ARHITEKTURA I URBANIZAM 27/ 2009.

Transcript

1 ARHITEKTURA I URBANIZAM 27/

2

3 АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Aрхитектура и урбанизам Уредништво А&У Главни и одговорни уредник Технички уредници Секретар Чланови уредништва Издавачки савет Председник Заменик председника Секретар Чланови издавачког савета Листа рецензената Лектура Дизајн часописа и компјутерски прелом Издавач За издавача Адреса редакције Штампа Мила Пуцар Мила Пуцар Марија Бербеља Бошко Јосимовић Милица Бајић - Брковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Ружица Богдановић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, Београд Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд Бранка Димитријевић, Glasgow Caledonian University, Глазгов Александар Иванчић, Barcelona Strategic Urban Systems, Барселона Бошко Јосимовић, ИАУС, Београд Нађа Куртовић-Фолић, Факултет тенничких наука, Нови Сад Игор Марић, ИАУС, Београд Миленија Марушић, ИАУС, Београд Дарко Марушић, Београд Нада Милашин, ИАУС, Београд Борислав Стојков, Републичка агенција за просторно планирање, Београд Божидар Стојановић, Институт Јарослав Черни, Београд Мила Пуцар, ИАУС, Београд Јасна Петрић, ИАУС, Београд Тамара Маричић, ИАУС, Београд Бранислав Бајат, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Београд Милица Бајић - Брковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Драгана Базик, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд Бранка Димитријевић, Glasgow Caledonian University, Глазгов Славка Зековић, ИАУС, Београд Игор Марић, ИАУС, Београд Дарко Марушић, Београд Нада Милашин, Београд Саша Милијић, ИАУС, Београд Зорица Недовић Будић - University College Dublin, School of Geography, Planning and Environmental Policy, Даблин Марија Николић, Београд Владимир Папић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, Београд Ратко Ристић, Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд Ненад Спасић, ИАУС, Београд Божидар Стојановић, Институт Јарослав Черни, Београд Борислав Стојков, Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије, Београд Драгутин Тошић, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд Милорад Филиповић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Београд Ева Ваништа Лазаревић-Ваништа, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, Ненад Ђајић, редовни професор у пензији, Универзитет у Београду, Рударско геолошки факултет, Београд, Милица Јовановић Поповић, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, Рајко Корица, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, Марија Максин Мићић, ванредни професор, Универзитет Сингидунум, Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент, Београд Игор Марић, научни сарадник, ИАУС, Београд, Зоран Никезић, редовни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, Мина Петровић, ванредни професор, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Мила Пуцар, научни саветник, ИАУС, Београд, Мирјана Ротер Благојевић, доцент, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Ненад Спасић, научни саветник, ИАУС, Београд, Србољуб Стаменковић, редовни професор, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, Јасминка Цвејић, редовни професор, Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд (имена су наведена азбучним редом) Нада Милашин Марија Бербеља Институт за архитектуру и урбанизам Србије Ненад Спасић, директор ИАУС-а Институт за архитектуру и урбанизам Србије Архитектура и урбанизам Београд, Булевар краља Александра 73/II, Телефони: 011/ , , faks , milap@iaus.ac.rs Часопис излази периодично Планета принт д.о. 27 Београд, децембар ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУЈЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНОСТРАНИМ ЗЕМЉАМА. У финансирању часописа учествовало је Министарство за науку и технолошки развој РС

4 1 Уводник...Мила Пуцар НАУЧНИ РАДОВИ Урбанизам Урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације...александра Ступар, Александра Ђукић Прегледни рад Неке законитости у настанку и развоју насеља...славољуб С. Љубић Научна критика, односно полемика Просторно планирање радови прихваћени за Научни скуп ИАУС Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена...ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић Прегледни рад Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије...Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић Прегледни рад Социјална искљученост и образовање......весна Јокић, Ксенија Петовар Прегледни рад Културно историјско наслеђе као потенцијал развоја туризма на примеру градова Требиња и Јајца... Јасна Гузијан, Синиша Цвијић Кратко или претходно саопштење СТРУЧНИ РАДОВИ радови прихваћени за Научни скуп ИАУС Зоне заштите као фактор одрживости непокретних културних добара на Косову и Метохији на примеру манастира....гордана Марковић Стручни рад Одрживост концепта идеје Вртни Град у процесу ревитализације села - пример насеља Кулпин у Војводини......Мајда Адлешић Стручни рад Aанализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда применом фазнопроменљивих материјала...сања Ваван Вучељић Стручни рад АКТУЕЛНОСТИ, ОСВРТИ НИШКИ ТРИЈЕНАЛЕ - трећи пут...дарко Марушић Садржај Аутор и дјелo: Хусреф Реџић: Средњовјековни градови у Босни и Херцеговини...Јелена Божић НОВЕ КЊИГЕ Витрувије: О архитектури......зоја Бојић Ле Корбизје: Путовање на исток,...приказ Игор Марић In memoriam Бранислав Стојановић... Александар Стијепановић

5 Пољопривредне зграде, Б. Којић и др. / Лазарет у Петровцу на мору, Б. Миленковић / Завод за физиотерапију и медицинску рехабилитацију у Игалу, Н. Добровић / Адаптација унутрашње организације и ентеријера Народног музеја у Београду, А. Дероко и З. Петровић / 1960.

6 УВОДНИК Овај број часописа посвећен је јубилеју Института за архитектуру и урбанизам Србије, којим се обележава 55 година од његовог оснивања. Тим поводом Институт организује међународни научни скуп под називом «Регионални развој, просторно планирање и стратешко управљање», који ће се одржати у Београду децембра године. Велики број иностраних учесника преноси искуства која се односе на развојне иницијативе и документе, и приказује њихов утицај на регионални развој појединих европских подручја. Тематске области Скупа обухватају и проблематику регионалног развоја и територијалне организације Србије, одрживог коришћења природних ресурса, побољшање квалитета животне средине и енергетске ефикасности. Осим тога научни скуп се бави темама које са односе на регионални развој подручја са посебном наменом, инфраструктурне коридоре, мреже урбаних и руралних насеља као и могућности имплементације стратешких развојних одлука. Део научних и стручних радова прихваћених за скуп објављује се у овом броју часописа «Архитектура и урбанизам.» Поводом јубилеја организује се и ретроспективна изложба, која има за циљ да прикаже богати и разноврсни стваралачки опус, који се одвијао у Институту у протеклом периоду. Вињете, које већ традиционално одвајају поједина поглавља, хронолошки приказују само један део радова приказаних на изложби. Данас је Институт једина научна организација у Републици са акредитацијом за научно-истраживачки рад у области архитектуре, урбанизма и просторног палнирања. Резултати научног и стручног рада објављују се у периодничним и монографским издањима у оквиру публицистичке делатности која у Институту егзистира од оснивања до данас. Научно-истраживачки и стручни рад Института одвија се у оквиру три организационе јединице: Центру за архитектуру и становање, Центру за просторни развој и животну средину и Центру за информатику, публицистику и едукацију. Институт има и развијену публицистичку делатност која обухвата међународни научни часопис "Spatium", водећи национални научни часопис "Архитектура и урбанизам", монографска издања и публикације везане за научне скупове у организацији Института. У протеклих 55 година у Институту је реализован велики број научно-истраживачких пројеката, просторних и урбанистичких планова, архитектонских и урбанистичких пројеката, студија и експертиза и консалтинг послова. Тиме је Институт на овим просторима дао значајан допринос унапређењу теорије и праксе у области архитектуре, урбанизма и просторног планирања. This issue of the journal is devoted to the jubilee of the Institute of Architecture and Urban Planning of Serbia, which is celebrating 55 years of its establishment. In honor of this occasion the Institute is organizing an International scientific conference titled Regional Development, Spatial Planning and Strategic Management, which will be held in Belgrade on 7 th and 8 th of December Many foreign participants will share their experiences regarding development initiatives and documents, and demonstrate their influence onto the regional development of certain European regions. The topics of the Conference will even include the problems of regional development and territorial organization of Serbia, sustainable use of natural resources, improving the quality of environment and energy efficiency. In addition, the scientific conference will deal with topics regarding regional development of areas with specific functions, infrastructural corridors, networks of urban and rural settlements, as well as the possibilities of implementing strategic development decisions. Part of the scientific and professional works accepted for the Conference is published in this issue of the journal Architecture and Urbanism. In honor of the jubilee, a retrospective exhibition is organized, with the aim of demonstrating the rich and various creative canons that have taken place in the past in the Institute. The vignettes that traditionally separate certain chapters, present chronologically only one part of the works displayed at the exhibition. Editorial Today, the Institute is the only scientific organization in the Republic with the accreditation for scientific research in the field of architecture, urbanism, and spatial planning. The results of scientific and professional work are published in the periodicals and monographs within the field of publicist writing that has existed in the Institute since its establishment to the present day. Scientific-research and professional work of the Institute has proceeded within three organizational units: Center for architecture and living, Center for spatial development and environment and Center for informatics, publicist writing and education. The Institute has a developed publicist writing activity that includes the international scientific journal Spatium", a leading national scientific journal "Architecture and Urbanism", monograph editions and publications related to scientific conferences organized by the Institute. In the past 55 years, a great number of scientific-research projects have been realized in the Institute, as well as spatial and urban plans, architectural and urban projects, studies, expertise and consulting jobs. Thereby, the Institute has contributed significantly to the improvement of theory and practice in the field of architecture, urbanism and spatial planning. Уводдник 1 Мила Пуцар Mila Pucar

7 Филозофски факултет у Београду, С. Личина /1975. Неурохирушка клиника у Београду, М. Мацура /1972. Туристичко насеље у Улцињу, М. Злоковић и др./1965. Народна библиотека у Београду, И. Куртовић /1971. Информативни центар на Тјентишту, Р. Радовић /1970.

8 Н аучни радови УДК: Прегледни рад урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације Aпстракт Савремени градови и урбани региони, изложени турбулентним силама глобализације, принуђени су да ојачају своју позицију у бројним мрежама моћи како би постигли глобалну или регионалну препознатљивост. Ипак, високо постављени циљеви и нејасне визије развоја обично су ограничени различитим препрекама и условљени локалним потенцијалима и ресурсима. Управо зато, успешан урбани менаџмент би требало - бар у теорији - да омогући свеобухватан и мултидисциплинаран приступ комплексним урбаним проблемима. На жалост, чак и стратегије које су веома разрађене и успешне не могу се преузимати као готови модели будући да свака урбана средина ствара своје варијабиле и специфичности. Стога се у тексту анализира позадина савремених урбаних промена као и тренд глобалне конкурентности, које модерно урбано управљање (менаџмент) подржава и стимулише помоћу својих метода и инструмената. Поред тога, у тексту су представљени елементи и опсег урбаног менаџмента, чиме се наглашава улога, позиција и значај коју он има у неизбежним урбаним процесима. Флексибилан или ригидан, визионарски или прагматичан, он није једина гаранција планираног прогреса, али свакако омогућава другачију перцепцију урбаног развоја, нове атрактивности и ефикасности. Кључне речи: урбани менаџмент (управљање), развој, конкурентност, глобализација Александра Ступар, Александра Ђукић Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд рад примљен: март 2009., рад прихваћен: октобар URBAN MANAGEMENT: FROM THEORY TO PRACTICE, FROM VISION TO IMPLEMENTATION Abstract The contemporary cities and urban regions, exposed to turbulent globalizing forces, have to strengthen their position in the numerous networks of power in order to achieve global or regional recognition. However, the high aims and blurred visions of development are usually limited by various obstacles and conditioned by local potentials and resources. Therefore, a successful urban management - at least in theory - should provide comprehensive and multidisciplinary approach to complex urban problems, conflicts and challenges. Unfortunately, even the most elaborated and successful strategies cannot be considered as role models because every urban environment creates its own variables and uniqueness. This article analyzes the background of contemporary urban changes as well as the trend of urban competitiveness, which has been supported and stimulated by modern urban management and its methods and instruments. Additionally, the elements and scope of urban management are examined, emphasizing its role, position and importance in the inevitable urban processes. Flexible or rigid, visionary or pragmatic, urban management is not the only guarantee for anticipated progress, but it certainly enables different perception of urban development, new attractiveness and efficiency. Key-words: urban management, development, competitiveness, globalization Увод Промењени економски, технолошки и друштвени оквири доводе до повратних реакција у градском простору који покушава да се прилагоди (не) очекиваном убрзању модерног живота и другачијем схватању улоге урбаног окружења. Трансформација урбаног ткива директно зависи од позиције самог града и/или урбаног региона на глобалном тржишту, а промене су видљивије, али и драматичније, уколико град има веће амбиције и значајнију улогу у светском систему. Ипак, и поред ефеката које на град имају токови и механизми глобалног капитала, као и таласи миграција који са собом повлаче културолошке и социјалне тензије, сви актери у простору постају свесни и нових варијабила. Градски простор под утицајем сложених интереса истиче своје компаративне предности, а императив глобалне компетитивности постаје циљ и средство економске одрживости. Наравно, нови услови захтевају и другачији приступ управљању (тј. урбаном менаџменту), отварајући низ нових перспектива и размера деловања. 3 еmail: stupar@afrodita.rcub.bg.ac.rs Урбанизам

9 Урбанизам 4 ГЛОБАЛНЕ ПРОМЕНЕ И ЛОКАЛНИ ИЗАЗОВИ Александра Ступар, Александра Ђукић/АУ27/2009/стр. 3-7 урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације Имајући у виду да је процес глобализације довео до великих промена у значају, позицији и структури урбаног простора, повратна спрега између урбанизације и глобализације је управо најочигледнија у великим светским градовима и значајним урбаним регионима. У њима се налазе центри глобалних и међурегионалних система финансија, услуга, производње, телекомуникација, политике и културе, те је њихова урбана динамика на највишем могућем нивоу. Међутим, утицај глобализације се примећује и у центрима нижег реда, а како се односи у граду формирају на вишеслојној матрици глобалних и локалних струјања, евидентна су већа или мања прилагођавања специфичностима традиције којима се ублажава снага глобалних трендова. По Роберту Бјурегарду (Robert Beauregard, 1991) може се издвојити пет основних тачака у глобално-локалној вези. Прву чине глобалне економске силе које су најдоминантније. Другу тачку чини неравномеран продор ових сила на локални ниво, при чему се често врши премошћавање и/или заобилажење одређених локалних институција, простора и људи. У трећој тачки долази до прихватања или одбијања, док се, по некада, ове силе експлоатишу у складу са локалним потребама. Претпоследњи корак глобално-локалне везе чини функционисање економских, политичких и културних сила на свим просторним нивоима, док последњу, пету тачку, представља тзв. медијација глобалних сила која је све изразитија како се иде ка нижим нивоима (нпр. до нивоа суседства). Истовремено, поред сложене и делимично стандардизоване економске, технолошке и културне основе, сваки урбани ентитет (чвориште или регион) тежи истицању своје посебности, издвајању од конкуренције и подизању атрактивности. Управо зато се чворишта глобалне мреже боре за присуство командних функција, као и организацију светских спектакуларних дешавања која доносе препознатљивост, велике шансе за пословни напредак, повећани прилив инвестиција, као и психички и симболички замајац урбаном развоју. Замагљујући досадашње локалне специфичности, кључне карактеристике града се моделују и прилагођавају пожељним обрасцима које намеће глобално тржиште, а урбана политика добија нову конфигурацију засновану на промењеном односу глобалне економије и локалне политике (Бајић-Брковић, 2009). Како битка за новим инвестицијама постаје примарни циљ пред којим бледе многи градски проблеми (Cоx, 1993), глобализација постаје 'средство', али и оправдање за радикални заокрет у досадашњим стратегијама урбаног развоја. Тако се као кључни актери издвајају моћни пословни кругови који су способни да граду или урбаном региону омогуће опстанак и напредак у глобалној хијерархији. Привлачење фиксних инвестиција и циркулишућег капитала постаје један од императива управљања урбаним ресурсима, док се нови видови урбаног маркетинга усмеравају на најзначајније циљне групе - пословне фирме, индустријске компаније, седишта корпорација, потенцијалне инвеститоре, спортске тимове, туристе и (нове, најчешће елитне) становнике (Коtler et al, 1993). Међутим, савремени градови су и места где до изражаја највише долазе социјални, економски и проблеми животне средине, који имају највећи утицај на квалитет живота грађана и одрживост града. У случају рапидне урбанизације, постоје два могућа приступа решавању проблема. Првим приступом се утиче на смањивање природног прираштаја и на контролу пораста становништва у појединим регионима где је притисак највећи. Другим приступом се истиче значај усавршавања метода управљања (менаџмента), што је посебно значајно у земљама у развоју. За теоретичаре урбанизма овај други метод је интересантнији, и данас је ова тема присутна на свим нивоима, у различитим европским и светским институцијама. КА ЕФИКАСНОМ УПРАВЉАЊУ Улога градске управе јесте да планира и координира активности у граду. Њен задатак је да организује рад комуналних служби, регулише понашање главних утицајних фактора у граду, управља урбаним тржиштем и води рачуна о буџету којим располаже. Међутим, врло често долази до запостављања улоге грађана (локалне заједнице) у одлучивању, партиципација се минимализује, а локална управа се недовољно бави питањима која су од велике важности за становнике града и даљи развој урбане економије. Стога би урбани менаџери требало да помогну локалној управи како би се креирала динамичка урбана економија, која би подстакла решавање социјалних проблема у локалној заједници. Очигледно, промене на глобалном плану доводе до редефинисања приоритета урбаног развоја, а улога урбаног менаџмента постаје све већа будући да управо ова категорија управљача мора да омогући успешно функционисање и синхронизацију локалних проблема и глобалних захтева који су најчешће у великом дисбалансу. Како управљање урбаним развојем и ресурсима представља комплексан изазов, секција при Светској банци (The Urban and City Management Course) је дефинисала основне области које би требало да буду предмет рада урбаних менаџера. Оне се односе на: управљање финансијама општине/града/урбаног региона; акције које би допринеле конкурентности; повећање капацитета у функцији привлачења капитала приватног сектора; покретање и повећање запослености; ефикасно организовање капацитета јавног сектора; управљање ресурсима животне средине на одрживи начин (Campbell, 2004).

10 Александра Ступар, Александра Ђукић/АУ27/2009/стр. 3-7 урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације Евидентно је да савремени урбани менаџмент обухвата велики број сектора и актера чије заједничко функционисање и константно унапређење треба да доведе до повећања саме конкурентности града, као и реализације постављених циљева. Наравно, степен успешности зависи од много фактора, али је лако мерљив будући да се најчешће бирају (тј. упоређују) подаци који говоре о кретању цене земљишта и промету некретнина, опремљености инфраструктуром, постојању подршке пословним системима, иновацијама у управљању и укупном економском развоју града. Овај интегрални приступ омогућава повезивање различитих дисциплина, као и просторних и секторских нивоа - од локалног до регионалног или глобалног. Према уопштеној дефиницији, главна улога урбаног менаџмента је да преузме активну улогу у развоју, управљању и координацији ресурса и потенцијала, ради достизања циљева из домена развоја града. Многи теоретичари се не слажу са овом суженом интерпретацијом појма и сматрају да је његово строго дефинисање тешко, те да измиче устаљеним начинима којима се неки појмови приближавају корисницима у пракси. Међутим, већина њих дели мишљење да је урбани менаџмент интегрални концепт, који је настао превазилажењeм фазе физичког планирања и преласком на управљање ресурсима и потенцијалима. За разлику од предходних периода, овде се не инсистира на минималним стандардима и нормама као ни на зонирању. Они се примењују само у случајевима социјалног становања или приликом регенерације нехигијенских насеља. Данас је урбано управљање (менаџмент) нераскидиво повезано са урбанистичким планирањем, као и са стратешким планирањем на локалном и регионалном нивоу. На тај начин се лакше уочавају могући правци развоја, усмеравају инвестиције и утврђују најповољније локације за поједине градске функције. Веома је важна и улога коју урбани менаџмент има приликом решавања градских проблема везаних за криминал, сиромаштво, загушење саобраћаја и загађење животне средине. При томе је важно укључити грађане, водећи рачуна о разноликости и заинтересованости свих актера. Овај вид партиципације је значајан како приликом утврђивања стратешких циљева, тако и у фазама одлучивања. У градовима, као и у сложеним урбаним регионима који су у фази интензивног развоја, управљање свакако представља вишеслојни изазов. Управо зато је посао менаџмента веома незахвалан и без видног краја, али га је неопходно обаваљати ако се жели постићи одржива заједница коју ће будуће становништво наследити од својих предходника. Да би се ово управљање успешно одвијало по будуће генерације, морају се испунити одређени предуслови тј. управљање треба да буде (Campbell, 2004): ефикасно; делотворно; правично; економски оправдано. Сматра се да урбани менаџмент има шест генеричких функција, које, ако су правилно вођене, заједно дају ефикасне, економичне и правичне резултате (Leman,1994): маркетинг; операциони менаџмент; информациони менаџмент; финансијски менаџмент; менаџмент људским ресурсима; организациони менаџмент. Локална управа, без обзира да ли се ради о насељу, граду, метрополитенској регији или покрајини, треба да управља и буде одговорна за шест повезаних градских сектора: градско земљиште; животну средину; инфраструктуру; становање и јавне услуге; економски развој и друштвене услуге (слика 1). природна средина друштвене услуге градско земљиште Урбанизам 5 Сл. 1. Сектори урбаног менаџмента (Leman, 1994) Fig. 1. Urban management - sectors (Leman, 1994) економски развој становање и јавне услуге инфраструктура

11 Александра Ступар, Александра Ђукић/АУ27/2009/стр. 3-7 урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације Урбанизам 6 Комбинацијом свих шест сектора са функцијама управљања, физичким оквирима које је неопходно поставити и улогама актера укључених у процес управаљања, постиже се оквир урбаног менаџмента. Овај оквир представља аналитичку и планерску алатку која може да помогне урбаном менаџеру у остваривању одговарајуће политике планирања и реализације програма и планова. Истовремено, он омогућава и остварење мултисекторског приступа управљању градом, балансирајући између управљачких функција и рационализујући улогу различитих актера у процесу. У земљама у развоју, урбани менаџмент се јавља крајем осамдесетих година. У првој фази, урбани менаџери и званичници општине и локалне заједнице су били одговорни једино за комуналне системе - водовод и канализацију. Касније су узимали учешће у економском развоју, заштити животне средине и решавању проблема сиромашних социјалних група становништва. У другој фази су у потпуности преузимали одговорност спровођења политике града и руковођења финансијама и ресурсима, док се у трећој фази губи важност Мастер плана као најважнијег инструмента планирања (Campbell, 2004). Проблеми са којима се суочавају градови широм света су најчешће исти или веома слични. Разлика измећу развијених земаља и земаља у развоју је само у интензитету тих проблема. Из тог разлога је тешко примењивати иста решења у урбаном менаџменту на градове који су на различитом степену развоја (и поред тога што су она можда била веома успешна), већ их је неопходно прилагођавати конкретној ситуацији. На основу свега изнетог, урбани менаџмент би могао да се дефинише као напор да се координише и интегрише јавни и приватни интерес, а у циљу решавања главних проблема на нивоу града (укључујући и локалну заједницу). Основни задатак, наравно, представља подизање конкурентности града на регионалном и глобалном нивоу, успостављање једнаких (правичних) услова за све становнике и достизање прихватљивог нивоа одрживости. У исто време, конкурентност би могла да се постигне: акционим или стратешким планирањем у коме би грађани имали активну улогу; коришћењем савремених технологија и информационих система; укључивањем иницијатора идеја развоја (било да је политичар, менаџер предузећа или неки званичник) - од формирања идеје до њене имплементације. ИЗМЕЂУ ТРАНЗИЦИЈЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ У специфичним друштвено-економским околностима, урбани менаџмент добија нови сет задатака условљен тренутним ограничењима и расположивим ресурсима. На пример, Београд - као престоница и значајан урбани регион Србије - сусрео се током претходне две деценије са великим изазовима који су га, у једном тренутку, потпуно изоловали на европској сцени. Након политичких промена године, било је неопходно изборити се са просторним, функционалним и друштвеним последицама вишегодишњих санкција, ухватити корак са закаснелим процесом транзиције, али и укључити се у процес регионалних и глобалних интеграција. У жељи да се формира нова слика града која би у што већој мери одговорила захтевима 21. века, урбани развој Београда је декларативно усмерен на три основна нивоа - трансрегионални (европски), регионални и локални, преко којих би било могуће редефинисати урбану физиономију, повећати атрактивност града и створити предуслове за равно правније учешће у глобалном надметању (Stupar, Hamamcioglu, 2006). Попут осталих градова у окружењу и Београд је кренуо са постепеном модернизацијом простора, али и планских докумената (Регионални просторни план административног подручја Београда, 2004, и Генерални план Београда 2021, из године), повећавајући урбану и регионалну конективност (Максин-Мићић, 2004). Концепт регио нализације је, наиме, препознат као шанса за уравнотежен просторни развој метрополитенског подручја и Србије, те је читав низ више или мање успешних транс-европских иницијатива отворио нови простор за сарадњу, али и коришћење европских фондова (нпр. VISION PLANET и INTERREG IIIb). Процес регионалне интеграције наглашен је и као важан оквир унутар кога би се ефикасније решавали проблеми везани за заштиту и унапређење животне средине, као и одржив развој урбаних и руралних зона. Управљање урбаним развојем је свој ослонац нашло и у Регионалном просторном плану Београда (2004) који дефинише смернице за менаџмент целог урбаног региона, кроз вертикалну и хоризонталну координацију, унапређење информационе инфраструктуре, као и активну партиципацију грађана и НВО. На тај начин би институционални, технички, административни и политички аспект управљања прила годили своје механизме и инструменте затеченим, али и очекиваним локалним условима. Како је током протеклих осам година приоритет градске управе био усмерен ка привлачењу нових инвестиција и подизању функционалности, ефикасности и атрактивности простора, урбани менаџмент Београда је често прибегавао ad hoc решењима која су изазивала различите реакције стручне јавности, али и опречна мишљења заинтересованих страна. Истовремено, градска влада, општине и Дирекција за изградњу града Београда користе и разне формалне и неформалне иницијативе, пројекте и програме који би

12 Александра Ступар, Александра Ђукић/АУ27/2009/стр. 3-7 урбани менаџмент: од теорије до праксе, од визије до реализације требало да анимирају становништво, приближе му идеју активне партиципације (права и обавеза), али и успоставе неопходну интеракцију између свих актера. Наравно, резултати ових потеза и активности су често дискутабилни, док дугорочни ефекти нису у потпуности сагледиви. Међутим, важно је истаћи специфичности управљања урбаним развојем које су, свакако, обојене локалном ситуацијом. Тако се може рећи да је урбани менаџмент београдског метрополитенског подручја до сада обухватао три паралелна колосека: реконструкцију и трансформацију урбане средине; увођење нових, ефикаснијих и технолошки унапређених видова урбаног руковођења и управљања/менаџмента; креирање и спровођење нових идеја. Иако је брзина (а и успешност) реализације различита за сваки од ова три правца, чињеница је да је генерална слика града промењена, а перцепција приоритета и вредности у већој мери усклађена са владајућим међународним трендовима. Да ли ће београдски макрорегион, као тек препознато потенцијално чвориште евро-интеграција, заиста изградити слику адекватну титули 'града будућности југоисточне Европе' остаје отворено питање. Урбани менаџмент, ипак, није само креирање визија, већ и њихова реализација. ЗАКЉУЧАК Данас, готово сваки град (ре)креира свој идентитет, јача глобалну и локалну димензију своје атрактивности и постаје средство којим се форсира стварање и одржавање наметнутог идеала коме теже нови инвеститори. Тако се градским простором све чешће манипулише како би се привукла финансијска средства неопходна за његов развој, а урбани менаџмент постаје симбиоза новог вида планирања, политичког одлучивања и маркетинга чији је крајњи циљ успон у глобалној или регионалној хијерархији. Наравно, резултати ове праксе - иако на први поглед са сличним просторним последицама - још чекају своју дугорочну потврду оправданости. Теоретичари су поставили више дефиниција урбаног менаџмента и оне се најчешће преклапају у најбитнијим поставкама. Ипак, тешко је формирати комплексну дефиницију овог појма, јер је област урбаног менаџмента мултидисциплинарна, комплексна и обухвата различите односе између актера на различитим нивоима. Стога, данас можемо говорити о урбаном менаџменту у развијеним земљама и у земљама у развоју. Они се у суштини баве истим проблемима, али се њихов интензитет драстично разликује, што утиче и на избор приоритета приликом њиховог решавања. Циљ, међутим, остаје исти - подизање атрактивности, унапређење конкурентности и грађење нове препознатљивости градова ухваћених у мрежу глобализације. Литература Бајић-Брковић, М. (2009.), Могу ли креативне економије дапроизводе одржива решења?, Архитектура и урбанизам 24/25, стр Beauregard R. (1991.), Capital restructuring and the new built environment of global cities: New York and Los Angeles, International Journal of Urban and Regional Research 15 (10), стр Campbell, T. (2004.), City rounds: Concept Note, City Management and Urban Development Program, WBI Clark D. (2000.), Urban World/Global City, London, Routledge Cox K. (1993.), The local and the global in the new urban politics: a critical view, Environment and Planning D 11, стр European Commission (1997.), Database on Good Practice in Urban Management and Sustainability - Towards an Urban Agenda in the European Union European Commission (2003.), Ex post Evaluation of Objective 2 Programеs, Centre for strategy and Evaluation Services Kotler P., Haider D., Rein I. (1993.), Marketing Places: Attracting Investment to Cities and Nations, New York, Free Press Leman, E. (1994.), Urban Management - A Primer, UMP Максин-Мићић, М. (2004.), Утицај транс-европских коридора на регионални развој и агломерационе системе - искуства у Србији, Архитектуре и урбанизам 14/15, стр Stupar, A., Hamamcioğlu C. (2006.), Chasing the Limelight: Belgrade and Istanbul in the Global Competition, Spatium 13/14, стр The World Bank Group (2003.), Global Urban and Local Government Strategy - Cities in Transition Урбанизам 7

13 Урбанизам 8 УДК: Научна критика, односно полемика Апстракт Тема рада је релативно нов приступ сагледавања, разраде, планирања и пројектовња. Појам патерн (енг: Pattern) приказан је као нови поглед на оно што нас окружује и оно што стварамо. Поред истраживања већ обрађених тема везаних за патерн из различитих области, приступа и принципа идентификације патерна, покушао сам да прикажем нови систем идентификације патерна уз помоћ матрице. Наиме, сваки град или урбанизована целина која постоји чини патерн, али је такође састављена од патерна. Примећен је патерн у формирању и настајању насеља и на основу тога оформљен патерн језик. Овај рад је покушај да се укаже на феномен и значај истраживања у урбанизму уз помоћ патерна, како би се створили услови за њихово разумевање и будућу примену у теоретским и практичним истраживањима. НЕКЕ ЗАКОНИТОСТИ У НАСТАНКУ И РАЗВОЈУ НАСЕЉА Кључне речи: патерн, идентификација патерна, урбанизам, настанак насеља, развој насеља, организација насеља Сл. 1 Пример патерна узора Fig. 1. Pattern Sample Славољуб C. Љубић Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд рад примљен: фебруар 2009, рад прихваћен: октобар 2009 Regulations in establishing and developing urban entities аbstract The main topic of this work is to represent relatively new method of analyzing, planning and developing various projects in different architectural fields. The concept pattern symbolizes a new view on objects and items that are already exist around us or those that will be created in the future. By explaining this concept, this work focus on describing pattern as a new system or pattern language that identifies foundation and development of unplanned cities. Every town or urban entity symbolizes pattern, but it is made from various patterns as well. There are certain rules i.e. patterns that particular urban entities follow in order to establish themselves and pattern language has been developed on that basis. The main purpose of this work is to emphasize this phenomenon and reveal the significance that patterns have in urbanism development. Their understanding is of great importance so they can be implemented not only in theoretical but also in practical examination and analysis. Key words: pattern, pattern recognition, urbanism, evolution, organisation Увод ТРЕНУТНО СТАЊЕ У ОБЛАСТИ Узор (Pattern) такође познат и као патерн, образац, шаблон, законитост или шема представља релативно нов концепт у науци (Слика 1). Појам потиче из ахитектуре, од архитекте Кристофера Александера (Christopher Alexander). "Сваки узор представља троделно правило, које успоставља релацију између неког проблема, његовог решења и њиховог контекста. То је истовремено и ствар која се дешава у стварности и правило које говори како се креира наведена ствар и како се она може креирати. Узори представљају компоненте од којих се гради Језик узора (Pattern language) и служи за опис најбоље праксе доласка до одређених решења. Узори се често мешају са методологијом, али ипак имају другачију природу. Они у науци представљају нови начин сагледавања појава, али су тек у повоју и као такви претстављају контраверзну појаву у научном схватању истине". (Christopher, 1979) Ward Cunningham примећује да узор више личи на рецепт него на план. "Ја желим да направим разлику између рецепта и плана. План се може добити, инверзним поступком, из постојеће грађевине, али рецепт се не може добити, инверзним поступком, из колача" (Cunningham). Christopher Alexander је до узора дошао на основу посматрања градова, њихове структуре и грађевина. "Узор треба да прати и одговарајућа документација, како би се олакшало налажење решења у сличној проблемској ситуацији. Однос између узора и документације се може поредити са односом између поезије и прозе." (Christopher, 1979) James O. Coplien тврди да узори не представљају методу пројектовања, већ обухватају праксу која се развила из постојећих метода развоја софтвера. (Coplien, 2000) Tiffany Winn и Paul Calder, у свом истраживању софтверских патерна кажу да "патерн представља много више од дефиниције добрих системских карактеристика. Он учи како да се формира тај систем." (Winn, Calder, 2002)

14 Они у тексту Да ли је ово патерн? (Is this a pattern?) дефинишу девет карактеристика које доказују да је нешто патерн: 1. Патерн инплицира артифакт 2. Патерн повезује многе нивое апстракције 3. Патерн је и функционалан и нефункционалан 4. Патерн је манифест у солуцији 5. Патерн повезује системске центре 6. Патерн је део језика патерна 7. Патерн је проверен у коришћењу 8. Патерн је саставни део окружења 9. Патерн повезује велике идеје Ronald Porter, James O. Coplien и Tiffany Winn у тексту Секвенце као основа композиције патерн језика (Sequences as a Basis for Pattern Language Composition) кажу да је патерн језик збирка делова названих патерн, са описом како их повезати у смислене композиције. Патерн језик прописује само могуће, допустљиве конфигурације међу малим групама патерна. (Porter, Coplien, Winn, 2005) Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља ПАТЕРН И ПАТЕРН ЈЕЗИК "Патерни су јединице организације које природа користи када ствара." (Delibašić, 2007) По Кристоферу Александеру, укратко, изолована целина није патерн (Christopher, 1977). Сваки патерн може опстати једино ако је подржан и повезан са другим патернима патернима чији је он сам део, као и патернима који су део њега самог. Однос проблема и решења проблема (солуције), као и решења проблема међусобно, може се дефинисати као однос и веза патерна. Можда је нејасно како је проблем и решење проблема сврстано под једну реч патерн. Може се рећи да је проблем који се решава патерн, тј. саставни део неке целине у коју се имплементира, а да су решења истог проблема патерни тог проблема. Јер, да би нешто функционисало у природи, незаобилазно је да се дефинише и направи веза између њега и његовог окружење, као и веза између делова који га чине. Степен истости ( истост је термин који је уведен као назнака да нешто није слично, једнако већ исто) патерна, као једног, није стриктан и строго дефинисан, јер патерн садржи одређени (никад исти) степен истости, али и одређени степен индивидуалности и специфичности. Christopher Aleksander истраживао је проблем људског стваралаштва, његовог облика и склада. Да ли човек тежи ка стварању најприближније природи - смислено, хармонично и уклопљиво? (слика 2) Цео свој живот посвећује истраживању овог феномена. Сматра да је осећање код човека углавном исто, али да свака индивидуа има нешто што је специфично само за њу, свој карактер и назвао га је Квалитет без имена (Quality without name). (Christopher, 1979) Сл. 2 Пример патерна узора у природи Fig. 2 Patterns in nature еmail: ljubic_slavoljub@yahoo.com ОБЈАШЊЕЊЕ - УЛОГА УПОТРЕБА Из претходног текста може се уочити да су патерни свуда око нас и да је најтежи део идентификовати их и, уколико су нам од значаја за рад, правилно уклопити. Патерни, након њихове идентификације, дају осећај да смо то знали, да је било уочљиво и лако препознатљиво, да је природно. Овакво осећање имали смо много пута у животу, а да нисмо били ни свесни. "Патерн је изолована целина. Сваки патерн може постојати у свету, само у оној мери у којој је у вези са другим патернима: већим патернима у које је уграђен, патернима исте величине који га окружују и мањим узорцима који су смештени у * њему."(christopher, 1977) ** Урбанизам 9

15 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр.8-19 Неке законитости у настанку и развоју насеља Патерни се могу окарактерисати и као основне области у организацији, шаблони по којима се решавају проблеми и модели за разрешавање и усмеравање процеса стварања. Матрична подела организације, пројекта, програма дефинише патерне који се препознају и разврставају. Њихова идентификација, а даље и повезивање, уклапање и заједничко деловање доводе до, најчешће, бољег и компактнијег решења. Christopher Alexander је у својој књизи Језик патерна (A Pattern Language) покушао да препозна есенцијалне патерне за 253 различита проблема у пројектовању, урбанизму и архитектури, као и основне карактеристике и потребе које је неопходно задовољити. По Christopher Alexander-u oвакав приступ доприноси квалитетнијем пројектовању. Омогућава пројектанту да идентификује потребе и пронађе патерн(е), а самим тим их и уклопи у целину. Наравно, ово је само иницијална каписла која служи да унапреди процес пројектовања. Не мора да значи да је патерн који је намењен области која се пројектује уједно и најбоље решење. Због тога је на почетку књиге дато упутство за коришћење. "Патерн је и процес и ствар; и један и други описују ствар која је жива, а уједно описују процес који ће генерисати ту ствар." (Christopher, 1977) Сл. 3 Пример патерна, окружење Fig. 3 Pattern Sample, ambient Другим речима, патерн није само приказ добрих системских карактеристика; он учи како да се формира добар систем. (Winn, Calder, 2002) Може се рећи да свака заједница, која је целовита, има свој језик патерна. Такође, свака јединка (човек) који је део заједнице, има свој језик патерна, који делом уклапа са остатком заједнице, али који је делом једиствен и посебан само за њега. На основу овог закључка, може се рећи да здрава заједница има онолико језика патерна колико има јединки. Током пројектовања или одлучивања, одабир патерна је индивидуалан процес (или процес једног тима). Тај почетни корак узима се као помоћ идеји. Не може се рећи да је почетни патерн уједно и онај прави, као што се не може рећи да је одабрани патерн дефинитиван. Идентификација ситнијих проблема повлачи увођење мањих патерна који ће допунити шупљине и тако употпунити финално решење. Уједно, овај процес се мора сагледати и у супротном правцу, тј. почетни патерн може бити само сегмент неког већег патерна који се такође мултипликује на неком крупнијем нивоу, или као допуна неког већег система. На овај начин постиже се да систем живи и бивствује са околином. Сл.4 Пример патерна из књиге Кристофера Александера Језик патерна Fig. 4 Pattern Sample from A Pattern Language book ПРИМЕР ПАТЕРНА Урбанизам 10 АГРИКУЛТУРНЕ ДОЛИНЕ Овај патерн помаже да се бавимо независним регионима (independent regions) како бисмо их стварали самоодрживим. Такође, омогућава преплитање града и села (city country fingers). Али, који регион омогућава овакво преплитање? Који регион ће се одржати (сачувати), а који прилагодити? Дешава се да је земља која је јако погодна за земљорадњу такође јако погодна и за градњу. Ако се обрадива земља једампут изгради, потребне су деценије, па и векови како би се вратила на првобитно стање. Решење проблема: Сачувати сву обрадиву и плодну земљу као фарме и заштитити од било каквог утицаја који може да је уништи. Чак и када су долине необрађене, сачувати их као обрадиву земљу. (Christopher, 1977)

16 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља Сл.5 Пример патерна АГРИКУЛТУРНЕ ДОЛИНЕ из књиге Кристофера Александера Језик патерна Fig. 5 Pattern Sample AGRICULTURAL VALLEYS from A Pattern Language book Сл.7 Пример патерна Улазна зона Кристофера Александера Језик патерна Fig. 7 Pattern Sample ENTRANCE TRANSITION, A Pattern Language Book Сл. 8 Пример патерна Улазна зона из књиге Кристофера Александера Језик патерна Fig. 8 Pattern Sample ENTRANCE TRANSITION from A Pattern Language Book Сл. 9 Језик патерна за башту Fig. 9 A Pattern Language for a Garden Сл.6 Пример патерна агрикултурне долине из књиге Кристофера Александера Језик патерна Fig. 6 Pattern Sample AGRICULTURAL VALLEYS from A Pattern Language book ДВОРИШТЕ ПРЕДПРОСТОР (ENTRANCE TRANSITION) Било какав објекат или комплекс објеката да је у питању, формирање улаза је неизбежно (улаз у комплекс, а касније у индивидуални објекат, улаз у приватно двориште итд.) У сваком случају, улаз представља везу између јавног и приватног (полуприватног). Уколико имате полусакривену башту, она улепшава пролазну зону. Овај патерн елаборира и учвршћава пролазну зону коју капија и башта формирају. Зграда, а посебно кућа, са елегантним пролазом од улице до улаза у кућу, је много мирнија у односу на варијанту када је улаз директно на улици. Решење проблема: Планирати пролазну зону између улице и главног улаза. Формирајте путању која ће бити обогаћена игром светлости, звука, променама правца кретања, материјализацијом, лепим визурама итд. (Christopher, 1977) ПРИМЕР ПАТЕРН ЈЕЗИКА У наведеном примеру приказан је патерн језик полу затворене баште који дефинише патерне који је чине, као и њихове међусобне утицаје. АНАЛИЗА ПАТЕРНА У УРБАНИЗМУ "Ако je тезa да се урбанизам манифестује као начин живота (L. Wirth) тачна, онда урбанизација било ког простора даје патерне кроз које ће живети. Док су патерни живљења експоненти одређене културне и социјалне функције друштва, промене у њима, такође утичу на стечене вредности заједнице." (Pušić, 2004) Сагледавање пројектног задатка требало би да крене од ситуационог плана, тј. од урбанизма. Положај објекта или пројектоване целине (региона) делује у одређеном простору. Међусобни утицај околине и пројектоване целине дефинише прву групу патерна, док се уједно стварају претпоставке патерна унутар пројекта, као и уклапање локалних патерна у околину. Регион је пројектован у хијерархији са социолишким и политичким групама, од најмање, локалне групе породица, суседи, посао, до највеће групе општина, град. Свака група одлучује о окружењу у коме живи. Постоје * ** Урбанизам 11

17 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр.8-19 Неке законитости у настанку и развоју насеља правила по којима је окружење организовано и услови који морају бити испуњени, али се сваком кориснику омогућава деловање. Све групе сносе одговорност за битније патерне унутар својих интерних структура. Уклапање у већ постојеће и задате патерне не значи строго поштовање услова, већ омогућава корекције које их неће променити, али их могу учинити посебним и препознатљивим. На овај начин омогућено је сваком суседству, заједници или граду да ствара варијабилне патерне, проналази различита решења и имплментира их постепено у шире патерне. Кад процес почне, заједница се прилагођава патерну. Адаптација није принудна, али је логична и природна. Наравно, могуће је одступање од основних патерна, тј. имплементација може бити својевољна, базирана на социолошкој одговорности, а не по законској основи и принуди. Пример је изградња школе или здравственог центра. Овакви комплекси зграда или засебни објекти могу да привуку наставнике или лекаре да се доселе. На овај начин ствара се заједница која делује, има зајдничке кодексе понашања и потребе, али уједно логично наставља форму патерна који је започет. Могуће је да један објекат буде основ за стварање патерна по којима ће се у будућности развијати заједница ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПШТИ ПРИСТУП ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ ПАТЕРНА "Могао бих вам рећи како направити хаљину навођењем трасе маказа кроз комад одеће у смислу угла и дужине реза. Или сам вам могао дати узорак. Читањем спецификације требало би да немамо појма шта ће се направити или када се заврши, да знамо да је направљена права ствар. Патерн производа: то је правило за израду ствари, али је у многим аспектима, сама ствар." (Coplien, 1996) Урбанистичко планирање је планирање простора за живот људи. У већини случајева, урбанисти задају правила и параметре по којима ће се неки насељени простор развијати. Међутим, свако урбанистичко планирање има свој развојни пут. Могуће је створити сопствени језик патерна за одређену локацију и на основу њега организовати простор. Постоји више начина идентификације патерна, од којих је најзаступљенији модел: сагледавање контекста, сагледавање проблема, сагледавање сила, решења и новог контекста. Сл.10 Патерн града, аутор Tang Yau Hoong aka Tees Fig. 10 City Pattern, by Tang Yau Hoong aka Tees Сл. 11 Патерн града, China town, Манчестер, Енглеска Fig. 11 City Pattern, China town, Manchester, England Урбанизам 12 МАТРИЦА Професор Роберт Флојд објашњава шта значи повезивање, или премошћавање, различитих апстрактних нивоа у контексту програма учења: "Ако питам другог професора шта предаје у уводном програмирању наравно, он поносно одговара: Паскал или Фортран. Знам да их он учеи граматику, скуп семантичких правила и неких готових алгоритама, остављајући студентима да сами истражују свој неки процес пројектовања. Чак и на основу текстова о структуралном програмирању парадигме, који дају смернице на највишем нивоу, што бисмо могли назвати ниво приче програма дизајна, често не обезбеђују помоћ на средњем нивоу, на оно што бисмо могли назвати основном нивоу" (Floyd, 1979) Сваки урбанистички склоп или отворени простор који је потребно урбанизовати прилагођава се корисницима. Међутим, велики утицај на сам пројекат (план) имају и природни утицаји (мада се и потребе корисника условно могу назвати природ н им утицајима). Уклапањем свих фактора, анализом потреба и идентификацијом патерна различитих утицаја побољшава се решење. Може се, на основу неких фактора, дефинисати матрица у којој ће се деловати (Слика 13). Матрица се може дефинисати на основу морфологије, постојећег саобраћаја, изграђености, руже ветрова, намене, временске удаљености (прелазим 1км за 10минута) итд.

18 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља Сегменти матрице дефинишу се као патерни, тј. елементи са одређеним степеном истости. По дефиницији патерна, сваки овај сегмент утиче на околину и повезује се са њом, али је такође састављен од мноштва патерна који га чине. Међутим, садржај сегмента матрице, или групе сегмената, мора се одредити уз помоћ неких критеријума. У старту се анализом дефинишу корисничке групе или актери које утичу на простор. Свака корисничка група утиче на неки сегмент у простору или има потребе којима се простор мора прилагодити. Анализирањем потреба сваког актера можемо доћи до закључка које су потребе присутне, а на тај начин их можемо груписати и класификовати по важности. "Патерни су хијерархијски повезани. Крупни патерни су у највишим слојевима и терају фино градуиране патерне у доње слојеве. Ови односи укључују, али се не односе на односе свих патерна... Патерни су уређени концептуално као језик који изражава ово Услојавање." (Doug, Christopher, 1994) Један од најбољих начина за идентификацију потреба корисника јесте анкетирање. Уколико тај начин није могућ, или су подаци који се добијају исувише различити, обрађивач плана се може ставити у улогу сваког актера (групе корисника) и методом Brain Storming доћи до података. Сл. 12 Аеродром у Хонг Конгу Fig. 12 Hong Kong International Airport ПОВЕЗИВАЊЕ СЕГМЕНАТА МАТРИЦЕ Свако сегментно подручје матрице утиче на своју околину у већој или мањој мери. Потребе, услови и правила груписани су по зонама свог највећег деловања. Изливање зона из сегментног подручја и уклапање сегмената матрице ствара групу патерна, а лако је могуће, и нови патерн. Повезивањем потреба, услова и правила матрица се логичним и природним путем попуњава, а веза између зона деловања постаје предмет истраживања. Свака зона има тен денцију ширења и повезивања, а уколико је на граници сег мента, и потребу да прелије у суседну матрицу и на њу утиче. Зоне које се формирају на основу потреба актера, услова, правила и других критеријума карактеристичних за подручје не морају бити присутне у сваком сегменту матрице, нити значи да из датог сегмента морају истећи у суседни и на њега утицати. Свака зона утиче на сопствену околину, али је радијус утицаја условљен рангом важности који та зона постиже на скали потреба датог подручја. Шема преклапања зона - Свака зона представља патерн за себе, што нас по дефиницији патерна наводи на то да је повезивање зона унутар сегмента матрице у ствари повезивање патерна. (Slike 16 i 17) Преклапање зона не може се стриктно одредити нити формулисати, нити се може претпоставити степен међусобног утицаја. Мноштво фактора утиче на површину зоне преклапања. Важно је да се приликом спајања зона води рачуна о задовољавању свих критеријума. Уколико није могуће задо вољити баш све критеријуме, потребно је обратити пажњу на најважније и по рангу најутицајније критеријуме. Зоне у процесу преклапања стварају нову зону у којој по оси спајања подједнако делују утицаји обе зоне. У овом сегменту обраду и уклапање зона није могуће емпиријски објаснити. Сл. 13 Матрица, Сегмент матрице Fig. 13 Matrix, Segment of Matrix Сл. 14 Ширење утицаја Fig. 14 Growth of Influence Сл. 15 Ширење зона. Међусобно повезивање сегмената Fig. 15 Growth of Areas. Relative Linewrap Урбанизам 13 * **

19 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља Сл. 16, 17 Шема преклапања зона. Повезивање зона. Међусобни утицај Fig. 16, 17 Drawing of Frequency overlap. Relative Influence Детерминисаност је могућа приликом детаљнијег планирања када се могу уочити конкретни утицаји. Све ово говори да је присутност патерна у урбанистичком планирању велика, као и да је примена евидентна и врло могућа. КОНТЕКСТ Уочен је патерн у настанку, формирању и ширењу насеља. На формирање насеља утичу многи фактори (у зависности од природних богатстава, до територијалне развијености државе, комуникације и повезивања). Најчешће се нова насеља формирају на раскршћима путева која имају неки потенцијал битан за развој. Први објекти јављају се из потребе власника да проводи што више времена на том месту (обрађивање земље, производња...). Власници на својим парцелама, које су до недавно биле карактерисане као обрадиво земљиште, формирају домаћинство са кућом. Домаћинства се формирају на већ одређеним парцелама (или на спојеним парцелама) што дозвољава претпоставку на кој начин ће се формирати на сеље, а самим тим олакшава урбанистима планирање. Наставља се линеарна градња дуж улица, и формира се насеље. У зависности од природно-морфолошких карак те ристика, улице и насеље формирају се на најкориснији на чин. ПРОБЛЕМ Да ли је могуће уочити и претпоставити где и како ће насеље настати? Уколико се примети место и правац природног настанка ширења насеља, могуће је правилно планирати и урбанизовати будући град. ИДЕНТИФИКАЦИЈА - НАСТАНАК И РАЗВОЈ НАСЕЉА Урбанизам 14 РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА Како наводи Фреи, урбани развој је инкременталан и представља производ секвенци независних, чисто спекулативних интервенција и развојних пројеката који се постепено преплићу формирајући градове чија структура и форма никад нису фиксиране и коначне. (Frey, 1999) Град нити је почео нити се завршава у тренутку кад ми почињемо њиме да се бавимо. Он ће наставити да се мења увећава се или смањује, тако да би се прилагодио променама социоекономских услова. (Спасић, Петрић, Кринић, 2005) Имовински односи Природно и непланирано ширење насеља одвија се по неким правилима која су карактеристична за тај простор, али је уочено да постоје универзална правила која се понављају у просторима који су слични. Већ постојећа имовинска подела земљишта утиче на организацију насеља. Власници земље обично граде своје куће на формираним парцелама, а на преосталим деловима наставља ју да се баве делатностима које су обављали до тада. Изградња куће условљена је присуством воде за пиће, као и потребом да се проводи више времена на том месту. На сељавање се одвија постепено, а куће ничу на деловима парцеле ближим путу. Формира се центар насеља, тј. место окупљања на коме се обично налази продавница или неки дру ги објекат који је од важности за већину житеља. (Слика 19) Овакав садржај већ има карактер насеља, а његов развој условљен је потребом људи да ту живе или је сама локација интересантна људима због својих квалитета, природних богатстава, добре повезаности итд. Планирање комуникације - путева Планирање и формирање путева, као и формирање грађевинских парцела има више услова. Најутицајнији су природно-морфолошки услови који диктирају трасу могућег и најлакшег кретања корисника, а и најбољи положај планираног објекта. (Слике 20, 21, 22)

20 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља ПАТЕРН ЈЕЗИК У равничарским крајевима (слика 23) природно-морфолошки услови немају велики утицај на трасирање путева. Евентуалне препреке које се могу јавити су водене површине или неквалитетна подлога за градњу пута. Такви утицаји омогућили су власницима земље да лако и правилно парцелишу имања (управно на пут) и да путеви буду најкраћи, прави и ушорени. Грађевинске парцеле насеља формирају се на већ постојећим парцелама обрадивих површина, без померања међе (постоје случајеви поделе и присвајања парцела) и поред путева, док се обрадива површина задржава са унутрашње стране имања (ка унутрашњости блока). Путеви се најчешће трасирају дуж спојева пацела, по међи. У брдовитим крајевима (слика 24), процес настајања и формирања трасе путева исти је као и у равничарским, али је природно-морфолошки утицај много израженији. Обрадиве површине формиране су у односу на постојеће услове, тако да се даљи развој насеља управља већ постојећом матрицом. Трасирање путева има израженије природно-морфолошке услове, што наводи насељенике да се везују, не само за парцелацију, већ и за морфологију терена. Ширење насеља повећање популације Накнадно хоризонтално ширење града је довело до последичне трансформације његових квалитативних одредница, а његов популациони раст је постао закономерна појава. (Спасић, Петрић, Кринић, 2005) Повећавањем популације нови објекти се све више удаљавају Сл. 19 Настајање насеља на већ парцелисаним обрадивим површинама Fig. 19 Becoming settlement on cultivated non urban area Сл. 20 Раскрсница код Перлеза Fig. 20 Јunction Сл. 21 Аутопут Е75 Fig. 21 Highway E75 Сл. 22 Спајање путева Fig. 22 Adjunction Урбанизам 15

21 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља од центра насеља, те се јавља потреба за стамбеним простором. То се одражава на густину насељености. Постојећи блокови уситњавају се пробијањем улица дуж међа. Новонастале улице олакшавају кретање становника и повезују насељене просторе са централним делом. Улице отварају могућност нове градње објеката и њихов приступ путној мрежи, па се парцеле такође уситњавају, тако да се сада формирају два домаћинства на, до скоро, једној грађевинској парцели (Слика 26). Уситњавање парцела условљено је потребом становника да се насељавају што ближе основним функцијама. На овај начин смањује се обрадива површина у централној зони насеља. Потребе становника у централној зони насеља мењају се како се насеље шири. Ширењем насеља јављају се нове делатности које доносе приходе, а нису везане за обрађивање земље. Посматрањем околине насеља, могуће је претпоставити како би се то насеље ширило. Имовински односи један су од најзначајнијих показатеља евентуалног ширења насеља. На слици 27 шематски је приказано ширење насеља. Јасно се може уочити како се насеље шири, али се може претпоставити и како ће се насеље ширити. Сл. 23 Голубовац равница - постојећа и предвидљива путна мрежа (црвена постојеће, плава предвиђено) Fig. 23 Golubovac campus - existing and foreseeable road network Наиме, на подручју града су се одувек сукобљавале две силе једна, која је покушавала гад да сабије у димензије одређеног и времену примереног оквира, и друга, која је стално размицала његове границе, излазећи из свог дуалног процеса најчешће као победник. Савремена потврда ове тезе се налази у градовима већине европских земаља, где највећи пораст броја становника бележе предграђа и рубне зоне градова, док се у централним градским подручјима уочава релативно опадање броја становника и густине насељености. (Спасић, Петрић, Кринић, 2005) Град се формира под утицајем окружујућег руралног подручја (ресурсног залеђа), које му омогућава услове за испуњавање градских функција, различитих али допуњујућих онима већ постојећим у окружењу. У овоме се огледа постојање јединства и супротности града и окружујућег подручја. (Спасић, Петрић, Кринић, 2005) Сл. 24 Рушањ брдовито - постојећа и предвидљива путна мрежа (црвена постојеће, плава предвиђено) Fig. 24 Rusanj hill - existing and foreseeable road network (red actual, blue provided) Урбанизам Сл. 25 Линеарно формирање насеља Fig. 25 Creating Linear Settlement 16 Сл. 26 Настајање насеља. Повећање густине насељености Fig. 26 Becoming Settlement. Settlement Density

22 МЕСТО ФОРМИРАЊА НАСЕЉА У претходном тексту наведено је да власник парцеле, који има потребу да више времена проведе на свом имању, формира домаћинство како би лакше и брже, а самим тим и ефикасније остваривао резултате. Али, овакав поступак не мора да значи и формирање новог насеља. Постоји још много услова који се морају задовољити да би се ново насеље формирало на неком месту. Од присуства воде за пиће, повезаности, природно морфолишких карактеристика, имовинских односа, па све до природних богатстава која су у већој или мањој мери доступна будућим житељима. Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља Повезаност Битан услов за организацију насеља јесте његова повезаност са осталим насељеним местима у околини (предпоставља се да су већ формирана насеља добро повезана са већим центрима). Главни транзитни правци кроз подручје на коме настаје насеље и његово повезивање са истим предуслов су за добро функционисање и организацију. Сл. 27 Настајање насеља. Повећање густине насељености Fig. 27 Becoming. Settlement Settlement Density У зависности од положаја насеља у односу на пут, уочио сам четири типа (Сл.28). 1. Насеље у близини транзитног пута 2. Насеље поред транзитног пута 3. Транзитни пут пролази кроз насељено место (копнени, речни, морски и ваздушни саобраћај) 4. Насеље се налази на укрштању више главних транзитних путева Анализом саобраћајне мреже у близини новонасталог насеља планира се начин повезивања, као и развој путне мреже (Слика 29). Ово је јако битан корак јер од њега зависи брзина развоја насеља. Што се боље насеље повеже са околином, лакше ће се вршити транспорт робе, а самим тим се смањују трошкови, привлаче купци (или продавци) и остали посетиоци. Нова насеља формирају се најчешће на раскршћу два пута који повезују, у најбољем случају, више великих центара. Природно морфолошке карактеристике Има пуно примера да је формирање насеља могуће и на терену који је изузетно неприступачан. Од пустињских оаза, неприступачних обронака Хималаја, до насеља на залеђеном северу Норвешке. Међутим, патерн формирања насеља дефинише препознатљиву шему настајања насеља која имају потенцијала да се свестрано развију. Не кажем да насеља на горе наведеним неприступачним теренима немају потенцијал за развој, али је тај потенцијал или мали, или је уско каналисан из једне или малог броја развојних тачака. Различити природни услови већег подручја диктирају настајање и развој насеља. У зависности од морфолошких карактеристика терена, облик и простирање насеља могу бити: 1. Уско ограничени 2. Делимично ограничени 3. Без ограничења Урбанизам 17

23 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља Сл. 28 Повезивање насеља. Tипови насеља у зависности од положаја у односу на транзитни пут Fig. 28 Settlement Linewrap. Extension of settlement with relation to the road Сл. 29 Повезивање насеља. Пример прихватљиве локације за настанак новог насеља Fig. 29 Settlement Linewrap. Acceptably Location of New Settlement Нека од природно морфолошких ограничења која могу у већој или мањој мери да утичу на простирање и обликовање насеља могу бити речни ток, море, планински венац, плодно или неплодно тло итд (Слике 30, 31, 32). Свако од ових ограничења има своје предности и мане и у различитим крајевима света другачије се карактерише. Може се лако десити да оно што је у неким крајевима мана и велико ограничење, у другом крају буде предност. Насеља се не формирају без разлога. Најчешћи разлог формирања насеља је природни потенцијал (плодно тло, рудно богатство, нафта, шума...). Током развоја, могуће је да се промени првобитно усмерење насеља, па чак и да се почетни потенцијал у потпуности запостави. Урбанизам 18 Сл. 30 Природно морфолошки утицаји река Fig. 30 natural morphological influence River Сл. 31 Природно морфолошки утицаји планина Fig. 31 natural morphological influence Mountain Сл. 32 Природно морфолошки утицаји планина и море Fig. 32 natural morphological influence Mountain and Sea

24 Славољуб C. Љубић/АУ27/2009/стр Неке законитости у настанку и развоју насеља ЗАКЉУЧАК Патерн језик представља чињенице које су, у суштини, присутне у нашој ужој или широј околини, и које су идентификоване у неком тренутку. Квалитет патерна огледа се у томе да свако може да каже да је то већ знао, да је логично, природно. У раду је покушано да се објасни, а у неку руку и наведе на то да је схватање патерна (или самог размишљања на тај начин) неопходно како би се што боље планирало и пројектовало, тј. како би се стварале складне и функционалне структуре. Патерн није алат, то је разумевање природних форми, схватање функционисања природе и њених правила. Што боље разумемо простор у коме стварамо, било то просторија у стану или планирање града, то ће наш пројекат бити функционалнији и пријатнији за коришћење. Насеље настаје на, за корисника, у том тренутку најбољем месту. Аспекти и критеријуми који се сагледавају ин дивидуалног су карактера, али се могу препознати зајед ничке одлике на различитим локацијама, код различитих народа и вера. Даљи развој и ширење насеља делимично је предвидив процес на који утичу прородно морфолошке карактеристике терена и повезаност са осталим насељима. Формирањем градског трга (место окупљања) насеље поприма карактер урбане целине која се даље плански развија. Неке од основних обликовних карактеристика новонасталог насеља могу се препознати и у већим градовима, нарочито у старом градском језгру. То је један од најбољих начина да се уочи како се насеље ширило и како су се некадашње њиве цепале и делиле. Систем по коме се неко насеље формирало преноси се и на свесно планирање и урбанизацију. Ово је доказ да је настанак насеља као и патерн по коме насеља настају сама од себе у већини случајева и најбољи план за дато подручје. Литература Alexander, C., Ishikawa, S., and Silverstein, M. (1977.), A Pattern Language, Oxford Univ. Press, New York. Alexander, Christopher (1977.), A Pattern Language: Towns, Buildings, Construction. Oxford University Press, USA, Аlexander, Christopher (1979.), The timeless way of building, New York: Oxford University Press Coplien, James, O. (1996.), Software Patterns, SIGS Books & Multi New York. Coplien, James, O. (2000.), Software Patterns, Bell Labs, Hillside Group. Delibasic, B. (2007.), Формализација процеса пословног одлучивања преко патерна, докторска дисертација, поглавље 4.: Патерни и патерн језик у одлучивању, стр. 99, FON, Beograd Floyd, R.W. (Aug ), The Paradigms of Programming, Comm. ACM, vol. 22, no. 8, pp Frey, H. (1999), Designing the city: Towards a more sustainable urban form. London: E and FN Spon Lea, D. and Alexander, C. (Jan ), An Introduction for Object- Oriented Designers, Software Eng. Notes, vol. 19, no. 1, стр Lewis, Matthew ( ), Еconomist and architect; agentsofurbanism.com. Porter, Ronald; Coplien, James, O. and Winn, Tiffany (2005.), Sequences as a Basis for Pattern Language Composition, School of Informatics and Engineering, Flinders University of South Australia and Vrije Universiteit Brussel, стр. 3 Pušić, L. M. (2004). ENG:Sustainable development and urban identity: A social context. Spatium, (11), 1-6. Спасић, Н., J. Петрић, и Н. Кринић. (2005), Просторна и функционална структура града на примерима Ваљева, Бора и Књажевца. Архитектура и урбанизам (16-17): Winn, Tiffany; Calder, Paul (2002.), Is This a Pattern?, IEEE SOFTWARE - IEEE Computer Society, Flinders University of South Australia, January/February стр. * 60 ** Урбанизам 19

25 УДК: : Прегледни рад КОНФЛИКТИ И ОГРАНИЧЕЊА У ПРОСТОРНОМ РАЗВОЈУ РУДАРСКИХ БАСЕНА Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд рад примљен: август 2009, рад прихваћен: октобар 2009 росторно планирање 20 Апстракт Релативно висок степен конфликтности развоја и развојних циљева је објективна околност са којом се суочава планирање у великим рударским басенима. Постоје бројни конфликти: између локалних и ширих друштвених интереса (заузимање земљишта, пресељењапроизводња енергије), краткорочних и дугорочних, посебних (гранских) и општих циљева итд. Основни развојни конфликти везани су за однос између рударско-енергетско-индустријског система (РЕИС-а) и окружења, који се манифестују у домену регионалног развоја, некомпатибилних производних функција (рударствопољопривреда), коришћења и уређивања простора, коришћења природних ресурса и деградације средине. Према томе, један од најзначајнијих задатака планирања у великим рударским басенима је идентификација, оцена, сучељавање и релативизација конфликности развоја и развојних циљева. Задатак планирања је да понуди објективизиране параметре (показатеље) о стању развоја, његовим потенцијалима и ограничењима, затим концепт CONFLICTS AND LIMITATIONS IN SPATIAL DEVELOPMENT OF MINING BASINS Abstract A relatively high degree of conflicts between development and developmental goals is an objective condition that one has to face in planning in large mining basins. Numerous conflicts exist: betwen wider public larger social interests (land occupation, removal-power production), short-term and longterm goals, specific and general aims, etc. Basic developmental conflicts exist in the relationship between the miming-energy-industrial system and its environment, and they are manifested in areas of regional development, incompatible production functions (mining-agriculture), lend use and organization, exploitation of natural resources, and environmental degradation. Thus, one of the most important planning task in large mining basins is to identify, evaluate, confront and compare development conflicts and developmental goals. The task of the planning process is to offer objective parameters (indices) concerning the state of development, its potentials and limitations, as well as the concept of alternative strategies of future development, including their possible effects, conversion of larger social priorities into critera for evaluataing alternative strategies, i.e. to offer adequate analytical documents as a platform for the expression of goals and interests of numerous social subjects and their harmonisation in the process of participation in planing decision making. Key words: mining basins, planning, conflicts, development алтернативних стратегија будућег развоја укључујући и њихове могуће ефекте, конверзију ширих друштвених приоритета у критеријуме за вредновање алтернативних стратегија и др., односно да понуди адекватну студијско-аналитичку документацију као платформу за исказивање циљева и интереса бројних друштвених субјеката и њихово усаглашавање путем партиципације у доношењу планских одлука. Кључне речи: рударски басен, планирање, конфликти, развоj Увод Утицај рударских басена на окружење може се посматрати кроз идентификацију и релативизацију развојних конфликата и усаглашавање различитих супротстављених интереса у уређивању и коришћењу простора. Конфликтност развоја у рударским басенима манифестује се у домену регионалног развоја (регионални конфликти), некомпатибилних производних функција (функционални конфликти), коришћења и уређења простора (просторни конфликти), коришћења природних ресурса и деградације средине (еколошки конфликти). Са друге стране, процес планирања, нарочито просторног планирања, окупља бројне друштвене субјекте, носиоце развоја и кориснике простора и омогућује, у процесу припреме планских аката, исказивање и конфронтацију појединачних интереса и њихово приближавање на основу утврђених ширих друштвених приоритета, система показатеља, стандарда и критеријума произашлих из студијско-аналитичког рада и алтернативних сценарија за будућност, са утврђивањем могућих ефеката појединих алтернатива [Спасић, Џунић, Ђурђевић, 2009]. Усаглашавање ових бројних развојних и других конфликата тешко је постићи без институције планирања у најширем смислу. Наиме, само у оквиру процеса планирања могуће је на свеобухватан начин установити карактер, значај, узроке и последице појединих конфликата, али и облике, време и подручје њиховог манифестовања, интензитет конфликата, као и могућности (средства) за њихово неутралисање. еmail: nespa@iaus.ac.rs Рад је резултат истраживања у оквиру научног пројекта Просторни, социјални и еколошки аспекти развоја у великим рударским басенима ТП16008, који је реализован у ИАУС-у, а финансиран од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.

26 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена РЕГИОНАЛНИ (РАЗВОЈНИ) КОНФЛИКТИ У развојном и фукционалном погледу, рударски басени нису самосталне целине и не могу се посматрати издвојено од ширих територијалних целина којима припадају. Због своје пространости, територија рударских басена најчешће је подељена између већег броја административних целина (округа, општина) упућених на центре који се налазе ван подручја рударских басена. Под појмом равномеран регионални развој подразумева се уравнотежен и пропорционалан територијалан развој, при чему се територијални развој посматра као процес сталног успостављања пропорционалног развоја сектора и грана. Појам равномерност регионалног развоја, има два аспекта посматрања: социо-политички и економски, због чега се равномерност и третира или као социо-економски циљ, или као метод развоја односно индустријализације. Феномен равномерности регионалног развоја би се могао најкраће дефинисати као стварање једнаких могућности, али из чињенице да једнаке могућности имају многобројне економске, социјалне и политичке аспекте, произилази да је једнакост вишезначна вредност. У основи процеса стварања једнаких шанси за све регионе налази се доминација економских односа, тј. примат економског фактора. Стална међусобна испреплетаност економског и социјалног, утиче на смањење, прво, релативних, а у каснијој фази, и апсолутних разлика. Равномерност регионалног развоја сасвим је погодна за објашњавање унутар-регионалних односа, али се њена прагматичност смањује на релацији међурегионалних односа. Ипак, пракса је показала да је превазилажење двојаког карактера равномерности (као социо-политичког циља и као метода развоја) могуће, тек на одређеном нивоу развијености читаве привреде [Михаиловић, 1968, 1970.]. Рударски басени представљају зоне са капитално интензивним инвестицијама. Принципи рационалности и економичности условљавају концентрацију производних погона у оквиру великих производних система, што утиче на концентрацију капиталних инвестиција, које су усмерене првенствено у производњу угља и електричне енергије. Оваква структура инвестиција има за последицу монофункционални карактер привреде (рударство и енергетика) и њену територијализацију на зону интензивног развоја рударско-енергетско-индус тријског система (РЕИС). Развој, са оваквом структуром инвестиција, манифестује се на ужем подручју, и то у огра ниченом обиму, а са друге стране економски ефекти развоја РЕИС-а испољавају се екстериторијално и материјализују у дохотку у процесу производне потрошње. «Ексте риторијални карактер и непотпуни утицај експло а тације енергетских извора на величину и раст дохотка привреде региона (општине) решава се у савременим условима дисперзијом и изградњом индустрије, односно развојем производње опреме и репроматеријала потребног основној производњи конкретног система. На тај начин примарна производња повлачи развој индустријске струк туре, како у региону, тако и изван његових граница» [Спасић, 1988]. Просторно напредовање површинских копова и, са тим у вези, дистрибуција активности РЕИС-а у простору, односно могућност извесне дисперзије производних погона, истовремено утиче и на просторну алокацију капиталних инвестиција, а то може бити од значаја за друге, мање развијене општине, ако располажу енергетским ресурсима. У сваком случају, алокација инвестиција, може допринети равномернијем регионалном развоју у целини. Сама експлоатација, тј. директни ефекти инвестирања у експлоатацију лигнита манифестују се као «позитивни екс тер ни ефекти» јер упућују на одређену добит на ширем под ручју, кроз потрошњу. Део негативних екстерних ефеката испо љава се у релативо кратком периоду (загађење животне средине), док се други, већи део испољава на дужи рок (деградација природних ресурса, еколошке промене, ефекти пресељења становништва, социоекономске трансформације, и др.). Део екстерних трошкова у рударским басенима може се обрачунати и укључити у цену производње угља. На тај начин трошкови губе «екстерни» карактер и постају «интерни». Прави екстерни трошкови су они за које је тешко или немогуће установити одговарајући монетарни израз. У ову групу трошкова, свакако спада деградација природних ресурса, тј. деградација животне средине [Спасић, Вујошевић, 1997]. Динамичан развој РЕИС-а, заснован на производњи и преради угља, утицао је на друштвено-економски развој подручја. Интензиван индустријски развој условио је промене привредне структуре, промене социоекономских карактеристика становништва, брзи раст укупне производње, друштвеног производа и запослености, уз пораст квалитета живљења. Поставља се питање, шта ће се десити са даљим развојем подручја, у којем је привредна структура монофункционална и усмерена на производњу и потрошњу угља, након завршетка експлоатације. Према регионалној политици, каква је прокламована у Стратегији регионалног развоја 1, улога државе своди се на уклањање и ублажавање ограничења са којима су суочена угрожена подручја, односно њихово оспособљавање за аутопропулзивни развој. То се нарочито односи на помоћ подручјима са посебним развојним проблемима, кроз инвестиције и стимулисање прилива капитала, како би та подручја компензовала своје структурне слабости, на пример, монофункционалност привреде у рударским басенима. Да би подршка државе била ефикасна, неопходно је обезбедити континуитет подршке и одржати интензитет подршке на дужи период. Регионални развојни програм, као основни инструмент за спровођење регионалне политике, треба да се припреми за регион/регионе којем територијално припада подручје рударског басена, као програмски документ и да се на тај 1 Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од до године, Стратегија просторног развоја Републике Србије до године (I фаза) и други развојни документи националног значаја истичу значај равномерног регионалног развоја, који се промовише као основно начело и у Предлогу закона о регионалном развоју (Влада РС, 2009.). росторно планирање 21

27 росторно планирање 22 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена начин координирају развојне прогнозе и задаци Републике Србије и локалних самоуправа из области економског, социјалног, просторног и културног развоја, а пре свега, с об зи ром на развој подручја након завршене експлоатације угља. Стратешки део таквог регионалног развојног програма треба да обухвати анализе стања и проблема, да усклађује развој секторских програма и одређује регионалне развојне циљеве, усмерења и приоритете за општине у оквиру рударског басена из једног или више региона. Извршни део укључивао би развојне пројекте од регионалног и локалног значаја са предвиђањем рока реализације и извора финансирања, организационих услова, као и потребних активности са становишта заштите животне средине, као и друге облике републичких и локалних регионалних развојних подстицаја. Једна од могућности за решавање индивидуалних проблема од заједничког значаја за две или више општина на подручју лигнитског басена, може бити припрема заједничког програма развоја. Заједнички програм развоја морао би да буде усаглашен са регионалним развојним програмима, региона којима општине припадају у случају, на пример, Колубарског лигнитског басена. Производни погони Колубарског басена концентрисани су у Лазаревцу (производња угља) и Обреновцу (производња електричне енергије). Према територијалној подели на NUTS II и NUTS III регионе у Стратегији просторног развоја Републике Србије до године (I фаза), Лазаревац и Обреновац, припадају региону NUTS II Град Београд, односно NUTS III Приградске општине. Међутим, Колубарски басен обухвата и делове територије које по овој подели припадају NUTS II Западна Србија, односно NUTS III Колубарски и Мачвански округ. ФУНКЦИОНАЛНИ КОНФЛИКТИ Производне функције у простору међусобно могу бити кооперативне, неутралне или конфликтне (Табела 1). Под кооперативним функцијама подразумевају се оне фукције које могу без икаквих последица да егзистирају на истом простору, па чак да се некад и међусобно допуњују. Међусобно неутралним фунцијама сматрају се оне које могу да егзистирају без међусобних конфликата, док су међусобно просторно конфликтне функције које директно угрожавају друге планиране или већ постојеће функције [Спасић, 1988.]. Рударство као делатност, по правилу, ангажује огромне материјалне и људске ресурсе. Оно у окружењу доприноси, или може да допринесе, развоју, углавном прерађивачке индустрије. Наиме, у подручјима где је основна делатност рударство, развој је, по правилу, усмерен само на компатибилне делатности за које се рударство јавља као корисник. Дакле рударство је генератор такозваног монофункционалног развоја подручја. Однос између производних фунција може бити променљив, посматрано у оперативном смислу. На пример, могућност развоја неке производне функције се занемарује иако та производна функција може бити кооперативна са рударством, као резултат стратешких опредељења најутицајнијег корисника простора, односно, привредног субјекта за експлоатацију лигнита. Због такве субјективне одлуке, делатности се сматрају конфликтним, нпр. експлоатација диатомејске земље захтева примену специфичне технологије за откривку, а тиме се истовремено одлаже отпочињање производње угља. Са друге стране, рударство се јавља као велики и перманентни потрошач за друге различите врсте производње и услуга, па се, као последица развоја експлоатације угља на једном подручју, развијају компатибилне делатности. ПРОСТОРНИ КОНФЛИКТИ Посматрајући генерално, сви конфликти који се јављају као последица утицаја рударских радова на окружење су просторни. Под просторним конфликтима, у овом случају, подразумевају се конфликти као што су заузимање великих површина земљишта за развој копова, измештање водотока и крупне саобраћајне и друге инфраструктуре и уређење нових насеља за пресељење становништва из зоне рударских радова, а које је могуће решити, или бар ублажити, кроз инструменте планирања и уређења простора и то кроз планирање одређених намена површина и усмеравања просторног и функционалног развоја у правцу одређене трансформације у мрежи насеља. Земљиште намењено рударским радовима може имати различите појединачне намене чија употреба није трајног карактера (активни коп, одлагалиште, заштитни појас, монтажни плац, транспортни, инфраструктурни и објекти радионица и магацина и објекти од значаја за организацију рударских радова). Пре, у току и по престанку радова на експлоатацији угља, према главном рударском пројекту и пројекту рекултивације, обавезно се спроводе поступци рекултивације земљишта и спроводе друге мере којима се обезбеђује заштита људи, имовине, животне средине, природе и заштите вода. Експлоатационо подручје је динамична средина у којој се временом мења намена површина, пре свега услед развоја рударских радова. Према одређеној динамици помера се фронт рударских радова, заузимају нове површине у насељима за потребе рударских радова и уређење саобраћајних и инфраструктурних коридора, а делови копова у којима је експлоатација завршена користе се као одлагалишта. Коначно формирани делови одлагалишта се технички и биолошки рекултивишу. Такође, поједине локације са садржајима пратећих рударских активности, сукцесивно се измештају из активне зоне површинских копова на неке нове локације, тако да се површине намењене за те активности увећавају или смањују у различитим временским периодима. Површине намењене «рударским објектима и активностима од општег интереса» према режиму коришћења земљишта су јавне површине, односно површине од јавног интереса. Поред пољопривредних и шумских површина са припадајућим пољским и шумским путевима и просекама,

28 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена Табела 1: Приказ односа рударства према другим привредним гранама сектор/ подсектор кооперативне неутралне конфликтне А Пољопривреда, лов и шумарство X 1. Пољопривреда X 2. Шумарство X 3. Водопривреда X Б Рибарство X Ц Вађење руда и камена X 1. Вађење енергетских сировина X 2. Вађење осталих сировина и материјала X Д Прерађивачка индустрија X 1. Производња прехрамбених производа, пића и дувана X 2. Производња текстила и текстилних производа X 3. Прерада коже и производња предмета од коже X 4. Прерада дрвета и производи од дрвета X 5. Производња целулозе и папира X 6. Производи од папира, издавачка делатност и штампање X 7. Производња кокса, деривата нафте и нуклеарног горива X 8. Производња хемикалија, хемијских производа и вештачких и синтетичких влакана 9. Производња производа од гуме и производа од пластичних маса X 10. Производња производа од осталих неметалних минерала X 11. Производња основних метала и стандардних металних производа X 12. Производња машина и уређаја X 13. Производња електричних и оптичких уређаја X 14. Производња саобраћајних средстава X Е Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом X Ф Грађевинарство X Г Трговина на велико и трговина на мало; оправка моторних возила, мотоцикала и предмета за личну употребу и домаћинство X Х Хотели и ресторани X И Саобраћај, складиштење и везе X Ј Финансијско посредовање X К Активности у вези с некретнинама, изнајмљивање и пословне активности X Л Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање X М Образовање X Н Здравствени и социјални рад X О Остале комуналне, друштвене и личне услужне активности X П Приватна домаћинства са запосленим лицима X X росторно планирање као основна намена у простору издвајају се изграђене земљишне површине и оне које су предвиђене за изградњу (грађевинско земљиште). На дијаграмима који следе, ове површине као и друге површине, на пример ловна подручја, јаруге, утрине, повремени токови спирнице и остало неплодно земљиште дате су као «остало земљиште». Као приказ наведеног може се узети промена намена површина у централном и источном делу Колубарског лигнитског басена (Слика 1) и (Графикон 1 и 2). Остале насељске изграђене и неизграђене површине, као и пољопривредне и шумске површине по правилу се смањују у укупним билансима на рачун земљишта које је намењено за измештање и изградњу инфраструктурних система и рударске радове и активности. 23

29 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена росторно планирање 24 Сл 1. Промена намена површина у централном и источном делу Колубарског басена [ПГР за насеље Вреоци и ПГР Барошевац, Зеоке, Медошевац и Бурово, 2008] Fig.1 Land use change in Central and Eastern part of Kolubara basein [Plan of General Regulation for Vreoci settlement and PGR for Baroševac, Zeoke, Medoševac and Burovo, 2008] Интензиван развој експлоатације угља има велики утицај на просторни развој подручја. Ширење рударских активности подстиче пренамену земљишта и повећање неплодних површина. Пренамена земљишта може бити трајна, нпр. за потребе изградње термоелектрана, објеката за прераду и транспорт угља, гаражних и сервисних простора за механизацију и друге објекте и привремена, тј. условна, за потребе формирања површинских копова и одлагалишта.

30 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена Графикон 1. Промена намена површина у централном делу Колубарског лигнитског басена у ха Graf. 1: Land use change in Central part of Kolubara lignite basein in hectares Графикон 2. Промена намена површина у источном делу Колубарског лигнитског басена у ха Graf.2: Land use change in Eastern part of Kolubara lignite basein in hectares Међутим, када је реч о планирању просторног развоја у оваквим подручјима, планска предвиђања су у извесној мери непоуздана, углавном због потреба да се у области енергетике стратешке концепције заснивају на дугорочним прогнозама, обично за период од 20, 30 па и више година. Непоузданост предвиђања за тако дуг период обично се превазилази тако што се за различите временске хоризонте примењује различит ниво детаљности предвиђања, тако да се за временски ближе хоризонте предлажу детаљнија и разрађенија решења, док се за дуже временске периоде предлажу општа решења, често само у форми општих циљева, а неретко и у варијантама. Рударски басени представљају комплексан простор, тако да нарушавање функционалних целина у простору има посебну тежину. «Нарушавање функционалне организације насеља и традиционално формираних сеоских заједница представља посебан проблем који се, и поред материјалних и других надокнада, може донекле санирати тек генерацијском сукцесијом» [Спасић, Петовар, Јокић, 2007]. Сл 2. Мрежа насеља и центара у Колубарско лигнитском басену [Просторни план подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена; Документациона основа; 2008] Fig. 2 Settlements and centres network in Kolubara lignite basein [The Spatial Plan for the Kolubara Lignite Basin Exploitation Region; Documenattion; 2008] росторно планирање 25

31 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена На објективно сложену ситуацију у рударским басенима указују следеће чињенице: са једне стране релативно висока насељеност и изграђеност простора, концентрација привредних активности и друга обележја једне динамичне средине, а са друге стране, специфични захтеви површинске експлоатације у погледу заузимања земљишта, измештања насеља и становништва, саобраћајница, водотока, индустријских и других објеката који се налазе у зони развоја копова. Отварање копа и развој рударско-енергетско-индустријског комплекса увек има за последицу утицај на развој насеља, кретање становништва и процесе урбанизације, што доводи до извесног степена концентрације у урбаним центрима и другим насељима која се налазе у непосредној близини рудника. Табела 2: Број расељених домаћинстава на подручју Колубарског лигнитског басена росторно планирање 26 Катастарске општине до године до године Укупно Лазаревац Пркосава Барошевац Сакуља Јунковац Зеоке Медошевац Вреоци Степојевац Цветовац Лајковац Мали Борак Скобаљ Уб Каленић Радљево Паљуви 9 9 Укупно Извор: Просторни план подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена, Документациона основа У складу са напредовањем копова неопходно је благовремено извршити исељавање угрожених делова насеља или насеља у целини. У протеклом периоду на подручју Колубарског лигнитског басена пресељено је укупно 1614 домаћинстава из зоне развоја површинских копова. Нека насеља су пресељена скоро у целости (Сакуља, Цветовац, Каленић), док код других насеља пресељење је обављено делимично (Табела 2). Табела 3: Планирано пресељење домаћинстава на подручју општине Лазаревац до године Катастарске општине Планирано пресељење Барошевац 39 Бурово 43 Зеоке 177 Медошевац 145 Вреоци 1006 Велики Црљени 24 Шопић 15 Општина Лазаревац 1449 Извор: ПГР за насеље Вреоци и ПГР Барошевац, Зеоке, Медошевац и Бурово, Документациона основа

32 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена Пресељење насеља врши се постепено што изазива поремећаје код функционисања како постојећег тако и новог насеља. Посебан проблем представља измештање објеката са јавним функцијама, споменика културе, гробља и сл. Изналажење локација за нова насеља представља веома сложен процес, с обзиром на то да пресељење насеља прате проблеми у вези са: прерасподелом функција међу насељима, што доводи до трансформације мреже насеља; ограниченим могућностима поновног насељавања рударског басена по завршеној експлоатацији, што доводи до ненасељеног простора; стабилношћу насутог земљишта по завршетку рударских радова; чињеницом да становништво не жели да се измешта на удаљене локације, што представља проблем јер се у великим лигнитским басенима копови по правилу развијају континуално на великој територији; и принципима рационалности који налажу насељавање пресељеног становништва у оквиру већ постојећих насеља (тиме се смањују улагања у уређење насеља и изградњу објеката са јавним функцијама, постиже се и рационалност у коришћењу простора али се јавља проблем прихватања новог становништва од стране домицилног, односно проблем адаптације досељеног становништва). Иако промене у социоекономској структури домаћинстава код насеља која се налазе у непосредној близини копова почињу знатно пре пресељења (запошљавање у руднику), већина домаћинстава жели и даље да се бави пољопривредом као допунском делатношћу, што је тешко обезбедити јер привредна друштва за експлоатацију угља најчешће не располажу слободним пољопривредним површинама које би могле да се уступе пресељеном становништву. Проблем пресељења насеља и становништва из зоне рударских радова на нове локације не може се посматрати изоловано од других промена које се дешавају на том простору, као што су: развој рударско-енергетског система који има за последицу развој секундарног и терцијарног сектора у једној претежно руралној средини; промене у социоекономској структури становништва; повећање друштвеног стандарда; тенденција концентрације активности, радних места и насељавања; деградација средине и значајна еколошка и физичка ограничења за развој насеља. Основни циљ покретања пресељења насеља је да се ослободи простор за експлоатацију угља и оствари континуирана производња потребних количина угља у Колубарском басену и на тај начин обезбеди енергетска стабилност Републике Србије. Када је реч о интересима становника ових насеља, основни циљ је да се цео процес пресељења оствари са што повољнијим ефектима за становнике тих насеља. Позитиван пример у односу на досадашњу праксу пресељења домаћинстава, представља приступ пресељењу насеља Вреоци у Колубарском басену, коме се пришло на плански организовани начин, са основним циљем да се цео процес пресељења оствари са што повољнијим ефектима за становништво и обезбеде бољи услови и квалитет живљења на новим локацијама. У циљу плански организованог и ефикасног пресељења насеља усвојен је документ «Програмске основе за пресељење насеља Вреоци», којим се обезбеђују услови за реализацију Програма пресељења. У складу са Програмским основама предвиђена су три начина пресељења домаћинстава: (1) организовано (заједничко) пресељење на припремљене локације на градском подручју општине Лазаревац; (2) индивидуално пресељење и то као: усмерено индивидуално пресељење на подручју Општине и појединачно индивидуално пресељење; и (3) организовано пресељење у оквиру Социјалног програма. Полазећи од чињенице да рударство и енергетика имају развојни приоритет, поред реализације општих и појединачних циљева, који у већој или мањој мери изражавају специфичности одрживог просторног развоја у овим подручјима, просторно - планска решења организације и уређења насеља на подручју лигнитских басена треба да обезбеде: правовремено расељавање становништва, супституцију комуналне инфраструктуре, саобраћајница, привредних објеката и јавних служби; усмеравање дела санационих активности и радова на одговарајуће локације и намене које обезбеђују шири развојни интерес; усмеравање развоја насељских функција и садржаја на просторе изван утицаја рударско-енергетског комплекса; и обезбеђивање функционалне флексибилности/стабилности у току и након експлоатационог пери ода. Измештање и регулација природних водотока по обиму и проблематици далеко превазилази класичне задатке из области регулације водотока, и то из следећих разлога: отварање нових копова, захтева њихово измештање ван садашњег корита, делимично и изван алувиона; с обзиром да се водотоци по правилу измештају у непосредној близини будућих копова, они морају бити пројектовани према стандардима речне хидраулике и инжењерства са одговарајућим техничким решењима која спречавају инфилтрацију воде из речног корита у копове; и с обзиром на цену измештања водотока, она се изводе у најнужнијем обиму са циљем да се обезбеди заштита копа од продора површинских вода. Измештање корита постојећих водотока решава се у склопу пројекта заштите површинског копа од површинских и подземних вода. Променом корита реке, мења се и режим подземних вода, мада су ефекти ових промена знатно мањи у поређењу са променама које изазива отварање самог копа. Код већих водотока, где је измештање корита економски росторно планирање 27

33 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена Сл 3. Приказ три фазе измештања реке Колубаре [ПГР за насеље Вреоци, карта 7. Водопривредна инфраструктура, 2008] Fig. 3: Three fase ilustration of Kolubara river replacement [PGR for Vreoci settlement, Map 7. Water management Infrastructure, 2008] росторно планирање 28 неоправдано, приступа се изградњи специјалних конструкција (бетонске водонепропустиве ињекционе «завесе» и екрани). Тамо где је и такав подухват неизводљив оставља се довољно безбедан заштитни земљани појас. Просторе у рударским басенима карактеришу обимне физичке интервенције код којих и саобраћајни систем мора да претрпи одређене промене. У појединим деловима басена долази и до физичког уништења постојеће саобраћајне инфраструктуре, што захтева реорганизацију и/или изградњу нове инфраструктуре како би се задовољиле потребе везане за будуће уређење простора и његово коришћење. Полазећи од тога, један од основних задатака који се поставља пред систем саобраћаја јесте испитивање и дефинисање одговарајућег саобраћајног модела који може да задовољи постојеће и перспективне саобраћајне потребе у свим фазама експлоатације угља и санације експлоатационих поља и да уважи физичка ограничења која намећу рударски радови. При том је, у првом плану дефинисање коридора за пролаз магистралних саобраћајних праваца. Развој саобраћајног система у рударским басенима треба заснивати на таквом приступу у којем се реконструкција и функционална супституција саобраћајне инфраструктуре, просторно и временски усклађује са развојем експлоатационих поља. Принципи рационалности налажу концентрисање саобраћајница и других инфраструктурних система у коридоре одговарајуће ширине. Исто тако, потребно је максимално коришћење постојећих коридора који могу на успешан начин и уз одговарајуће интервенције да замене оне коридоре који се због напредовања копова морају напустити. Планирано ширење рударских радова у Колубарском лигнитском басену, а тиме и развој рударско-енергетског комплекса, није могуће остварити без измештања магистралних и других инфраструктурних система (саоб раћајни - ца, водотока и енергетских водова) из зоне површин ских копо ва са циљем да се: обезбеди рационалност градње и одржавања груписаних инфраструктурних система и техноекономска оправданост успостављања јединствених инфраструктурних коридора; сачува односно унапреди, у функционалном и техничком смислу, постојећа инфра структурна мрежа националног, регионалног и локалног значаја; и обезбеди простор за функционисање посебне мреже и објеката енерге тске, саобраћајне и друге техничке инфраструктуре за потребе рударско-енергетског система. Реализација изградње у инфраструктурним коридорима, у расположивом времену и под овим условима представља подухват, који се мора спровести путем низа координисаних и контролисаних активности са јасно дефинисаним почетком и крајем. С обзиром на велики број учесника у процесу

34 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена Сл 4. Груписање инфраструктурних система у Централном и Источном делу Колубарског басена Fig. 4: Infrastructure systems grouping in Central and Eastern part of Kolubara lignite basein реализације, потребна финансијска средства, обавезу стриктног поштовања законске регулативе, техничких стандарда и правила, процедура и спецификација из различитих стручних области, мора се успоставити хијерархијско, динамичко и јавно спровођење система одговорности за вођење ових сложених пројеката. Развој површинске експлоатације угрожава привредне и друге објекте који се налазе у правцу напредовања копова. Није редак случај, нарочито код нас, да су од копова угрожени и производни погони самог рудника. Притом се не мисли на монтажне објекте који се постављају унутар копова и по потреби демонтирају и уклањају, већ на објекте трајног карактера. Такав је случај са енергетско-индустријским комплексом у Вреоцима (Колубарски басен) и Обилићу (Косовски басен). Очигледно је да су ово примери непостојања развијеног система планирања дугорочног развоја у лигнитским басенима код нас. Посебну категорију објеката који долазе у конфликт са рударством у зонама површинске експлоатације чине споменици културе и археолошка налазишта. Рударска предузећа која врше експлоатацију су обавезна да споменике културе који се налазе у зони рударских радова преместе на одговарајућу локацију утврђену просторним планом или другим одговарајућим планом. На подручју Колубарског, Косовског и Костолачког басена налазе се бројни споменици културе из свих периода развоја људске цивилизације. Међу тим споменицима нема објеката који би могли да доведу у питање приоритете искоришћавања угља, што значи да ће у неком времену бити измештени на нову локацију [Спасић,1988]. Када се приликом извођења радова наиђе на материјалне остатке који указују на могућа археолошка налазишта или археолошке предмете, регулативом из области заштите културних добара, јасно су утврђене обавезе инвеститора, у овом случају предузећа за експлоатацију угља. Трошкови истраживања и обраде и то: трошкови ангажовања археолога (надлежни завод за заштиту споменика културе), средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање евентуалних археолошких налаза до предаје на чување овлашћеној установи заштите, на терет су предузећа за експлоатацију. Међутим, много је целисходније унапред предузимати истражне радње. Добар пример дају заштитна археолошка истраживања на простору Рударског басена «Колубара». Заједничким ангажовањем Завода за заштиту споменика културе и РБ «Колубара» спречава се уништавање културних добара. У периоду од до године истражени су локалитети на фронту напредовања површинских копова Тамнава Источно и Западно поље. росторно планирање 29

35 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена ЕКОЛОШКИ КОНФЛИКТИ Експлоатација угља у рударским басенима, поред наведених, има и друге облике неповољног деловања, као што су деловања на природну средину: деградација других минералних сировина у лежишту, утицај на подземне воде, загађивање ваздуха, воде и тла и утицај буке и потреса. Лежишта угља, углавном, садрже у повлати и подини угља велике количине других минералних сировина као што су: шљунак, песак, кварцни песак, глина и диатомејска земља (Колубарски басен) или металичне појаве (Косовски басен). Приликом експлоатације често долази до мешања ових минералних сировина са осталом масом раскривке чиме се Сл 5. Приказ типичних пејзажа у Колубарском лигнитском басену [Документација, ИАУС] Fig.5 Typical landscapes ilustration in Kolubara lignite basein [Documentation, IAUS] трајно губи могућност њиховог накнадног искоришћавања. На први поглед, овакав однос рудника према другим минералним сировинама може се назвати неодговорним. Међутим, постоје и неке објективне околности које на неки начин могу оправдати, барем делимично, такав однос према другим минералним сиривинама. Пре свега, тешко је наћи тржиште за огромне количине неких сировина, нпр. песка и шљунка, затим експлоатација ових секундарних минералних сировина захтева селективно скидање и примену ситније механизације што би смањило ефикасност производње примарне сировине (угља). росторно планирање 30

36 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена Неповољни ефекти снижавања нивоа подземних вода у околини површинских копова могу се свести у две групе: a) исушивање земљишта што може утицати на приносе у пољопривреди, нарочито у сушним периодима, и на повлачење воде из природних извора и бунара који служе за снабдевање водом становништва и привреде; и б) слегање терена због повлачења подземних вода што може изазвати појаву клизишта или пукотина у тлу и оштећење саобраћајница и грађевинских објеката. Према до сада урађеним анализама и прорачунима везаним за одводњавање копова «Тамнава-Источно поље» и «Тамнава-Западно поље», слегање терена на подручју будуће Термоелектране «Колубара Б» биће око mm, док се на подручју коридора магистралног пута М22 и пруге Београд- Бар очекује да слегање терена буде и преко 500 mm (утицај «Јужног поља»). У Европској Конвенцији о пределу [Council of Europe, 2000], предео се дефинише као подручје чији је карактер резултат акција и интеракција природних и/или људских фактора. Ова конвенција дефинише и заштиту, управљање и планирање предела. Планирање такође покрива и рехабилитацију деградираних површина (рудника, каменолома итд.) Под појмом пејзажа, не подразумева се просторна, већ појавна категорија, која легитимише еколошку вредност и стабилност средине, као резултат промишљене и симултане активности природних и антропогених фактора [Пејовић,1983.]. Заузимање површина за експлоатацију и прераду лигнита, у основи се може сматрати привременим, са обзиром на чињеницу да се деградиране површине земљишта, након завршетка рударских радова, приводе поновном коришћењу. У том смислу, у простору се остварује одређена пејзажна рехабилитација кроз процес који обухвата рекултивацију земљишта, ревитализацију природе и изградњу потребних садржаја. Успешна пејзажна рехабилитација, у великој мери зависи од особености пејзажа пре отпочињања рударских радова, односно еколошког капацитета и подобности простора за успешан исход ревитализације. Поред рељефа, хидролошких, хидрогеолошких, климатских, инжењерско-геолошких и сеиз мичких услова, нарочити значај имају и карактеристи ке биљног света, који чине витални елемент пејзажних вредности простора. При спровођењу рекултивације и ревитализације, морају се обавезно узети у обзир ранији односи између пољопривредних и шумских површина, укључујући шикаре, шумарке и друге мање састојине дрвећа и жбуња на пољопривредном земљишту, затим ново формиране водене површине и простори за спорт и рекреацију, нова насеља, итд. У рударским басенима формирају се сложени производни системи чији се неповољни утицаји одражавају како на квалитет основних чинилаца животне средине (ваздуха, воде и земљишта), тако и на здравље становништва, флору и фауну, а самим тим и на потенцијале за будући развој подручја. Поред чињенице да производна постројења у великим рударским басенима у мањој или већој мери утичу на смањење квалитета животне средине, стоји и чињеница да су, нарочито код нас, производна постројења старија више од 20 година. Отпадне воде са загађујућим састојцима, које настају у термоелектранама, пре испуштања у реципијент претходно се неутралишу у специјалним басенима, али мерења обављена у близини термоелектрана у Обреновцу и Великим Црљенима показују да су отпадне материје присутне, и у подземним и у површинским водотоцима, у недозвољеним количинама. ПЛАНИРАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА У РУДАРСКИМ БАСЕНИМА КАО ПЛАТФОРМА ЗА УСКЛАЂИВАЊЕ СУПРОТНИХ ЦИЉЕВА И ИНТЕРЕСА Укупни развој у рударским басенима зависи од просторних и техноекономских могућности и ограничења, али је условљен и технолошким и еколошким факторима. Предвиђања ових фактора представљају значајна полазишта за сагледавање дугорочног развоја оваквих подручја [Спасић, Вујошевић, 2009]. Досадашња искуства у планирању развоја у подручјима рударских басена везана за решавање специфичних и сложених просторних и развојних конфликта као последице перманентних промена у простору у дужем временском периоду као и за спровођење ревитализације и рекултива ције деградираног земљишта у току и након завршене експлоатације, намеће потребу успостављања специфичног интегралног, за наше услове оригиналног приступа у планирању развоја и уређењу простора. У области енергетике, стратешке концепције, а тиме и потреба отварања и пројектована динамика напредовања копова, заснивају се на дугорочно прогнозираним потребама потрошње (20, 30 па и више година). Непоузданост планских предвиђања за тако дуги период, обично се превазилази тако што се у просторно - планској документацији за различите временске хоризонте примењује различит ниво детаљности, односно за временски ближе хоризонте утврђују се детаљнија и разрађенија решења, док се за дуже временске периоде предлажу општа решења, често у варијантама или само у форми општих циљева [Спасић,1995]. Особеност динамике планирања у рударским басенима је и у томе што је, поред уобичајеног временског хоризонта планирања, потребно обезбедити [Спасић, Вујошевић, Јокић, 2002]: прогнозирање за перспективу потпуног иско0ришћења лежишта, коју је тешко временски одредити, али која је неопходна због сагледавања концепције изградње и уређивања простора у рударском басену (због одређивања локација за нова насеља, саобраћајних, енергетских, индустријских и других објеката); и програмирање у зонама површинске експлоатације за краће временске интервале (због заузимања земљишта, пресељење целих или делова насеља и сл.). росторно планирање 31

37 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена Сл 6. Визија могуће намене површина након завршетка експлоатације у Колубарском лигнитском басену [Просторни план подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена; Документациона основа; 2008] Fig. 6: Vision of possible land use after the exploitation completing in Kolubara lignite basein [The Spatial Plan for the Kolubara Lignite Basin Exploitation Region; Documenattion; 2008] росторно планирање 32 Уређивање и обнављање простора у рударским басенима је динамичан процес, који се одвија по динамици производње угља, односно развоја површинске експлоатације и других процеса у басену. Промене које настају у рударским басенима су динамичне и зато се могу усмеравати само развојем динамичног и непрекидног процеса планирања и истраживања. Велико простирање рударских басена и потреба сагледавања укупног развоја у регионалним размерама, условљавају постојање више нивоа просторног планирања - регионални ниво, уже просторне и производне целине: групе копова или појединачни копови, енергетско-индустријски комплекс, ниво насеља и ниво дела насеља или енергетско-индустријског комплекса. Треба развијати специфичне приступе приликом: уређивања простора изнад угљеног слоја, односно у зони где се експлоатација планира; уређивања радне средине производних структура РЕИС (зона површинских копова и енергетскоиндустријски комплекс); изградње и уређивања нових насеља за прихватање пресељеног становништва, изградњу нових саобраћајница, комуналних, индустријских и других објеката; и резервација простора за уређење коридора који обезбеђују саобраћајну и инфраструктурну повезаност унутар подручја и у окружењу. Код планирања површинских копова, предмет планирања могу бити постојећи или будући копови, па се и задаци планирања у тим случајевима разликују. Док се у првом случају задатак планирања своди на ублажавање постојећих негативних ефеката експлоатације, у другом случају могуће је унапред утицати на концепт експлоатације, а тиме и на значајно смањење укупних негативних ефеката експлоата - ци је и на ефикасније отклањање могућих штета. Један од најделикатнијих задатака планирања у рударским басенима јесте релативизација развојних конфликата, односно, усаглашавање конфликтних циљева и интереса. У вези са тим, поставља се питање како операционализовати поступак усаглашавања бројних развојних конфликата и различитих или супротних циљева и интереса многих друштвених субјеката у процесу планирања. Просторно планирање располаже аналитичким методама и средствима која омогућавају да се на основу показатеља о постојећем стању, природним и створеним претпоставкама развоја и др. изврши аналитичка процена интензитета конфликтности појединих циљева као и реалних могућности за њихову релативизацију. Поједини циљеви или групе циљева могу бити конфликтни у истом временском пресеку или у истим ограниченим просторним оквирима. Уколико се аналитичким путем дође до могућности померања актуелности појединих циљева у времену или до померања њихових просторних исходишта, истовремено се стварају и реалне претпоставке за неутралисање њихове конфликтности. Ту се, можда, објективно налазе и највеће могућности планирања. Међутим, највећи проблем представљају они циљеви чију реализацију није могуће померати у времену и простору, иако је и тамо где постоји могућност померања,

38 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена неопходно утврдити приоритет у односу на то који ће циљеви моћи да се реализују одмах, а који ће бити одложени, затим, који ће се циљеви реализовати на најатрактивнијој локацији, а који ће добити друге мање атрактивне локације итд. У просторном планирању оправдана је примена поступка вредновања алтернативних развојних стратегија, варијантних сценарија развоја, тако да се заинтересованим корисницима може понудити могућност избора циљева, стратегија или сценарија развоја. Аналитичке методе омогућавају сагледавање могућих ефеката сваке алтернативе чиме друштвени субјекти добијају објективне показатеље при вршењу избора [Спасић, 1988]. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Структурне промене у рударским басенима, које настају услед површинске експлоатације лежишта, односе се пре свега на заузимање велике површине земљишта, деградацију екосистема, промене у мрежи насеља, висок степен загађености животне средине и сл. Са тим у вези, планирање одрживог развоја и уређење простора у рударским басенима има посебне задатке и специфична обележја, што подразумева неопходност одређених прилагођавања у сам ном планерском приступу, методу, садржају, динамици и сл. Задатак планирања је да понуди објективизиране параметре (показатеље) о стању развоја, његовим потенцијалима и ограничењима, затим концепт алтернативних стратегија будућег развоја укључујући и њихове могуће ефекте, конверзију ширих друштвених приоритета у критеријуме за вредновање алтернативних стратегија и др., односно да понуди адекватну студијско-аналитичку документацију као платформу за исказивање циљева и интереса бројних друштвених субјеката и њихово усаглашавање путем партиципације у доношењу планских одлука. Резултати истраживања по појединим областима, ус постављени систем показатеља, као и примена аналитичких метода за процену развојних потенцијала, интензитета конфликтности и оптимизацију развојних алтернатива, представљају полазишта за избор развојних циљева и доношење планских одлука који доприносе усклађивању супротних интереса, односно, релативизацију конфликтности. Увођење у процес планирања развојних приоритета и постављање циљева који су од ширег друштвеног значаја, служе за формирање критеријума за рангирање посебних циљева развоја и за вредновање алтернативних стратегија и варијантних сценарија развоја у рударским басенима. С обзиром да се супротни циљеви и конфликтни интереси у просторном развоју рударских басена исказују на националном, регионалном и локалном нивоу као и у различитим секторима развоја, њихово усаглашавање мора се спроводити на свим нивоима планирања синхронизовано са свим областима где се спроводи планирање развоја. Просторне конфликте, као што су заузимање великих површина земљишта за развој копова, измештање водотока и крупне саобраћајне и друге инфраструктуре и уређење нових насеља за пресељење становништва из зоне рударских радова, могуће је решити, или их бар ублажити, кроз инструменте планирања и уређења простора и то кроз планирање одређених намена површина и усмеравања просторног и функционалног развоја у правцу одређене трансформације у мрежи насеља. Значајну фазу у оквиру циклуса активности планирања представља обнављање и уређивање простора (обухвата информатику, истраживање, планирање, програмирање, уређивање и обнављање простора, односно деградираних земљишта). Уређивање и обнављање простора у рударским басенима је динамичан процес, који се одвија по динамици производње угља, односно развоја површинске експлоатације и других процеса у басену. Код планирања површинских копова, предмет планирања могу бити постојећи или будући копови, па се и задаци планирања у тим случајевима разликују. Док се у првом случају задатак планирања своди на ублажавање постојећих негативних ефеката експлоатације, у другом случају могуће је унапред утицати на концепт експлоатације, а тиме и на значајно смањење укупних негативних ефеката експлоатације и на ефикасније отклањање насталих штета. Производња угља и планирано отварање нових површинских копова, као и развој рударско-енергетског система у рударским басенима у целини, одвија се у условима спровођења законских реформи, усвајања и припреме стратешких/развојних докумената, опредељења за европске интеграције и залагања за заштиту животне средине, са циљем успостављања одрживог развоја енергетског сектора, у новим институционалним, структурноорганизационим и економским оквирима. Један од услова за остварење нивоа развијености и ефикасности у функционисању РЕИС-а који обезбеђује енергетску стабилност земље је законско, институционално и регулаторно уређење проблематике планирања и управљања просторним развојем, што подразумева [Спасић, Вујошевић, 2009]: а) управљање дугорочном стратегијом експлоатације у рударским басенима; б) организацију планирања развоја, уређивања и обнављања простора; в) измештање инфраструктурних система и насеља из зоне рударских радова и решавање имовинско-правних проблема у поступку пресељења становништва, решавање социјалних и социоекономских проблема и др.; и г) (начин) обнављање и уређивање простора у рударским басенима. Одлука о експлоатацији лежишта доноси се на највишем нивоу у складу са националним интересима, међутим, просторни конфликти између развоја РЕИС-а и развоја других функција које су везане за исто то подручје су неминовни, поставља се питање како помирити развојне приоритете у рударским басенима. По правилу, предност се даје рударству, с тим што се улажу напори, на пример, на росторно планирање 33

39 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић /АУ27/2009/стр Конфликти и ограничења у просторном развоју рударских басена росторно планирање 34 обнављању оштећеног пољопривредног земљишта. Дакле, овакви развојни конфликти решавају се увођењем у процес планирања приоритета који су од ширег друштвеног значаја. Развојни приоритети као и скуп циљева који су, такође, од ширег друштвеног значаја служе за формирање критеријума за рангирање посебних циљева развоја као и за вредновање алтернативних стратегија и варијанти сценарија развоја. Један од значајних општих развојних циљева је подстицање равномерног развоја. Сигурно је да ће овај општи циљ фаворизовати оне посебне или секторске циљеве који су усмерени на дисперзију и диверзификацију производних капацитета, подстицање развоја терцијарних делатности итд. Ово је рационално могуће све док се може остваривати економска ефикасност и рентабилност и технолошка оправданост. У том случају неопходно је приступити анализи оптимизације степена дисперзије и диверзификације привредних активности до границе која неће угрозити технолошку рационалност, економску и функционалну ефикасност. Планирање у великим рударским басенима суочава се са бројним развојним, еколошким, социјалним и просторним конфликтима и ограничењима, трансформационим процесима и другим околностима које у таквом облику, обиму, динамици и подручју испољавања у највећој мери нису били познати у досадашњој пракси планирања код нас. Искуства из других земаља су, такође, још нова и недовољна и не могу се директно применити на наше услове. Због тога, планирање у великим рударским басенима мора да буде засновано на обимним истраживањима. Истраживања се могу начелно поделити на општа (основна, фундаментална) и посебна (примењена, развојна). Планирање, свакако, мора да буде засновано и на резултатима општих истраживања, која имају универзални значај (нове технологије, дугорочне последице промене екосистема итд.), међутим, примењена и развојна истраживања, која се предузимају у оквиру сваког конкретног рударског басена, могу се сматрати основном претпоставком и саставним делом процеса планирања у великим рударским басенима. Истраживања се могу условно поделити у неколико група које су везане за: технолошке и друге аспекте развоја рударско-енергетско-идустријског система, укупни реги онални развој, социоекономске, физичке и еколошке транс формације, организацију, уређивање и обнављање простора и квалитет средине. Истраживања су у сваком случају орјентисана у највећој мери на проблематику развоја РЕИС-а и његове конфликте са окружењем, структуралне промене у простору, деградацију средине као и на изналажење могућности обнављања деградираног простора, односно унапређења квалитета средине и квалитета живљења у непосредној и широј зони утицаја РЕИС-а. Литература 1. Council of Europe (2000) European Landscape Convention, 2. Florence Михаиловић, К. (1968): Динамика односа између сектора и региона, Економски институт, Београд 3. Михаиловић, К. (1970): «Регионални аспект дугорочног развоја, Економски институт, Београд 4. Пејовић, Н. (1983): «Планирање пејзажа на просторима великих површинскух копова», Научни скуп «Планирање и уређење простора великих структуралних промена на примеру РЕИК Колубара», ИАУС, Београд 5. План генералне регулације за насеље Вреоци (Сл. лист Града Београда, бр. 54/08) 6. План генералне регулације за подручје насеља Барошевац, Зеоке, Медошевац и Бурово (Сл. лист Града Београда, бр. 58/08) 7. Просторни план подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена (Сл. гласник РС, бр. 122/08) 8. Спасић, Н. (1988): «Планирање развоја, обнављање и уређење простора у великим лигнитским басенима», посебно издање, ИАУС, Београд 9. Spasić, N. (1995): Planning and Physical Development of Large Lignite Basins, Arhitektura i urbanizam, br. 2, IAUS, Belgrade 10. Spasić, N., Petovar K., Jokić V. (2007): Transformation of Settlements and Population in large lignits Basins, monografija, IAUS, Belgrade 11. Spasić, N., Vujošević, M. (1997): The use of natural resourses and sustainable development, Spatium, No.1, IAUS, Belgrade 12. Спасић, Н., Вујошевић, М. (2009): «Приступ планирању развоја и уређења простора у великим лигнитским басенима», поглавље у монографији «Неки аспекти одрживог просторног развоја Србије», ИАУС, Београд 13. Спасић, Н., Вујошевић, М., Јокић, В. (2002): «Приступ планирању (и имплементацији) у верликим рударским басенима», поглавље у монографији «Нови приступи и искуства у планирању», ИАУС, Београд 14. Спасић, Н., Џунић, Г., Ђурђевић, Ј. (2009): «Утицај производних система у великим рударским басенима на планирање развоја, обнављање и уређење пристора», Архитектура и урбанизам бр. 26/09, ИАУС, Београд 15. Стратегија просторног развоја Републике Србије до године, Прва фаза: Визија циљеви и концепција просторног развоја Републике Србије, Министарство животне средине и просторног планирања и Републичка агенција за просторно планирање, април Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од до године (Сл. гласник РС, бр. 21/07)

40 УДК: (497.11) ; (497.11) Прегледни рад ДНЕВНИ УРБАНИ СИСТЕМИ У ФУНКЦИЈИ ПРОСТОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ Драгутин Тошић*, Никола Крунић**, Јасна Петрић** *Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд **Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд рад примљен: август 2009., рад прихваћен: октобар Апстракт У раду су, у форми теоријске расправе, дати сажети прикази релевантних методолошких поступака за детерминисање дневних урбаних система и начина њиховог просторнофункционалног испољавања. Указано је на могућност коришћења дневних урбаних система за инструменте регионалног планирања и регионалног развоја. Предложен је модел издвајања дневних урбаних система Србије прилагођен домаћим социоекономским условима. Досадашња искуства у истраживању демографских, просторних и функцијских компоненти дневних урбаних система говоре да су за дефинисање модела њиховог испољавања и трајања у простору и времену најрелевантнији индикатори о размештају и функцијском усмерењу центара рада и насеља становања и о квантитативно-квалитативним особинама дневних миграната. Дневни урбани системи у Србији су се развијали у условима сталног преразмештаја становништва из села у градове и мање-веће синхронизованости процеса деаграризације, индустријализације и урбанизације са општим социоекономским токовима. Сходно динамици развоја функција рада, становања, образовања, услужних делатности и јавно-социјалних служби у урбаним регионима, формирани су дневни урбани системи и успостављена је њихова хијерархија. У раду су приказани резултати новијих истраживања дневних урбаних система у Србији вршених за научне и апликативне потребе (израда регионалних просторних планова општина Јужног поморавља и Тимочке крајине и одређивање нодалних система у Златиборском округу). Дневни урбани системи, посебно њихов регионални утицај и значај, предложени су за инструменте рационалне просторно-функционалне организације Србије. На бази релевантних теоријско-методолошких поступака и приказаних емпиријских искустава, формиран је модел развоја дневних урбаних система, чиме се у великој мери одређују стратешки правци просторне организације мреже насеља националног, регионалног и локалног нивоа. Кључне речи: дневни урбани систем, дневна миграција становништва, функционално-урбани регион, функционална диференцијација простора, урбани центри и поља њиховог утицаја, Србија. DAILY URBAN SYSTEMS IN FUNCTION OF THE SPATIAL ORGANISATION IN SERBIA Abstract In the form of theoretical discussion, this paper makes a brief analysis of relevant methodological steps for determination of Daily Urban Systems and the approach for their spatial-functional representation. The potential of using Daily Urban Systems as instruments for regional planning and regional development has been indicated. A model for determining Daily Urban Systems in Serbia has been proposed according to our socio-economic conditions. The experience thus far in reference to research of demographic, spatial and functional components of Daily Urban Systems demonstrates that for definition of their spatial and temporal manifestation and continuity models, the most relevant indicators are those which relate to distribution and functional specialisation of work centres and places of living, and those which relate to quantitative-qualitative characteristics of daily migrants. Daily Urban Systems of Serbia have been developed under the conditions of continuous redistribution of population from rural to urban settlements and more or less synchronised processes of deagrarisation, deindustrialisation and urbanisation with general socioeconomic flows. According to the dynamics of development in functions of work, living, education, service activities and publicsocial facilities in the urban regions, there have been formed Daily Urban Systems with appropriate hierarchy. The paper presents results of the latest research of Daily Urban Systems in Serbia, driven by scientific and applicative reasons (preparation of the Regional spatial plans for municipalities of Južno pomoravlje and for Timočka krajina, and determination of the nodal systems in Zlatibor county). Daily Urban Systems, especially their regional role and implication, are proposed for instruments of rational spatial-functional organisation of Serbia. According to the relevant theoretical-methodological approach and presented empirical evidence, the model of Daily Urban Systems development has been formed, according to which a number of strategic directions for spatial organisation of national, regional and local network of settlements is oriented. Key words: Daily Urban System, population daily commuting, functional urban region, functional differentiation of space, urban centres and their areas of influence, Serbia е-mail:dragutin.tosic@gmail.com Рад је резултат истраживања спроведених у оквиру научног пројекта ТР Приступ и концепт за израду Стратегије просторног развоја Србије који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. росторно планирање 35

41 Тошић Д. и др. /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије росторно планирање 36 Увод Истраживања утицаја дневне миграције становништва на просторно-функционалну организацију регионалних целина различитих територијалних обухвата и демографских величина, у географији, теоријама о регионалном развоју и регионално-планерској пракси, немају дугу традицију. Дневна миграција становништва најчешће је истраживана са демографског аспекта уз примену демографских метода кроз анализу броја и структура миграната, док су фактори и узроци њеног обима, смерова и времена трајања, запостављани. Такво стање је прекинуто четрдесетих година прошлог века уласком социјалне географије у функционалну фазу развоја, од када се дневна миграција посматра и изучава у склопу комплекса узрочно-последичних процеса произашлих из просторних и функционалних организација датих територијалних целина у одређеном времену. Од тада се дневно кретање становништва користи као индикатор функционалне и регионалне диференцијације простора. Квантитативно-квалитативним обележјима о дневном кретању запослених и корисника комплекса услуга социоекономског и културног карактера, од педесетих година двадесетог века детерминишу се поља утицаја централних насеља, односно одређују се интензитет и поља територијалног домета њихових функција. Акценат је најчешће стављан на радни централитет одређен утицајем функција центара рада на дневну покретљивост становништва. Петерсен (Petersen) дневну миграцију становништва објашњава деловањем атрактивно-репулзивних фактора, у демографији и економији познатим моделом,,pull push фактора (Petersen, 1958). Зелински (Zelinsky), у теорији о,,транзицији миграционих токова дневну миграцију ставља у контекст модела етапне усклађености, синхронизованости и сукцесије друштвено-историјских и социјално-економских структурних промена са променама у природном и просторном кретању становништва (Zelinsky, 1971). Односно, он прави један вид аналогије између демографске и миграцијске транзиције. Болте (Bolte) дневну миграцију, у моделу о међузависности просторне хоризонталне и социјалне - вертикалне покретљивости становништва, повезује са развојним стадијумима и просторном импликацијом урбанизације (Bolte, 1969). Клингбајл (Klingbeil) дневну миграцију становништва третира као индикатор постојања функционалних прагова на бази којих одређене територијалне целине и системе дели на миграционо стабилне функцијски развијене и миграционо лабилне функцијски неразвијене (Klingbeil,1969, 1980). У сва четири модела је истакнута чињеница да временско трајање и регионални и локални размештај исходишта и одредишта дневне миграције становништва представљају фактор функцијског обликовања геопростора, тј. фактор развоја функцијских односа и веза у њему. У географији, касније, под утицајима Хегерштранда (Hägerstrand, 1967) и Ајзарда (Isard, 1971) развијени су правци,,time geography и,,time - space geography. Територијално испољавање дневне миграције становништва Седамдесетих година прошлог века, у време интензивне квантификације географије и примене закона социофизике у географским истраживањима, обим, интензитет и смерови радне миграције становништва објашњавани су модификованим законом гравитације по коме је број дневних миграната у центар рада пропорционалан броју и квалитету у њему концентрисаних радних места, а обрнуто пропорционалан удаљености центара становања миграната. На ос нову класичних и неокласичних модалитета и варијанти тог модела одређиване су гравитационе сфере регионалних и локалних центара рада. У савременој географији и у актуелном просторном и регионалном планирању та концепција је напуштена, па се и термин гравитациона сфера градског центра све ређе користи, замењује се термином поље утицаја. Томе је, пре свега, допринела снажна децентрализација урбанизације у високо развијеним земљама и њиховим урбанизованим регијама, која је преусмерила дневну миграцију запослених од језгара ка периферијама урбаних агломерација тј. ка у њима развијеним центрима рада. У урбаној географији, урбанистичком и регионалном планирању дневна миграција становништва третира се као просторна веза, чији интензитет, смерови и учесталост утичу на интеграцију и кохезију насељски, функцијски, соци о- економски и физиономски хетерогеног простора у јединствену регионалну целину. Значај дневног кретања становништва посебно је истакнут при дефинисању модалитета и варијанти просторновременског испољавања функционално-урбаних региона. У немачкој урбаној географији и регио налном планирању, на бази тога, врши се делимитација Регионалног града (Regionalstadt). У англосаксонским земљама је почетком XX века инициран концепт проширеног урбаног подручја, који уводи амерички пописни биро, а 60-их година прошлог века преименује га у стандардно метрополско статистичко подручје (Standard Metropolitan Statistical Area - SMSA), те касније, 80-их година у метрополско статистичко подручје (Metropolitan Statistical Area - MSA), односно у кон солидована метрополска статистичка подручја (Consolidated Metropolitan Statistical Areas - CMSA). Урбани географи у Великој Британији надовезују се на овај концепт настојећи да разраде сличну типологију која ће обухватати индикаторе о дневној миграцији становништва. Први корак у томе било је идентификовање стандардних метрополских подручја рада (Standard Metropolitan Labour Areas - SMLA) сачињених од центара запошљавања и њима комплементарних метрополских прстенова у чији састав улазе насеља која дају дневне мигранте. Један од видова тих система је и локално подручје тржишта рада (Local Labour Market Area - LLMA). Оно се састоји од центра рада и спољашњег прстена. Спољашњи прстен обухвата сва насеља која дају

42 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије датом центру рада више радника миграната него било ком другом центру (Pacione, 2001). Према истраживањима са краја прошлог века, убрзан развој локалних тржишта рада, везује се за интензивирање урбаног транспорта и дневне миграције становништва (Clark, Kuijpers-Linde, 1994). Слични модели су примењивани у скандинавским и средњоевропским земљама приликом издвајања функ ционал - но-урбаних региона (Functional Urban Regions - FUR) који су има ли различите функционалне, демографске и просторне димензије. У суштини просторно-временског одре ђивања њихових реги оналних конфигурација и склопова је принцип нодал ности, односно функционализма (Тошић, 2000). Са постепеним уласком у постиндустријско друштво и метрополску фазу урбанизације, у последње четири деценије за детерминанте унутрашње организације и кохезије метрополских регија користе се индикатори о дневној покретљивости становништва. Познати грчки урбаниста Доксијадис (Doksijadis) уводи у научну литературу године појам дневни урбани системи (Daily Urban Systems DUS) (Doksijadis, 1982). Истим термином користи се и англосаксонски географ Бери (Berry). Он нови облик просторне организације метрополских регија, издвојених на бази дневног кретања становништва, назива дневним урбаним системом (Berry, 1967). Од тада до данас, у научним истраживањима и при решавању конкретних проблема насталих из односа градских насеља и поља њихових утицаја, фокус је стављан на утврђивање законитости развоја, трајања и одвијања дневних интеракција на релацији град окружење (Plane, 1988). То је и разумљиво, јер су у развоју урбаних регија све израженији процеси дифузије и децентрализације урбаности, при чему околине градова добијају нове димензије, улоге и значења (Hornby, Jones, 1993). Њих карактеришу све јача редис трибуција и социоекономско преструктуирање ста новништва као и насељска трансформација, из чега произилазе мултиплициране форме и видови веза и односа са језгрима агломерација (Hall, Hay, 1980). Шта је дневни урбани систем? Уопштено, може се рећи да дневни урбани систем чини град и онај део његове околине са којим се одвија интеракција испољена миграцијом радне снаге и становника који свакодневно путују ради задовољавања својих потреба социјалног, економског и културног карактера. То је простор у коме траје интензивна покретљивост становништва на релацији места становања места обав љања других социогеографских функција (Goodal, 1987). Дневни урбани системи имају демографске, просторно-временске, социоекономске, социогеографске и функцијске детерминанте које су резултанте просторновременских одно са и функцијских веза градова са својим окружењима. Дневни урбани системи и њихова улога у типологијама урбаних система искуства европских земаља Дневном урбаном систему као структурно-просторној и регионално-функционалној категорији, у периоду између и године, придавана је велика пажња. Посебно, инсистирано је на покушајима да се дневни урбани системи прецизно дефинишу и утврди модел по коме би се они могли, са просторно-временског аспекта, издвајати. Међутим, у томе није постигнута значајна усаглашеност, нити је унифицирани модел дневног урбаног система одређен, што је и логично. Наиме, то су специфичне, динамичне, диверзификоване и уникатне форме испољавања веза и односа између градских насеља и регионалних или локалних окружења, произашле из конкретних географских, демографских, социјалних и економских услова. Они се испољавају у два основна вида и то као моноцентрични системи, сачињени од једног центра и поља у коме се под његовим утицајем одвија дневно кретање становништва и као полицентрични системи сачињени од више, најчешће хијерархијски степе нованих, центара и њихових околина, међу којима се одвија дневна интеракција манифестована кретањем становништва. Питања мобилности становништва и доступности функција побуђују највеће интересовање при планирању полицентричних урбаних система. Полицентричност се посматра као предиспозиција смањивања потребног времена за одвијање дневних миграција, која треба да води ка већој ефикасности у функционисању урбаних система (Clark, Kuijpers-Linde, 1994). Дневни урбани системи постали су синоним за локална урбана тржишта радне снаге. Њихов развој у корелацији је са појачаном (ауто)мобилизацијом и определењем запосленог становништва да живи ван урбаног језгра у коме су остале функције,,тржишта рада (Van der Laan, 1998). Традиционални дуализам између града и околине се смањује и постепено ишчезава. Предграђа и периурбана насеља се претварају у полицентрична ур бана подручја. У њиховим центрима развијају се функ ције које преусмеравају дневне мигранте. Дакле, просторно-функционалне организације урбаних система се мењају, традиционална хијерархија нестаје и успостављају се нови односи. Према истраживањима вршеним у Холандији (Van der Laan, 1998) и Белгији (Van Nuffel, Saey, 2005), која су полазила од премисе да су дневне миграције детерминанте промена структура градских агломерација, идентификована су три типа модела урбаних система: 1) традиционални хијерархијски модел, по коме су дневне миграције усмерене на централне градове; 2) модел дехијерархизације на локалном нивоу, где се, услед прерасподеле функција и преусмеравања дневне миграције становништва, доминација хијерархијског обрасца мења и доводи до уравнотежења нодалности мањих и већих центара; 3) полицентрични модел интегрисаних дневних урба них система развијених на регионалном нивоу, са израженом мултинодалношћу на локалним нивоима. То је росторно планирање 37

43 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије росторно планирање 38 довело до ублажавања раније успостављене функционалне и миграцијске асиметрије. Ова типологија се генерално уклапа у схему по којој се издвајају градови традиционалног централног места и мрежни градови (Batten, 1995). Аналогија традиционална хијерархија традиционално централно место је јасна. Међутим, о аналогији модела мрежног града са моделима дехијерархизованог града и интегрисаних урбаних система, може се расправљати (Van der Laan, 1998). Типови урбаних система и дневних миграција у њима се посматрају као еволутивне фазе у урбаном развоју које се посебно доводе у везу са променама економске базе урбанизације. Промене у урбаним агломерацијама и системима које индукују стално и дневно кретање становништва могу се посматрати и у склопу Харвијеве (Harvey) концепције константног реструктурирања простора на који утичу: одлуке великих корпорација које бирају места за своје фабрике и истраживачке центре, државна контрола над пољопривредном и индустријском производњом, те активности приватних инвеститора који манипулишу земљиштем. По Харвију промене у простору се морају анализирати у складу са најважнијим политичким и економским променама, тако да се коришћење простора лоцирањем разних видова активности посматра као производ тржишних сила и моћи државе. Локације активности преусмеравају сталне и дневне миграције становништва (Harvey, 1985). Сличне ставове има и Кастелс (Castells). Он повезује урбанизацију, урбане структуре и урбане мреже и кретања становништва са економским мрежама и развојем нових информационих технологија. У том погледу, организовање економских и социјалних активности не врши се по принципима независних просторних целина, већ се оне, због ефикасности, повезују у просторно-функционалне мреже. У књизи,,успон умреженог друштва (The Rise of the Network Society) Кастелс каже да умрежавање градова и предузећа представља облик организације која најбоље одговара примени глобалне и на информационим технологијама засноване економије тј. економије знања (Castells, 1996). Дневни урбани системи у просторнофункционалној организацији Европске уније Ширење Европске уније (ЕУ) има значајне географске, политичке, институционалне, економске, еколошке, функционалне и друге импликације. Проширењем ЕУ за 12 чланица, увећале су се претходне регионалне разлике у смислу степена економског и социјалног развитка, што је манифестовано појачаном дихотомијом: развијено и просторно-функцијски интегрисано западноевропско језгро - недовољно развијена и саобраћајно неповезна периферија. За најпогоднији инструмент регионално-развојног уравнотежења прихваћен је модел полицентричног урбаног система заснован на метрополским регионима и њиховом инфраструктурном повезивању трансевропским транспортним коридорима. Политика полицентризма у EУ којом се подстиче конкурентност, повезује величину и значај градова и класификује националне урбане системе у хијерархију која је чешће заснована на жељеном циљу него на реалном стању. Један од предвиђених модела је и модел европских метрополских региона (European Metropolitan Regions EMR) којим је у Немачкој утврђен праг функција градских агломерација са прворазредном улогом у интегративним процесима, на једној страни, и територијални домет њиховог деловања издвојен на бази утицаја на међурегионално и унутаррегионално пресељавање и дневну миграцију становништва, на другој (Michel, 1998). Слични модели, али под другим називима, постоје и у неким другим државама ЕУ. Када је реч о европским урбаним подручјима као носиоцима полицентричног развоја, у документима који се односе на просторни развој Европе, попут извештаја програма ESPON, постоје два гледишта. Прво гледиште се базира на чињеници да сваки град има свој територијални хоризонт (сферу утицаја) који се преклапа са територијалним хоризонтима суседних градова. Преклапања поспешују два наизглед супротна процеса: супарништво и сарадњу. На тај начин отвара се могућност мултипликованих жеља да се на различите начине користе поједине територијалне вредности из зона преклапања сфера више градова. У том правцу се размишља приликом планирања дневне миграције која се одвија на релацијама централни град његов територијални хоризонт, али и на релацијама централни град зоне преклапања са другим урбаним центрима. Друго гледиште полази од чињенице да главни урбани центри на индиректан начин утичу на организацију територија које нису у његовим директним сферама утицаја, већ су у сферама општег урбаног контекста. У свим регионалним целинама Европе општи урбани контекст, у великој мери, утиче на активирање потенцијала, како кроз општу приступачност, тако и кроз приступачност специјализованим услугама и тржишту. У том светлу, сваки град је елемент и фактор урбаног контекста више региона. Општа приступачност утиче на интензивирање дневних миграција на већим дистанцама. Наредно питање које се отвара је: где се налазе највећи потенцијали за развој полицентричног урбаног система Европе? Одговор је логичан. Они су тамо где постоје иницијални предуслови у постојећој урбаној мрежи, а то је у тзв.,,пентагону. Дакле најбољи предуслови за полицентричност су тамо где су развијени градови једни близу других. Како у Европи постоје делови у којима су дистанце међу градовима у хоролошко-хронолошком пог леду велике, питање је како формирати нове функционалне целине које ће утицати на европску интеграцију и кооперацију и моћи да измене окошталу европску урбану хијерархију, тј. где ће се појавити нова урбана чворишта који ће бити довољно јака да постану контратежа Пентагону? Морфолошка близина градова не гарантује да они међусобно сарађују, мада им, у сваком случају, близина пружа боље

44 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије основе за функционалну интеграцију. Уколико се пође од функционалних урбаних подручја, тј. функционално-урбаних регија (Functional Urban Areas FUA) која се у Европској унији означавају градивним елементима полицентричности, у свакој од држава Уније територијални обухват FUA је различит и променљив, али се најчешће подудара са зонама дневних миграција становништва, издвојеним на бази националних критеријума. Дакле, без обзира на већи број акронима за урбане регије (FUR, SMSA, DUS, FUA), уочљива је аналогија на релацији функционално-урбани - дневни урбани системи. На бази претпоставке да градови у којима се преклапају подручја дневних миграција имају највише потенцијала за развој синергија, у EУ се за свако функционално-урбано подручје утврђује територија која се може ограничити изохроном удаљености 45 минута аутомобилског превоза од средишњег града. Потом се ова територија проширује до граница општина (municipalities) од чијих површина најмање 10% улази у састав простора ограниченог четрдесетпетоминутном изохроном. Општине су препознате као најмањи градивни елементи територијалног управљања у појединим државама, иако се не издвајају, нити функционишу на истим принципима. Посматрање општина као делова региона омогућава да се користе подаци о становништву на нивоу LAU 2 и LAU 2 (Local Administrative Units LAU). Већина функционално-урбаних региона у статистичкој номенклатури територијалних јединица ЕУ има карактер NUTS 2 и NUTS 3. Локалне административне јединице којих има око су повезане у јединствен информациони систем (Eurpean Infraregion Information System SIRE). Подручја издвојена према оваквој методологији (класични функционално-урбани региони дефинисани по принципу интеграционе улоге градских центара у простору свог окружења изохроне удаљености од 45 минута аутомобилског превоза) означавају се и као потенцијални урбани стратешки хоризонти (Potential Urban Strategic Horizons PUSH). Они покривају у просеку 66% територије земаља EУ 27+2, с тим да је тај проценат у неким земљама виши, а у некима нижи. Неки од њих имају трансгранични положај и представљају центре рада и коришћења сервисних услуга миграната чија места становања могу бити и у две или више држава. То су потенцијална језгра трансграничних и трансрегионалних дневних урбаних система који у условима,,отворених граница, све више постају инструменти планирања и остваривања прекограничне сарадње у области економског и друштвеног развоја, културе, образовања, екологије, итд. (Тошић, Невенић, 2007а). У наредном кораку могу се идентификовати потенцијална подручја полицентричне интеграције (Potential Polycentric Integration Areas PIAs), која настају спајањем PUSH подручја суседних градова када популационо мањи градови деле најмање 1/3 свог PUSH подручја са суседним већим градом. PIA су у суштини децентрализовани дневни урбани системи субрегионалног и међурегионалног карактера који су организовани по принципу,,децентрализоване кон цен- трације. Њихово повезивање омогућава остваривање стратешких тежњи које имају за циљ пораст броја градова који функционишу као делови кохерентних мрежа. Стављајући дневну миграцију у функцију дисперзне урбаности и умрежавања насеља, планери и урбанисти предвиђају даље интензивирање дневних миграција у Европској унији како на релацијама градска језгра приградска насеља, тако и на дужим релацијама (између више градских агломерација и њихових језгара). Развој дневних миграција у EУ према очекивањима стручњака имплицира пораст аутомобилског саобраћаја за око 35% у наредних 20 година, а то се очекује на основу чињенице да је већ данас време које запослени проведе на путу од куће до посла и назад за 40 % дуже него што је било пре 20 година. Развој дневних урбаних система у Србији У српској географији и демографији феномену дневне миграције, у сврху одређивања сфера утицаја насеља, посвећивана је пажња у две врсте радова: у монографијама о појединим градским насељима и при детерминацији просторно-функционалних структура и организација одређених регионалних целина. Преглед теоријских приступа и примењених метода у третирању дневне миграције становништва у географији насеља дао је Стаменковић (1996). Дневна миграција становништва у Србији иницирана је друштвеним опредељењем да се проблем аграрне пренасељености решава индустријализацијом, прераз мештајем становништва и његовом концентрацијом у градска насеља, која синхроно са лоцирањем индустрије и развојем делатности терцијарно-квартарног сектора и јав носоцијалних служби, добијају улогу развојно-жаришних центара (Стаменковић, 1996). С обзиром да се сво становништво, са преласком из аграрних у неаграрне делатности, не пресељава из сеоских у градска насеља у којима су њихова радна места, створени су услови за дневну миграцију која је временом добила просторни израз у дневним урбаним системима различитих демографских величина, територијалних обухвата и значаја у функцијској организацији Србије као и позиција у њеној урбаној структури. У условима запошљавања становништва у урбаним насељима, а делимично и у субурбијама, са једне стране, и немогућности његовог дефинитивног пресељавања у центре рада са друге, дневна миграција остаје израз економских компромиса из којих је у нашим условима произашла специфична социоекономска категорија радник-зем љорадник, што је у бити импликација непотпуне алокације рада из пољопривреде у секундарне и услужно-управне делатности. Тај процес је утицао на одређен вид социоекономског преображаја градских окружења (Тошић, 1999). На просторни обим, правце и интензитет дневне миграције становништва у великој мери утицали су развој јавног градског, приградског и међуградског саобраћаја и у њему примењивана тарифна политика, која је стимулисала кретање росторно планирање 39

45 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије росторно планирање 40 радне снаге на већим дистанцама. Чињеница је да су насеља са добром саобраћајном доступности миграционо стабилна, са развијеном дневном миграцијом, као и да су саобраћајно изолована и недоступна насеља миграционо лабилна тј. емиграциона. Модел за издвајање и планирање дневних урбаних система Србије Досадашња искустава у истраживању демографских, просторних и функцијских компоненти дневних урбаних система говоре да су за израду модела њиховог испољавања и трајања најрелевантнији индикатори о размештају и функцијском усмерењу центара рада и насеља становања, као и броју и структурама дневних миграната. Основна хипотеза при формирању модела полази од чињеница: да интензитет и смерови дневне миграције на једној страни и просторна дистрибуција насеља исходишта и одредишта дневних миграната на другој, дају могућност за одређивање граница тј. просторног обухвата дневних урбанх система; окупљањем и интеграцијом територија насеља сличних миграционих особина утврђује се поље функционалног утицаја градског центра; на бази интензитета дневне миграције врши се његова унутрашња диференцијација на субцентре, зоне и ареале. Како би се на бази претходно изнетих премиса одредио модел просторно-функцијског испољавања дневних урбаних система заснованих на функцији рада, неопходно је утврдити његове демографске компоненте и то (Тошић, 1999): 1. Однос броја становника језгара дневног урбаног система и насеља са којима се одвија дневна интеракција. 2. Број запослених у центру рада и учешће дневних миграната у њему. 3. Број радника који станују у насељима која дају дневне мигранте и учешће дневних миграната у њему. 4. Проценат дневних миграната у укупном броју радника насеља која дају дневне мигранте. 5. Број радника дневних миграната у центар рада. 6. Процентуално учешће дневних миграната у центар рада од укупног броја дневних миграната у местима становања. 7. Проценат дневних миграната који свакодневно путују у центар рада од укупног броја радника места становања. Груписањем територија насеља сличних миграцијских особина издвајају се поља утицаја центара рада у оквиру којих су се, на основу интензитета дневних миграција, диференцирале зоне и ареали, и то: 1. Зона интензивног утицаја из које преко 70% запослених дневно мигрира у центар рада. 2. Зона јаког утицаја из које у центар рада дневно мигрира од 50-70% запослених. 3. Зона средњег утицаја из које у центар рада дневно мигрира 30-50% запослених. 4. Ареали слабијег утицаја из којих у центар рада дневно путује мање од 30% запослених радника. Они не морају бити међусобно повезани, најчешће се просторно надовезују на претходне зоне, или су енклаве унутар њих. Они су класификовани у три групе: а) насеља из којих у центар рада дневно путује 20-30% радника; б) насеља из којих у центар рада путује од 10-20% запослених; в) насеља из којих у центар рада дневно мигрира 5-10% запослених. 5. Периферија дневног урбаног система из чијих насеља у његове центре рада дневно мигрира мање од 5% запослених радника. Модел може бити допуњен индикаторима о дневној миграцији становништва заснованој и на централним функцијама (образовање, трговина, јавно-социјалне службе и сл.). То би дало висок степен прецизности у одређивању територијалних обухвата дневних урбаних система и у детерминисању просторно-функцијских веза и односа у њима. Аутор модела Тошић (1999) не претендује на универзални модел дневних урбаних система, већ га предлаже како би његова примена допринела индуковању релевантнних теоријских поставки делимитације и планира ња урбаних система Србије. Модел је комплементаран и компатибилан са методологијама ранијих истраживања. Истраживања дневних урбаних система у просторном планирању у Србији Дневни урбани системи до скора нису коришћени као инструменти за планирање и остваривање децентрализованог и уравнотеженог регионалног развоја Србије или њених субцелина које имају изражене демографске, функционалне и просторне специфичности. Иако се велики број компентентних стручњака у прошлости, кроз научне радове и експертске студије, залагао, а и данас се залаже за уравнотежен и полицентричан развој Србије, тај концепт у пракси регионалног планирања и регионалног развоја није остварен, нити су приликом његовог дефинисања у обзир узимана стална пресељавања и дневна миграција становништва. Иако је приликом конципирања Просторног плана Републике Србије закључено да функционална подручја имају улогу функционално-урбаних региона односно дневних урбаних система, дневна миграција становништва није коришћена као индикатор њиховог дефинисања!(?). Исто важи и за регионалне и општинске просторне планове. Дакле, у нашем друштвеном и просторном планирању дневна миграција становништва и дневни урбани системи, нису коришћени као инструменти уравнотеженог развоја простора третираних плановима.

46 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије Изостављање сегмента о дневним миграцијама у анализама о становништву, насељима, социоекономским одликама и просторно-функцијским везама и односима, у просторима које планови третирају, најчешће је правдано непостојањем релевантне статистике. Међутим, званична државна статистика Србије од године путем пописа становништва прати просторне (исходишта и одредишта миграције) и структурне (биолошка, економска, социјална структура миграната) индикаторе о дневној миграцији запосленог становништва и ученика на нивоу насеља. На основу тога је урађено више студија чији резултати могу бити од користи у интегралном планирању. На пример, Стаменковић и Гатарић су анализирали дневни урбани систем Београда и одредили његове просторне компоненте. Утврдили су да у конвергентним и дивергентним дневним миграцијама урбаног система Београда учествује око људи (Стаменковић, Гатарић, 2007). Урађене су и студије за функционална подручја Чачка, Панчева, Лознице и др. У последњих пар година дневна миграција почиње да заузима позицију која јој припада у просторним плановима. У стратешким документима за израду Регионалних просторних планова општина Јужног поморавља (Krunić et al., 2009) и Тимочке крајине која су урађена у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС, и ИАУС, 2009.) имплементиран је сегмент о дневној миграцији становништва. Ту је дневна миграција истраживана у функцији анализе постојеће мреже насеља и просторно-функцијских веза и односа у њој, на једној страни, и у функцији планирања њене одрживе и рационалне организације, на другој. Акценат је стављен на корелацију дневна миграција становништва - територијални домет функција регионалних и општинских центара и субцентара. Таб.1: Дневни урбани систем Лесковца - диференцијација система на зоне и ареале утицаја Tab. 1: Daily urban system of Leskovac - system differentiation on impact zones and areals Примери дневних урбаних система у централној Србији Као репрезентативни примери утицаја регионалних центара на дневну миграцију становништва могу послужити дневни урбани системи Лесковца, Врања, Бора, Зајечара и Ужица који су развијени у истоименим функционалним подручјима. То су целине које су се просторно и функционално развијале у сличним условима, под утицајима урбанизације засноване на идустријализацији. Оне имају сличне демографске и социоекономске карактеристике. У простору наведених функционалних подручја смештена су 1154 насеља у којима живи око становника. Приликом детерминисања дневних миграционих система примењен је претходно дати модел. Коришћени су подаци из улазно-излазне матрице у коју су унети индикатори о свим насељима, даваоцима и примаоцима дневних миграната који стално обављају радне делатности. Према начелима наведеног модела, сачињене су табеле из којих се јасно виде зоне утицаја појединих центара рада на привлачење радне снаге. На основу табела израђене су карте размештаја изворишта (насеља становања миграната) и одредишта (насеља рада) дневних миграција, односно карте зона утицаја центара рада. Дневни урбани системи Лесковца и Врања су третирани при изради Регионалног просторног плана општина Јужног поморавља (Таб. 1, Таб. 2, и Сл. 1). Јужно поморавље се састоји из 13 општина југоисточног дела Републике Србије, површине од 6289 km 2 (око 7% територије Републике Србије) у чији састав улазе Јабланички округ km 2 (општине: Лесковац, Лебане, Црна Трава, Власотинце, Бојник и Медвеђа) и Пчињски округ km 2 (општине: Врање, Босилеград, Трговиште, Сурдулица, Владичин Хан, Бујановац и Прешево). У њему живи преко становника размештених у 699 насеља. У центрима рада Јужног поморавља ради око радника. У дневној миграцији учествује око радника. Зоне и ареали утицаја Број дневних миграната % од укупних мигран. Кумул. низ Кумул. низ % Бр. насеља која дају миг. % Кумул. низ % , , , , % , , , , % , , , , % 489 6, ,2 18 8, ,8 Кумул. низ % росторно планирање 10-20% 563 7, , , ,1 5-10% 197 2, ,4 14 6, ,0 41 до 5% 308 4, ,5 7 3, ,4 Поједин. сл , , укупно Извор: Документациони материјал РЗС, Београд.

47 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије Таб. 2: Дневни урбани систем Врања диференцијација система на зоне и ареале утицаја Tab. 2: Daily urban systems of Vranje - system differentiation on impact zones and areals Зоне и ареали утицаја Број дневних миграната % од укупних мигран. Кумул. низ Кумул. низ % Бр. насеља која дају миг. % Кумул. низ Кумул. низ % % , , , , % , , , , % , ,0 13 7, , % 234 4, ,6 13 7, , % 104 2, ,6 7 3, ,5 5-10% 57 1, ,7 5 2, ,3 до 5% 285 5, ,3 16 8, ,0 Поједин. сл , , укупно Извор: Документациони материјал РЗС, Београд. росторно планирање 42 Сл. 1. Дневни урбани системи Лесковца и Врања, ИАУС, Fig. 1: Daily urban systems of Leskovac and Vranje, IAUS, Према Просторном плану Републике Србије регион Тимочке крајине је подељен на функционална подручја Зајечара и Бора (Зајечарски и Борски управни окрузи). Зајечар је центар функционалног подручја у чији састав улазе мреже насеља општина Зајечар, Књажевац, Бољевац и Сокобања. Бор је центар функционалног подручја у чији састав улазе мреже насеља општина Бор, Мајданпек, Кладово и Неготин. Зајечар и Бор су центри регионалног значаја чији се утицаји осећају у северо-источном делу Централне Србије и у деловима Браничевског, Нишавског и Пиротског округа. Регион, површине 7130 km 2 (око 8% територије Републике Србије), има становника размештених у 267 насеља. У центрима рада у региону запослено је око људи. У дневној миграцији која се одвија између насеља региона учествује око радника (Таб. 3, Таб. 4, Сл. 2).

48 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије Таб. 3: Дневни урбани систем Бора диференцијација система на зоне и ареале утицаја Tab. 3: Daily urban systems of Bor - system differentiation on impact zones and areals Зоне и ареали утицаја Број дневних миграната % од укупних мигран. Кумул. низ Кумул. низ % Бр. насеља која дају миг. % Кумул. низ Кумул. низ % % , ,1 5 5,4 5 5, % , ,9 6 6, , % , ,4 6 6, , % 113 3, ,1 2 2, , % 67 2, ,3 4 4, ,7 5-10% 86 2, ,2 8 8, ,3 до 5% 175 5, , , ,1 Поједин. сл , , , ,0 укупно , , , ,0 Извор: Документациони материјал РЗС, Београд. Таб. 4: Дневни урбани систем Зајечара диференцијација система на зоне и ареале Tab. 4: Daily urban systems of Zaječar - system differentiation on impact zones and areals Зоне и ареали утицаја Број дневних миграната % од укупних мигран. Кумул. низ Кумул. низ % Бр. насеља која дају миг. % Кумул. низ Кумул. низ % % , ,1 6 5,0 6 5, % , ,9 8 6, , % 155 6, ,7 7 5, , % 127 5, ,3 8 6, , % 102 4, , , ,1 5-10% 37 1, , , ,1 до 5% 134 5, , , ,6 Поједин. сл. 60 2, , , ,0 укупно , , , ,0 Извор: Документациони материјал РЗС, Београд. росторно планирање 43 Сл 2. Дневни урбани системи Бора и Зајечара, ИАУС Fig. 2: Daily urban systems of Bor and Zaječar, IAUS, 2009.

49 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије Таб. 5: Дневни урбани систем Ужица и Севојна диференцијација система на зоне и ареале Tab. 5: Daily urban systems of Užice and Sevojno- system differentiation on impact zones and areals Функционално подручје Ужица обухвата територију шест општина и то Ужице, Пожега, Ариље, Бајина Башта, Косјерић и Чајетина. Оно припада Златиборском округу и захвата његов северни део. Има површину од 3121 km 2, а у њој је развијена мрежа коју чине 192 дисперзно размештена насеља са око становника. У центрима рада функционалног подручја запослено је радника од којих је дневних миграната. Зоне и ареали утицаја Број дневних миграната % од укупних мигран. Кумул. низ Кумул. низ % Бр. насеља која дају миг. % Кумул. низ % , ,1 15 7,7 15 7, % , ,1 16 8, , % 448 9, ,2 14 7, , % 202 4, ,3 11 5, , % 212 4, ,6 13 6, ,2 5-10% , ,4 16 8, ,4 до 5% 147 3, , , ,7 појед. Сл , , Укупно Извор: Документациони материјал РЗС, Београд. У миграцији на релацији Ужице Севојно и Севојно Ужице учествује 3621 радник. Кумул. низ % росторно планирање 44 Сл. 3: Дневни урбани системи Ужица и Севојна Fig. 3: Daily urban systems of Užice and Sevojno

50 Драгутин Тошић, Никола Крунић, Јасна Петрић /АУ27/2009/стр Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА У условима синхронизованих процеса индустријализације, урбанизације и општих социоекономских развојних токова, те сталне социјалне и просторне покретљивости становништва, развили су се дневни урбани системи. Њихове хијерархија и форма успостављене су сходно динамици развоја социогеографских функција и јавно-социјалних служби у урбаним регијама. Наиме, у оквиру сваког функционалног подручја, на нивоима општина развијају се секундарни локални урбани системи. Доминантно место у њиховом формирању имала је функција рада. Њихов развој је имао више спонтан и стихијски, него плански карактер. Водећи се релевантним теоријским поставкама о значају дневних миграција у планирању рационалне и одрживе организације мрежа насеља и конкретним искуствима развијених земаља, пре свега Европске уније, сачињен је модел детерминације дневних урбаних система. Модел може бити допуњен индикаторима о дневној миграцији становништва заснованој и на централним функцијама (образовање, трговина, јавно-социјалне службе и сл.). То би дало висок степен прецизности у одређивању територијалних обухвата дневних урбаних система и у детерминисању просторно-функцијских веза и односа у њима. У циљу индуковања законитости о улози дневних урбаних система у полицентричном развоју Србије у целини и њених фунционално-урбаних регија и субрегија, модел је тестиран на пет функционалних подручја Србије. Такође, приликом примене модела у изради просторних планова у два региона (општинама Јужног поморавља и у Тимочкој крајини), посебно у њиховим деловима везаним за становништво, насеља и јавно-социјалну инфраструктуру, помоћу индикатора о демографским, социјалним и економским детерминантама дневне миграције, понуђена су решења која су се ретко сретала у нашој просторно-планерској пракси. Литература Batten, D.F. (1995), Network cities: creative urban agglomerations for the 21 st century, Urban Studies 32, pp , in: Lambert Van der Laan (1998) Changing Urban Systems: An Empirical Analysis at Two Spatial Levels. Regional Studies, Vol. 32.3, p Berry, B. (1967), Metropolitan Area Definition: A Re-evaluation of Concept and Statistical Practice. Working paper no. 28, Washington. Bolte, K.M. (1969), Vertikale Mobilität, Handbuch der empirischen Sozialforschung, von R. Köning, Bd. 2. Stuttgard. Castells, M. (1996), The Rise of the Network Society, Oxford : Blakwell Clark, W. A. V., Kuijpers-Linde, M. (1994). Commuting in restructuring urban regions, Urban Studies, Vol. 31, Issue 3, p Doksijadis, K. A. (1982), Čovek i grad, Beograd: Nolit. European Spatial Planning Observatory Network (ESPON) (2006) ESPON Potentials for polycentric development in Europe, Denmark: Final report, ESPON. Goodall, B. (1987) Dictionary of Human Geography, London: Penguin, p Hall, P., Hay, B. (1980), Growth Centres in the European Urban System. London: Heinemann Educational Books. Harvey, D. (1985), Consciousness and the Urban Experience:Studies in the History and Theory of Capitalist Urbanization, Oxford : Blackwell Hornby, F., Jones, M. (1993) An Introduction to Settlement Geography, Cambridge: Cambridge University Press. Hägerstrand, T., (1967) Innovation diffusion as a spatial process. Chicago: University of Chicago Press. Isard, W. (1971). Methods of Regional Analysis, an introduction to Regional Science. Cambridge, Massachusetts: M.I.T. Press. ИАУС, (2008), Регионални просторни план општина Јужног поморавља, Београд. ИАУС, (2009), Регионални просторни план општина Тимочке крајине, Београд. Инжењерска комора Србије (2006) У потрази за просторним потенцијалима, Београд: Инжењерска комора Србије, Матична секција просторних планера. Klingbeil, D. (1980) Zeit als Process und Ressource in der sozialwissenschaftlichen Humangeographie. Geographische Zeitschtrift 68, pp Wiesbaden. Klingbeil, D. (1969) Zur Sozialgeographicsher Theorie und entfassung des Taglichen Berrspandelns, Geographische Zeitschtrift, H. 2, pp , Wiesbaden Krunić, N., Tošić D., Milijić, S., (2009) Problems of spatial-functional organization of Južno pomoravlje Region`s network of settlements, SPATIUM 19, IAUS. Michel, D. (1998) Das handlungskonzept der Ministerkonferenz für Raumordung für europaische Metropolregionen und seine Umsetzung. In Deutschland in der Welt vor morgen, forschung und Sitzungberichte, Hannover. Pacione, M. (2001) Urban geography a global perspective. London, New York: Routledge. Petersen, W. (1958) A General Typology of Migration, American sociological Review, vol. 23, pp Plane, D. (1988) The geography of urban commuting fields, Professional Geographer, 33. Просторни план Републике Србије (1996), Сл. Гл. РС 13/96, Београд. Стаменковић, С. (1996) Дневне миграције становништва у географским проучавањима насеља Србије. Становништво, бр Стаменковић, С., Гатарић, Д. (2008): Неки просторно-демографски аспекти дневне интеракције Београда и околине. Гласник СГД, 88. бр. 2. стр Тошић. Д. (1999). Просторно-функцијски односи и везе у нодалној регији Ужица, Докторска дисертација, Београд : Географски факултет. Тошић, Д. (2000) Просторно-функцијске везе и односи у урбаним регијама, Архитектура и урбанизам, бр. 7, Београд: ИАУС. Тошић, Д., Невенић, М. (2007а) Дневни урбани систем - просторни израз дневне миграције становништва. Демографија, књ. 4, стр Тошић, Д., Невенић, М. (2007б) Регионална географија између парадигме хорологизма и парадигме организације простора, Зборник радова са Првог конгреса српских географа, Београд: Српско географско друштво, Географски инстиут САНУ Јован Цвијић, Географски факултет, стр Van der Laan, L. (1998) Changing Urban Systems: An Empirical Analysis at Two Spatial Levels, Regional Studies, Vol. 32.3, pp Van Nuffel, N., Saey, P. (2005) Commuting, hierarchy and networking: The case of Flanders. Tijdschrift voor Economiche an Sociale Geografie 2005, Vol. 96, No. 3, pp Zelinsky, W. (1971) The hypothesis of the mobility transition, Geographical Review, vol. 61, pp росторно планирање 45

51 УДК: / (497.11)"2002"; (497.11)"2002" Прегледни рад СОЦИЈАЛНА ИСКЉУЧЕНОСТ И ОБРАЗОВАЊЕ Весна Јокић*, Ксенија Петовар* * *Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, **Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд рад примљен: октобар 2009., рад прихваћен: новембар росторно планирање 46 SOCIAL EXCLUSION AND EDUCATION Апстракт Социјална искљученост је процес у Abstract Social exclusion is a process whereby certain Увод У последњој деценији 20. века којем су одређени појединци или групе individuals are pushed to the edge of society and концепт социјалне искључености гурнуте на ивицу друштва и спречени да у потпуности учествују у друштву, prevented from participating fully by virtue of their poverty, or lack of basic competencies and lifelong заузима централно место у разматрањима друштвеног развоја. што је последица њиховог сиромаштва, learning opportunities, or as a result of Искљученост одређених припадника недостатка основне стручности (неадекватног образовања) и discrimination. This distances them from job, и целих друштвених група из главних income and education opportunities as well as друштвених токова представља један могућности доживотног учења, или је social and community networks and activities. од озбиљнијих изазова с којима се резултат дискриминације. Ово их Quality education (conditions and access/ свет данас суочава. Многи удаљава од запослења, прихода и accessibility/availability) is one of the factors that коментатори указују да је концепт могућности образовања, као и од significantly influence the reduced social exclusion. социјалне искључености знатно шири социјалних мрежа и активности у друштву и заједници. Квалитетно образовање (услови и In other words, education has is key role key role in ensuring social inclusion (equal opportunities and active social participation). At the same time, од појма сиромаштва (Sen, 1998). У односу на сиромаштво које се углавном своди на материјалну приступ/доступност) представља један education and lifelong learning is established as димензију "недостатак ресурса", од фактора који значајно утиче на the basis for achieving the goals of sustainable социјална искљученост подразумева смањене социјалне искључености. economic development (economy based on знатно више од недостатка новца, Другим речима, образовање има кључну улогу у осигуравању социјалне knowledge) and to achieve social cohesion. Quality education is a prerequisite for progress, development односно по својој природи представља вишедимензионални укључености (једнаке могућности и and well-being of the community. концепт (процес који слаби активно учествовање у друштву). Истовремено, образовање и доживотно учење је установљено као темељ за остваривање циљева одрживог економског развоја (економија заснована на знању) и постизања социјалне кохезије. Квалитетно образовање је предуслов за напредовање, развој и благостање заједнице. Услови и доступност образовању постали су приоритети националних реформи у већини европских земаља. Conditions and accessibility to education have become priorities of national reforms in most European countries. The subject of this paper is the educational structure of population of Serbia and the accessibility of education. The analysis covers the educational structure with regard to age, gender and type of settlement (city and other/villages settlements). Key words: education, accessibility, age group, type of settlement повезаност појединца и заједнице). Људи могу бити искључени из различитих подручја друштвеног живота: запослења, образовања, становања, социјалних веза, поштовања итд., односно могу бити искључени из остваривања неких основних људских права, укључујући економска, социјална и културна. Искљученост из једног подручја може имати за последицу искљученост из других подручја (тзв. спирала несигурности). Циљ борбе против Предмет овог рада је образовна структура становништва Србије и доступност образовања. Образовна структура је анализирана с обзиром на старост, пол и тип насеља (градска и остала/сеоска насеља). Кључне речи: образовање, доступност, старосне групе, тип насеља сиромаштва је прерасподела ресурса, док се у сузбијању социјалне искључености настоји обезбедити више од расподеле добара, односно осигурати социјална интеграција и партиципација. Наиме, пружање једнаких могућности 1 и оснаживање осетљивих друштвених група увелико повећава њихове изгледе да се активно и продуктивно укључују у друштво. vesna@iaus.ac.rs Рад је резултат истраживања спроведеног у оквиру научног пројекта ТР Приступ и концепт за израду Стратегије просторног развоја Србије који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије 1 Ово постаје један од водећих циљева у оквиру развојних докумената. Тако се у документу Владе Велике Британије Бољи квалитет живота - стратегија за одрживи развој УК, социјални напредак који препознаје потребе свих наводи као један од четири кључна циља. Такође, у оквиру овог циља дефинисани су посебни циљеви и систем индикатора (Glasson, 2004, стр. 6)

52 Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање На међународном нивоу, основни оквири сузбијања сиромаштва и социјалне искључености и јачања социјалне интеграције и кохезије постављени су на самиту УН о социјалном развоју у Копенхагену 1995 године (World Summit for Social Development, Copenhagen 1995), где је потврђена важност социјалног развоја и људског благостања (добробити). У усвојеној Декларацији дата су основна начела и циљеви, као и оквири у којима треба деловати у промоцији социјалног развоја, а у делу Програма акција, политике и мере за примену начела и испуњавања обавеза. Усвајање Миленијумских развојних циљева године на самиту УН у Њујорку, представља још један корак напред главни циљ сузбијања сиромаштва укључује побољшање образовања, здравствене заштите, равноправности и уопште успостављање партнерских споразума по питању развоја. Од 1990-тих години појам социјалне искључености постао је и саставни део преамбуле Европске социјалне повеље основног документа Савета Европе о социјалним правима. У допуни овог документа из године, унет је нови члан "право на заштиту од сиромаштва и социјалне искључености". Заједничка стратегија и развој европског социјалног модела обликовани су у Лисабонској стратегији из године. Димензије социјалне искључености у Европској унији Социјална искљученост обухвата, између осталог, немогућност појединца да приступи јавним службама и да учествује у животу заједнице. У документима ЕУ, социјална искљученост се дефинише као процес којим су одређени појединци гурнути на ивицу друштва и спречени у пуном учествовању у друштву због свог сиромаштва и недостатка основних знања и могућности за доживотно учење, или као резултат дискриминације. Ово их удаљује од запослења, прихода и могућности образовања, као и од друштвених мрежа и активности у заједници. Они немају приступ местима доношења одлука и јавне управе (Council of the EU, 2004; Joint report on social inclusion, Social security and social inclusion, 2004:8). У Нацрту документа Праћење друштвене укључености у Србији, социјална искљученост се дефинише као одсуство шанси или ускраћеност појединца, домаћинстава и друштвених група да приступе одређеним ресурсима и институцијама и да се укључе у основне процесе свог друштва (апсолутна искљученост) или као смањење шанси да користе квалитетне услуге и ресурсе и да се укључе у развојне процесе свог друштва (релативна ускраћеност). На самиту Савета ЕУ одржаном у Ници године успостављени су заједнички циљеви на подручју сиромаштва и социјалне искључености. Ови циљеви дефинишу политику која обавезује државе чланице да предузимају кораке у искорењивању сиромаштва до године. У том смислу договорено је да се примена националних политика смањења друштвене укључености координира кроз израду Нациналних планова акција друштвене укључености (National Actions Plans on Social Inclusion ili NAPs/incl), да се редовно подносе извештаји о заједничким индикаторима на нивоу ЕУ, као и специфичним националним индикаторима које свака земља развија у оквиру сопственог социо-економског контекста. Под појмом друштвене укључености у документу Праћење друштвене укључености у Србији, подразумева се приступ друштвеним ресурсима, институцијама и процесима који омогућује обнављање ресурса појединачних чланова друштва, као и читавих друштвених група, на начине који им омогућавају да задовољавају своје потребе, остварују права и обезбеде најмање минимум прихватљивих услова живота за дато друштво, као и да се на активан начин укључују у живот своје заједнице (стр.12). Земље које су у процесу приступања ЕУ имају обавезу да израде Меморандум о социјалној укључености (Joint Inclusion Memorandum JIM), у оквиру којег свака земља описује контекст сиромаштва и друштвене искључености, као и приоритете у решавању ових питања. Са циљем превођења концепта социјалне искључености у мерљив инструмент, децембра године у Бриселском предграђу Лакену (Белгија) установљен је први скуп заједнички дефинисаних индикатора за праћење социјалне искључености, познатих као Лакен индикатори. Први скуп је чинило 18 статистичких индикатора, али је листа проширена са још три индикатора (за сада укупно 21 индикатор). Ови индикатори покривају четири димензије социјалне искључености: финансијско сиромаштво (доходак), запосленост (тржиште рада), образовање и здравље 2. Међутим, стварање листе је само први корак у стандардизацији мерења и анализе показатеља социјалне искључености. Социјална искљученост и образовање Данас се у свим развојним плановима развијених земаља и међународних организација знање сматра основом напретка, раста и благостања. "Друштво засновано на знању" је пројекција развојних стратегија, али и достигнут циљ у одређеном броју најразвијенијих земаља (Аврамовић, 2004). Образовање и знање чине и темељне поставке Лисабонске 47 росторно планирање 2 Финансијско сиромаштво: Стопа ризика сиромаштва према старосним групама, полу, типу домаћинства, интензитету рада чланова домаћинства, према статусу домаћинства и чланова на тржишту рада, према стамбеном положају, Праг ризика сиромаштва, Неједнакост у расподели доходка између петине најсиромашнијих и петине најбогатијих С80/С20, Стопа дуготрајног ризика сиромаштва, Релативни јаз ризика сиромаштва, Дисперзије око прага ризика сиромаштва, Стопа ризика од сиромаштва у датом тренутку, Стопа ризика сиромаштва у једном пресеку времена и пре новчаних социјалних помоћи (трансфера), Стопа сталног ризика од сиромаштва (50% медијане прихода), Ризик сиромаштва запослених, Gini коефицијент. Запосленост: Регионална кохезија запослености, Стопа дуготрајне незапослености, Особе у домаћинству без запослених: посебно деца и одрасли (18 59), Удео дуготрајно незапослених особа, Стопа врло дуге незапослености. Образовање: Особе које су рано прекинуле школовање и нису на обуци, Ниска функционална писменост (PISA) ученика, Особе са ниским степеном образовања. Здравље: Очекивано трајање живота, Самоперцепција здравственог статуса.

53 Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање росторно планирање 48 стратегије у којој се исказује опредељење да повећање конкурентности Европе треба да се заснива на улагању у продуктивно друштво засновано на знању (основни циљ је да Европа до године постане најконкурентнија и најдинамичнија економија у свету, заснована на знању, способна за одржив економски раст, уз повећање броја и квалитета радних места и стварање веће социјалне кохезије). У том смислу, у друштву знања (knowledge society) и економији заснованој на знању (knowledge based economy) општи циљ образовања је унапређење и развој по тенцијала људског капитала на националном нивоу. Људски капитал се дефинише као "знање, вештине и компетенције појединца које доприносе индивидуалном, друштвеном и економском благостању" "( Истовремено, унапређење и развој људског капитала подразумева и поштовање и спровођење једног од основних начела образовних политика демократског друштва обезбеђивање свим члановима заједнице приступ свим нивоима образовања и стварање услова за доживотно учење. Појединцима којима, због различитих разлога, образовање није доступно, ограничена је и могућност задовољавања многих потреба, а самим тим и могућност остваривања одређених људских права. Због тога се у Белој књизи о образовању и усавршавању у Европској унији (White Paper on Education and Training: Teaching and Learning Towards the Learning Society, 1995), спречавање и смањивање социјалне искључености помоћу образовања наводи као један од четири образовна циља (оспособљавање за трајну запошљивост, за активно грађанство, повећање социјалне кохезије и смањење социјалне искључености). Лисабонска стратегија даје нови подстрек сузбијању социјалне искључености кроз систем образовања, с обзиром да се савремена трансформација државе благостања која полази од концепције данског социолога Esping-Andersena усмерава првенствено ка превентивним стратегијама друштвеног улагања у образовање младих (Колин, стр. 202). Програми социјалне интеграције усмерени су посебно на образовни развој деце рањивих друштвених група (сиромашни, деца која живе у руралним подручјима, мањинске групе), а нужност образовања током целог животног циклуса (life-long learning) поставља се као превентивна стратегија социјалне искључености. Другим речима, да би образовање могло да служи као ефикасно средство за превладавање маргинализације и социјалне искључености, оно мора бити инклузивно. Инклузивно/укључујуће образовање (inclusive education) односи се не само на повећање обухвата деце с посебним потребама, према традиционалном схватању овог концепта, већ се односи на образовање за све. Наиме, оно укључује све категорије становништва (децу, младе, одрасле) и различите рањиве групе (расељена лица и избеглице, различите језичке, културне или верске мањине, друштвене групе које живе у условима екстремног сиромаштва) у различите нивое (примарно, секундарно и терцијарно) и облике образовања (формално, неформално и информално 3 ) чиме се олакшава њихова социјална укљученост, односно смањује вероватноћа њиховог социјалног искључивања и запостављања развоја њихових потенцијала. У том контексту, инклузивним об разовањем смањује се број социјално искључених и побољшава социјална кохезија као један од услова социјалног развоја. Истовремено, начело једнакости у образовању не разуме се само као једнакост шанси, него као стварање/обезбеђивање услова потребних да свако оствари свој образовни максимум. С обзиром да све виши ниво образовања постаје потреба/ услов појединца како би се укључио у савремене развојне то ко ве, и држава постаје обавезна да обезбеди услове да сваки појединац има могућност да реализује своје образовне потенцијале. Сумарно, квалитетно образовање је: (а) услов социјалне промоције појединца и индивидуалног благостања, (б) индикатор социјалне укључености и социјалне кохезије, (в) индикатор за мерење прогреса и друштвеног благостања, (г) ус лов за напредовање, развој и благостање локалне заједнице, (д) ну - жан услов за смањење сиромаштва, (ђ) механизам за повећање самопоуздања сиромашних и рањивих друштвених група и њиховог активног учешћа у процесима друштвене интег рације и друштвеног развоја (Петовар, Јокић, 2009, стр. 109). Последњих година Европска унија је значајно појачала своје деловање у промовисању сарадње на подручју образовања и усавршавања, кроз различите програме финансирања 4 и 3 Информално учење је усвајање вештина и знања из свакодневног искуства и разноликих утицаја из околине и не мора бити свесно. Такво учење није организовано и структурирано, нема дефинисане циљеве, одређено време у којем се одвија и осигурану подршку. Активности индивидуалног развоја кроз e-learning често су везане уз појам заједница учења. Заједнице учења су заједнице организоване од стране индивидуа или група људи који се удружују и уче о одређеном подручју. Такво је учење неформално јер није посредовано од стране образовне установе, а сврху учења одређују сами чланови групе. Када говоримо о заједницама учења заправо је реч о заједницама праксе (engl. communities of practice). Заједнице праксе су групе људи који деле заједничке интересе за оно што раде те у свакодневној интеракцији уче како поспешити свој рад. ucionica?news_id= У периоду програм доживотног учења, који покрива све могућности учења и образовања (од детињства до старости) има буџет од милиона евра. Средства су намењена за подршку пројектима који подстичу размену, сарадњу и мобилност између система образовања и оспособљавања унутар ЕУ ( Пројекат се састоји од четири подпрограма који се фокусирају на различите фазе образовања и оспособљавања и за које су постављени квантификовани циљеви: Comenius је програм фокусиран на прве фазе образовања (предшколско, основне и средње школе) треба да укључи најмање три милиона ученика у заједничке образовне активности, у току овог програма; Erasmus за високо образовање треба да обухвати укупно три милиона појединачних учесника у акцијама мобилности студената; Leonardo da Vinci за стручно образовање и оспособљавање треба да повећа просторе/смештај у предзећима за особа годишње до краја програма; и Grundtvig за образовање одраслих треба да подржи мобилност особа укључених у образовање одраслих сваке године до године

54 Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање деловања. Политичка сарадња је ојачана кроз радни програм «Образовање и оспособљавање 2010» (Education and Training 2010 work programme) који интегрише акције образовања и оспособљавања на европском нивоу и подржава активности држава чланица за постизање заједничких циљева. Према начелу супсидијарности свака држава чланица задржава одговорност за организацију националног образовног система и одлучује о његовом садржају. Модернизација образовних система и доступност образовању су постали приоритети националних реформи у већини земаља како би се испунили усвојени циљеви и мере/стандарди (benchmark). Савет Европе је маја године утврдио листу од 16 основних/обавезујућих индикатора за праћење остваривања циљева Лисабонске декларације. Ови индикатори омогућују Комисији и државама чланицама да подупиру кључне политике, анализирају напредак на нивоу ЕУ и националном нивоу и идентификују добре перформансе/достигнућа/учинковитост и међусобно их размењују. Листа усвојених индикатора и стандарда до године, на основу које се прати прогрес у остваривању Лисабонске стратегије дата је у Табели 1. У Србији су, такође, последњих година интезивиране активности у погледу доношења стратегија и акционих планова који се односе на област социјалне искључености и образовања. У области образовања донете су две стратегије Стратегија развоја стручног образовања у Републици Србији и Стратегија развоја образовања одраслих у Републици Србији, обе донете године, а у марту гдине Влада Србије је усвојила Акциони план на спровођење Стратегије развоја образовања одраслих у Републици Србији за период године. Остали документи су: Стратегија за смањене сиромаштва (2004), Национални план акција за децу, Национална стратегија за младе (2005) и др. Тим потпредседника Владе за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва и Министарство за рад и социјална питања покренули су Државни програм за подршку образовању средњошколаца из материјално угрожених породица и осетљивих група. Ово је прва системска мера у Србији која треба да смањи осипање деце из образовног система. Табела 1. Листа основних/обавезујућих индикатора (16) и усвојени стандарди (5) Tab. 1 List of core indicators (16) and benchmark (5) основних/обавезујућих индикатора 5 усвојених мера/стандарда (benchmark) до Обухват предшколским образовањем Образовање ученика са додатним потребама 1. Смањити стопу раног напуштања школовања на испод 10% Рано напуштање школовања 6 4. Оспособљеност за писање, математику и природне науке (PISA тест) 5. Знање језика 6. Оспособљеност за коришћење информационо-комуникационих технологија 7. Грађанско васпитање 8. Вештина учења 9. Проценат младог контингента са завршеном средњом школом 10. Професионално усавршавање наставника и инструктора 11. Број дипломираних са високим образовањем 12. Међунационална мобилност студената у високом образовању 13. Учешће одрасих у доживотном учењу 14. Стручност одраслих 15. Образовна структура становништва 16. Улагање у образовање и обуку Смањити за најмање 20% слабе резултате ученика у писмености (читање, математичка и научна писменост) Најмање 85% младих (22 године) треба да има комплетно више секундарно образовање 5 (средњу школу) 4. Повећавање за најмање 15% укупног броја дипломираних студената из математике, науке и технологије, уз истовремено смањење неравнотежа полова у тим областима 5. Најмање 12, 5% одраслог становништва треба да буде укључено у доживотно образовање Izvor: Progress Towards the Lisbon Objectives in Education and Training, Indicators and benchmarks 2008, Commission of the European Communities росторно планирање 5 Према Међународној стандардној класификацији образовања (International Standard Classification of Education ISCED), које је урадио УНЕСЦО године школовање је организовано на три основна нивоа: примарно, секундарно и терцијарно, што се не подудара у целости с поделом на основно, средње и високо образовање. 1. предшколско образовање (предпримарно образовање ниво 0); почетно основно образовање (примарно образовање ниво 1); 2. ниже средње образовање или други степен основног образовања (ниже секундарно образовање ниво 2); 3. више средње образовање (ниво 3); 4. образовање након средњег које није терцијарно (ниво 4) програме који се према међународном становишту налазе у граничном простору између ISCED 3 и ISCED 5; 5. прва фаза терцијарног образовања (која не води директно до научног степена ниво 5); и 6. друга фаза терцијарног образовања (води до научног степена ниво 6). 6 The Programme for International Student Assessment (PISA) Програм међународног оцењивања ученика. Овај тест мери знања и вештине 15-годишњих ученика (читање, математичка и научна писменост), али не само са аспекта школских програма. Основни циљ је тестирање ефикасности образовних система у развијању компетенција које имају значај за лични и професионални развој појединца и за функционалност друштвене заједнице. 49

55 У Србији није урађено систематско истраживање проблема просторне доступности услуга јавних служби, а на основу резултата неколико истраживања могу се сагледати тек неки ефекти доступности образовања за сиромашније категорије становништва (Living Standard Measurment Survey, 2003; The Many faces of poverty. Research on Child poverty in Serbia, 2004 ). Расположиви статистички подаци омогућавају нам да образовну структуру становништва Србије анализирамо на нивоу градских и осталих насеља 7 и према територијалним целинама - Србија, Војводина, подручје града Београда и Централна Србија без Београда, на основу последњег Пописа становништва (2002). Анализом је обухваћена и полна и старосна структура становништва по образовним категоријама. Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање росторно планирање 50 Образовна структура становништва Србије У последњем међупописном периоду ( ), образовна структура становништва Србије знатно се променила (Графикон 1 и 2). Број лица без завршеног основног обра зовања (без школе и са непотпуном основном школом) смањен је за око две петине (учешће становништва са овим нивоом образовања смањено је са 33,0 на 21,8%), а са завршеном основном школом за око 14% (са 25 на 23,9%), док се број лица са средњим образовањем повећао за око 15% (са 32,2 на 41,1%), вишим за око 6% (са 3,8 на 4,5%) и високим образовањем за око 16%, односно са 5,1 на 6,5%. Треба напоменути да би удео лица са високим образовањем био знатно виши да није било енормне емиграције младог, високо образованог станов ништва у међупописном периоду, а нажалост и после тога. Према подацима из Пописа године, сваки пети становник Србије (21,8%, тј лица) старости 15 и више година није имао завршену основну школу и то: у градским насељима 11,2% тј лица, а у осталим насељима нешто више од трећине 35,7% тј лица (Графикон 3). Основно образовање је имало 23,9% становништва тј лица, од тога у градским (20,6% популације ових насеља) и у осталим насељима (28,2%). Средњу школу је завршило 41,1% становника ( ), односно 49,2% градске ( лица) и 30,6% популације осталих насеља ( ). Више и високо образовање је имало 11% становника (4,5% тј и 6,5% тј лица), а разлика између градских и осталих насеља је изразита, нарочито код високог образовања 10,4% : 1,5%, тј : лица (90% од укупног броја лица с високим образовањем живи у градским насељима). Наведени подаци кумулативни су показатељ инклузивности образовања у Србији током про теклих деценија. За актуалну инклузивност кориснији су подаци о образовној структури становништва по старосним групама. 7 Остала насеља обухватају приградска насеља, сеоска насеља, као и општинске центре који немају статус градског насеља. Графикон 1. Образовна структура становништва Србије старијег од 15 година Попис и Graph 1 Educational structure of population of Serbia over the age of 15 years - Census 1991 and 2002 Графикон 2. Промене у образовној структури становништва у последњем међупописном периоду Graph 2 Changes in educational structure of the population between the two latest Census

56 Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање Графикон 3. Образовна структура становништва Србије по полу и типу насеља Попис Graph 3 Educational structure of population of Serbia according to gender and type of settlement Census 2002 Учешће и просторни распоред становништва без завршене основне школе и са основном школом а) Република Србија б) Војводина Подаци на Графикону 4 указују да је млађа генерација образованија од старије, што је општа појава у свим земљама. Обавезно осмогодишње образовање утврђено је законом 1959/60 године. Међутим, још увек је у контингентима и година, без завршене основне школе око лица (око 4%), од тога у градским насељима (2% градске популације), а у осталим насељима (око 6,8%). У старијим контингентима (45-54 и године), жене без завршене основне школе су убедљиво бројније од мушкараца, док је у млађим старосним групама та разлика знатно мања. У контингенту година, нешто је виши удео мушкараца без завршене основне школе (4,0% : 3,8%), чак и у сеоским насељима (5,5% : 5,2%) (Петовар, Јокић, 2009). На подручју града Београда најмање је учешће младог становништва без завршене основне школе (1,2% у групи и 1,4% у старосној групи година), а у осталом делу Централне Србије највеће (3,6% и 6,4%), посебно у осталим насељима (5,0% и 10,4%). росторно планирање 51 Графикон 4. Учешће становништва без завршене основне школе и са основном школом по старосним групама, полу и типу насеља Graph 4 Share of population without completed primary school and primary school education by age groups, gender and type of settlement Census 2002

57 Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање в) подручје Београда г) Централна Србија без Београда Учешће и просторни распоред становништва са највише средњим образовањем Укупан обухват контингента године са завршеном средњом школом у Србији је нешто изнад просека ЕУ (77,0% : 76,6%). Није без значаја нагласити да жене у овом контингенту имају нешто боља постигнућа у односу на мушкарце (77,3% : 76,8%). Значајне разлике су евидентне између градских и осталих насеља, која су, нажалост, опет испод републичког просека (Графикон 5) Регионално посматрано, образовно постигнуће овог контингента на подручју Београда је знатно изнад просека ЕУ, укључујући и остала насеља, Војводина је нешто изнад, али је зато подручје Централне Србије без Београда знатно испод (72,9%), а нарочито у осталим насељима (62,8%). Међутим, забрињава податак да је у тренутку Пописа године у Србији 73% средњошколског контингента похађало средњу школу 8 и то: у градским насељима 79,1%, а у осталим 64,8% (Петовар, Јокић, 2009а). Упоређивањем овог податка (Графикон 6) са подацима из претходног Графикона 5, остаје нејасно да ли се ради о тенденцији смањења процента лица која настављају средње образовање, или постоје други разлози за објашњење ове разлике. С друге стране, пажњу изазива податак да девојке у већој мери настављају школовање у средњој школи од својих вршњака Србија 74,8% и 71,6%, у градским насељима 80,4% и 77,9%, а у осталим 66,9% и 66,2% (Графикон 6), односно да је разлика у смањењу похађања средње школе много већа код младића него код девојака. а) Република Србија б) Војводина росторно планирање в) подручје Београда г) Централна Србија без Београда 52 Графикон 5. Учешће становништва са средњим образовањем по старосним групама, полу и типу насеља - Попис 2002 Graph 5 Share of population with secondary education by age groups, gender and type of settlement Census 2002

58 Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање Графикон 6. Учешће ученика који су похађали средњу школу у средњошколској популацији, Попис 2002 Graph6 Share of students who attended middle school in the middle school population Census 2002 Учешће и просторни распоред становништва са вишим и високим образовањем Графикон 7. Учешће становништва са вишим и високим образовањем по старосним групама, полу и типу насеља - Попис 2002 Graph 7 Share of the population with higher and high (tertiary) education by age groups, gender and type of settlement Census 2002 а) Република Србија Учешће становништва са вишим и високим образовањем приказано је по старосним контингентима и условно даје могућност упоређивања са државама ЕУ. У ЕУ проценат популације старости године, са терцијарним образовањем (исцед 5 i 6), што одговара нашем високом образовању, износи 24,3%. У Србији, популација ове старосне групе са вишим и високим образовањем (што је шире него ISCED 5 и 6) износи 14,7%. Као и на другим нивоима образовања, и овде постоје изразите регионалне разлике (Војодина 12,7%, подручје Београда 24,8%, Централна Србија без Београда 11,3%). Највећи проценат је у градским насељима београдског подручја (28,6%), а најниже учешће у осталим насељима Централне Србије без Београда, свега 5,0%. б) Војводина 8 Израчунато на основу података из Пописа године, на основу одговора о ученичком статусу у тренутку пописа (''похађа средњу школу''), што значи да су подаци агрегирани прем месту становања ученика, а не према месту у коме похађа средњу школу. Статистички подаци су рачунати у односу на просечне вредности контингента и година старости, због чињенице да у време пописа део контингента од 15 година још увек похађа основну школу, а део је већ у средњој школи. Исто је и са контингентом од 19 година, од кога известан број још увек похађа средњу школу. У овако конструисаном индикатору није прављена разлика између степена у средњој школи (двогодишње, трогодишње и четворогодишње средњошколско образовање). росторно планирање 53

59 Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање в) подручје Београда г) Централна Србија без Београда Упоредни преглед образовне структуре становништва Србије и земаља ЕУ Упоређивање образовне структуре становништва Србије и чланица ЕУ даје занимљива сазнања. У табелама и графиконима дати су подаци за све старосне контингенте, али ћемо се у коментару усредсредити на образовну структуру млађих контингената, будући да дају реалнију слику текућег стања образовања (образовног система). Удео становништва са највише завршеном основном школом у Европској унији је, за контингент године 25%, а просек за Србију је 22,3% (у који је укључено и 3,1% без завршене основне школе). Међу земљама с најбољим постигнућем, односно с најмањим процентом лица с најнижим образовањем издвајају се: 1) скандинавске земаље Норвешка (6,2%), Шведска (8,5%), Данска (13,7%) и Финска (12,4%); 2) бивше социјалистичке земље - Чешка (6,1%), Словачка (6,5%), Пољска (9,8%), Естонија (10,5%), Литванија (11,8%), Словенија (14,4%), Летонија (14,6%), Румунија (14,8%) и Мађарска (18,5%) и тек неколико старих чланица ЕУ Аустрија (14,8%) и Немачка (15,1%). Знатно лошију вредност овог индикатора од просека ЕУ имају Италија (40,3%), Шпанија (41,3%), Португалија (64,7%) и Малта (71,2%). Табела 2 Проценат становништва које нема средње образовање (ISCED 3), по старосним групама, 2002 Table 2 Percentage of population who dont have secondary education (ISCED 3), by age group, 2002 росторно планирање EU-25 BE CZ DK DE EE EL ES FR IE IT CY LV LT LU HU MT NL AT PL PT SL SK FI SE UK IS LI NO BG RO (:) (:) (:) (:) Izvor: Key Data on Education in Europe, European Commission, ECSC-EC-EAEC, Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities, 2005, BE Белгија; CZ Чешка; DK Данска; DE Немачка; EE Eстонија; EL Грачка; ES Шпанија; FR Фанцуска; IE Ирска; IT Италијa; CY Кипар; LV Летонија; LT Литванија; LU Луксенбург; HU мађарска; MT Малта; NL Холандија; AT Аустрија; PL Пољска; PT Португалија; SL Словенија; SK Словачка; FI Финска; SE Шведска; UK Велика Британија; IS Исланд; LI Лихтехштајн; NO Норвешка; BG Бугарска; RO Румунија.

60 Велике осцилације у државама чланицама ЕУ евидентне су и о постигнућу средњег образовања (ISCED 3). И овде су, према подацима за годину, за контингент године, надпросечне вредности имале скандинавске земље и већина бивших социјалистичких земаља, а најниже, горе поменуте Италија, Шпанија, Португалија и Малта (добрим делом због високог учешћа младих с најнижим нивоом образовања). Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање EU-25 BE CZ DK DE EE EL ES FR IE IT CY LV LT LU HU MT NL AT PL PT SL SK FI SE UK IS LI NO BG RO (:) (:) Табела 3. Проценат лица у старосној групи година и која имају најмање средњошколско образовање (ISCED 3), 2002 Table 3 Percentage of persons in the age group years and who have at least upper secondary education (ISCED 3), 2002 Izvor: Key Data on Education in Europe, European Commission, ECSC-EC-EAEC, Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities, 2005, (za starosnu grupu 20-24) i (podaci za starosnu grupu godine) Слика разлика у образовном постигнућу међу ЕУ земљама млађих контингената, заокружује се увидом у терцијарно (високо) образовање. Како је већ наведено, Србија је знатно испод европског просека. Знатније изнад ЕУ-25 просека (24,3%) су скандинавске земље, а учешће нових и старих чланица је диференцирано. Од старих чланица, највећи проценат лица са терцијарним образовањем (ISCED 5 и 6) имају Белгија, Велика Британија, Исланд, Ирска, Француска, Шпанија, а међу новим чланицама се издваја Кипар, док већина бивших социјалистичких земаља су испод просека, изузев Бугарске и Литваније. Нема сумње да су, због неуједначених критеријума у класификацији степена образовања, ове разлике подложне корекцијама, али су изнете као илустрација позиције Србије у односу на образовна постигнућа у земљама Европске уније. Ови подаци упозоравају да Србија све више заостаје за просеком ЕУ-25 у обухвату лица с вишим нивоима образовања. Имајући у виду да код старијих контингената (50 и више година старости) постоји скоро истоветно учешће лица с вишим нивоима образовања (нпр. контингент године, просек за ЕУ-25 12,9%, а у Србије 12,2%), нема сумње да одсељавање млађих контингената становништва с вишим нивоима образовања има знатно теже последице на националну образовну структуру (квалитет људског капитала) од већине земаља у Европи. EU-25 BE CZ DK DE EE EL ES FR IE IT CY LV LT LU HU , , MT NL AT PL PT SL SK FI SE UK IS LI NO BG RO (:) (:) (:) (:) (:) (:) (:) (:) (:) (:) (:) (:) (:) росторно планирање 55 Табела. 4 Проценат лица са терцијарним образовањем (ISCED 5 и 6) у популацији старости године, по старосним групама, 2002 Tab. 4 Percentage of persons with tertiary education (ISCED 5 and 6) in the population aged years, by age group, 2002 Izvor: Key Data on Education in Europe, European Commission, ECSC-EC-EAEC, Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities, 2005, upload/200601/key_data_2005.pdf

61 Весна Јокић, Ксенија Петовар /АУ27/2009/стр Социјална искљученост и образовање росторно планирање 56 ЗАКЉУЧAK Најзначајнији друштвени проблеми с којим се данас све заједнице суочавају јесу сиромаштво и социјална искљученост. Ове појаве имају изразито негативне последице и узрокују огромне губитке људских ресурса, тако да утичу и на планирање развоја. Решавања проблема сиромаштва и социјалне искључености зависе од спремности и ангажовања целе друштвене заједнице, првенствено у погледу стварања и побољшавања услова приступа/ доступности квалитетним услугама јавних служби (пре свега образовање, здравствена заштита), чиме се сваком појединцу пружа прилика тј. ствара услов да напредује и да се активно укључи у друштво. Ово је, уједно, и услов одрживог развоја заједнице. Образовање представља један од кључних фактора у смањењу социјалне искључености и повећању социјалне кохезије друштва. У раду је анализиран само један аспект образовања, односно образовна структура с обзиром на старост, пол и тип насеља. Изостала је анализа квалитета образовања, која би показала да су услови и доступност образовања у сеоским насељима још лошији него што то показују изнети бројеви. Извесно је да је висок удео необразованог становништва у сеоским подручјима последица демографског старења 9. Међутим, како подаци показују и у контингентима млађег и средовечног становништва заступљеност одраслих грађана без основног и средњег образовања је знатно изнад републичког просека, што потврђује тезу о дисфункционалном систему обавезног и средњег образовања када се посматра цело подручје Републике Србије. Последица тога су очигледне изразите регионалне разлике у погледу квалитета људског капитала. За побољшање националног просека у погледу образовних постигнућа, а посебно за смањивање разлика, важно је смањивати регионалне разлике у доступности образовања, опремљености школа и квалитету наставе. Иако не располажемо подацима о образовној структури становништва према типу насеља (урбана и рурална) извесно је да су земље које имају најбоље показатеље постигнућа у образовању истовремено и највише смањиле разлике између урбаних и руралних подручја. Те разлике су смањене првенствено успостављањем и остваривањем минималних стандарда образовања, што у Србији није случај. Очигледно да Србији тек предстоји оптимизација и управљање мрежом основних и средњих школа јер то подразумева унапређивање и уједначавање квалитета образовања на целој територији, а нарочито доступности образовања за децу и омладину из сеоских насеља и неразвијених подручја. 9 У готово свим сеоским насељима индекс старења је већи од 1 (однос старосног контингента 0-19 година и старосног контингента преко 65 година старости), а у не малом броју сеоских насеља удео грађана старијих од 65 година премашује 50% укупног становништва. Литература Аврамовић, З. (2004): Образовање за грађанско друштво идеолошко средство транзиције, Социолошки преглед, vol. XXXVIII (2004), no. 1 2, str , Beograd, UDK: Glasson, J. (2004): Regional Planning and Sustainability Towards Integration in the UK and EU, SPATIUM, International Review, No. 10, 2004., Belgrade, ISSN X Joint report on social inclusion, Social security and social inclusion, Council of the EU, 2004 Колин, М. (2008): Обрасци живота у сиромаштву и нове парадигме Европске уније, СОЦИОЛОГИЈА, Vol. L (2008), N 2, doiserbia.nbs.bg.ac.yu/img/doi/ /2008/ k.pdf Key Data on Education in Europe, European Commission, ECSC-EC-EAEC, Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities, 2005, key_data_2005.pdf Петовар, К., Јокић, В. (2009): Образовање становништва у сеоским насељима у Србији, зборник радова Европски стандарди у Србији, Фонд Центар за демократију, Београд, 2009., Петовар, К., Јокић, В. (2009а): Тематски извештај: Социјални развој индикатори социјалне искључености, "Студијско-аналитичке основе стратегије просторног развоја Србије", ИАУС, Београд, 2009 Праћење друштвене укључености у Србији, Влада Републике Србије, Кабинет потпредседника за европске интеграције, Београд 2009 Progress Towards the Lisbon Objectives in Education and Training, Indicators and benchmarks 2008, Commission of the European Communities, progress08/report_en.pdf Sen, A (2000): Social Exclusion: Concept, Application, and Scrutiny. Social Development Papers No1. Office of Environment and Social Development. Asian Development Bank. ( Documents/Book/Social Exclusion.pdf) White Paper on Education and Training: Teaching and Learning Towards the Learning Society (1995), white_papers/pdf/com95_590_en.pdf

62 Културно историјско наслеђе као потенцијал развоја туризма на примеру градова Требиња и Јајца Јасна Гузијан, Синиша Цвијић Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука рад примљен: септембар 2009., рад прихваћен: новембар The Cultural and Historical Heritage of Towns Trebinje and Jajce A Resource for the Growth of Tourism УДК: (497.6) Кратко или претходно саопштење Апстракт: Рад се бави испитивањем могућности укључивања културног наслеђа у развојну културну и туристичку политику. У раду ће бити описан и валоризован туристички потенцијал историјски и уметнички значајних урбаних целина на примерима Требиња и Јајца, као два града са очуваним историјским језгрима у Босни и Херцеговини. Јајце је један од ретких градова у Босни и Херцеговини на чијој се физичкој структури могу препознати трагови различитих историјских периода кроз које је град пролазио у току свог развоја. Требиње је стари град на размеђу различитих утицаја и интереса, има дугу и богату историју која је мењала не само изглед и садржај његовог урбаног језгра, већ и његов значај. Очувана историјскоурбана целина Стари град, настала још у средњем веку, значајно се развија у време турске владавине и представља један од туристичких потенцијала. Туризам данас у свету постаје једна од водећих грана привреде, а његов развој се може темељити на природним и културноисторијским вредностима градова. Захваљујући туризму, заштита природних и културноисторијских вредности градова попут Требиња и Јајца, може се остварити у складу са економским потенцијалом који имају. Кључне речи: културноисторијско наслеђе, туристички потенцијал, Требиње, Јајце. еmail: jguzijan@iu-rs.com Abstract: This paper considers the possibility of including cultural heritage in cultural and tourist development policies. The tourist potential of historically and artistically significant urban entities will be described and assessed in the paper, with a focus on the cases of Trebinje and Jajce, two Bosnian and Herzegovinian towns with preserved historical town cores. The two towns were both founded in the Middle Ages and have developed to this day, with their urban areas continuously expanding and being built up. Their spatial and cultural historical complexes are diverse and multilayered, with various natural and man-made structures dating back to different epochs. They are the greatest cultural monuments and a testimony of the past, of the physical and spiritual development of these communities. Trebinje is an old town located at the intersection of various influences and interests, with a rich and long history which has altered not only the appearance and contents of its town core, but also its significance and its functional impact on the broader surroundings. The Old Town, a surviving historical complex, which originated in the Middle Ages and developed considerably under Turkish rule, is one of Trebinje s tourist resources. Nowadays, tourism is becoming one of the world s most important industries, its appeal coming from the natural, cultural and historical values of towns and cities. Due to that, the natural, cultural and historical values of Trebinje and Jajce can be preserved only if their economic potential is also taken into account. Key words: cultural and historical heritage, tourist potential, Trebinje, Jajce. Увод У многим земљама тенденције су развоја туристичке понуде. Културноисторијске целине попут старих градских језгара са разноврсним слојевима и изграђеном структуром из различитих временских периода, изложена су променама које их деградирају или унапређују у зависности од интереса који може да варира у различитим временским периодима. (Куртовић-Фолић, Бајић- Брковић, Базик; 1996.) Културни туризам обухвата интересе туриста за историју, уметност, културно наслеђе и стил живота људи на неком локалитету или регији. Од шездесетих година XX века Парламентарна скупштина Савета Европе је израдила већи број препорука, конвенција, резолуција и уредби у вези са очувањем градитељског наслеђа. Почев од Венецијанске повеље, све наредне повеље су имале за циљ очување културно историјских целина. Конвенција из Гранаде године је у овом тренутку кључни документ у области заштите архитектонског наслеђа Европе. На IV конференцији европских министара године у резолуцији 2. се говори о стратегији културног туризма и побољшању различитих категорија културних добара. Такође се указује на опасност прекомерене експлатације природног и културног наслеђа који је необновљиви ресурс. Међународна повеља за културни туризам коју је усвојио ICOMOS у Мексику године наглашава да је културни туризам вид туризма који користи као ресурс културно наслеђе и природне вредности средине. росторно планирање 57

63 Јасна Гузијан, Синиша Цвијић /АУ27/2009/стр Културно историјско наслеђе Требиња и Јајца росторно планирање 58 УРБАНО И ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО РЕСУРС ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА ''Нема лепша задовољства од сањарења о лепим успоменама на наша путовања'' (Зите, 2004.) Културни туризам према Светској туристичкој организацији, представља кретање људи са јаком културном мотивацијом. Градитељско наслеђе једног подручја је жив и динамичан сегмент мјеста који се на различите начине може учинити атрактивним у сврху туризма. (Ваништа - Лазаревић, 2003.). Заједничким програмом Савета Европе и Европске комисије покренуте су током деведесетих година манифестације ''Дани европског наслеђа'' и ''Културне маршуте''. Земље Европске уније 80- тих година прошлог века покренули су пројекат ''Европски град културе'' са циљем да се укаже на разноликост и културно богатство градова Европе. Атина је била први град домаћин, након годину дана наслов ''културна престоница Европе'' одлази у други град. У почетку овог пројекта били су уврштени већи градови, углавном метрополе (Париз, Мадрид, Берлин, Лондон), да би се касније предност давала и мањим градовима са богатом културном баштином (Болоња, Грац, Солун, Ђенова). ( У ове програме укључене су државне институције али и невладине организације попут интернационалних UNESCO,ICOMOS,Europa Nostra,или локалних Mnemosyne која се бави заштитом и унапређењем наслеђа Косова и Метохије. ''Зелена мрежа Војводине'' је организовала иницијативу за стварање коридора или Зелене стазе ''Бициклом до рода'', а циљ појекта је између осталог заштита и унапређење културног и природног наслеђа. ( ) Негативна су искуства када се туризам не може уклопити у свакодневни живот места. Венеција је град у изумирању или Дубровника у коме цена стамбеног простора доводи до продаје истог и исељавања локалног становништва. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА УРБАНИХ ЦЕЛИНА Због честих ратова као и небрига о културном наслеђу, мало градова поседују културно и градитељско наслеђе на простору Босне и Херцеговине. Вредновање туристичких потенцијала посматраних урбаних средина је вршено према критеријумима који су изложени према логичком редоследу. Критеријуми су успостављени на основу већ стечених искустава из теорије и праксе. - Градитељско наслеђе није издвојено из природног окружења, већ заједно чине хармоничан склад, а градови су углавном настајали на повољним природним теренима. (Norberg-Schulz,1990. :Prodanovic 1997.) - Целовитост очуваности историјско-урбане целине је врло битна за доживљај њених амбијенталних вредности. (Куртовић-Фолић, Бајић-Брковић, Базик; 1996.) - Појединачна архитектонска остварења као део урбаног ткива могу бити препознатљив елемент туристичке понуде и постају обележје једног места попут Свете Софије у Цариграду или Црква Василија Блаженог у Москви. - Митови и легенде везане за одређене градове и локалне аутентичности настављају да живе и да се преносе будућим генерацијама стварајући одређен дух места (легенда о Сафикади, легенда о Тезеју која је везана за Атину или легенда о Ромулу и Рему везана за настанак града Рима).(Djokic A. Radivojevic A., Roter Blagojevic, M. 2008) - Битни историјски догађаји који се везују за поједине градове (Авињон је значајан као место Свете столице у одређеном историјском периоду). - Оживљавање урбаних целина у делима писаца, путописаца, песника и филмских стваралаца. На основу њихових записа поједини градови остају упамћени (Звонар Богородичине цркве у Паризу, Александрија у поемама Константина Кавафиса, Багдад у 1001 ноћи, Казабланка у истоименом филму). - Постојање верски значајних центара у појединим градовима доприноси њиховом туристичком потен цијалу. ГРАДОВИ ТРЕБИЊЕ И ЈАЈЦЕ КАО ПРИМЕРИ ТУРИСТИЧКИ ЗНАЧАЈНИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА Силуета урбаног окружења виђена као јасни изражени облик физичке структуре даје карактеристичан просторни печат свакоме граду и могло би се рећи да је посебно значајни део урбане слике и идентитета. (Радовић,2005) Као пример туристичког потенцијала изабрани су градови Требиње и Јајце. Требиње је град који има карактеристике медитеранског начина грађења и утицај архитектуре Дубровника, док је Јајце настало на врло специфичној локацији која се одразила на његову изграђену структуру. Поред физичких специфичности које одликују оба ова мјеста, постоје битне историјске и културне одлике по којима ови градови одабрани као примери у овом раду.требиње чува успомену на српску краљицу Јелену Анжујску која је владала Травунијом преко 40 година. Такође је врло значајан утицај Јована Дучића, српског пјесника и дипломате који је рођен у Требињу. У част њему се сваке године одржава манифестација Дучићеве вечери поезије. Јајце је било последња престоница Босанског краљевства и мјесто одржавања Другог засједања АВНОЈ-а које се сматра догађајем од примарне важности за другу Југославију. Требиње Требиње је центар Старохерцеговачке регионалне целине на крајњем југу Херцеговине. Налази се у долини реке Требишњице на тромеђи БиХ, Црне Горе и Хрватске. Веома важна карактеристика града кроз историју је његова војностратешка позиција. Требиње има јак утицај медитеранске архитектуре, његове улице старог града подсећају на приморске градове. ''Захваљујући систему лукова улице често пролазе испод густих гроздова кућа које формирају карактеристично

64 Јасна Гузијан, Синиша Цвијић /АУ27/2009/стр Културно историјско наслеђе Требиња и Јајца Сл.1. Карта Требиња крај XIX века (Архив Бих) Figг 1 Mape of Trebinje lest XIX lifetime средњовековно градско ткиво Котора и стварају још један елемент биоклиматске компактности урбаног планирања''. (Пуцар,М. Пајевић,М. Поповић-Јовановић,М.1998). Старо градско језгро Требиња, онакво какво је данас, настало је почетком XVIII века. Требињски град је подигнут године, саградио га је Осман- паша Ресулбеговић, а око њега се у то доба почело формирати и трговачко насеље Горња чаршија. Требиње није било само војни центар већ средиште шире војничке области, које је добило своју физиономију за прве четири деценије XVIII века. Трансформација почиње са доласком аустроугарске власти које су се односиле на изградњу касарни и логора у самом граду као и тврђава на околним брдима. Град почиње да се шири ван зидина старог града. У средишту града су концентрисане јавне грађевине са трговима и Валоризација културних добара од стране службе заштите није комплетирана. Многи вредни споменици културе и просторно културно историјске целине нису под заштитом. То је допринело деградацији вредних простора као што је Стари град, главна улица, тргови, градски парк и тд. Ови простори су изгубили вредност непримереном доградњом, надоградњом, употребом савремених материјала итд. Просторно културно историјска целина Стари град представља значајан туристички потенцијал. Реконструкцију објеката унутар целине треба да прати и пренамена простора у туристичке сврхе. Насеље Крш као прво насеље ван зидина са Горњом чаршијом, која је делимично порушена 60 тих година прошлог века, моше да заживи враћајући старе занате по чему је била препознатљива. Сл. 2. Арсланагића мост Fig 2: Arslanagic bri dge Сл. 3. Стари Град Fig 3: Old Тown парковима, на периферији искључиво рурално становање. Од саобраћајница биле су значајне за Дубровник и Билећу. Многе данашње улице, тргови и паркови потичу из XIX века. У периоду између два светска рата није било значајније градње. Након Другог светског град је почео да се шири на слободним површинама. У периоду од 60-тих до 80- тих година прошлог века изграђене су нова стамбена насеља. Град Требиње са градитељским наслеђем Старог града, Арсланагића моста, манастира Тврдош, главне улице која подсећа на дубровачки Страдун, насеље Крш итд, употпу њује се и природним ресурсима реке Требишњице, подручјем Орјена и Убла, за различите видове туризма. Многи тадашњи планови и студије потврђивали су значај Требиња као центра регије и његове улоге на релацији са Дубровником, тј. на релацији континент - море. Треба истаћи и вредности града као седишта Епархије захумско - херцеговачке са значајним манастирима Тврдош, Петроплавловски манастир, Дужи и Добрићево. Након ратних дешавања деведесетих година прошлог века на просторима БиХ и Хрватске, прератна веза са Дубровником је прекинута. Веза подручја са регионалним и магистралним путевима омогућава повезивање и развој туризма са градовима у региону Дубровником, Херцег Новим као и Мостаром. Осим градитељског наслеђа које се може користити у туристичке сврхе, историјска личност као што је био Јован Дучић пружа шансу да се са његовим именом употпуни туристичка понуда. Манастир Херцеговачка Грачаница на Црквини у којој је сахрањен песник постала је важна туристичка дестинација, где се одржавају различите културне манифестације (изложбе слика, песничке вечери, летње представе и др.). Развој Требиња треба усмеравати и неговати у правцу туризма због специфичне урбане матрице, вредног градитељског наслеђа, као и повољног положаја. росторно планирање 59

65 Јасна Гузијан, Синиша Цвијић /АУ27/2009/стр Културно историјско наслеђе Требиња и Јајца Јајце Међу високим планинама Босне на месту где се спајају две планинске ријеке развило се Јајце које је место сусрета и прожимања разних култура због чега оставља утисак бисера архитектуре и амбијенталне целине високе вриједности. У току своје богате историје Јајце је грађено, рушено и поново грађено, али у сталном континуитету, тако да се у појединим структурама читају трагови неких ранијих објеката. Највреднија амбијентална особина средњовековних градова је њихова неправилна форма која је последица спонтаног настанка и развоја градова. Видљиви слојеви у Јајцу су још од праисторијског доба па све до данас(зите, 2004.). Град је смештен на ушћу реке Пливе у реку Врбас.Нуклеус града са средњовековном тврђавом лежи непосредно изнад овог ушћа на јужној падини велике стене пирамидалног облика. Јајолик облик тог брда је вероватно узрок настанка имена града. Природне карактеристике терена је веома битно истаћи јер је локација, без сумње, генератор урбане форме и то са многих њених аспеката, те се може рећи да град и територија нису две потпуно одвојене целине него су комплементарни делови једне јединствене структуре (Радовић, 2005.). Склоп свих материјалних и природних вредности овог подручја представља непоновљиве квалитете и резултат је вишевековног људског деловања у посебним друштвеним, културним и природним условима. Зато је Јајце град у коме се на сваком кораку може осетити GENIUS LOCI и читати његова историја у континуитету од римског царства до данас. Према археолошким истраживањима која никад нису детаљније спроведена, на самој територији града Јајца налазило се главно античко римско насеље које је било раскрсница путева и царских постаја римске провинције Далмације у коме су живели, поред аутохтоног становништва, легионари и странци. У месту је био развијен култ митраизма, о чему сведоче остаци античког храма посвећеног богу Митри. У писаним документима Јајце се први пут спомиње под овим именом године када се титула conte di Jajce (Зриле, 2003.) појављује уз уз име босанског великог војводе Хрвоја Вукчића Хрватинића. Јајце је било место два веома важна историјска догађаја.један је крунисање последњег босанског краља Стјепана Томашевића 1. новембра године које је обављено уз присуство великог броја великаша и легата папе Пија II који је за ту прилику специјално стигао из Рима, (Повијест Босне и Херцеговине, 1991.), а други је II заседање АВНОЈ-а године када је проглашена друга Југославија. Јајце се највише развило у периоду средњовековне босанске државе, док је у османском периоду доживело значајну орјентализацију која је видљива и данас. Првобитна урбана матрица коју је Јајце изгубило у одређеној мери, тренутно препознатљива по главним правцима комуникација и по другим остацима архитектуре. То прожимање остатака средњоевропског града са оријенталним духом даје Јајцу једну непоновљиву особеност која га може уврстити у туристички препознатљива места у Босни и Херцеговини. Осим занимљиве урбане структуре у Јајцу постоје објекти који по својим архитектонским вредностима и по свом положају чине просторне доминанте града и тиме допуњују доживљај овог места. Од значајних грађевина можемо издвојити цитаделу, цркву св. Марије са звоником св. Луке и џамију Есме султаније. Цитадела се налази у северозападном углу градског простора, на врху брда. О времену градње постоје различита мишљења, али се сви слажу да је изграђена пре владавине Хрвоја Вукчића Хрватинића. Унутар цитаделе налазио се краљевски росторно планирање 60 Сл. 4. Панорама града Јајца Fig 4 Panorama view of city of Jajce Сл.5. Цитадела Fig 5. Citadel Сл. 6. Џамија Есме султаније Fig 6 Sultana Esme Mosque

66 дворац који је током XVIII и XIX века потпуно разграђен. Још увек постоји грб породице Котроманић изнад улазног портала који сведочи о краљевској прошлости овог места. Црква св. Марије са звоником св. Луке је несумњиво архитектонска целина од великог значаја. Корпус цркве је сачуван, али без крова, док је звоник у солидном стању. Пројектом ревитализације ова грађевина би могла бити место културних догађања града, поготово што је место крунисања последњег босанског краља Стјепана Томашевића чиме има изузетну историску вредност. Џамија Есме султаније се налази у центру јајачке чаршије, саграђена је године и припада централном типу џамија са куполом, наткривеним софама и каменом мунаром. Ова џамија је значајна по томе што спада у последње џамије покривене куполом, подигнуте у доба Османске владавине. Џамија је срушена током грађанског рата у Босни и Херцеговини, даби послије рата била у потпуност обновљена у аутентичном изгледу. Потез чаршије заједно са чаршијском џамијом је типичан амбијент оријенталне чаршије са трговачким и занатским радњама. Највећи део тих занатских радњи се налазио између травничке и бањалучке капије. Од чаршије се сплетом стрмих улица долази до цитаделе. Такође, стамбена зона унутар бедема представља зону највише амбијенталне вредности. Овде спадају југоисточне падине града до Сколске улице и Улице Хрвоја Вукчића Хрватинића. Због нагиба терена улице су стрме и кривудаве, а насеље је формирано терасасто, што је такође једна амбијентална особеност. ЗАКЉУЧAK Без обзира на велики туристички потенцијал који поседују горе описани градови, они нису на прави начин презентовани и афирмисани. Према статистичким подацима туристичких организација, град Јајце је у прошлој години до септембра остварио око ноћења, а Требиње око ноћења. До почетка рата у Босни и Херцеговини, Јајце је остваривало око ноћења годишње, док је интерес туриста за овај град после рата опао. То је последица промјене идеолошког система. У историјским језгрима који су мултифункционални организми одрживи развој може се достићи једино кроз холистичка начела и разумевања да се град мора посматрати као изграђена природна средина укључујући просторне форме, инфраструктуру, функције и становништво.(djokic A. Radivojevic A., Roter Blagojevic, M. 2008) Поред свих вредности које поседује као град, Требиње је увек представљало само успутну станицу за Дубровник, без већег туристичког развоја. Током последњих година интерес за развој туристичке привреде постоји код локалне заједнице, што је довело до првих резултата. Сваке године се полако повећава број посета. Велику улогу у томе игра верски туризам као и близина Дубровника коју свакако треба искористити. Током последњих година, интерес за развој Јасна Гузијан, Синиша Цвијић /АУ27/2009/стр Културно историјско наслеђе Требиња и Јајца туристичке привреде постоји код локалне заједнице, што је довело до првих резултата. Јајце је доживело страховита разарања током грађанског рата у Босни и Херцеговини која су видљива и данас. У послератном периоду се врше интервенције које су непримјерене месту таквог културноистиоријског значаја године јајце је кандидовано на листу светске баштине UNESCO-а. Ревитализација културног наслеђа града Јајца, у складу са стандардима UNESCO-а, би допринела афирмацији истог и његовој презентацији у оквиру туристичке понуде. Треба имати на уму да у тренутној ситуацији треба развијати слику о целокупној историји Јајца, а не само о једном историјском догађају, како је то рађено у периоду социјалистичког уређења. За даљи развој оба ова туристички потенцијална града битна је дефинисана стратегија која би садржавала формирање препознатљивог бренда за сваки од њих., те потпуна стратегија туристичког развоја на нивоу државе која би увезивала ова два мјеста и допуњавала их другима туристичким атракцијама којих свакако има у Босни и Херцеговини. Литература Гашпаровић,Ж. (2007): Уређење градова за потребе развоја туризма, спорта и рекреације, Одрживи просторни развој градова, Међународни научни скуп,, тематски зборник радова други део,институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, стр Djokić,V.- Radivojević,A. Roter-Blagojević,M.(2008): Promotion of the cultural heritage of mediteranean city in the scope of upgrading cultural turism, in : SPATIUM international Review, No.17-18, Belgrade:IAUS, pp European Conventions and Recommendations of Cultural Heritage (2005). Kotor: EXPEDITIO Зите, К. (2004): Умјетничко обликовање градова, Београд Зриле,Т. (2003): Туристички водич Јајца, Јајце Избор најзначајнијих докумената Савета Европе у области културног наслеђа, Центар за очување наслеђа Косова и Метохије Mnemosyne, Beograd, 2004, Кораћ, В. (1963): Значај културног наслеђа за туристички развој земље, Часопис за архитектуру,урбанизам,примењену уметност и индустријско обликовање, Орган Савеза архитеката Југославије и Савез урбанистичких друштава Југославије, Београд Кораћ, Ј.В.(1971): Требиње-историјски преглед-ii период од доласка Турака до1878,год,први дио, Завичајни музеј Требиње, Требиње Комисија за очување националних споменика (2006), Именовање за упис на Листу свјетског наслијеђа, Природно-градитељска цјелина Јајца, План управљања, Сарајево Лазаревић-Ваништа, Е.(2003.):Обнова градова у новом миленијуму, Classic map студио,београд Prodanović,S. (1997.) Environmental and Cultural: Economic and Administrative Consideration of Human Settlements, in: SPATIUM international Review, No 1, Belgrade: IAUS,pp Пуцар, М.-Пајевић,М.М - Јовановић Поповић,М.(1998): Биоклиматске карактеристике неких насеља у Србији и Црној Гори, часопис ''Архитектура и урбанизам'' бр.4, Београд, стр Радовић, Р.(2005): Форма града, Београд Фолић-Куровић,Н.,Базик.Д.,Бајић-Брковић, М.(1996): Предлози за унапређење методологије рада на заштићеним урбаним целинама, Обнова градова у Србији- темељне одреднице, Београд, стр htpp:// скинуто, август Fielden, B.M.,Jukilehto,J. (1998). Management Guidelines for World Cultural Heritage Sites. Rome: ICCROM (2nd ed). Jukilehto, J. (2003). Konzervacija između prakse i teorije, u: Glasnik Društva konzervatora Srbije, No. 27, Beograd: DKS, st htpp:// август росторно планирање 61

67 Континуално планирање - лигнитски басени, Н. Спасић и др Церак Виногради, М. Марушић, Д. Марушић, Н. Боровница /1981. Саобраћајни факултет у Београду, Д. Настић /1979. Реконструкција градског ткива Кикинда, П. Цагић, Б. Јовановић /1984. Градски трг у Ваљеву, М. Лојаница и др. /1982.

68 С ТРУЧНИ РАДОВИ ЗОНЕ ЗАШТИТЕ КАО ФАКТОР ОДРЖИВОСТИ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НА ПРИМЕРУ МАНАСТИРА Гордана Марковић Канцеларија за баштину Епархије рашко-призренске, Призрен-Грачаница рад примљен: септембар 2009., рад прихваћен: новембар УДК: ( ) Стручни рад Апстракт Зоне заштите око непокретних културних добара у Србији су одређиване у духу Закона о културним добрима а у поводу утврђивања статуса споменика културе. Приликом ревизија утврђеног статуса, обухват зона заштите је често коригован што потврђује да су подручја заштићеног природног и културног наслеђа живи организми који потребују промену граница у светлу савременог урбаног и регионалног развоја. Зоне заштите око споменика културе имају посебан значај у контексту специфичних услова опстанка српског културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији. Културно добро је неодвојиво од простора у коме се налази и његов пун живот зависи од пуноће његове функције која је и императив одрживог развоја. Истовремено, интегративна заштита подразумева темељит и мултидисциплинарни приступ у процесу проучавања и доношења одлука. Одређивање зона заштите условљено је и неприкосновеним ставом власника и корисника - у овом случају Српске Православне Цркве али и већ утврђеним статусом културног добра од стране српске Службе заштите. Неопходно је постићи и елементарне услове безбедности у региону са високим ризиком конфликта. Значајно је и стручно учешће међународних институција по питању дефинисања критеријума за успостављање зона а присутне су и тенденције локалне заједнице на Косову и Метохији. Пракса је потврдила тешкоће у усаглашавању свих ставова у успостављању зона и посебно у дефинисању механизама управљања зонама. У том смислу, неопходна је интеграција правне регулативе и културне политике, успостављање најшире сарадње на свим нивоима и примена стратешког управљања зонама као кључним ресурсима. Одређивање зона око српских културних добара на Косову и Метохији (око 40 локација) образлагао је Државни преговарачки тим у Бечу (2006/2007). Тим поводом исказан је и став међународних стручних асоцијација о зонама заштите српских културних добара које, као наменски дефинисане целине, треба да утичу на просторни развој региона. Анализа зона заштите на Косову и Метохији значајна је и у контексту утврђивања зона и око других непокретних добара у Србији, посебно оних која су део развијених урбаних структура. Управљање зонама заштите оправдава и њихово постојање. Од успешности тог управљања зависи и одрживост културног добра и културног пејсажа који одређују карактер читавих просторних потеза. Кључне речи: Косово и Метохија, културно добро, културни пејсаж, зоне заштите, интегративна заштита, одрживи развој, регионална недељивост. bastina@eparhija-prizren.com PROTECTION ZONES AS A FACTOR OF THE SUSTAINABILITY OF IMMOBILE CULTURAL PROPERTIES IN KOSOVO AND METOHIJA on the example of monasteries Abstract: The protections zones around immobile cultural properties in Serbia have been determined in compliance with the Law on Cultural Properties and for the purpose of establishing a status of a cultural monument. When reviewing the established status, the coverage of a protection zone was frequently corrected, which confirms that the areas of protected natural and cultural heritage are living organisms that need a change of borders in light of a contemporary urban and regional development. The protection zones around cultural monuments have a particular significance in the context of specific conditions for the survival of the Serbian cultural and spiritual heritage in Kosovo and Metohija. A cultural property is inseparable from the space in which it is located and its full life depends on the fullness of its function, which is also an imperative of a sustainable development. At the same time, integrative protection entails a thorough and multi-disciplinary approach in the process of studying and decision-making. The establishment of protection zones is also conditioned by the inviolable attitude of the owner and user in this case the Serbian Orthodox Church, but also by the already established status of a cultural property by the Serbian Protection Service. It is also necessary to achieve the basic security conditions in the region with a high conflict risk. In addition, there is a significant expert participation of international institutions with regards to the defining of the criteria for the establishment of the zones, and there are also tendencies of the local community in Kosovo and Metohija. The practice has confirmed difficulties in harmonizing all positions related to the establishment of zones and particularly in defining the mechanisms for the management of the zones. In those terms, it is necessary to have an integration of legal regulations and cultural policy, establishment of the widest possible cooperation at all levels and the application of strategic management for the administering of the zones as key resources. The setting of protection zones around Serbian cultural properties in Kosovo and Metohija (around 40 sites) has been substantiated by the State Negotiating Team for Kosovo and Metohija during the negotiations that took place in Vienna (2006/2007). On that occasion, it was also presented the position of international expert associations on the protection zones for the Serbian cultural properties that should, as entities defined by special purpose, influence the spatial development of the region. The analysis of the protection zones in Kosovo and Metohija is also important in the context of establishing zones around other immobile properties in Serbia, particularly those that are a part of developed urban structures. The management of protection zones also justifies their existence. It is the success of that management on which depends the sustainability of cultural property and cultural landscape that mark the character of entire spatial areas. Key words: Kosovo and Metohija, cultural property, cultural landscape, protection zones, integrative protection, sustainable development, regional inseparability. 63

69 Гордана Марковић /АУ27/2009/стр зоне заштите културних добара на Kосову и Метохији на примеру манастира Увод Свеобухватни појам културних добара подразумева непокретна и покретна културна добра која се прожимају и допуњују градећи целину исказану видљивом творевином која има и своју духовну димензију. У том неразлучивом садејству материјалног и недодирљивог наслеђа, непокретна културна добра (без обзира на физичка, уметничка или историјска својства) представљају обитавалиште за покрет но наслеђе, за дела, грађу и реткости у духу Закона о културним добрима. Истовремено, непокретно културно наслеђе неодвојиво је и од терена на коме се налази и од читавог предела са којим чини културни пејсаж. Турбулентна дешавања и бројни аспекти са којих се разматра подручје Косова и Метохије данас, стављају наслеђе тог подручја у жижу интересовања читавог региона југоисточне Европе износећи на јавну сцену импозантни корпус и специфичност српског културног наслеђа на том тлу. Међународна заједница је препознала обим, значај и улогу године. На Листу су године, као екстензија том манастиру придружени: манастир Пећка Патријаршија (црква Св. Апостола, црква Св. Димитрија, црква Богородице Одигитрије, црква Св. Николе, нартекс Архиепископа Данила II); манастир Грачаница (црква Успења Пресвете Богородице); црква Богородице Љевишке. Нажалост, српска културна баш тина на Косову и Метохији налази се у опасности од насилног уништавања што показује чињеница да су код исте асоцијације (Унеско), ти репрезенти српске духовности и културе, године уписани и на Листу светске баштине у опас ности. Опсежна истраживања Канцеларије за баштину Епархије рашко-призренске (пројекат Листа српских светиња на Косову и Метохији - прва фаза пројекта Листа српских светиња у Епархији рашко-призренској и косовскосрпске баштине и укључила се у његов третман утичући да и ло кална заједница успостави свој однос, истина, тако што ће покушати да српско културно наслеђе претвори у инструмент који ће послужити измени историјских чињеница. Бројни извештаји међународних асоцијација, конкретне активности на терену, организовање трибина и сл. најбоље одсликавају однос према српској културној баштини на Косову и Метохији. Зоне заштите око српских непокретних културних добара на Косову и Метохији најаутентичније се могу анализирати на примеру манастира, који представљају специфичне просторне целине посебне аутохтоније у духовном, организационом, градитељском и уметничком смислу. Посебну подршку успостављању зона заштите око манастира на Косову и Метохији пружила је Српска Православна Црква као творац и власник ових заједница, извршивши избор локација које је неопходно заштитити. Тај избор у потпуности су прихватиле стручне службе Републике Србије као и међународна заједница. СРПСКО ДУХОВНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 64 Корпус српског наслеђа Имајући у виду да је утврђивање културних добара жив и непрекидан процес, 20. век на Косову и Метохији завршен је са уписаних 459 непокретних културних добара, од чега су 62 категорисана као добра од изузетног значаја за Републику Србију (Централни регистар). Историјска истина да је Косово и Метохија као област створено од стране комунистичког режима године и да је намерно потискивање и брисање имена Метохија из назива ове српске Покарјине било у функцији истискивања, заборављања и на крају негирања српског црквеног карактера ове области... (Свети архи јерејски синод Српске православне цркве, 2003) појашњава зашто и друге бројне цркве и манастири на Косову и Метохији нису утврђени као културна добра која уживају заштиту државе, као и чињеницу да многа од утврђених добара управо у тој Покрајини нису категорисана у последњој деценији 20. века. Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска обухвата Косово и Метохију и Рашку област. У њеном делу на Косову и Метохији, постоје репрезенти врхунских и универзалних достигнућа српске средњевековне уметности остварених у духовним здањима, који су уписани и на Листу светске културне и природне баштине Организације уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO). Манастир Дечани са црквом Вазнесења Христовог уписан је на Листу Сл. 1. Манастир Грачаница, привремено седиште Епископије рашкопризренске и кососвско-метохијске, са протеривањем српског народа измештено из Призрена године Fig. 1. Monastery Gračanica, the temporary seat of the Dioceze Ras-Prizren and Kosovo-Metohija, which was moved from Prizren during the exodus of the Serbian people in 1999

70 Гордана Марковић /АУ27/2009/стр зоне заштите културних добара на Kосову и Метохији на примеру манастира метохијској) показују да на Косову и Метохији, на подручју површине од 10850m2 има преко 1700 српских светих места (манастири, цркве, испоснице, манастиришта, црквишта, записи, гробља) која су вековима разарана и обнављана, укључујући и савремено доба. Тако је за 10 година, од доласка међународне заједнице (1999), на Косову и Метохији пострадало 156 српских цркава и манастира, од чега 34 у једноме дану (17. март 2004). Међутим, број страдалих црквених грађевина је знатно већи од наведеног јер се на локацији сваке цркве налази више црквених грађевина које су биле изложене вандализму. Уз храмове су уништавани и звоници, конаци, парохијски домови, сале за народ, гробља, читаве порте и манастирски комплекси. Губитак покретног наслеђа је тешко мерљив јер су у тим грађевинама страдале иконе, црквени сасуди, библиотеке, архиве. И даље - атак извршен на нематеријално наслеђе је непроцењив и огледа се у прекиду континуитета Богослужења. Ако се као незаобилазан уважи критеријум Цркве исказан речима Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. Артемија за Нас је свака црква светиња, мала или велика, стара или нова, порушена или усправна (Записник, 2009), јасно је да је изучавање свих српских светиња свеобухватније од изучавања само оних светиња које су културна добра и да се једино приступањем целини примењује одрживи модел очувања и појединачног. Улога међународне и локалне заједнице у третману српског наслеђа Да је српско духовно и културно наслеђе битан фактор одрживости српског народа на Косову и Метохији потврђује и Резолуција 1244 у којој, иако је оскудним речима дата ипак није могла бити изузета улога одржавање присуства на местима српске културне баштине (Резолуција, 1999). Остаје отворено питање колико се ова функција наглашена Резолуцијом спроводи и у пракси, посебно имајући у виду да су и оцене о спровођењу целе Резолуције често контрадикторне. Значај српске културне баштине потврђује и тежња Савета Европе да преузме лидерску улогу у обнови српских цркава на Косову и Метохији. Наиме, Савет Европе председава Комисијом за спровођење обнове. (Reconstruction Implementation Commission), која спроводи Меморандум о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве, по коме се обнављају 34 локације са српским светињама девастиране марта године. Обнова српских светиња према овом документу, од његовог потписивања (2005) до данас, бележи супротстављена мишљења па чак и деликатна заоштравања по питању одрживости такве обнове како на релацији међународна заједница - српска страна, тако често и на релацијама унутар српских кругова, прецизније, и у стручним и у црквеним структурама. Разилажења су често имала за последицу удаљавања стручњака из домена одлучивања али је не спорно да ће временска дистанца омогућити објективну оце ну обнове и стручних компетенција свих актера у том про цесу. Српско културно наслеђе, посебно је обрађивао и Ахтисаријев план, третирајући кроз посебан Анекс В положај Српске Православне Цркве и заштиту српског верског и културног наслеђа на Косову и Метохији. Државни преговарачки тим имао је задатак да заступа већ усвојену политику одбране суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, заштите права и интереса српског народа и Српске православне цркве у покрајини, очувања целокупног верског и културног наслеђа на Косову и Метохији (Којен, 2007). Дакле, српско културно наслеђе на Косову и Метохији било је и тема исцрпних преговора између српске и албанске стране, према предлогу за решење статуса Косова који је припремио Специјални изасланик Генералног секретара Уједињених нација. Став локалне заједнице према српском културном наслеђу манифестован је 17. марта године када су брутално - минирањем, паљењем, разбијањем, скрнављењем, похаром... синхронизовано уништаване српске цркве и манастири широм Косова и Метохије. UNESCO је, непосредно по извршеном мартовском погрому над српским светињама, већ крајем априла исте године, имао експертску мисију на Косову и Метохији. Констатацијом Унеска да су догађаји од марта показали да постоје ме ханизми и стратегије који не одговарају задатку заштите споменика (Извештај мисије Унеска, 2004) најбоље је оцењен однос локалне заједнице према српском културном наслеђу, тиме и према културном наслеђу уопште. Илустративан је и однос локалне заједнице према српском културном наслеђу који се наставља и после 17. марта године. Наиме, осим у самом простору где се атаци и даље спорадично дешавају, честа су деловања и на пољу медијске пропаганде. Један у низу је и пропагандни материјал припремљен под покровитељством привремених косовских институција и објављен на сајту тзв. Министарства трговине и индустрије у поводу Сајма туризма у Охриду (јануар 2008) који бројним дезинформацијама покушава отуђити духовно и културно наслеђе од српског народа као творца и власника. 65 Сл. 2. Иконостас цркве Светог Николе у Приштини, рад дебарских мајстора из 19. века, спаљен 17. марта године Fig. 2. Iconostasis, work of Debar artists from 19th century, from the Church of St. Nicholas in Priština, which burnt down on 17th March, 2004.

71 Гордана Марковић /АУ27/2009/стр зоне заштите културних добара на Kосову и Метохији на примеру манастира ЗОНЕ ЗАШТИТЕ КАО ФАКТОР ОДРЖИВОСТИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА Манастири као репрезенти српског наслеђа на Косову и Метохији Феномен успостављања зона заштите око манастира јавља се једновремено са појавом тих заједница и утемељен је на канонима насталим у првим вековима монаштва. Осим што су јасно утврђивали правила живота у самом манастиру, манастирски типици или црквени устави су често јасно прописивали и услове контаката између светог и профаног простора, до детаља који се тичу оријентације манастирских просторија у односу на спољашњи свет. Граница Богослужбеног и световног простора била је готово невидљива а свакоднев ни живот дубоко прожет осећањем вечности. Амбијенте градо ва испуњавала су звона и процесије а у пустињама су настајале велике монашке насеобине - лавре. Бројни српски манастири, у духу православног предања и према типицима Светога Саве за живот у монашкој заједници, конципирани су као компактне целине које представљају чврсту заједницу у духовном и материјалном смислу. Језгро манастира чини изграђени корпус око кога се шире манастирски поседи али део манастирске целине су и манастирски метоси, засебне издвојене целине често веома удаљене од изграђене структуре. Косово и Метохија преиспуњено је метосима и других манастира (манастира ван подручја Косова и Метохије) тако да су бројне цркве, виногради, пашњаци, шуме и друга добра уписани у јавноправне исправе које су испуњавали српски владари. Жижа изграђеног манастирског језгра јесте храм, простор у коме се врши Богослужење и који, осим духовним хабитусом бива издвојен доминантним местом на микролокацији, специфичном архитектуром коју детерминише функција, Сл. 3. Манастир Вазнесења Господњег Дечани, у Метохији; изграђени манастирски корпус са храмом у средишту, као образац просторне организације српских манастира Fig. 3. Monastery of the Ascension of Christ Dečani, in Metohija, a monastery s buildings with the church in the centre, as a pattern of spatial organization of Serbian monasteries племенитом материјализацијом која га издваја по значају, врхунским уметничким дометима који га чине непролазним у времену. За тај и такав простор и за његово непосредно окружење треба изнаћи моделе уређења, изградње, коришћења - моделе суживота, да се не наруши наслеђено и да се не заустави савремено. Осим законске регулативе која је установила одређивање зона заштите тј. заштићене околине, и која у Србији, као заштићена околина непокретног културног добра ужива заштиту као и културно добро (Закон о културним добрима, 1994), мора да постоји једнако важан предуслов - разумевање просторне матрице православног манастира. Методологија одређивања зона заштите око српских културних добара на Косову и Метохији Покушај успостављања зона заштите око непокретних културних добара на Косову и Метохији посебно је учињен у току преговора о будућем статусу Косова и Метохије, у контексту савремених збивања која су истакла угроженост српског културног наслеђа. Наиме, током бечких преговора, све стране су изразиле спремност (српски Преговарачки тим, представници Привремених институција самоуправе у покрајини и Специјални изасланик Генералног секретара Уједињених нација) да се око најважнијих православних цркава и манастира и српских културних споменика образу ју заштитне зоне чији би циљ био да се обезбеди мирно постојање и функционисање заштићених објеката; очува њихово историјско, културно и природно окружење, укључујући монашки начин живота свештенства и монаштва и да се спрече негативне појаве око њих, а да се истовреме но обезбеде најбољи могући услови за хармоничан и одржив развој заједница на подручјима око Сл. 4. Средачка Жупа код Призрена, орто-снимак терена, са уцртаном предложеном зоном заштите од ha и назначеним најзначајнијим црквама Fig. 4. Sredačka Zupa, near Prizren, an orthophoto of the site, with a suggested protection zone of ha drawn in, and with the most important churches highlighted 66

72 Гордана Марковић /АУ27/2009/стр зоне заштите културних добара на Kосову и Метохији на примеру манастира тих објеката (Ахтисари, 2006). Духовна и културна добра која су била предмет преговора одредили су представници Српске Православне Цркве. Зоне заштите одређиване су и око оних српских светиња које нису установљене као културна добра али су у потпуности имала такав третман - с тога је наглашено духовна добра, што не искључује чињеницу да су и културна добра истовремено духовна добра. За потребе преговарачког тима припремљени су елаборати који обрађују тридесет девет (39) локација које садрже далеко већи број културних добара. Неке локације имају више цркава (Велика Хоча - 13 цркава, Средачка жупа - 8 цркава) или заузимају читаве хектаре под изграђеним наслеђем (на пример Српска четврт и старо језгро Призрена или урбана зона у којој се налази црква Богородице Љевишке у Призрену) или су распрострањене неизграђене површине (на пр. Меморијални комплекс посвећен косовским јунацима, Газиместан). Све локације сврстане су и обрађене у 6 група: Листа светске културне и природне баштине, Цркве и испоснице у роју, Манастири, Цркве, Град Призрен, Остало културно и духовно наслеђе (Марковић, јули 2006). Методолошки поступак који је спровела српска страна дао је конкретан резултат - прегледну слику зона свих 39 локација на Косову и Метохији уз унифицирану и потпуно усаглашену обраду појединачних локација. Након теренског рада (бројне просторне анализе, припрема фото-снимака и видео-записа), вршена је обрада архивске грађе и документације из одговарајућих регистара и прецизно су припремљене ажурне подлоге (карте, орто-снимци, копије планова). Зоне по појединачним локацијама графички су одређене по границама катастарских парцела, као једини могући поступак валидног одређивања граница зона (Марковић, август 2006). Површина сваке зоне исказана је нумерички, а елаборати су финализирани у дигиталном и аналогном облику. Ограничавајући фактор за цео процес одређивања зона често је била безбедност тј. несигурност кретања на Косову и Метохији. Ова околност била је сметња у процесу припреме елабората али, она производи и оправдану бојазан о реалности функционисања установљених режима у зона ма у угроженим подручјима. Уз поштовање закона, познавање микро и макро урбане матрице манастира и подручја, примене одрживог методолошког поступка, као неопходан услов успостављања зона заштите, истиче се и потреба враћања дела имовине Српској Православној Цркви која је национализована односно експроприсана од стране комунистичког режима после године. Сл. 5. Манастир Светог Николе Гориоч, код Истока у Метохији; зона заштите одређена је по границама катастарских парцела (принцип за свих 39 локација) Fig. 5. Monastery St. Nicholas - Gorioč, near Istok in Metohija; protection zone determined according to the boundaries of the cadastre land parcels (the principle for all 39 locations) Сл. 6. Манастир Гориоч, зона заштите одређена на катастарској подлози пренета је на топографску карту (принцип за свих 39 локација) Fig. 6. Monastery Gorioč, protection zone determined by the cadastre base transferred to a topographic map (the principle for all 39 locations) Сл. 7. Манастир Гориоч, зона заштите одређена на катастарској подлози пренета је на орто-снимак терена (принцип за свих 39 локација) Fig. 7. Monastery Gorioč, protection zone determined by the cadastre base transferred onto an orthophoto of the terrain (the principle for all 39 locations) 67

73 Гордана Марковић /АУ27/2009/стр зоне заштите културних добара на Kосову и Метохији на примеру манастира Међутим, друга преговарачка страна је знатно одступила од овако формулисаних циљева што је потврђено у посебном елаборату. Илустративан је предлог Мартија Ахтисарија који у оквиру зона допушта комерцијалну и приватну изградњу под условом да није реч о структурама или грађевинама које својом висином надмашују манастире, цркве и културне споменике који су под заштитом (Ахтисари, 2006). Изузимањем неких локација одређених од стране Српске Православне Цркве, Анекс В је довео у питање опстанак неких од најзначајнијих места српске баштине на Косову и Метохији. Одступање пре свега од професионалних критеријума у третману простора, у овом случају зона, учинило је Анекс В неодрживим. Укупна површина свих заштитних зона које је предложила српска страна грубо је умањена за чак 42% те се и не може говорити о корекцији предлога већ о наметању потпуно других површина. Површина појединих локација коригована је и 95%, нпр. манастир Драганац у општини Гњилане (Марковић, фебруар 2007). Потом, зоне заштите нису одређиване по границама парцела и тај феномен, осим што демонстрира дилетантизам са становишта катастра непокретности, апсолутно би био неодржив у пракси где једна парцела делом има припадати зони заштите а делом подлегати другом режиму коришћења. Наиме, површина зона предложена у Ахтисаријевом плану конципирана је тако што су све локације подељене у три групе: локације обрађене према приложеним мапама (где границе нису уцртане по границама парцела), заштитне зоне ограничене кружницом пречника од 100 м и заштитне зоне ограничене кружницом пречника од 50 м (чиме границе такође не прате границе парцела већ се дефинису по кружници пројектованој у тлоцрту). У појединим случајевима догађало се да супротна преговарачка страна непажљивим и површним смањивањем зоне заштите, културно добро које се штити остави ван подручја зоне. Посебно је алармантно да Сл. 8. Манастир Светог Архангела Гаврила Драганац, код Гњилана; површина зоне заштите смањена је са на 13 ha Fig. 8. Monastery of Holy Archangel Gabriel Draganac, near Gnjilane; protection zone reduced from to 13 ha је редуцирана и зона заштите око манастира Пећке Патријаршије, чак и у делу који је утврђен номинационим досијеом који је израђен у поводу уписа овог манастира на Листу светске културне и природне баштине и којим је зона заштите утврђена децидно по бројевима катастарских парцела. Кориговањем површине зоне чији је обухват унет на UNESCOVU Листу, игнорисан је и ауторитет UNESC-а. Након таквог Анекса В Ахтисаријевог плана, очекивана је појава правила да се зоне заштите могу одредити невезано од граница парцела - радијус (граница) треба да буде 100 метара од периметра места заштићеног археолошког наслеђа (Закон о културном наслеђу, 2006). 68 Сл. 9. Графички прилог из Плана генералне регулације за насеље Бањска, усвојеног године; планска документација као одрживи модел очувања просторне целине која уз насеље (Бањска код Звечана) има културно добро (манастир Бањска), природне ресурсе (бања Бањска) и потенцијале за артикулацију културног пејсажа (око 300 ha површине под шумама и голетима у окружењу, на падинама Рогозне) Fig. 9. Graphic enclosure from the Plan for the general regulation of the settlement Banjska, adopted in 2007; planning documents as a sustainable model for the preservation of the spatial whole, which together with the settlement (Banjska near Zvečan), has a cultural property (monastery Banjska), natural property (Banjska spa) and potentials for the articulation of the cultural landscape (around 300 ha of a surface under forests and bare mountainous terrains in the surrounding area, on the slopes of Rogozna)

74 Гордана Марковић /АУ27/2009/стр зоне заштите културних добара на Kосову и Метохији на примеру манастира ЗАКЉУЧAK Утврђивање и успостављање функционисања зона заштите око културних добара темељни је услов одрживости културних добара. То је опште место неовисно од тога где се културно добро налази (у политички стабилном или подручју могућих конфликата), ком миљеу припада (наслеђе живих народа или угашених цивилизација), која обележја носи (духовно или секуларно наслеђе). Наиме, утврђивање зона заштите је неопходно утолико пре уколико се културно добро налази у подручју могућих конфликата, уколико припада живом народу и уколико носи печат духовности. То је случај Косова и Метохије, случај српског народа и случај српских православних храмова. На мобилисање свих експерата и стручних институција у области заштите културних добара и у области просторног и урбанистичког планирања обавезују и богати фонд српског културног наслеђа на Косову и Метохији и евидентна опасност у којој се то наслеђе налази. Конфликтна подручја, нажалост подручје Балканског полуострва данас, такође обавезују да се са посебном пажњом приступи заштити културног наслеђа, као предуслову очувања интегритета и идентитета народа који на Балкану живе. Атаци на српско културно наслеђе на Косову и Метохији, и у простору и на пољу пропаганде, аргумент су више да се успоставе зоне заштите - не око неких већ око свих локација које су културна баштина. Ризик по верско наслеђе у конфликтним подручјима појачава и чињеница да је граница између светог и профаног круто постављена, често и непробојна и да она свест појединца која је била плод прожимања и суживота светог и световног данас управо недостаје. Ефекат успостављања зона заштите имао би далекосежна позитивна дејства. Заштитом непокретне баштине чува се и покретно наслеђе које се у непокретном корпусу баштини. Заштитом материјалног наслеђа (непокретно и покретно) стварају се услови за очување његовог суштинског дела - духовности - која изграђену структуру увек немерљиво надилази. Да се наслутити и добробит и за друге садржаје у границама зоне, за природна богатства и припадајуће пространство. Успостављење функције зоне заштите чини да један живи просторни организам, омеђен границом те зоне, опстаје и да се развија стапајући у садашњем неимарству запис првобитне матрице са визијом будућег доба. Осим што у подручју једне зоне треба успоставити јединствене критеријуме контролисаног коришћења простора, веома је значајна функционална повезаност међу зонама. Саг} ледавање целине као основ разумевања појединачног. Осим што регион југоисточне Европе, и уже, регион Балкана јесу разине са којих треба пројектовати зоне заштите, први услов постизања одрживости културног наслеђа успостављањем механизма зона заштите на Косову и Метохији јесте и императив бечких преговора о баштини - да Република Србија задржи надлежност заштите српског духовног/верског и културног наслеђа на Косову и Метохији. Литература Ахтисари, Марти, Анекс В, Верско и културно наслеђе, Свеобухватни предлог за решење статуса Косова, Уједињене нације, чл. 4.1.; чл Централни регистар непокретних културних добара Републике Србије, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Београд. Извештај мисије Unesca: Културно наслеђе на југоистоку Европе: Косово, Заштита и конзервација угроженог мултиетничког наслеђа април 2004, 2004, из препоруке 1 Којен, Леон: ИЗВЕШТАЈ Државног преговарачког тима за Косово и Метохију о преговорима вођеним у Бечу од 21. фебруара до 2. марта године, 2007, (поднет Народној скупштини Републике Србије 8. маја године), стр. 1. Марковић, Гордана, јули 2006, Зоне заштите културних добара Косово и Метохија јул 2006 (Buffer Zones of the Cultural Property Јулy 2006). - Републички завод за заштиту споменика културе Београд.- Београд, стр. 2. Марковић, Гордана, август 2006, Зоне заштите културних добара Косово и Метохија август 2006 (Buffer Zones of the Cultural Property August 2006).- Републички завод за заштиту споменика културе Београд.- Београд, прилог 2 за сваку од 39 локација. Марковић, Гордана, фебруар 2007, Коментар Анекса В фебруар 2007 (Comments to Annex V February 2007). - Републички завод за заштиту споменика културе Београд.- Београд, стр. 15. Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999), 1999, Анекс II, тачка 6. Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Меморандум о Косову и Метохији, Београд, стр. 7. Закон о културним добрима, 1994, Сл. гласник РС, бр. 71/94, члан 3, став 3. Закон о културном наслеђу, 2006, Бр. 02/L-88 усвојен ; Уредба Бр. и дт. проглашења од СПГС: 2006/52, , тачка Записник са 25. седнице Савета за обнову и изградњу храмова Епархије рашко-призренске и косовско метохијске- 26. фебруар , Архива Епархије рашко-призренске, Призрен-Грачаница, стр

75 УДК: 711.3( ) ; ( ) Стручни рад ОДРЖИВОСТ КОНЦЕПТА ИДЕЈЕ ВРТНИ ГРАД У ПРОЦЕСУ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ СЕЛА пример насеља Кулпин у Војводини Мајда Адлешић Туристичка организација општине Бачки Петровац,Бачки Петровац рад примљен: септембар 2009., рад прихваћен: новембар Апстракт У смислу задовољења потребе и намере обнављања живота на селу важан сегмент представља адекватно решење пејзажног и просторног уређења тих локалитета. При томе је важно сачувати обележја простора која мештанима појачавају осећај припадања и генерацијама утичу на формирање идентитета. Истовремено, да би омогућили ревитализацију села неопходно је учинити га довољно примамљивим и прилагодити све софистициранијим потребама посебно млађих интелектуалаца, какви највише недостају нашим селима. Један од могућих модела за постизање уређености која ће задржати и привући нове популације а сачувати идентитет насеља је примена идеје и концепта вртног града. Идеја вртног града, иако потиче још из античких времена, материјализацију доживљава с краја 19. века у Енглеској а код нас пролази доста незапажено. Суштински мотив идеје Ebenzera Hauarda, био је у томе да постојеће функције града, односно насеља уопштено организује на принципима органског раста. Сам назив вртни град није подразумевао нешто одређено везано за саме појмове и категорије врт или град. Идеја се односила на рационални и уређени приступ сложеном систему какав управо има врт. Организацијом простора коју је дефинисала идеја вртног града ствара се равнотежа и јединственост упркос разликама и омогућава одрживост упркос потребама раста, баш као у врту. Отвореност идеје у смислу непостојања прецизног решења док се не утврде сви параметри простора којима се изражава његова аутентичност омогућују њену примену на различитим локалитетима. Село Кулпин, једно од војвођанских ушорених села, прецизне структуре простора спада међу многобројна која преживљавају економску, социјалну кризу, али и кризу у уређењу простора. У самом центру насеља постоји заштићено историјско језгро, које представља карактеристику високог нивоа урбаности у сеоској средини. Идејом вртног града језгро постаје иницијална тачка простора којом се ствара нова димензија читавог насеља. Истовремено применом идеје вртног града обнавља се и веза урбаног и природног пејзажа који је такође специфичан, што поправља не само физички квалитет простора већ и садржаје и понуде, па самим тим и комплетну социо-економску ситуацију. Кључне речи: вртни град / концепт простора/ ревитализација села / одрживи развој * turizam@backipetrovac.rs THE SUSTAINABILITY OF THE CONCEPT OF THE IDEA OF A GARDEN CITY IN THE PROCES OF COUNTRY REVITALIZATION An Example of the Settlement of Kulpin in Vojvodina Abstract In the sense of satisfying the need and intention to renew life in the country, an adequate solution of landscape and spatial arrangement of these locations represents a very important segment. For all that, it is crucial to keep those characteristics of space that are the ones that, from the aspect of local inhabitants, increase the feeling of belonging there and, through many generations, influence on people s identity formation. At the same time, in order to enable the country revitalization, it is necessary to make it attractive enough and adjust it to more and more sophisticated needs of, particularly, younger intellectuals, who are missing mostly in the country. One of the possible models for achieving the arrangement that will keep and attract new population, but still keep the identity of a settlement is the application of the idea and concept of a garden city. The idea of a garden city, although it dates from the antique times, got materialized by the end of the 19 th century in England, while here it has passed unnoticed. The crucial motive of Howard Ebenezer s idea was to organize the existing functions of a town i.e. a settlement in general, on principles of organic growth. The very name garden city did not denote something particular related to the very notions and categories of garden of a city. The idea referred to rational and tidy approach to the complex system typical precisely of a garden. Organizing the space defined by the idea of a garden city brings about harmony and uniqueness despite differences and enables its sustainability despite needs of growth, just like in a garden. Until all parameters of space get established, especially the ones that express its authenticity, in the sense of the non-existence of a precise solution, the openness of the idea enables its application on different locations. The village of Kulpin, one of street shaped villages in Vojvodina, with its precise organizational space structure belongs to numerous villages that pass trough a crisis of all levels. At the very center of the settlement, there is a protected historical core, which represents a characteristic of a high level of city planning in a village environment. According to the idea of a garden city, the core becomes an initial point of space by which a new dimension of a whole settlement is created. At the same time, applying the idea of a garden city, there is created sustainability and relationship between urban and natural landscapes, which is also specific, improving not only a physical quality of the space, but also its contents and offers, so in that way also the complete socio-economical situation. Key words: garden city/space concept/country revitalization/ sustainable development.

76 Mајда Адлешић /АУ27/2009/стр Одрживост концепта идеје вртни град у процесу ревитализације села Увод Током процеса планирања и моделирања зелених простора малог бачког насеља Кулпин идеја вртног града појавила се као природно решење. Иако у нашој пракси пејзажноархитектонског и урбанистичког пројектовања није било покушаја да се овај модел планирања примени, Кулпин ипак на нивоу просторне организације има елементе вртног града. Компаративним посматрањем континуитета развоја насеља и саме идеје вртног града на најбољи начин се може уочити и потврдити ова паралела, и истовремено испитати њена одрживост. Резултат оваквог приступа нису само технички планиране и уметнички обликоване зелене зоне већ и оживљен на особит начин формиран урбани концепт ове мале средине. Урбанизација села је осмишљавање живљења у сеоској средини као креативног поступка који делује на све процесе који су повезани са размишљањима и потребама људи а да при том доводи и до преображаја у простору (Немањић, 1995). Читаво истраживање потакнуто је чињеницом о све присутнијој маргинализацији малих локалних заједница чиме им је непосредно ускраћена могућност развоја и перспективе. То потврђују истраживања на нивоу АП Војводине која указују на извесне културне потребе становништва у малим локалним заједницама (Маџар, 2005). На основу добијених резултата скоро половина испитаника у одређеном узорку, као идеал културног живота у својој средини наводи уређен центар места, паркове, озелењене улице, стазе за шетњу и сл. Та чињеница указује на потребу и намеру обнављања живота на селу и развијања нове руралности (Малешевић, 2003) што ствара још један оправдан разлог ефикаснијег налажења решења пејзажног и просторног уређења локалитета, као што је Кулпин. При томе јако је важно сачувати она обележја локалитета која мештанима појачавају осећај припадања и генерацијама утичу на формирање идентитета. Паралелно с тим, мора се радити на развијању свесне потребе за декоративним зеленилом и осмишљеним радом на његовом планираном уношењу у простор, као потребе културног модерног човека, гдегод да живи. Познавање и праћење елемената који нам помажу да објаснимо човека као корисника изграђене средине важна је активност у процесу планирања зелених простора. При томе је важно познавати претходна искуства као и чињеницу да су генерације одрастале у непосредном окружењу историјског парка (величине 5 ha) који постоји у насељу и формирале одређену врсту кооперативног живота у складу с тим. Идеја вртног града за основни принцип има испуњење свих захтева функционалности простора и реално је очекивати да насеље преобликовано по принципима ове идеје и њеном применом задовољи захтеве модерног човека, који све више развија потребу да живи на селу. Преобликовање простора као што је Кулпин, којим настојимо задржати руралне квалитете и унапредити их, без претензије да их начинимо градским, већ само подигнемо на урбанији квалитет, идејом вртног града уједно је и најприроднији приступ проблему, без великих просторних преформулација. Тиме би ова идеја уједно постала модел за скоро 450 малих насеља у Војводини. И то не као матрица, већ као могућност да се кроз њену флексибилност испоље аутентичности сваког простора понаособ, чиме и сама идеја добија на већој вредности. ИДЕЈА ВРТНИ ГРАД Идеја је потекла из Велике Британије с краја 19. века и већ дуже од сто година, иако често оспоравана, даје добре примере планирања у простору у целом свету. У нашим условима прошла је скоро незапажено с обзиром на историјски тренутак у ком је настала а у којем ми нисмо били спремни и отворени за њу. Сада, у контексту нових друштвених, социјалних и економских околности и промена, постала је интересантна и привлачна за истраживачки рад али и примену. Појавом, идеја није била оригинална, с обзиром да је као модел налазимо још у античком градитељству. Сам појам вртни град, такође, се овом идејом не спомиње први пут, али овог пута није из намере да укаже на пријатност простора већ да дефинише модел формирања урбане средине (Адлешић, 2007). Наравно, ту је и чињеница да је изграђено неколико стотина градова широм света, управо по идеји вртног града. Праћењем историјске дијалектике идеје уочава се изразита променљивост физичког модела али одрживост општег нивоа идеје кроз време. Посматрањем глобалних искустава у решавању те противречности отварају се нове могућности примене. Сама идеја вртног града разликује се од сличних идеја из тог времена најпре по литерарном предлошку који није био манифест већ елаборат са описима структуре, техничких поступака, решења и финансијског модела. Hauard Ebenezer (Howard Sir Ebenezer), аутор идеје сам је и штампао књигу са насловом: Сутра: миран пут до праве реформе (Tomorrow: A Peaceful Path to Real Reform,1898) познатију по преименованом репринт издању Вртни градови сутрашњице (Garden Cities of Tomorrow, 1902). Хауард описује затечено стање и могућност решавања проблема кроз модел магнета село град. Тако уводи идеју вртни град. Сваки од постојећих облика становања и живљења има своје добре и лоше стране и узимајући то у обзир долази се до средњег решења отелотвореног у идеји вртни град (Howard, 1968). Hauard Ebenezer је представио свој вртни град кроз систем концентричних кругова, где су центар чиниле јавне зграде и установе лоциране у простору Централ парка а на пола пута између централног и периферних кругова планирана је кружна авенија са травњацима и дрвећем. Периферни круг је представљао аграрни појас и појас заштитног зеленила и то је била линија сусретања са другим исто тако конципираним вртним градом. Вртни град осим пружене могућности органског развоја који обједињује најбоље урбане и руралне вредности у неком новом облику, успева да скрене пажњу јавности на битну природу самог града и потакне испитивање процеса његовог развоја. Вртни град није одмах схваћен на прави начин због понуђене идејне 71

77 Mајда Адлешић /АУ27/2009/стр Одрживост концепта идеје вртни град у процесу ревитализације села отворености, можда и сувише изражене за тренутак у ком настаје. На први поглед то делује противречно, јер је понуђена идеја имала јасан просторни оквир који је наметао извесну ограниченост (Сл. 1). Сл. 1. Вртни град дијаграм 1, Fig. 1. The Garden city - diagram 1 Howard Sir E. (1968) : Gartenstädte von morgen, Verlag Ullstein GmbH, Frankfurt- Berlin 72 За разлику од булевара, који по осама деле простор, авеније се у одређеним размацима простиру концентрично од центра ка ободима града. Најважнија је Велика авенија која практично као заштитни појас, прстен, одваја део око Централ парка од остатка простора. Што се индивидуалних стамбених објеката тиче, у вртном граду су могле бити направљене једино приземне, приземне са поткровљем или ниже двоспратне куће. Често су формиране уличице са заједничком зеленом површином. То све је био једини ниво задате уређености, у форми неког правила односно услова за изградњу. Многи су идеју вртног града одбацили као утопистичку, посебно јер ниједан вртни град није био дослован дијаграму. Модерним начином изражавања, дијаграмима, којима је идеја добила визуелни идентитет, представљена је фаза концепта идеје. Тако идеја може бити (као што и јесте) примењена на веома различитим локалитетима за различите групе корисника. Дијаграм је за Hauarda био начин да прикаже, илуструје своју идеју али никако није био условљавајући и задати изглед, и уколико на тај начин посматрамо идеју вртног града она је применљива и на већ формираним насељима, као што је у овом случају Кулпин. Суштински мотив ауторове идеје био је у томе што је постојеће функције града организовао као уређене делове једне целине засноване на принципима органског раста. Није се залагао за поистовећивање села и града, већ је схватајући дихотомију село град трагао за есенцијалним вредностима живота у обема срединама. Одредница вртни у називу подразумевала је рационални и уредни приступ сложеном систему, управо какав имамо при градњи врта. Организацијом простора је створио равнотежу и јединственост упркос разликама и омогућио одрживост упркос потребама раста што је могуће оствараити управо у врту. Врт је такође простор који омогућава сусрет човека и природе, што је такође изражена тежња вртног града. На тај начин, врт постаје својеврсни модел планирања урбаног простора (Адлешић, 2007). Схватао је да насељени простор који једном достигне оптималну величину, као живо биће, више не може и не сме да се повећава ни по површини, ни по броју становника, у супротном нарушена је равнотежа што води дисфункционалности. За њега је било неприхватљиво представити идеју коначним прецизним решењем док се не успоставе сви параметри којима ће бити испоштована аутентичност простора на коме се ради. КУЛПИН ВРТНИ ГРАД Применом и реализацијом идеје вртног града створили би се бољи услови коришћења простора и његових вредности које су тренутно изузетно занемарене. Као пример је изабран Кулпин јер поседује специфичну историјско амбијенталну целину у центру насеља. Чињеница да Кулпин, као сеоско насеље има дворац са некада пројектованим и уређеним вртом подарила је овом месту јединственост и дала чак известан урбани карактер, што га чини различитим од многих места у Војводини. Истраживањем потенцијала простора које је обухватало и израду мануала биљног материјала на јавним просторима створени су почетни услови за развијање идеје и модела по идеји вртног града. Дендрофлору насеља Кулпин чини 110 врста са својим варијететима и формама заступљених са 5911 примерком. Од тог броја четинари чине 16.08% односно 854 примерака а лишћари су са 4457 примерака заступљени у 83.92% уз 2.50% или 17 примерака четинара и 97.50% или 663 примерка лишћара у историјском парку Стратимировић - Дунђерски. У смислу територијалне покривености насеља зеленилом највећи део се односи на улично зеленило. Дрвореди као категорија нису заступљени већ су то мешовите групе биљака и травњаци на уличним

78 Mајда Адлешић /АУ27/2009/стр Одрживост концепта идеје вртни град у процесу ревитализације села коридорима у форми предбашти. Улични коридори покривају 45,41 ha од укупне површине насеља а озелењени део истих је 73% односно 33,14 ha. Зона комплекса под заштитом је површине 5,19 ha док су гробља 9,17 ha. Велики потенцијал у смислу ширења зелених простора представљају спортско рекреативни комплекси пре свега новосаграђени ловачки дом Фазан и спортски терени ФК Кулпин, који покривају 11,54 ha, док скверови покривају свега 0,10 ha. У односу на нормативе и стандарде по којима је у градским условима оптимално 25 m 2 зеленила по становнику, овдашњих 19,84 m 2 по становнику је недовољно., поготово што тај податак указује и на угроженост природног амбијента који карактерише сеоску средину (Адлешић, 2007). Слика простора носи структурални скелет геометријске форме рашчлањене у мноштво мањих, такође геометризованих форми. Присутне су дуге визуре местимично прекидане али без значајних маркера простора. Изузетак је, на неки начин, пресек централних оса односно раскрсница у центру насеља где се налазе звоници двеју цркава. Тиме су, њима као маркерима простора прекинуте две најдуже линије, али без елемената у околини који би давали равнотежу читавој слици. У читавом насељу визуре су уствари одређене правцима улица и отворене ка атару или улицама које их пресецају. У самим улицама визуре су скраћене, углавном густим склоповима биљака. То за последицу има доста сеновитих и замрачених простора. Уз то, постоји велики број напуштених кућа и окућница, што није само просторни већ, пре свега социјални проблем. Од 90-тих година прошлог века дошло је до интензивних миграторних кретања како у смислу исељавања младих што за последицу има не само повећање старосне границе становништва већ, управо, и нестајање породица из села. С друге стране, досељавање избегличких породица које, на жалост још увек живе у неквалитетним условима. То све ствара неповољну социјалну слику и дестимулативну атмосферу за живљење. Томе доприноси и велики број незапослених због затварања производних погона или пропадања пољопривредних комбината. Стварањем одрживог модела не само насељеног простора већ и природног окружења не мења се само физичка слика простора већ и садржајне понуде. У том смислу примена идеје вртног града може створити ситуацију поновног активирања салаша у непосредном окружењу (укупно их је пет) и отварања нових зелених коридора ка њима. Салаши би осим становања и пољопривредне производње могли постати спортско рекреативни комплекси, едукативни центри за децу и младе, стационарни и радно терапијски центри за лечење различитих врста обољења, центри за едукацију становништва за производњу органске хране или алтернативних облика енергије. Заштићено урбано језгро у центру насеља можемо третирати као сегмент целине односно већег простора (Benevolo, 2004). С друге стране, дајући му вредност потпуно другачију од основне процесом деконтекстуализацијe (Dorfles, 1991.) заштићено историјско језгро у руралној средини може дати нову димензију читавом простору чиме посебно чувамо идентитет места и његове фигуралности којом се разликује од природног окружења (Norberg-Schulz, 2002), али са којом чини јединствену целину. Да би постигли резултат којим изграђени простор није камерна сценографија мора се узети у обзир антропосоцијални контекст простора (Neidehardt,1997), односно интерактивни односи људи и њиховог окружења. У случају насељеног простора, као што је Кулпин, од посебног је значаја отварање зелених коридора којима ће се остварити веза већ постојећи зелених простора са новоформираним зеленим просторима (Ђапа, 2006) У том смислу, идеја вртног града има задатак заштите и унапређења не само културних, историјских или социјалних нивоа простора, већ и инфраструктурних и пејзажно архитектонских. У односу на све остале подухвате од којих се очекује просторна промена планирање нових зелених простора и њихово подизање не захтева велика финансијска улагања, ефекат је врло брзо видљив и са конкретним утицајима (Црнчевић, 2005). Насупрот томе, ситуацију какву налазимо у насељу Кулпин и сличнима, а односи се на запуштеност простора није узрокована само неадекватним управљањем или недовољним финансијским улагањима већ и недовољно развијеном свешћу и непостојањем одговарајућег акционог или оперативног плана за решавањем оваквих проблема. Поштујући одлике простора и историјску комуникацију насеља са околином управо је повезивањем зелених простора у насељу са околним салашима (преобликованим и дефинисани одређеним наменама) могуће остварити идеју вртног града, деловањем пејзажне архитектуре. Биолошко - еколошким решењима и мерама које нуди ова дисциплина могуће је зелене просторе насеља интегрисати са ваннасељским идући од средишта насеља ка атару (сл. 2.). Спровођење идеје вртног града најизводљивије је процесом дизајна који опет својом вишезначношћу највише одговара захтевима овог концепта. Та вишезначност се, односи на представљање, како формалних особина самог објекта (Neidehardt,1997), тако и просеца обликовања од најкрупнијих до најситнијих компонената. Прецизније, с обзиром на потребу стварања великих могућности избора у процесу интервенције комплетног животног окружења, креативна акција којом би се то описало најближа је појму тоталног дизајна. При том морамо узети у обзир да је материјал којим желимо да преобликујемо простор временом изложен променама. Кроз читав процес преобликовања као основни мотив је средиште које чине дворци и парк и чија је вредност полазиште за све будуће акције. Основна карактеристика, заједничка за скоро сва насеља у Војводини је подухват образовања праволинијских улица са истоветним постављањем кућа. То је јединствена појава геометризације насеља у Европи и шире, која у том просторном обиму нигде није била изведена. За последицу имамо ситуацију да данашња места у Војводини (око 450 насеља различите величине), са малим бројем изузетака имају организован и изградјен простор према унапред утврђеној идеји (Којић,1961.). Геометријска планска композиција позната по термину ушорена улица настала је 73

79 Mајда Адлешић /АУ27/2009/стр Одрживост концепта идеје вртни град у процесу ревитализације села Сл. 2. Нова структура простора, Fig. 2. New space structure, Ауторски рад М. Адлешић Сл. 3. Дворац Стратимировић Дунђерски, улаз, Fig. 3. Stratimirovic Dindjerski Castle, front wiev, документација М. Адлешић Сл. 4. Парк Стратимировића у центру насеља Кулпин Fig.4. Stratimirovic s park at the center of the settlement Kulpin, документација М. Адлешић 74 као последица спољне интервенције техничке природе. Специфичну намену имао је известан број парцела који није био намењен за становање а које су уоквиравале сеоски трг или главну раскрсницу. Мањи број насеља имао је специјално оформљен трг као средишњу празну површину. И у доба оснивања, и у данашње доба, тај трг је имао посебну намену као окупљалиште или стајалиште за налажење превоза. Кулпин је управо једно од таквих насеља са тргом који је центар историјско амбијенталне целине, која обухвата 10 ha. Ту амбијенталну целину чине Велики и Мали дворац са историјским парком, Православна и Евангеличка црква, родна кућа Георгија Бранковића и Прва вероисповедна школа. У објектима Двораца и помоћних зграда који су у склопу комплекса Стратимировић Дунђерски је Пољо привредна збирка Музеја Војводине (сл. 3. и 4.). Главна одлика архитектуре у равничарском пејзажу су поред испреплетаних путева и уситњених линија канала и медја измедју поседа и мали урбани облици. Ниске, издужене куће које прате геометријску шему улица и парцела, велики салашарски комплекси као и зелена острва у простору атара која дају посебан изглед равничарског пејзажа. Иако у суштини топографски неправилна, равница је добила правилно али доста круто и у суштини неприродно решење ушоравањем улица које исправљају изломљену линију природног пејзажа. А управо је та валовитост то што даје узбудљивост простору. Пригушивањем те природне и овако сведене пластичности ускраћјује се потпунији доживљај аутентичности простора. ВРТНИ ГРАД КАО МОГУЋНОСТ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ СЕЛА Идеја за понуђени модел долази из самог простора Кулпина и изворног ауторског рада Ebenezera Hauarda али и од првих изграђених вртних градова Лечворта и Велвина. Читав концепт грађења подражаво је природу терена. Формирана естетика првог вртног града пренета је на читав низ касније насталих вртних градова али поштујући аутентичност сваког простора понаособ. Слику првих вртних градова формира доминација англо-саксонске традиције у архитектури, наглашено присуство зеленила и сценски изглед простора истакнут комбинацијом аксијалних и симетричних елемената композиције (Tagliaventi,1994). Ту је јасно поштовање природног и друштвено историјског контекста поднебља а одалте и увид у могућност примене идеје на било којим географским координатама. Интервенисање зеленилом и пратећим садржајима може ефикасно, ефектно али најмање изнемирујуће дати нову слику и функционалност простору. Такав поступак доноси истовремено и критички осврт на читаву идеју која се примењује на простор. Примена идеје вртног града на примеру већ формираног насеља имаће задатак не само природнијег и смисленијег обликовања зелених простора већ и подизања нивоа уређености простора какву је имао као и поновном повезивању са околним природним пејзажем. Таква интервенција пратила би све израженију и динамичнију промену урбане средине у непосредном окружењу и начина живота уопште. Наиме, све израженији развој интелектуалних снага које имају софистицираније потребе у слободном времену, па управо формирање те soft инфраструктуре води задовољењу тих потреба. Формирање те, мекане инфраструктуре изводљиво је управо мерама пејзажне архитектуре. Обнављање унутрашњег пејзажа није декоратерски или стилски поступак, већ вештина коришћења елемената којима се располаже а то су куће, путеви, канали и салаши, парк и музеј, и то све у правцу стварања насеља угодног за живот. Тумачењем простора кроз функције сусрета и избора додељујемо му једну животну подлогу, тако да се читав простор може схватити као израз и медијум комуникације. А управо кроз ову димензију сусрета и избора читав простор се третира као врт и примењују основни принципи грађења врта. Куће с почетка 20. века, који је у развоју ове заједнице кључни период, могу се рестаурацијом

80 Mајда Адлешић /АУ27/2009/стр Одрживост концепта идеје вртни град у процесу ревитализације села вратити у првобитно стање, као и рустичне капије, ограде и други вредни декоративни предпростори или простори слепих улица и скверова. Симболична места у виду сабиралишта, улаза, прилаза и пролаза, малих пешачких стаза и пијаца, ознаке улица и амбијенталних целина, мобилијар и други детаљи могу оживети простор а уједно и сами постати симболи места (сл. 5.). Гробља се налазе поред пута на супротним странама насеља и такође представљају историјски и хортикултурни простор који захтева посебан третман. И трг и гробља носе симболику којом остварујемо везу и континуитет са прошлошћу и једино поштовањем и интеракцијом старог и новог, технологије и традиције може се превазићи насилно створен дисконтинуитет пејзажа (Jovanović Weiss,1995; Куртовић - Фолић,2002). Кад се говори о дизајну парка или било ког зеленог простора, говори се о дизајну објекта али посебно и о дизајну процеса, што захтева свест о слојевитости проблема па самим тим мора проћи кроз неколико етапа у дизајнирању. Дизајнирање процеса захтева од нас сазнање које прелази тренутно стање тако да се практично стварањем претпоставке о будућем изгледу може успоставити слика садашњег изгледа који желимо постићи. Значајно је на почетку поступка дефинисати најважније категорије или системе зелених простора, одабрати врсте које су карактеристичне, препознатљиве за предметни простор и наравно позивати се на планска документа која постоје, од највиших до локалног нивоа (Црнчевић, Бакић 2008). С обзиром да је дрво - стабло, жбун, основни материјал којим изводимо захват примене идеје вртни град изузетно подложно променама, како кроз фенофазе тако и дугим временским периодима раста сазревања и старења, на тој чињеници се мора изузетно фокусирати процес рада. У том смислу, осмишљавање и одабир врста треба обављати у складу са историјским елементима насеља и атара, као и са природним предиспозицијама простора. Повезивањем делова насеља зеленим зонама добили би јединствен систем површина чије се функционално и просторно одређење мења зависно од Сл. 5. Кућа с почетка 20. века Fig. 5. House on the beggining of XX century, документација М. Адлешић нивоа посматрања (Ђапа,2006). Значајан сегмент чини улично зеленило, које представља основну шему и чијим би преобликовањем био постигнут највећи помак у естетском и функционалном смислу, међутим у насељу као што је Кулпин (сеоска средина) простор испред куће мештани доживљавају као свој и тако се према њему и опходе. Тако посматрано и јавни зелени простори такорећи непостоје. Уколико би, међутим, систематично и плански, следећи идеју вртног града и тај простор, који није занемарљив био формиран и уређен добили би највећи помак у естетском али и функционалном смислу. Тако би био унапређен и квалитет индивидуалног становања који би у садејству реконструисаних објеката и окружења добио бољи резиденцијални карактер. Слична је ситуација и са историјским парком који је део комплекса Стратимировић Дунђерски и чијим би уређењем у правцу отварања музејске активности ка екстеријеру простор означили као музејски дајући му ткав квалитет и смисао. Пратећи идеју, простор посматрамо као јединствен и тако га и организујемо. У том правцу је значајно и реанимирање малих интимних дворишта, окућница уз старе и нове зграде, на породичним газдинствима која већ имају дугу традицију вртларења и свест о важности постојања истог. Ширење озелењених простора, почев од најмање парцеле и цветне ронделе до наглашених група солитерних стабала или појединачно распоредјених маркантних примерака унеће динамику и пластичност линија у геометризовани простор. Помало заборављене салаше у непосредној близини насеља најбоље ће приближити отварање дворедних алеја које ће на излазу из насеља прерасти у зелене булеваре према отвореном простору и салашима. Остваривањем те везе читав би се простор отворио према природном пејзажу и са салашима обновио нарушену органску целовитост. Прецизније, био би обновљен насилно прекинут континуитет и веза салаша са насељем. То је најпре изазвано променама насталим у друштву и посебно у руралним срединама а односи се на старење и одумирање сеоских домаћинстава и све израженија миграциона кретања млађих интелектуалних слојева. Правци изласка из насеља у околни простор, од парка у центру ка салашима, пратећи спонтано настале, већ заборављене путеве испоштовали би принцип отворености вртног града и његове везе са природним пејзажем и околином уопште. Обликовање и структурирање простора је један комплексни и замршени посао. То је повезивање социјалних и економских захтева, биолошких потенцијала, психофизичких ефеката, материјала и облика, и све то у активном узајамном односу. Нису занемарљиве ни нове социополитичке околности демократизације, нове комуникацијске технологије и нове појаве у уметности и култури. Због човекове потребе да буде у контакту с природом и релаксира се или на било који други начин борави у њој, неопходно је сачувати је у изворном облику и квалитету. Томе се прибегава стварањем услова у самим резиденцијалним квартовима, стварањем парковских прстенова, изласком у околне области од историјског и културног значаја, стварањем зелених коридора који повезују 75

81 Mајда Адлешић /АУ27/2009/стр Одрживост концепта идеје вртни град у процесу ревитализације села 76 унутрашње и спољашње зелене зоне, коришћење могућности које пружа канал са својим потенцијалима. Већ постојећи призори пејзажа у Кулпину су резултат аутентичних природних структура и деловања људи, посебних грађевинских структура и објеката типичних за Бачку као пољопривредни регион. То се односи на објекте од културно историјског значаја дворци, цркве, гробља, затим пољопривредне структуре типа хмељарника, млинова, конопљишта, камаришта сирка, уз то и зона канала и посебно парковска зона. Примена идеје вртног града укључује очување, развијање и управљање овим структурама. Тако би постојећи пејзаж и урбане структуре постале и суштински елемент новог облика живота. Свако настојање ка урбаном животу као уређеном облику живота временом се дефинише управо бригом о човеку кроз пружање могућности за живљење, запошљавање, учење, релаксирање и опуштање. Временом се, на жалост у Кулпину осетио пад у обиму упослености, опао је квалитет живота и услова за учење и културне садржаје а о постојећим зеленим и рекреативним просторима се није довољно бринуло. Овом идејом заправо би био осветљен овај проблем и покренуто његово решавање. Ми живимо у дигитализованом, електронском, економском и гасификованом окружењу али још увек зависимо од природних процеса и циклуса. Овако постављен концепт отвара могућност присуства свих допустивих форми и стилова у дизајнирању зелених зона (сл.6). Једнаку пажњу и третман захтевају како велики просторни потези излази према салашима, приобаље канала, парк, школско двориште, улице тако и мање просторне целине предбаште, окућнице, слободне површине без тренутно дефинисане намене. Зеленило, не само као естетски феномен, већ суштински елемент, у великој мери може да допринесе враћању тог осећаја природности простора измењеног геометријском структуром простора. Декоративна вредност зеленила опстаје независно од модних трендова којима је подложан сваки дизајнерски материјал. То је захваљујући неким својим одликама које су увек константне а односе се на препознатљиву узрастност и изглед хабитуса дрвећа, шибља, лијана, повијуша, цветних и травнатих врста. Комбиновањем, не само нових материјала већ и технологија са традиционалним биљним сировинама добијамо нову димензију виђеног, нови сценски призори добијају сасвим другачију тежину у свом измењеном контексту. Одабрани приступ може помоћи да се многа занемарена места врате у живот, да се раскршћа претворе у тргове, од напуштених дворишта и имања могу настати камерни вртови, биобаште, исцелитељски вртови, дечја игралишта. Право просторно уређење почиње од малих затворених дворишта постепено прелази границу окућнице и излази на улицу ка малим јавним просторима па до парка као комплексног дела вртне уметности и пејзажне архитектуре. Неопходно је познавати и пратити скуп чињеница које нам помажу да објаснимо човека као корисника изграђене околине, у којој он, разноликим социјалним одређењима, обавља адекватне радње да би задовољио личне и друштвене потребе (Loftin, 1998). Човеков однос према природи и присутност природе у урбаном животу с обзиром на психофизичке потребе човека су у сталном опадању. У прошлости су насеља била изграђена подручја окружена природним пејзажем док ми данас све више угрожавамо тај исти природни пејзаж хиперизградњом и неадекватним коришћењем најквалитетнијег земљишта. Примарни задатак у овом тренутку је очување природног амбијента у који ће се сместити мале и велике урбане заједнице. Кроз ту димензију сусрета с природом урбани простор се приближава врту што је још један елемент идеје вртног града којим је она остварива и одржива. Поглед на Кулпин кроз идеју вртног града, ово мало место у Бачкој приказује у више аспеката као простор са квалитетима који су очито недовољно проучени, признати и ангажовани. То је насеље, као и многа у региону, у којем се могу креирати нове друштвене потребе кроз мењање привредне структуре и социјалну прерасподелу. Примена идеје вртног града указује на потенцијале који су вишеслојни и међусобно повезани. То се пре свега односи на просторне потенцијале, људске кроз њихове идеје, знања и компетиције, затим инфраструктуру и природне али и историјске особености подручја. Опредељујући се за делатности у којима има најширих могућности да се људима пружи што квалитетнија шанса да брже и боље препознају своје способности, развију се и омогуће себи и својој породици достојанственији живот. Активирањем нетакнутих подручја или дуго запуштених простора уз енергију природних и људских ресурса отварају се могућности да Кулпин постане насеље где ће се не само стварати профит већ креирати пријатни услови за живот. Сл. 6. Илустрација модела Кулпин вртни град, Fig. 6. The Garden city model Kulpin, illustration, Ауторски рад М. Адлешић

82 Mајда Адлешић /АУ27/2009/стр Одрживост концепта идеје вртни град у процесу ревитализације села ЗАКЉУЧAK Имплементирање идеје вртног града кроз концептом понуђена решења ствара нову слику насеља. Побољшањем квалитета окружења на чему се, већ у почетној фази, мора ангажовати пуно људи различитих струка ствара иницијацију за укључивањем локалног становништва у овај процес. Поред тога што би реализацијом био запошљен велики број људи, сваки сегмент решења би створио могућност за дуготрајније ангажовање и улагање. Тако би најпре локално становништво, као директни корисник било у могућности стварања малих акционарских улога у развој сопственог насеља, управо по узору на оригиналну идеју. Наравно, ту се као могућност појављују средства из општинских, државних, сада и европскох фондова, страна улагања и инвестиције или донатори. У сваком случају је, позната чињеница да квалитетни садржаји пејзажно архитектонског уређења доприносе бољим ценама на тржишту некретнина али и индустријских објеката. Поштујући стратешка документа развоја најпре Општине Бачки Петровац којој Кулпин, административно припада потребно је приступити дизајнирању пејзажно архитектонског решења простора. Дислоцирање главне саобраћајнице која пролази кроз насеље, што је по Општем плану уређења насеља предвиђено, ствара могућност да се улице претворе у авеније и алеје које излазе из места према салашима чиме се обнавља историјски континуитет комуникације ових простора. Стари парк продужава живот добијањем статуса арборетума, огледног парка и матичњака, експерименталног добра и банке гена дендролошког материјала. То ствара услове за ширењем музејског преостора ван објеката чиме би се интензивирале постојеће активности и створиле нове могућности за научне, културне и туристичке садржаје. Пратећи Хауардову идеју овако конципиран простор добија економски потенцијал којим би одржавао и иновирао сопствену инфраструктуру и запошљавао велики број мештана. Изразите могућности спортско рекреативних програма и понуда, уз постојећу инфраструктуру али обогаћене програмске садржаје још су један економски бенефит за ову средину. Надасве идеални услови мира и тишине, не само за здравствени и wellness туризам већ и стационарни смештај болесника којима је неопходна радна терапија за бржи опоравак (Алцхајмерова болест, деменција, болести зависности). Развијање економских потенцијала може се добрим делом заснивати и на стварању малих породичних мануфактура и погона традиционалних вештина и заната, типичних за средину (метларство, корпарство, ткање и вез, производња хране и цвећа). То је уједно прилика за формирање малих музејских поставки традиционалних заната, биљне производње или симулације начина живота у прошлости у породичним кућама (или старим кућама које би биле рестауриране и тиме биле сачуване од пропадања, тзв. музеји свакодневног живота). Највеће могућности економског просперитета сторило би отварање малог индустријског погона, тихе и чисте делатности, који би омогућио запошљавање великог броја локалног становништва. Дефинитивно је да вртни град нису само естетски и санитарно бољи услови за живот, софистициранија понуда и хуманија средина већ и квалитетни услови за рад и бољи стандард. Такође, близина Новог Сада и Београда као универзитетских центара, са великим бројем студената и научника, може овај простор, који нуди разнородне садржаје, претворити у истраживачки полигон за различите програме и намене (workshops, кампови, семинари и научни скупови). Литература Адлешић Мајда (2007), Идеја вртног града, 18. столеће, књига 6, Завод за културу Војводине, Нови Сад Benevolo L. (2004): Град у историји Европе, CLIO, Београд Dorfles G. (1991) : Похвала дисхармонији, Светови, Нови Сад Ђапа Драгана (2006), Зелени коридори у урбаном пределу, Задужбина Андрејевић, Београд Jovanović Weiss S, (1995), Артефицијалне природности, Морал и митологија у савременој уметности, Центар сусрета Покрет, Нови Сад Којић, Б, (1961), Насеља у Војводини, Глас САНУ, књига 10, Београд Куртовић Фолић Нађа, (2002), Променљивост урбаног концепта у граду XVIII столећа, 18. столеће, књига 3, Завод за културу Војводине, Нови Сад Howard Sir E. (1968) : Gartenstädte von morgen, Verlag Ullstein GmbH, Frankfurt- Berlin Loftin III L.K. (1998), Seinäjoki and the community of the land, Prostor, 1-2 (15-16), Zagreb Малешевић К. (2003), О будућности локалних заједница на руралном подручју, Зборник Матице Српске за друштвене науке, , Нови Сад Маџар Љиљана (2005), Културне потребе у локалној заједници, Уметност, образовање и друштвени контекст, Завод за културу Војводине, Нови Сад Немањић М, (1995), Културни образац урбанизације у Србији од 60- тих до 80-тих година 20. века, Гласник Етнографског института САНУ, Београд Neidhardt V. (1997), Човјек у простору, Школска књига, Загреб Norberg- Schulz C. (2002), Егзистенција, простор и архитектура, Градјевинска књига, Београд Tagliaventi G. (1994), Garden City (serija Architettura e spaziourbano), Gangemi, Rome Црнчевић Тијана (2005), Систем зелених повтшина у функцији заштите животне средине пример Врњачке бање и Вршца, Архитектура и урбанизам,часопис за просторно планирање, урбанизам и архитектуру, бр , Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Србије, Београд Crncevic Tijana, Olgica Bakić (2008), The system og green surfaces in spas with special reference to the case studies: Vrnjacka, Kanjiza and Pribojska spa, SPATIUM, No , Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Belgrade 77

83 УДК: ](497.11) Стручни рад АНАЛИЗА МОГУЋНОСТИ ПОВЕЋАЊА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ЗГРАДА ПРИМЕНОМ ФАЗНО- ПРОМЕНЉИВИХ МАТЕРИЈАЛА Сања Ваван Вучељић, Архитектонски факултет Универзитета Унион у Београду рад примљен: септембар 2009., рад прихваћен: новембар Апстракт Употреба енергетски ефикасних технологија базираних на фазно променљивим материјалима у реконструкцији постојећих и изградњи нових архитектонских објеката, поред унапређења унутрашњег комфора, уштеде енергије и новца, доприноси и повећању њихове тржишне вредности. Иако ове нове технологије убрзаним развојем постају све јефтиније и исплативије, њихова употреба у архитектури је ограничених размера, због недостатка знања о њиховим променљивим особинама и динамичном понашању под утицајем спољних стимуланса. Фазно променљиви материјали у току промене фазног (агрегатног) стања реверзибилно размењују енергију са својом околином и складиште је у форми латентне топлоте, при чему температура материјала остаје константна. Због својих особина да апсорбују и ослобађају енергију на предвидивим температурама, они су веома ефикасни у контроли и одржавању топлотног окружења у згради. Микрокапсулирани фазно променљиви материјали са пуњењем на бази парафина, уграђени у малтере, зидове, гипсане плоче, система застакљења, плафоне или у подове, обезбеђују пасивну климатизацију унутрашњих простора и смањење потрошње енергије у зградама. Топлотне карактеристике постојећих зграда се такође могу унапредити, повећавањем њихове топлотно-складишне масе, уградњом производа од фазно променљивих материјала, што доприноси смањењу употребе енергије добијене из фосилних горива и ослобађања CO 2 у атмосферу. Кључне речи: паметни материјали и технологије, компоненте и системи зграда, промене у енергетском окружењу, енергетска ефикасност, обновљиви извори енергије Analyse of Possibilities of Increasing Housing Energy Efficiency by Application of Phase-Changing Materials Abstract Refurbishment of existing building stock using energysaving phase-changing smart materials and technologies, in addition to improved indoor climatic conditions, offer an opportunity for increasing housing energy efficiency and value. This fast developing technology becomes increasingly cost-effective with much shorter payback periods. However, it is undertaken only on a limited scale; because of lack of knowledge about their changeable properties and dynamism in that they behave in response to energy fields. Main characteristics, which make them different form others, are: immediacy, transience, self-actuation, selectivity and directness. Phase change processes invariably involve the absorbing, storing or releasing of large amounts of energy in the form of latent heat. These processes are reversible and phase-changing materials can undergo an unlimited number of cycles without degradation. Since phasechanging materials can be designed to absorb or release energy at predictable temperatures, they have naturally been explored for use in architecture as a way of helping deal with the thermal environment in a building. Technologies based on sealing phase-changing materials into small pellets have achieved widespread use in connection with radiant floor heating systems, phase change wallboards, mortar or facade systems. Thermal characteristics of existing buildings can be improved on increasing their thermal-stored mass by implementation products of phase-changing smart materials. In addition to contributing to carbon reduction and energy security, using phase-changing materials in the building sector stimulates innovations. Key words: Smart materials and technologies, changes in energy environment, energy efficiency, building components and systems, alternative energy sources Увод Зграде и живот у њима су се много променили у последњих 30 година. Осим неколико посебних изузетака, то нису специфични објекти и типови кућа који дефинишу наше време, већ су то изнад свега промене у технологији и аутоматизацији. Изградња енергетски ефикасних зграда применом иновативних грађевинских материјала, који унапређују њихове енергетске перформансе, је један од најефикаснијих начина за уштеду енергије. Употреба фазно променљивих материјала, као материјала који складиште латентну енергију, је ефикасан вид чувања топлотне енергије. У току промене фазног (агрегатног) стања фазно променљиви материјали реверзибилно размењују енергију са својом околином, складиштећи је у форми латентне топлоте, при чему температура материјала остаје константна. Апсорпција и ослобађање енергије се догађају на тачно одређеним, од материјала зависним температурама. Зато су само они фазно променљиви материјали, који имају фазну промену близу температуре угодне за боравак људи (20 26ºC) ефикасни у контроли и одржавању топлотног окружења у згради. Повећавањем капацитета складиштења топлоте у зградама уграђивањем фазно променљивих материјала у њихове компоненте, вишак топлоте може бити ускладиштен и ослобођени касније, када се за то укаже потреба. Применом фазно променљивих материјала може се смањити енергетска употреба дискретним деловањем само тамо где је неопходно, тј. на угроженим спољним или преградним зидовима, плафонима или подовима, повећавањем њихове топлотне масе. Особине фазно променљивих материјала диктиране су на микро нивоу и догађају се у молекуларној

84 Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда структури материјала, па би се архитекте приликом примене ових материјала требали фокусирати више на то шта они могу да постигну у свом непосредном окружењу у енергетском смислу. Зато позитивне ефекте фазно променљивих материјала, у ширем смислу и обиму, треба тражити у односу на појаве које изазивају у људском окружењу. Примена фазно променљивих материјала у архитектонским објектима омогу ћава коришћење топлотне енергије минимализујћи потребу за грејањем и тиме енергетску употребу у току зиме, а у току лета обезбеђује заштиту од превеликог загревања зграде, што за последицу има смањену употребу електричне енергије за потребе рада расхладних клима уређаја. Уграђивањем фазно променљивих материјала у зграде најзначајнија енергетска уштеда се постиже у прелазним периодима између најтоплијих и најхладнијих годишњих доба, касног пролећа и лета и касне јесени и зиме, јер смањују максималне температурне скокове и падове, уједначавајући климатске услове у унутрашњости зграде. Зато нема потребе да се покреће цео гломазни централизовани HVAC систем да би се почетком зиме загрејала неколицина просторија на северној страни зграде или почетком лета расхладиле неке друге, на јужној страни зграде, што све за последицу има уштеду електричне енергије добијене из фосилних горива, која је неопходна за покретање HVAC система у згради. ФАЗНО ПРОМЕНЉИВИ МАТЕРИЈАЛИ Фазно променљиви материјали реверзибилно складиште/ ослобађају топлотну енергију, као одговор на енергетске промене у свом окружењу. Сви материјали могу постојати у различитим физичким стањима: гасовитом, течном и чврстом, која су позната као фазе. Промене температуре или притиска у окружењу узрокују кидање молекуларних веза у структури материјала, што доводи до промене физичког стања (фазе) материјала тзв. фазне промене. Фазно променљиви процеси укључују упијање, чување и ослобађање одређене, од молекуларне структуре зависне, количина енергије у облику скривене топлоте. Да би се материјал променио из чврстог у течно и даље из течног у гасовито стање, мора бити апсорбована одрђена количина топлотне енергије. Када се материјал враћа из гасовитог у течно, а затим у чврсто стање, та енергија бива ослобађена у околни простор. Ови процеси су повратни, и фазно променљиви материјали могу претрпети неограничени број циклуса, без деградације. Фазне промене из чврстог у течно или из течног у гасовито, и обрнуто, настају на прецизно одређеним температурама, различитим за различите врсте материјала. То значи да се апсорпција или ослобађање енергије може унапред дефинисати комбиновањем материјала са различитим тачкама топљења. На одређеној, од материјала зависној температури, долази до кристалзације ових материјала уз истовремено ослобађање исте количине топлотне енергије, која је раније, на вишој температури, преузета и ускладиштена. Иницијално, фазно променљиви материјали се понашају као и остли материјали; загревањем под утицајем повишене температуре у окружењу и њихова температура расте, док не достигне температуру на којој мењају стање тзв. тачку топљења (сл.1), апсорбујући одређену количину топлоте, а да се они сами више не загревају. Када амбијентална температура у окружењу фазно променљивог материјала падне, он почиње да очвршћава, отпуштајући своју латентну топлоту. Док фазно променљиви материјал апсорбује и емитује топлоту у току фазне промене, сам одржава готово константну температуру, па су ови материјали веома ефикасни унутар опсега толеранције за људски комфор у опсегу од 20 C до 26 C. Складиштење топлоте Температура у окружењу расте Фазно променљиви материјал постаје течан Температура материјала и окружења остаје константна Ослобађање топлоте 79 Температура у окружењу опада Сл.1. Како раде фазно променљиви материјали Fig. 1. How phase changing materials work (Axel, Ritter. (2007), Smart materials in architecture, interior architecture and design, Birkhauser, Basel-Berlin-Boston) Фазно променљиви материјал постаје чврст Температура материјала и окружења остаје константна

85 Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда Фазно променљиви материјали од интереса за употребу u архитектури су (Axel, 2007): 80 Органски -Парафини и парафинске мешавине Неоргански - Хидратизоване соли и њихове мешавине - Силикати Минерални воскови, укључујући и парафин, се добијају из петролеја и природних минерала (Schwartz, 2002). Органски фазно променљиви материјали су скупи и складиште/ослобађају просечну количину топлоте по запреминској јединици. Већина њих је у природним условима запаљива. Неорганске фазно променљиве хидратизоване соли (сл.2) су стабилније, не загађују околину, нису отровне, и спремне су за биоразградњу. Погодније су за уградњу у грађевинске материјале од органских, јер имају повољнији топлотни трансфер и мању запаљивост. Ипак нису стабилне у воденим срединама и испарењима, па морају бити заштићене од негативних утицаја из окружења. Силикати се употребљавају, као носећи медијум за уградњу различитих фазно променљивих материјала, у про порционалниом односу 40% према 60% са композитним материјалом (гипсом, цементом). ПРОИЗВОДИ ОД ФАЗНО ПРОМЕНЉИВИХ МАТЕРИЈАЛА КОЈИ СЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ У АРХИТЕКТУРИ Употреба материјала са променљивим особинама није иновација модерних времена. Од најраније историје човек је поливао дрво врелом водом да набубри, да би могао да га сече. Избушено борово дрво, црево или дугачка плава људска длака су употребљавани да би се одредио проценат влаге у ваздуху. Промена у дужини два различита метала спојена један уз други, као реакција на топлоту, се користила од почетка индустријске револуције као термоелектрични прекидач. Због својих особина да апсорбују и ослобађају енергију на предвидивим температурама, фазно променљиви материјали се у архитектури употребљавају у системима који регулишу температуру у згради, као температурнорегулациони медији, нпр. као скривени складишни медији за топлоту, коју испуштају по потреби, у сврху регулисања температуре у просторији у зони комфора између 20 C и 26 C (сл.3). Schwartz, Mel. (2002) наводи да је латентна топлота потребна за изазивање промене фазе у материјалу много већа од специфичне топлоте фазно променљивог материјала. Отуда фазно променљиви материјал ефективно повећава термичку масу грађевинског материјала, када се температура повиси изнад или испод његове прелазне температуре. Без фазно променљивог материјала Стаклена фасада Са фазно променљивим материјалом Сл.2. Микроскопске фотографије кристала хидратизованих соли пре и после загревања Fig. 2. Microscopic photos of crystalls of hydrat salts before and after heating (Axel, Ritter. (2007), Smart materials in architecture, interior architecture and design, Birkhauser, Basel- Berlin-Boston) Зона комфора Сл.3. Приказ активне климатске контроле: фазно променљиви материјали смањују температурне максимуме Fig. 3. Active climate control : phase change materials reduce temperature picks (

86 Материјал Тачка топљења ( C) Топлота топљења (кј/кg) Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда Специфична топлота (кј/кg C) Густоћа (кg/m 3 ) Вода / /1000 Органски фазно пром. материјали Лаурик ацид / /862 Триметилолетан (63%)+вода (37%) / /1090 Неоргански фазно пром. материјали Mn(NO 3 ) 2. 6H 2 O / /1728 MnCl 2 4H 2 O Sodijum silikat / /1280 Na 2 SiO 3. 5H 2 O Грађевински материјали Цинк / 7140/ Алуминијум / 2700/ Сл. 4. Табеларни приказ термо - физичких особина појединих фазно променљивих материјала Fig. 4. Table shows thermo-physical properties of selected PCMs (phase change materials) Kuznik, F. Virgone, J. Reisdorf R. (2007) су презентовали експеримент, који су назвали MICROBAT, са две кутије направљене према шематском приказу на слици 5, које се разликују по томе што су зидови једне од њих додатно обложени релативно флексибилном полимер мембраном у чијем саставу фазно променљиви материјал чини 60% и чија је температура топљења 22 C. Предња страница је обложена стаклом. Обе кутије су смештене у клима коморе у којима је контролисано мењана температура. Обе кутије су изложене истим спољним условима у смислу температуре и светлосног зрачења (вештачко осветљење, које симулира сунчево зрачење), које улази кроз стакло. Сл.5. Шематски приказ кутија употребљених у експерименту Fig.5. Description of the experimental test cells Сл. 6. Графикони показују експериментално утврђени капацитет и топлотну проводљивост мереног узорка Fig. 6 Table shows the experimental heat capacity measured by differential scanning calorimetry system and the experimental thermal conductivity of a polymeric membrane, relatively flexible, of 5mm thickness. 81 Сл. 6. показује резултате добијене за различите мерене температуре. Коцка са уграђеним фазно променљивим материјалом има за 5 C мањи температурни максимум, него што га има друга коцка. Температура зидних површина коцке са уграђеним фазно променљивим материјалом је нижа за 6 C у тачки са максималном вредношћу температуре.

87 Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда Сл.7. Приказ добијених резултата у току температурних промена: температура ваздуха (лево) и температура мерена на површини испитиваног узорка (десно) Fig.7 Results obtained for the temperature step: air volume temperature (left) and mean surface temperature (right) време (сат) време (сат) Експеримент показује позитиван утицај фазно променљивих материјала на услове у окружењу смањењем максималне температуре ваздуха и површинске температуре зида. Капсулација фазно променљивих материјала 82 Практични изазов проналажења сигурног начина уградње и чувања парафина, због његове запаљивости, у друге грађевинске материјале, решен је његовом микро и макро капсулацијом (сл.8). Микрокапсулацијом мале округле или цевасте честице материјала се затварају у танки полимер филм велике молекуларне тежине. Овако затворене честице могу бити уграђене у сваку матрицу, компатибилну са капсулираним филмом. Микрокапсулирани фазно променљиви материјал настаје убацивањем микроскопски малих капљица парафина у неразориве омотаче од акрилног полимера, које могу издржати бушење и резање, па парафин не може да исцури из своје непробојне капсуле. Ове микрокапсуле, отпорне на механичка оштећења, задовољавају све грађевинске стандарде и захтеве заштите окружења, па могу служити или директно као топлотни размењивачи за пасивну климатизацију или могу бити уграђени као компоненте у друге грађевинске елементе као што су зидови, подови или плафони. Макрокапсулацијом се фазно променљиви материјал убацује у неки облик паковања, као што су цеви, куглице, кесе или панели. Сами фазно променљиви материјали нису скупи, али њихово паковање и процесирање да би се достигле поуздане и конзистентне перформансе материјала за употребу, пос купљују коначну цену производа. Сл. 8. Танки полимер омотачи испуњени парафинском смолом Fig.8 Thiny polymer shells filled with parrafin wax (Axel, Ritter. (2007), Smart materials in architecture, interior architecture and design, Birkhauser, Basel-Berlin-Boston) Најзначајнији производи на бази микрокапсулираних фазно променљивих материјала намењених за употребу у архитектури Складиштење или ослобађање топлотне енергије ефектом фазне промене, омогућава овим материјалима да буду веома ефикасни у контроли и одржавању топлотног окружења у

88 Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда згради. Да би били ефикасни, материјали и компоненте за производњу фазно променљивих материјала, морају бити способни за релативно велики број циклуса пуњења и пражњења и да остану стабилног волумена. Са становишта уградње у архитектонским објектима најзначајнији производи на бази микрокапсулираних фазно променљивих материјала су: Малтери Бетонски порозни цементни блокови Бетонске подне плоче Гипсане плоче Изолациони системи застакљења Алуминијумски ламинирани панели Малтери са фазно променљивим материјалима настају када се сићушне капсуле, јединичне величине од неколико микрометара, уграде или као дисперзија или као прах у малтер. Могу се употребљавати као и конвенционални малтери. Лако се примењују, могу се обојити додавањем пигмената и боје, али су скупљи од конвенционалних малтера. Парафин, који се топи на 23 C, уграђен у зидни малтер апсорбује топлоту насталу порастом собне температуре, па не долази до даљег загревања собе. Када собна температура падне, парафин расипа апсорбовану скривену (латентну) енергију назад у собу. На овај начин фазно променљиви материјали симулирају непостојећу топлотну масу зида и могу балансирати промене температуре унутрашњег окружења. Бетонске подне плоче са уграђеним куглицама пуњеним парафинском смолом се примењују у ваздушним подним системима грејања. За функционисање ваздушног подног система грејања, неопходна је висока иницијална температура и одржавање температурног нивоа подне плоче. Уобичајена техника подног грејања са укопавањем цеви за топлу воду у бетонске подове, може бити проблематична због временског заостајања везаног са складиштењем и ослобађањем топлоте у бетону. Бетон се споро греје и хлади, са последицом да се топлота ослобађа у погрешно време. Капсулиране фазно променљиве куглице могу одговорити у много краћем временском интервалу. Гипсане табле са фазно променљивим материјали ма су функционалне грађевинске компоненте, које се производе тако да се једна страна порозне плоче импрегнира унапред одређеном количином фазно променљивог материјала. Употребљавају се као и конвенционалне гипсане плоче. Танки полимер омотачи испуњени парафинском смолом апсорбују највише дневне температуре и складиште латентну топлоту. Ове микрокапсуле су постојане на брушење, бушење и резање, па су захваљујући својој робустности готово неуништиве. Оне модификују грађевинске компоненте у које се уграђују, тако да ове остају функционалне десетинама година без потребе да се реновирају. Ефикасност ове унапређене гипсане зидне плоче је резултат фазне промене парафина из чврстог у течно стање, у току које се у њему складишти топлотна енергија, без промене температуре самог материјала, оптимизацијом тачке топљења парафина тако да она одговара специфичним захтевима унутрашњег топлотног окружења у згради, а то је од 23ºC до 26ºC. Топећи се, парафин апсорбује топлоту из окружења, онемогућавајући даљи раст температуре у просторији. Ноћу, када је спољна температура ниска, топлота се отпушта, док се парафин враћа у чврсто стање. Изолациони системи застакљења фазно променљивим материјалима уграђеним у транспарентне пластичне контејнере обезбеђује пасивну климатизацију фасаде. Састоји се од четири окна, постављена једно поред другог, са спољним интегрисаним светло-усмеравајућим призматичним пластичним панелима, и са унутрашње стране уграђеним транспарентним пластичним контејнерима, пуњеним хидратизованим солима (сл.9). Ови системи обезбеђују пасивну климатизацију фасаде и могу се употребљавати као и конвенционални стаклени системи. Могу се уграђивати и дуж конвенционалних стаклених система, јер су једноставни за уградњу и могу индиковати стање пуњења, у зависности да ли су провидни или не. Негативне стране су им те што су релативно скупљи и тежи од конвенционалних система застакљења. Сл. 9. Изглед и шематски приказ функционисања изолационог система застакљења са фазно променљивим материјалима Fig. 9 Appearance and schematic view of insulation glass system with phase change materials (Axel, Ritter. (2007), Smart materials in architecture, interior architecture and design, 83

89 Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда Алуминијумски ламинирани фазно променљиви панели су пуњени компонентама од кополимера на бази етилена 40% и парафинског воска 60%. Полимер осигурава стабилност парафина у току процеса фазне промене. Мешавина је са обе стране ламинирана алуминијумским лимом дебљине 130 μm, а ивице су заптивене 75 μm дебелим алуминијумским тракама. Парафински восак у панелима се топи на температури од 22 C и очвршћава на 18 C. Када температура ваздуха у соби достигне 22 C фазно променљиви материјали у панелу се топе, апсорбујући топлоту из просторије, што успорава пораст температуре у њој и смањује потребу за коришћењем гломазних система хлађења зграде. Када се, услед хлађња ваздуха у просторији, фазно променљиво пуњење у панелу враћа у чврсто стање, отпушта топлоту назад у собу, загревајући је и смањујући потребу за укључивањем грејног система у згради, што штеди драгоцену енергију и новац. Панели се инсталирају (сл.10) и лепе иза унутрашњих зидова или изнад плоча плафона у зградама, иза линије малтера, заједно са механичким вентилационим системом, који поспешује ослобађање топлотне енергије у току ноћи назад у просторију. Сл. 10. Изглед и начин уградње алуминијумских ламинираних панела пуњених фазно променњивим материјалима Fig. 10. Installation of aluminium laminated panels filled with phase change materials ( Energain) 84 Плоче са уграђеним фазно променљивим материјалима се производе као композитне мешавине ових и различитих других материјала у виду праха, дробљеног камена, ивера и/или ломљених комада кварца, гранита, мермера, стакла, керамике, кречњака, полудрагог камења и сл., са везним материјалом. Структура ових плоча може бити и вишеслојна, са основним спољним слојем од гранула агломерата различитих величина, који је повезан или уграђен у други слој, који чине везни материјал и фазно променљиви материјал. Ове плоче се израђују у различитим величинама и облицима, равне или заобљене, па се њима могу формирати зидови различитих облика. ПРОЈЕКТИ НА КОЈИМА СУ ПРИМЕЊЕНИ ПРОИЗВОДИ БАЗИРАНИ НА ПАМЕТНИМ ФАЗНО ПРОМЕНЉИВИМ МАТЕРИЈАЛИМА Већ је неколико пројеката на којима су употребљени фазно променљиви материјали изведено у последњој декади. Међу првим применама у постојећим и новим зградама су били микрокапсулирани фазно променљиви материјали године су унутрашњи зидови постојеће зграде тзв. 3-литре-зграда у Ludwigshafenu у Немачкој (Axel,2007) малтерисани малтерима са фазно променљивим материјалима. Утицај фазно променљивих материјала у малтеру и фугама на унутрашњу климу у згради је константно мерен године су учионице Високе школе у Lauffen am Necker у Немачкој (Axel,2007), изграђене употребом лагане конструкције од гипсаних плоча, са инкорпорираним микрокапсулираним парафинским фазно променљивим материјалом. Употребљено је око 500м 2 гипсаних панела са инкорпорираним микрокапсулама пуњеним парафином. Архитекта Dietrich Shwarz је инсталирао микрокапсулиране фазно променљиве материјале у јужну фасаду соларне куће у Ebnat-Kapel-у у Швицарској (Axel,2007). Он је овде употребио изолациони систем застакљења са микрокапсулираним парафином, као фазно променљивим материјалом, и употребио га у свом иновативном систему температурно регулисане фасаде. Због високе запаљивости парафина, мало касније, овај изолациони стаклени систем је унапређен употребом хидратизованих соли затворених у пластичне микрокапсуле. Овај систем је одобрен за употребу као званични грађевински материјал. Овај систем је употребљен и на комплексу од 20 стамбених зграда за старије особе у Domat/Emsu у Швајцарској 2004 године (Axel,2007). Архитекта Дитрих Шварц (Dietrich Shwarz) је у пројекту система застакљења за овај објекат искористио чињеницу да се са променом агрегатног стања мења и спољни изглед фазно променљивих материјала (од провидног до млечно белог и обрнуто). На јужној фасади, на површини од 148m 2 (сл.11), инсталиран је

90 Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда систем застакљења на бази хидратизованих соли. Овај 78mm дебели систем, је конструисан као обична троструко изолована стаклена јединица, али са светло-усмеравајућим призматичним панелом са спољне стране и панелом од фазно променљивог материјала са унутрашње стране. Унутрашњи стаклени панел је напуњен поликарбонатним транспарентним капсулама са хидратизованим солима, које складиште топлоту на температурама од +26 C до +28 C. Лети јако сунчево зрачење под великим углом пада на призматичне панеле и рефлектује се од њих. У току зиме мањи угао упадања сунчевих зрака дозвољава сунчевом зрачењу да пролази скоро неометано кроз спољни призматични панел, загрева панел од фазно променљивог материјала и топи хидратизоване соли у њему, тако да стакло постаје млечно бело, па поред тога што апсорбује вишак топлоте и визуелно се мења. Ако собна температура падне испод +26 C, ноћу или за облачних дана, хидратизоване соли кристалишу и ослобађају ускладиштену топлотну енергију у собу. Стање напуњености ове латентне топлотно-складишне стаклене фасаде се може приметити директно из њеног изгледа, који одређују различите фазе хидратизованих соли: ако је фасада непровидна (гледано са спољне стране кроз призматичне панеле или изнутра), онда су хидратизоване соли кристализоване (сл.12). Ако је пак фасада делимично провидна (гледано са спољне стране кроз призматичне панеле) или провидна (гледано изнутра, без штампане шаре), хидратизоване соли су истопљене (сл.13). Сл.11. Спољни изглед јужне фасаде стамбених апартмана за старије особе у Домат/Емсу у Шведској Fig. 11. South facade of senior apartment complex in Domat/Ems in Sweden (Axel, Ritter. (2007), Smart materials in architecture, interior architecture and design, Birkhauser, Basel-Berlin-Boston) Сл.12. Изглед споља када је стакло непровидно због кристализације хидратизованих соли и када је провидно због њиховог топљења Fig. 12. Exterior view of facade when glass is opaque because of cristaliisation of hydrat salts and when is transparent because of it s melting (Axel, Ritter. (2007), Smart materials in architecture, interior architecture and design, Birkhauser, Basel-Berlin-Boston) Sl.13. Унутрашњи изглед система застакљења када је стакло провидно због топљења хидратизованих соли и када је стакло непровидно због њихове кристализације Fig. 13. Enterior view of facade when glass is opaque because of cristaliisation of hydrat salts and when is transparent because of it s melting (Axel, Ritter. (2007), Smart materials in architecture, interior architecture and design, Birkhauser, Basel-Berlin-Boston) 85

91 Алуминијумски панели са уграђеним фазно променљивим материјалима су употребљени за додавање топлотне масе згради Crossway (сл.14), коју је потписао архитекта Richard Hawke (Ричард Хоук). Главна и гостинска спаваћа соба на северној страни првог спрата немају конвенционалне зидане топлотне масе, које би им помогле у регулисању унутрашње температуре. Зато су лагани алуминијумски фазно променљиви панели били одговарајуће решење за обезбеђивање додатне топлотне масе, без повећања тежине самог објекта. У собама су инсталирани и топлотни сензори и опрема за праћење температурних промена, који су директно повазани са Кембриџ универзитетом, који ће у оквиру својих истраживачких пројеката анализирати добијене податке и проверавати ефикасност панела у конкретним условима употребе. Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда Сл.14. унутрашњи изглед собе са уграђеним фазно променљивим панелима у згради Crossway у Великој Британији Fig. 14. Exterior and interior of Crossway building in Great Britain Алуминијумски ламинирани панели на бази фазно променљивих материјала су примењени и на пројекту реконструкције и проширења постојеће зграде Високе школе Хамонд у Нортфолку у Великој Британији. Постизање комфорних унутрашњих услова у природно вентилисаним школским зградама је веома изазован задатак за архитекте, који је до сада решаван повећавањем топлотне масе зграде. Многе модерне конструкције су подложне брзим температурним променама проузрокованим топлотним вишковима, које производи сунчево зрачење споља и унутрашње загревање, које танки конструктивни зидови не могу апсорбовати. У реконструкцији ове школске зграде пројектом предвиђена тешка армирано бетонска кровна плоча замењена је лаганом дрвеном конструкцијом, чија је топлотна маса унапређена применом панела пуњених микрокапсулираним фазно променљивим материјалима (сл.15). Павиљон са поливалентном фасадном облогом (сл.16) познат под називом Паметни омотач (Kronenberg, 2007), је изграђен 2003 године. Аутор Kieran Timberlake (Кијеран Тимберлејк) је ову конструкцију пројектовао као изложбени експонат SOLOS изложбе одржане 2003 године у Музеју дизајна Cooper Hewitt National у Њујорку. Овај паметни омотач је 1mm дебели композитни материјал базиран на полиестер филм супстрату, који обезбеђује заштиту од спољних временских услова и формира базу на којој се могу примењивати различите иновативне технологије, укључујући климатску контролу, снабдевање енергијом, светлошћу, а истовремено служи и као информациони дисплеј. Климатска контрола је обезбеђена помоћу фазно променљивих материјала, који су путем микрокапсулирања уграђени у полиестерску смолу и затим извучени у танки филм, којим је покривен основни композитни материјал. Сл.15. Унутрашњи изглед нових учионица зграде Високе школе Hamond u Norfolk-у у Великој Британији. ( Energain) Fig. 15. Interior of new classrooms of Hamond High School in Norfolk in Great Britain 86

92 Сања Ваван Вучељић, /АУ27/2009/стр Анализа могућности повећања енергетске ефикасности зграда Сл. 16. Спољни и унутрашњи изглед Паметног омотача, Fig. 16. Exterior and interior of Smart wrap building (Kronenberg, Robert. (2007), Fleksibile: Architecture that respond to Change, Laurence King Publishing, London) ЗАКЉУЧAK Зграде троше велику количину енергије, што захтева сагоревање фосилних горива као што су уље, гас и угаљ, повећавајући количину угљен диоксида емитованог у атмосферу и појачавајући ефекат стаклене баште и глобално загревање. Фазно променљиви материјали су погодни за примену у зградама, јер помажу у одржавању унутрашње температуре на комфорном нивоу, нарочито у пословним зградама подложним соларном загревању због великих површина стаклених фасада. Употреба енергетски ефикасних технологија базираних на фазно променљивим материјалима у реконструкцији постојећих и изградњи нових архитектонских објеката, поред унапређења унутрашњег комфора, уштеде енергије и новца, доприноси и повећању њихове тржишне вредности. Производи од фазно променљивих материјала, могу се употребљавати у постојећим и новим зградама у сврху побољшања њихових топлотних карактеристика, повећавањем њихове топлотно-складишне масе. Компактни спољни зидови се могу надградити гипсаним плочама, малтерима, чак и комплексним фасадним системима са интелигентно уграђеним скривеним топлотноскладишним микрокапсулама на бази фазно променљивих материјала. Унапређење топлотних карактеристика у зградама употребом фазно променљивих материјала зависи од типа употребљеног материјала, његове температуре топљења и про цента у којем је помешан са конвенционалним материјалом. Опти ми зацијом ових параметара подиже се капацитет топлотног складиштења у згради, што повећава унутрашњи комфор, смањивањем фреквенције температуре унутрашњег ваздуха, тако да је унутрашња температура ближа жељеној током дужег временског периода. Literatura Addington, Michelle. Schodek, L. Daniel, (2005), Smart materials and new technologies for the architecture and design professions, Elsevier, London, стр , 82, Аxel, Ritter. (2007), Smart materials in architecture, interior architecture and design, Birkhauser, Basel-Berlin-Boston, стр Kronenberg, Robert. (2007), Fleksibile: Architecture that respond to Change, Laurence King Publishing, London, стр Kuznik, F. Virgone, J. Reisdorf R. (2006), Experimental investigation of thermal behaviour of phase change materials under dynamical thermal effects, стр. 2-4 Schwartz, Mel. (2002), Encyclopedia of Smart Materials Volume 1 and Volume 2, John Wiley and Sons, Inc., New York, стр Schwartz, Mel. (2002), Smart materials - Encyclopedia of materials, parts and finishes. CRC Press LLC, USA, New York, стр.855 Korisni linkovi: Energain sites/0203/zero_emission_bldgs/ phasechangematerials.html phasechangedrywall 87

93 Стамбена групација Цвећара у Београду, М. Марушић, Д. Марушић, Ж. Гашпаровић / Просторни план Републике Србије, Д. Перишић, М. Вујошевић, К. Петовар и др. /1996. Урбанистички пројекат Вирпазара, М. Лојаница, Н. Боровница /1988. Енеко центар Бечићи, Будва, И. Марић, М. Пуцар /1996.

94 Актуелности, осврти Н И Ш К И Т Р И Ј Е Н А Л Е - т р е ћ и п у т Порука Тријенала: У Србији се архитектура вредна пажње догађа и ван престонице Трећи нишки Тријенале архитектуре у организацији Друштва архитеката Ниша одржан је од 27. октобра до 1. новембра године у Галерији "Србија" у Нишу. Тријенале архитектуре је програмски и садржајно значајан сегмент традиционалне годишње манифестације "Дани архитектуре" ДАН-а која је ове године одржана десети, јубиларни пут. Ове године суорганизатор Тријенала је Инжењерска комора Србије односно регионална канцеларија у Нишу. Тријенале презентује трогодишњу продукцију архитектонског стваралаштва архитеката и студената архитектуре са подручја Југоисточне Србије односно Нишког, Јужно- Моравског и Зајечарског региона. Излагачка структура Тријенала садржи пет категорија радова: (1)Архитектонске пројекте - реализације, (2) Архитектонске пројекте, (3) Ентеријере-реализације, (4) Студентске радове и (5) Публикације и публицистику из области архитектуре. Селекциона комисија у саставу арх. Мирјана Даковић, арх. Перица Манић и арх. Љубомир Станковић из Ниша је од укупно 144 пристигла рада у конкуренцију за награде уврстила 123 рада. Ценећи високе архитектонске домете овогодишњег нишког Тријенала редакција часописа Архитектура и урбанизам објављује 12 награђених радова уз појединачна образложења радова од стране жирија Тријенала који је радио у саставу: арх. Александар Радовић из Ниша - председник, арх. Зоран Чемерикић из Ниша, арх. мр Лазар Кузманов из Новог Сада и проф Дарко Марушић из Београда. Заслуге за успешну реализацију Тријенала припадају и Организационом одбору који је радио у саставу: доц. др. Александар Кековић,диа, Сима Гушић,диа, Зоран Чемерикић,диа, Дивна Пешић,диа, Александра Конески,диа, Миодраг Медар,диа, Председник ДАН-а, Даница Чемерикић, Секретар ДАН-а и Александар Панчић, Технички секретар, РК ИКС, Ниш. Вратимо се наслову овог приказа. Појам "т р е ћ и п у т " садржи двосмисао. Први смисао је хронолошки, овогодишње Тријенале је треће по реду. Други смисао проблематизује једно питање; да ли се поред београдског и новосадског пута архитектуре трасира и т р е ћ и п у т - нишки. Приказ приредио: проф Д. Марушић велика награда тријенала ВЕЛИКА НАГРАДА ТРИЈЕНАЛА ПОРОДИЧНА КУЋА ул. Тодора Миловановића, Ниш Аутори: Зоран Николић, диа и Мирољуб Станковић, диа година пројектовања: / година реализације: Феномен породичне куће, елементарног и архетипског архитектонског значења, интерпретиран је у пројекту и реализацији аутора врхунским артизмом архитектонске и дизајнерске форме. Компоненте функције, волуметрије, архитектонике, материјализације и колорита конституишу и граде склоп двојне куће изразитих урбаних и естетских вредности. У свакодневној, квантитативно значајној стамбеној продукцији ово остварење досеже парадигматичне размере, те по оцени зирија завредјује најпрестижније признање тријенала. 89

95 к а т е г о р и ј а р е а л и з а ц и ј е ПРИЗНАЊЕ ВАРОШКА КУЋА ревитализација комплекса и обнова амбијента у Копитаревој ул. бр.7 у Нишу Аутор: Сима Гушић, диа Пројектант сарадник: Мирко Гушић, диа година пројектовања: / година реализације: Пројект,,Варошка кућа,, остварује доследну и свеобухватну ревитализацију ансамбла аутентичних споменичких вредности староварошке куће XИX века и грађанске архитектуре с почетка XX века. Успешним увођењем нове намене примерене овој урбаној целини у историјском језгру града, обезбеђује се трајна активна заштита и очување ових, сваке пажње вредних споменика културе. Суптилним стваралачким поступком афирмишу се све битне споменичке карактеристике објеката, од просторних и композицијских решења до употебе материјала и обраде детаља. Ова реализација представља потврду става да и здања прошлих времена, саздана од локалних природних материјала, увек по мери човека, итекако могу одговорити функционалним захтевима новог доба. Остављајући снажан печат свога времена, они се уклапају у савремене животне токове градских амбијената обогаћујући их и оплемењујући. Ово дело остаје као трајно сведочанство континуитета градоградитељства и значајан допринос очувању и афирмацији културне баштине Ниша. ПРИЗНАЊЕ СТАМБЕНО ПОСЛОВНИ ОБЈЕКАТ Угао улица Ћирила и Методија и Првомајске, Ниш Аутори: Предраг Денчић, диа и Марко Крстић, диа Сарадници: Емилија Денчић, диа, Ивица Цветковић, апс.арх. Конструкција: Милош Бошковић, диг, Слободан Мутавџић, диг година пројектовања: / година реализације: Појава новоизграђеног пословно-стамбеног објекта динамичне силуете коју формирају делови објекта различите спратности од четири до шест етажа представља догађај вредан пажње и право освежење у преовлађујућем стамбеном ткиву централне зоне града. Ритмичност волумена објекта, колорит елеменатарног спектра и сведен а изража јан ликовни израз плене и емитују поруке и дух европске неомо дер не. 90 ПРИЗНАЊЕ ПОСЛОВНИ ОБЈЕКАТ,,ЕУРОГЛАСС,, Ниш Аутор: Саша Буђевац, диа Сарадник: Миљана Игњатовић, диа година пројектовања: / година реализације: Градећи пословно производни објекат,,euro glass,, аутор полази од идеје да у први план стави основни производ инвеститора, стакло. Прожимањем спољне и унутрашње архитектуре ствара се јединствен и квалитетно осмишљен амбијент пословног објекта. Улазна партија је тако конципирана да постепено уводи корисника у простор. Наглашен рам, закошена зидна платна и комбинација пуних и стаклених маса су фасадни елементи који нас увлаче у кућу и додатно наглашавају рафинираност унутрашње архитектуре где доминира стакло, али други елементи који су у служби домишљате атрактивности простора. Иако је у питању мали пројектантски програм, архитектонски изражај кроз успешно решење и екстеријера и ентеријера помера квалитативно размишљање о идеји и композицији савременог пословног објекта.

96 к а т е г о р и ј а п р о ј е к т и НАГРАДА ОСНОВНА ШКОЛА,,ЂУРА ЈАКШИЋ,, у Старом Селу (Ћуприја) Аутор: Игор Симић, диа година пројектовања: На трагу традиционалне сеоске школе као куће знања и дома учитеља, овај невелики објект плени једноставношћу и топлином, што свакако за објекте ове врсте јесте важна предпоставка. Хармонична композиција три волумена - бела форма учионичког дела, каменом озидани анекс за учитеља И једноставни четвороводни кров формира компактну целину, чврсто сраслу са природним амбијентом. Издвојени трем летње учионице са перголом од дрвета на каменим стубовима, не само да процес едукације изводи у природни амбијент, већ у пуној мери доприноси идентификацији и препознатљивости објекта. ПРИЗНАЊЕ СТАМБЕНО ПОСЛОВНИ ОБЈЕКАТ,,ТИТАНИК-А,, ул. Носиоца Карађорђева звезде бр.16. Ниш Аутори: Александра Конески, диа и Милена Антић, диа година пројектовања: Сарадници: Наташа Милић, г.т.в, Јелена Ракоција, студ.арх. Марко Диманић студ.арх. Консултант: Љиљана Конески, диг Дизајн: Милован Младеновић Конструкција: др Драган Златков, диг Специфичан, нетипичан и вишеструко сложен пројектни проблем надградње изграђеног двоетажног склоништа са додатних шест пословно-стамбених етаза вештином аутора пројекта је од ограничења постао предност. На плану функционалне организације и посебно на плану обликовног третмана објекта и резиденцијалног ликовног израза, у условима задатог габарита и конструктивног система остварено је високовредно архитектонско решење. ПРИЗНАЊЕ ФУДБАЛСКИ СТАДИОН,,ЖЕНЕВА,, Спортско рекреативни центар,,ада Женева,, Нишка Бања Аутори: мр Милан Танић, диа Коаутори: Славиша Кондић, диа, Иван Костић, диа, Милица Ђорђевић, диа, мр. Миомир Васов, диа година пројектовања: Идејни пројекат стадиона карактерише коректна функционална шема организације и аутентичан, природном контексту примерен, волуметријски концепт објекта. Израженом семантичком димензијом пројекта основни волумен асоцира на велики облутак у приобаљу реке, а ликовно сугестивна линијска структура фасадног плана на динамику спортског догађаја. 91 K A T E G O R I J A P R O J E K T I N A G R A D A АТЕГОРИЈА

97 к а т е г о р и ј а с т у д е н т с к и р а д НАГРАДА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ СТУДЕНТСКОГ ДОМА - ДИПЛОМСКИ РАД на локацији,,технички факултети,, у Нишу Александар Јовановић Факултет ГАФ, Ниш Ментори: др Никола Цекић, диа, др Петар Митковић, диа и др Душан Петковић, диа Допринос и квалитети пројекта студентског дома огледају се на сва три просторна нивоа. На урбанистичко архитектонском нивоу остварена је успешна амбијентална и функционална интеграција са непосредним окружењем, као и програмски квалитетна просторна артикулација приземне етаже објекта. Ниво објекта конципиран је у виду човекомерног димензионисаног блоковско атријумског склопа избалансираних односа, смештајних капацитета и коридорско-галеријских комуникација. Лође јединица су својом диспозицијом, димензијама, материјализацијом и изражајним хроматским ефектом топлине преузеле доминантну улогу идентификације квалитетне целине објекта. А ПРИЗНАЊЕ ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ СОЛАРНЕ КУЋЕ Војислав Николић Факултет ГАФ, Ниш Ментори: др Горан Јовановић, диа Асистент: мр Миомир Васов, диа Пратећи савремене токове градње која се пре свега односи на енергетске одрживе принципе градње, пројектанти соларне куће нам кроз свој студентски рад дају свежину и оригиналност у пројектовању овог типа кућа што није био чест случај у досадашњој пракси пројектовања биоклиматских објеката. У сажимању једноставних и чистих линија кубична форма куће је оријентисана са својим стакленим масама према југу, а дизајнерски добро пројектована маска даје јој оригинални архитектонски изражај. 92 ПРИЗНАЊЕ ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ ХОТЕЛА,,NEW,, Ненад Обрадовић Факултет ГАФ, Ниш Ментор: др Мирјана Анђелковић, диа Асистент: Марко Николић, диа Аутор Хотела,,New,, својом читљивом, изражајном и једноставном архитектуром превазилази ниво студентског рада, врло зрело разлажући приземну партију од основног вишеспратног кубуса хотела, динамички ствара кохерентност ове две масе. У приземном делу разлаже фасадне елементе танким рамовима и наглашава улазне зоне, док на спра товима низом вертикалних отвора кућу уравнотежује вец израженом хоризонталносћу самог фасадног платна. У функционалном и обликовном нивоу, хотел представља једно зрело архитектонско решење. Уз квалитетне шеме енергетских ситуација и добро пројек тован функционални оквир, као резултат истраживања добијамо савремену соларну кућу спремну за будућност.

98 к а т е г о р и ј а ЕНТЕРИЈЕР НАГРАДА ЕНТЕРИЈЕР,,MILLHOUSE COMPUTERS,, Ул. Обреновићева, Ниш Аутори: Зоран Николић, диа и Мирољуб Станковић, диа година пројектовања: / година реализације: Ентериијер продајног центра,,миллхоусе цомпутерс,, у Обреновићевој улици у Нишу решен је на изузетно једноставан, али високо естетизован начин. Компликован волуметријски издужен простор савладан је одлично дизајнираним продајним пултом који својим изгледом доминира, савладава и наглашава денивелисане нивое продајног простора и представља идентитет ентеријера. Њега прати плафонска и зидна облога чијем квалитету доприноси прожимање затеченог плафона који остаје у другом плану у односу на равне површине од гипсаних плоча које у сагласју са плафонским осветљењем дају перфектан омотач одлично дизајнираном пулту. На тај начин аутори наглашавају слојевитост настајања ентеријера, а кроз дизајн мобилијара за продају компјутерске опреме недвосмислено подражавају карактер простора. ПРИЗНАЊЕ ГАЛЕРИЈА ЛЕГАТ Сликарке Бранке Ђорђевић Аутори: Бранимир Ћирић, диа, Милан Антић, диа година пројектовања: / година реализације: Овај квалитетно решен ентеријер одликује се, пре свега, кореспондентним односом са самим садржајем. Одмерена, не пренаглашена динамика ентеријерских решења, као да проистиче из динамичких потеза на сликама Бранке Ђорђевић. Успешно остварено јединство амбијента и садржаја омогућава потпуни доживљај изложених ликовних дела, која су примарни мотив у простору. Добро решено осветљење, посебно светлосно акцентовање, доприноси сагледавању слика у свим условима. Задржавањем остакљења одмицањем паноа и увођењем дневног светла постиже се природнија атмосфера у галерији. Ту су слике у својој кући, а посетилац добродошли гост што за легат и јест право решење. Ентеријер који није себи сврха, већ сјајан оквир за богати сликарски опус Бранке Ђорђевић. 93

99 СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ГРАДОВИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Аутор: Хусреф Реџић Sarajevo Publishing, Библиотека Културно наслијеђе, Сарајево, Да бисмо у нашој свијести учинили храбар скок у будућност није ли нам потребно да зађемо у дубоку прошлост? Луис Мамфорд 94 Живот радом потврдити, оставити свијетао траг међу људима и мјесто у времену, у коме је људски вијек, овоземаљско трајање тек један трен, сврха је и животни циљ стваралаца с ауторитетом какав је био професор Реџић. Четврт вијека од изненадне смрти, непролазност вриједности дјела академика Хусрефа Реџића свједочи постхумно издање књиге Средњовјековни градови у Босни и Херцеговини угледне издавачке куће Sarajevo Publishing у оквиру њене престижне Библиотеке Културно наслијеђе. Прва промоција књиге одржана је 26. априла године у оквиру XXI Међународног Сајма и X Бијенала књиге у Сарајеву. Књига која је, рекли бисмо, коначно пред нама, резултат је, нажалост недовршеног научноистраживачког пројекта Архитектонског факултета Универзитета у Сарајеву, чије је резултате проф. Реџић систематизовао с намјером публиковања. Овај, многи други послови и сам живот професора Реџића неочекивано и на велику жалост академске, научне и стручне јавности, прекинути су године. Са пуном свијешћу о значају ове грађе и укупног дјела проф. Реџића, захваљујући Професоровој породици, његовим пријатељима и сарадницима, објављена је ова књига као овјековјечење, као истина и естетско свједочење о историји и времену. Академик Хусреф Реџић ( ) је по завршетку студија на Архитектонском одсјеку Техничког факултета у Београду, најприје био пројектант, а убрзо и директор Земаљског пројектантског завода у Сарајеву, значајне установе и једине те врсте тада у Босни и Херцеговини. Убрзо након оснивања сарајевског Техничког факултета 1949, одлучује се за педагошки рад. Године изабран је за асистента на предмету Историја архитектуре на Архитектонском одсјеку Техничког факултета Универзитета у Сарајеву. Био је то почетак плодног 35-годишњег педагошког рада и с њим успјешне универзитетске каријере: у звање доцента изабран је 1954., у звање ванредног професора 1960., а у највише звање редовног професора године. Као признати педагог на додипломском и постдипломском студију

100 током своје академске каријере, проф. Хусреф Реџић је сарађивао са центрима и факултетима у Риму, Паризу, Бриселу и Торину. Особито је инсистирао на образовању архитеката за област ревитализације, указујући да су највећа опасност за градитељско наслијеђе архитекти и урбанисти, због чијег је неадекватног приступа и знања градитељски фонд неријетко угрожен. Захваљујући том ставу о одговорности и потребној теоретској спремности архи теката, био је заговорник усмјерења за област заштите и ревитализације градитељског насљеђа, па је сарајевски Архитектонски факултет са овом катедром био цијењен и препознатљив. Обављајући са великим успјехом низ истакнутих функција - главни уредник публикације Факултета Радови, шеф Архитектонског одсјека Техничког факултета, шеф Катедре за историју умјетности и архитектуре и ревитализацију градитељског насљеђа, декан и члан Савјета Факултета и Универзитета у Сарајеву - дао је изузетан допринос развоју и афирмацији сарајевског Архитектонског факултета и Универзитета у цјелини. На основу обимних и оригиналних резултата и доприноса научног, истраживачког и јавног рада и дјеловања, професор Хусреф Реџић је године изабран за дописног, а постаје и редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, гдје је, између осталих, био секретар Техничког одјељења, члан Предсједништва Академије и руководилац Комисије за историју умјетности Босне и Херцеговине. У тријади Професоровог дјела: научно-теоријски, педагошки и архитектонски рад, посебно треба истаћи да је мани ром сјајног педагога и истинског интелектуалца, знао и хтио код студената побудити и развити индивидуалне стваралачке потенцијале, учећи нас и правим животним вриједностима. Касније усавршавање за историју и теорију архитектуре и ревитализацију градитељског насљеђа, показало је све вриједности и сва знања које смо као његови студенти баштинили. Професорово фундаментално дјело на проучавању културног насљеђа, његов изванредан допринос доктрини и пракси ревитализације споменика прошлости, врло рано су, сада већ далеке године, своје међународно признање и утицај добили на Међу народном конгресу архитеката и конзерватора, гдје је својим активним учешћем са рефератом Историјски споменик, његов амбијент и савремена намјена, допринео формулацији и доношењу Међународне повеље о конзервацији и рестаурацији споменика и споме ничких цјелина - познате Венецијанске повеље, најзначајнијег и данас темељног документа за рестаурацију споменика културе. Поред књига и студија, опус професора Реџића чине и реализовани пројекти заштите и обнове објеката градитељског насљеђа: Гази Хусревог-беговог хамама, Бруса безистана и Морића хана у Сарајеву, монументалних џамија Главице и Лала-пашине у Ливну, Алаџа џамије у Фочи и Куршумлије џамије у Маглају. У годинама када је доминирао Интернационални стил, ауторитет Ле Корбизјеа и доктринарни принципи Атинске повеље, професор Реџић се врло агилно ангажовао на заштити сарајевске Башчаршије, која је избјегла трагедију рушења по корбизјеовским начелима и тадашњим односом према наслијеђеним споменичким и амбијенталним структурама. Са коауторима (Џемал Челић, Јурај Неидхардт и Алија Бејтић) је године урадио методолошки узоран Регулациони план сарајевске чаршије, према којем је ова историјска језгра ревитализована као најпрепознатљивији атрактиван симбол и садржај града. Са осјећањем за историјски задатак, с осјећањем историјског интегритета, културног и духовног идентитета, рад на проучавању и заштити градитељског насљеђа професор Реџић је схватао као своју мисију према друштву, потребну људима, значајну за живот и историју као "тековину за вјечност", како је то изразио Тукидид. Сазнавање битних истина о прошлости, у име са даш њости и будућности, пружа оно осјећање, по Ничеу, "задовољства дрвета што има своје коријење, срећу сазнања да се израста не потпуно случајно и произ вољно, него из прошлости, као насљедник, цват и плод." То је онај Кјеркегардов свети ланац трајања, потреба да се кроз осјећање историје, надживи садашњост и досегне свевременско, тиме и општељудско. Истина о људској прошлости није једна нити је заувијек дата. Она је вишезначна и темпорална. О историји, историјским догађајима и личностима постоје истине, вјечна и несагледана питања. Свака генерација има своју историјску свијест, своје историјске истине, своја историјска питања и према својим потребама и циљевима тумачи историју и врши њену ревалоризацију. Свако доба пише своју историју. И свака стваралачка личност има своје схватање историје и тражи своју истину, на свом језику. Објективних и апсолутних истина има мало. Људска прошлост вишеструко егзистира у садашњости кроз привидно парадоксалан закључак: духовно напредовање кроз напредовање у прошлост. Градови су увијек били снага трајања и опстајања, свједочанство животних моћи и духовних вриједности, као извора смисла и искустава, који омогућују индивидуалну и групну идентификацију народа и регија. 95

101 96 Градитељско насљеђе, то богатство људског духа у материјалу, са својим вриједностима и значењима је најаутентичније свједочанство прошлости и као материјални и духовни седимент мост међу људима, просторима и вијековима. Чињеница да је градитељско насљеђе продукт одређеног простора и времена нужно имплицира психолошка, социолошка, филозофска, идеолошка и друга разматрања у тумачењу феноменологије градитељске баштине, превазилазећи тако физички основ њиховог бића. Стога је заштита градитељског насљеђа не само ствар уже струке, већ културни и државни задатак и потреба. У земљи на граничном појасу цивилизација, на тлу сусрета и судара Запада и Истока, хришћанства и ислама, католичанства и православља, на прострорима османлијског и аустроугарског освајања, на путу њемaчког Drang Nach Ostena, утврђени средњовјековни босанскохерцеговачки градови били су и остају свједоци вијековних борби за индивидуални и колективни опстанак и слободу. На тој свијести и традицији, са том духовном енергијом, која постаје генеричка и есенцијална, у постмедијевалним развојним токовима и стиловима, ова култура никада није била провинцијска и партикуларна него европска, са кашњењима која су временске, а не садржајне природе. Јер, богата и драматична историја Босне и Херцеговине је била наглашено политичка и њеној култури нису недостајали људи, већ вријеме. Утврђени градови средњовјековне Босне и Хервцеговине настали су у периоду од XII до XV вијека, у вријеме њене државне самосталности. У Бобовцу, Краљевој Сутјесци и Високом биле су и резиденције босанских владара. Цјелокупна грађа је изложена веома прегледно, у једанаест цјелина на укупно 265 страница илустрованог текста. С циљем валоризције улоге, значаја и начина грађења ових утврђених градова, најприје је дат њихов историјски и политички оквир кроз кратак преглед политичких прилика у Босни и Херцеговини од X до XV вијека. Синтезним прегледом је дата географска распрострањеност, врсте и начин градње утврђених средњовјековних градова. Посебна поглавља посвећена су анализи архитектонских елемената, њиховом стилском одређењу и градитељима, као и транформацијама првобитног концепта и измјенама структуре у Турском периоду. Главни дио књиге је појединачни приказ 147 утврђених градова, дат на темељу расположиве историографске грађе и теренских истраживања Ово је и највећа вриједност књиге, својеврсне енциклопедије средњовјековних градова у Босни и Херцеговини, који су и раније били предмет научног изучавања и интереса, са вриједним резулта тима, али никада не претендујући на свео бухватност. Како је архитектура увијек резултат простора и времена, анализиране су архитектонске особености ових градова у зависности од географског положаја (градови у Цазинској крајини, градови уз Уну, Сану, Врбас, Босну и Дрину), конфигурације терена и различитих стилских утицаја. Тако, јасним, за професора карактеристичним, концизним излагањем у једном проходном маниру, можемо уочавати и компарирати сличности и разлике међусобно, али и у ширем медијевалном простору. Хронолошки приказ обухавтио је и јасно истакао доприносе домаће традиције, као и промјене које су на овим градовима настале у периоду након доласка Турака. Резултат је то изузетне ерудиције професора Реџића и његовог познавања опште историје архитектуре, њеног медијевалног, а унутар тога, посебно оријентално-исламског сегмента.

102 Супстанцијалном везаношћу за овдашњу културу и традицију, овим истраживањима професора Хусрефа Реџића и фактографским анализама аутентичних докумената и научне грађе, добили смо вриједно дјело које је пред нама. Изнесена сазнања су стечена у обимној научној и стручној литератури. Особено по замисли и начину посматрања у укупној историографији средњовјековне умјетности, ово дјело ће пружити читаоцима, стручњацима и другим културно радозналим појединцима, поуздана обавјештења о једном од најважнијих стваралачких оквира у којима је израсла култура Босне и Херцеговине. Важно је истаћи и обиман списак извора и литературе о којој је аутор био непосредно обавијештен. Уз све то, вриједности књиге значајно доприносе оригинални цртежи професора и његових сарадника, као и њена визуелна атрактивност (ликовно и графичко обликовање ДТП студио Sarajevo Publishinga). Због своје прегледне структуре и ширине, књига ће свакако бити исходиште и стална референца у истраживању архитектуре не само за професионалце, већ ће, засигурно, наћи читаоце и у много широј публици. Ово представљање средњовјековних градова, које смо чекали више деценија, није само књига о архитектури већ значи нови сегмент културно-историјске идентификације Босне и Херцеговине. То градитељство је у својим репрезентативним делима достигло високе домете и припада нашој и свјетској трајној културној баштини. Нажалост, досадашње активности око упознавања јавности са овим великим кулурним, историјским и градитељским ресурсом нису биле довољне, као ни конкретно дјеловање на терену које би ове градове заштитило од даљег пропадања. И зато је ова књига значајан корак ка укључивању ових локалитета, као јединствене тематске цјелине, у савремени живот БиХ. Очекујем да ће ова књига наставити ширити мисију професора Хусрефа Реџића на јачању сазнања и свијести о вриједностима насљеђа и потреби његове заштите. Јер, вредновање и афирмација прошлости и њених споменика, наш је највиши циљ и културни интерес којим исказујемо не само поштовање за наслијеђено, него, и још више, наш однос према будућности. Фундаменталним дјелом на проучавању културног насљеђа, проф. Реџић постао је његов саставни дио. Обавезује то на сјећање и памћење, који од нас, баштника тих вриједности тражи активан однос. То је изразила и одлука Града Сарајева да име професора Реџића понесе једна градска улица. Велико дјело професора Реџића још ни из далека није довољно сагледано, па остаје трајни задатак интерпретација и даљњи развој његових фундаменталних доприноса теорији и историји архитектуре и заштити градитељског насљеђа. У времену које је прошло, јасније сагледавамо шта и ко нам из националне културе и прошлости може бити основа, подстицај и поука, које духовне континуитете треба брижно чувати и својим дјелом даље развијати. И зато се надам да ће бити снаге и интереса, а потреба је реална, да ризницу босанско-херцеговачке културе обогатимо моно графијом о академику Хусрефу Реџићу. Јер, човјек памти ако хоће, а заборавља ако може. Јелена Божић, Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука 97

103 План детаљне регулације Сувог Рудишта на Копаонику. Н. Танкосић, С. Митовић / Просторни план подручја археолошког налазишта Ромулијана - Гамзиград, Д. Дабић, И. Марић /2003. Просторни план инфраструктурног коридора аутопута Е-75, С. Митровић, С. Милијић, М. Радованац /2002. Металс банка у Новом Саду, М. Марушић, Д. Марушић /2007. Пословни комплекс КМ КМ у Београду, И. Марић, Б. Манић /2006.

104 Нове књиге Витрувије О АРХИТЕКТУРИ Превод, предговор, избор репродукција и апарат: Зоја Бојић Издавачи: ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ и ДОСИЈЕ СТУДИО, Ово је прво издање превода са латинског на српски језик Витрувијевог дела О архитектури (објављеног крајем првог века старе ере). Ранији преводи су били са других језика. Структуру Витрувијевог текста сачињава десет књига - првих седам су о архитектури и грађевинарству, осма о спровођењу воде, а последње две о механици и механизацији. О архитектури је истовремено и избор сабраних знања првог века старе ере о многим другим областима: сликарству, скулптури, музици, акустици, историји, филозофији, физици, хемији, технологији, астрономији, гномоници, машинству. Своје дело Витрувије је обогатио, данас изгубљеним, техничким цртежима. Уместо њих, ово издање прати 59 репродукција, које визуелно објашњавају и при ближавају оно о чему Витрувије говори а истовремено показују како су традиције Витрувијевог света и данас живе. Допринос овог издавача су предговор, коментари и регистри који омогућавају боље разумевање једног само наизглед старог текста. Због тога што указује и на синхроне и на дијахроне контексте овог дела и на традиције које оно успоставља, овакав стручни апарат омогућава и подстиче даља истраживања и стручњака из различитих научних области и читалаца жељних нових знања. Витрувијеви списи у антици ретко помињу, они су задуго остали једини списи о архитектури, и једини антички списи те врсте који су се до данас сачували. До нас су стигли захваљујући многим преписивачким школама средњовековља. Постојање великог броја рукописа је и један од показатеља великог поштовања Витрувија у временима пре него што је постао општепознат ауторитет у историји европске културе. 99 Пон ди Гар, аквадукт, око 20. године старе ере. Насеље пећина издубљених у стени, I Sassi di Matera, Италија.

105 Амедео Модиљани, Акт Каријатида, 1913, уље на платну, 53 x 43,8 cm, Фондација Барнс, Мерион, Жан Фроасар, Битка за Никополис, Фландријска хроника, Бриг, 15. в., Национална библиотека Француске FR 2646, fol Посебна потреба за доступношћу овог дела широј јавности појавила се у 15. веку када је и Леон Батиста Алберти издао свој спис De Re Aedificatoria. Штампана издања су илустровали изутетни и славни уметници као што су архитекти Ђован Батиста да Сангало и Андреа Паладио, а Битрувије је инскпирисао и Леонарда да Винчија. Вековима после објављивања ренесансних и каснијих списа о архитектури, Витрувијево дело је задржало свој ауторитет и остало sacra scrittura. Витрувије, архитекта о чијем градитељском делу данас знамо веома мало, успо је у ономе што сам каже да је желео да постигне - да славу стекне овим списима. Зоја Бојић Др Зоја Бојић је историчар уметности, предавач на Колеџу лепих уметности (COFA Online) на Универзитету Новог Јужног Велса у Сиднеју, и научни истраживач на Одељењу за историју уметности Аустралијског националног универзитета (ANU) у Канбери. Аутор је књига: Сунце јужног неба, поглед на уметност у Аустралији данас, Српска књига, Рума, 2003; Stanislav Rapotec, a Barbarogenius in Australian art, Задужбина Андрејевић, Београд, 2007 и Imaginary homelands-the art of Danila Vassilieff, Задужбина Андрејевић, Београд, Из рецензије Решење др Зоје Бојић за визуелно тумачење текста бројним илустрацијама спада у модеран начин приказивања дела коме недостају оригинални нацрти. Преводиочеви коментари, упућивање на вебсајтове, библиографија и индекс су неопходне допуне самог превода књиге, и научни приступ делу. Својим опширним предговором, др Зоја Бојић је читаоцу Витрувијеве књиге пружила значајне информације како о писцу, његовом делу, језику и стилу, тако и о добу када је дело настало, уградивши га у контекст тадашњег амбијента. Проф. др Жорж Поповић, д.и.а Др Зоја Бојић је делимично заборављени репертоар илустрација (цртежа) заменила низом савремених репродукција дела сликарства, вајарства и архитектуре насталих у периоду од антике до двадесетог века. Ове илустрације представљају посебно важан слој овако приређеног превода јер дају савремено тумачење античког текста стављајући га у шири контекст историје уметности и културе. Овај српски превод Витрувија рађен је на савремен начин и схваћен је као део светске културе. Проф. др Предраг Драгојевић

106 Ле Корбизје ПУТОВАЊЕ НА ИСТОК Издавач: Карпос, Лозница, Ле Корбизје архитекта, сликар, писац који је полемисао са светом око себе, увек радознао, критичан, ангажован. Таквог Корбизијеа је лако препознати у његовим раним писањима где се види његов истраживачки дух. Онај креативни ће доћи касније. Ново издање књиге Путовање на исток у издању Карпоса из Лознице које је помогла Швајцарска фондација за културу Pro Helvetia и уз превод са француског Светлане Самуровић је један мали поклон нашој читалачкој публици. Иако је Ле Корбизје тада имао 23 године ово прво велико путовање као и она каснија ће много значити за његов однос према архитектури у целости. У овој књизи он се занима за људе, народе, државе покушавајући да схвати однос између природе, традиције, друштвених околности, понашања архитектуре и уметности. Видан је младалачки дух писца који у својем спису, који је изворно био дневник са путовања често пише асоцијативно, више него хронолошки, вршећи на тај начин њему својеврсну упоредну анализу крајева, људи, природе и артефакта. Оно што остаје најупечатљивије из ове књиге је трагање за архетиповима: "Морали смо да побегнемо од надируће и прљаве "европеизације" у мирно уточиште где је, ослабљена скоро уништена, опстала велика народна традиција". Опчињеност рукотворинама из подунавских земаља, народном архитектуром и обичајима исказао је поетским речником: "Ако се уметност уздиже изнад наука, то је управо због тога што насупрот њима, она подстиче сензуалност и буди дубоке одјеке у психичком бићу"... "Тако ова традиционална уметност, као стално топло миловање обухвата читаву земљу покривајући је истим цветовима који уједињују и мешају расе, климе и места". Оваквих и сличних запажања у књизи има доста с обзиром да је Ле Корбизје са својим пријатељем из Берлина Аугустом Клипштајном на путовању обишао Берлин, Дрезден, Праг, Беч, Вак, Будимпешту, Бају, Ђурђу, Београд, Књажевац, Ниш, Букурешт, Трново, Габрово, Шипку, Казанлик, Адријанополис, Родосто, Константинопољ, Бурсу, Дафни, Атос, Солун, Атину, Итеју, Делфи, Патрас, Бриндизи, Напуљ, Помпеју, Рим, Фиренцу, Луцерн. Врло велика разноликост утисака га je навелa да заврши путовање пре него је видео све жељено, али што ће урадити на каснијим путовањима. Књигу завршава реченицама: "Па ипак пишем са очима које су виделе Акропољ, и ја ћу отићи радостан. Ох! Светло! Мермер! Једнобојност!" И на крају: "Радост ме обузима када се присећам и веома ме уздиже то што носим слике таквих ствари као нови део свог бића, убудуће неодвојив". С обзиром да је текст у овом облику приређена за штампу наведена констатација га је пратила цео живот. Ова књига је доказ да занимљиви људи, креативни ствараоци, колико год изазивали опречне судове о резултатима свог рада увек побуђују занимање за оно што су мислили, рекли и остварили и остављају дубоке печате у култури. Игор Марић 101

107 IN MEMORIJAM БРАНИСЛАВ М. СТОЈАНОВИЋ, дипл. инж. арх. Редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду Институт за архитектуру и урбанизам Србије је са Браниславом Стојановићем имао годинама врло блиску сарадњу и обостране пријатељске и пословне односе. Био је дугогодишњи члан Упревног одбора Института, увек добронамеран и позитиван. Часопис Архитектура и урбанизам приказао је само део његовог богатог стваралаштва. Губитак пријатеља, колеге, великог архитекте и топлог човека унео је празнину у наша осећања и све нас је дубоко погодио. 102 Лепи јесењи дани нису наговештавали догађај који је потресао породицу, пријатеље, студенте стручну и ширу јавност. И поред свих напора и прегнућа, непрекидне борбе и наде у јесен 2009-те год. наша средина изгубила је свог изузетног ствараоца и педагога, проф. арх. Бранислава Стојановића. Интимно, гајио сам, вероватно, узалудну наду у чудо. Када се Бранислав родио ја сам матурирао. Када се Бранислав уписао на Архитектонски факултет ја сам дипломирао на истом факултету. Разлика у годинама је била значајна, али је временом постала небитна. Наш контакт и познанство започето је његовим уписом на Архитектонски факултет, а трајало је до данашњих дана прешавши у непрекинуто пријатељство и сарадњу како у активностима у школи тако и у сарадњи на стручном пољу. Увек ћу се сећати дана које смо провели у нашем кабинету расправљајући и анализирајући теме које су се односиле на питања образовања младих архитеката и питања која су се постављала на положај и развој урбанистичке и архитектонске праксе у условиам наше средине. Пре доласка на Архитектонски факултет радио је у Инвестбироу (1979) и потом у Урбанистичком заводу града Београда ( ). Бранислав-Пиџа започео је своју активност на Архитектонском факултету, прво као демонстратор, што је представљало признање његовом таленту и способностима, потом у својству асистента, а његов даљи развојни пут се кретао логично, и у складу са његовим сазревањем и квалитетом до звања редовног професора. Истовремено он је сазревао и као архитекта стваралац. На почетку наш однос се базирао на односу професор-студент, а доцније као однос професор-асистент да би на крају наследио наш заједнички студио на Архитектонском факултету. Од почетка наш однос се базирао на међусобном уважавању, тумачењу различитих ставова и мишљења схватајући да се тек кроз дијалог формира коначан и квалитетан став. Ово је био и остао основни постулат на коме се одвијао како наш заједнички рад тако и рад са студентима. Остварио је многа значајна дела у архитектури, урбанизму и педагошком раду који су га обележила као успешног ствараоца. Препознајући ове његове квалитете и особине и факултет у Бања-Луци га је ангажовао као професора на коме је оставио завидан траг. Његов боравак у РС-ој се није завршио само на педагошком пољу. Способност за сарадњу и комуницирање у тимским саставима и стваралачки потенцијал уочени су у новој средини која му је пружила могућност, да у тимском раду провери своје идеје и ставове. Резултати су били очигледни (годишња награда БИХ-а). Сећања на Пиџу и рад са њим ми дају за право да могу схватити комплексност његове личности у немиру, који је покривао широки дијапазон интересовања, од проблема града (урбанизам) преко архитектуре (зграда у контексту окружења) све до уређења унутрашњих простора (у контексту организације плана). Овај његов немир имао је интерес и ширу друштвени контекст (сећам се како смо студентима на филозофском факултету носили старе хамере, сокове, воће итд. за време штрајка). Везаност за средину и осећај друштвене одговорности су биле особине везане за његову личност. На крају је тешко наћи речи. Изгубили смо много а остаје нам сећање, туга и утеха, остварио је живот вредан труда. проф. Александар Стијепановић

108 Стамбено-пословни објекат «Калдера», Бањалука, Градска тржница у Бањалуци, ИЗЕДЕНИ ОБЈЕКТИ 2007 Градска тржница у Бањалуци ( m 2 ) (са арх.д. Бјелицом) Стамбени објекат и продајни салон Шкода (2.300 m 2 )-Београд (са арх.б.тмушић) Арцхицон доо Београд Архива филмова Југословенске кинотеке (700 m 2 ) Београд (са арх.б.тмуш ић) Архитектонски факултет Београд и Арцхицон доо Београд Хотел Калдера (3.000 m 2 ) Бањалука (са арх.б.тмушић) Арцхицон доо Београд 2006 Изложбени салон Тоyота (5.200 m 2 ) - Бањалука (са арх.б.тмушић) Арцхицон доо Београд Псловни објекат Алф-Ом (5.000 m 2 ) - Бањалука (са арх.д.бјелицом) Комплекс граничног прелаза Рача (3000 m2 са надстрешницом од 5000 m 2 ) (руководилац тима и аутор управне зграде и надстрешнице) 2005 Вила на Дедињу (600 m2)- Београд 2003 Вишепородични стамбени објекат (1.700 m 2 ) Београд (са арх.б.тмушић) 2002 Стамбено-пословни објекатрепубличке управе царина РС,(800 m 2 ) Бањалука Стамбено-пословни објекат «Калдера» (4.500 m 2 ), Бањалука Хотел у Сочију,(1.800 m 2 ), Руска федерација Реконструкција банке (1.200 m 2 Малгабек,Република Ингушетија, Реконструкција и доградња банке (1.500 m 2 ) Назрањ, Република Ингушетија УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ И ПРОЈЕКТИ 2007 Урбанистички пројекат за комплекс пиваре Скадарлија (обухват 1,5 хектара) Београд (са арх.б.тмушић) Арцхицон доо Београд И Архитектонски факултет у Београду 2005 Студија просторног развоја аеродрома Београд (арх.б.тмушић) Арцхицон доо Београд И Архитектонски факултет у Београду 2002 Регулациони план 11 блокова у централној зони Београда (са З.Ромић- Алавантић) Обрађивач Урбанистички завод Београда Регулациони план за урбано подручје Слобомира (обухват 44 хектара) (са Б.Тмушић и Љ.Дмитровић) Урбанистички завод, Бањалука 1998 Урбанистички план Слобомира од 1998 до 2015 године (обухват 150 хектара) (са Б.Тмушић и Љ.Дмитровић), Урбанистички завод, Бањалука НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА 2007 Награда Академије наука и уметности Босне и Херцеговине За Најуспелије архитектонско остварење у години 2006/2007 у Босни и Херцеговини ( Б.Стојановић и Д. Бјелица) додељено у Сарајеву 2004 Награда на XИ Салону урбанизма у Нишу за Регулациони план 11 блокова у централној зони Београда ( са З.Ромић- Алавантић) Обрађивач Урбанистички завод Београда Посебно признање XXИВ Салона архитектуре из области архитектуре за изведени стамбено-пословни објекат «Калдера» у Бањалуци Прва награда на ВИИИ Салону урбанизма у Нишу за Регулацијони план за урбано подручје града Слобомира (са арх Б.Тмушић и Љ.Дмитровић) 1993 Специјално признање на конкурсу Борбине награде за архитектуру, за објекат «Кућа Челар» у Земуну (са арх.с.лекићем) 103