ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ј О В А Н

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ј О В А Н"

Transcript

1

2 Ј О В А Н ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ово је дан Васкрсења, радујмо се људи! Васкрс је, драга браћо и сестре, најрадоснији догађај и овога и онога света. Васкрс је најрадоснији осећај човеков, јер је Васкрсењем Христовим побеђена смрт, побеђено зло, побеђен пакао и поново се отворио Рај и дат нови живот. И радост у Богу је јача од радости овога живота. Онај који је нађе не само да се неће занимати страстима, него се неће ни освртати на овај живот. Ова радост се не може родити од неког другог осећања, јер се рађа само у истини, каже Св. Исак Сирин. Вакрсење је истина која рађа радост. Оно је првина новог живота, улазак у благословено Царство Божије. Када се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, учествујемо не само у невољама и страдањима на Крсту, него и у радости Васкрсења, која долази у свет са смрћу Христовом. То је смрт која уништава смрт, која постаје слава и живот, победа и Васкрсење. Непрестана радост и вечно торжество Цркве јесте Христос који је васкрсао из мртвих, победио смрт, испразнио ад свемоћу божанске доброте и љубави. Радост и торжество Православља јесте радост и тор- 1

3 жество Васкрсења распетог Христа, односно радост и торжество у Васкрсењу и после Васкрсења. Тако разумемо колико радосно искуство Васкрсења напаја и образује православну побожност и живот, веру и етос, и са колико одушевљења се она празнује у свакој православној Литургији, и у целом распону литургијског времена. Васкрсење је почетак и икона нове твари и вечног живота, живота којег Црква назива осмим даном стварања. Васкрсењем Својим Господ је победио два највећа непријатеља живота људског и достојанства људског: смрт и грех. Ова два непријатеља људског рода рођени су још онда кад је први човек постао одрођен од Бога погазивши заповест послушности према Створитељу своме. У Рају човек није знао ни за смрт ни за грех, ни за страх ни за стид. Јер прилепљен уз Живога Бога човек није могао знати за смрт и грех. Дакле, човек је увео у свет и грех и смрт. Господ Христос је Својим Распећем и Својим Васкрсењем победио и грех и смрт. Упитаће неко: Ако је Христос победио смрт, међутим људи још увек умиру? Да, само што смрт за нас који у Христу умиремо није више мрачни понор но рађање у нов живот и повратак у домовину своју. Гроб за нас није више вечна тама но само једна капија, на којој нас чекају светли ангели Божији. Зато ап. Павле каже: мени је живот Христос а смрт добитак. Разлика између смрти пре Васкрсења Христовог и после овога јесте као разлика између великог пожара и пламена једне свеће, јер Христова победа прождре смрт. Упитаће даље неко: како то да је васкрсли Господ победио грех а људи још увек греше? Христос је заиста победио грех и дао је човеку лек како да га и он победи. Он је једини и једино поуздани лек од греха. Тај лек то је Он, Васкрсли и Живи Господ. Ако људи и дан-данас греше и од греха пропадају, то не значи, да Христос није победио грех, него то само значи, да дотични људи не узимају једини лек против своје смртоносне болести; значи, или да још не познају довољно Христа као лек, или, ако Га познају, да Га ипак не употребљавају из било каквих разлога. Пзнајући слабост људску Господ је рекао вернима да Га узимају као храну и пиће под видљивим обликом хлеба и вина, то јест кроз Свето причешће. Стога Св. Јован Златоусти справом каже: Стога, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни са другима ликујте! Уздржљивци и лењивци, Дан овај почаствујте! Ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, гостите се сви! Духовне хране има у изобиљу нека нико не изађе гладан! Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из Гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт. Речима Св. Јована Златоуста и ја позиван верујући народ шумадијске Епархије да се на Васкрс причесте. Јер како да празнујемо Васкрс ако се не причестимо и не сјединимо са Христом кроз Свето Причешће. Причешћијићи се ми постајемо победитељи смрти. Зато и певамо у Васкршњем тропару: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова! Старшну и велику тајну посведочује нам ова песама. Оно што је људима немо- 2

4 САБОРНИК Часопис Саборног храма у Крагујевцу Излази благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина ЈОВАНА Година IV, број 9, април године главни и одговорни уредник јереј Срећко Зечевић графичко-технички уредник Уметничка радионица Светог краља Милутина редакција протојереј-ставрофор Зарије Божовић протојереј Драгослав Милован јереј Дејан Лукић јереј Душан Мучибабић јереј Зоран Врбашки јереј Горан Мићић јереј Александар Ресимић ђакон Небојша Јаковљевић Владимир Благојевић Ана Зечевић издавач Саборни храм у Крагујевцу Краља Александра I Карађорђевића 31, Крагујевац тел.: 034/ тираж 500 штампа Graphic, Нови Сад САДРЖАЈ Васкршња посланица владике Јована... 1 Хршћанско и атеистичко схватање света и живота (први део)... 6 Православни одговор на заблуде протестаната (други део) Однос вере и знања код светог Григорија Паламе (други део) Облици угрожавања здравља који произилазе из верских секти Схватање и појам греха у Старом Завету (други део) Стварање и историја (први део) Тумачење блаженстава (трећи део) Пронаћи ћу перо! Крштени и венчани у Саборном храму

5 гуће постало је могуће Богочовеку. Христова смрт се претворила у лек од смрти. Његово распеће и Његова смрт постали су сведочење неизмерне љубави Божије и човекољубља. Речи упућене ученицима: Нема веће љубави од оне да ко живот свој положи за ближње своје. Он је први испунио и запечатио својом крвљу ову истину. Његова љубав иде даље од распећа и смрти, иде до силаска у ад. До граница богоотуђеног ништавила. Силазећи, међутим, до смрти и до дубине ада, Он је те дубине ништавила прожео и испунио силом свог вечног божанског живота. Јер Он који је био човек, као један од нас, истовремено је био и вечни Бог. Својом човечанском природом је силазио у смрт, али је својим божанством победио смрт, подаривши човеку и свету могућност вечнога живота. Тако је његова смрт постала лек од смрти, а његов гроб живоносни гроб. А и једно и друго откривење и даривање вечне несебичне саможртвене Љубави, живоносне и победоносне, као једине основне и бесмртне потке живота. Како се задобија вечни живот? Саможртвеном љубављу. Христос нам поручује својом науком, смрћу и васкрсењем: Нову вам заповест дајем, да љубите једни друге. Како? Као што сам ја вас љубио, пложивши живот за многе. Кога Христос воли том својом вечном љубављу? Своје пријатеље? Једну класу људи или једну расу? Не! Његова љубав нема граница ни ограничења. Она је свеобухватна и свемилујућа љубав. За њу нема Грка и Јеврејина, црнца или белца, Србина ни Немца. Она све и сва подједнако грли и свима се подједнако радује, она подједнако воли и живе и мртве, праведне и грешне, људе и твари. Љубав Божија нас позива да исповедамо и чувамо своју веру у Васкрсење, не речима већ животом и делима. Такође Васкрсење нас позива да чувамо јединство своје свете Цркве, да се миримо једни са другима и да једни другима опростимо, како бисмо могли заједно са Црквеним песником да запевамо: Браћо, данас је Васкрсење, зато једни друге загрлимо и једни другима рецимо: праштамо свима Васкрсења ради. На то нас опомиње саможртвена љубав Божија да се волимо и да свима опростимо, јер је Христос са Крста опростио и онима који су Га разапели, рекавши: Оче опрости им јер не знају шта раде. 4

6 Сатана је ушао у Јуду и он је издао Христа. Када је Јуда видео да су Христа осудили на смрт у њему је настала грижа савести и он се обесио. Величанствена тишина Великог Петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт Јагње Божије. Злим људима ништа није тако мрско и одвратно као добар човек. А уколико пред собом имају човека без икаквог греха, онда постају гори од звери, јер животиња убија и комада плен само да утоли глад, а човек то ради из најнижијих побуда, да би уживао у туђим мукама. Страдања Господа нашег Исуса Христа нека нам буду утеха у овим нашим страдањима и животним недаћама због којих се не можемо да радујемо. Да се радујемо радошћу Васкрсења и да имамо на уму да ће страдања проћи уколико на Божију љубав одговоримо нашом љубављу. А Његова љубав се најбоље огледа у Његовом страдању и Васкрсењу за нас. Таква је Христова љубав. Таква љубав постаје својина свих оних људи на земљи који ходе његовим путем, који носе његов живоносни Крст и који воле његову љубав. Такви су били светитељи. На такву љубав смо призвани првенствено ми који носимо његово име. Зато онај који је Христов на земљи и који жели да буде његов у вечности нека се испуњава његовом васкрсном, вечном и од смрти јачом љубављу према свима људима и свима бићима. Нека би нам Распети и Васкрсли Христос помогао да и ми светлимо његовом љубављу и да се по тој љубави препознајемо као народ Божији. Са тим жељама све вас поздрављам у Васкрслом Господу, и са најрадоснијим и најпобедоноснијим Васкрсним поздравом: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Свагда ваш молитвеник у Васкрслом Христу, ЈОВАН, Епископ шумадијски 5

7 ХРИШЋАНСКО И АТЕИСТИЧКО СХВАТАЊЕ СВЕТА И ЖИВОТА (први део)

8 О односу вере и знања опширније видети: Митрополит пергамски Јован Зизјулас, Догматске теме, Нови Сад, 2001, Протојереј Александар Шмеман, Верујем основе Православне вере, Цетиње 1996,

9

10 Η Καινη διαθηκη, Text with critical apparatus, London 1919.g. 4 Митрополит пергамски Јован Зизјулас, Догматске теме, Нови Сад, 2001, Протојереј Александар Шмеман, Верујем основе Православне вере, Цетиње 1996, Преузето IntRes: преузето 25. јануара2010. Гроф Морис Полидор Мари Бернард Метерлинк (Maurice Polydore Marie Bernard Maeterlinck) (Женева, 29. август Ница, 6. мај 1949.), је белгијски књижевник. Главне теме у његовом раду су биле смрт и смисао живота. Добитник је Нобелове награде за књижевност године. 9

11 Упоредно богословље ПРАВОСЛАВНИ ОДГОВОР НА ЗАБЛУДЕ ПРОТЕСТАНАТА (други део) Да ли је Литургија жртва? Протестант: Исус Христос је једини светштеник, јер је Он једном за свагда себе принео на жртву за наше грехе. Зашто онда православни верују да је Литургија жртва коју приноси свештеник? Православац: Православна Црква зна и проповеда да је Христово приношење себе савршена и довољна жртва за грехе, и да се њој не може ништа додати. Зато Православна Црква никада није прихватила учење о жртвеној миси средњевековног римокатолицизма. Па ипак, од најранијих хришћанских времена Божанствена Литургија увек је описивана као жртва. У књижевним споменицима као што је Дидахи (настао ), описује се као жртва о којој је пророковао пророк Малахија (ср. Мал 1,11). Тако су о томе веома доследно учили и Свети Оци. У Првој Посланици Коринћанима (гл.10) Апостол Павле говори о Евхаристији са жртвеним значењем. Жртвени карактер Литургије састоји се у томе што је она наша жртва величања и хвале (ср. Јев 13,5). У њој приносимо Богу материјалне дарове (ср. Фил 4,18), као и дар самих себе, других и свега живота свога (ср. Рим. 12,1). Али још потпуније, Литургија је жртва због тога што се у њој све- тотајински оприсутњује у олтару голготска жртва која је принесена ради нашега спасења. Христова жртва се не понавља, али ми приносимо Богу Христову Голготску Жртву сједињену са нашим молитвама. То је највећи степен поуздања у крв Исусову. Овај израз употребљавају протестанти, али без овог правилног разумевања. У Литургији Црква, као Тело Христово, улази у вечни Христов првосвештенички чин проповедања своје јединствене заступничке жртве пред Оцем (сравни Јев 7, 24-25; 8, 1-13). Тако дакле, Литургија је жртва по томе што Црква у њој приноси своје богослужење и молитве сједињене са јединственом жртвом Христовом: са Телом које је ломљено за нас и Крвљу проливеном за наше спасење. Православни ритуализам Протестант: Зашто је православно богослужење тако свечано, церемонијално? У новозаветној Цркви богослужење је било једноставно. Православац: Бог нема ништа против обреда или церемонијала. Он је у Старом Завету заповедио специјалне и веома разрађене богослужбене обреде, а књига Откривења показује нам да се у НЕбеском Царству одвија и физичко богослужење (ср. Отк 5, 1-4; 8, 1-4 итд.). По сазнању 10

12 Православне Цркве, Црква је присуство Царства Божијег на земљи, а њено богослужење одсликава славу тога Царства. Знамо, међутим, да је православна Литургија у својој суштини иста она која је служена у раној Цркву. Током векова више је разрађена, али то је резултат природног, историјског развоја. Међутим, на основу раних књижевних сведочанстава, која дају на пример апологије Светог Јустина Мученика и Философа у II веку (Апологија 1, 67), сазнајемо да су основни елементи остали исти. Нажалост, то не би могло да се каже за протестантско богослужење. Рани Хришћани су се састајали првога дана у седмици да би слушали читање Речи Божије и учествовали за Господњом Трпезом. Веровали су и знали су да су хлеб и вино у освећењу постајали Тело и Крв Христова. Одбацујући то, у теорији и у пракси, протестанти су отпали од Предања новозаветне Цркве. Спасење самом вером Протестант: Свето Писмо говори да спасење долази кроз веру, а не кроз дела (Еф 2, 8-9). Православац: Човек прима спасење вером и опстаје у том спасењу животом у вери. Нови Завет јасно показује да истинска вера, која спасава, природно производи добра дела. А онај који говори: познао сам Га (Христа), а заповијести Његове не држи, лажа је, и у њему истине нема (I Јов 2, 4; ср. Еф 2, 10). Зато Апостол Јаков каже да је вера без дела својих природних плодова мртва (погледај: Јак 2, 17-26). Свете тајне и спасење Протестант: Примање Свете Тајне Крштења и Причешћа никога не спасава. Православац: Спасавајућа сила Христова долази кроз Свете Тајне 11

13 ако се оне прихватају онако како Црква учи. Обично механички или формалистичко примање Светих Тајни не спасава. У ствари, ако у њима учествујемо недостојно, онда ћемо примити осуду, а не спасење (ср. I Кор. 11,29). Међутим, благодат Божија увек је доступна у Светим Тајнама за оне који им приступају са живом вером у Христа. Крштење новорођенчади Протестант: Зашто Православна Црква практикује крштавање новорођенчади? Новорођенче не може да има веру у Христа. Православац: Не само православни, него и велика већина неправославних хришћана у свету практикује крштење новорођенчади. Римокатолици, англиканци, лутерани, баптисти и други евангелисти су против ове праксе, и они су свакако иноватори у томе. Деца православних хришћана крштавају се, не после исповедања вере, него у исчекивању и предокушавању вере. Ако се дете од малена узгаја у истински хришћанском дому, оно ће без сумње у врло младом узрасту поверовати у Христа. Ко може да тврди да вера двогодишњег детета, нпр. није спасоносна? Христос је истакао веру деце као пример за одрасле (ср. Мр 10, 15). Могуће је, наравно, да неко ко је крштен као одојче касније у току живота отпадне од вере, али то исто може да се догоди и онима који су крштени као одрасли. Родитељи и кумови новорођенчади која се крштавају гарантују да ће дете себе сјединити са Христом, одгајајући се у хришћанском дому и породици Цркве. Исповест свештенику Протестант: Зашто православни хришћани исповедају своје грехе свештенику? Само Бог може да опрости грех. Православац: Православна Црква учи да је Бог заиста једини тај који опрашта грех, на основу искупитељског подвига Христовог. Међутим, за време своје земаљске службе Господ Исус Христос је опраштао грехе, и Нови Завет јасно показује да је Он својим Апостолима дао власт да отпуштају или задржавају грехе (ср. Јн 20, 23). Црква и сад поседује ту власт. У раној Цркви тражило се од оних који почине озбиљне грехове да се исповедају пред целим црквеним скупом предвођеним од стране епископа или свештеника. Касније се развила пракса појединачног исповедања пред самим свештеником. Неопходно је формално разрешење када је у питању велики грех јер он нарушава не само наш однос са Богом, него и шире, однос са Телом Христовим, Његовом Црквом. Зато се објављује опроштење од стране свештеника дотичне црквене заједнице, који је директни неследник Светих Апостола. Међутим, исповест се не своди само на вршење Свете ТАјне Исповести. Православна Црква учи да је покајање важан аспект свакодневног хришћанског живота. Хришћани треба да исповедају своје грехе Богу без одлагања. Тешки греси доводе до искључивања хришћанина из светотајинског живота Црквене заједнице (ср. I Кор. 5,1-15), а после се присаједињује заједници кроз разрешење које свештеник даје као резултат принесеног покајања. 12

14 Је ли Света Тајна Причешћа само символ? Протестант: Хлеб и вино на Тајној Вечери Господњој не могу да буду стварно Тело и Крв Исуса Христа. Они имају само символично значење. Православац: Ово протестантско учење није израз речи Божије, него људско учење и мишљење. Овако учење о Светој Евхаристији сасвим је противно Светоме Писму. Свето Писмо каже да је Господ, када је на Тајној Вечери узео хлеб и благословио гам рекао: Ово је Тело Моје (ср. Мт 26, 26). Узевши чашу, изговорио је ове речи: Ово је крв Моја... (ср. Мр 26, 27). Међутим, многи који себе сматрају библијским фундаменталистима, не могу да прихвате чисту истину како ју је Исус Христос саопштио. Па ипак, учење Господа Исуса Христа је јасно: Који једе моје Тело и пије Моју крв у Мени пребива и Ја у њему (Јн. 6,56); и ако не једете тијело Сина Човечјег и не пијете крви Његове, немате живота у себи (Јн 6, 53). Као што се и данас догађа, и тада многи од оних који су чули ово учење Господа нису могли да га прихвате. Свето Писмо нам говори да су такви ученици радије напуштали Христа него ли прихватали Његову науку (види Јн 6, 60-66). Они су у ствари били први протестанти! Ово учење Господа Исус Христа никада није било спорно у Православној Цркви, која га је увек доследно проповедала, од апостолских времена, па кроз период великих Светих Отаца и уитеља Цркве до наших времена, Сви велики Оци сведоче да ове речи Господа Исуса Христа имају буквално значење. Хлеб и вино или Тело и Крв? Протестант: Како могу хлеб и вино у правом смислу да буду тело и крв Христова? Православац: У Православној Цркви, за разлику од западних хришћанских организација, никада није било журбе да се објасни како? Цркви је позната наука Господња, и она је прихвата са смерношћу и вером. Реч је о надумној Тајни. Може да нам и не буде познато то како, али знамо да Христос кроз Духа Светога прихвата ове смерне дарове и кроз њих нам даје Себе. Христос и канибализам Протестант: Али зашто би Христос хтео да нас храни својим телом и крвљу? То личи на канибализам. Православац: Ако мислиш да је то канибализам, онда би било боље да свој приговор упутиш лично Христу, јер је Он учио нас да треба да једемо Његово Тело и пијемо Његову Крв. Узимајући удела у Телу Његовом, жртвованом за нас на крсту, и Крви Његовој, проливеној за наше спасење, ми у потпуности учествујемо у нашем спасењу. Христос нас лично храни својим васкрслим Животом, сједињујући нас са Собом и једне са другима у Њему. Протојереј Павле Окалахан преводилац Александра Јуришић, Београд

15 Догматске теме ОДНОС ВЕРЕ И ЗНАЊА КОД СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ (други део) Одбрана исихазма и православне теологије Као што смо у почетку рекли, и Палама је одрастао учећи хеленске философе, нарочито Аристотела, који је тада био укључен у стандардни византијски образовни кирикулум. Али, иако је своје списе украшавао философским фразама, потпуно у православном духу говори да античка грча философија мора поново да се роди, као што се дешава у Светом Крштењу - смрт и васкрсење као услов, који мора да испуни да би је прихватило црквено предање. У Паламином учењу нигде није било ниподаштавања познања бића, а ни опскурности и нигде у Паламином учењу не постоји систем који је супротстављен секуларном познању. Даље он каже да пут без заблуда који води Богу, јесте онај који пролази кроз интелигенцију, иде преко интелигенције, али и да је интелигенција део тела, а не ван њега, што представља највећу хеленску заблуду, корен и извор сваког погрешног мишљења, изум демонски, плод одсуства духа... Палама није могао да прихвати Варлаамово веровање у просветљење ума које води до виђења Божије суштине и то да је услов за просветљење познање бића. Ако се познање поистовети са неким секуларним образовањем, да ли је потребно богопознање, и које је значење речи што си ово сакрио од мудрих и разумних, а 14

16 открио си безазленима (Мт 11, 25), или када Палама упућује на Посланице где се говори да ће мудрост овог доба бити посрамљена. Григоријево схватање просветљења у Христу је подразумевало да се ум, преображен благодаћу, отвара познању творевине. Што се тиче израза природно созерцање, који смо раније поменули, Палама говори о неодољивој објави Царства Божијег у Христу, и незаслужен божански карактер и опраштање грехова од стране Бога. Дакле, за њега, богопознање није могло да се ослања на човечанско познање. А, што се тиче св Максима, термин природа претпоставља Божије присуство у човеку, односно, присуство благодати. Спасење почиње делом Божијим подразумевајући непосредно богопознање, које обнавља природу и враћа је у њено исконско стање и такође дозвољава истинско природно созерцање Бога кроз Његову творевину. Главна тема коју је Палама објаснио у Тријадама јесте да тама из облака у коме је био Бог није празна, обична тама. Док уклонимо сва чулна или умна опажања, човек је постављен пред присуством које се открило преображеном уму и очишћеном телу. Тако, божанска неспознатљивост не значи агностицизам или одбијање да се Бог спозна, већ је први корак за преображај срца и ума који нам омогућава да постигнемо созерцање стварности која нам се пројављује и узводи нас ка Богу. Другим речима, истинско богопознање подразумева преображај човека у Духу Светом, док негирање апофатичког богословља означава само неспособност богоспознаје без таквог преображаја какав је преображај у Духу Светом. Палама се трудио да избегне следеће погрешно схватање: поистовећивање хришћанског искуства са другим интелектуалним знањем или било ког облика психолошких или мистичких - али природних - виђења. Као што смо већ рекли, он није порицао извесне доприносе грчке философије и бранио је учествовање природних људских функција приликом созерцања божанске присутности. Ипак, ни сама присутност, као таква, није једноставно резултат природних напора, било умних било аскетских, већ је дар личносне божанске заједнице или обожења које трансендетира над тварношћу људског живота. Закључак Као и у осталим сегментима расправе са Варлаамом, или боље речено, Паламиног богословља, свети отац је хтео да афирмише истовременост Божје трансценденције Његове иманенције у слободном дару заједничарења у Телу Христовом. У очувању овог учења, Палама није ни проналазач нечег новог, нити буквални конзервативац, већ оригинални проповедник и заговорник грчког светоотачког предања, који никада није изгубио смисао одвојености грчке мисли и хришћанског Јеванђеља. Владимир Благојевић Литература: Житија светих за новембар, Манастир Ћелије Византијска философија - Три последња века: Исихазам. Исихастички спор; Јасен, Београд - Никшић Византијско наслеђе у Православној Цркви, Епархија Жичка, Краљево,

17 Човек и савремено друштво ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА ЗДРАВЉА КОЈИ ПРОИЗИЛАЗЕ ИЗ ДЕЛОВАЊА ВЕРСКИХ СЕКТИ Последње две деценије овога века обележене су двема болестима које су се у својим почецима шириле као епидемије, да би сада постале праве пандемије. Те две болести јесу секте и AIDS (сида). Секте разарају физичко, ментално и духовно здравље. Оне делују разорно по појединца, породицу, друштво и државу. Раслабљују организам једне нације, чине га неотпорним на штетне утицаје и доводе до његовог пропадања, тако да он постаје жртва утицаја који би га, можда, били много теже оборили на плећа да није био изложен подривачком утицају секти/култова. У нашој земљи постоји око 150 организација које се могу назвати сектама/култовима, а са њима је, на различите начине, повезано око људи. На питање да ли постоје секте/ култови који су регистровани, одговор је одричан. Нигде у свету не постоје организације регистроване као секте. Једна група може формалноправно бити регистрована као верска заједница, група грађана, хуманитарна организација и слично. Ознаку секта/култ та организација добија на основу својега програма, унутрашњих односа, појавних облика и последица својега деловања. Основна обележја по којима се једна организација или група препознају и обележавају као секта/култ јесу следећа: Средишње место у тим групама заузима учење. Оно, по правилу, садржи принцип спасења и тежи искључивости. Саставни део тих учења јесу супротстављености унутра/ група = добро према споља/свет = зло. Овим упрошћеним црно-белим виђењем света искључује се сложеност стварности и човек бива ослобођен различитих сукоба са светом. Учење је један затворен систем који не допушта никакву сумњу. У разрађеном систему цензуре и самоцензуре критиковање учења и понашања вреднује се као израз везаности за споља, то јест за зло, Сатану и слично, односно као недостатак свесности/развоја. Сходно томе, сумњичавац се налази на најнижој степеници на путу ка спасењу. Као помоћ при искључивању сумње примењују се методе и средства за измену свести. Групе се одликују строгом организационом структуром која је обележена јаким принципом вође. Вођа (гуру или слично) јесте, по правилу, оснивач или следбеник оснивача, неко кога је оснивач именовао или ко је успео да победи у борби за превласт вођеној после оснивачеве смрти. Постоје и групе у којима вођа има само репрезентативну и уједињавајућу (идентификујућу) улогу, а права моћ је у рукама других особа које се у јавности појављују врло ретко или се уопште не појављују. Тотално потчињавање вођи представља се 16

18 као средство за постизање спасења, при чему се вођи у појединим групама приписују божанска својства. Свакодневни живот чланова секте строго је регулисан. То се односи на одевање, исхрану, молитве, партнере и распоред времена. Свакодневица чланова често је испланирана до граница њихове психичке и физичке издржљивости. При томе појединац нема могућност да изгради дистанцу према својој ситуацији и да о њој размисли. Испланираношћу времена и лишавањем сна циљано се снижавају способност концентрације и критичност. Тако се, корак по корак, спроводи дезиндивидуализација, односно униформисање свести, што се испољава у спољном изгледу, а пре свега у мишљењу, и што може довести до самоуништења. Овакво поступно мењање дотадашњег идентитета и стварање новог назива се техником куване жабе : Ако се жива жаба стави у воду загрејану на 100 степени одмах ће искочити. Ако ли се жаба, међутим, стави у хладну воду, и ако се вода тада постепено загрева до 100 степени, жаба ће бити скувана, а да то није ни осетила! Да би се приказало јединство групе и да би се нарочито истакла различитост од спољног света, у многим групама развијају се особен језик и појмовни систем. Притом не само да се стварају нове кованице, већ се извесним појмовима одузима њихово право значење којег имају у нашој нормалној језичкој употреби и свакодневици и даје им се нови значењски садржај. Тако се контролни механизми језичке свести стављају ван снаге. Групи својствени језик и појмовни систем често су прилично необични, тако да то изван групе ствара тешкоће у комуникацији и доводи тако до једне врсте изолације. Свест да се припада елити изабраних и спасених само се условно може сматрати олакшањем, будући да снажан мисионарски притисак може за чланове бити оптерећење, што је нарочито изражено у есхатолошким групама (онима које предвиђају скору пропаст света), јер је наводни крај света све ближи. Процес врбовања и увлачења у култ, који почиње после првог обраћања и побуђувања интересовања, одвија се у три фазе: 1. Фаза остављања утиска, фасцинирања, разарања личне сигурности и одвајања. Код особе која се врбује 17

19 доводе се у питање и ремете њен дотадашњи религијски став и/или поглед на свет. При томе улогу играју сугестивни елементи и стварање, односно појачавање страхова. 2. Фаза мењања и изградње новог идентитета. Тако настали вакуум испуњава се новим начинима размишљања и понашања те новим емоцијама. Често сугестивно изазвани доживљаји и испланиране случајности помажу да се измене сопствена схватања. Психолошки утицај групе ту игра важну улогу. Људи се за кратко време и истовремено изграде нови идентитет. 3. Фаза стабилизације и учвршћивања новог идентитета. Промена и нова оријентација морају бити стабилизоване и ушвршћене. Циљ је да нова убеђења и нове вредности буду тако усвојени да их члан и изван групе непоколебиво заступа и брани те врбује за њих нове чланове. При стицању и учвршћивању новог идентитета заједница групе игра суштинску улогу. Ова заједница делује на интересента понекад позитивно, утолико што у њој наизглед постоји истинит однос заједништва. У ствари се та заједница своди на јаку социјалну контролу. При томе се користе следеће методе контроле: - Контрола понашања: Начин живота често је строго нормиран. То значи делимично или потпуно прописану исхрану, одевање или одговарајућа упутства за обреде и медитације. Индивидуални животни простор тако се све више сужава. Док се размишљање и понашање у складу са системом награђују, отпадничко понашање може донети казну. Ко активно учествује у свом кажњавању најчешће и сам верује да је заслужио те казне. 18

20 - Контрола мишљења: Нови чланови често некритички и непромишљено прихватају ново учење и нову терминологију. Послушност наређењима одозго очигледно је важна лекција коју је потребно научити: Ти си нико и ништа, учитељ је све! ; Тотална слобода захтева тоталну послушност. Вође, додуше, не могу приписати лична размишљања, али емоције и разум у нормалним случајевима следе понашање. - Контрола осећања: Стварањем осећања кривице и страха покушава се да се члан веже за групу. За то су нарочито пријемчиви осетљиви, идеалистички настројени људи. Пошто се критички ставови често тумаче као недовољна убеђеност у учење, кривац мора да се одужи кроз, на пример, више рада, медитације, учења и слично. Ово се у неким групама појачава извештајима о понашању у којима појединац мора дати свакодневан извештај о својим свакодневним погрешкама. При томе настаје неизрецив притисак да се остварују висока постигнућа у складу са учењем те организације. Последице могу бити стална исцрпљеност или осећања кривице и ниже вредности. - Контрола информација и окружења: Тамо где су могућности информисања контролисане, ту је могућност критичког и самосталног делања битно смањена. Што је приступ масмедијима и образовању мањи, то је веће везивање за учење и праксу одговарајуће групе. Један од облика контроле информација јесте у пракса да се учење заинтересованима предаје мало по мало. Поменуте три фазе, скупа са методама контроле понашања и мишљења, могу се кратко означити као unfreezing ( одмрзавање ), changing ( мењање ) и refreezing ( поновно замрзавање ), а цео процес измене назива се психомутацијом. После описа основних обележја секти/култова може се дати дефиниција појма секта/култ која би требало да олакша препознавање да ли је у случају неке греупе или организације реч о секти/култу или није. Секта/култ јесте група која а) према некој особи, некој идеји или неком предмету испољава велико поштовање или им придаје претеран значај; б) користи програм измене мишљења да би чланове убеђивала да прихвате идеје те групе, да би члановима управљала и да би их социјализовала, то јест интегрисала у особени образац односа, веровања, вредности и поступака унутар групе; ц) у члановима систематски ствара стања психолошке зависности; д) искоришћава чланове да би остварила циљеве вођа; е) члановима, њиховим породицама и њиховом социјалном окружању наноси психичка оштећења; Програми и појавни облици деловања секти највеће последице остављају на појединца, то јест на његово здравље. Иако је човеково здравље целина физичког и менталног здравља, овде ће та два дела бити посматрана раздвојено, уз навођење последица које могу настати. Александар Сенић Преузето са интернет презентације Верујем 19

21 Хришћанска етика СХВАТАЊЕ И ПОЈАМ ГРЕХА У СТАРОМ ЗАВЕТУ (други део) Хришћанско схватање стварања света и човека Решење трагедије смрти у светлу хришћанства, не може се разумети без решења проблема стварања света и човека. Православна црква вером у Бога као Творца света, открива истину да је свет дело воље, мудрости и силе Божије. Бог је једини Творац света: У почетку створи Бог небо и земљу - вели Свето писмо. Свет је по хришћанском схватању κτιστος створен и то ни из чега - ex nihilo. Израз ни из чега показује да пре него што је створен, свет није постојао, постојао је само Бог - као Света Тројица. Израз ктистос значи да је свет створен и да има свој почетак и крај, дакле није вечан. Све што је створено има свој почетак и крај, што опет указује на постојање времена и простора. Ако кажемо да је Бог Створитељ света, ми тиме не желимо да кажемо да Он просто ставља ствари у покрет првобитним чином у почетку, после чега оне функционишу саме за себе. Бог није космички часовничар који навија машинерију, а затим је оставља да сама откуцава. Напротив, стварање је непрестано. Када би Бог престао да у сваком тренутку испољава своју стваралачку вољу, васељена би истог часа ишчезла у небиће. 1 Бог слобод- 1 Еп. Калистос Вер, Православни пут, Ман. Хиландар 1997, 50, 52. но из љубави ствара свет, чином своје слободне воље. Ништа га није присилило на стварање. Бог није по својој суштини Створитељ, већ је он то само по својој вољи и енергији. Тако се свет не излива на природан начин из суштине Божије, нити представља створену енергију Божију, већ напротив, представља резултат Његове нестворене енергије. Све што Бог хоће да ствара, Он може стварати није тачно да хоће да ствара само оно што може; према томе, кад је Он у питању, није једно те исто бити и хтети. Ако битије (бити) Божије ствара, онда Бог све што ствара, ствара по нужности; а ако ствара воља (хтети) Божија, онда Бог све ствара слободно. А стварајући слободно, Он ствара шта хоће и кога хоће и кад хоће. 2 Прва последица стварања света ни из чега јесте да је овај свет смртан. Свет је смртан зато што има свој почетак, а све што има свој почетак има и свој крај. Све што је створено то је и смртно. Према томе овај свет није вечан, како су то говорили грчки мислиоци. Друга основна последица стварања света јесте да је свет створен вољом Божјом. Бог је хтео, зажелео, у једном тренутку да створи једно биће наспрам себе које није он. У томе се огледа слобода Божија у од- 2 Јован Романидис, Прародитељски грех, Беседа, Нови Сад, 2001,

22 носу на свет. Трећа последица створености света је да он не може да постоји сам, јер је смртан, подложан пропадљивости. Доведен је у биће вољом другог, вољом Божијом. Бог је хтео, зажелео да створи свет, да га створи у једном тренутку, да створи једно биће наспрам себе које није Он. Ништа Бога није приморало да ствара свет, Он га ствара из љубави. Све ово треба разумети на следећи начин: свет будући да је створен, може сваког тренутка да престане да постоји, да га нема више, зашто? Зато што свет нема у себи самом, у природи својој, силе које му дају снагу да може вечно да опстане, да постоји. Дакле, свет иза себе и испред себе, има једно небиће које стално угрожава свет. Зашто је за хришћане толико важно да свет није вечан, него да је створен, да ли је зло да свет буде вечан? За хришћане није зло по себи да је свет вечан, али је утолико зло уколико негира Божију слободу и то тако да у крајњој линији негира Бога. Ако сапостоји Богу нешто што није Он, ако свет сапостоји Богу, тада Бог није апсолутно слободан. Апсолутно слободно биће претпоставља да није нешто поред њега што није он сам. 3 Пад човеков у грех Под грехом подразумевамо одбијање првог човека Адама да оствари заједницу са Богом. Задатак човеков је био да подигне природу, да јој да један други начин постојања него што га она има сама по себи, будући да је створена, другим речима да је принесе Богу. Како разумети то приношење природе Богу? То је принос и уздизање у њеном начину постојања, да не постоји природа по природним законима, већ да постоји на један начин сличан божанском - слободно. То је принос у смислу да свет превазиђе ту своју створеност, смртност. Али човек је одбио да принесе, узнесе природу ка Богу. Човек је промашио свој циљ, свој задатак. 4 Сама реч грех на грчком амартија - значи управо промашај. Први човек кога је Бог створио да буде та личност кроз коју ће свет да се сједини са Богом Логосом и постоји вечно и човек и свет - пао је, одрекао је заједницу са Богом. 5 Једно од најважнијих питања јесте које су последице пада Адамовог у грех. Прва и основна последица пада човековог у грех је аутономизација света. Човек не приноси свет Богу, неће да живи тако да се сједини са Богом, него приноси свет себи, себе 3 Еп. Др Игњатије Мидић, Сећање на будућност, Београд Епископ пожаревачко-браничевски Др Игњатије Мидић, Биће као есхатолошка заједница, Пожаревац 2008, Томас Хопко, Православна вера, књига I, Крагујевац, 1991, 51 21

23 поставља у центар света и приноси свет себи као Богу. Друга основна последица пада човековог у грех је, да је природа остала у својим границама, остала је смртна, а није постала смртна. Човек је пао и природа је остала затворена у својим оквирима, оквирима смртности. 6 У Светом писму нема систематског учења о злу и греху, као ни термина првородни грех који је увео Тертулијан. Библија говори о стању у каквом се човек налазио пре и после прародитељског греха. По библијском и светоотачком поимању зло се пре прародитељског греха родило у духовном свету, а затим је кроз искушење наших прародитеља ушло у овоземаљски живот. Узрок греха се налази у човековој злоупотреби његове слободе. Иако је човек могао да погреши (постојала је могућност смрти) ипак човек није морао да погреши (постојала је могућност бесмртности). Теофило Антиохијски каже: Бог је човека створио ни смртним ни бесмр- 6 Игуман Иларион, Тајне вере, Увод у догматско богословље, Краљево, тним - него слободним. Створио га је способним и за једно и за друго. Да је човек тежио ономе што води бесмртности испуњавајући Божије заповести - он би је добио. Добио би је зато што би остао богоподобан. Основно питање је како се грех поимао у Старом завету. У јеврејском језику постоји више термина који се преводе са речју грех, најважнији су: хатат (промашај, недостатак, помањкање бољег), авон (кривица, заокренута или изобличена ситуација), пеша (побуна), маал (издајство, неверност). Сви ови изрази за грех у Старом савезу исказују одступање од савеза склопљеног са Јахвеом. Стари савез наглашава више Израилове грехе него грехе човечанства. Израиљ је народ нечистих усана, недостојан да гледа Јахвеа (Изл 6, 5). Свест о универзалности греха расте из Израиљевог историјског искуства. Према томе грех се посматра из перспективе Савеза. Чинити зло не значи противити се људској природи или природним законима, него прекршити Богу дана обећања. Стога је за старе Израиљ- 22

24 це грех неразуман избор погрешног тока, странпутица, која води у неизбежну пропаст, то је промашај савеза и побуна против Бога савезника. Стари пророци су често наглашавали да је грех чин којим човек раскида не само везе с Богом него и везе са ближњим: Овако вели Господ: за три зла и за четири што учини Дамаск, нећу му опростити, јер врхоше Галад гвозденом браном. (Амос 1, 3) Сваки зао чин уперен против Бога уперен је и против човека и обрнуто, али све треба разумевати из перспективе Савеза. По библијском схватању грех није одвојен од казне. Грех као морално зло истовремено са собом повлачи казну ( несрећу, болест) као физичко зло. Грех и плата за грех су једна те иста стварност. Тако се и каже у књизи Бројева: Ако ли учините тако, гле, згрешићете (хатат) против Господа, и знајте да ће вас грех ваш стићи. (Бр 32, 23). У првом случају хатат значи грех као чин, а у другом последицу тог чина. Стари савез је од самог почетка био дубоко свестан зла које се човековим падом укоренило у свет. Коначан учинак зла била је смрт, прекид општења са Богом и крај живота. Али временом се кроз Старосавезну историју почињу јављати идеје о победи над смрти. Израиљ није могао да прихвати мисао да је човек биће бачено у свет или биће за смрт. Извор наде у превазилажење смртности био је и остао Јахве - Призивам Бога вишњега, Бога који ми добро чини (Пс 57, 2), Јер ће уништити смрт заувек и обрисаће Господ Бог сузе са сваког лица (Ис 25, 8). Како стари Јевреји нису познавали неки део човековог бића у људској природи које би могло да надживи телесну смрт, наметнуло се питање: на који ће се начин превазићи смртност? Једино могуће решење било је васкрсење тела, али не као ново враћање у земаљску егзистенцију, него као један сасвим нови есхатолошки живот у новом свету. Место на којем бораве умрли, јевреји су звали шеол. Он се налази дубоко у земљи, испод океана, понегде се назива земља, а може да значи и смртна сфера. Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану. (Пс 88, 6). И мртве ствари створене су под водама и становници њихови (Јов 26, 5). Иако је шеол област из које нема повратка и вечно је затворен, ипак је Јахвеу све могуће. Божија се свемоћ протеже и изнад шеола Да се закопају у најдоњи крај земље, оданде ће их узети рука моја (Ам 9,2), или Јахве даје смрт и живот, спушта у шеол и оданде извлачи (1 сам 2,6). Жарка жеља за васкрсењем била је временом све израженија - А Бог ће избавити душу моју из загрљаја шеола и милостиво примиће ме (Пс 49, 15). Нада у избављење из смртног окриља је изражена и у Псалму шеснаестом - Јер нећеш оставити душу моју у шеолу, нити ћеш дати да светац твој види трулост (Пс 16,10). У књизи пророка Данила се каже: И много оних који спавају у праху земљином пробудиће се, једни на живот вечни а други на срамоту и прекор вечни (Дан 12, 2). Ова књига је написана око 165. г. пре Христа, и у њој се недвосмислено показује веровање у Васкрсење и награду после смрти. Овде се ради о општем васкрсењу, праведника и грешника. 7 Срећко Зечевић, јереј 7 Родољуб Кубат, Човек у Старом Савезу, Основи старосавезне антропологије, скрипта, и John Mckenzie, Starozavetna teologija, skripta. Библијска енциклопедија, приредио протођакон Радомир Ракић, I том од А-Л, Србиње-Београд 2004,

25 Старозаветна теологија Françoise Jeanlin, СТВАРАЊЕ И ИСТОРИЈА, Псалам 136(5) (први део) У Библији, стварање света је представљено као први чин Господњи, оно отвара свету књигу. За њим следе историјске књиге, које препричавају дела спасења Господњег за свој народ и то без обзира на њихов распоред, било да се ради о Јеврејској Библији или о Септуагинти. Тај редослед: стварање - историја такође налазимо и у осталим библијским текстовима. Он је такође присутан у Псалтиру који је истовремено молитва Израиља и сажет скуп свих библијских догађаја. То је нарочито уочљиво у 136. псалму. Сви псалми су истовремено и песме и молитве. Неки су позив у помоћ, други имају више медитативни нагласак или су пак пуни одушевљења. Када читамо текст нашег псалма, можемо приметити да је акценат хвале веома наглашен али такође је наглашена и благодарност. Дали је то химна или дело благодарности. Можемо се двоумити, јер псалми благодарности имају наглашеније елементе захвалности а који су проузроковани због избављења од опасности или непријатеља, због излечења од неке болести или због опроштаја грехова: 118.(117.) псалам је добар пример и има исти рефрен као 136. псалам. Њега карактерише општи тон хвале Богу али без интересовања, без посебног захтева ни алузије везане за грех, што јесу карактерне особине химне, али са једним указивањем на невољу народа (23-24). Толико је тешко сврстати псалме према нашим књижевним категоријама да се данас можемо подсмевати том начину истраживања. Можемо рећи да је тај псалам у целости теоцентричан и славан захваљујући магловитом библијском сећању доброте, моћи и промисла Господњег, односно Створитеља и Спаситеља. Псалам којим се бавимо (136.) се налази се налази у петом делу који је 24

26 уједно и последњи део (псалми ). Према новијим истраживањима псалама, то место је значајно: то је место у Псалтиру где хвала у целини преовлађује над јадиковањем. У ствари, више аутора подвлаче да Псалтир у целости познаје једну динамику, једно напредовање које иде од жалбе ка хвали. Ако псалми почињу сузама, они завршавају у радости. Хвала има последњу реч над преклињањем. Њен општи литијски облик је јединствен у Псалтиру: рефрен јер је довека љубав његова служи као други стих свакој строфи и на тај начин је уметнут од почетка до краја псалма. Рефрен славите Господа јер је добар, јер је довека љубав његова У рефрену, централна реч је hesed (dsc) и она најбоље манифестује љубав божију, однос божије љубави и његовог народа. То је једна одана љубав, која је милосрдна и која указује на савез: dsc подвлачи доброту и нежност Господњу према свом савезнику (што је посебно откривено од пророка Осије). Она подвлачи нераскидиву везу између Бога и свог народа. Корен глагола ydh (hdy) има такође веома широко значење у Јеврејском језику. Тај глагол значи пре свега одати хвалу (што је и разлог због чега је Јуда по предању добио то име: наиме због узвика своје мајке која је изразила своју захвалност Богу за његово рођење (Пост 29, 35), а такође блиско и речи хвалити; она такође значи и исповедати односно јавно исповедати. Такође, одати хвалу радије преводимо са прокламовати или чак славити јер благодат todah означава најпре једну одређену жртву, углавном заветну: Један Јеврејин, пошто је избављен од стања неке тескобе, доћи ће да принесе жртву Господу. Дакле, благодат упућује такође и накулт. Управо због тога тај став хвале и благодарности је коначно једнак прокламовању оданости Бога свом завету. У преводу LXX реч ελεος се узајамно преводи са милост, наглашавајући опроштај који је својствен тој љубави а εξομολογεω преводе са исповедатишто даје следеће: Исповедајте Господа јер је добар, јер је вечна милост његова. Такође Господ је добар (koe) у сваком смислу овог израза и сва његова дела ће манифестовати његову доброту као што је речено у почетку књиге Постања. Та љубав је заувек (sloi). Не ради се најпре о вечности: То је једно врло дуго време, у историјској прошлости, али такође и у будућности. То је Божије време и само он зна тајну. Љубав Господња је у дуготрајности (??), преводи Шураки ( Chouraqui ). Седамдесеторица тумача преводе са είς τον αίώνα. Αίών, у множини нарочито, је једно врло дугачко време, затим без граница, једна вечност. То ће бити смисао Новог Завета: Од сада ћемо заувек преко Христа славити Бога (Рим 16, 27). Тај рефрен је стално клицање молитве Израиља и појављује се у многим другим псалмима и другим библијским текстовима, у једном честом историјском и литургијском контексту, у контексту радости и наде у чему је учествовао народ са својим песмама. На пример, када је цар Соломон посвећивао новосаграђени храм, након што је изговорио једну дугачку молитву испред олтара Гос- 25

27 подњег, ватра сиђе са небеса на жртве и слава Господња испуни ново здање; Сви синови Израиља се поклонише и свештеници стојаше на њиховим местима и левити имаше музичке инструменте...да славе Господа: јер вечна је љубав његова. Псалам ће читав бити уздигнут литијским одговором тог захвалног клицања непрекидне љубави Господње. Чак и ако рефрен наруши хармонију, његово понављање изнова започиње молитву без замора, јер сваки стих доноси нешто ново (нову чињеницу, ново дело) изискујући сведочење хвале. Као што примећује Пол Бошом (Paul Beauchamp), увиђамо да сваки део тако исечен није узрок онога што предходи, него сваки пут, чињеница да Бог хоће тај део... ствара осећај да је сваки део нешто ново. А рефрен пева тај који је вечан... заједница новог и вечног, везано за нешто божанско... Наратор нас уводи у једно место где вечно и ново чине једно, где је Бог присутан и на тај начин нас држи у неизвесности. Чуда Господња Дела Господња су везана за основни позив (славите) са стиховима који углавном почињу са јеврејским партиципима, тзв. хвалоспевним, који описују добра дела Господња, и који обавезују преводиоце да користе заменице или партиципе презента (нпр. он који чини... у четвртом стиху или ударивши Египат... у десетом стиху). Ти партиципи се односе на Господа и мотивишу основну хвалу. Они наглашавају живахан карактер литијског рефрена. Они имају један присутан смисао уводећи једну динамику која подвлачи сталан и весео карактер дела Господњих, јединог аутора своје творевине. Позив на хвалу (1-3) је вероватно упућен синовима Израиљевим. Псалмописац почиње са позивом народу да славе свог Господа, Бога Богова и Господа Господарима, што ће рећи највећег. Тај израз означава супремацију јединог Бога, онога чије је име изнад свега. Затим псалмописац појашњава мотивације те хвале: то су узвишена дела Господња, која сачињавају сва та сведочанства његове одане љубави, те dsc који је присутан у рефрену до краја псалма. У стиху 4а, та узвишена дела су дивна или чудесна, tozlpn/ϑαυμάσια), чији је Господ једини аутор: то су немогућа дела за човека, могућа једино Богу (Пс 86, 10) и одраз његове светости (Пс 77, 14-15). Та чудеса су дела стварања, а затим дела историје спасења. Ланча- 26

28 на повезаност тих догађаја је хронолошка везаност за књигу Потања (1) до књиге пророка Јосије: стварање небеса (5), земље (6), небеке светлости (7-9), затим изласка из Египта и преласка кроз Црвено море (10-15), преласка преко пустиње (16), победа над краљевима хананејским (17-20) и на крају освајање Ханана (21-22). То су суштински божански подухвати: стварање у његовој непромењљивости (без појављивања живих бића) и утемељивачки догађаји (без синајског законодавства). У стварању Псалмописац прво набраја дела стварања Божијег (5-9): небеса, земља, светлост. Небеса су одраз интелигенције онога који их је створио и који је учврстио земљу на водама. То је интелигенција мудраца чије држање и знање има поседује Господ: Господ је основао земљу мудрошћу, учврстивши небеса разумом (Пр 3, 19). То је сапијенцијални и поетски језик, који се служи античком космогонијом према којој је земља стојала на водама као једна плоча; она је била чврсто постављена насупрот воденом царству које је представљало у семитском менталитету непријатељску силу у божанском уређењу космоса. Затим, Господ је тај који је створио велика светила, сунце, месец и звезде, који узајамно владају дању и ноћу. Делатност тих светила манифестује мудрост и ауторитет Господњи који њима влада (lwm() дању и ноћу и тако осигурава живот. Док књига Постања сачињава један дидактички експозе у ритмичкој прози, овде имамо једну лирску поезију у којој аутор изражава своје дивљење за изврстан поредак у космосу. са француског превео јереј Александар Ресимић 27

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

Црква Сабор: икона светотројичног сапостојања једног и многих

Црква Сабор: икона светотројичног сапостојања једног и многих Саборност Α Ω 2 (2008) 13 40 УДК 271.222(497.11)-726.2:929 Игнатије, браничевски епископ(047.53) 271.2-1 Игнатије Мидић Универзитет у Београду Православни богословски факултет Црква Сабор: икона светотројичног

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Ваше Преосвештенство, часни оци, браћо и сестре! Људски језик је испевао многе песме у славу и част Свевечног Творца, у похвалу љубави, у величанственост творевине, али у исто

Διαβάστε περισσότερα

Архимандрит Јустин Поповић ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ

Архимандрит Јустин Поповић ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ Архимандрит Јустин Поповић ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ Екуменизам је покрет који из себе роји многобројна питања. И сва та питања, уствари, извиру из једне жеље и увиру у једну жељу. И та жеља хоће

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику. мр Александар Ђаковац

Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику. мр Александар Ђаковац Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику мр Александар Ђаковац У богословским круговима је одавно јасно да се есхатологија не може и не сме сагледавати само

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Васкршње обраћање епископа шумадијског Јована Радивоје Митровић Драган Степковић Ричард Темпл Епископ Иларион Алфејев.

Васкршње обраћање епископа шумадијског Јована Радивоје Митровић Драган Степковић Ричард Темпл Епископ Иларион Алфејев. 2/2009 Васкршње обраћање епископа шумадијског Јована Радивоје Митровић Драган Степковић Ричард Темпл Епископ Иларион Алфејев hristos vaskrse синајске иконе Излази са благословом Његовог преосвештенства

Διαβάστε περισσότερα

Показано је у претходној беседи да се

Показано је у претходној беседи да се ДРУГА БЕСЕДА КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРУЖА БОЖАНСКО КРШТЕЊЕ Показано је у претходној беседи да се свештени живот у Христу садржи у светим Тајнама. Испитајмо сада како нас свака од Тајни уводи у

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА (Осврт на књигу г. Родољуба Лазића: «Но(ватосрск)о богословље Митрополита Зизијуласа», Издавач «Атос» мисионарски духовни

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

ИЗДАЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ. Цена 150 динара

ИЗДАЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ. Цена 150 динара ИЗДАЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ 3/2013 3 Цена 150 динара Васкршња посланица епископа шумадијског Јована, Свети Теофан Затворник, Свети Григорије Ниски, Димостенис Стратигопулос, Марко Јефтић, Небојша Ђокић,

Διαβάστε περισσότερα

СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ

СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ Наслов изворника: Prwtopr) `Iwannhj S) Rwmani,dhj PATERIKH QEOLOGIA A e]kdosh Au[goustoj 2004 Ekdoseij PARAKATAQHKH ПРОТОПРЕЗВИТЕР ЈОВАН С. РОМАНИДИС Професор универзитета СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ Предговор:

Διαβάστε περισσότερα

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом)

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) УВОД Одређени грчки теолози тежећи да створе мостове комуникације са савременом философском мишљу, а особито са егзистенцијалистичком

Διαβάστε περισσότερα

S A D A J KALENI] 4, 2009

S A D A J KALENI] 4, 2009 Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована S A D R @ A J Свети Григорије Неокесаријски, О светима... Христос Малевицис, Од знања до информације... Иван Теодосић,

Διαβάστε περισσότερα

Здравко М. Пено Православни Богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Здравко М. Пено Православни Богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву УДК: 27-17 Максим Исповедник, свети Логос и стварање Логос и стварање Здравко М. Пено Православни Богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву Апстракт: Основни космолошки став, исказан и у Старом

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1)

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) Епископ Григорије (Дур и ћ) Вера је врхунска брига поглављу под насловом Шта вера јесте, П. Тилих, пре свега, говори о вери као врхунској бризи, те да би појаснио динамику вере

Διαβάστε περισσότερα

S A D A J jorgos kordis

S A D A J jorgos kordis jorgos kordis Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована S A D R @ A J Свети Иринеј Лионски, Изложење апостолске проповеди... Милан Кочијашевић, Свети апостол Павле

Διαβάστε περισσότερα

L O G O S. логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК Георгије Флоровски

L O G O S. логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК Георгије Флоровски логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК 27-278 Георгије Флоровски Аскетски идеал Новог завета: осврт на критику теологије реформације Ако је монашки идеал заједница са Богом кроз молитву, смирење, послушност (послушање),

Διαβάστε περισσότερα

јереј Драган Поповић Крагујевац, 21. март године

јереј Драган Поповић Крагујевац, 21. март године јереј Драган Поповић Крагујевац, 21. март 2012. године Православна Црква свој идентитет (биће, постојање) црпи из Свете Евхаристије. Ништа није очиглединије од тога[1]. Од почетка свога постојања Црква

Διαβάστε περισσότερα

срца Његовог (остају) из нараштаја у нараштај"(пс.32,11).

срца Његовог (остају) из нараштаја у нараштај(пс.32,11). САБОРНИК ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ Издаје ЗХиП ЕПАРХИЈА, Манастир ТВРДОШ - Требиње ВАСКРС, година 13 / број 38, 2006 П СВЕТОГ МАКСИМА, МОНАХА И ИСПОВЕДНИКА* КРАТКО ТУМАЧЕЊЕ МОЛИТВЕ ОЧЕ

Διαβάστε περισσότερα

@I^KI BLAGOVESNIK MIR HRISTOS SE RODI!

@I^KI BLAGOVESNIK MIR HRISTOS SE RODI! @I^KI BLAGOVESNIK ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ MIR BO@IJI, HRISTOS SE RODI! S A D R @ A J Епархија жичка, јануар - април 2015. Излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина

Διαβάστε περισσότερα

KALENI] 3, Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована. Година XXXII Број 3, (195), 2011.

KALENI] 3, Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована. Година XXXII Број 3, (195), 2011. 3/2011 Sveti Jovan Zlatousti Jaroslav Pelikan Zoran Krsti} Zoran Aleksi} Blagoje Panteli} Vaskr{wa poslanica Wegovog Preosve{tenstva Episkopa {umadijskog G. Jovana Излази са благословом Његовог преосвештенства

Διαβάστε περισσότερα

Проблем посветовњачења (секуларизма)

Проблем посветовњачења (секуларизма) Kom, 2013, vol. II (2) : 115 134 UDK: 27-185.3 27-72:299.5 Прегледни рад Review article Проблем посветовњачења (секуларизма) Бобан Миленковић Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, Грчка

Διαβάστε περισσότερα

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад Са орнос 9 (2015) Α Ω 57 81 УДК 271.2-1 Јован, пергамски митрополит(049.2) 271.2-1 Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: 10.5937/sabornost9-9771 Оригинални научни рад Александар Ђаковац * Универзитет у Београду, Православни

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

, број 37 - Листић "Доминисиана" Драга браћо и сестре,

, број 37 - Листић Доминисиана Драга браћо и сестре, 26.06.2016, број 37 - Листић "Доминисиана" какав би морао бити духовни учитељ? Какве би морале бити његове особине? У његовој личности не сме бити ничега сличног духом одсутном слабоумном визионару. Са

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 5 (2011) Милош Јелић * Смедеревска Паланка. Човеково обожење као охристовљење по Светом Григорију Богослову

Саборност 5 (2011) Милош Јелић * Смедеревска Паланка. Човеково обожење као охристовљење по Светом Григорију Богослову Саборност 5 (2011) Α Ω 71 80 УДК 27-185.5 Григорије Богослов, свети Милош Јелић * Смедеревска Паланка Човеково обожење као охристовљење по Светом Григорију Богослову Abstract: Идеја рада је да у кратким

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Патријарх српски Иринеј 1/2010. Божићна и светосавска посланица. Зоран Крстић. Гордана Јоцић. Ђузепе Ђурђенти. Руслан Новакович

Патријарх српски Иринеј 1/2010. Божићна и светосавска посланица. Зоран Крстић. Гордана Јоцић. Ђузепе Ђурђенти. Руслан Новакович 1/2010 Епископ шумадијски Јован Божићна и светосавска посланица Зоран Крстић Гордана Јоцић Ђузепе Ђурђенти Руслан Новакович Патријарх српски Иринеј Toma Chituc (Букурешт) Излази са благословом Његовог

Διαβάστε περισσότερα

Крст је симбол Хришћанства, симбол. Стихови о Крсту Часни и Животворни Крст у духовној поезији Џона Дона. Ана Лупуловић (Београд) udc?????

Крст је симбол Хришћанства, симбол. Стихови о Крсту Часни и Животворни Крст у духовној поезији Џона Дона. Ана Лупуловић (Београд) udc????? udc????? Ана Лупуловић (Београд) Стихови о Крсту Часни и Животворни Крст у духовној поезији Џона Дона 1 Кључне речи: крст, Христос, Христово страдање и смрт, искупљење, крштење. Крст је симбол Хришћанства,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

СТВАРАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА

СТВАРАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА СТВАРАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА Теме и распоред предавања : 1. Старозаветна историја I (Божије човекољубље и брига за спасење човека и света) Данило Михајловић (дипломирани теолог) 2. Старозаветна историја I I

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Златоустова Литургија и свети Јован Златоуст

Златоустова Литургија и свети Јован Златоуст Златоустова Литургија и свети Јован Златоуст Архиепископ Георгије (Вагнер) Тема о којој би данас хтео да говорим можда је некимa од вас помало чудна. Са једне стране, већина људи који су добро укорењени

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 5 (2011) УДК (38) Ненад Мијалковић *1. Српска православна богословија Светог Кирила и Методија, Ниш

Саборност 5 (2011) УДК (38) Ненад Мијалковић *1. Српска православна богословија Светог Кирила и Методија, Ниш Саборност 5 (2011) Α Ω 39 57 УДК 27-248.4-183.5 27-183.5 128(38) Ненад Мијалковић *1 Српска православна богословија Светог Кирила и Методија, Ниш Дух (πνεύμα) и душа (ψιχή) у посланицама Светог апостола

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ Станко Абаџић, Праг (2000) 75 76 ПРАВО НА ЛАГАЊЕ Ј е ли овај свет видео икада грану дебљу и тежу од стабла на коме лежи? Покушавате да

Διαβάστε περισσότερα

САБОРНИК. Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 15 - септембар УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

САБОРНИК. Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 15 - септембар УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ САБОРНИК Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 15 - септембар 2011. УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Великогоспојинска Литургија ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА НАЈБОГАТИЈА ДАРОДАВКА РОДА ЉУДСКОГ Беседа

Διαβάστε περισσότερα

Дух полемике у филозофији Јован Бабић

Дух полемике у филозофији Јован Бабић Дух полемике у филозофији Јован Бабић У свом истинском смислу филозофија претпостаља једну посебну слободу мишљења, исконску слободу која подразумева да се ништа не подразумева нешто што истовремено изгледа

Διαβάστε περισσότερα

УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА

УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА UDC 116:27.1 DOI: 10.2298/ZMSDN1342039C Оригинални научни рад УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА Владимир Цветковић Теолошки факултет, Архус универзитет, Архус, Данска vlad.cvetkovic@gmail.com

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

5/2010. у овом броју: Калистос (Вер) Гордана Јоцић Небојша Ђокић Ана Пенати Бернардини. Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти код Крагујевца

5/2010. у овом броју: Калистос (Вер) Гордана Јоцић Небојша Ђокић Ана Пенати Бернардини. Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти код Крагујевца 5/2010 у овом броју: Калистос (Вер) Гордана Јоцић Небојша Ђокић Ана Пенати Бернардини Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти код Крагујевца Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти foto reporta`a

Διαβάστε περισσότερα

Апостол Павле о жени. Предраг Самарџић. H. Pagels

Апостол Павле о жени. Предраг Самарџић. H. Pagels Апостол Павле о жени Предраг Самарџић Павле је борац за слободу, али је и љубитељ поретка H. Pagels Павле допушта женама да се моле и пророкују у Цркви, јер их на то покреће Дух. Он овим надилази и одолева

Διαβάστε περισσότερα

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ Захваљујем се организатору на љубазном позиву да узмем учешћа у данашњем скупу а поводом врло значајног догађаја и врло значајне теме. Када се у јесен прошле године,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака Решења задатака са првог колоквиjума из Математике Б II група задатака Пре самих решења, само да напоменем да су решења детаљно исписана у нади да ће помоћи студентима у даљоj припреми испита, као и да

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Силабуси Oсновне студије богословља Предмет: Патрологија 2 Група: обавезни Фонд часова: 2+1 Испит: писмени Назив курса:патрологија 2 Садржај: Курс

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

Како се спасити? Православни хришћански поглед на спасење БАРБАРА ПАПАС

Како се спасити? Православни хришћански поглед на спасење БАРБАРА ПАПАС Како се спасити? Православни хришћански поглед на спасење БАРБАРА ПАПАС Како се спасити? Још неколико размишљања на тему Како се спасити?... Блаженопочивши Архиепископ Јаковос, поглавар Грчке Православне

Διαβάστε περισσότερα

Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина. Примат и национализам

Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина. Примат и национализам Саборност 6 (2012) Α Ω 129 136 УДК 271.2-72-1 DOI: 10.5937/sabornost6-3162 Претходно саопштење Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Примат и национализам Abstract: Основно питање које аутор поставља

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи" Свети Марко Ефески

оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи Свети Марко Ефески ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ МАРКА ЕФЕСКОГ Исповедника Православља[13] оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи" Свети Марко Ефески Љубав Божја према

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на нека уводна питања проблематике богословског симпосиона Онтологија и етика из године

Осврт на нека уводна питања проблематике богословског симпосиона Онтологија и етика из године Са орнос 9 (2015) Α Ω 83 108 УДК 271.2-1:005.745(497.11)"2003" 111:27-42 DOI: 10.5937/sabornost9-9777 Оригинални научни рад Томислав Пауновић *1 Хришћански културни центар, Београд Осврт на нека уводна

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Растко Јовић Недостојни хришћани 159

Растко Јовић Недостојни хришћани 159 Недостојни хришћани Растко Јовић Недостојност Хришћана као питање социјалне солидарности Јер прије свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје подјеле међу вама, и нешто од тога вјерујем. Јер треба

Διαβάστε περισσότερα

Давид Перовић *1. Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд. У дијалогу са кинематографском христологијом

Давид Перовић *1. Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд. У дијалогу са кинематографском христологијом Саборност 5 (2011) Α Ω 153 180 УДК 791.232:27-31 Давид Перовић *1 Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд У дијалогу са кинематографском христологијом Десет кратких резова у поводу

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 16 - децембар ЂУРЂИЦ

Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 16 - децембар ЂУРЂИЦ Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 16 - децембар 2011. ЂУРЂИЦ Ђурђиц - Крсна слава Владике Јована ЂУРЂИЦ КРСНА СЛАВА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА У среду,

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 5, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 5, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 5, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни

Διαβάστε περισσότερα

Свето писмо Стари завет

Свето писмо Стари завет Свето писмо Стари завет Бог је поставио човека у Рајском врту да 1 буде : господар над свом створеном природом Како су се звала прва два сина Адама и 2 Еве? Каин и Авељ Удаљавања између Бога и човека (

Διαβάστε περισσότερα

себи. Када Бога називамо добрим, увек имамо у виду исправку апофатичког богословља, које Бога поставља сасвим изнад сваког људског

себи. Када Бога називамо добрим, увек имамо у виду исправку апофатичког богословља, које Бога поставља сасвим изнад сваког људског ЗЛО И СТРАСТИ ДОБРО И ВРЛИНА 1) Георгије Манзаридис ог је изнад разликовања добра и зла. Као што примећује Свети Григорије Ниски, не постоји ништа насупрот доброти Божијој, као што не постоји ништа насупрот

Διαβάστε περισσότερα

S A D A J VIDOSLOV

S A D A J VIDOSLOV S A D R @ A J VIDOSLOV PREOBRA@EWE/48-2009 ª SVETI GRIGORIJE DVOJESLOV Jevan elske omilije Omilija V... 3 ª JEROMONAH AMFILOHIJE (RADOVI]) Bogoslu`ewe i devstvenost... 6 ª EPISKOP ATANASIJE (JEVTI]) Sveti

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Додатак О ЕКУМЕНИЗМУ 1

Додатак О ЕКУМЕНИЗМУ 1 1 Додатак О ЕКУМЕНИЗМУ 1 Што се тиче екуменизма, зилоти старокалендарци и други њима слични пред њим су у паничном, апокалиптичком страху. Бране се само голим одбијањима, осудама и анатемама, док Црква

Διαβάστε περισσότερα

ХРИШЋАНСКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ПОЈМА И СВРХЕ БРАКА ПО УЧЕЊУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ: ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ О РЕДЕФИНИСАЊУ ТРАДИЦИОНАЛНОГ БРАКА

ХРИШЋАНСКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ПОЈМА И СВРХЕ БРАКА ПО УЧЕЊУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ: ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ О РЕДЕФИНИСАЊУ ТРАДИЦИОНАЛНОГ БРАКА Слободан Аничић * УДК:348:347.6 ХРИШЋАНСКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ПОЈМА И СВРХЕ БРАКА ПО УЧЕЊУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ: ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ О РЕДЕФИНИСАЊУ ТРАДИЦИОНАЛНОГ БРАКА doi: 10.7251/SPM1548093A Прегледни чланак Сажетак:

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 22

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 22 , 1 9 INOVACIJE u nastavi ~asopis za savremenu nastavu YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 22 U»ITEySKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU Adresa redakcije: U~iteqski fakultet, Beograd, Kraqice Natalije 43 www.uf.bg.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ. Година II Број 7-8 ( ) Јун Крушевац

ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ. Година II Број 7-8 ( ) Јун Крушевац ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ Година II Број 7-8 (139-140) Јун 2013. Крушевац С А Д Р Ж А Ј Владика Николај Велимировић МУЧЕНИЦИ ПРАВЕ ВЕРЕ ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

Теодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа

Теодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа Фредерик Мек Леод * Годишњак 14 (2015) 235-266 Превод УДК: 271.2-558.3/.4 DOI: 10.7251/CPBFSVO235F Теодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа Овај рад испитује како

Διαβάστε περισσότερα

Права ктитора као изазов црквеном поретку

Права ктитора као изазов црквеном поретку Др Зоран Крстић, ванредни професор Универзитет у Београду Православни богословски факултет zorank62@gmail.com Права ктитора као изазов црквеном поретку Abstract. Поред несумњивог и никада спорног значаја

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА

ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА Број 6 мај 2013 Лист храма Светог Козме и Дамјана при ваљевској болници Излази с благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА Ако је ко побожан

Διαβάστε περισσότερα

Ненад Милошевић * Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд. Анафора узношење или приношење?

Ненад Милошевић * Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд. Анафора узношење или приношење? Саборност 8 (2014) 27 42 УДК 27-528.8 DOI:10.5937/sabornost8-7329 Оригинални научни рад Ненад Милошевић * Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд Анафора узношење или приношење?

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

Квизирација: питања из веронауке такмичење 2013.

Квизирација: питања из веронауке такмичење 2013. 1 Колико је Христос имао година када је страдао? 33 2 Бог је створио човека : шестог дана стварања ( на крају стварања ) 3 Бог је поставио човека у Рајском врту да буде : господар над свом створеном природом

Διαβάστε περισσότερα

САБОРНИК. Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 13 - март ВЕЛИКИ ПОСТ

САБОРНИК. Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 13 - март ВЕЛИКИ ПОСТ САБОРНИК Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 13 - март 2011. ВЕЛИКИ ПОСТ Недеља Православља Преподобни Јустин Ћелијски ПОКАЈАЊЕ И ПОСТ Покајање Ето, и ти имаш пасош за рај увек у својим

Διαβάστε περισσότερα

ЕПИСКОПА КАНОНСКО ПРЕДАЊЕ

ЕПИСКОПА КАНОНСКО ПРЕДАЊЕ Jереј Жељко Р. Ђурић СЛУЖЕЊЕ ЕПИСКОПА КАНОНСКО ПРЕДАЊЕ Београд, 2011. Јереј Жељко Р. Ђурић СЛУЖEЊЕ ЕПИСКОПА КАНОНСКО ПРЕДАЊЕ Издавач: Висока школа - Академија Српске православне Цркве за уметности и консервацију,

Διαβάστε περισσότερα