podatka 1. Podatak 2. Podatak Kraj poruke grupe eleme (FFFF, nata FFFF ) Tag Duži Poda Tag Duži Poda Tag Dužina na tak na tak (0000, Bg Be Bg Be Bg Be XXX YYY 0000) 16b 16b 16b 32b b XXX b YYY b c) Nije poznat broj podataka u poruci, a ne zna se ni dužina svakog od njih. Format poruke gde se ne zna broj podataka u poruci, niti dužina svakog od njih Tag Dužina Podatak Broj Broj VR podatka 1. Podatak 2. Podatak Kraj poruke (FFFF, grupe eleme FFFF) nata Tag Dužina Kraj Podat Tag Duži Podat Tag ak ak Dužina (0000, 0000) (FFFF, podat na Bg Be FFFF) ka Bg Be XXX Bg Be 16b 16b 16b 32b b??? 32b b XXX b Polje VR je opciono. 111

118 MS Word Rad sa podacima Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Kada se u tabeli nalaze brojčani podaci (brojevi), Word nudi mogućnost automatske obrade podataka u pojedinim redovima (slika 32 levo) ili kolonama (slika 32 desno). Moguće vršiti različite obrade a sam Word nudi sabiranje svih elemenata u selektovanom redu levo ili desno od ćelije u kojoj se nalazi kursor. Word nudi sabiranje svih elemenata u selektovanoj koloni iznad od ćelije u kojoj se nalazi kursor. Slika 32. Automatska obrada podataka unetih u tabelu Drugi način automatske obrade na bazi podataka unetih u tabelu jeste pisanje cirkularnih pisama i pravljenje nalepnica i koverti. Koverte, cirkularna pisma Program MS Word omogućava pisanje i štampanje koverata i nalepnica, opcijom Alatke/Pisma i pošiljke (Tools/Envelopes and Labels). Kada izaberete ovu opciju, potrebno je izabrati odgovarajuću opciju, na primer Koverte i nalepnice i zatim upisati adresu primaoca (Delivery address) i adresu pošiljaoca, odnosno povratnu adresu (Return address). Veličina koverte može se podešavati koristeći dugme Opcije (Options). Cirkularna pisma su pisma sličnog sadržaja koja treba poslati na veći broj adresa. Mogućnost brzog kreiranja ovakvih pisama predstavlja jednu od vrlo korisnih alatki programa Word, koja nam u mnogome može uštedeti vreme, ako vršimo poslovnu korespodenciju sa velikim brojem ljudi, šaljemo pozivnice i slično. Pri izradi cirkularnih pisama potrebno nam je sledeće: baza podataka, koja sadrži imena, adrese, telefone i druge relevantne podatke o osobama kojima šaljemo pisma. osnovni tekst, koji sadrži tekst poruke i polja u koja se ubacuju podaci iz baze (Main Document). Spajanjem baze sa osnovnim dokumentom, program će napraviti odgovarajuća pisma, za sve ljude čiji su podaci u bazi. 17. Aktivnost: Cirkularna pisma Otvorite novi dokument. Kreirajte tabelu sa sledećim podacima (slika 33): 112

119 MS Word Prezime Ime Ulica Broj Mesto Datum Vreme Perić Petar Osma 2 Novi Sad Jovanović Jovan Deveta 11 Beograd Kostić Kosta Šesta 4 Beograd Lazić Lazar Treća 71 Novi Sad Marković Marko Peta 5 Šabac Milošević Miloš Četvrta 56 Niš Pavlović Pavle Druga 8 Valjevo Petrović Petar Prva 9 Beograd Savić Sava Sedma 3 Beograd Slika 33. Tabela sa podacima o klijentima Sačuvajte dokument sa tabelom pod nazivom LISTA.doc. Otvorite novi dokument. To će biti glavni dokument za vaše cirkularno pismo. Pomoću komande Alatke/Pisma i pošiljke (Tools/Envelopes and Labels). otvorite okvir za dijalog Čarobnjak za pisma (Letters Wizard) i svakako izaberite opciju da se prikaže traka sa alatkama za rad objedinjavanje pošte (Show Mail Merge Toolbar). U starijim verzijama Worda pojaviće se okvir za dijalog (slika 34). Da biste kreirali glavni dokument za cirkularno pismo, kliknite na ekranski taster Create. Iz menija odaberite stavku Form Letters, a zatim kliknite na ekranski taster Active Window. Time ste odredili da se glavni dokument za cirkularno pismo nalazi u aktivnom prozoru. Slika 34. Kreiranje delova cirkularnog pisma - glavni dokument Sada kliknite na ekranski taster Get Data i sa menija izaberite Open Data Source. Time ste odredili da imate pripremljen izvor podataka koji želite da otvorite. Obeležite dokument LISTA.doc koji sadrži vašu tabelu sa podacima. Da biste u glavni dokument uneli tekst pisma i polja koja odgovaraju podacima iz tabele kliknite na ekranski taster Edit Main Document. 113

120 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Prekucajte uokvireni tekst: Poštovani gospodine, Molim Vas da dođete u našu ustanovu dana u časova radi davanja izjave o visini vaših prihoda. S poštovanjem, N.N. U prozoru glavnog dokumenta pojavio se Mail Merge Toolbar. Klikom na ikonu Insert Merge Field otvara se padajući meni koji sadrži nazive polja iz više tabela sa podacima: Prezime, Ime, Ulica,... Tehnika unošenja polja u dokument je sledeća: - postavite kursor na mesto u dokumentu na kojem želite određeno polje; - kliknite na taster Insert Merge Field; - sa liste izaberite tip polja. Popunite pismo odgovarajućim poljima kao što je dole prikazano: <<Ime>><<Prezime>> <<Ulica>><<Br.>> <<Mesto>> Poštovani gospodine <<Prezime>>, Molim Vas da dođete u našu ustanovu dana <<Datum>>u<<Vreme>>časova radi davanja izjave o visini vaših prihoda. S poštovanjem, N.N. Sada treba pripremiti cirkularna pisma za štampu. To ćete učiniti klikom na taster Merge to new Document na Mail Merge Toolbar-u. Pogledajte novi dokument koji ste dobili. On sadrži devet različitih pisama od kojih prvo izgleda ovako: Petar Perić Glavna ulica Zemun Poštovani gospodine Perić, Molim Vas da dođete u našu ustanovu dana u časova 8.00 radi davanja izjave o visini vaših prihoda. S poštovanjem, N.N. Zatvorite sve otvorene dokumente. Glavni dokument sačuvajte pod nazivom PISMO.doc. Dokument sa cirkularnim pismima sačuvajte pod nazivom PISMA.doc. 114

121 Šabloni (Template) MS Word Šablon (Template) predstavlja šemu za neke buduće dokumente, koje ćemo kreirati, a koji svi imaju istu strukturu. Šabloni nisu dokumenti, iako se kreiraju na isti način i istim alatima. Šabloni će biti sačuvani u fajlovima sa ekstenzijom.dot. Novi dokument možete kreirati na osnovu nekog postojećeg šablona, pri čemu će svi elementi šablona biti učitani u novi dokument. Postojeće šablone možemo videti pri kreiranju novog dokumenta pokretanjem opcije Fille/New izborom kartice Letters&Faxes. Kada želite da kreirate dokument na osnovu šablona, izabraćete opciju File/New, a zatim šablon koji ćete koristiti. U opciji Create New označite da ćete kreirati dokument (Document). 18. Aktivnost: Rad sa šablonima-obrascima (Template) a) Stvaranje šablona Karakteristike stila pisanja i izgleda dokumenta koji se definiše u MS Word-u mogu se snimiti i sačuvati u vidu šablona prema kojem se oblikuje dokument. Za kreiranje šablona pod nazivom latinica u kojem se koristi latinični font, definisati stil pisanja, izgled stranice i način numerisanja na sledeći način: U MS Word-u otvoriti meni File i zadati komandu New. Kada se otvori okvir za dijalog New (slika 35), kliknuti na kružić ispred naziva Template (obrazac, šablon) da se dobije crna tačka, a zatim izbor potvrditi sa OK. Na ekranu se otvara prozor u čijoj naslovnoj liniji piše Microsoft Word - Template 1. Za novi šablon definisati: - margine: gornja 2 cm, donja 2 cm, leva cm i desna 2 cm - veličina strane: A4 - stil pisanja Normal: font - PPLat Times, veličina slova 11Pt, pasus - levo poravnat, bez uvlačenja prvog reda, bez razmaka između pasusa, sa jednostrukim proredom između redova. Definisati numerisanje stranica: arapskim brojevima koje se nalaze na sredini reda, na vrhu stranice. Slika 35. Pri otvaranju novog dokumenta treba izabrati obrazac na kojem se bazira obrada tog dokumenta 115

122 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija b) Snimanje šablona Prethodno kreirani šablon sačuvati za sledeće primene dodeljujući mu naziv i snimajući ga na katalog koji sadrži i ostale šablone. Snimiti šablon izvodeći sledeće korake: Otvoriti meni File i zadati komandu Save As. U okviru Save As treba da je aktivan katalog Templates (slika 36). U polju File name otkucati, na primer latinica, a zatim kliknuti na Save. Slika 36. Snimanje šablona MS Word automatski dodeljuje šablonu latinica tip datoteke dot. [*] [*] Napomena: Ne mešati tip dot sa tipom doc koji se dodeljuje dokumentima. 116 c) Korišćenje šablona Gotovi šabloni se mogu koristiti za kreiranje novih dokumenata. U tom slučaju dokument se oblikuje prema karakteristikama šablona. Za korišćenje postojećeg šablona treba izvesti sledeće korake: Zatvoriti sve prethodno otvorene dokumente komandom Close iz menija File. Primer: Otvoriti meni File i izdati komandu New. U okviru za dijalog New sa slike 35. Selektovati karticu Letters&Faxes šablon srpstelink i proveriti da li je ispred natpisa Document crna tačka. Izbor potvrdite sa OK. Napraviti šablon kao u primeru. Sačuvati ga kao template pod imenom Prijava.dot. Napraviti novi dokument, koristeći kreirani šablon. Popuniti ga i sačuvati pod imenom Student_xx.doc, gde je xx broj vašeg računara. Napomene: (1) Naziv firme Nalazi se u okviru (frame), da bi mogao bolje da se pozicionira na formularu. Postaviti pozadinu (Format/Borders and Shading) na crnu boju.

123 MS Word (2) Polja za unos podataka Uneti ih komandom Insert/Field. Za vrstu polja bira se MACROBUTTON, za naziv polja NoName, a za tekst koji će se prikazivati [ Klikni...]. Tako će linija koja opisuje polje imati sledeći izgled: MACROBUTTON NoName [ Klikni i unesi ime ] Kada se nalazite u šablonu (tamplate), ovaj opis možete menjati pritiskom na desni taster miša na polju, i izborom opcije Toggle Field Codes. Ovako kreirana polja se mogu kopirati naredbama Copy i Paste, pri čemu treba promeniti tekst koji se prikazuje. (3) Polja za potvrdu (Check Button) Radni tekst: Ovo polje se može kreirati takođe kao makro dugme (makrobutton), ali je postupak znatno komplikovaniji, pa ćemo mi primeniti drugi način. Otvaranjem palete View/Forms, imamo mogućnost da u tekst ubacimo objekat koji predstavlja dugme za potvrdu. Potrebno mu je promeniti veličinu na 10 pt i dodati tekst koji ga objašnjava. Ovo dugme u dokumentu neće raditi automatski, već će se otvoriti dijalog u kojem ćemo ga potvrditi (čekirati). Naziv firme PRIJAVNI LIST Ime i prezime : [ Klikni i unesi ime ] Datum rođenja : [ Unesi datum ] Mesto : [ Klikni i unesi mesto ] Mesto stanovanja : [ Klikni i unesi mesto ] Adresa stanovanja : [ Klikni i unesi adresu ] Telefon : [ Klikni i unesi telefon ] Stanuje kod : Kod roditelja Samostalno U domu Školska sprema : Osnovno Srednje Više Visoko Stečena godine : 19xx Begrad Potpis

124 MS Word Indeksi i sadržaji Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Word omogućava brzo pravljenje sadržaja knjige ili teksta, a i automatsko kreiranje indeksa pojmova, spiska slika i druge korisne operacije. 19. Aktivnost: Pravljenje indeksa (Index) Otvorite neki dokument ili ukucajte sledeći tekst sa levim poravnanjem: Kod sistema sa distribuiranom obradom povezuju se terminali, mikroračunari, veliki računari i periferijske jedinice koje mogu biti u raznim prostorijama neke zgrade ili u raznim zgradama, gradovima ili državama, pa čak i kontinentima. Ove veze se ostvaruju posredstvom raznih medijuma, kao što su: a) upredene parice (twisted pair) uz upotrebu modema i telefonskih linija (phone line), b) koaksijalni kabl (coaxial cable), c) optički kabl (optical fiber), mikrotalasne (microwaves), radio (radio) i satelitske veze (satellite), kao što je prikazano na slici. Upredene parice, koaksijalni i optički kabl se u literaturi nazivaju hardwire, dok se medijumi kao što su vazduh ili vakum (etar) nazivaju softwire. Ovaj tekst metodom Copy/Paste iskopirajte još nekoliko puta da biste povećali obim teksta. Zatim obeležite osenčene reči, jednu po jednu. Najpre obeležite reč Hardwire i potom istovremeno pritisnite Alt+Shift+X, pojaviće se okvir za dijalog kao na slici 37 levo. Okvir će ostati otvoren sve dok ne obeležite sve reči. Kada ste obeležili bilo koju reč koja treba da uđe u sadržaj indeksa kliknite na dugme Mark, kada ste završili obeležavanje zatvorite okvir za dijalog. Da li se promenio sadržaj teksta? Da Ne Slika 37. Okvir za izbor indeksiranih pojmova i oznake koje je u tekst uneo Word 118 Sadržaj nije, ali izgled jeste (slika 37 desno), jer su u tekst unete posebne oznake pored indeksiranih pojmova koje se inače ne vide u odštampanom tekstu (kliknite na dugme za prikaz oznaka Show/Hide, slika 38 desno). Sada idite na kraj dokumenta (Ctrl+End) otkucajte naslov: Indeks i otvorite listu Insert/Index and Tables i izaberite prvu karticu (slika 38 levo). Kliknite na dugme OK. Šta se pojavilo na kraju teksta?

125 MS Word Slika 38. Izrada indeksa u dokumentu Dugme za prikaz oznaka koje unosi Word Indeks se može naknadno dopunjavati. Obeležite pojam koji želite da uđe u indeks i ponovite prethodnu proceduru (poslednja tri koraka). Da li je Word odmah napravio novi indeks. Da Ne 20. Aktivnost: Uređivanje dokumenta - pravljenje sadržaja (Table of Contents) Osnovni element teksta je pasus i on predstavlja sve što se napiše između dva pritiska na taster Enter. Pasus je i osnovni element uređivanja. Ali, Word ne može da zna šta predstavlja jedan pasus, a on može biti naslov poglavlja, naslov odeljka ili pododeljka ili pak sam tekst. Značenje pasusa saglasno njihovoj funkciji možete samo vi da odredite tako što ćete definisati da li pasus predstavlja naslov (podnaslov, podpodnaslov i slično) ili tekst. To se radi uz pomoć stilova. Dodela funkcije pasusu se vrši definisanjem stila pasusa (Style). Svi pasusi su unapred definisani kao normalni Normal ili telo teksta (Body Text). Definisanje stila pasusa se vrši iz Format padajuće liste, opcija Style..., ili brže preko alatke (slika 39). Slika 39. Definisanje funkcije pasusa u dokumentu - stil 119

126 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Otvorite novi prozor Word. Radna površina je na ekranu. Ukucajte sledeći tekst: Ovo je naslov Prvog poglavlja Ovo je naslov prvog odeljka (podnaslov) Ovo je naslov prvog pododeljka (podpodnaslov) Ova vežba prikazuje izgled i funkciji pasusa zavisno od toga da li predstavljaju naslov ili sam tekst. Ovo je naslov Drugog odeljka (podnaslov) Ovo je naslov prvog pododeljka (podpodnaslov) Ovo je naslov drugog pododeljka (podpodnaslov) Ovo je naslov Trećeg odeljka (podnaslov) Ovo je naslov prvog pododeljka (podpodnaslov) Ovo je naslov drugog pododeljka (podpodnaslov) Ovo je naslov Trećeg pododeljka (podpodnaslov) Iskopirajte ovaj tekst još dva puta u vaš dokument, a zatim obeležite pasus koji sadrži reč poglavlja (1. pasus), otvorite listu stilova i kliknite na Heading1. Da li se izgled pasusa promenio? Da Ne Ponovite to na sledećem pasusu koji sadrži reč poglavlja (prvi pasus u prvoj i drugoj kopiji). Da li je pasus ostao na istoj stranici? Da Ne Normalno je da poglavlja počinju na novoj stranici pa je Word sam preneo naslov novog poglavlja na sledeću stranu. Sada na sličan način sve pasuse koji sadrže reč odeljak prebacite u Heading2, a pasuse koji su pododeljci označite kao Heading3. Dobićete na ekranu tekst sličan onom sa slike 40. Slika 40. Dodela funkcije pasusu menja njegov izgled Sada možete uz pomoć Word-a automatski napraviti sadržaj vašeg dokumenta. Idite na kraj dokumenta (Ctrl+End). 120

127 MS Word Otvorite padajuću listu umetni (Insert), pa izaberite opciju indeksi i tabele (Index and Tables). Otvoriće se okvir za dijalog (slika 41) u kojem treba izabrati karticu sadržaj (Table of Contents). Potvrdite izbor pritiskom na dugme OK. Šta se pojavilo na kraju dokumenta? a) ništa b) sadržaj Slika 41. Pravljenje sadržaja Pojavio se sadržaj koji ima oblik sličan onom sa slike 42. Da li je sadržaj uobličen? Da Ne Slika 42. Word je automatski napravio i uobličio sadržaj dokumenta Iako je sadržaj automatski generisan, ipak ga možete dodatno uređivati. Možete menjati vrstu slova, razmak između redova i slično. Obeležite prvi red sadržaja. Da li je ceo sadržaj promenio izgled? Da Ne Naravno, jer ceo sadržaj predstavlja jedan objekat pa ćete morati vrlo pažljivo da obeležavate i birate samo pojedine delove sadržaja. U mnogim dokumentima potrebno je pridružiti redni broj naslovima. To se radi kao i svaka druga numeracija, odnosno iz padajuće liste Format/Bullets and Numbering. Izaberite karticu Customize i onda podesite parametre. Nažalost ova 121

128 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija opcija kod novih verzija Word-a je vrlo složena i nepouzdana (znatno bolje je bilo rešenje u Word 6, opcija Heading and Numbering), ali cilj je da dobijete sledeći oblik teksta (slika 43 levo). Sada na kraju teksta napravite sadržaj i on će imati oblik kao na slici 43 desno. Slika 43. Naslovi su numerisani a brojevi su u sadržaju 21. Aktivnost: Unakrsne reference Word omogućava da se u tekst unesu oznake koje nam omogućavaju da brzo skočimo na neki drugi deo teksta koji je u nekoj relaciji vezi sa tekstom u kojem se trenutno nalazimo. Na primer, ako je u tekstu pomenuta neka tabela onda možemo ostvariti vezu sa drugim delom teksta u kojem se recimo opisuje rad sa tabelama. U tu svrhu treba uraditi sledeće korake: Postavimo kursor iza izabrane reči (tabela), iz padajuće liste Insert izaberemo Reference i komandu Cross-reference, pojaviće se okvir za dijalog kao na slici 44. Klizač za izbor mesta u tekstu na koji se povezujemo Slika 44. Ostvarivanje veze sa nekim delom teksta preko unakrsnih referenci 122 U polju Reference type izabira se vrsta reference, to može biti slika, naslov, jednačina ili bilo koji numerisani deo teksta. U polju Insert reference to se izabere tekst koji će se pojaviti u referenci. To može biti samo broj, broj i labela, broj stranice ili čitav tekst koji se nalazi u referenci.

129 MS Word Pomeranjem klizača i klikom na neku od ponuđenih tačaka biramo željeno mesto, zatim potvrdimo izbor klikom na dugme Insert, i u tekstu će se pojaviti oznaka mesta na koje skačemo ako kliknemo na tu oznaku. Oznaka inače neće biti vidljiva na odštampanom tekstu. Ako se radi sa nenumerisanim delovima teksta (slikama i jednačinama), najpre se mora postaviti sidro na oznaku slike ili jednačine. Klikne se na listu Insert, izabere se komanda Reference i u njoj komanda sidro (Caption). Word nudi svoja sidra, ali korisnik može napraviti i sopstvena. 22. Aktivnost: Komentari Ako želimo da za neki pojam u tekstu ubacimo komentar Word nudi i tu mogućnost. U tu svrhu postavimo kursor pored reči na koju se odnosi komentar, iz liste Insert izaberemo komandu Comment. Izabrana reč je osenčena žutom bojom, ekran se deli na dva dela i u donjem delu možemo uneti željeni komentar (kao na slici 45). Slika 45. Unosimo komentar koji se odnosi na pojam Word Gde će se pojaviti komentar? a) pored teksta b) na dnu stranice c) na vrhu stranice 23. Aktivnost: Pravljenje kopije slike na ekranu (Screen dump) Otvorite novi Word dokument (Start/Programs/Accessories), otkucajte tekst "Stilovi slova", a zatim pritisnite taster PrintScreen na tastaturi da bi ste poslali sadržaj ekrana (screen dump) u radnu memoriju - Clipboard. Kliknite mišem na kraj teksta. Pritisnite Ctrl + V (Paste). Šta se pojavilo na radnoj površini prozora Worda? Otvorite novi Word dokument (Start/Programs/Accessories), otkucajte tekst "Stilovi slova", a zatim pritisnite taster PrintScreen na tastaturi da bi ste poslali sadržaj ekrana u radnu memoriju - Clipboard. 123

130 MS Word Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Otvorite prozor Paint, i maksimizirajte ga. Isključite paletu sa bojama izborom opcije Color Box u View listi (tako da je najveći deo ekrana radna površina). U listi Edit izaberite komandu ubaci - Paste. Šta se pojavilo na radnoj površini prozora Paint? a) nepromenjen je b) pojavila se slika ekrana u Word-u. Kliknite na alatku za isecanje - Select i okružite tri dugmeta B,I,U isprekidanom linijom. (Želimo da selektujemo samo ovaj deo Word radne površine). Klikinite na Edit listu i izaberite komandu kopiraj - Copy. Zatvorite prozor Paint, i otvorite Word dokument Doc1 sa radne površine Desktopa. Kada se dokument pojavi, postavite pokazivač teksta odmah iza "Stilovi slova", a zatim izborom komande ubaci - Paste iz Edit liste postavite malu grafiku u tekst Word dokumenta (iako je vi vidite kao sliku, Word je tretira kao karakter). Kliknite na grafiku (da biste je selektovali), a zatim pritisnite Backspace i ona će nestati. Ne brinite, možete je vratiti pomoću Undo-a iz Edit menija, ili je možete ponovo ubaciti iz memorije. Ponovite celu proceduru za neki drugi deo ekrana (izbranu grafiku iz radne površine Word-a). Ako hoćete zapamtite ovaj dokument. Zatvorite sve prozore. Napomena: Kopiranje samo aktivnog prozora a ne čitavog ekrana u Clipboard vrši se pritiskom na tastere Alt + Print Screen. Otvorite prozor sa kalkulatorom i pritisnite Alt + Print Screen, zatim pređite u prozor sa Word-om i kliknite mišem na kraj teksta. Pritisnite Ctrl + V (Paste). Šta je sada preneto na površinu teksta? a) samo prozor sa kalkulatorom b) slika celog ekrana Word je jedan od programa koji čine programski paket poznat pod imenom MS-OFFICE ili u prevodu Microsoft kancelarija, koja čini skup programa potrebnih poslovnom čoveku u svakodnevnom radu sa računarom. Microsoft-ov program Word je program namenjen uređivanju složenih tekstova na računaru. Postoje i drugi programi, ali je MS-Word najpopularniji program za obradu teksta. Praktično može se koristiti i kao podrška stonom izdavaštvu. Naravno to nije samo zbog kvaliteta već pre svega zbog rasprostranjenosti Windows-a i snage Microsoft-a. Za obradu jednostavnijih tekstova može se koristiti program WordPad koji je sastavni deo Windows-a. Ukoliko je dokument koji kreirate složenije strukture, na primer, treba da sadrži dodatne elemente kao što su, na primer, tabele, sadržaj, numeracija stranica onda treba koristiti napredniji program za obradu teksta kao što je Ms-Word. Unos samog teksta kao prva faza u uređivanju i oblikovanju, može se izvršiti i nekim drugim, manje složenim, programom za obradu teksta. Naime, Word prihvata i dalje može obrađivati tekstove koji su pisani na drugim programima kao na primer u programu beležnica (Notepad) ili WordPad-u. Tokom procesa uređivanja i obrade teksta Word unosi svoje dodatne simbole koji su samo njemu čitljivi i nije moguće tekstove obrađene u Word-u dalje obrađivati na slabijim programima. Čak šta više, starije verzije Word-a ne mogu da čitaju dokumente napravljene u novijim verzijama. Tako, Word 97 ne može da čita dokument urađen u verziji Word Iako svi PC računari koriste kao operativni sistem neku od verzija Windows-a, svaki od njih ima neke svoje osobenosti jer je svaki od vlasnika računar prilagođavao sebi i svojim potrebama. Zbog toga je moguće da se jave razni problemi pri prenosu dokumenta s jednog računara na drugi radi dalje obrade. 124

131 MS Excel 4. PROGRAM ZA TABELARNA IZRAČUNAVANJA I IZRADU GRAFIKONA - MS EXCEL Excel je jedan od najpoznatijih programa za tabelarno izračunavanje. Uz pomoću njega se mogu na vrlo jednostavan način praviti tabele, vršiti razna izračunavanja, crtati grafikoni i drugi grafički prikazi, praviti baze podataka i još mnogo toga. Njegova popularnost je zasnovana na spoju stroge strukture i velike slobode. Program Microsoft Excel je namenjen za rad sa podacima prikazanim u tabelama, dijagramima i bazama podataka. Radna tabela Excel-a se sastoji od ćelija u koje se upisuju tekstualni i numerički podaci. Ćelije su raspoređene po redovima i kolonama. Kolone su obeležene slovima A, B, C,... a redovi brojevima 1, 2, 3,... Tabela ima 256 kolona i redova. U ćelije se unose podaci, i oni predstavljaju osnovu za dobro korišćenje excela. Svaki podatak ima svoj tip. Podaci se moraju organizovati, a u slučaju Excela oni se organizuju u tabele. U programu Excel primenjuje se princip WYSIWYG (What You See Is What You Get) ono što se vidi to se i dobije. Izgled tabele se podešava pre štampanja. Na osnovu podataka iz radne tabele mogu se izraditi dijagrami koji se međusobno razlikuju po: vrsti, broju veličina, upotrebljenim skalama na x i y osama, mreži, stilovima slova itd. Korišćenje više prozora omogućava da se na ekranu istovremeno može videti nekoliko delova jedne tabele ili više različitih tabela. Ako je potrebno moguće je delove jedne tabele prebacivati i kombinovati sa podacima druge tabele. Excel daje mogućnost korišćenja formula i funkcija za različita matematička izračunavanja između pojedinih veličina smeštenih u tabeli. Unos formula i funkcija počinje znakom =. Svaka funkcija ima sopstvenu skraćenicu (SUM, SQRT, LOG,...). Excel omogućava automatsko izračunavanje rezultata formula ili funkcija kada se ulazne veličine promene. Tipične primene šta ako analiza su od koristi u pripremama budžeta, u predviđanju finansijskog bilansa i proceni profita kada se promeni neki od ulaznih parametara. Moguća su i izračunavanja unazad, kada se pretpostavi rezultat a zatim se računa ulazni podatak. 1. Aktivnost: Kreiranje radnog direktorijuma na disketi i tvrdom disku Kreirati direktorijum EKSEL na disketi, izvodeći sledeće korake: Pokrenuti program Windows Explorer. Staviti disketu u disketnu jedinicu. U levom oknu Explorer-a selektovati disketu Floppy disk A:. Otvoriti padajuću listu Datoteka (File) i zadati komandu Nova (New), a zatim Fascikla (Folder). Otkucati naziv novog direktorijuma EKSEL i pitisnuti taster Enter. Kreirajte novi direktorijum fasciklu (Folder) pod nazivom EKSEL. Na ovom direktorijumu kreirajte novi direktorijum pod nazivom ImeKorisnika (A:\EKSEL\ImeKorisnika) gde za ImeKorisnika unesite Vaše ime. 125

132 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija U levom oknu Explorer-a selektovati disk C:. Pomoću Windows Explorera u korenu stabla direktorijuma kreirajte novi direktorijum - fasciklu pod nazivom EKSEL. Na ovom direktorijumu kreirajte novi katalog pod nazivom ImeKorisnika (C:\EKSEL\ImeKorisnika) gde za ImeKorisnika unesite Vaše ime. Izaći iz programa Explorer. 2. Aktivnost: Kreiranje ikone prečice za program Microsoft Excel Za kreiranje ikone prečice programa Microsoft Excel izvesti sledeće korake: Otvoriti na radnoj površini prozor Moj računar (My Computer). Otvoriti prozor diska C:. Otvoriti u prozoru C: katalog Program Files. U prozoru Program Files otvoriti katalog Microsoft Office. Pozicionirati pokazivač miša na ikonu Microsoft Excel i kliknuti desnim tasterom miša. Kada se otvori meni izabrati opciju Copy i kliknuti na radni (levi) taster. Zatvoriti sve do tada otvorene prozore. Pozicionirati pokazivač na slobodni deo radne površine i kliknuti desnim tasterom. Kada se otvori meni izabrati opciju Paste Shortcut i kliknuti radnim (levim) tasterom miša. Na ekranu će se pojaviti prečica Microsoft Excel. 3. Aktivnost: Pokretanje programa Microsoft Excel i priprema za rad Za pokretanje programa Microsoft Excel potrebno je izvesti sledeće korake: Pozicionirati kursor na ikonu prečice Microsoft Excel i kliknuti dvaput. Izgled ekrana u Microsoft Excel-u prikazan je na slici 1, pri čemu se vidi da aplikacija sadrži liniju menija, linije alata, adresu aktivne ćelije, liniju formula, prozor aktivne radne sveske i indikator. Pomoću komande Alatke (Tools) na glavnom meniju, otvorite dijalog okvir Opcije (Options). Izaberite karticu Opšte opcije (General). U polje Default File Location upišite putanju C:/ EKSEL /Ime Korisnika. Na taj način ste odredili da vam Excel ponudi folder za smeštanje dokumenta. U polje Standard Font izaberite font Times New Roman ili bilo koji YU font koji je instaliran na vašem računaru, a u polju Size veličinu fonta 11pt. Tako ste odredili da ovaj font bude standardni za svaku novootvorenu radnu tabelu. Kliknite na dugme OK i zatvorite prozor Options. 4. Aktivnost: Izlazak iz programa Microsoft Excel Za napuštanje programa Microsoft Excel slediti korake: Iz menija File zadati komandu Exit. Ako su izvršene neke izmene u radnoj svesci posle poslednjeg snimanja tabele, pojaviće se okvir za dijalog u kojem treba kliknuti 126

133 MS Excel na Yes ako se želi snimiti izmenjena tabela ili na No ako se želi program napustiti bez snimanja unetih u tabelu. Osnovni pojmovi Okruženje za rad je vrlo slično okruženju u programu MS Word. Mnoge od funkcija, koje ste već upoznali, mogu se koristiti i u ovom programu: opcije za rad sa datotekama (File): kreiranje novog dokumenta (New), otvaranje (Open), zatvaranje (Close), čuvanje dokumenta (Save i Save As); opcije za prikaz trake sa alatkama (View/Toolbars); opcije za štampanje (File/Page Setup, Print Preview i Print); opcije za uređivanje isecanje i kopiranje teksta (Edit/Cut, Copy i Paste). Dugme Nalepi (Paste) ima padajuću listu opcija koje omogućavaju da se iskopiraju formule (Formulas), vrednosti (Values) itd., i da se primeni specijalno nalepi (Special paste). Napomena: Dokumenti (File) kreirani u Excel-u imaju ekstenzije.xls. Radne sveske (Workbook) i radni listovi (Worksheet) U Excelu razlikujemo radnu svesku (Workbook) i radne listove (Worksheet). Radna sveska se može zamisliti kao registrator, koji sadrži radne listove, listove sa dijagramima i još neke posebne listove. Adresa aktivne ćelije Unos formule Unos sadržaja aktivne ćelije polje za uređivanje sadržaja ćelije- linija za formule Oznake kolona Brojevi redova Statusna linija Radni listovi Aktivna ćelija Slika 1. Izgled prozora sa programom za rad sa tabelama Excel Jedna radna sveska može sadržati više radnih listova. Sam Excel automatski otvara tri radna lista. Radni listovi mogu imati i svoja imena, a sam Excel im daje uobičajena imena List1, list2, list3 (Sleet1, sheet2, Sheet3). Radni listovi se mišem aktiviraju preko jezička radnog lista u donjoj liniji. Prelazak sa jednog na drugi radni list vrši se pomoću strelica u istoj liniji, sasvim levo (prelazak na prvi radni list, prethodni, sledeći i poslednji). Umetanje novog radnog lista u svesku vrši se opcijama Insert/Worksheet, a brisanje opcijom Edit/Delete Sheet. 127

134 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Ćelija - Cell Ćelija (Cell) je osnovni element Excel-ovog radnog lista. Svaki radni list sadrži redova (zaglavlje sa brojevima) i 256 kolona (zaglavlje označeno slovima), bez obzira da li ih koristite ili ne. Linije između ćelija su koordimatne linije (Gridlines) i one nisu vidljive pri štampanju. Njihov zadatak je da korisniku prikažu granice ćelija i izgled sadržaja. Ćelije imaju sledeće karakteristike: Oznaku - Oznaku ćelije čini oznaka kolone (slovo) i reda (broj) u komjem se ćelija nalazi (npr. B6). Ova oznaka se koristi u formulama za izračunavanje. Sadržaj - Sadržaj ćelije (Contents) može biti tekst, numerička vrednost, ali i formula za izračunavanje. To nije obavezno ono što vidimo upisano u ćeliji. Pravi sadržaj ćelije se vidi u redu iznad radne površine, pored oznake ćelije, desno od znaka = tj. u polju za uređivanje sadržaja ćelije. Vrednost - Vrednost (Value) predstavlja trenutnu vrednost ćelije. Ako je sadržaj ćelije konstantan (tekst ili broj), onda je i vrednost ćelije nepromenljiva. Ako je sadržaj ćelije neka formula, vrednost ćelije će se menjati u zavisnosti od vrednosti drugih ćelija. Prikaz vrednosti - je način na koji prikazujemo, odnosno oblikujemo vrednost u ćeliji. To je tačno ono što mi vidimo da je upisano u toj ćeliji. Jedna ćelija je uvek aktivna i njena oznaka se nalazi u editorskoj liniji, polje za adresu aktivne ćelije. Aktivna ćelija se bira klikom pomoću miša, ili pomoću strelica za pomeranje kursora; pri tome ona postaje vidno istaknuta jer su njene ivice podebljane. Ako želimo da više ćelija istovremeno bude aktivno, izvršimo selekciju tako što prevučemo mišem preko željenih ćelija. Specijalno nalepi se nalazi i u listi uređivanje (Edit). Ova komanda nudi deset načina prenosa. Sve, puno kopiranje (All) koje prenosi vrednosti, formule i oblikovanje ćelija prikaz vrednosti. Opcija Formule (Formulas) ne kopira vrednosti i oblikovanje. Opcija Vrednosti (Values) pri kopiranju formule pretvara u konstante. Opcija Oblikovanja (Formats) prenosi samo osobine ćelija bez njenog sadržaja, a peta opcija prenosi Komentare (Comments). Šesta opcija omogućava da se vrši Porvera valjanosti (Validation), a sedma ignoriše ivične linije odnosno prenosi Sve osim ivica (All except borders). Poslednje dve opcije su kombinacija prethodnih. Postoji još dve grupe komandi Operacija (Operation) i dugmad za izbor mogućnosti Preskoči prazne ćelije (Skip blanks) i Transponuj (Transpose) imaju posebnu ulogu u radu sa opsezima ćelija. 5. Aktivnost: Izbor aktivne i promena aktivne ćelije Izbor i promena aktivne ćelije postiže se postavljanjem pokazivača miša na željenu ćeliju. Zatim kliknemo radnim (levim) tasterom miša. Vertikalna linija klizača za kretanje kroz tabelu koristi se za pomeranje za po jedan red tako što se klikne na donji trouglić (strelicu). Klikom iznad/ispod klizača, odnosno pomeranjem klizača u željenom smeru brže se pomeraju redovi. Još veća brzina pomeranja postiže se pomeranjem klizača uz pritisnut taster < Shift>. Isti je postupak za pomeranje desno/levo korišćenjem horizontalne trake za kretanje kroz tabelu. Najbrži način za kretanje kroz tabelu i izbor aktivne ćelije jeste preko naredbe skoči (Go To): 128

135 MS Excel 6. Aktivnost: Promena aktivne ćelije komandom Go To Neka je trenutno aktivna ćelija A1, pritisnite taster F5 ili Ctrl+G ili iz padajuće liste Uređivanje (Edit) pokrenite komandu Idi na (Edit/Go To). Upišite B98 i pritisnite taster ENTER. Opet pokrenite komandu Idi na (Go To) i vratite se na ćeliju A1 Za promenu aktivne ćelije pomoću tastature koriste se strelice i tasteri <Home>, <End>, <Page Up> i <Page Down>. U daljem tekstu dat je pregled komandi za promenu aktivne ćelije pomoću tatature. ZA PROMENU AKTIVNE ĆELIJE za jednu ćeliju u smeru strelice na prvu ćeliju u redu (početak reda) na poslednju ćeliju u redu (kraj reda) na ivicu opsega popunjenog podacima na gornji levi ugao radnog lista na donji desni ugao radnog lista za jedan ekran gore za jedan ekran dole na prethodni radni list na sledeći radni list jedan ekran ulevo jedan ekran udesno na sledeću ćeliju na prethodnu ćeliju PRITISNITE Strelice na tastaturi Home End <Ctrl> + strelice, ili <End> + strelice <Ctrl> + <Home> <Ctrl> + <End> <Page Up> <Page Down> <Ctrl> + <Page Up> <Ctrl> + <Page Down> <Alt> + <Page Up> <Alt>+ <Page Down> <Tab> <Shift> + <Tab> Opseg ćelija - Range Opseg ćelija (Range) je pravougaoni skup ćelija. Adresa opsega je jednoznačno određena adresama ćelija na krajevima dijagonale opsega. Na sledećoj slici je prikazan opseg ćelija veličine od 4 reda i 3 kolone u ćelijama od B2 do D5, slika 2. veličina opsega ćelija granice opsega Slika 2. Opseg ćelija 129

136 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Opsegu se može pridružiti naziv (Range Name). Najmanji opseg je jedna ćelija, a najveći čitava radna tabela. Kada je jedna ćelija ili opseg obeležen na njegovom donjem desnom uglu pojaviće se krstić (Fill handle). Donji desni ugao, odnosno krstić osnova je jedne druge tehnike kopiranja prevlačenjem u Excel-u koja pruža velike mogućnosti i nije identična sa odgovarajućom tehnikom u Word-u. 7. Aktivnost: Pravljenje opsega ćelija Pravljenje opsega ćelija se vrši na jedan od sledećih načina: mišem se izabere ćelija koja čini jedan kraj dijagonale (npr. C3), pritisne se levi (radni) taster miša i miš prevuče do drugog kraja dijagonale (npr. D5), slika 3. dodavanje novog opsega na postojeći vrši se tako što se drži pritisnut taster <Ctrl>, pokazivač miša se postavi na početak novog opsega, pritisne se levi taster i prevuče se pokazivač do drugog kraja dijagonale. Na slici 4. je na opseg C3 : D5, dodat opseg A3 : A7. Slika 3. Pravljenje opsega Slika 4. Dodavanje drugog opsega Dodavanje novog opsega se još prostije vrši tako što se pritisne kombinacija tastera <Shift>+<F8>, na statusnoj liniji se pojavljuje informacija da ste u režimu dodavanja ADD. Postavite pokazivač miša na početak sledećeg bloka, pritisnite radni (levi) taster miša i prevlačenjem omeđite blok. Na isti način dodajte koliko god hoćete novih blokova u opseg. Iz režima dodavanja se izlazi ponovnim pritiskom na istu kombinaciju tastera <Shift>+<F8>. Opseg se poništava jednostavnim dovođenjem pokazivača miša na bilo koju ćeliju i klikom na radni (levi) taster. Osnovne operacije sa ćelijama i opsezima Ćelije radnih listova u Excel-u mogu da sadrže tekst, numeričke vrednosti ili formule. Konstantne veličine koje mogu biti upisane u ćelije su: broj, tekst, datum, vreme, logičke veličine i greške. Excel pravi razliku između teksta i brojeva pa tekst poravnava po levoj, a brojeve po desnoj ivici (samo ako smo ih tačno uneli). Sve što upišemo kao podatak je u stvari broj, samo tekstovi imaju vrednost 0 a brojevi i datumi onu vrednost koju smo uneli. 130

137 MS Excel Brojevi mogu biti celi ili decimalni (sa zapetom), sa ili bez znaka (minus). Mogu biti razlomci 2 cela i 3/16 između 2 i 3 mora biti unet razmak 2 3/16, a sam Excel će izračunati u liniji formula vrednost 2,1875. Razlomci tipa 3/16 se moraju uneti kao 0 3/16. Pri unosu brojeva koji predstavljaju procente 12% može se primeniti više postupaka: 12/100 ili upišite,12 ili upišite 12%. Excel nudi vrlo korisnu opciju rada sa fiksnim brojem decimalnih mesta koja pretvara numeričku tastaturu u nešto nalik na kasu, unosimo cele brojeve, a sam Excel poslednje cifre pretvara u decimale. Na primer otkucamo a Excel upiše 123,45 ako smo izabrali dva decimalna mesta. Ova opcija i broj decimala se biraju iz padajuće liste Tools komandom Options, na kartici Edit kliknemo na dugme za potvrdu Fixed decimal, a u polju Places izaberemo broj decimalnih mesta. Brojeve uvek unosite preko numeričke tastature da ne biste razmišljali o tome da li treba uneti decimalni zarez ili tačku na tekstualnom delu. Excel uvek ispravno interpretira decimalnu tačku sa numeričkog dela, kao separator celog i decimalnog dela nezavisno od setovanja formata brojeva. Datumi se unose kao brojevi (11/02/2002 ili ) ili kao tekst (Mart 25, 1995 ili Mart 25, 95), a ako se unesu kao brojevi onda predstavljaju broj dana u odnosu na 1. januar Excel ima i nekoliko formata za datume i vreme: 15:21 ili 15:21:04 ili 3:21 PM ili 3:21:04 PM (vreme se meri sekundama). Grube greške pri unosu teksta može ispraviti sam Excel ako je izabrana neka od opcija komande AutoCorrect (iz padajuće liste Tools). 8. Aktivnost: Unošenje, izmena i brisanje sadržaja ćelije Unošenje podataka u ćeliju se vrši na sledeći način: mišem izaberite ćeliju, unesete brojeve i/ili tekst, pritisnete <Enter> ili pomerite pokazivač miša na drugu ćeliju i kliknite. Izmena sadržaja ćelije može se izvršiti na dva mesta: u liniji za formule - Mišem izaberemo ćeliju i pritisnemo taster F2 ili se mišem izabere linija za formule (iznad radne površine, pored znaka = ), izmeni se sadržaj i obavezno pritisne <Enter>. Izvršene promene se mogu potvrditi (prihvatiti) ili se od njih može odustati što se postiže preko dugmadi koja se nalaze ispred linije za unos formula, odnosno unos i izmenu sadržaja ćelije. u ćeliji - Pritisne se dva puta taster miša pri izboru ćelije i izmena se vrši unutar ćelije. Odustajanje od izmena vrši se pritiskom na taster <Esc>. Brisanje sadržaja ćelije vrši se: najpre se mišem izabere ćelija i pritiskom na taster <Delete> izbriše sadržaj ili mišem izabermo ćeliju i komandom Edit/Clear/Contents - sadržaj ili All - sve. Za direktno unošenje podataka u ćelije radne sveske, slediti korake: Pozicionirati pokazivač na ćeliju A1 u koju treba uneti podatak i kliknuti mišem. U ćeliju A1 uneti tekst: TABELA 2.5. Sadržaj ćelije se po potrebi proširuje preko desne granice ćelije. Ako se pojavi greška može se odustati od unošenja teksta u ćeliju pritiskom na taster Esc. Dužina teksta u ćeliji može biti najviše 255 znakova. Uneti sadržaj radnog lista sa slike 5. levo, od kolone A do kolone F. 131

138 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Napomena: Ako je uneti tekst preširok za ćeliju, preći će preko desne ivicu ćelije. Ukoliko u susednoj, desnoj ćeliji postoji neki sadržaj (broj ili tekst), tekst u aktivnoj ćeliji biće podvučen pod nju. Da bi se to sprečilo, treba izabrati komandu Oblikovanje/Ćelije (Format/Cells) i u okviru za dijalog, na kartici Poravnanje (Alignment) uključiti opciju Prelamanje teksta (Wrap text). Ako se na istoj kartici izabere opcija Skupi da bi se smestilo (Shrink to fit), da tekst ne bi prešao desnu ivicu, font se automatski umanjuje tako da može da stane u jedan red unutar postojećih granica ćelije. Slika 5. Radna tabela Tabela1.xls Sadržaj kolone F je rezultat proračuna po formuli u kojoj se množe odgovarajuće vrednosti iz kolona D i E, U ćeliju F14 uneti zbir vrednosti sadržaja opsega ćelija od F8:F13. Snimiti na disketi/disku u katalogu EKSEL\ImeKorisnika radnu listu pod nazivom Tabela1.xls. 9. Aktivnost: Unošenje, izmena, brisanje i sortiranje sadržaja opsega Unošenje podataka u opseg se vrši na sledeći način: mišem se izabere opseg ćelija, uneti prvi broj i/ili tekst i pritisnuti <Enter>, Excel prelazi na sledeći red u istoj koloni. Kada dođe do kraja prve kolone nakon pritiska na taster <Enter> Excel prelazi na prvi red u sledećoj koloni. za vraćanje nazad treba pritisnuti kombinaciju tastera <Shift>+<Enter>, za prelazak na ćeliju u istom redu, a u sledećoj koloni treba pritisnuti taster <Tab>, za vraćanje na ćeliju u istom redu u prethodnoj koloni treba pritisnuti kombinaciju tastera <Shift>+<Tab>, za skakanje iz jednog u drugi ugao opsega koristi se kombinacija tastera <Enter>+. (tačka). Excel omogućava istovremeni upis istog podatka u veliki broj ćelija, odnosno u sve ćelije jednog ili više opsega. To se postiže na sledeći način: na neki od pomenutih načina formirati opseg (ili više opsega) ćelija, kliknuti na liniju za unos podataka i formula i uneti željeni podatak, držati pritisnut taster <Ctrl> i pritisnuti taster <Enter>; podatak će biti upisan u sve selektovane ćelije. 132

139 MS Excel Brisanje sadržaja ćelije se vrši: pritiskom na taster <Delete> ili komandom Edit/Clear/Contents - sadržaj ili All - sve. Upozorenje: Tokom unosa podataka u opseg nikako ne pritiskajte tastere sa strelicama za izmenu aktivne ćelije jer se time uklanja opseg ćelija! Sortiranje sadržaja opsega po jednoj koloni se vrši: selektovati opseg A8:F13, zatim u listi Data izaberite opciju Sort (slika 5 u sredini), pojaviće se okvir za dijalog u kojem se bira kolona po kojoj se vrši sortiranj (izberite kolonu F i redosled sortiranja rastući (Ascedent). Moguće je sortiranje po više kolona i u raznim redosledima, slično kao i u Wordu, kliknite na dugme OK i podaci u tabeli će biti sortirani po koloni F (slika 5. desno). 10. Aktivnost: Kopiranje i premeštanje ćelija Ćelije se mogu kopirati i premeštati pomoću miša ili pomoću komandi Cut, Copy i Paste iz menija. Za premeštanje pomoću miša uradite sledeće: selektujte više ćelija koje želite da pomerite; strelicu miša postavite na okvir koji okružuje izabrane ćelije, pokazivač miša je standardan odnosno, ima oblik strelice ; pritisnite taster miša, povucite do željenog mesta i pustite taster. Polazni podatak, u ćeliji B6 biće izbrisan, kao što je prikazano na slici 6. a) pre kopiranja i 6. b) posle premeštanja. Naime, ne postoji original podatka na B6 (ćelija je prazna), već samo kopija podatka na D2. Slika 6. a) pre premeštanja b) posle premeštanja Kopiranje se vrši isto kao i premeštanje, ali se tokom procesa drži pritisnut taster <Ctrl>. Naravno pri kopiranju polazni podatak (ćelija B6) ostaje nepromenjen, kao što je prikazano na slici 7. a) pre kopiranja 7. b). Posle kopiranja postoji i kopija podatka na ćeliju D2. Pri kopiranju pomoću opcija iz menija Uređivanje (Edit), može se koristiti i opcija Specijalno nalepi (Edit/Paste Special), kojom se kopira samo određena osobina jedne ćelije. Možete izabrati kopiranje: samo formule, samo vrednosti ćelije, samo oblikovanja, i mnogih pojedinačnih svojstava ili svih osobina ćelije. Mogu se nalepiti i aritmetičke operacije. 133

140 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 7. a) pre kopiranja b) posle kopiranja Umetanje i brisanje redova i kolona - Insert/Rows, Columns Umetanje redova vrši se tako što se selektuje ceo red ili nekoliko ćelija u redu iznad kojeg želimo da umetnemo novi red, a zatim pokrenemo opciju Insert/Rows. Na sličan način možemo umetnuti novu kolonu levo od selektovane kolone ili nekoliko ćelija u koloni, pokretanjem opcije Insert/Columns. Da bismo obrisali red ili kolonu potrebno je da selektujemo ceo red/kolonu, pritiskom na broj reda ili slovo kolone. Zatim treba pokrenuti opciju Edit/Delete. Ukoliko selektujemo nekoliko ćelija redova/kolona koje želimo da obrišemo, posle pokretanja opcije Edit/Delete, potrebno je da specificiramo Entire row, za brisanje celog reda ili Entire column za brisanje cele kolone. Skrivanje i otkrivanje redova i kolona Hide-Unhide/Rows, Columns Skrivanje redova i kolona se vrši preko padajuće liste Format. Najpre selektujemo čitav red/kolonu (na primer D), otvorimo listu Format i u njoj biramo komandu vrsta Row ili kolona Column. Otvara se nova padajuća lista u kojoj biramo komandu sakrij Hide. Kolona D više nije vidljiva. Otkrivanje skrivene kolone/reda vrši se na isti način. Najpre selektujemo dve kolone/reda između kojih je i sakrivena (kolone C i E), otvorimo listu Format, odaberemo komandu red ili kolona i u novoj listi izaberemo otkrij Unhide. Umetanje i brisanje ćelija - Insert/Cells Umetanje novih ćelija u tabelu vrši se tako što se selektuju ćelije na čije mesto želimo da umetnemo nove ćelije, a zatim se pokrene opcija Insert/Cells. Da bi nove ćelije bile uspešno umetnute, potrebno je za njih napraviti mesto u tabeli. Zbog toga će program tražiti da specificiramo da li postojeće ćelije želimo da pomerimo desno ili dole, a zatim će na njihovo mesto umetnuti nove ćelije. Brisanje selektovanih ćelija iz tabele se vrši opcijom Edit/Delete, pri čemu je potrebno specificirati da li upražnjeno mesto u tabeli treba popuniti pomeranjem ćelija gore ili levo. Napomena: Treba napraviti razliku između naredbe Edit/Clear, koja briše sadržaj ćelija i komande Edit/Delete, koja potpuno uklanja ćelije iz tabele, a na njihovo mesto postavlja druge ćelije. 134

141 MS Excel Vežba V1 : Unos podataka i kopiranje ćelija (1) Otvoriti novu svesku i uneti podatke iz redova 1 i 2, kao i kolona A, B i C sa slike. (2) Iskopirati nazive brojeva iz kolone B u kolonu D, koristeći prevlačenje i taster <Ctrl>. Na isti način iskopirati brojeve iz kolone C u kolonu E. (3) Koristeći naredbe Edit/Copy i Paste, iskopirati redove od 3 do 8 u redove od 9 do 14. (4) Zameniti mesta ćelijama kopiranog teksta i kopiranog broja, ne menjajući red 1. Koristiti umetanje (Insert/Cells) i premeštanje ćelija. (5) Naredbom Edit/Delete obrisati ćelije B3-E4. Šta se dogodilo? (6) Uraditi komandu Edit/Undo, a zatim primeniti Edit/Clear na iste ćelije. Šta se sada dogodilo? Kako ćete na drugi način postići efekat iz prethodne tačke? 11. Aktivnost: Višestruko kopiranje ćelija na sve četiri strane i brzo popunjavanje nizova Podatak i formula iz jedne ćelije ili opsega mogu se kopirati istovremeno u više kopija, to jest u više ćelija. Za višestruko kopiranje pomoću miša uradite sledeće: Izaberite ćeliju čiji sadržaj želite da kopirate u više primeraka (recimo u ćeliju B2 upišite broj 2). Ivice ćelije su istaknute (podebljane), slika 8. a). Dovedite pokazivač miša u donji desni ugao ćelije. Pokazivač je promenio oblik i sada ima oblik krstića. Pritisnemo radni taster (levi) i odvučemo pokazivač miša do ćelije E2. U opsegu A2:E2 pojavile su se još tri kopije podatka, slika 8. b). Slika 8. a) početno stanje b) više kopija broja 2 Pomoću komande Undo poništite ovu akciju, radna tabela biće ista kao ona prikazana na slici 8. a). 135

142 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Selektujte opet ćeliju B2, dovedite pokazivač miša u donji desni ugao ćelije, tako da dobije oblik krstića. Držite pritisnut taster Ctrl, pritisnite levi taster na mišu i odvucite pokazivač miša do ćelije E2. U opsegu B2:E2 sada je kreiran niz uzastopnih prirodnih brojeva 2, 3, 4, 5, slika 9. a). Selektujte opet ćeliju B2, dovedite pokazivač miša u donji desni ugao ćelije, tako da dobije oblik krstića. Držite pritisnut taster Ctrl, pritisnite levi taster na mišu i odvucite pokazivač miša do ćelije B6. U opsegu B2:B6 sada je kreiran niz uzastopnih prirodnih brojeva 2, 3, 4, 5, 6, slika 9. b). Slika 9. a) niz uzastopnih brojeva b) pravljenje niza po vertikali Izbrišite sadržaj opsega B3:B6, pa u ćeliju B3 upišite broj 4, radna tabela će biti ista kao na slici 10. a). Selektujte opet opseg B2:B3, dovedite pokazivač miša u donji desni ugao opsega, tako da dobije oblik krstića. Držite pritisnut taster Ctrl, pritisnite levi taster na mišu i odvucite pokazivač miša do ćelije B7. U opsegu B2:B7 sada je kreiran niz uzastopnih parnih brojeva 2, 4, 6, 8, 10, 12, slika 10. b). Slika 10. a) započinjanje niza brojeva b) automatsko produžavanje niza Excel omogućava korisnicima da sami definišu svoje nizove, na primer, na srpskom jeziku niz dana u nedelji, niz naziva meseca, itd. To se radi naravno ako postoji potreba za bilo kojim nizom koji će korisnik često upotrebljavati. Definisanje sopstvenih nizova vrši se preko padajuće liste Tools, komande Options, a zatim izaberemo karticu Custom lists. Na ekranu će se pojaviti okvir za dijalog kao na slici 11. a). 136

143 MS Excel Slika 11. a) spisak postojećih nizova b) kreiranje i dodavanje novog niza Za izbor nekog od postojećih nizova dovoljno je kliknuti levim tasterom miša na izabrani niz. Njegov sadržaj pojaviće se u desnom sivom oknu. Za pravljenje novog niza treba treba kliknuti na dugme Add i pojaviće se belo polje za unos članova niza, slika 11. b). Unesemo prvi član niza (npr. 1. sem) i pritisnemo na tastaturi taster Enter, kursor prelazi na sledeći red u koji upišemo drugi član niza (npr. 2. sem), tako do kraja niza. Klikom na dugme Add novoformirani niz se pojavljuje u spisku nizova. Da bi obrisali niz iz liste, dovoljno je da ga izaberemo, kliknemo levim tasterom miša na niz i onda kliknemo na dugme Delete. Napomena: Kod rada sa nizovima koje je definisao korisnik prevlačenje (bez Ctrl) generiše niz, a kada je pritisnut taster Ctrl onda se vrši prosto kopiranje. Ovo je suprotno od rada sa nizovima prirodnih brojeva. Formatiranje ćelija Formatiranje predstavlja podešavanje izgleda ćelija u dokumentu. Time se postiže bolja preglednost, isticanje značajnih informacija, skladnost i celovitost. Formatiranje ćelija vrši se komandom Format/Cells. Formatiranje se precizno može vršiti koristeći komande za formatiranje iz osnovnog menija, a za uobičajeno formatiranje mogu se koristiti i tasteri Formatting toolbar-a (slika 12). Decimalan Boja Veličina Horizontalno zapis pozadine Font Stilovi poravnanje Procenat Uvlačenje i slova Prikaz vrednosti ćelije - Normal Spajanje Menjanje ćelija (Merge) Valuta decimalnih Okvir (Currency) mesta (Border) Slika 12. Alatke za formatiranje ćelija Ista vrednost može biti interpretirana i prikazana na više načina. Način na koji će biti prikazana vrednost definiše se opcijom Oblikovanje/Ćelija/Broj (Format/Cells/Number). U toku unosa podataka Format/Cells nudi samo opciju Font (Fonts). Neke od ponuđenih opcija za predstavljanje vrednosti su: 137

144 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija 138 Opšti format (General )- prepuštamo računaru da sam izabere način prikazivanja vrednosti. Ako je vrednost prikazana uz levu ivicu ćelije, znači da je računar to shvatio i prikazao kao tekst. Ukoliko su unete cifre, računar će to prihvatiti kao brojnu vrednost i prikazati uz desnu ivicu ćelije. Broj (Number)- prikaz broja, pri čemu možemo definisati broj decimalnih mesta i vrstu prikaza negativnih brojeva. Valuta (Currency)- može sadržati simbol valute. Datum i Vreme (Date, Time)- definišemo način na koji želimo da nam bude prikazano vreme i datum. Procenat (Percentage)- prikaz vrednosti kao procenta. Kada se koristi ovaj prikaz, treba voditi računa da će računar unetu vrednost pomnožiti sa 100 i onda dodati znak procenta. Sem ovih kategorija, postoje još i Razlomak (Fraction), Naučni (Scientific), Tekst (Text), Specijalni (Special) i Prilagođeni (Custom). U polju Uzorak (Sample) biće prikazan primer izabrane kategorije, i mogu se kod brojeva, datuma i vremena izabrati i odfovarajući dodatni parametri (na primer broj decimala, ili tip prikaza datuma i vremena). Primer: Ako želimo da upišemo 80%, to znači da će vrednost ćelije biti 0,8. Sam upis vrednosti možemo da izvršimo na dva načina: Ako nam je ćelija već formatirana na prikaz procenta, unećemo 80; Ako ćelija nije formatirana na procenat, unećemo vrednost 0,8, pa je onda formatirati na procenat. Text - prihvatanje i prikaz vrednosti kao teksta. Uobičajeno, ako za vrednost ćelije ukucamo 4, računar će to prihvatiti kao broj i prikazati ga uz desnu ivicu. Ako želimo da ovo prihvati kao tekst, potrebno je da formatiramo ćeliju na Text i tada će 4 biti prikazano uz levu ivicu ćelije. Poravnanje - Alignment Ova opcija služi da se definiše poravnanje teksta unutar ćelije u odnosu na ivice ćelije. Značajne opcije su: Horizontalno poravnanje (Horizontal) - može biti uz levu ili desnu ivicu, na sredini ćelije ili nešto drugo. Vertikalno poravnanje (Vertical) - pozicioniranje teksta uz gornju, donju ivicu ili na sredini ćelije. Položaj tekst (Orientation) - ispisivanje slova jedno ispod drugog. Tekst pod uglom (Orientation); Prelamanje teksta (Wrap text) - ukoliko je ova opcija isključena tekst će biti ispisan u jednom redu, bez obzira da li je duži od širine ćelije. Kada se ova opcija uključi izvršiće se presecanje teksta na širini ćelije, a visina ćelije će se povećati, tako da sav tekst može da stane u nju. Spajanje ćelija (Merge cells) - spajanje više ćelija u jednu veću ćeliju. Ova opcija se koristi kada nam je potrebna jedna ćelija koja odstupa od širine ili visine reda kojem pripada. Tada se dve ili više susednih ćelija spoje i nadalje se ponašaju kao jedna ćelija. Fontovi (Font), okviri (Border) i senčenje (Patterns) Ove opcije se koriste na isti način kao i u programu MS Word.

145 MS Excel 12. Aktivnost: Formatiranje kolona i redova Ručno podešavanje širine i visine ćelija Sve ćelije jednog reda imaju istu visinu, a sve ćelije iste kolone imaju istu širinu, ukoliko nije izvršeno spajanje ćelija (Merge). Visina/širina ćelija jednog reda/kolone se može menjati povlačenjem na linijama između oznaka redova/kolone. Brži način da se širina kolone podesi prema dužini podatka ostvaruje se tako što se: pokazivač miša dovede na liniju imena kolona A, B,... izaberemo željenu kolonu (na primer B), ona potamni. dovedemo pokazivač miša na desnu ivicu granicu između kolona B i C (pokazivač miša se pretvara u dvosmernu strelicu koja pokazuje ulevo i udesno) i dvaput kliknemo radnim (levim) tasterom miša. Precizno (brojno) podešavanje širine i visine ćelija Za formatiranje celih redova/kolona potrebno je selektovati red/kolonu pritiskom na broj reda ili slovo kolone. Red/kolona se može selektovati i selekcijom nekoliko ćelija tog reda/kolone. Zatim je potrebno primeniti opciju Format/Row ili Column. Između ostalog možemo podešavati visinu reda (Height) i širinu kolone (Width), unošenjem tačnog broja koji želimo. Automatsko podešavanje Opcijama Format/Column/Autofit Selection podešava se širina kolona tako da tekst u ćelijama te kolone bude potpuno vidljiv. Drugim rečima, kolona će dobiti širinu najdužeg teksta iz ćelija te kolone. Sličnu funkciju ima i komanda Format/Row/Autofit Selection, koja podešava visinu reda, tako da sav tekst iz ćelija tog reda bude vidljiv. Ovo se najčešće koristi kada nam je tekst jedne ćelije pisan u više redova, bilo da smo to postigli korišćenjem opcije Format/Cells/Alignment/Wrap text ili kombinacijom tastera <Alt>+<Enter>, za novi red u okviru ćelije. Komentar na ćeliji - Comment Ako želimo da nekoj ćeliji pridružimo komentar, to možemo uraditi komandom Insert/Comment. U gornjem desnom uglu ćelije pojaviće se crveni trouglić (indikator), a kada miš pozicioniramo iznad te ćelije pojaviće se uneti komentar. Komentar možemo obrisati selektovanjem te ćelije i izborom opcije Edit/Clear/Comments. 13. Aktivnost: Poravnanje teksta i brojeva U neformatiranoj ćeliji tekst se automatski poravnava uz levu ivicu kolone, a numerički podaci se poravnavaju uz desnu ivicu kolone. Da bi se dobio željeni izgled radne tabele sadržaj ćelija se može poravnati na levu stranu, desnu stranu ili centrirano. Tekst se unutar ćelije može rotirati, a reči prelamati. Poravnati sadržaj ćelija radne tabele koristeći ikone linije alata kao u narednim koracima: Otvoriti u Excel-u, sa diskete/diska, radni list Tabela1.xls. Selektovati ćelije B4 i C4. 139

146 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Kliknuti redom na ikone Align Left, Center i Align Right, na liniji alata. Posmatrati promene koje nastaju u izgledu poravnavanja sadržaja ovih ćelija. Selektovati sadržaj ćelije A1. Otvoriti meni Format i izabrati komandu Cells. U okviru Format Cells kliknuti na jezičak Alignment. Iz padajuće liste Horizontal koja se pojavljuje kada se klikne na strelicu, redom izabrati svaku opciju i posmatrati svaku promenu poravnavanja sadržaja ćelije (slika 13): Slika 13. Dijalog za uobličavanje-formatiranje ćelija General - početno podešavanje, poravnava tekst levo, a numeričke podatke desno; Left - poravnava sadržaj ćelije levo; Center - centrira sadržaj ćelije; Justify - prelama sadržaj ćelije u više redova unutar ćelije i poravnava obe ivice; Center Across Selection - centrira sadržaj ćelije preko grupe označenih ćelija. Za poravnavanje iz padajuće liste Vertical može se izabrati: Top - da se poravna unos sa gornjom ivicom ćelije; Center - za centriranje između donje i gornje ivice ćelije; Bottom - za poravnavanje s donjom ivicom ćelije; Justify - za poravnavanje sadržaja na obe ivice; Potvrditi izbor klikom na dugme OK. 14. Aktivnost: Rotiranje teksta i brojeva Kada je potrebno da naslovi za izveštaje ili natpisi na bočnim stranama budu vertikalno odštampani, tekst i brojevi se mogu rotirati korišćenjem komandi za rotiranje. 140

147 MS Excel Ponuđena orijentacija teksta je horizontalna, ali ona se može izmeniti tako da slova budu poređana vertikalno tako da se mogu čitati odozgo nadole, ili rotirana za bilo koji ugao počev od 90 0 u smeru kazaljke na satu, čitajući odozgo nadole. Za rotiranje teksta ili brojeva, slediti korake: Otvoriti radnu tabelu Tabela1.xls. Pozicionirati pokazivač na ćeliju C4. Izabrati iz menija Format komandu Cells. Kliknuti na jezičak Alignment. Povući pokazivač u okviru Orientation, nagore za 45 0, kao što je prikazano na slici 13., da bi se promenila orijentacija teksta. Kliknuti mišem na OK. Da li se orijentacija teksta u ćeliji C4 promenila? Da Ne Ponoviti postupak od tačke 2 do tačke 4, a zatim zadati vrednost ugla -30 stepeni u polju Degrees. Kliknuti mišem na dugme OK. Kakva je nova orijentacija teksta u ćeliji C4? a) 45 0 b) Aktivnost: Formatiranje brojeva Formatiranje brojeva se može jednostavno izvesti pomoću linije alata i linije menija. Linija alata Formatting, sadrži dugmad koja pomažu u brzom formatiranju ćelija za numerički prikaz. Koristeći dugmad linije Formatting slediti korake: Upisati brojeve: i u ćelije G1 i G2 respektivno. Selektovati ćelije G1 i G2. Na liniji alata redom kliknuti na dugmad za formatiranje : valuta, procenat, sa zarezom, sa povećanim brojem decimala i sa smanjenim brojem decimala. Napisati kakav je sadržaj ćelija G1 i G2 kada se klikne na dugme za valutu: Napisati kakav je sadržaj ćelija G1 i G2 kada se klikne na dugme za procenat: Napisati kakav je sadržaj ćelija G1 i G2 kada se klikne na dugme za format sa zarezom? Napisati kakav je sadržaj ćelija G1 i G2 kada se klikne na dugme sa povećanim brojem decimala? Napisati kakav je sadržaj ćelija G1 i G2 kada se klikne na dugme sa smanjenim brojem decimala? Upisati u ćelije od H1 do H5, različite brojeve, cele i razlomljene. Napisati koji su to brojevi? 141

148 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Selektovati opseg ćelija H1 : H5. Otvoriti meni Format i izabrati Cells. U oviru Format Cells kliknuti na jezičak Number (slika 14. a). Slika 14. a) Spisak tipova formata za brojeve b) kartica za izbor okvira za ćelije Iz liste Category izabrati jednu od ponuđenih kategorija, a to su: Number, Currency, Accounting, Percentage ili Scientific. U zavisnosti od odabrane kategorije pojavljuju se različite opcije, prikazane u tabeli 1. Ako izaberete ovu kategoriju Prikazuje se ova opcija Opis Number,Currency Accounting, Percentage, Scientific Decimal Places Upisati željeni broj decimalnih mesta Number Use 1000 Separator (,) Razdvajanje hiljada Number, Currency Negative numbers Tabela 1. Izbor formata podataka Izabrati stil prikazivanje negativnih brojeva 142 Ukoliko se izabere jedna od kategorija Date, Time, Fraction ili Special, izabrati željeni format iz liste koja se pojavljuje. Izabrati jednu po jednu tri kategorije i željeni izbor potvrditi sa OK. Napisati format u kojem su selektovani podaci prikazani. Okvir za ćelije ili opsege bira se iz istog menija Format/Cells na kartici Border, slika 14. b). 16. Aktivnost: Formatiranje datuma i vremena Datumi se takođe interpretiraju kao brojevi čija je vrednost izračunata kao broj dana u odnosu na 1. januar Sati predstavljaju decimalni deo broja. Naravno, vrlo je važno pridržavati se propisanih formata za datum i vreme, jer ako ih se ne pridržavate Excel će ih tretirati kao tekst, a to znači da će im pridružiti vrednost 0.

149 MS Excel Postoji više načina koji se koriste za prikazivanje datuma i vremena. Pokažimo to ma primerima. U ćeliju A1 i u opseg B1:B8 unesite odgovarajući tekst, kao što je to prikazano na slici 15, U polje A2 upišite funkciju =NOW( ). Ova funkcija daje trenutni broj dana za tekući datum. To je trenutno 27. Maj Tehnikom prevlačenja iskopirajte ovu funkciju i na ostale ćelije u koloni A. Naravno, može i brže ako selektujemo ovu ćeliju i dvaput kliknemo na donji desni ugao u kojem pokazivač miša ima oblik krstića. Formatirajte ćelije saglasno opisanim formatima. To se radi preko liste Format komandom Format Cells (ili Ctrl +1). Dobijamo okvir za dijalog kao na slici 14 a). Izaberite redom formate: za ćeliju B3 definišite format broja Number, za ćeliju B4 kratki datum u poretku dan, mesec, godina. Tako formatirati preostale ćelije do B8 prema opisu koji je dat u koloni B. Otvorite novu radnu svesku i unesite podatke. U ćeliju A2 upišite vaš datum rođenja i iskopirajte ga u ćeliju A3. U ćeliju B2 unesite funkciju NOW( ) i tehnikom prevlačenja iskopirajte je u ćeliju B3. Opseg A2:C2 formatirajte kao datum, a opseg A3:C3 formatirajte kao broj. U ćeliju C3 upišite formulu =B3-A3. Zatim iskopirajte formulu u ćeliju C2. Dobićete prozor kao na slici 16. Slika 15. Formatiranje datuma Slika 16. Operacije sa datumima Napomena: Šta predstavljaju podaci u koloni C? To je u stvari podatak, odnosno broj koji kazuje koliko je dana prošlo od vašeg datuma rođenja do tekućeg dana i to u formatu dana, meseci, godina (u ćeliji C2) i ukupno dana (u ćeliji C3). 143

150 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Vežba V2 : Formatiranje Kreirati novi dokument Plate.xls, uneti i formatirati tabelu : Uputstvo za rad: a) Prvo uneti tekst u odgovarajuće ćelije. b) Naslovna linija: Naslovna linija se sastoji od dva reda, zbog struktutre Isplata. Za ostala polja uraditi spajanje gornje i donje ćelije komadom Merge Cells, zatim centrirati tekst vertikalno u ćeliji. Za ćelije čiji je tekst u dva reda formatirati ispisivanje teksta u više redova, opcijom Format/Cells/Alignment/Wrap text. Prelazak u drugi red u okviru ćelije moguć je istovremenim pritiskom na tastere <Alt> i <Enter>, ali se ovo preporučuje samo u posebnim slučajevima, kada se formatiranje na može drugačije izvesti. c) Nazivi meseca (kolona A): Spojiti odgovarajuće ćelije i uneti nazive meseca. Formatirati tekst da bude uspravan, komandom Format/Cells/Alignment/Orientation i izborom 90 stepeni. d) Kolona Ime (kolona C): Pri unosu imena za Februar, obratiti pažnju da će računar sam ponuditi imena koja počinju tim slovima. Tada je dovoljno samo pritisnuti <Enter>. Isto primeniti i kod unosa radnih mesta. e) Datumi (kolona H): Datume uneti za prvi mesec, a za drugi ih iskopirati prevlačenjem i tasterom <Ctrl>. Ovako uneti datumi mogu biti formata Text. Ako se datumi formatiraju nekim od formata za datume Format/Cells/Number/Date, onda je potrebno prvo unositi mesec pa dan. Ovo se uglavnom koristi ako i datumi učestvuju u nekom izračunavanju. f) Koeficijenti (kolona F): Primeniti formatiranje u procenat. g) Okviri Okviri se za ćeliju ili grupu ćelija mogu definisati komandom Format/Cells/Border, a senčenje karticom Patterns. Ako je selektovana samo jedna ćelija, definiše se samo linija oko nje. Ako je definisana grupa ćelija, definišu se linije između ćelija i linija koja ih sve zajedno uokvirava. Brže definisanje okvira, može se izvršiti iz linije sa alatkama Formatting, ikonom za okvire Border. Pritiskom na strelicu pored ikone, ponuđeno je nekoliko vrsta okvira. Za grupu selektovanih ćelija najčešće se prvo izabere mreža tankih linija, a zatim podebljani okvir oko njih.. 144

151 MS Excel Korišćenje osnovnih formula u tabelama Kako EXCEL ima veliku primenu kod izrade tabela, često se javlja potreba da se sadržaj neke ćelije izračuna na osnovu sadržaja drugih ćelija. To se može postići definisanjem formula za tu ćeliju. U tom slučaju, sadržaj ćelije je formula, dok je vrednost ćelije broj koji se dobija izračunavanjem navedene formule. Unos formule Formule se unose u polje za unos vrednosti ćelije, uz gornju ivicu radne površine, pored znaka =. Svaka formula počinje znakom =, koji se može dobiti ukucavanjem ili pritiskom na znak = pored polja za unos formule. U formulama se mogu koristiti sledeće računske operacije: +, -, * (množenje), / (deljenje) i one se unose kucanjem. Formule se mogu unositi kucanjem i uz pomoć čarobnjaka (Wizard), koji se pokreće opcijom Insert/Function. Ovaj način se najčešće koristi kod složenijih formula. Spisak funkcija koje možete koristiti dobijate pokretanjem opcije Insert/Function ili mišem izborom ikone Function. Druge ćelije u formuli U formuli se kao argumenti, mogu koristiti konstante, oznake drugih ćelija, a u složenijim slučajevima i druge funkcije. Ako se u izračunavanju koristi oznaka druge ćelije (slovo kolone i broj reda), tada će u izračunavanju učestvovati trenutna vrednost te ćelije. Njen sadržaj može biti neka druga funkcija, koja može zavisiti od drugih ćelija. Ako se promeni vrednost ćelije, automatski će se promeniti i vrednosti svih ćelija koje se izračunavaju na osnovu te ćelije. Ćelije se u formulu unose ukucavanjem njihove oznake ili klikom miša na željenu ćeliju ili grupu ćelija. Greške Pri korišćenju formula mogu se javiti greške, od kojih su najčešće: #VALUE! - označava da se vrednost formule ne može izračunati. Ovo se javlja, na primer kada u izračunavanju greškom koristimo ćeliju čiji sadržaj nije broj nego tekst. ###### - označava da je rezultat broj koji je širi od širine ćelije i ne može biti prikazan. U ovom slučaju dovoljno je povećeti širinu kolone u kojoj se nalazi ćelija. Apsolutno i relativno adresiranje ćelija Često nam se dešava da pri izračunavanju vrednosti u jednoj koloni tabele koristimo odgovarajuće vrednosti iz druge kolone. U tom slučaju koristićemo RELATIVNO ADRESIRANJE tj. proste oznake ćelija (npr. B2). Ovako adresirana ćelija ne označava jednu fiksnu ćeliju, već ćeliju relativno u odnosu na ćeliju u koju unosimo formulu (npr. ćelija B2 je prva levo u odnosu na ćeliju C2). Ukoliko za izračunavanje vrednosti u jednoj koloni koristimo uvek istu ćeliju ili kolonu/red, onda ćemo tu fiksnu ćeliju/kolonu/red koju koristimo APSOLUTNO ADRESIRATI, koristeći znak $ (npr. $F$1). Znak $ se može uneti ukucavanjem ili tako što se unese oznaka ćelije (npr. B2), a zatim pritisne taster <F4> na tasturi. Osnovna razlika u načinu adresiranja je što će se pri kopiranju formule duž kolone ili reda, oznake relativno adresiranih ćelija u formuli menjati, dok će one apsolutno adresirane ostajati uvek iste. Primer 1: U koloni C napisati formulu koja će izračunavati vrednost u dinarima. Ćelija B3 je relativno adresirana i označava ćeliju prvu levo od trenutno aktivne. Kada budemo kopirali formulu duž kolone C, ova ćelija će se menjati i biće B4, B5, tj. uvek će biti prva levo od trenutne (slika 17 a)). Vrednost =B1 se za sada ne može uneti kopiranjem, jer je to relativno adresiranje, već je neophodno unositi ih ručno, ili klikom na tu ćeliju. 145

152 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Za kurs EUR uzimamo ćeliju F2, koja je apsolutno adresirana ($F$2), jer želimo da uvek uzimamo vrednost baš iz ćelije F2, beć obzira gde kopiramo formulu i koju ćeliju izračunavamo. Kada iskopiramo formulu na isti način kako što se kopiraju podaci, formule u tabeli će biti sledeće (slika 18 b)). Kada je 1 EUR=80 din u koloni C se automatski izračunavaju cene u dinarima (slika 17 c)), a kada se kurs promeni i iznosi 1 EUR=83,3 din vrednosti u koloni C se automatski promene (slika 17. d)). a) Unos podataka i formula u ćelije b) Kopiranje formula u ćelije c) Izračunavanje vrednosti u ćeliji d) Promena kursa automatski se prenosi Slika 17. Automatska promena sadržaja ćelija Primer 2: Uneti vrednosti ćelija prvog kvadranta (gore, levo), kao na slici 18. Iskopirati unete vrednosti u drugi kvadrant (gore, desno). Pošto su unete relativne adrese, drugi kvadrant nema nikakve veze sa prvim. Sve ćelije sa formulom odnose se na njihovu referentnu ćeliju F7. Ako ćeliji A1 promenimo vrednost, menjaju se samo vrednosti u prvom kvadrantu. Ako ćeliji F7 promenimo vrednost menjaju se samo vrednosti u drugom kvadrantu. Ako prvi kvadrant iskopiramo u treći (dole, levo), kao i u prethodnom primeru sve formule su vezane za referentnu ćeliju A12. Ako njoj promenimo vrednost u =$A$1, ona će biti direktno vezana za A1 (apsolutno adresiranje), a ostale ćelije trećeg kvadranta za nju. 146

153 MS Excel Ako treći kvadrant iskopiramo u četvrti (dole, desno - A12 u F17), ćelija F17 sa apsolutnim adresiranjem ne menja vrednost, i dalje ostaje vezana direktno za A1, a ostale sa relativnim adresiranjem su vezane za svoju referentnu ćeliju F17. Slika 18. Relativno i apsolutno adresiranje Davanje imena ćelijama, opsezima i kolonama Ćeliji ili grupi ćelija se može dodeliti ime. Ovo ime ćelije se kasnije može koristiti u formulama, pri čemu se te ćelije u formuli ponašaju kao da su apsolutno adresirane. Ime se dodeljuje tako što se selektuje ćelija ili opseg ćelija, a zatim se pokrene opcija Insert/Name/Define. U gornjoj liniji u dijalogu se upiše ime ćelija i pritisne se dugme Add. Ako želimo da obrišemo neko ime, koje je dodeljeno ćelijama, selektovaćemo ga u listi i pritisnuti dugme Delete. Još veće mogućnosti pri davanju imena pruža komanda Create iz liste Insert/Name/Create. Tada se dobija okvir za dijalog u kojem možemo definisati da li je ime iznad, levo, ispod ili desno od ćelije. Ćelijama, kojima je dodeljeno ime, možemo pristupiti tako što ćemo u padajućoj listi oznaka ćelija (u toolbar-u, levo od znaka = ) izabrati ime ćelija. Ćelije sa tim imenom će automatski biti selektovane. 17. Aktivnost: Rad sa formulama, apsolutne i relativne adrese Ćelije i opsezi su inicijalno imenovane svojim adresama, ali im se mogu davati i simbolička imena, na način kako je to već opisano. Imena bi trebalo da su asocijativna, tj. da nas podsećaju na sadržaj i vrednost ćelije, na primer Datum_rođenja. Upotreba imena u formulama povećava njihovu preglednost i olakšava razumevanje formule. Primenu apsolutnih i relativnih adresa najlakše je objasniti na primeru koji je svima dobro znan, a to je tablica množenja. Otvorite novu radnu svesku i kreirajte tabelu kao na slici 19. Širinu polja podesite da bude srazmerna veličini zapisa. To se radi tako što selektujete ime kolone (B, C,...) i kliknete dvaput na desnu ivicu naziva. 147

154 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Selektujte polje B4 i u liniji formula upišite A4*B3 (ovo su relativne adrese). Dakle polje B4 se izračunava kao proizvod polja A4 i B3. Međutim, polja u tablici množenja se izračunavaju tako što se uvek koristi kolona A (dakle apsolutna adresa), i svih devet vrsta (dakle relativne adrese) i uvek se koristi 3. Vrsta a svih devet kolona. Izmenite formulu saglasno opisanoj upotrebi relativnih i apsolutnih adresa, i ona sada glasi =$A4*B$3, kao na slici 19. Slika 19. Kreiranje formule za množenje Slika 20. Brzo kopiranje formule Dovedite pokazivač na desni donji ugao ćelije B4, pokazivač ima oblik krstića i dvaput kliknite radnim tasterom miša. Šta se desilo sa formulom? Iskopirala se do kraja tablice u koloni B, ovo je najbrži način za kopiranje formula, slika 20. Selektujte opseg B4:B12 i dovedite pokazivač miša na donji desni ugao da opet dobije oblik krstića i odvucite ga do kolone J, tj. do ćelije J12. Tabela dobija izgled kao na slici 21. Slika 21. Tablica množenja sa preuskim ćelijama Slika 22. Tablica množenja To se naravno ispravlja dvostrukim klikom na ime svake od kolona, podešavanje širine kolone prema dužini upisanog podatka i dobićete tablicu kao na slici

155 MS Excel 18. Aktivnost: Rad sa imenima ćelija I ovo je najbolje ilustrovati primerom. Kreirati tabelu kao na slici 23. Slika 23. Početna tabela cena u evrima Slika 24. Formula sa adresama Slika 25. Formula sa adresom i imenom Slika 26. Formula sa imenima Koloni A dati ime cena_e, ćeliji D2 dati ime kurs_e. Ime se koloni zadaje tako što se klikne na ime kolone (A), zatim se primeni procedura iz liste Insert/Name komadom Define, prihvatimo ponuđeno ime. Excel nudi ime koje je sam generisao na osnovu zaglavlja. Na isti način daje se ime ćeliji. Vrednost u ćeliji B2 izračunajte formulom preko adresa =A2*$D$2, slika 24. Vrednost u ćeliji E2 izračunajte preko adresa i imena =A2*kurs_E, slika 25. Vrednost u ćeliji C2 izračunajte preko imena =cena_e*kurs_e, slika 26. Tehnikom prevlačenja iskopirajte formule u sve ćelije u kolonama B, C i E. Dobićete rezultat kao na slici 26. Da li rezultat zavisi od načina adresiranja? Da Ne 149

156 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Vežba V3 : Apsolutno i relativno adresiranje - Plate (1) U fajlu Plate.xls, obrisati kolonu Vrednost boda i napraviti je da bude jedna zasebna ćelija, obzirom da je vrednost boda ista za sva izračunavanja. (2) Između kolona Datum i Potpis u okviru strukture Isplata umetnuti novu kolonu Iznos, u kojoj će se izračunavati iznos za isplate radnicima i to po formuli: Isplata = Koeficijent * Vrednost boda * 1000 (3) Formulu uneti u prvu praznu ćeliju u koloni, a zatim je iskopirati duž kolone. Formatirati okvire ćelija. (4) Dodeliti ćeliji za vrednost boda ime Bod, pa promeniti formulu u prvoj ćeliji za Isplatu, tako da koristi ime ove ćelije. Iskopirati formulu duž kolone i proveriti da li se dobija isti rezultat. Šta zaključujete? Uputstvo za rad: a) U ćeliju K1 upisati Vrednost boda, a u ćeliju K2 uneti vrednost 13,40. Formatirati okvire. b) Umetanje nove kolone Ćelija koja je dobijena spajanjem (Merge) će nam smetati pri unosu kolone. Zato treba selektovati nekoliko ćelija u koloni Potpis i onda uraditi Insert/Columns. c) Formula : U formuli za Isplatu, ćeliju Koeficijent treba adresirati relativno, jer se koeficijent menja duž kolone, a ćeliju Vrednost boda apsolutno, jer uvek uzimamo istu vrednost boda. H3=F3*$K$2 d) Dodela imena ćeliji: Ime Bod dodeliti ćeliji koja sadrži vrednost za bod (tj. ćeliji K2 u kojoj je broj 13,40), a ne onoj koja sadrži tekst Vrednost boda (ćelija K1). Kada se koristi ime ćelije u formuli, formula treba da bude: H3=F3*Bod Ime ćelije označava da je ona apsolutno adresirana. e) Dodela imena koloni: Ime Cena dodeliti koloni B koja sadrži cene. Kada se koristi ime kolone i ćelije u formuli, formula treba da bude: H3=Cena*Bod Izračunavanje procenta U izračunavanjima se često javlja procentualni račun, pa ćemo se još jednom osvrnuti na njegove karakteristike. Kao što je već napomenuto, kada je sadržaj jedne ćelije npr. 30% to predstavlja brojnu vrednost od 0,3. Uopšte gledano, važi sledeće: 100 % = 1 1 % = 0,01 18 % = 0, % = 100 Ako neki broj (BR) treba da uvećamo za neki procenat (npr. 15%) onda to znači da je: Nova vrednost = BR + BR * 15% odnosno Nova vrednost = BR * (1 + 15%) Napisano u brojevima to bi izgledalo ovako: Nova vrednost = BR + BR * 0,15 odnosno Nova vrednost = BR * (1 + 0,15) 150

157 MS Excel Vežba V4 : Formule u tabelama (2) - Čokolade nabavka U ovom primeru treba izračunati prodajne cene čokolada, koje uzimaju u obzir nabavnu cenu, trošak za porez i transport, i zaradu koju želimo da ostvarimo. Otvorite novu svesku pod imenom Čokolade.xls. Kreirati tabelu kao na slici, pri čemu treba uneti samo podatke iz kolona za R.br, Robu (Vrstu i Jedinicu mere), Nabavnu cenu u SFR, % Poreza i Transporta i % Zarade, kao i ćeliju za Kurs SFR. Vrednosti u ostalim kolonama treba izračunati formulama. Prodajna cena se kreira tako što se na nabavnu cenu dodaju troškovi za porez i transport i zarada, koju želimo da ostvarimo. Pri unošenju formula, unositi formulu samo u prvu ćeliju, a zatim koristiti kopiranje duž kolone. Pored kolone za Prodajnu cenu, dodati još jednu kolonu Kontrolna cena, pa izračunati prodajnu cenu bez izračunavanja dinarskih troškova i dinarske zarade. Treba koristiti samo Nabavnu cenu (din) i procente za troškove i zaradu. Formulu iskopirati duž kolone i proveriti da li su vrednosti iste kao i u koloni Prodajna cena. Uputstvo za rad: a) Nabavna cena (din) Nabavna cena u dinarima je jednaka Nabavnoj ceni u SFR puta Kurs SFR U liniju za unos formula treba uneti znak =, zatim kliknuti na odgovarajuću ćeliju Nabavne cene, zatim ukucati znak * i kliknuti na Kurs SFR Pritisnuti taster <Enter>. b) Porez i Transport (din) Porez i Transport u dinarima su jednaki proizvodu Nabavne cene u dinarima i procentu za Porez i Transport. Na isti način se izračunava i Zarada. c) Prodajna cena Prodajna cena je jednaka zbiru Nabavne cene u dinarima i dinarskih iznosa za Porez i Transport i Zaradu. d) Kontrolna cena Kontrolna cena treba da bude jednaka prodajnoj. Izračunava se po formuli: Kontrolna cena = Nabavna cena (din) * ( 1 + % Porez i Transport + % Zarada ) Komentari : 151

158 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Suma Za izračunavanje sume niza ćelija, razvijena je funkcija SUM, koja nam pomaže da sadržaj jedne ćelije definišemo kao sumu sadržaja nekih drugih ćelija. Za sabiranje ćelija u jednoj koloni ili jednom redu, razvijen je alat AutoSum u toolbar-u, tako da nema potrebe unositi samu formulu. Alat AutoSum se koristi na sledeći način: selektujte ćelije jedne kolone ili jednog reda, koje želite da se saberu; pritisnite alat AutoSum. Računar će izvršiti sabiranje obeleženih ćelija i upisati rezultat u prvu slobodnu ćeliju ispod obeležene kolone ili desno od obeleženog reda. Unos formula korišćenjem čarobnjaka za formule Funkcija SUM se može uneti i čarobnjakom za formule koji se pokreće iz linije sa alatima - toolbar-a (Paste Function) ili opcijom Insert/Function. Kada pokrenete ovu opciju program ponudi listu funkcija koje možete koristiti, razvrstanih u više grupa. Jedna od njih su najčešće korišćene funkcije (Most Recently Used), a sve funkcije koje postoje možete naći u grupi All. Izaberete funkciju SUM, posle čega se pojavi dialog sledećeg izgleda (slika 27): Vrednosti ćelija prvog opsega Vrednosti ćelija drugog opsega Trenutni rezultat Slika 27. Korišćenje čarobnjaka za unos formula Funkcija će obaviti sumiranje vrednosti svih ćelija, koje su definisane pod Number1, Number2 itd. U svakoj od ovih stavki se može naći jedna ćelija ili opseg ćelija. Podatke je najbolje uneti označavanjem (selektovanjem) ćelija direkno u tabeli. Ukoliko vam ovaj dijalog smeta na ekranu, možete koristiti dugme da ga privremeno smanjite, dok označavate ćelije i da ga ponovo vratite na normalnu veličinu. Na sličan način možete koristiti i čarobnjake pri unošenju drugih funkcija. Primeri nekih funkcija: Korišćenje alata AutoSum: =SUM(B2:B12) =SUM(B3:F3) Ukucavanje formule =SUM(C2:E4) Korišćenje čarobnjaka: =SUM(F3:F11;H3:I11) - sabiranje vrednosti ćelija od B2 do B12 (u istoj koloni); - sabiranje vrednosti ćelija od B3 do F3 (u istom redu); - sabiranje vrednosti ćelija u tri kolone i tri reda; - sabiranje vrednosti dva opsega ćelija; 152

159 MS Excel Vežba V5 : Formule u tabelama (3) - Čokolade prodaja (1) Otvoriti dokument Čokolade.xls. List (Sheet) na kojem se nalazi tabela preimenovati u Nabavka i premestiti ga da bude drugi po redu (a). Prvi list preimenovati u Prodaja. (2) Napraviti tabelu za mesec Oktobar kao na slici. Podatke o čokoladama, J. Meri i Nabavnoj ceni u SFR odjednom iskopirati iz tabele Nabavka (b). Takođe iskopirati i podatke o % Zarade. Podatke o prodatim količinama uneti u tabelu. (3) Ostale kolone u tabeli (osenčene) izračunati formulama, kao i Ukupnu zaradu za taj mesec. (4) Kada završite tabelu za Oktobar, iskopirajte je i za mesec Novembar. Promenite prodate količine. Šta će se dogoditi sa ostalim rezultatima? (5) Na kraju izračunajte ukupnu zaradu. Uputstvo za rad: a) Preimenovanje i premeštanje radnih listova (Sheet). Preimenovanje radnog lista se vrši tako što se uradi dupli klik na jezičak tog Sheet-a, a zatim se unese željeno ime. Premeštanje radnog lista na drugo mesto se vrši tehnikom odvuci i spusti (drag and drop). Mišem se klikne na jezičak radnog lista i prevlači se do željenog mesta, između druga dva radna lista ili na kraj liste. b) Kopiranje ćelija iz jednog radnog lista u drugi. Kopiranje se vrši opcijama Edit/Copy i Paste. Kada se selektuju ćelije koje se kopiraju i uradi opcija Edit/Copy, pređe se na radni list gde će se kopirati. Dovoljno je pozicionirati se u gornju levu ćeliju gde će se kopirati i uraditi Edit/Paste. Komentari : 153

160 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Rad u više radnih listova Adresa ćelije je jednoznačna samo na jednom listu, jer se na svakom radnom listu nalazi po jedna ćelija sa istom adresom, odnosno istim nazivom kolone i rednim brojem reda. Puna adresa ćelije, referenca zapravo sadrži ne samo naziv kolone i redni broj reda, već i ime radnog lista na kome se ta ćelija nalazi. Dakle, puna, apsulutna adresa ćelije B1 na prvom radnom listu Sheet1 je: Sheet1!$B$1, dok je adresa iste te ćelije na radnom listu Sheet3: Sheet3!$B$1. Ovo daje mogućnost da se u nekoj formuli kombinuju podaci iz više radnih listova. Znak uzvika (!) je separator, a ukoliko se ime lista sastoji od više reči onda se ono mora napisati pod apostrofima. Na primer, relativna adresa ćelije A1 na nekom radnom listu koji se zove Radni list1 je: 'Radni list1!a1. Ako se iz reference izostavi ime radnog lista, podrazumeva se da se ćelija nalazi na aktivnom radnom listu. Ako se nazimo na radnom listu Sheet2, onda su sledeća dva izraza sa referencama identična: =Sheet1!A1+ Sheet2!A1+ Sheet3!A1 i Sheet1!A1+A1+ Sheet3!A Aktivnost: Rad u više radnih listova Napraviti tabele koje će sadržati nabavne cene robe prisutne na tezgi (u EUR), potrebne podatke o rashodima i kursu i na osnovu toga preračunavati maloprodajne cene robe. Takođe voditi evidenciju o nabavljenoj i prodatoj robi, kao i trenutni bilans. Tabele napraviti na 3 radna lista: (1) Sheet3 tabela Porez (slika 28), sadrži trenutni kurs za EUR, koeficijente za Porez, Transport, Carinu i Proviziju (u procentima). A B 1 Kurs za 1 EUR 75 2 Porez 18% 3 Transport 10% 4 Carina 20% 5 Provizija 20% Slika 28. Tabela Porez na trećem radnom listu (2) Sheet2 tabela Nabavne (slika 29), sadrži nabavne cene robe (u EUR), nabavljanu količinu i obračunava trošak nabavke u dinarima. A B C D E F 1 R.Br. Artikal Količina Cena Količina Trošak nabavke 2 1 T-majica Kom Patike Par Benzin L Jakna Kom 93 6 Ukupni trošak nabavke Sadašnje stanje Krajnja zarada 12 Slika 29. Tabela Nabavne na drugom radnom listu Trošak nabavke (npr. ćelija F2) izračunati po formuli: = D2*E2*Sheet3!$B$1. 154

161 MS Excel Apsoluzno adresiranje ćelije sa kursom evra je neophodno jer će se duž cele kolone koristiti isti kurs EUR koji se nalazi u ćeliji B1, na ardnom listu Sheet3. Formulu zatim iskopirati duž kolone. Sadašnje stanje je razlika izmedju dosadašnjih prihoda i ukupnih troškova koji će se pojaviti za svu robu (cena nabavke i svi porezi). Sadašnje stanje pokazuje da li ste u ovom trenutku u + ili -, u odnosu na sve troškove koje ćete imati. Krajnja zarada je zarada koja će biti kada se proda sva roba. (3) Sheet1 tabela Prodajne (slika 30), sadrži maloprodajnu cenu, količinu do sada prodate robe, dosadašnji prihod od prodate robe i preostalu količinu. Iskopirati iz tabele Nabavne: R.br, Artikal i Količinu, bez cena. R.Br. Artikal Količina Cena Kol.prodata Prihod Preostala količina 1 T-majica kom Patike par Benzin l Jakna kom Ukupni prihod: Slika 30. Tabela Prodajne na prvom radnom listu Za Cenu uneti formulu koristeći prelazak iz jedne radnog lista (Sheet) u drugi, i ukazivanje na ćelije: =(Sheet2!D2*Sheet3!$B$1)*(1+SUM(Sheet3!$B$2:$B$5)). Prihod je dobijeni iznos u dinarima, za prodatu robu. Dobija se množenjem maloprodajne cene sa prodatom količinom (=E2*D2). Formulu za preostala količina se dobija po formuli =Sheet2!E2-Sheet1!E2. Ukupni prihod je ukupni dosadašnji prihod. 20. Aktivnost: Zadavanje i promena imena radnih listova I sami radni listovi mogu imati svoje ime. Ime se zadaje komadom Preimenuj (Rename) iz brze liste za radni list. Da bi se promenilo ime treba uradiri sledeće: Dovesti pokazivač miša na jezičak radnog lista (na primer na polje Sheet3) i kliknuti desnim tasterom miša (desni klik). U brzoj listi komandi za radni list kliknuti na komandu Preimenuj (Rename). Naziv radnog lista je selektovan (crn sa belim slovima). ukucati novo ime za radni list (na primer Porez). Rad sa opsezima u više radnih listova I opsezi ćelija mogu se nalaziti na više uzastopnih radnih listova, takozvani trodimenzionalni opsezi. Tada se u imenu opsega moraju zadati prvi i poslednji list i ugao ćelija i njemu naspramni ugao (po dijagonali). Opšti zapis opsega je: 155

162 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija <prvi list>:<krajnji list>!<ugaona ćelija>:<njena naspramna ćelija>. Ako bi smo opseg iz tabele proširili na ćelije A1:C3 u sva tri radna lista, opseg bi se označio kao List1:List3!A1:C3. Trodimenzionalne reference neće biti ugrožene ako odlučimoda promenimo ime nekog od radnih listova. Sve reference će odmah biti ažurirane prema novom imenu i ne moramo intervenisati unutar formula. Ali, sasvim je druga priča ako pokušamo da premestimo ili obrišemo radni list: rezultati u takvom sluačju mogu biti sasvim nepredvidljivi. Recimo da list List3 premestimo u list List5. sada će i ćelije A1:C3 u listovima List4 i List5 predstavljati deo reference. Još gore: da smo npr. List3 pomerili na sam početak radne sveske, referenca bi se odnosila na raspon između dva susedna lista, a ćelije u List2 bi sasvim ispale iz reference! Moramo sami da izbegavamo ovakve greške ili da uključimo mehanizme zaštite koji će sprečiti pomenute slučajeve. Ako izbrišemo jedan od krajnjih radnih listova, referenca će se odmah preneti na sledeći unutrašnji list. Ako se obrišu svi listovi reference, a formula je na nekom nezavisnom radnom listu, opseg će dobiti oznaku #REF!A1:C3 i rezultat će se izgubiti. Ako je tokom formiranja formule potrebno da označimo više opsega u raznim listovima, to ne moramo raditi napamet: slobodno usred unosa formule promenimo radni list, na drugom označimo željeni opseg, pa se vratimo na polazni list i završimo unos. Ako je izborom opsega na drugom listu unos završen, pritisnemo Enter i opet ćemo se naći na polaznom radnom listu. Crtanje grafikona U programu MS Excel naše rezultate možemo na vrlo efikasan način prikazati grafikonima. Kreiranje grafikona vrši se upotrebom čarobnjaka za grafikone (Chart Wizard). Ovaj čarobnjak nas vodi kroz četiri koraka, po čijem završetku dobijamo kompletan grafikon. Možemo izabrati nekoliko vrsta grafikona od kojih su najčešće korišćeni: stubići, linije i kružni grafikon. Na dijagramu se prikazuju podaci iz radne tabele koji su prethodno selektovani. Excel automatski određuje koji skup podataka predstavlja kategorije, a koji skupovi podataka su serije, uzimajući da je broj kategorija uvek veći od broja serija. Skup podataka kategorije nanosi se na X osu u određenoj razmeri, a podaci serija se prikazuju na dijagramu linija, histogramima itd. Automatski se određuje koje ćelije se koriste za natpise duž X ose ose kategorije (category axis), a koje ćelije se koriste za natpise legendi. Dijagram se može umetnuti u radni list koji sadrži tabelu ili izraditi na zasebnom listu za dijagram. U oba slučaja na dijagramu se prikazuju podaci iz radne tabele. Elemeneti dijagrama u Excel-u su: Ose (axis) osa kategorije (horizontalna ili x-osa, duž donje ivice dijagrama) i osa vrednosti (vertikalna ili y-osa u odnosu na koju se mere pojedinačni podaci), koje formiraju granice dijagrama i sadrže razmeru prema kojoj se podaci predstavljaju na dijagramu. Čarobnjak za dijagrame (Chart Wizard) pruža pomoć pri izradi dijagrama. Serija podataka (data series) serija ili grupa pojedinačnih podataka koji se odnose na jedan objekat. 156

163 MS Excel Legenda (Legend) objašnjenje simbola koji se koriste za razlikovanje serija podataka. Ime svake serije podataka koristi se kao natpis u legendi. Grafikon sa stubićima i linijski grafikon Kreiranje grafikona Jedan od načina da kreiramo dijagram je da selektujemo skup ćelija koji želimo da prikažemo i pokrenemo Chart Wizard. Na ovaj način, program će sam protumačiti selektovane podatke i na osnovu njih kreirati dijagram. Dobijeni dijagram nekada nije baš ono što smo mi želeli. Zbog toga, kada želite da kreirate dijagram sa stubićima ili linijski dijagram preporučujemo da kliknete negde van tabele i kreirate prazan dijagram, na koji ćete sami unositi serije podataka, onako kako vi to želite. Koraci pri kreiranju grafikona su sledeći: (1) Izbor tipa grafikona (Chart Type): U ovom koraku treba izabrati vrstu grafikona za prikaz podataka. Grupa grafikona sa stubićima je pod nazivom Column, dok su linijski dijagrami označeni sa Line. Pritiskom na dugme Next prelazimo na sledeći korak. (2) Definisanje podataka (Source Data): Ukoliko ste selektovali tabelu, ovde možete definisati da li da podaci budu prikazani po kolonama ili redovima tabele. Ukoliko ste izabrali prazan grafikon, pređite na karticu Series, na kojoj možete sami definisati serije podataka, njihove nazive (legendu) i labele. Pre kreiranja grafikona vrlo je važno šta će nam biti jedna serija podataka. Serija je niz podataka koji će biti prikazani jednom linijom na grafikonu (ili jednim nizom subića). Serija ima svoje ime, koje se pojavljuje u legendi. Primer: Unošenje serija podataka na dijagram, najbolje ćemo prikazati na primeru. Dijagram koji želimo da dobijemo i tablica sa podacima prikazani su na slici 31: Osa sa vrednostima (Value Axis) keks sokovi Serija podataka (Series) Legenda (Legend) Naziv serije (Name) 5 Osa sa kategorijama (Category Axis) 0 1 Kv. 2 Kv. 3 Kv. 4 Kv. Labele kategorija po x osi (Category (X) axis labels) Naziv serije (Name) Vrednosti podataka u seriji (Values) Slika 31. Osnovni pojmovi koji se koriste pri izradi dijagrama Kada uključite karticu Series, u drugom koraku Chart Wizard-a, dobićete okvir za dialog prikazan slikom 32: 157

164 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 32. Izbor serija i kategorija po osama Postupak za unošenje serije podataka je sledeći: Lista sa serijama (Series) treba da bude prazna. Ako postoji nešto u njoj uklonite ga pritiskom na dugme Remove. Dugmetom Add ubacite novu seriju podataka. Ona će dobiti ime Series1 ili neki drugi broj. Da biste joj dodelili drugo ime kliknite na polje Name, a zatim ukucajte ime ( sokovi ) ili selektujte ćeliju iz tabele u kojoj piše sokovi. Ovo ime će se pojaviti u legendi. Da biste definisali vrednosti za ovu seriju, kliknite na polje Values. Obrišite ono što je u njemu napisano, a zatim selektujte u tabeli vrednosti (brojeve) u redu za sokove. Posle ovoga trebalo bi da dobijete linijski grafik kao na slici. Na osi kategorija (Category Axis) imate ispisane brojeve 1, 2, Da biste uneli nazive koje vi želite, kliknite na polje Category (X) axis labels i selektujte nazive kvartala iz tabele ( 1 Kv., 2 Kv, ). Na isti način možete uneti proizvoljan broj serija. (3) Podešavanje izgleda grafikona (Chart Options) Ove opcije podešavaju izgled natpisa oko grafikona. U ovom koraku može se podesiti sledeće: Naslovi (Titles) Naslove možete dati celom grafikonu, podacima na osi kategorija (X) i podacima na osi vrednosti (Y). Mrežu grafikona (Gridlines) Da li će biti vidljive pozadinske linije na grafikonu. Legendu (Legend) Određujete da li će legenda biti prikazana i njeno mesto u odnosu na grafik. Oznake o podacima (Data labels) Možete prikazati tačne vrednosti podataka na grafiku, labele ili nešto drugo. (4) Određivanje mesta grafikona (Chart Location) U ovom koraku definišemo gde želimo da kreiramo grafikon. To može biti na istom radnom listu (As object in) ili na novom radnom listu (As new sheet). 158

165 MS Excel 21. Aktivnost: Izrada dijagrama na listu radne tabele Za izradu dijagrama na istom listu na kojem je i radna tabela, koristeći Chart Wizard izvesti sledeće korake: Pokrenuti Excel i u prazan radni list uneti tabelu sa slike 33. Slika 33. Radna tabela sa podacima za izradu dijagrama Podatke o poslovanju prodavnica u toku pola godine koji su sadržani u tabeli prikazati na dijagramu. Prema poznatom postupku selektovati opseg ćelija koje se koriste za izradu dijagrama od A7:G12. Otvoriti meni Insert i zadati komandu Chart. (4) Na ekranu se otvara okvir za izbor dijagrama Chart Type, koji predstavlja prvi korak (Step 1 of 4) u postupku izrade dijagrama, slika 34. Slika 34. Izbor vrste i podvrste dijagrama Slika 35. Provera opsega podataka (5) Kao što se na vidi slici 34, u prvom koraku odabrati vrstu (Chart Type) dijagrama koji se želi dobiti, a zatim od ponuđenih podvrsta (sub-type) izabrati jednu. 159

166 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija (6) U ovom primeru prihvatiti ponuđeni izbor i kliknuti na Next, radi prelaska na sledeći korak. (7) U drugom koraku (Step 2 of 4), kada se pojavi okvir Chart Source Data (izvor podataka za dijagram), kao na slici 35, proveriti da li je selektovani opseg podataka od A7:G12 prikazan u polju Data range i ako jeste, kliknuti mišem na Next. (8) U trećem koraku, u okviru Chart Options (opcije dijagrama), koji se vidi na slici 36, upisati u odgovarajuća polja: naziv dijagrama (Chart title), natpise za X-osu (Category (X)axis) i Y-osu (value (Y) axis). Kliknuti mišem na Next. Slika 36. Upisivanje naziva dijagrama i natpisa na X i Y osi Za izradu dijagrama na istom listu na kojem je i radna tabela, u četvrtom koraku, u okviru Chart Location (položaj dijagrama) izabrati opciju As object in, slika 37, tako što se ispred tog natpisa klikne na kružić da bi se pojavila crna tačka. Slika 37. Izbor lokacije dijagrama Slika 38. Dijagram na kojem je prikazan promet prodavnica Kada se dobije izgled okvira kao na slici 37, kliknuti na Finish da se dobije željeni dijagram, slika 38. Snimiti tabelu i dijagram na disketu/disk na katalogu EKSEL, pod nazivom Dijagram1.xls. Dugmad čarobnjaka Chart Wizard kontrolišu sledeće radnje: Dugme Operacija Next Prelazak na sledeći korak Chart Wizard-a Back Vraćanje na prethodni korak Chart Wizard-a 160

167 MS Excel Finish Brzo kretanje unapred i završavanje dijagrama sa do tada izvršenim izborima Cancel Povratak na radni list, bez izrade dijagrama 22. Aktivnost: Izrada dijagrama na zasebnom listu Dijagram se uz pomoć čarobnjaka Chart Wizard može izraditi na posebnom listu, pri čemu treba slediti korake: Na dijagramu prikazati samo dve serije podataka, i to one koje prikazuju poslovanje prodavnica AVALA i BUKULJA. Za to je potrebno selektovati dva razdvojena bloka ćelija, prvi od adrese A7:G7 i drugi od A10:G10, primenjujući poznati postupak. Oznake meseci se moraju selektovati ako se želi da one budu prikazane na X-osi. Ponoviti iz prethodne aktivnosti korake od (4) do (8). Kada se otvori okvir za izbor lokacije dijagrama Chart Location, izabrati opciju As new sheet (na novom listu), tako da se ispred tog natpisa pojavi crna tačka u kružiću. Kliknuti mišem na Finish da se dobije dijagram na novom listu, slika 39. Da li postoji razlika između ovog dijagrama i dijagrama koji se dobija prethodnim postupkom? Da Ne Slika 39. Novi dijagram na zasebnom listu Snimiti radnu svesku sa oba dijagrama pod istim nazivom Dijagram1.xls u katalog EKSEL na disketi/disku. 23. Aktivnost: Štampanje dijagrama Štampanje dijagrama koji se vidi na ekranu može se izvesti u narednim koracima: Pre izdavanja komande za štampanje izgled dijagrama kakav se očekuje na hartiji treba pregledati korišćenjem komande Print Preview iz menija File. Kada se otvori okvir Print Preview, kliknuti mišem na dugme Margins radi promene margina. Margine se mogu promeniti povlačenjem linija na novopodešeni položaj. 161

168 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Za povratak na radnu tabelu i dijagram kliknuti mišem na Close. Za štampanje dijagrama iz radnog lista otvoriti meni File i zadati komandu Print. Promena grafikona Kada smo kreirali grafikon i želimo da promenimo nešto na njemu, možemo ući u svaki od koraka, pritiskom desnog tastera miša na grafikon i izborom jednog od četiri navedena koraka. Dalje radimo isto kao i pri kreiranju. Izgled grafikona Gotov grafikon možemo dalje preuređivati, tako što svaki od elemenata grafikona možemo da selektujemo i desnim tasterom miša na njega izaberemo opciju Format Elementi grafikona su sledeći: Prostor grafikona (Chart Area) je pozadina celog grafikona. Možemo mu definisati okvir i senčenje. Prostor iza grafika (Plot Area) možemo podešavati okvir i senčenje. Mreža grafika (Gridlines) možemo podešavati vrstu linije i razmak između linija mreže (Scale). Osa vrednosti i osa kategorija (Value Axis, Category Axis) možemo podešavati vrstu linija (Patterns), razmak između oznaka (Scale), font i veličinu oznaka (Font), prikaz (Number) i poravnanje (Alignment). Legenda (Legend) podešavamo okvir i senčenje, font i poziciju. Grafici serija (Series) Podešavanja zavise od vrste grafikona. Npr. kod linijskog grafikona, možemo podešavati boju i vrstu linija koje prikazuju serije, kao i boju i vrstu markera na linijama. Veza grafikona sa tabelom Vrlo je važno da kada kreiramo grafikon, veza između tabele i grafikona bude uspostavljena. Ukoliko menjamo podatke u tabeli, automatski će se menjati i izgled grafikona. Kružni grafikon Kružni grafikon (Pie) se u mnogome razlikuje od linijskog i grafikona sa stubićima. Jedan kružni grafikon se uvek odnosi samo na jednu seriju podataka. Ta serija predstavlja jednu celinu (jedan krug), a na grafikonu se pokazuje procentualni deo koji svaki od njenih elemenata zauzima u okviru serije. Ove procentualne vrednosti nije potrebno preračunavati, jer će program to automatski uraditi. Pri kreiranju kružnog grafikona preporučujemo da se prvo selektuje niz vrednosti, a zatim da se pokrene Chart Wizard. Naziv serije više nije toliko važan, on će se pojaviti kao naslov grafikona. Nazivi pored vrednosti predstavljaće nazive u legendi (Category labels). Primer : Analiza rezultata glasanja koji su prikazani u tabeli na slici 40. Slika 40. Kružni dijagram 162

169 MS Excel U tabeli selektujemo osenčene brojeve (to su vrednosti koje želimo da prikažemo grafikonom), pokrenemo Chart Wizard. Izaberemo kružni tip grafikona (Pie), pa pređemo na sledeći korak i izaberemo karticu Series. U polju Category labels označimo nazive, pored brojeva, koji će se pojaviti u legendi. U sledećem koraku na kartici Legend možete isključiti legendu ili je premestiti, a na kartici Data Labels definišete koji podaci će biti ispisani oko kružnog grafikona. To mogu biti stvarne ili procentualne vrednosti. Vežba V6: Oprema (1) U fajlu Oprema.xls, kreirati tabelu sledećeg izgleda: (2) Izračunati međuzbirove i ukupne zbirove. (3) Kreirati grafikon koji stubićima pokazuje prodaju svake vrste patika po kvartalima, a zatim isto učiniti i za majice. (4) Kreirati linijski grafikon, koji prikazuje kretanje ukupnog prometa po kvartalima. (5) Na linijski dijagram dodati i linije koje pokazuju promet za patike i majice posebno. (6) Formatirati grafikone da izgledaju kao na prikazanim slikama. 163

170 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Vežba V7: Test (2) (1) Otvoriti fajl Test.xls. Prikazati rezultate testa kružnim grafikonom. Kružni grafikon treba da pokazuje procentnu raspodelu rezultata po ocenama (5, 6, 10). Vežba V8: Artikli (2) (1) Otvoriti fajl Artikli.xls. Na radnom listu PREGLED kružnim grafikonom prikazati procentualnu prodaju proizvoda po gradovima. (2) Na drugom kružnom dijagramu prikazati procentualno raspodelu zarade po artiklima i uporediti dobijene podatke sa procentualnim podacima iz tabele. Komentari : Grafik funkcije Do sada smo samo grafički prikazivali selektovane vrednosti. Međutim, ukoliko treba da prikažemo zavisnost jedne veličine od druge, moraćemo da koristimo grafik tipa XY Scatter. Pri kreiranju ovog grafika, treba da označimo brojne vrednosti koje se nalaze na X osi i njima odgovarajuće vrednosti na Y osi. Osnovna razlika između ovog i običnog linijskog grafikona je što će ovde vrednosti na X osi biti raspoređene u razmeri (npr. 1,10,100, ) dok je na linijskom dijagramu razmak između ovih vrednosti uvek isti, bez obzira na njihovu vrednost. Primer: Prikazivanje zavisnosti cene hard diska od kapaciteta. Kreirati tablicu sledećeg izgleda, a zatim napraviti funkcionalni grafik koji pokazuje zavisnost cene diska od njegovog kapaciteta. Stanite van tabele pa pokrenite Chart Wizard, tip grafikona XY Scatter. Izaberite grafik sa linijama i tačkama (prvi u drugom redu). U sledećem koraku na kartici Series dodajte novu seriju (Add) i dodelite joj ime Hard disk. U polju za X osu (X axis) označite brojeve iz prvog reda tabele, koji predstavljaju kapacitete diskova. U polju za Y osu (Y axis) označite brojeve iz drugog reda tabele, koji predstvaljaju cene diskova. Dalje, formatirajte grafik da izgleda kao na slici 41. Slika 41. Izrada grafika 164

171 MS Excel 24. Aktivnost: Prikazivanje istih podataka na XY i linijskom dijagramu Na XY-scatered (engl. rasut, raštrkan) i na linijskom dijagramu podaci su prikazani linijama. Podatke treba prikazivati linijskim dijagramom kada su podaci kategorije na jednakom rastojanju, poređani u rastućem ili opadajućem redosledu bez preskoka. XY dijagrame treba koristiti kada se podaci kategorije javljaju sa prekidima ili su na nejednakim rastojanjima. SREDNJA TEMPERATURA VAZDUHA MERENA U 12 SATI U STEPENIMA CELZIJUSOVIM MESEC BEOGRAD BAR DURMITOR Slika 42. Srednje temperature Da bi se uočila razlika između predstavljanja podataka na linijskom odnosno XY dijagramu postupiti prema sledećim koracima: Uneti u prazan radni list Excel-a srednje vrednosti temperatura vazduha kao što je prikazano u tabeli. Na radnom listu na kojem se nalaze podaci nacrtati XY dijagram i locirati ga ispod tabele. Njegov izgled uporediti sa slikom. Na istom listu nacrtati i linijski dijagram i locirati ga ispod XY dijagrama. Uporediti njegov izgled sa dijagramom na slici. Uporediti dijagrame sa vrednostima u tabeli i napisati ima li na dijagramima odstupanja od vrednosti u tabeli. Da Ne Koji dijagram verno prikazuje podatke iz tabele? 25. Aktivnost: Promena vrste dijagrama pomoću komandi menija Vrsta dijagrama se može promeniti korišćenjem komandi menija sledećim redosledom: Otvoriti radni list sa dijagramom Dijagram1.xls, koji se nalazi na disketi/disku. Na dijagramu koji se nalazi na istom listu sa radnom tabelom pozicionirati pokazivač na jednu seriju podataka i kliknuti na desni taster miša. Kada se otvori meni kliknuti mišem na opciju Chart Type. U okviru Chart Type izabrati novu vrstu dijagrama. Pre potvrde kliknuti na dugme Press and hold to view sample, da bi se video izgled podvrste dijagrama pre konačnog izbora. Izbor nove vrste dijagrama potvrdite sa OK. Ponoviti postupak izmene vrste dijagrama, tako što se selektuje ceo dijagram a zatim otvori meni Chart. 165

172 MS Excel Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Kliknuti na Chart Type i ponoviti operacije pod tačkama 3 i 4. Izaberite još neku vrstu dijagrama. Vežba V9: Kvadratna funkcija (1) Kreirati novi dokument Kvadratna.xls. Napraviti tablicu koja će sadržati konstante a, b i c za izračunavanje kvadratne funkcije : y=a*x 2 +b*x+c Koeficijentima upisati sledeće vrednosti: a=3, b=8, c=25. (2) Napraviti drugu tablicu koja će sadržati dva reda, jedan za vrednosti nezavisno promenljive x, i drugi u kojem će se izračunavati odgovarajuće vrednosti za y. Za promenljivu x uneti vrednosti: -10, -5, -3, -1, 1, 0, 1, 3, 5, 10. Koristeći formulu, koeficijente a, b i c iz tablice i vrednosti za x, napisati formulu za izračunavanje y i iskopirati je za ostale vrednosti. Kvadrat realizujte kao množenje x*x. (3) Napraviti grafik zavisnosti y od x. To znači da će se vrednosti za x nalaziti na x osi, a vrednosti za y na y osi. (4) Promeniti znak koeficijenta a (sa 3 na 3), pa posmatrati šta se događa sa grafikom. Eksperimentišite i sa ostalim koeficijentima. (5) Vratite koeficijente u početno stanje. Dodajte tablici koeficijenata još jedan komplet koeficijenata, gde će biti a=3, b=8, c=40. Dodajte tablici još jedan red za y 2 i izračunajte vrednosti y 2 sa novim koeficijentima. Zatim dodajte grafik funkcije y 2 na postojeći grafik. Komentari : Program za rad sa tabelama za unakrsno izračunavanje, Microsoft Excel pruža još mnoge druge mogućnosti. U formula se mogu kombinovati ne samo nazivi i adrese ćelija i konstanti, već i uslovi pod kojima se neki izrazi izvršavaju ili ne izvršavaju. Posebno treba istaći mogućnost rada sa bazama podataka i rad sa grafikonima i dijagramima. Na dijagramu se prikazuju podaci iz radne tabele koji su prethodno selektovani. 166

173 MS Access 5. PROGRAM ZA RAD SA BAZAMA PODATAKA - MS ACCESS MS Access je programski paket koji je sastavni deo Microsoftovog»MS Office«. MS Access je u stvari relacioni sistem za upravljanje bazama podataka RSUBP (Relational Data Base Management Systam, RDBMS). Do sada se, razvojem MS Officea, na tržištu našlo nekoliko verzija ovog paketa (verzije.. 97, 2000) od kojih je danas aktuelna ACCESS Elementi MS Access baza podataka Osnovni elementi koji sačinjavaju MS Access 2003 su: tabele (tables), upiti (queries), obrasci (forms), izveštaji (reports), stranice za pristup podacima (data access pages, DAP), ugrađene funkcije (built-in functions), makroi (macros), i moduli (modules). Tabela (table) je osnovni objekat (svih relacionih sistema za upravljanje bazama podataka a ne samo MS Accessa) koja služi za smeštanje i memorisanje podataka. U toku rada moguće je i direktno povezivanje sa drugim tabelama kreiranim u drugim aplikacijama i sistemima za upravljanje bazama podataka. Access podržava primarne ključeve (integritet podataka, jedinstvenost svake n-torke) i spoljnje ključeve (obezbeđuje potpuni referencijalni integritet na nivou samog RDBMS-a, čime su onemogućena nepotpuna brisanja i ažuriranja podataka). Upit (query) je najčešće korišćen»alat«u radu sa relacionim bazama podataka. MS Access omogućava: grafički, brz i komforan način kreiranja upita na bazi primera (QBE), postavljanje upita pomoću strukturiranog upitnog jezika (SQL), upotrebu»čarobnjaka«za izradu upita, obrazaca i izveštaja, postavljenje upita nad najviše 16 tabela, i formiranje rezultata upita kao tabele od najviše 255 kolona. Access podržava postavljanje upita nad više tabela (istovremeno) kao i uspostavljanje veza - relacija između tabela. Obrazci (Forms) služe za komfornije i sigurnije unošenje podataka u tabele (Data-Entry Forms), te preglednije prikazivanje rezultata na ekranu monitora. Obrasci za unos podataka ujedno obezbeđuju proveru ispravnosti i zaštitu podataka kroz mehanizme ograničavanja pristupa određenim poljima u tabeli. Za neke korisnike se mogu kreirati obrasci pomoću kojih je moguće samo izveštavanje (pregled podataka), i to samo određenih polja. Na taj način se obezbeđuje zaštita podataka od neovlašćenih izmena, kao i tajnost nekih podataka u odnosu na neke korisnike. U sklopu svakoga objekata mogu se implementirati razne funkcije i procedure koje će se»aktivirati«tek kada se nad datim objektom obavi određena radnja ili kada se desi neki događaj (na primer pritisnemo neki taster na tastaturi ili mišu). 167

174 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Izveštaji (Reports) prikazuju na papiru ili ekranu monitora nove informacije (podatke), koje smo dobili kao rezultat obrade raspoloživih podataka iz baze. Izveštaji mogu kombinovati podatke iz više tabela i na taj način nam omogućavaju da predstavimo složene veze koje postoje između raznih skupova podataka. Prilikom pravljenja izveštaja mogu se koristiti razne grafičke mogućnosti, tako da se mogu generisati fakture, cirkularna pisma, itd. Stranice za pristup podacima (Data Access Pages, DAP) služe za razvoj aplikacija pogodnih za upotrebu u lokalnim računarskim mrežama i na Internetu. Ugrađene funkcije (Built-In-Functions), ima ih preko 200, daju posebnu snagu Accessu u procesu izračunavanja raznih statističkih i finansijskih veličina kao i u radu sa datumima i tekstom. Kreiranje baze podataka Da bi kreirali bazu podataka u MS Accessu potrebno ga je prvo pokrenuti, na primer pomoću ikonice koja se nakon instaliranja može»postaviti«na ekran monitora, tj. na radnu površinu (Desktop). To je takozvana prečica (Shortcut). Ako nemamo ikonicu na radnoj površini, Access se pokreće kao i sve druge Windows aplikacije, iz liste Start/Programs, ili preko istraživača (Explorer) dvostrukim klikom na bilo koji.mdb dokument. Nakon pokretanja, pojavljuje se prvi, osnovni dijalog Microsoft Accessa (slika.1), koji pruža mogućnost izbora jedne od tri opcije i to: Blank Access Database, Access Database Wizard, pages and projects i Open an Existing file. Blank Access Database je opcija za kreiranje nove baze podataka bez upotrebe»čarobnjaka«(wizard) i ostalih poluautomatizovanih operacija koje MS Access nudi u radu. Database Wizard je praktična opcija za brzo kreiranje nove, i eksploataciju (sa čarobnjakom) postojeće baze podataka. Open an Existing file je opcija za otvaranje postojeće baze podataka koju hoćemo da modifikujemo ili koristimo. Sve ponuđene opcije se biraju mišem. Za kreiranje nove, baze podataka»označimo«mišem Blank Access Database i kliknimo OK. Nakon toga Access traži ime datoteke (File name) u koju ćemo smestiti novu bazu podataka, neka je to PREDUZECE. Folder, direktorijum u koji ćemo smestiti taj fajl treba»pripremiti«ranije, tako da uz pomoć istraživača (explorera) lako dolazimo do njega. Ako direktorijum nije kreiran koristi se opcija Create New Folder. Access nudi ime baze db1.mdb, ali joj korisnik može dati i drugo ime, na primer PREDUZECE.mdb. Postupak završavamo, izborom dugmeta Create. Ovaj postupak prikazan je na slici 2. Kada kreiramo.mdb datoteku, pojaviće se radni prozor Accessa, (slika 3.). Kao i druge Windows aplikacije, radni prozor Accessa na vrhu ima liniju sa padajućim listama File, Edit, View, itd., u kojima su grupisane brojne naredbe koje su delimično iste kao i Wordu, Excelu isl., ali sadrže i neke naredbe koje su tipične samo za Access, tj. za rad sa bazama podataka. Ispod ove linije nalazi se linija alatki (Tools), a njen sadržaj zavisi od trenutne aktivnosti u Accessu. Unutar radne površine postoji prozor sa karticama: objekti (Objects) koja odgovara osnovnim objektima Accessa (Tabele, Upiti,...) i ono što je novo u Access 2000 jeste kartica grupe (Groups). Mogućnosti izrade tabela u MS Accessu Radni prozor»database«ima svoje alate za rad sa objektima, dugmad otvori (Open), projektuj (Design), novi (New), uništi - obriši (Delete) i alate za prikaz objekata. 1. Da bi kreirali novu tabelu u listi objekata izaberemo objekat tabele (Table) i ako kliknemo na dugme nova (New) dobijamo novi okvir za dijalog u kome jednu od pet ponuđenih mogućnosti: ručno kreiranje tabele (Datasheet View i Design View), automatsko kreiranje tabele (Table Wizard opcija), mogućnost unosa-uvoza tabele iz neke druge baze (Import Table), 168

175 MS Access virtualnu vezu sa tabelom iz druge baze (Link Table). Slika 1. Prvi»prozor«MS Accessa Slika 2. Smeštanje baze na disk pod određenim imenom Paleta alatki Padajuće liste Prozor Database Alati za rad sa objektima Alati za kreiranje objekata Lista objekata Slika 3. Radni prozor MS Accessa sa prozorom»database«za kreiranje novih, i menjanje postojećih tabela baze podataka 2. Za kreiranje nove tabele treba odabrati opciju Design View nakon čega se otvara prozor za definisanje polja (atributa koji će se nalaziti u tabeli), slika 4. Novu tabelu u prethodno formiranoj bazi podataka možemo kreirati i pomoću alatki za kreiranje objekata (slika 3.): Create table in Design view (ručno kreiranje tabele), Create table by using wizard (kreiranje tabele upotrebom»čarobnjaka«), i Create table by entering data (preuzimanje neke tabele). 3. Odaberimo prvu opciju (Create table in design view). Isti efekat se postiže akcijom nova tabela New, izborom druge opcije Design view. Otvara se prozor sa dva okna (slika 4.) za definisanje polja i svojstava polja: Field name (ime atributa), Data type (tip podatka), 169

176 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Description (opis atributa), i Field Properties (osobine polja). Field name (ime atributa) - imena atributa u budućoj tabeli. Ime atributa (ili ime polja) ne sme biti ni jedna od ključnih reči programskog paketa SQL i mora počinjati slovom engleskog alfabeta. Dužina imena je ograničena na 40 karaktera. okno za definisanje imena polja i tipa podatka (definisanje atributa) okno za opis svojstava polja - opis atributa Slika 4. Maska za definisanje tipa podatka i svojstava budućih atributa U jednoj bazi podataka, može postojati više atributa sa istim imenom, ali oni ne smeju pri tome biti u istoj relaciji (tabeli). Davanje istih imena treba izbegavati kad god je to moguće, sem kada se radi o atributima za spajanje-spoljašnji ključevi. Data type (tip podatka) - tip podatka koji će poprimiti ti atributi. Access podržava sledeće tipove podataka: Text (slovni ili znakovni tip), Memo tip, je u principu slovni tip, ali sa većom dužinom (na primer do 64 KB), a koristi se za unošenje opisnih podataka (dijagnoza ili anamneza pacijenta, na primer). Number (brojni tip), na primer visina plate ili dužina neke ulice, AutoNumber je numerička (Long Integer) vrednost (pogodan je za primarni ključ), Date /Time (datumski i vremenski tip, Yes/No (logički tip), predstavlja podatak koji se koristi kod atributa sa dve vrednosti, Currency je numerički tip koristi se za atribute koji izražavaju novčane vrednosti, Konačno, u tehnici definisanja podataka postoji i slučaj nepostojećeg podatka, kada vrednost podatka (određenog tipa) nije poznata, ili nije nastupio momenat njegovog prisustva u bazi, a koji u drugim programskim jezicima nije poznat, to je takozvana Null-vrednost. Access dopušta svakom podatku (sem primarnog kljiča) da ima i nepostojeću, Null-vrednost. Description (opis atributa), koji možemo pisati na bilo kome jeziku (pa i našem), jer taj podatak ne učestvuje kasnije u obradi, nego nam služi isključivo da u složenijim bazama podataka znamo šta smo prilikom kreiranja tabele zamislili. Primer izrade tabela U sledećem primeru možemo videti kako se jednostavno pomoću Accessa kreira nova tabela. Tok formiranja nove baze podataka prikazan je na konkretnom primeru predloženog relacionog modela preduzeća, koji je jednostavan i u kome se nalaze samo četiri tabele: RADNIK <idbr#,kvalif, ime, posao, rukovodilac, dat_zap, premija, plata, brod$> ODELJENJE <brod#, naziv, mesto> PROJEKAT <brproj#, imeproj, sredstva> UČEŠĆE <idbr#, brproj#, brojsati, funkcija> 1. U osnovnom prozoru, slika 3., kliknemo na objekat tabele (Table), a zatim na alatku nova (New). Pojavljuje se prozor za kreiranje tabela, slika 4. Ako pravimo bazu podataka nekog 170

177 MS Access preduzeća treba kreirati tabelu RADNIK, u kojoj bi se nalazili podaci o kvalifikaciji, imenu radnika, poslu koji obavlja, njegovom rukovodiocu, datumu zaposlenja, premiji i plati. Tabelu RADNIK kreiramo tako da ima pomenute atribute: RADNIK (idbr# INTEGER, kvalif TEXT(3), ime TEXT(25) NOT NULL, posao TEXT(10), rukovodilac INTEGER, dat_zap DATE, premija DOUBLE, plata SINGLE); a kao rezultat dobijamo relaciju: RADNIK <idbr#,kvalif, ime, posao, rukovodilac, dat_zap, premija, plata,> u kojoj atributi idbr# (šifra, identifikacioni broj radnika) i ime ne mogu imati vrednosti Null. Slika 5. Izbor atributa i njihovih svojstava u tabeli RADNIK 2. Zatvoriti prozor za kreiranje tabela, klikom na alatku. Access šalje upozorenje i pita da li želite da sačuvate izmene napravljene u tabeli, koju privremeno zove Table1, jer joj još nije dato ime. Pritisnemo dugme da (Yes), i Access sada nudi naravno imena tipa Table1, Table 2 i sl. Nazovimo tabelu RADNIK, i kliknimo na dugme da (Yes). 3. Access šalje poruku, upozorenje da tabela nema primarni ključ, i nudi pomoć, predlaže da on kreira primarni ključ kao jedno polje tipa autonumber. Pritisnite dugme ne (No), jer za sada treba ostaviti tabele bez primarnog ključa. 4. Za potpuniju informaciju o preduzeću sem tabele RADNIK potrebno je, na isti način, kreirati i tabelu ODELJENJE, koja opisuje organizaciju preduzeća i tabelu PROJEKAT, koja sadrži informacije o poslovima kojima se preduzeće trenutno bavi: ODELJENJE (brod# INTEGER NOT NULL, ime_od TEXT(15) NOT NULL, mesto TEXT(20)); u kojoj atributi brod# (šifra odeljenja) i ime_od ne mogu imati vrednosti Null, PROJEKAT (brproj# INTEGER NOT NULL, imeproj TEXT(25) NOT NULL, sredstva INTEGER); u kojoj atributi broproj# (šifra projekta) i imeproj ne mogu imati vrednosti Null. 171

178 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Obratimo pažnju na neke činjenice koje su implicitno sadržane u ovakvoj definiciji tabele RADNIK. Za opis organizacije preduzeća i njegovog poslovanja između pojedinih entiteta - tabela moraju se uspostaviti određene veze, tj. relacije. Treba da bude ostvarena relacija između radnika i odeljenja binarna veza tabele RADNIK sa tabelom ODELJENJE, jer radnici su zaposleni u nekom od odeljenja koja se nalaze u sastavu preduzeća. Pri tome jedan radnik pripada samo jednom odeljenju, a u jednom odeljenju radi više radnika. Ovo je veza tipa 1:N (jedan prema više), a ostvaruje se tako što se u tabeli RADNIK na strani više (više radnika) uvodi kao atribut spoljašnji (strani) ključ brod$ koji predstavlja primarni ključ u tabeli ODELJENJE. Kako neki radnici ne moraju trenutno biti raspoređeni ni u jedno odeljenje, ova veza je opcionalna na strani entiteta (tabele) RADNIK. Zbog toga atribut za vezu (strani ključ) u ovoj tabeli može imati Null-vrednost. Tako tabela RADNIK stvarno ima sledeći izgled: RADNIK <idbr#,kvalif, ime, posao, rukovodilac, dat_zap, premija, plata, brod$ > 5 Kliknuti na objekat tabele, izabrati tabelu RADNIK, i otvoriti je u režimu projektovanja (Design). 6 Dodati novi atribut brod$, i dati mu ista svojstva koja ima istoimeni atribut u tabeli ODELJENJE. 7 Zatvoriti prozor za projektovanje tabela na način kako je to opisano u koracima 2. i 3. (sačuvati izmene, bez primarnog ključa). Ali, svi radnici rade na nekim konkretnim poslovima, projektima i pri tome jedan radnik može raditi na više projekata, a istovremeno na jednom projektu radi više radnika. Dakle ovo je relacija M:N (više prema više). Da bismo ostvarili ovu relaciju između dva entiteta treba kreirati novu tabelu, nazovimo je UČEŠĆE, koja ima složeni primarni ključ (idbr#,brproj#) koji sačinjavaju primarni ključevi iz tabela RADNIK (idbr#) i PROJEKAT (brproj#). 8 Na način kako je to opisano u prethodnim koracima kreirati tabelu UČEŠĆE, takođe bez definisanja primarnog ključa, i zatvoriti prozor za projektovanje tabela. UČEŠĆE (idbr# INTEGER NOT NULL, brproj# INTEGER NOT NULL, brojsati BYTE, funkcija TEXT(15)); Izgled tabela kreiranih u Accessu na osnovu prethodno opisanih primera (slika 6.), može se videti ako izaberemo neku od tabela i onda kliknemo na alatku otvori Open, ili dvostrukim klikom na tabelu. Izgled je prikazan na slici 7. Naravno, podaci još uvek nisu uneti. Slika 6. Baza podataka PREDUZEĆE sadrži četiri tabele Unos podataka Da bi se uneli podaci kreirane tabele treba otvoriti, odnosno kliknemo na tabelu, na primer RADNIK, i izaberemo opciju Open. Drugi način je da jednostavno dvaput kliknemo na tabelu (dvostruki klik). Tabela se otvara u tabelarnom prikazu (Datasheet View), kao na slici 7. U sve četiri tabele uneti podatke kao na slici

179 MS Access Slika 7. Baza podataka PREDUZECE (tabele RADNIK, ODELJENJE, PROJEKAT i UČEŠĆE) Definisanje dodatnih svojstava atributa Za svaki od atributa mogu se definisati dodatna svojstva, u zavisnosti koja je uloga atributa u tabeli (primarni ključ, obavezan, može imati Null-vrednost, itd.) i koji je tip podatka u pitanju. U donjem oknu svojstva polja Field Properties postoje dve kartice: opšta svojstva (General) i posebna u smislu domena podatka (spoljnji ključ može imati samo one vrednosti koje postoje u tabeli u kojoj je on primarni ključ) ili objekta u kojem će biti prikazan (kartica Lookup). Primarni ključ podrazumevano ima vrednost svojstva Required Yes i svojstvo Indexed mora biti Yes (No Duplicates). Za svaki atribut biramo tip podatka i definišemo posebna svojstva, za neke atribute (koji imaju mali prebrojiv skup vrednosti), poželjno je definisati svojstva provere ispravnosti i tekst poruke u slučaju unosa pogrešnog podatka. Svojstvo provere ispravnosti (validation rule) daje mogućnost definisanja sopstvenih domena za pojedine atribute. Ovo je u stvari simulacija domena koji se kod snažnijih RDBMS-a kao što su Oracle ili SQL Server zaista i mogu kreirati. Naime, za atribut kvalif možemo definisati skup dozvoljenih vrednosti (KV, VKV i VSS) i ako se unese neka vrednost RDBMS Access ispisuje poruku: uneli ste neispravan podatak za kvalifikaciju tj. tekst koji je definisan u svojstvu Validation Text. Na slici 8. prikazana je upotreba ova dva svojstva. PRIMER 1: Za atribut KVLALIF tabele RADNIK postaviti vrednosti KV OR VKV OR VSS u polje Validation Rule. U polje Validation Text upisite tekst uneli ste neispravan podatak za kvalifikaciju koji se pojavljuje u slučaju pogrešnog unosa podataka u polje KVALIF. 173

180 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 8. Upotreba svojstva Validation Rule i Validation Text 1. Obeležite (selektujte) tabelu RADNIK, otvorite prozor za kreiranje tabela (kliknite na Design). 2. U zadata polja unesite tekst dat u prethodnom primeru (primer 1.). 3. Zatvorite prozor za kreiranje tabela, naravno sačuvajte napravljene izmene (pritisnite dugme Yes), a zatim kliknite dvaput na tabelu radnik. 4. Otvoriće se tabelarni prikaz (Datasheet View). Unesite podatke za radnika za Petra, a u polje kvalifikacija ukucajte vrednost NK. 5. Naravno, Access nije dozvolio unos neispravnog podatka, koji ne pripada skupu dozvoljenih vrednosti, i korisniku je poslao odgovarajuću poruku. 6. Ukucajte vrednost KV, sada ce podatak biti prihvaćen i upisan u polje. Kartica Lookup pruža velike mogućnosti u pogledu unosa i provere ispravnosti podataka, ali i u automatskom generisanju formi preko čarobnjaka. Naravno, to se posebno dobro može iskoristiti kod spoljašnjih ključeva u tabelama. Zadavanje imena i završetak procesa kreiranja tabela Dovoljno je pokušati zatvaranje radnog prozora (kliknemo na ikonicu u desnom uglu prozora za kreiranje tabela), pa da se automatski pokrene procedura pamćenja. Naime, Access postavlja pitanje da li želimo da sačuvamo urađene izmene. Ovo je ujedno i zaštita od slučajnog zatvaranja prozora za kreiranje tabela. Postoji i druga mogućnost. Formiranje tabele završavamo komandom File/Save, upisivanjem imena tabele, ili komandom File/Close. U oba slučaja Access traži da tabeli damo ime. Isti postupak treba ponoviti i za sve tabele. Ukoliko nije definisan primarni ključ tabele (a do sada nije) Access će poslati odgovarajuće upozorenje i ponuditi da on doda primarni ključ - jedan atribut tipa Autonumber. Naravno nećemo prihvatiti ponuđenu opciju, izabraćemo No. Primarni ključ se može i naknadno kreirati. Ako izaberemo Yes, Access će kreirati ključ i dati mu ime ID (identifikator). Izbor primarnog ključa 1. Otvorimo sada svaku od kreiranih tabela u režimu projektovanja Design. (Tabelu otvaramo u režimu projektovanja tako što u prozoru Database od ponuđenih objekata izaberemo opciju Tables, zatim izaberemo odgovarajuću tabelu i dugme Design). 2. Otvara se isti prozor kao onaj u kome smo kreirali tabelu (slika 5). Izaberemo atribut (na primer, idbr# u tabeli RADNIK) ili atrubute (idbr# i brproj# u tabeli UČEŠĆE koja ima složeni ključ) koji će biti proglašeni za primarni ključ i izaberemo alatku sa nacrtanim ključem Primary Key. Nakon toga ce se u polju ispred tog atributa pojaviti grafička oznaka za ključ. 3. Uočite da se svojstvo Indexed automatski promenilo na Yes (No Duplicate). Tabela je uvek indeksirana po primarnom ključu. 174

181 MS Access 4. Ukoliko se ne možemo odlučiti koji od atributa treba da bude ključni, izborom tipa podatka (Data Type) kao AutoNumber, MS Access dodaje u tabelu još jedan atribut koji smatra ključem. Vrednost toga atributa se u toku rada kreira automatski, pa ga korisnik ne može po svom nahođenju menjati. Primarni ključ treba definisati pre unosa podataka, jer on mora biti jedinstven, tj. ne mogu postojati dve vrste sa istim ključem. Kod naknadnog definisanja primarnog ključa (kada u tabeli već postoje podaci) može doći do problema zbog moguće pojave istih vrednosti u polju ključa. Primarnom ključu je uvek pridružen indeks koji znatno ubrzava pretraživanje tabele, tj. izvršavanje upita. Kada se dodaju novi zapisi polje primarnog ključa ne može ostati nepopunjeno, tj. primarni ključ ne može imati Null vrednost, a takođe neće dopustiti unos zapisa sa istom vrednošću primarnog ključa jer on se ne može duplirati (mora biti jedinstven). Uređivanje i izdvajanje zapisa u tabelarnom prikazu U tabelarnom prikazu (Table Datasheet) moguće je brzo i jednostavno vršiti uređivanje i izdvajanje podataka. MS Access uvek prikazuje podatke uređene po vrednosti primarnog ključa. Ako želimo da podaci budu prikazani u nekom drugom redosledu ili da izdvojimo samo neke zapise na raspolaganju su nam odgovorajući alati. Da bi izvršili uređivanje (sortiranje) zapisa po jednom polju, potrebno je mišem izabrati vrh polja po kome vršimo sortiranje i izabrati ikonicu za sortiranje po rastućem ili opadajućem redosledu. Sortiranje po više polja se može uraditi tako sto se prevuku polja koja se žele sortirati jedno do drugog, selektuju se držeći pritisnut taster SHIFT i izabere se ikonica za sortiranje. Da bi se uklonio redosled sortiranja primenjen na neku tabelu uradi se ponovo sortiranje po primarnom ključu, ili se zatvori tabela bez snimanja izmena. 1. Otvorimo tabelu RADNIK u tabelarnom pogledu (Datasheet) i pritisnuti dugme Filter by Form ili iz menija Records Filter Filter By Form, otvara se prazan obrazac u kome biramo kriterijume po kojima želimo sortiranje, 2. Ako, na primer, želimo da izdvojimo radnike čiji je posao upravnik ili savetnik, iz padajuće liste prvo biramo jedan kriterijum (upravnik), 3. Zatim na dnu prozora izaberemo jezičak kartice OR, a onda u polju posao iz padajuće liste biramo drugi kriterijum koji nam je potreban (savetnik), 4. Kada smo izabrali željene uslove pritisnemo dugme Applay Filter i dobijemo samo one zapise koje smo tražili (slika 9.) Kreiranje veza-relacija između tabela Tabele se mogu povezati među sobom određenim relacijama tipa 1:1, 1:N i N:M (preko dve relacije 1:N i M:1). 1. Uspostavljanje relacija između tabela vrši se izborom opcije Relationship iz padajuće liste alatke Tools ili izborom dugmeta Relationship koje je vidljivo kada je aktivan glavni prozor baze Database. 2. Nakon toga se otvara radni prozor kao na slici 10. Kliknemo mišem na željenu tabelu dva puta, ili selektujemo tabelu koja učestvuje u relaciji i kliknemo na dugme dodaj (Add). 3. Izabrana tabela će se pojaviti u gornjem oknu relacije (Relatioships). Na opisani način preneti sve tabele koje učestvuju u nekoj relaciji u gornje okno, a zatim zatvoriti okno sa tabelama Show Table klikom na dugme zatvori (Close). 4. Ukoliko se naknadno setite da treba dodati još neku tabelu u relaciju, kliknite desnim tasterom miša na sivu radnu površinu prozora relacije (Relationships). Pojaviće se okvir za dijalog u kome treba izabrati dugme pokaži tabele (Show Table). 175

182 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija 5. Opet će na ekranu biti prikazan prozor sa tabelama. Na prethodno opisani način izaberite potrebne tabele koje nisu već uključene u relacije. Slika 9. Rezultati primene opcije Filter by Form Slika 10. Izbor tabela koje se povezuju relacijama U informacionom sistemu preduzeća uspostavljaju se pomenute relacije, veze među tabelama. Između tabela ODELJENJE i RADNIK postoji veza jedan prema više, odnosno 1:N (jedan radnik radi u jednom odeljenju - strana 1, a u jednom odeljenju radi više radnika - strana N). Veza se u Accessu najlakše ostvaruje tehnikom prevlačenja, na sledeći način: 1. u tabeli na strani 1 izaberemo atribut za povezivanje-primarni ključ (brod# u tabeli ODELJENJE), 2. kliknemo na njega i držimo pritisnut levi taster i odvučemo pokazivač miša do spoljašnjeg ključa u tabeli na strani više (brod$ u tabeli RADNIK), 3. pojavljuje se okvir za dijalog Edit Relationship u kojem se dodatno može opisati veza koja postoji između dva entiteta - tabele, 4. ako želimo da se obezbedi referencijalni integritet u ovom okviru za dijalog treba izabrati opciju nametnuti referencijalni integritet (Enforce Referential Integrity), 5. moguće je dodatno izabrati kaskadno brisanje i kaskadno ažuriranje (kada se u tabeli na strani 1 obriše ili promeni podatak, u tabeli na strani više moraju pre toga da budu obrisani ili promenjeni svi zapisi koji sadrže tu vrednost). Integritet podataka, odnosno sigurnost očuvanja podataka, mora biti definisana u bazi podataka. U tom cilju u relacionim bazama moraju postojati određena ograničenja koja se odnose na vrednosti pojedinih atributa. Prvo ograničenje ostvaruje se preko zadavanja tipa podataka i definisanja skupa dozvoljenih vrednosti (validation rules). Postoje i opšta ograničenja koja se nazivaju pravila integriteta relacionog modela, a to su: integritet entiteta i referencijalni integritet. Integritet entiteta: Primarni ključ ili neki njegov deo ne mogu imati Null-vrednost. Kako je primarni ključ jedinstven i neponovljiv, to se na ovaj način obezbeđuje da svaki red, odnosno objekat koji je opisan podacima, u toj tabeli bude jedinstven. 176

183 MS Access Referencijalni integritet: Skup vrednosti spoljnjeg ključa u nekoj tabeli T1, koja je u relaciji N:1 (povezana) sa nekom drugom tabelom T2, mora biti podskup skupa vrednosti primarnog ključa u tabeli T2 sa kojom je tabela T1 povezana. Na primer atribut BROD u tabeli RADNIK može imati samo one vrednosti koje postoje u tabeli ODELJENJE. 6. vrsta spajanja su: prirodno spajanje, levo spoljnje spajanje ili desno spoljnje spajanje, a izabiraju se dugmetom vrsta spajanja (Join Type), nakon čega se pojavljuje novi okvir za dijalog Join Properties (slika 11.), Slika 11. Definisanje svojstava relacija 7. pretpostavljena vrsta spajanja je prirodno spajanje, opcija 1. Ukoliko hoćemo spoljašnje spajanje onda izabiramo opciju 2 ili 3, 8. između entiteta RADNIK i PROJEKAT postoji relacija više prema više (M:N), jer jedan radnik radi na više projekata, a na jednom projektu radi više radnika. Ovakve veze se ostvaruju preko novog entiteta - tabele (UČEŠĆE), koja je sa svakim od dva entiteta - tabela (RADNIK i ODELJENJE) u relaciji 1:N, odnosno 1:M. PRIMER 2: Kreirati relacije, povezati tabele tako da sve relacije osim između tabela RADNIK i UČEŠĆE imaju referencijalni integritet (1:beskonačno), slika 12. Slika 12. Model objekti-veze za informacioni sistem preduzeća Ako naknadno želimo da ukinemo neku vezu između tabela, ili da promenimo neka svojstva postojećih relacija u prozoru Relationship, desnim tasterom miša kliknemo na postojeću vezu i otvara se okvir za izmene (Edit Relationship) i ukidanja veze (Delete), slika 12. U daljem opisu mogućnosti Accessa nekada ćemo ukidati veze između tabela da bi demonstrirali način rada ili pogodnosti koje pruža Access. Tabele koje su korišćene u ovom primeru nastale su kao rezultat projektovanja informacionog sistema preduzeća. Dakle, tabele, veze između njih, kao i njihovi atributi, rezultat su postupka projektovanja informacionog sistema, odnosno predstavljaju relacioni model realnog sistema. 177

184 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Izrada select upita Uopštena sintaksa za kreiranje select upita je : SELECT <lista kolona> FROM <spisak tabela> [WHERE<restriktivni uslov>] [GROUP BY <ime kolone ili kolona upotrebljenih u iskazu SELECT>] [HAVING <restriktivni uslov baziran na rezultatima GROUP BY klauzule>] [ORDER BY <lista kolona>] Klauzula SELECT govori MS Accessu da želimo samo da čitamo podatke. Ono što biramo, identifikuje se na osnovu liste kolona koja se nalazi odmah iza SELECT naredbe. Klauzula FROM nam ukazuje odakle, tj. iz kojih tabela preuzimamo podatke. PRIMER 1: Prikazati ime, posao i platu svih radnika. Upiti se mogu praviti pomoću čarobnjaka (Wizard), na sličan način kao i obrasci. Mi ćemo za realizaciju ovog primera koristiti QBE (upit na bazi primera, Query By Example). QBE upiti se mogu videti i kao set SQL instrukcija. Da bismo realizovali dati primer, potrebno je uraditi sledeće: 1.»otvoriti«bazu podataka koju smo prethodno kreirali opisanim postupkom. Na ekranu, u levoj polovini okvira Database, pojaviće se prozor za dijalog, 2. izabrati opciju Queries (upiti), 3. izabrati opciju Create Query in design view i na ekranu se pojavljuje još jedan okvir za dijalog pod imenom Show table, u kome se vide nazivi prethodno kreiranih tabela (slika 13. levo), 4. sada je potrebno odabrati tabele koje učestvuju u kreiranju upita. Obzorom da se potrebni podaci nalaze u tabeli RADNIK, selektovaćemo tabelu RADNIK i mišem kliknuti na dugme dodaj Add (da bismo dodali tabelu, slika 13. levo), nakon čega prozor Show table zatvaramo (Close). U slučaju da kreiramo upit nad više tabela, u ovom koraku po opisanom postupku selektujemo sve tabele koje su nam potrebne za kreiranje upita, a) Izbor tabela koje ćemo koristiti u upitu b) Izgled prozora QBE za kreiranje upita Slika 13. Izrada upita po primeru Query by Example 5. na ekranu ostaje prozor QBE podeljen na dva dela, slika 13. desno. U gornjem delu prozora prikazane su tabele koje učestvuju u upitu, kao i veze (relacije) između njih. U donjem delu možemo uočiti okvir (formular) za postavljanje upita, 6. sada možemo preći na izbor atributa. Izgled prozora QBE je prikazan na slici 13. desno, a upit se formira na sledeći način: 7. u prvoj koloni i prvom redu (Field) kliknemo na strelicu na dole. U padajućoj listi vidimo sve atribute svih, za upit, izabranih tabela (RADNIK). Izaberemo prvi potrebni atribut u tom polju, dakle IME, a zatim na isti način u susednom desnom polju sledeći atribut, POSAO. Na ovaj 178

185 MS Access način biramo sve atribute, slika 14. levo. Ovaj korak formira umesto nas potrebnu SQL komandu SELECT). Ako izaberemo znak zvezdicu (*), biće selektovani svi atributi tabele, 8. rezultate upravo kreiranog upita možemo videti ako na liniji alata (toolbar-u) aktiviramo ikonicu, ili ako iz padajuće liste View izaberemo opciju tabelarni prikaz. Rezultati koje vraća prikazani su na slici 14. desno, Slika 14. Izgled prozora QBE i prikaz podataka koje vraća upit (Datasheet View) 9. tekst SQL upita koji je MS Access automatski generisao na bazi našeg izbora, možemo videti ako iz padajuće liste View izaberemo opciju. Izgled ovog SQL upita možemo videti na slici 15., Slika 15. SQL kôd koji generiše Access kada kreiramo upit u QBE-u (SQL View) 10. u prikazanom prozoru imamo mogućnost»ručnog«menjanja našeg upita u slučaju da nam tako više odgovara, a svaki upit se završava sa tačka-zarezom ( ; ), 11. da bismo sačuvali upit, potrebno je izabrati opciju sačuvaj Save, ili zatvoriti prozor sa upitom. U oba slučaja, pojaviće se okvir za dijalog u koji treba uneti ime novokreiranog upita. Kada memorišemo ovaj upit (nazovimo ga na primer qryzaposleni), on će se u Database prozoru pojaviti kao: 12. kada imamo memorisan upit, iz glavnog Database prozora ga uvek možemo izvršiti ako selektujemo dati upit i izaberemo ikonicu, ili pak modifikovati, ako selektujemo dati upit i izaberemo ikonicu. Rezultat upita je virtuelna, neimenovana tabela (slika 14. desno), koju možemo dalje obrađivati alatkama koje nudi Access. Na primer, možemo je sortirati (urediti) po nekom atributu (po rastućem ili opadajućem redosledu) ili pak izdvojiti samo neke poslove od interesa. Upotreba klauzule WHERE U prethodnom primeru select upita korišćene su samo dve klauzule SELECT i FROM, jer su od interesa bile informacije koje se odnose na sve radnike (sve n-torke). Nisu postojala nikakva ograničenja, u smislu da neki red mora zadovoljiti određene uslove. Klauzula WHERE nam upravo omogućava da postavljamo uslove vezane za zapise koje vraća upit. 179

186 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija PRIMER 2: Prikazati IME i POSAO svih radnika koji imaju platu veću od Ovaj primer ćemo realizovati kao modifikaciju prethodnog upita na sledeći način: 1. u prozoru Database izaberemo qryzaposleni i ikonicu. Otvara se prozor QBE, kao u prethodnom primeru na slici 13. desno, 2. u formularu treba dodati atribut PLATA i ispod njega u polju»criteria«upisati kriterijum vezan za platu, u našem slučaju >2000, 3. pošto ne želimo da upit prikazuje podatak o plati, tj ovaj atribut je potreban samo zbog kriterijuma,»odčekiraćemo«polje»show«, 4. sada prozor QBE izgleda kao na slici 16., a SQL kod koji je Access generisao ima oblik: SELECT RADNIK.IME, RADNIK.POSAO FROM RADNIK WHERE (((RADNIK.PLATA)>2000)); Ako pogledamo rezultate upita u tabelarnom prikazu (izvršimo upit), videćemo da je lista radnika koju nam je vratio upit znatno kraća (7 zapisa), jer ostali radnici ne zadovoljavaju kriterijum da imaju platu veću od Pre nego što zatvorimo upit, snimićemo promene koje smo uneli, izabravši ikonicu sačuvaj Save. PRIMER 3: Prikazati ime i posao radnika čija je kvalifikacija VSS ili VKV. Ovaj upit u QBE-u ima izgled kao na slici 17. Slika 16. Izgled prozora QBE sa unetim kriterijumom za upit Slika 17. QBE prozor sa unetim kriterijumom koji koristi operator OR Izgled SQL upita, koristeći operator OR za prethodni primer je sledeći: SELECT RADNIK.IME, RADNIK.POSAO FROM RADNIK WHERE RADNIK.KVALIF="VSS" OR RADNIK.KVALIF="VKV"; U klauzuli WHERE, pored ovako jednostavnog kriterijuma, možemo upotrebljavati i složenije izraze, a deo liste operatora koji su najčešće u upotrebi prikazana je u tabeli 1. OPERATOR PRIMER UPOTREBE DEJSTVO =, >, <, >=, <=, <> AND, OR, NOT 1. RADNIK.IME='Slobo' 2. RADNIK.BROD=20 3. RADNIK.POSAO='vozac' AND RADNIK.DATZAP># # 4. RADNIK.KVALIF= VSS OR RADNIK.KVALIF= VKV Standardni operatori poređenja, rade gotovo isto kao i u drugim programskim jezicima. Uočimo da kriterijum za atribute tipa Text stavljamo među jednostruke znake navoda (' '). Standardni logički operatori, možemo ih kombinovati u jednoj klauzuli WHERE. Prvo se izračunava NOT, zatim AND i na kraju OR. Ako želimo promeniti redosled operacija, moramo koristiti zagrade. 180

187 MS Access BETWEE N LIKE IN, NOT IN 5. RADNIK.DATZAP BETWEEN # # AND # # 6. RADNIK.IME LIKE 'M*' 7. RADNIK.IME LIKE 'Pavle' 8. RADNIK.IME LIKE '*S*' 9. RADNIK.IME LIKE 'S[a,e,i]*' 10. RADNIK.POSAO IN ('UPRAVNIK', 'DIREKTOR') 11. RADNIK.KVALIF NOT IN ('VSS', 'VKV') Tabela 13.1 Poređenje je TRUE ako je prva vrednost između druge i treće UKLJUČUJUĆI i DRUGU i TREĆU VREDNOST. Alternativni iskaz bi bio: RADNIK.DATZAP>=# # AND RADNIK.DATZAP<=# # Operator pogodan za pretraživanje. Prilikom postavljanja uslova mogu se koristiti i takozvani»jocker«znaci i to [?] (koji zamenjuje neki, bilo koji znak) i [*] koji zamenjuje sve znake (proizvoljan niz znakova - string)... Vraća vrednost tačno (TRUE), ako se vrednost levo od ključne reči IN poklapa sa nekom od vrednosti koja se nalazi iza ključne reči IN. Najčešće upotrebljvani operatori u WHERE klauzuli Spajanje po jednakosti (INNER JOIN) Ova vrsta spajanja služi za dobijanje podataka iz dve ili više tabela. Ona vraća samo zapise u kojima postoji poklapanje vrednosti za polje (ili polja) po kojima se vrši spajanje. Zapis je odgovarajući samo ako postoje identične vrednosti u poljima koja spajaju tabele. U većini slučajeva spajanje se vrši pomoću polja jedinstvenog primarnog ključa u jednoj tabeli, i polja spoljnog ključa u drugoj tabeli (u relaciji jedan prema više). Ako za neku vrednost primarnog ključa jedne tabele u drugoj tabeli ne postoji ni jedan odgovarajući zapis, taj zapis se ne pojavljuje u rezultatu upita. PRIMER 4: Prikazati IME i POSAO svih radnika koji rade u odeljenju čije je sedište na Dorćolu. Upit nazvati qryinnerjoindorcol. 1. Otvorimo bazu podataka preduzeće (na primer, kliknemo dvaput na datoteku preduzeće.mdb). 2. Izaberemo objekat upiti (Queries), i u prozoru Show Table, izaberemo tabelu RADNIK i dugme dodaj Add. Tabela radnik biće prikazana u gornjem oknu radnog prozora. Isto se postiže dvostrukim klikom na tabelu. 3. Na isti način izaberemo i tabelu ODELJENJE, i zatvorimo prozor Show Table. Izgled prozora Query u QBE-u prikazan na slici 18. Uočimo da je između tabela uspostavljena veza, tj. relacija koja je preuzeta iz E-R modela definisanog u Relatioships. 4. U tabeli RADNIK izaberemo atribute ime i posao, a iz tabele ODELJENJE izaberemo atribut mesto. Rezultat ovih radnji prikazan je na slici 18., a SQL upit koji generiše Access je: SELECT [RADNIK].[IME], [RADNIK].[POSAO] FROM ODELJENJE INNER JOIN RADNIK ON [ODELJENJE].[BROD]=[RADNIK].[BROD] WHERE ((([ODELJENJE].[MESTO])="dorćol")); PRIMER 5: Prikazati IME i POSAO svih radnika koji rade na projektu izvoz. Upit nazvati qryinnerjoinizvoz. Ovaj primer prikazuje kako se dve tabele koje nisu direktno povezane (RADNIK i PROJEKAT) mogu povezati preko takozvane vezne tabele (UČEŠĆE). Izgled primera u QBE-u je prikazan na slici 19, a SQL upit koji generiše Access je: SELECT RADNIK.IME, UCESCE.FUNKCIJA FROM PROJEKAT INNER JOIN (RADNIK INNER JOIN UCESCE ON RADNIK.IDBR = UCESCE.IDBR) ON PROJEKAT.BRPROJ = UCESCE.BRPROJ WHERE (((PROJEKAT.IMEPROJ)="izvoz")); Kod spajanja tabela, postoji mogućnost da nam se isto ime kolone pojavljuje više puta u rezultatu, obzirom da je moguće davati ista imena atributa u različitim tabelama. Kada želimo da uputimo na takvu kolonu, potrebno je da precizno definišemo ime te kolone. Puno ime polja sastoji se od imena tabele i imena polja između kojih se nalazi tačka kao separator (RADNIK.BROD, ODELJENJE.BROD). To možemo da uradimo na jedan od dva načina: 181

188 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija 1. unesemo ime tabele iz koje je kolona koju želimo, zatim stavimo tačku i ime kolone (npr. RADNIK.IDBR). U slučaju da kreiramo upit nad jednom tabelom ili upit u kome učestvuju kolone sa različitim imenima, navođenje tabele ispred imena kolone nije neophodno. MS Access po default-u (podrazumevano) generiše SQL koji koristi potpunu kvalifikaciju imena tabele i kolone. 2. dodelimo nadimak (ALIAS) tabelama, i u nazivu kolone upisujemo taj nadimak alias, iza koga sledi tačka i ime kolone (R.IDBR). Slika 18. Realizacija primera 4 u QBE-u (upit nad više tabela) Slika 19. QBE omogućava povezivanje više tabela Obrasci Obrasci (Forms) služe za kreiranje korisničkog interfejsa za lakše ažuriranje, brisanje i unošenje podataka u tabele i/ili preglednije prikaz rezultata dobijenih iz njih. Dobro projektovan obrazac ubrzava unos i ažuriranje podataka, smanjuje mogućnost greške pri njihovom unošenju, a rezultat čini preglednijim i»približava«ga korisniku. Podaci se mogu prikazivati na više načina, pa samim tim postoji i više vrsta obrazaca: obrasci sa poljima raspoređenim u kolone, tabelarni obrasci, tabelarni prikazi, glavni obrasci/podobrasci, obrasci za izvedene tabele, i dijagrami. Kreiranje obrazaca Da bismo kreirali novi obrazac, potrebno je najpre u prozoru Database izabrati dugme Forms, a zatim New. Pojaviće se prozor za izbor načina kreiranja obrasca (New Form), koji je prikazan na slici 20., Kao što se može uočiti na slici 20., MS Access nudi nekoliko načina za kreiranje obrazaca: Design View kreiranje obrazaca u režimu projektovanja (ručno kreiranje), Form Wizard kreiranje obrazaca pomoću čarobnjaka, Auto Form (Columnar, Tabular, Datasheet) automatsko kreiranje najjednostavnijih obrazaca u jednom koraku, Chart Wizard čarobnjak za kreiranje dijagrama, i Pivot Table Wizard čarobnjak za kreiranje unakrsnih (Pivot) tabela. 182

189 MS Access Izrada obrasca pomoću čarobnjaka Auto Form Ovaj čarobnjak se koristi za kreiranje obrazaca nad jednom tabelom ili upitom. Obrazac kreiran na ovaj način, pomoću čarobnjaka Auto Form, sadrži sve atribute izabrane tabele/upita nad kojom je kreiran, slika 21. Postoji tri šablona za kreiranje ovog tipa obrazaca (slika 25.): Columnar (prikaz jedne po jedne n-torke), Tabular (tabelarni prikaz svih n-torki zajedno), Datasheet (isti kao i prikaz Datasheet nad tabelom ili upitom). Opciju Auto Form možemo pokrenuti i iz liste Insert, ili pritiskom na dugme sa palete alatki koje je aktivno samo kada je selektovana neka tabela ili upit. PRIMER 1: Koristeći čarobnjak Auto Form kreirati obrazac nad tabelom ODELJENJE. Obrazac nazvati frmodeljenje. Izrada obrazaca pomoću ovog čarobnjaka odvija se samo u jednom koraku, a sve što je potrebno jeste da u prozoru za izbor načina kreiranja obrazaca (slika 20.) izaberemo odgovarajući šablon, izaberemo u donjoj padajućoj listi tabelu ili upit nad kojim želimo obrazac i pritisnemo dugme OK. Ako izaberemo prikaz po kolonama nad tabelom ODELJENJE, čarobnjak će nam kreirati obrazac prikazan na slici 20. Slika 20. Prozor za izbor načina i kreiranja obrasca Slika 21. Izgled obrasca nad tabelom ODELJENJE kreiranog pomoću čarobnjaka Auto Form Jedan od objekata na obrascu kreiranom pomoću čarobnjaka jeste objekat za kretanje kroz zapise (navigaciju). Ovaj objekat se nalazi u podnožju obrasca i ima nekoliko metoda (dugmadi): prvi (First), sledeći (Next), prethodni (Previous), zadnji (Last) i novi (New) zapis, slika 21. Prvi zapis Prethod ni zapis Aktivan zapis Sledeći zapis Poslednj i zapis Novi zapis Ukupan broj zapisa Slika 22. Objekat za kretanje kroz zapise (navigaciju) Kreiranje obrazaca pomoću Form Wizard-a Pomoću ovog alata, obrasci se izrađuju sa više fleksibilnosti (ali i rada od strane korisnika). Moguće je praviti obrasce (sa ili bez podobrazaca) koji sadrže polja iz jedne ili više tabele ili upita. Takođe je moguće birati atribute i njihov redosled pojavljivanja u obrascu, kao i stil prikaza obrasca. Sam Access nas vodi kroz postupak kreiranja od jednog koraka do sledećeg (dugme Next), sve do završetka (Finish). PRIMER 2: Pomoću alata Form Wizard kreirati obrazac nad tabelom RADNIK koji će sadržati sve atribute te tabele. Obrazac nazvati frmradnik. 183

190 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija 1. U prozoru Database izabrati karticu obrasci Forms i opciju novi New za kreiranje novog obrasca. Otvara se prozor New Form (slika 23.). 2. U otvorenom prozoru New Form izabrati opciju Form Wizard. Pošto se obrazac kreira nad jednom tabelom, iz padajuće liste za izbor tabele ili upita na osnovu koga se kreira novi obrazac treba izabrati tabelu RADNIK (slika 24.). Napomena: Tabela ili upit mogu se izabrati i u sledećem prozoru Form Wizard-a koji se otvara pritiskom na dugme OK, tako da polje za izbor tabele/upita može ostati prazno u ovom koraku, za razliku od opcije AutoForm koja ne dozvoljava da ovo polje ostane prazno. Izbor tabele/upita Polje za izbor tabele ili upita Sva polja izabrane tabele/upita Izabrana polja za obrazac Slika 23. Izbor opcije Form Wizard za kreiranje obrasca nad tabelom RADNIK Slika 24. Prozor za izbor polja koja će biti prikazana na obrascu 3. Nakon izbora tabele RADNIK pritisnemo dugme OK. Otvara se prozor Form Wizard (slika 24.) u kome biramo koja polja izabrane tabele/upita će biti prikazana u obrazcu. U delu raspoloživa polja (Available Fields) je lista svih polja izabrane tabele/upita. U delu izabrana polja (Selected Fields) je lista polja koje smo izabrali. Dvostrukim klikom na određeno polje ili selektovanjem polja i pritiskom na odgovarajuće dugme vršimo prebacivanje raspoloživih polja. Dugmad za prebacivanje polja između lista Available Fields i Selected Fields: dugme za prebacivanje polja iz liste raspoloživih u listu izabranih (Selected), dugme za prebacivanje svih polja iz liste raspoloživih (Available) u listu izabranih, dugme za izbacivane izabranog polja iz liste izabranih u listu raspoloživih, i dugme za prebacivanje svih polja iz liste izabranih u listu raspoloživih. U ovom primeru obrazac treba da sadrži sva potrebna polja pa ćemo izabrati sve atribute tabele RADNIK. 4. Zatim biramo kakav prikaz podataka želimo na obrascu (slika 25.). 5. Pritiskom na dugme sledeći (Next) otvara se prozor za izbor jednog od ponuđenig stilova koje nudi opcija Form Wizard (slika 26.). Prihvatićemo ponuđenu opciju standard. 6. Pritiskom na dugme sledeći (Next) otvara se poslednji prozor za kreiranje obrasca pomoću Form Wizarda (slika 27.) u kome treba imenovati obrazac. Access nudi ime po imenu tabele, koje se može i promeniti. Izbrisaćemo ponuđeno ime i nazvati obrazac frmradnik. U ovom koraku se bira i opcija da li će se obrazac otvoriti u režimu pregleda (podrazumevano) ili u režimu za menjanje (Sve izmene se mogu uraditi i naknadno). 7. Pritiskom na dugme kraj (Finish) otvara se novokreirani obrazac RADNIK u radnom režimu (slika 28.). 184

191 MS Access Slika 25. Prozor za izbor rasporeda objekata na obrascu Slika 26. Izbor stila za obrazac koji nudi opcija Form Wizard Slika 27. Imenovanje tabele Slika 28. Izgled obrasca kreiranog nad tabelom RADNIK Izrada obrazaca na osnovu dve tabele pomoću opcije Form Wizard Za razliku od opcije Auto Form, opcija Form Wizard nudi kreiranje obrazaca koji sadrže polja iz viša tabele. PRIMER 3: Kreirati obrazac nad tabelom ODELJENJE sa podobrascem nad tabelom RADNIK, koji omogućuje ažuriranje radnika po odeljenjima. Obrazac nazvati frmodeljenjeradnik, a podobrazac subfrmradnik. Koristiti Form Wizard. 1. U prozoru New Form izabrati stavku Form Wizard. Pojaviće se prozor Form Wizard, koji je prikazan na slici Iz padajuće liste Tables/Queries izabrati tabelu RADNIK i pritiskom na dugme selektovati sve atribute (polja) iz tabele. 3. Pošto se ovaj obrazac zasniva na podacima iz dve tabele treba postupak ponoviti i za tabelu ODELJENJE. Svi atributi koji su selektovani pojaviće se u desnom prozoru (prozor Selected Fields, selektovana polja). Ako na ovaj način izaberemo atribute, oni će biti prikazani u istom redosledu u kom su i definisani u tabeli. 4. Moguć je takođe selektivan izbor atributa koji će biti prikazani u obrascu, pritiskom na dugme. Kada biramo atribute na ovaj način, biće prikazani u onom redosledu u kom su izabrani. Ako se predomislimo u vezi izbora atributa, uvek je moguće deselektovati atribut pritiskom na taster, ili sve atribute, pritiskom na taster. 5. Kada selektujemo sve atribute koji su nam potrebni, prelazimo na sledeći korak (pritiskom na dugme Next). Pojaviće se drugi prozor Form Wizard-a, koji je prikazan na slici

192 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 29. Form Wizard - izbor tabela i atributa nad kojima kreiramo obrazac Slika 30. Form Wizard - izbor tabele prema kojoj gledamo podatke 6. Ovaj prozor se pojavljuje samo u slučaju da smo izabrali atribute iz više tabela. U ovom koraku treba da izaberemo prema kojoj tabeli ćemo pregledati podatke. Pošto želimo da pregledamo podatke po odeljenjima, sa podacima o radnicima u svakom odeljenju, izabraćemo opciju By ODELJENJE i pritisnuti dugme sledeći (Next). 7. U slučaju da smo se predomislili u vezi izbora ove opcije, uvek je moguće vratiti se korak nazad pritiskom na dugme prethodni (Back). 8. Ako izaberemo opciju Form with subform(s), obrazac i podobrazac će se pojaviti u istom prozoru, a izborom opcije za povezan obrazac (Linked forms) na glavnom obrascu će biti kreirano dugme koje otvara povezan obrazac. Izabraćemo opciju Form with subform(s) i preći na izvršavanje sledećeg koraka (dugme Next). Pojaviće se prozor prikazan na slici U sledećem koraku se odlučujemo za način prikaza podataka u podobrascu. Ako izaberemo opciju Datasheet, podaci će biti prikazani kao i u tabelarnom pogledu tabele. Izabraćemo Tabular, jer će u ovakvom načinu prikaza stil podobrasca biti isti kao i stil glavnog obrasca. Izbor samog stila prikaza podataka vrši se u sledećem prozoru, tj kada pritisnemo dugme Next. Izgled prozora za izbor stila prikazan je na slici 32. Slika 31. Izbor načina za prikazivanje podobrasca Slika 32. Izbor stila za prikazivanje obrasca 10. MS Access nudi nekoliko već formiranih stilova (šablona) za prikazivanje obrazaca. Za svaki od ovih stilova omogućen je pregled izgleda kontrola u obrascu, kao i izgleda pozadine, a takođe je moguće dodati sopstveni stil pomoću alata AutoForm, koji će kasnije biti objašnjen. Izabraćemo stil Industrial i pritisnuti dugme Next. Pojaviće se poslednji prozor Form Wizard-a, koji je prikazan na slici

193 MS Access 11. U poslednjem koraku potrebno je dati ime obrascu (frmodeljenjeradnik) i podobrascu (subfrmradnik) i pritisnuti dugme kraj Finish Konačno je kreiran obrazac za prikaz i unos podataka, prikazan na slici Obrazac na slici 34. istovremeno prikazuje podatke iz tabela ODELJENJE i RADNIK koje su u relaciji 1:N. Pri tome n-torke iz tabele ODELJENJE prikazuje po kolonama, tj u jednom trenutku moguće je videti samo jednu n-torku. Pri tome se za svaku odabranu n-torku iz tabele ODELJENJE (podaci o jednom odeljenju) prikazuju odgovarajuće n-torke iz tabele RADNIK, tj samo radnike koje rade u tom odeljenju. Kretanje kroz zapise iz tabele ODELJENJE se odvija preko komandi u spoljnom okviru obrasca. Kretanje kroz zapise tabele RADNIK Kretanje kroz zapise tabele ODELJENJE Slika 33. Dodela naziva obrascu i podobrascu Slika 34. Izgled obrasca kreiranog pomoću Form Wizarda 13. Prilikom kreiranja podobrasca pomoću čarobnjaka, obrazac i podobrazac se automatski povezuju. Ovo povezivanje je moguće ostvariti i u režimu projektovanja (Design View) podešavanjem opcije u prozoru Properties podobrasca, slika 35. a). Potrebno je u poljima Link Child Fields i Link Master Fields izabrati atribute po kojima se vrši povezivanje, slika 35. b), u ovom slučaju to je atribut RADNIK.BROD (spoljnji ključ tabele RADNIK) i atribut ODELJENJE.BROD (primarni ključ u tabeli ODELJENJE). a) Prozor Properties za podobrazac b) Prozor za povezivanje obrasca i podobrasca Izveštaji Slika 35. Povezivanje obrasca i podobrasca u režimu projektovanja Izveštaji se kreiraju pomoću čarobnjaka na vrlo sličan način kao i obrasci. Najpre se biraju tabele i atributi, a na ekranu se nalazi isti okviri za dijalog kao na slikama 23. i 24. I izveštaj se može praviti nad više tabela, kao obrasci sa podobrascima (primer 3). Tabele se i polja se biraju na isti način kao slikama 29. i 30. Zatim se bira izgled izveštaja i nivoi gruposanja, slike 36. i

194 MS Access Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 36. Access nudi logična rešenja za izgled izveštaja, vodi nas dalje i daje mogućnost povratka na prethodni korak radi promene izbora Slika 37. Nivoi grupisanja kod izvestaja Izaberite opciju kao na slici 36. levo (grupisano po odeljenju) i na slici 37. levo (sortirano po poslovima, pa po imenima), i nazovite izveštaj ODJELJENJE zaposleni. Kiliknite na dugme kraj (Finish). Na ekranu ce se pojaviti tipičan izveštaj (slika 38.) koji se dalje može modifikovati u režimu projektovanja (Design View). Jednom kreiran obrazac ili izveštaj se uvek mogu redizajnirati i doraditi u režimu projektovanja. Slika 38. Izveštaj pri izboru opcije By ODELJENJE, grupisano po broju odeljenja (GROUP BY brod) i uređeno po poslovima, pa po imenima 188

195 MS Power Point 6. IZRADA PREZENTACIJA- POWER POINT Microsoft POWER POINT je još jedan program iz grupe programa koja se distribuira pod imenom Microsoft Office, čija je primarna namena izrada i prikaz multimedijalnih prezentacija. Postoji više verzija ovog programa u zavisnosti od toga kom paketu Microsoft Officea pripada (trenutno je aktuelna verzija 2003). Program MS PowerPoint (PP) namenjen je za izradu prezentacija koje služe kao podrška usmenim izlaganjima. Tada se sadržaj prezentacije projektuje iznad glave predavača (Overhead). Pored toga, prezentacije urađene u ovom programu mogu se uraditi tako da se odvijaju i samostalno, bez prisustva predavača ili da se postave na Web. Prezentacija u PP se sastoji od slajdova. Svaki slajd objedinjuje više multimedijalnih sadržaja. Izrada novog slajda započinje komandom Insert/New Slide. Ovaj program prvenstveno koriste poslovni ljudi kojima je važno da brzo, lako i jednostavno prezentuju svoje firme i različite proizvode svojih firmi na vrlo zanimljiv način koji je propraćen slikom, muzikom i video klipovima. Takođe ovo je nezamenljiv alat velikog broja predavača iz različitih oblasti. 1. Aktivnost: Pokretanje i zatvaranje programa PowerPoint Slika 1. Startovanje aplikacije Power Point se pokreće na isti način kao i svi drugi programi iz MS Office, znači procedura je sledeća: Kliknite na dugme Start, Kliknite na listu Programi / Programs, Kliknite na listu Microsoft Office i Kliknite na ikonu PowerPoint (slika 1). Otvaranje postojeće prezentacije Ukoliko želite da otvorite neku od postojećih prezentacija (ili više njih odjednom) onda: Kliknite na padajuću listu datoteka (File) (slika 2). Izaberete komandu Otvori (Open), dobija se okvir za dijalog (slika 3). Slika 2. Otvaranje prezentacije Slika 3. Open dijalog Ovo je klasičan Open prozor gde imate neke standardne opcije koje ste imali priliku videti u ovakvim programima. Sa leve strane vidite nekoliko ikonica koje predstavljaju mesto odakle vi želite da otvorite neki fajl odnosno mesto gde je taj fajl sačuvan. Pored njega nalazi se prikaz sadržaja ne- 189

196 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija kog foldera koji izgleda isto kao i u Windows Explorer-u. Iznad njega se nalazi lista koja prikazuje gde se trenutno nalazite, odnosno u kom ste folderu. Kliknite na datoteku u kojoj se nalazi postojeća prezentacija koju želite otvoriti. U donjem delu prozora nalaze se dve kombinovane liste. Prva je File name: gde vi unosite ime fajla koji želite da otvorite, a druga je Files of type koja predstavlja u stvari tip fajla koji želite da otvorite. U njoj možete izabrati klikom na strelicu različite tipove odnosno vrste fajlova. Podrazumevani je tip All PowerPoint Presentations. Izaberete fajl koji želite da otvorite (kliknete na njegovu ikonu), Kliknete na taster Open i fajl će biti prikazan u PowerPoint-u. Kreiranje nove prezentacije (default template) Ukoliko želite da kreirate novi fajl i počnete da pravite novu prezentaciju potrebno je: Izabrati iz menija File opciju New kao što je prikazano na slici 4. Izborom opcije New menija File dobijate prozor (slika 5). Slika 4. Kreiranje nove prezentacije Slika 5. Nova prezentacija Sa desne strane prozora pojavio se okvir za dijalog Nova prezentacija (New Presentation) koji vam nudi nekoliko opcija koje možete izabrati po potrebi. Ono što je za vas najbitnije je prva opcija, a to je Prazna prezentacija (Blank presentation) za pravljenje nove prazne prezentacije. Postoje još i Iz predloška dizajna (From design template) za pravljenje prezentacije na osnovu postojećeg šablona Iz postojeće prezentacije... (From Existing Presentation...) za pravljenje prezentacije na osnovu već postojećeg fajla itd. Izborom opcije Blank presentation otvara se prozor (slika 6). Ovo je prazna prezentacija sa kojom će te vi raditi. Vidite da se na sredini prozora nalazi bela površina sa dva tekst boksa (jedan je predviđen za naslov, a drugi za podnaslov). Pored toga možete primetiti da se sa desne strane umesto New Presentation pojavio novi meni Raspored na slajdu (Slide Layout) gde vi možete birati nekoliko unapred pripremljenih izgleda odnosno tipova slajda koji su grafički prikazani u odeljku Rasporedi teksta (Text Layout). Ukoliko se ovaj meni ne pojavljuje, ili ga slučajno zatvorite, možete ga otvoriti preko Prikaz/Okno zadataka (View/Task Panel), ili prečicom Ctrl + F1. Slika 6. Prvi slajd nove prezentacije 190

197 MS Power Point Moguće je izabrati: 1. Rasporedi teksta (Text Layouts) tekstualni izgledi, ova vrsta slajda se koristi ukoliko nameravate da na slajdu prikazuje neki tekstualni sadržaj; 2. Rasporedi sadržaja (Content Layouts) Sadržajni izgledi; ove vrste slajdova se koriste ukoliko nameravate da na slajdu predstavljate neke sadržaje, odnosno grafikone, slike, dijagrame, i sl. 3. Rasporedi teksta i sadržaja (Text and Content Layouts) Tekstualni i sadržajni izgledi; ove vrste slajdova predstavljaju kombinaciju prethodne dve vrste slajdova (dijagram i objašnjenje dijagrama na primer) 4. Ostali rasporedi (Other Layouts) Ostali izgledi; Nakon vežbanja koje će uslediti nakon ovog poglavlja, probajte sami da eksperimentišete sa ostalim dostupnim izgledima slajdova. Sa leve strane može se videti deo prozora Slajdovi (Slides) koji služi za rad sa slajdovima. Snimanje prezentacije na nekoj lokaciji na tvrdom disku Da biste sačuvali prezentaciju potrebno je iz liste Datoteke (File)odabrati opciju Sačuvaj (Save) i po izboru ove opcije dobijate prozor (slika 7). Ovo je klasičan Sačuvaj prozor gde imate standardne opcije koje viđate u ovakvim u svim Office programima. Sa leve strane vidite nekoliko ikonica koje predstavljaju mesto gde vi želite da sačuvate neki fajl. Pored njega nalazi se prikaz sadržaja neke fascikle koji izgleda isto kao u Windows Explorer-u. Slika 7. Save dijalog Snimanje prezentacije pod drugim imenom Iznad njega se nalazi polje Sačuvaj u (Save in) koja prikazuje gde se trenutno nalazite odnosno u kom ste folderu. Pored nje nalazi se nekoliko dugmića koji su manje više standardni za ovakav dijalog, a to su: Back, Nagore za jedan nivo (Up), Pretraži Web (Search), Izbriši (Delete), Kreiraj novu fasciklu (NewFolder), Prikazi (View) i Alatke (Tools). U donjem delu prozora nalaze se dve kombinovane liste. Prva je File name: gde vi unosite ime fajla koji će imati vaša prezentacija, a druga je Files of type koja predstavlja tip fajla koji želite da sačuvate. Pamćenje prezentacije pod drugim imenom se obično koristi ukoliko smo otvorili neku postojeću prezentaciju, napravili neke izmene nad njom i želimo da je snimimo (sačuvamo), ali da nam ostane zapamćena i stara verzija prezentacije. Tada ćemo novu verziju snimiti pod novim imenom. Da bi ste sačuvali prezentaciju pod nekim drugim imenom procedura je ista kao i za sve druge dokumente (tekst, slika itd.). Kliknete na listu Datoteka (File) umesto opcije Sačuvaj (Save)potrebno izabrati opciju Sačuvaj kao... (Save As) posle čega se pojavljuje isti prozor kao na slici 7. U polju Ime datoteke (File name) zadati ime pod kojim želite da sačuvate prezentaciju. U polju Sačuvaj kao tip (Save as type) izabrati tip fajla u kom želite da se sačuva vaša prezentacija. Ukoliko kliknete na strelicu na kraju polja dobićete prozor (slika 8). Kliknete levim tasterom miša na dugme Sačuvaj posle čega će prezentacija biti sačuvana. U polju Sačuvaj kao tip birate tip fajla u kom želite da sačuvate prezentaciju. Podrazumeva se da je snimate u formatu Prezentacija (Presentation). Prezentaciju možete snimiti i u formatu Web Page (Web starnica), PowerPoint projekcija, itd., (slika 8). Slika 8. Različiti tipovi fajlova 191

198 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Zatvaranje prezentacije Da bi ste zatvorili prezentaciju potrebno je u listi Datoteka izaberete opciju Zatvori, ili klikom na Moguće je da će se pri izboru ove opcije pojaviti dijalog koji će vas pitati da li želite da sačuvate promene, što znači da ste nešto menjali u prezentaciji a niste posle toga sačuvali prezentaciju. Ukoliko u ovom dijalogu izaberete Yes izmene će biti sačuvane, a ukoliko izaberete No neće. Korišćenje alatke za uvećanje/smanjenje Zum (Magnification/Zoom) Ponekad je u toku rada potrebno uvećati određeni slajd ili ga umanjiti da bi nešto lakše uradili u toku dizajniranja. Da bi ste to uradili potrebno je da: Kliknete na listu prikaz-view, otvara se padajuća lista sa komandama (slika 9). Izaberite opciju Zum (Zoom). Po izboru opcije Zoom koja se nalazi kao poslednja na ovom meniju otvara se sledeći prozor (slika 10). Slika 9. Meni View Slika 10. Zoom dijalog Ovo je prozor za podešavanje veličine prikaza na ekranu, a jedinica za veličinu je znak % (procenat). Ako pogledate sliku možete primetiti da sa leve strane postoji lista sa nekoliko najčešće korišćenih veličina, a sa desne je polje Procenat (Percent): gde možete upisati bilo koji broj koji vam odgovara, a nije u ovoj listi. Moguće je podešavanje uvećanja/umanjenja, tj. Zuma i preko Standard Toolbar-a (slika 11). Slika 11. Zum Prikazivanje i skrivanje trake sa alatkama Da bi ste prikazali ili sakrili neku od traka sa alatkama (Toolbars) postupak je isti kao kod svih aplikacija, a možete postupiti na dva načina. Prvi je da izaberete u liniji liste Prikaz (View) pa onda komandu Trake sa alatkama (Toolbars), a zatim u listi izaberete paletu koju želite da prikažete ili sakrijete (slika 12). Drugi način je da kliknete desnim tasterom miša bilo gde na postojeću traku sa alatkama-toolbar, posle čega će se pojaviti padajuća lista (slika 12) u kojoj možete da izaberete bilo koju paletu. Ovde možete primetiti znak koji se nalazi levo pored nekih naziva paleta. On u stvari označava to da je ta paleta prikazana na liniji alatki (toolbar) dok ostale nisu. Ukoliko ponovo izaberete neku od označenih znak će nestati što znači da ta paleta više nije prikazana. Slika 12 Izbor palete sa alatkama Vežbanje: U datoteci Moji dokumenti, kreirajte datoteku Prezentacije. Pokrenite MS PowerPoint i kreirajte novu prezentaciju. Podesite veličinu uvećanja/smanjenja 200%. Snimite prezentaciju pod imenom Prva prezentacija u fasciklu (Folder) Prezentacije. 192

199 2. Aktivnost: Pravljenje prezentacije MS Power Point Pogledi na prezentaciju Pre početka rada sa slajdovima potrebno je znati da Power Point ima tri različita pogleda od kojih svaki ima svoju specifičnu namenu. Sada će svaki od njih pojedinačno biti detaljnije objašnjen jer da bi ste mogli da radite sa slajdovima ovo je neophodno da znate. Normalan (Normal) Ovo je pogled koji je standardan i koji se najčešće koristi. U ovom prikazu (pogledu) vidljiv je slajd na kome radite, onakav kakav će biti prikazan u prezentaciji. U ovom prikazu se obavlja većina aktivnosti - upisujemo (ili kopiramo iz drugih dokumenata) tekst, ubacujemo (ili kopiramo iz drugih dokumenata) dijagrame, dodajemo slike, zvuk ili video zapis. Sortirnje slajdova (Slide Sorter) Ovo je pogled čija je primarna namena rad sa slajdovima i to kopiranje, pomeranje i brisanje slajdova. On nam omogučuje promenu redoleda slajdova. Ako neki slajd želimo obrisati ili kopirati, dovoljno je da kursor postavimo na slajd, kliknemo) markiramo slajd, a zatim obrišemo ili kopiramo). Projekcija slajdova (Slide Show) Ovo je pogled koji služi za prikaz prezentacije. On se koristi uglavnom kada je prezentacija već gotova i treba da se prezentuje nekome ili kada želite da testirate kako prezentacija radi. Prelazak između različitih pogleda Prelazak između pogleda se vrši izborom u meniju View gde se nalazi spisak pogleda (slika 1). Da bi ste prešli u Normal pogled, ako već niste u njemu, potrebno je kliknuti u meniju View na Normal. Da bi ste prešli u Slide Sorter potrebno je kliknuti u meniju Slika 1. Promena pogleda View na Slide Sorter. Da biste pustili Slide Show potrebno je izabrati u meniju View opciju Slide Show ili koristi prečicu preko funkcijskog tastera F5. Primećujete da postoji još jedna vrsta pogleda: Stranica sa napomenama (Notes Page). U ovom načinu prikaza, ispod umanjene slike slajda predviđen je prostor za upisivanje beleški namenjenih izlagaču (napomena predavača). Ove beleške nisu vidljive slušaocima u toku prezentacije. Jedan od načina na koji možete podesiti štampanje prezentacije je i način da na svakoj stranici bude prikazan i slajd i beleške predavača), ukoliko ih ima na određenom slajdu. Ovo obično koristimo za uvežbavanje prezentacije. Dodavanje novog slajda Da bi ste kreirali novi slajd u vašoj prezentaciji potrebno je: Kliknuti desnim tasterom miša u levom oknu u okviru prozora Slajdovi (Slides) posle čega će se pojaviti brza lista (slika 2 levo). Vidite da se u brzoj listi pojavila kao poslednja opcija Novi slajd (New Slide). Potrebno je izabrati ovu opciju da bi se kreirao novi slajd u vašoj prezentaciji. Drugi način je da iz liste Umetanje (Insert) menija odaberete opciju Novi slajd (New Slide), ili preko tastature prečicom Ctrl+M. Nakon ubacivanja novog slajda, u ovom slučaju četvrtog, potrebno je izabrati izgled slajda- Raspored na slajdu (Slide Layout), slika 2 desno, npr. da li vam treba samo naslov, naslov i tekst, naslov i tekst u dve kolone, naslov i sadržaj, Naslov kolekcija Clip Art i tekst, naslov tekst i grafikon i sl. 193

200 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 2. Dodavanje novog slajda Izmena izgleda postojećeg slajda Da bi ste promenili izgled nekog slajda potrebno je selektovati slajd, pa sa desne strane u prozoru Raspored na slajdu (Slide Layout) izabrati raspored slajda kakav vam odgovara (slika 2. desno). Ukoliko ne postoji prikazan prozor Slide Layout, možete ga otvoriti desnim klikom na slajd i aktiviranjem opcije Raspored na slajdu (Slide Layout), slika 3. U prozoru Slide Layout je sve lepo grafički predstavljeno tako da nije problem naći tip slajda kakav vam treba. Dovoljno je kliknuti na određeni tip levim tasterom miša posle čega će se izgled primeniti na slajd koji je izabran (selektovan). Slika 3. Brza lista Promena boje pozadine na slajdu Da bi ste promenili pozadinu na kreiranom slajdu ili na svim slajdovima u prezentaciji potrebno je: Kliknuti u glavnom delu prozora desnim klikom miša na slajd na koji želite da promenite pozadinu, odnosno na neki od slajdova ukoliko želite da promenite pozadinu na svim slajdovima u vašoj prezentaciji. Kada to uradite dobićete brzu listu komandi kao na slici 4. Ovde je potrebno izabrati levim klikom miša opciju Pozadina (Background) posle čega se na ekranu prikazuje prozor (slika 5). Slika 5. Promena boje pozadine Slika 4. Promena pozadina na slajdu Vidite da se ovde nalaze četiri tastera sa desne strane prozora od kojih su prva dva najbitnija. Taster Primeni na sve (Apply to All) se koristi kao što mu i samo ime kaže, kada želite da se izabrana boja pozadine primeni na sve slajdove u prezentaciji dok se taster Primeni (Apply) koristi ukoliko želite da se izabrana boja primeni samo na slajd koji je izabran. Takođe možete primetiti da se u delu Popuna pozadine (Background fill) nalazi kao izabrana bela boja po standardnom 194

201 MS Power Point podešavanju. Ukoliko želite da je promenite potrebno je kliknuti levim tasterom miša na strelicu. Ovo je ilustrovano slikom 6. Slika 6. Različite boje pozadine Slika 7. Prošireni izbor boja Ovde možete izabrati neku od već ponuđenih boja levim klikom miša posle čega će ona biti izabrana. Ukoliko želite neku boju koja se ne nalazi u ovom prozoru potrebno je izabrati levim tasterom miša opciju More Colors posle čega se pojavljuje sledeći prozor (slika 7). Vidite da ovde možete izabrati bilo koju boju koja vam odgovara a zatim izabrati taster OK posle čega će ta boja biti izabrana. Pored opcije More Colors... možete primetiti da u se u meniju nalazi još jedna opcija i to odmah ispod nje a to je Efekti popunjavanja (Fill Effects...), slika 8. Slika 8. Fill efects Korišćenje šablona (template) Slika 9. Različiti fill efekti Ukoliko izaberete opciju Efekti popunjavanja (Fill Effects...), dobija se prozor koji prikazuje slika 9. Ovaj prozor se koristi za podešavanje pozadine ali na taj način da se u pozadini umesto jedne nalazi više boja koje se prelivaju na određeni način ili određena tekstura odnosno slika itd. Ovde neće biti detaljno objašnjavane opcije za podešavanje ali pošto je ovo veoma lako možete se slobodno igrati sa njim i videti šta koja opcija radi i kako. Ukoliko želite da kreirate prezentaciju sa nekim od već postojećih šablona potrebno je: Otvoriti novu prezentaciju (File/New), u listi New Presentation (slika 10). Kliknuti na opciju Iz predloška dizajna (From Design Template) posle čega se umesto prozora New Presentation dobija prozor Dizajn slajda (Slide Design), slika 11. Ovde je dovoljno levim tasterom miša kliknuti na šablon koji vam se sviđa posle čega će se on primeniti na vašu prezentaciju tako da će se svi slajdovi uskladiti sa određenim šablonom. Ukoliko ste prezentaciju kreirali na osnovu nekog šablona, a nakon toga želite da ga promenite potrebno je u listi Oblikovanje (Format) izabrati opciju Dizajn slajda (Slide Design) slika 12, ili desni klik na slajd pa izbor opcije Slide Design, slično kao kod promene Rasporeda na slajdu (Slide Layout). Po izboru ove opcije dobija se isti prozor za primenu šablona koji se pojavljuje i u toku kreiranja prezentacije (slika 11). 195

202 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 10. Nova prezentacija-new Presentation (na desnoj strani prozora) Slika 11. Ponuđeni predlošci Slika 12. Dizajn slajda Master slajd Ukoliko želite da napravite sopstvenu pozadinu slajda (sa nekim logo-znakom i tekstom koji vi odaberete i sl.), i ne želite da koristite već postojeće šablone, to možete učiniti koristeći opciju Master (Master Slide). Master slajd je u stvari slajd na osnovu kojeg vi možete kreirati ostale slajdove u vašoj prezentaciji. Osnovna namena mastera je da se ujednači izgled slajdova i na taj način znatno ubrza proces kreiranje prezentacije. Da biste radili sa Master Slajd-om potrebno je u meniju Prikaz (View)izabrati opciju Master (Master)pa onda opciju Master slajda (Slide Master), slika 13. Slika 13. Slide Master Slika 15. New Title Master slajd Slika 14. Master slajd Posle izbora ove opcije na ekranu će se pojaviti master slajd (slika 14) koji sada možete slobodno da modifikujete na taj način što ćete da promenite boju pozadine, ubacite sliku, nacrtate neki objekat na slajdu, unesete neki tekst u zaglavlje jednog ili svih slajdova ili nešto slično. Rad sa Master slajdom se na razlikuje mnogo od rada sa običnim slajdom tako da neće posebno biti reči o tome ali će biti objašnjene neke specifične pojedinosti. Po završetku rada sa Master Slideom potrebno je: Izabrati u listi View opciju Normal View, ili kliknuti na Zatvori prikaz mastera (Close Master View) na paleti sa alatkama Slide 196

203 MS Power Point Slika 16. Title Master slajd Master View. Tada će svi slajdovi u prezentaciji promeniti izgled u skladu sa promenama koje su načinjene na Master slajdu. Ako želite da izgled Master slajda bude različit na naslovnim slajdovima u odnosu na ostale slajdove, potrebno je kliknuti levim klikom na ikonicu New Title Master na Slide Master View paleti sa alatkama (slika 15). Na ekranu dobijate sledeći slajd (slika 16). Primećujete da je sa leve strane dodat još jedan slajd (Title Master). On je selektovan i prikazan na radnoj površini. Njega možemo modifikovati na željeni način. Automatsko numerisanje slajdova i ubacivanje datuma u podnožje slajdova Ako pažljivo pogledate prethodnu sliku (slika 16) možete videti da se na dnu Master slajda nalazi nekoliko područja koja imaju specifičnu namenu. Da bi vam bilo jasnije pogledajte sliku 17. Slika 17. Podnožje master slajda Ovde postoji nekoliko područja od kojih je prvi namenjen za datum i ako u njega unesete datum taj datum će se pojavljivati na svim slajdovima u prezentaciji. Drugo područje je namenjeno za kao što mu ime kaže podnožje tj. ovde možete uneti neki tekst koji će se pojaviti na svim slajdovima u prezentaciji. Treće područje je namenjeno za broj strane i ako postavite u ovo polje broj, tada će sve strane imati u desnom uglu broj. Napomena: Važno je uočiti da se na Master slajdu ne unose datum, tekst futera i broj strane direktno, nego se samo formatiraju, odnosno podešava vrsta fonta, boja fonta, veličina slova i brojeva i sl. Kako se unose datum i vreme, futer ili broj strane? Da bi se uneo broj slajda ili datum i vreme potrebno se vratiti u Normalan (Normal View), slika 18, a zatim iz Umetanje (Insert) menija izabrati opciju Broj slajda (Slide Number) ili Datum i vreme (Date and Time). Svejedno je koju opciju odaberete jer se otvara identičan prozor (slika 19). Ovde možete podesiti prikazivanje datuma i vremena (ažurno vreme koji se upisuje na osnovu sistemskog datuma i vremena na računaru, ili neki fiksni datum i vreme), broja slajda i teksta koji će se prikazivati u zaglavlju-header i podnožju-footer. Nakon podešavanja treba kliknuti na Primeni na sve (Apply to All) da bi se podešavanja prikazivala na svim slajdovima. Slika 18. Normal wiev Slika 19. Podešavanje broja slajda i vremena 197

204 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Vežbanje: Otvorite prezentaciju Prva prezentacija.ptt, u fasciklu Prezentacije. Podesite veličinu zoom-a da bude optimalna za prikaz na ekranu (Fit). Posle prvog slajda dodaj novi slajd koji ima Layout Title and text. Posle drugog slajda dodaj novi slajd koji ima Layout Tilte and Content. Snimi prezentaciju pod imenom Druga prezentacija.ppt, na disketu. Promeni Layout prvog slajda tako da bude Tilte only. Promeni pozadinu drugog slajda tako da bude crvene boje. Podesite da prikaz prezentacije bude Slide sorter view. Snimi prezentaciju pod novim imenom (Save as) Treća prezentacija.ppt, na disketu, i zatvori aplikaciju. Otvori prezentaciju Druga prezentacija.ppt, sa diskete. Primeni šablon (template) Globe.pot na sve slajdove u prezentaciji. Koristeći Slide Master ubacite neku sliku u gornji desni ugao Naslovnog slajda, i podesite da boja naslova bude žuta. Ubacite datum i broj slajda na sve slajdove osim prvog slajda. Snimite prezentaciju pod imenom Cetvrta prezentacija,ppt, na disketi. Zatvorite aplikaciju Power Point. 3. Aktivnost: Ubacivanje i oblikovanje teksta i multimedijalnog sadržaja u Ubacivanje teksta u prezentaciju Slika 1. Rad sa tekstom Tekst se jedostavno dodaje na slajd tako što se klikne na mesto gde je predviđeno da se on nalazi gde obično piše Click to add text (slika 1). Ako kliknete levim tasterom miša na mesto gde piše Click to add text moći ćete da unosite tekst sa tastature, a ukoliko kliknete na Click to add title moće ćete da unesete naslov na isti način peko tastature. Ukoliko vam ne odgovara ovakav izgled možete ga promeniti tako što će te u meniju Format izabrati opciju Slide Layout. Po izboru ove opcije sa desne strane će se pojaviti prozor za podešavanje izgleda strane (slika 2). Ovde je sve lepo grafički predstavljeno tako da nije problem naći tip slajda kakav vam treba. Dovoljno je kliknuti na određeni tip levim tasterom miša posle čega će se izgled primeniti na slajd koji je izabran. Ako želite da na slajd dodate još neki tekst box pored onih koji su vam dostupni kroz opcije Slide Layout-a to možete učiniti preko Insert menija i opcije Text box (slika 3). Pokazivač miša poprima oblik mača i dovoljno je da kliknemo na površinu slajda na mesto gde želimo da bude ispisan tekst. Pojavljuje se okvir za tekst. Potrebno je držati pritisnut levi taster miša dok pomeramo miš udesno i nadole. Pojaviće se kursor i prostor za upis teksta, kao na slici 2. Nakon unosa teksta, text box se može lako pomerati po ekranu. Veoma je bitno izabrati adekvatan font za prezentaciju. U većini slučajeva PowerPoint sam bira font, stil, veličinu i boju. Bitno je da tekst bude uočljiv. 198

205 MS Power Point Slika 3. Ubacivanje text box-a na slajd Slika 2. Podešavanje izgleda slajda Formatiranje teksta (vrsta i veličina fonta) Slika 4. Oblikovanje slova Formatiranje teksta (Bold, Italic, Underline) Kada unosite neki tekst na slajd prezentacije dovoljno ga je selektovati, a zatim isto kao i u Word-u u kliknuti na padajuću listu i izabrati vrstu fonta (slika 4 levo). Isto tako pored ove liste moguće je u sledećoj izabrati i veličinu slova takođe klikom na strelicu pored (slika 4 desno). Ukoliko vam treba neka veličina koja nije u listi slobodno je možete upisati i pritisnuti Enter i ona će biti prihvaćena. Na primer, možete upisati 17 i pritisnuti Enter i veličina će biti prihvaćena iako je nema na listi. Ukoliko pažljivo pogledate pored ove dve padajuće liste za podešavanje tipa slova i veličine možete primetiti još tri tastera koja su veoma važna za rad sa fontovima (slika 5). Slika 5. Izgled slova Prvi predstavlja zadebljane selektovanih slova tzv. Bold, drugi je tzv. Italic tj. slova ispisana kurzivom i treći je tzv. Underline tj. podvučena slova. Promena iz velikih u mala slova i obrnuto (Change Case) Kada želite da na određenom delu teksta promenite vrstu slova potrebno ga je prvo selektovati a zatim izabrati u meniju Format opciju Change Case posle čega se na ekranu pojavljuje prozor predstavljen na slici 6. Izaberite promenu kakvu želite a zatim izaberite OK posle čega će promena biti izvršena. Vodite računa prilikom korišćenja ove opcije jer na nju ne deluje naredba Undo pa je jedini način da se poništi je uraditi ovo ponovo ali suprotno ali je takođe moguće da će doći do nekih problema sa nekim slovima zato budite pažljivi kad ovo koristite. Promena boje teksta Da biste promenili boju fonta na paleti alatki potrebno je: Kliknuti na taster koji liči na slovo A podvučeno nekom bojom (slika 7). Na ovaj način je izabrana automatska boja koja je u stvari crna, ukoliko želimo da promenimo boju možemo izabrati neku od ponuđenih. Ako nam se ne sviđa ni jedna od ponuđenih izaberemo More Colors... posle čega se dobija prozor (slika 8). 199

206 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 6. Promena vrste slova Slika 7. Promena boje teksta Slika 8. Različite boje za slova Vidimo da je ovde moguće izabrati mnogo više boja nego u prethodnom prozoru, odnosno ovde je moguće izabrati bilo koju boju koja nam odgovara a zatim izabrati taster OK posle čega će promena biti vidljiva. Primena senke na tekst (Shadow) Da bi ste kreirali senku za neki tekst na slajdu potrebno je najpre selektovati tekst, a zatim kliknuti levim tasterom miša na ikonu Shadow Style iz Drawing toolbar-a. Ukoliko nemate aktiviran Drawing toolbar, aktivirajte ga na sledeći, već opisani način: desni klik na neki od aktiviranih toolbar-ova, i izaberite Drawing. Pri dnu ekrana pojavljuje se Drawing toolbar (slika 9). Slika 9. Drawing toolbar Kada izaberete ovu opciju dobijate prozor (slika 10). Ovde je potrebno izabrati vrstu senke koju želite da napravite, a to je vrlo jednostavno jer je sve lepo grafički prikazano. Posle izbora neke od ovih opcija levim klikom miša pojaviće se senka na željenom tekstu. Slika 10. Dodavanje senke Poravnanje teksta i paragrafa (levo, desno, centrirano) Poravnanje teksta Da bi ste poravnali tekst potrebno ga je prvo selektovati a zatim na paleti za alatke izabrati vrstu poravnanja koju želite (slika 11). Kao što možete videti na slici 11, ovde postoji tri vrste poravnanja teksta. Prvo je standardno poravnanje po levoj ivici, drugo je centrirano poravnanje i treće je poravnanje po desnoj ivici. Dovoljno je da izaberete jedan od ovih poravnanja i to će biti primenjeno na selektovani tekst. Poravnanje paragrafa Paragraf ili kako ga drugačije zovemo pasus se takođe može poravnavati kao i tekst. To radite tako što u meniju Format izaberemo Alignment i na podmeniju vrstu poravnanja koju želite (slika 12). Podešavanje proreda Da bi ste podesili prored potrebno je prvo selektovati tekst boks u kome želite da primenite određeni prored a zatim u meniju Format je potrebno odabrati opciju Line Spacing posle čega se dobija prozor kao na slici 13. Ovde vidimo da možemo podešavati prored u tekstu to je u prvom redu, zatim razmak pre svakog paragrafa i na kraju u poslednjoj liniji razmak posle svakog paragrafa. Takođe je moguće izabrati da li kao jedinicu mere želite liniju teksta ili broj tačaka. Linija je automatski izabrana, a ako želite da promenite dovoljno je da kliknete mišem na strelicu pored Lines i da izaberete Points (slika 13). 200

207 MS Power Point Slika 11. Poravnanje teksta Slika 12. Poravnanje paragrafa Simboli za nabrajanje Slika 13. Podešavanje proreda Da bi ste promenili simbole za nabrajanje potrebno je prvo selektovati tekst kojem želite da promenite simbole za nabrajanje a zatim izabrati u meniju Format opciju Bullets and Numbering posle čega se dobija prozor (slika 14). Ovde možete izabrati neke od često korištenih simbola ali možete napraviti i sami kako vam odgovara. Možete primetiti u donjem desnom uglu dva tastera od kojih je prvi Picture... koji služi da ubacimo neku sliku kao simbol za nabrajanje i ako kliknemo na njega dobicemo klasičan open prozor gde izaberemo neku sliku. Drugi je Customize... koji nam služi da bilo koji znak iz nekog od fontova izaberemo kao simbol za nabrajanje. Ako kliknete levim tasterom miša na ovaj taster dobićete prozor (slika 15). Slika 14. Bullets and Numbering Slika 15. Različiti simboli Slika 16. Simboli za nabrajanje Ovde možete izabrati font iz kog želite da uzmete simbol u listi Font a u donjem delu prozora se nalaze najčešće korišteni simboli. Kada izaberete onaj koji vam odgovara dovoljno je da kliknete na OK i ovaj prozor će se zatvoriti i u prethodnom prozoru će se pojaviti taj znak koji ste izabrali. Ukoliko se radi o nabrajanju sa brojevima onda je potrebno kliknuti na jezičak Numbered i dobićete prozor (slika 16). Ovde je potrebno izabrati nabrajanje kakvo želite, a zatim je dovoljno da izaberete OK da bi to bilo primenjeno na selektovani tekst. Takođe jedna od važnih stvari na ovom prozoru nalazi se u donjem desnom uglu i to je opcije Start at: i ovde po standardnom podešavanju stoji 1. Ovo je u stvari broj od kojeg počinje nabrajanje a pošto je to obično broj 1 on je stavljen kao standard, međutim ako vama odgovara da počne sa nekim drugim brojem dovoljno ga je ovde uneti. 201

208 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Korišćenje komandi Undo i Redo Komanda Undo služi za vraćanje jedan korak u nazad što u stvari znači da sa njom poništavate prethodno izvedenu operaciju, na primer ukoliko ste obrisali neki tekst greškom možete ga vratiti u prethodno stanje. Da bi ste koristili komandu Undo možete izabrati iz menija Edit opciju Undo ili kliknuti na prečicu koja se nalazi na toolbar-u. Ona je predstavljena plavom strelicom. Za razliku od ove opcije opcija Redo ima sasvim suprotnu funkciju a to je da posle izbora opcije Undo ponovo možete vratiti sadržaj kakav je bio pre toga. Da bi ste koristili komandu Redo prvo mora biti primenjena naredba Undo inače vam neće biti omogućen izbor ove opcije. Ako je komanda Undo korišćena onda možete izabrati iz menija Edit opciju Redo ili kliknuti na prečicu koja se nalazi na toolbar-u. Ona je predstavljena plavom strelicom. Ubacivanje slike, fotografije, video zapisa i zvuka na slajd Da bi ste ubacili sliku na slajd prezentacije potrebno je u meniju Insert izabrati Picture posle čega dobijamo nekoliko opcija (slika 17). Ovde je moguće ubaciti sliku na više načina. Prva opcija je Clip Art... što je u stvari galerija slika gde se nalaze neke slike koje su unapred kreirane i koje možete slobodno koristiti u svojim prezentacijama. Druga opcija je From File... i ukoliko kliknete na ovu opciju dobićete Open dijalog u kome je potrebno izabrati određenu sliku. Treća opcija je From Scanner or Camera... i ukoliko nju izaberete to će automatski pozvati priključeni uređaj bilo to skener ili digitalna kamera i pokušati direktno sa njih da preuzme određenu sliku. Ovde postoji još opcija ali one nisu toliko bitne u ovom poglavlju i biće obrađene u nastavku. Slika 17. Ubacivanje slike na slajd Slika 18. Ubacivanje zvuka i video zapisa Slično kao slike tako možete u svoju prezentaciju ubaciti i zvuk ili video klipove. To se radi na sličan način samo što je u ovom slučaju potrebno u padajućoj listi Insert izabrati opciju Movies and Sounds posle čega se dobija podlista slika 18. Vidimo da je ovde takođe moguće ubaciti zvuke ili video klipove iz određenog fajla sa diska ili iz Clip Art-a. Jedino što se to ovde drugačije zove pa piše Clip Organizer... ali kada kliknemo na nju otvoriće se takođe Clip Art dijalog. Prve dve opcije služe za ubacivanje video klipova dok su druge dve za ubacivanje zvukova. Zanimljiva je takođe i poslednja opcija Record Sound preko koje je moguće direktno snimiti neke zvuke sa mikrofona ili nekog drugog uređaja. 202

209 Kopiranje teksta, slika i fotografija u prezentaciji Slika 19. Padajući meni MS Power Point Da bi ste iskopirali tekst, sliku ili fotografiju potrebno je kliknuti desnim tasterom miša na objekat koji želite da iskopirate posle čega će se pojaviti padajući meni (slika 19). Da bi ste iskopirali sliku sa jednog slajda na drugi potrebno je izabrati iz menija opciju Copy, zatim je potrebno otići na slajd na koji želite da iskopirate sliku i na tom slajdu ponovo kliknuti desnim tasterom gde će se opet pojaviti ovakav isti meni samo što će opcija Paste biti omogućena i potrebno ju je izabrati posle čega će se slika pojaviti na tom slajdu. Pomeranje teksta, slika i fotografija u prezentaciji Za razliku od kopiranja gde se objekat u stvari kopira na drugu lokaciju ali ostaje i na mestu gde je ranije bio, kod pomeranja objekta se takođe kopira na drugu lokaciju tj. slajd, međutim briše se sa slajda gde je ranije bio. Procedura premeštanja slike, fotografije ili teksta je slična kao i kopiranje samo što je potrebno u padajućem meniju umesto opcije Copy izabrati opciju Cut, a posle toga procedura je identična kao i kod kopiranja tako da neće biti posebno obrađena. Promena veličine slike ili fotografije u prezentaciji Slika 20. Promena veličine objekta Da bi ste promenili veličinu slike ili fotografije potrebno je dva puta kliknuti levim tasterom miša na sliku odnosno fotografiju posle čega se pojavljuje prozor (slika 20). Vidimo da su ovde opcije grupisane u više grupa a za nas je trenutno bitna druga grupa opcija Size i služi za promenu dimenzija objekta. Ukoliko želite da menjate veličinu potrebno je kliknuti levim tasterom miša na tab Size. Ovde su najbitnije prve tri opcije od kojih je prva Height što predstavlja širinu objekta, zatim druga je Width što predstavlja visinu objekta. Ukoliko želite da proizvoljno zadate dimenzije slike morate prvo da deselektujete opciju Lock aspect ratio, koja zaključava odnos visine i širine slike. Tada ćete moći menjati visinu nezavisno od širine, i obrnuto. Ovde je moguće vršiti i rotiranje slike za proizvoljni ugao menjajući opciju Rotation. Brisanje teksta, slike ili fotografije sa slajda Da bi ste obrisali tekst, sliku ili fotografiju sa slajda potrebno je prvo izabrati objekat koji želite da obrišete, a zatim je dovoljno samo pritisnuti taster Delete na tastaturi posle čega će objekat nestati sa slajda. 203

210 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Vežbanje: Pokrenuti aplikaciju Microsoft PowerPoint i kreirati novu prezentaciju. U naslovu prvog slajda upišite tekst Kurs računarstva, a u podnaslovu svoje ime i prezime. Odmah iza prvog slajda kreirajte novi slajd sa prikazom Title and text. U naslovu upišite Meseci u godini, a u text box-u za nabrajanje upišite imena prva četiri meseca u godini. Između prvog i drugog slajda ubacite novi slajd koji treba da ima prikaz Title only, i u naslovu upišite Ime i prezime. Na slajdu koji ste upravo kreirali ubacite jedan novi text box u koji ćete upisati svoje ime i prezime, i promerite ga da bude neposredno ispod naslova. Na isti slajd ubacite neku sliku i podesite da njene dimenzije budu 5 cm puta 5 cm. Smestite sliku u donji desni ugao slajda. Na prezentaciju primenite šablon Globe.pot. Na prvom slajdu u naslovu podesite da boja slova bude crvena, a veličina slova 32. U podnaslovu podesite da tekst bude italic. Na drugom slajdu podesite da tekst u naslovu bude bold i underline. Na trećem slajdu podesite da prored u nabrajanju bude 1,5 lines. Na trećem slajdu promenite boju simbola za nabrajanje tako da bude narandžasta. Na trećem slajdu podesite da nabrajanje ima desno poravnanje. Snimite prezentaciju pod imenom Tekst.ppt na disketu, i zatvorite aplikaciju PowerPoint. Otvorite prezentaciju Text.ppt sa diskete. Izbrišite drugi slajd i snimite prezentaciju pod novim imenom: Brisanje.ppt, na disketu. Zatvorite aplikaciju Microsoft PowerPoint. 4. Aktivnost: Dijagrami i crtanje Pravljenje dijagrama i unos podataka za prikaz Da bi ste napravili dijagram sa podacima na slajdu potrebno je iz menija Insert izabrati opciju Chart (slika 1). Po izboru ove opcije otvara se prozor (slika 2). Slika 1. Ubacivanje dijagrama Slika 2. Unos podataka za dijagram Vidite da se u gornjem ili u donjem delu nalazi tabela koja liči na neku Excel tabelu u koju vi unosite podatke koje želite da budu prikazani na dijagramu. Kada završite sa unosom potrebno je izabrati taster Close u gornjem desnom uglu posle čega će se unos primeniti na dijagram i on će 204

211 MS Power Point se promeniti. Ukoliko se tabela ne pojavljuje uradite desni klik na površinu u neposrednoj blizini dijagrama i izaberite opciju Datasheet, kako je to prikazano na slici 3. Slika 3. Prikazivanje tabele uz dijagram Slika 4. Novokreirana tabela Prikazanu tabelu možemo iskoristiti za kreiranje vlastitih (jednostavnih) tabela, čije ćemo podatke grafički predstaviti. Na slici 4 prikazana je jedna jednostavna novokreirana tabela. Ćelije u tabeli jednostavno prepravljamo. Na osnovu ove tabele automatski se menjaju vrednosti i na dijagramu (slika 5). Slika 5. Dijagram, automatski kreiran na osnovu tabele (levo) Podaci su prikazani po mesecima, ali je moguće promeniti način na koji su podaci raspoređeni (udruživanje podataka). To se postiže klikom na (By Column) u paleti sa standardnim alatkama. Na taj način će vrednosti biti predstavljene prema onim nazivima koje ste naveli u krajnjoj levoj koloni tabele, u ovom primeru Office-ovim aplikacijama (slika 6). Pored toga, moguće je promeniti pozadinu na dijagramu, boje isečaka, način prikaza osa na dijagramu, njihovu boju i debljinu, oznake podeljaka i njihovo pojavljivanje na dijagramu, promeniti tip dijagrama i sl. Slika 6. Izabrani dijagram prema Office-ovim aplikacijama (desno) Promena pozadine na dijagramu Da bi ste promenili boju pozadine na dijagramu potrebno je kliknuti desnim tasterom miša na prazan deo dijagrama (mora se voditi računa da se ne klikne na neki deo dijagrama jer će se onda podešavanje odnositi na njega) posle čega će se pojaviti padajući meni (slika 7). 205

212 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 7. Meni za formatiranje dijagrama Slika 8. Promena boje pozadine na dijagramu Sada je potrebno izabrati opciju Format Chart Area, i posle izbora ove opcije pojaviće se dijalog (slika 8) gde u delu Area podešavate boju pozadine. Na slici 8 možete primetiti da je standardno izabrana bela boja, a vi možete izabrati onu koja vam odgovara posle čega je dovoljno izabrati taster OK i boja pozadine će se promeniti. Formatiranje isečaka na dijagramu Ukoliko želite da promenite boju isečka na dijagramu potrebno je desnim taserom miša kliknuti na isečak za koji želite da promenite boju i pojaviće se padajući meni (slika 9). Slika 9. Meni za formatiranje dijagrama Slika 10. Promena boje isečka Po izboru opcije Format Data Series otvara se dijalog (slika 10) gde možete izabrati željenu boju u delu Area, a potom izabrati taster OK. U kartici Shape možete podešavati oblik isečaka. U kartici Data Labels možete izabrati da se na dijagramu prikazuju naziv isečka, naziv kategorije ili vrednost isečka. U kartici Options možete podešavati razmak između isečaka i dubinu isečaka. 206

213 Promena tipa dijagrama Slika 11. Meni za formatiranje dijagrama MS Power Point U PowerPoint-u postoji više izgleda ijdagrama pa ako vam se ne sviđa ovaj koji je standardan možete ga promeniti. Kliknete desnim tasterom miša na prazan deo dijagrama posle čega će se pojaviti padajući meni (slika 11). U ovom meniju potrebno je izabrati opciju Chart Type posle čega će se pojaviti prozor (slika 12) gde možete birati tip dijagrama koji vam odgovara. Kliknuti na taster OK da bi se promenio tip dijagrama na slajdu. Kada završite sa oblikovanjem, formatiranjem dijagrama kliknite bilo gde na radnoj površini pored dijagrama i zatvoriće se prikaz za uređivanje-editovanje dijagrama. Dijagram tada možete pomerati u okviru slajda. Ukoliko želite ponovo nešto da menjate na dijagramu dovoljno je da dva puta kliknete levim klikom miša i dijagram će se otvoriti za ponovno uređivanje. Slika 12. Izbor različitih tipova dijagrama Kreiranje organizacionih dijagrama Organizacioni dijagrami se mogu kreirati pri samom kreiranju novog slajda. Pri kreiranju novog slajda potrebno je izabrati poseban Slide Layout koji je predzadnji u listi. Da biste došli do njega morate koristiti strelicu desno ili klizač, jer u listi ima dosta ponuđenih izgleda, pa on nije odmah vidljiv. Kliknuti na list Slide Layout. Otvoriće se prozor kao na slici 13. Slajd sa organizacionim dijagramom je pretposlednji u listi tj. poslednji u desnoj koloni i po njegovom izboru levim tasterom miša pojaviće se novi slajd koji malo specifično izgleda (slika 14). Kliknuti dva puta levim tasterom miša u donjem delu prozora kao što i piše na slajdu posle čega će se pojaviti prozor kao na slici 15. Isti ovaj prozor će se pojaviti ukoliko u Insert meniju izaberemo opciju Diagram. Ovaj način ubacivanja dijagrama koristite kada želite ubaciti dijagram u neki već postojeći slajd. Kada kliknemo na opciju Diagram otvoriće se prozor kao na slici 15. Ovde se bira tip organizacionog dijagrama, a uglavnom se koristi prvi tako da ovde nije potrebno ništa menjati već je dovoljno izabrati taster OK posle čega će se pojaviti dijagram (slika 16). 207

214 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 14. Početak kreiranje organizacionog dijagrama (levo) Slika 13. Izgled slajda Slika 15. Diagram Gallery dijalog Slika 16. Početni dijagram Vidite na slici 16 da se pojavio neki početni organizacioni dijagram koji je potrebno sada prilagoditi svojim potrebama. Da bi ste upisali nešto u neki od kvadrata potrebno je samo kliknuti levim tasterom na mesto gde piše Click to add text i moći ćete da unosite tekst sa tastature. Uređivanje strukture organizacionog dijagrama (dodavanje i uklanjanje menadžera, saradnika i pomoćnika u organizacionom dijagramu) Ukoliko pažljivo pogledate sliku 16, možete videti da se na vrhu pojavila nova paleta sa alatkama Organization Chart koja služi za editovanje organizacionih dijagrama. Ukoliko želite da dodate menadžera, saradnika ili podređenog u organizacioni dijagram potrebno je izabrati u paleti Organization Chart opciju Insert Shape posle čega će se pojaviti lista iz koje možete da izaberete šta želite da dodate na dijagram. Napomena: da bi ste mogli da izaberete neku od opcija iz liste, neki objekat mora biti izabran na dijagramu inače opcije nećete moći da izaberete. Kliknite na prvu listu. Otvara se padaluća lista sa opcijama (slika 17). Sada iz liste možete izabrati šta želite da dodate na organizacioni dijagram. 208

215 MS Power Point Ukoliko želite da obrišete nešto sa dijagrama potrebno je levim tasterom miša izabrati ono što želite da obrišete i posle toga je dovoljno pritisnuti taster Delete na tastaturi posle čega će on nestati sa dijagrama. Na slici 17, selektovan je donji levi kvadrat i ukoliko bi sada pritisnuli taster Delete on bi bio obrisan sa dijagrama. Slika 17. Unošenje teksta u dijagram Crtanje različitih objekata Slika 18. Prikazivanje alatki za crtanje Da bi ste započeli da crtate bilo kakve objekte u svojoj prezentaciji prvo što je potrebno je prikazati liniju sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar) ukoliko on već nije prikazan. Njega prikazujemo tako što kliknemo desnim tasterom pored linije sa alatima posle čega dobijamo listu alatki (slika 18). Ovde je potrebno da obavezno bude izabrano Drawing i posle toga će se u donjem delu naći alati za crtanje (slika 19). Ovo je skup alata za crtanje i pošto je ovo dosta bitna stvar dosta vremena ćemo posvetiti savladavanju tehnika rada sa ovim alatima. Slika 19. Drawing toolbar CRTANJE LINIJE Da biste nacrtali liniju na slajdu potrebno je: kliknuti levim tasterom miša na ikonu Line iz Drawing toolbar-a. Kada budete kliknuli na ovu ikonu kursor miša će promeniti izgled. Sada je potrebno kliknuti na mestu gde želite da bude početna tačka linije, zadržite ga pritisnutim, a zatim pomerite kursor na mesto gde želite da bude krajnja tačka linije i otpustite taster. Posle ovoga na slajdu će se pojaviti linija koju ste želeli da nacrtate. Ukoliko želite da nacrtate pravilnu horizontalnu ili vertikalnu liniju potrebno je za vreme pomeranja miša držati pritisnuti i držati taster Shift na tastaturi. CRTANJE PRAVOUGAONIKA Da biste nacrtali pravouganik na slajdu potrebno je: Kliknuti levim tasterom miša na ikonu Rectangle iz Drawing toolbar-a koja ima izgled Kada budete kliknuli na ovu ikonu kursor miša će promeniti izgled. Sada je potrebno kliknuti na mestu gde želite da bude levi gornji ugao pravougaonika, zadržite ga pritisnutim a zatim pomerite kursor na mesto gde želite da bude desni donji ugao 209

216 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija pravougaonika i otpustite taster. Posle ovoga na slajdu će se pojaviti pravougaonik koji ste želeli da nacrtate. Ukoliko želite da nacrtate kvadrat za vreme pomeranja miša potrebno je pritisnuti i držati taster Shift na tastaturi. CRTANJE ELIPSE Da biste nacrtali elipsu na slajdu potrebno je: Kliknuti levim tasterom miša na ikonu Oval iz Drawing toolbar-a koja ima izgled Kada budete kliknuli na ovu ikonu kursor miša će promeniti izgled. Sada je potrebno kliknuti na mestu gde želite da bude početna tačka, zadržite ga pritisnutim a zatim pomerite kursor na mesto gde želite da bude krajnja tačka i otpustite taster. Posle ovoga na slajdu će se pojaviti elipsa koju ste želeli da nacrtate. Ukoliko želite da nacrtate krug za vreme pomeranja miša potrebno je pritisnuti i držati taster Shift na tastaturi. KORIŠĆENJE AUTOSHAPE-A ZA CRTANJE AutoShape služi za crtanje geometrijskih figura koje Power Point automatski generiše za vas. Da biste koristili ovu opciju potrebno je na Drawing toolbar-u levim tasterom miša kliknuti na AutoShapes posle čega se otvara meni kao na slici 20. Vidimo da se ovde pojavilo dosta opcija koje imaju podopcije i svaka od njih sadrži različite geometrijske figure, koje možete izabrati za crtanje na slajdu. Ovde će biti prikazane podopcije koje će se naći na iskačućem meniju kada kliknete na opciju Lines (slika 21). Da biste nacrtali određenu figuru potrebno je odabrati željenu figuru levim klikom miša a zatim ponovo kliknuti levim klikom miša na mesto gde želite da ta figura bude nacrtana, posle čega će se ona pojaviti na slajdu. Slika 20. Ugrađeni oblici Slika 21. Izbor neke vrste linija Podešavanje nacrtanog objekta (boja pozadine i linije, tip linije itd.) Da biste promenili određene parametre određenog objekta na slajdu bez obzira da li je u pitanju objekat nacrtan opcijama AutoShape-a ili ne potrebno je dva puta kliknuti na željeni objekat levim tasterom miša posle čega će se pojaviti prozor (slika 22). Ovaj prozor će se malo razlikovati u zavisnosti od vrste objekta na koju ste dva puta kliknuli i davaće neke specifične opcije za taj objekat. Ovde će biti detaljnije objašnjene prvi tri grupe opcija jer su najvažnije. Možete primetiti da ovde postoji više grupa opcija takozvanih tabova od kojih je prvi selektovan, a to je Colors and Lines koji sadrži nekoliko opcija koje se kao što im samo ime kaže odnose na podešavanje boja i linija. Opcije su grupisane u nekoliko celina: 210

217 MS Power Point Slika 22. Formatiranje objekta Prva grupa je Fill koja se odnosi na podešavanje boje pozadine. Odmah ispod nje se nalaze opcije Transparency koja u stvari predstavlja providnost objekta. Podrazumevano je 0% jer objekat nije uopšte providan ukoliko želite promenom procenta možete ga učiniti manje ili više providnim. Druga grupa je Line koja se odnosi na podešavanje linije. Kada se kaže podešavanje linije misli se na boju linije, debljinu, stil i sl. Promena strelice na početku i kraju linije (arrow) Ako pažljivo pogledate prethodnu sliku (slika 22) možete primetiti i treću grupu opcija Arrows koja služi za podešavanje strelica ukoliko ih ima naravno. Ovde možete primetiti na slici 22, da je opcija ispuna-fill zatamnjena što znači da ne može da se koristi, a to je zbog toga što je ovo podešavanje objekta koji je linija i nema svojstvo Fill. Isto tako je moguće da ako nije u pitanju linija nećete moći da menjati Arrows i sl. Postavljanje senke i treće dimenzije na nacrtani objekat Da bi ste kreirali senku za neki objekat na slajdu potrebno je kliknuti levim tasterom miša na ikonu Shadow Style iz Drawing toolbar-a. Kada izaberete ovu opciju dobijate prozor (slika 23). Ovde je potrebno izabrati vrstu senke koju želite da napravite, a to je vrlo jednostavno jer je sve lepo grafički prikazano. Posle izbora neke od ovih opcija levim klikom miša pojaviće se senka na željenom objektu. Da bi ste kreirali treću dimenziju za neki objekat na slajdu potrebno je kliknuti levim tasterom miša na ikonu 3D Style iz Drawing toolbar-a. Kada izaberete ovu opciju dobijate prozor (slika 24). Slika 23. Dodavanje senke objektu Slika 24. Dodavanje treće dimenzije (3D) objektu 211

218 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Ovde je potrebno izabrati vrstu treće dimenzije koju želite da napravite, a to je vrlo jednostavno jer je sve lepo grafički prikazano. Posle izbora neke od ovih opcija levim klikom miša pojaviće se treća dimenzija na željenom objektu. Napomena: da biste napravili senku ili treću dimenziju prethodno pre izbora neke od ove dve opcije mora biti selektovan objekat na koji želite da napraviti senku odnosno treću dimenziju inače neće vam biti omogućeno korišćenje ovih opcija u Power Point-u. Rotiranje nacrtanog objekta Da bi ste rotirali nacrtani objekat potrebno je dva puta kliknuti levim tasterom miša na njega posle čega će se pojaviti prozor (slika 25). Ovde možete primetiti da u delu Size i rotate pored opcija koje su već obrađene a tiču se veličine objekta postoji i treća Rotation koja kao podrazumevanu vrednost ima 0 i predstavlja rotiranje objekta što znači da nula znači da objekat nije rotiran, a ukoliko vi želite da ga rotirate dovoljno je da promenite 0 0 u neku vrednost koja vam odgovara. Poravnanje nacrtanog objekta (levo, desno, centar, vrh ili dno slajda) Ako pažljivo pogleda prethodnu sliku možete primetiti da treća grupa opcija je Position i služi za podešavanje položaja objekta. Ukoliko želite da menjate položaj potrebno je levim tasterom miša kliknuti na tab Position posle čega se pojavljuje prozor (slika 26). Ovde podešavamo položaj objekta i to posebno horizontalno i vertikalno a sa desne strane vidimo da piše From: što u stvari predstavlja mesto odakle se gleda tj. da li se položaj podešava od levog gornjeg ugla što je uglavnom standardno ili od centra. Ako želite da se gleda od centra potrebno je kliknuti levim tasterom na strelicu i izabrati Center. Slika 25. Dijalog za formatiranje objekta: veličina i rotacija Slika 26. Dijalog za formatiranje objekta: pozicija na slajdu Promena veličine nacrtanog objekta u prezentaciji Da bi ste promenili veličinu nacrtanog objekta potrebno je dva puta kliknuti levim tasterom miša na njega posle čega se pojavljuje prozor (slika 27). Vidimo da su ovde opcije grupisane u više grupa a za nas je trenutno bitna druga grupa opcija Size i služi za promenu dimenzija objekta. Ukoliko želite da menjate veličinu potrebno je kliknuti levim tasterom miša na tab Size. Ovde su najbitnije prve tri opcije od kojih je prva Height što predstavlja širinu objekta, zatim druga je Width što predstavlja visinu objekta. 212

219 MS Power Point Postavljanje objekta ispred ili iza Da bi ste menjali mesto objekta na slajdi tj. da bi ga postavili iza ili ispred ostalih objekata na slajdu potrebno je kliknuti desnim klikom miša na objekat a zatim u padajućem meniju izabrati opciju Order posle čega će se pojaviti lista (slika 28). Sada je potrebno u zavisnosti od toga šta želite da radite sa objektom izabrati neku od ponuđenih opcija posle čega će se promena odraziti na objekat. Slika 27. Dijalog za formatiranje objekta: veličina i rotacija Slika 28. Meni za postavljanje objekta ispred ili iza Kopiranje dijagrama i nacrtanih objekata u prezentaciji Da bi ste iskopirali dijagram ili nacrtani objekat potrebno je kliknuti desnim tasterom miša na objekat koji želite da iskopirate posle čega će se pojaviti padajući meni (slika 29). Da bi ste iskopirali objekat sa jednog slajda na drugi potrebno je izabrati iz menija opciju Copy, zatim je potrebno otići na slajd na koji želite da iskopirate sliku i na tom slajdu ponovo kliknuti desnim tasterom gde će se opet pojaviti ovakav isti meni i potrebno je izabrati opciju Paste posle čega će se objekat pojaviti na tom slajdu. Slika 29. Padajući meni Pomeranje dijagrama i nacrtanih objekata u prezentaciji Za razliku od kopiranja gde se objekat u stvari kopira na drugu lokaciju ali ostaje I na mestu gde je ranije bio kod pomeranja objekta se takođe kopira na drugu lokaciju tj. slajd međutim briše se sa slajda gde je ranije bio. Procedura premeštanja dijagrama ili nacrtanog objekta je slična kao i kopiranje samo što je potrebno u padajućem meniju umesto opcije Copy izabrati opciju Cut a posle toga procedura je identična kao i kod kopiranja tako da neće biti posebno obrađena. Brisanje dijagrama i nacrtanih objekata Da bi ste obrisali dijagram ili nacrtani objekat sa slajda potrebno je prvo izabrati objekat koji želite da obrišete a zatim je dovoljno samo pritisnuti taster Delete na tastaturi posle čega će objekat nestati sa slajda. 213

220 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Vežbanje: Pokreni aplikaciju Microsoft Power Point i otvori novu prezentaciju. Na prvom slajdu u naslovu upisi Dijagrami i crtanje, a u podnaslovu svoje ime i prezime. Odmah iza prvog slajda kreiraj novi slajd koji ima layout Title only. U naslovu upiši Dijagram. U slajd ubaci dijagram, a tabelu formatiraj na sledeći način: Januar Februar Mart Marković Petrović Jovanović Promeni tip dijagrama tako da bude linijski dijagram. Podesi da boje linija budu Marković: žuta, Petrović: crvena, Jovanović: plava. Promenite pozadinu dijagrama tako da bude svetlo plava. Između prvog i drugog slajda kreirajte novi slajd sa layout-om Title and Organization diagram. Na tom slajdu kreirajte organizacioni dijagram, koji na vrhu hijerarhije ima Centralu, kojoj su podređeni Bijeljina, Zvornik, Sarajevo i Tuzla. Na dijagramu dodajte da Centrala ima asistenta sa imenom Revizija. Iza trećeg slajda kreirajte novi slajd sa layout-om Title only. Na ovom slajdu izvežbajte crtanje različitih geometrijskih figura, njihovo formatiranje, te podešavanje njihovog međusobnog odnosa. Snimite prezentaciju pod imenom Vezbanje.ppt, na disketi. 5. Aktivnost: Animacioni efekti i priprema izlaza Podešavanje efekata (animation schemes) Power Point nam daje mogućnost da se svaki slajd ili objekat na slajdu pojavljuju na ekranu sa nekim efektom odnosno animacijom. Da bi ste dodali efekat potrebno je levim klikom miša izabrati iz menija Slide Show opciju Animation Shemes... posle čega se dobija prozor (slika 1). Slika 1. Animacije Vidite da se pojavio sa desne strane prozor Slide Design gde je izabrano No Animation i ako želite da uključite određenu animaciju koja će se odnositi na prikazivanje slajdova ovde je selektujte u listi. Pored toga ovde je zanimljiva opcija koja se nalazi odmah ispod liste a to je Apply to All Slides. Ako je ona izabrana to znači da će se određeni efekat primeniti na kompletnu prezentaciju bez obzira koliko ona slajdova ima, a ako nije onda se efekat primenjuje samo na stranu koja se trenutno nalazi vidljiva u sredini prozora dok za ostale slajdove to neće važiti. Dodavanje i promena efekata na slajdu Da bi ste dodali efekat za određeni objekat na slajdu potrebno je levim klikom miša izabrati iz menija Slide Show opciju Custom Animation... posle čega se dobija prozor (slika 2). 214

221 MS Power Point Vidite da se sa desne strane pojavio prozor Custom Animation koji se koristi za dodavanje efekata. Da bi ste dodali efekat prvo je potrebno da odaberete objekat za koji želite da dodate efekat a posle toga u prozoru Custom Animation odabete taster Add Effect posle čega će se pojaviti lista (slika 3). Slika 2. Custom Animation Slika 3. Grupe efekata Ovo su četiri grupe efekata u kojima se nalazi dosta efekata koji ovde neće biti detaljnije objašnjeni zbog toga što je to ostavljeno vama da se igrate sa njima i da sami vidite čemu koji služi. To je vrlo jednostavno i nadam se da će vam biti zanimljivo, sve što je potrebno uraditi jeste odabrati iz liste levim klikom miša neki od efekata i videti šta on radi. Dodavanje i promena efekata za prelaz između slajdova Slika 4. Izbor efekta pri prelazu na novi slajd Slika 5. Prozor Slide Transition Ukoliko želite da dodate ili promenite efekat za prelaz između slajdova potrebno je izabrati iz menija SlideShow opciju Slide Transitions, kao na slici ispod 4. Posle izbora ove opcije možete primetiti da se u desnom delu prozora aplikacije pojavio novi prozor Slide Transition, da bi vam bilo jasnije pogledajte sliku 5. Ovde je moguće podesiti različite vrste prelaza koji se nalaze u listi odnosno, ako ne želite ni jedan onda treba da bude izabrano No Transition. Ispod ove liste nalaze se dve liste. Prva je Speed i tu možete izabrati brzinu promene, a druga je Sound gde vi možete postaviti da se pri prelazu sa jednog slajda na drugi čuje i neki zvuk. Zatim ispod njih se nalazi deo Advance slide gde možete podesiti kako želite da se vrši promena slajdova. Standardno je već izabrana opcija On mouse click koja znači da je potrebno da neko pritisne taster na miša da bi se slajd promenio. Međutim nekada je potrebno da se to obavlja automatski i za to služi ova druga opcija Automatically after i ako je izaberete slajdovi će se automatski menjati. Možete primetiti da kada izaberete ovu opciju morate podesiti i na koliko sekundi će se vršiti promena, a to se radi u polju odmah ispod. 215

222 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Napomena: kada podešavate promenu slajda to radite za onaj slajd koji je trenutno izabran što znači da će to samo za njega važiti. Ukoliko želite da primeniti na sve slajdove isti način promena potrebno je izabrati u ovom prozoru opciju Apply to All Slides. Podešavanje odgovarajućeg formata slajdova (Priprema za štampanje) Slika 6. Podešavanje oblika slajda Ukoliko je potrebno podesiti format slajdove to radite tako što u meniju File izaberete opciju Page Setup i na ekranu će se pojaviti prozor kao na slici 6. Vidite da se ovde nalazi nekoliko opcija od kojih je najvažnija prva Slides sized for: gde po standardnom podešavanju stoji Onscreen Show što odgovara za prikazivanje na ekranu. Ukoliko želite da štampate prezentaciju ovde je potrebno izabrati klikom na strelicu pored, određenu veličinu a to je najčešće A4 ili neki drugi format koji vam odgovara (slika 7). Slika 7. Podešavanje izlaznog formata Spelling Slika 8. Spelling U PowerPoint-u postoji jedna vrlo korisna opcija, a to je Spell Checker. Ova opcija, naravno postoji i u Word-u i drugim aplikacijama koje pripadaju grupi programa MS Office, služi za to da ukoliko je izaberete aplikacija će proveriti tekst koji ste unosili I ukazaće vam na greške koje ste napravili dok ste unosili tekst. Da bi ste pokrenuli Spell Checker potrebno je u meniju Tools izabrati opciju Spelling ili pritisnuti funkcijski taster F7 (slika 8). Napomena: Ova opcija provere pravopisa nije moguća kada je u pitanju srpski jezik ali je vrlo korisna ako pišete na nekom od stranih jezika. Ukoliko želite mogućnost proveravanja gramatike i pravopisa za srpski jezik potrebno je dodatno instalirati Srpski Spelling checker. On je onda dostupan i u ostalim aplikacijama Microsoft Office-a. 216

223 MS Power Point Dodavanje napomene (notes page) Slika 9. Dodavanje napomena Slika 10. Prozor za unos napomene U PowerPoint-u moguće je za neke slajdove u prezentaciji dodati napomene koje česte mogu da budu korisne za izlagače prezentacije. Da bi ste dodali napomenu potrebno je da bude selektovan slajd za koji želite da dodate napomenu a zatim je potrebno u meniju View izabrati opciju Notes Page (slika 9). Po izboru ove opcije otvara se prozor gde u donjem delu možete uneti napomenu ili neko objašnjenje vezano za taj slajd (slika 10). Izmena podešavanja slajda (orijentacija, veličina) Slika 11. Podešavanje orijentacije Ukoliko je potrebno podesiti orijentaciju ili veličinu slajdova to radite tako što u meniju File izaberete opciju Page Setup i na ekranu će se pojaviti prozor (slika 11). U delu Orientation se podešava da li će slajd biti prikazivan horizontalno ili vertikalno na papiru. Ako pogledate u levi deo prozora možete primetiti dve liste: Width i Height koje služe za promenu veličine slajda. Prva Height služi za podešavanje širine, a druga je Width što predstavlja visinu. Kopiranje i premeštanje i brisanje slajdova u prezentaciji Ove operacije za rad sa slajdovima možete raditi u dva pogleda. Moguće je raditi u pogledu Normal gde se na levoj strani pored prezentacije nalazi prozor Slides (slika 12). Desnim klikom u oblasti prozora slides dobijamo meni koji nam omogućava da radimo sa slajdovima. Ovo je ilustrovano slikom 13. Vidite da ovde možete da radite skoro sve operacije koje su vam potrebne bar što se tiče kopiranja, premeštanje i brisanja slajdova. Postavlja se pitanje čemu onda služi pogled Slide Sorter ako je ovde moguće sve raditi. Evo odgovora i na to pitanje. Prvo, u pogledu Slide Sorter je mnogo preglednije raditi što se može i videti (slika 14). Ovo je pogotovo pogodno za premeštanje tj. promenu redosleda slajdova u prezentaciji, zatim za višestruko premeštanje ili brisanje više fajlova istovremeno kao i za dupliciranje slajdova. 217

224 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 12. Normal view Slika 13. Padajući meni u Normal pogledu Pored ovoga ako na neki slajd kliknete desnim tasterom miša videćete da se meni malo razlikuje tj. da ima više opcija nego u pogledu Normal (slika 15). Slika 14. Slide Sorter view Slika 15. Padajući meni u Slide Sorter pogledu Kako kopirati, premestiti ili obrisati slajd? Da bi ste kopirali slajd potrebno je kliknuti na slajd desnim tasterom miša i izabrati iz menija opciju Copy zatim otići na mesto gde želite da se taj slajd kopira opet kliknuti desnim tasterom miša a zatim izabrati u meniju opciju Paste posle čega će se slajd pojaviti na tom mestu. Da bi ste premestili slajd potrebno je kliknuti na slajd desnim tasterom miiša i izabrati iz menija opciju Cut zatim otići na mesto gde želite da se taj slajd premesti i opet kliknuti desnim tasterom miša a zatim izabrati u meniju opciju Paste posle čega će se slajd premestiti sa jednog mesta na dugi. Da biste obrisali slajd potrebno je kliknuti desnim tasterom miša na slajd koji želite da obrišete a zatim izabrati iz menije opciju Delete Slide posle čega će slajd biti obrisan. 218

225 MS Power Point Štampanje prezentacije (slajdovi, notes pages itd.) Pored prikazivanja prezentacije na ekranu uz pomoć opcije Slide Show nekad je potrebno i prezentaciju odštampati na štampaču. Da bi ste to uradili prvo je potrebno podesiti format slajda. i na kraju da bi ste odšampali prezentaciju u meniju File je potrebno izabrati štampaj-print posle čega bi ako ste sve dobro uradili trebalo da se pojavi prozor kao na slici 16. Ovde je potrebno izabrati u delu Printer štampač na koji želite da štampate (ukoliko ih ima više instaliranih na računaru), zatim u delu Print range je potrebno izabrati šta želite da odštampate. Ukoliko je izabrana opcija All to znači da želite da odštampate sve slajdove iz prezentacije, ako je izabrano Current slide to znači da će se štampati samo selektovani slajd, a tokođe je moguće u Slides: upisati brojeve slajdova koje želite da odštampate. Još jedan bitan deo je podešavanje broja kopija u delu prozora Copies gde je potrebno ukucati u koliko primeraka želite da štampate. Možete primetiti da se u levom donjem uglu nalazi taster Preview koji služi da vam se na ekranu prikaze kako bi trebalo da izgleda ono što će se štampati na štampaču. Kada završite sa ovim podešavanjima potrebno je izabrati taster OK posle čega bi, ako ste sve dobro uradili trebalo da počne štampanje na štampaču. Slika 16. Štampanje prezentacije Prikazivanje prezentacije Skrivanje i prikazivanje slajda Skriveni slajd je u stvari slajd koji se ne vidi u toku Slide Show-a, a u ostalim pogledima je vidljiv s tim što slajdovi koji su skriveni imaju preko rednog broja precrtanu liniju (slika 17). Ovo se koristi ukoliko neki slajd ne treba da bude vidljiv u toku Slide Showa, ali ipak treba da ostane u prezentaciji. Da bi ste sakrili određeni slajd potrebno je u levom prozoru Slides kliknuti desnim tasterom miša na slajd koji želite da sakritjete posle čega dobijate meni (slika 18). Slika 17. Skriveni slajd Slika 18. Padajući meni za rad sa slajdovima Vidite da je poslednja opcija Hide Slide i ona vam služi da sakrijete slajd koji ne želite da se vidi u toku Slide Show-a. Ukoliko se predomislite i želite da slajd opet bude vidljiv potrebno je samo 219

226 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija ponoviti ovaj postupak i ponovo kliknuti levim tasterom na Hide Slide posle čega će on ponovo postati vidljiv. Korišćenje i podešavanje slideshow-a Osnovna namena SlideShow-a je u stvari prikazivanje vaše prezentacije tako da se on najčešće koristi u završnoj fazi rada. Osnovna ideja je da se prezentacija ne odštampa već da se umesto toga prikazuje direktno sa računara i to na takav način da na ekranu nema ni menija ni toolbar-a, znači u punom ekranu (Full Screen). Da bi ste startovali Slide Show potrebno je u meniju View izabrati opciju Slide Show ili pritisnuti funkcijski taster F5 koji je u stvari prečica za isto to (slika 19). Slika 19. View meni Kada pokrenete Projekciju slajdova (Slide Show) pojavljuje se prezentacija i to počev od slajda koji je bio selektovan pre izbora ove opcije. Ukoliko želite da vidite spisak svih tastera koje možete da koristite u toku prezentacije potrebno je dok je prezentacija prikazana pritisnuti funkcijski taster F1 posle čega će se na ekranu pojaviti prozor (slika 20). Ovde će biti spomenuti neki tasteri za neke stvari koje se često koriste pa je stoga neophodno da se znaju, a sve ostalo se nalazi u prethodnom prozoru. Za prikazivanje narednog slajda možete koristiti: Klik na levi taster miša Enter Strelica na desno Strelica na dole Taster N Slika 20. Slide Show Help prozor Za prikazivanje prethodnog slajda možete koristiti: Strelicu na levo Strelucu na gore Backspace Taster P Za vraćanje na početak prezentacije koristi se taster Home na tastaturi ili pritisnite oba tastera miša istovremeno i zadržite ih 2 sekunde. Za izlazak iz prezentacije može se koristiti: Taster Esc Taster Tasteri Ctrl+Break 220

227 MS Power Point Ovo su najčešće korišteni tasteri a svi ostali su nabrojani u gornjem prozoru koji se dobija pritiskom na funkcijski taster F1. Pored ovakvog načina rada sa tastaturom moguće je vršiti kretanje kroz prezentaciju i desnim tasterom miša. Ako kliknete za vreme prezentacije na desni taster dobićete brzu listu kao na slici 21. Možete primetiti da se na ovaj način mogu izabrati sve opcije isto kao i da koristite tastaturu. Ovde postoji još jedna vrlo bitna stvar koja se odnosi na prikazivanje same prezentacija a to je podešavanje prezentacije koje se vrši tako što se u meniju Projekcija slajdova (Slide Show) izabere opcija Set Up Show... posle čega se dobija prozor kao na slici 22. Slika 21. Brza lista Slika 22. Kraj Set Up Show Ovo je prozor u kome se podešava sama prezentacija tj. način prikaza. Možete primetiti da su opcije podeljene u nekoliko grupa, a ovde će biti objašnjena samo jedna opcija koja je ovde najbitnija a to je opcija Loop continuously until Esc koja pripada grupi Show options. Ova opcija služi za to da se prezentacija neprestano vrti dokle god neko ne pritisne taster Esc na tastaturi. To znači da ako ova opcija nije odabrana Power Point će automatski kad dođe do poslednjeg slajda zaustaviti prezentaciju i prikazati sledeći prozor (slika 23). Ovo je znak da smo došli do poslednjeg slajda i da je potrebno kliknuti da bi ste izašli iz Slide Show-a. Ukoliko ne želite da se prezentacija prekine dokle god vi ne pritisnete taster Esc na tastaturi ova opcija mora biti izabrana. Slika 23. Kraj Slide Show-a Vežbanje: Otvorite prezentaciju Vezbanje.ppt sa diskete. Podesite da se organizacioni dijagram na drugom slajdu pojavljuje sa nekom animacijom. Podesite da se dijagram na trećem slajdu pojavljuje sa nekom animacijom. 221

228 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Podesite da se slajdovi u prezentaciji smenjuju sa nekom animacijom. Sačuvajte prezentaciju. Snimite prezentaciju u formatu Power Point Show. 6. Aktivnost: Prezentacija sa ugradnjom objekata Ugradnja objekata u dokumente biće razmotrena na primeru izrade istoimene prezentacije. Prezentacija ima šest slajdova, koji su svi prikazani na slici 24. Pažljivo ih pogledati. 1. Pokrenuti program za prezentacije i kao šablon izabrati Blank(Empty) Presentation ili samo kliknuti na ikonu Novi dokument (New). 2. Za prvi novi slajd izabrati prvi od ponuđenih predefinisanih izgleda. Vrlo je važno da se u što većoj meri koriste predifinisani izgledi za slajdove (Predlošci dizajna). Na taj način će podaci, uneti u slajdove, biti dobro struktuirani i tada je manipulisanje sa njima lakše. 3. Upisati tekst prvog slajda u dva ponuđena okvira za tekst. Voditi računa da prelom redova bude kao na slajdu (koristiti Shift+Enter kada tekst treba da pređe u novi red, a da ostane u istom pasusu). 4. Pokrenuti komandu Prikaz/ Master/Master slajda (View/Master/Slide Master). Kada se prikaže šablon slajda (Slide Master) izabrati komandu Umetanje/Slika/Clip Art (Insert/Picture/Clip Art), ili iz datoteke (Insert/ Picture /From File). 5. Odabrati sličicu i umetnuti je u slajd. Nakon toga podesiti veličinu i poziciju sličice i zatvoriti šablon slajda. Sada će se sličica pojavljivati na svakom slajdu u prezentaciji. Na šablonu slajda, naravno, mogu se promeniti i druge osobine slajda (font i veličina slova, pozadina itd.). 6. Uraditi drugi i treći slajd, vodeći opet računa o podeli teksta na redove prema značenju. Da bi se ugradila slika menija u četvrti slajd, treba otvoriti meni i na tastaturi pritisnuti Print Screen. Na taj način se slika celog ekrana smešta u ostavu (Clipboard). Za smeštanje slike aktivnog prozora u ostavu, bolje je koristiti Alt+ Print Screen. 7. Potom pokrenuti program Bojanka (Start/Programs/Accessories/Paint, ili neki drugi program za izradu bitmap slika) i sadržaj ostave iskopirati u crtež komandom Zalepi (Ctrl+V). Obrisati nepotrebne delove slike. 8. Obrađenu sliku iskopirati u ostavu (Clipboard), sledećim nizom koraka: selektovanje, komanda Kopiraj ili preko tastature Ctrl+C). Vratiti se u PowerPoint i sadržaj ostave kopirati, odnosno zalepiti u slajd (Ctrl+V). 9. Za sledeći slajd (o crtanju) u PowerPointu, treba uključiti meni Crtanje (Drawing), ili iz liste Prikaz, komanda Trake sa alatkama i u njoj alatka Crtanje ili desni klik na Traku sa alatkama komanda Crtanje. Alati za crtanje biće postavljeni na dno prozora programa iznad statusne linije (ovo važi i za druge programe). 10. Nacrtane objekte postavljati jedne iza drugih komandama iz menija koje se pokreću desnim klikom preko objekta. Tako se može nacrtati i "strela kroz srce" ima dva dela, jedan ispod, a drugi iznad crteža srca. Objekti se mogu grupisati radi lakše manipulacije (Group). 11. U sledeće slajdove objekti se ugrađuju pomoću komandi iz menija Umetanje (Insert). 12. Ugraditi i zvučne efekte pri promeni slajda. Probati i ugradnju objekta na pogodnom mestu komandom Umetanje/Filmovi i zvuci (Insert/Movies and Sounds). 13. Na jednom slajdu isprobati i komandu Projekcija slajdova/prilagodi animaciju (Slide Show/Custom Animation). 14. Snimiti prezentaciju pod nazivom UGRADNJA OBJEKATA. 222

229 MS Power Point Slajd 1: Slajd 2: Slajd 3: Slajd 4: Kako ugraditi objekat? Pomoću Clipboard-a Prevlačenjem Koristite komande iz menija Insert 4 Slajd 5: Slajd 6: Slika 24. Prezentacija "Ugradnja objekata", slajdovi 1-6 Pri izradi prezentacije treba izbeći neke tipične greške: Izbegavati upotrebu previše teksta (izlaganje prezentacije se ne može svesti na čitanje teksta sa slajda, previše teksta odvlači pažnju slušalaca oni čitaju tekst a ne slušaju izlagača, previše teksta obično znači i suviše sitan tekst koji publika ne može da vidi); Izbegavati upotrebu previše efekata vezanih za pojavljivanje slajda i teksta (može da odvuče pažnju i zamori publiku); Izbegavati upotrebu previše megabajtova ugrađenih objekata (koji mogu da se izvršavaju eventualno samo na računaru na kome je prezentacija napravljena); Izbegavati upotrebu raznorodnih fontova koji nisu ugrađeni u datoteku prezentacije (ugradite ih sa File/Save As/ Tools/Embed TrueType Fonts). Pri usmenom izlaganju prezentacije (predavanje), poželjno je držati se nekih preporuka: 1. Napraviti sve potrebne pripreme za izlaganje prezentacije iz prethodne vežbe: 223

230 MS Power Point Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Obući se prikladno (uredno, poslovno); Najbolje je postaviti monitor tako da ga predavač dobro vidi, i da može da stane tako da publika dobro vidi i predavača i projekciju prezentacije; Najbolje je da sam predavač upravlja prezentacijom koristeći daljinski upravljač. Ako nema bolji uređaj, obezbediti produžni kabl za miša ili duži kabl za vezu računara sa projektorom; Obezbediti dovoljno zamračenu prostoriju i dovoljno veliko platno za projektovanje; Isprobati da li izlaganje može da stane u predviđeno vreme; Ne okretati leđa publici (kako bi i sam predavač gledao u prezentaciju); Nikako ne prekoračiti zadato vreme (predavač će svoju kompetentnost pokazati odgovarajući na pitanja koja će uslediti ako izlaganje bude dovoljno zanimljivo i kratko). 2. Predavač treba da je dovoljno ležeran i dovoljno ozbiljan (može da ispriča nešto prikladno šaljivo na početku i/ili na kraju prezentacije kako bi ostvario bolji kontakt sa publikom, ali samo ako nema preveliku tremu, jer tada šala verovatno neće uspeti). 224

231 Internet 7. RAČUNARSKE MREŽE I PROGRAMI ZA RAD NA INTERNETU - INTERNET EXPLORER I OUTLOOK EXPRESS Računarske mreže Sistemi sa distribuiranom obradom (distributed processing) predstavljaju labavo spregnute grupe procesora i periferijskih jedinica koje su povezane raznim tehnikama. Omogućavaju značajno povećanje brzine obrade jer više procesora istovremeno radi na istom problemu. Ovi sistemi dodatno koriste prednosti multiprocesorskih sistema kao što su: pouzdanost i imunost na otkaz i grešku (poput onih u fault tolerant sistemima imunim na otkaz). Oni takođe omogućavaju zajedničko korišćenje skupih ili kritičnih resursa (uređaja, podataka ili programa). Na primer, na slici 1. više korisnika (PC 1, PC 2,..., PC n ) ima pristup jednom štampaču ili jednoj bazi podataka. PC 1 PC 2 data server print server terminal data base baza podataka print... PC N Slika 1. Više korisnika dele jedan štampač i bazu podataka Ostvarivanje veze Kod sistema sa distribuiranom obradom povezuju se terminali, mikroračunari, veliki računari i periferijske jedinice koje mogu biti u raznim prostorijama neke zgrade ili u raznim zgradama, gradovima ili državama, pa čak i kontinentima. Ove veze se ostvaruju posredstvom raznih medijuma, kao što su: a) upredene parice (twisted pair) uz upotrebu modema i telefonskih linija (phone line), b) koaksijalni kabl (coaxial cable), c) optički kabl (optical fiber), mikrotalasne (microwaves), radio (radio) i d) satelitske veze (satellite), kao što je prikazano na slici 2. Upredene parice, koaksijalni i optički kabl se u literaturi nazivaju hardwire, dok se medijumi kao što su vazduh ili vakuum (etar) nazivaju softwire. Upredene parice, UTP (unshielded twisted pair), su jeftine i lake za instalaciju, pa su zbog toga vrlo često primenjivane, ali su vrlo osetljive na spoljne smetnje jer nisu oklopljene. To su dve izolovane bakarne žice upredene ravnomernim korakom upredanja. Predstavljaju osnovu klasičnog telefonskog sistema (ali se na rastojanju od 2 do 10 km moraju nalaziti pojačavači) i lokalnih mreža unutar jedne zgrade gde UTP segmenti moraju biti kraći od 100m. Koaksijalni kabl se najčešće koristi za lokalne računarske mreže jer je vrlo imun na smetnje. Naime, jedan bakarni provodnik je napravljen u obliku cevi unutar koje se nalazi provodna žica (oklopljena je i zaštićena od smetnji). Debeli koaksijalni kabl (thick coax) ograničava dužinu segmenta na 500m sa najviše 100 čvorova. Najkraće rastojanje između susednih čvorova mora biti veće od 2,5m, a rastojanje čvora od magistrale mora biti kraće od 50m. Računar se na 225

232 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija magistralu priključuje pomoću primopredajnika (transiver). Tanki koaksijalni kabl (thin coax) je malo jeftiniji i lakši za instalaciju. Podržava do 30 čvorova po segmentu koji ne sme biti duži od 185m. Rastojanje između dva čvora je najmanje 0,5m. Na krajevima kabla-magistrale nalaze se završni otpornici od 50Ω (terminator). Računar se na magistralu priključuje direktno pomoću BNC- T konektora. a) b) c) d) Slika 2. Komunikacioni medijumi Optički kabl je medijum budućnosti jer predstavlja kvalitativno i tehnološki viši nivo od prethodnih. Pravi se u obliku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija (50 do 100 µm), duž kojih se prenosi svetlosni signal. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost (totalna refleksija). Dakle, na mestu predajnika električni signal se konvertuje u svetlost koja se na mestu prijema opet konvertuje u električni signal. Imaju veliki propusni opseg (preko 3GHz), pa samim tim i veliku brzinu prenosa podataka (1 Gbps), izuzetno su bezbedni u odnosu na smetnje (naročito električne) i imaju izuzetno malo slabljenje (razmak između pojačavača može biti od 10 do 100 km). Ovi optički komunikacioni sistemi će u budućnosti potisnuti u velikoj meri ostale medijume upravo zbog svojih prednosti. Za sada su vrlo skupi i zahtevaju dodatnu opremu za priključivanje radnih stanica, pa to ograničava njihovu primenu. Mikrotalasne komunikacije se koriste uglavnom za prenos podataka od tačke do tačke (koriste parabolične tanjire sa vrlo usmerenim dijagramima zračenja). Pogodne su za prenos između zgrada ili za udaljene komunikacije. Osetljive su na ometanje i ne garantuju bezbednost poruka jer je prenosni medijum etar (ether). Većina velikih mreža kombinuje dva ili više medijuma, tj. sastoji se iz manjih mreža koje se baziraju na različitim medijumima. No kako se celokupni rad mreže odvija pod kontrolom određenih protokola (standarda), nema nikakvih problema za njihovo muđusobno povezivanje. MODEMI Telefonske linije su bile, jesu i biće najčešći medijum za povezivanje računara. S jedne strane, većina telefonskih linija prenosi analogne ili neprekidne signale. S druge strane podaci u računarima su digitalni, diskretni bitovi. Pre nego se digitalni podaci prenesu preko standardne telefonske linije moraju biti konvertovani u analogne signale. Taj postupak se obavlja modulacijom. Primljeni podaci na drugoj strani (da bi ih prihvatio računar) moraju se prethodno ponovo vratiti u digitalni oblik postupkom koji se zove demodulacija. Uređaj koji to radi zove se modem (modulator-demodulator). Na slici 3. prikazan je postupak konverzije signala i njihov prenos preko telefonske linije. 226

233 Internet host ra~unar PC ili terminal modem modem Slika 3. Ostvarivanje veze pomoću telefonske linije Sam proces pretvaranja digitalnog signala u analogni, može se izvršiti na više raznih načina: promenom amplitude-amplitudna modulacija AM (amplitude shift keying, ASK), promenom frekvencije-frekventna modulacija FM (frequency shift keying, FSK) ili promenom faze naizmeničnog signala-fazna modulacija ΦM (phase shift keying, PSK). Neposredno povezivanje Delovi računarskog sistema sa distribuiranom obradom mogu se povezati i neposredno, što se posebno odnosi na povezivanje terminala (mikroračunara) i računara. To se najčešće radi posredstvom RS 232 standarda (po EIA Electronic Industries Associattion) ili po V.24 standardu (CCITT, Consultative Committee on International Telephone and Telegrapf). Ovi načini povezivanja su ograničeni na rastojanja do 15m, jer kvalitet signala brzo opada sa rastojanjem. Ovo ograničenje se može prevazići dodavanjem linijskih pojačavača (line drivers) koji pojačavaju signal. Na ovaj način komponente sistema mogu biti udaljene više stotina metara, slika 4. terminal linijski pojačavači terminal računar računar A1 A2 a) b) Slika 4. Povezivanje bliskih i udanjenih računara Topologija distribuiranih sistema Distribuirani sistem je mreža sastavljena od procesora i periferijskih jedinica. Svaki uređaj u mreži zove se čvor (node). Svi čvorovi jedne mreže mogu biti locirani na relativno ograničenom prostoru i imaju jednu te istu organizaciju. U tom slučaju mreža je lokalna i naziva se LAN (local area network), mreža lokalnog područja. Isto tako mreža može biti rasprostranjena na znatno širem prostoru i može imati više raznih organizacija i koristiti više državnih ili privatni komunikacionih sistema. Ovakva mreža se zove WAN (wide area network), mreža prostranog područja. Način na koji su uređaji koji čine jednu mrežu među sobom povezani naziva se topologija (topology). Moguće topologije date su na slici 5. Termin topologija najčešće se koristi za opis konfiguracije veza. Povezivanje čvorova od tačke do tačke (point to point), ili kako se još zove fully connected system, je vrlo pouzdan sistem, jer ima mnogo raznih puteva da se podaci prenesu s jednog mesta na drugo (slika 5. a)). Ako se, na primer, direktna veza od A do B prekine, poruka može biti poslata preko čvora C ili D: A-C-B ili A-D-B ili A-C-D-B, i slično. Topologija zvezde (star), zahteva da sve poruke prolaze kroz centralni prekidački sklop, komutator, preusmerivač-svičer (switcher), slika 5. b). Ovaj sistem se praktično koristi kod većine sistema sa telefonskim vezama, a ulogu komutatora ima centrala. Ova konfiguracija omogućava komunikaciju između bilo koja dva čvora jednostavnim slanjem poruke prekidačkom sklopu S. Lako se dodaje novi čvor, ali otkaz prekidačkog sklopa znači i otkaz celog sistema. Takođe postoji opasnost od zagušenja prekidačkog sklopa, što opet dovodi do pada celog sistema. 227

234 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija A A D A A D B D B D C B C C B C a) b) c) d) Slika 5. Moguće topologije računarskih mreža U konfiguraciji prstena (ring network), svaki čvor je povezan sa dva druga čvora (slika 5. c)). Podaci se uvek kreću u jednom istom smeru (na primer, u smeru kazaljke na satu A-B-C-D-A) da ne bi došlo do interferencije. Svaki uređaj priključen na prsten, mora biti sposoban da preuzme poruku koja je njemu poslata i da prosledi dalje one druge poruke koje su poslate nekom drugom čvoru. Neke mreže su napravljene pomoću dva kompleta kablova da bi se omogućilo porukama da budu poslate i u suprotnom smeru kada je čvor ili veza u kvaru. Ali, uočimo da poruka koju čvor A šalje čvoru D mora pre toga da prođe kroz čvorove B i C, tj. samo susedni čvorovi su direktno povezani. Konfiguracija magistrale (BUS) ima određenih prednosti jer se novi čvor vrlo lako dodaje, a svi čvorovi mogu direktno da komuniciraju među sobom (slika 5. d)). Naravno, uvek je prisutno određeno usporavanje rada, jer na magistrali, u određenom intervalu vremena, može da postoji samo jedan skup podataka, tj. može da komunicira samo jedan par čvorova. Svi ostali moraju da sačekaju. LAN MREŽE Mreže lokalnog područja su, kako samo ime kaže, privatne, male mreže koje omogućavaju veliku brzinu povezivanja između nekoliko procesora i periferijskih uređaja koji su smešteni na ograničenom geografskom prostoru. Najčešće korišćene LAN topologije su: magistrala tipa Ethernet i prsten sa žetonom tipa token ring. Obe ove mreže imaju isti problem: samo jedan čvor može da vrši komunikaciju, tj. prenos podataka u toku jednog intervala vremena. Procedure koje su projektovane da regulišu korišćenje komunikacionog medijuma nazivaju se protokoli za pristup (access protocols). Najčešće korišćeni LAN protokoli su: carrier sence multiple access with collision detection (CSMA/CD) i token passing. ETHERNET Ethernet je dobio ime po reči etar (ether) koja se često koristi kao sinonim za komunikacioni medijum. Kao i mnoge druge novine u računarskoj tehnici, i ethernet mreže su razvijene u Xerox Palo Alto Research Center-u. Ethernet koristi topologiju magistrale, a komunikacionim medijumom se upravlja pomoću CSMA/CD protokola. Komunikacione linije imaju jedan specijalni signal koji se zove nosilac (carrier) koji je prisutan čak i kada nema prenosa podataka. CSMA/CD protokol zahteva da svaki čvor, koji hoće da pošalje poruku, prvo osluškuje nosilac (carrier sence). Ako je medijum (etar) tih (slobodan), čvor može da izvrši prenos. Ako je medijum zauzet, čvor mora prvo malo da sačeka i onda da ponovo pokuša, tj. oslušne etar. Eternet sistem šalje podatke od jednog čvora do drugog u obliku paketa. Ovaj paket se sastoji od određenih delova, slika 6. preambula adresa odredišta adresa izvora tip polje podataka CRC n x 8 32 broj bitova Slika 6. Paket Ethernet-a 228

235 Internet Preambula je 64-bitno polje za sinhronizaciju. Odredišna adresa specificira čvor ili čvorove kojima je poruka poslata a izvorišna adresa pokazuje (ukazuje) na čvor koji šalje paket. Type polje pokazuje kako treba interpretirati polje podataka, odnosno koji je tip rama za podatke. Polje podataka (data field) sadrži od 46 do 1500 byte-ova. Na kraju Eternet paketa se nalazi polje dodatne, redundantne ciklične provere CRC (cyclic redundancy check). Svaki čvor koji je povezan na magistralu ispituje svaku poruku posmatrajući da li je ona adresirana na njega. Kada čvor otkrije poruku koja je adresirana na njega, on proverava i potvrđuje CRC i tek onda prihvata podatke. Upravljanje mrežama Jedna mreža sadrži u sebi različite uređaje od kojih većina ima neke svoje osobenosti u pogledu komunikacija. Isto tako više različitih lokalnih mreža može biti među sobom povezano u jednu LAN ili WAN mrežu. Vrlo često se u mreži javlja potreba za zamenu starog uređaja novim (i drugačijim), ali to svakako ne bi trebalo da zahteva izmene u aplikativnom softveru. Na kraju najveći broj korisnika mreže ne mora da zna išta o mrežama i računarima, niti kako se pronalaze podaci koji su njima potrebni. Komunikacija između velikog broja različitih uređaja može da izazove ozbiljne probleme jer različiti uređaji nužno postavljaju različite zahteve. Komunikacioni softver je zadužen da izađe na kraj sa ovim razlikama. Iskustvo je pokazalo da je najbolji pristup tretiranje ovog problema kao niza potproblema. Svaki od ovih manjih problema rešava se na različitom nivou hijerarhije. Ovakav pristup dovodi do potrebe da se računarski sistem modelira na određeni način. OSI referentni model Jedan od najznačajnijih komunikacionih modela zasniva se na pristupu koji je poznat pod nazivom referentni model za otvorenu međusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection reference model, OSI) koji je razvila međunarodna organizacija za standarde. OSI model deli probleme vezane za komunikaciju na sedam slojeva, slika 7. Svaki sloj izvršava neke funkcije ili usluge koje su potrebne nivou, tj. sloju koji je iznad njega, slika 7. Viši slojevi su rasterećeni funkcija koje se obavljaju na nižem nivou. Tako recimo aplikacioni sloj ne treba da brine o formatu okvira jer o tome brine nivo data link-a. 7. sloj aplikacije (application layer) 6. sloj predstavljanja (presentation layer) aplikaciono orijentisani slojevi 5. sloj sesije (session layer) 4. transportni sloj (transport layer) 3. mrežni sloj (network layer) 2. sloj povezivanja (data link layer) slojevi koji zavise od mreže 1. fizički sloj (physical layer) Slika 7. Slojevi OSI referentnog modela Svaki sloj izvršava određene funkcije ili usluge koje su potrebne nivou, tj. sloju koji je iznad njega, slika 8. Slojevi 1, 2 i 3 su odgovorni za uspostavljanje veze-komunikaciju između čvorova. Nivo 1, fizički sloj (physical layer), definiše fizičke i električne zahteve za komunikacioni medijum. Njegov zadatak je da prenese pojedinačne bitove između izvora i odredišta. Ovaj sloj se jedini rešava na 229

236 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija nivou hardvera (električnih uređaja), ali i on poštuje određene standarde za povezivanje, kao, na primer, RS-232C. konstrukcija odlazećeg konstrukcija odlazećeg aplikacija X rama rama aplikacija Y aplikativni podaci aplikativni sloj sloj prezentacije AH podaci sloj sloj PH podaci prezentacije sloj sesije SH podaci sloj sesije transportni sloj TH podaci transportni sloj mrežni sloj NH podaci mrežni sloj sloj povezivanja C A F podaci FCS F sloj povezivanja fizički fizički sloj bitovi sloj komunikacioni put fizički prenosni medijum Slika 8. Promena formata poruke pri prolasku kroz razne slojeve Sloj 2, sloj povezivanja (data link), opisuje kako treba grupisati bitove u ram (okvir) i kako da se pristupi fizičkom medijumu koji je specificiran u fizičkom sloju (nivo 1). Sloj data link-a takođe specificira kodove za detekciju grešaka. Token ring i Ethernet protokoli su primeri implementacije fizičkog i dela data link nivoa. Mrežni sloj (network layer) je odgovoran za izabiranje logičkog puta (rute) između izvornog i odredišnog čvora. Transportni sloj (transport layer) brine da li su poruke prenete pravilno i u pravilnom redosledu. On koristi razne mehanizme za proveru ispravnosti (error checking techniques). Na taj način se obezbeđuje kvalitet bilo koje poruke. Sloj sesije (session layer) obezbeđuje sinhronizaciju razmene podataka između aplikacija. Sloj prezentacije (presentation layer) pruža korisne, ali ne i neophodne, usluge kao što su, na primer: promene koda, šifriranje/dešifriranje podataka (encryption/decryption) koja bi mogle biti potrebne kao sredstvo za zaštitu podataka. On omogućava komunikaciju između sasvim različitih računarskih sistema. Najviši nivo (applications layer) obezbeđuje pristupnu tačku na komunikacioni sistem. Stvarna komunikacija zahteva da svi čvorovi poštuju određene procedure na svim nivoima. Svaki od ovih slojeva vrši dodatnu modifikaciju podataka (kako oni idu naniže s jednog na drugi sloj u izvornom čvoru). Svi oni, sem fizičkog sloja, dodaju svoje zaglavlje, a data link zaokružuje poruku. Kada su podaci primljeni u odredišnom čvoru, mora se izvršiti inverzna modifikacija kako podaci idu naviše po nivoima u prijemnom programu. Ovaj proces prikazan je na slici

237 Internet WAN MREŽE Lokalne računarske mreže, bez obzira na sve prednosti, ipak su izolovane celine koje imaju ograničen potencijal i korisnost. To je posledica raznih ograničavajućih faktora: broj računara, njihove mogućnosti, raspoloživi resursi, baze podataka i slično. LAN mreže kako im samo ime kaže imaju i ograničen geografski domet. Davno je postalo jasno da se znatno veći efekti mogu postići ako korisnici dele resurse, ne samo neke svoje mreže, već ako imaju pristup i resursima drugih mreža (čiji nisu vlasnici). Samim tim pojavila se potreba da se mreža prostire na znatno širem geografskom području, i da se među sobom povezuje više raznih mreža. Da bi LAN i WAN mreže mogle da se povezuju i da funkcionišu na širem geografskom području, moraju postojati i određeni uređaji koji omogućavaju povezivanje mreža. Ovi uređaji podržavaju rad mreža na različitim slojevima OSI referentnog modela: repetitori (repeaters): uređaji koji na fizičkom nivou povezuju dva dela jedne te iste mreže, odnosno dva segmenta koja su kompatibilna na nivou karakteristika signala koji se prenose preko nekog fizičkog medijuma. mostovi (bridges): uređaji koji povezuju mreže na nivou data link-a, pa se mogu koristiti za povezivanje delova i mreža sa različitom organizacijom. Preko njih se mogu povezati dve mreže od kojih je jedna ethernet a druga token ring. Sem toga ovi uređaji obavljaju i određeno filtriranje paketa, čime se smanjuje nepotrebni saobraćaj na pojedinim segmentima mreže. ruteri (routers): uređaji koji povezuju mreže na mrežnom nivou (network layer). Inteligentnoji su od mostova, i mogu na bazi odredišne adrese izabrati jedan, najpovoljniji, put od više mogućih puteva. kapije (gateways): uređaji koji pokrivaju sve slojeve OSI modela One omogućavaju povezivanje različitih računarskih mreža na aplikativnom nivou, i na taj način obezbeđuju potpuno korišćenje račrunarskih resursa i punu komunikaciju među procesorima. Uređaji koji obavljaju ove funkcije mogu biti realizovani kao zasebne jedinice ili se pak poveravaju računarima opšte namene. INTERNET Internet je WANmreža računara koji koriste TCP/IP protokol (mada od skoro i druge mreže kao BITNET ili DECnet koje nisu IP preko gateway-a nude svoje servise). Jezgro mreže čine računari koji su rasprostranjeni širom zemaljske kugle i permanentno su povezani vezama velike bzine. Svaki drugi računar priključen na neki od ovih računara može uspostaviti vezu sa bilo kojim drugim računarom u mreži bilo da je u istoj prostoriji ili na drugom kontinentu. Internet se često naziva mreža svih mreža. Biti priključen na Internet na bilo koji način znači imati na raspolaganju ogroman broj informacija, mogućnost slanja elektronske pošte, prenos dokumenata ali i druge razne usluge kao što su kupovina, porudžbine, poseta galerijama, čitanje knjiga, igranje, čitanje vesti, dobijanje raznog software-a i slično. Internet postaje integralni deo svakodnevnog života kao i fax ili telefon. Praroditelj Internet-a je ARPANET (Advanced Research Project Agency) koju je godine osnovala američka vlada u cilju razvoja komunikacija. Godine Nacionalna naučna fondacija (Natinal Scientific Fondation, NSF) osnovala je Internet mrežu koja se kasnije spajala sa drugim već postojećim mrežama, da bi konačno godine došlo do povezivanja sa EARN-om (IBMova mreža koja je postojala u mnogim zemljama pre svega Evrope), JANET-a (u Britaniji) NORDUnet u Skandinavskim zemljama, FUNET-a u Finskoj i tako je nastao današnji INTERNET. Danas u sastav Internet-a ulazi preko sto šezdeset miliona host računara, a koliko je bio dinamičan razvoj Internet-a dobro je poznato. IP- Internet Protocol Internet protocol (IP), je osnovni blok na kome se gradi Internet, i on predstavlja međumrežni protokol na sloju 3 OSI referentnog modela (network layer), slika 9. Zadatak mu je da obezbedi komunikaciju između mreža i rutiranje poruka na bazi pristupa datagram usluga. Istovremeno on 231

238 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija podržava i čitav niz usluga koje obezbeđuju malo kašnjenje, širok propusni opseg i visoku pouzdanost. Poruke (podaci) koji se kreću mrežom izdeljene su na pakete. Informacije unutar paketa su obično od jednog do 1500 bajtova. Ovo onemogućava bilo kog korisnika mreže da monopolizuje mrežu. Ali, isto tako, ako je mreža optrećena, njeno ponašanje postaje gore za sve korisnike podjednako. Različiti delovi Internet-a su povezani računarima koji se nazivaju ruteri i koji spajaju mreže. Ove mreže mogu biti i Ethernet i Token Ring, a najčešće se spajaju posredstvom telefonskih linija. Ruteri odlučuju kako (kojim putem) se šalju paketi od kojih su sastavljene pojedine poruke. Oni imaju informacije o tome koje su veze na raspolaganju i prave optimalne puteve za pakete. FTP SMTP telnet directory services TCP UDP IP LAN WAN Slika 9. TCP/IP usluge Svaki računar na Internet-u ima jedinstvenu adresu. Internet adresa se sastoji od četiri broja, svaki manji od 256. Kada se napišu ove adrese izgledaju na primer ovako: ili slično. Pošto je Internet mreža mreža, adresa se sastoji iz dela koji govori o mreži kojoj pripada računar koji šalje poruku (izvor) i dela koji identifikuje mrežu host-a, tj. računara koji prima poruku (odredište). Ako je poruka duža od maksimalne veličine paketa (1500 karaktera), poruka se onda sastoji iz više paketa. U takvim slučajevima, paketi koji idu različitim rutama mogu stići do odredišta u nepravilnom redosledu, ili se mogu izgubiti u potpunosti. Zato sa na IP nadovezuje sledeći nivo mreže TCP. TCP -Transmission Control Protocol TCP je protokol na sloju 4 (transport) i direktno je preuzet iz Arpanet-a. On obezbeđuje takozvanu s kraja na kraj komunikaciju (end-to-end). TCP uzima informaciju koja se šalje i razbija je na delove koji su numerisani tako da se njihov prijem može verifikovati (TCP na prijemnoj strani može tražiti retransmisiju-ponovno slanje određenog paketa) i može se obaviti rekonstrukcija poruke. TCP na taj način dodaje nov deo na IP adresu. Zbog mogućnosti izmene pojedinih bitova informacije u toku prenosa (zbog loših veza i sl.) u TCP je ugrađen i mehanizam za proveru da li je informacija prispela na odredište ista ona koja je poslata sa izvora. To je checksum i on omogućava TCP-u na odredištu da vidi promenu i traži retransmisiju ako je paket izmenjen. Dakle, TCP pravi iluziju da onaj koji šalje poruku ima dodeljenu liniju sa odredištem, dok u stvari mnogi korisnici koriste iste linije. Ako su poruke kratke, TCP znači bespotrebno usporavanje i zato za aplikacije sa kratkim porukama postoji UDP protokol, koji je daleko jednostavniji od TCP-a, jer ne vodi računa o sekvencama paketa, niti o ispravljanju grešaka. Retransmisija paketa se obavlja ako poruka ne stigne u određenom roku. Sve ostale slučajeve obrađuju same aplikacije koje koriste komunikaciju. Protokoli na nivou aplikacija Aplikacije su još jedan nivo mreže koji se dodaje na TCP. One omogućavaju korisnicima da celoj komunikaciji daju smisao. Postoje tri standardna protokola za Internet aplikacije i to su: telnet 232

239 Internet povezivanje na daljinu, SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)-elektronska pošta i ftp (file transfer)-prenos datoteka. Telnet omogućava emulaciju terminala i na taj način obezbeđuje korisniku povezivanje i preuzimanje kontrole nad aplikacijom koja je na udaljenoj mašini (remote login). SMTP omogućava slanje tekstualnih poruka između bilo koja dva uređaja. FTP omogućava prenošenje datoteka između bilo koja dva host računara na Internet-u. Osim ovih, postoje i druge alatke za pretraživanje i lakše pronalaženje informacija na Internet-u koje su bazirane na menijima ili indeksnom pretraživanju. Najnoviji od njih je svakako WWW ili World Wide Web koji zahvaljujući hypertext-u dozvoljava povezivanje (links) i cross reference. Takođe dozvoljava prenos slike, video i audio poruka. DNS - Domain Name System Internet je logički podeljen na oblasti (domains). Oblast podrazumeva dve dimenzije: delatnost organizacije kojoj pripada mreža i zemlju u kojoj se nalazi. Tipovi domena su obično sledeći:.ac (akademaska mreža),.com (komercijalna organizacija),.net (provider za pristup mreži),.edu (obrazovna institucija),.gov (vladine agencije),.mil (vojne),.org (neprofitne organizacije) i td. Svaka zemlja ima svoj kod pa tako:.au (Australija),.ca (Kanada),.de (Nemačka),.fr (Francuska),.yu (Jugoslavija),.uk (United Kingdom) itd. Internet koristi Domain Name System paralelno sa IP adresiranjem. Na ovaj način se umesto brojeva koriste slova i reči. Ako analiziramo adresu slobo@sezampro.net.yu vidimo da je adresa formata: user@organization.domain, gde je organizacija u ovom slučaju sezampro i ovde je sezampro poddomen domena.net (što je provajder), dok je kod zemlje.yu što označava Jugoslaviju. Svi Web resursi imaju svoja specijalna imena, odnosno URL adrese (Uniform Resource Locator). Ove adrese opisuju protokol na nivou aplikacija koji će se koristiti za pristup i ukazuju na mesto na Internetu gde se traženi resursi nalaze. U najopštijem slučaju jedna URL adresa ( sastoji se od 6 delova: Protokol/izvor podataka Ovaj deo adrese predstavlja protokol koji se koristi za pristup podacima. Sintaksa ovog dela adrese je: protokol// (http//, ftp// itd.). 2. Ime domena Ime domena odgovara Web serveru na kome se nalazi tražena Web strana (vets.edu.yu, gmail.google.com itd.). 3. Adresa priključka Adresa priključka je obično 80 i najčešće se izostavlja. 4. Putanja Mesto strane na Web serveru. 5. Ime objekta Ime HTML datoteke koja odgovara traženoj Web strani. 6. Obeleženo mesto Obezbeđuje pristup određenom mestu u datoteci koje je obeleženo sidrom (Anchor), kome prethodi znak #. Usluge koje nudi Internet Broj aplikacija i usluga na Internet-u raste svakodnevno i praktično je limitiran maštom i tehnološkim mogućnostima. Pomenimo samo neke: 233

240 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Elektronska pošta predstavlja najstariju, ali i najpopularniju uslugu koju će do kraja veka koristiti preko 100 miliona ljudi. Trenutno svakog meseca kroz Internet prođe preko 1 trilion bajtova koji čine više od milijardu pisama. Ono što je karakteristično za elektronsku poštu je da su sve poruke u ASCII kodu, da nije neophodna stalna veza sa mrežom, tj. primaocem i da se tekst, za razliku od faksa, može dalje obrađivati. Moguće je i slanje slika, crteža formula i drugih vrsta datoteka, ali se one pomoću određenih programa takođe konvertuju u ASCII. To nije problem, jer se na mestu prijema, uz pomoć programa za obradu može ponovo dobiti slika, odnosno ono što je stvarno poslato. File transfer: Ima preko 8000 FTP usluga koje su trenutno na raspolaganju. Datoteke veće od 50 KB najpre se komprimuju primenom neke od raspoloživih tehnika:.z ili.tar za UNIX sisteme,.zip za MS-DOS ili.hqx za Macintosh. WWW (World Wide Web): WWW je mreža dokumenata koji međusobno ukazuju jedni na druge, i na taj način omogućavaju brzo i lako šetanje po mreži, takozvano surfovanje. Ova usluga podržava multimedijalnu komunikaciju i zasnovana je na hiper tekst sistemu. Koristi grafički interfejs što ga čini vrlo jednostavnim za upotrebu. Naime, na označeni deo teksta kliknemo mišem i automatski prelazimo na novi tekst koji postaje izabrani dokument. Prateći te veze (links), mi se ustvari krećemo od servera do servera, a da pri tome ne primećujemo ikakvu razliku u pogledu njihovog operativnog sistema ili hardvera. WWW je organizovan po principu klijent/server, gde klijent i server komuniciraju posredstvom prorokola HTTP (hyper text transfer protocol). Sem ovih, na raspolaganju su i mnoge druge usluge zasnovane na menijima i indeksnom pretraživanju poput: BBS (Bulletin Board Systems), Library Catalogs, Online Banking, Video Broadcasting, Radio Broadcasting, Internet Telephony itd.. Intranet Intranet je neočekivani korak suprotan internetu. U suštini to su mini-internet-ovi koje su razvile pojedine organizacije ili grupe organizacija. Oni obezbeđuju pristup informacionim resursima unutar jedne kompanije, univerziteta ili institucije. Ove mreže koriste iste protokole kao i Internet. Iako su se pojavili tek 1995 Intranet-ovi se brzo razvijaju i tako da je tržište intranet sofrvera imalo promet veći od milijardu dolara već krajem godine. Posebnu vrstu računarskih sistema čine distribuirani sistemi i računarske mreže. One pružaju mogućnost većem broju korisnika da obrađuju iste podatke, da koriste iste uređaje (štampače, diskove) ili da koriste iste programe, a ne da svako od njih ima sopstvene. Ovakvi sistemi imaju veću pouzdanost, tj. mala je verovatnoće da više računara istovremeno otkaže, a brzina obrade je takođe povećana jer isti posao se raspodeljuje na više procesora. Računarsku mrežu mogu sačinjavati računari koji su locirani na malom geografskom području (na primer, u jednoj sobi, na jednom spratu ili u jednoj ili više malo udaljenih zgrada). Takve, privatne, mreže koje koristi relativno mali broj korisnika zovu se mreže lokalnog područja - LAN, i omogućavaju veliku brzinu razmene i bezbednosti poruka. Drugu vrstu mreža čine mreže koje koriste javne komunikacione medijume pod kontrolom države, i koje su locirane na širem geografskom području (u jednom gradu, državi ili na raznim kontinentima). To su, takozvane, mreže širokog područja - WAN mreže. Ove mreže pružaju značajne pogodnosti velikom broju korisnika, a u tom pogledu pesebno treba pomenuti mrežu svih mreža -Internet. Na njoj se može naći ogroman broj raznoridnih informacija, a korisnicima je na raspolaganju veliki broj usluga (elektronska pošta, WWW itd.). Upotreba računarskih mreža pruža posebne prednosti u pogledu smanjenja toškova, povećanja brzine i pouzdanosti, ali nameće i niz zahteva koji se tiču pre svega bezbednosti podataka. U tu svrhu postoje brojni standardi koji se moraju poštovati pri izradi mrežnih aplikacija, posebno kada se radi o javnim mrežama. Koriste se razne tehnike šifriranja, provere autentičnosti (passwords, intelligent tokens), autorizacije korisnika itd. No bez obzira na sve probleme, računarske mreže predstavljaju sadašnjost i budućnost računarskih sistema. 234

241 Internet Programi za rad na Internetu Internet Explorer i Outlook Express Internet predstavlja skup usluga-servisa za slanje i prijem različitih informacija putem računara, dinamički povezanih u mrežu svih mreža. Internet pruža obilje informacija ali i sredstva da se do njih dođe. Najvažnije usluge koje obezbeđuje Internet mogu se koristiti samo ako postoji odgovarajuća računarska oprema (Hardware) i uslužni programi. Što se hardvera tiče, da bismo koristili najvažnije usluge (elektronsku poštu, diskusione grupe i pretraživanje stranica-sajtova) dovoljan je računar sa procesorom 486 i bolji, i modem po mogućnosti bar 33,6 Kb (33600 bita/sekundi), a 56 Kb za punu brzinu i naprednije usluge (razgovor preko Interneta, multimedijalni sadržaji i sl.). Od programa morate imati instalirane: pretraživač - Internet Explorer i Outlook Express, za osnovne usluge. Postoji mnoštvo drugih programa koji omogućavaju obavljanje ovih usluga a pomenućemo samo najrasprostranjeniji Netscape (Navigator i Messinger). Rukovanje ovim programima je vrlo slično kao kod Internet Explorer-a i Outlook-a, pa ih nećemo posebno objašnjavati. Usluge na WEB-u Popularnosti Web-a najviše je doprinela implementacija multimedijalnih sadržaja, iako se Web u početku zasnivao isključivo na tekstualnim sadržajima. Od godine Microsoft, počev od Windows 95, ugrađuje Internet Explorer (IE) kao deo operativnog sistema. Od Windows 98, koristi se isti program za pretraživanje diska pod nazivom Windows Explorer. Ima nekoliko verzija ovog programa, ali najzastupljenija je verzija 6.0, pa ćemo dati samo njen opis. Ranije i kasnije verzije imaju manje razlike, ali nazivi komandi su vrlo slični i dovoljno asocijativni da se mogu prepoznati funkcije po modelu i opisu za verziju Aktivnost: Podešavanje modema Nakon ugradnje modema najpre pomoću programa za dodavanje novog hardvera na prethodno opisani način dopustite operativnom sistemu da ugradi potrebne programe. Zatim iz Control Panel-a otvorite prozor za modem (kliknuti na ikonu Modems) 1. Najpre izabrati zemlju (Yugoslavia), a zatim pozivni broj za grad (011 za Beograd) i broj telefona dobavljača usluge (Internet provajdera). Ako je vaš telefon u mreži sa impulsnim biranjem šta treba izabrati u opciji Dialing Properties, slika 1? a) dugme Pulse dialing b) dugme Tone dialing Naravno morate izabrati impulsno biranje, pa potvrdite izbor pritiskom na dugme OK. Dalja podešavanja modema se mogu obaviti na kartici Mrežne veze (Network Connection) i onda kliknite na dugme svojstva (Properties) i iz ponuđene liste izaberite za vaš modem prvu vrednost veću od brzine vašeg modema, slika 1. b) 2. Na kartici Mrežne veze (Network Connection) može se izvršiti podešavanje vremena za odustajanje od poziva ako veza nije uspostavljena i prekid veze ako se modem 1 2 Ako niste imali modem onda iz kontrolne table treba koristiti komandu Add New Hardware u ovom prozoru možete pritisnuti dugme Add i pritiskom na dugme Next instalirati modem. Ovo se radi nakon ostvarivanja veze sa Internetom, kako je to opisano u Aktivnosti 2, Povezivanje na Internet.. 235

242 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija dugo ne koristi, broj pokušaja uspostavljanja veze, vreme čekanja između dva pokušaja i sl. a) b) Slika 1. Podešavanje modema 2. Aktivnost: Povezivanje na Internet Prvi korak u korišćenju Interneta jeste povezivanje računara na Internet. To je najbolje uraditi iz prozora Kontrolna tabla (Control Panel). Kliknuti na ikonu Mrežne veze (Network Connection). U listi Datoteka (File) kliknuti na komandu Nova veza (New Connection). Pokreće se Čarobnjak za nove veze (New Connection Wizard). Kliknuti na dugme Dalje (Next) i u sledećem koraku izabrati opciju Uspostavi vezu sa Internetom (ponuđena je) i kliknuti na dugme Next. U okviru za dijalog Priprema (Getting Ready) izabrati drugu opciju: Ručnim podešavanjem moje veze (Set up my connection manually) i kliknuti na dugme Next. U okviru za dijalog Internet veza izabrati da se Veza uspostavi modemom (prva ponuđena opcija) i kliknuti na dugme Dalje (Next). Zatim treba zadati Ime veze (obično je to ime dobavljača Internet usluge provajdera), na primer: Eunet, VETS itd. Kliknuti na dugme Dalje (Next). Postaviti telefonski broj za biranje, broj telefona provajdera i kliknuti na dugme Dalje (Next). Sada dolazi na red unos informacija o Internet nalogu. Ovde se unose Korisničko ime (User name) i Lozinka (Password) koju treba potvrditi još jednom. Ako isti računar koristi više korisnika, sledeće dve ponuđene opcije ne treba izabrati. Kliknuti na dugme Dalje (Next). U okviru za Dovršavanje čarobnjaka za novu vezu treba izabrati opciju Dodaj prečicu za ovu vezu na radnu površinu i kliknuti na dugme Završi (Finish). Da li se i ovde mogu podesiti parametri modema? Da Ne Napomena: Obzirom da NT zahteva više podešavanja to podešavanje modema i povezivanje na Internet nećemo posebno razmatrati za ovaj operativni sistem, već možete to pokušati po analogiji. 236

243 Internet 3. Aktivnost : Uspostavljanje veze Da bi koristili pogodnosti koje pruža Internet, bilo radi posmatranja sajtova (Web stranica) ili radi slanja i prijema poruka, moramo najpre uspostaviti telefonsku vezu sa nekim (vašim) dobavljačem Internet usluga - provajderom. Veza se ostvaruje preko modema i programa za povezivanje na PTT mrežu, Dial-Up Networking. Kliknemo na ikonu Dial-Up Networking i pojavljuje se okvir za dijalog kao na slici 3. Izgled iako na oko različit, funkcionalno je identičan bez obzira o kom operativnom sistemu se radi. Većina korisnika ima na radnoj površini (Desktop) ikonu za povezivanje sa Internet provajderom. Na radnoj površini kliknuti na ikonu sa imenom Internet provajdera (na primer Eunet ili VETS). Pojavljuje se okvir za dijalog (sl. 3). Izgled iako na oko različit, funkcionalno je identičan bez obzira o kom operativnom sistemu se radi. Slika 3. a) Windows 95, 98 b) NT c) Windows 2000 U polje ime korisnika (User name) upišemo korisničko ime koje je javno i poznato je svima sa kojima želimo da se dopisujemo. Pritisnemo taster Tab ili kliknemo na polje Password. Polje za lozinku služi za unos naše tajne šifre koja je samo nama poznata. Pri unosu lozinke umesto slova i brojeva pojavljuju se zvezdice, slika 3. c), da niko ne bi mogao da vidi lozinku. Lozinka može biti trajno upisana ako izaberemo opciju Save password. Da li je to preporučljivo? Da Ne Ne, to se ne preporučuje jer tada svako može sa tog računara pristupiti Internetu, slati poštu, podizati vašu poštu i trošiti vaše uplaćeno vreme i telefonske impulse. Broj telefona provajdera se definiše unapred u fazi kreiranja prečice. Svojstva (Properties) 3 i parametri modema se takođe mogu podešavati. U kartici Opcije (Options) podesiti vreme mirovanja pre prekidanja veze na 5 minuta da se ne bi zbog zaboravnosti trošilo i uplaćeno vreme kod provajdera i telefonski impulsi. Na kraju kliknuti na dugme Biraj broj (Dial) i počeće uspostavljanje veze (zavisno od verzije operativnog sistema 95, 98, NT ili 2000 dugme za potvrdu izbora nosi naziv Connect, OK ili Dial). Klikom na ovo dugme uspostavlja se veza sa dobavljačem Internet usluga.najpre se bira broj, zatim modemi razmenjuju poruke i na kraju se proverava korisničko ime i lozinka. Ako je sve u redu, korisnik može da pristupi Internetu. Broj telefona provajdera se definiše unapred u fazi kreiranja prečice ili pri konfigurisanju modema kako je to ranije opisano. Svojstva i parametri modema se takođe podešavaju pri instalaciji, što je već opisano u Aktivnosti 1. 3 Svojstva modema se podešavaju ili pri instalaciji ili periodično kada se ukaže potreba. 237

244 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija 4. Aktivnost : Upoznavanje sa korisničkim interfejsom Prozor programa IE 6.0 prikazan je na slici 4. Sastoji se od nekoliko funkcionalnih celina: Na vrhu se nalazi zaglavlje, koje sadrži naziv učitane stranice (sajta). Drugi deo obuhvata padajuće liste sa standardnim komandama za Windows aplikacije File, Edit, View, Favorites, Tools i Help,... Ispod padajućih lista nalazi se linija sa alatima (toolbar), koja pored standardnih, sadrži i neke specifične alatke za ovaj program, na primer, nazad Back (vraćanje na prethodnu stranu) i napred Forward (odlazak na sledeću stranu) koje omogućavaju brzo kretanje kroz već posećene stranice (sajtove, Site). Pored ovih postoje još i alatke: Stop, Refresh, Home, Search. Pomenućemo još samo alatku pošta - Mail koja omogućava da direktno iz ovog programa pošaljemo pismo. Još niže je polje Address bar za upis Web adresa. Treća celina zauzima radni prostor. To je mesto gde se prikazuje sadržaj Web stranica kojima pristupamo. Na dnu ekrana nalazi se linija stanja - status bar, koja pokazuje čitav niz informacija, u zavisnosti od akcija koje izvodite u programu. Slika 4. Izgled prozora sa Internet Explorer-om 238 Toolbar (linija sa alatima) sadrži nekoliko grupa alata koji se obično koriste prilikom surfovanja Webom. Surfovanje (ili pretraživanje na webu) nije ništa drugo nego učitavanje web stranica zajedno sa njihovim multimedijalnim sadržajima u naš Internet Explorer i istovremeno njihovo privremeno skladištenje na naš hard disk. U prvoj grupi alatki pored pomenutih nalaze se: Zaustavi (Stop), Osveži (Refresh) i Početak (Home), Pretraži (Search). Alatka Zaustavi (Stop) služi za zaustavljanje prenosa podataka u naš računar, dok alatka obnovi Refresh služi za ponovno učitavanje već učitane strane. Naime, ako smo jednom posetili neku stranu na Internetu njena slika je u našem računaru i pri sledećoj poseti, da ne bi gubio vreme, pretraživač uzima ovu sliku. Zato je moguće da ponekad nemamo najnoviju sliku stranice pa povremeno treba obnoviti njen sadržaj. Naposletku, pomoću alatke Home vraćate se na web adresu koju ste odredili kao početnu i koja se pojavljuje automatski pri pokretanju pretraživača. Drugu grupu alatki sačinjavaju Search (pretraživanje), Favourites (spisak izabranih stranica), History (spisak posećenih stranica) i Channels (aktivni kanali). Treću grupu sačinjavaju alati Full screen za uvećanje radne površine glavnog prozora, Print za štampanje strane koja je učitana u prozoru na aktivni štampač i Mail za ažuriranje elektronske pošte i konferencijskih lista na Discuss-u.

245 Internet Address bar je aktivno polje za upis Web adrese. Urađen je kao combo box: na desnom kraju nalazi se taster za razmotavanje. Kad ga aktiviramo, pojavi se spisak Internet adresa koje smo najskorije posećivali. Kliknemo na željenu adresu i pretaživač nas povezuje sa nekim udaljenim računarom, bilo gde u svetu, na kojem se ona nalazi. Ako željene adrese nema na listi, upišemo tačnu adresu u polje address, a program automatski zadaje početak adrese, koji ima oblik Sve Internet adrese počinju oznakom a onda sledi ime stranice. Slika 5. Lista sa adresama stranica koje smo nedavno posećivali 5. Aktivnost : Podešavanje Internet Explorer-a Internet Explorer omogućava korisniku dva režima rada: aktivni online (kad su priključeni na Internet) i pasivni režim offline (kad su isključeni sa Interneta). Prebacivanje sa jednog režima rada na drugi vrši se iz menija File, komanda: Work offline. U online režimu rada smo uredno prijavljeni na Internet mrežu preko telefonske linije. Program izvršava naše zahteve za učitavanje određenih web adresa i povezuje naš računar sa udaljenim računarima širom sveta. Offline režim rada Explorera je višenamenski. Najpre, u ovom režimu pregledamo i analiziramo sajtove ili pojedinačne HTML datoteke sa različitih medija (CD, flopi disk, tvrdi disk); takođe, pozivamo stranice koje smo već posetili da bi ih pažljivo pročitali i analizirali u uslovima kad je prekinuta telefonska veza sa Internetom. U ovom režimu takođe podešavamo i parametre Internet Explorer-a. Kako je ovaj program istovremeno i deo samog operativnog sistema Windows (od verzije 98 nadalje), on je unapred optimalno podešen za rad. Ali za naše posebne potrebe uvek ga možemo dodatno podesiti tako da ostvarimo maksimalan učinak i komfor. To su takozvana dodatna ili fina podešavanja. Izaberite padajuću listu Tools i kliknite na Internet options. Pojavio se okvir za dijalog Internet options sa šest kartica: opšte General, bezbednost Security, sadržaj Content, veza Connection, programi Programs, napredne opcije Advanced (slika 6.). Kartica General dobija se samim ulaskom u okvir za dijalog. Sastoji se iz tri grupe opcija za podešavanje. Matična stranica - Home page. U polje Address treba upisati apsolutnu web adresu koju proglašavate za vašu početnu stranu home page. Kad god uđete na mrežu i 239

246 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija startujete Internet Explorer, program odlazi na web adresu koja je definisana u ovom polju. Sistemski je upisan: Upišite web adresu Više elektrotehničke škole (u punom obliku ona glasi): Okvir za dijalog Settings omogućava podešavanja rada sa privremenim, i već posećenim stranicama Temporary Internet files. To su u stvari podešavanja lokalnog keša u vašem računaru. Kad izaberete dugme Delete, brišete lokalni keš. Ako izaberete: Settings... dobijate karticu Settings, prikazanu na slici 7. Na pitanje: Check for newer versions of stored pages (kada ćete upisati nove strane u lokalni keš), ponuđena su tri odgovora: Every visit the page (kad pristupim toj strani, ako nije bilo promena na serveru biće učitana iz lokalnog keša), Every time you start Internet Explorer (samo jednom će biti provereno da li postoji novija verzija te stranice na serveru) i Never (nikada, odnosno uvek potraži stranicu). Da ne biste brinuli da li je slika stranice osvežena, odnosno nova ili stara iz memorije vašeg računara izaberite: Every time you start IE. Slika 6. Fina podešavanja opcija za Internet Slika 7. Podešavanje memorije History. Podešavanje vremena za koje će učitani dokumenti sa web-a biti sačuvani u lokalnom kešu vašeg računara (Days to keep pages in history). Opciono je 20 dana. Ako broj dana postavite na nulu to je isto kao da ste ovu opciju podesili na ostaju sačuvani zauvek. Kartica Security služi za podešavanje sigurnosne zone pod kojom ostvarujete pristup određenim web lokacijama. Postoji rizik da podaci koje upisujete u interaktivnu formu budu presretani na putu do odredišta i kasnije zloupotrebljeni od strane trećih lica. Zato prilikom elektronske trgovine podižete nivo sigurnosti na Restricted sites zone. Pored sigurnosnih zona postoje i četiri sigurnosna nivoa, kojima dodatno obezbeđujete formu. Kad kliknete na jezičak Content, izabrali se karticu za ograničavanje učitavanja stranica koje sadrže reči i kategorije koje ne bi ste želeli da čitaju vaši mlađi članovi porodice, koji takođe pristupaju Internetu (kao što su: droga, seks, pornografija, razni oblici nasilja i sl.). U ovaj režim se ulazi klikom na dugme Enable. Kartica Connection definiše način povezivanja Internet Explorer-a sa Internetom. Možete izabrati neku od vrsta povezivanja direktno ili preko lokalne mreže. 6. Aktivnost : Povezivanje na Internet i pretraživanje Pravo pretraživanje stranica na Internetu i pronalaženje potrebnih informacija vrši se u online režimu, kada je ostvarena telefonska veza preko modema. Tada se vaš računar povezuje sa udaljenim računarom bilo gde u svetu i vi sa tog računara možete preneti potrebne podatke ako su oni dostupni. 240

247 Internet Ostvarite vezu preko telefona kako što je opisano u Aktivnosti 3. Zatim pokrenite program Internet Explorer, U polje Address upišite adresu: Dobili ste naslovnu stranu (home page), koja izgleda kao na slici 8. Slika 8. Pregled stranice jednog pretraživača koji nudi svoje usluge Možete pretražiti Web strane na osnovu njihovih naslova i definisanih ključnih reči, slika, video klipova i audio sadržaja na Web stranama. U liniju adresa upišite ime jednog od pretraživača, na primer Altavista, Kada se uspostavi veza sa odgovarajućim serverom i pojavi se stranica sa tim pretraživačem, upišite u polje traži Search, malim slovima, niz ključnih reči koje treba da sadrže web strane koje tražite. Na primer, visa elektrotehnicka skola, beograd. Posle unetih ključnih reči pritisnite radni taster miša, kliknite na dugme Search desno od polja za unos ili pritisnite taster Enter. Posle nekoliko trenutaka dobićete izveštaj na ekranu koji ima izgled kao na slici 9. Gde je prikazan prozor Internet Explorer-a 4.0. Vidimo da je izgled vrlo sličan prozoru kod verzije 6.0. Slika 9: Rezultat pretraživanja Dovesti pokazivač miša na link, pokazivač miša dobija oblik. Sada kliknite mišem na vezu - link: Visa elektrotehnicka skola, Beograd,Yugoslavia. Na ekranu će se pojaviti 241

248 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija stranica-sajt Više elektrotehničke škole, kao onaj na slici 4., a vi ćete biti povezani sa računarom u Školi i moći ćete da pročitate mnoštvo korisnih informacija o školi, uslovima studiranja, predmetima, profesorima i sl. Ako u polje Pretraži Search upišete reči auto delovi ili automarket, dobićete spisak sajtova na kojima se nude delovi za automobile, slika 10 a). Sada kliknete na ponuđenu adresu Auto market, i prelazite na stranicu koja vas zanima, slika 10 b). a) b) Slika 10. Pronalaženje stranica sa informacijama o delovima za automobile Elektronska pošta Jedna od najpopularnijih usluga na Internetu je servis elektronske pošte ( ). U isto Jedna od najpopularnijih usluga na Internetu je servis elektronske pošte ( ). U isto vreme to je i najstarija usluga na Internetu. U operativnom sistemu Windows 95 implementiran je program za slanje i prijem elektronske pošte pod nazivom Mail. Već u Windows 98 ugrađen je program Outlook Express sa identičnom namenom. Program se startuje preko ikone Outlook Express na Desktop-u ili iz statusne linije Windows-a. Slika levo prikazuje radni prozor Outlook Expressa. Sam Outlook je programski paket koji sem elektronske pošte, nudi i druge usluge: kalendar, kontakte, zadatke (sl. 11 desno). Ako se klikne na karticu pošta, u desnom oknu se prikazuje sadržaj neke poštanske fascikle, u ovom slučaju fascikle Inbox. Inbox. Slika 11. Radni ekran za Outlook Express i Outlook 2003 Prozor Outlook Express-a ima skoro isti izgled kao i svi Windows prozori i sastoji se iz nekoliko funkcionalnih celina. Linija padajućih lista nudi sledeće komande: File, Edit, View, Tools, Message, Help. U svakoj listi је dat skup komandi koje se mogu izvesti u programu. 242

249 Internet Linija sa alatima (Toolbar) sadrži osnovne alate, kao što su: New Mail (priprema nove poruke), Send/Recieve (slanje i primanje elektronske pošte), Addresses (adresar) i Find (pronalaženje informacija). Radna površina je podeljena u dva panela-okna. U levom oknu (koje se još naziva: stablo direktorijuma) smešteni su: adrese koje su nam od interesa i poštanski sandučići-folderi u kojima se grupišu elektronske poruke. Ako nemate ovakav izgled ekrana kliknite na listu View, izaberite komandu Layout i izaberite opciju Contact a zatim izaberite opcije kao na slici 12. Slika 12. Podešavanje izgleda prozora Slika 13. Sadržaj Inbox foldera-a Poštanski sandučići, kako im samo ime kaže, služe za prihvat različitih vrsta elektronske pošte i to prema sledećem redosledu: Inbox folder sadrži sve primljene poruke. Kad kliknete radnim tasterom miša na Inbox u desnom prozoru se prikazuje lista poruka (slika 13.). Desni prozor je sada podeljen na dva dela - okna. U gornjem delu vidi se deo liste pisama razvrstanih po jednom od kriterijuma: From (poslato od...), Subject (tema poruke) i Recieved (primljeno dana...). U donjem delu dat je pogled (Preview) na izabranu poruku iz gornjeg okna. Napomena: Kada imamo veliki broj primljenih poruka (isto važi i za sve druge vrste poruka), pretražujemo ih sortirajući ih po jednom od tri kriterijuma. Sortiranje prema imenu pošiljaoca vrši se tako što se pokazivač miša pozicionira na naslov From u levom delu desnog prozora. Sada treba kliknuti levim tasterom miša da dobijemo poruke sortirane po pošiljaocu u smeru: A Z. kad ponovimo isti postupak, dobijamo poruke sortirane u suprotnom smeru: Z A. Isti postupak važi i za ostale kriterijume. Inbox fascikla sadrži tri tipa poruka: a) Nepročitane poruke. Podaci o pošiljaocu i tema poruke ispisani su masnim slovima (bold). Ispred imena pošiljaoca nalazi se slilčica zatvorenog pisma. Ako je na sličici pisma dodata i spajalica onda poruka sadrži i prilog (Аttachment), odnosno nosi sa sobom i neki dokument napravljen u Word-u, Excel-u ili bilo kojem drugom programu. Ako ima nepročitanih poruka u levom prozoru pored foldera Inbox u zagradama se ispisuje broj nepročitanih poruka. Na primer: Inbox (1) - postoji jedna nepročitana poruka. b) Pročitane poruke. Ime pošiljaoca, tema i vreme preuzimanja poruke ispisani su običnim slovima. Ispred imena pošiljaoca nalazi se sličica otvorenog pisma. c) Poruke sa datotekom (Аttachment). Uz poruku se može prikačiti datoteka. Datoteke su po pravilu arhivirane najčešće Winzip-om. Da datoteka ima 243

250 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija prikačenu poruku, pokazuje se sličicom spajalice pored imena pošiljaoca poruke. Outbox folder sadrži poruke sa ili bez datoteka koje smo off line pripremili za slanje na Internet, a još nisu poslate. Ove poruke biće poslate prvi put kada se povežete na Internet i odaberete komandu Send/Recieve All. Sent Items folder sadrži sve naše uspešno poslate poruke na Internet, naravno koje nismo u međuvremenu izbrisali. Deleted items fascikla sadrži sve izbrisane poruke bilo da smo poslali ili smo ih dobili od naših korespodenata. Na slici 13. vidimo da je naziv ovog sandučića ispisan masnim slovima Deleted items (1) što znači da u njemu ima i jedna nepročitana poruka koju smo izbrisali. Drafts fascikla služi za čuvanje poruka koje nismo do kraja završili i pripremili za slanje i koje, zbog toga, ne nameravamo da pošaljemo do daljnjeg, odnosno dok ih ne završimo. Drugačije rečeno, iz Outbox fascikle prilikom prve provere pošte biće poslate ka korisnicima sve pripremljene poruke. Ali uvek postoje i poruke koje nešto duže pripremamo, pišemo, redigujemo, menjamo, itd. Takve poruke skladištimo u sanduče, folder Drafts komandom Save iz padajuće liste File. Napomena: Outlook Express program može raditi u režimu kada smo priključeni na Internet mrežu (online) i u režimu kada nismo preko telefonske linije povezani sa Internet-om (offline). Režim rada određujemo u listi File, izborom ili isključivanjem komande: Work offline. Ovaj režim se koristi bez priključivanja na Internet i pogodan je za podešavanje parametara programa Outlook Express. Pogodan je i za pripremu poruka jer se tada ne troši vreme kod dobavljača ni telefonski impulsi. Kada su poruke pripremljene, tek onda se prijavljujemo na mrežu (logon, login) i minimalno trošimo plaćeno vreme. Prilikom pokretanja programa Outlook Express, kada nismo prethodno ostvarili vezu sa našim provajderom-dobavljačem, na ekranu dobijamo okvir za dijalog sa informacijom da se desila jedna ili više grešaka, slika 14. Dugme za izbor opcije za automatsko odjavljivanje sa Interneta nakon slanja ili preuzimanja pošte Slika 14. Prijava greške zbog rada u offline režimu 244

251 Internet Naravno nije došlo ni do kakve greške, samo Outlook nije uspeo da priđe serverima jer nije uspostavljena telefonska veza. Kliknite na dugme sakrij - Hide, i nastavite sa radom. Ovde postoji i mogućnost da podesite program da se automatski odjavi sa mreže kada završi prijem i slanje poruka da ne biste trošili pretplatu dok pripremate ili čitate poruke. Ako to želite onda potvrdite opcije Hang up when finished. 7. Aktivnost: Podešavanje parametara elektronske pošte Konfigurisanje servisa elektronske pošte, dodavanje i brisanje korisnika vrši se iz padajuće liste alati Tools, komandom računi: Accounts posle čega dobijamo okvir za dijalog kao na slici 15. Dovesti pokazivač miša na karticu Mail i kliknuti na nju, zatim kliknuti na dugme Add 4i ponovo izabrati okvir za dijalog Mail. Time se startuje Internet Connection Wizard (čarobnjak). Ulazite u standardnu proceduru kada su u pitanju Windows-ovi "čarobnjaci": korak po korak popunjavate polja odgovorima koji se traže. Slika 15. Podešavanje elektronske pošte preko okvira za dijalog Interner Accounts Na prvoj kartici popuniti vaše ime i prezime: Your name. Kliknite na dugme sledeći korak (Next), posle toga dobijate karticu: Internet E mail Address. U tekstualno polje treba upisati vašu adresu. Svaka adresa sastoji se iz sledećih delova: korisničko ime (username), znak "et" (@), naziv vašeg dobavljača-provider (na primer: vets), tačka kao separator i jedan ili više poddomena (na primer, edu. ili bg.ac.), na kraju, nacionalni domen (yu). Adresa bi, prema tome, mogla da ima sledeći oblik: zavod@vets.edu.yu ili zavod@etf.bg.ac.yu. Naravno da može imati i drugačiji oblik ako koristite neki od pretraživača kao svog dobavljača, tada je, na primer, oblika: zavod@yahoo.com. Kliknite na dugme Next i pređite na sledeći korak, pa tako do kraja... Okvir za dijalog E mail Server Names služi za upis adrese servera vašeg dobavljača. U pitanju je server preko kojeg u svet odlazi vaša elektronska pošta (Outgoing server: POP3 ili IMAP) i server na koji stiže elektronska pošta upućena vama (SMTP server). Izaberimo РОР3. Treba popuniti polje: Incoming mail (POP3 or IMAP) server, na primer, mail.vets.edu.yu. Zatim ovo isto, tehnikom Copy&Paste upisati u polje Outgoing mail (SMTP) server, slika

252 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 16. Podešavanje servera Slika 17. Izbor korisničkog imena i lozinke Pređite na sledeći korak. Internet Mail Logon naziv je kartice koju je otvorio "čarobnjak", slika 17. U polje naziv računa Acount name: treba upisati vaše korisničko ime (Username) koje koristite za prijavljivanje na Internet, a u polje lozinka Password: upišite tajnu šifru koju, takođe, koristite prilikom prijavljivanja na mrežu. 8. Aktivnost: Priprema, slanje i prijem elektronske pošte Elektronska pošta, po pravilu, priprema se u Offline režimu rada, odnosno kada računar nije priključen na Internet. Izuzetno, može se odgovoriti kratko na vrlo važne poruke u Online režimu rada. Postupak pripreme elektronske pošte sastoji se od sledećih koraka: Postupak pripreme elektronske pošte sastoji se od sledećih koraka: Izaberite alatku New Mail. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog sa praznom porukom: New message, kao na slici 18. Slika 18. Ispravno popunjena poruka Prozor za pisanje poruka podseća na prozor programa za obradu teksta: Notepad, WordPad ili Word, ali ima znatno manje mogućnosti. Za uzvrat dodate su mu mnoge opcije potrebne za rad sa porukama. Kao i svi prozori i ovaj ima: 1. Liniju padajućih lista i alatki (Menu bar i Toolbar); 246

253 Internet 2. Zaglavlje poruke (header), koje sadrži: ime pošiljaoca, odnosno vaše korisničko ime (od koga, From), zatim ime, odnosno adresu primaoca (To), ime osoba kojima poruku šaljete na znanje (Cc ili Bcc); 3. Temu, naslov pisma (Subject); 4. Alate za formatiranje poruke; 5. Samu poruku, telo poruke (body) U polje То: upišite elektronsku adresu na koju želite da pošaljete poruku, na primer, studentska@vets.edu.yu Ako šaljete poruku osobi čiju adresu imate u imeniku (adresaru) kliknite na dugme sa likom otvorene knjige i otvara se spisak svih adresa koje imate u adresaru. U polje Cc: upisujete elektronske adrese ljudi ili kompanija kojima šaljete poruku (ako na ovaj način šaljete poruku većem broju primalaca - cirkularno pismo, svaki primalac poruke imaće listu elektronskih adresa svih primalaca kojima je ta poruka poslata), U polje Всс: upisujete elektronske adrese primalaca kopije poruke, pri čemu su za svakog pojedinačnog primaoca imena ostalih skrivena (svaki primalac ima utisak da je on jedini primalac poruke). U polje Subject: upisujete temu poruke. Tema poruke može se izostaviti u tom slučaju program će vas opomenuti da tema nedostaje i sam će upisati No subject. Polje tema Subject treba popunjavati, jer primalac iz naslova može odmah da sazna o čemu se u poruci radi. Upišite u polje Subject: poruka Dovedite pokazivač miša na telo poruke i kliknite, ili jednostavno pritiskom na taster Tab dovedite kursor u ovo polje, i otkucajte: Ovo je jedna poruka za vise primalaca Sada kliknite na dugme pošalji Send. Poruka će biti smeštena u sandučić: Outbox. Pri prvom prijavljivanju na Internet poruke iz ove fascikle biće poslate svim sagovornicima. Pored teksta, u poruku se mogu ugraditi i multimedijalni sadržaji, kao što su datoteke sa slikama (u GIF i JPG formatu), slova i pozadina u boji i sl. Program Outlook raspolaže mnoštvom slika dizajniranih za različite prilike (čestitke za: Uskrs, rođendan, Novu godinu,...). Moguće je i podešavati boju pozadine. Sve ovo se radi pomoću komande Background iz padajuće liste Format (slika 19.). Slika 19. Poruka sa obojenom pozadinom ili slikom 247

254 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija 9. Aktivnost: Slanje priloga uz poruku Pored tekstualnih poruka elektronskom poštom, kao prilog, mogu se slati i dokumenti, na primer dokument kreiran u Word-u ili Excel-u. Datoteke se uvek vezuju kao prilog, dodatak uz poruku (Attach) i putuju zajedno do primalaca. Kliknite na alatku nova poruka New Message, u zaglavlju poruke u polju То: upišite: gmadjarevic@vets.edu.yu, a u polju tema: Subject: upišite: baza podataka. U telu poruke napišite: Ovo je poruka sa prilogom. Kliknite na ikonu sa crtežom spajalice prilog (Attach), posle čega dobijate isti okvir za dijalog kao kada otvarate datoteku iz Word-a ili Excel-a, slika 20. Kliknite na listu Look in:6 i izaberite disk na kojem je datoteka koju šaljete, na primer, С:. Pronađite odgovarajući direktorijum-folder i pronađite željenu datoteku, na primer, Kurs97.mdb. Kliknite dvaput na datoteku radnim tasterom miša (ili dovedite pokazivač miša na datoteku i pritisnite dugme Attach). Na dnu zaglavlja poruke vidi se datoteka Kurs97.mdb, slika 21. Sada, aktivirajte ikonu Send iz linije sa alatima i pošaljite poruku u poštansko sanduče Outbox. Kada se povežete sa Internet mrežom, pokrenete program Outlook Express i poruke se automatski šalju i preuzimaju od dobavljača sa kojim ste ostvarili vezu. Samo za to je neophodno da unesete tačnu lozinku. Ako je program pre povezivanja na mrežu bio pokrenut, prijem i slanje poruka ostvarujete klikom na dugme Send and recieve. Slika 20. Pronalaženje dokumenta koji se šalje kao prilog poruke Slika 21. Poruka sa prilogom (Attachment) 10. Aktivnost: Brzo slanje odgovora i prosleđivanje poruke Reply, Reply All i Forward u praksi su veoma značajne alatke u procesu pripreme i slanja poruka. Alatka replika, odgovor Reply koristi se da bi se pošiljaocu vratio odgovor (replika) na primljenu poruku, bez popunjavanja Е mail adresa. Alatka Reply all služi da se odgovor na poruku pošalje odjednom na veći broj adresa. U oba slučaja samo kliknemo na odgovarajuće dugme, dobijamo okvir za dijalog za pripremu nove poruke i napišemo naš odgovor. Alatka prosledi Forward omogućava da neku poruku prosledite drugim korisnicima elektronske pošte sa kojima se dopisujete. 248

255 Internet Selektujte u folderu Inbox poruku koju nameravate da prosledite na jednu ili više adresa. Kliknite na alatku Forward. Otvara se okvir za pravljenje nove poruke. U zaglavlju poruke, u polju То: upišite elektronsku adresu primaoca. Ako je poruka namenjena većem broju primalaca, upišite njihove adrese u polja: Всс: ili Сс: U polju tema Subject: kopiran je originalan naslov poruke kojem je ispred dodato: Fw. Ovako pripremljena poruka na uobičajeni način šalje se u poštanski sandučić Outbox. 11. Aktivnost: Izrada i održavanje adresara Adresar je vrlo korisna alatka Outlook Express-a, a najlakše se poziva iz padajuće liste Tools aktiviranjem komande Address Book. U stvari, radi se o univerzalnoj bazi podataka o vašim poslovnim partnerima, prijateljima uopšte o ljudima sa kojima kontaktiramo putem elektronske pošte, preko telefona ili običnog pisma. Adresar je osmišljen tako da može da primi veliki broj podataka o licu ili firmi čije podatke upisujemo, ime i prezime, godinu rođenja, mesto i adresu stanovanja, telefonske brojeve, web adrese, Е-mail adrese i sl., tako da ima široku primenu. Ovim podacima opslužuje i druge programe u okviru programskog paketa MS Office. Prvi korak u izradi ličnog adresara jeste izbor komade Address Book iz liste Tools, ili klikom na odgovarajuću alatku. Dobija se okvir za dijalog kao na slici 22. Slika 22. Pokretanje adresara Slika 23. Novi dopisnik je kreiran Izaberite opciju New, a iz ponuđene liste izaberite: New contact... Pojaviće se okvir za dijalog, i u njega upišite tražene podatke o novom korespondentu: ime, prezime, adresu elektronske pošte. Kliknite na dugme Add i novi dopisnik će biti kreiran i on će se pojaviti kao pretpostavljeni dopisnik (Default ), kao na slici 23. Izmena podataka o postojećem dopisniku vrši se na sličan način, samo se umesto dugmeta New, najpre izabere dopisnik čije podatke inoviramo, pa se klikne na alatku svojstva Properties. Zatim izmenimo odgovarajuće podatke izborom odgovarajuće kartice u okviru za dijalog, slika 24. Podatke iz adresara koristimo i u slučaju kada šaljemo poruke na više adresa (cirkularna pisma). Najpre iz adresara unosimo jednu adresu u polje: То: a zatim i adrese ostalih primalaca u polja: Сс: ili Всс. 249

256 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 24. Izmena podataka o postojećem korespondentu Naravno, da je bezbednost poruka na Internetu ugrožena jer je to javna mreža na kojoj ima mnoštvo zlonamernih korisnika. Nikada nećete sa sigurnošću moći da tvrdite da je poruka autorizovana i autentična, odnosno da ju je stvarno poslala osoba koja se potpisala (čija je adresa utisnuta u poruku), a takođe ne možete biti sigurni da poruku neko nije presreo i promenio njen sadržaj i prosledio je dalje. Zato, bez obzira na velike pogodnosti koje pruža, oprezno u radu preko Interneta. Internet Web servisi 12. Aktivnost: Pregled Web stranica Pokrenuti program Internet Explorer. Njegova ikona verovatno se već nalazi na radnoj površini (Desktop). Može se pokrenuti iz menija Start komandom Start/Programs/Internet Explorer. U polje Adresa (Address) otkucati naziv lokacije, Pritisnuti taster Enter (ili kliknuti na dugme Idi na (Go)) i sačekati da se stranica učita. Dobiće se osnovna stranica (Home page) Više elektrotehničke škole u Beogradu. U polje Address otkucati i sačekati da se učita sadržaj ove lokacije. Kako posle učitavanja tačno izgleda sadržaj polja Address? U polje Address otkucati i sačekati da se učita sadržaj ove lokacije. Kliknuti na dugme Nazad (Back) u gornjem levom uglu prozora. U prozoru će se ponovo pojaviti prethodna lokacija (sajt). Probati više puta efekte klika na dugmad Nazad (Back) i Napred (Forward). Učitati lokaciju Otvara se prozor u kome će se prikazati Web stranica ovog domaćeg pretraživača (sl. 25). Pomerati pokazivač miša po prozoru Internet Explorera. Uočiti kada pokazivač miša dobije oblik šake sa ispruženim kažiprstom. To se događa kada se pokazivač miša nađe iznad naglašene reči ili iznad nekog grafičkog simbola, koji se jednim imenom nazivaju linkovi. Linkovi predstavljaju vezu prema drugim stranicama ili delovima stranica na Webu. Kliknuti, na primer, na link Vesti. Pročitati vesti ako su zanimljive. 250

257 Internet Kliknuti na dugme Osveži (Refresh). Stranica sa vestima će se ponovo učitati. Može se desiti da se prvi sadržaj vesti i osveženi (ponovo učitani) sadržaj razlikuju. Ovo će se desiti ako nije podešeno automatsko osvežavanje sadržaja stranice. Slika 25. Web stranica pretraživača Krstarica Kliknuti na dugme Nazad (Back) da bi se vratili na osnovnu stranicu lokacije Krstarica. Proveriti šta se nalazi i na drugim linkovima koje nudi lokacija Krstarica. Adrese stranica koje bi preporučili i drugima ili bi želeli da ih ponovo posetite dodajte u fasciklu Omiljene adrese (Favorites) komandom Omiljene lokacije/dodaj omiljenim lokacijama (Favorites/Add to favorites). 13. Aktivnost: Krstarenje po Web-u Posetiti sledeće lokacije: U polje Adresa (Address) početi unos adrese: da bismo se ponovo vratili na lokaciju Krstarica. Uočiti da se otvara padajuća lista sa ranije korišćenim adresama (sl. 26). Slika 26. Prethodne adrese se čuvaju Dovoljno je na tastaturi pritisnuti strelicu na dole, izabrati neku od ponuđenih adresa i pritisnuti taster Enter. Isto se postiže ako se pokazivač miša dovede na željenu adresu i klikne se. Kada se učita osnovna stranica lokacije Krstarica, kliknuti na natpis Ћирилица kako bi se odabrala ćirilica (sl. 27). Preko Krstarice pronaći i upisati nazive nekoliko sajtova na ćirilici. Posetiti sledeće lokacije:

258 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 27. Pretraživači omogućavaju pronalaženje potrebnih sadržaja na Internetu 14. Aktivnost: Ponovni pregled stranica po prekidu veze Isključiti vezu sa Internetom (ako je to moguće). Uključiti opciju Datoteka/Rad van mreže (File/Work Offline). Preko dugmadi Nazad (Back) i Napred (Forward) pregledati ponovo sadržaje koji su već pregledani (sada je režim rad van mreže Work Offline). Traženje sadržaja na Internetu 15. Aktivnost: Pretraživanje na domaćem pretraživaču Pokrenuti pretraživač (sl. 28). Podesiti ispravno, srpsko latinično pismo. Ispod oznake za latinicu, kliknuti na natpis Pomoć da bi se dobilo uputstvo za pretraživanje. Pažljivo proučiti uputstvo. U polje Pretraži upisati korektnim latiničnim slovima Državni univerzitet u Novom Pazaru, a potom pritisnuti taster Enter ili kliknuti na ikonu sa dvogledom. Slika 28. Neželjeni sadržaji mogu se učiniti nedostupnim 252

259 Internet U polje za pretraživanje sada upisati nekorektan naziv Univerzitet u Novom Pazaru. Pokrenuti isto pretraživanje, ali sada u celom svetu. 16. Aktivnost: Pretraživanje na inostranim pretraživačima Pokrenite pretraživač i opet potražite Višu elektrotehničku školu. Napomena: Lokacije se na pretraživačima obično svrstavaju po kategorijama (obrazovanje, nauka, zabava), koje sadrže potkategorije, a potkategorije sadrže nove potkategorije itd. Na taj način podaci su dobro struktuirani i može im se lako pristupiti. Probati da se preko kategorija nađe Viša elektrotehnička škola. Početi, na primer od Education (Obrazovanje) ili slične odrednice. Napišite niz kategorija pomoću kojih ste došli do cilja, kao u sledećem primeru (sl. 6.32): Category: World > Serbian > Kompjuteri > Motori Za Pretragu Pronađite sebe na Internetu! U polje za pretraživanje upišite vaše ime i prezime. Potražiti neki od sadržaja koji vas zanima, sport, muzika i sl. 17. Aktivnost: Napredno pretraživanje (Advanced Search) Na pretraživaču Google, kliknuti na link Napredna pretraga (sl. 29). Proučiti obrazac za unošenje podataka za napredno pretraživanje. Po potrebi kliknuti na link Saveti za pretraživanje. Opišite ukratko napredno pretraživanje na Slika 29. Pretraživači omogućavaju pretraživanje po mnogim kriterijumima Preuzimanje datoteka sa Interneta Za preuzimanje datoteka najjednostavnije je koristiti specijalizovane lokacije za "download". 18. Aktivnost: Pregled i preuzimanje datoteka sa Interneta Posetite lokaciju 253

260 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija U polje za pretraživanje unesite naziv programa koji želite da nađete i preuzmete ("skinete sa Interneta"): WinZip i pritisnite Enter. Dobićete približno sledeći rezultat, sl. 30. Slika 30. Preuzimanje datoteka sa Interneta Uočiti prvu stavku sa slike. Radi se o popularnom programu WinZip veličine 2,31MB. Kliknuti na tekst WinZip 9.0 (to je zapravo veza, odnosno link). Na sledećoj stranici koja će se učitati, može se naći detaljan opis programa. Kliknuti na link Download Now, da bi se pokrenulo preuzimanje datoteke. Izabrati direktorijum na lokalnom disku gde će se snimiti preuzeta datoteka i sačekati da se završi preuzimanje (ovo može potrajati i nekoliko minuta). Posetiti i druge lokacije za preuzimanje datoteka, na primer ili Uočiti da sve od navedenih lokacija nude listu najpopularnijih programa i liste programa po kategorijama. Program WinZip je veoma popularan i verovatno se može naći na većini lista najpopularnijih programa. Tada je dovoljno kliknuti na odgovarajući link i započeti postupak preuzimanja. Pronaći program WinZip u listama programa po kategorijama. Obično se svrstava u pomoćne programe (Utility) u potkategoriju arhivera. Program WinZip može se, naravno, preuzeti i sa lokacije Besplatna elektronska pošta na Webu Internet nudi mogućnost otvaranja naloga za elektronsku poštu. To je vrlo korisno za ljude koji često putuju, naročito u inostranstvo. Tada ne moraju koristiti skupe međugradske ili međunarodne veze za uspostavljanje veze sa provajderom. Dovoljno je da pristupe Internetu. 19. Aktivnost: Otvaranje naloga za elektronsku poštu na Internetu Posetiti lokaciju kliknuti na link Mail (desno od naslova), pročitati tekst New to Yahoo i kliknuti na Sign Up Now. Kada se učita nova stranica, kliknuti na link Sign Up for Yahoo! Mail, čime će se započeti proces registrovanja novog naloga elektronske pošte. Popuniti obrazac. Imati u vidu da su podaci označeni zvezdicom obavezni, a da lozinku (Password) treba da otkucate dva puta. Zapisati korisničko ime i lozinku, jer ako se duže vremena ne koriste mogu se zaboraviti. Obavezno odabrati pitanje i upisati odgovor za slučaj da korisnik zaboravi lozinku. Završiti postupak otvaranja naloga. 254

261 Internet 20. Aktivnost: Korišćenje Web naloga za elektronsku poštu Posetiti ponovo lokaciju Kliknuti na link Mail (sl. 31). Upisati korisničko ime u polje Yahoo! ID, a lozinku u polje Password i kliknuti na dugme Sign In. Slika 31. Prijavljivanje na besplatnu elektronsku poštu Kada se učita sledeća stranica, kliknite na Inbox da proverili vaše "poštansko sanduče". Kliknuti na naziv poruke da bi se poruka otvorila i da bila pročitana. Kliknuti na dugme Back Web čitača, da bi se opet vratili na "sanduče". Uočiti dugme za potvrdu (kvadratić za čekiranje, štikliranje) na levom kraju reda gde je opisana poruka (sl. 32). Klikom se može obeležiti svaka poruka. Obeležene poruke mogu se obrisati klikom na Delete, ili premestiti u drugi folder, klikom na komandu Move. Slika 32. Sadržaj poštanskog sandučeta sa primljenom poštom 21. Aktivnost: Slanje poruke Da bi se poslala nova poruka, kliknuti na dugme Compose. U polje To upisati adresu primaoca (sl. 33). U polje Subject upisati naslov poruke. Ako poruku treba poslati na više od jedne adrese, kliknuti na Add CC i u polje Cc upisati adrese na koje treba poslati kopije poruka. Ako kopiju poruke treba poslati na adrese koje ne treba da budu vidljive ostalim primaocima, kliknuti na Add BCC da se otvori polje BCC i u njega upisati adrese na koje se šalju kopije. Napisati tekst same poruke. Kliknuti na Attach Files. U polja File 1, File 2... mogu se upisati nazivi datoteka koje se šalju kao prilog uz poruku. Da bi se lakše pronašle datoteke i automatski upisali njihovi nazivi, kliknuti na dugme Browse. Klikom na dugme Send poruka će biti poslata. Za odustajanje od slanja poruke treba kliknuti na dugme Cancel. Da bi se snimila poruka bez njenog slanja, kliknuti na dugme Save as Draft. Kasnije, poruka se može dopisati i poslati. 255

262 Internet Priručnik za vežbe iz informatike i informacionih tehnologija Slika 33. Kreiranje e-poruke 22. Aktivnost: Odgovaranje na dobijenu poruku Ako korisnik želi da odgovori pošiljaocu poruke, potrebno je da označi poruku i klikne na dugme Replay. Otvoriće se nova poruka sa automatski upisanom adresom u polju To. U telu poruke biće upisan kompletan sadržaj poruke na koju se odgovara; delove koje korisnik ne želi da citira treba obrisati, potom dopisati odgovor i poslati poruku. Ako korisnik želi da odgovori svim primaocima poruke, ako ih je bilo više, kliknuti na trouglić na desnom kraju dugmeta Replay i izaberite Replay to Everyone. Ako korisnik želi da poruku prosledi nekome, kliknuti na dugme Forward. Ako korisnik želi da izbriše poruku, kliknuti na dugme Delete. Ako korisnik želi da premesti poruku, treba odabrati direktorijum u padajućoj listi i kliknuti na komandu Move. Razmeniti nekoliko poruka sa poznanicima. Napisati njihove adrese u adresar. 256