Molekuli sa hiralnim centrom su optički aktivne supstance - rotiraju ravan polarizovane svetlosti (sve AK sem glicina).

Transcript

1 Proteini

2

3 Molekuli sa hiralnim centrom su optički aktivne supstance - rotiraju ravan polarizovane svetlosti (sve AK sem glicina).

4 Aminokiseline su amfoterna jedinjenja U vodenim rastvorima predominantno u jonizovanoj cviterjonskoj formi, zato ih odlikuje mala rastvorljivost u organskim rastvaračima (hloroform, etar...).

5 ph vrednost na kojoj se aminokiseline nalaze u dipolarnoj formi sa neto naelektrisanjem jednakim nuli se naziva izoelektrič a tačka pi

6 Formiranje peptidne veze

7 Proteini su polimeri ak Oko peptidne veze nema rotiranja

8 Strukturni nivoi organizacije

9 Vež a. Talože je protei a soli a FeCl3 i CuSO4 (katjon) metala. Bazna sredina proteini negativno naelektrisani zbog negativno naelektrisanih karboksilnih grupa. Ako nastavimo dodavanje soli dolazi do adsorpcije pozitivnih jona, protein postaje naelektrisan i rastvorljiv. Pažljivo dodavanje rastvora soli je neophodno, prestati sa dodavanjem rastvora či primetite za uće je!!!! etala

10 Vež a. Talože je protei a alkaloid i reage si a Zasniva se na adsorpciji kompleksnih negativno naelektrisanih anjona nastalih disocijacijom alkaloidnih soli. Reakcija je efikasna samo u kiseloj sredini kada su oč e grupe proteina pozitivno naelektrisane. Beli talog se dobija u slučaju talože ja sulfosalicilnom kiselinom. Žuti talog se dobija pri talože ju rastvorom limunske i pikrinske kiseline (Esbach-ov reagens).

11 Vež a. Ksa toprotei ska reak ija Zasniva se na nitrovanju fenolnog prstena aromatič ih a i okiseli a po oću HNO3 Nastaje beli talog, koji posle zagrevanja požuti. Dodavanjem NaOH rastvor postaje alkalan i formirana nitro jedinjenja jo izuju dajući dajući jarko žutu ili ara džastu oju usled jonizacije fenolne grupe. *Obavezno koristiti propipetu pri radu sa koncentrovanim kiselinama i bazama!!!!!

12

13 Vež a. Test sa Zasniva se na talože ju protei a živo koja reaguje sa tirozinom. Jedinjenje koje nastaje u reakciji protei a sa živo postaje crveno posle tretiranja sa NaNO3 erkuri-nitratom

14 Vež a. Aldehid a reak ija za triptofa Zasniva se na kondenzaciji triptofana sa aldehidima u prisustvu koncentrovane sumporne kiseline i tragova oksidacione supstance dajući produkt purpurne (lju ičaste boje)

15 Vež a. Cistei ska reak ija U reakciji nastaje mrki talog kao posledica formiranja olovo sulfida PbS po dodatku NaOH i Pb (CH3COO)2

16

17 Vež a. Biuretska reak ija Karakteristič a je za jedi je ja sa peptid i veza a, ne daju je slobodne aminokiseline. Daju je jedinjenja sa najmanje dve peptidne veze. Kada se protei i u tretiraju raz laže i rastvoro akar sulfata u alkal oj sredi i for ira se ružičasta boja.

18

19 Vež a. Molish-ova reakcija Dokazna reakcija za glikoproteine, ili prisustva ugljenih hidrata u u uzorku proteina.

20 Vež a. Kva titativ o određiva je protei a Spektrofotometrijska metoda Kolorimetrijske metode: 1) Bradford-ova metoda 2) Lowry-eva metoda

21 Spektrofotometrijska metoda Lambert-Beer-ov zakon

22 Lorijeva (Lowry) metoda

23 Lorijeva metoda se zasniva na merenju apsorbancije koja potiče od dva obojena kompleksa biuretskog i redukovanog fosfomolibdenskog-fosfovolframovog kompleksa. Pri prelasku u redukovano stanje menjaju žutu boju u plavu. Intenzitet razvijene plave boje u reakciji se očitava na 750nm i proporcionalna je koncentraciji proteina.

24 Određiva je epoz ate ko e tra ije protei a po oću standardne krive Prvi korak je ko struk ija sta dard e krive korišće je Ex el progra a a sledeći ači : Mi rosoft Offi e U kolonu A unesite koncentracije standardnih rastvora koje ste koristili 0, 100, 200,300 U kolonu B unesite odgovarajuće vrednosti apsorbancije. U B1 unosite vrednost 0, a potom počevši od B2 vrednosti koje ste izmerili. * Vrednosti 0 u koloni A i B niste izmerili, one se unose da bi stendardna kriva prolazila kroz koordinatni početak.

25 Određiva je epoz ate ko e tra ije protei a po oću standardne krive Potom označite rezultate, izaberite opciju INSERT, zatim SCATTER i prvu opciju iz ovog padajućeg menija. Kada to uradite dobićete grafik.

26 Izaberite opciju CHART LAYOUT i LAYOUT 9 koji daje jednačinu prave.

27 Obrišite legende na grafiku sa desne strane i imenujete grafik sa: Standardna kriva za određivanje koncentracije proteina, i ose X : Koncentracija proteina (μg/ml), a Y osu sa: Apsorbancija na 750nm (ovo se radi klikom na CHART TITLE i AXIS TITLE)

28 Sta dard a kriva za određiva je ko e tra ije proteina 0.7 y = 0,002x - 0,014 R² = 0,994 Apsorbancija na 750nm Koncentracija proteina (μg/ml) Dobijeni grafik odštampajte i zalepite u praktikum na strani predviđenoj za overu. Na grafiku postoji jednačina prave oblika y=ax+b, da bi odredili nepoznatu koncentraciju proteina, u jednačinu morate uvrstiti za y vrednost apsorbancije koju ste izmerili u uzorku nepoznate koncentracije (?) Dakle vrednost koju dobijete za x je nepoznata koncentracija proteina. Račun prikazati ispod grafika koji ste zalepili u praktikumu na strani za overu.