АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање

Transcript

1

2 АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Главни и одговорни уредник Технички уредник Секретар Лектура Дизајн часописа и прелом Корице Издавач За издавача Адреса редакције Контакт Председник Заменик председника Секретар Мила Пуцар, ИАУС, Београд Ана Никовић, ИАУС, Београд Милена Милинковић, ИАУС, Београд Дафина Жагар Mарков Сања Симоновић Алфиревић, ИАУС, Београд Barozzi Veiga architects Proposal / the Strand Quadrangle K ing s College london / architectural Competition, 2012 Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) Саша Милијић, директор ИАУС-а Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Архитектура и урбанизам Београд, Булевар краља Александра 73/ii Телефони: 011/ , , факс , mp@iaus.ac.rs, milenam@iaus.ac.rs Издавачки савет ИАУСа Јасна Петрић, ИАУС, Београд Ана Никовић, ИАУС, Београд Милена Милинковић, ИАУС, Београд Бранислав Бајат, Грађевински факултет, Универзитет у Београду; Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд; Мирјана Деветаковић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бранка Димитријевић, University of Strathclyde, department of architecture and Building Science, Glasgow, UK; Бошко Јосимовић, ИАУС, Београд; Никола Крунић, ИАУС, Београд; Ксенија Лаловић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Јелена Луковић, Географски факултет, Универзитет у Београду; Божидар Манић, ИАУС, Београд; Игор Марић, ИАУС, Београд; Тамара Маричић, ИАУС, Београд; Саша Милијић, ИАУС, Београд; Зорица Недовић-Будић, University College dublin, School of Geography, Planning and environmental Policy, dublin, ireland; Марина Ненковић-Ризнић, ИАУС, Београд; Мина Петровић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду; Мила Пуцар, ИАУС, Београд; Ратко Ристић, Шумарски факултет, Универзитет у Београду; Борислав Стојков, Београд; Драгутин Тошић, Географски факултет, Универзитет у Београду; Милорад Филиповић, Економски факултет, Универзитет у Београду; Тијана Црнчевић, ИАУС, Београд; Омиљена Џелебџић, ИАУС, Београд. чланови уредништва Bálint Bachmann, University of Pécs, Faculty of engineering and information technology, Pécs, Hungary; Љиљана Благојевић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Тања Бајић, ИАУС, Београд; duško Bogunović, Professor na UNiteC-u, auckland, New Zealand; Душан Вуксановић, Архитектонски факултет, Универзитет у Подгорици, Crna Gora; Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд; andrey G.Vaytens, Chief of the Chair of Urban design, Saint Petersburg State, University of architecture and Civil engineering, russia; Мирјана Деветаковић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бранка Димитријевић, department of architecture, University of Strathclyde, Glasgow, UK; Дарко Реба, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду; Александар Иванчић, aiguasol enginyeria, Sistemes avançats d energia Solar tèrmica SCCl, Barcelona, Spain; Милица Јовановић Поповић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бошко Јосимовић, ИАУС, Београд; Александар Кековић, Грађевинско архитектонски факултет, Универзитет у Нишу; Бранислава Ковачевић, ИАУС, Београд; elina Krasilnikova department of Urbanism and theory of architecture, Volgograd State University of architectural and Civil engineering - institute of architecture and Urban development, Volgograd, russia, Chief researcher Moscow region research Urban Planning and design institute (SUo NiiPi Urban development ), Moscow, russia; Никола Крунић, ИАУС, Београд; Марија Максин, ИАУС, Београд; Божидар Манић, ИАУС, Београд; Дијана Марић, Факултет техничких науха, Одсек: Архитектура, Универзитет у Косовској Митровици; Игор Марић, ИАУС, Београд; Марија Маруна, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бранислав Миленковић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Florian Nepravishta, department of architecture, Polytechnic University of tirana, albania; Марина Ненковић-Ризнић, ИАУС, Београд; Александар Радевски, Архитектонски факултет, Универзитет Св. Кирил и Методије, Скопље, Македонија; Борис Радић, Шумарски факултет, Универзитет у Београду; Сања Симоновић Алфиревић, ИАУС, Београд; Миленко Станковић, Архитектонско-грађевински факултет у Бањалуци, Република Српска; Драгутин Тошић, Географски Факултет, Одсек за просторно планирање, Универзитет у Београду; Омиљена Џелебџић, ИАУС, Београд. Листа рецензената Владимир Миленковић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Миодраг Шуваковић, Факултет за медије и комуникације, Универзитет у Београду; Божидар Манић, ИАУС, Београд; Нађа Куртовић- Фолић, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду; Марија Маруна, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Мила Пуцар, ИАУС, Београд; Александра Ђукић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бојан Ђорђевић, Филолошки факултет, Универзитет у Београду, Катедра за библиотекарство и информатику. Београд, јун Часопис се размењује са већим бројем институција у иностраним земљама. У финансирању часописа учествовало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије АУ

3 садржај Уводник / Editorial Мила Пуцар научни радови Прљави реализам и Европа на ивици постмодерне Прегледни рад Владимир Стевановић Примена концепта простор у простору у савременој архитектури отвореног плана / Interpretations of Space Within Space Concept in Contemporary Open-Plan Architecture Прегледни рад Ђорђе Алфиревић, Сања Симоновић Алфиревић Регенерација браунфилд локација: Ка јачању социјалне кохезије? Прегледни рад Марта Минић, Ана Перић Приказ архивске грађе Института за архитектуру и урбанизам Србије (Научно-истраживачки радови, НИР 2 - НИР 8) / Overview of Archival Materials of the Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia (Scientific Research Papers, SRP 2 - SRP 8) Оригиналан научни рад Милена Милинковић стручни радови Разговор о брутализму: интервју са архитектом Браниславом Јовином Ђорђе Алфиревић актуелности Регионализација као детерминанта просторног развоја Републике / Дејан Ј Филиповић Награђена докторска дисертација Зонирање територије општине Смедеревска Паланка са аспекта потенцијалних поплава / Богдан Лукић Награђени мастер рад Награда Ранко Радовић за Константин Т. Петровић нове књиге Одрживи развој планинских подручја Србије / Саша Милијић Приказ књиге: Мила Пуцар Форма прати тему / Владимир Миленковић Приказ књиге: Игор Марић Регионализам у српској модерној архитектури / Игор Марић Приказ књиге: Владимир Миленковић АУ

4

5 УВОДНИК editorial Мила Пуцар У овом броју два рада баве се разматрањем тема, које по мишљењима аутора, нису до данас довољно истраженe у савременој теорији архитектуре. Први рад се бави анализом и теоретизацијом прљавог реализма као једном од недовољно заступљених тема у савременом архитектонском дискурсу. У тексту се анализира геополитички, економски и културни контекст у коме је прљави реализам конституисан као покрет, тенденција или теоријски конструкт и даје детаљан осврт на карактеристичне теорије архитеката и архитектонских теоретичара који су у томе учествовали. Посебна пажња је посвећена компарацији теоријских модела путем којих су извођене и постављане иницијалне поетичке и критичке премисе прљавог реализма. Други рад обрађује феномен простора у простору који није значајније разматран, иако постоји велики број писаних радова у којима су анализирани објекти код којих је овај концепт примењен. Акценат је на истраживању различитих повода који су у појединим ситуацијама довели до примене овог концепта, при чему је посебна пажња усмерена у правцу генерализације и расветљавања кључних пројектантских становишта на основу којих је концепт у пракси најчешће примењиван. С обзиром да аутори оба рада припадају млађој генерацији истраживача, радује њихова посвећеност и интересовање за недовољно истражене теме и наговештава се наставак истраживања ових, али и других, тема које обрађују архитектонско стваралаштво и његову повезаност са филозофско-антрополошким теоријама. Обе теме завређују даљу разраду у некој обимнијој студији због значаја и могућности даље примене у архитектури и теорији архитектуре. Рад под називом Приказ архивске грађе Института за архитектуру и урбанизам Србије истражује једну потпуно нову област којом се до сада није бавио овај часопис и може бити основ за свеукупну анализу и систематизацију архивске грађе Института, те за познавање историје архитектуре и урбанизма код нас. Аутор се усредсредио на тзв. примарну архивску грађу која се тиче научних пројеката и послова Института, настојећи да анализом докумената, њиховог информационог потенцијала и документарне вредности, укаже на неке од најзначајнијих научних пројеката и радова који су у Институту обављани. Тако вођен рад указује не само на вредност ове архивске грађе, већ и на значај самога Института за архитектуру и урбанизам. Рад може бити полазна основа за будућа истраживања у овој области, али и важна литература истраживачима који се баве историјом архитектуре и урбанизма на овим просторима. АУ this journal issue contains two papers dealing with the consideration of the topics that are, in the opinion of the author, not enough scientifically investigated in contemporary theory of architecture today. the first paper deals with the analysis and theorization of dirty realism as one of the insufficiently represented topics in contemporary architectural discourse. the paper analyses the geopolitical, economic and cultural contexts in which the dirty realism was constituted as a movement, tendency or theoretical construct, and provides a view of typical theories of architects and architectural theoreticians participating in it. a special attention is dedicated to the comparison of theoretical models through which the initial poetical and critical assumptions of dirty realism were set up. the other paper deals with the phenomenon of space that has not been significantly considered despite the fact that there is a great number of written papers that analyse buildings to which this concept was applied. the emphasis is placed on the enquiry of different causes that have in certain situations brought about the implementation of this concept, whereby a special attention is directed to the generalization and clarification of the key designer s attitudes based on which the concept has most often been implemented in practice. Given that authors of both papers belong to the younger generation of researchers, we rejoice the fact that they are committed to and interested in researching the insufficiently investigated topics. the paper also indicates the continuation of research on these, but also other, topics that deal with architectural creations, as well as their links with the theory of philosophical anthropology. Both topics deserve further elaboration in some more comprehensive study because of the importance of and possibility for their further implementation in architecture and theory of architecture. the paper titled Overview of Archival Materials of the Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia investigates a completely new field that the Journal has not dealt with so far. this paper can be a basis for a comprehensive analysis and systematization of archival materials of the institute, as well as a basis for learning more about the history of Serbian architecture and town planning. the author is focused on the so-called primary archival materials related to scientific projects and activities of the institute, attempting to indicate some of the most important scientific projects carried out and papers written within the institute through the analysis of documents, their information potential and documentary values. the paper led in this way not only indicates the value of archival materials, but also the importance of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia itself. the paper can be a starting basis for the future investigation in this field, but also an important literature for the researchers dealing with the history of architecture and urban planning in this region. 5

6

7 ПРЉАВИ РЕАЛИЗАМ И ЕВРОПА НА ИВИЦИ ПОСТМОДЕРНЕ dirty realism and europe on the edge of PoStModerNitY Прегледни научни рад, рад примљен: новембар 2015., рад прихваћен: фебруар Владимир Стевановић* UdK BroJ: (4) id BroJ: doi: /a-u АПСТРАКТ Текст се бави анализом и теоретизацијом прљавог реализма као једном од минорно заступљених тема у савременом архитектонском дискурсу. Одређен од стране већине теоретичара као вид архитектонске продукције која настаје на специфичним теренима урбане реалности Европе средином осамдесетих година прошлог века, прљави реализам у историјском смислу коинцидира са почетком краја постмодерне епохе. Циљ текста је осветљавање просторно-економског и културног контекста у коме је прљави реализам конституисан као покрет, тенденција или теоријски конструкт, као и детаљан осврт на карактеристичне теорије протагониста архитеката и архитектонских теоретичара који су у томе учествовали. С обзиром на то да се рецепција прљавог реализма у архитектонском дискурсу заснива на редуктивном приступу, текст је фокусиран на анализу примарних извора који указују на неколико различитих могућности бављења овом темом. Са једне стране, анализа разноврсних визуелних испољавања показује шта све прљави реализам може бити у формално-ликовном смислу. Са друге стране, текст посебно обраћа пажњу на компарацију теоријских модела путем којих су извођене и постављане иницијалне поетичке и критичке премисе прљавог реализма. Апропријација теорија најразличитијих уметничких, књижевних, филмских и филозофскоестетичких провенијенција чини архитектонски прљави реализам једном од нестабилнијих и контрoверзнијих тема у домену историје и теорије савремене архитектуре. Кључне речи: прљави реализам, модернизам, постмодернизам, реалност, периферија, техника abstract the text is concerned with the analysis and theorization of dirty realism as one of the topics of minor regard in the contemporary architectural discourse. defined by the most theorists as a kind * др Владимир Стевановић, доцент, Факултет за медије и комуникације, Карађорђева 65, Београд, vladimir.stevanovic@fmk.edu.rs АУ of architectural production created on specific grounds of european urban reality in the mid-eighties of the past century, historically speaking, dirty realism coincides with the beginning of the Postmodern era. the text aims to shed light on the spatial-economic and cultural context in which dirty realism was constituted as a movement, tendency or theoretical construct, as well as to make detailed reference to the typical theories of its protagonists architects and theorists of architecture who participated in it. Given the fact that the reception of dirty realism in architectural discourse is based on a reductionist approach, the text will focus on the analysis of primary sources which point to several different possibilities to deal with this topic. on the one hand, the analysis of diverse visual manifestations shows all that dirty realism can be in a formalistic sense of the word. on the other, the text pays special attention to the comparison of theoretical models that were used in deriving and establishing the initial poetic and critical premises of dirty realism. appropriation of theories of vastly diverse artistic, literary, film and philosophical-aesthetic provenience is what makes the architectural dirty realism one of the rather unstable and controversial topics in the history and theory of contemporary architecture. Key words: dirty realism, modernism, postmodernism, reality, periphery, technics УВОД: НЕКОЛИКО НАЗНАКА О ПРЉАВОЈ РЕАЛНОСТИ Место и време настанка праксе и теорије архитектонског прљавог реализма је Европа средином осамдесетих година прошлог века, непосредно пре значајних геополитичких и економских промена које ће донети год. са падом Берлинског зида, за којим ће, недуго затим, уследити распад Совјетског Савеза, крај европског социјализма и уједно крај хладног рата. У ширем културном смислу то је време на ивици постмодерне, након чега ће се о периоду од почетка деведесетих година до данас у разним теоријским разматрањима говорити као о добу глобализације, супермодерности или једноставно савремености (ibelings, 2002). Прљави реализам није заузео значајније место у 7

8 главним зборницима и прегледима савремене историје и теорије архитектуре. Штавише, сам термин прљави реализам уопште се ни не помиње на оним местима где би по историјском обухвату требало да буде смештен (Nesbitt, 1996; Hays, 1998; Prestinenza, 2008; Mallgrave, Goodman, 2011). У оквиру скоријег академског интересовања за архитектонске реализме XX века уопште, питање прљавог реализма најмање је заступљено. Обично се расправе о реализму уобличавају као информативни прегледи од совјетског социјалистичког реализма, преко италијанског неореализма, до европских типолошкофундаменталистичких и америчких стилистичкопопулистичких постмодерних реализама (Blagojević, 2014). У тој констелацији, прљави реализам представљен је као последња епизода реалистичких стремљења XX века која се, уз све специфичности, у одређеној мери и на одређен начин надовезује на претходне концепте реализма (Malcovatti, 2014:158). Прљави реализам функционише као још један од бројних архитектонских изама, у смислу покрета, тенденције или теоријског конструкта, који обухвата рад више архитеката у неком историјско-географском домену. Заслуга за увођење термина прљави реализам у архитектонски дискурс најчешће се приписује холандској историчарки архитектуре Лефевр (liane lefaivre), која је у периоду год. у архитектонским часописима, као што су париски Le carré bleu, мадридски Arquitectura Viva, калифоријски Design Book Review и циришки Archithese, интензивно писала о овој теми (lefaivre, 1988; 1988а; 1989; 1990а). У најкраћем, онако како Лефевр то поставља, прљави реализам би био начин бављења архитектонском праксом који се у терминима ауторске поетике, креативности и инспирације везује и ослања на један од аспеката свеукупне реалности који се може означити прљавим. У питању је урбана реалност постмодерне Европе осамдесетих година, када на видело излазе све консеквенце модерности од (1) најширих аспеката технократско-бирократског испољавања модерног пројекта који су кулминирали разарањима током Другог светског рата, преко (2) производних система друштвено-економског процеса модернизације који су оставили за собом конгломерат индустријске и транзитне инфраструктуре, до (3) ужег дисциплинарног контекста послератне модернистичке урбане обнове, зонског просторног планирања и неограниченог ширења периферије. Прљава реалност, као физичко-просторна димензија прљавог реализма, обухвата просторе попут досадних области предграђа, напуштених и оронулих постиндустријских зона, загађених подручја око аутопутева и железница, као и ратом разрушених и до тада необновљених централних градских предела. Прљаву реалност у физичком смислу карактеришу негативност тврдих материјала, грубих текстура, храпавих облика, индустријских боја, као и фрагментација простора (tzonis, lefaivre, 1992:21). У складу са тиме, прљави реализам би означавао ону архитектуру која настаје на теренима прљаве реалности и у коју су на различите формално-ликовне начине репрезентовани, уграђени, пренети или евоцирани прљави, негативни атрибути припадајуће локације. Што се тиче самог термина прљави реализам, његово је порекло из дискурса књижевне критике, а не из дискурса архитектонске теорије. Вођена, тада већ устаљеним обрасцем такозваног превођења различитих теорија (филозофија, лингвистика, социологија, теорија уметности, књижевна критика и сл.) за потребе категоризације и објашњавања, али пре свега промоције архитектонских покрета, тенденција или теоријских конструката, Лефевр се определила да имплементира у архитектонски дискурс концепт прљавог реализма који је осмислио амерички књижевни критичар Бафорд (Bill Buford). Бафордов прљави реализам функционише као заједнички именитељ за нову америчку фикцију која настаје у другој половини седамдесетих година прошлог века, а чији су главни представници Карвер (raymond Carver) и Бартелми (Frederic Barthelme). Дела прљавог реализма говоре о прозаичним аспектима свакодневног живота, о стварности обичних људи и о обичним стварима, шкрто, штуро, обичним речима, употребљавајући при томе минимална 1 приповедачка средства (Herman Sekulić, 1991). Како Бафорд наводи, просторна иконографија у којој се одвија радња ових дела смештена је у прљаву реалност кафеа поред аутопутева, супермаркета, јефтиних хотела у Кентакију, Алабами или Орегону, речју било где у Америци претрпаној брзом храном и осталим тлачитељским аспектима савременог конзумеризма (Buford, 1983:4). Лефевр се, дакле, фокусира на тадашњи физички контекст европске урбане реалности, 2 који је, условно речено, налик стању америчких полуиндустријализованих и провинцијских региона 3 у којима се догађају приче књижевника прљавог реализма. Са једне стране, циљ овог рада је да укаже на неке историјске чињенице. Пре свега, поставка и разрада концепта и метода прљавог реализма, са или без коришћења тог термина као покрића или уопште позивања на Бафордову иницијалну 1 Тематика прљавог реализма изражена је карактеристичним начином писања који је близак, на пример, својевременој Хемингвејевој (ernest Hemingway) економичној употреби језика. Због такве форме, као варијантан термин за прљави реализам усвојен је минимализам или минималистички реализам. Још неки термини који се појављују у својству дерогативних алузија на форму и садржај прљавог реализма, између осталих, јесу K-Mart реализам, поп реализам, Diet-Pepsi минимализам, неорани-хемингвејизам и слично. 2 Ради се о очекиваном избору Лефевр, с обзиром на то да је урбана реалност тема која се може превести у архитектонски пројекат, док се остали битни аспекти прљавог реализма, попут догађаја из живота обичних људи, тешко могу представити у медију какав је архитектура. 3 На ову битну дистинкцију упозорио је књижевни критичар неомарксистичке провенијенције Џејмсон (Frederic Jameson). Приметивши да Бафорд није био конзистентан када је тврдио да се приче прљавих реалиста могу одвијати било где у Америци јер је заправо навео искључиво неурбане регије Џејмсон сматра да је Лефевр требало да буде обазривија приликом превођења овог књижевног концепта у архитектуру. По Џејмсону (1) амерички регионалистички и провинцијски, такорећи локални, аграрни, сентиментални и неурбани дух о коме Бафорд говори нема додирних тачака са (2) европским високо-урбанизованим постиндустиријским пејзажима које Лефевр пропагира (Jameson, Speaks, 1992:36; Jameson, 1994:148) АУ

9 теоретизацију, постојала је у архитектонском дискурсу неколико година пре теоретизација које је спроводила Лефевр. Може се поставити питање зашто је једно овакво наглашавање нечије предности или првенства битно осим у историјско-документационом смислу, који са академског становишта није занемарљив. Одговор се може потражити у другом циљу овог рада који је теоријске природе. Наиме, иницијатори, протагонисти и теоретичари различитих прљавих реализама, чији ће текстови у наставку бити подвргнути анализи: 1) класификују различите архитекте, који делују у различитим формално-ликовним регистрима, у оквире својих теоријских конструката; 2) заснивају своје теоретизације на различитим филозофскотеоријским моделима и повезују их са различитим, не само књижевним, већ и уметничким и филмским праксама, као и теоретизацијама тих пракси; 3) заузимају различите критичке ставове у односу на доминантне, како дисциплинарне, тако и друштвене, идеолошке и економске назоре свога времена. У том смислу, доследна компарација прљавих реализама изведена по претходно задатим критеријумима представљала би главни допринос овог рада. Разуме се, очекивани резултат компаративне анализе није замишљен искључиво ради наглашавања разлике, већ стреми и ка проналажењу оних заједничких карактеристика које би омогућиле да се око прљавог реализма оствари консензус који би олакшао његово смештање у историјама и теоријама савремене архитектуре. Преглед ће започети са верзијом прљавог реализма коју је поставила Лефевр, да би се у наставку приступило анализи осталих прљавих реализама који су претходили или коинцидирају са њеном верзијом. 1. ЛЕФЕВР И ПРЉАВИ РЕАЛИЗАМ Текстови које Лефевр објављује о архитектури прљавог реализма базично су један исти текст који се у различитим часописима појављује са минималним изменама. Како у иницијалној (Сл. 1) тако и у каснијим верзијама, овај текст представља извештај који Лефевр даје са симпозијума под називом Whether Europe (Да ли Европа) који је иницирао и организовао Колхас (rem Koolhaas) на Технолошком универзитету у Делфту (tu delft) године. Поред Колхаса, на симпозијуму су учествовали, изложили пројекте и представили своја дела следећи архитекти: Кристијансе (Kees Chrisitansee), Вебер (Carel Weeber), Колхоф (Hans Kollhoff), Ортнер (laurids ortner), Чуми (Bernard tschumi), Нувел (Jean Nouvel) Витарт (Myrto Vitart), Сиријани (enrique Ciriani), Коатс (Nigel Coates) и Хадид (Zaha Hadid). Евроцентричну селекцију сачињену од холандских, немачких, аустријских, француских, швајцарских и британских архитеката, Лефевр ће у каснијим верзијама текста проширити са неколико америчких архитеката који нису присуствовали скупу у Делфту, а који по њој, такође, стварају прљави реализам, тј.... сакупљајући уличне АУ Сл. 1. Лијен Лефевр, Архитектура прљавог реализма, 1988, прва страна текста Fig. 1. liane lefaivre, L architecture du réalisme hideux, 1988, the first page of text отпатке, уносе у архитектуру грубу естетику урбаног трулежа (lefaivre, 1989:18; 1990:17-18). То су Гери (Frank Gehry), Леруп (lars lerup), Хоџетс (Craigh Hodgetts) и тандем Морфозис (Morphosis). Осим Лефевр, скупу је присуствовало још двоје европских историчара и теоретичара архитектуре: Нојмајер (Fritz Neumeyer) и Фон Мос (Stanislaus von Moos). Шта је оно што обједињује рад свих ових архитеката, осим израженог ентузијазма за прљаву реалност? По Лефевр, овај је ентузијазам уско повезан са заузимањем критичког става у оквиру дисциплине према стилистичко-популистичком постмодернизму, 4 уз укључивање свих његових обележја као што су историцизам, псеудо-класицизам, форсирање традиције, еклектицизам и декорација. Већ више пута у историји, реалност урбаног контекста показала се као погодно средство за критичко архитектонско деловање у односу на доминантне дисциплинарне парадигме. Довољно је присетити се иконографије америчких индустријских зона и Корбизијеових (le Corbusier) фамозних силоса и фабричких постројења који су, по његовом мишљењу, представљали узорни модел за превазилажење еклектичке архитектуре XiX века, као и за искорак ка херојском модернизму (le Korbizije, 2006:11 20). Лефевр прави поређење са једним случајем из скорије прошлости са Вентуријевим (robert Venturi) контекстуализмом из шездесетих година прошлог 4 Иако не толико доминантан као у Америци током седамдесетих година прошлог века, стилистичко-популистички постмодернизам почетком осамдесетих година значајније продире у Европу, првенствено преко неколико важних манифестација, попут изложбе Strada Novissima на Архитектонском бијеналу у Венецији год. и Међународне грађевинске изложбе у Берлину (iba - Internationale Bauausstellung) која је трајала у периоду године. Двојица прљавих реалиста - Колхас и Колхоф такође су учестововали на овим манифестацијама. Међутим, њихови пројекти (Колхоф у Берлину и Колхас у Венецији, Сл. 13, Сл. 16) одударају од стилистичког и историјског еклектицизима који је преовладавао на обе изложбе. 9

10 века. Шире импликације Вентуријевог коришћења контекстуалних референци у смислу инкорпорирања баналне урбане иконографије америчких аутопутева (заједно са другим популарним и вернакуларним елементима) у архитектонске пројекте, односиле су се на давање критичких коментара на тада доминантну модернистичку праксу. Као што је познато, Вентуријеве поп-артистичке идеје постаће једна од окосница развоја стилистичког постмодернизма, који ће током седамдесетих и осамдесетих година преузети улогу доминантне парадигме у интернационалној архитектонској пракси. Лефевр повлачи контекстуалну паралелу између прљавих реалиста и Вентуријевих следбеника, али при томе наглашава битну разлику у врсти контекста и циљу употребе тог контекста. Док су архитекти шездесетих година учили из реалности главне, бљештеће улице ескапистичког и бајковитог Лас Вегаса, контекст из кога уче архитекти осамдесетих је обрнута страна реалности урбаног живота: лоша улица, 5 периферија, похабани и напуштени, некада напредни индустријски рубови градова, речју гробља и гета модернистичког урбанизма (lefaivre, 1988:48; Coates, 1984). Док је за постмодернисте шездесетих година прошлог века утилизација контекста била усмерена против модернистичког универзализма и антиконтекстуализма, прљави реалисти наглашавају другачији речник контекста, не само ради критике модернизма, већ из још једног разлога: да би оспорили постмодернистичко сакривање реалности, њено улепшавање и декорацију. Како Колхас наводи, у питању је архитектонска позиција без 5 Овде Лефевр вероватно користи игру речи којом пародира Вентуријеву главну улицу (main street), супротстављајући јој лошу улицу (mean street). постмодернистичке носталгије или модернистичке tabula rasa-е (Kolhas, 2011:237). Прљави реалисти опредељују се да нагласе и учине интензивнијим оно што је ординарно, уместо да га сакрију. Лефевр ове намере повезује са техником дефамилијаризације коју је постулирао припадник руске формалистичке школе књижевне критике Шкловски (Виктор Шкловский). У терминима метафоре коју је Шкловски употребио у вези са писањем Толстоја (Лав Толстой), поента је начинити камен каменитим (tzonis, lefaivre, 1992:22). На овом месту може се потврдити условна аналогија између архитектонског и књижевног прљавог реализма. У оба случаја присутан је критички став према одређеним постмодернистичким начинима уметничког изражавања. Прљави реализам je у књижевној критици схваћен као дисциплинарна реакција на постмодернистичке методе као што су пародија, пастиш, експериментализам и разне књижевне игре, метаасоцијације или метафиктивно писање о писању. Паралелно са књижевношћу, структуралистички начин читања архитектуре ће преко Вентуријевог 6 повратка заборављеног симболизма архитектонске форме постати својствен поборницима стилистичког постмодернизма (Venturi et al, 1972). Наспрам постмодернистичке репрезентације, конотативних игара и у основи језичког искуства, оно што прљави реализам нуди читаоцу јесте директно искуство реалности. Дакле, назире се афирмација једног феноменолошког начина перцепције који се супротставља семиотичком кодирању. Аналогно књижевном угледном примеру, опредељење Лефевр за реално у архитектури (као нешто што је аутоматски супротно текстуалном) може се у теоријском смислу условно окарактерисати као феноменолошко. 2. ФАРЕЛИ И НОВИ ДУХ Препознавање архитектонског дисциплинарног контекста који се средином осамдесетих година прошлог века налазио на ивици постмодерне намеће се као неизбежно, а у оквиру тог контекста се могу тражити позиција и шири значај прљавог реализма. То је време када постмодернизам, који у очима његових критичара увелико представља само површно и популистичко оживљавање историјских стилова комодификовано у токове неолибералног капитализма, запада у кризу губећи критичку оштрицу коју је у почетку имао (уколико ју је уопште имао) у конфронтацији са модернизмом (Curtis, 1984; Ghirardo, 1986). Слична ситуација била је и са алтернативним, лево оријентисаним постмодерним тенденцијама, попут Росијевог (aldo rossi) неорационализма или Фремптоновог (Kenneth Frampton) критичког регионализма, чија хегемонија у Европи средином осамдесетих година такође опада. Уједно, то Сл. 2. Нилс-Оле Лунд, Тријумф постмодернизма, Fig. 2. Nils-ole lund, The Triumph of Post-Modernism, Интересантан детаљ може бити чињеница да је архитектура описана у причама прљавог реализма у формално-ликовном смислу далеко од онога како Лефевр замишља европски прљави реализам. Штавише, Карвер и остали смештали су свакодневни живот својих протагониста у архитектуру која у потпуности одговара вентуријевским назорима тзв. декорисане шупе, којима се Лефевр супротставља АУ

11 Сл. 3. Френк Гери, Привремено савремено, Музеј Савремене уметности, Лос Анђелес, Fig. 3. Frank Gehry, Temporary Contemporary, the Museum of Contemporary art, los angeles, је време када све више архитеката и критичара тражи ефикасан пут за превазилажење постмодерних, како стилистичко-популистичких, тако и типо-морфолошких и вернакуларно-регионалистичких парадигми, које су на свом врхунцу и истовремено, као што ће се показати, на свом заласку (Сл. 2). Један од првих архитектонских манифеста који не проглашава само смрт постмодернизма (иако и то чини, чак веома помпезно), већ предлаже конкретну алтернативу је текст The New Spirit (Нови дух) који објављује Фарели (elizabeth Farrelly) год. у лондонском часопису The Architectural Review. Фарели проналази решење за вакуум који је створио постмодернизам у поновном оживљавању уметности и архитектуре авангарде, првенствено даде и руског конструктивизма. 7 Неки од архитеката о којима Фарели пише као о представницима новог духа су тандем Хонолд и Пешл (reinhardt Honold и Wolfgang Pöschl), Хадид, Гери, Либескинд (daniel libeskind) и група Коп Химелблау (Coop Himmelblau). За поређење Фарели са Лефевр и њеним прљавим реализмом није довољно само то што су Гери (Сл. 3) и Хадид присвојени од стране обе теоретичарке, или што су у оба случаја заузете жустре анти-постмодернистичке позиције. Код Фарели је важно пратити назнаке које упућују на прљаву реалност. Постмодернистичком кичастом улепшаваљу и ескапизму Фарели такође супротставља ентузијастично прихватање... света какав јесте, у свој сложености и прљавштини, као и... одбрану онога што је обично нађеног објекта, 8 презреног материјала и невољеног окружења (Farrelly, 1986:9,12). Затим, периферија и остале прљаве зоне које ће две године касније потенцирати Лефевр нису стране ни Фарели. Према њеним речима, у централном примеру новог духа пројекту бара у Инсбруку (Сл. 4), чија се фасада утапа у иконографију локалног подвожњака и далековода, а ентеријер је инспирисан теретним терминалом, Хонолд и Пошл су... пригрлили прљаву, забачену реалност савремене урбане егзистенције и прославили моћ нађеног окружења (Farrelly, 1986:11). проглашава уметничким оне објекте који се генерално не сматрају таквим, најчешће из разлога што су претходно већ поседовали неке не-уметничке функције. 7 Када говори о новом духу у терминима оживљавања авангарде, Фарели заиста уводи новину у архитектонски дискурс јер, истини за вољу, у доба уметничке неоавангарде шездесетих година прошлог века архитекти су пропустили прилику да остваре дисциплинарно преиспитивање доприноса европских раних авангардних покрета. На пример, оно што су архитекти Њујоршке петорке (The New York Five) тада радили заправо је био неомодернизам, а не неоавангарда, с обзиром на то да су предмети њихове обнове били Корбизијеов пуризам и Терањијев (Guiseppe terragni) рационализам, што су већ иницијални видови високе модернистичке архитектонске праксе. Ипак, ако се изузму ове нијансе по питању одређења авангарде и модернизма, нови дух се може посматрати као неки вид повратка модернизму у најширем смислу. 8 Под кованицом нађени објекат (фра. objet trouvé, енг. found object) Фарели мисли на добро познату дадаистичку стратегију уметничког рада која Сл. 4. Рајнхард Хонолд, Волфганг Пешл, Бар Боген 13, Инсбрук, Fig. 4. reinhardt Honold и Wolfgang Pöschl, Bogen 13 bar, innsbruck, АУ

12 Сл. 5. Бернар Чуми, парк Ла Вилет, Париз, Fig. 5. Bernard tschumi, Parc la Vilette, Paris, Иако сматра да је нови дух способан да преиспита, поново процени и употреби наслеђе модернизма у његовим најразличитијим авангардним манифестацијама, Фарели наглашава да то није стриктно модернистички revival, већ подразумева знатно слободнију употребу геометрије. У поетичким и формално-ликовним терминима, архитектура новог духа преузима расположење дадаистичког радикализма, ексцеса, случајности и фрагметарности, као и динамичну сликовност и асиметрију својствене конструктивизму. Материјали се обично користе у сировом стању, а посебно су присутни неконвенционални материјали попут пластике, шпер-плоче и ребрастог лима. Иако је и Лефевр уочила овакве уже пројектантске карактеристике у оквиру сопствене селекције архитеката, она ипак наглашава да је прљави реализам, пре свега, метод рада који уважава различите аспекте архитектонског обликовања (lefaivre, 1988:48). Али, међу тим различитим аспектима прљавог реализма лако је уочити и оне деконструктивистичке, који су у случају фрагментисаних форми новог духа још експлицитнији. Како Бродбент (Geoffrey Broadbent) исправно примећује, нови дух је заправо скраћени каталог архитеката (Гери, Хадид, Либескинд, Коп Химелблау) који ће се две године касније појавити на изложби под називом Deconstructivist Architecture (Деконструктивистичка архитектура), организованој од стране Џонсона (Philip Johnson) и Виглија (Mark Vigley) у њујоршком Музеју модерне уметности (Brodbent, 2005:610). Са друге стране, неколико архитеката (Колхас, Чуми, Хадид, Гери) који ће учествовати на тој изложби Лефевр је такође већ била сврстала у агенду прљавог реализма. 9 Стриктно хронолошки посматрајући и у циљу успостављања потенцијалне, лабаве генеалогије између ова три архитектонска покрета, тенденције или 9 Скуп Whether Europe на TU Delft одржан је 15. и 16. априла год., док је изложба Deconstructivist Architecture у MoMA трајала од 23. јуна до 30. августа исте године. У том смислу, прљави реализам је званично претходио деконструктивизму. теоријска конструкта, може се рећи да (1) нови дух описује инцијални вид нове архитектонске авангарде на ивици постмодерне, која се даље грана на (2) прљави реализам, који је оријентисан на дадаистички objet trouvé однос према прљавом урбаном окружењу и (3) деконструктивизам, који је више усмерен ка конструктивистичким формалноликовним аспектима. У понуђеној генеалошкој констелацији, посебно је интересантан Чуми, чији рад дозвољава теоретичарима различите интерпретације. На пример, његов парк Ла Вилет (Parc la Vilette) је рад усред прљаве реалности париске периферије, али истовремено и деконструктивистичка реинкарнација обликовних принципа руског конструктивизма (Сл. 5). За сва три случаја може се рећи да важи оно што је Меклауд (Mary Mcleod) приметила у вези са деконструктивизмом, где се у оквиру реакције на стилистички постмодернизам назире један вид повратка модернизму, у смислу апстракције, техничке иконографије машинских форми и одбијања премодерних архитектонских традиција, док су од модернизма одузети сви функционалистички и социјално-утопијски аспекти. (Mcleod, 1989:45). Разуме се, о деконструктивизму се не може говорити без подробније елаборације архитектонског превођења Деридиног (Jacques derrida) концепта деконструкције који припада постструктуралистичком дискурсу књижевне критике, што је тема која превазилази оквир овог рада. Али, ту лежи један од битнијих парадокса имплементације различитих теорија у архитектонски дискурс. Наиме, књижевни прљави реализам нема никаквих додирних тачака са, како семиотичким, тако и постструктуралистичкодеконструктивистичким моделима читања кодираних или неограничених значења из неког књижевног дела, или текста уопште. Са друге стране, у архитектонском дискурсу могуће је да се овакви неспојиви концепти заправо преклапају, и то захваљујући сличности на плану форме: постструктуралистички деконструктивизам и феноменолошки прљави реализам у појединим АУ

13 случајевима повезује архитектонска синтакса руског конструктивизма. Коментар Лефевр на ово конкурентско (иако само формално) трење деконструктивизма и прљавог реализма гласи да је термин деконструкција теоријски неприкладан да опише рад архитеката о којима она говори, јер узевши у обзир Деридин став о неспособности језика да обухвати реалност, и став о појму реалности уопште као логоцентричној догматици онемогућује сваки покушај коментарисања реалности (lefaivre, 1988:48). Након позиционирања прљавог реализма, онако како је дефинисан од стране Лефевр, у релацију са два, условно речено, сродна интернационална архитектонска покрета, тенденције или теоријска конструкта (нови дух и деконструктивизам), у наредним поглављима следи повратак на локалне европске оквире, конкретно на дискурсе који су се паралелно развијали у Барселони, Цириху и Берлину. 3. ДЕ СОЛА-МОРАЛЕС И СЛАБА АРХИТЕКТУРА Де Сола-Моралес (ignasi de Solà-Morales rubió) је још један аутор који исте године када и Фарели описује и теоријски одређује рад са прљавом реалношћу, и то у вези са каталонском архитектуром прве половине осамдесетих година прошлог века (de Solà-Morales, 1986). У периоду између краја Франкове (Francisco Franco) диктатуре у Шпанији и почетка олимпијске грознице у Барселони, терен на коме су радили каталонски архитекти као што су: Луис Матео (Josep lluís Mateo), Гарсес и Сорија (Jordi Garcés & enric Sòria), Лапења и Торес (Martinez lapena & elias torres), Виаплана и Пињон (albert Viaplana & Helio Piñon), Бах и Мора (Jaime Bach & Gabriel Mora) и Лињас (Josep-antoni llinàs), недвосмислено одговара свим одредницама које подразумева прљава реалност. У питању је низ бесформних и занемарених локација без прецизно одређене функције и карактера, које Де Сола-Моралес назива terrain vague (de Solà-Morales, 1986:98). Као познавалац Ватимовог (Gianni Vattimo) концепта слабе мисли (il pensiero debole), Де Сола-Моралес је повезао овај нихилистичко-херменеутички филозофски приступ са неким карактеристикама каталонске архитектуре. Смисао Ватимовог предлога лежи у начину на који се из постмодерене историјске перспективе може посматрати оно што је (било) модерно. Насупрот модерном идеалу линеарно-прогресивног и револуционарног стремљења ка новом који се остваривао критичким превазлизажењем претходних (иначе увек ауторитарно утемељених) парадигми у правцу следеће фазе такође одређене неком новом парадигмом, схваћеном у терминима поновног присвајања фундаменталних, исконских основа Ватимо сматра да постмодерна не треба да превазилази и надвладава модерну, јер би на тај начин остала у систему модерне прогресивне логике (Stevanović, 2015). Ватимо предлаже да се елементарни модерни назори задрже, АУ као што се то ради са херменеутичким наслеђем, и да се интерпретирају у складу са постмодерним околностима (Vatimo, 1991). Дакле, не ради се о статичном преношењу модерне традиције, већ о мишљењу изнова из другачије перспективе у којој ће трагови модерне, путем константног извртања (Verwindung) и редефинисања, нихилистички поништавати свој монолитан карактер и постајати фрагментарни, речју неумитно ће се растварати и слабити. У тој констелацији каталонска постмодерна архитектура нема додирних тачака са високим модернизмом, јер не заступа нови почетак као да ничега није било пре. Каталонска архитектура је на слаб начин повезана, како са локалним, тако и са интернационалним модерним наслеђем из педесетих и шездесетих година прошлог века, које задржава као подсећајућу мисао (An-denken), и кроз које још једном свесно пролази, изврће га и фрагментира. У питању је дискретна обнова модернизма и то на најслабијим тачкама града маргиналним terrain vague локацијама, где се затечена прљава реалност укључује као још један вид наслеђа које се унапређује и трансформише путем минималних и деликатних интервенција. Метод рада постаје грађење на већ изграђеном граду (construire sulla cità construita), што подразумева утилизацију самог окружења, тј. преузимање ефемерних фрагмената урбаног пејзажа који се у коначној форми појављују филтрирани кроз апстрактну геометрију својствену модернизму (de Solà- Morales, 1986:78). У том изврнутом приступу, каталонски нови модернизам ослабљен је у смислу резервисаног односа према високој модернистичкој технологији и свесног преласка на експерименталан рад са неконвенционалним материјалима и застарелим видовима технологије, који Де Сола-Моралес назива индустријском археологијом (de Solà- Morales, 1986:19). Након позиционирања у међупростору између стилистичког постмодернизма (који аутоматски дисквалификује као површну популистичку реторику) и високог модернизма, Де Сола-Моралес такође одбија да поистовети каталонску архитектуру са осталим постмодерним алтернативама попут неорационализма и критичког регионализма. Све начине усмеравања архитектуре, било на плану ауторске поетике или рецепције посматрача, тј. корисника (од модернистичког интелектуализма, рационалности, научнотехнолошке опсесије, функционализма и бихевиоризма, преко семиотичког читања популистички схваћене културе и традиције у стилистичком постмодернизму, до Росијеве 10 типологије фундаменталних урбаних морфологија и 10 Поредећи каталонску архитектуру са Росијевим неорационализмом, Де Сола-Моралес на једном месту записује: У Италији је присутна ментална архитектура, промишљање идеалних модела, емблематичних меморија, речју - једна спекулативна архитектура. Однос архитекуре и урбаног простора има другачије значење у Каталонији. Поента је довршити, дорадити и унапредити постојећи град. Форма интервенције се не рађа из објекта него из самог места, из потребе да се путем архитектуре удостоји недоследност заосталих подручја, периферије, дотрајалих и недовршених дистриката (de Solà-Morales, 1990:43). 13

14 Фремптонове 11 тектонике и вернакуларног регионализма), Де Сола-Моралес дискредитује као ауторитарне. У терминима слабе мисли, све вредности које присвајају одрећену парадигму као сопствени фундамент излишне су за разматрање и као такве се одбацују. Сл. 6. Марио Кампи, Франко Песина, теретана, Неђо, швајцарски кантон Тићино, Fig. 6. Mario Campi, Franco Pessina, Gym, Neggio, Swiss Canton ticino, Као иницијални вид Де Сола-Моралесовог знатно познатијег, интернационалног концепта слабе архитектуре, 12 каталонска архитектура (1) у терминима поетике и форме настаје слободном, фрагментарном игром са различитим деловима, сакупљеним исечцима модернизма, и њиховим склапањем, преклапањем, додиривањем и мимоилажењем у процесима јукстапозиције и суперпозиције, док је (2) у терминима рецепције отворена за естетско искуство директног, синестетичког и висцералног типа (de Solà-Morales, 1987). Узевши у обзир фрагментацију форме, како примећује Бјукенон (Peter Buchanan), каталонска архитектура је у појединим случајевима можда блиска конструктивистичким аспектима деконструктивизма, а тиме и новог духа и прљавог реализма који је одредила Лефевр (Buchanan, 1987; 1991). Међутим, Де Сола-Моралесов очекивани начин перцепције слабе архитектуре који, условно речено, нагиње феноменолошким назорима блиским онима које такође претпоставља књижевни прљави реализам далеко је од постструктуралистичког начина разумевања и читања дела, начина који подразумева теорија архитектонског деконструктивизма. 11 Поредећи каталонску архитектуру са Фремптоновим критичким регионализмом, Де Сола-Моралес на истом месту наводи да изазов лежи у превазилажењу регионализма - било да је он критички или не - и у суочавању са метрополитанском културом развијеног Западног света (de Solà-Morales, 1990:45). 12 У концепт слабе архитектуре Де Сола-Моралес ће уврстити, између осталих, Герија и његову кућу у Санта Моници подигнуту год., која је речит пример експерименталне употребе неконвенционалних архитектонских материјала. Сл. 7. Фабио Рајнхард, Бруно Рајхлин, Сантјаго Калатрава, фабрика, Вестфалија, Fig. 7. Fabio reinhart, Bruno reichlin, Santiago Calatrava, Factory, Westfalia, АУ

15 Осим инхерентно дисциплинарне еманципације на плану стварања и посматрања, битно је нагласити да постмодерна каталонска архитектура учествује у ширем процесу постфранковске промоције демократизације цивилне сфере. У том контексту, однос према доступности јавног простора, манифестован у изградњи и реконструкцији неколико десетина тргова и пјацета, представљао је једну од кључних тачака у програму просторног планирања нове локалне управе Барселоне (Buchanan, 1984). 4. ШИК И АНАЛОГНА АРХИТЕКТУРА Истовремено са Де Сола-Моралесом, посебно интересовање за потиснуту страну урбане реалности исказују (1) група младих швајцарских архитеката која је крајем седамдесетих година прошлог века дипломирала на Федералном институту за технологију у Цириху (ETH Zürich) и (2) уредништво барселонског Quaderns d Arquitectura I Urbanisme (у даљем тексту Quaderns), у то време једног од водећих европских часописа за савремену архитектонску праксу и теорију. Две географски удаљене, али концептуално блиске, трајекторије формираће кружок око часописа Quaderns, којим ће координирати Луис Матео један од аутора које је Де Сола-Моралес представио у контексту рада на барселонским terrain vague локацијама и уредник овог часописа у периоду године. Централна фигура ETH групације је Шик (Miroslav Sik), припадник генерације на чије је формирање утицај остварио Роси, који је у периоду год. био гостујући професор у тој установи. Заједно са тадашњим асистентом Рајнхардом (Fabio reinhart), Роси је у оквиру наставе подучавао студенте свом опробаном типо-морфолошком пројектантском методу аналогне архитектуре (rossi, 1976). Након Росијевог одласка, Рајнхард постаје професор, док ће Шик год. почети да ради као Рајнхардов асистент. Шик и Рајнхард разрађују Росијеву аналогну архитектуру, која и даље остаје једна врста типолошке студије урбаног контекста. Међутим, швајцарска урбана реалност раних осамдесетих година прошлог века, са сивим зонама, напуштеним фабрикама, радничким четвртима и осталим показатељима прљаве реалности, умногоме се разликовала од идеалног европског историјског града, из кога су Роси и његови следбеници (Сл. 6), путем меморије и имагинације, апстраховали своје трансисторијске и универзалне типове. 13 Код Шика и Рајнхарда се ради о сличној врсти суптилног ограђивања од Росијеве класичне и метафизичке строгости на којој је и Де Сола- Моралес инсистирао када је промовисао каталонску слабу архитектуру. Што се тиче двојице швајцарских архитеката, они сами признају да су ближи Вентуријевом обичном и баналном контекстуализму него Росију, али уз наглашен отклон од популистичких претензија (reinhart, Šik, 1988). Аналогна архитектура убрзо прераста оквире ETH учионица и долази на странице Quaderns-а, где је Луис Матео већ неко време држао отворену дебату о тадашњој урбаној реалности. Шиков манифест посматра аналогну архитектуру као дисидентски покрет, тј. као неку врсту постмодернизма из другог покушаја, покушаја из сенке који би требало да потисне стилистички постмодернизам првог периода постмодерне (Šik, 1986:13). Ово је значајан моменат, јер показује Шиково разумевање да стилистички посмодернизам није све од онога што постмодерна пружа као могућност архитектонском дискурсу. У том смислу, он не одбија постмодерно схватање историје, већ се не слаже са једном одређеном формом, мотивима и садржајем историје оном орнаменталном и романтичноносталгичном. По Шику, дошло је време откривања драме новог реализма и усвајања неконвенционалних аналогија за креирање форме (Šik, 1987:13). Поред већ познатих елемената прљаве реалности, као што су периферија и занемарени индустријски пејзаж, Шик акцентује анонимну архитектуру технике (механичке, инжењерске и машинске форме железничких станица, надвожњака, шина и возова) и регионалну послератну архитектуру функционализма четрдесетих и педесетих година. Техника је прешла дуг пут од митске димензије коју је имала током авангарде, до постмодерне девалвације и њеног представљања као забрањене теме и симбола разочарења модернистичим неуспехом. Али, путем још једног откривања и преиспитивања скривеног лица постиндустријског света, пројекти које Шик овом приликом афирмише Рајнхардова механичка гаражна врата на једној немачкој фабрици (Сл. 7), дрвена кућа у Базелу Херцога & де Мерона (Jacques Herzog & Pierre de Meuron, Сл. 8) и бели функционализам банке у 13 Роси се интересовао за периферију као такву, али више као посматрач и хроничар. Када је пак радио на периферији, Роси је наступао са пројектима велике размере. Није га занимало суптилно уклапање путем екстракције фрагмената реалности из постојеће типологије периферије (lobsinger, 2006). Сл. 8. Жак Херцог, Пјер де Мерон, Дрвена кућа, Ботминген, Fig. 8. Jacques Herzog, Pierre de Meuron, Wooden House, Bottmingen, АУ

16 Сл. 9. Динер & Динер, апартмански комплекс са банком, Базел, Fig. 9. diener & diener, apartment House and Bank, Basel, Базелу тандема Динер & Динер (roger diener & Marcus diener, Сл. 9) усвајају експериментално компоновање пронађених мотива састављених од апстрактних техничких фрагмената и успостављају архитектуру слабог, ефемерног и свакодневног карактера. Шикове идеје су недвосмислено блиске ватимовским назорима Де Сола-Моралеса, што је заправо симптом генералне компатибилности идеја слабе мисли и прљавог реализма. У оба случаја постоји (1) нихилистичко прихватање онога што је маргинално (у архитектонском случају то је урбана периферија) и (2) жеља да се из те позиције поново прође кроз модернизам. Враћајући се на терене прљаве реалности симбола модернистичког неуспеха, Шик поново проживљава овај неуспех окрећући га против стилистичког постмодернизма. Ватимо ће се, такође, осврнути на ову проблематику, проглашавајући постиндустријске зоне новим монументима постмодерне (Vattimo, 1995:40). У складу са тиме је Шикова оцена да ће, захваљујући временској дистанци, модернизам постати постмодерна митологија у смислу поновног интересовања за омражене, техничке и утилитарне модернистичке форме. Ова нова ружна архитектура, како је на једном месту Шик назива, представља швајцарску авангарду у борби против доминантног постмодернистичког естаблишмента. Сличног темперамента као Фарели, Шик ефектно завршава манифест реченицом: Смрт старом постмодернизму, живео нови (Šik, 1986:19). Дебата о појави коју ће Лефевр крстити као прљави реализам у међувремену постаје једна од главних тема у швајцарској стручној публицистици (Hubeli, 1988, Сл. 10). Поред технике коју је нагласио Шик, периферија ће постати инспиративно место за рад, прихваћено од стране многих швајцарских архитеката (Сл. 11). 5. ЛУИС МАТЕО И НОВИ НАРАТИВ Сл. 10. Werk, Bauen + Wohnen 75/6, темат Периферија као место, 1988, насловна страна Fig. 10. Werk, Bauen + Wohnen 75/6, thematic issue Periphery as Site, 1988, cover page Сагледавање реперкусија друштвено-економског контекста на урбано стање Европе на ивици постмодерне и одређених архитектонских аспирација открива шири смисао предлога новог духа, слабе архитектуре и аналогне архитектуре који су дали Фарели, Де Сола-Моралес и Шик. Они су били неки од првих аутора који су указали на креативни и критички потенцијал прљаве реалности у времену превирања на европској архитектонској сцени друге половине осамдесетих година прошлог века. Година остаће упамћена као година експанзије и шире промоције концепта прљавог реализма у Европи. Те године, у распону од пар месеци, дакле скоро истовремено (1) Луис Матео, заједно са Колхофом, који је био присутан на скупу у Делфту, и Мејлијем (Marcel Meili), још једним од ликова са циришког ETH, објављује темат Quaderns-а под називом Nova narració (Нови наратив, Сл. 12), док (2) Лефевр са Фернандез-Галијаном (luis Fernández-Galiano) АУ

17 Сл. 11. Ханс Фуртер, Руди Еплер, стамбено пословни објекат, Волен, Fig. 11. Hans Furter, ruedi eppler, residential and Commercial House, Wohlen, конципира тематско издање мадридског Arquitectura Viva под називом Realismo sucio, Literatura americana y arquitectura europea: los lugares desolados de Carver y Koolhaas (Прљави реализам, америчка књижевност и европска архитектура: пустоши Карвера и Колхаса, Сл. 13). Оба издања говоре о донекле истој ствари, али разлике свакако постоје. У Arquitectura Viva Лефевр понавља свој стандардни текст, у коме је фокусирана на књижевни прљави реализам као узорни теоријски модел, и на Колхаса и Колхофа (чији се пројекат са берлинске IBA налази на насловној страни) као главне представнике архитектонског прљавог реализма (lefaivre, 1988а). Са друге стране, ситуација у Quaderns је нешто сложенија, ако не по селекцији архитеката (Колхоф је у оба случаја присутан), онда по питању разноврсности теоријских модела на које ће се Луис Матео и остали позвати. Нови наратив представља врхунац Луис Матеовог вишегодишњег рада у Quaderns на успостављању критичке дебате против наратива стилистичког, како га он често назива неоромантичног постмодернизма, дебате која је дала иницијалне премисе прљавог реализма, и то посебно у вези са пројектантским поступком екстракције форми из периферије, технике и урбане средине уопште (lluís Mateo, 1985; Šik, 1986; Steiner, 1987). Стратегија коју Луис Матео заступа може бити јаснија уз осврт на његове континуиране напоре да поврати јединство пројектантског поступка и техничко-конструктивне логике које је нарушио постмодерни јаз на релацијама план фасада, форма конструкција и идеја средство изражавања (lluís Mateo, 1985; 1986). Али, Нови наратив је такође тренутак када се Quaderns опредељује за трансдисциплинарну концепцију, од које се вероватно очекивало да ће привући већу медијску пажњу него што су то херметичне архитектонске приче са каталонске или швајцарске периферије биле способне. Овог пута, шаренолике уметничке репрезентације остатака техничке цивилизације усвојене су као материјал за пројекат. Поред америчке књижевности и посебног осврта АУ на Карвера, архитектонски нови наратив доводи се у везу са сценографијом у филмовима немачког редитеља и фотографа Вендерса (Wim Wenders) и радом европских неоавангардних уметника као што су Бојс (Joseph Beuys) и Куки (enzo Cucchi) или америчких фотографа попут Еванс (Walker evans) и Руше (edward ruscha). Фотографија анонимне гас пумпе на насловној страни открива амбицију да се нагласи заједнички именитељ овог конгломерата утицаја из других дисциплина. У питању је типичан фрагмент прљаве реалности који истовремено алудира на Вендерсове сценографије, животно окружење јунака књижевног прљавог реализма и Рушине фотографије. Луис Матеов манифест новог наратива подвлачи и промовише три већ добро познате парадигме архитектонске Сл. 12. Quaderns 177, темат Нови наратив, април-јун 1988, насловна страна Fig 12. Quaderns 177, thematic issue New Narration, april-june 1988, cover page 17

18 праксе осамдесетих година: постојећа реалност, периферија и техника (lluís Mateo, 1988:16). Свестан немогућности континуитета модернистичког утопијског tabula rasa принципа, али стриктно против креативне импотенције историјско-регресивног постмодернизма (укључујући, како семиотичко-реторичке, тако и занатско-тектоничке ефекте својствене Фремптоновом критичком регионализму), Луис Матео се окреће интервенцијама у свету који већ постоји, тј. граду који је већ изграђен, што је омаж проблематици коју је Де Сола-Моралес покренуо у контексту каталонске архитектуре (de Solà-Morales, 1986). То је, како ће Колхоф приметити, слика града која нема никакве везе са италијанском чежњом за улицом и тргом, чиме потврђује генералан анимозитет прљавих реалиста према Росијевом неорационализму (Kollhoff, 1989:15). Посебно значајна фигура за Нови наратив је Вендерс, који користи призоре немачких индустријских приобаља и бензинских станица усред америчког беспућа или кадрира безличност ничије земље око берлинског зида у филмовима Alice in den Städten (1974), Paris, Texas (1984) и Der Himmel über Berlin (1987) (Сл.14). У Вендерсовој репрезентацији реалности Берлина, Луис Матео и Колхоф виде нов приступ архитектури у овом граду након неуспеха IBA реконструкције (lluís Mateo, Kollhoff, 1988). Вендерсова прљава реалност обухвата послератне урбане пустиње велике отворене просторе без функције и нормиране активности. То су скривена и дивља, али, пре свега, инспиративна места са којих се из центра Берлина може посматрати хоризонт, места каквих ретко има у другим градовима (Wenders, Kollhoff, 1988:53). Вендерс одбацује идеје о комплетној промени урбане структуре града, јер је то дуг, захтеван и неизвестан посао. Он се окреће такозваним манама града као местима креативног потенцијала и сакривене, неочекиване лепоте. Вендерс је представник метрополитанске позиције која налаже прихватање хаотичне градске атмосфере као такве (улица, асфалт, гужва, саобраћај, бука), а не њено одбацивање и уклањање ради стварања наметнутог реда или пасторалног, квазиеколошког озелењавања у оквиру импровизованих, мирних пешачких зона. Поред Берлина, Нови наратив преко Мејлија указује на прљаву реалност метрополитанског пејзажа између Цириха, Базела и Берна, територије периферије која је почетком осамдесетих година неутралисала поменуте околне градове (Meili, 1988:22). Мејлијев афинитет усмерен је на антирепрезентативне фигуративне аспекте периферије који, по његовом мишљењу, поседују урођену апстракцију и несимболичност (Meili, 1988:23). Важан фрагмент реалности периферије за Мејлија је локално, регионално послератно модерно наслеђе, као што је био случај код Де Сола-Моралеса или Шика. Међутим, Мејли указује на аспект прљаве реалности који га издваја од осталих подземље Цириха у коме је град наставио ширење суочен са немогућношћу даљег кретања ка већ попуњеној периферији. У Новом наративу уже су дефинисани формално-ликовни и рецептивни аспекти ове верзије архитектонског прљавог реализма. Као што је случај са књижевношћу и филмом на које се угледа, у архитектури коју промовише Луис Матео издваја тему којом се бави и језик којим се говори о тој теми. Тема је релација са свакодневним у оквиру које се врши нова евалуација реалности, док експресивна редукција, строгост и техничка хладноћа и сувоћа дају тон тој активности. Дакле, Луис Матео сматра да архитектура која се отворено суочава са изазовима обичних, свакодневних и прљавих локација, које представљају нежељени остатак техничке цивилизације, треба да следи контекст у коме настаје. У складу са тиме, он објашњава улогу формалне редукције у смислу рецепције. Циљ је покренути емоције код посматрача, али не на конвенционалан постмодеран начин путем реторичких ефеката, већ путем сагледавања онога што је суштинско, што је, може бити, још један модус уплива феноменолошких идеја у дискурс прљавог реализма. 6. ЕПИЛОГ Сл. 13. Arquitectura Viva 3, темат Прљави реализам, новембар 1988, насловна страна Fig. 13. Arquitectura Viva 3, thematic issue Realismo sucio, november 1988, cover page Прича о прљавом реализму завршава се на месту које је, парадоксално, код неких теоретичара приказано као почетак успостављања дискурса о овој теми (Malcovatti, 2014:158). То место је темат швајцарског часописа Archithese из год., који је уредила Лефевр под називом Neue Ansichten: Dirty Realism (Нови погледи: прљави реализам, Сл. 15) АУ

19 Сл. 14. Вим Вендерс, Небо над Берлином, Fig 14. Wim Wenders, Der Himmel über Berlin, Уколико идеје које је Лефевр пласирала год. нису ни тада биле новост (што је анализа спроведена у овом раду показала), шта је значило понављање ових идеја онда када су оне већ биле скоро исцрпене и када се већина прљавих реалиста увелико преоријентисала из авангардних и маргиналних у mainstream токове архитектонске праксе? Archithese се може посматрати као финални покушај Лефевр да свој теоријски конструкт прикаже широј публици. Истовремено, то је место на коме Лефевр коначно говори о осталим протагонистима дискурса прљавог реализма. У том смислу, одређене измене у односу на иницијалне верзије њеног текста откривају апропријацију појединих учесника дискурса прљавог реализма који се до тада нису појављивали у њеним теоретизацијама. У Archithese Лефевр поново сарађује са Колхасом, Нојмајером и Коатсом, као и Фернандез-Галијаном, са којим је већ имала темат о прљавом реализму у Arquitectura Viva. Док ови аутори објављују текстове, Колхоф је присутан путем својих препознатљивих фотографија са берлинске периферије. Међутим, у Archithese темату први пут се појављује Шик са текстом о аналогној архитектури технике, док се присуство Де Сола-Моралесове слабе архитектуре може прочитати између редова, с обзиром на то да Лефевр овде први пут уводи и уопште спомиње Каталонију као место на коме се развија прљави реализам (Šik, 1990, lefaivre, 1990:12). Што се тиче Луис Матеа, Лефевр ће касније у једној референци везаној за Вендерса упутити на Quaderns темат, тако да се и у том случају ради само о индиректној размени идеја између ње и представника осталих фракција прљавог реализма (tzonis, lefaivre, 1992:22). Верзија прљавог реализма коју је понудила Лефевр доспеће у фокус можда понајвише захваљујући утицајном Џејмсоновом 14 прегледу 14 Џејмсоново опредељење да постави Лефевр као фигуру која је открила прљави реализам може се тумачити као: 1) свесно давање кредибилитета једном афирмисаном историчару попут Лефевр у односу на полуанонимне архитекте-практичаре какви су на пример Шик или Луис Матео; 2) давање АУ постмодерних архитектонских тенденција из његове семиналне књиге The Seeds of Time (Jameson, 1994:145). Допринос осталих прљавих реализама временом ће постати невидљив, занемарен и, осим у случају Шика, скоро у потпуности заборављен (Züger, 2004; Caruso, 2009). номиналне предности Лефевр с обзиром на то да остали нису експлицитно користили термин прљави реализам, који потиче из књижевне критике и као такав привлачи Џејмсона; 3) непознавање детаља и нијанси архитектонског дискурса, што је највероватнија варијанта. У прилог трећој тврдњи иде и Џејмсоново пренаглашавање Колхаса као централне и поред Герија, кога Лефевр накнадно само на једном месту успутно помиње скоро једине фигуре од значаја за прљави реализам (Jameson, 1994:145). 19 Сл. 15. Archithese 1, темат Нови погледи: Прљави реализам, 1990, насловна страна Fig. 15. Archithese 1, thematic issue Neue Ansichten: Dirty Realism, 1990, cover page

20 Ентузијазам за реалношћу, који настаје у ширем европском контексту друге половине осамдесетих година прошлог века, обележен је сагледавањем и сабирањем последица краха модерне, рационално-ауторитарне концепције урбане обнове града, као и јаловости постмодерног, романтичарско-баштованског улепшавања. То је време када разочарење у дотадашње методе просторног планирања и уређења производи једну врсту урбаног нихилизма из кога се рађа нови облик критичког контекстуализма. Оно што је остало после свих модерних и постмодерних (стилистичких, неорационалистичких и критичко-регионалистичких) покушаја јесте затечена реалност. Прихватањем прљаве урбане реалности онакве каква јесте, прљави реализми се супротстављају како модерним, тако и постмодерним приступима који замишљају уређену или украшену реалност онакву каква би требало да буде. Ипак, као што је анализа показала, између прљавих реализама постоје одређене особености које се на овом месту сумирају. Прљави реалисти остварују генерални консензус око дисциплинарне критике стилистичког постмодернизма. Нека врста повратка модернизму као поетичког и формалног одговора присутна је код свих. Док Де Сола- Моралес пацифистички изводи каталонски неомодернизам преко филозофског концепта слабе мисли којим изврће модерну догматичност у правцу њене ослабљене верзије, Фарели и Шик заступају нешто радикалније, инхеретно уметничко-архитектонске повратке на авангардно наслеђе даде, конструктивизма и технике уопште. У случајевима Каталоније и Швајцарске (Де Сола-Моралес, Шик и Мејли), регионална традиција послератног модернизма је посебан извор инспирације. 15 У том смислу, формалноликовни аспекти прљавог реализма припадају домену модернистичке апстракције и редукције, о чему су Де Сола-Моралес, Шик, Луис Матео и Мејли експлицитни, док Фарели заступа нешто слободније, конструктивистичке варијанте модернистичке геометрије које кореспондирају са примерима које је давала Лефевр. Експериментална употреба неконвенционалних материјала је наглашена код Фарели, Де Сола-Моралеса, Шика и Лефевр. Назнаке очекивања феноменолошке перцепције посматрача или корисника, која би била антипод постмодернистичким, семиотичким и текстуалним начинима контакта са архитектуром, присутне су код Де Сола-Моралеса и Луис Матеа, док се ове назнаке можда могу приписати и Лефевр, утолико што исте постоје у књижевном прљавом реализму који она преузима као концепт. Интердисциплинарни приступи су честа појава. Поред поменутог Де Сола- Моралеса и слабе мисли, код Лефевр и Луис Матеа појављују се рефлексије на књижевни прљави реализам, док је утицај Вендерсовог филма битан за Луис Матеа и Колхофа. Такође, 15 У том смислу, Џејмсонова тврдња о ирелевантности регионализма за концепт прљавог реализма може се још једном преиспитати, разуме се -узимајући у обзир све разлике које постоје између европских и америчких територија на којима фигурира оно што се назива прљавом реалношћу. Луис Матео је оправдавао рад са оштећеним производима техничке цивилизације позивањем на слична искуства америчке и европске неоавангарде. 7. АПЕНДИКС У раду су сумирана различита пројектантска испољавања прљавог реализма унутар сложене мреже дискурса европских архитектонских часописа друге половине осамдесетих година прошлог века. У наредним годинама, током деведесетих, искристалисаће се две позиције из којих се може јасније прочитати шири извандисциплинарни и друштвено-економски значај прљавог реализма у ери глобализације. Ове позиције потичу од Де Сола-Моралеса и Колхаса, двојице активних учесника, или чак иницијатора, овог дискурса. У тексту Terrain Vague Де Сола-Моралес коначно довршава своју теоретизацију о слабој архитектури коју је започео на примеру каталонске постмодерне архитектуре. Иако овога пута наклоњенији реторици француског постструктуралисте Делеза (Gilles deleuze) него Ватиму, Де Сола-Моралес ће остати веран пацифистичком пристипу контекстуалног стварања архитектуре на већ изграђеном граду. Путем низа етимолошких трансформација, 16 Де Сола-Моралес разоткрива суштину француског термина terrain vague, у коме су одсуство употребе и активности и неодређеност граница повезани са осећајем слободе. По њему, празнина оваквих простора обећава нове могућности архитектуре изван модернистичког укидања претходног стања путем насилне трансформације или постмодернистичке мимикрије, могућности које се налазе на другом полу делезовске опозиције између (1) форме, дистанце, оптике и фигурације и (2) силе, инкорпорације, хаптике и ризома (de Solà-Morales, 1995:123). Де Сола-Моралес посматра европски контекст где terrain vague подразумева економски непродуктивне и још увек неискоришћене просторе послератних руина, постиндустријских зона и небезбедних предграђа. Његова идеја је да се ова алтернативна места очувају као резервати вештачке природе, путем архитектуре која би била ненаметљива и пратила проток ритмова и енергија града. Као што је напоменуо раније, циљ је... градити на већ изграђеном, не у циљу постизања дефинитивног и перманентног стања већ да би се као у замагљеном пејзажу поставио нови филтер испред пролазних слика реалности (de Solà-Morales, 1986:20). У том смислу, његов инхеренто-поетички нихилизам близак Вендерсовом изолован је од реалности касног капитализма која не признаје овакве непрофитабилне уметничке покушаје. 16 Де Сола-Моралес узима у обзир сва три корена француске речи vague: 1) немачки woge - таласање, покрет, осцилација, нестабилност; 2) латински vacuus - празно, незаузето, слободно; 3) латински vagus - неодређено, непрецизно, несигурно АУ

21 Сл. 16. Рем Колхас, фасада, Нова улица, Бијенале архитектуре, Венеција, Fig. 16. rem Koolhaas, а facade, Strada Novissima, Venice architecture biennale, Насупрот Де Сола-Моралесу, Колхас временом иступа са другачијом, капиталистичко-опортунистичком, у теоријском смислу пост-критичком, врстом нихилизма која одаје помирљивост са новим просторним конфигурацијама које доноси метаморфоза и децентрализација капитала у ери глобализације, нарочито видљивим у америчком контексту (dunham-jones, 2001). У времену када развој глобалних комуникационих технологија укида потребу за директним контактима у пословном свету, као и за репрезентативним здањима у центру града, дешава се померање седишта корпорација и уопште пословних зона ка периферији. Паралелно са тиме, кулминира непланско ширење периферије преко агрикултурних територија и долази до позиционирања трговинских ланаца покрај аутопутева. Заправо, како Џејмсон исправно примећује у неомарксистичким терминима, дешава се убрзана приватизација некада јавног простора (Jameson, Speaks, 1992). Укратко, то је контекст у коме настају амерички рубни градови, градови без икакве хијерархије и структуре. Посебно интересантан пример за Колхаса је Атланта, после Барселоне наредни олимпијски град (1996), у чијој спонтаности, анархији и генеричкој неутралности проналази ослобађајући потенцијал (Koolhaas,1995). Можда се у овом нихилизму може препознати Колхасова вентуријевска страна блиска конзумеристичким назорима популарне културе, коју је најавио још год. неонским знаком на изложби Strada Novissima (Сл. 16). Оно што је заједничко за Де Сола-Моралеса и Колхаса јесте трагање за еманципацијом архитектуре од наметнутих принципа и граница. На то указује и Колхасова терминологија која преферира несигурност, потенцијалност и процесе насупрот реду, објектима и формама (Koolhaas, 1989:16; 1995a:969). Ипак, док Колхас проширује иницијалну фасцинацију прљавом реалношћу од оне са европске периферије коју је најавио на скупу у Делфту год. на новије комерцијалне архитектонске програме у америчким рубним градовима, 17 Де Сола-Моралес остаје везан за европске terrain vague зоне који су му интересантније у недирнутом стању јер представљају оазе јавног простора које нису комодификоване. Разлика између две приказане архитектонске позиције може се сагледати кроз призме француског антрополога Ожеа (Marc auge) и поново Џејмсона. Уводећи и користећи појам неместа, Оже означава широк распон глобалних центара транспорта, забаве, трговине и туризма, попут аеродрома, забавних и тематских паркова, тржних центара и хотела (ože, 2005). Разуме се, у контексту антрополошке проблематике, Ожеу је битнија могућност да овим неместима припише недостатак друштвених односа, индентитета и припадности, као и изражен индивидуализам и осећај усамљености, од чињеница везаних за њихову функцију (комерцијални садржаји) или саму локацију (поново су у питању периферија, аутопутеви, итд.). Међутим, управо на основу поменуте функције, чини се да Ожеова неместа ближе одређују Колхасову 17 Имајући у виду америчко искуство у коме је подела на центар и периферију постала релативна, Колхас се осврће на Лефевр са оценом да реалистичко одушевљење периферијом као игралиштем за архитекте у будућности неће бити довољно. Колхас, наиме, предвиђа да ће у будућности све бити град у виду једног великог пејзажа (Koolhaas, 1995b:854). АУ

22 Сл. 17. Ридли Скот, Блејд Ранер, Fig. 17. ridley Scott, Blade Runner, него Де Сола-Моралесову позицију. Слична врста простора прљаве реалности (или неместа) о којима говори Оже, бар када је реч о касно-капиталистичким, глобалистичким импликацијама, може се пронаћи код Џејмсона. Његов је мотив да у економским терминима преокрене курс прљавог реализма од Бафордове регионализације ка глобализацији. У том смислу, читајући Лефевр и настојећи још једном да се удаљи од књижевности прљавог реализма и неурбаног простора америчког регионалног фолклора као модела за архитектуру истог назива, Џејмсон се фокусира на једну наводну забелешку Лефевр 18 о филму Blade Runner (1982) коју проглашава исправнијим полазиштем. Поменутој сумњивој забелешци Лефевр Џејмсон додаје низ аспеката припадајућег cyberpunk литерарно-кинематографског жанра, и на тај начин развија свеобухватну теорију у којој простор прљавог реализма идентификује са сценографијом поменутог филма Лос Анђелесом у футуристичком, хиперурбаном издању престонице Пацифика (Сл. 17). Постапокалиптичко стање овог града у коме влада безакоње и где се јасно назире крај модела западног цивилног друшта, Џејмсону ће послужити као метафора за финални резултат глобалног процеса апропријације преосталих енклава јавног простора од стране приватних интереса (Jameson, Speaks, 1992; Jameson, 1994). Коначно, на овом месту поново се отвара могућност за дистанцирање Де Сола-Моралеса од, на такав начин дефинисане, стварности глобалног капитала. Довољно је подсетити се ситуације у пост-франковској Барселони, где је интервенција у оквирима прљаве реалности заправо служила рехабилитацији и афирмацији, а не укидању јавног простора. У финалној анализи времена које је наступило након постмодерне, Ожеово становиште указује на психолошко стање, тј. искуство које простори прљаве реалности потенцијално производе, док Џејмсону исти простори помажу да претпостави један општији економски моменат на плану транзиције капиталистичких просторних политика. Будући да је овај рад првенствено био фокусиран на анализу примарних извора у оквиру архитектонских часописа од којих је већина са неенглеског говорног подручја, динамичан однос теоретизација прљавог реализма које се налазе унутар и изван архитектонског дискурса може постати важна тема за наредна истраживања. У оквиру тога, процена значаја малих архитектонских прича о прљавом реализму испричаних на ивици постмодерне за наступајуће шире теоријске оквире просторноекономског и антрополошког контекста глобализације попут Џејмсонових и Ожеових, од круцијалне је важности. 18 Чини се да је ово још један од Џејмсонових лапсуса приликом његових излета у архитектонску теорију. Наиме, Лефевр ни у једној од варијанти текста о прљавом реализму није споменула филм Blade Runner АУ

23 ЛИТЕРАТУРА Blagojević, lj. (2014) Architecture Utopia Realism: Thematic Framework, Serbian Architectural Journal 6/2, pp Brodbent, dž. (2005) arhitektura dekonstruktivizma [1991], u: M. Perović (ur.), Istorija moderne arhitekture, Knjiga 3. Tradicija modernizma i drugi modernizam, Beograd, Arhitektonski fakultet, str Buford, B. (1983) Introduction Dirty Realism: New Writing from America, Granta 8, pp Buchanan, P. (1984) Regenerating Barcelona with parks and plazas, The Architectural Review 1048, pp Buchanan, P. (1987) Catalan Constructivism, The Architectural Review 1088, pp Buchanan, P. (1991) Monuments to a classic-constructivist civitas, in: o. Bohigas et al. (eds.) Barcelona: City and Architecture , New York, Rizolli, pp Vattimo, G. (1995) Postmodernity and New Monumentality, RES: Anthropology and Aesthetics 28, pp Venturi, r. et al. (1972) Learning from Las Vegas: The Forgotten Symbolism of Architectural Form, Cambridge, The MIT Press Wenders, W., Kollhoff, H. (1988) La ciutat, Quaderns 177, pp de Solà-Morales, i. (1986) Architettura minimale a Barcelona: construire sulla cità construita, Milano, Electa/ Quaderni di Lotus 5 de Solà-Morales, i. (1987) Arquitectura débil, Quaderns 175, pp de Solà-Morales, i. (1990) Arquitectura Catalana 1990, Quaderns 187, pp de Solà-Morales, i. (1995) terrain Vague, in: C. C. davidson (ed.), Anyplace, Cambridge, The MIT Press, pp Ghirardo, d. (1986) Prošlo ili postmoderno u arhitektonskoj modi [1984], u: lj. Vuletić (ur.), Marksizam u svetu (Modernizam postmodernizam u umetnosti), Beograd, NIRO Komunist, str dunham-jones. e. (2001) Capital Transformations of the Post-Industrial Landscape, OASE 54, pp Züger, r. (2004) Analoge Architektur, heute?, Bauwelt 32, pp ibelings, H. (2002) Supermodernism: Architecture in the Age of Globalisation, rotterdam, NAi Publishers Jameson, F., Speaks, M. (1992) Envelopes and Enclaves: The Space of Post-Civil Society, Assemblage 17, pp Jameson, F. (1994) the Constrains of Postmodernism, in: Seeds of Time, New York, Columbia University Press, pp Koolhaas, r. (1989) Towards the Contemporary City, Design Book Review 17, pp Koolhaas, r. (1995) the Generic City, in: S, M, L, XL, New York, The Monacelli Press, pp Koolhaas, r. (1995a) What ever Happened to Urbanism, in: S, M, L, XL, New York, The Monacelli Press, pp Koolhaas, r. (1995b) atlanta, in: S, M, L, XL, New York, The Monacelli Press, pp Kolhas, r. (2011) Postskript: Uvod u novo istraživanje Savremeni grad [1988], u: P. Bojanić, V. Đokić (ur.), Misliti grad, Beograd, Arhitektonski fakultet, str Kollhoff, H. (1989) Arquitectura contra urbanisme, Quaderns 183, pp lefaivre, l. (1988) L architecture du réalisme hideux, Le carré bleu 2, pp lefaivre, l. (1988a) Foro en Delft: Otro realismo sucio?, Arquitectura Viva 3, pp lefaivre, l. (1989) Dirty Realism in European Architecture Today: Making the Stone Stony, Design Book Review 17, pp lefaivre, l. (1990) Dirty Realism, Archithese 1, pp lefaivre, l. (1990а) Dirty Realism in der Architektur: Den Stein steinern machen, Archithese 1, pp le Korbizije (2006) Ka pravoj arhitekturi, Beograd, Građevinska knjiga lluís Mateo, J. (1985) La herencia realista, Quaderns 164, pp lluís Mateo, J. (1986) Técnica y Proyecto, Quaderns 171, pp lluís Mateo, J. (1988) Realitat i projecte, Quaderns 177, pp lluís Mateo, J. Kollhoff, H. (1988) Berlin 1988: Crónica d un fracás, Quaderns 176, pp lobsinger, M. l. (2006) The New Urban Scale in Italy: On Aldo Rossi s L architettura della città, Journal of Architectural Education 59/3, pp Malcovatti, S. (2014) The Utopia of Reality. Realisms in Architecture Between Ideology and Phenomenology, Serbian Architectural Journal 6/2, pp Mallgrave, H. F., Goodman d. (2011) An introduction to architectural theory: 1968 to the present, oxford, Wiley-Blackwell Meili, M. (1988) Periferia. Una carta des de Zürich, Quaderns 177, pp Mcleod, М. (1989) Architecture and Politics in the Reagan Era: From Postmodernism to Deconstructivism, Assemblage 8, pp Nesbitt, K. (1996) Theorizing a New Agenda for Architecture: An Anthology of Architectural Theory , New York, Princeton Architectural Press ože, M. (2005) Nemesta: Uvod u antropologiju nadmodernosti, Beograd, Biblioteka XX vek Prestinenza, P.l. (2008) New Directions in Contemporary Architecture: Evolutions and Revolutions in Building Design Since 1988, london, John Wiley & Sons reinhart, F., Šik, M. (1988) Analoge Architektur Venturi europäisiert?, Werk, Bauen + Wohnen 75/5, pp rossi, a. (1976) An Analogical Architecture, Architecture + Urbanism 56, pp Steiner, d. (1987) La perifèria del temple, Quaderns 175, pp Stevanović, V. (2015) Đani Vatimo, Beograd, Orion art & Fakultet za medije i komunikacije tzonis, a., lefaivre, l. (1992) Between Utopia and reality: eight tendencies in architecture Since 1986 in europe, in: Architecture in Europe Since 1968: Memory and Invention, london, Thames & Hudson, pp Farrelly, e. M. (1986) the New Spirit, The Architectural Review 1074, pp Hays, K. M. (1998) Architectural Theory since 1968, Cambridge & london, The MIT Press Herman Sekulić, M. (1991) Postmodernistički realizam rejmonda Karvera, u: r. Karver, Katedrala, Beograd, Narodna knjiga, str Hubeli, e. (1988) Peripherie als Ort, Werk, Bauen + Wohnen 75/6, pp Caruso, a. (2009) Whatever Happened to Analogue Architecture, AA Files 59, pp Coates, N. (1984) Ghetto & Globe, AA Files 5, pp Curtis, J. W. (1984) Principle V Pastiche: Perspective on Some Recent Classicisms, The Architectural Review 1051, pp Šik, M. (1986) La arquitectura de la técnica como compensación, Quaderns 171, pp Šik, M. (1987) Arquitectura anàloga, Quaderns 175, pp Šik, M. (1990) Peripherie und Techniklandschaft: Regionales Bild Lokale Eigenart, Archithese 1, pp ИЗВОРИ ИЛУСТРАЦИЈА Сл. 1. lefaivre, l. (1988) L architecture du réalisme hideux, Le carré bleu 2, p. 31. Сл Сл Сл. 4. Honold, r., Pöschl, W. (1987) Bar Bogen 13, Quaderns 173, p Сл. 5. lefaivre, l. (1990а) Dirty Realism in der Architektur: Den Stein steinern machen, Archithese 1, p. 18. Сл. 6. Fumagalli, P. (1986) Rationale Paradigmen: Wohneinheit in Massagno, : Architekten Mario Campi und Franco Pessina, Werk, Bauen + Wohnen 73/6, p. 20. Сл. 7. Calatrava, S. et al. (1986) Fabrica Ersting s Miniladen GMBH, Quaderns 167 8, p Сл. 8. Herzog, J., de Meuron, P. (1986) Casa de Madera, Quaderns 167 8, p. 74. Сл. 9. diener, M., diener, r. (1987) The Tradition of the Modern in the Present: Four Projects Composed from Fragments, Assemblage 3, p. 98. Сл. 10. Werk, Bauen + Wohnen 75/6, Сл. 11. Zumthor, P. et al. (1988) Ergänzungen: Orte in der Peripherie: Einzelfälle, Werk, Bauen + Wohnen 75/6, p. 36. Сл 12. Arquitectura Viva 3, Сл 13. Quaderns 177, Сл 14. lluís Mateo, J., Kollhoff, H. (1988) Berlin 1988: Crónica d un fracás, Quaderns 176, p Сл 15. Archithese 1, Сл Сл АУ

24 ПРИМЕНА КОНЦЕПТА ПРОСТОР У ПРОСТОРУ У САВРЕМЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ ОТВОРЕНОГ ПЛАНА Прегледни научни рад, рад примљен: децембар 2015., рад прихваћен: мај Ђорђе Алфиревић *, Сања Симоновић Алфиревић ** UdK BroJeVi: ; id BroJ: doi: /a-u interpretations of SPaCe WitHiN SPaCe CoNCePt in CoNteMPorarY open-plan architecture djordje alfirevic *, Sanja Simonovic alfirevic ** АПСТРАКТ Предмет истраживања овог рада је концепт простора у простору, који је један од универзалних принципа у архитектонском стваралаштву. У раду су анализирани карактеристични савремени и историјски примери код којих је овај концепт примењен на такав начин да се у оквиру простора отвореног плана јавља једна или више самосталних просторно-функционалних целина. Акценат је на истраживању различитих повода који су у појединим ситуацијама довели до примене концепта простор у простору, при чему је посебна пажња усмерена у правцу генерализације и појашњења кључних пројектантских становишта са којих је концепт у пракси најчешће примењиван. Кључне речи: архитектура, отворени план, једнопростор, текући простор, флексибилност УВОД Простор је неизоставни чинилац сваког промишљања о архитектури. Повезивање различитих функција и просторних целина у логичну организацију део je иницијалне фазе кроз коју пролази сваки архитектонски објекат или комплекс током настајања. У архитектонској теорији и пракси су углавном заступљена четири становишта са којих се тумачи однос простора у простору: 1) архитектонски објекат у отвореном простору; 2) отворени простор у урбаном простору; 3) отворени простор у архитектонском објекту; 4) самосталан функционални блок у објекту отвореног плана (Сл. 1). Прво и најшире заступљено тумачење (Сл. 1.1) је да је сваки архитектонски објекат део неког просторног контекста. Са овог становишта, простор у архитектонском објекту се посматра у склопу околног физички одређеног урбаног, руралног или природног простора и у зависности од нивоа отворености објекта према окружењу мање или више је abstract the subject of this study was space within space concept which is one of the universal principles in architecture. this paper analyses typical contemporary and historical examples where this concept has been applied in such a way that one or more independent spatial and functional unities appear within open plan space. the emphasis was on examining various reasons that resulted in the application of space within space concept in certain situations, with particular attention directed towards generalization and explanation of the key design approcahes where this concept has been most frequently applied in practice. Key words: architecture, open plan, open-space, flowing space, flexibility introduction Space is considered an essential factor in any reflections on architecture. Connecting different functional and spatial unities into a logical organization is a part of the initial phase which every architectural building or complex passes through in its development. in architectural theory and practice there are four mostly represented approaches which interpret space within space concept: 1) architectural building within open space, 2) open space within urban space, 3) open space within architectural building, and 4) independent functional block within an open plan building (Fig. 1.). the first and most widely represented interpretation (Fig. 1.1.) is that every architectural building is a part of a spatial context. according to this approach, the space within an architectural design is observed as a part of the surrounding physically determined urban, rural or natural space and, depending on the level of the openness of a building to the surroundings, it is more or less connected to it (Brolin, 1988). the second interpretation is antonymous to the first one and it is related to urban environment (Fig. 1.2.), where the term inner space means open space such as squares, plazas, etc., which is physically * др Ђорђе Алфиревић, дипл. инж. арх., Студио Алфиревић djordje.alfirevic@gmail.com ** др Сања Симоновић Алфиревић, дипл. инж. арх., Институт за архитектуру и урбанизам Србије, sania.simonovic@gmail.com * djordje alfirevic, Phd, March, Studio alfirevic djordje.alfirevic@gmail.com ** Sanja Simonovic alfirevic, Phd, March, institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, sania.simonovic@gmail.com АУ

25 Сл. 1. Теоријске интерпретације концепта простор у простору повезан са њим (Brolin, 1988). Друго тумачење је антонимно првом и доводи се у везу са урбаним амбијентима (Сл. 1.2), при чему се под појмом унутрашњег простора мисли на отворени простор, попут тргова, пјацета и сл., који је физички одређен фасадама околних грађевина (Krier, 1979). Са трећег становишта (Сл. 1.3), под унутрашњим простором се најчешће подразумевају атријум, двориште или светларник, док је околни простор део физичке структуре објекта у коме се они налазе (rapoport, 2007). Поменута три тумачења подразумевају традиционална гледишта са којих је релација две различите просторне категорије била посматрана све до појаве модерне, концепта отвореног плана и првих савремених архитектонских примера код којих су границе унутрашњег простора, у виду групације просторија, у физичком и функционалном смислу биле јасно одређене унутар већег једнопростора (Сл. 1.4). Критеријуми по којима се унутрашњи простори у пракси диференцирају могу бити различити, почев од величине и облика, преко материјала, боје и текстуре, до фактуре, нивоа осветљености и др. Иако би тема, у ширем смислу, могла да обухвати веома велики број традиционалних примера код којих се јавља поменута хијерархија мањег простора у већем, у оквирима овог текста ће бити разматрани само савремени карактеристични примери, код којих је концепт примењен у чистом облику и који се односе на постојање јасно одређеног функционалног блока у архитектонском објекту отвореног плана (Сл. 1.4). У савременој теорији архитектуре тема простора у простору није значајније разматрана, иако постоји велики број писаних радова у којима су анализирани објекти код којих је овај концепт примењен, попут куће Фарнсворт Мис ван дер Роеа (ludwig Mies van der rohe), Стаклене куће Филипа Џонсона (Philip Johnson), породичних кућа Чарлса Мура (Charles Moore) у Оринди и Њу Хејвну, Апстрактне и Кубистичке куће Шинићи Огаве (Shinichi ogawa), музеја уметности у Толеду и Окружног центра Грејс фармс групе САНА (SaNaa) и др. (Pallasmaa, 1992; Foster, 1988; Klein, 2004; Kim, 2009; ryan, 2012). Поред архитектонских разматрања постоје и друга, попут истраживања Софије Пантуваки (Sophia Pantouvaki), у коме ауторка анализира релацију постојећег простора театра и простора сценографије дизајнираног за одређени перформанс, приликом чега прави разлику између реалног простора античког театра и ефемерног, драмског простора унутар сценографије (Pantouvaki, 2012). Иако ауторка не разматра тему у контексту архитектуре, већ сценографије, значајно је указати на присутност и ширину примењивости разматраног концепта. АУ Fig. 1. theoretical interpretations of space within space concept determined by the facades of the surrounding buildings (Krier, 1979). according to the third approach (Fig. 1.3.), the term inner space mostly means an atrium, courtyard or skylight, whereas the surrounding area is a part of physical structure of a building within which they are located (rapoport, 2007). the three aforementioned interpretations include traditional approaches according to which the relation between two different spatial categories was observed until the emergence of a modern concept of open plan and first contemporary architectural examples where the boundaries of inner space in the form of room clusters, in physical and functional terms, were clearly defined within a larger open-space (Fig. 1.4.). the ways in which inner spaces have been differentiated in practice may be different in size, form, material, colour, texture, roughness, lighting level, etc. although the concept, in broader terms, may include a large number of traditional examples where the mentioned hierarchy of a smaller space within a larger one appears, this paper discussed only typical contemporary examples, where the concept has been applied in its pure form and which are related to the existence of a clearly defined functional block within an open plan architectural building (Fig. 1.4.). in contemporary theory of architecture, space within space concept has not been considerably discussed, although there are numerous written papers analyzing the buildings where the concept has been applied, such as the Farnsworth House by ludwig Mies van der rohe, the Glass House by Philip Johnson, family houses of Charles Moore in orinda and New Haven, the abstract and the Cubist House by Shinichi ogawa, the Museum of art in toledo and Grace Farms Center of SaNaa group, etc. (Pallasmaa, 1992; Foster, 1988; Klein, 2004; Kim, 2009; ryan, 2012). in addition to architectural reflections, there are also others, such as Sophia Pantouvaki s research, where the author analyzed the relation between the real space of a theatre and the space of the scenography designed for a particular performance differentiating between the real space of an ancient theatre and the ephemeral, dramatic space within the scenography (Pantouvaki, 2012). although the author did not consider this concept in the context of architecture, but rather that of scenography, it is important to indicate the presence and scope of the applicability of this concept. the aim of this paper was to indicate the presence of typical varieties of space within space concept from the earliest historical examples until present, as well as the reasons and 25

26 Циљ овог рада је да се укаже на присутност карактеристичних варијетета концепта простора у простору, од најранијих, историјских, примера до данас, као и на разлоге и околности у којима је овај концепт током историје примењиван. Са друге стране, у раду ће бити проверена теза аутора да је кућа Фарнсворт архитекте Мис ван дер Роа након више векова изнова актуелизирала тему простора у простору, што је подстакло савремене ствараоце да даље истражују њене могућности. ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ КОНЦЕПТА ТОКОМ ИСТОРИЈЕ Наговештаји концепције простора у простору су евидентни вековима уназад, још од првих примера циркуларних мегалитских комплекса, попут Стоунхенџа (Stonehenge) у Великој Британији или традиционалних облика атријумске куће на блиском истоку (rapoport, 2007:58-59). Прва конкретнија примена концепта простор у простору се може довести у везу са развијеним облицима античког грчког храма, посебно типовима основа толос, периптерос, диптерос и псеудодиптерос, код којих су просторије храма - пронаос, наос, адитон и опистодомос, централно позициониране и диференциране у односу на околни, наткривени простор храма са колонадом стубова - птерому (Сл. 2.1). Диференцијација простора се јавила услед потребе да се унутрашњи сакрални простор, у коме је чувана статуа божанства коме је храм био посвећен и који је означавао простор земаљског присуства божанства, раздвоји од спољашњег јавног простора, који је првенствено био предвиђен за народ, с обзиром на то да су храмови били релативно малих димензија и нису могли да приме велики број верника у унутрашњост (Williams, 2006; Winter, 1976:140). Након мешања различитих утицаја из западноевропске и блискоисточне архитектуре, у Vi веку је формиран специфичан концепт плана централне основе ранохришћанских и касније византијских базилика, које у средишту основе имају простор под куполом, понекад крстионицу, око које се простире опходни брод или амбулаторијум (Сл. 2.2). Овај тип основе води порекло од античких храмова кружне основе (толос и ротонда) и римских маузолеја. Најзначајнији примери основе централног плана у раном хришћанству су базилика Сан Стефано Ротондо у Риму (470 год.), базилика Свете Констанце у Риму (351 год.), базилика Сан Витале у Равени circumstances in which this concept has been applied during the course of history. on the other hand, in this paper we challenged our thesis that the Farnsworth House designed and constructed by the architect Mies van der rohe has put space within space concept in focus again after several centuries, encouraging contemporary authors to research its potentials further. origins and development of the CoNCePt during the CoUrSe of HiStorY the indications of space within space concept have been present for ages, even since the first examples of circular megalithic complexes, such as Stonehenge in the United Kingdom or traditional forms of an atrium house in the Middle east (rapoport, 2007: 58-59). the first specific interpretation of space within space concept may be related to the developed forms of ancient Greek temples, especially those of the plan types such as tholos, peripteros, dipteros and pseudodipteros, where the chambers of a temple such as pronaos, naos, adyton and opisthodomos were centrally positioned and differentiated in respect of the surrounding roof surface of the temple with a colonnade of pillars or pteroma (Fig. 2.1.). Space differentiation has emerged due to the need to separate the interior sacral space, with a statue of god to whom the temple was dedicated and which meant the place of god s presence on earth from the outside public space which was primarily meant for ordinary people, given that the temples were of relatively small dimensions and could not seat a great number of worshippers in their interior (Williams, 2006; Winter, 1976:140). after blending different influences coming from Western european and Middle eastern architecture, in the sixth century, a specific concept of the central plan building of the early Christian and later Byzantinne basilicas which in the center of their plans had the space under the dome, sometimes a baptistery, around which the ambulatory was located (Fig. 2.2.). this plan type has originated from the ancient temples with circular ground plans (tholos and rotunda) and the roman mausoleums. the most significant examples of the central plan building in early Christianity are San Stefano rotondo basilica in rome (470), St. Constance basilica in rome (351), San Vitale basilica in ravenna (547), and, in Byzantine, St. Sergius and Vakha church in Constantinople (536), the Hagia Sophia in Constantinople (537), etc. (Bošković, 1976:10-24). Separation of the space under the dome from the ambulatory has resulted Сл. 2. Историјски примери концепта простор у простору: 1) Партенон, Атина, 2) Базилика Сан Витале, Равена, 3) Темпјето, Рим, 4) Црква Светог Василија Блаженог, Москва Fig. 2. Historical examples of space within space concept: 1)Parthenon, athens, 2)San Vitale basilica, ravenna, 3) tempietto, rome and 4)Saint Basil s church, Moscow АУ

27 (547 год.), а у Византији црква Светог Сергија и Вакха у Константинопољу (536 год.), Аја Софија у Константинопољу (537 год.) и др. (Bošković, 1976:10-24). Раздвајање простора под куполом од опходног брода (амбулаторијума) је проистекло из потребе да се у средишту основе цркве оствари ефекат доласка светлости са неба, као симбола божанске милости за особе које су крштаване, а са друге стране, да се омогући неометано одвијање процесије ходочасника у амбулаторијуму и пружи адекватан визуелни комфор приликом сагледавања догађаја у централном простору испод куполе (raspopović, 2012:24). Крајем XV века у Риму је реализован објекат Мали храм или тзв. Темпјето (tempietto), кога је пројектовао Браманте (donato Bramante) у оквиру клаустра цркве Сан Пијетро ин Монторио (San Pietro in Montorio) у Риму, на месту на коме је по веровању био разапет Свети Петар. Пројекат је предвиђао комплетну испуну клаустра објектом, са просторијама по ободу и мартиријумом у средишту, коме је могло да се приступи из циркуларног перистила непосредно око њега (Сл. 2.3). Инспирацију за примену концепта простор у простору код овог пројекта Браманте је нашао у Морском театру (teatro Marittimo) у оквиру Хадријанове виле у Тиволију, који се састоји од кружног острва на коме се налазило Хадријаново прибежиште цилиндричног облика, које је било повезано покретним мостићима са остатком резиденцијалног комплекса (Freiberg, 2014:80). Једна од најзначајнијих руских цркава из XVi века, коју су пројектовали архитекти Барма и Постник, 1 Покровски сабор или црква Светог Василија Блаженог у Москви (Сл. 2.4), подигнута је у част победе над монголима и састоји се од осам мањих капела које окружују већу централну и које су обједињене у целину у приземном делу (Grudzinska Gross, 1991:180). Разлог због кога је примењен концепт простора у простору је до данас остао непознат, међутим, претпоставља се да је првобитна замисао архитеката била да груписањем капела око средишта црква симболизује гностички симбол средњовековне осмокраке звезде или осам првобитних цркава у Јерусалиму (Shvidkovsky, 2007: ; Hepburn, 2012). ПРИМЕНА КОНЦЕПТА У САВРЕМЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ Након дуге временске паузе, први пример који је означио поновно интересовање архитеката за концепт простора у простору се јавио у стамбеној архитектури. Кућа Едит Фарнсворт у месту Плејно (Plano, USa) из год., коју је пројектовао архитекта Мис ван дер Рое (Сл. 3), сматра се првим савременим архитектонским примером код ког је примењен концепт простора у простору. Иако је објекат пројектован и реализован у периоду од до год., што је две године након реализације Стаклене куће Филипа Џонсона, опште је прихваћено мишљење да је from the need to achieve the effect of light coming from the sky, as a symbol of god s grace for those who were baptized, in the centre of the church, and on the other hand, to allow the undisturbed progress of the procession in the ambulatory and provide adequate visual convenience when watching a ceremony within the central space under the dome (raspopović, 2012:24). in rome, at the end of the 15 th century, there was a building named Small temple or so-called tempietto realized and designed by donato Bramante within the cloister of San Pietro in Montorio church in rome, on the site where, according to the tradition, St. Peter was crucified. the project envisaged a building completely occupying the cloister, with the chambers around the perimeter and martyrium in the centre, which could be accessed from the circular peristile in the immediate surroundings (Fig. 2.3.). the inspiration for the application of space within space concept in this project, Bramante found in teatro Marittimo within the Hadrian s Villa in tivoli, which consists of a round island where the Hadrian s retreat of a cylindrical shape was located and which was connected by wooden draw bridges with the rest of a residential complex (Freiberg, 2014:80). one of the most significant russian churches from the 16 th century, designed by the architects Barma and Postnik 1, St. Basil s Church in Moscow (Fig. 2.4.), was built in honor of the victory over the Mongols and consists of eight smaller chapels surrounding a larger central one and integrated into a unity in the ground part (Grudzinska Gross, 1991:180). the reason for the application of space within space concept has still remained unknown; however, it is assumed that the original idea of the architects was to provide the church with a symbolic Gnostic feature of the medieval eight-pointed star or eight original churches in Jerusalim by clustering the chapels around the centre (Shvidkovsky, 2007: ; Hepburn, 2012). the CoNCePt interpretation in CoNteMPorarY architecture after a long break, the first example that denoted the renewed interest of architects in space within space concept appeared in the field of residential architecture. the house of edith Farnsworth in Plano, USa from 1951, designed by the architect Mies van der rohe (Fig. 3.), is considered the first example of contemporary architecture where space within space concept was applied. although the project was designed and realized in the period between 1945 and 1951, two years after the realization of the Glass House of Philip Johnson, it has been generally accepted that Johnson was inspired by the model of the Farnsworth House, which he saw while being a curator of Mies s exhibit at the Museum of Modern art (MoMa) in New York in 1947 (Friedman, 2006:130). the Fransworth House was designed as an open plan building, without any fixed barriers, 1 Поједини аутори наводе да у изградњи цркве нису учествовала два аутора, већ да је у питању један архитект - Иван Јаковљевич Барма, а да му је надимак био Постник (Hepburn, 2012). АУ Some authors state that there were not two architects, but only one, ivan Jakovljevich Barma called Postnik, who participated in the construction of the church (Hepburn, 2012). 27

28 Сл. 3. Кућа Фарнсворт, Плејно, Лудвиг Мис ван дер Рое, Fig. 3. Farnsworth House, Plano, ludwig Mies van der rohe, Џонсон био инспирисан макетом куће Фарнсворт, коју је видео током периода када је био куратор Мисове изложбе у Музеју модерне уметности (MoMa) у Њу Јорку године (Friedman, 2006:130). Кућа Фарнсворт је пројектована као објекат слободног плана (open plan), без фиксних преграда, отворен према шуми и реци у непосредном окружењу. Стамбене функције су наговештене позицијама намештаја, без круте дефиниције граница њихових просторних габарита. У оригиналном пројекту је била предвиђена могућност флексибилног сегментисања простора завесама у три целине, од чега се током реализације одустало. Идеје попут текућег простора (flowing space), слободног плана (open plan), препуштања зидних површина и др., које је претходно примењивао на објектима немачког павиљона у Барселони год., вили Тугендхат (tugendhat) у Брну год. и Лејк шор драјв (lake Shore drive) апартманима у Чикагу год., аутор је применио и на кући Фарнсворт, са једном новином, а то је груписање купатила и техничког простора у целину, у виду кубичног острва у слободном простору куће (ransoo, 2009: ; Mielnik, 2012a: ). Овакав став је касније подстакао бројне ауторе, попут групе САНa (SaNaa), Су Фуџимота (Sou Fujimoto), Шинићи Огаве и др., да истражују креативне могућности концепта. Стаклена кућа у Њу Кејнану (New Canaan) из год., архитекте Филипа Џонсона (Сл. 4), означена је као један open to the woods and river in the immediate surroundings. its residential functions are implied by the furniture position, without any rigid definitions of the boundaries of their physical dimensions. the original design envisaged a possibility of flexible space segmentation by the curtains divided into three parts, which was abandoned during the realization. the ideas such as flowing space, open plan, consoled wall surfaces, etc. that he previously applied with the buildings of the German pavilion in Barcelona in 1929, tugendhat Villa in Brno in 1930 and lake Shore drive apartments in Chicago in 1951, the author also applied to the Farnsworth House, along with one innovation which is integrating bathroom and technical space into a unity, in a form of a cubic island in the open space of the house (ransoo, 2009: ; Mielnik, 2012a: ). Subsequently, this kind of approach encouraged many authors, such as SaNaa group, Sou Fujimoto, Shinichi ogawa and others to explore creative potentials of the concept. the Glass House in New Canaan from 1949, designed by the architect Philip Johnson (Fig. 4.), is considered one of the most important examples of high modernism, due to the implementation of steel and glass, open-space and space within space concepts (Melchionne, 1998:191; Klein, 2004:59). the house was built on the architect Johnson s family farm and it is completely open towards its natural surroundings. Undoubtedly, the most powerful motive for designing the Сл. 4. Стаклена кућа, Њу Кејнан, САД, Филип Џонсон, Fig. 4. Glass House, New Canaan, USa, Philip Johnson, АУ

29 Сл. 5. Кућа Мур, Оринда, Чарлс Мур, Fig. 5. Moore House, orinda, Charles Moore, Сл. 6. Кућа Мур, Њу Хејвн, Чарлс Мур, Fig. 6. Moore House, New Haven, Charles Moore, од најзначајнијих примера високог модернизма, због примене челика и стакла, концепата једнопростора и простора у простору (Melchionne, 1998:191; Klein, 2004:59). Кућа је изграђена на породичном имању архитекте Џонсона и у целости је отворена према природном окружењу. Несумњиво је да је најзначајнији мотив за пројектовање објекта било непосредно окружење, због чега је Џонсон скоро све функције у кући објединио у целовит, застакљен правоугаони простор, сем купатила и камина који су интегрисани у слободностојећи цилиндар од опеке. Идеју за обједињавање камина и купатила и њихово акцентирање у простору Џонсон је нашао у преријским кућама Френк Лојд Рајта (Frank lloyd Wright) (Klein, 2004:60). Попут куће Фарнсворт, ни Стаклена кућа није била предвиђена за дужи боравак, јер је била само један од неколико објеката на Џонсоновом имању, већ јој је првенствена намена била за пријем гостију, док је Џонсон боравио у тзв. Кући од опеке (Brick house). По речима Кевина Мелкионеа (Kevin Melchionne), у кући од стакла је могла да станује само особа која је радикални естета, што је Џонсон и био, јер да би се живело у уметничком делу, неопходно је да се оно поштује и да се животни обрасци корисника подреде правилима простора, што је значило да није било могућности за додавање или померање елемената у ентеријеру, јер би се пореметила композициона целина (Melchionne, 1998:192). У својој породичној кући у Оринди из год. (Сл. 5), Чарлс Мур је применио сличан концепт, при чему је у унутрашњости објекта акцентирао два простора увођењем светлосних, зениталних ниша, попут окулуса у куполи Пантеона у Риму и позицијама стубова у угловима светлосних кубуса, чиме је желео да постигне динамичне промене светла у простору (Keim, 2001:XiV-XV; lavine, 2001:122). Кроз окулус изнад већег волумена је осветлио простор дневног боравка, док је у оквиру мањег волумена позиционирао ђакузи са тушем, који је денивелисан у зону АУ building was landscape in its immediate surroundings, which is why Johnson unified almost all the functions into a comprehensive glazed rectangular space, except for bathroom and fireplace which are integrated into a freestanding brick cylinder. Johnson found the idea of integrating fireplace and bathroom and their emphasis in space in prairie houses of Frank loyd Wright (Klein, 2004:60). Just like the Farnsworth House, the Glass House was not intended for long stay, since it was just one of several facilities on Johnson s farm, but its original purpose was to receive guests, while Johnson himself lived in the so-called Brick House. according to Kevin Melchionne, only a person who is a radical aesthete, as Johnson was, could live in the Glass House, since in order to live in an artwork, it is necessary to respect it and to subordinate living habits of an occupant to the rules of the space, which means that there is no possibility of adding or moving the elements of the interior because it would lead to the disruption of composition unity (Melchionne, 1998:192). in his family house from 1962 in orinda (Fig. 5.), Charles Moore applied a similar concept, emphasizing two spaces in the interior of a building by introducing zenithal niche light, such as the oculus within dome of Pantheon in rome as well as by the positions of columns in the corners of the lighting cube, thereby wanting to achieve dynamic changes of the light within space (Keim, 2001:XiV-XV; lavine, 2001:122). He lighted the living space through the oculus above a greater volume, whereas within a smaller volume he placed a hot tub with a shower which is leveled to the floor area and, if necessary, could be separated by pulling the curtains (Keim, 2001:254). Moore s interpretation of space within space concept is characterized by a subtle hint of inner spaces, unlike Mies van der rohe and Johnson, who defined their boundaries firmly. in the case of another family house from 1967 in New Haven (Fig. 6.), Moore experimented with hollowing out several spatial wells, thereby integrating, in visual terms, basement, ground floor and first floor of the house, paying more attention to the attractiveness of interior 29

30 Сл. 7. Вила Норшопинг, Шведска, Свере Фехн, Fig. 7. Villa Norrköping, Sweden, Sverre Fehn, пода и по потреби се визуелно може одвојити повлачењем завесе (Keim, 2001:254). Мурова примена теме простора у простору је карактеристична по суптилнијем наговештају унутрашњих простора, за разлику од Мис ван дер Роеа и Џонсона, који су чврсто дефинисали њихове границе. Код друге породичне куће у Њу Хејвну из год. (Сл. 6), Мур се поиграо са бушењем неколико просторних бунара, којима је у визуелном смислу објединио сутерен, приземље и спрат куће, при чему је водио више рачуна о атрактивности унутрашњег простора, него о функционалности, што потврђује у интервјуу са Џон Визлијем (John Wesley Cook) и Хајнрихом Клоцом (Heinrich Klotz) када каже да је унутрашњим просторима давао различита имена, с обзиром на то да нису имала везе са неком функцијом (ibid.:205). Надградњу претходних идеја је год. архитект Свере Фехн (Sverre Fehn) у Шведској спровео код нордијске виле у месту Норшопинг (Norrköping), код које је позиционирао једно централно језгро са кухињом и санитарним просторима, око којих се путем кружне везе надовезују простори боравка, трпезарије и спаваћих соба (Сл. 7). За разлику од претходно поменутих решења, која су пројектована за познате клијенте, Фехнова кућа је била пројектована у оквиру такмичења нордијских кућа са темом Кућа будућности за тада непознатог клијента, тј. замишљену четворочлану породицу (Papkovskaia, 2010:5; Zrnikova, 2009:8). Углови објекта су застакљени и отворени према окружењу, док је унутрашња организација простора флексибилна, са клизним преградама које по потреби преграђују једнопростор и деле га на мање целине, чиме је постигнута могућност различите отворености стана (Čanak, 2013). У организацији простора су наглашене позиције симбола воде (кухиња и санитарни простори) и ватре (камин), који су аксијално постављени у једној од главних оса крстасте основе објекта. Идеја аутора је Сл. 8. Павиљон САД expo 67, Монтреал, Бакмистер Фулер и Шођи Садао, Fig. 8. US Pavilion expo 67, Montreal, Buckminster Fuller & Shoji Sadao, of the house rather than the functionality, which he confirmed in his interview with John Wesley and Heinrich Klotz, when he said that he gave different names to the inner spaces, since they were not associated with any function (ibid.:205). the architect Sverre Fehn developed and realized his earlier ideas in a Nordic villa in Norrköping in Sweden in 1964, where he positioned one central core with kitchen and utility rooms, around which living, dining and sleeping spaces follow via a circular connection (Fig. 7.) Unlike the aforementioned solutions, designed for well-known clients, Fehn s house was designed in a competition of Nordic houses with a theme of House of the Future for an unknown client, i.e. imaginary four member family (Papkovskaia, 2010:5; Zrnikova, 2009:8). the corners of the building are glazed and open to the landscape, whereas interior space organization is flexible with sliding barriers, which, if necessary, separate the open-space and divide it into smaller parts, achieving thus a possibility of various openness of the apartment (Čanak, 2013). Within space organization, the positions of water symbols (kitchen and utility rooms) and fire symbols (fireplace) have been accentuated, and they are axially located along one of the major axis of the cross plan of the building. the author s idea was not to allow light penetrate the building directly and the building not be entirely open towards the surroundings, but to make light diagonally intersect the space, thereby forming bright and dark areas in the apartment and emphasizing their functional diversity (Papkovskaia, 2010:5). Space within space concept was applied, on a larger scale, at the US National Pavilion at the World expo 67 exhibition in Montreal, designed by the architects Buckminster Fuller and Shoji Sadao in 1967 (Fig. 8.). the pavilion was formed by six theme platforms asymmetrically arranged as if they were floating within the space of a geodesic dome, which is 62m high and 76m in diameter. 2 Fuller s idea was that the national pavilion 2 the first dome system that may be called a geodesic dome was invented in 1926 by Walther Bauersfeld, while Fuller was the first who used the term АУ

31 била да светлост не улази директно у објекат и да он не буде у целости отворен према окружењу, већ да светлост дијагонално просеца простор, чиме се формирају светле и тамне зоне у стану и истиче њихова функционална различитост (Papkovskaia, 2010:5). Kонцепт просторa у простору je у већим размерама примењен код националног павиљона САД-а на светској изложби expo 67 у Монтреалу, архитеката Бакмистера Фулера (Buckminster Fuller) и Шођи Садаа (Shoji Sadao) године (Сл. 8). Павиљон је формиран из шест изложбених платоа асиметрично распоређених да делују као да лебде у простору геодезијске куполе, високе 62m и пречника 76m. 2 Фулерова идеја је била да национални павиљон презентује тадашњи технолошки ниво САД-а и прејудицира структуру будућности. Међутим, још током трајања изложбе је примећено да је павиљон, због велике транспарентности, непрактичан за функцију излагања и да дизајнери ентеријера из фирме Кејмбриџ Севен Асосиејтс (Cambridge Seven associates) у сарадњи са Фулером нису могли да учине ништа драстично јер би пореметили формалистичку сензацију примарне структуре куполе, која је доминирала својим обликом у комплексу (Crosby, 1968: ). Након две деценије, сличан принцип као код павиљона САД-а у Монтреалу примењен је и код Кубистичке куће у Јамагучију (Cubist House, Yamaguchi) из год., архитекте Шинићи Огаве (Сл. 9.), где је спољни омотач објекта делимично дистанциран у односу на језгро куће. Идеја аутора је заснована на контрастирању апстрактне скулптуре у односу на постојеће окружење јапанских кућа (Yamaguchi, 1994:29). Традициоанлни елементи који се налазе на објектима у окружењу, попут стубова, зидова и кровова, транспоновани су у тачке, линије и површине, чиме је редукована њихова материјалност. Стаклени омотач кубичног облика и странице 6 m готово у целости попуњава парцелу на којој се налази. У простору између омотача и језгра објекта су рампе које се завојито ломе, уздижу и повезују нивое у целину. На последњем нивоу је предвиђен радни простор са кога се пружа поглед према окружењу. У средишту се налазе просторије чија је кубична структура наглашена светлосним тракама које аутор назива великим намештајем (Mielnik, 2012a:270). По угледу на кућу Фарнсворт, архитект Шинићи Огава је у граду Ономићи (onomichi) на Окинави год. пројектовао Апстрактну кућу (abstract house), засновану на концепту простора у простору (Сл. 10). За разлику од Мисовог објекта, који је у целости отворен према окружењу, Апстрактна кућа је интровертног типа. Састоји се од стамбеног простора, башта испред и иза њега, ограђених са бочних страна високим зидовима, а са друге две наспрамне стране мутним стаклом. Већина просторија should represent the level of technological development of the USa of the time and thus prejudge the structure of the future. However, still during the exhibition, it was noticed that the pavilion was not practical regarding its presentation function due to its great transparency and the designers of the interior from Cambridge Seven associates in association with Fuller could not do anything drastic since they would disturb a formalistic sensation of the primary dome structure which dominated the complex by its shape (Crosby, 1968: ). two decades afterwards, a similar principle as in the case of the US Pavilion in Montreal, was applied at the Cubist House in Yamaguchi designed by the architect Shinichi ogawa in 1990 (Fig. 9.), where an outer layer of the building is somewhat distant in relation to the core of the house. the author s idea was based on contrasting the abstract sculpture in relation to the existing landscape of Japanese houses (Yamaguchi, 1994:29). traditional elements found on the buildings in the surroundings, such as columns, walls, roofs, are transposed into the dots, lines and surfaces, which reduced their materiality. a cube-shape glass layer of a 6-meter side almost entirely occupies the lot where it is located. Within the space between the layer and the core of the building there are ramps which are twisting and turning, elevating and connecting the levels into a whole. at the highest level, working area was envisaged, with a view of the landscape. in the centre, there are rooms whose cubic structure is emphasized by light slits, which the author named large furniture (Mielnik, 2012a:270). Modelled after the Farnsworth House, the architect Shinichi ogawa in the town of onomichi in okinawa in 2002 designed the abstract House, based on space within space concept (Fig. 10.). Unlike Mies s building which is entirely open towards the landscape, the abstract House is of an introvert type. it consists of living space and a courtyard in front and behind it, enclosed on the sides by high walls, and on the two other opposite sides by frosted glass. Most of the rooms are connected into a unity within which day and night areas have been differentiated. geodesic in 1954 for the dome whose lines stretch in three directions at the surface of a sphere (tarnai, iijima, Hare, Fowler, 1993:146; Sennott, 2004:477). Сл. 9. Кубистичка кућа, Јамагучи, Шинићи Огава, Fig. 9. Cubist House, Yamaguchi, Shinichi ogawa, Први систем куполе која би могла да се назове геодезијском је осмислио год. Валтер Бауерсфелд (Walther Bauersfeld), док је Фулер први применио термин геодезијска год., за куполу чије се линије у површини сфере пружају у три правца (tarnai, iijima, Hare, Fowler, 1993:146; Sennott, 2004:477). АУ

32 је повезана у целину у оквиру које су издиференциране дневна и ноћна зона. Централну позицију у кући чини блок са помоћним просторијама, по угледу на кућу Фарнсворт, у коме су обједињени плакари, купатило и гардероба. Извесну нелогичност у пројекту чини позиција кухиње, која је формирана у виду острва у отвореном простору, уместо да је интегрисана у затворени блок. Позиција централног блока, његова димензија и оријентација, јасно указују на намеру пројектанта да наспрамне баште визуелно повеже са животним просторима у средишту куће, а да, са друге стране, простор куће огради од динамичног окружења (iwatate, Mehta, 2011:26-31; Mielnik, 2012b:161). Mузеј савремене уметности 21. века у Каназави (Kanazawa) из године, архитектонског тима САНА, у страктуралном смислу је један од најсложенијих примера код кога је примењен концепт већег броја мањих простора у већем простору (Сл. 11). Концепт објекта је изведен из асоцијације на парк у окружењу, због чега се тежило да буде у зеленилу и комплетно ка њему оријентисан, као и да буде препун могућности слободног кретања (levene, Cecilia, 2000: ; levene, Cecilia, 2014:308). Основа објекта је правилан круг унутар кога су насумице распоређени волумени различитих димензија, без икакве очигледне хијерархије. Приступи објекту нису предефинисани, већ му се може прићи са свих страна, због чега је примењена плитка цилиндрична форма која сугерише једнако отварање склопа према свим странама. Унутрашњост објекта је просечена ортогоналном мрежом бројних путања, које, као у парку, посетиоци могу слободно да истражују (levene, Cecilia, 2000: ). Граница између ентеријера и екстеријера је закривљена, застакљена површина, док су дематеријализовани волумени већином распоређени у ортогоналном систему, због чега је доживљај простора одређен асамблажом равних површина (Beynon, 2012:4). Подстакнута претходним размишљањима на тему простора у простору, група САНА пројектом Кућа цвет (Flower House) у Ленсу (Сл. 12), у Француској год., чини значајан помак ка већој примени флуидних форми, која је кулминирала у пројектима павиљона Серпентajн галерије (Serpentine Gallery) у Лондону, Ролекс центра (rolex Center) у Лозани и Окружном центру Грејс фармс (Grace Farms) у Њу Кејнану the central position in the house is comprised of a block with auxiliary facilities, inspired by the Farnswoth House, where closets, bathroom and wardrobe have been integrated. a certain lack of logic is a position of the kitchen which has been formed in a shape of an island within open space instead of being integrated into an enclosed block. the position of a central block, its dimension and orientation clearly inidicate the designer s intention to visually connect the opposite courtyards with the living spaces in the centre of the house, and, on the other hand, to fence the house space off the dynamic surroundings (iwatate, Mehta, 2011:26-31; Mielnik, 2012b:161). 21 st Century Museum of Contemporary art in Kazanawa from 2004 designed by the SaNaa architects is, in structural terms, one of the most complex examples where the concept of a great number of smaller spaces within a larger one has been applied (Fig. 11.). the concept of the building has been derived from the association with the park in the surroundings, which is why it was intended to be placed in greenery and completely oriented towards the greenery in the environment, as well as to be full of possibilities of free movement (levene, Cecilia, 2000: ; levene, Cecilia, 2014:308). the plan of the building is a regular circle within which the volumes of different dimensions have been arranged randomly, without any apparent hierarchy. access to the building has not been predetermined, but it can be accessed from all sides, due to a shallow cylindrical form that has been applied suggesting equal openness of the assemblage towards all the sides. the interior of the building has been cut by an orthogonal grid of many paths which can be freely explored by the visitors just like they were at the park (levene, Cecilia, 2000: ). the boundary between the interior and the exterior is a curved glazed surface, whereas dematerialized volumes are mainly arranged within the orthogonal system, which makes the experience of the space defined by an assemblage of flat surfaces (Beynon, 2012:4). encouraged by earlier ideas regarding space within space, the Flower House project in lens (Fig. 12.) in France from 2005 has marked a significant shift towards the application of fluid forms for the SaNaa group, which culminated in their projects of Serpentine Gallery Pavilion in london, rolex Center in lozana and Grace Farms center in New Kannaan in 2012 (levene, Cecilia, 2000, 2011, 2015). the Flower House has resulted from the Сл. 10. Апстрактна кућа, oномићи, Шинићи Огава, (горе) Fig. 10. abstract house, onomichi, Shinichi ogawa, (up) АУ

33 Сл. 11. Музеј савремене уметности 21. века, Каназава, САНА, (десно) Fig st Century Museum of Contemporary art, Kanazawa, SaNaa, (right) Сл. 12. Кућа цвет, Ленс, САНА, (лево) Fig. 12. Flower House, lens, SaNaa, (left) године (levene, Cecilia, 2000, 2011, 2015). Кућа цвет је проистекла из тежње аутора да се формира стамбени простор који је отворен према непосредном природном окружењу, унутар кога не постоје физичке баријере, нити солидна конструкција, попут стубова или зидова, већ је конструктивна улога носећих елемената пренета на заталасани стаклени омотач по ободу и унутрашњости око атријума. Инспирацију за овакав приступ пројектовању и дематеријализацију конструктивних елемената, Сеђима (Kazuyo Sejima) и Нишизава (ryue Nishizawa) су нашли у пројекту небодера у улици Фридрих (Friedrichstrasse) у Берлину, архитекте Мис ван дер Роеа, из године (Gonzalez llavona, 2013:89). Атријумски простори, групација санитарних просторија и степениште су слободно распоређени у текућем простору објекта, првенствено да би се диференцирале границе флуидних просторија у релацији између заталасане спољне фасадне анвелопе и кружних атријумских опни, али и да би се скратили распони међуспратне таванице. Мотив за Кућу са шеснаест врата из год. (Сл. 13) архитектонски студио Инкорпорирана архитектура и дизајн (incorporated architecture & design) је нашао у издуженим облицима стајских објеката у непосредном пољопривредном окружењу Хилсдејла (Hillsdale) у САД-у и author s intention to form a living space which is open towards the immediate natural surroundings, within which there would be no physical barriers or solid constructions, such as columns or walls, but the constructive function of supporting elements would be transferred to the wave-shaped glass layer around the perimeter and the interior around the atrium. inspiration for such a design approach and dematerialization of constructive elements, Sejima and Nishizawa found in the design of a skyscraper in Friedrichstrasse in Berlin, by the architect Mies van der rohe from 1922 (Gonzalez llavona,2013:89). atrium spaces, a cluster of utility rooms and a staircase are freely arranged in the flowing space of the building, primarily to differentiate the boundaries of fluid rooms in relation to the wavy outer façade envelope and circular atrium envelopes, but also to shorten the range of a ceiling. Motive for the Sixteen doors House from 2005 (Fig. 13.), the architectural studio incorporated architecture & design found in the elongated forms of stable facilities in the immediate rural surroundings of Hillsdale in the USa and Minka farmhouses on Japanese farmland, and, at the same time, it is a result of the tendency to open the house as more as possible from its two long sides towards the woods on the lot (Smith Macisaac, 2008: ). the interior organization is based on a clear differentiation between day and night areas which have been Сл. 13. Кућа са шеснаест врата, Хилсдејл, Инкорпорирана архитектура и дизајн, (доле) Fig. 13. Sixteen doors Home, Hillsdale, incorporated architecture & design, (down) АУ

34 Сл. 14. Павиљон Музеја уметности од стакла, Толедо, САНА, Fig. 14. Museum of art Glass Pavilion, toledo, USa, SaNaa, Минка кућама (Minka farmhouse) на јапанским фармама, а облик куће је уједно и последица тежње да се она са своје две дуже стране што више отвори према шуми на плацу (Smith Macisaac, 2008: ). Унутрашња организација је заснована на јасном диференцирању дневне од ноћних зона, које су визуелно одвојене са два блока у оквиру којих су лоцирана купатила и гардеробе. Тежња ка чистој примени концепта простор у простору је довела до удвајања комуникација у зони око санитарних блокова, што са функционалне стране представља извесну нелогичност, која се није поновила код наредних резиденцијалних пројеката - Тексас Хилхаус (texas Hillhouse) из год. и куће Ушће у Харлемвилу (Confluence House, Harlemville) из године. Један од раних примера групе САНА код ког је примењен концепт простора у простору је павиљон Музеја уметности од стакла у Толеду (Museum of art Glass Pavilion, toledo) из год. (Сл. 14). Сеђима и Нишизава су кренули од функционалне схеме правоугаоних просторија, да би њиховим повезивањем и обликовањем дошли до сложене структуре аморфних просторија, које се преливају једна у другу (Vandenbulcke, 2012:27). Желећи да одговоре на сложене програмске услове и успоставе јасну просторну организацију, али и да дематеријализују простор и у први план истакну перцептивне карактеристике закривљених стаклених зидова, чиме би одговорили на тему музеја уметности од стакла, аутори су све просторије унутар објекта третирали као засебне целине. Закривљавањем стаклених зидова, истакнуте су карактеристике материјала попут транспарентности, рефлективности, одсјаја и др., чиме је објекат на известан начин и сам попримио карактер скулптуре од стакла (ibid.:28; devabhaktuni, 2009:74-75). Међупростор ширине око 80cm, који се флуидно простире између просторија, у функционалном смислу има сервисну улогу, док са друге стране, истиче слојевитост структуре простора (Schneider, Nordenson, 2008:49). visually separated by two blocks within which bathrooms and wardrobes are located. the tendency towards a pure application of space within space concept has resulted in double communication in the area around utility blocks, which, in terms of functionality, represents a certain lack of logic, which has not been repeated in the case of their subsequent residential projects of the texas Hillhouse from 2007 and the Confluence House in Harlemville in one of the early examples of SaNaa group where space within space concept has been applied is the Museum of art Glass Pavilion in toledo from 2006 (Fig. 14.), Sejima and Nishazawa started from a functional scheme of rectangular rooms in order to achieve, through their shaping and connection, a complex structure of amorphous rooms flowing into each other (Vandenbulcke, 2012:27). in order to meet complex program requirements and establish a clear space organization, but also to dematerialize space and emphasize perceptive characteristics of curved glass walls, by which they would respond to the theme of the museum of art glass, the authors treated all the rooms inside the building as separate unities. Curving the glass walls highlighted the characteristics of the materials Сл. 15. Кућа Н, Оита, Су Фуђимото, Fig. 15. House N, oita, Sou Fujimoto, АУ

35 Сл. 16. Ролексов едукативни центар, Лозана, САНА, Fig. 16. rolex learning Center, lausanne, SaNaa, У својим стремљењима да се врати на почетке архитектуре и досегне њену суштину, након првих експеримената са концептима крошње и пећине у пројектима Примитивна будућа кућа (Primitive Future House) и Кућа од дрвета у Кумамоту (Wooden House, Kumamoto), Су Фуђимото је код Куће Н у Оити (House N, oita) из год. (Сл. 15), довео у везу различите стамбене функције у блиску релацију, не раздвајајући их пуним зидовима, већ полу-пропусним филтерима у виду преграда које су перфориране великим отворима, чиме је успостављена интеракција између унутрашњости и спољашњости (Siddiqui, 2013:17-18). Читав склоп се састоји од три перфориране кутије. Највећа прекрива читаву локацију и чини границу окућнице према јавном простору, док две мање, једна унутар друге, формирају језгро куће. Слојевитом крошњастом формом објекта, аутор експериментише са могућностима да корисника подстакне да истражи нове просторне могућности (ibid.:18). У Фуђимотовим пројектима се спољашњи и унутрашњи простори често преплићу, што је последица његовог става да је идеална она архитектура код које се у отвореном простору осећа као у затвореном и обрнуто, што пореди са структуром гнезда (Vasilski, 2015:23). Најсложенији реализовани пример код кога је примењен концепт простора у простору је Ролексов едукативни центар у Лозани (rolex learning Center), тима САНА из године (Сл. 16). Примарно становиште аутора је било да се центар за учење формира у виду заталасаног једнопростора површине око m 2, унутар кога поједине функционалне целине имају акустичку самосталност, док су мирне и бучне зоне објекта дистанциране закривљеном топографијом пода и плафона (Mikić d apuzzo, 2010:47; devabhaktuni, 2009:76). Основа зграде је правоугаона, међутим, у простору она делује флуидно због покренутих подних и кровних површина које су паралелно заталасане. Осветљење простора је постигнуто спонтано, распоређеним атријумима различитих величина и облика. Самостални унутрашњи простори у облику мехура су предвиђени за окупљање и рад мањих група истраживача који сарађују на истим пројектима. Сложеност функционалне испреплетености, such as transparency, reflectivity, beam, etc., by which the building assumed a character of a glass sculpture, to a certain degree (ibid.:28; devabhaktuni, 2009:74-75). interspace of the width of 80cm which fluidly extends between the rooms has, in functional terms, a service role, while, on the other hand, it emphasizes the multifaceted space structure (Schneider, Nordenson, 2008:49). in his aspirations to return to the beginnings of architecture and reach its essence, after his first experiments with tree and cave concepts in the Primitive Future House and the Wooden House projects in Kumamoto, Sou Fujimoto has in the case of the House N in oita in 2008 (Fig. 15.) brought different residential functions into a close relationship, without separating them by solid walls, but by semi-permeable filters in a form of barriers perforated with large openings, thereby establishing the interaction between the interior and the exterior (Siddiqui, 2013:17-18). the entire complex consists of the three perforated boxes. the largest one covers the entire location and creates a boundary between the courtyard and the public space, whereas the two smaller boxes, one within another, form the core of the house. By multilevel tree crown structure of the building, the author experiments with the possibilities of enhancing an occupant to explore new spatial potentials (ibid.:18). in Fujimoto s projects interior and exterior space often interweave, which is a result of his attitude that the ideal architecture is the one in which in an open space one may feel like in an enclosed one and vice versa, which he compares to the nest structure (Vasilski, 2015:23). the most complex realized example where space within space concept has been applied is rolex learning Center in lausanne, designed by SaNaa group in 2010 (Fig. 16.). the authors original attitude was to form a learning center in a waveshape open-space of the area of about 20000m 2, inside which certain functional unities have acoustic independence, whereas quiet and noisy areas of the building are distanced by a curved topography of the floor and ceiling (Mikić d apuzzo, 2010:47; devabhaktuni, 2009:76). the plan of the building is rectangular, however, in space it seems fluid due to the wave shape fluid АУ

36 Сл. 17. Позоришни павиљон Опералаб, Варшава, Студио Алфиревић, Fig. 17. operalab theatre Pavilion, Warsaw, Studio alfirevic, архитектонске флуидности и конструктивне захтевности означава врхунац досадашњег стваралаштва тима САНА (ibid.:48). Специфичан приступ теми простора у простору је приказао тим Студио Алфиревић на конкурсу за позоришни павиљон Опералаб у Варшави године (Сл. 17). Желећи да одговоре на конкурсну тему монтажно-демонтажног позоришног павиљона у коме се током летњег периода могу одржавати промоције, пројекције, представе, предавања и други скупови, аутори су дизајнирали павиљон једноставног цилиндричног облика, без фиксног омотача, унутар кога се помичним, непрозирним завесама простор може делити на мање целине, различитих облика и величина (***, 2012:37). Пројектом су размотрене опције флексибилног коришћења простора, од ситуације потпуне отворености према окружењу, када се павиљон користи за одржавање позоришне представе и публика је напољу, до комплетне затворености, када се користи за филмске пројекције, а публика је унутра. Простори који се померањем завеса формирају у унутрашњости павиљона у виду листова детелине предвиђени су за гардеробе глумаца или припрему предавача. Кућа са светлим зидовима (light Walls House) тима ЕмЕј-стајл архитектс (ma-style architects) из год. у Тојокави (Сл. 18) је интровертни објекат, ограђен са две стране блиским суседним објектима, због чега су се аутори определили да највећи део осветљења у кућу пропусте преко лантерни у крову, како би контролисаним осветљењем у ентеријеру постигли богатији доживљај простора. Дa би постигли максимални ефекат дифузног осветљења, просторије попут купатила, остава и собе, којима није преко потребно дневно осветљење, слободно су распоређене по простору и различитих су висина, због чега делују као апстрактна композиција белих волумена у простору. По рубном делу куће, који је осветљен директним осветљењем са крова, floor and roofsurfaces which are waved in parallel. lighting of the space has been achieved by randomly arranged atriums of different sizes and shapes. independent interior spaces in a shape of a bubble are designed for gathering and working of smaller groups of researchers who cooperate on the same projects. the complexity of functional interconnectedness, architectural fluidity and constructive complexity have represented the culmination of the work of SaNaa group so far (ibid.:48). a specific approach to space within space concept has been presented by Studio alfirevic in the contest for operalab theatre pavilion in Warshaw in 2012 (Fig. 17.). in order to respond to the theme of the competition for a prefabricated theatre pavilion where presentations, projections, plays, lectures and other meetings may take place during summertime, the authors designed a pavilion of a simple cylindrical shape, without any fixed layers, within which the space can be divided into smaller parts of various forms and sizes by movable, opaque curtains (***, 2012:37). the project considered the options for flexible use of space, from the situation of entire openness towards the landscape, when the pavilion is used for the plays and the audience is outside, to complete enclosure, when it is used for film projections, and the audience is located inside. the spaces, in a shape of clover leaves, formed in the interior of the pavilion by pulling the curtains, are designed for the actors wardrobes and preparation of presenters. the light Walls House designed by the ma-style architects team in 2013 in toyokawa (Fig. 18.) is an introvert building, enclosed from the two sides by close neighbouring facilities, due to which the authors opted for allowing the greatest part of light penetrate into the house through the lanterns placed on the roof in order to achieve a richer experience of the space by controlled lighting in the interior. in order to achieve a maximum effect of diffuse lighting, rooms such as bathroom, storage rooms and rooms that do not need daylight, are freely arranged within space and are of different heights, due to which they seem like an abstract composition of white volumes Сл. 18. Кућа са светлим зидовима, ЕмЕј-стајл архитектс, Тојокава, Fig. 18. light Walls House, ma-style architects, toyokawa, АУ

37 Сл. 19. Центар Грејс фармс, Њу Кејнан, САНА, Fig. 19. Grace Farms Center, New Canaan, SaNaa, позиционирани су радни простори и кухињски блок. Унутрашњи простори - кутије, слободним распоредом у простору куће стварају атмосферу дворишта или мањег трга, у коме су бели волумени апстрактне представе зграда око којих може да се хода. Недалеко од Стаклене куће Филипа Џонсона, тим САНА је у Њу Кејнану год., реализовао окружни центар Грејс фармс (Grace Farms), чија је необична флуидна архитектура настала као последица инспирације реком која се налази у близини локације (Сл. 19). Жеља инвеститора, Грејс фармс фондације, била је да се објекат уклопи у пикторескно окружење и да буде место где људи могу да доживе природу, сретну се са уметношћу, потраже правду, промовишу заједницу и истражују веру (Bench, 2015). Аутори су грађевину дизајнирали у виду лагане и нематеријалне органске структуре, у којој доминира благо покренута кровна површина, која лебди и меандрира изнад заталасаног терена. Простор објекта је готово у потпуности третиран као целовит, унутар кога су на проширеним местима формирана речна острва у која су смештени црква, библиотека, канцеларије, судница, вишенаменски павиљон и друге просторије. Пројекат Грејс фармс центра представља надоградњу идеја које су проверене у претходним објектима ауторског тима САНА, попут примене закривљених стакала код музеја у Толеду, подражавања топографије терена кровном надстрешницом код Ролексовог едукативног центра, примене текућих форми код павиљона Серпентајн галерије у Лондону и др. АУ within the space. Working spaces and a kitchen block are placed around the perimeter lit by direct lighting from the roof. the interior space boxes by their free arrangement within the space of the house create the atmosphere of a courtyard or a smaller square where the white volumes are abstract images of buildings which one may walk around. Not far from the Glass House of Philip Johnson, SaNaa group realized Grace Farms Center in New Cannaan in 2015, whose unusual fluid architecture resulted from the inspiration by the river close to the site (Fig. 19.). the investor of Grace Farms Foundation wanted to fit the building into the picturesque landscape and to make it a place where people may experience nature, meet art and pursue justice, foster community and explore faith (Bench, 2015). the authors designed the building in a form of a light and immaterial organic structure dominated by a lightly fluid roof surface which floats and meanders above the wavy terrain. the space of the building is almost entirely treated as a unity, within which river islands have been formed on the extended are as where church, library, offices, courtroom, multipurpose pavilion and other rooms have been located. Grace Farms Center project represents an upgrade of the ideas proven in the previous buildings designed by SaNaa group, such as, the application of curved glass in the museum in toledo, reflection of the topography by the roof surface in rolex learning Center, the application of flowing forms in Serpentine Gallery Pavilion in london, etc. 37

38 ЗАКЉУЧАК Хронолошки приказ еволуције идеје простора у простору, од историјских до савремених примера, указује на кључну улогу куће Фарнсворт, архитекте Мис ван дер Роеа у формирању савремених тумачења овог концепта. Уз ослањање на идејне основе примене отвореног плана, које је поставио Френк Лојд Рајт пословном зградом Ларкин у Бафалу (Buffalo) год., код куће Фарнсворт је карактеристично формирање просторно-функционалног језгра унутар једнопростора. У зависности од тога на који начин је примењен концепт простора у простору, са којим поводом и сврхом, могу се констатовати следећа пројектантска становишта: 1. Опросторавање функционалних целина - јавља се као последица тежње да поједине карактеристичне функције унутар објекта постану, не само евидентне у просторној концепцији зграде и на фасадама, већ да се у просторном смислу димензионо и визуелно истакну у унутрашњости објекта (Музеј савремене уметности 21. века, Каназава, САНА; базилика Сан Витале, Равена; црква Светог Василија Блаженог, Москва; Кубистичка кућа, Јамагучи, Шинићи Огава; Окружни центар Грејс фармс, Њу Кејнан, САНА; Кућа Мур, Оринда, Чарлс Мур; Павиљон Музеја уметности од стакла, Толедо, САНА; Позоришни павиљон Опералаб, Варшава, Студио Алфиревић; Партенон, Атина; Ролексов едукативни центар, Лозана, САНА; Темпјето, Рим и др.); 2. Формирање техничког блока као конститутивног мотива - јавља се као последица тежње да се сродне функције, попут купатила, кухиње, тоалета, сауна и сл., из практичних и економских разлога групишу у слободностојећи функционално-технички блок, чиме се минимизира број инсталационих места (Кућа Фарнсворт, Плејно, Мис ван дер Рое; Стаклена кућа, Њу Кејнан, Филип Џонсон; Апстрактна кућа, Ономићи, Шинићи Огава; Кућа са шеснаест врата, Хилсдејл, Инкорпорирана архитектура и дизајн; Вила Норшопинг, Шведска, Свере Фехн и др.); 3. Формирање унутрашњих језгара са примарном конструктивном улогом - јавља се као последица тежње да се из унутрашњег простора објекта уклоне сви вертикални конструктивни елементи, чиме се постиже највиши степен флексибилности простора (Кућа-цвет, Ленс, САНА и др.); 4. Формирање перцептивног учинка - јавља се као последица тежње да се путем слојевитости и сегрегације простора постигне одређени визуелни ефекат, чиме се форма објекта доводи у блиску везу са темом објекта (Кућа Н, Оита, Су Фуџимото; Кућа са светлим зидовима, Тојокава, ЕмЕј-стајл архитектс; Кућа Мур, Њу Хејвн, Чарлс Мур; Павиљон САД expo 67, Монтреал, Бакмистер Фулер и Шођи Садао и др.). Увидом у карактеристична пројектантска становишта и примену концепта простор у простору у савременој архитектури, уочава се да је његова примена од средине XX века све присутнија и у стамбеној и јавној архитектури CoNClUSioN a chronological overview of the development of space within space concept, from historical to contemporary examples, points out the essential role of the Farnsworth House designed by the architect ludwig Mies van der rohe in creating modern interpretations of this concept. relying on theoretical basis of the open plan application, established by Frank lloyd Wright by his larkin administration building in Buffalo in 1906, in the case of the Farnsworth House we found forming a spatial and functional core within open-space characteristic. depending on the way in which space within space concept has been applied, as well as the reason and purpose of its application, we may state the following design approaches: 1. Space forming of functional units emerges as a result of a tendency to make certain typical functions within a building not only obvious in the spatial concept of the building and on the facades, but also to highlight them dimensionally and visually, in spatial terms, within the interior of the building (21 st Century Museum of Contemporary art, Kazanawa, SaNaa; San Vitale basilica, ravenna; St. Basil s Church, Moscow; Cubist House, Jamagucci, Shinichi ogawa; Grace Farms district Center, New Canaan, SaNaa; Moore s House, orinda, Charles Moore; Glass art Museum Pavilion, toledo, SaNaa; operalab theatre Pavilion, Warshaw, Studio alfirevic; Parthenon, athens; rolex learning Center, lozanna, SaNaa; tempietto, rome; etc.); 2. Creating a technical block as a constitutive motive emerges as a result of a tendency to cluster related functions, such as bathrooms, kitchen, toilets, saunas, etc, for economic and practical reasons, into a freestanding functional and technical block, thereby minimizing a number of installation points (Farnsworth House, Mies van der rohe; Glass House, New Canaan, Philip Johnson; abstract House, onomichi, Shinichi ogawa; Sixteen doors House, Hillsdale, incorporated architecture & design; Norrköping Villa, Sweden, Sverre Fehn; etc.); 3. Creating internal cores with a primarily constructive role emerges as a result of a tendency to remove all vertical constructive elements from the interior of a building, thereby achieving the highest degree of flexibility of the space (Flower House, lens, SaNaa; etc.); 4. Creating a perceptive effect emerges as a result of a tendency to achieve a certain visual effect through space stratification and segregation, thereby linking a form and the theme of the building (N House, oita, Sou Fujimoto; light Walls House, toyokawa, ma-style architects; Moore House, New Haven, Charles Moore; US Pavilion expo 67, Montreal, Buckminster Fuller and Shoji Sadao; etc.). after examining the typical design approaches and space within space illustrations in contemporary architecture, it is obvious that its application since the mid-20 th century has been increasingly present in both residential and public architecture АУ

39 и да не зависи искључиво од контекстуалних околности, већ да је првенствено последица афинитета аутора ка прочишћењу простора, понекад и до крајњих граница. У том смислу, значајно је напоменути да примена овог концепта у стамбеној архитектури у извесним случајевима са собом носи и специфичне, понекад и екстремне услове коришћења простора. Са друге стране, перманентна присутност концепта простор у простору током историје указује на његову универзалност као принципа, који се испољава кроз различите архитектонске интерпретације и у различитим контекстима. and that it does not depend only on context, but it is primarily a result of the authors affinity for space purification, sometimes to the ultimate limits. in this sense, it is significant to note that the application of this concept in residential architecture in certain cases means specific and sometimes extreme conditions of space utilization. on the other hand, permanent presence of space within space concept during the course of history indicates its universality as a principle which is manifested through various architectural interpretations and in various contexts. ЛИТЕРАТУРА / references *** (2012) Wybór prac nadesłanych na konkurs Projektowanie tożsamości/tożsamość projektowania, Warsaw, Operalab Bench, d. (2015) New Paradigm in New Canaan: Grace Farms Cultural Centre by Sanaa, Uncube, 14 oct ( Beynon, d. (2012) Superflat architecture: culture and dimensionality. in Interspaces : Art + Architectural Exchanges from East to West, Melbourne, School of Culture and Communication, pp Bošković, Đ. (1976) Arhitektura srednjeg veka, Beograd, Naučna knjiga Brolin, B. (1988) Arhitektura u kontekstu, Beograd, Građevinska knjiga Crosby, t. (1968) Design and Purpose in World Exhibitions, Journal of the Royal Society of Arts 116/5139, pp Čanak, M. (2013) Otvoren ili zatvoren stan, Arhitektura i urbanizam 38, str devabhaktuni, S. (2009) A Little Place Called Space, AA Files 58, pp Foster, K. (1988) Four unpublished drawings by Mies van der Rohe, A commentary, Anthropology and Aesthetics 16, pp Freiberg, J. (2014) Bramante s Tempietto, the Roman Renaissance, and the Spanish Crown, Cambridge, Cambridge University Press Friedman, a. (2006) Women and the Making of the Modern House, New Haven, Yale University Press Gonzalez llavona, a. (2013) Desaparición y desvirtuación de la estructura en la obra de Sejima-SANAA / Structure Disappearance and Transformation in Sejima-SANAA s Work, Cuadernos de Proyectos Arquitectónicos 4, pp Grudyinska Gross, i. (1991) Saint Basil s Cathedral as a Symbol of the Otherness of Russia, Comparative Literature Studies 28/2, pp Hepburn, d. (2012) Saint Basil s Cathedral: History and Architecture of Moscow s Greatest Church, San Francisco, Hyperink iwatate, M., Mehta, G. (2011) Japan Houses: Ideas for the 21st Century, Clarendon, Tuttle Publishing Keim, K. (2001)You Have to Pay for the Public Life - Selected Essays of Charles W Moore, Cambrdge, london, The MIT Press Kim, r. (2009) The tectonically defining space of Mies van der Rohe, ARQ: Architectural Research Quarterly 13, pp Klein, l. (2004) History, Autobiography, and Interpretation: The Challenge of Philip Johnson s Glass House, Future Anterior: Journal of Historic Preservation, History, Theory, and Criticism 1/2, pp Krier, r. (1979) Urban Space, london, Academy Editions lavine, l. (2001) Mechanics and Meaning in Architecture, Minneapolis, london, University of Minnesota Press levene r., Cecilia, F. (2015) SANAA Kazuyo Sejima Ryue Nishizawa , El Croquis 179/180. levene r., Cecilia, F. (2011) SANAA (Sejima + Nishizawa) , El Croquis 155. levene r., Cecilia, F. (2000) Kazuyo Sejima + Ryue Nishizawa , El Croquis 99. Melchionne, K. (1998) Living in Glass Houses: Domesticity, Interior Decoration, and Environmental Aesthetics, The Journal of Aesthetics and Art Criticism 56/2, pp Mielnik, a. (2012b) Contemporary Minimalistic Tendencies in Architecture of Single- Family Houses IV, Przestrzeń i FORMa 18, pp Mielnik, a. (2012a) Contemporary Minimalistic Tendencies in Architecture of Single- Family Houses III, Przestrzeń i FORMa 17, pp Mikić d apuzzo, a. (2010) Rolex edukativni centar u Lozani, DaNS 69, str Pallasmaa, J. (1992) Identity, Intimacy and Domicile Notes on The Phenomenology of Home, Proceedings from symposium: The Concept of Home: An Interdisciplinary View, University of Trondheim Pantouvaki, S. (2012) A Space within a Space: Contemporary Scenographic Approaches in Historical Theatrical Spaces, in: anderson a., Malva, F., Berchild, C. (eds.) The Visual in Performance Practice: Interdisciplinary Perspectives. oxford, Inter- Disciplinary Press. Papkovskaia, K. (2010) Sverre Fehn s Norrkoping Villa (1963-4), Zine 11/2, p. 5. ransoo, K. (2009) The tectonically defining space of Mies van der Rohe, ARQ: Architectural Research Quarterly 13/3-4, pp rapoport, a. (2007) The Nature of the Courtyard House: A Conceptual Analysis, Traditional Dwellings and Settlements Review 18/2, pp raspopović, d. (2012) Posebni problemi projektovanja katoličkih crkava, Podgorica, Arhitektonski fakultet ryan, K. (2012) Preserving Postmodern Architecture and The Legacy of Charles W. Moore, Master thesis, New York, Graduate School of Architecture, Planning and Preservation Schneider B., Nordenson G. (2008) Glass Pavilion, Toledo Museum of Art, Ohio, Structural Engineering International 18/1, pp Sennott, S. (2004) Encyclopedia of 20th-Century Architecture, Chicago, Fitzroy Dearborn Publishers Shvidkovsky, d. (2007) Russian Architecture and the West, New Haven, Yale University Press Smith Macisaac, H. (2008) Pure and Simple, Elle Decor 19/2, pp Siddiqui, Y. (2013) Immaterial Architecture: Composing Space From Sound, Master thesys, toronto, Ryerson University tarnai t., iijima, S., Hare, J., Fowler, P. (1993) Geodesic Domes and Fullerenes [and Discussion], Philosophical Transactions: Physical Sciences and Engineering 343/1667, pp Vandenbulcke, B. (2012) Concretion, Abstraction: The Place of Design Processes in Today Architecture Practice, Case Study: Sanaa, Proceedings from 1st International Conference on Architecture & Urban Design, tirana, Epoka University Vasilski, d. (2015) Minimalizam u arhitekturi: Apstraktna konceptualizacija arhitekture / Minimalism in Architecture - Abstract Conceptualization of Architecture, Arhitektura i urbanizam 40, str Williams, C. (2006) Development of Gendered Space: The Arhaic and Classical Greek Temple, Inquiry 7, pp Winter, F. (1976) Tradition and Innovation in Doric Design I: Western Greek Temples, American Journal of Archaeology 80/2, pp Yamaguchi, t. (1994) Shinichi Ogawa: Roaming into Immanence, Lotus international 81, pp Zrnikova, V. (2009) Arkitekt Sverre Fehn - Intuisjon, refleksjon, konstruksjon, Prague: Faculty of Architecture CTU АУ

40 ИЛУСТРАЦИЈЕ / ilustrations Сл. 1. Теорисјке интерпретације концепта простор у простору (приватна колекција аутора) Fig. 1. theoretical interpretations of space witnih space concept (author s collection) Сл. 2. Историјски примери концепта простор у простору : 1) Партенон, Атина, 2) Базилика Сан Витале, Равена, 3) Темпјето, Рим и 4) Црква Светог Василија Блаженог, Москва (приватна колекција аутора) Fig. 2. Historical examples of space within space concept: 1) Parthenon, athens, 2) San Vitale basilica, ravenna, 3) tempietto, rome and 4) Saint Basil s church, Moscow (author s collection) Сл. 3. Кућа Фарнсворт, Плано, Лудвиг Мис ван дер Рое, (приватна колекција аутора) Fig. 3. Farnsworth House, Plano, ludwig Mies van der rohe, (author s collection) Сл. 4. Стаклена кућа, Њу Кенан, САД, Филип Џонсон, (приватна колекција аутора) Fig. 4. Glass House, New Canaan, USa, Philip Johnson, (author s collection) Сл. 5. Кућа Мур, Оринда, Чарлс Мур, (основа, пресек) (приватна колекција аутора) Fig. 5. Moore House, orinda, Charles Moore, (plan, section) (author s collection) Сл. 6. Кућа Мур, Њу Хејвн, Чарлс Мур, (приватна колекција аутора) Fig. 6. Moore House, New Haven, Charles Moore, (author s collection) Сл. 7. Вила Норшопинг, Шведска, Свере Фехн, (приватна колекција аутора) Fig. 7. Villa Norrköping, Sweden, Sverre Fehn, (author s collection) Сл. 8. Павиљон САД expo 67, Монтреал, Бакмистер Фулер и Шођи Садао, (приватна колекција аутора) Fig. 8. US Pavilion expo 67, Montreal, Buckminster Fuller & Shoji Sadao, (author s collection) Сл. 9. Кубистичка кућа, Јамагучи, Шинићи Огава, (приватна колекција аутора) Fig. 9. Cubist House, Yamaguchi, Shinichi ogawa, (author s collection) Сл. 10. Апстрактна кућа, Ономићи, Шинићи Огава, (приватна колекција аутора) Fig. 10. abstract house, onomichi, Shinichi ogawa, (author s collection) Сл. 11. Музеј савремене уметности 21. века, Каназава, САНА, (приватна колекција аутора) Fig st Century Museum of Contemporary art, Kanazawa, SaNaa, (author s collection) Сл. 12. Кућа цвет, Ленс, САНА, (приватна колекција аутора) Fig. 12. Flower House, lens, SaNaa, (author s collection) Сл. 13. Кућа са шеснаест врата, Хилсдејл, Инкорпорирана архитектура и дизајн, (приватна колекција аутора) Fig. 13. Sixteen doors Home, Hillsdale, incorporated architecture & design, (author s collection) Сл. 14. Павиљон Музеја уметности од стакла, Толедо, САНА, (приватна колекција аутора) Fig. 14. Museum of art Glass Pavilion, toledo, USa, SaNaa, (author s collection) Сл. 15. Кућа Н, Оита, Су Фуђимото, (приватна колекција аутора) Fig. 15. House N, oita, Sou Fujimoto, (author s collection) Сл. 16. Ролексов едукативни центар, Лозана, САНА, (приватна колекција аутора) Fig. 16. rolex learning Center, lausanne, SaNaa, (author s collection) Сл. 17. Позоришни павиљон Опералаб, Варшава, Студио Алфиревић, (приватна колекција аутора) Fig. 17. operalab theatre Pavilion, Warsaw, Studio alfirevic, (author s collection) Сл. 18. Кућа са светлим зидовима, ЕмЕј-стајл архитектс, Тојокава, (приватна колекција аутора) Fig. 18. light Walls House, ma-style architects, toyokawa, (author s collection) Сл. 19. Центар Грејс фармс, Њу Кејнан, САНА, (приватна колекција аутора) Fig. 19. Grace Farms Center, New Canaan, SaNaa, (author s collection) АУ

41 РЕГЕНЕРАЦИЈА БРАУНФИЛД ЛОКАЦИЈА: КА ЈАчАњУ СОЦИЈАЛНЕ КОХЕЗИЈЕ? BroWNField regeneration: towards StreNGtHeNiNG SoCial CoHeSioN? Прегледни научни рад, рад примљен: март 2016., рад прихваћен: мај Марта Минић*, Ана Перић** UdK BroJeVi: : /.53 id BroJ: doi: /a-u АПСТРАКТ У ширем смислу, тема рада је регенерација браунфилд (brownfield) локација као један од најсложенијих механизама одрживог просторног развоја. Осим чињенице да је за регенерацију браунфилд локација неопходан низ различитих инструмената, попут: пореских олакшица, промене власничке структуре, ремедијације тла, измене планске регулативе и др., комплексност браунфилд регенерације, пре свега, огледа се у учешћу великог броја заинтересованих страна (стејкхолдера) у датом процесу. Стога се рад фокусира на социјални аспект браунфилд регенерације, прецизније на истраживање улоге локалне заједнице и преглед могућности за остварење локалних интереса у комплексним развојним процесима. Основна истраживачка претпоставка се односи на позитиван утицај браунфилд регенерације на стварање и јачање социјалне кохезије у непосредном окружењу браунфилд локације. Прецизније, у раду се приказују начини за јачање социјалне кохезије у току почетне фазе процеса браунфилд регенерације, као и ефекти које дати процес у фази операционализације има на социјалну кохезију. Стога се у раду теза преиспитује кроз два основна параметра: 1) партиципацију локалне заједнице и 2) друштвену корист и трошкове регенерације браунфилда versus гринфилд инвестиција. Налази истраживања су приказани у форми аргументативног есеја. Наиме, на основу прегледа интердисциплинарне литературе на тему браунфилд регенерације, дат је критички приказ аргумената у прилог истраживачкој тези, као и преглед аргумената који је оспоравају. Оваквом организацијом истраживања се постиже крајњи циљ рада идентификација и дескрипција мера за јачање социјалне кохезије у процесу браунфилд регенерације. Крајњи допринос рада се односи на евентуално пружање смерница за сличан методолошки приступ у домену урбанистичких истраживања. Кључне речи: урбана регенерација, браунфилд локације, социјална кохезија, одрживи развој * Марта Минић, инжењер архитектуре, студент Мастер студија, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду ** Др Ана Перић, постдокторант, institute for Spatial and landscape development, Swiss Federal institute of technology, eth Zurich, Швајцарска abstract in broader terms, the paper refers to the topic of brownfield regeneration, as one of the most complex mechanisms for sustainable spatial development. in addition to the fact that brownfield regeneration demands a variety of instruments, such as: tax subsidies, the change of land use ownership, soil remediation, planning regulative ammendments, etc., the complexity of brownfield regeneration is primarily seen in a number of stakeholders participating in such a process. thus, the paper focuses on the social aspect of brownfield regeneration precisely, on researching the community role and reviewing the possiblities for achieving the local interests in complex developmental processes. the main research hypothesis is that brownfield regeneration positively affects the creation of and strengthening the social cohesion in the areas close to the brownfield site. More precisley, the paper presents the ways towards strenghtening social cohesion in the inital phase of the brownfield regeneration process, as well as the effects of such a process in its operationalisation phase on social cohesion. the thesis is examined by two main parameters: 1) participation of local community, and 2) social costs and benefits of brownfield regeneration versus greenfield investment. the research results are presented in the form of argumentative essay. in fact, the critical overview of arguments for and against the main research hypothesis is provided based on the review of interdisciplinary literature in the domain of brownfield regeneration. Such research organisation ensures the identification and description of the measures needed for strengthening social cohesion, as an utmost goal of this research. the final research contribution is about offering the guidelines for similar methodological approach in urban research. Keywords: urban regeneration, brownfields, social cohesion, sustainable development УВОД Регенерација браунфилд локација, тј. земљишта или објеката који су изгубили своју првобитну намену и, сходно томе, остали запуштени са потенцијалним проблемом контаминације, а налазе се у делимично или потпуно АУ

42 развијеним урбаним срединама, те стога захтевају интервенцију у циљу поновне употребе (CaBerNet, 2006:10), представља један од најсложенијих механизама одрживог просторног развоја (Grimski & Ferber, 2001; dorsey, 2003; dixon, raco, Catney & lerner, 2008). Прецизније, браунфилд локације производе широк спектар непожељних ефеката на сопствено окружење у економском, еколошком, социјалном, естетском и психолошком смислу (danilović, Stojkov, Zeković, Gligorijević & damjanović, 2007). Ипак, како регенерација браунфилда представља изазов у контексту постизања просторне одрживости свеукупног енвајронмента, неопходно је ускладити различите циљеве који произилазе из три основна аспекта одрживог развоја економског, социјалног и аспекта животне средине (dixon et al., 2008). Међутим, регенерација браунфилд локација чешће настаје као резултат испуњења економских интереса моћних стејкхолдера, док се мање пажње посвећује повезивању поновне употребе браунфилда са циљевима шире друштвене заједнице (CaBerNet, 2004; McCarthy, 2002). Иако акције цивилног сектора имају потенцијал да изазову промене у самом процесу регенерације браунфилда (Healey, 2007), локална заједница нема директну контролу над процесом, који заправо зависи од актера са финансијском или стручном моћи. Стога се испуњење интереса локалне заједнице, попут очувања власничке структуре или идентитета локације, намеће као главни изазов, а врло често представља и препреку у постизању поновне употребе браунфилд локацијa. Крајњи резултат неефикасне комуникације различитих стејкхолдера огледа се у инвестицијама на гринфилд (greenfield) локацијама неискоришћеном земљишту на градској периферији повољном за комерцијални развој и експлоатацију (longo & Campbell, 2007). Фокус овог рада је управо на друштвеном аспекту браунфилд регенерације, односно на приказу ефеката регенерације браунфилд локације на своје непосредно окружење и, тиме, на локално становништво. Прецизније, истраживањем се претпоставља позитиван утицај браунфилд регенерације на стварање и јачање социјалне кохезије. Имајући у виду да социјална кохезија подразумева социјално правичан и уравнотежен развој, који омогућава просперитет што већег броја социјалних, територијалних и других друштвених група, одређени степен солидарности, одређени степен друштвене интеграције, и што мању социјалну искљученост (Сл. гл. 88/10:369), теза је заснована на два основна става, од којих се један непосредно односи на сам процес кооперације различитих стејкхолдера, док се други односи на посредне ефекте такве сарадње. Као прво, склапање партнерстава међу стејкхолдерима на локалном нивоу је неопходно за успех браунфилд регенерације (ClariNet, 2002). Другим речима, процес браунфилд регенерације подразумева снажну сарадњу, пре свега, локалне заједнице и локалне управе. Са друге стране, регенерација браунфилд локације кроз сарадњу различитих интересних група доприноси побољшању квалитета живота у оквиру суседстава у њеном окружењу (Hollander, Kirkwood & Gold, 2010). Заправо, побољшање квалитета живота подразумева више различитих, али повезаних промена, попут: смањења криминала и повећања степена безбедности, социјалне укључености, стварања могућности запошљавања, промовисања социјалне правичности и сл. Рад је структурисан на следећи начин: након уводног образложења теме и тезе истраживања, даје се сажет приказ појма социјалне одрживости и социјалне кохезије, а потом низ аргумената у прилог тези, као и они који је оспоравају. Окосницу аргументативног есеја чине два параметра: 1) партиципација локалне заједнице и 2) друштвена корист и трошкови регенерације браунфилда versus гринфилд инвестиција. У закључним разматрањима дат је синтезни приказ мера за јачање социјалне кохезије у процесу браунфилд регенерације. СОЦИЈАЛНА КОХЕЗИЈА У КОНТЕКСТУ ДРУШТВЕНЕ ОДРЖИВОСТИ Друштвена одрживост представља широк аспект у оквиру концепта одрживог развоја, те се стога може дефинисати на више начина. Према Колантониу и Диксону (Colantonio & dixon, 2011:24), друштвена одрживост се односи на начин на који појединци, заједнице и друштва живе једни са другима и крећу се ка достизању циљева развојних модела које су изабрали за себе, узимајући у обзир физичке границе својих места и планете Земље као целине. За разлику од ове дефиниције, која третира социјални аспект одрживости у ширем контексту, постоји и дефиниција која друштвену одрживост описује као процесе који омогућавају квалитетне услове живота у оквиру заједнице (McKenzie, 2004:12). Наиме, често се друштвена одрживост посматра у односу на заједницу, те се у том смислу овај аспект тумачи кроз појам одрживе заједнице. Тако је одржива заједница она у којој се хетерогеност толерише и охрабрује, где не постоји оштра просторна раздвојеност или изолација на основу прихода и расне припадности, где сви становници имају приступ основним услугама и објектима, и где постоји једнакост шанси (Beatley & Manning, 1997:36 u: Mirkov, 2012). На основу датих дефиниција, отвара се више тема карактеристичних, не само за одрживу заједницу, већ и за друштвени аспект одрживости, као што су: демократичност, повезаност, једнакост, приступачност, партиципација и сл. (McKenzie, 2004; Colantonio & dixon, 2011). У складу са тим, посебно се истиче појам социјалне кохезије који, пре свега, указује на значај укључености и заједничког рада зарад достизања заједничких циљева, што је подстакнуто обезбеђивањем права појединаца да учествују и уживају све аспекте живота у заједници АУ

43 УТИЦАЈ РЕГЕНЕРАЦИЈЕ БРАУНФИЛД ЛОКАЦИЈА НА СОЦИЈАЛНУ КОХЕЗИЈУ Како је браунфилд регенерација сложен процес, и то не само у смислу укључености великог броја стејкхолдера и усаглашавања различитих интереса, већ и у смислу примене различитих механизама, политика и инструмената мултидисциплинарног карактера (danilović et al., 2007), процес се може поделити на неколико фаза: 1) иницијација, 2) ремедијација, 3) изградња и 4) операционализација (Kettler & Schenk, 2007). Ова подела је важна ради разумевања анализе основних параметара истраживања. Наиме, партиципација локалне заједнице је од посебног значаја у иницијалној фази процеса браунфилд регенерације, док се ефекти друштвеног cost-benefit-а између браунфилд регенерације и гринфилд инвестиција могу најбоље уочити у фази операционализације. Партиципација локалне заједнице Учешће локалне заједнице у урбаним процесима је од великог значаја за проналажење одрживих просторних решења. Ово посебно важи за сложене развојне процесе, попут браунфилд регенерације, који захтевају, не само активну партиципацију цивилног сектора, већ и тесну сарадњу локалног становништва са припадницима осталих заинтересованих страна. Неки од облика могуће кооперације су приказани у пасусима који следе. Неадекватан однос између учесника у процесу браунфилд регенерације може резултовати деградацијом простора, што у многим ситуацијама нарушава јавни интерес и, на крају, има негативне ефекте по друштвену заједницу у окружењу дате локације (Перић, 2013). Стога су у процесу браунфилд регенерације неопходни учешће великог броја стејкхолдера, као и формирање мрежа између истих (dixon et al., 2008). Наиме, један од основних ставова је да тешкоће приликом иницирања процеса браунфилд регенерације леже у чињеници да проблеми које изазива браунфилд у свом непосредном окружењу често не могу бити решени од стране оних који директно осећају последице тих проблема. Насупрот томе, негативне ефекте браунфилд локација могу умањити они актери на које проблеми браунфилда немају директног утицаја (dixon et al., 2008). Другим речима, неопходно је остварити сарадњу између различитих интересних група (јавног и приватног сектора), али је такође потребно остварити комуникацију и на локалном нивоу прецизније, сарадњa између локалне управе и локалне заједнице представља стуб социјалне кохезије (McCarthy, 2002; Perić & Maruna, 2012a). Такође је заступљено мишљење да се у оквиру процеса регенерације браунфилда иницијативе локалне заједнице преносе кроз локалну управу, која тако постаје катализатор, до виших нивоа власти. На тај начин колаборација стејкхолдера на АУ локалном нивоу постаје основа за тзв. одоздо на горе (bottom-up) приступ у одлучивању (CaBerNet, 2004). Са друге стране, сматра се да је учешће локалне заједнице препрека за ефикасан процес браунфилд регенерације, у смислу успоравања самог процеса у његовој иницијалној фази (Chess & Purcell, 1999). Наиме, упознавање јавности са предлозима регенерације конкретне браунфилд локације (која се обично припрема без учешћа цивилног сектора) захтева додатно време и ресурсе за организацију дискусије, разматрање захтева локалног становништа, а потом и за измену датих предлога у складу са интересима локалне заједнице. Ипак, једино рано укључивање локалне заједнице утиче на међусобно јачање разумевања и постизање консензуса, као и спречавање могућих протеста и спорова (McCarthy, 2002:294). Другим речима, партиципација локалног становништва у процесу браунфилд регенерације је заправо механизам за постизање ефикаснијих резултата самог процеса. Као прво, проактивном регенерацијом браунфилда се подстиче стварање осећаја заједништва, које се у компактним блоковима заснива на могућности афирмисања личних и породичних активности (Greenberg, lowrie, Mayer, Miller & Solitare, 2001:137), што је снажно повезано са превенцијом социјалне искључености. Даље, неки од једноставнијих ефеката друштвено одговорне браунфилд регенерације односе се на: спречавање даљег напредовања социјалне патологије, елиминацију градске беде, као и активније запошљавање у традиционалним индустријским зонама, што заједно доприноси смањењу урбаног сиромаштва (Perić & Maruna, 2012a). Најважније, локални приходи се повећавају отварањем нових радних места, односно повећаном посећеношћу локације од стране већег броја корисника простора. Из овога произилази да економска оснаженост истовремено имплицира промоцију социјалне кохезије и повећање квалитета друштвеног и културног миљеа (CaBerNet, 2004). Међутим, побољшање економског стандарда са собом носи и негативне последице. Наиме, део становништва који је пре периода ревитализације браунфилд локације био настањен на том подручју, услед ниског економског статуса није у могућности да одговори на захтеве тржишта, тј. повећање пореза на некретнине, повећање закупа истих, скупе комуналне услуге или скупе услужне делатности које прате повећани стандард (Nrtee, 2003). Другим речима, неадекватна браунфилд регенерација доводи до гентрификације, која често резултује сегрегацијом становништва (rafson & rafson, 1999). Прецизније, постоји опасност да обновљене локације постану доступне искључиво добростојећим слојевима друштва, уместо првобитним корисницима локације који се често налазе на нижој друштвеној лествици. Стога, како би се избегао 43

44 ефекат гентрификације, неопходна је координисана сарадња великог броја стејкхолдера у циљу усаглашавања различитих интереса, без доминације искључиво економских интереса (dorsey, 2003). Друга група аргумената којима се промовише социјална кохезија у процесу браунфилд регенерације односи се на саму природу датог процеса. Наиме, сматра се да у почетној фази браунфилд регенерације доминира процес стицања нових знања кроз упознавање стејкхолдера са ефектима браунфилд регенерације (CaBerNet, 2006). За ово постоји више различитих механизама од једноставне промоције локације, преко једносмерног пружања релевантних информација (од локалних експерата ка локалном становништву), све до стицања нових знања и вештина кроз међусобну сарадњу различитих група стејкхолдера. Најједноставнији механизам за успешну браунфилд регенерацију је подизање свести локалне заједнице о браунфилдима у њиховом окружењу (CaBerNet, 2006; ClariNet, 2002). Упознавање локалног становништва са непосредним окружењем и његовим негативним ефектима на суседство може се постићи једноставним кампањама и промоцијама у организацији локалне управе. Следећи корак подразумева боље информисање о самом процесу регенерације браунфилда у виду приређивања специјалних курсева и тренинга, организованих од стране локалних управа (CaBerNet, 2004; ClariNet, 2002). Активно учешће локалне управе је неопходно како би се локалном становништву обезбедила едукација од значаја за њихово активно укључење у процес браунфилд регенерације, а евентуално и за могућност запослења у различитим фазама датог процеса. Повећање запослења има важну улогу у регенерацији браунфилда, јер се често дешава да регенерација одређених простора захтева специфичне вештине прилагођене претходним квалитетима локације, које су, пак, потребне у циљу прилагођавања новим економским приликама и новом социјалном идентитету. 1 На крају, треба имати у виду да локална заједница поседује специфична знања и вештине, које се разликију од експертског знања (Перић, 2013). Наиме, тзв. искуствено знање локалног становништва је од вишеструке користи у случајевима анализе: контаминираности дате локације, традиционалних квалитета и идентитета локације, локалног економског потенцијала и сл. Стога, размена вештина и знања међу припадницима различитих сектора доприноси бољем разумевању различитих потреба и интереса и тиме истинском јачању социјалне кохезије (McCarthy, 2002). 1 Као посебно адекватни примери браунфилд регенерације, који осликавају проактивну улогу и локалне управе и локалне заједнице, издвајају се: ревитализација некадашње фабрике жица и каблова (Kabelwerk) у Бечу, као и регенерација некадашњег ромског насеља (Corvin Szigony) у ужем центру Будимпеште (Perić, 2015). Међутим, мали број припадника локалне заједнице учествује у процесу браунфилд регенерације. Прецизније, главни домет локалне управе се често завршава на једносмерном пружању информација (од стране експерата ка локалном становништву), без активног ангажовања локалне заједнице (Perić & Maruna, 2012a). Са једне стране, у случају да се направи помак ка укључивању локалних стејкхолдера, врло често се ово дешава само у иницијалној фази процеса, а без успостављања неопходне интеракције и развитка међусобне посвећености браунфилд регенерацији у свим њеним (каснијим) фазама (McCarthy, 2002:294). Дакле, непрофитне локалне организације врло често нису ангажоване у дневним активностима регенерације дате браунфилд локације, док приватне компаније и припадници јавног сектора заузимају примат. Са друге стране, чест је случај да се укључивање јавности дешава сувише касно, нпр. у тренутку када је већ објављен позив за јавни увид у пројекат/план ревитализације одређене локације (McCarthy, 2002:294). У таквим околностима не преостаје много времена за ефективну реакцију локалне заједнице на оно што се планом предвиђа у њиховом непосредном окружењу. Уместо тога, ако се становницима дате локације понуди активно учешће у смислу да својом креативношћу и залагањем могу утицати на очување сопственог идентитета и локалних квалитета датог простора, обезбеђено је велико интересовање локалне заједнице. У неким случајевима је управо ово ангажовање допринело креирању самих предлога браунфилд регенерације, као и каснијој ефикасној операционализацији датог процеса. 2 На крају, важно је нагласити да је улога локалне управе, и то посебно локалних експерата, кључна у посредовању међу различитим стејкхолдерима. Наиме, сваки случај браунфилд регенерације је јединствен у процес су укључени власници земљишта, инвеститори, владине агенције, непрофитни сектор и локално становништво. Ипак, једина константа у сваком од ових процеса је локална управа, која би, стога, требало да створи оквир за одвијање колаборативних планских приступа (McCarthy, 2002). 3 2 Европске стратегије за регенерацију браунфилда, попут енглеске, француске, аустријске, белгијске и др. заснивају се на ставу да укљученост заједница, односно цивилног сектора, има потенцијал да донесе позитивну промену у датом процесу. Наиме, стратегије су усмерене ка идентификацији алата за спровођење успешне регенерације браунфилд локација, међу којима је и подизање свести суседстава, односно локалних заједница, о браунфилдима, као и самим капацитетима заједница (CaBerNet, 2004; ClariNet, 2002). 3 Мора се напоменути да је проактивна улога локалне управе очекивана у развијеним друштвима. Међутим, у транзиционом контексту тешко је мењати карактер спреге између локалне управе и виших нивоа власти (у смлислу top-down приступа), као и доминантан утицај приватног сектора на јавну администрацију (Perić & Maruna, 2012b). Стога је у оваквим срединама неопходно увођење легислативних инструмената који ће оснажити позицију локалне управе, а самим тим допринети и бољем положају локалне заједнице приликом решавања урбаних проблема АУ

45 Друштвена корист и трошкови регенерације браунфилда versus гринфилд инвестиција Осим става да сарадња и комуникација између многих интересних група у процесу регенерације браунфилда утичу на иницијално стварање социјалне кохезије, следећи део рада се бави аргументима који осликавају ефекте браунфилд регенерације на јачање социјалне кохезије. За разлику од уобичајеног економског cost-benefit-а, овде су наглашени друштвена корист и трошкови браунфилд регенерације наспрам гринфилд инвестиција, које се прецизније сагледавају кроз подизање квалитета живота суседстава у окружењу браунфилд локације. Наиме, поједини аутори истичу да када се земљиште или објекат ревитализују са намером да се обезбеде нове погодности и активности, и када се уклони асоцијација на запуштено и девастирано место, локација аутоматски позитивно утиче на своју околину (Hollander, Kirkwood & Gold, 2010). Конкретно, поменути ефекти се односе на смањење стопе криминала и, самим тим, повећање безбедности, социјалну укљученост и, сходно томе, промоцију правичности, као и стварање нових пословних прилика. Стога, како би један од резултата регенерације браунфилда била социјална кохезија, фокус браунфилд регенерације треба да буде усмерен ка социолошким, а уз то и културолошким потребама локалне заједнице (CaBerNet, 2004). Другим речима, неопходно је искористити прилику за формирање социјалног развоја. Када се визија друштвеног напретка преведе на урбанистичке параметре, управо се функција становања намеће као повољна намена за браунфилд локације због близине урбаних центара, добре повезаности у смислу опремљености саобраћајном инфраструктуром, отворених простора, а понекад и већих водених површина (Hollander, Kirkwood & Gold, 2010). Поврх тога, браунфилд локације пружају могућност за развој некада преко потребног социјалног становања. У оквиру Националне стратегије за регенерацију браунфилда Канаде (Cleaning up the Past, Building the Future: A National Brownfield Redevelopment Strategy for Canada), експлицитно се указује на позитиван друштвени утицај регенерације браунфилд локација на суседства у окружењу (Nrtee, 2003). Конкретно, позитиван утицај датог процеса на непосредно окружење огледа се у побољшању квалитета живота у датом окружењу, при чему су неки од критеријума: близина пословних и рекреативних функција, уклањање претњи по здравље и безбедност становништва, као и приступ социјалном становању. Међутим, један од најупечатљивијих ставова против регенерације браунфилда у домену јавног и друштвеног утицаја на окружење заснива се на врло честој контаминираности локације, која је могућа због претходног начина њене употребе (углавном у виду индустријских АУ комплекса). Са једне стране, сматра се да контаминација браунфилда представља ризик у погледу инвестиција везаних за регенерацију ових локација (rafson & rafson, 1999). Наиме, услед могуће контаминираности локације, која се у великом броју случајева открива тек када се започне са рашчишћавањем терена, често је немогуће унапред проценити трошкове ремедијације тла. Са друге стране, проблем контаминације може смањити вредност дате локације и због негативних утицаја које може да има на јавно здравље становништва (Greenberg et al., 2001). Стога се предност често даје изградњи на гринфилд локацијама. Заправо, сматра се да је једна од предности гринфилд локација економски раст, који представља показатељ здраве економије, пре свега зато што ризици улагања готово да и не постоје, а повратак уложеног капитала је очигледан (dorsey, 2003; de Sousa, 2000). Ипак, када се имају у виду разлози настанка браунфилд локација, 4 контаминираност земљишта не мора да буде нужна карактеристика свих браунфилда. Стога је и корист поновне употребе ових локација већа од изградње у гринфилд зонама. Као прво, регенерација браунфилд локација смањује потребу за експанзијом изградње нових објеката и насеља на периферијама градова, чиме се заправо тежи рационалној употреби земљишта и очувању равнотеже између природне и грађене средине (Koudela, Kuta & Kuda, 2004). Поред тога, процес ревитализације браунфилд локација омогућава развој ширег подручја, а самим тим се спречава економски губитак који настаје услед ширења градова (danilović et al., 2007). Другим речима, у оваквој ситуацији повећава се локални приход, али и вредност земљишта, чиме се промовишу даље инвестиције. Штавише, за разлику од гринфилд локација, браунфилд локације не захтевају изградњу нове саобраћајне инфраструктуре, чиме се смањују јавни трошкови (Koudela, Kuta & Kuda, 2004). Такође, у поређењу са гринфилд локацијама, браунфилд локације су већ опремљене комуналном инфраструктуром коју у процесу ревитализације треба адаптирати пројектованим условима. На крају, и сам грађевински фонд може бити предмет рециклаже у процесу браунфилд регенерације (CaBerNet, 2004). Претходни аргументи приказују економске предности процеса браунфилд регенерације наспрам гринфилд инвестиција, али се заправо уочава да дати процес има и вишеструке позитивне ефекте у домену друштвеног бенефита. Наиме, регенерација браунфилда доприноси 4 Разлози за појаву браунфилд локација су бројни: од промене власничке структуре, нерентабилности обављања одређене функције на датом простору, реорганизације активности, унапређења радне технологије итд. Сходно томе, може се издвојити следећа класификација која је утврђена према параметру некадашње намене земљишта: 1) индустријска постројења, 2) војни комплекси, 3) саобраћајна чворишта (аеродроми, железничке и аутобуске станице, луке), 4) нехигијенска насеља и 5) јавне установе и комплекси (Perić, 2013). 45

46 елиминацији здравствених ризика и уклањању различитих врста отпада (Hollander, Kirkwood & Gold, 2010). Конкретно, процесом обнове контаминираних локација смањује се загађење тла, воде и ваздуха, што директно утиче и на здравље становништва. Такође, регенерација браунфилд локација не узрокује потребу за новом саобраћајном инфраструктуром у новоизграђеним градским зонама, те стога нема негативних ефеката попут: продужетка трајања путовања између различитих градских зона, веће употребе приватних и возила градског саобраћаја, загађења ваздуха и губитка отворених јавних површина. Једном речју, еколошки отисак је одрживији у случају браунфилд регенерације него у случају изградње у гринфилд подручјима (McCarthy, 2002). Још једна предност регенерације браунфилда је могућност формирања отворених јавних зелених површина као привременог решења, тј. уколико не постоји могућност тренутне ревитализације дате локације. На крају, браунфилд регенерацијом се омогућава активирање централних градских зона које иначе захтевају мању количину енергије за одржавање (Greenberg et al., 2001). Сходно претходно наведеном, рашчишћавање земљишта и уклањање опасности од хазарда утиче на обезбеђивање здравијег окружења, повећање степена безбедности и побољшање идентитета и слике града (danilović et al., 2007). Кумулативни ефекат претходних активности се посредно односи и на стварање осећаја заједништва међу припадницима локалне заједнице, што потом утиче на побољшање квалитета живота становништва и тиме на остварење локалних интереса, наспрам искључиво економских интереса малог броја појединаца који настају као резултат гринфилд инвестиција. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Истраживање браунфилд регенерације, као једног од најсложенијих урбаних процеса, може се посматрати са различитих аспеката. Видели смо да су они врло често тесно повезани и да је тешко раздвојити којим заправо доменима припадају поједини ефекти ревитализације браунфилда. У пракси је углавном тежиште на уклањању баријера за приватне инвестиције у браунфилд регенерацију. Насупрот томе, један од циљева браунфилд регенерације свакако треба да се односи и на заштиту здравља локалне заједнице (не само у еколошком, већ и у економском смислу), и то посебно социјално угрожених група мањина и оних са ниским приходима (McCarthy, 2002). Стога је ово истраживање фокусирано на анализу друштвене користи за локално становништво која настаје датим процесом. Полази се од претпоставке да регенерација браунфилд локација утиче на стварање социјалне кохезије, што се потом посматра кроз низ ставова који директно и индиректно доприносе датом феномену. Прво је дат преглед ставова о неопходном остваривању сарадње између различитих стејкхолдера, при чему се посебно указује на важност интеракције између локалне управе и локалне заједнице. Следећи скуп аргумената осликава утицај регенерације браунфилда на подизање квалитета живота, приказано кроз поређење са ефектима гринфилд инвестиција ради лакшег разумевања. Проучавање друштвеног аспекта браунфилд регенерације је сложено, јер се тиче великог броја различитих изазова, као што су интереси локалне заједнице, еколошка правда и заштита животне средине (McCarthy, 2002). Међутим, оно што посебно доприноси датој комплексности је чињеница да је ради испуњења локалних вредности неопходно активно укључење локалне заједнице. Прецизније, сарадња и формирање мрежа између више интересних група је неопходно како би различите идеје, заједнички интереси, искуствена и експертска знања били узети у обзир током процеса обнове локација. Другим речима, колаборативни приступ је неопходан за успех браунфилд регенерације (Перић, 2013). Са друге стране, процес обнове браунфилд локација подстиче проактивно деловање локалних актера, и то кроз: подизање нивоа безбедности у оквиру непосредног окружења, смањење здравствених ризика, подстицање правичности и једнакости, обезбеђивање приступачнијих видова становања, попут социјалног становања, као и отварање нових пословних могућности, што посредно утиче и на стварање социјалне кохезије. На крају, важно је истаћи да се наведени ефекти браунфилд регенерације у највећој мери односе на локалне заједнице. Међутим, исходи који следе често имају позитиван утицај и на ширу урбану структуру, те тако браунфилд регенерација ствара дугорочне ефекте на економски, друштвено и еколошки одрживе заједнице и град, у ширем смислу. ЛИТЕРАТУРА Greenberg, M., lowrie, K., Mayer, H., Miller, K. & Solitare, l. (2001) Brownfield redevelopment as a smart growth option in the United States, The Environmentalist 21(2), pp Grimski, d. & Ferber, U. (2001) Urban brownfields in Europe, Land Contamination & Reclamation 9 (1), pp danilović, K., Stojkov, B., Zeković, S., Gligorijević, Ž. & damjanović, d. (ur.) (2007) Oživljavanje braunfilda u Srbiji, Beograd, PALGO centar de Sousa, C. (2000) Brownfield Redevelopment versus Greenfield Development: A Private Sector Perspective on the Costs and Risks Associated with Brownfield Redevelopment in the Greater Toronto Area, Journal of Environmental Planning and Management 43(6), pp dixon, t., raco, M., Catney, P. & lerner, d. N. (2008) Sustainable Brownfield Regeneration: Liveable Places from Problem Spaces, oxford, Blackwell Publishing dorsey, J. W. (2003) Brownfields and Greenfields: The Intersection of Sustainable Development and Environmental Stewardship, Environmental Practice 5 (1), pp Kettler, r. & Schenk, K. (2007) Brownfield-recycling in Switzerland: eliminating contaminated sites and re-using derelict land at the same time, The Second International Conference on Managing Urban Land, April 2007, Stuttgart, dessau, Federal Environment Agency Germany (Umweltbundesamt), рр Koudela, V., Kuta, V. & Kuda, F. (2004) the Effect of Brownfields on the Urban Structure of Cities, Slovak Journal of Civil Engineering 4, pp АУ

47 longo, a. & Campbell, d. (2007) What are the determinants of brownfields regeneration? an analysis of brownfields in england, Conference on the Science and Education of Land Use: A transatlantic, multidisciplinary and comparative approach, September 2007, Washington, DC, Papers/longoWhat.pdf. (preuzeto 11. maja gоd.) McCarthy, l. (2002) The brownfield dual land-use policy challenge: reducing barriers to private redevelopment while connecting reuse to broader community goals, Land Use Policy 19 (4), pp McKenzie, S. (2004) Social sustainability: towards some definitions, Magill, South australia, Bob Hawke Prime Ministerial Centre. (preuzeto 11. aprilа god.) Mirkov, a. (2012) Socijalna održivost grada: Analiza koncepta, Sociologija, LIV(1), str Nrtee (National round table on the environment and the economy) (2003) Cleaning up the Past, Building the Future: A National Brownfield Redevelopment Strategy for Canada, ottawa, NRTEE Perić, a. (2015) The role of local governance in the process of brownfield regeneration: European planning practice, Serbian Architectural Journal 7(3), pp Perić, a. (2013) Uloga urbanističkog planiranja u procesu regeneracije braunfild lokacija, doktorska disertacija, Beograd, arhitektonski fakultet Perić, a. & Maruna, M. (2012a) Brownfield Regeneration versus Greenfield Investment Is Serbia on the Way to Integrated Land Management? Journal of Urban Regeneration and Renewal 6(1), pp Perić, a. & Maruna, M. (2012b) Predstavnici društvene akcije u procesu regeneracije priobalja slučaj braunfild lokacije Luka Beograd, Sociologija i prostor 192 (1), pp rafson, H. & rafson, r. (1999) Brownfields: Redeveloping Environmentally Distressed Properties, New York, McGraw-Hill Zakon o prostornom planu Republike Srbije od do godine, Službeni glasnik rs br. 88/10. Healey, P. (2007) re-thinking Key dimensions of Strategic Spatial Planning: Sustainability and Complexity, in: G. de roo & G. Porter (eds.), Fuzzy Planning: The Role of Actors in a Fuzzy Governance Environment, abingdon, oxon, GBr, Ashgate Publishing Group, pp Hollander, J., Kirkwood, N. & Gold, J. (2010) Principles of Brownfield Regeneration: Cleanup, Design and Reuse of Derelict Land, Washington, Island Press CaBerNet (Concerted action on Brownfield and economic regeneration Network) (2004) CABERNET Position Paper Social and Cultural Objective in Brownfield Regeneration, Nottingham, CABERNET CaBerNet (Concerted action on Brownfield and economic regeneration Network) (2006) Sustainable Brownfield Regeneration: CABERNET Network Report, Nottingham, CABERNET ClariNet (Contaminated land rehabilitation Network for environmental technologies) (2002) Brownfields and Redevelopment of Urban Areas, Vienna, Umweltbundesamt GmbH (Federal Environment Agency Ltd) Colantonio, a. & dixon, t. (2011) Urban regeneration and Social Sustainability: Best Practices from European Cities, Chichester, Wiley-Blackwell Chess, C. & Purcell, K. (1999) Public participation and the environment: do we know what works? Policy Analysis 33(16), pp АУ

48 ПРИКАЗ АРХИВСКЕ ГРАђЕ ИНСТИТУТА ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ СРБИЈЕ (НАУчНО-ИСТРАжИВАчКИ РАДОВИ, НИР 2 - НИР 8) Оригинални научни рад, рад примљен: јун 2016., рад прихваћен: јун Милена Милинковић* UdK BroJ: (497.11) 1963/1968 id BroJ: doi: /a-u overview of archival MaterialS of the institute of architecture and UrBaN & SPatial PlaNNiNG of SerBia (SCieNtiFiC research PaPerS, SrP 2 - SrP 8) Milena Milinkovic* АПСТРАКТ Од самог оснивања Института за архитектуру и урбанизам Србије као самосталне научно-истраживачке организације, започет је рад на већем броју истраживања. На основу увида у архивску грађу и прегледану документацију Института, радом ће бити представљено првих седам научно-истраживачких радова (НИР), обрађених у периоду од до године. За сваки од описаних НИР пројеката биће дати најосновнији подаци (назив теме, имена аутора пројекта и њихових сарадника, наручиоца пројекта, временски период током ког је трајало истраживање), наслови радова објављених у часописима, наслови монографија са резултатима проистеклим из наведених научних пројеката и попис свих бројева кутија у којима се постојећа документација, за конкретан пројекат, налази. Кључне речи: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, научно-истраживчки рад, архивска грађа УВОД Институт за архитектуру и урбанизам Србије основан је год. при Архитектонском факултету Универзитета у Београду, а као самостална научно-истраживачка организација формиран је године. Од оснивања до данас у Институту су реализовани бројни научни, истраживачки и стручни пројекти и значајне научне и стручне манифестације. Упоредо са развојем научног и стручног рада, у Институту је развијана и публицистичка делатност. Оснивањем Института као самосталне научноистраживачке организације извршена је и унутрашња организација установе као и научно-истражвачког рада у оквиру ње. Институт је био подељен на два одељења (сектора): Одељење за стручни рад и Одељење за научни рад (Spasić, 2001). У оквиру Одељења за научни рад формиране су сталне комисије (lojanica,1966) према врсти истраживања: abstract the work on a great number of research projects began from the very establishment of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia (iaus) as an independent scientific research organization. on the basis of an insight into the archival materials, this paper will present the first seven Scientific research Papers (SrP). this paper will give the basic data for each SrP project (title of the theme, names of authors of the project and their collaborators, project orderer, research project duration), titles of papers published in journals, titles of monographs with the scientific projects results and the list of archival numbers of boxes containing the existing documentation. Key words: institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, scientific research paper, archival materials introduction the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia was established in 1954 within the Faculty of architecture, University of Belgrade, and it was formed as an independent scientific research organisation in From its establishment in 1954 until today, numerous scientific, research and professional projects have been realised and many important scientific and professional events have been held. in parallel with the scientific and professional work, the institute has also developed the publishing activity. With the establishment of the institute as an independent scientific research organisation, an internal organisation of the institution and the scientific research work within it was carried out. the institute was divided into two departments (sectors): department of Professional Work and department of Scientific Work (Spasic, 2001). the following standing commissions were formed within the department of Scientific research (lojanica, 1966) according to the type of research: * Милена Милинковић, дипл. библ. инф, маст. проф. јез. и књиж., Институт за архитектуру и урбанизам Србије, milenam@iaus.ac.rs * Milena Milinkovic, B.Sc. lib., Master Prof. lang. and lit., institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, milenam@iaus.ac.rs АУ

49 Комисија за проучавање функционалних процеса и својстава у архитектури Комисија за регионалне студије, програмирање и планирање Комисија за историју и општу теорију архитектуре Комисија за унапређење технике и индустријализацију грађења Комисија за терминологију архитектуре, урбанизма и грађења Комисија за публикације Задатак сваке комисије био је утврђивање проблематике, одређивање њеног садржаја, обима и времена обраде података, утврђивање броја сарадника и висине материјалних трошкова, оцена прикупљеног и систематизованог материјала. Како су комисије обухватале читаве области истраживања, због обима посла неке од комисија имале су и одређен број поткомисија. Одлуком Управног одбора и Савета Института за архитектуру и урбанизам Србије од 17. Vi год., назив комисија замењен је називом одбор, а назив поткомисија замењен је називом комисија. Институт је у наредном периоду и даље био подељен на два одељења - стручно и научно. Одељење за научни рад било је организационо подељено на пет одбора: Одбор за проучавање функционалних процеса и својстава у архитектури (са три комисије), Одбор за регионалне студије, програмирање и планирање (без комисија), Одбор за историју и општу теорију архитектуре (без комисија), Одбор за унапређење технике и индустријализацију грађења (са 5 комисија), Одбор за терминологију архитектуре, урбанизма и грађења (са 5 комисија). Од године па све до средине осамдесетих година прошлог века, Научно веће Института доносило је одлуке о формирању тзв. НИР (научно-истаживачки рад) пројеката, који су финансирани претежно из научног фонда Института. У том периоду формирано је око 100 НИР пројеката (Марић (ур.), 2014). Овим радом биће представљена прикупљена документација за првих седам научно-истраживачких радова (НИР), од НИР 2 до НИР 8, обрађених у периоду од до године. Обрадом тема НИР 4 Архитектура у Србији између два рата ( ) и НИР 5 Архитектура у Србији од до године руководио је Одбор за историју и општу теорију архитектуре. Руководилац пројекта НИР 4 Архитектура у Србији између два рата ( ) био је Урош Мартиновић, а пројекта НИР 5 Архитектура Србије XIX века од до године Богдан Несторовић. За рад на темама НИР 2 Хигијенскотехнички нормативи у индустрији и НИР 6 Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи био је надлежан Одбор за проучавање функционалних процеса и својстава у архитектури, а руководиоци су били Војислав Дамјановић и Светислав Личина за НИР 2 и Богдан Несторовић за НИР 6. Одбор за регионалне студије, Commission on the Study of Functional Processes and Properties in architecture Commission on regional Studies, Programming and Planning Commission on History and General theory of architecture Commission for improving the techniques and industrialization of Building Construction Commission for terminology of architecture, Urban Planning and Building Construction Commission on Publications the task of each commission was to specify issues, contents of issues, scope of and time for data processing and to determine the number of collaborators and financial costs, as well as to assess the collected and systematized materials. Given that the committees covered wide fields of research, and due to a large scope of work, some commissions had a certain number of sub-commissions. By the decision of the Managing Board and Scientific Council of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia dated June 17, 1966, the commissions were changed into committees, and sub-commissions into commissions. in the period that followed, the institute was still divided into two departments: the professional and scientific ones. the department of Scientific Work was divided into 5 committees: Committee on the Study of Functional Processes and Properties in architecture (three commissions); Committee on regional Studies, Programming and Planning (without commission); Committee on History and General theory of architecture (without commission); Committee for improving the techniques and industrialization of Building Construction (5 commissions); Committee for terminology of architecture, Urban Planning and Building Construction (5 commissions). From 1963 until mid-1980s, the Scientific Council of the institute took the decision on forming the so-called SrPs (scientific research paper) of projects, that were mostly financed from the Fund for Scientific Work of the institute. about 100 projects were formed in this period (Maric, ur. 2014). this paper will present the documentation collected for the first seven Scientific research Papers (SrP), from SrP 2 to SrP 8. the elaboration of the SrP 4 theme titled Serbian Architecture between the Two World Wars ( ) and the SrP 5 theme titled Serbian Architecture of the 19th Century (1815 to 1915) was managed by the Committee for History and General architecture. Uros Martinovic was the Project Manager for the SrP 4 titled Serbian Architecture between the Two World Wars ( ) and Bogdan Nestorovic was the Project Manager for the SrP 5 titled Serbian Architecture in the 19th Century (1815 to 1915). the Committee on the Study of Functional Processes and Properties in architecture was in charge of the SrP 2 project titled Hygienic and Technical Norms in Industry and SrP 6 project titled Criteria and Standards in Housing Development. Vojislav damjanovic and Svetislav licina were Project Managers for the SrP 2, while Bogdan Nestorovic was the Project Manager for the SrP 6. the Committee on regional Studies, Programming and Planning managed АУ

50 програмирање и планирање руководио је пројектима НИР 7 Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбених комплекса и НИР 8 Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у Србији ( ), чији су аутори били Бранко Максимовић за НИР 7 и Оливер Минић за НИР 8. Аутори пројекта НИР 3 Програмирање и концепције изградње комуналнопривредних објеката били су Ђорђе Симоновић и проф. др Бранислав Којић, док податак о надлежном Одбору није познат. Због недостатка простора, Институт за архитектуру и урбанизам Србије склопио је 9. ii год. уговор са data outsourcing Centre d.o.o, компанијом која пружа услуге складиштења и чувања пословне документације. Сва документација је сложена у архивске кутије, које су обележене јединственим бар-кодом. Како прикупљана документација неопходна за рад током истраживања у оквиру наведених пројеката ни у самом Институту за архитектуру и урбанизам Србије није стајала на једном месту, тако ни при паковању у архивске кутије сав материјал везан за конкретну тему није обједињен, већ је приликом складиштења расут у више кутија. Да би приступ документацији био олакшан неким будућим истраживачима, уз назив теме, имена аутора пројекта и његових сарадника, наручиоца пројекта, временски период током ког је трајало истраживање и уз друге неопходне податке, у раду ће прецизно бити наведене и све ознаке кутија у којима се постојећа документација, за сваки од пријеката, налази. НИР 2 ХИГИЈЕНСКО-ТЕХНИЧКИ НОРМАТИВИ У ИНДУСТРИЈИ Институт за архитектуру и урбанизам Назив елабората: Хигијенско-технички нормативи у индустрији Инвеститор: Фонд за научни рад Института Број радног налога: НИР 2 Датум: 15. iii Фазе елабората: А+Б+Ц Носилац задатка: арх. Војислав Дамјановић Сарадник: арх. Светислав Личина Радни налог На основу одлуке Савета Института од 19. Xi год. и закључка Стручног колегијума од 22. i год., носиоцу задатка арх. Војиславу Дамјановићу, сталном научном сараднику Института и арх. Светиславу Личини, сталном стручном сараднику Института, додељује се, 15. iii год., израда елабората Хигијенско-технички нормативи у индустрији у три фазе. Уз првобитни Радни налог за НИР 2 постоје и три Анекса: i, ii и iii. Анекс i (не постоје подаци када и на којој седници је донета одлука за Анекс i). Анекс ii је састављен према Одлуци донетој на састанку Комисије за научни рад одржаном 10. Vi год. и седници Савета одржаној 30.Vi исте године. the SrP 7 project titled Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes and the SrP 8 project titled Overview of Analyses and Assessment of Urban Planning Activities in Serbia ( ). Branko Maksimovic was the author of the SrP 7 and oliver Minic of the SrP 8. djordje Simonovic and Prof. Branislav Kojic, Phd, were the authors of the SrP 3 titled Programming and Concept of Construction of Public Utility Facilities and Industrial Buildings, while the data on the Committee in charge is unknown. due to the lack of space, on February 9, 2011, the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia signed an agreement with the data outsourcing Centre, the company providing the warehousing and keeping services for business documentation. all documentation was archived in boxes that were marked with unique barcodes. as the collected documentation necessary for investigating the mentioned projects was not kept in one place in the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, the materials related to the specific theme were not archived in one box, but were scattered amongst several boxes. in order to make the access to the documentation easier for future researchers, this paper will quote the marks on the boxes in which the exiting documentation for each project is archived, next to the title of the theme, names of the authors and their collaborators, project orderer, period in which the research was conducted, as well as other necessary data. SrP 2 HYGieNiC and technical NorMS in industry institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia title of paper: Hygienic and technical Norms in industry investor: Fund for Scientific Work of the institute Work order No.: SrP 2 date: 15 March, 1963 elaboration phases: a+b+c task holder: arch. Vojislav damjanovic Collaborator: arch. Svetislav licina Work order on the basis of the decision of the institute s Scientific Council dated November 19, 1962, and the Conclusion of the Professional Collegium dated January 22, arch. Vojislav damjanovic, the task holder and Permanent associate in the institute, and arch. Svetislav licina, expert associate in the institute, were assigned on 15 March, 1963, to write the paper titled Hygienic and Technical Norms in Industry in three phases. there were also three annexes to the Work order for the SrP 2 as follows: annex i (there are no data on when and at which meeting the decision on the annex i was taken) annex ii was compiled according to the decision taken at the meeting of the Commission on Scientific Work held on June 10, 1964, and at the meeting of the Scientific Council held on June 30, АУ

51 Анекс iii је састављен према Одлуци донетој на заједничком састанку Савета и Управног одбора одржаном 17. ix године. Завршен елаборат предат је у два примерка 5. ix године. Рецензију 1 елабората научног рада Хигијенскотехнички нормативи у индустрији израдио је проф. арх. Бранислав Којић 25. X год., а рад је усвојен на састанку Научног већа 28. X исте године. 2 У току истраживања и научне обраде података на тему Хигијенско-технички нормативи у индустрији прикупљен је обиман документациони материјал који је архивиран у просторијама data outsourcing Centre. Сва грађа распоређена је у четири кутије са ознакама 14760, 15096, 15116, У току научно-истраживачког рада на теми Хигијенскотехнички нормативи у индустрији, који је спроведен у Институту за архитекту и урбанизам Србије у периоду од до год., објављен је текст у серијској публикацији Саопштења, у оквиру рубрике Претходна саопштења о научно-истраживачким радовима, у издању Института за архитектуру и урбанизам Србије: Хигијенско-технички нормативи у индустрији / Војислав Дамјановић, Светислав Личина // Саопштења. Бр. 1(1966), стр. 51. Током истраживања, и поред учињених напора, према речима Војислава Дамјановића и Светислава Личине, аутори нису успели да успоставе контакт са тадашњим институцијама које су се бавиле сличном проблематиком. Аутори су због тога сматрали да ће се, вероватно, појавити извесни недостаци у приказивању резултата који су били ван домена архитектуре и технике уопште. Након обраде документационе грађе за научноистраживачки рад на тему Хигијенско-технички нормативи у индустрији у периодичној публикацији Саопштења изнети су резултати истраживања у тексту под називом: Примена хигијенско-техничких норматива у Југословенским индустријским предузећима / Војислав Дамјановић // Саопштења Бр. 2(1969), стр Према речима аутора, током истраживања су анкетирана 774 индустирјска предузећа са територије свих југословенских република, али су за анализу и даљу обраду резултата у обзир узета само 183 предузећа која су унела све тражене податке у анкете. Од тих 183, 72 су са териотрије Републике Србије и, како аутор наводи, њихови подаци ће бити издвојени кроз анализу. annex iii was compiled according to the decision taken at the joint meeting of the Council and Managing Board held on September 17, the completed paper was submitted in two copies on September 5, the review 1 of the paper titled Hygienic and Technical Norms in Industry was performed by Prof. and architect Branislav Kojic,, on october 25, 1967, and the paper was adopted at the meeting of the Scientific Council on october 28, during the investigation and processing of data on the theme Hygienic and Technical Norms in Industry, a voluminous amount of documentation material was collected and archived in the data outsourcing Centre. all materials were archived in four boxes marked 14760, 15096, 15116, during the scientific research work on the theme titled Hygienic and Technical Norms in Industry that was performed in the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia in the period from 1963 to 1967, the text was published in journal, published by the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, in the column Previous information on scientific research papers : Higijenske i tehničke norme u industriji (Hygienic and technical Norms in industry)/ Vojislav damjanovic, Svetislav licina // Saopštenja. No. 1 (1966), pg. 51 according to Vojislav damjanovic and Svetislav licina, in spite of their efforts, they could not manage to make a contact during their research with the then institutions dealing with similar issue. For this reason, the authors were of opinion that certain deficiencies out of the domain of architecture and technics in general would probably emerge in the presentation of the results. after analysing the documentation materials for the scientific research paper on the theme titled Hygienic and Technical Norms in Industry, the research results were presented in the publication Saopštenja in the article titled: Primena higijensko-tehničkih normativa u Jugoslovenskim industrijskim preduzećima (the implementation of the hygienic and technical norms in the Yugoslav industrial enterprises) / Vojislav damjanovic // Saopštenja. No. 2(1969), pp according to the authors, 774 industrial enterprises from all Yugoslav republics were surveyed during the research, but only 183 enterprises that provided the required data were taken into consideration in the analysis and further data processing. out of these 183 enterprises, 72 were from the republic of Serbia and, as the author mentioned, only their data were singled out through the analysis. 1 Податак о датуму израде рецензије преузет је из самог документа, (5 листова), кутија 15096, регистратор број 1, Б31 грађа за НИР 2. 2 Податак о предаји и усвајању елабората преузет је из Извештаја за НИР 2 Хигијенско-технички нормативи у индустрији, (2 листа), кутија 15096, регистратор број 1, Б31 грађа за НИР 2. 1 the date when the review was completed was taken from the document itself. (5 sheets), box 15096, file holder No. 1, B31 materials for the SrP 2. 2 the data on the submission and adoption of the paper was taken from the report on the SrP 2 titled Hygienic and Technical Norms in Industry (2 lista), box 15096, file holder No.1, B31 materials for the SrP 2. АУ

52 У оквиру 183 предузећа која ће ући у даљу анализу, заступљене су готово све индустријске делатонсти осим објеката енергетске индустирје (термоелектране, топлане и хидроелектране). Готово у подједнаком броју међу ова 183 предузећа заступљени су индустријски објекти грађени у три значајна раздобља: пре и за време Другог светског рата, затим од ослобођења до год. и они који су грађени од до год., а није ни занемарљив број реконстурисаних или адаптираних објеката. Када се имају у виду разноликост објеката с обзиром на њихову индустријску делатност, период њихове изградње и на крају број адаптираних постојећих објеката, подаци добијени у истраживању пружају општу слику стања примене хигијенско-техничких мера, пре свега са архитектонскограђевинског становишта. Резултати добијени анализом података подељени су у три категорије према периодима изградње индустријских објеката, а у оквиру сваког периода дати су укупни резултати за Социјалистичку Федеративну Републику Југославију и издвојени резултати за Републику Србију. Као резултат спровођења анкета, а потом и анализе и обраде података дошло се до закључка да југословенска индустрија, па тако и она на територији Србије, бар на основу обрађених објеката, нема задовољавајуће радне услове са гледишта хигијенско-техничке заштите рада и радника и готово да није било могуће издвојити ни један индустријски погон, од обрађених 183, који би по савременим архитектонскограђевинским концепцијама у свему задовољавао. То се односило чак и на оне индустријске објекте грађене неколико година пре спровођења истраживања. На основу дотадашњих прописа о изградњи индустријскопривредних објеката, а после проучавања целокупне материје прикупљене за потребе научно-истраживачког рада на тему Хигијенско-технички нормативи у индустрији, донет је нов предлог за обраду архитектонско-грађевинских норматива у изградњи индустрије. Поред аутора арх. Војислава Дамјановића, на обради документационог материјала сарађивали су и арх. Светислав Личина, арх. Надежда Пејовић и арх. Корнелије Дробни. Научноистраживачки рад са темом Архитектонски нормативи у изградњи индустрије примљен је на Научном већу Института за архитектуру и урбанизам Србије на састанку одржаном 17. Xi год., после чега је објављена монографија: arhitektonski normativi u građenju industrije / Vojislav damjanović - Beograd : institut za arhitekturu i urbanizam Srbije : Građevinska knjiga, [196?] (Beograd : Srbija ) str. : ilustr. ; 24 cm Пет година касније, на састанку истог већа одржаном 29. ix год., донета је одлука да се објави и друго допуњено издање: Within 183 enterprises that were included in further analysis, almost all branches of industry were represented save for the facilities of energy industry (thermal power stations, district heating plants and hydroelectric power plants). amongst these 183 enterprises, the industrial buildings built in three important periods were represented in almost the same number: industrial buildings built before and after the Second World War, then those built in the period from the liberation until 1955 and the industrial buildings built in the period between 1955 and However, the number of the reconstructed or adapted industrial buildings was not negligible. Bearing in mind the diversity of buildings compared to industrial activities, period in which they were built and, finally, the number of adapted buildings, the obtained research data provide a general picture of the implementation of the hygienic and technical measures, primarily from the architectural engineering aspect. the results obtained through the analysis of data were divided into three categories according to the periods in which industrial buildings were built, while the total results for the entire Socialist Federative republic of Yugoslavia and the singled out data for the republic of Serbia were given for each period separately. as a result of conducting the surveys, and later the analysis and processing of data, it was concluded that, at least on the basis of the analysed buildings, the Yugoslav industry, thus also the industry in Serbia, did not have satisfactory working conditions from the aspect of hygienic and technical protection of workers and it was almost impossible to single out any of the industrial plants out of 183 analysed ones that could satisfy the contemporary architectural engineering concepts in all aspects. this also refers to those industrial buildings that were built several years after the research was conducted. Based on the previous regulations on the construction of industrial buildings, and after studying all materials collected for the needs of the scientific research paper on the theme titled Hygienic and Technical Norms in Industry, a new proposal for investigating the architectural engineering norms in construction of industrial buildings was given. Besides arch. Vojislav damjanovic, architects Svetislav licina, Nadezda Pejovic and Kornelije drobni also cooperated in analysing the documentation materials. the scientific research paper on the theme titled Architectural Norms in the Construction of Industrial Buildings was adopted by the Scientific Council of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia at the meeting held on November 17, 1967, after which a monograph was published: arhitektonski normative u građenju industrije (architectural norms in the Construction of industrial Buildings)/ Vojislav damjanovic. - Belgrade: institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia: Građevinska knjiga, [196?] (Belgrade: Srbija ) - 83 pages: illustr.; 24 cm Five years later, the same institute s Scientific Council took the decision at the meeting held on September 29, 1972, to publish a second, extended edition of the monograph: АУ

53 arhitektonski normativi u građenju industrije / Vojislav damjanović dopunjeno izd. - Beograd : institut za arhitekturu i urbanizam Srbije : Građevinska knjiga, 1973 (Beograd : Prosveta) str. : ilustr. ; 24 cm Приказ првог издања монографске публикације Архитектонски нормативи у грађењу индустрије аутора Војислава Дамјановића представљен је у публикацији Саопштења бр. 3: arhitektonski normativi u građenju industrije: [prikaz knjige] / Vojislav damjanović // Saopštenja. Br. 3(1972), str У овом приказу аутор наводи да су на основу свестрано обављеног истраживања и анализе анкетног материјала о искуствима целокупне југословенске изградње индустрије пре и после Другог светског рата добијени драгоцени подаци, који уз постојеће теоретско знање омогућавају израду архитектонских норматива у грађењу индустрије, а који су потом презентовани у истоименој монографији кроз три поглавља: Грађење индустрије, Радионички простор и Пратећи простор за раднике. НИР 3 ПРОГРАМИРАЊЕ И КОНЦЕПЦИЈЕ ИЗГРАДЊЕ КОМУНАЛНО-ПРИВРЕДНИХ ОБЈЕКАТА Институт за архитектуру и урбанизам Назив елабората: Програмирање и концепције изградње комунално-привредних објеката Инвеститор: Фонд за научни рад Института Број радног налога: НИР 3 Датум: 15. iii Фазе елабората: i Носилац задатка: арх. Ђорђе Симоновић Сарадници: арх. Дејан Церовић, арх. Михајло Живадиновић Саветодавни руководилац: проф. арх. Бранислав Којић Радни налог На основу одлуке Савета Института од 14. ii год. и закључка Стручног колегијума од 22. i год., носиоцу задатка арх. Ђорђу Симоновићу, сталном научном сараднику Института, и групи сарадника арх. Дејану Церовићу и арх. Михајлу Живадиновићу и консултанту Браниславу Којићу додељује се, 15. iii год., израда елабората: Прва фаза реализације теме Програмирање и концепције изградње комунално-привредних објеката, која се састоји од: 1. дефиниције задатка 2. концепције и основне поставке његовог решења 3. поступка извршења 4. студије и утврђивања врста типова објеката и нормативних капацитета 5. документације за решење задатка arhitektonski normativi u građenju industrije/vojislav damjanovic, 2nd supplemented edition - Belgrade: institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia: Građevinska knjiga, 1973 (Belgrade: Prosveta) pages: illustr.; 24 cm an overview of the first edition of the monograph titled Arhitektonski normativi u građenju industrije (Architectural norms in the Construction of Industrial Buildings) by Vojislav damjanovic was published in the publication Saopštenja, No.3: arhitektonski normativi u građenju industrije: [overview of the book] / Vojislav damjanovic // Saopštenja No. 3(1972), pg. 102 in his monograph, the author mentioned that valuable data were obtained based on a comprehensive investigation and analysis of the survey material on the experiences from the construction of industrial buildings in Yugoslavia before and after the Second World War. these data, along with theoretical knowledge, enabled the development of architectural norms in the construction of industrial buildings. He presented these data in the monograph in three chapters: Construction of industrial Buildings, Workshop Space and accompanying rooms for Workers. SrP 3 ProGraMMiNG and CoNCePtS of the CoNStrUCtioN of PUBliC UtilitY FaCilitieS and industrial BUildiNGS institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia title of paper: Programming and concepts of construction of public utilities and industrial buildings investor: Fund for Scientific Work of the institute Work order No.: SrP 3 date: 15 March, 1963 elaboration phases: i task holder: arch. djordje Simonovic Collaborators: arch. dejan Cerovic, arch. Mihajlo Zivadinovic advisory Manager: Prof. Branislav Kojic, architect Work order Based on the decision of the institute s Scientific Council dated February 14, 1963, and the Conclusion of the Professional Collegium dated January 22, 1963, the task holder, arch. djordje Simonovic, Permanent associate in the institute, a group of collaborators: arch. dejan Cerovic and arch. Mihajlo Zivadinovic and Consultant Branislav Kojic were assigned on 15 March, 1963, to write the paper: the First Phase of the realization of the theme Programming and Concepts of the Construction of Public Utility Facilities and Industrial Buildings, which consisted of: 1. defining of task 2. the Concept and its Basic Solution 3. task execution Procedure 4. the Study and Specification of the type of buildings and Normative Capacities 5. documentation for the solution ad 4. АУ

54 Рок предаје елабората: годину дана од дана пријема радног налога (15. iii године). Сав материјал који се односи на тему Програмирање и концепције изградње комунално-привредних објеката архивиран је у просторијама data outsourcing Centre и налази се у кутији са ознакама Осим документације похрањене у кутији под бројем 15096, никаква друга грађа, као ни било какав објављен текст везан за овај научно-истраживачки рад нису пронађени. НИР 4 АРХИТЕКТУРА СРБИЈЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА ( ) Институт за архитектуру и урбанизам Назив елабората: Архитектура Србије између два рата ( ) Инвеститор: Фонд за научни рад Института Број радног налога: НИР 4 Датум: 1. iv Фазе елабората: i3 Носилац задатка: проф. арх. Урош Мартиновић Сарадници: арх. Зоран Маневић (остале сараднике ће носилац задатка одредити накнадно) Радни налог На основу закључка Стручног колегијума од 22. i год. и одлуке Савета Института од 14. ii год., налогом НИР 4 од 01. iv год., носиоцу задатка проф. арх. Урошу Мартиновићу дат је радни налог за прикупљање и обраду материјала за публикацију Архитектура Србије између два рата ( ). Као сарадници на послу прикупљања ангажовани су, према уговорним обавезама, у разним временским размацима: арх. Зоран Маневић 4, арх. Милош Перовић, арх. Андреја Марић, арх. тех. Нада Мартиновић и група студената за рад на терену. 5 Примопредаја документационог материјала за НИР 4 под називом Архитектура Србије између два рата ( ) обављена је на састанку одржаном 27. ix године. Састанку су присуствовали арх. Милорад Мацура, арх. Урош Мартиновић, арх. Дивна Зрнић, арх. Андреја Марић и арх. Нада Мартиновић 6, а рад је усвојен на Научном већу 03.iV године. 7 3 Истраживачки рад за тему Архитектура Србије између два рата ( ) планиран је само као i фаза која се односи на прикупљање и сређивање документације (Vlahović, 1969). 4 Податак је преузет из Уговора о привременом раду у трајању од 1. iv до 30. ix год. склопљеног између Института за архитектуру и урбанизам Србије и арх. Зорана Маневића, заведено 1. ИВ год. под бр. 426/1, (2 листа), кутија 15096, регистратор број 1, Б 32, грађа за НИР 4 и Уговора о привременом раду у трајању од 1. X до 31. iii год. склопљеног између Института за архитектуру и урбанизам Србије и арх. Зорана Маневића, заведено 1. X год. под бр. 426/2, (2 листа), кутија 15096, регистратор број 1, Б32 грађа за НИР 4. 5 Податак о сарадницима преузет је из Извештаја проф. арх. Богдана Несторовића, којим се потврђује да је извршен задатак аутора проф. др Уроша Мартиновића на тему Архитектура Србије између два рата ( ). Проф. др Богдан Несторовић је целокупан материјал преузео 15. ii године, (4 листа), кутија 15096, регистратор број 1, Б32 грађа за НИР 4. 6 Записник са састанка одржаног поводом примопредаје документационог материјала за научни рад под насловом Архитектура Србије између два рата ( ) одржаног 27. ix год., (3 листа), кутија 15096, регистратор број 1, Б32 грађа за НИР 4. 7 Податак је преузет из Извештаја за НИР 4 - Архитектура Србије између два deadline for submission of the paper: one year upon receipt of the work order (March 15, 1964). all materials related to the theme Programming and Concepts of the Construction of Public Utility Facilities and Industrial Buildings were archived in the data outsourcing Centre in the box marked except for the documentation archived in the box marked 15096, no other material or published text related to this scientific research paper were found. SrP 4 SerBiaN architecture BetWeeN the two World WarS ( ) institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia title of paper: architecture in Serbia between the two World Wars ( ) investor: Fund for Scientific Work of the institute Work order No.: SrP 4 date: april 1, 1963 elaboration phases: i3 task holder: Prof. Uros Martinovic, architect Collaborator: arch. Zoran Manevic (the task holder will choose other collaborators later) Work order Based on the Conclusion of the Professional Collegium dated January 22, 1963, the decision of the institute s Scientific Council dated February 14, 1963, as well as by order for the SrP 4 of april 1, 1963, the task holder, Prof. arch. Uros Martinovic, was given a work order to collect and prepare the materials for the publication titled Serbian Architecture between the Two World Wars ( ). architects Zoran Manevic 4, Milos Perovic, andreja Maric, Nada Martinovic and a group of students for fieldwork 5 were contracted as collaborators in collecting the materials in different time intervals. the handover of the documentation materials for the SrP 4 under the title of Serbian Architecture between the Two World Wars ( ) was performed at the meeting held on September 27, the meeting was attended by architects Milorad Macura, Uros Martinovic, divna Zrnic, andreja Maric and Nada Martinovic 6, and the paper was adopted at the meeting of the Scientific Council held on april 3, only the Phase i was planned for the research paper on the theme Serbian Architecture between the Two World Wars ( ) that relates to the collection and classification of documentation. (Vlahovic, 1969) 4 the data was taken from the agreement on temporary Work for the period from 1 april 1963 to 30 September 1963, which was signed between the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia and arch. Zoran Manevic, registered on october 1, 1963, under No. 426/1(2 sheets), box 15096, file holder No. 1, B 32, materials for the SrP 4, and the agreement on temporary Work for the period from 1 october 1963 to 31 March 1964 between the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia and arch. Zoran Manević, registered on 1 october 1963 under No. 426/2(2 sheets), box 15096, file holder No. 1, B32 materials for the SrP 4. 5 the data on collaborators was taken from the report by Prof. Bogdan Nestorovic, architect, confirming that author Prof. Uros Martinovic, Phd, executed the task on the theme Serbian Architecture between the Two World Wars ( ). Prof. Bogdan Netorovic, Phd, took all materials on February 15, 1967, (4 sheets), box 15096, file holder No. 1, B32 materials for the SrP 4 6 the minutes of the meeting on the occasion of the handover of documentation materials for the scientific paper titled Serbian Architecture between the two world wars ( ) held on 27 September, 1966, (3 sheets), Box 15096, file holder No.1, B32 materials for the SrP 4 7 the data taken from the report on the SrP 4 Serbian architecture between АУ

55 У току истраживања и научне обраде података на тему Архитектура Србије између два рата ( ) прикупљена је обимна документациона грађа која је архивирана у просторијама data outsourcing Centre. Сав материјал распоређен је по кутијама са ознакама 14868, 15096, 15108, 15116, У току научно-истраживачког рада на теми Архитектура Србије између два рата ( ), које је спроведено у Институту за архитекту и урбанизам Србије у периоду од до год., објављен је текст у серијској публикацији Саопштења, у оквиру рубрике Претходна саопштења о научно-истраживачким радовима, у издању Института за архитектуру и урбанизам Србије: Архитектура Србије између два рата / Урош Мартиновић // Саопштења. Бр. 1(1966), стр Износећи свој став о архитектури у Србији пре Првог светског рата, а потом и мишљење о међуратној архитектури од до год., Урош Мартиновић истиче улогу појединаца из оба периода, наводећи имена првих школованих архитеката из друге половине XiX и с почетка XX века: Јан Неволе, Александар Бугарски, Коста Шрепловић, Михајло Валтровић, Владимир Николић, Коста Јовановић, Светозар Ивечковић, Јован Илкић, Душан Живановић, Милорад Рувидић, Драгутин Ђорђевић, Милан Капетановић, Андра Стевановић, Димитрије Леко, Данило Владисављевић, Милан Антоновић и др, а затим и значајни допринос групе архитеката који су својим радом обележили трећу и четврту деценију XX века: Милана Злоковића, Бранислава Којића, Јана Дубовиа, Душана Бабића, Драгише Брашована, Ернеста Вајсмана, Момчила Белобрка. Свестан чињенице да ово раздобље остаје ван сериознијег истраживања, сматра да би требало неке реализације забележити и утврдити њихово место у историји српске архитектуре, напомињући да је већ оскудна документација све недоступнија, а да су живи сведоци и учесници све малобројнији. У тексту затим наводи тешкоће и проблеме на које је током истаживања наилазио, али и чињеницу да је и поред свега тога рад на систематизацији документације и изворне грађе приведен крају и да ће она у публикацији представљати уводну свеску, која би иницирала даљи рад на обради низа аспеката архитектуре овог значајног преломног периода српске савремене архитектуре. До објављивања публикације којом би била приказана комплетна документација није дошло, али користећи само део прикупљене грађе која се односи на архитектуру Београда између два рата, а прикупљене током истраживања, у периоду од до год., Урош Мартиновић је, почетком седамдесетих година прошлог века, објавио монографију: during the investigation and processing of the data on the theme titled Serbian Architecture between the Two World Wars ( ), a voluminous amount of documentation material was collected, which was archived in the data outsourcing Centre. all materials were archived in the boxes marked 14868, 15096, 15108, 15116, during the scientific-research work on the theme titled Serbian Architecture between the Two World Wars ( ), which was carried out in the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia in the period from 1963 to 1968, the text was published in the serial publication Sapoštenja, published by the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, in the column Previous information on scientific research papers : arhitektura Srbije između dva rata (Serbian architecture between the two World Wars ( )) / Uros Martinovic // Saopštenja. No. 1(1966), pp Giving his view of the Serbian architecture before the First World War, and then also his opinion on the interwar architecture ( ), Uros Martinovic pointed out the role of the individual in these periods, mentioning the names of the first educated architects of the second half of the 19th and early 20th centuries: Jan Nevola, aleksandar Bugarski, Kosta Sreplovic, Mihajlo Valtrovic, Vladimir Nikolic, Kosta Jovanovic, Svetozar iveckovic, Jovan ilkic, dusan Zivanovic, Milorad ruvidic, dragutin djordjevic, Milan Kapetanovic, andra Stevanovic, dimitrije leko, danilo Vladisavljevic, Milan antonovic and others, and then also the important achievements of a group of architects who marked the third and fourth decades of the 20th century: Milan Zlokovic, Branislav Kojic, Jan dubovi, dusan Babic, dragisa Brasovan, ernest Weissmann, Momcilo Belobrk. aware of the fact that this period was not seriously researched, Uros Martinovic was of the opinion that certain realized architectural works should be recorded and their place in the history of the Serbian architecture determined, mentioning that the already scarce documentation was more and more unavailable and that there were less and less living witnesses and participants. He also mentioned difficulties and problems he encountered in his research, but also the fact that, in spite of all this, the work on the systematization of documentation and original materials was brought to an end and that it would be presented as an introductory volume of a publication, which would initiate a work on an analysis of a series of aspects of architecture of this important groundbreaking period in the modern Serbian architecture. the publication in which a complete documentation would be presented has never been published. However, using only a part of the collected materials related to the architecture of Belgrade between the two world wars, collected during his research conducted in the period from 1963 to 1966, Uros Martinovic published a monograph in early 70s: рата ( ), (2 листа), кутија 15096, регистратор број 1, Б32 грађа за НИР 4. АУ the two world wars ( ), (2 sheets), Box 15096, file holder No.1, B32 materials for the SrP 4 55

56 Moderna Beograda : arhitektura Srbije između dva rata / Uroš Martinović. - Beograd : Naučna knjiga, [1972] (Beograd : Privredni pregled) str. : ilustr. ; 23 cm На самом почетку књиге, у уводном делу под називом Тема и оквир, аутор наводи: Тако је поникла иницијатива, да се у оквиру рада Института за архитектуру и урбанизам СР Србије приступи сакупљању и регистровању документације о архитектури Србије између два рата. У истом уводном делу Урош Мартиновић је написао да су... на скупљању грађе, снимању објеката, регистровању дела, личности и наслова у стручној и дневној штампи, обради и сређивању материјала били ангажовани сарадници Института: арх. Милош Перовић, арх. Зоран Маневић, арх. Андреја Марић, арх. Дарко Марушић и арх. Нада Мартиновић. НИР 5 АРХИТЕКТУРА У СРБИЈИ ОД ДО ГОДИНЕ Институт за архитектуру и урбанизам Назив елабората: Архитектура у Србији од до године Инвеститор: Фонд за научни рад Института Број радног налога: НИР 5 Датум: 20.Vii Фазе елабората: i + ii + iii Носилац задатка: проф. др Богдан Несторовић Радни налог На основу одлуке Савета Института од 14. ii год., носиоцу задатка проф. арх. Богдану Несторовићу, сталном научном саветнику Института, додељена је израда елабората Архитектура у Србији од од године у три фазе (i фаза: Припремни елаборат, ii фаза: Техничка израда документационог материјала, iii фаза: Обрада материјала). Као сарадници у истраживању и прикупљању грађе на тему Архитектура у Србији од до године учествовале су две групе студената које су водили арх. Драган Илић, за Западну Србију, и арх. Зоран Маневић за Источну Србију. 8 Рад је предат 5. ix 1967, а усвојен 28. X године. 9 Сав материјал који се односи на тему Архитектура у Србији од од године архивиран је у просторијама data outsourcing Centre и налази се у кутији са ознакама У току научно-истраживачког рада на теми Архитектура у Србији од до године, који је спроведен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије у периоду од до год., објављен је краћи извод истраживања у серијској публикацији Саопштења, бр. 1 из год., у оквиру Moderna Beograda : arhitektura Srbije između dva rata (Modernism in Belgrade: Serbian architecture between the two World Wars) / Uros Martinovic. - Belgrade: Naučna knjiga, [1972] (Belgrade: Privredni pregled) pages: illustr. ; 23 cm at the very beginning of the book, in its introductory part titled Theme and Framework, the author wrote:... it is in this way that the initiative originated, to collect and register the documentation between the two world wars within the work of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia. in the same introductory part, Uros Martinovic wrote that collaborators from the institute: arh. Milos Perovic, arch. Zoran Manevic, arch. andreja Maric, arch. darko Marusic and arch. Nada Martinovic were engaged in collecting the materials, taking the photos of buildings, registering the works, personalities and titles in professional journals and newspapers, and analysing, classifying and arranging the materials. SrP 5 SerBiaN architecture in the Period FroM 1815 to 1915 institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia title of paper: architecture in Serbia from 1815 to 1915 investor: Fund for Scientific Work of the institute Work order No.: SrP 5 date: July 20, 1963 elaboration phases: i + ii + iii task holder: Prof. Bogdan Nestorovic, Phd Work order Based on the decision of the institute s Scientific Council of February 14, 1963, the task holder, Prof. Bogdan Nestorovic, architect and Permanent associate in the institute, was assigned to write the paper titled Serbian Architecture in the Period from 1815 to 1915 in three phases (i Phase: Preparatory study; Phase ii: drawing up the technical documentation; Phase iii: analysis of documentation materials). two groups of students lead by arch. dragan ilic, for Western Serbia, and arch. Zoran Manevic, for eastern Serbia, participated as collaborators in collecting and analysing the materials on the theme Serbian Architecture in the Period from 1815 to the paper was submitted on September 5, 1967, and adopted on october 28, all materials related to the theme Serbian Architecture in the Period from 1815 to 1915 were archived in the data outsourcing Centre in the box marked during the scientific research work on the theme Serbian Architecture in the Period from 1815 to 1915, which was carried out in the institute of architecture and Urban & Spatial Planning 8 Податак о сарадницима преузет је из Извештаја/Рецензије рецензента проф. др Бранислава Којоћа о раду на теми Архитектура у Србији од године од 28. ii год., заведеног под бр. 390/1, 02. iii год., (3 листа), кутија 15096, регистратор број 1, Б32 грађа за НИР 5. 9 Податак је преузет из Извештаја за НИР 5 - Архитектура Србије XIX века, (2 листа), кутија 15096, регистратор број 1, Б32 грађа за НИР 5. 8 the data on collaborators was taken from the report / review by Prof. Branislav Kojic, Phd, on the work on the theme Serbian Architecture in the Period from 1815 to 1915 dated February 28, 1967, registered under number 390/1, 2 March, 1967, (3 sheets), box 15096, file holder broj 1, B32 materials for SrP 5. 9 the data was taken from the report on the SrP-5: Serbian Architecture in the 19th Century, (2 sheets), box 15096, file holder No. 1, B32 materials for the SrP АУ

57 рубрике Претходна саопштења о научно-истраживачким радовима, у издању Института за архитектуру и урбанизам Србије: Архитектура Србије ( ) / Богдан Несторовић // Саопштења. Бр. 1(1966), стр У тексту аутор износи податак да је овим истраживањем обухваћена градска архитектура која се развијала у ослобођеној Србији од Другог српског устанка па све до Првог светског рата. Од год. до педесетих година XiX века највећи број споменика архитектуре представљају цркве. Школе које су се градиле у том периоду, нажалост, нису очуване. Солиднија градња школа почиње тек током друге половине века, али сачуваних објеката има само из последње четвртине XiX века, када се појављује и изградња управних зграда: општинских и среских здања са судовима. У многим градовима су кроз цео XiX век грађене касарне и болнице, док је градња стамбених зграда у периоду од до год. била заступљена у свим градовима. Биле су то стамбене грађевине од најскромнијих породичних кућа до двораца. И поред преплитања свих европских стилова у стогодишњој архитектури модерне српске државе аутор наводи...да је у општем и обухватном погледу, за архитектуру XiX века у Србији прихваћена обликовна подлога ренесанса, мирног, скромног ренесанса, у односу на скромна материјална средства тек ослобођеног народа и тек ослобођене државе... Део резултата овог истраживања одштампан је у истој публикацији у броју 2 из год.: Носиоци архитектонске мисли у Србији XiX века / Богдан Несторовић // Саопштења. Бр. 2(1969), стр Руководилац пројекта Богдан Несторовић у раду указује на значајна имена која су обележила развој архитектуре XiX века у Србији: Хаџи Никола Живковић, Франц Јанке, Атанасије Николић, Јан Невола, Андреја Вуковић, Коста Шрепловић, Андреја Андрејевић, Емилијан Јосимовић, Александар Бугарски, Константин Јовановић, Јован Илкић, Андра Стефановић, Милан Антоновић, Милан Капетановић, Михајло Валтровић, Драгутин Милутиновић, Светозар Ивачковић, Теофил Ханзен, Димитрије Леко, Драгутин Ђорђевић, Милорад Рувидић, Никола Несторовић, Данило Владисављевић, истичући да се не можемо...хвалити великом и оригиналном уметношћу овог раздобља, какву су створили срећнији народи који су вековима слободно изграђивали своју историју, политичку и културну, а заједно с њом и рађали велике таленте и стварали велика дела... Ипак можемо да будемо задовољни: србијанско грађанско друштво је у току непуног века прешло тежак пут од свог рађања до уздизања на ниво европске културе; у том кратком раздобљу оно је успело да стигне и да прати развој архитектуре европског запада. of Serbia in the period from 1963 to 1967, a short summary of the research was published in the serial publication Saopštenja, No. 1, 1966, published by institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, in the column Previous information on scientific research papers : arhitektura Srbije ( ) (Serbian architecture ( )) / Bogdan Nestorovic // Saopštenja. No. 1(1966), pp in the article, the author wrote that the research encompassed urban architecture developed in Serbia in the period from its liberation after the Second Serbian Uprising until the First World War. in the period from 1815 to 1950s, most of architectural monuments included churches. the schools built in this period have unfortunately not been preserved. the more solid construction of schools started only in the second half of the 19th century, but the only preserved school buildings date from the last quarter of the 19th century, when first administration buildings were also built: municipal and county buildings with courts. Hospitals and military barracks were built in many towns throughout the 19th century, while the residential building construction in the period between 1815 and 1915 was represented in all towns. these residential buildings ranged from the most modest family houses to castles. in spite the fact that all european styles interwove in the hundred-year long architecture of modern Serbian state, the author said that in the general and comprehensive sense, the design style of renaissance, calm, modest renaissance, was accepted in the 19th-century Serbian architecture relatived to the modest financial resources of the just liberated nation and just liberated country... a part of the research results was published in the same publication in No. 2, 1969: Nosioci arhitektonske misli u Srbiji XiX veka (Holders of architectural thought in Serbia in the 19th Century) / Bogdan Nestorovic // Saopštenja. No. 2(1969), pp in his paper, Bogdan Nestorovic, Project Manager, mentioned the important names that marked the development of the Serbian architecture in the 19th century: Hadzi Nikola Zivkovic, Frany Janke, atanasije Nikolic, Jan Nevola, andreja Vukovic, Kosta Sreplovic, andreja andrejevic, emilijan Josimovic, aleksandar Bugarski, Konstantin Jovanovic, Jovan ilkic, andra Stefanovic, Milan antonovic, Milan Kapetanovic, Mihajlo Valtrovic, dragutin Milutinovic, Svetozar ivackovic, teofil Hanzen, dimitrije t. leko, dragutin djordjevic, Milorad ruvidic, Nikola Nestorovic, danilo Vladisavljevic, emphasizing that we could not boast about great and original art of this period, like the art created by happier nations which have freely built their history, the political and cultural, in which great talents were born and who created great architectural works... Nevertheless, we can be satisfied: over less than a century, the Serbian civil society has moved along a difficult path from its birth to its rise to the level of european culture; it has managed to catch up and keep pace with the development of Western european architecture. АУ

58 У истом броју часописа Саопштења публикован је и рад Зорана Маневића, који је радио као сарадник на истраживању за Источну Србију: Променљиви идеали српских архитеката у 19. веку / Зоран Маневић // Саопштења. Бр. 2(1969), стр Књига Архитектура Србије у XIX веку објављена је тек год. у издању art press-a. У напомени, на почетку публикације, пише да је монографија настала према рукопису Богдана Несторовића похрањеном у архиви САНУ под бројем У књизи су дате и рецензије арх. Ивана Здравковића (од 12. Xii год.) и академика проф. арх. Бранислава Којића (из новембра год.). У рецензији Бранислава Којића између осталог стоји:... Институт за архитектуру и урбанизам заслужује признање што је имао у плану свог рада проучавање новије историје архитектуре у Србији и што је дао иницијативу и подржао да се овај задатак обави јер се њиме попуњава велика празнина у познавању наше културне историје. Аутор је испунио исти задатак са потпуним успехом служећи се научним методама и расположивим изворима грађе... Рад Архитектура Србије у XIX веку има сва својства капиталног дела па се предлаже Институту за архитектуру и урбанизам да га прими и да предузме све мере да се створе средства за његово публиковање. Архитектура Србије у XiX веку / Богдан Несторовић. - Београд: art press, 2006 (Ниш: Круг) стр.: илустр.; 24 cm Тираж Напомена: стр Стр ; Рецензије / Бранислав Којић, Иван Здравковић. - О аутору: стр Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр isbn (картон) Друго издање поменуте монографије објављено је год.: Архитектура Србије у XiX веку / Богдан Несторовић изд. - Београд : Арт пресс, 2014 (Београд : Аполо) стр. : илустр. ; 23 цм Тираж Напомена: стр. [4]. - Напомене и библиографске референце уз текст. isbn isbn ! (брош.) НИР 6 КРИТЕРИЈУМИ И МЕРИЛА У СТАМБЕНОЈ ИЗГРАДЊИ Институт за архитектуру и урбанизам Назив елабората: Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи Инвеститор: Фонд за научни рад Број радног налога: НИР 6 Датум: 18. Vii Фазе елабората:i + ii + iii Носилац задатка: проф. др Богдан Несторовић Zoran Manevic, who was the collaborator on the research for the eastern Serbia, published his paper in journal Saopštenja: Promenlјivi ideali srpskih arhitekata u 19. veku (the Changing ideals of Serbian architects in the 19th Century) / Zoran Manević // Saopštenja. No. 2(1969), pp the book titled Serbian Architecture in the 19th Century was published only in 2006 by Art press. it is written in the note on the first pages of the publication that the Monograph was produced according to the Bogdan Nestorovic s manuscript stored in the archives of the Serbian academy of Sciences and arts (SaSa) under number the book also contains the reviews by arch. ivan Zdravkovic (performed on december 12, 1973) and academician and Professor Branislav Kojic, architect, (performed in November 1970). in his review, amongst other things, Branislav Kojic wrote:...the institute of architecture and Urban & Spatial Planning deserves recognition because its work plan included the research of the recent history of Serbian architecture and because it gave the initiative for and supported the carrying out of this task as it fills a great gap in the knowledge about our cultural history. the author fulfilled the task with great success using the scientific methods and available sources...the paper titled Serbian Architecture in 19th Century have all characteristics of a capital work, so it is recommended that the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia adopt the paper and take all measures to find funds for its publication. arhitektura Srbije u XiX veku (Serbian architecture in 19th Century)/ Bogdan Nestorovic - Belgrad : art press, 2006 (Nis: Krug) pages: illustr.; 24 cm Number of copies 1,000 - Note: pg pp ; review/ Branislav Kojic, ivan Zdravkovic. about the author: pp Notes and bibliographic references to the text - Bibliography: pp isbn (hardcover) the second edition of this monograph was published in 2014: arhitektura Srbije u XiX veku/ Bogdan Nestorovic 2nd edition - Belgrade: art press, 2014 (Belgrade: apolo) pages: illustr.; 23 cm Circulation: Note: pg. [4]. - Notes and bibliographic references to the text isbn isbn ! (brochure) SrP 6 Criteria and StaNdardS in HoUSiNG development institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia title of paper: Criteria and Standards in Housing development investor: Fund for Scientific Work of the institute Work order No.: SrP 6 date: July 18, 1963 elaboration phases: i + ii + iii task holder: Prof. Bogdan Nestorovic, Phd АУ

59 Радни налог На основу одлуке Савета Института од 14. ii год., носиоцу задатка проф. арх. Богдану Несторовићу, сталном научном саветнику Института, додељена је израда елабората Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи у три фазе (i фаза: Разрада садржаја теме - план рада, ii фаза: Анкетирање и сређивање података, iii фаза: Обрађивање материјала). Према радном налогу, као рок за доставу i фазе наведен је датум 15. Xii 1963, ii фазе 25. Vi 1964, a рок за завршетак iii фазе био је 1. Xii године. Сарадник на прикупљању и обради грађе био је Мирољуб Којовић. 10 Рад је усвојен на састанку Одбора за архитектуру одржаном 10. Xii године. 11 У току истраживања и научне обраде података за тему Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи прикупљен је документациони материјал који је архивиран у просторијама data outsourcing Centre. Грађа је распоређена у кутије са ознакама 15096, Током научно-истраживачког рада на теми Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи, који је спроведен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије у периоду од до год., објављен је текст у серијској публикацији Саопштења, у оквиру рубрике Претходна саопштења о научно-истраживачким радовима, у издању Института за архитектуру и урбанизам Србије: Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи / Богдан Несторовић // Саопштења. Бр. 1(1966), стр. 50. Како се може видети из текста, циљ ове студије био је да... утврди јединствене критеријуме и мерила у стамбеној изградњи који би одређивали оптимална својства стана, његове основне карактеристике које га одликују, како у општем појму, тако и у различитим видовима његове разноврсности, а у односу на материјале и хумане захтеве друштва, односно породице и домаћинства којима су намењени. Резултати научно-истраживачког рада на теми Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи публиковани су јуна године: 12 Kriterijumi u stambenoj izgradnji / Bogdan Nestorović. - Beograd : institut za arhitekturu i urbanizam Srbije : 10 Податак о сараднику на обради теме Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи преузет је из Уговора склопљеног између Института за архитектуру и урбанизам Србије и арх. Мирољуба Којовића 31. Xii год., бр. 2093/1, (1 лист), кутија 15096, регистратор број 1, Б33 грађа за НИР Податак да је рад усвојен преузет је из рачуна Бранку Максимовићу за рецензију научног задатка под насловом Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи аутора Богдана Несторовића од 23. Xii год., (1 лист), кутија 15096, регистратор број 1, Б33 грађа за НИР Податак о датуму објављивања преузет је из прегледане архивске грађе која се налази у кутији у регистратору број 1 под ознаком Б 33 за НИР 6 - Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи руководиоца пројекта проф. арх. Богдана Несторовића. Податак је значајан јер на самој публикацији не стоји година у којој је материјал штампан. АУ Work order Based on the decision of the institute s Scientific Council of February 14, 1963, the task holder Prof. Bogdan Nestorovic, architect, Permanent Scientific advisor in the institute, was assigned to write a paper titled Criteria and Standards in Housing Development in three phases (Phase i: elaboration of the contents the work plan; Phase ii: Conducting a survey and summarizing the data; Phase iii: analysis of survey material). according to the Work order, the deadline for submission of the Phase i of the paper was december 15, 1963 and Phase ii June 25, the deadline for submission of the Phase iii was december 1, Miroljub Kojovic was the collaborator in collecting and analysing the documentation materials 10. the paper was adopted at the meeting of the Committee on architecture held on december 10, during the investigation and processing of the data on the theme titled Criteria and Standards in Housing Development, the documentation materials were collected and archived in the data outsourcing Centre. the materials were archived in boxes marked 15096, during the scientific research work on the theme titled Criteria and Standards in Housing Development that was carried out in the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia in the period from 1963 to 1964, the text was published in the serial publication Saopštenja, published by the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, in the column Previous information on scientific research papers,: Kriterijumi i merila u stambenoj izgradnji (Criteria and Standards in Housing development) / Bogdan Nestorovic // Saopštenja. No.1 (1966), pg. 50 as could be seen from the text, the aim of this study was to determine single criteria and standards in housing development that would specify optimum features of apartments, their basic characteristics, both in general and in various aspects of their diversity, and in relation to materials and humane requirements of society, i.e. families and households for which they are intended. the scientific research paper on the theme titled Criteria and Standards in Housing Development was published in June : Kriterijumi u stambenoj izgradnji (Criteria in Housing development)/ Bogdan Nestorovic the data on collaborator in the elaboration of the theme titled Criteria and Standards in Housing Development was taken from the agreement signed between the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia and arch. Miroljub Kojović on december 31, 1963, No. 2093/1 (1 sheet), box 15096, file holder No.1, B33 materials for the SrP 6 11 the data on the adoption of the paper was taken from the invoice issued to Branko Maksimovic for performing the review of the scientific paper titled Criteria and Standards in Housing Development by author Bogdan Nestorovic dated december 23, 1968, (1 sheet), box 15096, file holder No.1, B33 materials for the SrP the data on the date of publication was taken from the examined archival materials in the box 15096, in the file holder No.1, B 33 materials for the SrP 6 titled Criteria and Standards in Housing Development by Prof. and architect Bogdan Nestorovic, Project Manager. this data is important because the year in which the paper was published is written in the publication itself. 59

60 Građevinska knjiga, [1969] (Beograd: Srbija ) str. ; 24 cm Štampano kao rukopis. - Bibliografija: str Елаборат Критеријуми у стамбеној изградњи обухвата пет поглавља: i. Појмови и дефиниције у стамбеној проблематици ii. Социолошки критеријуми у стамбеној изградњи iii. Критеријуми планске стамбене изградње у урбаним оквирима iv. Технички и економски критеријуми у програмирању стамбене изградње V. Дефинисање задатака у стамбено-комуналној привреди У уводном делу елабората, између осталог, наводи се... Институт за архитектуру и урбанизам СР Србије сматра неодложним и најактуелнијим проблемом проучавање критеријума у стамбеној изградњи на основу којих би се могли основати даљи елаборати, препоруке, смернице и прописи за целокупну стамбено-комуналну привреду, која чини део извршавања друштвеног плана развоја СР Србије у периоду до године и даље. Приказ монографске публикације Критеријуми у стамбеној изградњи аутора Богдана Несторовића представљен је у публикацији Saopštenja бр. 3: Kriterijumi u stambenoj izgradnji : [prikaz knjige] / Bogdan Nestorović // Saopštenja. Br. 3(1972), str НИР 7 ИСПИТИВАЊЕ ФУНКЦИОНАЛНИХ ВРЕДНОСТИ СЛОБОДНИХ ПРОСТОРА У ОКВИРУ СТАМБЕНОГ КОМПЛЕКСА Институт за архитектуру и урбанизам Назив елабората: Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбеног комплекса Инвеститор: Фонд за научни рад Института Број радног налога: НИР 7 Датум: 01. i Фазе елабората: i фаза (део i и ii) + ii фаза (део iii и iv) Носилац задатка: проф. др арх. Бранко Максимовић Радни налог На основу одлуке Савета Института од 20. Vi год., носиоцу задатка проф. др арх. Бранку Максимовићу, сталном научном сараднику Института, додељена је, 1. i год., израда елабората Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбеног комплекса (i фаза: i део: Хумани значај слободног простора, ii део: Утицајни фактори при одређивању садржине и функција слободних простора). Сарадници на прикупљању и обради грађе били су арх. Стојан Калик и арх. Александар Оцокољић, асистенти Института. 13 Belgrade : institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia : Građevinska knjiga, [1969] (Belgrade : Srbija ) pages; 24 cm Published as manuscript - Bibliography: pp the paper titled Criteria in Housing Development contains five chapters: i. Housing terminology and definitions ii. Sociological Criteria in Housing development iii. Criteria of the Planned Housing development in the Framework of town Planning iv. technical and economic Criteria in Programming the Housing development V. defining the tasks in the housing-communal economy in the introductory part, amongst other things, it is written that... the exploration of criteria in housing development based on which further papers could be produced, recommendations and guidelines given and regulations set out for the overall housing-communal economy, which is a part of the execution of the social plan for the development of the republic of Serbia until 1970 and onwards, is considered the hottest issue by the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia. an overview of the monographic publication titled Kriterijumi u stambenoj izgradnji (Criteria in Housing Development) by author Bogdan Nestorovic was presented in the journal, No.3: Kriterijumi u stambenoj izgradnji : [book overview] / Bogdan Nestorovic // Saopštenja. No. 3(1972), pp SrP 7 investigation of FUNCtioNal ValUeS of open SPaCeS WitHiN the residential CoMPleXeS institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia title of paper: investigation of Functional Values of open Spaces within the residential Complexes investor: Fund for Scientific Work of the institute Work order No.: SrP 7 date: January 1, 1964 elaboration phases: Phase i (parts i and ii) + Phase ii (parts iii and iv) task holder: Prof. and architect Branko Maksimovic Work order Based on the decision of institute s Scientific Council of June 20, 1963, the task holder Prof. and architect Branko Maksimovic, Phd, Permanent Scientific associate in the institute, was assigned on January 1, 1964, to write the paper titled Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes (Phase i: Part i: Humane importance of open spaces; Part ii: influential factors in determining the contents and function of open spaces). architects Stojan Kalik and aleksandar ocokoljic, assistants in the institute, were the collaborators in collecting and analysing the documentation materials Податак о сарадницима преузет је из предговора публикације: Максимовић, Б. (1969) Функционалне вредности слободних простора у стамбеном комплексу, Београд, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Грађевинска књига, стр the data on collaborators was taken from the preface to the publication: Maksimovic, B. (1969) ispitivanje funkcionalnih vrednosti slobodnih prostora u okviru stambenog kompleksa, Belgrade, institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Građevinska knjiga, pp АУ

61 Уз првобитни Радни налог за НИР 7 постоје и два Анекса: i и ii. Анекс i (од 19. V године) Анекс ii (од 17. ix године) На основу одлуке Савета од 13. Viii год., носиоцу задатка проф. Бранку Максимовићу додељује се, Анексом i од 19. V год., израда пројекта Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбеног комплекса (ii фаза: део iii и iv). i фаза (i и ii део) довршена је и усвојена 12. iii год., а iii и iv део усвојени су 25. X године. Последња редакција текста предата је Научном одељењу 15. ix год., а касније и усвојена од стране Научног већа. 14 У току истраживања и научне обраде података на тему Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбеног комплекса, прикупљен документациони материјал архивиран је у просторијама data outsourcing Centre. Сва грађа распоређена је у кутије са ознакама 15096, У току научно-истраживачког рада на теми Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбеног комплекса, који је спроведен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије у периоду од до год., објављен је текст у серијској публикацији Саопштења, у оквиру рубрике Претходна саопштења о научно-истраживачким радовима, у издању Института за архитектуру и урбанизам Србије: Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбеног комплекса / Бранко Максимовић // Саопштења. Бр. 1(1966), стр Научни пројекат, како је у тексту наведено, обрађен је у четири дела. Први део обрађује хумани значај слободног простора, као саставног дела савременог стамбеног комплекса. Други део проучава садржину и функционалну рашчлањеност слободних простора. У трећем делу под називом Компоненте које утичу на садржину и употребну вредност слободних простора, наглашена је потреба за нормирањем слободног простора око стана, као услов за његово сисематско, правилно просторно организовање. Док у четвртом делу, који се односи на проблем норми, програмске типологије и законодавство, аутор инсистира на доношењу обавезних норматива који би се односили на дечја игралишта и установе, школска дворишта, фискултурне комплексе, слободне просторе за пасивни одмор одраслих, као и на зелене просторе општег значаја. Указујући на то да постављање и проучавање овог проблема може да има међународни значај, аутор износи there were two annexes to the original Work order for the SrP 7: annex i (dated May 19,1965) annex ii (dated September 17, 1965) Based on the decision of the institute s Scientific Council of august 13, 1963, the task holder, Prof. Branko Maksimovic, was assigned by the annex i dated May 19, 1965, to draw up the project titled Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes (Phase ii: parts iii and iv). Phase i (parts i and ii) was completed and adopted on March 12, 1965, while parts iii and iv were adopted on october 25, the final text was submitted to the department of Scientific Work on September 15, 1968, and was later adopted by the Scientific Council. 14 during the investigation and processing of data on the theme titled Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes, the collected documentation materials were archived in the data outsourcing Centre. all materials were archived in the boxes marked 15096, during the scientific research work on the theme titled Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes, which was carried out in the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia in the period from 1963 to 1968, the text was published in the serial publication Saopštenja, published by the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, in the column Previous information on Scientific research Papers : ispitivanje funkcionalnih vrednosti slobodnih prostora u okviru stambenog kompleksa (investigation of Functional Values of open Spaces within the residential Complexes) / Branko Maksimovic // Saopštenja. No. 1(1966), pp as mentioned in the text, the scientific project was written in four parts. the first part deals with the humane importance of open spaces as an integral part of a modern housing complex. the second part studies the contents and functional division of open spaces. the third part titled Components, which affect the contents and use-value of open spaces, emphasizes the need for norming the free spaces around apartments, as a condition for their systematic, proper spatial organization. in the fourth part relating to the issues of norms, programmatic typology and legislation, the author insists on the adoption of mandatory norms that would relate to the playgrounds and institutions for children, school courtyards, gymnasium complexes, open spaces for the rest of adults, as well as to the green spaces of general importance. indicating that setting and studying this issue can have an international importance, the author indicates his stance that there is a need to develop cooperation with professionals and scientists from abroad for the purpose of more complex resolving of the open space issue. 14 Податак је преузет из Извештаја за НИР 7 - Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбених комплекса, (1 лист), кутија 15096, регистратор број 1, Б33 грађа за НИР the data was taken from the report on the SrP-7 titled Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes, (1 list), box 15096, file holder No.1, B33 materials for the SrP 7 АУ

62 став о неопходности развијања сарадње са стручњацима и научним радницима ван земље ради комплекснијег решавања проблематике слободних простора. Резултати научно-истраживачког рада на теми Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбеног комплекса публиковани су год.: Funkcionalne vrednosti slobodnih prostora u stambenom kompleksu / Branko Maksimović ; [francuski prevod darinka Marodić-arnovljević, tatjana abolmosova, Milivoje isailović]. - Beograd : institut za arhitekturu i urbanizam Srbije : Građevinska knjiga, 1969 (Beograd : Srbija ) str. : ilustr. ; 30 cm Str. 5-6: Predgovor / B. Maksimović: U okviru instituta za arhitekturu i urbanizam S. r. Srbije bili su mi saradnici arhitekti Stojan Kalik i aleksandar ocokoljić, asistenti instituta.. objašnjenje uz ilustr. na srp., rus., franc. i engl. jeziku. - rezime na rus., franc. i engl. jeziku. Приказ монографске публикације Функционалне вредности слободних простора у стамбеном комплексу аутора Бранка Максимовића представљен је у публикацији Саопштења бр. 3: Funkcionalne vrednosti slobodnih prostora u stambenom kompleksu : [prikaz knjige] / Branko Maksimović // Saopštenja. Br. 3(1972), str НИР 8 ПРЕГЛЕД, АНАЛИЗА И ОЦЕНА УРБАНИСТИЧКЕ АКТИВНОСТИ У СР СРБИЈИ ОД ДО ГОДИНЕ Институт за архитектуру и урбанизам Назив елабората: Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године Инвеститор: Републички фонд за стамбену изградњу из Београда Број радног налога: НИР 8 Датум: 2. Vii год. Фазе елабората: i, ii, iii, iv Носилац задатка: проф. арх. др Оливер Минић Радни налог На основу закључка Научне комисије Института од 10. Vi и одлуке Савета од 11. Vi год., носиоцу задатка арх. Оливеру Минићу додељена је израда елабората: Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године у четири фазе: i фаза: Концепт рада (рок завршетка i фазе 1. X године) ii фаза: Прикупљање документације (рок завршетка ii фазе 1. iv године) 15 Временски распон од до1964. год. за тему Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији наводи се у Радном налогу и Анексу Радног налога. Међутим, у осталој документацији (Извештају о раду, рецензијама, Уговору о изради елабората), као и у самом раду објављеном у серијској публикацији Саопштења бр. 1, временски распон истраживања је од до године. the results of the scientific research paper on the theme titled Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes were published in 1969: Funkcionalne vrednosti slobodnih prostora u stambenom kompleksu (Functional Values of open Spaces within the residential Complexes) / Branko Maksimovic; [French translation by darinka Marodicarnovljevic, tatjana abolmosova, Milivoje isailovic]. - Belgrade: institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia: Građevinska knjiga, 1969 (Belgrade: Srbija ) pages: illustr.; 30 cm. pp. 5-6: Predgovor (Preface) / B. Maksimovic: U okviru instituta of architectureru i urbanizam r.srbije bili su mi saradnici arhitekti Stojan Kalik and aleksandar ocokoljic, asistenti institute. (architects Stojan Kalik and aleksandar ocokoljic, assistants in the institute, were my collaborators within the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia). explanations of the illustrations given in Serbian, russian, French and english abstract written in russian, French and english an overview of the monographic publication titled Funkcionalne vrednosti slobodnih prostora u stambenom kompleksu (Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes) by Branko Maksimovic was given in journal, No.3: Funkcionalne vrednosti slobodnih prostora u stambenom kompleksu: [book overview] / Branko Maksimovic // Saopštenja. No.3 (1972), pp SrP 8 overview, analysis and assessment of UrBaN PlaNNiNG activities in the SoCialiSt republic of SerBia in the Period FroM 1944 to institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia title of paper: overview, analysis and assessment of Urban Planning activities in the Socialist republic of Serbia in the period from 1944 to 1964 investor: republic Fund for Housing Construction from Belgrade Work order No.: SrP 8 date: July 2, 1964 elaboration phases: i, ii, iii, iv task holder: Prof. and architect oliver Minic, Phd Work order Based on the Conclusion of the Scientific Committee of the institute of June 10, 1964, and the Scientific Council s decision of June 11, 1964, arch. oliver Minic, the task holder, was assigned to write the paper titled Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964 in four phases: Phase i: the Concept of the Paper (deadline for completion of the Phase i was october 1, 1964) Phase ii: Collection of documentation (deadline for completion of the Phase ii was april 1, 1965) 15 the timespan from 1944 to1964 is mentioned in the work order and annex to the work order for the theme titled Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia. However, the timespan from 1945 to 1965 is mentioned in other documentation (report on the Paper, review, agreement on Writing the Paper), as well as in the paper itself, published in the serial publication Saopštenja, No АУ

63 iii фаза: Основна обрада (рок завршетка iii фазе 20. Vi године) iv фаза: Дефинитивна обрада (рок завршетка iv фазе 1. Xii године) Уз првобитни Радни налог за НИР 8 постоји и Анекс Радног налога. Анекс i је састављен према одлуци донетој на заједничком састанку Савета и Управног одбора одржаном 17. ix године. Првобитни радни налог допуњен је Анексом i 8. iv године. Концепт рада за тему Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године аутор је предао Институту за архитектуру и урбанизам Србије 7. Xii године. 16 Сарадници на прикупљању и обради грађе били су асистенти Института арх. Недељко Боровница и арх. Милан Продановић. 17 Рецензенти арх. Владимир Бјеликов и арх. Борко Новаковић предали су оцену рада за тему Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године Научном већу Института за архтекутуру и урбанизам Србије 8. Xii године. На истом овом састанку Научно веће је и усвојило рад. 18 У току истраживања и научне обраде података за тему Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године прикупљена је обимна грађа која је је архивирна у просторијама data outsourcing Centre. Сав документациони материјал распоређен је у четири кутије са ознакама 14760, 15096, 15099, У току научно-истраживачког рада на теми Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године, који је спроведен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије у периоду од до год., објављен је текст у серијској публикацији Саопштења, у оквиру рубрике Претходна саопштења о научно-истраживачким радовима, у издању Института за архитектуру и урбанизам Србије: Преглед, анализа и оцена урбанистичке делатности у Србији ( ) / Оливер Минић // Саопштења. Бр. 1(1966), стр Аутор у тексту указује на проблеме који прате урбанистичку делатност од ослобођења године. Први помак, после рата, тачније год., односи се на оснивање 16 Податак је преузет из Извештаја о раду на теми Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године који је аутор предао Иинституту за архитектуру и урбанизам Србије 8. iii године. У истом извештају се наводи да је Милан Продановић као сарадник ангажован од 1. ii године. 17 Податак о сарадницима преузет је из Извештаја о елаборату Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године рецензента Владимира Бјеликова, (25 листова), кутија 15096, регистратор број 2, Б34 грађа за НИР Податак је преузет из Извештаја за НИР 8 - Преглед, анализа и оцена урбанистичке делатности у Србији од до године, (2 листа), кутија 15096, регистратор број 2, Б34 грађа за НИР 8. АУ Phase iii: Basic analysis (deadline for completion of the Phase iii was June 20, 1965) Phase iv: Paper Finalization (deadline for completion of the Phase iii was december 1, 1965) the original work order for the SrP 8 was supplemented by annex i on april 8, the annex i was made by the decision taken at the joint meeting of the institute s Scientific Council and Managing Board held on September 17, the author submitted the concept of the paper on the theme titled Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964 on december 7, 1964, to the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia. 16 arch. Nedeljko Borovnica and arch. Milan Prodanovic, assistants in the institute, were the collaborators in collecting and analysing the materials 17. the reviewers, arch. Vladimir Bjelikov and arch. Borko Novakovic, submitted the assessment of the paper on the theme Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964 to the Scientific Council of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia on december 8, the Scientific Council adopted the paper at the same meeting. 18 during the investigation and processing of data on the theme Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964, a voluminous amount of material was collected and archived in the data outsourcing Centre. all documentation materials were archived in the boxes marked 14760, 15096, 15099, during the scientific research work on the theme titled Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964, which was carried out in the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia in the period from 1965 to 1966, the text was published in the serial publication Saopštenja, published by the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, in the column Previous information on scientific research papers : Pregled, analiza i ocena urbanističke delatnosti u Srbiji ( ) (overview, analysis and assessment of Urban Planning activities in the Socialist republic of Serbia ( )) / oliver Minic // Saopštenja. Br. 1(1966), pp the data was taken from the report on the Paper on the theme titled Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964 that was subimtted by the author to the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia on March 8, the report mentions that Milan Prodanovic was engaged as a collaborator on Ferbuary 1, the data on collaborators was taken from the report by the reviewer Vladimir Bjelikov on the paper titled Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964, (25 sheets), box 15096, file holder No.2, B34 materials for the SrP 8 18 the data was taken from the report on the SrP-8 titled Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964, (2 sheets), box 15096, file holder No.2, B34 materials for the SrP 8 63

64 Урбанистичког института при Министарству грађевина. Већ следеће, год., Институт постаје Урбанистички завод Србије, а формира се и Управа главног архитекте Београда. У наредном периоду дошло је до реформисања Урбанистичког завода и од његовог састава се формира неколико архитектонско-урбанистичких атељеа, који су обједињавали урбанистичко и архитектонско пројектовање. Све до краја шездесетих година прошлог века, Београд је био једини центар урбанистичке делатности и у њему су, поред Урбанистичког завода Србије, а потом архитектонско-урбанистичких атељеа, постојали Градски завод за урбанизам и Друштво урбаниста. Тек пред крај седме деценије, у унутрашњости Србије оснивају се локални заводи за урбанизам. Ипак, тек оснивањем Завода за унапређење комуналне делатности Србије год. и Института за архитектуру и урбанизам Србије, као самосталне институтције, год., створени су услови за развој урбанистичке теорије и праксе и обједињавање урбанистичке активности на територији целе Републике. У врло деликатним друштвено-економским околностима и урбанистичка делатност је имала својих успона и падова, а урбанисти, учесници тих догађаја, мало су тога успели да забележе и документују и управо је истраживање на пројекту Преглед, анализа и оцена урбанистичке активности у СР Србији од до године имало за циљ да попуни ту празнину. Током истраживања прикупљање података вршено је усменим и писменим анкетирањем, читањем и проучавањем дневне штампе и часописа, обиласцима терена, реконструкцијом догађаја на основу запажања и сећања. Идеја носиоца пројекта и његових сарадника била је да се делови прикупљеног материјала прикажу у облику графикона и табела, а да се на основу добијених резултата израде студије о демографским кретањима у Србији, о економским аспектима урбанизације и комуналној опремљености градова у наведеном периоду. ЗАКЉУЧАК Од седам приказаних научно-истраживачких радова шест је завршено и усвојено на седницама Научног већа Института за архитектуру и урбанизам Србије. Само за НИР 3 Програмирање и концепције изградње комуналнопривредних објеката, сем документације похрањене у кутији под бројем 15096, никаква друга грађа, као ни било какав објављени текст, нису пронађени. Од усвојених радова резултати четири научно-истраживачка рада су убрзо по усвајању и публиковани. У оквиру објављених публикација за НИР 6 Критеријуми и мерила у стамбеној изградњи и НИР 7 Испитивање функционалних вредности слободних простора у оквиру стамбеног комплекса in his text, the author indicated the problems in urban activities in the period from the liberation until the first move after the war, actually in 1946, related to the establishment of the Urban Planning institute within the Ministry of Construction. in 1947, the office of the Chief architect of the City of Belgrade was formed. in the next period, the Urban Planning institute was reformed and several architecture and town planning ateliers combining the architectural and urban design were also formed by the members of the institute. Until late 1960s, Belgrade was the only centre for urban planning activities in which, besides the Urban Planning institute of Serbia and, later, architecture and town planning ateliers, there were also the Urban Planning institute of Belgrade and Society of town Planners of Belgrade. the local town planning institutes were being established throughout Serbia only before the end of the seventh decade of the 20th century. the condition for the development of urban planning theory and practice and the aggregation of urban planning activities in the republic of Serbia was created only by the establishment of the institute for the Public Utility activities as an independent institution in in very delicate social and economic circumstances, the urban planning activities also had their ups and downs, while town planners, the participants in these events, had a few things to record and document, and exactly the research on the project of Overview, Analysis and Assessment of Urban Planning Activities in the Socialist Republic of Serbia in the period from 1944 to 1964 was aimed to fill this gap. the collection of data during research was carried out through interviews and written questionnaires, citation and study of daily newspapers and journals, field visits and reconstruction of events based on observations and recollections. the idea of the project holder and his collaborators was to present the parts of the collected materials in the form of graphs and tables, and to create studies on demographic trends in Serbia, economic aspects of urbanization and status of infrastructure in towns on the basis of the obtained results. CoNClUSioNS out of the seven presented scientific research papers, six were completed and adopted at the meetings of the Scientific Council of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia. For the SrP 3 titled Programming and Concept of Construction of Public Utility Facilities and Industrial Buildings, except for the documentation archived in the box marked 15096, no other materials or any published text related to this scientific research paper were found. out of the published papers, the results of four scientific research papers were published soon after their adoption. the overall results of the SrP 6 titled Criteria and Standards in Housing Development and SrP 7 titled Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes were presented, while after processing and analysing the data collected for the SrP 2 titled Hygienic and Technical Norms in Industry, the results related to the architectural norms in construction of industrial buildings were presented in the publication. as for the SrP 4 titled АУ

65 представљени су целокупни резултати истраживања, док су након обраде и анализе прикупљених података за НИР 2 Хигијенско-технички нормативи у индустрији публикацијом презентовани само резултати који се односе на архитектонске нормативе у грађењу индустрије, а за НИР 4 Архитектура Србије између два рата ( ) публикација садржи само прикупљену документацију са подручја Београда. Због недостатка средстава, резултати преостала два значајна истраживања, која се односе на теме из историје архитектуре и урбанизма, нажалост, нису тада објављени (Спасић, 2001). Тек четири деценије касније, тачније год., објављена је књига Архитектура Србије у XIX веку у издању Аrt press-а, а осам година касније, год., и 2. издање ове монографије. Оба издања настала су према рукопису Богдана Несторовића похрањеном у архиви САНУ под бројем 14410, који је своје истраживање започео и завршио у Институту за архитектуру и урбанизам Србије. ЛИТЕРАТУРА Архивска грађа Института за архитектуру и урбанизам Србије у просторијама data outsourcing Centre d.o.o.: кутије: 14760, 14868, 15096, 15099, 15108, 15110, 15116, 15121, damjanović, V. (1971) Arhitektonski normativi u građenju industrije, Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Građevinska knjiga damjanović, V. (1973) Arhitektonski normativi u građenju industrije, 2. dopunjeno izd., Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Građevinska knjiga damjanović, V. i S. ličina (1966) Higijensko-tehnički normativi u industriji, Saopštenja, br. 1, str. 51 damjanović, V. (1969) Primena higijensko-tehničkih normativa u Jugoslovenskim industrijskim preduzećima, Saopštenja, br. 2, str damjanović, V. (1972) Arhitektonski normativi u građenju industrije: [prikaz knjige], Saopštenja, br. 3, str lojanica, M. (1966) Hronologija nastajanja i razvoj Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Saopštenja, br. 1, str Maksimović, B. (1969) Funkcionalne vrednosti slobodnih prostora u stambenom kompleksu, Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Građevinska knjiga Maksimović, B. (1966) Ispitivanje funkcionalnih vrednosti slobodnih prostora u okviru stambenog kompleksa, Saopštenja, br. 1, str Maksimović, B. (1972) Funkcionalne vrednosti slobodnih prostora u stambenom kompleksu : [prikaz knjige], Saopštenja, br. 3, str Manević, Z. (1969) Promenljivi ideali srpskih arhitekata u XIX veku, Saopštenja, br. 2, str Marić, i. (ur.) (2014) Jubilej 60 godina Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije: , Beograd, Institut za arhitektutu i urbanizam Srbije Martinović, U. (1972) Moderna Beograda: arhitektura Srbije između dva rata, Beograd, Naučna knjiga Martinović, U. (1966) Arhitektura Srbije između dva rata , Saopštenja, br. 1, str Minić, o. (1966) Pregled analiza i ocena urbanističke delatnosti u Srbiji ( ), Saopštenja, br. 1, str Nestorović, B. (1969) Kriterijumi u stambenoj izgradnji, Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Građevinska knjiga Nestorović, B. (2006) Arhitektura Srbije u XIX veku, Beograd, Art press Nestorović, B. (2014) Arhitektura Srbije u XIX veku, 2. izd., Beograd, Art press Nestorović, B. (1966a) Arhitektura Srbije ( ), Saopštenja, br. 1, str Nestorović, B. (1966b) Kriterijumi u stambenoj izgradnji : [prikaz knjige], Saopštenja, br. 1, str.50. Nestorović, B. (1972) Kriterijumi u stambenoj izgradnji : [prikaz knjige], Saopštenja, br. 3, str Nestorović, B. (1969) Nosioci arhitektonske misli u Srbiji XIX veka, Saopštenja, br. 2, str Spasić, N i d. Perišić (2001) Monografija o Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, [interno izdanje], Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije Vlahović, Ž. (1969) Odbor za istoriju i opštu teoriju arhitekture i urbanizma, Saopštenja, br. 2, str. 85. Serbian Architecture between the Two World Wars ( ), the publication contains only documentation collected from the territory of Belgrade. due to the lack of funds, the remaining two important research studies relating to the history of architecture and urban planning were unfortunately not published at that time (Spasić, 2001). only four decades later, actually in 2006, the book titled Arhitektura Srbije u XIX veku (Serbian Architecture in the 19th Century) was published by Art press, and eight years later, in 2014, the 2nd edition of the monograph was published. Both editions were created according to the Bogdan Nestorovic s manuscript archived in the archives of the Serbian academy of Sciences and arts (SaSa) under number Bogdan Nestorovic started and completed his research in the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia. references: archival materials of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia (stored in the data outsourcing Centre ): archival boxes: 14760, 14868, 15096, 15099, 15108, 15110, 15116, 15121, damjanović, V. (1971) architectural Norms and Standards in Construction of industrial Buildings, Belgrade, institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Građevinska knjiga damjanović, V. (1973) architectural Norms and Standards in Construction of industrial Buildings, 2nd supplemented edition, Belgrade, institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Građevinska knjiga damjanović, V. and S. ličina (1966) Hygienic and technical Norms in industry, Saopštenja, No. 1, pp. 51. damjanović, V. (1969) implementation of Hygienic and technical Norms in Yugoslav industrial enterprises, Saopštenja, No. 2, pp damjanović, V. (1972) architectural Norms in Construction of industrial Buildings: [book overview]. Saopštenja, No. 3, pp lojanica, M. (1966) Chronological History and development of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Saopštenja, No. 1, pp Maksimović, B. (1969) Functional Values of open Spaces within the residential Complexes, Belgrade, institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Građevinska knjiga Maksimović, B. (1966) investigation of Functional Values of open Spaces within the residential Complexes, Saopštenja, No. 1, pp Maksimović, B. (1972) Investigation of Functional Values of Open Spaces within the Residential Complexes: [book overview], Saopštenja, No. 3, pp Manević, Z. (1969) the Changing ideals of Serbian architects in the 19th Century, Saopštenja, No. 2, pp Marić, i. ed. (2014) the 60th anniversary of the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia: Belgrade, institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia Martinović, U. (1972) Modernism of Belgrade: Serbian architecture between the two world wars, Belgrade, Naučna knjiga Martinović, U. (1966) Serbian architecture between the two World Wars ( ), Saopštenja, No. 1, pp Minić, o. (1966) overview of analyses and assessment of Urban Planning activities ( ), Saopštenja, No. 1, pp Nestorović, B. (1969) Criteria in Housing development, Belgrade, institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Građevinska knjiga Nestorović, B. (2006) Serbian architecture in the 19th Century, Belgrade, Art press Nestorović, B. (2014) Serbian architecture in the 19th Century, 2nd edition, Belgrade, Art press Nestorović, B. (1966a) Serbian architecture ( ), Saopštenja, No. 1, str Nestorović, B. (1966b) Criteria in Housing development): [book overview], Saopštenja, No. 1, pp. 50. Nestorović, B. (1972) Criteria in Housing development): [book overview], Saopštenja, No. 3, pp Nestorović, B. (1969) Holders of architectural thought in Serbia in the 19th Century, Saopštenja, No. 2, pp Spasić, N and d. Perišić (2001) Monograph on the institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia [internal edition], Belgrade, institute of architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia Vlahović, Ž. (1969) Committee on History and General theory of architecture, Saopštenja, No. 2, pp. 85. АУ

66

67 РАЗГОВОР О БРУТАЛИЗМУ: ИНТЕРВЈУ СА АРХИТЕКТОМ БРАНИСЛАВОМ ЈОВИНОМ CoNVerSatioN on BrUtaliSM: interview WitH architect BraNiSlaV JoViN Интервју обављен године у стану Бранислава Јовина у Београду / interview conducted in 2016, in Branislav Jovin s apartment, in Belgrade Разговор водио: др Ђорђе Алфиревић / interviewer: djordje alfirevic, Phd UdK BroJ: :929 Јовин Б.(047.53) id BroJ: doi: /a-u Рад примљен: јануар 2016., рад прихваћен: март Ђорђе Алфиревић* УВОД Појава брутализма у архитектури у Србији углавном се доводи у везу са стваралаштвом неколико аутора, од којих је један од најзначајнијих Бранислав Јовин. Познат по пројекту Метро Београд и бројним реализацијама, попут саобраћајне петље Мостар, зграде Урбанистичког завода града Београда, Скупштине општине Нови Београд и др., Јовин се једнако истакао и као велики стваралац партерне архитектуре. Његови пројекти уређења пешачке зоне Кнез Михаилове улице и дела Трга Републике, Савског кеја и слободних површина испред хотела Југославија и конгресног центра Сава, у великој мери су одредили космополитски карактер Београда. Kада је год. реализовао зграду Урбанистичког завода града Београда, применивши натурбетон као основно средство за постизање експресивног израза, Јовин је, уз архитекте Михајла Митровића, Ивана Антића, Љупка Ћурчића, Божидара Јанковића, Бранислава Караџића, Александра Степановића и др., поставио темеље за истраживање бруталистичке естетике у Србији. Иако већи део Јовиновог опуса чине урбанистичко-архитектонски пројекти и уређење спољних простора, управо је значај његових архитектонских остварења пружио повод за овај интервју. Циљ разговора је да укаже на околности које су довеле до појаве бруталистичких тенденција у српској архитектури, као и да послужи за даља истраживања естетике брутализма. Кључне речи: архитектура, брутализам, модернизам, интервју, béton brut introduction the emergence of Brutalism in Serbian architecture is mainly connected to the works of several architects, with Branislav Jovin being one of the most significant authors in this group. He is well-known for his project Belgrade Underground and numerous other works, such as traffic intersection Mostar, the building of institute of Urbanism Belgrade, New Belgrade Municipality building, etc. Jovin was equally successful as an * др Ђорђе Алфиревић, дипл. инж. арх., Студио Алфиревић djordje.alfirevic@gmail.com АУ accomplished creator of ground floor architecture. His solutions for the pedestrian zone in Knez Mijalova Street and part of the republic Square, the Sava river Quay and free space in front of Yugoslavia Hotel and the Congress Center Sava determined to a great deal the cosmopolitan character of Belgrade. When in 1970 he completed the building of institute of Urbanism Belgrade, by using natural concrete as a tool to achieving expressiveness, Jovin, along with other architects - Mihajlo Mitrovic, ivan antic, ljupko Curcic, Bozidar Jankovic, Branislav Karadzic, aleksandar Stepanovic, laid the foundations for research of brutalist aesthetics in Serbia. although majority of his works include urbanist-architectural projects and management of outdoor spaces, the inspiration for this interview came primarily from his architectural achievements. the aim of the interview was to emphasize the circumstances that led to emergence of brutalist tendencies in Serbian architecture, as well as to encourage further research of the brutalism aesthetics. Keywords: architecture, brutalism, modernism, interview, béton brut * * * У историографији је генерално присутно мишљење да покрет брутализма није имао значајнијег утицаја на архитектуру у Србији. Да ли је и по Вашем мишљењу тако? Б.Ј.: Право да кажем, ја сам за ту реч брутализам чуо тек после год., када се о томе разговарало на неки други начин. Прво, мени та реч брутализам некако не прија, јер означава нешто што је сурово, необрађено и грубо. Међутим, за мене је прикладније тумачење тог термина када се односи на примену изворног материјала или када зграда делује као да није још увек обучена у нешто накнадно аплицирано. На питање да ли је такав став утицао значајно на архитетуру у Србији, искрено, не знам шта да одговорим, јер мој објекат Урбанистичког завода је онакав какав изворно јесте. Пројектован је год., добијен је на конкурсу и усељен је године. Код те зграде је посебно интересантно јер је то велика кућа на углу. 67

68 Налази се на раскршћу Палмотићеве и Булевара деспота Стефана. У време када је рађена, она је била у потпуности другачија од тадашњих објеката. Подразумевало се да кућа на углу треба најчешће да буде акцентирана куполом, док је мој приступ био да кућа треба да буде као тракт, повучена у односу на регулацију Палмотићеве улице, како би се формирао предпростор испред објекта. Приликом једне комисије, један од наших највећих конструктора Радомир Михајловић, када је видео објекат Завода, рекао је: Брано, џаба бих ти урадио конструкцију, толико се ово мени допада. Када сам га ја питао зашто, шта му се то толико допада, његов коментар је био: Ово је први објекат у Београду код кога се види ко кога носи. Он је тада био импресиониран стубовима који су извучени ван главног тракта и примењеним распонима од 12x12m. Зашто ја то говорим? Зато што је у то време било и других кућа које су рађене у натур-бетону, које су настале након мог објекта. Код тих објеката су најчешће имитиране дрвене конструкције, под утицајем јапанске архитектуре. Укрштане су греде, па су се јављале неке конзоле и додаци који нису били конструктивни. Код мог објекта нема никаквог вишка, то је чист конструктивизам. Дакле, по мом мишљењу, покрет брутализма није имао значајнијег утицаја на архитектуру у Србији. Оно што је грађено на Новом Београду углавном није изворни брутализам, јер има много додатих елемената. Примарна конструкција је рађена у Жежељевом систему и преднапрегнута је, а све након пројектовања и израде конструкције је на згради додавано. Врло често је као испуна додавана опека, што такође припада бруталистичкој архитектури. Који је, по Вашем мишљењу, разлог због кога бруталистичка архитектура није у већој мери била заступљена у нашој средини? Б.Ј.: Не видим неке разлоге. Сигуран сам да тих седамдесетих година нисмо, тј. ја бар нисам ни чуо за ту реч. Не разумем зашто се сматра да се тада прекинуло са тим ставовима, јер се и данас тако ради. И данас се појављују елементи необрађених стубова и испуне од различитих материјала, попут стаклених фасада код пословних зграда. То је данас махом сведено на облачење фасаде. Данас се готово све ради компјутерима, док смо тада радили ручно. Мада, Мостарска петља је рађена делимично у рачунару - сегмент саобраћаја, остало је ручно цртано. Које објекте бруталистичке архитектуре у Србији бисте могли да истакнете као значајне и због чега? Б.Ј.: Објекат Михајла Митровића Генекс на Новом Београду је урађен на поменути начин. Није облаган као објекат Александра Степановића и екипе у Блоку 23. То су стамбени објекти, док је ово стамбено-пословни објекат. Сви обимни зидови су рађени у натур-бетону и то је оно што га чини бруталистичким. Сем тог објекта, не сећам се да је нешто рађено са намером да се у финализацији не обрађује натур-бетон. Сећам се да је својевремено Никола Добровић на својим предавањима говорио да није у реду да се на један квалитетан материјал додају слабији, него је потребно да буду видни изворни материјали. Стога је бетон врло захвалан, јер уколико је квалитетно урађена оплата и бетон у квалитетним маркама, онда може да се уради невероватна структура и да видан бетон веома лепо изгледа. Зграда Урбанистичког завода града Београда, Бранислав Јовин, (фото. Б.Јовин) Urban Planning institute of Belgrade building, Branislav Jovin, (photo. B.Jovin) АУ

69 Зграда Општине Нови Београд, Бранислав Јовин, (фото. Б.Јовин) New Belgrade Municipality building, Branislav Jovin, (photo. B.Jovin) Неколико Ваших објеката се може довести у везу са бруталистичком архитектуром, као нпр. зграда Урбанистичког завода града Београда и зграда Скупштине општине Нови Београд. Да ли су постојали извесни мотиви или узори који су одредили бруталистички приступ у артикулацији поменутих објеката? Б.Ј.: Не знам, мислим да нису постојали никакви узори. Стојан Максимовић и ја смо добили да радимо зграду Општине Нови Београд док смо радили у Урбанистичком заводу, јер смо радили урбанистичке услове. Општина Нови Београд као инвеститор је тражила да урадимо и идејно решење, па смо из тог решења год. полако дошли и до израде главног пројекта. Код тог објекта је рађен натур-бетон, а затим рађена испуна у виду стаклене зид-завесе, која је тада била хит. Мислим да је тај објекат био један од првих код кога је она примењена. Сматрали смо да је потребно да храбро идемо са таквим приступом. Анекс са салама је урађен у то време, год., али је реализован десетак година касније и код њега није било никаквих узора. Код тог објекта приступ је био конструктивистички и врло необичан, јер су примењене велике конзоле. Врло је захтевно радити у натур-бетону, јер је неопходно да архитекта ради пројекат оплате. Ја сам тако са тесарима радио план оплате и план бетонирања. Бетонирање не може да се прекине било где, већ постоје тачно одређена места са неким троугластим лајснама докле мора да се дође приликом изливања. Наравно, оплата мора да се ради на перо и жљеб, тако да добро дихтује и да се сачува комплетна структура бетона. Ивице не могу да буду оштре, већ се увек ставља на углове лајсна, итд. Тих детаља је било доста и нисам их нигде видео, него сам их измишљао. На крају су се показали као врло успешни. Све што смо радили било је из функционалних разлога, без икаквог угледања, поготово не на јапанску архитектуру. Код Урбанистичког завода сам, нпр., радио двојне стубове кроз које су провучене компелтне инсталације, вода струја и канализација, што једно са другим чини конструктивни систем. Удвојене су и греде, што се касније много у пракси примењивало. Са Стојаном Максимовићем АУ сам радио Конгресни центар у Кувајту, код кога је био петнаестметарски растер као на Новом Београду. Тада смо, пошто је тражено да се не виде инсталације, уместо једног стуба стављали по два стуба, размакнута око 320cm, унутар којих су постављане комплетне инсталације. Да ли су постојали извесни узори (мотиви, инспирације делима, личностима, грађевинама и сл.) који су генерално утицали на Ваш архитектонски израз. Ако јесу, у којим околностима су се јавили и код којих објеката? Б.Ј.: Ништа није утицало на мој израз. Када се посматра Ваш опус, уочава се велики број реализованих уређења слободних површина. Да ли је по среди Ваш афинитет према урбаном дизајну, или је до тога дошло специфичним сплетом околности? Б.Ј.: У питању је био сплет околности. Дакле, ја сам Мостарску петљу добио год. на југословенском конкурсу. Када је расписан конкурс за Газелу, онда је истовремено био расписан и конкурс за Мостарску петљу. Рад који сам радио са инжењером Јованом Катанићем био је препоручен за реализацију поред 32 рада. У то време сам већ радио у Урбанистичком заводу. Код тог пројекта је био специфичан проблем јер је требало повезати седам различито денивелисаних саобраћајница и умрежити их са пешачким комуникацијама, аутобуским и трамвајским стајалиштима, што сам врло успешно решио. Овом пројекту сам посветио скоро девет година свога рада, до године. Након тога сам радио студију подобности за београдски метро од године. Изградњом метроа требалo je да се улице врате пешацима, стога смо у Сектору за метро урадили посебне пројекте централне зоне око Кнез Михаилове улице. Ја сам радио пуно уређења партерних површина, нпр. у Нишу централну зону, пешачки трг и главну улицу и за то сам добио прву награду на конкурсу. После тога сам директно добио да радим Зајечар, читаву централну зону, па онда, након великог међународног конкурса, уређење центра Брчког. 69

70 Партерно уређење музеја 25. мај, Београд, Бранислав Јовин, (фото. Б.Јовин) Pavement design for May 25 th museum, Belgrade, Branislav Jovin, (photo. B.Jovin) У којој мери је на Ваше стваралаштво утицала сарадња са Вашим колегама (коауторима) у тиму и да ли мислите да у тимском раду може да се говори о заједничком ауторству или се једна особа увек истиче као први аутор? Б.Ј.: Мени је тешко да на то питање одговорим, јер сам током живота имао само два пута сарадњу са коауторима. Са Стојаном Максимовићем сам на Новом Београду радио стицајем околности. Колико је ко био ангажован не бих коментарисао, као ни пројекат Мостарске петље који сам радио са Јованом Катанићем. По питању заједничког ауторства, мислим да ипак не може о томе да се говори, јер у тиму увек неко раније изнесе неку идеју која се усвоји. Тада се остали прикључују. Какав је Ваш став по питању повезивања грађевине и њене околине у складну целину? Б.Ј.: То је по мени апсолутни приоритет у пројектовању. Међутим, када је у питању ситуација, нпр. са градским блоком код кога је мали проценат изграђености, тада се може приступити слободније и пројектовати нешто другачије од постојећег, док код високог степена изграђености градског блока, када је интерполација у питању, потребно је наћи неки прелазни мотив између две суседне зграде. Седамдесетих година се углавном ишло на такав приступ, да се нова зграда уклапа у постојеће ткиво и да не буде наметљива. Да ли постоје одређени архитектонски елементи или принципи који се понављају као мотив у Вашем стваралаштву и код којих објеката? Б.Ј.: Увек сам тежио томе да у пројектима применим материјале у изворном облику. То је нешто што је карактеристично. Такође, проблемима сам прилазио комплексно, тј. нисам решавао само оно што је било тражено, већ сам слојевито решавао и колски и мирујући саобраћај и друге аспекте. Због тога сам често добијао награде на конкурсима. Када говорим о принципима, за мене су основа и пресек кључни у пројектовању. Под основом мислим на функционално решење, тј. како се третира читав простор, а како и ко кога носи, то се види из попречног пресека куће. Да ли постоје одређени материјали које фаворизујете у пројектима и због чега? Б.Ј.: Само изворне материјале. Првенствено бетон, затим, дрво у класичном облику, гранит, ако се примењује споља, мермер, у појединим ситуацијама и ако поднебље дозвољава. Које реализације из Вашег опуса можете истаћи као репрезентативне, у смислу да на најбољи начин одражавају Ваше поимање архитектуре и урбанизма и због чега? Б.Ј.: Од архитектонских пројеката издвојио бих само Урбанистички завод, али сам се много више бавио партерним урбанизмом, урбанистичким пројектовањем и детаљима, тј. урбаним дизајном. По мени је урбанистичко пројектовање суштина свега у архитектури. Да ли је контекст времена, у смислу актуелних стилова у свету, утицао на Ваше стваралаштво. Ако јесте, на који начин и код којих примера? Б.Ј.: Никакви стилови нису утицали на мене. Наравно, поједине пешачке зоне јесу. Док сам радио на пројекту метроа, био сам у прилици да обиђем велики број градова и имао сам прилике да различите пешачке зоне видим уживо. Једном приликом сам био у Кини, у Забрањеном граду, где сам посебну пажњу обратио на детаље везане за решење преклопа плоча и одводњавање. Тада сам видео колико је значајно да се све састоји од што мање типских елемената, од великих плоча дебљине 8cm и малих коцки, којима се повезују и попуњавају површине. Код Кнез АУ

71 Михаилове улице која има m² ниједна плоча из пројекта није на лицу места резана. Све је било претходно дефинисано у плану полагања и изведено за око шест месеци. Све неправилне површине, нивелације и углови су савладани са гранитном коцком. Ако је и била нека неправилна плоча, она је пројектована у милиметар, а не коригована на градилишту. Поплочавање Кнез Михаилове улице је први пут рађено у рачунару у Србији. Да ли постоји неки мото којим се руководите током пројектовања, попут форма прати функцију, функција прати форму, мање је више, или имате неки сопствени став који следите? Б.Ј.: Мој став у архитектури је основа и пресек, а не изглед. То је по мени суштина. Код Урбанистичког завода је све почело са размишљањем о блоку, о основи, о угаоном решењу и пропуштању визуре ка ботаничкој башти, да би се тек касније дошло до артикулације бетонских брисолеја на фасадама. Пошто је кућа оријентисана у правцу северјуг, могли су да се појаве брисолеји са обе стране, јер је са обе стране била изложена светлу. Брисолеји су били функционални додатак који има смисао са дуплим стубом. Са јужне стране се јављају истурени брисолеји, док их са северне стране нема, што показује да ми је примарно становиште била чиста функција и ништа друго, јер је крајем шездесетих година посебан проблем било хлађење кућа. Које је Ваше мишљење по питању данашње архитектуре у Србији? Да ли бисте могли да истакнете неке примере, који по Вашем мишљењу завређују посебну пажњу и због чега? Б.Ј.: Данас је време компјутера. Оно што је раније било незамисливо да се уради, данас се подразумева. На сваком углу се раде различити прозори и елементи, што брзо може да се уради само рачунарима. Раније смо сваки детаљ морали ручно да урадимо у размери 1:50 или 1:10, a данас се то све ради покретом миша или притиском на дугме. Од пословних објеката раније сам био посебно одушевљен зградом Енергопројекта Александра Кековића, зато што је љуска, са зениталним осветљењем, јединственим простором и комуникацијама одвојеним од радних простора. Иако је то носило са собом извесне проблеме, као концепт ми се допадало. Сличан приступ је Стојан Максимовић имао код центра Сава, код кога је постојала стаклена опна унутар које се све дешавало. Такође ми се допадало београдско сајмиште Милорада Пантовића у урбанистичком и архитектонском смислу. Партерно уређење Кнез Михајлове улице, Београд, Бранислав Јовин, (фото. Б.Јовин) Pavement design for Knez Mihajlova street, Belgrade, Branislav Jovin, (photo. B.Jovin) АУ

72

73 РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА КАО ДЕТЕРМИНАНТА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Награђена докторска дисертација Географски факултет, Унивезитет у Београду Докторанд: Неда Живак Ментор: Проф. др Дејан Филиповић Коментор: Проф. др Дејан Ђорђевић Предмет истраживања докторскe дисертације кандидата Неде Живак је детерминисање просторне и функционалне организације у Републици Српској. Специфичност простора Републике Српске, облик територије, историјски фактори те савремени процеси и дешавања одредили су правце истраживања рада. Рађена су истрaживања којима је утврђен степен развијености просторно-функционалних веза и односа у мрежи насеља Републике Српске, како би сe дефинисаo најбољи модел будућег развоја територије. На основу принципа функционалне регионализације и свих релевантних теоријских и методолошких поставки савременог просторног планирања, утврђен је одрживи модел будућег развоја Републике Српске. Основни циљ истраживања која су спроведена у раду односи се на идентификацију свих битних индикатора простора, те њиховог интензитета и улоге у укупном развоју. Након анализе историјске претпоставке, те физичко-географске и социоекономске основе као и законитости развоја мреже насеља, понуђен је научни оквир на који се могу ослонити неке будуће анализе, истраживања и приступи регионализацији. Теоријско-методолошке основе истраживања регионалних система засноване су на парадигмама просторне организације, базираним на нодалном регионализму. Градска насеља су носиоци развоја у простору чији утицај управо интегрише или раздваја један хетероген простор. На овај начин формирају се нодалне, чворишне или функцијске регије. С временом су на простору Републике Српске, потпуно природно, формиране четири овакве регије, одређене размјештајем становништва, функција, јавних служби инфраструктуре... Простор који је предмет истраживања јесте Република Српска, млада државна творевина формирана у специфичним околностима и на специфичан начин. Дакле, ради се о једном од два ентитета која егзистирају у оквиру заједничке државе Босне и Херцеговине. Поред ентитета, посебан статус има Дистрикт Брчко, одређен oдлукoм Meђунaрoднoг aрбитрaжнoг судa. Уставом Босне и Херцеговине дефинисана су питања из одређених области, док се све остало, укључујући и територијалну организацију, налази у надлежности ентитета. Овако вишеслојна подјела надлежности условила је подјелу Федерације Босне и Херцеговине на десет кантона и седамдесет девет општина, а Република Српска организована је на нивоу централне и локалне власти подјелом на шездесет и четири општине. Временски период аналитичко-статистичког истраживања односи се на вријеме послије године. Тек након двадесет и двије године ( ) спроведен је званични попис становника Босне и Херцеговине, чији резултати још нису објављени, тако да су анализе базиране на подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, односно процјенама. На основу предмета, циља и постављених задатака истраживања, као и свих претходних истраживања, формиране су и радне хипотезе: 1. Регионализација је основа квалитетног просторног планирања и успјешне регионалне политике Републике Српске. 2. Политика регионализације изузетно је значајна за Републику Српску, због њеног специфичног положаја који има као ентитет у оквиру Босне и Херцеговине и предстојећег процеса придруживања Европској унији. 3. Недостатак компоненте регионалног организовања и развоја на нивоу Републике Српске намеће потребу цјеловитог и студијског истраживања овог процеса, ради проналажења адекватних одговора. С обзиром на расположиве податке и литературу, у раду је највише коришћен аналитички и синтезни метод. Прво је формиран теоријско-методолошки оквир на коме су темељена даља истраживања. Анализом развоја система кроз историју утврђене су одређене законитости истраживаног простора. Регионално истраживање извршено је примјеном различитих метода и модела који имају научну утемељеност са једне стране, али и примјеном метода и модела који су дио праксе Европске уније када је ријеч о регионалним политикама. Цијела студија усмјерена је кохерентном и одрживом регионалном развоју, али и укупном развоју Републике Српске. Дисертација се састоји од неколико међусобно условљених и повезаних цјелина: увода, четири поглавља и закључних разматрања. Након сваке цјелине изнесена су основна запажања и закључци те се даље истраживање базирало на претходно утврђеним поставкама. Спроведено истраживање неоспорно је потврдило чињеницу да су се с временом на простору Републике Српске формирале четири нодално-функционалне регије. АУ

74 Такође, утврђени су и бројни недостаци система који је заснован на нивоу држава општина/град, нарочито када се ради о територији веома специфичног облика. Дакле, развој инициран из једног центра (Бањалуке) у поменутим околностима, нарочито када је ријеч о рубним и удаљеним општинама, практично је немогућ. Осим тога, утврђено је да су најнеразвијеније општине управо оне које су наслиједиле мањи дио територије некадашњих општина Босне и Херцеговине, те на тај начин изгубиле и општинско сједиште. Сва спроведена истраживања указала су на константну деградацију и бројне негативне трендове источног дијела Републике Српске, за разлику од западног, који има далеко боље претпоставке будућег развоја. Збирно, Република Српска је простор на коме су формиране четири нодално-функционалне регије: Бањалучка, Добојско-бијељинска, Сарајевско-зворничка и Требињскофочанска регија. Бањалучка регија је монополарна, са једним доминантним центром Бањалуком. Остале три регије су доминантно биполарне, са регионалним центрима у Добоју, Бијељини, Зворнику, Источном Сарајеву, Фочи и Требињу. Уколико се будући развој Републике Српске буде темељио на регионалним политикама утканим у основу ове четири регије, могу се очекивати позитивни ефекти на читав простор. проф. др Дејан Филиповић Слика 1: Степен развијености центара Бањалучке регије Слика 2: Степен развијености центара Добојско-бијељинске регије рачунат примјеном вишекритеријумске анализе Слика3: Степен развијености центара Сарајевско-зворничке регије Слика 4: Степен развијености центара Требињско-фочанске регије рачунат примјеном вишекритеријумске анализе Слика 5: Интензитет веза између општина Републике Српске већи од 100 утврђен коришћењем Рејлијевог закона АУ

75 ЗОНИРАњЕ ТЕРИТОРИЈЕ ОПшТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА СА АСПЕКТА ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ПОПЛАВА Награђени мастер рад Унивезитет у Београду, Географски факултет, Студијска група Просторно планирање Кандидат: Дуња Илић Ментор: Доц. др Богдан Лукић Коментор: Проф. др Дејан Ђорђевић Предмет истраживања мастер рада кандидата Дуње Илић јесте неопходност зонирања територије и редефинисање планираних активности у општини Смедеревска Паланка. На основу анализе доступне и релевантне документације и студија, као и на основу теренског праћења и рада током још актуелне поплаве године, даје се критички осврт на досадашње токове насељавања, урбанизације, формирања привредних зона, коришћење земљишта, као и на планска решења која су у колизији са вероватноћом и могућношћу плављења. Истраживање почиње приказом природних, демографских и привредних карактеристика предметне територије. Наставља се детаљним приказом хидролошких и водопривредних карактеристика и делом који говори о управљању поплавама и ризиком од поплава. Констатује се да су стратешки проблеми у области заштите од поплава и намене простора у општини Смедеревска Паланка следећи: Бесправна изградња у зонама угроженим поплавама; Недостатак регулаторног оквира који би ограничио изградњу у угроженим подручјима; Неодговорно понашање становника угрожених подручја; Слика 1. Водоплавне зоне територије општине Смедеревска Паланка АУ

76 Конверзија пољопривредног у непољопривредно земљиште; Недовољно ефикасно спровођење и недовољно често преиспитивање постојеће планске документације; Постојећи планови немају економску ни социјалну подлогу, што условљава планирање преамбициозних и неодрживих решења; Непостојање планског оквира за усмеравање и контролисано ширење грађевинског земљишта; Недостатак воље и финансијских средстава да се спроведу прописи и планска решења; Вишедеценијско неулагање у водопривредне објекте. Након претходних активности, приступа се зонирању територије општине Смедеревска Паланка, где се указује на потребу зонирања и представљају реалне и потенцијалне плавне зоне. У дефинисаним зонама високог ризика, констатују се угрожене стамбене, привредно-радне и пољопривредне зоне, угрожена водоизворишта и зоне угрожене подземним водама. Дефинише се простор за реке, по принципима примењеним у Холандији, и дају приоритетна и дугорочна планска решења која уважавају перманентни ризик од поплава. Акценат се ставља на формирање и развој инструмената којима би се омогућило успешно управљање поплавама, као и на неопходно картирање и израду карата плавних зона. У циљу унапређења ефикасне одбране од великих вода и рационалног коришћења земљишта, планска решења у оквиру Просторног плана општине, Плана генералне регулације за општински центар, планова детаљне регулације и програма активности у простору је потребно редефинисати, са максималним уважавањем досадашњих и потенцијалних поплава и извршити тврдо зонирање будућих локација за насељавање, привредне активности и изградњу инфраструктурних објеката у безбедним просторима. Предлаже се израда сепарата интегралног управљања водама на територији општине, који би био обавезујући акт, као и Програма перманентног извођења техничких радова изградње подужних и попречних грађевина за уређење корита бујичних токова, биолошких и биотехничких радова, агротехничких радова, јасно подржаног економским, административним, планским и другим неинвестиционим мерама. Овим се стварају услови за дефинисање и изградњу нових брана и акумулација на бујичним потоцима, затим ретензија, насипа и пунктова за брзо деловање код наглих поводња и бујица. У сложеној ситуацији са перманентном опасношћу од великих вода, скромних могућности, а услед нерешавања нагомиланих водопривредних проблема, потребно је истовремено радити на више фронтова у простору општине. На бази хидрауличких прорачуна потребно је уцртати линије плављења за карактеристичне протицаје, као подлогу за валоризацију потенцијалних штета и утврђивање правила понашања у дефинисаним зонама, као и за нова, прилагођена, планска решења, која ће заштитити постојеће објекте и површине у водоплавним зонама и фокусирати будуће активности и изградњу на безбедне терене. доц. др Богдан Лукић АУ

77 НАГРАДА РАНКО РАДОВИЋ 2015 Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије - УЛУПУДС као оснивач, Архитектонски факултет у Београду, Факултет техничких наука у Новом Саду - Департман за архитектуру и урбанизам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије - ИАУС, Задужбина Илије Милосављевића Коларца, као суоснивачи установили су године Међународну Награду Ранко Радовић. Од год. у статус суоснивача награде ушли су Урбанистички завод Београда и Потисје Кањижа АД, од год. статус суоснивача награде добила је Инжењерска комора Србије а од год. статус суоснивача награде добила је и Радио телевизија Србије. Покровитељи Награде су Министарство културе и информисања Републике Србије и Градска управа града Београда Секретаријат за културу. Награда се додељује за: 1. критичко-теоријске текстове о архитектури објављене у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде, и то за критике, есеје, књиге, предавања и писану реч уопште; 2. реализовано архитектонско дело довршено у истом периоду; 3. телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације реализоване у истом периоду. Награда која носи име архитекте Ранка Радовића основана је са циљем да подстиче, развија и афирмише критичкотеоријску мисао у области архитектуре и архитектонско стваралаштво и самим тим установљава критеријуме за њено вредновање у Србији и на међународном нивоу, што подразумева укључивање република бивше Југославије и земаља из света са којима је Ранко Радовић сарађивао или у којима је радио. Право учешћа на конкурсу имају појединци, установе, удружења, струковне организације, као и сва заинтересована лица која су остварила резултате у једној од три категорије, са територије Србије, као и из других земаља. Конкурс за доделу Награде Ранко Радовић је трајао од 01. септембра до 15. октобра године. На конкурс за доделу Награде у категорији критичкотеоријски текстови о архитектури пријавило се 15 кандидата (конкурсних радова), у категорији реализовано архитектонско дело пријавило се 14 кандидата, у категорији телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације пријавило се 6 кандидата. Свечана додела Награде одржана је у понедељак, 21. децембра године у 13h у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, Студентски трг бр. 5, Београд. На дан доделе Награде у Музичкој галерији Задужбине Илије М. Коларца отворена је изложба на којој су презентовани радови свих учесника конкурса. Изложба је трајала до 25. децембра године. НАГРАђЕНИ Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији критичко-теоријски текстови о архитектури, урбанизму и граду донео је Одлуку да Награду додели: проф. др Љиљани Благојевић, д.и.а. за монографију Итинерери: Модерна и Медитеран Траговима архитеката Николе Добровића и Милана Злоковића, Службени гласник, Београд, Универзитет у Београду Архитектонски факултет, Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији реализовано архитектонско дело донео је Одлуку да Награду додели: Јовану Митровићу, д.и.а. за Фискултурну салу Прве основне школе у Обреновцу, Србија, Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације је донео Одлуку да Награду додели: проф. др Дарку Реби, д.и.а. за серијал емисија Живот по мери, Радио Телевизија Војводине, јануар - јун године. АУ

78 Изложба радова учесника конкурса Награде Ранко Радовић, Факултет техничких награда у Новом Саду Изложба радова учесника конкурса за доделу Наградa Ранко Радовић отворена је у уторак, 10. маја године у 19h на Факултету техничких наука у Новом Саду (Департман за архитектуру и урбанизам), Трг Доситеја Обрадовића бр. 6. Предавање лауреата награде Ранко Радовић проф. др Љиљане Благојевић, д.и.а. одржано је у уторак, 10. маја године у 17h на Универзитету у Новом Саду, др Зорана Ђинђића бр. 1. Награда у 1. категорији Итинерери: Модерна и Медитеран Траговима архитеката Николе Добровића и Милана Злоковића, Службени гласник, Београд, Универзитет у Београду Архитектонски факултет, проф. др Љиљана Благојевић, д.и.а Награда у 2. категорији Фискултурнa салa Прве основне школе у Обреновцу, Србија, Јован Митровић, д.и.а Награда у 3. категорији серијал емисија Живот по мери, Радио Телевизија Војводине, јануар - јун проф.др Дарко Реба, д.и.а жири Наградa Категорија 1 проф. др Мина Петровић, дипл. социолог, председник жирија проф. др Јелена Атанацковић Јеличић, дипл. инж. арх. др Ирена Шентевска, дипл. инж. арх. др Марина Павловић, дипл. инж. арх. Владимир Митровић, дипл. ист. ум. Категорија 2 др Игор Марић, дипл. инж. арх., председник жирија др Игор Мараш, доцент, дипл. инж. арх. Небојша Мињевић, дипл. инж. арх. Вања Милетић, дипл. инж. арх. Ђорђе Бајило, дипл. инж. арх. Категорија 3 проф. др Станко Црнобрња, телевизијски и филмски редитељ, председник жирија др Романа Бошковић, доцент, дипл. инж. арх. Ана Михаиловић, дипл. инж. арх. Зоран Л. Пантелић, дипл. инж. арх. Драгана Ћосић, новинар Одбор за доделу Награде Ранко Радовић 2015 Одбор чине представници оснивача и по један представник суоснивача и то: мр Бојан Ковачевић, дипл. инж. арх. УЛУПУДС (председник) Драгана Палавестра, дипл. ист. ум. УЛУПУДС Павле Васев, дипл. инж. арх. УЛУПУДС Дејан Бабовић, дипл. инж. арх. УЛУПУДС др Александар Игњатовић, ванредни професор Универзитет у Београду - Архитектонски факултет др Милена Кркљеш, доцент, дипл. инж. арх. ФТН у Новом Саду, Департман за архитектуру и урбанизам проф. др Марија Максин, дипл. инж. арх. ИАУС, Београд Ксенија Шпадијер Туфегџић, дипл. социолог Задужбина Илије Милосављевића Коларца Љиљана Белош, дипл. инж. арх. Урбанистички завод Београда проф. др Нађа Куртовић Фолић, дипл. инж. арх. Инжењерска комора Србије мр Маја Сковран, сликарка Радио-телевизија Србије др Мирјана Поповић Радовић представник породице, супруга проф. др Ранка Радовића АУ

79 УчЕСНИЦИ КОНКУРСА: Категорија (1) критичко-теоријски текстови о архитектури др Драгана Мецанов, д.и.а., Сустав префабрициране градње Југомонт из Загреба - Зграда Потковица у блоку 28 у Новом Београду, часопис Простор издавач: Свеучилиште у Загребу Архитектонски факултет, Загреб, Хрватска, проф. др Мишко Шуваковић, проф. др Владимир Мако, др Владимир Стевановић, доцент (уредници) Revisions of Modern Aesthetics, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Друштво за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије, Београд, др Лејла Вујчић, Ecological Model and Space in Architecture (or domesticating the invisible), Интернационална конференција revisions of Modern aesthetics, Томислав Павелић, д.и.а., О бусену траве под стопалом, Архитектонски есеји, УПИ 2М ПЛУС д.о.о., Ален Жунић, МДесС, Борис Магаш. Мисли о архитектури, Хрватска академија знаности и умјетности-хрватски музеј архитектуре, Свеучилиште у Загребу Архитектонски факултет, УПИ 2М ПЛУС д.о.о., Ален Жунић, МДесС, [Кон]текст архитектуре. Текстови о архитектури у часопису Вијенац, , УПИ 2М ПЛУС д.о.о., Ален Жунић, МДесС, др Златко Карач, Zagreb Architecture Guide - An Anthology of 100 Buildings, Свеучилиште у Загребу Архитектонски факултет, УПИ 2М ПЛУС д.о.о., мр Синиша Цвијић, д.и.а., Модерна стамбена архитектура, Бањалука , Задужбина Андрејевић, проф. др Рифат Алихоџић, д.и.а., Архитектура у Црној Гори , ЦАНУ, Подгорица, др Богдан Јањушевић, д.и.а., Настанак и развој стамбених палата и вила у Војводини обликованих у стилу сецесије крајем XIX и почетком XX века, Фондација академије Богумила Храбака и Војвођанска академија наука и умености, Нови Сад, проф. др Љиљана Благојевић, д.и.а., Итинерери: Модерна и Медитеран Траговима архитеката Николе Добровића и Милана Злоковића, Службени гласник, Београд, Универзитет у Београду Архитектонски факултет, др Злата Вуксановић Мацура, Сан о граду, Међународни конкурс за урбанистичко уређење Београда , Орионарт, Београд, Тијана Стевановић, д.и.а., Industries of Architecture, издавач: routledge, london, Тијана Стевановић, д.и.а., H-Net Reviews - In the Humanities and Social Sciences, издавач: H-Urban, Међународни часопис за архитектуру и истраживачка платформа Камензинд, Часопис Камензинд, бројеви, , Камензинд, Београд, 2014., Категорија (2) реализовано архитектонско дело Влада Славица, д.и.а., Центар за смештај и привремени боравак деце и особа ометених у развоју, Шекспирова бр. 8, Београд, проф. Михаило Тимотијевић, д.и.а., Мирослава Петровић Балубџић, д.и.а., Музеј угљарства, део комплекса Регионалног центра индустријског наслеђа Сењски рудник проф. Михаило Тимотијевић, д.и.а., Мирослава Петровић Балубџић, д.и.а., Музеј угљарства, Регионални центар индустријског наслеђа, Сењски рудник, Радионица са ковачницом ДОО ПРО-ИНГ, Одговорно лице: Горан Вукобратовић, д.и.а., Зграда новог Архива града Новог Сада, Филипа Вишњића бр. 2а, ДОО ПРО-ИНГ, Одговорно лице: Горан Вукобратовић, д.и.а., Реконструкција и надоградња зграде Природно-математичког факултета у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића бр. 3, Стеван Мићић, д.и.а, Објекат стамбено- пословне намене у Скерлићевој бр. 20, Београд, АУ Уред студио, Одговорно лице: Бојана Марковић, д.и.а. Пословно изложбени објекат Примус Центар, Краљевачки батаљон бр. 113, Крагујевац, Уред студио, Одговорно лице: Бојана Марковић, д.и.а. Адаптација и уређење простора Велике дворане у некадашњем Дому Савеза набављачких задруга државних службеника у Македонској улици бр. 21, за потребе заједнице иновативних предузетника Impact Hub, Београд, Јован Митровић, д.и.а., Фискултурна сала Прве основне школе у Обреновцу, КонтраСтудио - Мирољуб Станковић, д.и.а., Зоран Николић, д.и.а., Марта Николић, д.и.а., СТАМБЕНИ ОБЈЕКАТ: Ц.У., ул. Цара Уроша бр. 8, Ниш, Бранислав Митровић, д.и.а., Синиша Таталовић, д.и.а., Марина Шибалић, д.и.а., Пословно стамбени објекат 3Б, Универзитетско насеље, Нови Београд, Александар Виденовић, д.и.а. Дејан Радоњић, д.и.а., Дејан Даниловић, д.и.а., Реконструкција и доградња постојећих садржаја, Наставна база Шумарског факултета на локацији Гоч- Гвоздац, Врњачка Бања. Бојана Ковач Ђурасиновић, д.и.а., Милош Ђурасиновић, д.и.а. (ПЛАТ.ФОРМ.А студио), Породична вила, Ријека Режевића, Црна Гора, проф. Зоран Лазовић, д.и.а., проф. др Владан Ђокић, д.и.а., Стамбено насеље на Вождовцу у Гостиварској улици, Београд, Категорија (3) телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације Соња Јанков, МА, теоретичар, историчар, Мултимедијална презентација Студио случаја СПЕНС и тоталне дворане данас, Ана Микић Д Апуззо, д.и.а., Серија предавања и радионица Фукушима и Ивате: 100 оригами склоништа, префектуре Ивате и Фукушима, Јапан, Борјана Шуваковић, д.и.а., Игор Степанчић, мр сликарства, Ирена Степанчић, графички дизајнер, Изложба Србија 1914., галеријски простор Историјског музеја Србије, Београд, септембар фебруар године. проф. др Дарко Реба, д.и.а., Серијал емисија Живот по мери, Радио Телевизија Војводине, јануар - јун године. Департман за архитектуру и урбанизам, Факултет техничких наука у Новом Саду, Одговорно лице: Саша Медић, д.и.а. Мултимедијална изложба Мрежа, Централна зграда Универзитета у Новом Саду, Дејан Митов, д.и.а., проф. др Предраг Шиђанин, д.и.а., др Бојан Тепавчевић, д.и.а., Изложба Макета пешачке зоне Града Новог Сада, Централна зграда Универзитета у Новом Саду, децемабр 2014., Београдска интернационална недеља архитектуре (БИНА), Кула Небојша у Београду, мај ЗА УЛУПУДС Константин Т. Петровић, ист. ум., Тел: , admin@ulupuds.org.rs 79

80

81 ОДРжИВИ РАЗВОЈ ПЛАНИНСКИХ ПОДРУчЈА СРБИЈЕ Аутор: Саша Милијић Издавач: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Монографија Одрживи развој планинских подручја Србије аутора др Саше Милијића представља јединствено дело у нашој науци и пракси из области планирања одрживог развоја и заштите планинских подручја. Одрживост планинских подручја, поред економске, еколошке, климатске и социјалне, има посебно изражену и просторну димензију, која захтева прилагођавање и усклађивање интереса заштите и развоја, посебно туризма. У монографији су приказани значајни резултати истраживања који доприносе разумевању, олакшавају примену и указују на предуслове остваривања стратегије развоја планинских подручја. Један од рецензената ове монографије проф. др Стеван Станковић, редовни професор, емеритус на Географском факултету Универзитета у Београду, у својој рецензији наводи следеће: Планинска подручја заузимају петину континенталне површине Земље и покривају око трећину простора Републике Србије. Ресурси планинских подручја имају важну улогу за одрживи развој: представљају извориште вода и животни простор за значајан део популације, располажу ресурсима за развој привредних, туристичких и активности на заштити животне средине. У корпусу питања на које концепција одрживог развоја треба да понуди одговоре издавајају се, како допринос појединих сектора који имају највећи утицај на мултифункционалност планинске економије, међу које се, свакако, сврстава целогодишњи туризам, начини за задржавање и повратак становника у планинске области, тако и адаптирање развојних активности утицајима климатских промена. У Европској унији, посебно алпским земљама које се сматрају светским лидером у примени и остваривању концепције одрживог развоја, тежи се активирању свих расположивих потенцијала планинских подручја и њиховом интегрисању са регионалним окружењем. У Србији планине носе квалификацију неразвијених подручја, где су проблеми већи и бројнији у односу на долинска и низијска подручја. На путу приближавања Европској унији за Србију ће посебан значај имати припрема за увођење, примену и остваривање међународних стандарда и стратегија одрживог развоја и заштите планинских подручја. То се подудара са иницираним, али још увек недовољним, активностима на развоју туризма, активирању и заштити разноврсних потенцијала планина, међу којима предњаче АУ високопланинска подручја са непосредним, планинскобрдским окружењем. Монографско дело настаје у периоду интензивирања активности на развоју планинских подручја Србије и прилагођавања и приближавања Европској унији, чије су алпске земље лидер у примени и остваривању концепције одрживог развоја туризма. Монографија је написана на 220 страна, и пропраћена са више табела, графика и слика. Уређена је у четири основна дела (i Приступ одрживом развоју планинских подручја; ii Детерминација планинских подручја; iii Одрживи развој туризма планинских подручја; iv Могућности и примери одрживог развоја планинских подручја Србије), од којих је сваки подељен на већи број поглавља. У првом делу дефинисани су појмови, приступ и кључне одреднице стратегије одрживог развоја планинских подручја, као и њихове специфичности. У том контексту 81

82 Приоритетна високопланинска подручја Србије План генералне регулације туристичког центра Голема река на Старој планини Извор: ИАУС, 2012 су сагледани природни услови и ресурси, иза чега следи објашњење суштине и начина испољавања развоја планинских подручја као и указивање на интеракцију и конфликте развоја са проблемима заштите. Истакнути су туризам и комплементарне деланости као покретачке снаге и носиоци одрживог развоја и заштите планинских подручја. Такође, указано је и на утицај климатских промена у планинским подручјима и на потребу адаптације планирања и усмеравања развоја, пре свега туризма. Други део посвећен је анализи и валоризацији планинских подручја која су квантитативно и квалитативно специфична и суочена са захтевима и режимима еколошке заштите и изазовима климатских утицаја. Дати су: детаљна анализа планинских подручја по кључним развојним ресурсима, туристичка валоризација планинских подручја Србије, анализа услова који дефинишу потенцијале и ограничења развоја. Издвојена су као приоритети високопланинска подручја која имају највећи развојни потенцијал. У трећем поглављу су сагледани савремени приступи у планирању и остваривању одрживог развоја туризма планинских подручја, пре свега у европским Алпима и другим земљама са постигнутим вишим степеном развоја планинских подручја. Указује се на приоритете развоја и очувања планинских подручја који обухватају мере за задржавање и повратак становништва, унапређење квалитета живљења и запошљавање локалног становништва, стварање услова за одмор и рекреацију урбаном становништву као и међународне стандарде развоја и заштите природних и створених ресурса. Тиме је омогућено да се укаже на проблеме и могућности примене европских искустава у процесу одрживог развоја планинских туристичких подручја у Србији. У четвртом делу се, на основу компаративне анализе европских и наших искустава, даје посебно значајан и свеобухватан преглед досадашње праксе развоја и заштите планинских подручја Србије и смерница за остваривање планираног одрживог развоја туризма. Овај део монографије даје нов, и стога посебно значајан, и свеобухватан преглед могућности и примера одрживог развоја планинских подручја Србије. Указано је на проблеме и начине примене европских искустава у управљању одрживим развојем и заштитом планинских туристичких подручја у Србији. Посебно је истакнута парцијалност у одлучивању као основна супротност интегралном приступу развоју. Докази о значају, предностима и ограничењима и анализа процеса имплементације развојних стратегија у планинским подручјима изведени су на примерима Старе планине, Копаоника и Шар-планине. Проблематика примене концепције одрживог развоја туризма није до сада код нас комлексно изучавана, нити систематизована. Резултати квалитетног и комплексног научног рада који су презентовани у овој монографији представљају новину и указују на правце унапређења система управљања и на могућности ефикасног остваривања одрживог развоја туризма у Србији. Посебна вредност ове монографије је што се базира на истраживањима у којима је аутор учествовао на Научним пројектима технолошког развоја Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Аутор монографије се бави дугогодишњим стручним и научним радом у области просторног планирања, истраживања планинских подручја, развоја планинских туристичких дестинација и усклађивања са заштитом природних вредности АУ

83 Усклађен развој туризма и заштите простора на алпском подручју Извор: map-collection; Због оствареног квалитета и целовитости, монографија Одрживи развој планинских подручја Србије аутора др Саше Милијића представља свеобухватно научно дело из области планирања, уређења и заштите планинских подручја Србије, које даје значајан допринос сагледавању комплексне материје усмеравања развојних активности у подручјима која су веома специфична у еколошком и климатском погледу. Истраживање је прецизно конципирано и јасно структурирано, тако да се изложена материја прати са лакоћом. Томе доприноси разумљив начин излагања и стилски уједначен текст који је обогаћен и пропраћен картама, графиконима и сликама. Сагледане су тенденције и савремени приступи одрживом развоју планинских подручја као и могућности примене тих искустава у развоју планинских туристичких дестинација у Србији. Истраживачки резултати су усмерени ка идентификовању потенцијала и ограничења развоја и научних и других метода усмеравања развоја туризма и заштите планинских подручја. Монографија има вишеструку практичну вредност и друштвени значај, а њене поставке могу бити веома користан прилог научној и стручној пракси и свима који су заинтересовани за одрживи развој и заштиту планинских подручја у Србији. Милa Пуцар Организација простора за развој туризма на Старој п ланини (3Д модел скијалишта са размештајем туристичких центара и насеља) Извор: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Документација Просторног плана Парка природе и туристичке регије Стара планина, АУ

84 ФОРМА ПРАТИ ТЕМУ: ПЕТОДЕЛНИ МЕТОДОЛОшКИ ЕСЕЈ Аутор: Владимир Миленковић Издавач: Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Музеј примењене уметности, Београд, Монографија Форма прати тему - петоделни методолошки есеј структурирана је у више поглавља. Уместо увода је разматрање под називом Архитектонска позиција, а затим следи пет поглавља: Проблем, Случај, Тема, Апстракција, Метод, да би на крају, уместо закључних разматрања, била дата два проблемска текста: Питање стила, морала и смисла и Концепт идеје. Свако поглавље прати по једна слика као илустрација теоретских разматрања. На крају се налазе Библиографија и Индекс појмова и имена. Поглавља имају подтемe: Проблем: Проблем проблема; Субјективно објективно Случај: Један једини; Све једно; Баухаус, Бобур и Нувел Тема: Шта; У односу на шта Апстракција: Живот је сан; Ходање по жици; Идеја о повратку Метод: Интуиција, Tеза и антитеза; Логика метапарадокса; Спирално пројектовање Тематски, аутор разматра време стилске модерне и садашњег архитектонског стваралаштва кроз фенменологију форме у архитектури, те однос видљивог и невидљивог, појмовног и стварног, констатујући да данашње време одликује снажан продор глобализације и да архитектуру треба посматрати у оквиру њене променљивости. По речима аутора: Заправо ради се о културној дисперзији насталој прво у областима које тангирају архитектуру, а затим је архитектура само постала део те опште разградње постојећег. Управо у овом процесу постоје покушаји за преименовање модерности у разне стилске одреднице, те се аутор донекле слаже са изразом надмодерност, антрополога Марк Ожеа, иако не избегава стандардно полазиште сублимације прошлости, садашњости и будућности. Полазећи од става да: Нема сумње да је природа архитектуре везана за облике у којима се појављују, пита се да ли она може постојати независно од архитеката, а нарочито због променљивости и општости које карактеришу савремене појаве. Низ амбивалентности у самом схватању и њеној појавности нису супротне: Поредак да оно што архитектуру чини могућом се налази управо у њеном чврстом односу са стварношћу а не изван ње примећује аутор. Кроз низ теоретских и филозофских огледа, који обилују расправама са актуелним мислиоцима архитектуре, аутор дефинише проблем теме и форме и све то поткрепљује низом добро изабраних цитата. Аутор се врло лако креће кроз простор архитектонске мисли од времена Баухауса до данас, где су, између осталог, незаобилазне теме технологија и еколошке импликације које су на одређени начин, поред форме на коју утичу, значајније одреднице у архитектонском пројектовању. Проблематизује се и употребљивост, која, када је пренаглашена, води спонтано ка апстракцији и минимализму форме и може се кроз историјски развој схватити као провокација која доводи до постмодернистичких схватања, мада тај узрочно АУ

85 последични однос не би требало тако поједностављено схватати. Кроз разматрање синтагме Живот је сан развија се дискурс о сну као рефлексији јаве, о улози посматрача и учесника аналогно улози архитекте у процесу пројектовања. Даље расправе о нематеријалности концепције архитектуре и материјалности њене појавности, те о метафори Спирално пројектовање, затим о питањима стила, морала и смила, врло су кондензовани текстови теоретских размишљања о низу аспеката архитектонске судбине. Закључно, аутор доноси низ занимљивих констатација за које су му послужиле претходне расправе као својеврсни огледи, од којих издвајамо став... да пројектовањем сажимамо различитост и мноштво, те да се архитектура... позиционира у сверу помешаности утицаја апстрактног и реалног. Питање архитекотнске форме је тема којом се бавимо и не треба је избегавати због њене променљивости и без обзира што не можемо расправу да учинимо коначном, мото је ове инспиративне расправе. Језик којим аутор пише је јасан, врло кондензоване реченице носе континуалну нит мисли, тако да текст тражи лагано читање. Монографија представља оригиналну, научно поткрепљену, методолошки јасну расправу о односу форме и теме у архитектури и значајан је допринос теоретским разматрањима битним за схватање феноменологије процеса пројектовања у контексту променљивости историјских кретања у култури и уметности. др Игор Марић АУ

86 РЕГИОНАЛИЗАМ У СРПСКОЈ МОДЕРНОЈ АРХИТЕКТУРИ Аутор: Игор Марић Издавач: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Ф. Бајлон, Народни музеј, Аранђеловац М. Крстоношић, Хотел Оморика, Тара Време се у архитектури појављује у два основна облика. Прво је време доказ трајања архитектуре, док се друго време везује за свест о архитектури изван временске условљености првог. У оба ова случаја архитектура је кадрирана критеријумима Хусерлове идеје о видљивости времена, када прихватимо да њена веза са стварношћу постоји само уколико имамо намеру да је мењамо, проматрамо или појмовно промишљамо. У том смислу је и видљивост архитектуре у времену повезана са неким видом објективизације ослoњене, најчешће, на формални садржај изван рефлексија опште пролазности. У овако постављеном временском дуалитету можемо анализирати структуру и садржај најновијег монографског издања архитекте Игора Марића. Регионализам се као архитектонска тема јавља фрагментарно у многим очекиваним и неочекиваним ситуацијама осећаја аутентично националног, али такође и историјски романтизованог значења. Намера аутора да је контекстуализује у стилској модерној архитектури делује истраживачки реално и савладиво. У односу на структуру која је постављена као пројектовани тајмлајн, јасно је циљано тежиште истраживања ка модерности архитектонског контекста. Идеја је да се посредно изврши објективизација регионализма и створе услови за формулисање његове архитектонске вредности изван оквира у којем је тематски конципиран. Другим речима, регионализам изван наслеђа стилске модерности овде није предмет вредновања, већ се подразумева. Хиљадугодишњи временски размак између првог и последњег примера приказаног у овој књизи јасно упућује на намеру аутора да прегледом унутар мноштва изгради основ за испољавање теме регионализма у свим његовим стилским менама, а затим фокус стави у оквир модерности архитектонског дискурса. Прецизно формулисана и доследно спроведена дистанцираност аутора од предмета истраживања ствара критички амбијент у којем се традиција сваки пут изнова појављује у комбинацији са актуелним, опште прихваћеним, али и аутентично издвојеним идејама. Некада су то везе са свеукупним културним и професионалним контекстом, а некад појединачне праксе које су у отклону на мејнстрим АУ

87 преводиле традицију у неко од измењених значења, укључујући и могућности једноставних реинтерпретација у сверама фолклоризма. Када се текст посматра као целина, уочава се да су јасно назначене ауторитативне архитектонске позиције, када су у питању генеза теме, њени развојни облици и њене интерпретације. И као по правилу, када су стилизације у питању, највреднијим се могу сматрати примери који означавају рађање стила или његове прекретнице, макар и фрагментарне природе, док се примери стилске пуноће налазе у периодима његове зрелости или чак у крајњим фазама његовог заласка. Због тога се префикси попут нео или пост у оваквим ситуацијама морају узети условно, а вредности остварене у корист аутохтоности идеје о српској традици, рефлексивно. Ауторски печат архитекте Игора Марића инкорпориран је у наратив као својеврсни вредносни суд који балансира између фактографског навођења и оригиналног тумачења заснованог на писаним документима, публикованим изворима и личном пројектантском искуству. Језичка лакоћа и једноставност у изражавању доприносе директности која ово монографско издање чини разумљивим и употребљивим. Одсуство претензија у интерпретацији, али и јасна одлучност у супротстављању заносу, који прети када су овакве теме у питању, не само да објективизују сам резултат истраживања, већ и доприносе изоштравању критеријума по којима је могуће пратити, вредновати и продуковати вијугаву, али континуалну, српску архитектонску линију. др Владимир Миленковић M. Лојаница, П. Цагић, Б. Јовановић и Р. Марић, Блок 19а, Београд АУ