Šta je rizik? Proces opisivanja i karakterizovanja. uje prikupljanje, sastavljanje i analiziranje informacija o riziku; saopštavanjima

Transcript

1 PROCENA RIZIKA

2

3 Šta je rizik? Proces opisivanja i karakterizovanja prirode i veličine ine (značaja) određenog rizika i uključuje uje prikupljanje, sastavljanje i analiziranje informacija o riziku; Osnova za upravljanje rizikom i saopštavanjima vezanim za rizik.

4 Upravljanje rizikom-uvod Da bi se efikasno upravljalo rizikom i obaveštavala javnost neophodno je jasno razumevanje prirode i veličine ine rizika relevantnog za nivoe izlaganja.

5 Upravljanje rizikom/uvod Potpuno smo svesni pogrešnih primena procene rizika u regulativi koja uređuje zaštitu od zračenja koja je često nekonzistentna, postoji loša koordinacija između raznih agencija kao i neadekvtna komunikacija sa javnošću. Posebno je važno sagledati finansijsku opravdanost čišćenja pojedinih kontaminiranih lokacija bez brižljive i adekvatne procene stvarnog rizika za stanovništvo tvo.

6 Upravljanje rizikom Identifikovati opasnosti Odlučiti ko može biti povredjen i kako Proceniti rizik i odlučiti o merama opreza Zabeležiti svoje nalaze i primeniti ih Svoje procene pregledajte i ako je potrebno primenite nove metode

7 Naučno utemeljena procena rizika se bazira na: (1) objektivnoj analizi podataka, uključuju ujući celishodnost eksperimentalnih projekata, odgovarajuće korišćenje statističkih ispitivanja i pažljivu procenu mernih nesigurnosti i interpretaciji rezultata merenja (2) pogodnom razmatranju uvedenih pretpostavki i ograničenja teorija i modela koji se koriste za analizu i interpretaciju podataka i (3) prikazivanju i publikovanju u referentnim naučnim nim časopisima

8 Kredibilnost procene Kredibilne naučne ne studije moraju da daju poštene podatke i da podržavaju kompetentne teorije. Proračuni izvedeni na osnovu različitih itih teorija mogu da daju značajno ajno različite ite rezultate. NPR: literatura koja tretira zaštitu od zračenja je puna različitih itih stavova o obliku krive odziva doze. Neke teorije podržavaju linerani model bez praga dok druge podržavaju modele koji predviđaju niži i rizik ispod praga za pojavu rizika po zdravlje.

9 PROCENA RIZIKA MORA DA SADRŽI RAZMATRANJE MERNIH NESIGURNOSTI Ustanovljavanje i korišćenje koeficijenata rizika za procenu odlučuju ujućih faktora za zdravlje stanovništva tva usled individualnog izlaganja ili izlaganja populacije mora se razmotriti u kontestu neodređenosti.. Bitno je da sve merne nesiogurnosti, pretpostavke i zaključci budu uključeni u procenu u svrhu obezbeđenja mudre (razumne) zaštite zdravlja u smislu najbolje pogođen rizik. Procena radiološkog rizika, posebno incidencija karcinoma, trenutno je jedina koja može e da demonstrira konzistentno povećan rizik u grupi proučavane populacije koja je izložena zračenju visokuh doze (preko 1 Gy)

10 Gde se javlja rizik (i) industrijska radiografija (ii) sterilizacija lekova (iii) istraživanja ivanja (iv) izlaganje osoba u medicinskim tretmanima (v) primena akceleratora, ciklotrona isl.

11 Beleženje enje rezultata procene rizika Sve procene rizika se moraju notirati Interna regulativa mora da obuhvati: standardne procedure, protokole za rad, radne sertifikate, lokalna pravila, za svaki projekat i pojedinačnu nu mašinu Uputstvo i formulari za procenu rizika su ulazni podaci za rad sa izvorima zračenja Procena rizika za isti izvor se mora periodično kontrolisati

12 Rizik kod otvorenih izvora zračenja Količine ine kojima se rukuje i učestalost u procedura Stepen ma kojih spoljašnjih opasnosti Stepen opasnosti kontaminacije vazduha Upustvo proizvođača a za čuvanje, presipanje i rukovanje materijalima Rizik od otpada Nivo i pogodnost laboratorijske opreme Efikasnost procedura za smanjenje ekspozicije, oklapanje, kućišta, monitoring, zaštitna odeća

13 Procena rizika pri radu sa zatvorenim izvorima zračenja Osoba koja procenjuje rizik mora biti dobro upoznata sa izvorom. Kućište izvora visokog intenziteta mora da obezbedi da radnici ne budu izloženi dozi većoj od 7.5 μsvh -1 (obično manje od 2.5 μsvh -1 ) Visokim jačinama doza su izloženi samo radnici koji vrše e zamenu izvora (posebne procedure) Procena rizika se radi za rutinske operacije

14 Procena rizika od mašina koje proizvode zračenje Bezbednosna ispitivanja su nadležnost nost kompanije koja obavlja instalaciju i puštanje u rad Procena rizika u toku eksploatacije mašine vrši i se za normalne uslove rada i za scenarije neželjenog eljenog potencijalnog izlaganja

15 Procena rizika i procedure u hitnim slučajevima Važan an deo procene rizika je procena scenarija akcidenta i akcija pri pojavi akcidenta i incidenta. Svaka laboratorija mora da ima plan akcija Svi radnici koji rade sa izvorima zračenja moraju da budu upoznati sa tim planovima Posebna lokalna pravila se donose za svaku od kontrolisanih zona Radnici moraju da imaju periodične obuke, treninge i simulacije

16 Beleženje enje rezultata procene rizika Sve procene rizika se moraju notirati Interna regulativa mora da obuhvati: standardne procedure, protokole za rad, radne sertifikate, lokalna pravila, za svaki projekat i pojedinačnu nu mašinu Uputstvo i formulari za procenu rizika su ulazni podaci za rad sa izvorima zračenja Procena rizika za isti izvor se mora periodično kontrolisati

17 PROCENA RIZIKA (otvoreni izvori zračenja) I DEO: RADNA PROCEDURA Naziv projekta ili procedure na koju se procena odnosi: Osoba koja će biti izložena zračenju:

18 II DEO: SPOLJAŠNJE IZLAGANJE II DEO: SPOLJAŠNJE IZLAGANJE Radionuklidi i vrsta Energije (u MeV) zračenja (β,γ) Aktivnost po proceduri Broj procedura godišnje: (MBq) 2.1. Jačina doze a) Bez zaštite: procenjuje se prema * b) Lokalna zaštita je potrebna u slučaju: -ako je jačina doze ekstremiteta veća od 75 μsv/h -ako je jačina doze celog tela veća od 0,5 μsv/h Da li očekivana jačina doze prelazi granični nivo: DA/NE

19 II DEO: SPOLJAŠNJE IZLAGANJE 2.2. Spoljašnje ozračivanje Godišnje ozračivanje proceniti iz formule: Jačina doze (D) x trajanje ekspozicije na svakoj distanci x broj izlaganja godišnje (procenjeno) 2.3. Ograničenje doze: Vrednosti izračunate u smislu tačke 2.2. moraju biti niže od: -10 msv/godišnje za ekstremitete -1 msv/godišnje za celo telo Da li je dozvoljena godišnja doza za ekstremitete prekoračena: DA/NE Da li je dozvoljena godišnja doza za celo telo prekoračena: DA/NE

20 *Procena jačine spoljašnje doze Radionuklidi beta emiteri E β < 0,3 MeV: ne procenjuje se doza spoljašnjeg zračenja u smislu tačaka 2.1. i 2.2. Eβ > 0,3 MeV: a)jačina doze ekstremiteta (na 0,01 m): D=1,3 A b)jačina doze celog tela (na 0,3 m): D =1,5 x10-3 A gde su: D jačina doze u msv/min A - aktivnost u MBq

21 *Procena jačine spoljašnje doze Radionuklidi gama emiteri D = C γ A D jačina doze u msv/min; A - aktivnost u MBq C γ - gama konstanta na određenom rastojanju

22 Radionuklidi gama emiteri Radionuklid C γ za ekstremitete ( 0,01 m) C γ za celo telo ( 0,3 m) 241 Am 2x10-2 2x Cs 2x10-2 2x Cr 8x10-4 8x Eu 2x10-2 2x I 4x10-2 4x I 1x10-2 1x Kr 9x10-5 9x Ra 5x10-2 5x Na 7x10-2 7x m Tc 3x10-3 3x10-6

23 III DEO: IZVORI ZRAČENJA I OPREMA Ako je odgovor na 2.1. ili 2.3. DA popunjava se ovaj deo 3.1. Radijaciona oprema (izvori) Rad se obavlja u zoni zračenja označenoj kao: NEKLASIFIKOVANA/NADZIRANA/KONTROLISANA Zgrada... Broj sobe (laboratorije) Kontrolisano ispuštanje... DA/NE Odvojen prostor za osoblje DA/NE Mokri čvor (tuš, lavabo) postoji: DA/NE Akcidentalne procedure pri ruci: DA/NE Telefon u lab.postoji... DA/NE Lokalna pravila su na raspolaganju: DA/NE 3.2.Zaštitno kućište Kako ćete sprečiti širenje kontaminacije? 3.3. Lokalno oklapanje Kako ćete izvesti lokalno oklapanje (mora se potvrditi merenje monitorom zračenja)

24 III DEO: IZVORI ZRAČENJA I OPREMA 3.4. Proceniti efikasnost lokalnog oklapanja na smanjenje godišnje ekspozicije Iz rezultata proračuna po tački 2.2. proračunati godišnju ekspoziciju celog tela (E s ) kada postoji oklapanje 3.5. Oklapanje za beta emitere E>0,3 MeV E s = E x 10-6 (E dobijeno iz 2.2.) Es Oklapanje za gama emitere E s = E x 0,5 (E dobijeno iz 2.2.) Es...

25 IV DEO: UNOŠENJE RADIONUKLIDA Ustanoviti kad god postoji značajan rizik da se radioaktivni materijal može udahnuti, progutati ili apsorbovati (kada su radionuklidi u volatilnom obliku ili posebno radiotoksični) 4.1. Volatilni radionuklidi (jedinjenja i komponente) Da li je primljena isporuka volatilna DA/NE Da li postoji bilo kakva (bio)hemijska forma u kojoj radionuklid postaje volatilan DA/NE Potrebna je prethodna autorizacija RSO za radioaktivne gasove

26 IV DEO: UNOŠENJE RADIONUKLIDA 4.2. Opasne forme (jedinjenja i komponente) 4.3. Opasnost od unutrašnjeg ozračivanja i rizik pojave karcinoma Proceniti opasnost od unutrašnjeg ozračivanja pri akcidentalnom unošenju radioaktivnosti prema sledećoj matrici:

27 IV DEO: UNOŠENJE RADIONUKLIDA Putevi ekspozicije Doza za radnike Fetalna doza Doza pri udisanju, [msv/g] Apsorpcija kroz kožu - akcidentalni uslovi [msv/g] Podatak za ekspoziciju celog tela (tačka 3.5/3.6) Ukupna rutinska ekspozicija Rizik pojave kancera pri svim rutinskim izlaganjima A = eksperimentalna aktivnost[mbq]x5x10-4 A= B = eksperimentalna aktivnost[mbq] x 1 B= E s = E s = A+ E s = A F + E s = ukupna rutinska ekspozicija x 5 x10-3 A F = eksperimentalna aktivnost[mbq]x1,5x10-2 A F B F = eksperimentalna aktivnost[mbq] x 25 B F = ukupna rutinska ekspozicija x 5 x10-3 Ukupna akcidentalna ekspozicija A+ B + E s = A F + B F + E s =

28 IV DEO: UNOŠENJE RADIONUKLIDA 4.4. Ograničenje doze Da li je procenjena Ukupna rutinska ekspozicija veća od dozvoljene doze za celo telo (1 msv/godišnje) DA/NE Ukoliko je DA potrebno je obavestiti RSO radi preuzimanja daljih mera

29 PROCENA RIZIKA (zatvoreni izvori i X-zraX zračenja) I DEO: RADNA PROCEDURA Naziv projekta ili procedure na koju se procena odnosi: Osoba koja će biti izložena zračenju:

30 II DEO: ZATVORENI RADIOAKTIVNI IZVOR 2.1. Podaci o radionuklidima Radionuklid Aktivnost [GBq] Emisija (α,β,γ,n) Energija [MeV] Serijski broj izvora (druga identifikacija) Da li se izvori nalaze u registru Departmana Ako je odgovor NE kontaktirati RSO DA/NE

31 II DEO: ZATVORENI RADIOAKTIVNI IZVOR 2.2. Jačine doze Izračunati jačinu doze na 0,1 m i na 1 m (prema*) i proračunati vreme potrebno da se primi 1 msv na rastojanju od 1 m Radionuklid Jačina doze na 0,1 m (doza ekstremiteta) Jačina doze na 1 m (doze celog tela) Vreme za 1 msv na 1 m Ukupna doza na 1m

32 II DEO: ZATVORENI RADIOAKTIVNI IZVOR 2.3. Granice doze 1. Koliko dugo ćete raditi ( 1m od neoklopljenog izvora) ) u toku godine: Da li je procenjena vrednost godišnje doze veća a od 1 msv DA/NE 3. Koliko dugo ćete rukovati neoklopljenim izvorima u toku godine: Da li će e doze ekstremiteta preći i vrednost 10 msv DA/NE Ako je odgovor na 2. ili 4. DA koristiti lokalno oklapanje (kontaktirati RSO)

33 *Procena jačine spoljašnje doze 1) Za radionuklide emitere alfa zračenja nije potrebno procenjivati jačinu spoljašnje doze

34 *Procena jačine spoljašnje doze 2) Radionuklidi beta emiteri E β < 0,3 MeV, ne procenjuje se doza spoljašnjeg zračenja u smislu tačke 2.2. E β > 0,3 MeV: a)jačina doze ekstremiteta (na 0,1 m): D=8 x 10 5 A b)jačina doze celog tela (na 1m): D =8 x10 3 A gde su: D jačina doze u μsv/h A- aktivnost u GBq

35 *Procena jačine spoljašnje doze 3) Radionuklidi gama emiteri D = CγA D jačina doze u μsv/h; A - aktivnost u GBq i Cγ- gama konstanta na određenom rastojanju

36 *Procena jačine spoljašnje doze Radionuklid C γ za ekstremitete ( 0,01 m) C γ za celo telo ( 0,3 m) 241 Am 2,4x Cs 2.4x Cs 8.9 x Co 3.6x Eu 8x I 1.4x I 6x Kr Ra 2.3x Na 3.3x

37 III DEO: IZVORI X-X ZRAČENJA I SPOREDNO X-X ZRAČENJE 3.1. Oprema za difrakciju X- zračenja i generatori X-zračenja Oprema (XRD,XRF,itd.)+ dodatak (goniometar, kamera) Operacionalni izlaz [kv/ma] Model: Serijski broj: Zgrada/laboratorija: Zaduženo lice:

38 III DEO: IZVORI X-X ZRAČENJA I SPOREDNO X-ZRAX ZRAČENJE Doza zračenja koja potiče od generatora X-zračenja (posebno starih) može biti vrlo visoka. (Procena doza u tabeli) Radni uslovi Jačina doze na 0,1 m od mete 150 Sv/h Jačina doze na 0,1 m od puta snopa (rasejano ili eflektovano zračenje) 0,75 Sv/h 40 kv, 20 ma Vreme za dostizanje granice doze ekstremiteta (10 msv) Vreme za dostizanje granica doze celog tela na 1 m (1 msv) < 0,5 s - 1,2 s Vreme za dostizanje granice doze ekstremiteta za stan. (50mSv) 60 s 8 min 5 min

39 III DEO: IZVORI X-X ZRAČENJA I SPOREDNO X-ZRAX ZRAČENJE 3.2 Rendgen kabineti & kontrolisane zone zračenja Dati podatak o vrsti klasifikovane zone i merama u njoj *Kada se ulazi u zonu da li je snop prekinut DA/NE *Da li je sistem hlađenja odvojen od glavnog sistema za vodosnabdevanje DA/NE *Da li je sigurnosna oprema u funkciji DA/NE Ukoliko je odgovor na ma koje pitanje NE oprema se ne sme koristiti (kontaktirati RSO )

40 IV DEO: NADZIRANE I KONTROLIANE ZONE (ZA ZATVORENE IZVORE I X-ZRAX ZRAČENJE) 4.1. Jačine doza zračenja u kontrolisanim zonama *U nadziranoj zoni jačina doze ne prelazi 0,5 μsv/h DA/NE * U kontrolisanoj zoni jačina doze prelazi 7,5 μsv/h DA/NE 4.2. Klasifikovane zone zračenja Navesti oznake zona i mere u njima

41 IV DEO: NADZIRANE I KONTROLIANE ZONE (ZA ZATVORENE IZVORE I X-ZRAX ZRAČENJE) ENJE) 4.3. Kontrola pristupa klasifikovanim zonama Mora postojati Uputstvo o radijacionoj sigurnosti i procedura pristupa pojedinim klasifikovanim zonama * Da li imate dovoljno detaljno uputstvo za kontrolu pristupa DA/NE * Da li imate plan delovanja u slučaju incidenta i akcidenta DA/NE 4.4. Izlaganje zračenju u kontrolisanim zonama Proceniti sve ekspozicije celog tela i ekstremiteta koje su moguće pri vađem boravku u kontrolisanoj zoni zračenja