70 ГОДИНА ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ БИЉА И ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Transcript

1 70 ГОДИНА ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ БИЉА И ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

2

3

4 ИМПРЕСУМ ИЗДАВАЧ: Институт за заштиту биља и животну средину, Београд, Теодора Драјзера 9 ЗА ИЗДАВАЧА: др Ненад Доловац, директор Института УРЕДНИК: др Ненад Доловац УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: др Саша Стојановић др Мира Старовић др Иван Сивчев др Слободан Кузмановић др Данијела Павловић др Богдан Николић др Светлана Живковић мр Зоран Милићевић РЕЦЕНЗЕНТИ: Проф. др Милорад Бабовић др Душко Благојевић ФОТОГРАФ: Владета Стојић ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ: Дејан Димитријевић ШТАМПА: МАКАРИЈЕ, Београд, Мраковичка 40/6 ТИРАЖ: 600 2

5 Садржај ПРЕДГОВОР 4 У В О Д 5 ИНСТИТУТ НЕКАД 7 ОСНИВАЊЕ, РАЗВОЈ И КАДРОВИ ИНСТИТУТА 8 Оснивање Института 8 Развој Института 9 Кадрови Института 11 РАДНИЦИ ИНСТИТУТА ОД ОСНИВАЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 19 УПРАВЉАЊЕ ИНСТИТУТОМ 19 ДИРЕКТОРИ ИНСТИТУТА ОД ДО ГОДИНЕ 20 ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА 21 Научноистраживачка активност Института 21 Примењена и развојна истраживања Института 29 Услужна делатност 30 Издавачка делатност ИНСТИТУТА 31 Информационо-документациона делатност Института 32 САРАДЊА СА ДРУГИМ УСТАНОВАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ 34 ИНСТИТУТ ДАНАС 35 ДЕЛАТНОСТ И ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 36 Инфраструктура и техничка опремљеност 38 РУКОВОДСТВО ДАНАС 39 ЗАПОСЛЕНИ ДАНАС 40 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 42 Одсек за болести биља 43 Одсек за штеточине биља 53 Одсек за хербологију 64 Одсек за фитофармацију и заштиту животне средине 66 САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТИМА У ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА 68 Међународна сарадња и обука 71 Организација симпозијума и издавачка делатност 73 Услужна делатност 75 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА 78 3

6 ПРЕДГОВОР Институт за заштиту биља и животну средину ове године слави 70 година рада. Мали је број сличних установа у Србији, па и у региону, које се могу похвалити тако дугом традицијом и утолико је веће наше задовољство да смо сведоци овако значајног датума. Јубилеј је прилика да се припреми и изда овa Публикација, а у жељи да се спомену људи и њихови напори уложени у оснивање и развој Института и струке заштита биља у целини. То је и моменат да се сагледају резултати рада Института у протеклом периоду, прикажу научно-истраживачке активности и предочи шта је Институт данас и која је перспектива његовог даљег развоја. Све ово је урађено и са циљем упознавања научне и стручне јавности и свих других заинтересованих са активностима Института. Истовремено, Публикација представља историју Института из које се може сагледати разноврсност његових истраживачких програма и активности бројних сарадника, који су учествовали у раду Институтута и допринели његовом развоју и афирмацији. Директор Института др Ненад Доловац 4

7 У В О Д У В О Д Мало је познато да су на локацији данашњег Института, која је легат кнеза Александра Карађорђевића, основане прве установе које су се бавиле питањима развоја и унапређења пољопривреде у Кнежевини Србији. Данас се ту налазе и Институт за земљиште и бивши Завод за контролу Топчидер, сада Југоинспект. Институт је основан године, у време када није било ни средстава, ни кадрова за научни рад, па је рађено на постепеном опремању лабораторија, оспособљавању истраживача и истовременом решавању бројних актуелних проблема у заштити биља. Све те тешкоће нису могле спутати ентузијазам и жељу запослених да остваре постављене задатке и допринесу развоју Института у научну установу од националног значаја. Развој Института у многоме представља историју наше заштите биља, која је увек ходала по трновитом путу борећи се са многим тешкоћама. И поред тога је, као ниједна друга грана пољопривреде, постигла значајне резултате у образовању кадрова оспособљених за решавање најсложенијих проблема у заштити биља. Сарадници Института су активно учествовали у решавању питања из области фитопатологије, ентомологије, хербологије, нематологије, акарологије, пољопривредне зоологије и примене пестицида у заштити биља. Упркос потешкоћама, постигнути су резултати од значаја за унапређење пољопривредне производње. Институт за заштиту биља у Београду био је и остао једна од водећих институција научне мисли у области заштите биља код нас. У лабораторијама Института и на огледним пољима тестирани су бројни пестициди који су нашли широку примену у пољопривредној пракси. То је институција која је подстицала значајне законске одредбе за регулисање службе заштите биља и стога је била важан сарадник Министарству пољопривреде. Институт је имао веома значајну улогу у развоју заштите биља у Србији и бившој Југославији, као институција за усавршавање кадрова за рад на пословима заштите биља у пољопривредним организацијама, хемијској индустрији, инспекцијским службама, државној управи, итд., и у решавању конкретних стручних и научноистраживачких задатака. Многи истакнути научни радници и професори универзитета започели су свој радни век у Институту и стекли основна знања из области заштите биља. Готово све, што је урађено у овој области рађено је и у Институту, или су у томе учествовали сарадници Института за заштиту биља и животну средину. 5

8 ИНСТИТУТ НЕКАД 6

9 У В О Д ИНСТИТУТ НЕКАД 7

10 ИНСТИТУТ НЕКАД ОСНИВАЊЕ, РАЗВОЈ И КАДРОВИ ИНСТИТУТА ОСНИВАЊЕ ИНСТИТУТА Институт је основан као Савезни завод за заштиту биља решењем Министарства пољопривреде ФНРЈ 29. септембра 1945.године, због потребе да се обједини и усмерава научноистраживачки рад из области заштите биља у читавој земљи и решавају проблеми од општег значаја. Након четири године, назив је промењен у Савезни Институт за заштиту биља, решењем Комитета за законодавство и изградњу народне власти. Укидањем установа савезног карактера у Министарству пољопривреде ФНРЈ, услед реорганизације државне управе године, Институт прелази у надлежност Владе Републике Србије, која је одлуком од године променила назив установе у Институт за заштиту биља. Новим прописима о оснивању научних установа који су донети године, Извршно веће СР Србије, Пољопривредни факултет у Земуну, Шумарски факултет у Београду и Пољопривредно-шумарска комора СР Србије утврдили су међусобне обавезе о оснивању Института за заштиту биља. На основу овог уговора Извршно веће СР Србије донело је Уредбу о оснивању Института за заштиту биља, која је објављена у Сл. гласнику СР Србије бр. 19/61. Решењем Окружног привредног суда у Београду од године Институт је уписан у регистар установа са самосталним финасирањем, а решењем од године организован је и конституисан као РО Институт за заштиту биља, са потпуном одговорношћу. Институт је, на основу изражене сопствене воље, био удружен у СОУР за истраживања и развој пољопривреде Србија, Београд, што је и потврђено решењем Окружног привредног суда у Београду бр. Фи-4640/77 од године. Иступањем из СОУР-а Србија Институт је променио, односно допунио, назив у Институт за заштиту биља и животну средину на основу одлуке Савета Института, што је потврђено решењем Привредног суда у Београду од године. Том приликом Институт је проширио своју делатност и на контролу семена, садног материјала и пољопривредних производа, а формиран је и Одсек за токсикологију и заштиту животне средине. На основу Закона о научноистраживачкој делатности ( Сл. галасник РС 52/93) Институт је испунио све услове да буде регистован као научни, што је потврђено решењем Министарства за науку и технологију Републике Србије бр /93-02 од године. Након оснивања, Институт је био лоциран у згради Министраства пољопривреде ФНРЈ, а године премештен је у просторије Огледног пољопривредног добра у Земуну, захваљујући разумевању руководства Пољопривредног факултета, Земун, а пре свега залагањем тадашњег декана проф. др Младена Јосифовића. Крајем године Институт је пресељен у просторије, које је раније користио Завод за пољопривредна истраживања у Топчидеру, Теодора Драјзера 7. 8

11 ОСНИВАЊЕ, РАЗВОЈ И КАДРОВИ ИНСТИТУТА На садашњој адреси Институт се налази од године, када је добио посебну зграду у истој улици, бр. 9, у коју су пресељени истраживачки одсеци, док су библиотека, секретаријат и рачуноводство остали на старој адреси све до године. РАЗВОЈ ИНСТИТУТА Првих година након оснивања Института нису постојали услови за научноистраживачки рад, јер није било ни опреме ни довољно оспособљених кадрова. Зато је првенствени задатак запослених био стварање елементарних услова за рад, оспособљавање кадрова и истовремено решавање бројних актуелних проблема заштите биља на терену. Пресељењем Института у Топчидер, где је делио простор са Институтом за земљиште у згради у којој је некада био Завод за пољопривредна истраживања, створени су елементарни услови за лабораторијски рад и започета су истраживања у области фитопатологије, ентомологије и фитофармације. Интродукција нових штеточина, наметнула је потребу проширења пословног простора и увођење нових мера борбе - биолошке борбе, која није била могућа у близини лабораторија за хемију и фитофармацију, па је подигнута нова зграда у Земуну (Банатска 33), где је године пресељен Одсек за биолошко сузбијање штеточина. То је била прва лабораторија за биолошко сузбијање штеточина у Европи, у чије су опремање уложена значајна финасијска средства међународних организација и установа. Исте године у Топчидеру су подигнути стаклара и инсектаријум, а у Земуну су инсталиране три коморе са аутоматском регулацијом температуре, влаге и аерације, стаклара, један већи инсектаријум, пет просторија за летње лабораторије и магацини. Најнужнија лабораторијска опрема за рад потицала је од ратних репарација и састојала се од неколико старих микроскопа, термостата и аутоклава. Одсек за фитофармацију располагао је половним уређајима за хемијска, физичка и биолошка испитивања пестицида. Касније, упоредо са проширивањем радних просторија, набављена је савременија апаратура. Крајем шездесетих година добијен је серијски термостат са девет комора у којима се регулишу температура и светлост, а купљени су нови микроскопи и бинокуларне лупе. Набављени су најмодернији апарати за третирање магацина, складишта и пољопривредних површина при сузбијању штеточина за потребе Одсека за ДДД послове. Почетком осамдесетих изграђена је клима комора у Топчидеру. Обнављање опреме и других средстава за рад је настављено, а године набављена је савремена опрема за хемијску лабораторију. Од августа године су почела значајна улагања у развој Института, купљена савремена опрема за потребе Одсека за токсикологију, набављена је неопходна лаборатијска опрема и рачунари. Период од до краја године био је изузетно тежак за целу земљу, па самим тим и за Институт. Међутим, и поред тога настављена је тенденција развоја. Од августа године су почела значајна улагања у развој Института, завршена 9

12 ИНСТИТУТ НЕКАД Зграда Института средином деведесетих година прошлог века је адаптација дела стакларе и инсектаријума за потребе Одсека за токсикологију, реновиране су зграде у Топчидеру и Земуну. Санкције међународне заједнице и агресија НАТО-а на нашу земљу, имале су директних и индиректних последица и за рад Института. Од године стање у Институту се постепено поправљало. У том периоду обављене су све активности и уведен је у систем квалитета ISO 9001:2001, изграђени су магацини за смештај и чување хемикалија и пестицида, портирница и простор за пријем узорака, постављен је кров на згради Института у Топчидеру уз подршку Министраства за пољопривреду. Три године касније започета је адаптација таванског простора уз помоћ средстава Министараства за науку. Нажалост, радови још нису завршени, због приоритених улагања у опремање лабораторија Института. Од средине прве декаде овог века кренуло се у енергичнији заокрет по питању опремања Института. Све лабораторије су реновиране и опремљене најсавременијом опремом, захваљујући директним материјалним средствима од пројеката Министарства науке, Министарства пољопривреде, као и сопственим средствима Института. Лабораторије Института су осавремењене опремом за молекуларну дијагностику, прво у Одсеку за штеточине биља, током годиине, а затим и у Одсеку за болести биља у периоду од године. Почетком године Институт је акредитован од стране Одбора за акредитацију научно- 10

13 ОСНИВАЊЕ, РАЗВОЈ И КАДРОВИ ИНСТИТУТА истраживачких организација, Министарства науке и заштите животне средине, као истраживачко развојни институт, установа у области биотехничких наука фитопатологија, ентомологија, нематологија, хербологија, акарологија и хемија за обављање научноистраживачке делатности. Након овог периода истраживачки кадар је подмлађен, примљен је у радни однос већи број младих, перспективних истраживача. Овакав тренд настављен је све до данас. Институтски кадар је у континуитету ангажован на пројектима Министарства науке. Истраживачи Института, користе и средства из међународних фондова учествовањем на бројним међународним пројектима. Значајно је и учешће истраживача у пројектима Министарства пољопривреде. Млађи истраживачки кадар Института користи стипендије Министарства науке за постдокторско усавршавање, као и средства из међународних пројеката за специјализације и усавршавања у иностранству. Све ово је омогућило увођење савремених метода идентификације и детекције штетних организама. Паралелно са овим ангажовањем, враћени су и многи рутински послови фитосанитарне контроле, испитивања пестицида и контроле квалитета семена. КАДРОВИ ИНСТИТУТА Током 70 година постојања, у Институту је радило 465 службеника, од тога 154 истраживача. Када је престао да буде буџетска установа почетком године, Институт је, као установа са самофинансирањем, био принућен да прихвата послове пружања стручних услуга разним корисницима, што је условило потребу за примањем већег броја техничких сарадника, све до краја седамдесетих година. Из тог разлога је и несклад између укупног броја запослених и броја истраживача. При оснивању Института било је само четири службеника, и то стручњака: др Михајло Градојевић, инж. Guido Nonveiller, инж. Ева Громан и инж. Спиро Пејановић. У периоду од године, постепено се повећавао број истраживача. Из Завода за пољопривредна истраживања у Институт за заштиту биља прешли су: инж. Будимир Илић (1947), инж. Нада Митић (1949), инж. Петар Бјеговић (1949), инж. Александар Станковић (1949), инж. Бисенија Томашевић (1951), инж. Гаврило Грујичић (1951) и инж. Немања Остојић (1951), а из других организација или Министарстава пољопривреде: инж. Јован Бабовић (1946), инж. Стева Свирчев (1948), инж. Мирјана Мирић (1948), инж. Вељко Николић (1948), инж. Милица Мартиновић (1949) и инж. Павле Копчалић (1949). Доласком инж. Милорада Тадића, инж. Милунке Богавац, инж. Младена Лекића, инж. Слободанке Лучић, инж. Милована Јеремића, инж. Ивана Добричанина (1950), инж. Јована Станчића (1951), инж. Србољуба Тодоровића, инж. Радмиле Стаменковић, инж. Раденка Лучића, инж. Бранка Младеновског, инж. Александра Серафимовског (1952), инж. Љубише Васиљевића, инж. Боривоја Лазаревића, инж. Петра Новака и инж. Александра Сaрапа (1953), проширени су истраживачки тимови. До краја педесетих година примљено је још четворо искусних стручњака: др Бранимир Милићевић 11

14 ИНСТИТУТ НЕКАД (1954), проф. др Младен Јосифовић, инж. Стојан Чутурило (1955), инж. Драгомир Стојановић (1957) и два асистента: дипл. биол. Ксенија Мијатовић и дипл. хем. Нада Старовић (1960). До средине шездесетих година примљена су тројица младих стручњака: инж. Антон Забел, инж. Ђорђе Крњаић и инж. Марко Ињац, као и четири искуснија истраживача: инж. Божидар Димитријевић, инж. Гвозден Топаловић, инж. Анка Ружић и инж. Иван Добричанин. По старом програму студирања до године, пре промене законских прописа и увођења магистарских студија, осам стручњака је одбранило докторске дисертације: инж. Драгомир Стојановић, инж. Немања Остојић, инж. Божидар Димитријевић, инж. Гвозден Топаловић, инж. Стојан Чутурило, инж. Бисенија Томашевић, инж. Гаврило Грујичић и инж. Анка Ружић. Кадровска обнова Института је ишла узлазном линијом све до прве половине седамдесетих година, када је осам научних саветника отишло у пензију, тако да је остало само шест истраживача у научном звању. У Институту су истовремено ангажовани др Милош Максимовић, др Митар Јордовић, и др Боривој Лазаревић, као и асистенти: инж. Живко Срдић, инж. Борислав Борић, инж. Божидар Манојловић, инж. Томислав Стаменковић и дипл. хем. Љубинка Стојановић. У периоду од године примљено је 19 приправника и три истраживача. Средином осамдесетих Институт је напустила комплентна група која се бавила сузбијањем глодара. Упркос отежаним условима рада, због ратова у бившој Југославији и санкција Уједињених нација, период од године карактерише интензивна кадровска обнова Института. До краја године, примљено је 14 приправника за научноистраживачки рад и четири искусна стручњака. У овом периоду су биле велике флуктуације истраживача, те су забележене значајне кадровске промене у свим одсецима Института, тако да је у једном периоду Институт имао свега шест доктора наука у звању. Убрзо, три сарадника је докторирало, а примљена су и три доктора наука, па је ова краткотрајна кадровска криза превазиђена. Крајем године у Институту је радило 25 истраживача, од тога 18 у научном звању. Институт је имао веома значајну улогу у развоју и унапређењу заштите биља у Србији и бившој Југославији. У лабораторијама Института, већи број стручњака из других институција, пољопривредних станица и производних организација обавио је усавршавање из области заштите биља. Захваљујући залагању и ентузијазму запослених, Институт је успео да материјално и кадровски ојача и постане угледан и цењен у земљи и иностранству, и има основа да се верује да ће се тако и наставити. 12

15 РАДНИЦИ ИНСТИТУТА ОД ОСНИВАЊА РАДНИЦИ ИНСТИТУТА ОД ОСНИВАЊА Градојевић Михајло Громан Ема Guido Nonveiller ПејановићСпиро Бабовић Јован Весановић Татјана Васовић Игњат Илић Будимир Радојчић Јован Свирчев Стева Ђуричић Мила Љиљак Стоја Мирић Мирјана Негић Марко Николић Вељко Спаловић Велисав Бјеговић Петар Митић-Мужина Надежда Станковић Александар Мартиновић Милица Копчалић Павле Лакус Јозефина Синковић Георгије Тадић Милорад Богавац Милунка Лекић Младен Лучић Слободанка Лешћан Анка Бокан Милка Петковић Илија Глумац Душан Бебек Славко Бељин Нада Ђорђевић Александар Јеремић Милован Добричанин Иван Батистић Надежда Поповић Госпава Петровић Боривоје Макс Ђорђе Стојковић Загорка Грујичић Гаврило Остојић Немања Станчић Јован Томашевић Бисенија Мекнић Љубица Милиновић Милена Мишчевић Радојка Николић Миодраг Сдраулић Јанош Комненић Марта Златановић Душанка Тодоровић Србољуб Стаменковић Радмила Лучић Раденко Докмановић Симеун Нурахаџић Рабија Младеновски Бранко Серафимовски Александар Машић Обрен Јовановић Милутин Вулетић Бисиљка Васиљевић Љубиша Лазаревић Боривоје Рошај Тереза Терзић Будисава Новак Петар Крњајски Бранислав Јелић Добривоје Максимовић Милисав Михајловић Војислав Видаковић Иван Пејковић Слободан Сарапа Александар Илић Александар Шеат Бранко Арсенов Петар Милин Милан Милићевић Бранимир Илијин Нада Прокић Емилија

16 ИНСТИТУТ НЕКАД Петровић Вера Вучковић Гојко Узелац Воја Јарковић Илинка Илијин Ђорђе Марјановић Јарослав Чучак Душан Ненадовић Драгић Тошић Милена Пејић Ратко Буљигић Славка Болпачић Бранко Димитријевић Татјана Павлица Раде Спасић Вера Матејић Миодраг Гаричановски Никола Стокић Вера Гојковић Ђорђе Пауновић Верка Миланковић Вукосава Јанковић Милутин Јосифовић Младен Радовановић Живорад Краинчевић Коста Шкрбовић Борјанка Петровић Вишеслав Матић Предраг Петровић Владимир Јаношевић Божидар Радисављевић Душица Шушњар Јован Чутурило Стојан Аћимовић Миливој Трифковић Милан Драгић Нада Билав Мирослава Михајловић Ђорђе Корица Милутин Себединовски Јашар Милић Ружица Бергер Виљем Чекеревац Радован Живојиновић Невена Јовановић Миодраг Сухотин Вера Попадић Миленко Савић Станоје Костић Божидар Прокић Споменка Калупчић Милан Крстић Звонимир Павловић Љубодраг Максимовић Ана Кребаљ Александар Благојевић Предраг Делетић Стеван Маринковић Обрад Мирона Сима Ћирић Душица Димитријевић Никола Милин Надежда Стојановић Драгомир Мишић Милица Вујовић Александар Месаровић Милоје Маринковић Михајло Крстић Звонимир Милошевић Михаило Новаковић Милојка Попадић Василије Басаровић Сара Мијатовић Ксенија Челиковић Франциска Ђурић Бранко Тот Стеван Јанковић Стеван Попадић Надежда Марковић Драгана Лекић Боривоје

17 РАДНИЦИ ИНСТИТУТА ОД ОСНИВАЊА Стевчић Стеван Јефтић Милан Марковић Атанас Марковић Радојко Терзић Драга Булатовић Драгомир Плавшић Марија Милошевић Душко Башић Милка Јолдић Миодраг Ранковић Мира Јовановић Љиљана Прокић Милија Јеремић Бранко Вагнер Андреас Грујић Загорка Мисић Марија Радовановић Олга Ђуричић Драго Јеремоћ Слободан Ђорђевић Дукатина Ђорђевић Драшко Бабилкин Никола Живановић Радивоје Перовић Милан Јеремић Слободан Николић Слободанка Ранковић Душан Сремац Ристина Бајчетић Мирјана Шаробоча Ана Ђорђевић Зорица Марш Фрањо Ракићевић Радојка Стојановић Гордана Делић Радмила Живковић Светислав Старовић Нада Радојчин Драгица Булатовић Душан Живковић Мирослав Попадић Драган Секулић Војислав Боснић Петар Павлин Вероника Ракићевић Богољуб Ђорђевић Рада Милановић Гордана Наход Светозар Димовић Душан Тодоровић Миливоје Косић Љубица Стојковић Бошко Станковић Александар Делић Радмила Наход Светозар Топаловић Љубодраг Ракоњац Душанка Ћурчић Добрица Ивков-Ђуровић Милева Пејић Милинка Савић Радимир Лазаревић Љубодраг Вукотић Ђурђинка Димиријевић Божидар Забел Инж Антон Коички Светислав Крњаић Ђорђе Мијић Драгић Младеновић Витомир Милић Миодраг Лешина Франо Живковић Живорад Топаловић Гвозден Николић Сава Ранђеловић Еленка Павловић Љиљана Колачарић Мирољуб Милић Милутин Ђурка Оливера Вранић Томислав Чолић Владислава Јерковић Душанка

18 ИНСТИТУТ НЕКАД Црнојачки Слободан Милинчић Радомир Милошевић Милош Поповић Загорка Ињац Марко Радојевић Панта Танасијевић Павле Милисавац Катица Никодијевић Жарко Роксанда Ратомир Маровић Надежда Шредер Хранислав Кричка Сима Стојановић Мира Белужић Бранко Ђорђевић Милена Калупчић Милан Керечки Јелица Прерадовић Дејан Ружић Анка Николић Јованка Лазовић Тодор Зимоњић Бранко Лежајић Страхиња Максимовић Милош Стевановић Живорад Голубовић Розмир Кадијевић Милан Петровић Даница Вуксановић Милка Илић Милан Тешић Љиљана Такова Снежана Матијевић Димитрије Матић Јездимир Закири Сабрија Груичић Босиљка Живковић Никола Михајловић Љубодраг Мркушић Војислава Дашић Десанка Михајловић Тихомир Тодоровић Ранислав Борић Борислав Дрпић Љубивоје Миловановић Златко Пузић Момчило Јордовић Митар Манојловић Божидар Станојевић Милан Жигић Михајло Игњатовић Десимир Грубор Споменка Машка Марија Бундаловски Милијана Ранисављевић Биљана Стаменковић Томислав Срдић Живко Лабат Мара Цветковић Добрила Стојић Бранимир Петрић Аринка Николић Голуб Матић Веселин Марковић Каталин Цвијановић Снежана Тепеш Зорица Стојановић Александар Петровић Момир Мирчевски Тереза Вељковић Мирослав Стојановић Љубинка Радовановић Боривоје Миљковић Предраг Николић Миодраг Стојановић Војислав Ђукић Михајло Стојановић Саша Сивчев Иван Лучић Божидар

19 РАДНИЦИ ИНСТИТУТА ОД ОСНИВАЊА Вељковић Бранислав Ристић Михајло Радуловић Радован Шиљић Радица Јовичић Драган Радојевић Драгана Перић Пантелија Ранчић Светислав Марковић Гордана Матијашевић Миљанка Думенчић Славица Костић Мирослав Петровац Анка Милићевић Зоран Белановић Мирослав Симић Љиљана Цуцуровић Векослав Стеванов Павловић Дарко Станковић Видоје Рајковић Снежана Цокић Александар Бараћ Ђорђе Кузмановић Слободан Томић Нада Старовић Мира Јеротић Петар Крњајић Слободан Милићевић Небојша Бараћ Гордана Мирчевски Бранкица Милојевић Весна Радосављевић Драган Матић Тихомир Настић Божидар Катанић Снежана Жагар Зора Стефановић Стеван Вујовић Милијанка Војиновић Вера Будимир Mилка Гашић Славица Нешковић Нешко Драганић Мирко Нешић Миодраг Симић Роса Војиновић Новица Поповић Предраг Плеша Јелена Никшић Живан Станимировић Александар Бачић Јасмина Цветковић Марина Алексић Горан Милановић Јелена Михајловић Биљана Вукша Марина Димић Ненад Ратко Граба Бошковић Драгица Илић Гордана Марковић Дарко Тодоровић Биљана Гавриловић Вељко Живковић Владан Катић Милован Арсенијевић Момчило Андрејић Срђан Томаши Александар Тукелић Слободан Анђелковић Мирољуб Баловић Лидија Веселиновић Милица Кнежевић Татјана Томашевић Анђелка Лилић Андреја Арсић Срђан Арсенијевић Иван Вукас Милан

20 ИНСТИТУТ НЕКАД Станковић Слађан Вељковић Иван Магуд Биљана Томашев Иван Пакаловић Љубиша Поштић Добривој Радивојевић Љиљана Станковић Калезић Радмила Борић Марина Павловић Данијела Тошовић Милица Милијашевић Светлана Рекановић Емил Цврковић Татјана Копривица Мирјана Митровић Милана Стевић Милан Томић Татјана Апостоловић Вера Гало Аничка Томић Мила Станојевић Дејан Протић Раде Забел Антон Јовановић Златко Живковић Светлана Милошевић Тихомир Марисављевић Драгана Доловац Ненад Булатовић Олга Гладовић Саша Јовић Јелена Јованић Предраг Тркуља Ненад Ђуровић Сања Оро Виолета Вучковић Иванка Ивановић Жарко Николић Богдан Цветковић Емилија Доловац Ерика Петровић Анђелко Стајчић Гордана Пајовић Ненад Поповић Татјана Елезовић Игор Марија Томић Тошевски Иво Штрбановић Ратибор Стевановић Милош Ваист Хади Гашић Катарина Сивчев Лазар Ђукановић Лана Крстић Оливер Милосављевић Ања Станисаљевић Раде Косовац Андреа Ристић Данијела Пантелић Јована Божовић Гојко Вучуровић Иван Јаковљевић Миљана

21 ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА У време оснивања у Институту су постојала два одсека, Одсек за фитопатологију и Одсек за ентомологију. Почетком педесетих година формирани су Одсек за фитофармацију и Одсек за фаунистику. У пролеће године, у новоизграђеној згради у Земуну почео је са радом Одсек за биолошко сузбијање штеточина. Служба за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (ДДД), као посебана организациона јединица, формирана је године. Одсек за корове издвојен је из Одсека за фитопатологију и почео је са радом године. Каснијом реорганизацијом Института (1978. године) Одсек за фитопатологију променио је име у Одсек за болести биља, у чијем саставу су радиле лабораторије за: микологију, вирусологију, бактериологију, нематологију и контролу квалитета семена и садног материјала. Од Одсека за ентомологију, Одсека за фаунистику и Одсека за биолошку борбу формиран је Одсек за штеточине биља, а Одсек за корове је угашен и припојен Одсеку за фитофармацију. Новом реорганизацијом године, поново је формиран Одсек за корове, од године Одсек за хербологију, док је ДДД служба припојена Одсеку за штеточине биља. У Институту је постојао и Одсек за токсикологију и заштиту животне средине у периоду од до године. УПРАВЉАЊЕ ИНСТИТУТОМ Директор Института је био једини орган управљања све до године, када су на основу Закона о управљању у привредним предузећима из године и Закона о управљању културним и научним установама из године, формирани Савет у ужем и ширем саставу и Управни одбор. Савет у ширем саставу имао је 15 чланова које је бирала радна заједница Института и 6 чланова су делегирали оснивачи (Извршно веће СРС, Пољопривредни факултет у Земуну, Шумарски факултет у Београду, Привредна комора, Савез друштава пољопривредних инжењера и техничара, Савез инжењера и техничара шумарства и дрвне индустрије). Оснивачи Института су престали да делегирају своје чланове у Савет године и од тада извршни органи Института су постали Научно веће и директор. Институт је формирао сходно законским прописима и Збор научних радника, који је бирао у одређена звања научне и стручне раднике. Управни одбор је заменио Савет Института решењем Владе Републике Србије године (Решење 24 број: /98 од ). 19

22 ИНСТИТУТ НЕКАД ДИРЕКТОРИ ИНСТИТУТА ОД ДО ГОДИНЕ Од оснивања до данас, Институтом је руководило 11 директора. Прва три директора, Guido Nonveiller, Младен Јосифовић и Љубиша Васиљевић, били су на челу Института скоро 40 година (до године), што је омогућило стабилан развој и просперитет, нарочито у тешком послератном периоду. Руководећи кадар, до данас је својом активношћу штитио интересе Института и допринео његовом развоју. Сваки од следећих директора дао је допринос развоју Института. проф. др Guido проф. др Младен др Љубиша Nonveiller Јосифовић Васиљевић др Томислав др Ђорђе др Мирко др Димитрије Стаменковић Крњаић Драганић Матијевић др Нешко др Снежана др Вељко др Ненад Нешковић Рајковић Гавриловић Доловац

23 ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКА АКТИВНОСТ ИНСТИТУТА Научноистраживачка делатност Института реализује се у области биотехничких и биолошких наука, односно у области заштите биља (болести, штеточине и корови, фаунистика, биолошка борба, пестициди, а од до године из области токсикологије и екотоксикологије). Првих десетак година није било научноистраживачких пројеката, већ само тематских задатака намењених практичном решавању проблема из области заштите биља. У том периоду значајније области научног рада могле би се груписати кроз следеће активности одсека Института: Одсек за болести биља Проучавање биологије фитопатогених гљива (Podosphaera leucotricha, Peronospora tabacina) проузоковача пепелнице јабуке и пламењаче дувана Проучавање проузроковача болести гајених биљака (луцерке, детелине, коре јабучастих и коштичавих воћака, плодова јагоде, уљаних култура, кајсије, паприке, винове лозе, кукуруза, пшенице и других жита) Разрада мера заштите пољопривредних култура од паразитних цвет- деведесетих година прошлог века Рад у лабораторији за фитопатологију раних ница из родова Cuscuta и Orobanche Проучавање болести и ште точина трава на вештачким ливадама (учесници сарадници Одсе ка за болести и Одсека за ентомологију) Проучавање степена осе т љивости економски значајних линија и хибрида кукуруза према хербицидима Проучавање антагонистичких односа микроорганизама према патогенима кукуруза и пшенице 21

24 ИНСТИТУТ НЕКАД Одсек за штеточине биља Проучавање штеточина јагоде и малине Штетне врсте биљних ваши на пољопривредним културама Проучавање прегљева на гајеним биљкама (на воћкама, виновој лози, повртарским и индустријским биљкама) Проучавање нематода на гајеним биљкама Утицај агротехничких и агромелиорационих мера на појаву инсеката, прегљева и нематода у земљишту Проучавање природних непријатеља корова и акватичних биљака (Linaria dalmatica, Salvia aethiopsis и Myriophyllum spicatum) Природни непријатељи штетних прегљева Разрада методике за оцену интензитета напада штетних организама и процена губитака на гајеним биљкама (учесници сарадници Одсека за болести и Одсека за ентомологију) Извештајна служба о кретању биљних болести и штеточина (учесници сви стручњаци Института) Одсек за биолошку борбу Проучавање природних непријатеља штетних инсеката (губара, дудовца, подкорњака, житне пијавице) Могућности биолошког сузбијања штетних инсеката (губара, дудовца, жутих стеница и кромпирове златице) Проучавање штетних глодара Одсек за фитофармацију Фитофармаколошка вредност пестицида и осталих компоненти потребних за формулацију препарата Рад у лабораторији за фитофармацију деведесетих година прошлог века 22

25 ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА Производња прашкастих препарата на бази хексахлорциклохексана и њихова примена у пољопривреди Компатибилност разређивача и активних супстанци пестицида Проучавање динамике деградације пестицида на биљним културама Проучавање динамике деградације пестицида у земљишту и степен контаминације земљишта Већина ових истраживања обављена су самостално у Институту или у сарадњи са другим домаћим (Институтом за кукруз, Земун Поље; Институтом за пољопривредна истраживања, Нови Сад; Заводом за крмно биље, Крушевац; Заводом за унапређење пољопривреде, Подгорица; Заводом за заштиту здравља, Београд; Институтом за заштиту биља, Загреб; Кметијским институтом, Љубљана; Институтом за јадранске културе, Сплит; Заводом за заштиту здравља, Загреб) и страним институтима (Entomology Research Division, Albany, California, USA; Forestry Research Institute, Delaware, Ohio, USA; Forestry Research Institute, Hamdenu, Connecticut, USA; Biological Control Laboratory, Fayetville, Arkansas, USA; Department for Biological Control, University of East Lansing Michigan, USA) и организацијама (Organisation internationale de lutte biologique /OILB/, Paris, France; International Atomic Energy Agency, Vienna, Austria). Од педесетих година прошлог века, захваљујући постигнутим резултатима, пре свега истраживача у Одсеку за биолошку борбу и Одсека за штеточине биља, започета су истраживањима на бројним међународним пројектима. Као најзначајније пројекте из тог периода наводимо: Међународни пројекти 1. Пројекат Investigations of Gypsy moth males control lby SIT (Sterile insect technique). Главни истраживач: др Милош Максимовић Испитивања је финсирала International Atomic Energy Agency,Vienna, Austria. 2. Пројекат Dynamics of webworn (Hyphantria cunea Drury) population density. Главни истраживач: др Милорад Тадић Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 3. Пројекат PP-511 и JF-932 Biological control of Colorado potato beetle (L.decemlineata Say). Главни истраживач: др Петар Бјеговић Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 4. Пројекат FG-YU-159: Natural enemies of elm bark beetles an their importance for control of dutch elm disease (Ceratocystis ulmi) ( ). Главни истраживач: др Милош Максимовић Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 23

26 ИНСТИТУТ НЕКАД 5. Пројекат Parasities of cereal leafbeetle (Lema melanopus L.) in Yugoslavia ( ). Главни истраживач: др Петар Бјеговић Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 6. Пројекат Investigations of Gypsy moth s virosis poliedria type ( ). Главни истраживач: др Љубиша Васиљевић Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 7. Пројекат Parasities of Cornborer (Ostrinia nubilalis Hb) inyugoslavia ( ) Главни истраживач: др Милорад Тадић Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 8. Пројекат Biological control of North America and Yugoslav weeds with insects, pathogens and other biological agents ( и ). Главни истраживач: др Љубиша Васиљевић Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 9. Пројекат Insect control by light traps *. Главни истраживач: др Милорад Тадић Испитивања је финансирао југословенско-амерички фонд. 10. Пројекат Phytophagous insects of weeds from genus Linaria. Главни истраживач: Надежда Митић, дипл.инж. Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 11. ПројекатYO-ARS-73-JB-86 JPP452 Microbial control of insects of economic importance to agriculture and forestry ( ). Главни истраживач: др Љубиша Васиљевић Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 12. Пројекат Bound Pesticide Residues in Grain: Bioavailability and Biological Activity Период истраживања: Руководилац пројекта: др Нешко Нешковић Испитивања је финансирала International Atomic Energy Agency IAEA, Vienna, Austria. 13. Пројекат JF 872 Biological control of cabbage aphids by entomopathogenic fungi ( ). Главни истраживач: др Марко Ињац Испитивања су финансирана из средстава југословенско-америчког фонда. 14. Пројекат Biological control of weeds from genus Euphorbia with insects from genus Aphthona ( ). Главни истраживач: др Божидар Манојловић Пројекта је финансирао Commonwealth Institute for Biological Weeds Control, Delemont, Switzerland. 24

27 Centre for Research and Experimentation in Agriculture Basile Caramia - Locorotondo Microbiology- University of Bari Regione Puglia CNR Institute of Plant Virology, Bari Agronomic Studies, Bari ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА 15. Пројекат FAO TCP/RER/6712 Development and implementation of containment of control of the Western Corn Rootworm in Europe ( ). Главни истраживач: др Richard Edwards Сарадник у Југославији: др Иван Сивчев Испитивања су финансирана (у Југославији) средствима Института и Министарства за науку и технологију Републике Србије. 16. Пројекат Reducing the use of chemical tools introducing environmentally friendly farming practices ( ). Руководилац пројекта: dr Maria Lodovica Координатор из Института: др Горан Алексић Испитивања је финансирало Ministero dell Ambiente del Mare e del Mare della Republica, d Italia и Instituto AGRINNOVA - Centre of Competence for innovation in the agro-environmental sector, Torino, Italia. 17. Пројекат Enchancement, sanitation and production of local vines and wines ( ). Руководилац пројекта: dr Pierfederico La Notte Координатор из Института: др Вељко Гавриловић Испитивања је финансирала Европска Унија из фондова Interreg IIIA 18. Пројекат Action FA0807 Integrated Management of Phytoplasma Epidemics in Different Crop Systems ( ) Руководилац пројекта: dr Assunta Bertaccini Координатор из Института: др Мира Старовић Испитивања је финансирала Европска Унија из COST фондова Managing Authority Agricultural University of Tirana Plant Protection Institute Durres Pomology Institute of Vlore Department of Plant Protection and Applied Partneri Faculty of Agriculture University of Zagreb International Centre for Advanced Mediterranean Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd Centar za vinogradarstvo i vinarstvo, Niš Postupak 2.2: međugranična saradnja u primarnom i sekundarnom sektoru PROJEKAT VARIPROVIT Vrednovanje, nega i proizvodnja lokalnog grožđa i vina ZAVRŠNI SASTANAK ponedeljak Decembar 2007 PROJEKAT Postojanje velikog broja autohtonih genetičkih resursa u Mediteranskim zemljama i potreba njihovog vrednovanja u proizvodnji visoko kvalitetnih vina, osnovni su pokretači ideje za Projektnu saradnju susednih zemalja. Projekat je preko transfera znanja i eksperimentalnih aktivnosti u okviru sortne i enološke karaterizacije, kvalitativnog poboljšanja sadnog materijala, zaštite od biljnih patogena, proizvodnje zdrave hrane, obezbedio proizvod kroz komercijalno vrednovanje. 10,00 10,15 10,15-10,35 10,35-10,50 10,50-11,00 11,00-11,10 PROGRAM Pozdravni govori Josef LOVERAS Delegat Evropske komisije u RS Ljubiša DIMITRIJEVIĆ Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Dr Mirjana MILOŠEVIĆ Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Dr Veljko GAVRILOVIC Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu Prof Dr Franco FARETRA Univerzitet Bari Izvestioci Dr Pierfederico LA NOTTE Koodinator projekta Srpske autohtone sorte Mr Darko JAKSIC - Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Virusne bolesti: sanitarni status u Srbiji Dr Mira STAROVIĆ, Mr Slobodan KUZMANOVIĆ i Žarko IVANOVIĆ Institut za zaštitu bilja i živontu sredinu Gljivične bolesti vinove loze Dr Augusto SANTOMAURO Prof D rstefania POLLASTRO Univerzitet, Bari 11,10-11,20 Enološke karateristike vaiteteta Dr Pamela GIANNINI - Univerzitet, Bari 11,20-11,30 Klonska i sanitarna selekcija lokalnih sorata vinove loze Dr Michele DIGIARO, CIHIAM Dr Leonardo SUSCA - Univerzitet, Bari Kontakt Dr. Veljko Gavrilovic Institu za zaštitu bilja i životnu sredinu, Teodora Drajzera Belgrad Tel , fax mail: vgavrilo@yahoo.com Mesto održavanja: Medija Centar Milentija Popovića 9 (Sava Centar) Beograd 11,30-11,45 11,45-12,00 12,00-13,00 Selekcija lokalnih varieteta u Projektu i strategiji vrednovanja autohtonih genetičkih resursa vinove loze Darko JAKSIC, Bojan MANDIĆ i Milena SAVIĆ- IVANOV, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Diskusija Degustacija Srpskih i Italijanskih autohtonih vina Позив и програм завршног састанка Пројекта InterregIIIA -»Enchancement, sanitation and production of local vines and wines«, године. 25

28 ИНСТИТУТ НЕКАД У Институту су реализовани бројни домаћи научно-истраживачки програми. Сарадници Института су били координатори или само учесници у више пројеката. Домаћи пројекти 1. Пројекат Заштита биља ( , и ). Главни истраживач: др Марко Ињац Испитивања је финансирао Фонд за научноистраживачи рад Републике Србије. 2. Пројекат 1205 Проучавања болести и штеточина културних биљака и могућности њихове интегралне заштите ( ). Главни истраживач: др Ђорђе Крњаић Испитивања је финансирало Министарство за науку и технологију Републике Србије. 3. Пројекат 12М17 Основна истраживања у ентомологији, фитопатологији и фитофармацији ( ) Главни истраживач: др Радмила Петановић Испитивања је финансирало Министарство за науку и технологију Републике Србије. 4. Пројекат Пестициди и животна средина ( и ) Руководилац пројекта: др Нешко Нешковић Испитивања је финансирало Министарство за науку и технологију Републике Србије. 5. Пројекат 12Е05 Агробиолошка, биохемијска и екофизиолошка испитивања у ратарству, повртарству, воћарству и виноградарству ( ) Руководилац пројекта: др Васкрсија Јањић Истраживања је финансирало Министарство науке и заштите животне средине РС. 6. Пројекат S Примена нових технологија иметода у заштити биља Руководилац пројекта: др Стеван Јаснић Истраживања је финансирало Министарство науке и заштите животне средине РС. 7. Пројекат БТН Б. Програм производње и прераде воћа и грожђа ( ) Руководилац пројекта: др Милојко Ранковић Истраживања је финансирало Министарство науке и заштите животне средине РС. 8. Пројекат БТН Интегрална заштита воћака и винове лозе ( ) Руководилац пројекта: др Слободан Миленковић Истраживања је финансирало Министарство науке и заштите животне средине РС. 26

29 Diaporthe eres complex на кантериону PCR детекцијa фитоплазме винове лозе PCR детекција GLRaV вируса винове лозе Аутоматска метеоролошка станица типа imetos за прикупљање и софтверску обраду основних метеоролошких података (t, RH и дужина квашења листа) за прогнозу остварења услова за заразу Venturia inaequalis на јабуци. Рестрикциона анализа STOL фитоплазме Пикноспоре Рестрикциона анализа фитоплазме винове лозе FD-C PCR детекцијa FD фитоплазме винове лозе Clematis vitalba нови домаћин за ФД и ß конидије FLD1 B, Ex=333, Em=480 (OHRATOX\OHRATOX \OHRA D) Dyctiophara europea нови вектор ФД на виновој лози SFE колоне имуноафинитетне колоне. Пловдина нова индикатор биљка за фитоплазме в.лозе L2 Globodera sp. у јајету Longidorus raskii Пепелница кантариона Симптоми на морачу Pectobacterium carotovorum- нови домаћин у Србији Colletotrichum accutatum клејстотеције LR LPR LS LS LPR LR y = x R 2 = Erysiphae cichoracearum var. cichoracearum Dani posle primene glifosata конијиде Station Serial No. First & Last Data transfer last communication Agroekonomik FD & Vrbovac FF & Drugovac & Lunjevac & Udovice & VRBAS & Morovic & Ratar-Šid 00000BD & y = x R 2 = y = x R 2 = Ps. syringae на крушци УЧЕСНИЦИ НА ПРОЈЕКТУ: -Институт за заштиту биља и животну средину, Београд, - Институт за земљиште, Београд, - Институт за проучавање лековитог биља «Др Јосиф Панчић», Београд, - Институт за примену науке у пољопривреди, Београд. Антагонистички ефекат Bacillus sp. према P.syringae α- n-ac.dgalactosglucosami d- n-ac.d- cyclodextri tween A water n dextrin glycogen tween mine ne adonitol l-arabinose d-arabitol cellobiose l- d- α-dglucose m-inositol lactose lactulose maltose d-manitol d-mannose α-d- B erytht.tol d-fructose l-fruct. galactose gentiobiose d- β-methil-dglucoside psico. raffinose l-rhaminose sorbitol sucrose trehalose turanose xylitol methyl ester m..met.est d- d- d- d- pyruvic acid succ. acid C melibio. d- d- d- α- β- γ acetic cis-aconitic citric formic d-gal. acid d-gal. gluc.onic glucosami glucuronic hydroxybuty hydroxybutyric hyd.butyri D acid acid acid acid lactone acid acid nic acid acid ric acid acid c acid p-hyd. α-keto α-keto phenylac itaconic butryti glutaric α-keto d,l-lactic malonic propionic d-saccharic succinic E etic acid acic c acid acid valeric acid acid acid acid quinic acid acid sebacic acid acid brom.cini succinamic gluc. l-alanylglicine l-asparagi. acid acid aspartic-acid glut-acid l-aspartic l-glutamic- glycyl-l- glycyl-l- F cacid acid Amid l-al.amide d-alanine l-alanine l- l- l- l- hydroxi l- leucin phеnylalani pyr.gluta γ amino G histidine proline e l-ornithine ne l-proline mc-acid d-serine l-serine l-threonine d,l-carnitine butr acid urocanic phenyethylamine e ethanol diol glicerol phosphate phosphate pitrescin 2-amin. 2,3butane d,lαglicerol- α-d-glucose-1- d-glu.e-6- H acid inosine uridine thymidine phosphate Доказан оспоравани значај плодореда у усевима кукуруза као поуздана заштита од курузове златице ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА 9. Пројекат БТН BTN Б Разрада и увођење нових технологија у производњи висококвалитетне хране и сузбијању нових недовољно познатих штетних организама у биљној производњи ( ) Руководилац пројекта: др Мира Старовић Истраживања је финансирало Министарство науке и заштите животне средине РС. 10. Пројекат ТР2051 Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља, повећањем ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и корова ( ) Руководилац пројекта: др Мира Старовић Истраживања је финансирало Министарство науке и заштите животне средине РС. Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља, повећањем ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и корова Број пројекта ТР ОПИС ПРОЈЕКТА ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ Проучавање етиологије вироза, фитоплазмоза, бактериоза и микоза у производним засадима винове лозе, воћа, поврћа и лековитог биља, Усвојити нове дијагностичке методе детекције штетних Процена ризика појаве штетних организама: процена ризика појаве и организама (ШО) и увести их у рутински рад, прогноза Venturia inaequalis, процена ризика појаве штеточина на основу одредитикруг домаћина и векторедетерминисаних ШО, истраживања мирисних и визуелних атрактаната, проучавања применити нове методе праћења и процене ризика појаве фундаменталних аспеката њихове интеракције са инсектима, примена ШО, интегралних мера заштие у сузбијању комплекса штеточина јабуке и одредити ниво осетиљивости идентификованих економски винове лозе и сузбијању комплекса штеточина кукуруза, најштетних организама на активне материје у примени, Одређивања нивоа резистентности неких микроорганизама, инсеката и применити отпорне сорте на неке ШО, корова на активне материје које су у примени, смањити примену хемијских средстава у заштити биља, Изналажења отпорних сората кромпира на цистолике карантинске ефекте сагледати кроз економске и еколошке параметре. нематоде у експанзији као што су Globodera rostochiensis i G. Pallida, Утврђивања остатака ШО и пестицида у биљним конзумним деловима. Фитоплазме и вируси винове лозе ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ : ШО, РЕЗИСТЕНТНОСТИ НА ПЕСТИЦИДЕ, АНТАГОНИЗМА РЕЗУЛТАТИ М 23 х 5 = 15,0 М 33 х 2 = 2,0 М 34 х 14 = 7,0 М 51 х 9 = 18,0 М 64 х 2 = 0,4 М 71 х 1 = 6,0 САДРЖАЈ ШИКИМИНСКЕ КИСЕЛИНЕ У ТКИВУ ПОПУЛАЦИЈА Lolium rigidum 48,4 Prosečan sadržaj šikiminske kiseline mg/g sveže mase Резистетни изолати C.beticola према флутриафолу Фитоплазме лековитог биља Примена биолог теста у идентификацији Erwinia amylovora ПРОГНОЗА ПРОЦЕНА РИЗИКА ПОЈАВЕ ШО Прогноза Venturia inaequalis у 6 локалитета са 9 метеостаница на 1350hа (смањена су 3 третмана х 50 Еура х 1350 hа уштеда ) Листа уведених аутоматских метеоролошких станица М 22 х 1 = 5,0 М 23 х 1 = 3,0 М 34 х 1 = 0,5 М 51 х 1 = 2,0 М 64 х 2 = 0,4 M 84 x 6 = 18,0 28,9 Основни метеоролошки подаци за прогнозу болести ОТПOРНЕ СОРТЕ, ОСТАЦИ ШО И ПЕСТИЦИДА У КОНЗУМНИМ ДЕЛОВИМА БИЉАКА Хроматограми узорака кукуруза добијени пречишћавањем узорка преко Одређивање остатака пестицида у воћу Oглед испитивања отпорности сорти кромпира на нематоде ( ) ohratoxin A М 23 х 1 = 3,0 М 33 х 1 = 1,0 М 34 х 4 = 2,0 М 51 х 2 = 4,0 М 64 х 1 = 0,2 10,2 Лепљиве клопке за изловљавање Diabrotica virgifera virgifera СУМАРНИ РЕЗУЛТАТ ПРОЈЕКТА: 87.5 Стандардизоване молекуларне методе за идентификацију патогена, Установљена је нова тест биљка винове лозе (сорта Пловдина) за доказивање присуства фитоплазми, Смањен број третмана у заштити јабуке од Venturia inaequalis, Дата препорука да се уведе плодоред у кукурузу као начин за ефикасно сузбијања кукурузове златице, Израчунати нивои осетљивости за проузроковача пегавости лишћа шећерне репе и најзначајнијих корова у ратарским усевима према пестицидима, Регистровано је 6 препарата у заштити биља као побољшан постојећи производ, Нису детектовани остаци пестицида у конзумним производима. Сумарни резултати Пројекта ТР приказани на одбрани Пројекта године 27

30 ИНСТИТУТ НЕКАД У протеклом периоду више истраживача Института боравило је по разним основама (међународни пројекти, стипендије, конкурси Министарства науке) на усавршавању у иностраним лабораторијама: Др Милорад Тадић: Commonwelth Institute for Biological Control, Feldmeilen, Suisse (1952/1953). Др Немања Остојић: Institut National de Recherches Аgronomique, Versailles, France; Biologische Bundesanstalt, Braunschweig, Deutscland; Eidgenossische Versuchsantstalt, Wadenswill, Schweiz (1952 и 1953). Др Мирјана Мирић: Plant Industry Station Fruit and Nut Division, Beltsville, Maryland, USA (1952). Инж. Надежда Митић-Мужина: Institut für Obst und Gemüsebau, Heidelberg, Deutschland (1952). Инж. Милунка Богавац: Commonwelth Institute for Biological Control, Feldmeilen, Suisse (1953/1953). Др Гаврило Грујичић: Station Centrale pour la Zoologie agricole - Institut National de Recherches agronomique, Versailles, France(1955/1956). Др Петар Бјеговић: University of Amherst, Massachusetts, USA(1958). Др БисенијаТомашевић: Institut National de Recherches Аgronomique, Versailles и Montpellier, France; Institut agronomique, Bruxelles и Gembloux, Belgique; Station fédérale de Recherches Аgronomique, Nyon, Suisse (1959/1960). Др Марко Ињац: Station de Recherches citopatologiques Saint Christol, Ales, France; Међународни курсу о феромонима инсеката на Универзитету у Саутхемптону (1983); Boyce Thompson Институту на Cornell Универзитету, САД. (1983/84. и 1989). Инж. Драган Јовичић: Laboratory of nematology, Rothamsted Experimental Station, Др Саша Стојановић: Commonwealth Mycology Institute, Kew, London, Др Мира Старовић: Laboratorie de pathologie vegetale, Faculte de Sciences Agronimiques, Gembloux, Belgique (1991); Aristotle University of Thessaloniki, Faculty of Agriculture, Plant Pathology Laboratory, Grece (2001). Др Слободан Кузмановић: Aristotle University of Thessaloniki, Faculty of Agriculture, Plant Pathology Laboratory, Grece (2001); Dipartimento di Biologia Applicata alla Difesa delle Piante, Universita degli Studi di Udine, Italia (2004). 28

31 ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА Др Данијела Павловић: Agricultural research station BASF, Dinuba, USA (2003.) International training course on pesticide held at Hunan Research Institute of Chemical Industry, Changsha, НР Кина (2006.) University of Pretoria, Pretoria, South Africa (2007.). Мр Сања Ђуровић: Centro di Ricerca e Sperimentazione in Agricoltura, Basile Caramia, Bari, Italia (2006). Др Жарко Ивановић: Dipartimento di Protezione delle Piantee Microbiologia Applicata - Università degli Studi di Bari (2007). Др Ненад Тркуља: Centro di Ricerca e Sperimentazione in Agricoltura, Basile Caramia, Bari, Italia (2007). Др Виолета Оро: Универзитет у Вагенингену, Холандија (Одсек нематологије): Introductory Course in Nematology, Taxonomy of some Plant Parasitic Nematodes и Advanced Taxonomy of Plant Parasitic Nematodes (2008). ПРИМЕЊЕНА И РАЗВОЈНА ИСТРАЖИВАЊА ИНСТИТУТА Као резултат рада на примењеним и развојним пројектима разрађена је и уведена у праксу методологија прогнозе појаве проузроковача чађаве пегавости листа и краставости плода јабуке (Venturia inaequalis). Овај програм се примењује на више стотина хектара плантажа јабуке у Републици Србији и Републици Српској. Захваљујући коришћењу овог програма остварују се велике материјалне уштеде (број третирања пестицидима смањен је за 30-50%), висока ефикасност заштите (преко 97%), а истовремено се смањује загађење животне средине. Ови програми, уз набавку најнеопходније опреме, могу се успешно проширити и на остале плантажне засаде у Републици Србији. Програм прогнозе појаве проузроковача чађаве краставости плода јабуке био је један од основа за функциионисање новоформиране Прогнозно-извештајне службе Војводине, а касније и Републике Србије. Разрађене су и уведене у примену методе идентификације проузроковача бактериозне пламењаче јабучастог воћа (Erwinia amylovora) што је веома значајно за благовремено спровођење мера заштите. Такође, разрађени су и уведени у примену програми идентификације и сузбијања фитопаразитних нематода, Heterodera schachtii и Globodera spp. У оквиру програма развојних истраживања које је финансирало Министарство за науку и технологију, у Институту је овладано методама и поступцима за добијање безвирусног клонског садног материјала винове лозе. Формиран је колекциони засад безвирусног материјала (25 сорти и 8 подлога), пореклом из скоро свих виногорја Републике Србији и бивше Југославије. Колекција је засађена на земљишту у коме није утврђено присуство векторских врста нематода. Здравствено стање овог материјала је тестирано сваке године, а сврха подизања колекционог засада је да послужи као изворни материјал за формирање базних и матичних засада. Наша земља је, до скора била извозник лозног садног материјала, па би то 29

32 ИНСТИТУТ НЕКАД могла бити и у будућности. Постојање изворно здравог и тестираног засада винове лозе ослобођене од вируса пружа нашој земљи велику шансу да у релативно кратком времену крене са масовнијом производњом безвирусног лозног садног материјала. Овај засад је, за сада, једини засад безвирусног лозног садног материјала у нашој земљи, а могли би га користити сви произвођачи, поготово извозници, лозног садног материјала. Истраживачи Одсека за штеточине биља имају вредне резултате који су проистекли из рада на примењеним и развојним истраживањима. Ти резултати су веома бројни и покривају различите области заштите биља и различите аспекте њихове примене у пољопривреди. Истраживачи Одсека су дали велики допринос у решавању сузбијања интродуковане инвазивне штеточине кукуруза Diabrotica virgifera virgifera. Иако су бројни земљишни инсектициди тестирани у огледима показали ефикасност у сузбијању кукурузове златице и у Србији, наша оријентација ка одрживим мерама сузбијања је резултирала у доказивању функционалности примене плодореда. Проучавање и разрада мера сузбијања Scaphoideus titanus, вектора златастог жутила винове лозе дала је основу за практичне мере спречавања даљег ширења овог значајног обољења и производњу здравог лозног калема. Заједно са усвајањем методологије утврђивања присуства ове фитоплазме у виновој лози примена ових мера даје основу за обнову и ширење површина под виноградима у Србији. Прва открића присуства карантинских инсеката од економског значаја на територији Србије као што су Ceratitis capitata, Liriomyza bryoniae, Tuta absoluta, Frankliniella occidentalis и Drosophyla suzukii обезбедила су капацитет за њихову идентификацију, методологију мониторинга ових штеточина, обучавање пољопривредних саветодаваца и произвођача и правовремену примену мера сузбијања. Проучавања етиологије и епидемиологије болести црвенило кукуруза указала су на начине и могућности практичне примене ових резултата у смањивању штета од ове болести и њихову примену у сузбијању. УСЛУЖНА ДЕЛАТНОСТ Спектар услуга које Институт нуди тржишту веома је широк и обухвата све врсте услуга из домена заштите биља: детекцију и идентификацију фитопатогених организама; прогнозу појаве болести, штеточина и корова гајеног биља; утврђивање резистентности штетних организама; контролу здравственог стања семена и садног материјала и пост тест контролу; израду програма заштите гајеног биља; анализе земљишта на присуство нематода; сузбијање корова на индустријским и пољопривредним површинама; испитивање физичко-хемијских и биолошких својстава пестицида у циљу њихове регистрације и увођења у примену; испитивања хемијске и биолошке ефикасности вештачких ђубрива. У периоду од године у Институту су обављана токсиколошка и екотоксиколошка испитивања и токсиколошке оцене пестицида, а до године Институт је био и кординатор Извештајно-прогнозне службе Србије. 30

33 ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА Институт је успоставио дугорочну сарадњу са Управом за заштиту биља Министарства пољопривреде и заштите животне средине у циљу детекције и идентификације карантинских фитопатогених организама (Гранична фитосанитарна инспекција). Такође, Институт сарађује и са бројним привредним субјектима из области производње пестицида и трговачким организацијама које се баве њиховим прометом (Галеника-Фитофармација, Земун; Агромаркет, Крагујевац; Делта Аграр, Београд; Анова, Београд; Фитонова, Београд; БВ Комерц, Нови Сад; Dow Agroscience, Београд; Biogenesis, Београд; Chemical Agrosava, Београд; BASF, Београд; Bayer, Београд; Magan, Београд; Singenta, Београд; Жупа, Крушевац); као и компанијама за производњу семена и садног материјала (Агросеме Кикинда, Кикинда; Храстовача, Пожаревац; Morpho, Београд; Агроарм, Београд; Смедекс, Смедерево; Вирџинија, Београд; Галеника-Фитофармација, Земун; ПД Зајечар, Зајечар). ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА Сарадници Института објавили су бројне монографије, књиге и поглавља у књигама. Институт је штампао 34 посебна издања у којима су приказане одбрањене докторске дисертације запослених истраживача. Од године Институт је издавач часописа Заштита биља. У првим годинама излажења у часопису су објављивани чланци од интереса за заштиту биља (научни и стручни радови, предавања по питању важнијих проблема у заштити биља, извештаји са научних и стручних скупова, извештаји пољопривредних станица, рад извештајно-прогнозне службе, препоруке, акције сузбијања штетних организама итд.). У то време часопис је био намењен не само стручњацима, већ и произвођачима и широј јавности заинтересованој за информације из области заштите биља. Часопис је у почетку био гласило Заједнице научних установа из области Заштите биља, а затим Савеза друштава за заштиту биља Југославије. Прве Монографије штампане приликом обележавања 25, 50 и 55 година постојања Института 31

34 ИНСТИТУТ НЕКАД године излажења одштампан је само један број, а у наредном периоду број издатих свесака варирао је од 4-9 све до године. Од тада часопис излази четири пута годишње, са промењеним тиражом (1000 до 250 примерака). Од средине шездесетих година, у часопису се штампају само оригинални научни и прегледни радови, као и прикази књига из области заштите биља. Радови се штампају на српском или енглеском језику. До увођења електронске форме Заштита биља је путем претплате или размене дистрибуирана у 43 државе. Институт је дужи низ година ( ) издавао Билтен извештајно прогнозне службе у коме су се обрађивали стручни аспекти заштите биља. Билтен је био намењен сарадницима подручних служби Министарства пољопривреде. Овај Билтен је био део Извештајно-прогнозне службе Србије, која је касније савременије организована. ИНФОРМАЦИОНО ДОКУМЕНТАЦИОНА ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА Библиотека Институт поседује сопствену библиотеку која је основана убрзо после оснивања Института године. Фонд библиотеке чини око 3850 иностраних и домаћих књига из области фитопатологије, ентомологије, хербологије, ботанике, фитофармације, токсикологије и екотоксикологије, биолошке борбе, зоологије, систематике, физиологије биљака, итд. Део књижевног фонда чине веома вредне едиције и стручне енциклопедије, а међу књигама постоје многа капитална дела из земље и иностранства као приручници, монографије, уџбеници итд. Библиотека поседује и бројне стране и домаће серијске публикцаије из области делатности Института. Овај фонд обухвата око 500 наслова часописа, билтена, ревија, информатора, летописа, зборника и извештаја. Фонд се постепено повећавао куповином или међубиблиотекарском разменом. Публикације обухватају период од оснивања Института (мада постоје и капитална издања из области ботанике, фитопатологије и ентомологије, и појединачни бројеви страних часописа с почетка двадесетог века). Деведесетих година се престало са куповином и разменом часописа због ситуације у земљи. Збирка инсеката Фoрмиран у специфичним условима развоја земље после завршеног рата, Институт за заштиту биља је у програм свог научноистраживачког рада међу бројним задацима унео и проучавање ентомофауне наше земље. У ту сврху године отпочело се са формирањем збирке инсеката, откупљивањем у целини или делимично већ постојећих збирки наших ентомолога-аматера. Тако је откупљена збирка лептира М. Рогуље, у којој највећи број врста потиче из Војводине, односно са Фрушке Горе и околине Новог Сада. Током године уговорена је сарадња 32

35 ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА Штанд Института на Сајму науке године. са ентомологом-биологом П. Новаком из Сплита, на основу које је Институт добио један део његове врло богате збирке тврдокрилаца Далмације. Нешто касније, крајем године, преузета је од тадашњег сарадника Института С. Свирчева још једна збирка тврдокрилаца. На тај начин формирано је језгро будуће збирке, која је даље допуњавана материјалом који су сакупљали сарадници Института. Интензивна фаунистичка испитивања одвијала су се нарочито у периоду године. За то време организовано је неколико дужих екскурзија свих сарадника Института у разне крајеве Југославије са задатком инвентаризације инсекатске фауне и микофлоре. Током боравака на одређеним теренима прикупљан је материјал из Словеније (околина Марибора-Похорје), са Косова, из Македоније, Босне и Херцегавине и Црне Горе. У Црној Гори посебна пажња посвећена је проучавању ентомофауне Дурмитора. У раду су, поред сарадника Института и још неких научноистраживачких установа из наше земље, учествовали и познати ентомолози, специјалисти за поједине таксономске јединице из Чехословачке и Мађарске. Део материјала, пре свега из Србије, прикупљен је од сарадника ентомолога из Института при обиласку терена по другим задацима. На крају треба истаћи да посебне заслуге за формирање и каснија допуњавања збирки, као и за таксономску обраду материјала, имају др Guido Nonveiller, први директор овог Института, инж. Јован Станчић, бивши сарадник Института и Загорка Стојковић, технички сарадник Института и препаратор. Поменути 33

36 ИНСТИТУТ НЕКАД истраживачи имали су не само смисла, него и много љубави за фаунистичка истраживања. Др Guido Nonveiller посебну пажњу поклањао је представницима фамилије Scarabeidae (група Melolonthinae) и Chrysomelidae (подфамилија Halticinae). Од инж. Ј. Станчића потиче збирка инсеката из Делиблатске и Римске пешчаре. Загорка Стојковић је са изванредном педантношћу вршила препарирање тог материјала и брижљиво се старала о одржавању збирке. Збирка инсеката Института је једна од најбогатијих те врсте и представља својеврсну вредност. Састоји се од више хиљада препарираних и таксономски обрађених примерака. Најбројније су заступљени родови Coleoptera и Lepidoptera. Најбројније врсте у збирци припадају редовима Heteroptera и Orthoptera, а најслабије су заступљене врсте из редова Hymenoptera и Diptera. Збирка садржи и нешто материјала пећинских инсеката прикупљаних у Далмацији, Херцеговини и Хрватској. Поред палеарктичких врста, у збирци се налази и једна мања колекција ретких, врло интересантних и изванредно лепих лептира и тврдокрилаца из тропских крајева Африке, Аустралије и Јужне Америке. Сви примерци су добијени путем размене са тамошњим ентомолозима - колекционарима. Данас се збирка налази у Природњачком музеју као легат Института. САРАДЊА СА ДРУГИМ УСТАНОВАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ У протеклих 70 година Институт за заштиту биља и животну средину је сарађивао са бројним институцијама и службама из области пољопривреде. Остварена је широка и корисна сарадња са великим бројем научних установа. У првом реду истичемо сарадњу са истородним установама, као што су одговарајуће катедре и заводи на пољопривредним и шумарским факултетима, заводима за заштиту биља при специјализованим институтима из области пољопривреде и шумарства, пољопривредно стручним службама и осталим привредним субјектима под покровитељством Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Од оснивања до данас, Институт одржава везе са великим бројем научноистраиживачких установа у свету и активан је члан многих међународних и регионалних организација из области заштите биља. За укључивање Института у решавању међународних проблема из заштите биља највећа заслуга припада првом директору Института др Nonveiller-а. Касније, проф. Младен Јосифовић и др Љубиша Васиљевић су наставили и проширили учешће Института у међународној сарадњи. У протеклом периоду Институт је сарађивао са Министарством пољопривреде САД, Међународном атомском агенцијом (IAEA) из Беча, Бироом за пољопривреду Комонвелта (CAB), (Енглеска); и Европском организацијом за заштиту биља (EPPO), Париз. 34

37 САРАДЊА СА ДРУГИМ УСТАНОВАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ ИНСТИТУТ ДАНАС 35

38 ИНСТИТУТ ДАНАС Институт за заштиту биља и животну средину је истраживачко развојни институт, чија је основна делатност научноистраживачки рад из области биотехничких наука, а обједињује истраживања из области фитопатологије, ентомологије, хербологије, нематологије, биологије, хемије, технологије и заштите животне средине. Такође, пружа услуге испитивања здравствене исправности семена и садног материјала, прогнозирање појаве болести и штетних инсеката гајених биљака, заступљеност штетних нематода у узорцима земљишта, квалитета семена гајених биљака, физичко-хемијских својстава пестицида и вештачких ђубрива и њихове биолошке ефикасности. Трајно определење Института је обезбеђење и унапређење квалитета у научном и стручном раду и пословању. ДЕЛАТНОСТ И ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА ДЕЛАТНОСТ ИНСТИТУТА УТВРЂЕНА СТАТУТОМ Институт обавља научноистраживачку делатност из области биотехничких и природноматематичких наука: Истраживање и експериментални развој у биотехнологији. - Научноистраживачка делатност из области пољопривредних, ветеринарских и шумарских наука Истраживање и развој у осталим природним и техничко-технолошким наукама - Научноистраживачка делатност из области хемије, физике и биологије Образовање и усавршавање научноистраживачког кадра (припрема и израда дипломских радова, магистарских теза и докторских дисертација, специјализације и сл. из области делатности Института), у складу са Законом Организовање састанака и сајмова - Организовање конгреса, симпозијума, саветовања и других скупова из области делатности Института Издавање књига. - Издавање и продаја часописа «Заштита биља» (чији је оснивач и финансијер), научних и стручних публикација из области заштите биља, у складу са законом Услужне делатности у гајењу усева и засада. - послови у пољопривреди, - припрема земљишта, - запрашивање усева и засада (дезинфекција, дезинсекција и дератизација, сузбијање корова), - орезивање воћака и винове лозе, - пружање услуга стручне службе у области заштите биља: послови извештајнопрогнозне службе и други стручни послови. 36

39 ДЕЛАТНОСТ И ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА Техничко испитивање и анализе. - испитивање физичких и хемијских својства пестицида и вештачких ђубрива, контрола остатака пестицида у храни, земљишту, води и биљкама, контрола квалитета и здравственог стања биља и контрола у производњи биљног репродуктивног материјала Делатност библиотека и архива Делатност музеја, галерија и збирки. Институт може у складу са законом, без уписа у судски регистар, обављати и друге делатности, укључујући и спољнотрговинску делатност, а које служе искључиво обављању регистроване делатности Института. Научноистраживачка делатност, коју Институт обавља у општем интересу, остварује се примењеним и развојним истраживањима и основним истраживањима као основом за примењена и развојна истраживања. У складу са прописима и статутима високошколских установа, Институт може учествовати у реализацији студија у области наука за које је Институт регистрован. Обављањем делатности које престављају комерцијализацију резултата научног и истраживачког рада не сме се угрожавати квалитет научноистраживачког рада Института. Зграда Института у Топчидеру 37

40 ИНСТИТУТ ДАНАС ИНФРАСТРУКТУРА И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ Институт данас, по много чему, представља специфичну научну институцију, чија се активност одвија у области основних, примењених и развојних истраживања, утемељеним на високим стандардима науке. У истраживачким програмима и пројектима Института заступљене су области: заштита биља (фитопатологија, ентомологија, хербологија, нематологија), биологија, хемија, технологија и заштита животне средине. Институт за заштиту биља и животну средину своју делатност обавља у оквиру четири научно-истраживачка Одсека: Одсек за болести биља (02), Одсек за фитофармацију и заштиту животне средине (04), Одсек за штеточине биља (05) и Одсек за хербологију (06), уз подршку Службе заједничких послова (01). Институт поседује шест саврено опремљених лабораторија у којима оспособљени кадрови реализацију активности научних пројеката Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства пољопривреде и заштите животне средине, али и решава текуће проблеме у заштити биља. Зграда Института у Земуну 38

41 РУКОВОДСТВО ДАНАС РУКОВОДСТВО ДАНАС Управни одбор Председник: др Мирослав Николић, Заменик: др Иво Тошевски, научни саветник, Институт за заштиту биља и животну средину, Београд Чланови: др Зорица Николић, научни саветник, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, проф. др Жељко Томановић, Биолошки факултет, Београд, др Пантелија Перић, научни саветник, Институт за пестициде и животну средину, Београд, др Данијела Павловић, научни сарадник, Институт за заштиту биља и животну средину, Београд и др Ненад Тркуља, научни сарадник, Институт за заштиту биља и животну средину, Београд. Директор: др Ненад Доловац, научни сарадник Помоћник: др Слободан Кузмановић, виши научни сарадник Научно веће др Светлана Живковић, научни сарадник, председник др Раде Станисављевић, виши научни сарадник, заменик председника др Саша Стојановић, научни саветник, члан др Иван Сивчев, научни саветник, члан др Мира Старовић, научни саветник, члан др Лана Ђукановић, виши научни сарадник, члан др Горан Алексић, виши научни сарадник, члан др Вељко Гавриловић, виши научни сарадник, члан др Слободан Кузмановић, виши научни сарадник, члан 39

42 ИНСТИТУТ ДАНАС ЗАПОСЛЕНИ ДАНАС Институт располаже кадровима (47 запослених у радном односу и троје стипендиста Министраства за просвету, науку и животну средину Републике Србије). Институт у овој јубиларној години, са поносом истиче да, запошљава 24 научна радника, од којих четири научна саветника, шест виших научних сарадника и 14 научних сарадника и 11 магистара и мастер инжењера у звању истраживача сарадника и 12 техничких сарадника. Треба нагласити да је просечна старост истраживачког кадра у Институту 43 године. У Институту тренутно 15 истраживача и стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја ради своје докторске дисертације. РАДНИЦИ ИНСТИТУТА У ГОДИНИ Име и презиме Звање Одсек за болести биља др Мира Старовић, научни саветник фитопатолог-вирусолог руководилац Одсека др Саша Стојановић научни саветник фитопатолог-миколог др Слободан Кузмановић виши научни сарадник фитопатолог-вирусолог др Горан Алексић виши научни сарадник фитопатолог-миколог др Вељко Гавриловић виши научни сарадник фитопатолог-бактериолог др Лана Ђукановић, виши научни сарадник ратар-семенар руководилац квалитета др Раде Станисаљевић виши научни сарадник ратар-семенар др Добривој Поштић научни сарадник ратар-семенар др Светлана Живковић научни сарадник фитопатолог-миколог др Виолета Оро научни сарадник нематолог др Ненад Тркуља научни сарадник фитопатолог-миколог др Жарко Ивановић научни сарадник молекуларни биолог др Ненад Доловац научни сарадник фитопатолог-миколог др Татјана Поповић научни сарадник фитопатолог-бактериолог др Катарина Гашић научни сарадник фитопатолог-бактериолог др Данијела Ристић научни сарадник фитопатолог-миколог дипл.инж. Ерика Пфаф Доловац истраживач сарадник фитопатолог-миколог мр Ратибор Штрбановић истраживач сарадник ратар-семенар дипл. инж. Милош Стевановић истраживач сарадник фитопатолог-миколог мастер инж. Ања Милосављевић истраживач сарадник фитопатолог-миколог 40

43 ЗАПОСЛЕНИ ДАНАС Име и презиме Звање мастер инж. Иван Вучуровић истраживач сарадник фитопатолог-вирусолог Дејан Станојевић технички сарадник пољопривредни тех. Одсек за штеточине биља др Иван Сивчев, научни саветник ентомолог руководилац Одсека др Иво Тошевски научни саветник ентомолог др Милана Митровић виши научни сарадник ентомолог др Татјана Цврковић научни сарадник ентомолог др Јелена Јовић научни сарадник биолог дипл.инж. Лазар Сивчев истраживач сарадник ентомолог дипл.биол. Оливер Крстић истраживач сарадник биолог дипл.биол. Андреа Косовац истраживач сарадник биолог мастер.биол. Миљана Јаковљевић истраживач сарадник биолог Одсек за фитофармацију и заштиту животне средине мр Зоран Милићевић, стручни саветник хемичар-аналитичар руководилац Одсека др Богдан Николић научни сарадник физиолог дипл.инж. Сања Ђуровић истраживач сарадник технолог Ненад Пајовић технички сарадник хемијски тех. Марија Томић технички сарадник хемијски тех. Одсек за хербологију др Драгана Марисављевић, научни сарадник херболог руководилац Одсека др Данијела Павловић научни сарадник херболог Владан Живковић технички сарадник пољопривредни тех. Служба заједничких послова Дипл. прав. Јована Пантелић Весна Милојевић Гордана Бараћ Гојко Божовић Јелена Милановић Радован Радуловић Слободан Тукелић Љиљана Симић референт за правне, административне и кадровске послове благајник административно- технички секретар административни секретар технички секретар технички сарадник технички сарадник спремачица-хигијеничар 41

44 ИНСТИТУТ ДАНАС УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА Основу унутрашње организације Института чине организационе јединице (одсеци, лабораторије и служба), које се организују по ужим областима из делатности Института. Унутрашњу организацију Института чине: 1) Одсек за болести биља а) Лабораторија за фитопатологију б) Лабораторија за испитивање квалитета семена и садног материјала в) Лабораторија за нематологију 2) Одсек за штеточине биља а) Лабораторија за примењену ентомологију б) Лабораторија за молекуларну дијагностику 3) Одсек за хербологију 4) Одсек за фитофармацију и заштиту животне средине а) Лабораторија за испитивање пестицида и вештачких ђубрива 5) Служба заједничких послова Организациона шема Института 42

45 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА Данас је Институт савремена научно истраживачка установа која у свом саставу има све неопходне капацитете за бављење својом делатношћу, кадровски обезбеђена са 24 доктора наука из различитих области, са перспективом да се у најскорије време тај број знатно увећа и са акредитованим лабораторијама за вршење послова из делокруга рада Института. ОДСЕК ЗА БОЛЕСТИ БИЉА Одсек за болести биља формиран је и послује од самог оснивања Института године. Своју делатност Одсек реализује у четири опремљене лабораторије за: фитопатологију (микозе, бактериозе, вирозе и молекуларну идентификацију), нематологију и испитивање квалитета семена и садног материјала, у којима обавља методе акредитоване по стандарду SRPS ISO/IEC 17025: Најзначајније активности Одсека су: проучавање биолошких, морфолошких (макроскопских, микроскопских и молекуларних) и еколошких карактеристика фитопатогених гљива, бактерија, вируса и вирусима сличних организама и нематода проузроковача болести биља и праћење појаве болести; проучавање антагонистичких односа микроорганизама, проучавање и разрада мера сузбијања проузроковача болести биља и нематода; испитивање смањене осетљивости (појаве резистетности) микроорганизама према фунгицидима; званична испитивања карантинских и економски штетних организама и ефикасности фунгицида по овлашћењима Министарства пољопривреде и испитивања квалитета семена и садног материјала гајених биљака. У одсеку су ангажована два научна саветника (микологија и вирусологија), пет виших научних сарадника (микологија, бактериологија, вирусологија и семенарство), девет научних сарадника (микологија, бактериологија, молекуларна биологија, нематологија и семенарство), пет истраживача сарадника и један технички сарадник. Лабораторије Одсека опремљене су у потпуности за морфолошку (макро и микроскопску) и молекуларну идентификацију микроорганизама, као и за испитивање нематода и квалитета семена и садног материјала. У протеклих двадесет година Одсек је учествовао у реализацији бројних научноистраживачких пројеката које је финансирало Министарство науке: 1. 12М17: Основна истраживања у ентомологији, фитопатологији и фотофармацији ( ); 2. БТР Б: Програм производње и прераде воћа и грожђа ( ); 3. БТН : Разрада и увођење нових технологија у производњи висококвалитетне хране и сузбијању нових недовољно познатих штетних организама у биљној производњи ( ); 43

46 ИНСТИТУТ ДАНАС 4. ТР 2051: Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља, повећањем ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и корова ( ); 5. ОИ : Молекуларна карактеризација бактерија из родова Bacillus и Pseudomonas као потенцијалних агенаса за биолошку контролу ( ); 6. ТР 31018: Разрада интегрисаног управљања и примене савремених принципа сузбијања штетних организама у заштити биља ( ), 7. III 46007: Нови аутохтони изолати бактерија Lysobacter и Pseudomonas као важан извор метаболита корисних за биотехнологију, стимулацију раста биљака и контролу болести биља: од изолата до препарата ( ); 8. III 46008: Развој интегрисаних система управљања штетним организмима у биљној производњи са циљем превазилажења резистентности и унапређења квалитета и безбедности хране ( ); 9. III 46007: Модификације антиоксидативног метаболизма биљака са циљем повећања толеранције на абиотски стрес и идентификација нових биомаркера са применом у ремедијацији и мониторингу деградираних станишта ( ); 10. ТР31057: Побољшање генетичког потенцијала и технологија производње крмног биља у функцији одрживог развоја сточарства ( ) и 11. ТР 31063: Примена нових генотипова и технолошких иновација у циљу унапређења воћарске и виноградарске производње ( ). Стручњаци Одсека су учествовали и у реазлизацији бројних стручних пројеката које је финансирало Министарство пољопривреде. Такође су учествовали у реализацији међународних пројекатаиз групе InterregIIIA -»Enchancement, Истраживачи Одсека за болести биља у лабораторији за молекуларну дијагностику 44

47 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА Истраживачи Одсека за болести биља у фитопатолошкој лабораторији sanitation and production of local vines and wines«, чији је координатор Centro di Ricerca e Sperimentazione in Agricoltura»Basile Caramia«, Бари, Италија ( ); COST пројекта Action FA0807 под називом Integrated Management of Phytoplasma Epidemics in Different Crop Systems ( ) и пројекта који је финансирало Министарство животне средине, мора и копна Републике Италије и Институт «AGRINNOVA Centre of Competence for innovation in the agroenvironmental sector», Torino ( ). Истраживачи Одсека за болести биља у Лабораторији за нематологију и вирусологију Истраживачи Одсека су у протеклих 20 година публиковали 96 научних радова у часописима међународног значаја, од тога 38 у врхунским међународним часописима, два рада у монографским студијама, тематским зборницима и једну монографију, као и шест саопштења по позиву на домаћим и међународним скуповима. Истраживачи Одсека за болести биља су учествовали у раду 112 међународних и 77 домаћих научних скупова са саопштењима, а у часописима националног значаја публиковали 95 радова. 45

48 ИНСТИТУТ ДАНАС Истраживачи Одсека за болести биља у семенарској лабораторији Колекциони засад винове лозе У Одсеку су за протеклих двадесет година израђене и одбрањене четири магистарске тезе и 10 докторских дисертација, а у току је израда једног мастер рада и девет докторских дисертација. БИБЛИОГРАФИЈА ОБЈАВЉЕНИХ НАУЧНИХ РАДОВА Монографска студија међународног значаја 1. Gavrilović V., Obradović A., Arsenijević M. (2001): Bacterial soft rot of carrot, parsley and celery. In Plant Pathogenic Bacteria (De Boer S.H., ed). Kluwer Academic Publichers, Dordrecht, The Netherlands, pp Obradović A., Gavrilović V., Ivanović M., Gašić K. (2008): Pseudomonas blight of raspberry in Serbia. In: Fatmi B., Collmer, A., Santeiacobelis N., Mansfield, J.W., Murillo, J., Schaad, N.W, Ullrich, M. (Eds): Pseudomonas syringae pathovars and related pathogens, Springer, Netherlands, pp: Рад у врхунском међународном часопису 3. Adamović D., Djalović I., Mitrović P., Kojić S., Starović M., Purar B., Jošić D. (2014). First Report of 16SrXII For Peer Review-A phytoplasma subgroup (Stolbur) associated with reddening of Oenothera biennis in Serbia. Plant Disease, 98 (6): Balaž J., Ivanović Ž., Davidović A., Iličić R., Janse J., Popović T. (2015). Characterisation of Xanthomonas hortorum pv. pelargonii isolated from geranium in Serbia. Plant Disease, doi. org/ /pdis re. 46

49 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 5. Blagojević J., Popović T., Oro V., Dolovac N., Ignjatov M., Vukojević J., Ivanović Ž. (2015): First Report of Horseradish Leaf Spot Caused by Alternaria brassicae in Serbia. Plant Disease, 99, 5: Dimkić I., Živković S., Berić T., Ivanović Ž., Gavrilović V., Stanković S., Fira Đ. (2013). Characterization and evaluation of two Bacillus strains, SS-12.6 and SS-13.1, as potential agents for the control of phytopathogenic bacteria and fungi. Biological Control, 65 (3): Dodig D., Zorić M., Jović M., Kandić V., Stanisavljević R., Šurlan-Momirović G. (2015). Wheat seedlings growth response to water deficiency and how it correlates with adult plant tolerance to drought. Journal of Agricultural Science, 153, Gašić K., Gavrilović V., Ivanović Ž., Obradović A.(2013). First Report of Broccoli Soft Rot Caused by Pectobacterium carotovorum subsp. carotovorum in Serbia. Plant Disease, 97 (11): Ignjatov M., Gvozdanović-Varga J., Milošević D., Nikolić Z., Ivanović Ž., Popović T. (2015). First Report of Bacterial Leaf Spot of Chard (Beta vulgaris subsp. cicla) Caused by Pseudomonas syringae pv. syringae in Serbia. Plant Disease, 99: Ignjatov M., Milošević D., Nikolić Z., Tamindžić G., Gvozdanović-Varga J., Ivanović Ž., Popović T. (2015). First report of Fusarium sp. FIESC3 on onion seed in Serbia. Plant Disease, doi.org/ /pdis pdn. 11. Ivanović Ž., Popović T., Janse J., Kojić M., Stanković S., Gavrilović V., Fira Đ. (2015). Molecular assessment of genetic diversity of Xanthomonas arboricola pv. juglandis strains from Serbia by various DNA fingerprinting techniques. European Journal of Plant Pathology, 141, 1: Ivanović Ž., Stanković S., Živković S., Gavrilović V., Kojić M., Fira Đ. (2012). Molecular characterization of Pseudomonas syringae isolates from fruit trees and raspberry in Serbia. European Journal of Plant Pathology, 134: Ivanović Ž., Stanković S., Živković S., Gavrilović V., Kojić M., Fira Đ. (2012). Molecular characterization of Pseudomonas syringae isolatesfrom fruit trees and raspberry in Serbia. European Jоurnal оf Plant Pathology, 134 (1): Jankovic T., Dolovac N., Bulajic A., Krstic B., Pascal T., Bardin M., Nicot P., Levente K. (2011). Peach Rusty Spot Is Caused by the Apple Powdery Mildew Fungus, Podosphaera leucotricha. Plant Disease, 95: Jošić D., Starović M., Kojić S., Pivić R., Stanojković-Sebić A., Zdravković M., Pavlović S. (2015). Dianthus barbatus - a new host of Stolbur phytoplasma in Serbia. Plant Disease, 99: Jošić D.,Starović M., Stojanović S., Popović T.,Dolovac N., Zdravković J., Pavlović S. (2013). First Report of Group 16SrXII-A Phytoplasma Causing Stolbur Disease in Saponaria officinalis Plants in Serbia. Plant Disease, 97, 3: Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Duduk N., Trkulja N. (2014). First Report of Cercospora apii, Causal Agent of Cercospora Early Blight of Celery, in Serbia. Plant Disease, 98 (8), Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Duduk N., Trkulja N. (2014). First Report of Cercospora carotae, Causal Agent of Cercospora Leaf Spot of Carrot, in Serbia. Plant Disease, 98 (8), Milosavljević A., Trkulja N., Popović T., Ivanović Ž., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2015). First report of Thielaviopsis thielavioides, a causal agent of postharvest blackening on Daucus carota in Serbia. Plant Disease, doi. Org / / PDIS PDN. 47

50 ИНСТИТУТ ДАНАС 20. Oro V. (2015). Description of Laimaphelenchus belgradiensis sp. nov (Nematoda: Aphelenchoididae) and its phylogenetic and systematic position within Aphelenchoidoidea (Article) Eur J Plant Path., 142: Oro V., Živković S., Ivanović Ž., Waeyenberge L. (2012).First Report of the Cereal Cyst Nematode Heterodera filipjevi on Wheat in Serbia. Plant Disease 96 (10): Pavlovic S., Starovic M., StojanovicS., Aleksic G., Kojic S., Zdravkovic M., Josic D. (2014). The First Report of Stolbur Phytoplasma Associated with Phyllody of Calendula officinalis in Serbia. Plant Disease, 98(8): Pavlović S., Milošević D., Aleksić D., Stević T., Starović M. (2015). The first report of Macrophomina phaseolina of immortelle (Helichrysum italicum) in Serbia. Plant Disease, dx.doi.org/ /pdis pdn 24. Pavlović S., Pljevljakušić D., Starović M., Stojanović S., Jošić D. (2012). First report of 16SrI- II-B phytoplasma subgroup associated with virescence of Arnica montana L. in Serbia. Plant Disease, 96 (11): Pavlović S., Starović M., Stojanović S., Kojić S., Marinković J., Jošić D. (2014). First report of Stolbur phytoplasma affecting Cichorium intybus in Serbia. Plant Disease, 98 (6): Popović T., Balaž J, Starović M., Trkulja N., Ivanović Ž., Ignjatov M., Jošić D. (2013). First Report of Xanthomonas campestris pv. campestris as the Causal Agent of Black Rot on Oilseed Rape (Brassica napus) in Serbia. Plant Disease, 97(3): Popović T., Ivanović Ž. (2015). Occurrence of Acidovorax citrulli Causing Bacterial Fruit Blotch of Watermelon in Serbia. Plant Disease, 99, 6: Popović T., Ivanović Ž., Ignjatov M. (2015). First Report of Pseudomonas viridiflava Causing Pith Necrosis of Tomato (Solanum lycopersicum L.) in Serbia. Plant Disease, 99, 7: Popović T., Ivanović Ž., Ignjatov M., Milošević D. (2015). First Report of Pseudomonas syringae pv. coriandricola Causing Bacterial Leaf Spot on Carrot, Parsley and Parsnip in Serbia. Plant Disease, 99, 3: Popović T., Ivanović Ž., Trkulja N., Milosavljević A., Ignjatov M. (2015). First Report of Pseudomonas syringae pv. syringae on Pea (Pisum sativum) in Serbia. Plant Disease, 99, 5: Popović T., Ivanović Ž., Živković S.,Trkulja N., Ignjatov M. (2013). First Report of Brenneria nigrifluens (Wilson et al.) Hauben et al. as the Causal Agent of shallow-bark canker on walnut trees (Juglans regia L.) in Serbia. Plant Disease, 97, 11: Starović M., Kojić S., Kuzmanović S., Stojanović S., Pavlović S., Jošić D. (2013). The first report of Blueberry reddening disease in Serbia associated with 16SrXII-A (Stolbur) Phytoplasma. Plant Disease, 97 (12): Stojšin V., Balaž J., Budakov D., Stanković S., Nikolić I., Ivanović Ž., Popović T. (2015). First Report of Pseudomonas syringae pv. aptata Causing Bacterial Leaf Spot on Sugar Beet in Serbia. Plant Disease, 99, 2: Trku lja N., Milosavljević A., Mitrović, M., Jović J., Toševski I. (2015). First report of Cercospora armoraciae, causal agent of Cercospora leaf spot, on horseradish in Serbia. Plant Disease, dx.doi.org/ /pdis pdn. 35. Trkulja N., Milosavljević A., Stanisavljević R., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2015). Occurrence of Cercospora beticola populations resistant to benzimidazoles and demethylation-inhibiting fungicides in Serbia and their impact on disease management. Crop Protection 75: Trkulja N., Milosavljević A., Živković S., Popović T., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2015). First report of Cercospora violae infecting the garden violet Viola odorata in Serbia. Plant Disease, 99, 7:

51 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 37. Trkulja N., Pfaf-Dolovac E., Milosavljević A., Bošković J., Jović J., Toševski I., Mitrović M. (2015). First report of QoI resistance in Botrytis cinerea isolates causing gray mold in strawberry fields in Serbia. Plant Disease, dx.doi.org/ /pdis pdn. 38. Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf-Dolovac E., Dolovac N., Mitrović M., Toševski I., Jović J. (2013). Characterisation of benzimidazole resistance of Cercospora beticolain Serbia using PCRbased detection of resistance-associated mutations of the β-tubulin gene. European Journal of Plant Pathology, 135 (4): Živković S., Gavrilović V., Popović T., Dolovac N., Trkulja N. (2014). First Report of Colletotrichum clavatum Causing Quince Anthracnose in Serbia. Plant Disease 98 (9): Рад у истакнутом међународном часопису 40. Kuzmanović S., Martini M., Ermacora F., Ferrini F., Starović M., Carraro L., Osler R., Tošić M. (2008). Incidence and molecular characterization of Flavescence dorée and stolbur phytoplasma in grapevine cultivars from different viticultural areas of Serbia. Vitis, 47(2): Milisavljević Živković S., Pekmezović M., Stanković N., Vojnović S.,Vasiljević B., Šenerović L. (2015): Control of human and plant fungal pathogens using pentaene macrolide 32,33 - didehydroroflamycoin. Journal of Applied Microbiology, 118 (6): Popović T., Milovanović P., Aleksić G., Gavrilović V., Starović M., Vasić M., Balaž J. (2012). Application of semi-selective mediums in routine diagnostic testing of Pseudomonas. Scientia Agricola 69 (4): Tomić D., Stevović V., Đurović D., Stanisavljević R. (2014): Cobalt Application In Seed Production of Red Clover (Trifolium pratense L.). Journal of Agricultural Science and Technology, 6, Радови објављени у међународном часопису 44. Aćimović M.G., Korać J., Jaćimović G., Oljača S., Djukanović L., Vuga-Janjatov V. (2014). Influence of ecological conditions on seeds traits and essential oil contents in anise (Pimpinella anisum L.). Notulae Botanicae Horti Agrobotanici Cluj-Napoca, 42 (1), Aleksić G., Popović T., Starović M., Kuzmanović S., Dolovac N., Jošić D., Gavrilović V. (2014). The effectiveness of potassium phosphite and captan mixture in controlling Venturia inaequalis in apple orchards. Pestic. Phytomed, 29 (2): Arsenijević M., Gavrilović V. (2006). Tissue necrosis of sour cherry fruits an unusual disease occurrence caused by a Phoma sp. in Serbia. Plant Disease, 90 (5), Arsenijević M., Jovanović G., Gavrilović V. (2001). Occurrence and Spread of Fire Blight Pathogen (Erwinia amylovora) on Sponataneous and Ornamental Plants in Yugoslavia. Acta Phytopathologica et Entomologica Hungarica, 36 (1-2) : Djurić S., Pavić D., Jarak M., Pavlović S., Starović M., Pivić R., Jošić D. (2011). Selection of indigenous fluorescent pseudomonas isolated from maize rhizospheric soil in Vojvodina as possible PGPR. Roumanian Biotechnological Letters, 16(5): Dolovac N., Miletić N., Trkulja N., Pfaf Dolovac E., Živković S., Krstić B., Bulajić A. (2011). Optimalni rokovi primene fungicida za suzbijanje Podosphaera leucotricha, prouzrokovača rđaste mrežavosti plodova breskve u Srbiji. Pesticidi i fitomedicina, 26(4): Elbeaino T., Digiaro M., Fallanaj F., Kuzmanović S., Martelli G.P. (2011). Complete nucleotide sequence and genome organization of grapevine Bulgarian latent virus. Arch Virol. 156:

52 ИНСТИТУТ ДАНАС 51. Gašić K., Gavrilović V., Dolovac N., Trkulja N., Živković S., Ristić D., Obradović A. (2014). Pectobacterium caratovorum subsp. carotovorum- the causal agent of broccoli soft rot in Serbia. Pest. Phytomed.: 29(4): Gavran M. (1996). Distribution of potato viruses in Yugoslavia. In: Proceedings of the First Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. (Jevtić, S. and Lasić, B., Eds.). ISHS, Leuven, and Faculty of Agriculture Novi Sad: Gavrilović V., Živković S., Dolovac N., Trkulja N., Pfaf-Dolovac E., Popović Т., Ivanović Ž (2012): Pseudomonas syringae Pathogen of Sweet Cherry in Serbia. Pestic. Phytomed. (Belgrade), 27 (2): Gavrilović V., Ivanović Ž., Popović T., Živković S., Stanković S., Berić T., Fira Đ. (2013): Genetic characterization of pathogenic fluorescent Pseudomonads isolated from necrotic cherry and plum buds in Serbia. Genetika 45, 3: Gavrilović V., Jovanović G., Arsenijević M. (2001): Charactertization of Yugoslavian Erwinia amylovora Isolates Originating from Apple Trees Comparing with Other Strains of Pathogen. Acta Phytopathologica et Entomologica Hungarica 36 (1-2): Gavrilović V., Živković S., Milijašević S., Vojinović M., Obradović A., Arsenijević M. (2008): Sorbus spp.-new host of Erwinia amylovora in Serbia. Acta Horticulturae, 793, Ivanović Ž., Trkulja N., ŽivkovićS., Pfaf-Dolovac E., Dolovac N., Jović J., Mitrović M. (2011): First report of stolbur phytoplasma infecting celery in Serbia. Bulletin of Insectology64: S239-S Ivanović Ž., Živković S., Starović M., Jošić D., Stanković S., Gavrilović V. (2009): Diversity among Pseudomonas syringae strains originating from fruit trees in Serbia. Archives of Biological Sciences 61 (4): Jošić D., Kuzmanović S., Stojanović S., Aleksić G., Pavlović S., Starović M. (2010): Detection of XIIA Phytoplasma group on Cultivar Zupljanka in Zupa vineyard region by RFLP analysis of 16S rdna sequences. Genetika, Belgrade, 42(1): Jošić D., Pavlović S., Pivić, R., Kuzmanović S., Stojanović S., Popović T., Starović M. (2012): Cultivated and wild plantain (Plantago major) as a host of Stolbur Phytoplasma in Serbia. Journal of Medicinal Plants Research 6, 2: Jošić D., Pivić R., Miladinović M., Starović M., Pavlović S., Đurić S., Jarak M. (2012). Antifungal activity and genetic diversity of selected Pseudomonas spp. from maize rhizosphere in Vojvodina. Genetika, Belgrade, 44 (2): Jošić D., Protolipac K., Starović M., Stojanović S., Pavlović D., Miladinović M., Radović S. (2012). Phenazines Producing Pseudomonas Isolates Decrease Alternaria tenuissima Growth, Pathogenicity and Disease Incidence oncardoon. Arch.Biol.Sci., Belgrade, 64: Kuzmanović S., Jošić D., Ivanović Ž., Popović T., Stojanović S., Aleksić G., Starović M. (2011). A study of suitability of grapevine cultivar Plovdina as a possible indicator plant for flavescence dorée disease. African Journal of Agricultural Research 6, 13: Kuzmanović S., Jošić D., Starović M., Ivanović Ž., Popović T., Trkulja N., Bajić-Raymond S., Stojanović S. (2011). Detection of Flavescence Dorée Phytoplasma Strain C on Different Grapevine Cultivars in Serbian Vineyards. Bulgarian Journal of Agricultural Science 17, 3: Kuzmanović S., Starović M., Pavlović S., Gavrilović V., Aleksić G., Stojanović S., Jošić D. (2011). Detection of Stolbur Phytoplasma on blackberry a new natural host in Serbia. Genetika, 43(3):

53 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 66. Martinović V., Ivanović Ž., Mihailović M., Ivanović-Matić S., Poznanović G., Vidaković M. (2015). Lymphocytes last stand on the nuclear matrix after whole body exposure of rats to low-let ionizing radiation Archives of Biological Sciences, 67 (1), Milijašević S., Gavrilović V., Živković S., Trkulja N., Pulawska J. (2007): Firsт report of tumorigenic Agrobacterium radiobacter on raspberry in Serbia. Pestic. Phytomed. 22, Мilijašević S., Todorović B., Reaknović E., Potočnik I., Gavrilović V. (2009): Races and hosts of Pseudomonas syringae pv. tomato in Serbia. Arch. Biol. Sci., 61 (1), Milošević D., Ristić D., Kuzmanović S., Starović M. (2015). Potato cv. Romano reaction to primary and secondary infection with potato necrotic strain Y virus (PVYNTN). Pesticides and Phytomedicine, 30: Milovanović P., Kljajić P., Andrić G., Pražić-Golić M., Popović T. (2013). Efficacy of Different Insecticides in Controlling Pollen Beetle (Meligetes aeneus F.) in Rapeseed Crop. Pesticides and Phytomedicine, 28, 4: Nikolić B., Dodig D., Jovanović V., Oro V., Marković A. (2013). The effect of temperature and light (PAR) on the induction of Chla fluorescence in situ. 2. Diurnal changes in stinging nettle (Urtica dioica) and red currant (Ribes spp.), Botanica Serbica, 37 (2), Oro V., (2014): A New Species of Laimaphelenchus (Tylenchida: Aphelenchoididae) from Serbia. Journal of Nematology, 46 (2), Oro V., Ivanović Ž., Nikolić B., Barszi L., Radivojević M., Jovčić B. (2010). Morphological and molecular identification of potato cyst nematode populations in Serbia. Archives of Biological Sciences, 62 (3): Oro V., Nikolić B., Jošić D.(2014). The Potato road and biogeographic history of potato cyst nematode populations from different continents. Genetika, 46, (3): Oro V., Hübschen J., Karanastasi E., Krnjaić S., Krnjaić D., Brown D.J.F., Neilson R. (2005): Inter-population variability of Longidorus euonymus Mali and Hooper, 1974 (Nematoda, Dorylaimida) and comment upon the number of juvenile developmental stages. Helminthologia, 42 (3), Oro V., Oro-Radovanović V. (2012). Molecular Characterization of PCN Populations from Serbia. Genetika, 44: Pavlović S., Jošić, D., Starović M, Stojanović S., Aleksić G., Stojšin V., Radanović D. (2012). Stolbur Phytoplasma on two St. John's Worth species (Hypericum perforatum L. and H. barbatum L.) in Serbia. Journal of Medicinal Plant Reseacrh, 6(5): Pivić R., Starović M., Delić D., Rašulić N., Kuzmanović Đ., Poštić D., Jošić D. (2015). Bacterial antagonists Bacillus sp. Q3 and Pseudomonas chlororaphis Q16 capable to control wheat powdery mildew in wheat. Romanian Biotechnological Letters, 20 (3), Popović T., Balaž J., Ignjatov M., Mitrović P., Gavrilović V., Jošić D. (2014). Identification and genetic characterisation of Xanthomonas campestris pv. campestris as an oilseed rape pathogen in Serbia. Journal of Plant Pathology, 96 (3): Popović, T., Balaž, J., Nikolić, Z., Starović, M., Gavrilović, V., Aleksić, G., Vasić, M., Živković, S. (2010). Detection and identification of Xanthomonas axonopodis pv. phaseoli on bean seed collected in Serbia. African Journal of Agricultural Research 5(19): Popović T., Jošić D., Starović M., Milovanović P., Dolovac N., Poštić D., Stanković S. (2013). Phenopypic and genotypic characterization of Xanthomonas campestris strains isolated from cabbage, kale and broccoli.arch. Biol. Sci., Belgrade, 65 (2),

54 ИНСТИТУТ ДАНАС 82. Popović T., Starović M., Aleksić G., Živković S., Jošić D., Ignjatov M., Milovanović P. (2012). Response of different beans against common bacterial blight disease caused by Xanthomonas axonopodis pv. phaseoli. Bulgarian Journal of Agricultural Science 18, 5: Poštić D., Momirović N., Broćić Z., Dolijanović Ž., Aleksić G. (2012). The evaluation biological viability of potato seed tubers grown at different altitudes. African Journal of Agricultural Research 7(20), Poštić D., Jošić D., Starović M., Popović T., Bosnić P., Stanojković- Sebić A., Pivić R. (2013). Selection and rapd analysis of Pseudomonas ssp. isolates able to improve biological viability of potato seed tubers. Genetika 45, 1: Protić N., Starović M., Protić R., Janković S., Jovanović Z. (2006).Effects of mycotoxints on germination, 1000-grain weight and grain yield of winter wheat. Journal of the Agricultural Association of China, 7, (5): Rekanović E., Filajdić N.,Gavrilović V., Milijašević S. (2008): Efficacy of antibiotics and copper compounds in Erwinia amylovora control in Serbia. Acta Horticulturae, 800, Sanisavljević R., Đokić D., Milenković J., Terzić D., Stevović V,. Tomić D., Dodig D. (2014). Drying of forage grass seed harvested at different times and its utility value in sowing periods. Zemdirbyste-Agriculture, 101, Stanisavljević R., Vučković S., Štrbanović R., Poštić D., Trkulja N., Radić R., Dodig D. (2015): Enhancement of seed germination in three grass species using chemical and temperature treatments. Range Management and Agroforestry, 36, (In Press). 89. Starović M., Kuzmanović S., Gavrilović V., Aleksić G., Popović T.,Stojanović S., Jošić D. (2012). Detection and identification of two phytoplasmas 16SrIII-B and 16SrXII-A from Alfalfa (Medicago sativa) in Serbia. Journal of Phytopathology, 160: Starović M., Jošić D., Pavlović D., Dražić S., Poštić D., Popović T., Stojanović S. (2013): The effect of IAA producing Bacillus sp. Q3 strain on marshmallow seed germination. Bulgarian Journal of Agricultural Science, 19: Starović M., Kuzmanović S., Gavrilović V., Aleksić G., Popović T., Stojanović S., Jošić D. (2012). Detection and Identification of Two Phytoplasmas (16SrIII-B and 16SrXII-A) from Alfalfa (Medicago sativa) in Serbia. Journal of Phytopathology 160, 11-12: Stojanović S., Starović M., Matijević D. (1999). Factors affecting conidial germination of Colletotrichum gloeosporioides isolated from Polystigma rubrum subsp. rubrum stromata. Acta Phytopathologica et Entomologica Hungarica, 34: Štrbanović R., Simić A., Poštić D., Živanović T., Vučković S., Pfaf-Dolovac E., Stanisavljević R. (2015): Yield and morphological traits in alfalfa varieties of different origin. Legume Research, 38, Tomić D., Stevović V., Đurović D., Madić M., Stanisavljević R. (2015): Boran application in red clover (Trifolium pratense L.) seed production. Irish Journal of Agricultural and Food Research (In Press). 95. Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf-Dolovac E., Dolovac N., Živković S., Jović J., Mitrović M. (2011). Stolbur phytoplasma infection of kale crops (Brassica oleracea var. gemmifera L.) in Serbia. Bulletin of Insectology, 64: S81-S Živković S.,Stojanović S., Ivanović Ž.,Gavrilović V.,Popović T.,Balaž J. (2010).Screening of antag onistic activity of microorganisms againts Colletotrichum acutatum and Colletotrichum gloeosporioides. Archives of Biological Sciences, 62 (3):

55 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА ОДСЕК ЗА ШТЕТОЧИНЕ БИЉА Од оснивања Института године, делатност Одсека у области фаунистике, пољопривредне зоологије и ентомологије је пролазила кроз неколико реорганизационих процеса. Приликом реорганизације Института године од Одсека за ентомологију и биолошку борбу формиран је Одсек за штеточине биља, који је кадровски и пројектно покривао биолошку борбу инсеката, акарологију, мамологију, примењену ентомологију и патологију инсеката. Нoвoформирани Одсек је смештен на локацији у 3емуну Банатска 33, у наменски изграђеној згради године, са стакларом и инсектаријумом. Захваљујући концентрацији стручњака, Одсек је дуги низ година био окосница развоја и примене најсавременијих метода у заштити биља. Друштвене и политичке промене током 90-тих година, заједно са тешком ситуацијом у друштву која је проистекла грађанским ратом и распадом Југославије, као и међународном изолацијом Србије, имале су утицаја на обим и ниво научне ангажованости истраживача, посебно у међународним научним пројектима. Последица је била у паду научне продукције истраживача и њиховог присуства на међународној научној сцени. Одсек је данас опремљен савременом опремом и са кадровима који су оспособљени да решавају најсложеније проблеме у заштити биља и пољопривреди Србије. Рад истраживача Одсека се заснива пре свега на пројектном финансирању Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Основне делатности Одсека за штеточине биља су проучавање биолошких и еколошких карактеристика штетних и корисних инсеката (паразита, паразитоида и предатора) и њихове интеракције са патогенима, затим проблеми у епидемиологији ширења економски значајних патогена путем инсеката у агроекосистемима (фитоплазме, вируси, бактерије и гљиве), популациона динамика и генетика економски значајних корисних и штетних инсеката, инвазивност штетних организама и њихов утицај на животну средину, биолошка контрола штетних инсеката, проучавање и разрада мера сузбијања штеточина биља, испитивање ефикасности, економичности примене и регистровање зооцида. Одсек је састављен од две функционално повезане лабораторије: лабораторија за примењену ентомологију и лабораторија за молекуларну дијагностику, обе акредитоване по стандарду SRPS ISO/IEC 17025:2006. Садашњи Одсек за штеточине биља је кадровски сачињен од 8 ентомолога, од којих су шест у научним звањима и то два научна саветника (др Иван Сивчев, др Иво Тошевски), један виши научни сарадник (др Милана Митровић), два научна сарадника (др Татјана Цврковић, др Јелена Јовић) и четири истраживача сарадника на завршној години докторских студија (дипл.инг. Лазар Сивчев, дипл. биолог Оливер Крстић, дипл. биолог Андреа Косовац и мастер биолог Миљана Јаковљевић). Руководилац одсека је Др Иван Сивчев, научни саветник. 53

56 ИНСТИТУТ ДАНАС У погледу научне компетентности из области примењене ентомологије, истраживачи Одсека за штеточине биља су данас водећа истраживачка група у Србији са бројним научним открићима од глобалног значаја која су публикована у најпрестижнијим часописима међународног значаја. Ту треба пре свега истаћи открића као што су етиологија, епидемиологија и патогенеза болести познате као црвенило кукуруза, епидемиологија фитоплазме која изазива жутило винове лозе Flavescence doree, епидемиологија фитоплазме Bois Noir на виновој лози, епидемиологија Столбур фитоплазме на кромпиру и другим значајним повртарским културама, етиологија и епидемиологија фитоплазме 16SrII i 16SrIII групе и значај криптичке специјације код корисних и штетних инсеката у агроекосистемима.од посебног су значаја и прва открића карантинских инсеката од економског значаја за територију Србије као што су Scaphoideus titanus (2004), Ceratitis capitata (2010), Liriomyza bryoniae (2010), Tuta absoluta (2011), Frankliniella occidentalis (2012) и Drosophyla suzukii (2014). Истраживачи Одсека за штеточине биља су били ангажовани у периоду после године на седам пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, седам пројеката Министарства пољопривреде и животне средине и девет међународних пројеката. Рад Истраживача Одсека за штеточине биља у лабораторији за молекуларну детекцију 54

57 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА Пројекти финансирани од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја: Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији : интегрисана процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена, подпројекат: Диверзитет и динамика биљних патогена и њихових инсекатских вектора у агроекосистемима Србије. III Развој интегрисаних система управљања штетним организмима у биљној производњи са циљем превазилажења резистентности и унапређења квалитета и безбедности хране. III Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља повећањем ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и корова,tr Биљне ваши, паразитске осе и ериофидне гриње: диверзитет и филогенетски односи. OI Програм едукације младих истраживача у примени молекуларних метода у научно истраживачком процесу, Бр / Разрада и увођење нових технологија у производњи висококвалитетне хране и сузбијању нових недовољно познатих штетних организама у биљној производњи. BTN B Истраживање у заштити биља и примени пестицида: задатак Изналажење нових метода у сузбијању инсеката и гриња, BTR Пројекти финансирани од стране Министарства пољопривреде и животне средине Златасто жутило винове лозе- епидемиологија, дистрибуција и програм заштите, STAR, / Истраживања етиологије, епидемиологије и мера сузбијања црвенила кукуруза нове болести на кукурузу у Србији, / / Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој лози, / /15-4: Посебан надзор епидемије златастог жутила винове лозе Flavescence doréeу виноградима у Србији, / / Фауна Auchenorrhyncha (Hemiptera) и њихова улога у епидемиологији ширења фитоплазми у виноградима у Србији, / Проучавање и сузбијање Scaphoideus titanus вектора фитоплазме винове лозе Flavescence dorée, / Синдроми сушења коштичавог воћа. 55

58 ИНСТИТУТ ДАНАС Одржавање узорака биљних патогена у контролисаним условима Истраживачи Одсека за штеточине биља у ентомолошкој лабораторији Међународни пројекти: SCOPES Joint research projects: Epidemiology and management strategy of stolbur phytoplasma in agroecosystems. Swiss National Science Foundation, IZ73Z0_ Epidemiology of Flavescence dorée, an European quarantine grapevine disease: the role of wild reservoir plants and potential insect vectors. No / /03 (Bilateralni projekat naučne i tehnološke saradnje između Republike Srbije i Republike Italije) Morphology, population genetics and acoustic communication signals in taxonomy of Hyalesthes obsoletus species group vectors of stolbur phytoplasma. No / /10 (Bilateralni projekat za razmenu učesnika na projektima između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke). Експериментални кавези за гајење вектора у пољским, контролисаним условима 56

59 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА SCOPES Joint research projects. Host specialization of aphid parasitoids. Swiss National Science Foundation, IZ73Z0_ Impact of oilseed rape (OSR) production on functional biodiversity of predators and decomposers - development of management strategies for conservation and improvement in Croatia, Germany and Serbia. (GERCROSER- OSR-BIODIV) SEE-ERA.NET PLUS Study of potential vectors of Stolbur phytoplasma in potato and corn. (Bilateralni program zajedničkog unapređenja razmene učesnika na projektima između Republike Srbije i Republike Mađarske) Grapevine phytoplasma diseases. Evaluation of the risk of the wild reservoir and study of the co-adaptation phytoplasma/insect vector. Međuvladin program bilateralne naučno-tehnološke saradnje između Republike Srbije i Republike Francuske Pavle Savić Global epidemiology of phytoplasma diseases of economic importance in Southeast Europe. SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No Landscape and regional context of insect agrobiodiversity in Southeastern Europe: a pilot survey of selected hemipteran pests, their parasitoids and predators, and bee pollinator diversity. SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No БИБЛИОГРАФИЈА ОБЈАВЉЕНИХ НАУЧНИХ РАДОВА СА ISI ЛИСТЕ INSTITUTE FOR SCIENTIFIC INFORMATION PHILADELPHIA, USA У ПЕРИОДУ ГОДИНЕ. У периоду од истраживачи Одсека за штеточине биља објавили су укупно 83 научна рада у међународним часописима са импакт фактором из категорије M Acs Z., Jović J., Ember I., Cvrković T., Nagy Z., Talaber C., Gergely L., Toševski I., Kolber M. (2011): First report of Maize redness disease in Hungary. Bulletin of Insectology 64, S229-S230. (Entomology 55/85, IF 0.592) 2. Atanasova B., Jakovljević M., Spasov D., Jović J., Mitrović M., Toševski I., Cvrković T. (2015): The molecular epidemiology of bois noir grapevine yellows caused by Candidatus Phytoplasma solani in the Republic of Macedonia. European Journal of Plant Pathology 142(4), (Horticulture 6/33, IF 1.490) 3. Atanasova B., Spasov D., Jakovljević M., Jović J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T. (2014): First report of alder yellows phytoplasma associated with common alder (Alnus glutinosa) in the Republic of Macedonia. Plant Disease 98(9), (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 4. Bažok R., Sivčev I., Kos T., Igrc-Barčić J., Kiss J., Jankovič S. (2011): Pherocon AM trapping and the "Whole plant count" method - A comparison of two sampling techniques to estimate the WCR adult densities in Central Europe. Cereal research communications 39(2), (Agronomy 66/80, IF 0.392) 5. Bulajić A., Djekić I., Jović J., Krnjajić S., Vučurović A., Krstić B. (2010): Phytophthora ramorum Occurrence in Ornamentals in Serbia. Plant Disease 94(6), (Plant Sciences 44/188, IF 2.387) 57

60 ИНСТИТУТ ДАНАС 6. Bulajić A., Djekić I., Jović J., Krnjajić S., Vučurović A., Krstić B. (2009): Incidence and Distribution of Iris yellow spot virus on Onion in Serbia. Plant Disease 93, (Plant Sciences 48/173, IF 2.121) 7. Bulajić A., Jović J., Krnjajić S., Djekić I., Krstić B. (2009): First report of Phytophthora ramorum on Rhododendron sp. in Serbia. Plant Pathology 58(4), (Plant Sciences 37/173, IF 2.368) 8. Bulajić A., Vučurović A., Stanković I., Ristić D., Jović J., Stojković B., Krstić B. (2011): First report of Plasmopara obducens on Impatiens walleriana in Serbia. Plant Disease 95(4), (Plant Sciences 53/190, IF 2.449) 9. Bulajić A., Jović J., Krnjajić S., Petrov M., Djekić I., Krstić B. (2008): First report of Iris yellow spot virus on Onion (Allium cepa) in Serbia. Plant Disease 92(8), (Plant Sciences 38/147, IF 1.795) 10. Caldara R., Desančić M., Gassmann A., Legarreta L., Emerson B.C., Toševski I. (2008): On the identity of Rhinusa hispida (Brulle) and its current synonyms (Coleoptera: Curculionidae). Zootaxa 1805, (Zoology 86/125, IF 0.740) 11. Caldara R., Sassi D., Toševski I. (2010): Phylogeny of the weevil genus Rhinusa Stephens based on adult morphological characters and host plant information (Coleoptera: Curculionidae). Zootaxa 2627, (Zoology 85/145, IF 0.853) 12. Chetverikov P. E., Cvrković T., Vidović B., Petanović R. (2013): Description of a new relict eriophyoid mite, Loboquintus subsquamatus n. gen. & n. sp (Eriophyoidea, Phytoptidae, Pentasetacini) based on confocal microscopy, SEM, COI barcoding and novel CLSM anatomy of internal genitalia. Experimental and Applied Acarology 61, (Entomology 22/87, IF 1.847) 13. Chetverikov P., Beaulieu F., Cvrković T., Vidović B., Petanović R. (2012): Oziella sibirica (Eriophyoidea: Phytoptidae), a new eriophyoid mite species described using confocal microscopy and COI barcoding. Zootaxa 3560, (Zoology 83/151, IF 0.974) 14. Chetverikov P.E., Cvrković T., Makunin A., Sukhareva S., Vidović B., Petanović R. (2015): Basal divergence of Eriophyoidea (Acariformes, Eupodina) inferred from combined partial COI and 28S gene sequences and CLSM genital anatomy. Experimental and Applied Acarology doi: /s (Entomology 26/92, IF 1.622) 15. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Potential new Hemipteran vectors of stolbur phytoplasma in Serbian vineyards. Bulletin of Insectology 64, S129-S130. (Entomology 55/85, IF 0.592) 16. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2014): Experimental and molecular evidence of Reptalus panzeri as a natural vector of bois noir. Plant Pathology 63(1), (Agronomy 17/81, IF 2.121) 17. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Malembic-Maher S., Toševski I. (2008): First report of alder yellows phytoplasma on common alder (Alnus glutinosa) in Serbia. Plant Pathology 57(4), (Plant Sciences 37/155, IF 2.152) 18. Dudić B., Tomić V., Sivčev I., Büchs W., Sivčev L., Graora D., Gotlin-Čuljak T. (2013): New data on spider fauna from northern Serbia. Archives of Biological Sciences65(4), (Biology 60/82, IF 0.791) 19. Filippin L., Jović J., Cvrković T., Forte V., Clair D., Toševski I., Boudon-Padieu E., Borgo M., Angelini E. (2009): Molecular Peculiarities of Phytoplasmas Associated with Flavescence dorée in Clematis and Grapevine and Preliminary Results on the Role of Dictyophara europaea (L.) as a Vector. Plant Pathology 58(5), (Plant Sciences 37/173, IF 2.368) 58

61 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 20. Filippin L., Jović J., Forte V., Cvrković T., Toševski I., Borgo M., Angelini E. (2007): Occurrence and diversity of phytoplasmas detected in clematis (Clematis vitalba L.) and their relationships with grapevine Flavescence dorée phytoplasmas. Bulletin of Insectology60(2), (Entomology 62/73, IF 0.381) 21. Gassmann A., De Clerck-Floate R., Sing S., Toševski I., Mitrović M., Krstić O. (2014): Biology and host specificity of Rhinusa pilosa, a recommended biological control agent of Linaria vulgaris. Bio Control 59(4), (Entomology 10/90, IF 2.253) 22. Gassmann A., Toševski I. (2014): Biological control of Rhamnus cathartica: is it feasible? A review of work done in Journal of Applied Entomology138(1-2), (Entomology 21/90, IF 1.701) 23. Hernańdez-VeraG., Mitrović M., Jović J., ToševskiI., CaldaraR., GassmannA., Emerson B.C. (2010): Host-associated genetic differentiation in a seed parasitic weevil Rhinusaantirrhini (Coleptera: Curculionidae) revealed by mitochondrial and nuclear sequence data. Molecular Ecology 19 (11), (Ecology 5/129, Evolutionary biology 5/45, IF 6.457) 24. Hernández-Vera G., Caldara R., Toševski I., Emerson B.C. (2013): Molecular phylogenetic analysis of archival tissue reveals the origin of a disjunct southern African-Palaearctic weevil radiation. Journal of Biogeography 40, (Ecology 18/136, IF 4.863) 25. Ivanović Ž., Trkulja N., Pfaf Dolovac E.,Dolovac N., Živković S., Jović J., Mitrović M. (2011): First report of stolbur phytoplasma infecting celery in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S239-S240. (Entomology 55/85, IF 0.592) 26. Jakovljević M., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Kosovac A., Toševski I., Cvrković T. (2015): Euscelis incisus (Cicadellidae, Deltocephalinae), a natural vector of 16SrIII-B phytoplasma causing multiple inflorescence disease of Cirsium arvense. Annals of Applied Biology doi: /aab (Agriculture, Multidisciplinary 4/56, IF 2.000) 27. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Krstić O., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Toševski I. (2011): Hosts of stolbur phytoplasma in Maize redness affected fields. Bulletin of Insectology 64, S155-S156. (Entomology 55/85, IF 0.592) 28. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Gingery R.E., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Roles of stolbur phytoplasma and Reptalus panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia. European Journal of Plant Pathology 118, (Agronomy 11/49, IF 1.482) 29. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A., Toševski I. (2009): Stolbur phytoplasma transmission to maize by Reptaluspanzeri and the diseasecycle of maize redness in Serbia. Phytopathology 99, (Plant Sciences 44/173, IF 2.223) 30. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Maize Redness in Serbia caused by stolbur phytoplasma is transmitted by Reptalus panzeri. Bulletin of Insectology 60(2), (Entomology 62/73, IF 0.381) 31. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A, Krnjajić S., Toševski I. (2008): New strain of Candidatus Phytoplasma ulmi infecting Ulmus minor and Ulmus laevis in Serbia. Plant Pathology 57(6), (Plant Sciences 37/155, IF 2.152) 32. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Multigene sequence data and genetic diversity among Candidatus Phytoplasma ulmi strains infecting Ulmus spp. in Serbia. Plant Pathology 60, (Plant Sciences 57/190, IF 2.125) 33. Jović J., Ember I., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S., Acs Z., Kolber M., Toševski I. (2011): Molecular detection of potato stolbur phytoplasma in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S83-S84. (Entomology 55/85, IF 0.592) 59

62 ИНСТИТУТ ДАНАС 34. Jović J., Krstić O., Toševski I., Gassmann A. (2011): The occurrence of Candidatus phytoplasma rhamni in Rhamnus cathartica L. without symptoms. Bulletin of Insectology 64, S227-S228. (Entomology 55/85, IF 0.592) 35. Kos K., Petrović A., Starý P., Kavallieratos N.G., Ivanović A., Toševski I., Jakše J., Trdan S., Tomanović Ž.(2011): On the Identity of Cereal Aphid Parasitoid Wasps Aphidius uzbekistanicus, Aphidius rhopalosiphi, and Aphidius avenaphis (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) by Examination of COI Mitochondrial Gene, Geometric Morphometrics, and Morphology. Annals of the Entomological Society of America104(6), (Entomology 32/86, IF 1.317) 36. Kosovac A., Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Toševski I., Jović J. (2015): Molecular tracing of the transmission routes of bois noir in Mediterranean vineyards of Montenegro and experimental evidence for the epidemiological role of Vitex agnus-castus (Lamiaceae) and associated Hyalesthes obsoletus (Cixiidae). Plant Pathology doi: /ppa (Agronomy 17/81, IF 2.121) 37. Kostić M., Dražić S., Popović Z., Stanković S., Sivčev I., Živanović T. (2007): Developmental and feeding alternations in Leptinotarsa decemlineata Say. (Coleoptera : Chrysomelidae) caused by Salvia officinalis L. (Lamiaceae) essential oil. Biotechnology & Biotechnological Equipment 21(4), (Biotechnology & Applied Microbiology 144/152, IF 0.291) 38. Kostić M.,Popović Z.,Brkić D.,Milanović S.,Sivčev I.,Stanković S. (2008): Larvicidal and antifeedant activity of some plant-derived compounds to Lymantria dispar L. (Lepidoptera: Limantriidae). Bioresource Technology 99(16), (Agricultural Engineering 1/9, IF 4.453) 39. Kovačević M., Đurić Z., Jović J., Perković G., Lolić B., Hrnčić S., Toševski I., Delić D. (2014): First report of stolbur phytoplasma associated with Maize redness disease of maize in Bosnia and Herzegovina. Plant Disease 98(3), (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 40. Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T., Jović J., Petrović A., ForteV., Angelini E.,Toševski I. (2007): Occurrence and distribution of Scaphoideus titanus Ball - multiple outbreaks of Flavescence dorée in Serbia. Bulletin of Insectology 60(2), (Entomology 62/73, IF 0.381) 41. Lalević B., Jović J., Raičević V., Kljujev I., Kiković D., Hamidović S. (2012): Biodegradation of methyl tert-butyl ether by Kocuria sp.hemijska industrija 66(5), (Engineering, Chemical 104/133, IF 0.463) 42. Lalević B., Raičević V., Kiković D., Jovanović L., Šurlan-Momirović G., Jović J., Talaie A.R., Morina F. (2012): Biodegradation of MTBE by bacteria isolated from oil hydrocarbons-contaminated environments. International Journal of Environmental Research 6(1), (Environmental Sciences 101/209, IF 1.818) 43. Manojlović B., Zabel A., Kostić M., Stanković S. (2000): Effect of nutrition of parasites with nectar of melliferous plants on parasitism of the elm bark beetles (Col., Scolytidae). Journal of Applied Entomology 124(3-4), (Entomology 42/66, IF 0.417) 44. Manojlović B., Zabel A., Perić P., Stanković S., Rajković S., Kostić M. (2003): Dendrosoter protuberans (Hymenoptera: Braconidae), an important elm bark beetle parasitoid. Biocontrol Science and Technology 13(4), (Entomology 24/64, IF 0.832) 45. Manojlović B., Zabel A., Stanković S., Kostić M. (2001): Additional diet of the parasitoids (Hymenoptera: Braconidae) and the parasitizing of the Elm Bark Beetle (Coleoptera: Scolytidae). Journal of Pest Science 74(3), (Entomology 51/66, IF 0.359) 46. Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Duduk N., Trkulja N. (2014): First report of Cercospora apii causal agent of Cercospora early blight of celery in Serbia. Plant Disease 98(8), (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 60

63 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 47. Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Duduk N., Trkulja N. (2014): First report of Cercospora carotae, causal agent of Cercospora leaf spot of carrot, in Serbia. Plant Disease 98(8), (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 48. Milosavljević A., Trkulja N., Popović T., Ivanović Ž., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2015): First report of Thielaviopsis thielavioides, a causal agent of postharvest blackening on Daucus carota in Serbia. Plant Disease (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 49. Mitrović M., Jović J., Cvrković T., Krstić O., Trkulja N., Toševski I. (2012): Characterisation of a 16SrII phytoplasma strain associated with bushy stunt of hawkweed oxtongue (Picris hieracioides) in south-eastern Serbia and the role of the leafhopper Neoaliturus fenestratus (Deltocephalinae) as a natural vector. European Journal of Plant Pathology 134, (Agronomy 21/78, IF 1.610) 50. Mitrović M., Petrović A., Kavallieratos N., Stary P. Petrović-Obradović O., Tomanović Ž., Vorburger C. (2013): Geographic structure with no evidence for host-associated lineages in European populations of Lysiphlebus testaceipes, an introduced biological control agent. Biological Control 66, (Entomology 20/87, IF 1.917) 51. Mitrović M., Toševski I., Krstić O., Cvrković T., Krnjajić S., Jović J. (2011): A strain of phytoplasma related to 16SrII group in Picris hieracioides L. (Asteraceae) in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S241-S242. (Entomology 55/85, IF 0.592) 52. Mitrović, M., Cvrković, T., Jović J., Krstić, O., Jakovljević, M., Kosovac, A., Toševski, I. (2015): First report of Candidatus Phytoplasma solani infecting garden bean Phaseolus vulgaris L. in Serbia. Plant Disease 99(4), (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 53. Mitrovski-Bogdanović A., Petrović A.,Mitrović M., Ivanović A., Žikić V., Stary P., Vorburger C., Tomanović Ž. (2013): Identification of two cryptic species within the Praon abjectum group (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) using molecular markers and geometric morphometrics. Annals of the Entomological Society of America 106(2), (Entomology 36/87, IF 1.196) 54. Mitrovski-Bogdanović A., Tomanović Ž., Mitrović M.,Petrović A., Ivanović A., Žikić V.,Stary P.,Vorburger C. (2014). The Praon dorsale-yomenae s.str. complex (Hymenoptera, Braconidae, Aphidiinae): Species discrimination using geometric morphometrics and molecular markers with description of a new species. Zoologischer Anzeiger 252(4), (Zoology 50/153, IF 1.821) 55. Petrović A., Mitrović M., Ivanović A., Žikić V., Kavallieratos N., Stary P., Mitrovski-Bogdanović A., Tomanović Ž., Vorburger C. (2015): Genetic and morphological variation in sexual and asexual parasitoids of the genus Lysiphlebus - an apparent link between wing shape and reproductive mode. BMC Evolutionary Biology 15:5. (Evolutionary Biology 17/46, IF 3.368) 56. Petrović A., Mitrović M., Stary P., Petrović-Obradović O., Žikić V., Tomanović Ž., Vorburger C. (2013): Lysiphlebus orientalis (Hymenoptera, Braconidae), a new invasive aphid parasitoid in Europe evidence from molecular markers. Bulletin of Entomological Research 103, (Entomology 16/87, IF 1.987) 57. Popović Z., Kostić M., Stanković S., Milanović S., Sivčev I., Kostić I., Kljajić P. (2013): Ecologically acceptable usage of derivatives of essential oil of sweet basil, Ocimum basilicum, as antifeedants against larvae of the gypsy moth, Lymantria dispar. Journal of Insect Science 13:161.(Entomology 40/86, IF 0.947) 58. Radonjić S., Hrnčić S., Jović J., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2009): Occurrence and Distribution of Grapevine Yellows Caused by Stolbur Phytoplasma in Montenegro. Journal of Phytopatholology 157, (Plant Sciences 98/173, IF 0.983) 61

64 ИНСТИТУТ ДАНАС 59. Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2013): First report of alder yellows phytoplasma infecting common and grey alder (Alnus glutinosa anda. incana) in Montenegro. Plant Disease, 97(5), (Plant Sciences 53/195, IF 2.455) 60. Sivčev I., Stanković S., Kostić M., Lakić N., Popović Z. (2009): Population density of Diabrotica virgifera virgifera LeConte beetles in Serbian first year and continuous maize fields. Journal of Applied Entomology 133(6), (Entomology 21/74, IF 1.436) 61. Stankovic S., Kostić M., Sivčev I., Janković S., Kljajić P., Todorović G., Jevdović R. (2012): Resistance of Colorado potato beetle (Coleoptera: Chrysomelidae) to neonicotinoids, pyrethroids and nereistoxins in Serbia. Romanian Biotechnological Letters 17(5), (Biotechnology & Applied Microbiology 148/160, IF 0.363) 62. Stanković I., Bulajić A., Vučurović A., Ristić D., Jović J., Krstić B. (2011): First Report of Tomato spotted wilt virus on Gerbera hybrida in Serbia. Plant Disease 95(2), (Plant Sciences 53/190, IF 2.449) 63. Stanković S., Zabel A., Kostić M., Manojlović B., Rajković S. (2004): Colorado potato beetle [Leptinotarsa decemlineata (Say)] resistance to organophosphates and carbamates in Serbia. Journal of Pest Science 77(1), (Entomology 51/66, IF 0.359) 64. Stepanović S., Kosovac A., Krstić O., Jović J., Toševski I. (2015): Morphology versus DNA barcoding: two sides of the same coin. A case study of Ceutorhynchus erysimi and C. contractus identification. Insect Science doi: /1744(Entomology 12/92, IF 2.144) 65. Tomanović Ž., Petrović A., Kavallieratos N., Stary P., Toševski I., Mitrovski-Bogdanović A. (2009): Areopraon chaitophori n. sp (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) associated with Chaitophorus leucomelas Koch on poplars, with a key for European Areopraon Mackauer species. Annales de la Societe Entomologique de France 45(2), (Entomology 52/74, IF 0.600) 66. Tomanović Ž., Petrović A., Mitrović M., Kavallieratos N., Stary P., Rakhshani E.R., Popović A., Shukshuk A.H., Ivanović A. (2014): Molecular and morphological variability within the Aphidius colemani group with redescription of Aphidius platensis Brethes (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae). Bulletin of Entomological Research 104(5), (Entomology 17/90, IF 1.895) 67. Tomašev I., Sivčev I., Ujvdryc I., Toth M. (2007): Attractant-baited traps for the sugar-beet weevil Bothynoderes (Cleonus) punctiventris: Preliminary study of application potential for mass trapping. Crop Protection 26(9), (Agronomy 19/49, IF 1.129) 68. Tomić V., Makol J., Stamenković S., Buechs W., Prescher S., Sivčev I., Graora D., Sivčev L., Gotlin-Čuljak T., Dudić B. (2015): Parasitism of Trombidium brevimanum larvae on agrobiont linyphiid spiders from Germany. Experimental and Applied Acarology 66(4), (Entomology 26/92, IF 1.622) 69. Toševski I., Caldara R., Jović J., Baviera C., Hernández-Vera G., Gassmann A., Emerson B.C. (2014): Revision of Mecinus heydenii species complex (Curculionidae): integrative taxonomy reveals multiple species exhibiting host specialization. Zoologica Scripta 43(1), (Zoology 6/153, IF 3.224) 70. Toševski I., Caldara R., Jović J., Hernańdez-Vera G., Baviera C., Gassmann A., Emerson B.C. (2011): Morphological, molecular and biological evidence reveal two cryptic species in Mecinus janthinus Germar (Coleoptera, Curculionidae), a successful biological control agent of Dalmatian toadflax, Linaria dalmatica (Lamiales, Plantaginaceae). Systematic Entomology 36(4), (Entomology 3/86, IF 2.943) 62

65 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА 71. Toševski I., Caldara R., Jović J., Hernández-Vera G., Baviera C., Gassmann A., Emerson B.C. (2015): Host-associated divergence and taxonomy in the Rhinusa pilosa Gyllenhal species complex: an integrative approach. Systematic Entomology 40, (Entomology 5/92, IF 2.784) 72. Toševski I., Jović J., Krstić O., Gassmann A. (2013): PCR-RFLP-based method for reliable discrimination of cryptic species within Mecinus janthinus species complex (Mecinini, Curculionidae) introduced in North America for biological control of invasive toadflaxes. Bio Control 58, (Entomology 10/90, IF 2.253) 73. Toth M., Ujvary I., Sivčev I., Imrei Z., Szarukan I., Farkas O., Gomory A., Gacs-Baitz E., Francke W. (2007): An aggregation attractant for the sugar-beet weevil, Bothynoderes punctiventris. Entomologia Experimentalis et Applicata 122(2), (Entomology 12/73, IF 1.483) 74. Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf Dolovac E.,Dolovac N., Živković S., Jović J., Mitrović M. (2011): Stolbur phytoplasma infection of kale crops (Brassica oleracea var. gemmifera L.) in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S81-S82. (Entomology 55/85, IF 0.592) 75. Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf-Dolovac E., Dolovac N., Mitrović M., Toševski I., Jović J. (2013): Characterisation of benzimidazole resistance of Cercospora beticola in Serbia using PCRbased detection of resistance-associated mutations of the β-tubulin gene. European Journal of Plant Pathology 135, (Agronomy 20/79, IF 1.707) 76. Trkulja N., Milosavljević A., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2015): First report of Cercospora armoraciae, causal agent of Cercospora leaf spot, on horseradish in Serbia. Plant Disease (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 77. Trkulja N., Milosavljević A., Stanisavljević R., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Bošković J. (2015): Occurrence of Cercospora beticola populations resistant to benzimidazoles and demethylation-inhibiting fungicides in Serbia and their impact on disease management. Crop Protection 75, (Agronomy 25/79, IF 1.539) 78. Trkulja N., Milosavljević A., Živković S., Popović T., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2015): First report of Cercospora violae infecting the garden violet Viola odorata in Serbia. Plant Disease (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 79. Trkulja N., Pfaf-Dolovac E., Milosavljević A., Bošković J., Jović J., Toševski I., Mitrović M. (2015): First report of QoI resistance in Botrytis cinerea isolates causing gray mold in strawberry fields in Serbia. Plant Disease (Plant Sciences 40/200, IF 3.020) 80. Vučurović A., Bulajić A., Stanković I., Ristić D., Berenji J., Jović J., Krstić B. (2012): Non-persistently aphid-borne viruses infecting pumpkin and squash in Serbia and partial characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates. European Journal of Plant Pathology133, (Agronomy 21/78, IF 1.610) 81. Vučurović A., Bulajić A., Stanković I., Ristić D., Berenji J., Jović J., Krstić B. (2011): First Report of the Occurrence of Cucurbit aphid-borne yellow virus on Oilseed Pumpkin in Serbia. Plant Disease 95(8), (Plant Sciences 53/190, IF 2.449) 82. Zabel A., Manojlović B., Rajković S., Stanković S., Kostić M. (2002): Effect of neem extract on Lymantria dispar L. (Lepidoptera: Lymantriidae) and Leptinotarsa decemlineata Say. (Coleoptera: Chrysomelidae). Journal of Pest Science 75(1), (Entomology 51/66, IF 0.359) 83. Zabel A., Manojlović B., Stanković S., Rajković S., Kostić M. (2001): Control of the whitefly Trialeurodes vaporariorum Westw. (Homoptera, Aleyrodidae) on tomato by the new insecticide Acetamiprid. Journal of Pest Science 74(2), (Entomology 51/66, IF 0.359) 63

66 ИНСТИТУТ ДАНАС ОДСЕК ЗА ХЕРБОЛОГИЈУ Одсек за хербологију као посебна организациона целина у Институту пословао је у периоду године. Реорганизацијом спроведеном те године (1978) Одсек је припојен Одсеку за фитофармацију све до нове реорганизације крајем 1998, када је поново издвојен и формиран као посебна организациона јединица. Основ научном развоју у области хербологије у Институту дала је израђена докторска теза под насловом: Прилог проучавања флористичких промена у неким агрофитоценозама стрних жита изазваних применом хормонских хербицида, одбрањена године на Земљоделско-шумарском факултету у Скопљу. Након тог периода одбрањене и урађене су бројне магистарске и докторске тезе, као и велики број дипломских и специјалистичких радова. У Одсеку је у протеклих 20 година израђене и одбрањене три магистраске тезе, четири докторске дисертације и једно постдокторско усавршавање у Болоњи, Италија. Истраживачи Одсека су учествовали/учествују у реализацији више националних и међународних научноистраживачких пројеката, а резултате су публиковали у бројним радовима и саопштили на различитим домаћим и међународним научним скуповима. Национални пројекти: ТР 6841.Б Испитивање појаве и ширења резистентних врста корова на хербициде и могућност смањења примене хербицида у циљу спречавања прекомерне примене хербицида; БТН Б Разрада и увођење нових технологија у производњи висококвалитетне хране и сузбијање нових недовољно познатих штетних организама у биљној производњи; TR Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља повећањем ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и корова; Идентификација и мониторинг алохтоних и инвазивних корова (AИК) на подручју Србије са предлогом мера за сузбијање; ТР Разрада интегрисаног управљања и примене савремених принципа сузбијања штетних организама у заштити биља; III Развој интегрисаних система управљања штетним организмима у биљној производњи са циљем превазилажења резистентности и унапређења квалитета и безбедности хране; 1205Б Проучавање пестицида и њиховог деловања на штетне и корисне организме; БТР Б Истраживања у заштити биља и примени пестицида; ТР.6868.Б Истраживања у циљу развоја нових и побољшања постојећих формулација хербицида; ТР Биолошка, хемијска, токсиколошка и екотоксиколошка проучавања хербицида и њихова примена; 64

67 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА Међународни пројекти: Effects of certain glyphosate formulations on leafcytology of glyphosate resistant and non-resistant Maize, Soybean and Loliumsp. Универзитет Преторија и компанија Syngenta, J. Aфрика; Determination of gene flux and pollen dispersal of Brassica napus under field conditions, Department of Agroenvironmental Science and Technology, University of Bologna (Italy), Research group on Plant Physiology; EU COST Action FA1203, Sustainable Management of Ambrosia artemisiifolia in Europe (SMARTER) ; ЕU COST Action TD1209 European Information System for Alien Species Такође, квалитету и вредности добијених резултата допринео је боравак у различитим светским лабораторијама и на Универзитетима (Холандија, УСА, Јужна Африка, Италија, Кина, Словенија). Истраживачи су учествовали на многим међународним скуповима где су приказали резултате свог рада и развој науке у Србији (Немачка, Канада, Италија, Шпанија, Мађарска, Француска, Турска, Република Српска, Словенија). Упоредо са развојем Института и актуелних проблема у пољопривреди, пратећи светске трендове, развијао се и Одсек за хербологију. Доласком нових кадрова проширена је делатност Одсека на проучавање и разраду метода прогнозе појаве корова и проучавање утицаја хербицида на биљке и животну средину. Увођењем нових хербицидних група у праксу делатност Одсека се проширила на праћење и развој резистентности корова према хербицидима, као и на разраду метода за њихово детерминисање. Основне делатности Одсека су проучавање биолошке, еколошке и морфолошке карактеристике корова. Посебно је акценат стављен на проучавање инвазивних корова, испитивањем начина за њихово сузбијање и контролу ширења. Такође, у складу са интересима Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарстава Одсек врши званична испитивања хербицида ради њихове регистрације за промет и примену у Републици Србији. Одсек располаже одговарајућим лабораторијским простором и опремом неопходном за обављање послова из домена своје делатности (аналитичка и техничка вага, клима комора, прскалице, теренско возило, GPS, компјутери). Први радови из Одсека публиковани су давне године (Чутурило, С.: Планинска клека као коров планинских пашњака и могућност њеног сузбијања применом хербицида. Заштита биља, 38, 1956). До данас је објављен велики број радова, а анализа протеклих 20 година је показала да су истраживачи публиковали: 14 научних радова у часописима међународног значаја (два у врхунским међународним часписима, два поглавља у књизи), као што су: 1. Giovanni, D., Marotti, I., Catizone, P., Bosi, S., Tanveer, A., Nadeem Abbas, R., Pavlovic, D.: Germination ecology of Ambrosia artemisiifolia L. and Ambrosia trifida L. biotypes suspected of glyphosate resistance. Central European Journal of Biology, 8(3): ,

68 ИНСТИТУТ ДАНАС 2. Marisavljević D., Pavlović D., Konstatinović, B., Meseldžija, M.: Testing possibilities for chemical control of Iva xanthifolia in soybean, Journal of Plant Diseases and Protection, , Pavlović D., Reinhardt F. C., Božić D., Vrbničanin S.: Determination of Conyza canadensis levels of sensitivity to glyphosate trmesium sulphosate. International Journal of Agriculture and Biology, 15(6): , Pavlović D., Vrbničanin S., Božić D., Fischer A. J.: Morfological traits and atrazine sensitivity in Chenopodium album L., Pest Management Science, 64(2): , Pavlović D., Vrbničanin S., Reinhardt C.: Crop Response to Glyphosate Trimesium Sulphosate. Notulae Botanicae Horti Agrobotanici, 41(2): , Radivojević Lj., Gašić S., Šantrić Lj., Gajić Umiljendić J., Marisavljević D.: Short-time effects of the herbicide nicosulfuron on the biochemical activity of chernozem soil. Journal of Serbian Chemical Society, 77(6), , Сарадници Одсека за хербологију Истраживачи Одсека за фитофармацију и заштиту животне средине ОДСЕК ЗА ФИТОФАРМАЦИЈУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Формирањем Института за заштиту биља 1945 (и његовим преласком 1953 на садашњу локацију у Теодора Драјзера 9), образован је Одсек за фитофармацију, као један од оснивачких одсека Института. Током низа година овај Одсек бавио се проучавањем проблема формулације и апликације пестицида, како на нивоу циљаних организама (бактерије, фитопатогене гљиве, артроподе, штетни кичмењаци, корови), тако и у смислу дејства пестицида, њихових остатака, као и других агро-токсиканата на корисне организме, човека и животну средину уопште. Поред тога, вршене су и физико-хемијске анализе вештачких ђубрива. Крајем године извршена је реорганизација овог Одсека у складу са потребама Института и захтевима струке, чиме је већи нагласак дат на проблемима формулација пестицида и њихових ингредијената (у смислу аналитичке хемије) 66

69 УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУТА и њиховог увођења у примену, анализе и суперанализе пестицида и сродних токсиканата у биљкама, биљним производима и земљишту, затим на проблемима физико-хемијске аналитике вештачких ђубрива. Од године проблематика вештачких ђубрива је проширена и проучавањем биолошке хранљиве вредности ђубрива и оплемењивача раста биљака, што кореспондира са новим законским решењима у тој области. Комерцијална активност Одсека одвија се у виду пружања услуга Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије у смислу испитивања физико-хемијских особина пестицида и вештачких ђубрива у циљу њихове регистрације, затим вршења поменутих услуга за потребе Унутрашње и Граничне Фито-санитарне инспекције поменутог Министарства, као и за потребе трећих лица. Поред тога, почев од године обаваљају се услуге проучавањем биолошке хранљиве вредности ђубрива и оплемењивача раста биљака у циљу њихове регистрације. Научни резултати рада Одсека од оснивања до године публиковани су у више од 300 научних радова (национални и међународни часописи и скупови) и књига, а од године до данас у 66 научних радова и саопштења на скуповима у земљи и иностранству. Такође су сарадници овог одсека одбранили шест докторских дисертација и три магистарска рада. Запослени у Одсеку током времена учествовали су на више пројеката финансираних од Министарстава Републике Србије и СФРЈ надлежних за науку и пољопривреду, као и других типова пројеката. Тренутно су сарадници Одсека за фитофармацију и заштиту животне средине ангажовани на следећим пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: ТР 31018: Развој интегрисаних система управљања штетним организмима са превазилажења резистентности и унапређења квалитета и безбедности хране ТР 31037: Интегрални системи гајења ратарских усева: очување биодиверзитета и плодности земљишта. Радови у међународним часописима 1. Dragicevic V., Spasić M., Simić M., Dumanović Z., Nikolić B. (2013):Stimulative influence of germination and growth of maize seedlings originating from aged seeds by 2,4-D potencies. Homeopathy, 102(3): Nikolić B., Dodig D., Jovanović V., Janjić V., Đurović S. (2008): Effects of Temperature and Light Induction of Chla Fluorescence in situ: an ecophysiological view. Archives of Biological Sciences, Belgrade, 60 (4): Nikolić B., Dodik D., Jovanović V., Oro V., Marković A. (2013): The effect of temperature and light (PAR) on the induction of Chla fluorescence in situ. 2. Diurnal changes. Botanica Serbica, Vol 37(2):

70 ИНСТИТУТ ДАНАС 4. Oro V., Ivanović Ž., Nikolić B., Baraszi L., Radivojević M., Jovčić B. (2010) Morphological and molecular identification of potato cyst nematode populations in Serbia. Archives of Biological Sciences, Belgrade, 62 (3): Oro V., Nikolić B. and Jošić D. (2014):The potato road and biogeographic history of potato cyst nematode populations from different continents. Genetika, Vol. 46, No. 3: Pavlović D., Nikolić B., Đurović S., Waisi H., Anđelković A. and Marisavljević D. (2014): Chlorophyll as a measure of plant health: Agroecological aspects. Pesticides and Phytomedicine (Belgrade), 29(1): Waisi H., Kosović A., Krstić Dj., Milojković-Opsenica D.,Nikolić B., Dragićević V., Trifković J. (2015):Polyphenolicprofileofmaizeseedlingstreatedwith 24-epibrassinolide. Journal of Chemistry, Vol.: 2015, Article ID , 10 pages САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТИМА У ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА Институт има развијену сарадњу са факултетима из области пољопривредних и биолошких наука са више државних и приватних универзитета. Та сарадња састојала се у заједничком учешћу на домаћим и међународним пројектима и на реализацији програма последипломских, докторских студија, специјалистичких и дипломских радова. На обострану корист колега са факултета и истраживача Института, ова сарадња омогућава фундаментални и примењени, практични приступ у решавању проблема од значаја за пољопривреду, животну средину и екосистеме у целини. У овој сарадњи се посебно истиче вишедеценијска успешна сарадња са научно и стручно најсроднијим Пољопривредним факултетом Универзитета у Београду, Институтом за фитомедицину и бројним катедрама овог факултета и Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом Саду, Департманом за фитомедицину и заштиту животне средине. У последњих десет година, сарадња у области образовања и науке је врло успешно проширена и на факултете биолошких наука. Септембра године Институт потписује Споразум о сарадњи у области образовања и научноистраживачког рада са Биолошким факултетом Универзитета у Београду. Ова сарадња се огледа, како у реализацији израде докторских дисертација кандидата из Института, тако и у реализацији докторских студија на Биолошком факултету. Тесна сарадња између факултета и Института остварена је још године када је први пут у просторијама Одсека за штеточине биља у Земуну, Лабораторији за молекуларну дијагностику, реализована практична настава на докторском студијском 68

71 САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТИМА У ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА програму Биологија из предмета Молекуларна систематика. Од школске 2009/10. године научни сарадник Института др Јелена Јовић је асистент на практичном делу наставе из овог предмета, чиме активно учествује у едукацији младих истраживача у примени молекуларнх метода у научноистраживачком процесу. Стечено искуство на примени и развијању метода молекуларне идентификације и карактеризације економски значајних организама преточено је 2012 године у практикуму: «Молекуларна систематика». На основу могућности створених променама Закона о високом образовању и Закона о научноистраживачкој делатности, а у складу са одредбама Статута Института којима је омогућено да истраживачи учествују у реализацији студија у области наука за које је Институт регистрован, успостављају се нове сарадње и формирају оквири да истраживачи Института буду, не само ментори, већ и предавачи младим истраживачима на докторским студијама. Од године истраживачи Одсека за штеточине биља, активно учествују у осмишљавању предмета новоакредитованог модула Ентомологија на докторском студијском програму Биологија. У просторијама Одсека за штеточине биља Института, предавачи др Иво Тошевки, др Јелена Јовић, др Милана Митровић и др Татјана Цврковић реализују наставу из предмета: Морфологија, систематика и филогенија инсеката, Фаунистика одабране групе инсеката, Популациона и еволуциона биологија одабране групе инсеката, Молекуларна систематика инсеката, Векторска улога инсеката, Инсекти у биолошкој контроли и Статистичке методе у ентомологији. Истраживачи Института др Јелена Јовић и др Иво Тошевски, учествују и као гостујући предавачи (по позиву) у оквиру основних академских студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду, др Данијела Павловић на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду и др Мира Старовић на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. Троје стипендиста Министарства за просвету, науку и технологију РС, ангажованих у оквиру Пројекта ТР 31018:»Разрада интегрисаног управљања и примене савремених принципа сузбијања штетних организама у заштити биља«, реализује своје докторске дисертације у лабораторијама Института. У Институту су ангажована и три волонтера. У протеклих пет година докторске дисертације су одбранили: Светлана Живковић на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, Татјана Цврковић, Добривој Поштић и Ненад Доловац на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, Ненад Тркуља и Виолета Оро на Факултету за биофарминг, Бачка Топола. По разним основама (међународни пројекти, стипендије) у протеклих пет година, истраживачи Института су боравили у иностраним лабораторијама на усавршавању студијским посетама: 69

72 ИНСТИТУТ ДАНАС др Јелена Јовић - The Ohio State University/Ohio Agriculture Research and Development Center), Wooster, Ohio, USA, као гостујући истраживач. (2010); - UMR Genomique, Centre de Bordeaux, INRA (Institut national de la recherche agronomique), Bordeaux, France. У оквиру међувладиног програма билатералне научно-технолошке сарадње Павле Савић између Републике Србије и Републике Француске (2011); - Museum für Naturkunde, Leibniz-Institut für Evolutions- und Biodiversitätsforschung, Berlin, Germany. У оквиру билатералног пројекта за размену учесника на пројектима између Републике Србије и Савезне Републике Немачке (2013.,2014). др Милана Митровић - Evolutionäre Ökologie Institut für Integrative Biologie, Cirih. У оквиру међународног SCOPES (2011). др Данијела Павловић - Универзитету у Болоњи, Италија, Department of Agroenvironmental Science and Technology, шест месеци као стипендиста Министарства науке РС ( ). Андреа Косовац - Department of Ecology, Johannes Gutenberg-University Mainz, Germany (2012); - Мuseum für Naturkunde, Leibniz-Institut für E volutions- und Biodiversitätsforschung, Berlin, Germany (2013.,2014). др Ненад Доловац - Лабораторија за фитопатологију, North Dakota State University, USA (август 2014). др Ненад Тркуља - Лабораторија за фитопатологију, North Dakota State University, USA (август 2014). др Татјана Цврковић - Centro di ricerca per la viticoltura, Conegliano, Italy. У оквиру билатералног пројекта научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Италије (2013); - Museum für Naturkunde, Leibniz- Institut für Evolutions und Biodiversitätsforschung an der Humbolt-Universität zu Berlin Museum fur Tierkunde, Senckenberg Naturhistorishe Sammlungen Dresden (2014). Миљана Јаковљевић - Museum für Naturkunde, Leibniz- Institut für Evolutions und Biodiversitätsforschung an der Humbolt-Universität zu Berlin Museum fur Tierkunde, Senckenberg Naturhistorishe Sammlungen Dresden (2014). др Катарина Гашић - Универзитет у Болоњи, три месеца као стипендиста програма Erasmus Mundus, 9 месеци као стипендиста Министарства науке РС (у периоду ). 70

73 САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТИМА У ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ОБУКА Институт је био домаћин већег броја обука које су држали страни и домаћи стручњаци. У оквиру Пројекта ТР-31018»Разрада интегрисаног управљања и примене савремених принципа сузбијања штетних организама у заштити биља«, у реализацији активности Упоредна анализа изолата вируса и фитоплазми са винове лозе и лековитог биља, учесник странац на пројекту др Сеад Шабанаџовић са Mississippi State University, Department of Biochemistry, Molecular Biology, Entomology and Plant Pathology, обавио је обуку истаживача у Одсеку за болести биља од Предмет обуке била је примена дегенеративних прајмера у доказивању флек вируса винове лозе (GFkV). За запослене и заинтересоване колеге са Пољопривредног факултета и сродних института, др Сеад Шабанаџовић је током свог боравка у Београду, одржао и предавање Новине у детекцији и класификацији вируса винове лозе Др Сеад Шабанаџовић, након одржаног предавања са групом слушалаца испред Института др Сеад Шабанаџовић у лабораторији за молекуларну дијагностику Од године у организацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, dr Jaap Janse и dr Arina van der Gulik Kippers, експерти Dutch General Inspection Service (NAK) обавили су обуку 11 истраживача Одека dr Arina van der Gulik Kippers са учесницима курса у лабораторији за вирусологију 71

74 ИНСТИТУТ ДАНАС dr Jaap Janse са учесницима курса у лабораторији за бактериологију за болести биља у Институту, из области дијагностике бактерија и вируса кромпира применом ELISA и PCR теста. Од године, у организацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, B.T.L.H. vande Vossenberg-a, истраживача Netherland Food and Counsumer, обавио је обуку 10 истраживача Одсека за болести биља из области молекуларне идентификације штетних организама применом PCR-RFLP и real-time PCR. Од године у оквиру Twinning Project-а, Институт је са Дирекцијом за националне референтне лабораторије организовао тренинг за испитивање квалитета семена. Експерт Gerarda de Boer из Dutch General Inspection Service (NAK) обавила је обуку четири истраживача Лабораторије за испитивање семена и садног материјала из области: Germination, purity and health of grass seeds; Cold test for maize; TTZ (Tetrazolium test) for grass seeds; Blind seed disease and root rot disease. dr Arina van der Gulik Kippers у лабораторији за молекуларну дијагностику dr Arina van der Gulik Kippers и dr Jaap Janse након одржаног предавања са учесницима курса испред Института 72

75 САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТИМА У ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА Отварање фитосанитарног дела Дирекције за националне референтне лабораторије: др Снежана Богосављевић-Бошковић, Министарка Пољопривреде и заштите животне средине, Majkl Devenport, Шеф делегације ЕУ у Србији, др Срђан Вербић, Министар за просвету, науку и технолошки развој и др Ненад Доловац, директор Института Институт је у периоду од организовао тренинг под подкровитељством EPPO са називом: Мониторинг корова дуж главних путних коридора (МКГК) ( archives. eppo.int/ MEETINGS/ 2013_ conferences/ training _priorization.htm). Од године, др Драгана Марисављевић је представник наше земље у Ad hoc EPPO Panel on Invasive Alien Plants, а др Татјана Поповић од године представник Panel on Diagnostics in Bacteriology у оквиру European and Mediterranean Plant Protection Organization (EPPO). ОРГАНИЗАЦИЈА СИМПОЗИЈУМА И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ Промењен је дизајн и формат часописа Заштита биља, чији је издавач Институт, током године. Данас је часопис реферисан у бази Српски цитатни индекс (SCI indeks) и у библиометријском извештају о часописима и доступан у електронској форми. 73

76 ИНСТИТУТ ДАНАС Изглед часописа данас У периоду од године, Институт је организовао два научна скупа, један националног, а други међународног значаја. Скуп националног значаја под називом Актуелни проблеми у сузбијању корова и оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља, Институт је организовао у Вршцу у периоду од Саопштени радови на овом Симпозијуму штампани су у целости у посебном издању часописа Заштита биља. Институт је организовао међунарнодни симпозијум о актуелним трендовима у заштити биља: International Symposium: Current Trends in Plant Protection, у Београду, од Саопштени радову су штампани у целости у Зборнику радова. 74

77 САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТИМА У ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА УСЛУЖНА ДЕЛАТНОСТ Услуге које Институт данас нуди тржишту на основу решења и овлашћења Министарства пољопривреде и заштите животне средине, обухватају детекцију и идентификацију фитопатогених организама; прогнозу појаве болести, штеточина и корова гајеног биља; утврђивање резистентности штетних организама; контролу здравственог стања семена и садног материјала и пост тест контролу; израду програма заштите гајеног биља; анализе земљишта на присуство нематода; сузбијање корова на индустријским и пољопривредним површинама; испитивање физичко-хемијских и биолошких својстава пестицида у циљу њихове регистрације и увођења у примену; испитивања хемијске и биолошке ефикасности вештачких ђубрива. На основу дугорочне сарадње са Управом за заштиту биља Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Институт је овашћен за обављање послова детекције карантинских организама у пошиљкама у међународном промету (карантински узорци), контролу здравственог стања семенског и меркантилног кромпира на присуство крантинских бактерија, гљива и нематода и економски штетних вируса. Институт је испитивања биолошке ефикасности пестицида ускладио са GEP стандардима (захтев ЕУ), што је верификовала Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Институт за заштиту биља даје велики допринос реализацији задатака које наша држава има према ЕУ у сегменту хармонизације контроле биљне производње. Ова подршка је и верификована закључком Владе ( /2015 од ) о давању пословног простора и капиталне лабораторијске опреме у комплексу Дирекције за националне референтне лабораторије, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, на заједничко коришћење, без накнаде, Институту за заштиту биља и животну средину. Корисници комерцијалних услуга које пружа Институт су произвођачи и дистрибутери семенског, садног материјала, пестицида и вештачких ђубрива. По резултатима свога рада, повезаности са праксом и по практичној примени остварених резултата, Институт се потврдио као препознатљива институција у области заштите биља у нашој земљи. Уверени смо да друштво може и убудуће, да од нас очекује да учествујемо у решавању виталних и стратешких проблема научног и привредног развоја земље. Квалификован научноистраживачки кадар, дугогодишње искуство и постигнути резултати гаранција су да ми то можемо и да смо спремни да закорачимо у будућност. Од Институт је акредитован према стандарду SRPS ISO/IEC 17025:2006., од стране Акредитационог тела Србије. Акредитацијом је обухваћено 79 метода које покривају различите области делатности Института. У Одсеку за болести биља акредитована је 21 метода из области: биолошког испитивања садног материјала кромпира на присуство Ralstonia solanacearum и Clavibacter michiganensis subsp. sepedonicus детекцијом и идентификацијом помоћу 75

78 ИНСТИТУТ ДАНАС селективне изолације, молекуларном идентификацијом PCR методом, биолошким и IF (имунофлуоресценција) тестом; биолошког испитивања присуства штеточина, 10 различитих врста нематода, у земљишту и биљу; физичких и биолошких испитивања квалитета семена и садног материјала пољопривредног биља, укључујући семе ратарских и повртарских биљака, цвећа, лековитог и ароматичног биља, трава (без Poa pratensis и Dactylis glomerata), семе са омотачем, кртола, луковица и чешњева. У Одсеку за штеточине биља акредитовано је 10 метода из области: биолошког испитивања биљних производа на присуство штеточина: детекцијом фитоплазми из група 16SrI, 16SrII, 16SrV, 16SrX, 16SrXII, Flavescence dorée и Stolbur (молекуларна идентификација PCR методом специфичним прајмерима) винове лозе, воћарских, ратарских и повртарских култура и коровских биљака; идентификацијом Diabrotica virgifera, Frankliniella occidentalis, Liriomyza spp., Rhagoletis completa и Ceratitis capitata (анализа морфолошких карактера под бинокуларом, израда микроскопских препарата, генитализација) на ратарским, повртарским и воћарским културама, украсним биљкама и ораху; молекуларном идентификацијом карантинских и економски значајних инсеката (DNK barcoding PCR методом) на виновој лози, воћарским, ратарским и повртарским културама и коровским биљкама. У Одсеку за фитофармацију и заштиту животне средине акредитовано је 48 метода из области хемијских и физичких испитивања пестицида и ђубрива у биљном материјалу, земљишту и води. Институт за заштиту биља и животну средину, као реномирана научна установа је успоставио, примењује и непрекидно побољшава систем менаџмента квалитетом у складу са захтевима SRPS ISO/IEC Испитивања која се врше у Институту су у функцији заштите и унапређења здравља људи, биља и животне средине. Зато је поверење у квалитет услуга и резултата испитивања основни задатак свих запослених у Институту. Институт се придржава највиших професионалних стандарда, примењује најсавременија светска достигнућа и негује врхунску етику у односима са корисницима услуга. Примарни циљеви система квалитета у Институту су да резултати испитивања буду тачни и разумљиви и да се могу поновити, а тиме и одбранити и да се очува поверење корисника у поузданост и непристрасност добијених резултата. Институт је имао веома значајну улогу у развоју заштите биља у Србији и бившој Југославији, као институција за усавршавање кадрова за рад на пословима заштите биља у пољопривредним организацијама, хемијској индустрији, инспекцијским службама, државној управи, итд., и у решавању конкретних стручних и научноистраживачких задатака. Многи истакнути научни радници и професори универзитета започели су свој радни век у Институту и стекли основна знања из области заштите биља. Даљи развој Института треба да се заснива на наставку перманентног пријема нових младих истраживача и набавке нове савременије опреме. Потребно је пратити проблеме у заштити биља и превентивно се оспособљавати за њихово 76

79 САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТИМА У ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА ефикасно решавање. Много је већ тога и урађено и по питању кадрова и по питању опреме. Институт је на добром путу да врати препознатљив и цењен углед у земљи и иностранству, што је и гаранција за бољу будућност. Данас Институт може успешно да одговори најважнијим задацима из програма научног и техолошког развоја. Уверени смо да друштво и убудуће од овог Института може очекивати да учествује у решавању виталних и стратешких проблема научног и привредог развоја Републике Србије. У протеклих 70 година многи су својим знањем, самопрегорним радом, одрицањем и ентузијазмом допринели да Институт буде то што данас јесте, који су значајно допринели афирмацији Института и струке заштите биља уопште у нашој земљи и у иностранству. Они који данас раде у Институту спремни су и способни да наставе путем напретка и успеха. Онима који су били, захвални смо за све што су урадили за Институт, а онима који долазе желимо да буду још успешнији. 77

80 ИНСТИТУТ ДАНАС БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Др Ненад Доловац, научни сарадник, директор Института Рођен је у Вршцу године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Заштита биља, уписао је 1998 године, а дипломирао 2003, са просечном оценом 8,21, радом на тему Значај Sphaerotheca pannosa, проузроковача пепелнице брескве, на познијим сортама брескве. На истом факултету завршио је докторске студије са просечном оценом 9,69 одбранио докторску дисертацију под насловим Рђаста мрежавост плодова брескве у Србији етиологија и сузбијање, 2011 године. Од године запослен је у Институту за заштиту биља и животну средину, у Београду у Одсеку за болести биља, у звању истраживач приправник. У периоду од до године био је запослен у хемијској компанији Галеника-Фитофармација, као самостални стручни сарадник за развој фунгицида. Од године поново прелази у Институт за заштиту биља и животну средину, где бива изабран у звање научни сарадник Научни аспект истраживања је примена нових метода праћења и контроле фитопатогених организама. Био је укључен у послове званичног испитивања за регистрацију фунгицида у Републици Србији. Именован је године, за председника Радне групе за израду закона о средствима за заштиту биља, Министарства пољопривреде и заштите животне средине РС, а године за Саветника Министра пољопривреде и заштите животне средине РС. Током августа године био је у студијској посети у Лабораторији за фитопатологију, North Dakota State University, USA, а је учествовао на семинару Seminar on Agricultural Products Inspection and Quarantine у организацији JSIQ, Changzou Govermment, CIQ Jiangsu Bureau у Кини. До сада је публиковао укупно 42 библиографксе јединице, од тога 9 у научним часописима међунарогног значаја. Говори енглески језик. Др Слободан Кузмановић, виши научни сарадник, помоћник директора Института kuzmanovic@beotel.net Рођен је у Скупљену, Владимирци, године. Основно образовање стекао у Скупљену и Владимирцима. Средњу пољопривредну школу завршио је у Шапцу године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Заштита биља, уписао је године, а дипломирао године, са 78

81 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА просечном оценом 7,97, радом на тему Раширеност Polymixa betae Keskin у неким земљиштима на подручју Срема. На исто факултету завршио је последипломске студије са просечном оценом 8,66 и одбранио магистарску тезу под насловом Проучавање бугарског латентног вируса винове лозе, године. Докторску дисертацију под насловом Фитоплазмозе винове лозе у Србији, одбранио је године на Пољопривредном факултету, Универзитета у Новом Саду. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за болести биља. У звање виши научни сарадник изабран је године. Научни аспект истраживања је проучавање и идентификација вируса и вирусима сличних организама винове лозе, кромпира, применом класичних и савремених фитоплатолошких метода. Током истраживачког рада објавио је и саопштио на научним скуповима укупно 115 библиографских јединица. Уредник је часописа Заштита биља (област - болести биља) и члан је редакционог одбора часописа. Члан је друштва за заштиту биља и Међународног савета за проучавање вируса и вирусима сличних болести винове лозе. Говори енглески и руски језик. Др Лaнa Ђукaнoвић, виши научни сарадник, руководилац квалитета djukanoviclana@gmail.com Рођена је у Бeлoј Цркви године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Ратарство, уписала је 1976 године, а дипломирала 1982, са просечном оценом 8,52. На истом факултету завршила је последипломске студије са просечном оценом 9,87 и одбранила магистарску тезу под насловим Прoмeнe oсoбинa хибриднoг сeмeнa кукурузa при рaзличитим нaчинимa чувaњa године. Докторску дисертацију под насловом»утицaј услoвa чувaњa нa стaрeњe сeмeнa кукурузa (Zea mays L)«, одбранила је годинена Пољопривредном факултету, Универзитета у Бeoгрaду. Радила је у Институту за кукуруз Земун Поље, а од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за болести биља, као руководилац лабораторије за испитивање квалитета семена и садног материјала и као руководилац квалитета на нивоу Института. У звање виши научни сарадник изабрана је године. Oбaвилaјe вишe усaвршaвaњa из oблaсти сeмeнaрствa, oднoснo испитивaњa квaлитeтa сeмeнa: нa National Institute of Agricultural Botany Cambridge, SNESS Angers, OMMI Будимпeштa, Tavazano Милaнo. Oпрeдeљeњe joj je дa сe бaви прoучaвaњeм кoнвeнциoнaлних мeтoдa, мeтoдa вигoрa, дoрaдoм и чувањем сeмeнa, као и органском производњом и заштитом животне средине. Публиковала је укупно 123 библиографскe јединицe, од тога 24 унаучним часописима међунарогног значаја. 79

82 ИНСТИТУТ ДАНАС Члан јe Друштва селекционера и семенара Србије од његовог оснивања. Била је генерални секретар Друштва од године, а од 2012 је члан Управног одбора Друштва. Члан је Друштва за процесну технику и енергетику у пољопривреди, као и члан председништва истог од године. Члан је уређивачког одбора часописа Селекција и семенарство од године. Гoвoри eнглeски јeзик. Др Иван Сивчев, научни саветник, руководилац Одсека за штеточине биља ivansivcev2011@gmail.com Рођен је у Кикинди године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Заштита биља, уписао је године, а дипломирао 1977, са просечном оценом 8,6, радом на тему Лептири околине Београда уловљени светлосним клопкама. На истом факултету завршио је последипломске студије са просечном оценом 9,5 и одбранио магистарску тезу под насловим Биоеколошка истраживања Mamestra brassecae L. и улога светлосних клопки у праћењу динамике популације, 1991 године. Докторску дисертацију под насловом Ентомопатогене гљиве фам: Entomophthoraceae као регулатор популације вашију (Homoptera, Aphididae) штеточина купуса, одбранио је годинена Пољопривредном факултету, Универзитета у Новом Саду. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за штеточине биља. У звање научни саветник изабран је 2008 године. У јуну године учествовао је на Међународном курсу о феромонима инсеката на Универзитету у Саутхемптону. Током 1983/84. провео је три месеца у Boyce Thompson Институту на Cornell Универзитету, САД. Током године на истом Универзитету специјализирао је микозе инсеката. Своје радове саопштио је на више домаћих и међународних скупова. У oктобру године на позив Global IPM Facility AGPP ФАО/УН учествовао је на Second Global Environment Facility Assembly која је одржан у Пекингу. Има интензивну сарадњу са организацијом ФАО/УН, Институтом за заштиту биља Мађарске Академије наука, Глобалном организацијом IOBC/WPRS, као и са организацијом EPPO. У досадашњем периоду био је укључен у реализацију и руковођење више домаћих и међународних пројeката са темама на биолошком сузбијању губара, на микозама инсеката и на биологији и сузбијању кукурузове златице. Члан је Друштва за заштиту биља Србије, Ентомолошког друштва Србије и организације Global IOBC/IWGO. Био је члан Редакционог одбора и Уредништва а обављао је и дужност Главног и одговорног уредника часописа Заштита биља. Био је председник научног комитета 7 th FAO/TCP Meeting, 8 th EPPO ad hoc Panel и 9 th International IWGO meeting који је одржан у Београду. Говори енглески језик. 80

83 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Мр Зоран Милићевић, стручни саветник, руководилац Одсека за фитофармацију и заштиту животне средине Рођен је године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Звање дипломирани хемичар стекао је на Одсеку за хемију и физичку хемију, Природно-математичког факултета Универзитета у Београду године. Специјализацију је обави на Катедри за аналитичку хемију, Хемијског факултета, Универзитета у Београду и стекао звање специјалиста хемијских наука 1987 године. Магистрирао је на истој Катедри године. За стручног саветника на пословима хемичара-аналитичара изабран је године. Завршио је курс за техничког (2003.), потом и за водећег оцењивача (2009.) Југословенског Акредитационог тела (ЈУАТ) и стекао звање технички оцењивач за акредитацију. Као технички оцењивач националног акредитационог тела, обавио је више додатних курсева које је Акредитационо тело организовало у сарадњи са другим иностраним телима (SWEDAC, DANAC). Као хемичар-аналитичар влада свим инструменталним и класичним техника анализе. Асистент на катедри за неорганску хемију на Рударско-геолошком факултету у Београду био је од до1987. године. У Служби за конзервацију Меморијалног центра Јосип Броз Тито у Београду провео је осам месеци током године. Исте године запослио се у Одсеку за фитофармацију Института за заштиту биља у Београду, где је радио на пословима аналитике пестицида, њихових остатака и вештачих ђубрива до године. На пословима помоћника генералног директора за развој Хемијске индустрије Жупа у Крушевцу радио је до године. Као руководилац Хемијске лабораторије МОЛ, акционарског друштво, за хемију технологију и консалтинг, провео је шест месеци током 2007/2008. године. Од године поново ради у Институту за заштиту биља и животну средину као руководилац Одсека за фитофармацију и заштиту животне средине. Био је члан Комисије за регистрацију пестицида при Министарству за пољоприведу, шумарство и водопривреду и Комисије за отрове при Министарству за Науку и заштиту животне средине. Говори енглески и руски језик. 81

84 ИНСТИТУТ ДАНАС Др Мира Старовић, научни саветник, руководилац Одсека за болести биља Рођена је у Београду године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Заштита биља, уписала је 1981 године, а дипломирала 1985, са просечном оценом 9,57, радом на тему Испитивање токсичности фунгицида на аскоспоре Diaporthe helianthi MUNT. CVET. На истом факултету завршила је поседипломске студије са просечном оценом 9,67 и одбранила магистарску тезу под насловим Резистентност Cercospora beticola Sacc на бензимидазоле, 1991 године. Докторску дисертацију под насловом Доказивање вируса кромпира тестирањем кртола, одбранила је годинена Пољопривредном факултету, Универзитета у Новом Саду. Од 1986 године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за болести биља. У звање научни саветник изабрана је године. Као стипендиста Белгијске владе, током године, обавила је четворомесечну специјализацију из области биљне вирусологије у Laboratorie de pathologie vegetale, Faculte de Sciences Agronimiques, Gembloux, Белгија. Научни аспект истраживања је проучавање и идентификација вируса и вирусима сличних организама винове лозе, кромпира и лековитих биљака, применом класичних и савремених фитоплатолошких метода, као и проучавање антагонистичких односа ризосферних бактерија и фитопатогених микроорганизама у сврху биолошке заштите. Публиковала је укупно 208 библиографских јединица, од тога 31 у научним часописима међунарогног значаја. Члан је Друштва за заштиту биља Србије, American Phytopathological Society (APS) и Association for Medicinal and Aromatic Plants of Southeast European Countries- AMAPSEEC. Говори француски и енглески језик. Др Драгана Марисављевић, научни срадник, руководилац Одсека за хербологију Рођена је у Смедеревској Паланци године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Ратарство, уписала је године, а дипломирала На истом факултету завршила је поседипломске студије и 2001 године одбранила магистарску тезу под насловим Испитивање особина бухача (Tanecetum cinerariaefolium Trev) са природних станишта Црне Горе у циљу његовог гајења. Докторску дисертацију под насловом Распрострањеност, биоеколошке карактеристике и сузбијање иве (IvaxanthifoliaNutt.) одбранила је године на Пољопривредном факултету, Универзитета у Новом Саду. 82

85 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Од године радила је у Центру за пестициде и заштиту животне срединеу Београду, у периоду године у фирми Агровојводина Комерцсервис из Суботице а од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину у Одсеку за хербологију. Као стипендиста British Councel-a у току 1988/89 године два пута је боравила у Plant Breading Research Institute у Кембриџу (Енглеска) на студијском усавршавању. На основу конкурса Министарства науке учествовала године на Training Course on Unpolluted Vegetable Production and Circulation у Пекиншком истраживачком центру за поврће (Beijing Vegetable Research Center). Од године представник је Србије у Панелу за инвазивне биљке Европске и медитеранске организације за заштиту биља (ЕPPO). Научни аспект истраживања је проучавање биологије и сузбијања корова и примене хербицида. Самостално или у сарадњи са другим ауторима објавила је у домаћим и међународним научним часописима, и саопштила на домаћим и међународним научним скуповима укупно 88 радова. Говори руски и енглески језик. Др Саша Стојановић, научни саветник l: Рођен је у Крагујевцу године. Основну школу и гимназију је завршио у Београду. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа, Године са просечном оценом 8,30. Магистарску тезу под називома Фитопатогене гљиве проузроковачи сушења ластара винове лозе одбранио је на истом факултету (група за фитопатологију) године. Докторирао на Пољопривредном факултету у Новом Саду са темом Епидемиолошка и еколошка проучавања Colletotrichum gloeosporioides, суперпаразита строма Polystigma rubrum године. Запослен је у Институту за заштиту биља и животну средину на пословима фитопатолога-миколога у Одсеку за болести биља од године. У звања истраживач сарадник изабран је године, у звање научни сарадник године, виши научни сарадник постао је године, а у звање научни саветник изабран је године. Учествовао је у реализацији више научно-истраживачких и два међинародна пројекта. Самостално или као коаутор објавио је 147 научна рада, који су публиковани у домаћим и страним часописима или презентовани на домаћим и међународним скуповима. Научни аспект истраживања је проучавање биологије и епидемиологије фитопатогених гљива проузроковача пропадања воћака, винове лозе и лековитог биља, гљива проузроковача трулежи плодова воћа и винове лозе, микопаразита 83

86 ИНСТИТУТ ДАНАС и проучавање антагонистичких односа ризосферних бактерија и фитопатогених микроорганизама у сврху биолошке заштите гајених биљака. Обавио је специјализацију из области микологије у Commonwealth Mycological Institute, Kew, London, године. У оквиру југословенско-америчког пројекта Biological control of American and Yugoslav weeds with insects, pathogens and other biotic agents«обавио је тронедељни студијски боравак у САД током године. Био је члан Редакције часописа Заштита биља од до године, а уредник за област болести биља од године. Члан је Друштва за заштиту биља Србије и Удружења за лековите и ароматичне биљке земаља југо-источне Европе (AMAPSEEC). Говори енглески језик. Др Иво Тошевски, научни саветник Рођену Врању године. Дипломирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду, године. Докторску дисертацију под насловом Погодност врста рода Mecinus Germar, 1821 (Curculionidae, Mecininae) за биолошко сузбијање инвазивних врста из рода Linaria Mill. (Scrophulariaceae) одбранио је на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, Департман за биологију и екологију, године. У периоду радио је као лекар у Дому здравља Нови Београд и медицинском центру Анђа Ранковић - Пландиште. Од до године радио je као спољни сарадник и стручни консултант на два међународна пројекта биолошке контроле корова Euphorbia cyparissias (Euphorbiaceae) и Carduus nutansи Carduus acanthoides (Asteraceae) при Институту за заштиту биља у Београду. Од 1987.године радиo је као спољни сарадник и стручни консултант на 18 међународних пројеката биолошке контроле корова евро-азијског порекла у сарадњи са CABI Europe Switzerland. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за штеочине биља. Од школске 2009/10. године је ангажован је на Биолошком факултету Универзитета у Београду као гостујући предавач у извођењу наставе у оквиру основних академских студија на предмету Примењена ентомологија и предавач на докторском студијском програму Биологија, модул Ентомологија. Област научног интересовања је биолошка контрола корова евро-азијског порекла, интегративна таксономија, филогенија и криптична специјација инсеката, као и примена молекуларних метода у идентификацији и карактеризацији организама од значаја за пољопривредну производњу. Публиковаo је више од 150 библиографских јединица које су цитиране преко 450 пута (h-index = 11, i10-index = 13). 84

87 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Др Горан Алексић, виши научни сарадник Рођен је године у Куманову. Основну исредњу школу завршио је у Параћину. На Пољопривредном факултету у Земуну, Универзитета у Београду, на Одсеку за заштиту биља и прехрамбених производа дипломирао је године, са просечном оценом 8,0. Последипломске студије уписао је године на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду и завршио их године, са просечном оценом 9,6 одбранивши магистарску тезу под насловом: Kрарактеристике развоја Venturia inaequalis (Cooke) Winter (anamorf Spilocea pomi Fr.) in vitro. На истом факултету је, године, одбранио докторски рад под називом: Карактеристике Venturia inaequalis у агроеколошким условима Србије. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину у Београду, у Одсеку за болести биља. У звање Виши научни сарадник изабран је године. Научни аспект истраживања је проучавање биолошких, морфолошких и еколошких карактеристика фитопатогених гљива, проучавање и разрада метода за предвиђање појаве проузроковача болести биља, истраживање и разарада мера сузбијања проузроковача биљних болести и економског ефекта њихове примене. Током истраживачког рада објавио је у домаћим и страним часописима и саопшптио на научним скуповима више од 130 публикација, и више стручних радова, чланака, предавања и реферата. Учествовао је у реализацији девет домаћих научноистраживачких пројеката и једног међународног. Учествовао је у раду више комисија и радних група за измену и допуну законске регулативе у области заштите биља. Члан је Друштва за заштиту биља Србије и Америчког фитопалошког друштва (AmericanPhytopathologicalSociety-APS). Говори енглески језик. Др Вељко Гавриловић, виши научни сарадник Рођен је године у Шапцу где је завршио основну и средњу пољопривредну школу. Пољопривредни факултет смер Заштита биља и прехрамбених производа уписао а дипломирао године. Радни однос у Институту за заштиту биља и животну средину у Београду (Одсек за болести биља) засновао je године. 85

88 ИНСТИТУТ ДАНАС Магистarску тезу под насловом Бактериолошке карактеристике изолата Erwinia amylovora различтог порекла, одбранио је године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Докторску дисертацију под насловом Патогене и биохемијско физиолошке одлике бактерија рода Pseudomonas паразита воћака одбранио године на Пољопривредном факултету у Београду-Земуну. Током рада у Институту био је учесник свих пројеката које је финансирало Министарство науке. Од 2011 руководи пројектом Министарства под насловом Разрада интегрисаног управљања и примене савремених принципа сузбијања штетних организама у заштити биља. У периоду био учесник међународног пројекта INTERREG III под насловом Валоризација, санитација садног материјала и производња локалних сорти винове лозе и вина који је рализован у сарадњи са Пољопривредним факултетом у Барију. У периоду године обављао функцију директора Института за заштиту биља и животну средину у Београду. У два сазива био је члан Савета за заштиту биља при Министарству пољопривреде шумарства и водопривреде и члан радне групе за праћење и сузбијање Erwinia amylovora. Од године руководи пројектом мониторинга и карактеризације сојева Erwinia amylovora пореклом са разних домаћина и локалитета у Црној Гори. У звање вишег научног сарадника изабран је године. Члан је Друштва за заштиту биља Србије. Говори енглески језик. Др Милана Митровић (рођ. Десанчић), виши нучни сарадник Рођена је у Новој Градишци године. Пољопривредни факултет у Београду, смер Заштита биља и животне средине, уписала је године, а дипломирала са просечном оценом 9,57. На истом факултету је године уписала магистарске студије на смеру Ентомологија, а магистарску тезу одбранила године под насловом Компаративна биологија Gymnetron thapsicola Germar и G. hispidum Brullé (Coleoptera: Curculionidae) и њихова погодност за биолошко сузбијање биљака из рода Linaria Mill.. На Биолошком факултету у Београду, је уписала докторске студије на смеру Ентомологија и докторирала са темом Таксономска и еколошка карактеризација врста рода Rhinusa Stephens (Coleoptera: Curculionidae) на биљци домаћину Linaria vulgaris Mill. (Scrophulariaceae). Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за штеточине биља. Учествовала је на 13 националних (руководила са 3) и 10 међународних научно-истраживачких пројеката (руководила са 1). Од школске 2011/12 године предавач је на докторским студијама програма Биологија, на Модулу Морфологија, систематика и филогенија животиња. Публиковала је укупно 86

89 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА 85 библиографских јединица, од тога 37 у научним часописима међународног значаја из категорије М20. Области научног интересовања су идентификација и молекуларна карактеризација економски значајних инсеката у пољопривредној производњи, примена молекуларних метода у таксономској карактеризацији паразитоида потенцијалних агената за биолошку контролу, диверзитет цикада и векторска улога у епидемиологији биљних болести проузрокованих фитоплазмама, детекција и молекуларна систематика фитоплазми проузроковача биљних болести, таксономска и еколошка карактеризација инсеката агената у биолошкој контроли инвазивних корова. Др Раде Станисављевић, виши научни сарадник Рођен је у Неготину године где је и завршио средњу Пољопривредну школу. Вишу пољопривредну школу у Прокупљу уписао је а дипломирао године. Студирањем уз рад Пољопривредни факултет у Приштини уписао а дипломирао године. Последипломске студије на Пољопривредном факултету, Универзитета у Новом Саду уписао а завршио одбраном магистарске тезе године. На истом факултету наставио израду Докторске дисертације коју је под насловом ''Утицај густине усева на принос и квалитет крме и семена луцерке (Medicago sativa L.)'' одбранио године. Радни однос засновао године на Пољопривредном Добру»Салаш«у Салашу код Зајечара и до године обављао послове референта ратарства, управника економије и директора сектора биљне производње. Од до године радиo у Институту за пољопривредна и технолошка истраживања Зајечар, затим од до године у Институту за крмно биље у Крушевцу, након чега прелази у Института за заштиту биља и жиотну средину у Београду. Биран је у звања: истраживач-сарадник 2002., научни сарадник 2007., виши научни сарадник 2012., научни савтник, покренут избор године. Научни аспект истраживања је семенарство и оплемењивање ратарских и хоrтикултурних биљака, а водећи резултат је коауторство на две прзнате сорте луцерке, poједне еспарзете, црвена детелине, жутог звездана и више технолошко-развојних решења за разбијање дормантности семена и повећање клијавости до 25% као и значајно побољшање вигора клијанаца. Публиковао је укупно 162 библиографскe јединицe, од тога је више од половине у часописима и конференцијама међународниг значаја. Члан је Друштва Селекционера и семенара, Крмног биља, Процесне технике и енергетике у пољопривредии Међународне асоцијације EUCARPIA. Служи се руским и енглеским језиком. 87

90 ИНСТИТУТ ДАНАС Др Катарина Гашић, научни сарадник Рођена је године у Крушевцу. На Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, Одсеку за заштиту биља и прехрамбених производа, дипломирала је године, просечном оценом 9,38. Дипломски рад под називом: Заштита јабуке на локалитету Радмиловац током године одбранила је оценом 10. Докторске студије на истом факултету завршила је просечном оценом 10, док је дисертацију под називом Биологија бактериофага природних непријатеља Xanthomonas spp. патогена паприке одбранила године. Током основних и докторских студија била је стипендиста Министарства науке РС као и Фонда за младе таленте РС. Од године радила је као сарадник у настави на Пољопривредном факултету у Београду, док је од запослена у Институту за заштиту биља и животну средину у Београду. Бави се истраживањима у области фитопатологије, посебно бактериоза биља. Научноистраживачки рад обухвата дијагнозу обољења бактериозне природе, затим детекцију и идентификацију фитопатогених прокариота и проучавање биолошких мера заштите биља као алтернативе примени пестицида. Током докторских студија обавила је једномесечна усавршавања на Универзитету Хохенхајм у Немачкој, Универзитету y Модени и Ређо Емилији и Универзитету у Болоњи, Италија. Похађала је интензивне курсеве Plant Bacteriology for Phytosanitary Applications у CSL, Јорк, Велика Британија и Training school for real-time PCR in phytosanitary phytopathology diagnostics and research у Националном институту за биологију у Љубљани, Словенија. Као стипендиста програма Erasmus Mundus обавила је деветомесечно постдокторско усавршавање на Универзитету у Болоњи, док је као стипендиста Министарства науке РС обавила тромесечно постдокторско усавршавање на Универзитету у Модени и Ређо Емилији. Аутор или коаутор је 125 научних и стручних радова. Члан је Друштва за заштиту биља Србије и Удружења микробиолога Србије. Говори енглески и италијански језик. Др Светлана Живковић, научни сарадник zivkovicsvetla@gmail.com Рођена је у Београду године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Заштита биља и прехрамбених производа, уписала је године, а дипломирала 1993., са просечном оценом 8,14, радом на тему Oстаци просимидона у грожђу и вину. На Пољопривредном факултету, Универзитета у Новом Саду завршила је последипломске студије са 88

91 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА просечном оценом 9,66 и одбранила магистарску тезу под насловом Етиолошка проучавања сушења стабала шљиве, године. На истом факултету, године одбранила је Докторску дисертацију под насловом Упоредна проучавања изолата Colletotrichum spp. проузроковача антракнозе. Од до године радила је на Пољопривредном факултету у Београду, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа, као сарадник у настави на Катедрама за фитопатологију и фитофармацију. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за болести биља. У звање научни сарадник изабрана је године. Научни аспект истраживања је проучавање и идентификација фитопатогених гљива проузроковача сушења воћака, гљива проузроковача трулежи плодова воћа и повртарских култура, и испитивања примене микроорганизама - антагониста у биолошкој контроли складишних патогена. Публиковала је укупно 120 библиографских јединица, од тога 17 у научним часописима међународног значаја. Члан је Друштва за заштиту биља Србије. Говори енглески језик. Др Жарко Ивановић, научни сарадник zarko.ivanovic@yahoo.com Дипломирао је на Биолошком факултету у Београду на смеру Молекуларна биологија и физиологија године. Докторске студије уписао је године на Биолошком факултету, на студијској групи Микробиологија. На истом факултету године одбранио је докторску дисертацију под насловом: Молекуларна карактеризација природних изолата бактерије Pseudomonas syringae и идентификација агенаса за њихову биолошку контролу. У Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за болести биља ради од 2006 године. У звање научни сарадник изабран је 2012 године. У току године био је на студијском боравку у Одсеку за вирусологију Пољопривредног факултета у Барију (Dipartimento di Protezione delle Piante e Microbiologia Applicata - Università degli Studi di Bari), Италија, на усавршавању техника молекуларне дијагностике вируса винове лозе. Област научних истраживања је проучавање диверзитета фитопатогених бактерија и гљива. Као аутор или коаутор објавио је 54 научнa рада којa су публикованa у домаћим и међународним часописима и 76 саопштења која су презентована на домаћим и међународним научним скуповима. Члан је Друштва за заштиту биља Србије, The American Society for Microbiology и American Phytopathological Society. Говори енглески језик. 89

92 ИНСТИТУТ ДАНАС Др Јелена Јовић, научни сарадник Рођена је у Београду године. Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Екологија и заштита животне средине, уписала је године, а дипломирала са просечном оценом 9,11. На истом факултету је године уписала докторске академске студије на смеру Екологија, модул Екологија животиња са биогеографијом. Докторску дисертацију под насловом Диверзитет цикада (Hemiptera: Auchenorrhyncha) у усевима кукуруза Србије и њихова улога у преношењу фитоплазми одбранила је године и стекла научни назив доктор наука - еколошке науке. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за штеочине биља. Од школске 2009/10. је ангажована на Биолошком факултету Универзитета у Београду као асистент на докторским студијама на предмету Молекуларна систематика. На истом факултету од школске 2010/11. године учествује као гостујући предавач (по позиву) у извођењу наставе у оквиру основних академских студија на предмету Примењена ентомологија, а од школске 2011/12. је предавач на докторском студијском програму Биологија, модул Ентомологија, из предмета: Молекуларна систематика инсеката и Векторска улога инсеката. Област научног интересовања је изучавање векторске улоге цикада (Hemiptera, Auchenorrhyncha) и епидемиологије биљних болести узрокованих фитоплазмама (Molicutes, Phytoplasma). Молекуларна систематика, интегративна таксономија инсеката и криптична специјација. Примена молекуларних метода у идентификацији и карактеризацији организама од значаја за пољопривредну производњу и биолошку контролу. Публиковала је укупно 91 библиографску јединицу, од тога 44 у научним часописима међународног значаја, цитиране преко 300 пута (h-index = 10, i10-index = 10). Др Богдан Р. Николић, научни сарадник bogdannik@mail2world.com Рођен је у Краљеву године, где је завршио основну и средњу школу. Уписао је смер Молекуларна биологија и физиологија на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду године. Диломирао је године, са просечном оценом 7,88, одбранивши дипломски рад «Утицај екофизиолошких фактора (светлост, СО 2, температура, вентилација) на фотосинтезу листа кукуруза (Zea mays L.) са оценом 9,0. Магистарски рад под називом «Утицај хербицида метрибузина, линурона и диквата на садржај фотосинтетских пигмената листа соје (Glycine max. Merr.) одбранио је на Био- 90

93 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА лошком факултету у Београду, смер Физиологија биљака, године. Докторску дисертацију под насловом «Инхибиција фотосинтезе и растења кукуруза (Zea mays L.) у условима стреса изазваним хербицидом сулфосатом одбранио је на Биолошким факултету Универзитета у Крагујевцу године. Завршио је прву летњу PCR школу на Биолошком факултету у Београду године. У звање истраживач-сарадник изабран је у јуну а реизабран године. У звање научни сарадник изабран је године. Од године био је запослен у Институ за пестициде и заштиту животне средине, а у Институту за заштиту биља и животну средину од Био је члан Научног већа ( ) и Управног одбора ( ) Института. Учествовао је на шест пројеката Министарства надлежног за науку Р Србије. Учествовао је на међународном пројекту COST Action Project FA Mineral- Improved Crop Production for Healthy Foodand Feed ( ). Од године овлашћени је испитивач Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије за оцену биолошке хранљиве вредности ђубрива. Служи се енглеским и руским језиком. Др Виолета Оро, научни сарадник, viooro@yahoo.com Рођена је год. у Београду, где је завршила основну и средњу школу. На Пољопривредном факултету, Одсеку за заштиту биља и прехрамбених производа је дипломирала год. Магистарску тезу под називом:»варијабилност морфолошких карактеристика копљасте нематоде Longidorus euonymus Mali et Hooper, 1974 (Nematoda: Longidoridae)«је одбранила године на Пољопривредном факултету у Земуну. Током године студирала је на Универзитету у Стокхолму. Докторску дисертацију под називом:»цистолике нематоде кромпира-морфологија, молекуларна карактеризација и антагонисти«је одбранила на Факултету за биофарминг, Бачка Топола. Од год. јe запослена у Институту за заштиту биља и животну средину. На Универзитету у Вагенингену, Холандија (Одсек нематологије) год. је завршила: Introductory Course in Nematology, Taxonomy of some Plant Parasitic Nematodes и Advanced Taxonomy of Plant Parasitic Nematodes. Основу научноистраживачког рада чине проучавања фитопаразитних и миграторних нематода, њихове таксономије и систематике, и по први пут у нашој земљи уводи молекуларне методе и проучавање филогенетских односа нематода који су значајни за еволуцију и биогеографију врста и проучава микроорганизме антагонисте нематода. У реализацији истраживања из области нематологије др Виолета Оро је показала суштински допринос, посебно у увођењу савремених методолошких поступака и мултидисциплинарности који имају научни и шири 91

94 ИНСТИТУТ ДАНАС практични значај у конвенционалној, интегралној и органској пољопривреди Србије. У оквиру ангажованости у развоју научног рада, остварила је значајну међу на родну сарадњу са истраживачима из Енглеске, Немачке, Грчке, Италије, Норвешке, Русије. Члан је European Society of Nematologists, Друштва за заштиту биља Србије, Друштва Генетичара Србије и American Phytopathological Society (APS). Говори енглески и шведски језик, а користи руски, норвешки и шпански језик. Др Данијела Павловић, научни сарадник Рођена је у Сенти године. Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа, уписала је године, а дипломирала године са просечном оценом 8,41. На истом факултету године завршила је поседипломске студије са просечном оценом 9,17 и одбранила магистарску тезу под насловим Утврђивање резистентности корова према хербицидима-инхибиторима фотосинтезе и докторску дисертацију године под насловом Осетљивост биљака на глифосат: морфо-анатомски, физиолошки и биохемијски аспект. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за хербологију. Постдокторске студије завршила је 2011/12 на Универзитету у Болоњи, Италија Department of Agroenvironmental Science and Technology. Овлашћена од стране Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства РС за испитивање биолошке ефикасности хербицида. Од год. уредник је часописа Заштита биља, област Хербологија. Члан је: Друштва за заштиту биља Србије, Европске асоцијације за проучавање корова, Америчког удружења за проучавање корова и Херболошког друштва Србије. Обавила је неколико стручних и научних усавршавања: Agricultural research station BASF, Dinuba, USA (2003.), International training course on pesticide held at Hunan Research Institute of Chemical Industry, Changsha, НР Кина (2006.) и University of Pretoria, Pretoria, South Africa (2007.). Публиковала је укупно 104 библиографску јединицу, од тога 14 у научним часописима међународног значаја. Област научног интересовања су истраживања из области хербологије: проучавање резистентности корова на хербициде са аспеката механизма настанка, симптома и разраде метода њеног утврђивања и проучавање, праћење и картирање инвазивних коровских врста. 92

95 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Др Татјана Поповић, научни сарадник Рођена је у Босанском Петровцу године. Пољопривредни факултет у Новом Саду, смер заштита биља, уписала је године. Дипломски рад под називом Прилог проучавању узрочника сушења брескве у Срему је одбранила године. На истом факултету је одбранила магистарску тезу под насловом Етиолошка проучавања сушења грана брескве на подручју Фрушке Горе године и докторску дисертацију под насловом Детекција фитопатогених бактерија на семену пасуља и осетљивост сорти године. Од године радила је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, у Департману за заштиту биља и животне средине. Од године радила је на развоју и регистрацији пестицида у заступништву Luxembourg Industries Ltd., у Новом Саду. Од године је радила на Educons Универзитету, Факултету еколошке пољопривреде, на радном месту доцент, где је одржавала предавања на предмету Основе фитомедицине. Од ради у Институту за заштиту биља и животну средину у Београду, на радном месту научног сарадника у Одсеку за болести биља. Од почетка истраживачке каријере бави се применом и развијањем метода детекције, идентификације и карактеризације карантинских и економски штетних фитопатогених микроорганизама, како на семену и садном материјалу, тако и у биљним усевима и засадима током вегетације. Акредитовани је фитопатолог за надзор карантинских бактерија на кромпиру. Интензивну међународну сарадњу остварила је као члан експертског тима EPPO (European and Mediterranean Plant Protection Organization) кроз Панеле у области Дијагностика у фито бактериологији. Објавила је 134 библиографскe референцe, од тога 31 у научним часописима међународног значаја. Члан је EАP (The European Association of Phytobacteriologists), EPPO (European and Mediterranean Plant Protection Organization), APS (American Phytopathological Society) и Друштва за заштиту биља Србије. Говори енглески језик. 93

96 ИНСТИТУТ ДАНАС Др Добривој Поштић, научни сарадник Рођен је у Бадовинцима године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Ратарство, уписао је године, а дипломирао године, са просечном оценом 8,24, радом на тему Утицај густине сетве на важније особине и принос црног лука. На истом факултету завршио је последипломске студије са просечном оценом 8,33 и одбранио магистарску тезу под насловом Утицај агроеколошких услова производње семенског кромпира на животну способност кртола, године. Докторску дисертацију под насловом Утицај порекла садног материјала и величине семенске кртоле на морфолошке и продуктивне особине кромпира, одбранио је године на Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду. Од године ради у ДП Семенарство у Шабцу на пословима организације и производње семена ратарских усева. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за болести биља. У звање научни сарадник изабран је године. Научни аспект истраживања је биотехнологија производње и интродукција нових сорти кромпира, биологија семена и садног материјала, морфологија карантинских нематода, као и проучавање антагонистичких односа ризосферних бактерија и фитопатогених организама у сврху биолошке заштите. Публиковао је укупно 95 библиографске јединице, од тога 7 у научним часописима међународног значаја. Члан је Друштва за заштиту биља Србије, Друштва селекционара и семенара Србије, Националног друштва за процесну технику и енергетику у пољопривреди (ПТЕП) и Federation of European Societies of Plant Biology. Говори енглески и руски језик. Др Данијела Ристић, научни сарадник risticdaca@yahoo.com Рођена је у Трстенику године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Заштита биља и прехрамбених производа, завршила је године, oдбранивши дипломски рад на тему: Ефикасност новијих фунгицида у сузбијању Uncinula necator (Schw.) Burr., проузроковача пепелнице винове лозе. Последипломске студије на истом факултету, на групи Фитопатологија, уписала је 2005/06. године, а магистарски рад под називом: Проучавање комплекса чађаве мрљавости и тачкасте зоналне пегавости плодова јабуке у Србији, одбра- 94

97 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА нила је године. Докторску дисертацију под називом Карактеризација врста рода Fusarium патогенa сирка [Sorghumbicolor(L.) Moench] у Србији и утврђивање осетљивости генотипова одбранила је године. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за болести биља. У звање научни сарадник изабрана је године. Научни аспект истраживања је детекција и идентификација биљних патогена применом конвенционалних, серолошких и молекуларних метода. Публиковала је укупно 63 библиографске јединице, од тога 18 у научним часописима међународног значаја. Члан је Друштва за заштиту биља Србије, Српског микробиолошког друштва и Друштва вирусолога Србије. Говори енглески језик. Др Ненад Тркуља, научни сарадник Рођен у Пакрацу, године. На Пољопривредном факултету у Београду дипломирао је године, смер Заштита биља и прехрамбених производа године брани докторску дисертацију на тему Резистентност Cercospora beticola sacc. На фунгициде из групе бензимидазола и триазола са молекуларном карактеризацијом генетичке основе резистентности. Од године запослен је у Институту за заштиту биља и животну средину, Одсек за болести биља. У звање Научни сарадник изабран је године. Од године, током руковођења Одсеком, додатно опрема лабораторије које године, као руководилац квалитета и акредитује код Акредитационог тела Србије. Бави се идентификацијом карантинских и економски штетних фитопатогених гљива и бактерија, развијањем метода детекције и идентификације, развојем стратегије сузбијања штетних организама у заштити биља, утврђивањем резистентности фитопатогених гљива на фунгициде употребом конвенционалних и молекуларних метода. Обавља званична испитивања за регистрацију фунгицида у Републици Србији. Уврштен је у техничке експерте (АТС) из области испитивања којима се бави Године. Прошао обуку из области метода за биолошко испитивање фунгицида у Centro di Ricerca e Sperimentazionale in Agricoltura Basile Caramia, Бари, Иралија, године, а године обуку о примени молекуларних метода за утврђивање резистентности у Лабораторији за молекуларну дијагностику, Одсека за штеточине биља у Земуну. Током августа године борави у Лабораторији за фитопатологију, North Dakota State University, USA, на трансферу знања и унапређењу метода из области резистентности гљива на фунгициде. 95

98 ИНСТИТУТ ДАНАС Публиковао је више од 40 научних радова у међународним и домаћим часописима и 46 саопштења која су презентована на међународним и домаћим научним скуповима. Члан је Друштва за заштиту биља Србије и American Phytopathological Society (APS). Говори енглески језик. Др Татјана Цврковић, научни сарадник Рођена јеу Земуну године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Заштита биља, уписала је године, а дипломирала 2000., са просечном оценом 8,55. Дипломски рад под насловом Ериофиде биљних врста из фамилије Asteraceae у рудералној вегетацији Новог Београда одбранила је са оценом 10. У школској 2000/2001. години уписала је последипломске студије на истом факултету, смер Ентомологија. Магистарску тезу под насловом Исхрана и развој ларви кукурузове златице Diabrotica virgifera virgifera LeConte, на алтернативним биљкама одбранила је године. Докторску дисертацију под називом Диверзитет фауне цикада у виноградима Србије и њихова улога у преношењу Bois noirфитоплазме одбранила је године на Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду. Од године запослена је у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за штеточине биља. У звање научни сарадникизабрана је 2011.године. Током четрнаест година научноистраживачког рада у Институту ангажована је на једанаест националних и седам међународних пројеката. Област научног интересовања је изучавање биологије, екологије и популационе генетике цикада (Hemiptera, Auchenorrhyncha); векторска улога цикада у епидемиологији биљних болести узрокованих фитоплазмама (Phytoplasma, Molicutes); интеракција између патогена, њихових биљака домаћина и цикада као вектора; примена молекуларних метода у идентификацији и карактеризацији организама од значаја за пољопривредну производњу. Публиковала је укупно 67 библиографских јединица, од тога 25 у научним часописима међународног значаја. 96

99 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Мр Ратибор Штрбановић, истраживач-сарадник Рођен је у Александровцу (Жупском) године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер ратарство, уписао је године, а дипломирао са просечном оценом 8,22 радом на тему Еколошка минерална хранива у савременој производњи кукуруза шећерца (Zea mays L. ssp. saccharata Sturt.). На истом факултету завршио је последипломске студије са просечном оценом 8,67 и одбранио магистарску тезу под насловом Генетичка варијабилност агрономских особина различитих генотипова луцерке (Medicago sativa L.) године. Докторску дисертацију под насловом Идентификација сората луцерке применом молекуларних маркера у почетним фазама развића биљака., пријавио је године на Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду. Од године ради у Институту за крмно биље у Крушевцу као истрживачприправник на селекцији и оплемењивању вишегодишњих легуминоза. Од године запошљава се у Институт за заштиту биља и животну средину у Београду где обавља послове испитивања квалитета семена и садног материјала. Научни аспект истраживања је генетичка идентификација и оплемењивање ратарских и повртарских биљака, као и проучавање примене и унапређења теста старења семена код различитих ратарских и повртарских биљних врста. До сада је као аутор или коаутор објавио 52 рада на међународним и националним скуповима и научним часописима. Члан је Друштва генетичара и оплемењивача Републике Србије, Друштва селекционeра и семенара Републике Србије, Друштва за крмно биље Републике Србије као и Националног друштва за процесну технику и енергетику у пољопривреди (ПТЕП). Говори енглески језик. Мастер инжењер Иван Вучуровић, истраживач сарадник Рођен је године у Никшићу, Црна Гора. Пољопривредни факултету Београду, студијски програм Биљна производња, модул Фитомедицина завршио је године са просечном оценом 8,68. Завршни рад под називом Молекуларно доказивање вируса бронзавости парадајза (Tomato spotted wiltvirus, TSWV) у хризантеми одбранио је са оценом 10. Уписао је мастер академске студије на Пољопривредном факултету у Београду, студијски програм Фитомедицина, завршио године са просечном оценом 9,25. Мастер рад 97

100 ИНСТИТУТ ДАНАС под насловом Присуство и распрострањеност вируса лука у Србији одбранио је са оценом 10. Докторске студије уписао је на Пољопривредном факултету у Београду, студијски програм Пољопривредне науке, модул Фитомедицина школске 2014/15. године. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину. Најзначајније области истраживања обухватају вирусна обољења поврћа, ратарских култура и украсних биљака; карантински вируси поврћа и украсних биљака; Преношење вируса семеном; Дијагноза вирусних обољења биљака; Серолошке методе детекције; Молекуларна детекција и идентификација биљних вируса; Молекуларна карактеризација биљних вируса. Досада је објавио три научна радау врхунским међународним часописима. Говори, чита и пише енглески језик, а служи се руским. Дипл.инж. Сања Ђуровић, истраживач сарадник, Рођена је у Осијеку, (Хрватска) године. Технолошко-металуршки факултет, Универзитета у Београду, смер Биохемијско инжењерство и биотехнологија, уписала је 1997 године, а дипломирала 2005, са просечном оценом 8,44, радом на тему Испитивање утицаја воде на ензимску синтезу амил-изобутирата у органским растварачима. На истом факултету, године уписала је и последипломске студије на катедри за биотехнологију. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за фитофармацију и заштиту животне средине. У звање истраживач сарадник изабрана је године. У периоду од до године у оквиру међународног пројекта «Valorization, sanitation and production of local wines» обавила стручну праксу у Институту «Centro di Ricerca e Sperimentazione in Agricoltura, Basile Caramia», Бари, Италија, на савладавању метода детекције ократоксина А у вину и соку од грожђа. Научни аспект истраживања је идентификација и квантификација елемената и секундарних метаболита у биљном материјалу у циљу побољшања њиховог нутритивног квалитета. Публиковала је укупно 26 библиографских јединица, од тога 3 у научним часописима међунарогног значаја. Говори енглески и француски језик. 98

101 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Мастер биолог Миљана Јаковљевић, истраживач сарадник Рођена је у Јагодини године. Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Биологија, уписала је године. Основне студије завршила је године са просечном оценом 8.89, док је мастер студије са просечном оценом 9.64 завршила године одбрањеним радом на тему Евалуација таксономског статуса врста подрода Bombus s.str. (Hymenoptera, Apidae) на централном Балкану применом геометријске морфометрије облика крила. Докторске академске студије је уписала године на Биолошком факултету, на смеру Биологија, модул Морфологија, систематика и филогенија животиња (Ентомологија). Тренутно је на трећој години студија. Од априла године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за штеточине биља. Од априла до априла била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије за докторске академске студије. Области научног интересовања и истраживања представљају цикаде као вектори фитоплазми, интеракција фитоплазми и инсеката вектора, молекуларна систематика и филогенија инсеката. У оквиру докторске дисертације акценат се ставља на утврђивање векторске улоге врсте Euscelisincisus (Hemiptera: Cicadellidae, Deltocephalinae) у преношењу фитоплазми у агроекосистемима Србије, улога врсте E. incisusу епидемиолошким циклусима биљних болести узрокованих различитим фитоплазмама као и популационо-генетичка анализа поменуте врсте цикада. Публиковала је укупно 9 библиографских јединица, од тога четири у научним часописима међународног значаја. Члан је Ентомолошког друштва Србије. Говори енглески језик. Дипл. биолог Андреа Косовац, истраживач сарадник kosovac.andrea@gmail.com Дипломирани биолог заштите животне средине, рођена у Београду године. Биолошки факултет, Универзитета у Београду, смер Екологија и заштита животне средине, уписала је године и дипломирала са просечном оценом 9.2, радом на тему Дистрибуција и угроженост врста рода Althaea L. У Србији. На истом факултету је од године студент докторских студија, првобитно смера Екологија, а од смера Биологија - Ентомологија. 99

102 ИНСТИТУТ ДАНАС Од године је стипендиста Министарства науке, просвете и технолошког развоја, а од запослена у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за штеточине биља. У звање истраживач сарадник је изабрана године, а је пријавила докторску дисертацију назива: Утицај биљке домаћинa на криптичну диференцијацију популација цикаде вектора Hyalesthes obsoletus Signoret, 1865 (Hemiptera: Cixiidae) и епидемиолошке путеве преношења Candidatus Phytoplasma solani. У оквиру више међународних пројеката и сарадњи, део истраживања докторске дисертације је реализовала на Универзитету у Мајнцу, Fachbereich Biologie, Institut für Zoologie, Abteilung Ökologie и у лабораторијама Природњачког музеја у Берлину у оквиру Biosystematic Research Group, Leibniz-Institut für Evolutions und Biodiversitätsforschung an der Humboldt-Universität zu Berlin. Научна област истраживања је екологија и векторска улога цикада (Hemiptera: Cixiidae) у дисеминацији фитоплазми, интеракције које остварује ове група инсеката са биљкама домаћинима, као и криптична специјација и филогенија. Публиковала је укупно 10 библиографских јединица, од тога 4 у врхунским међународним часописима и 2 конгресна саопштења. Члан је Ентомолошког друштва Србије. Говори енглески, руски и немачки језик. Дипл. биолог Оливер Крстић, истраживач сарадник oliverk13@yahoo.com Рођен је у Врању године. Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Биологија, уписао је године, а дипломирао са просечном оценом 8,21. На Биолошком факултету је године уписао докторске студије на смеру Биологија, модул Еволуциона биологија. У припреми је одбрана тезе под насловом: Улога еволуционих интеракција између интрацелуларног ендосимбионта (Wolbachia) и фитоплазме (Flavescence dorée) у променама компоненти адаптивне вредности и правцима еволуције митохондријске ДНК у природним популацијама Dictyophara europaea. Од године ради у Одсеку за штеточине биља, Института за заштиту биља и животну средину. Област научног интересовања је изучавање интеракција и коадаптација фитоплазми (Molicutes, Phytoplasma) и њихових вектора цикада (Hemiptera, Auchenorrhyncha), популациона биологија цикада и других економски значајних инсеката као и молекуларна карактеризација фитоплазми. Публиковао је 19 радова, од чега 15 у научним часописима међународног значаја. 100

103 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Дипл.инж. - мастер Ања Милосављевић, истраживач сарадник anjamilosavljevic@yahoo.com Рођена је у Добоју, Република Српска, године. Основне студије на Пољопривредном факултету, Универзитет у Београду, смер Заштита биља, уписала је године. Дипломски рад на тему Молекуларна детекција и идентификација вируса бронзавости парадајза (Tomato spotted wilt virus, TSWV) пореклом из дувана одбранила је године. Мастер студије завршава године одбраном мастер рада под називом Идентификација и карактеризација Monilinia laxa са коштичавих воћака на истом факултету, смер Фитомедицина где наставља даље усавршавање и године уписује докторске студије. У Одсеку за болести биља у Институту за заштиту биља и животну средину, од године почиње волонтира, где је поред израде мастер рада била ангажована и на пословима идентификације економски значајних вируса и карантинских бактерија кромпира. Од године стално је запослена у Институту и исте године изабрана је у звање истраживач сарадник. Главна област научних истраживања су фитопатогене гљиве, а пре свега врсте рода Cercosporaна шећерној репи, целеру, шаргарепи, цвекли, као и врсте рода Botrytisна јагоди и виновој лози. Бави се детекцијом, идентификацијом и карактеризацијом фитопатогених гљива стандардним и најсавременијим методама. Основни циљ истраживања којима се бави је контрола болести, појава резистентности фитопатогених гљива на фунгициде као и управљање резистентношћу. Публиковала је 25 библиографских јединица од чега 8 у врхунским међународним и 6 у домаћим часописима, као и 9 саопштења на међународним и 2 на домаћим симпозијумима. Говори енглески језик. Дипл. инж. Ерика Пфаф Доловац, истраживач сарадник erikamina08@yahoo.com Ерика Пфаф Доловац je рођена године у Београду, где је завршила основну и средњу школу. Пољопривредни факултет у Земуну, Универзитет у Београду, смер заштита биља и прехрамбених производа, уписала је године и завршила са просечном оценом 8,95. Дипломски рад на тему Професионална експозиција пестицидима и ефекти на здравље одбранила је године са оценом 10 (десет). На истом факултету године уписала је докторске студије на одсеку Фитомедицина. У години прелази на Факултет за биофарминг, Мегатренд Универзитета. 101

104 ИНСТИТУТ ДАНАС Од јануара године ради на Институту за заштиту биља и животну средину, у одсеку за корове до године када прелази у одсек за фитопатологију. У звање истраживач сарадник изабрана је одлуком Научног већа Института за заштиту биља и животну средину 29. јуна године. У периоду од до године, учествовала је на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја и то: ТР 20051А,,Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља, повећањем ефикасности дијагностичких метода и праћења ризика појаве болести, штеточина и корова. Од године учествује на текућем пројекту Министарстава просвете, науке и технолошког развоја под називом ТР Разрада интегрисаног управљања и примене савремених принципа сузбијања штетних организама. Научни аспект истраживања је морфолошка и молекуларна идентификација патогена као и утврђивање патогености и осетљивости гљива према фунгицидима у циљу утврђивања резистентности популација на фунгициде, као и генетичке основе ове појаве. До сада је објавила 29 радова који су штампани у научним часописима илисопштени на међународним и националним скуповима. Говори, чита и пише енглески језик. Дипл. инж. Лазар Сивчев, истраживач сарадник Рођен је у Београду године. Пољопривредни факултет, Универзитета у Београду, смер Заштита биља, уписаo је године, а дипломираo 2006, са просечном оценом 8,58 и дипломским радом на тему Масовно изловљавање рутаве бубе (Tropinota hirta Poda) у циљу њеног сузбијања. На истом факултету уписао је године докторске студије, студијски програм фитомедицина. Као стипендиста Министарства Просвете и Науке Републике Србије ангажован је почетком године на Институту за заштиту биља и животну средину, на пројектима»развој интегрисаних система управљања штетним организмима у биљној производњи са циљем превазилажења резистентности и унапређења квалитета и безбедности хране«(евиденциони број: III 46008) и» GERCROSER- OSR-BIODIV, Impact of oilseed rape (OSR) production on functional biodiversity of improvement in Croatia, Germany and Serbia«SEEERAPLUS-051. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за штеточине биља. У звање истраживач - сарадник изабран је године. Као стипендиста Министарства Просвете и науке Републике Србије, током године, обавио је тромесечну специјализацију из области Ентомологија у Institute for Crop and Soil Science, Brainschweig, Germany. 102

105 БИОГРАФИЈЕ ИСТРАЖИВАЧА Публиковао је укупно 15 библиографских јединица, од тога две у научним часописима међунарогног значаја. Говори енглески језик. дипл.инж. Милош Стевановић, истраживач сарадник Рођен је године у Крагујевцу, Република Србија. Пољопривредни факултет, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа, Универзитета у Београду завршио је године са просечном оценом 9,50. Дипломски рад под називом: Ефикасност препарата Affirm 095SG (Емамектин) у сузбијању Cydia pomonella одбранио је са оценом 10 (десет). Добитник је награде Задужбине Николе Спасића за најбољег дипломираног студента Пољопривредног факултета u години. Докторске студије је уписao 2009/10. године. Од године као стипендиста министарства за науку и технолошки развој Републике Србије ангажован је на Институту за заштиту биља и животну средину, на пројектима Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља повећањем ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и корова и Разрада интегрисаног управљања и примене савремених принципа сузбијања штетних организама у заштити биља. Од године ради у Институту за заштиту биља и животну средину, у Одсеку за болести биља. Публиковаo је укупно 14 библиографских јединица. Говори енглески језик. 103

106 ИНСТИТУТ ДАНАС 104

107 Заједничка фотографија испред зграде Института у Топчидеру