20ГЛАСНИК BULLETIN ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА FACULTY OF FORESTRY

Transcript

1 20ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА BULLETIN FACULTY OF FORESTRY

2 Гласник шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 20 Bulletin of the Forestry Faculty, University of Banja Luka, 20 Издавач Univerzitet u Banjoj Luci Šumarski fakultet Главни и одговорни уредник/editor-in-chief Vojislav Dukić Секретар редакције / Secretary board Jugoslav Brujić Редакција часописа / Editorial board Renzo Motta, Università Degli Studi di Torino, Italia Milan Medarević, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija Dragan Karadžić, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija Igor Potočnik, Univerza v Ljubljani, Biotehniška fakulteta, Slovenia Branko Glavonjić, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija Milun Krstić, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija Nada Šumatić, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Rodoljub Oljača, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Zoran Maunaga, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Milan Matarauga, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Zoran Govedar, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Zoran Stanivuković, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Marijana Kapović - Solomun, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Технички уредник / Technical editor Vladimir Stupar Прелом текста / Layout Nikola Karić Адреса редакције / Editorial office Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Vojvode Stepe Stepanovića 75a Banja Luka Bosnia and Herzegovina phone/fax: glasnik@s l.org Штампа / Printed in Grafomark Laktaši Тираж / Copies 300 Чланци су доступни на веб страници / Full-text articles are available at the web site l.org/glasnik Апстракти доступни на / Abstracts available at CAB abstracts Рјешењем Министарства просвјете и културе Републике Српске бр: /04, од године, Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци Бања Лука, са сједиштем у Војводе Степе Степановића бр. 75а, уписано је у Регистар јавних гласила под редним бројем 447.

3 САДРЖАЈ / CONTENTS Оригинални научни радови / Original scientific papers Иван Миленковић, Драган Караџић, Зоран Станивуковић, Весна Голубовић Ћургуз СИМПТОМИ ПОЈАВЕ И МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАЈЧЕШЋИХ PHYTOPHTHORA ВРСТА НА ЈАВОРОВИМА У СРБИЈИ...5 SYMPTOMS OF OCCURENCE AND MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF THE MOST COMMON PHYTOPHTHORA SPECIES ON MAPLE TREES IN SERBIA Branka Tomić, Vanja Daničić, Milan Mataruga, Branislav Cvjetković FENOLOGIJA CVJETANJA TRI VRSTE LIPE (Tilia sp.) NA PODRUČJU GRADA BANJA LUKE...27 THE PHENOLOGY OF FLOWERING THREE SPECIES OF LIME( Tilia sp.) IN BANJA LUKA CITY Југослав Брујић, Борис Марковић, Јован Травар, Драго Петковић ДИГИТАЛНА БАЗА ЗЕЛЕНИЛА ГРАДА ТРЕБИЊА DIGITAL-BASED GREENERY CADASTRE OF THE CITY TREBINJE Goran Jović, Vojislav Dukić STRUKTURA KROŠANJA U KULTURAMA CRNOG BORA U TESLIĆKOM ŠUMSKOPRIVREDNOM PODRUČJU...63 CROWN STRUCTURE IN AUSTRIAN PINE FOREST CULTURES IN FOREST MANAGEMENT AREA TESLIĆ Стручни рад / Professional paper Zoran Maunaga TAČNOST UTVRĐENOG STANJA ŠUMA U ŠUMSKOPRIVREDNIM OSNOVAMA REPUBLIKE SRPSKE...75 ACCURATE ESTIMATES OF STATE OF THE FORESTS IN FOREST MANAGEMENT PLANS IN REPUBLIC OF SRPSKA

4

5 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Оригинални научни рад Original scientific paper doi: /GSFBL M UDK: :632.4 COBISS.RS-ID: Иван Миленковић 1, Драган Караџић 2, Зоран Станивуковић 3, Весна Голубовић Ћургуз 2 СИМПТОМИ ПОЈАВЕ И МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАЈЧЕШЋИХ PHYTOPHTHORA ВРСТА НА ЈАВОРОВИМА У СРБИЈИ Извод: У раду су приказани резултати истраживања главних морфолошких и карактеристика колонија изолованих Phytophthora врста на ста лима јавора у Ср ији. На ста лима јавора у различитим шумским заједницама, парковима и приватним аштама су примећени различити симптоми који су указивали на инфекције патогенима из рода Phytophthora. Симптоми су укључивали жутило лишћа, проређеност крошње, одумирање из ојака, грана и врхова ста ала и појаву некроза на ста лима са цурењем тамног ексудата. Наведени симптоми се често могу помешати са симптомима насталим дејством других узрочника. Након изведених тестова изолације, до ијено је више изолата, који су се јасно разликовали у својим колонијалним и морфолошким карактеристикама, а након детаљне идентификације потврђено је присуство четири врсте из рода Phytophthora, укључујући P. cactorum, P. plurivora, P. gonapodyides и P. lacustris. Кључне речи: Acer spp., Phytophthora spp., изглед колонија, морфологија структура, симптоми 1 Институт за шумарство, Кнеза Вишеслава 3, Београд (е-mail: ivan.milenkovic@sfb.bg.ac.rs) 2 Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Кнеза Вишеслава 1, Београд 3 Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет, С. Степановића 75а, Бања Лука 5

6 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр SYMPTOMS OF OCCURENCE AND MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF THE MOST COMMON PHYTOPHTHORA SPECIES ON MAPLE TREES IN SERBIA Abstract: This paper presents the results of the studies of the main morphological and colony growth patterns of species from the Phytophthora genus, isolated on maple trees in Serbia. On maple trees in different forest stands, parks and private gardens, different types of symptoms that could be indicative for the infections with pathogens from the Phytophthora genus, were recorded. Symptoms included yellowing of leaves, crown transparency, wilting of shoots, branches and diebacks of the crowns, and appearance of necrosis at the stems with dark exudates. These symptoms very often could be mixed with the symptoms caused by other affecting factors. After the isolation tests, several different groups of isolates were obtained that were distinguishable based on their colony shape and morphological characteristics, and after the detailed identification presence of four species from the Phytophthora genus was confirmed, including P. cactorum, P. plurivora, P. gonapodyides and P. lacustris. Key words: Acer spp., Phytophthora spp., colony morphology structures morphology, symptoms УВОД Phytophthora врсте су гљивама слични организми и припадају царству Stramenopiles у оквиру супер групе SAR (Adl et al. 2012). Од правих гљива (царство Fungi) разликују се по присуству специјалних полних структура-ооспора, присуству диплоидних хифа и формирању посебних спороносних органа-зооспорангије, које имају покретне споре. Ови патогени организми инфицирају различите биљне делове и ткива, укључујући фино и одрвенело корење, кору и камбијум грана и стабала, лишће и избојке великог броја домаћина (Erwin and Ribeiro 1996). Као примарни патогени, одговорне су за више девастирајућих епифитоција (Erwin and Ribeiro 1996; Ribeiro 2013; Jung et al. 2013). Главни разлог за њихову широку заступљеност у свету је повећање обима међународне трговине и глобалне размене живим садним материјалом (Evans and Oszako 2006; Brasier 2008; Scott et al. 2013), као и уношење зараженог садног материјала из инфицираних расадника у паркове, шуме и друге вештачке и природне екосистеме (Brasier and Jung 2006; Pérez-Sierra and Jung 2013). 6

7 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Према Јовановић (1971), у Србији је заступљено 16 врста јаворова, међу којима су најзаступљенији горски јавор (Acer pseudoplatanus L.), млеч (Acer platanoides L.), клен (Acer campestre L.), жешља (Acer tataricum L.), планински јавор (Acer heldreichii Orph.), док су остале домаће и унешене врсте заступљене у мањој мери. Стабла јавора су осетљива на различите патогене организме, а према Караџић (2010), Караџић et al. (2011, 2014) међу најштетније спадају увенуће избојака, грана и читавих стабала узроковани са Verticillium albo-atrum Reinke and Berthold (син. V. dahlie Kleb.), узрочници трулежи и сушења биљака из рода Ganoderma, некроза коре узрокована са Nectria cinnabarina (Tode) Fr. и катранаста пегавост на лишћу узрокована са Rhytisma acerinum Schwein. Такође, штете на стаблима јавора у извесној мери причињавају и пепелнице на лишћу (Караџић and Милијашевић 2005). Осетљивост јаворова на инфекције патогенима из рода Phytophthora је приказана у неколико студија (Erwin and Ribeiro 1996; Brasier and Jung 2006; Jung and Burgess 2009; Ginetti 2014). Података о присуству и диверзитету ових врста на различитим дрвенастим врстама у Србији, укључујући и јаворове је веома мало. Наиме, Milenković et al. (2011a, b) и Milenković and Keča (2012) су извештавали о симптомима и изолацији Phytophthora врста на више различитих домаћина, међу којима и на јаворовима, док су Milenković et al. (2014) забележили четири врсте Phytophthora на пет различитих врста јавора у Србији на основу истраживања спроведених у периоду до године. Детаљним обиласком терена на више различитих локалитета у Србији у последње две године ( ), забележено је присуство више различитих симптома и њихов интензиван развој, а ови симптоми су се огледали у одумирању избојака, делова грана и јакој проређености крошње, појави водених избојака и образовању секундарне крошње, некрозама на деблу уз цурење тамног ексудата, некрозама и озледама на матичном корењу и трулежи и губитку финог корења. Сви горе наведени симптоми се могу лако помешати са другим узрочницима и несумњиво је њихова појава у прошлости делимично приписивана другим патогеним организмима. Узимајући у обзир да су изолација и идентификација ових организама додатно компликоване, као и то да је препознавање симптома, узрокованих овим организмима, такође компликовано и може се помешати са другим патогеним организмима и штеточинама, ово истраживање је имало циљеве да се (i) детаљно опишу неки од забележених симптома на стаблима 7

8 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр јавора испод којих су изоловани ови организми; (ii) прикажу најчешће изоловане Phytophthora врсте на стаблима јавора у Србији и (iii) детаљно прикажу главне морфолошке и карактеристике колонија добијених врста, као основе за карактеризацију и морфолошку идентификацију. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД Сакупљање узорака и изолације Прикупљање узорака је вршено према предходно описаној методологији (Jung 2009; Jung et al. 1996, 2000). Узорци некротичних ткива су узорковани различитим алатом (зумба, секира, нож), стерилисаним у 70% алкохолу и то са места прелаза здравог у некротично ткиво, испирани у дестилованој води и сушени на стерилним кухињским убрусима. После сушења, узорци су лабораторијском пинцетом, стерилисаном у 70% алкохолу па на отвореном пламену, постављани на селективну агар подлогу (V8A -PARPNH), припремљену према методологији Jung et al. (1996). Земља са деловима кореновог система је сакупљана у облику блокова земље, приближних димензија cm и то три до четири таква блока по стаблу (Jung et al. 1996). После мешања, делови блокова су паковани у пластичне вреће запремине 10 l и ношени у лабораторију ради даљих анализа. Узоркована су како симптоматична, тако и на изглед здрава стабла. Изолација је вршена помоћу такозване методе мамака (Jung 2009; Jung et al. 1996, 2000), а за мамке је коришћено младо лишће храста, букве и ловорвишње. Постављено младо лишће је на сваких 12 часова детаљно прегледано ради утврђивања развоја некроза. После појаве првих некротичних пега на површини младог лишћа, ти делови су одвајани скалпелом, стерилисаним у 70% алкохолу и на отвореном пламену и постављани на горе поменуту V8А-PARPNH селективну подлогу. Након појаве првих хифа, оне су пресејаване на свежу шаргарепа агар подлогу (CA), припремљену према методологији Jung and Nechwatal (2008) и то са 900 ml/l дестиловане воде, 100 ml/l свежег сока од шаргарепе (Biotta, Swiss), 18 g/l агара (Torlak, Srbija) и 3 g/l CaCO 3. Пресејане свеже културе су чуване на собној температури ради даљих анализа, а дупликати су након пречишћавања складиштени у фрижидер на око 8 C ради чувања у микотеци. 8

9 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Одређивање карактеристика колонија За потребе одређивања најважнијих карактеристика колонија изолати су пресејавани на пет различитих хранљивих подлога, укључујући шаргарепа агар подлогу-ca; затим малц-екстракт-агар-mea, припремљену са 48 g/l малц екстракт агара (MERCK, Germany); V8-агар подлогу припремљену са 900 ml/l дестиловане воде, 100 ml/l V8 сока (сок припремљен од минимално 8 различитих врста поврћа (Biotta, Swiss), 18 g/l агара (Torlak, Srbija) и 3 g/l CaCO 3 ; кромпир-декстроза-агар-pda, припремљен са 39 g/l кромпир декстроза агара (MERCK, Germany) и шљивин (Prune Juice) агар- PJA, припремљен са 800 ml/l дестиловане воде, 200 ml/l воденог екстракта сувих, органских шљива, 18 g/l агара (Torlak, Srbija) и 3 g/l CaCO 3 (Partridge-Metz and Chandra 2011). Инкубација пресејаних изолата је вршена на око 18-20ºС у мраку. Најважније карактеристике колонија су одређиване након 7-10 дана раста према познатој методологији (Hall 1993; Erwin and Ribeiro 1996; Brasier et al., 2003; Jung et al., 2002, 2003; Nechwatal et al. 2012). Одређивање морфолошких карактеристика За ове сврхе прво је припремљен нестерилни земљишни раствор према методологији Erwin and Ribeiro (1996). Ради посматрања полних и бесполних структура, изолати су пресејани на горе описану CA подлогу и инкубација је вршена у мраку на око C у наредних 3-5 дана или до приближног испуњавања половине Петри посуде од 90 mm. Са ивице младе колоније су узимани комади агара и мицелије, приближних димензија 1 1-1,5-1,5 cm, постављани у чисте Петри посуде и плављени нестерилним земљишним раствором. Комади агара и мицелије су затим испирани дестилованом водом према методологији Jung and Burgess (2009). Такође, дупликати изолата, пресејани на CA подлогу су четири недеље чувани на око C ради потпуног образовања и сазревања трајних структура ових организама. Делови агара и мицелије, приближних димензија 1 1-1,5-1,5 cm су узимани скалпелом стерилисаним у 70% алкохолу, па на отвореном пламену, након чега је приступљено микроскопији препарата. Развијене полне и бесполне структуре су посматране под светлосним микроскопом (CETI MAGNUM-T/Trinocular Microscope, UK), на увеличању 400, опремљеног са камером Si3000 (UK) и софтвером XliCap (UK). Све забележене структуре су упоређиване са познатим кључевима за идентификацију врста из рода Phytophthora (Waterhouse 1963; Stamps et al. 1990; Erwin and Ribeiro 1996), као и са подацима из новијих оригиналних радова у којима су описане поједине врсте (Jung et 9

10 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр al. 1999, 2002, 2011; Jung and Nechwatal 2008; Jung and Burgess 2009; Hong et al. 2011; Nechwatal et al. 2012). Спаривање са предходно идентификованим тестер изолатима Изолати који нису образовали полне структуре (антеридије, оогоније и ооспоре) након четири недеље инкубације на C су спаривани са предходно идентификованим тестер изолатима (Erwin and Ribeiro 1996) у циљу детерминисања хетеротализма или стерилности мицелије. За ове сврхе смо користили изолате Phytophthora cambivora (Pet.) Buisman са одређеним типовима спаривања (А1 и А2), уступљене од Dr Sabine Werres (Julius Kühn-Institute, JKI, Messeweg 11/12, D Braunschweig, Germany). Коришћени су изолати: BBA 21/95-KII са А1 типом спаривања и BBA 20/95-2bIII са А2 типом спаривања. Сви изолати који нису образовали полне структуре су заједно са тестер изолатима пресејани на свежу CA подлогу и инкубација је вршена на C у мраку до испуњавања приближно половине Петри посуде. Спаривање је вршено на начин да је на један крај Петри шоље од 90 mm постављан комад агара и мицелије, узет са ивице младе колоније одабраног изолата, а на други крај комад агара и мицелије одабраног тестер изолата са познатим типом спаривања. Инкубација је вршена на дневном светлу на око C у наредне четири недеље. Са места укрштања две мицелије су скалпелом, стерилисаним на горе описан начин, узимани комади агара и мицелије, приближних димензија 1 1-1,5 1,5 cm и посматрани под светлосним микроскопом. У случајевима образовања полних структура, одређиван је тип спаривања у односу на тип укрштене мицелије, а у случајевима када полне структуре нису образоване, изолати су вођени као стерилни. 10

11 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр РЕЗУЛТАТИ Регистровани симптоми Током сакупљања узорака и разговора са људима из праксе на више врста јавора су забележени различити симптоми. Први симптоми се јављају у пролеће и укључују жутило и благу атрофију лишћа, заостајање у порасту избојака, одумирање грана и врхова крошњи, проређеност крошње, некрозе са цурењем тамног ексудата на деблима и гранама, некрозе на матичном корењу и трулеж и губитак финог корења. Током лета долази до благе стагнације напретка развоја ових симптома, да би се њихов интензитет појачао у јесен. Као карактеристични симптоми могу се навести некрозе коре и камбијума стабла које су се јављале на различитим позицијама и из којих су ови патогени организми изоловани пратећи горе наведену методологију. Овај тип симптома на стаблима горског јавора је приказан на слици 1. Нападнуте делове брзо освајају и друге гљиве паразити слабости, као на пример Nectria cinnabarina, трулежнице из рода Ganoderma и друге врсте. Уколико је присутна и гљива проузроковач увенућа биљака (Verticillium albo-atrum), шанса за опстанак стабала је знатно умањена. Слика 1. Некроза коре и камбијума са цурењем тамног ексудата на стаблима горског јавора Figure 1. Necrosis of bark and cambium with dark exudates on the sycamore maple trees (Фото / photo by: Ivan Milenković) Позитивни домаћини Укупно је узорковано шест различитих домаћина, од којих пет аутохтоних и негундовац као алохтона врста. После изведених тестова изолације, пет домаћина је било позитивно на присуство различитих врста из рода Phytophthora, као што је приказано у табели 1. 11

12 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Табела 1. Позитивни домаћини и изоловане врсте Table 1. Positive hosts and isolated species Домаћини Hosts Phytophthora врсте Phytophthora species P. cactorum P. plurivora P. gonapodyides P. lacustris Укупно Total Acer campestre Acer heldreichii Acer negundo Acer pseudoplatanus Acer platanoides Acer tataricum Укупно Total pa p a - вероватноћа да нема разлике међу домаћинима у односу на добијене врсте на основу X 2 теста p b - вероватноћа да нема разлике међу добијеним врстама у односу на поједине домаћине на основу X 2 теста pb Изоловане врсте Током истраживања Phytophthora врста у различитим заједницама јавора у Србији, изоловано је и идентификовано четири врсте (табела 1), док је неколико изолата у процесу идентификације. Такође, изоловано је и више Pythium spp. изолата који нису били предмет ових истраживања. Највише изолата је добијено из узорака земље и корења одакле су изоловане све добијене врсте. Из узорака ткива је изолована само P. plurivora, док су из узорака воде изоловане P. plurivora и P. lacustris. Листа изолованих врста и порекло изолата су приказани у табели 2. Табела 2. Изоловане Phytophthora врсте и порекло изолата Table 2. Isolated Phytophthora species and origin of isolates Врста Species Земља и корење Soil and roots Порекло изолата Origin of isolates Некротично ткиво Necrotic tissue Вода и влажна земља Water and mold Phytophthora cactorum Phytophthora plurivora Phytophthora gonapodyides Phytophthora lacustris

13 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Карактеристике колонија На основу познатих карактеристика колонија извршена је прелиминарна класификација типова колонија добијених изолата чији је опис приказан у табели 3, а изглед колонија на различитим подлогама је приказан на слици 2. Табела 3. Прелиминарна класификација изолата на основу изгледа колоније Table 3. Preliminary clasified types of isolates according to colony patterns Тип колоније Colony type Тип 1 Тип 2 Тип 3 Тип 4 Карактеристике колонија Colony patterns Колонија без специјалног облика на PDA, V8 и PJA, до благо хризантемаста на МЕА и CA. На МЕА и CA благо ваздушаста у средини, приљубљена по крајевима, средње густа, вунаста. На V8 и PDA приљубљена за подлогу, јако густа, вунаста до памучаста на V8, паперјаста на PDA. Ретка до паперјаста на PJA. Обод правилан и оштар на PDA и V8, благо неправилан на МЕА и PJA, разређен на CA Колонија облика хризантеме или неправилно зракаста на PDA. Мицелија благо ваздушаста у средини, густа, приљубљена по крајевима, сомотаста до памучаста. Обод колоније правилан и оштар, ређе неправилан Колонија облика розете, или без посебног облика. Свиленкаста на CA, приљубљена за супстрат до разређена ваздушаста, облика је розете до неправилно зракаста и равног обода до неправилног на шљивином агару и PDA Колонија израженог облика розете, ређе без посебног облика. Мицелија проређена ваздушаста, на МЕА и PDA благо одстојећа у средини, на осталим подлогама полегла сомотаста до памучаста. Обод колоније правилан и оштар Врста Species Phytophthora cactorum Phytophthora plurivora Phytophthora gonapodyides Phytophthora lacustris 13

14 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Слика 2. Карактеристике колонија добијених Phytophthora врста на различитим подлогама - Одозго на доле: Phytophthora cactorum, P. plurivora, P. gonapodyides и Phytophthora lacustris; Врсте подлоге слева на десно: MEA, PDA, CA, PJA и V8A; После седам дана инкубације на 20 C Figure 2. Colony patterns of obtained Phytophthora species on different media: from top to bottom-phytophthora cactorum, P. plurivora, P. gonapodyides and Phytophthora lacustris; Types of media from left to right: MEA, PDA, CA, PJA и V8A; After seven days of incubation at 20 C (Фото / photo by: Ivan Milenković) Морфолошке карактеристике полних и бесполних структура После развијања полних и бесполних структура на горе описан начин, извршено је њихово упоређивање са кључевима из литературе, као и са радовима у којима су описане поједине врсте. Два изолата су била са брадавичастим (papillate) спорангијама, правилног овоидног, обовоидног до лимунастог облика. Велики број спорангија је опадао са спорангиофора након сазревања. Забележени су и прости и симподијално гранати конидиофори. Врста је била хомоталична и образовала је мноштво оогонија након недељу дана инкубације. Оогоније су биле округле, правилне са углавном округлим ооспорама. Антеридије су биле округле, 14

15 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр овоидне и благо издужене или батинасте, углавном образоване око основе оогоније. Око једна трећина изолата је образовала округласте до благо спљоштене хламидоспоре са танким зидовима. На основу свих наведених карактеристика и карактеристика колоније, врста је идентификована као P. cactorum (Lebert and Cohn) Schröeter. Највише изолата је било са полубрадавичастим спорангијама (semipapillate) различитог облика, који се кретао од правилних овоидних, обовоидних или елипсастих облика, па до различитих неправилних облика са спорангијама са два или три врха и са сужењима на различитим позицијама. Спорангиофори су углавном били симподијално гранати, мада је забележена и појава простих. Спорангије су се врло ретко образовале директно на хифама, а забележени су и случајеви интеркаларног образовања. Врста је била хомоталична, оогоније су биле правилне, округле или благо спљоштене са округлим и углавном правилним ооспорама. Антеридије су биле различитог облика, идући од округлих, издужених до батинастих, а ређе и неправилних облика и образовале су се на различитим позицијама на оогонији. Врста је на основу свих наведених карактеристика и на основу изгледа колоније идентификована као P. plurivora Jung and Burgess. Следећа група добијених изолата је имала спорангије са равним врхом (nonpapillate), овоидног, обовоидног, ређе и обкрушкастог облика. Забележено је и унутрашње клијање спорангија (internal proliferation), али је појава угњеждења (nested internal proliferation) била веома ретка, док је појава спољашњег формирања у ланцима (extended internal proliferation) била чешћа. Колонија је била свиленкаста, приљубљена, средње брзог пораста (табела 3, слика 2), а полни елементи (антеридије и оогоније) нису забележени након четири недеље инкубације на СА подлози. Такође, у тестовима укрштања са познатим типом спаривања (табела 4), врста није образовала полне структуре, што нам је указало на њен стерилитет и ова врста је идентификована као Phytophthora gonapodyides (Petersen) Buisman. Последња група изолата је имала спорангије са равним врхом различитог облика, који се кретао од обовоидних, елипсастих, до неправилних облика са сужењима у средину (облици ампуле). Код већине спорангија је примећено проширење основе спорангије и врха спорангиофора на месту контакта. Спорангиофори су били углавном прости, а спорангије су биле симетричне у односу на спорангиофоре. Колонија је била полегла, сомотаста до вунаста, а на МЕА и PDA благо ваздушаста око места инокулума. Врста није образовала полне елементе, како у чистим културама, тако и у тестовима спаривања (табела 4) па је стога вођена као стерилна, а на основу свих карактеристика је идентификована као Phytophthora lacustris Brasier et al. 15

16 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Слика 3. Забележене структуре различитих Phytophthora врста: P. cactorum-а-б- брадавичасте спорангије и симподијално гранање спорангиофора, В- хламидоспора, Г-Д- антеридије, оогоније и ооспоре; P. plurivora-ђ-д- полубрадавичасте спорангије и симподијално гранање, Е- интеркаларно образована спорангија, З-И- антеридије, оогоније и ооспоре; P. gonapodyides-j-k- изглед спорангија и празне спорангије са унутрашњим клијањем; P. lacustris-л-љ- изглед спорангија, М- унутрашње клијање нова спорангија образована унутар празне Figure 3. Recorded structures of different Phytophthora species: P. cactorum-а-б- papillate sporangia and sympodial branching of sporangiophores, В- chlamydospore, Г-Д- antheridia, oogonia and oospores; P. plurivora-ђ-д- semipapillate sporangia and sympodial branching, Е- intercalary formed sporangia, З-И- antheridia, oogonia and oospores; P. gonapodyides-j-k- shape of sporangia and empty sporangia with internal proliferation; P. lacustris-л-љ- shape of sporangia, М- nested internal proliferation (Фото / photo by: Ivan Milenković) 16

17 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Резултати спаривања са познатим тестер изолатима Четири недеље након укрштања и инкубације према горе наведеној методологији, културе су прегледане под светлосним микроскопом ради утврђивања присуства или одсуства полних елемената. Свих седам тестираних изолата од две различите врсте није образовало полне елементе у тестовима спаривања и ови изолати су у комбинацији са осталим морфолошким елементима евидентирани као стерилни. Табела 4. Резултати тестова спаривања Table 4. Results of the mating type tests Phytophthora врста Phytophthora species Изолат Isolate Тестер изолат Tester isolate Присуство антеридија, оогонија и ооспора Presence of antheridia, oogonia and oospores Талус, тип P. gonapodyides P. lacustris 2012/A.C /A.C.01/ /A.C /A.HE /MIX /A.PL /A.T.01 BBA 21/95-KII - BBA 20/95-2bIII - BBA 21/95-KII - BBA 20/95-2bIII - BBA 21/95-KII - BBA 20/95-2bIII - BBA 21/95-KII - BBA 20/95-2bIII - BBA 21/95-KII - BBA 20/95-2bIII - BBA 21/95-KII - BBA 20/95-2bIII - BBA 21/95-KII - BBA 20/95-2bIII - Стерилна Стерилна Стерилна Стерилна Стерилна Стерилна Стерилна Јаворови су економски и еколошки битне врсте у Србији и заступљене су како у природним састојинама лишћара и четинара, тако и у различитим парковима, баштама и дрворедима као украсне врсте. Посебно треба истаћи састојине племенитих лишћара које јавор гради са белим јасеном, буквом, врстама из рода Sorbus и различитим воћкарицама. Више различитих патогених организама угрожава опстанак различитих врста јавора (Караџић 2010; Караџић et al. 2011, 2014). Међу ове угрожавајуће факторе спадају и инфекције патогенима из рода Phytophthora (Erwin and Ribeiro 1996; Brasier and Jung 2006; Jung and Burgess 2009), а недавно је описана и нова врста проузроковач пропадања јавора у Италији, 17

18 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Phytophthora acerina sp. nov. (Ginetti 2014). У Србији су Milenković et al. (2014) указали на присуство врста из рода Phytophthora на домаћинима из рода јавора. Детаљним обиласком терена и сакупљањем узорака на више различитих локалитета, примећени су различити симптоми који су указивали на присуство и инфекције патогеним организмима из рода Phytophthora. Први симптоми су се јављали у пролеће и огледали су се у појави некротичних флека на различитим позицијама на стаблу, жутилом и благом атрофијом лишћа и заостајањем у порасту избојака. У пролеће, одмах по појави раније наведених некротичних зона долази до цурења тамног ексудата који је у јесен обично сасушен и добија облик гарежи на површини коре. Када се уклони кора испод ових зона, лако је уочљиво некротично ткиво различите, обично тамније и најчешће маслинастозелене боје (слика 1). На прелазу здравих у некротичне зоне патоген је најактивнији и одатле се лако изолује пратећи горе наведену методологију. У Србији су до сада из некротичних ткива Phytophthora врсте изоловане са стабала Acer heldreichii и A. pseudoplatanus. Битно је истаћи да су оваква места идеалан улаз за друге патогене организме, који касније ступају у сукцесију и убрзавају пропадање стабала. Њиховим јављањем, инфекције са патогенима из рода Phytophthora су често маскиране, па им се зато у прошлости није придавао већи значај. Ово је потребно детаљније испитати у будућим истраживањима са већим бројем узорака и ширим спектром домаћина из овог рода. Присуство некроза са цурењем тамног ексудата у протеклим годинама је било ређе регистровано и та појава се може објаснити вишом просечном годишњом температуром и нижом релативном влагом ваздуха у Србији, у односу на земље централне и северне Европе где су ове појаве чешће бележене (Кеча, лична комуникација). Међутим, у последње две године је забележено повећање броја некроза са цурењем тамног ексудата на различитим домаћинима у Србији, укључујући и јаворове (Миленковић, необјављени подаци), што представља додатни ризик и потребно је детаљно истражити главне узрочнике ове појаве. Остали наведени симптоми нису уско специфични за ове патогене организме и лако долази до мешања са симптомима узрокованим другим узрочницима, а најчешће са Verticillium albo-atrum. Они су, после једног краћег периода стагнације током лета, најизраженији у јесен и огледају се у јакој разређености крошње, одумирању избојака, грана и врхова крошњи- dieback тип пропадања. За раздвајање узрочника увек је потребно извршити изолације, чиме долази до потврђивања присуства 18

19 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр ових патогених организама. Уколико је присутна патогена гљива V. albo-atrum, шансе за опстанак стабала су јако умањене и потребно је размишљати о узгојним мерама замене врста и уношења отпорнијих домаћина. Неке симптоме, укључујући и оне на стаблима јавора су у Србији раније описивали и Milenković et al. (2011 a,b). Као што је раније наведено, за тачну детерминацију узрочника потребно је извршити изолације и идентификацију изолованих врста, где кључну улогу играју карактеристике колонија и морфологија образованих структура. Најзаступљенија врста у овим истраживањима је била P. plurivora (табела 1), предходно позната као P. citricola Sawada и изолована је из некротичних ткива, воде и земљишта ризосфере узоркованих стабала јавора (табела 2). Према Jung and Burgess (2009), ова врста је изолована из некротичних ткива и из земљишта и корења сакупљених испод стабала јавора и наши резултати се уклапају у ова истраживања. Присуство ове врсте носи веома велике ризике, јер се ради о отпорној, јако агресивној и врсти која се јавља на великом броју домаћина (Jung and Burgess 2009). Такође, у истраживањима на осталим домаћинима у Србији, ова врста је била најзаступљенија и проузроковала је штете на великом броју домаћина (Миленковић, необјављени подаци). Остале изоловане врсте су биле P. cactorum, P. lacustris и P. gonapodyides и њихове морфолошке и колонијалне карактеристике су раније наведене. Домаћин са највећим бројем изолата је био горски јавор са 18 изолата и три добијене врсте, а иза њега долази клен са седам изолата и две добијене врсте, док је са осталих домаћина из овог рода добијено знатно мање изолата (табела 1). Овде је битно идвојити планински јавор (Acer heldreichii), за који скоро да нема података везаних за осетљивост на инфекције патогенима из рода Phytophthora и ово представља један од ретких налаза ових патогених организама на овом домаћину. Присуство наведених Phytophthora врста представља велики ризик по опстанак стабала јавора, али и других домаћина у различитим заједницама са јавором. Међутим, за одређивање њихове јасне улоге у пропадању стабала ових домаћина потребно је извести серије тестова патогености. Такође, после добијених прелиминарних резултата, потребно је наставити са даљим узорковањем различитих врста у оквиру рода јавора у циљу добијања јасне слике о диверзитету и распрострањености ових патогених организама на наведеним домаћинима. На све напред наведено се надовезује и праћење појаве и развоја различитих симптома и проналажење везе између њихове појаве, врсте домаћина, присуства ових патогена, присуства других патогених организама и услова средине. 19

20 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр ЗАКЉУЧЦИ На основу спроведених истраживања и добијених резултата можемо извући следеће закључке: -Током обиласка терена и сакупљања узорака примећени су различити симптоми на стаблима различитих врста јавора у Србији који су указивали на могуће инфекције са патогенима из рода Phytophthora; -укупно је узорковано шест различитих домаћина из рода јавора, укључујући пет аутохтоних и једног алохтоног домаћина; -после изведених тестова изолације, добијено је више различитих изолата и пет домаћина је било позитивно на присуство патогена из рода Phytophthora; -највише изолата је добијено из узорака земље и корења, док је из осталих узорака добијено знатно мање изолата; -изолати су на основу изгледа колоније на различитим подлогама класификовани у групе изолата и извршен је опис добијених култура; -извршена је детаљна анализа развијених полних и бесполних структура под светлосним микроскопом и посматране структуре су забележене уз помоћ микроскопске камере; -изолати који нису образовали полне елементе у чистим културама су спаривани са предходно одређеним тестер изолатима, уступљеним од Dr Sabine Werres и сви тестирани изолати су се показали стерилним након ових тестова; -комбинацијом детаљних морфолошких карактеристика и изгледа колонија извршена је идентификација врста; -из сакупљених узорака изоловано је и идентификовано четири врсте Phytophthora. Захвалница: Овај рад је реализован у оквиру пројеката: Одрживо газдовање укупним потенцијалима шума у Републици Србији ЕВБ: ТР 37008, финансираном од стране Министарства Просвете и Науке Републике Србије, и PHYSEE-ERA NET+138/1. Најсрдачније се захваљујемо Dr Sabine Werres на уступљеним тестер изолатима за потребе одређивања типа спаривања, односно стерилитета врста. 20

21 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр ЛИТЕРАТУРА Adl S. L., Simpson A. G. B., Lane C. E., Lukeš J., Bass D., Bowser S. S., Brown M. W., Burki F., Dunthorn M., Hampl V., Heiss A., Hoppenrath M., Lara E., Lee Gall L., Lynn D. H., McManus H., Mitchell E. A. D., Mozley-Stanridge S. E., Parfrey L. W., Pawlowski J., Rueckert S., Shadwick L., Schoch C. L., Smirnow A., Spiegel F. W The revised Classification of Eukaryotes. J. Eucaryot. Microbiol., 59(5): Brasier C. M., Jung T Recent developments in Phytophthora diseases of trees and natural ecosystems in Europe. In: Progress in Research on Phytophthora Diseases of Forest Trees. Proc. 3rd Int. IUFRO Working Party Meeting, Freising, Germany, September 11 17, 2004 (eds.: C. M. Brasier, T. Jung, W. Osswald). Forest Research, Farnham, UK, Brasier C.M The biosecurity threat to the UK and global environment from international plant trade. Plant Pathology, 57, Brasier C.M., Cooke D.E.L., Duncan J.M., Hansen E.M Multiple new phenotypic taxa from trees and riparian ecosystems in Phytophthora gonapodyides P. megasperma ITS Clade 6, which tend to be high-temperature tolerant and either inbreeding or sterile. Mycological Research, 107, Erwin D.C., Ribeiro O.K Phytophthora diseases worldwide. APS Press, American Phytopathological Society, St. Paul, Minnesota. Evans H., Oszako T Alien Invasive Species and International Trade. Forest Research Institute-IBL, Sekocin Stary, Poland, pp. 65. Ginetti B., Moricca S., Squires J. N. Cooke D. E. L. Ragazzi A., Jung T. (2013): Phytophthora acerina sp. nov., a new species causing bleeding cankers of Acer pseudoplatanus trees in planted forests in northern Italy. Plant Pathology, 63 (4), Hall G An integrated approach to the analysis of variation in Phytophthoranicotianae and redescription of the species. Mycological Research 97: Hong C., Gallegly M.E., Richardson P.A., Kong P Phytophthora pini Leonian resurrected to distinct species status. Mycologia 103: Jung T Beech decline in Central Europe driven by the interaction between Phytophthora infections and climatic extremes. Forest Pathology, 39,

22 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Jung T., Blaschke H., Neumann P Isolation, identification and pathogenicity of Phytophthora species from declining oak stands. European Journal of Forest Pathology, 26, Jung T., Blaschke H., Osswald W Involvement of soilborne Phytophthora species in Central European oak decline and the effect of site factors on the disease. Plant Pathology, 49, Jung T., Burgess T.I Re-evaluation of Phytophthora citricola isolates from multiple woody hosts in Europe and North America reveals a new species, Phytophthora plurivora sp. nov. Persoonia, 22, Jung T., Cooke D.E.L, Blaschke H., Duncan J.M., Osswald W Phytophthora quercina sp. nov., causing root rot of European oaks. Mycological Research, 103, Jung T., Hansen E.M., Winton L., Osswald W., Delatour C Three new species of Phytophthora from European oak forests. Mycological Research, 106, Jung T., Nechwatal J Phytophthora gallica sp. nov., a new species from rhizosphere soil of declining oak and reed stands in France and Germany. Mycological Research 112, Jung T., Nechwatal J., Cooke D.E.L., Hartmann G., Blaschke M., Oßwald W.F., Duncan J.M., Delatour C Phytophthora pseudosyringae sp. nov., a new species causing root and collar rot of deciduous tree species in Europe. Mycological Research 107: Jung T., Stukely M.J., Hardy G.E., White D., Paap T., Dunstan W.A., Burgess T.I Multiple new Phytophthora species from ITS Clade 6 associated with natural ecosystems in Australia: evolutionary and ecological implications. Persoonia 26: Jung T., Vettraino A. M., Cech T., Vannini A The impact of invasive Phytophthora species on European forests. In: Lamour K. (eds) Phytophthora A Global Perspective. CABI, Plant protection series; 2, Јовановић Б Дендрологија. Научна књига, Београд, Караџић Д Шумска фитопатологија. Универзитет у Београдушумарски факултет, Универзитет у Бања Луци Шумарски факултет,

23 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Караџић Д., Милијашевић Т Најчешће пепелнице на шумским дрвенастим врстама и њихов значај. Гласник Шумарског факултета 91, Караџић Д., Михајловић Љ., Милановић С., Станивуковић З Приручник извештајне и дијагнозно-прогнозне службе Заштите шума. Универзитет у Бањој Луци и Агенција за шуме Републике Српске, Караџић Д., Радуловић З., Миленковић И Ganoderma врсте у шумама Србије и Црне Горе. Шумарство бр. 1-2, УШИТС, Београд, Milenkovic I., Keca N., Jung T. 2011a. Symptoms associated with Phytophthora species in forest ecosystems in Serbia. COST Action FP0801 Established and Emerging Phytophthora: Increasing Threats to Woodland and Forest Ecosystems in Europe. Program and abstracts of the Management Committee and Working Groups Meeting. Budapest, Hungary, November 2011, 28. Milenković I., Keča N., Jung T. 2011b. Simptomi pojave Phytophthora vrsta na šumskom i parkovskom drveću u Srbiji (Different type of Phytophthora symptoms on forest and park trees in Serbia). Društvo za zaštitu bilja Srbije, XI Savetovanje o Zaštiti Bilja. Zlatibor, Srbija, od 28. novembra do 3. decembra 2011, Zbornik rezimea, Milenković I., Keča N., Jung T Nalaz Phytophthora plurivora na novim domaćinima u Srbiji. Društvo za zaštitu bilja Srbije, XIV Simpozijum o Zaštiti bilja sa IX Kongresom o Korovima, Zlatibor, Srbija, od 26. do 30. novembra 2012, Zbornik rezimea, Nechwatal J., Bakonyi J., Cacciola S.O., Cooke D. E. L., Jung T., Nagy Z. A., Vannini A., Vettraino A. M., Brasier, C. M The morphology, behaviour and molecular phylogeny of Phytophthora taxon Salixsoil and its redesignation as Phytophthora lacustris sp. nov. Plant Pathology 62, Partridge-Metz S., Chandra A Culture Media Influence on vegetative growth and In vitro conidia production of Magnaporthe oryzae. J. Cell and Plant Sci. 2 (3), Pérez-Sierra A., Jung T Phytophthora in woody ornamental nurseries. In: Lamour K. (eds) Phytophthora A Global Perspective. CABI, Plant protection series; 2,

24 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Ribeiro O. K A historical perspective of Phytophthora. In: Lamour K. (eds) Phytophthora A Global Perspective. CABI, Plant protection series; 2, Scott P., Burgess T., Hardy G Globalization and Phytophthora. In: Lamour K. (eds) Phytophthora A Global Perspective. CABI, Plant protection series; 2, Stamps D.J., Waterhouse G.M., Newhook F.J., Hall G.S Revised tabular key to the species of Phytophthora. Mycological Papers 162. CAB International Mycological Institute, Kew, Surrey. Waterhouse G.M Key to the species of Phytophthora de Bary. Mycol. Papers No. 92. CAB International Mycological Institute, Kew, Surrey. 24

25 И. Миленковић, Д. Караџић, З. Станивуковић и В. Голубовић Ћургуз Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Ivan Milenković Dragan Karadžić Zoran Stanivuković Vesna Golubović Ćurguz SYMPTOMS OF OCCURENCE AND MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF THE MOST COMMON PHYTOPHTHORA SPECIES ON MAPLE TREES IN SERBIA Summary Phytophthora species are among the most dangerous pathogens to high number of different hosts and their presence posed significant treats to forestry and biodiversity. Apart of several affecting factors, species from the Acer genus are considered to be susceptible to infections with pathogens from the Phytophthora genus. During the field surveys and sampling, different symptoms that could be indicative for the infections with Phytophthora species were recorded on maple trees in Serbia. These symptoms included yellowing and slightly atrophy of leaves, stunting of shoots, dieback of crowns and branches, and collar rot and aerial cankers with tarry spots and dark exudates. First symptoms are visible in early spring, and in that period is visible yellowing of leaves and stunting of shoots, as well as appearance of necrotic zones with dark exudates. Symptoms developments become more intensive in the autumn, when dieback of branches and crowns is the most noticeable. Intensity of these symptoms is driven with infections with other pathogenic organisms or insect attack, and after few years whole trees start to decline. The biggest risk is posed with the presence of additional aggressive pathogen Verticillium albo-atrum. From under the trees with above mentioned symptoms, samples of necrotic tissue, water, soil and roots were collected and isolation tests were performed, following well-described methodology. In total, six different hosts were tested, including five autochthonous and one alochthonous host. Phytophthora species were isolated from five different hosts, including Acer campestre, A. heldreichii, A. pseudoplatanus, A. platanoides and A. tataricum. After the isolation tests, detailed morphological identification was performed. Main morphological and colony shape patterns were recorded, and pairing tests with heterothallic/sterile species were performed. In total, four different Phytophthora species were identified, including homothallic P. cactorum and P. plurivora, and apparently sterile P. gonapodyides and P. lacustris. The most often isolated species was P. plurivora, what corresponded to the data from the other host species and stands in Serbia. 25

26 Симптоми појаве и морфолошке карактеристике најчешћих Phytophthora врста на јаворовима у Србији Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Isolated species poses significant threats to sustainability of natural and semi-natural ecosystems, including these communities with maple trees. Also, additional field surveys in different forest stands and in other ecosystems are required in order to determine the role of these pathogens in trees decline and connection between their presence, symptoms appearance, presence of other pathogens and environmental conditions. 26

27 Б. Томић, В. Даничић, М. Матаруга и Б. Цвјетковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Оригинални научни рад Original scientific paper doi: /GSFBL T UDK: (497.6 Banja Luka) COBISS.RS-ID: Branka Tomić 1, Vanja Daničić 1, Milan Mataruga 1, Branislav Cvjetković 1 FENOLOGIJA CVJETANJA TRI VRSTE LIPE (Tilia sp.) NA PODRUČJU GRADA BANJA LUKE Izvod: Cilj rada je analiza perioda cvjetanja vrsta roda lipa (Tilia sp.) u toku jedne vegetacione sezone, na području grada Banja Luke. Vrste obuhvaćene ovim istraživanjem su: krupnolisna, sitnolisna i srebrnolisna lipa. Terensko istraživanje je sprovedeno na tri lokaliteta: u parku Mladen Stojanović, Univerzitetskom gradu i na Starčevici. Utvrđene su klimatske, edafske i orografske karakteristike objekta istraživanja. Navedeni lokaliteti, iako se nalaze relativno blizu u istom klimatskom području, pružaju različite ekološke uslove za razvoj i fenologiju istraživanih vrsta. Praćeno je pet faza cvjetanja, s ciljem da se utvrdi uticaj stanišnih uslova na fenofazu cvjetanja, te utvrde genetičke različitosti analiziranih stabala. Rezultati istraživanja pokazuju da početak i trajanje pojedinih faza cvjetanja istraživanih vrsta, u najvećoj mjeri zavise od vrste i stanišnih uslova. Na osnovu izvršenih fenoloških osmatranja konstatovane su razlike u trajanju perioda cvjetanja kod analiziranih stabala unutar istog lokaliteta. Dobijeni rezultati mogu biti od koristi kod procjene kvaliteta sjemena i definisanja vremena i načina njegovog sakupljanja. Ključne riječi: Tilia platyphyllos Scop., Tilia cordata Mill., Tilia argentea Desf., fenofaza cvjetanja, Banja Luka THE PHENOLOGY OF FLOWERING THREE SPECIES OF LIME (Tilia sp.) IN BANJA LUKA CITY Abstract: The aim of this paper is analysis of the period of flowering of linden species (Tilia L.) during one vegetation season, in the area of Banja Luka. The species which were included in the study are the following: Tilia platyphyllos Scop., Tilia cordata Mill. and Tilia argentea Moench. The field research was conducted in three sites: The Park Mladen Stojanovic, University City and Starcevica. Climate, soil, orographic 1 Univerzitet u Banjoj Luci, Šumarski fakultet, S. Stepanovića 75a, Banja Luka (e mail: dvanja@hotmail.com) 27

28 Фенологија цвјетања три врсте липе (Tilia sp.) На подручју града Бања Луке Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр and vegetation characteristics of the research objects were collected. The mentioned sites, although located relatively close to each other and therefore belonging to the same climatic region, provide a variety of the environmental conditions for the growth and phenology of the examined species. During the research, five phases of flowering were examined, in order to determined influence of habitat conditions to phenophase of flowering, and to determine genetic diversity of analyzed trees. The results indicate that the beginning and duration of certain phenophases of flowering of the examined species mainly depend on the species and habitat conditions. On the basis of phonological observations, there are differences in the duration of the period of flowering of the analyzed trees in the same locality. The results may be useful in assessing the quality of seeds and define the time and manner of their collection. Keys words: Tilia platyphyllos Scop., Tilia cordata Mill., Tilia argentea Desf., phenophase of flowering, Banja Luka UVOD Promjene koje se dešavaju tokom vegetacionog perioda pokazuju jasnu periodičnost, što se odražava u postepenom smjenjivanju različitih faza razvića na biljci (početak listanja, početak cvjetanja, plodonošenje i dr.). Te promjene su označene kao fenofaze, iz čega proizlazi da FENOLOGIJA (od grč. phainomai pojavljujem se, faza, stupanj i logos nauka), kao nauka proučava različite sezonske pojave, koje se periodično pojavljuju u razvoju vegetacije tokom godine. Drugim riječima, fenologija je grana biologije, koja proučava promjene u godišnjem razvoju žive prirode i njihovu zavisnost od vanjskih faktora sredine (Šilić, 2002). Osnovni zadatak fenologije jeste posmatranje i praćenje promjena u godišnjem ciklusu razvića biljaka i životinja, kao i čitavih biocenoza i registrovanje vremena u kome se pojavljuju pojedine faze razvića. Najpogodnije za posmatranje su one fenofaze koje su upadljive, a istovremeno predstavljaju i značajne momente u razviću (npr. olistavanje, cvjetanje, plodonošenje, opadanje lišća kod biljaka, parenje kod životinja itd.) (Hale i Morgham 2001). Fenofaza cvjetanja obuhvata period od momenta pojave prvih cvjetova pa sve do kraja cvjetanja koga karakteriše rasipanje perijanta praćeno odgovarajućom promjenom boje, njegovim sasušivanjem i opadanjem (Oljača i sar. 2006). Iako je doba nastupanja fenofaza kao biološka osobina u osnovnim crtama određena prirodom svake vrste, tj. proizilazi iz naslijednih osobina individua vrste, koje nisu jednake kod svih, ipak na ritam ovih pojava utiču u izvjesnim granicama i uslovi neposredne sredine gdje se biljke nalaze (Bunuševac, 1961). U sklopu svih faktora sredine na ritam životnih pojava u toku vegetacije, po- 28

29 Б. Томић, В. Даничић, М. Матаруга и Б. Цвјетковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр red uslova reljefa i zemljišta, naročito jak uticaj imaju lokalni klimatski uslovi, kao i genetička osnova praćene individue, odnosno populacije (Daničić, 2008). Oni mogu da utiču da neka fenofaza u konkretnim uslovima sredine počne nešto ranije ili kasnije i traje kraće ili duže vrijeme (Bunuševac, 1961). Cilj istraživanja u ovom radu je registrovanje vremena u kome se pojavljuje fenofaza cvjetanja tri vrste lipa (Tilia platyphyllos Scop., Tilia cordata Mill. i Tilia argentea Desf.) na tri lokaliteta u Banjoj Luci, te da se uporedi period cvjetanja lipa unutar jednog lokaliteta i između lokaliteta, kao i između pomatranih stabala. Pored ovoga, cilj je analiza dinamike cvjetanja (početka, dužine trajanja i završetka cvjetanja), odnosno, kakav i koliki je uticaj stanišnih uslova i genotipa na fenofazu cvjetanja. Istraživanja imaju veliki značaj u smislu obrazovanja sjemena kod ovih vrsta. Ukoliko bi se dokazalo da vrijeme cvjetanja pojedinačnih stabala ili lokaliteta se potpuno mimoilazi onda se može govoriti o ograničenoj fluktuaciji polena što ima jak uticaj na ograničeno učešće roditelja u procesu obrazovanja sjemena. OBJEKAT ISTRAŽIVANJA Prema Ekološko vegetacijskoj rejonizaciji (Stefanović i sar. 1983) područje grada Banja Luke sa okolinom pripada Pripanonskoj oblasti, sjeverozapadnom bosanskom području. Grad Banja Luka leži na obje strane rijeke Vrbas, u tektonskoj uvali pravca jugozapad sjeveroistok. Grad se nalazi na 44º sjeverne geografske širine i 17º istočne geografske dužine, kao i na apsolutnoj nadmorskoj visini od 163 m (dokumentacija Urbanističkog zavoda Banjaluke). Sastav geološke podloge Banja Luke i okoline, veoma je raznolik. Ravni dio grada i okoline leži na aluvijalnim i deluvijalnim talozima. Područje između Vrbanje, Slatine, Česme i Klašnica leži na pješčarima. Uski pojas uz obalu Vrbasa od Šehera do Zalužana, sastavljen je od slatkovodnih krečnjaka, laporca i gline. Predio Gornjeg Šehera, Novoselije, Starčevice i Bjeljevine leži pretežno na laporastim i pločastim krečnjacima. Naselja i prostrana banjalučka polja pedološki pripadaju smeđem zemljištu sa humusnim slojem, ispod kojeg senalaze znatne naslage pijeska i šljunka (Šilić, 1964). Banja Luka se nalazi u području umjereno kontinentalne klime, sa dosta oštrim zimama i toplim ljetima. Na klimu znatno utiču kompleksi zelenih površina, rijeka Vrbas i njene pritoke, te urbanizacija gradskog područja. Vegetacioni period traje oko 200 dana (dokumentacija RHMZ RS). Budući da se proučavani lokaliteti nalaze relativno blizu, a samim tim i u istom klimatskom području korišteni su klimatski elementi meteorološke stanice Banja Luka. Na osnovu podataka o srednjim mjesečnim temperaturama vazduha u periodu 29

30 Фенологија цвјетања три врсте липе (Tilia sp.) На подручју града Бања Луке Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр godine najhladniji mjesec januar sa prosjekom 1,0ºC, a najtopliji mjesec jul sa prosjekom 22,8ºC. Dok srednja godišnja temperatura vazduha za dato područje iznosi 12,1ºC (tabela 1). U periodu godine, na području Banja Luke, mjesec sa najvećom količinom padavina je jun 101 mm, sa najmanjom februar 61 mm, a prosječna godišnja količina padavina je 1084 mm (tabela 1). Padavine su povoljno raspoređene tokom godine, pa ih u vegetacionom periodu ima oko 560 mm. Najčešći vjetrovi duvaju iz pravca jugoistok sjeverozapad (dokumentacija RHMZ RS). Tabela 1. Prikaz klimatskih podataka, Banja Luka Table 1. Climate data for Banja Luka Godina Mjesec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec God T(ºC) 1,0 2,5 7,6 12,3 17,1 21,0 22,8 22,2 16,6 12,0 7,5 2,4 12,1 P(mm) Legenda: T (ºC) prosječna mjesečna temperatura vazduha P (mm) prosječna mjesečna količina padavina Fenološka istraživanja su obavljena na tri lokaliteta park Mladen Stojanović, Univerzitetski grad i Starčevica (tabela 2, slika 1). Tabela 2. Geografska širina, dužina i nadmorska visina za odabrane lokalitete Table 2. Latitude, longitude and and alltitude for selected sites Lokalitet Geog. širina Geog. dužina Nadmorska visina [m] Park Mladen Stojanović Univerzitetski kampus Starčevica Slika 1. Lokaliteti (1- park Mladen Stojanović, 2 Univerzitetski grad, 3 - Starčevica) Figure 1. Localities (sites) ( 1 park Mladen Stojanovic, 2 Universty Campus, 3 Starcevica) (Izvor / Source: Google earth) 30

31 Б. Томић, В. Даничић, М. Матаруга и Б. Цвјетковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр METOD RADA Terenska istraživanja su obuhvatala praćenje perioda cvjetanja tri vrste lipe u jednoj vegetacionoj sezoni. Kao metod istraživanja korišten je tranzitni (maršutni) metod, na osnovu kojeg je izvršeno prisustvo i determinacija vrste, te utvrđene geografske koordinate i nadmorska visina nalazišta. Odabrana stabla su numerički obilježena i uglavnom su birana ona stabla koja su lako dostupna radi preciznijeg opažanja. Fenološka posmatranja su obavljena na ukupno 27 stabala, od toga na po tri stabla iste vrste na jednom nalazištu, odnosno devet stabala na jednom lokalitetu, u periodu od 26. maja do 29. juna godine (tabela 3.). Tabela 3. Raspored posmatranih stabala u odnosu na vrstu i lokalitet Table 3. Spatial distribution of trees regards to species and locality Lokalitet Vrsta Tilia platyphyllos Tilia cordata Tilia argentea Ukupno Park Mladen Stojanović Univerzitetski grad Starčevica Ukupno Fenološka posmatranja su obavljana isti dan na svim lokalitetima. Nakon što je primjećeno bubrenje pupova, lokaliteti su posjećivani svaka tri dana do pojave cvjetova kod prvog stabla, a kasnije svaka dva dana do kraja cvjetanja i na poslijednjem posmatranom stablu. Posmatranja su vršena pri sunčanom vremenu u drugoj polovini dana. Za uspješno posmatranje formiran je niz praćenih faza cvjetanja i to: 1. Pojava prvih cvjetova 2. Početak punog cvjetanja (oko 25% otvorenih cvjetova) 3. Vrijeme punog cvjetanja (otvorena većina cvjetova, na više od 50% cvasti) 4. Kraj punog cvjetanja (oko 75% cvjetova bez cvjetnog omotača - perijanta) 5. Kraj cvjetanja (svi cvjetovi bez perijanta) (slika 2.) Kao dan početka cvjetanja definisan je onaj dan tokom kojeg je opažena pojava prvih cvjetova. Vremenom punog cvjetanja smatran je dan tokom kojeg je opažen najveći broj otvorenih cvjetova na biljci. Kraj cvjetanja, dan u kojem nije više bilo otvorenih cvijetova sa svježim laticama, već su bile suve i opale. 31

32 Фенологија цвјетања три врсте липе (Tilia sp.) На подручју града Бања Луке Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Sva zapažanja odnosno prikupljeni podaci su odmah unešeni u dnevnik fenoloških opažanja. Faza 1 Faza 2 Faza 3 Faza 4 Faza 5 Slika 2. Fenološke faze cvjetanja krupnolisne lipe dobijene vizuelnim posmatranjem Figure 2. Large-leaved lime phenological phasses observed by visual monitoring (Foto / Photo by: Tomić Branka, 2013.) 32

33 Б. Томић, В. Даничић, М. Матаруга и Б. Цвјетковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA Fenologija cvjetanja Na lokalitetu park Mladen Stojanović, prvi cvjetovi krupnolisne lipe (Tilia platyphyllos) uočeni su 27. maja godine na dva stabla, a na jednom dva dana kasnije, faza vrijeme punog cvjetanja i kraj punog cvjetanja trajale su svaka po pet dana. Kao kraj cvjetanja ove vrste zabilježen je Na istom lokalitetu, sitnolisna lipa (Tilia cordata) počela je cvjetati četrnaest dana kasnije (10.06.), u odnosu na krupnolisnu lipu i to na dva stabla, dok je na jednom stablu cvjetanje kasnilo dva dana, a trajalo je sve do , sa početkom punog cvjetanja Srebrnolisna lipa (Tilia argentea) cvjetala je od do Najduži period cvjetanja imala je krupnolisna lipa (17 dana), zatim sitnolisna (14 dana), a najkraći srebrnolisna lipa (12 dana) (tabela 4). Na osnovu fenoloških osmatranja, na lokalitetu Univerzitetski grad, može se uzeti da je cvjetanje krupnolisne lipe (Tilia platyphyllos) počelo , jer je na dva stabla tog datuma uočeno otvaranje cvjetova, dok sedam dana kasnije počinje puno cvjetanje (04.06.). Sitnolisna lipa (Tilia cordata) procvjetala je na sve tri posmatrana stabla, vrijeme punog cvjetanja počinje pet dana kasnije (15.06.), a cvjetanje je završeno Srebrnolisna lipa (Tilia argentea ) imala je najkraći period cvjetanja na sva tri stabla, kao datum punog cvjetanja zabilježen je (tabela 4). Na istraživanom lokalitetu Starčevica, prvi razvijeni cvijetovi krupnolisne lipe (Tilia platyphyllos) pojavili su se na sve tri stabla, vrijeme punog cvjetanja počinje početkom prve dekade mjeseca juna (01.06.), a kraj cvjetanja početkom druge dekade juna (11.06.). Prvi otvoreni cvijetovi srebrnolisne lipe (Tilia cordata) zapaženi su na sve tri stabla, vrijeme punog cvjetanja zabilježeno je i kraj cvjetanja Najranije otvaranje cvjetova srebrnolisne lipe (Tilia argentea) na ovom lokalitetu zabilježeno je na jednom stablu, a dan kasnije i na druga dva stabla. Faza punog cvjetanja kod ove vrste počinje i traje četiri dana, a kao kraj cvjetanja evidentiran je dan (tabela 4). 33

34 Фенологија цвјетања три врсте липе (Tilia sp.) На подручју града Бања Луке Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Tabela 4. Dinamika cvjetanja tri vrste lipe na tri lokaliteta u Banjoj Luci Table 4. Three lime species floweirng dynamics at 3 sites in Banja Luka Faza cvjetanja* Vrsta Period cvjetanja (dani) Park Mladen Stojanović Tilia platyphyllos Tilia cordata Tilia argentea Univerzitetski grad Tilia platyphyllos Tilia cordata Tilia argentea Starčevica Tilia platyphyllos Tilia cordata Tilia argentea * Legenda faza cvjetanja: Pojava prvih cvjetova Početak punog cvjetanja (oko 25% otvorenih cvjetova) Vrijeme punog cvjetanja (otvorena većina cvjetova, na više od 50% cvas ) Kraj punog cvjetanja (oko 75% cvjetova bez cvjetnog omotača - perijanta) Kraj cvjetanja (svi cvjetovi bez perijanta) Osmatranjem fenofaze cvjetanja lipe, na području grada Banja Luka u godini, utvrđeno je da se period cvjetanja, odnosno početak, završetak kao i sama dužina trajanja razlikuje od vrste do vrste. Fenofaza cvjetanja za datu vrstu javljala se u približno istom vremenskom intervalu na svim istraživanim lokalitetima, s tim da je utvrđena i individualna varijabilnost u odnosu na dužinu perioda cvjetanja istraživanih stabala unutar istog lokaliteta. Neka stabla su pokazala vrlo malo variranje u pogledu dužine perioda cvjetanja tj. variranje 1 2 dana, tako da je npr., na lokalitetu park Mladen Stojanović kod krupnolisne lipe (stablo broj 3) fenofaza cvjetanja trajala 15 dana, dok je kod stabala 1. i 2. trajala 17 dana. Kod pojedinih stabala zabilježena su i veća variranja, čak i do 6 dana npr., na lokalitetu Starčevica stablo sitnolisne lipe (stablo broj 23) imalo je kraći period cvjetanja za 6 dana u odnosu na druga dva posmatrana stabla pomenute vrste. To ukazuje na široku individualnu genotipsku varijabilnost istraživanih stabla, tako da različiti genotipovi imaju različitu reakciju na iste ili slične stanišne uslove. Ukupno cvjetanje tri vrste lipe (Tilia 34

35 Б. Томић, В. Даничић, М. Матаруга и Б. Цвјетковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр platyphyllos, Tilia cordata, Tilia argentea), sa različitim datumima početka i kraja cvjetanja, iznosilo je 34 dana. Cvjetanja lipe na lokalitetu park Mladen Stojanović ukupno je iznosilo 32 dana, Univerzitetski kampus 30 dana i Starčevica 34 dana. Prema Jovanović-u (2000), krupnolisna ili rana lipa cvjeta ponekad od druge dekade maja, sitnolisna ili kasna lipa počinje da cvjeta u junu, nedjelju ili dvije kasnije od rane lipe, dok srebrnolisna lipa cvjeta kasnije od kasne lipe, u junu julu. Za rezultate dobijene ovim istraživanjem, može se reći da su u skladu sa rezultatima navedenog autora. Uticaj stanišnih uslova na cvjetanje Vrijeme cvjetanja stabala obuhvaćenih istraživanjem zavisi od njihovih naslijednih i bioloških osobina, kao i ekoloških uslova od kojih najveći uticaj imaju klimatski faktori. Budući da ne postoje meteorološke stanice na proučavanim lokalitetima, korišteni su klimatski elementi meteorološke stanice Banja Luka. Prosječna temperatura vazduha, u Banjoj Luci godine, za mjesec maj je iznosila 16,6ºC, za jun 20,4ºC i za jul 23,3ºC (dokumentacija iz RHMZ RS). Na lokalitetima obuhvaćenim istraživanjem, faze pojava prvih cvjetova, početak punog cvjetanja i vrijeme punog cvjetanja, kod sitnolisne (Tilia cordata) i srebrnolisne lipe (Tilia argentea) traju kraće u odnosu na iste faze kod krupnolisne lipe (Tilia paltyphyllos) (grafikon 1-3), a vrijednosti srednjih dnevnih temperatura vazduha u tom periodu bile su znatno veće što je moglo uticati na kraći tok cvjetanja. T(ºC) 30,0 28,0 26,0 24,0 22,0 20,0 18,0 16,0 14,0 12,0 10,0 8,0 6,0 4,0 2,0 0, Faze cvjetanja Srednja dnevna temperatura vazduha Tilia platyphyllos Tilia cordata Tilia argentea Period od do god Grafikon 1. Faze cvjetanja i kretanje srednjih dnevnih temperatura vazduha, park Mladen Stojanović Figure 1. Flowering phases and average air temperatures. park Mladen Stojanovic 35

36 Фенологија цвјетања три врсте липе (Tilia sp.) На подручју града Бања Луке Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр T(ºC) 30,0 28,0 26,0 24,0 22,0 20,0 18,0 16,0 14,0 12,0 10,0 8,0 6,0 4,0 2,0 0, Faze cvjetanja Srednja dnevna temperatura vazduha Tilia platyphyllos Tilia cordata Tilia argentea Period od do god Grafikon 2. Faze cvjetanja i kretanje srednjih dnevnih temperatura vazduha, Univerzitetski grad Figure 2. Flowering phases and average air temperatures, University Campus T(ºC) 30,0 6 Srednja dnevna temperatura vazduha 28,0 26,0 24,0 22,0 20,0 18,0 16,0 14,0 12,0 10,0 8,0 6,0 4,0 2,0 0, Faze cvj jetanja Tilia platyphyllos Tilia cordata Tilia argentea Period od do god Grafikon 3. Faze cvjetanja i kretanje srednjih dnevnih temperatura vazduha, Starčevica Firgure 3. Flowering phases and average air temperatures, Starcevica Proučavajući biologiju cvjetanja nekih kultivara obične lijeske (Corylus avellana), Kukava (1988) tvrdi da velika kolebanja temperature nepovoljno djeluju na cvjetanje, te je produžavaju. S druge strane, u povoljnim uslovima cvjetanje se odvija u kraćem periodu. Navedene trvrdnje su potvrđene i ovim istraživanjem jer prema dobijenim rezultatima krupnolisna lipa imala je najduži period cvjetanja na sve tri lokaliteta u odnosu na sitnolisnu i srebrnolisnu lipu. U vrijeme cvjetanja krupnolisne lipe tj. tokom treće dekade mjeseca maja i početkom juna, na području Banja Luke zabilježeno je svježije vrijeme uz niže temperature vazduha, kada su padavine bile skoro svakodnevna pojava, to je 36

37 Б. Томић, В. Даничић, М. Матаруга и Б. Цвјетковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр uticalo na duže trajanje pojedinih faza cvjetanja, a time i na trajanje perioda cvjetanja. Cvjetanje sitnolisne i srebrnolisne lipe zabilježeno u mjesecu junu pri višim temperaturama vazduha i manjoj količini padavina, te je njihov period cvjetanja bio kraći. Za vrijeme cvjetanja krupnolisne lipe, zabilježene su veće vrijednosti količine padavina što je za posljedicu imalo duže trajanje pojedinih faza cvjetanja ove vrste na svim istraživanim lokalitetima. Za vrijeme cvjetanja sitnolisne i srebrnolisne lipe količine padavina su bile veoma male, što je uslovilo kraći period cvjetanja pomenutih vrsta (grafikon 4-6). 30,0 6 Prosje na dnevna koli ina padavina 25,0 5 (mm) oli ina padavina ( Ko 20,0 15,0 10, Faze cvjetanja Tilia platyphyllos Tilia cordata 5,0 1 0,0 0 Tilia argentea Period od do god Grafikon 4. Faze cvjetanja i kretanje srednjih dnevnih količina padavina, park Mladen Stojanović Figure 4. Flowering phases and precipations, park Mladen Stojanovic 30,0 25,0 6 5 Prosje na dnevna koli ina padavina mm) i ina padavina (m Kol 20,0 15,0 10, Faze cvjetanja Tilia platyphyllos Tilia cordata 50 5,0 1 Tilia argentea 0,0 0 Period od do god Grafikon 5. Faze cvjetanja i kretanje srednjih dnevnih količina padavina, Univerzitetski grad Figure 5. Flowering phases and precipations, University Campus 37

38 Фенологија цвјетања три врсте липе (Tilia sp.) На подручју града Бања Луке Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр ,0 25,0 6 5 Prosje na dnevna koli ina padavina (mm) oli ina padavina Ko 20,0 15,0 10, Faze cvjetanj a Tilia platyphyllos Tilia cordata 5,0 1 Tilia argentea 0,0 0 Period od do god Grafikon 6. Faze cvjetanja i kretanje srednjih dnevnih količina padavina, Starčevica Figure 6. Flowering phases and precipations, Starcevica Konstatovane veće promjene vrijednosti relativne vlažnosti vazduha za vrijeme cvjetanja krupnolisne lipe takođe mogu se dovesti u vezu sa dužim trajanjem pojedinih faza cvjetanja ove vrste, na svim istraživanim lokalitetima. ZAKLJUČAK Upoređujući vrijeme cvjetanja tri vrste lipe: Tilia platyphyllos, Tilia cordata i Tilia argentea na tri lokaliteta u Banjoj Luci (park Mladen Stojanović, Univerzitetski kampus, Starčevica) s vremenom cvjetanja navedenim u literaturi, može se konstatovati da nema većih odstupanja. Period cvjetanja pomenutih vrsta razlikovao se od vrste do vrste, što je i bilo za očekivano. Takođe, upoređujući vrijeme cvjetanja između pomenutih lokacija, zapaženo je da cvjetanje na lokalitetu Starčevica kasnilo dva dana u odnosu na druga dva lokaliteta. Razlog tome su mikroklimatski uslovi koji vladaju na tim lokalitetima, a koji su od velikog značaja za rast i razvoj biljaka u urbanoj sredini. Razlike u početku cvjetanja, trajanju pojedinih faza kao i u trajanju perioda cvjetanja uočene su kod istraživanih stabla unutar istog lokaliteta, dakle postoji unutarvrsna varijabilnost, što potvrđuje da trajanje perioda cvjetanja lipe u značajnoj mjeri zavisi od naslijednih osobina, kao i od klimatskih faktora, prvenstveno temeperature vazduha, količine padavina i relativne vlažnosti vazduha. Ovim istraživanjem nije potvrđeno da se vrijeme cvjetanja pojedinačnih stabala ili lokaliteta potpuno mimoilazi, što znači da sjeme sakupljeno 38

39 Б. Томић, В. Даничић, М. Матаруга и Б. Цвјетковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр na ovim stablima je rezultat fluktuacije polena (a time i fluktacije gena) između posmatranih stabala. S ozirom da su ova fenološka istraživanja obavljena u jednoj vegetacijskoj sezoni i na lokalitetima koji se nalaze relativno blizu, ne mogu se donositi opšti zaključci o karakteristikama fenofaze cvjetanja istraživanih vrsta. Zato ovi podaci mogu poslužiti za buduća istraživanja vrsta lipe (Tilia sp.) u Banjoj Luci i okolini, kroz različite vegetacione periode. LITERATURA Daničić, V. (2008): Međuklonski varijabilitet u sjemenskoj plantaži bijelog bora (Pinus sylvestris L.) na lokalitetu Stanovi Doboj, Magistarski rad, Beograd, str.: 49. Dokumentacija Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Banja Luka. Hale, W. G., Morgham, J. P. (2001): Enciklopedija biologije, Beograd, str.: 145. Jovanović, B. (2000): Dendrologija, Udžbenik, Beograd, str.: Kukava, A. A. (1988): Flowering biology and productivity in some hazel cultivars in the Kolkhida lowlands, Subtropicheskie kul tury, Georgia, No. 5, p.: Oljača, R., Krstić, B., Pajević, S. (2006): Fiziologija biljaka, Univerzitet u Banjoj Luci, Šumarski fakultet, str.: Prostorni plan Banja Luke , Urbanistički zavod Republike Srpske. Stefanović, V., Beus, V., Burlica, Č., Dizdarević, H., Vukorep, I. (1983): Ekološko vegetacijska rejonizacija Bosne i Hercegovine, Šumarski fakultet, Sarajevo, Posebno izdanje br. 17, str.: Šilić, Č. (1964): Prilog poznavanju dendroflore Banja Luke i okoline, Radovi Šumarskog fakulteta i Instituta za šumarstvo i drvnu industriju u Sarajevu, IX, knj. 9, sv. 2, Sarajevo. Šilić, Č. (2002): Fenologija, Natura Montenegrina, Naučno popularni dio, Podgorica, br. 1, str.: Google earth. Retrieved from 39

40 Фенологија цвјетања три врсте липе (Tilia sp.) На подручју града Бања Луке Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Branka Tomić Vanja Daničić Milan Mataruga Branislav Cvjetković THE PHENOLOGY OF FLOWERING THREE SPECIES OF LIME( Tilia sp.) IN BANJA LUKA CITY Summary The aim of this paper is analysis of the period of fl owering of linden species (Tilia L.) during one vegetation season, in the area of Banja Luka. The fi eld research was conducted in three sites: The Park Mladen Stojanovic, University City and Starcevica. The mentioned sites although located relatively close to each other and therefore belonging to the same climatic region, provide a variety of the environmental conditions for the growth and phenology of the examined species. During the research, fi ve phases of flowering were examied, in order to determined infl uence of habitat conditions to phenophase of fl owering, and to determine genetic diversity of analyzed trees. The results indicate that the beginning and duration of certain phenophases of fl owering of the examined species mainly depend on the species and habitat conditions. Comparing the time of flowering of the examined species between specifi ed locations, it was found that the fl owering phenophases of the specifi ed type occurs at approximately the same time interval at all sites. On the basis of phenological observations, differences in the duration of the period of fl owering of the analyzed trees in the same locality were noticed, and the individual phases of fl owering began a little earlier or later and lasted longer or shorter time. The longest period of fl owering was for Tilia platyphyllos Scop., a little shorter was for Tilia cordata Mill., while the shortest period of fl owering was recorded for Tilia argentea Moench. Restrictions on the fl uctuations of the same kind of pollen from different trees are not recorded. 40

41 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Оригинални научни рад Original scientific paper doi: /GSFBL B UDK: 712.3/.4:[007:528.9(497.6 Trebinje) COBISS.RS-ID: Југослав Брујић 1, Борис Марковић 2, Јован Травар, Драго Петковић 3 ДИГИТАЛНА БАЗА ЗЕЛЕНИЛА ГРАДА ТРЕБИЊА Извод: Кроз примјере из града Требиња, чија је зеленило на јавним површинама год. скоро потпуно снимљено, аутори дају модел изградње ГИС-базе једног града. Поступак изградње иде кроз фазе: картографске основе, теренска снимања, алфанумеричка и картографска обрада, а структура базе је заснована на нивоу арборикултурне јединице. Нивои просторне организације су у основи квартови, блокови, објекти и поља, за доминантне многоугаоне површине. Линијски полигони користе нешто другачију шему и ријечник: алеје, стране, потези. Суштина проблема изградње базе је у обимним почетним теренским подацима, прикупљеним у кратком року. Кључне ријечи: зелена матрица града, ГИС-катастар, град Требиње DIGITAL-BASED GREENERY CADASTRE OF THE CITY TREBINJE Abstract: Authors explain the model of GIS-databaze building for a city s greenery matrix using the examples of the city of Trebinje, which public greenery has been almost complete registered and processed during The process of building is passing next phazes: cartographic base, field research, alphanumeric and cartographic processing, and structure is based on the level of arboricultural unit. The levels of spatial organization are generally: field, object, block and district. Therefore, we use another shema and terms for lined-types of greenery: mall, side and stroke. The essence of the problem of building a base is in extensive initial field data, collected in the short term. 1 Univerzitet u Banjoj Luci, Šumarski fakultet, S. Stepanovića 75a, Banja Luka (jugoslav.brujic@sfbl.org) 2 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске, Трг Републике Српске бр.1, Бања Лука 3 Центар за газдовање кршом, Билећки пут 1, Требиње 41

42 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Key words: a city s greenery matrix, GIS-based inventory, the city of Trebinje УВОД Град Тре иње је наручио израду студије о зеленилу града, која на 315 страна, са 29 карата, 2 графикона, 6 шема, 396 слике и 151-ом та елом представља тренутно стање зеленила ( ројност, структуре према дендрофлори, власништву, здравствено стање), анализира и сумира потре не кораке у лижој удућности, те даје и дугорочне смјернице. Истом методом је снимљено и анализирано стање за један од квартова Тре иња (Тини), у оквиру дипломског рада (Петковић, Д., 2012). Овај рад је покушај аутора овог пројекта да се искуства подјеле са стручно-научном јавношћу. Поменути пројекат захтијевао је само израду студије, ограничавајући се на јавно зеленило којим газдује градско комунално предузеће и на свега 2000 ста ала ван Градског парка (иначе ела орираног у: Ристић Р. и др., 2001). Међутим, студија је и квантитативно и квалитативно изашла из зацртаних оквира, покушавајући да о ухвати читаво градско подручје, не ограничавајући се ни према типу и носиоцима власништва, ни према типу и носиоцима газдовања. Користећи све расположиве изворе, постављене су основе ГИС-пројекта, чији значај у оперативном комуналном смислу далеко превазилази саму Студију. Овим радом, желимо да на примјеру јасно заокружене цјелине изложимо методе којима је ово урађено. ПОДРУЧЈЕ ИСТРАЖИВАЊА Тре иње се налази на сјеверне географске ширине, а на источне географске дужине, на крајњем југоистоку Репу лике Српске односно БиХ, у њиховом медитеранском дијелу. У макроорографском смислу град се налази на излазу ријеке Тре ишњице из рдског комплекса смјештеног између ланца Бјеласнице и масива Орјена у комплекс пространих крашких поља која се пружају јужно и западно од њега. У мезоорографском смислу налази се на завоју ријеке из западног у јужни правац, који ниже поново постаје (сјеверо-)западни; полу-окружено је вијенцем рда: Леотар (СИ) са Гљивом (С), Страч са Црквином (И). Град Тре иње се простире на површини од ha. Без о зира на значајан привредни развој од Другог свјетског рата до грађанског рата год, рој становника општине је стагнирао (око 42

43 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр ), али је сам град имао раст ( , , а , а становника). Подручје у физичкогеографском смислу припада јадранској Херцеговини, и то ниском херцеговачком холокрасу (Стефановић, В. и Бурлица, Ч., 1975). Подручје града не карактерише разноврсност геолошких подлога, већ изузетно снажан констраст између двије доминантне геолошке серије. Равни дио града састоји се из двије алувијалне равни. Стрми дио града лежи на веома карстификованим кречњацима. Тре ињско поље лежи на око 276 m надморске висине и захвата површину од свега 18 km 2. Град лежи на двије равни: Горичко и Џиварско (Мокро) поље, међусо но повезане уском наплавином А азовине. Једини стални ријечни ток је Тре ишњица. Градњу ране Горица (1955, узводно) на хидроакумулацији Тре ињског језера, те регулацију корита ријеке у Поповом пољу (низводно) пратили су опсежни хидромелиоративни радови у самом граду (канали, регулација поточних и ујичних токова). Подне ље овог краја припада измијењеној медитеранској, односно јадранској клими, чему свакако највише доприносе с једне стране лизина мора и мала надморска висина, а с друге стране, високи планински вијенци у залеђу, на сјеверу. Овај тип климе карактеришу веома лаге, кратке зиме, врела љета и знатно топлије јесени од прољећа. Средња годишња температура је 14,2 C, средња јануарска +5,5 C, а средња температура најтоплијег месеца августа, 23,5 C. Годишње се јавља око 25 дана са мразом. Ледени дани (са максималном дневном температуром ваздуха испод 0 C) се не јављају (Спасова, Д. и Максимовић, С., 2001). Подручје града припада климазоналној шуми медунца и ијелогра ића (Querco pubescentis-carpinetum orientalis). Поља су, међутим, илa под ороедафским трајним стадијима вегетације: Periploco-Quercetum brutiae, Quercetum farnetto-cerridis adriaticum. О але Тре ишњице представљале су и тада, као што су и данас, посе на станишта. На њима су расле многе хигрофилне шуме: Fraxinetum angustifoliae, на мочварним тежим земљиштима; Salicetum fragilis-albae, на ста илним флувисолима заклоњенијих положаја; Populetum pubescentis, на муљевитим флувисолима отворенијих положаја; Salvio pancicianae-salicetum purpureae, на шљунковитим наносима заклоњенијих положаја (Горичко поље); Tamarici-Viticetum agnus-casti, на шљунковитим наносима отворенијих положаја (према Мокром пољу), и др. Около, на падинама, вегетацију су чиниле потпуно друкчије, ксеротермне шуме. Поред поменуте климатогене шуме храста медунца, посе на станишта имала су посе не фитоценозе, као: Quercetum trojanae hercegovinicum, на карстификованим врховима режуљака; Quercetum ilici-pubescentis, на топлијим стаништима, нпр. Мостаћи-Дражин до (Брујић, Ј. и др., 2002). 43

44 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр У ур аној структури града могу се уочити три модела стам ене градње: стам ено- пословни локови у центру града (медитеранског типа), локови колективне стам ене градње (Брегови, Ложиона, Градина, Горица) и локови са претежно индивидуалним становањем (у Горици, Засаду, Мостаћима, Хрупјели, Полицама). МЕТОД У процесу израде дигиталне азе на ГИС-принципима потре но је разликовати улазне, податке у о ради и излазне податке, тј. фазне сетове података. Улазни подаци су картографске основе (Марковић, Б., 2001) и подаци до ијени теренским снимањима. Картографске основе Растерске подлоге За потре е израде ове студије коришћени су катастарски планови који покривају централну градску зону Тре иња, размјере 1:1000. Ријеч је о подлогама рађеним претежно год. на основу фотограметријског снимања. Ове подлоге су кали рисане и геореференциране у државни координатни систем и као такве коришћене у Autodesk окружењу. Неажурност ових подлога јавља се као један од основних ограничавајућих фактора приликом теренских снимања. Дигиталне подлоге Од овог типа података најзначајнији су или ситуациони планови размјере 1:1000, намјенски снимани за потре е планирања и пројектовања у домену просторног уређења и стам ено комуналних дјелатности. То се прије свега односи на насеље Мокри долови, гдје је извршено детаљно геодетско снимање цијелог простора (Петковић, Д., 2012). Авио-снимци За потре е ширих приказа и анализа, као и за графичку интерпретацију зона са неажурним растерским подлогама коришћени су авио-снимци из 2004 год, рађени за потре е легализације градње. Сателитски снимци Нису коришћени у овом пројекту. 44

45 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Теренска снимања Теренска снимања за потре е ове студије о ављена су у периоду Зависно од потре е (значаја о јекта, положаја и др.), постојала су четири степена интензитета снимања: w - детаљно снимање стања зеленила са позицијама (у случајевима гдје ста ла на подлогама нису ила уцртана снимања су вршена на два начина (триангулацијом референтних тачака за потре е конструкције осе дрвореда на ази 2 познате тачке помоћу VERTEX уређаја, а затим су мјерене удаљености између тачака, односно ста ала и oртогоналним методом - геореференцирање); x - детаљно снимање ез позиција (у случајевима гдје су подлоге одговарале стварном стању, вршено је рекогносцирање позиције и уношење роја на карту); y - попис зеленила (детерминација и евидентирање свих јединица зеленила); z за иљешке. Снимање стања ста ала (јединица зеленила) о ухватило је узимање 5 група података: за индентификацију примјерка, о иљежја де ла, грана и крошње, те оцјене. Индентификација: Означавање ста ала у мануалу вршено је унутар о јекта, арапским ројем. Примјерци ж уња вођени су под ројем ста ла испод којег расту (нпр. 12а, 12с...) или посе ним ројем ако нису у ком инацији са ста лима. Недостајуће ста ло о иљежено је словом N, а присутни пањеви словом P. ТАХА: одређена до нивоа отаничке врсте, односно подврсте, сорте или култивара. За разлику од хортикултурног типа, ФУНКЦИЈА примјерка у систему зелених површина одређивана је на терену. Разликујемо 19 група: 1 солитарно ста ло 2 подстојно ста ло 3 скупине дрвећа 4 дрвореди 5 солитарни ж ун 6 подстојно ж уње 7 скупине ж уња 8 тепих-ж уње 9 живице 10 жардињере 11 украсне лијане 12 повијуше 13 муралне пузавице 14 кортиколне пузавице 15 тераколне пузавице 16 цвијетњаци 17 травњаци 23 природно 99 рудерално (коров) БРОЈ је број стабала који припадају једној јединици зеленила; то значи број дебала из једног пања (при степенима снимања w / x) или број јединки (при 45

46 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр степенима y / z), када се ради о дрвећу. Уколико се ради о скупини са много примјерака ознака је била n. P 1.30 (cm) пречник де ла на прсној висини; H (m) висина ста ла / ж уна; D (m) висина до прве гране / ракље; A дужина скупине грмља, нпр. живице; В ширина скупине грмља; Kmax највећи пречник хоризонталне пројекције крошње код дрвећа; Kmin најмањи пречник хоризонталне пројекције крошње; Обиљежја дебла На примјерцима су снимана оштећења, деформације, правност и усправност де ла: ОШТЕЋЕЊА су класификована као озљеде и распуклине. У о разац су уношени подаци о типу оштећења (тј. ду ини: коре, лика, кам ијума, ксилема); положају (зона де ла: жилиште, приданак, чисти дио де ла, де ло у крошњи); величини (дужина и ширина у cm, или је дужина наведена према висини на којој се пружа дуж де ла, нпр m х 20 cm); узроку; о авезно је напоменуто да ли је озљеда са трулежи (и о којем се о ољењу ради), да ли постоји шупљина; отворености (отворена или некалусирана / калусирајућа / затворена - калусирана); присуство механичких агенаса (рајсне, ексери, клинови, жице и сл.). ДЕФОРМАЦИЈЕ: присуство живића (адвентивних из ојака), гука / кврга, чапрљака (превисоко орезаних грана), епифита ( ршљан) и сл., неправилна грађа попречног пресјека (жље овито / даскасто). ПРАВНОСТ: евентуална напомена о кривим / екстремно кривим де лима. УСПРАВНОСТ: евентуална напомена за нагнуто де ло. Обиљежја грана ОШТЕЋЕЊА су сврстана у неку од 4 групе: 1) настала орезивањем грана (поткресивањем / о ликовањем / пререзивањем); 2) ране, са подацима о отворености (отворена или некалусирана / калусирајућа / затворена калусирана), старости (свјежа, овогодишња / нова, прошлогодишња / стара); 3) ломови (преломи); 4) ентомолошка (симптом, врста, степен). Поред оштећења, посе но је констатовано ПРИСУСТВО СУВИХ ГРАНА и ОБОЉЕЊА (врста и степен). 46

47 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Обиљежја крошње ОБЛИК: дате су напомене о деформисаној, неправилно разгранатој, сла- о или превише разгранатој, ексцентричној или непотпуној крошњи. ОШТЕЋЕЊА: иљежено је да ли је крошња орезивана (окресана). ВРХ: искривљен врх, одсијечен врх (превршено), сломљен (преломљен) врх. СУШЕЊЕ: дио крошње (дно, о од, врх), степен (незнатно... суво ста ло); ГУСТИНА: веома ријетка / ријетка / густа / веома густа; БОЈА: деколоризација (прерани гу итак зелене оје); ЛИСТОВИ: присуство о ољења (пепелнице, пјегавост оспичавост кло учавост), оштећења ( рст, минери, иљне ваши, гале цецидије); актуелне фенофазе: почетак цвјетања, цвјетање, прецвјетавање (Колесников, А.И., 1974). Оцјене: На терену је оцјењена виталност, декоративност примјерка, те процјењена његова перспектива (која је касније по потре и коригована). ВИТАЛНОСТ: 1 скоро угинуло ста ло ( једва живо, које ће ове године завршити свој вијек) 2 врло лоша (које ће вјероватно догодине завршити свој вијек) 3 лоша (које може да се одржи пар година) 4 до ра (које има про леме, с којима може дуго поживјети) 5 одлична (ста ло сасвим здраво). ДЕКОРАТИВНОСТ: 1 никаква (ста ло наружује ам ијент) 2 мала (ста ло нимало не доприноси естетском дојму ам ијента) 3 средња (ста ло попуњава простор, не чинећи га љепшим) 4 до ра (ста ло доприноси естетском утиску) 5 одлична (ста ло скреће пажњу изванредним изгледом) ПЕРСПЕКТИВА: Примјерци су класификовани у три групе: 1) које тре а оставити (задржати ста ло какво јесте); 2) које тре а санирати (са мјерама које тре а индивидуално предузети): третирати фунгицидима / пестицидима, о авити дендрохирургију (хирургија де ла), уклонити из ојке / живиће / чапрљке, подмладити орезивањем / окресавањем, уклонити суве гране, попунити (празно мјесто за недостајуће ста ло), уклонити коров; 3) које тре а укло- 47

48 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр нити: хитно, привремено задржати (до првих редовних интервенција) или само премјестити / пресадити примјерак. Поред ових о иљежја јединица зеленила, на терену се иљеже и О иљежја поља на којем примјерак расте. Биљежени су подаци о земљишту, ширини поља, степену уређености те осунчаности, категорији зеленила, власништву и газдинству. ЗЕМЉИШТЕ није тип у педолошком, већ у хортикултурном смислу; разликујемо 4 ситуације: зелена трака / зелено острво / рупе у асвалту односно плочнику и остале зелене површине. ШИРИНА = ширина зелене траке, или ПРОМЈЕР рупе у асвалту) УРЕЂЕНОСТ поља оцјењена је са три класе: рижљиво његовано / његовано / запуштено. ОСУНЧАНОСТ је оцјењена скалом од 1 до 5, при чему је 1 = потпуно освијетљено, а 5 = потпуно заклоњено ста ло. КАТЕГОРИЈА: p паркови a дрвореди o о але / кејови / риве t тргови, скверови, сао раћајна острва b локовско зеленило d окућнице / дворишта / вртови / аште r расадници / ар оретуми v воћњаци / виногради l ливаде m њиве g гајеви / парк-шуме n неуређене површине ВЛАСНИШТВО је врло итан елемент газдовања зеленилом. У теренској фази се потре а записивања власника о јекта / поља врло ријетко јавља. ГАЗДИНСТВО. Понекад се катастарски власник и су јекат одржавања зеленила не поклапају, односно, неку површину власник може повјерити на одржавање другом су јекту или имати одређени уговорно-о лигациони однос. Понекад је и на терену могуће доћи до оваквих за иљешки. 48

49 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Алфанумеричка о рада Подаци су похрањени у јединствену азу података, на 4 нивоа: 1. Елементарни (подаци о ста лу / јединици зеленила); 2. Поља и о јекти; 3. Блокови и 4. Квартови. На најнижем (првом) нивоу слиједиле су фазе детерминације и хортикултурне карактеризације Детерминација Под њом се подразумијева одређивање таксона иљака (Брујић, Ј. и Марковић, Б., 2001), о ољења, оштећења и поремећаја. У овој фази се такође успостављају и додатне документационе азе: хер аријума и дигиталних фотоал ума. Фазу карактерише интензивно коришћење литературе, а резултат су нове колоне у ази података. Затим се поједина о иљежја де ла, грана и крошања, са поменутим допунама за о ољења, оштећења и поремећаје, синтетишу у синтетску колону, коју смо назвали ОПИС (Brujić, J. i Marković, B., 2003). Хортикултурна карактеризација Претходно детерминисаним таксонима јединица зеленила придружене су ознаке хортикултурне групе и допунске ознаке подгрупа. ХОРТИКУЛТУРНИ ТИП је појам лизак животним о лицима (forma vitae) иљака, али је прилагођен потре ама хортикултуре. Разликујемо 14 основних типова (Колесников, А.И., 1974): A зимзелено дрво B листопадно дрво C четинарско дрво E зимзелени ж ун F листопадни ж ун G четинарски ж ун P трајница M зимзелена повијуша Q водена иљка L листопадна повијуша S (¹ -годишња) зељаница N зељаста повијуша T трава O полуж ун ДОПУНСКА ОБИЉЕЖЈА негдје постоје за: посе не оје листова, ха итусе и др. (Вујковић, Љ. и др., 2003). По оји листова додајемо 6 ознака: a) argentea сре рна, b) alba / nivea ијела, c) purpurea / rubra - црвена / љу ичаста, d) aurea / lutea / sulphurea - златна / жута, e) glauca / caesia - плава / сива, f) variegata шарена. По ха итусу је могуће додати 7 ознака: g) globosa / sphaerica округао, h) prostrata / repens / horizontalis полегао, i) pyramidalis / fastigiata / stricta сту аст, j) pendula / viminalis - висећи ( жалостан ), k) contorta усукан, l) hymerus калемљене форме, m) topiaria (spiralis) орезиване форме. 49

50 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр За 8 специфичних животних о лика користе се посе не ознаке: n) bambus, o) yucca / dracaena и сл., p) palma, q) кактус, r) rosa - резано цвијеће (руже, камелије), s) succulentaе, t) spinosa - трновите форме. За 6 комерцијалних својстава додају се ознаке: u) foetidus непријатног мириса, v) toxicus отровно, w) mellificus - медоносно, x) aromaticus / odoratus мирисно, y) fructus / aestivus јестиво, z) medicus љековито. Смисао ових ознака је да омогуће рзу селекцију и анализу, како у та ели, тако и на карти. Картографска о рада Након завршених теренских снимања приступа се УНОШЕЊУ ТАЧАКА у Autodesk окружење на ази теренских мануала. Потре но је нагласити да сe саме позиције ста ала /осим у квартовима гдје су постојале ажурне подлоге/ с о зиром на тачност VERTEX уређаја не могу узимати као референтне за израду класичне пројектне документације, али за оквир тражен студијом задовољавају тражену тачност. ПОДЈЕЛА УРБАНОГ ПРОСТОРА на квартове је извршена на основу више крутеријума: градске традиције, хомогености вида власништва, хомогености еколошких услова итд. Квартови су даље подијељени на локове, при чему се разликују два типа: полигонални локови (код којих се може говорити о површини) и линијски (код којих се може говорити о дужини). Полигонални локови означени су такође великим словима а ецеде, а линијски арапским ројевима. Редослијед ознака о ично је од сјеверног, у смислу кретања казаљке сата, спирално ка центру. Једино у ситуацији када недостају ило какве ажурне картографске референце, нумерација је вршена тако да иде од центра града према о оду картографски покривеног дијела кварта; то је урађено да и се оставила могућност допуне у удућности (када се новом ур анизацијом створи нова потре а). Линијски локови су: о але (ријеке и канала) и улице са дрворедима и/ или зеленим тракама (на којима је могуће или који су предвиђени за формирање зеленила); такве улице су уствари алеје. Улице ез зеленила нису линијски локови; оне су само (физичке) границе површинских полигона. Када алеја раздваја два кварта, практичније је придружити је једном од њих (нпр. на шеми: G1). 50

51 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Унутар полигоних локова затим се издвајају о јекти. Један о јекат подразумијева једног власника и једног су јекта газдовања зеленилом. То значи да виши нивои ( локови, квартови) могу ити хомогени или хетерогени из ова два угла. О јекти су означени малим словима а ецеде. Унутар линијских о јеката разликују се, физички: стране и потези. О потезу се ради када је дрворед физички раздвојен (тротоаром, Слика 1: Подјела ур аног простора и начин означавања Figure 1: The division of urban space and cod means зградом, оградом и сл.); уколико то није случај, већ је прекид дрвореда настао сјечом или непопуњавањем ста ала, онда се он евидентира унутар стране као «недостајуће ста ло» (N). Стране алеја се орјентишу према нумерацији зграда, а означене ком иновањем слова (в. шему!): l лијева, d десна, u - унутрашња (до коловоза), s - средња (ако је троструки дрворед), v вањска, o сао раћајно острво. Слика 2: начин означавања уличног зеленила Figure 2: Cod means of street greenery Површински о јекти се дијеле на поља, по потре и и подпоља. Типичан случај ових о јеката представљају зграде и приватне куће. И овдје је потре ан стандардизован систем ознака. Колону о јекта најједноставније је попунити ознаком роја зграде у улици (кућни рој), а ознаке поља строго оријентисати према главном улазу у зграду, тако да је увијек: а зелена површина лијево од улаза; b з.п. лијево од зграде; c з.п. иза зграде; d з.п. десно од зграде; e з.п. десно од улаза. 51

52 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр ВЛАСНИШТВО / ГАЗДИНСТВО Уопштено, разликујемо ове скупине правних лица: A - јавно (градско, комунално); C - вјерске заједнице / цркве и др.; F - фирме / предузећа / фа- рике; I - институције / установе; M - олнице / здравствене установе; S - школе / о разовне установе; V војска; X приватно; Z остало. Наравно, уз ове ознаке група, потре но је навести конкретну вриједност. Алфанумерички приказ Логичан вид излазних података представљају та еле. Специфичне потре- е могу наметати потре у израде специфичних та ела; овдје се задржавамо на стандарним та елама, које се израђују по нивоима просторне подјеле: о јекти / локови / квартови. Та еле најнижег нивоа раде се за о јекте. Редови та еле представљају јединице зеленила, који се редају по нижим просторним цјелинама. За штампање (нпр. у поменутој Студији), ода рали смо сљедеће колоне, односно врсте података: поље+подпоље / страна+потез; редни рој примјерка; taxa; хортикултурни тип; х. подтип; функција; P 1.30 (cm); H (m); D (m); A / Kmax; В / Kmin; виталност; декоративност; перспектива; опис. Та еле локова, наравно, већег су степена прегледности и мањег степена детаљности. Редове представљају о јекти, а колоне та еле су: ознака о јекта; тип о.; назив о.; власништво; газдинство; степен о раде; укупан рој снимљених јединица зеленила. За локове чије зеленило није снимљено у потпуности, пожељно је водити и процјењени рој јединица зеленила, одвојено по типовима власништва. Та еле квартова раде се аналогно претходним. Картографски приказ Захваљујући ГИС-апликацији, могућности ових приказа су практично неограничене. Уо ичајено, картографски прикази се разликују по размјери, времену и теми. Размјере карте у првом реду зависе од нивоа просторне подјеле, аналогно алфанумеричком приказу. Основне карте су карте о јеката, опште су карте локова, а прегледне су карте квартова. Основне карте дају се у 3 размјере: 1:500 у о јектима гдје су вршена позиционирања ста ала (степен о раде w); 1:1000 (степен о раде x) односно 1:2500 (степен о раде y / z). Размјере 52

53 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр општих и прегледних карата зависе од величине кварта / града, односно формата папира (1: : ). Временски, могуће је израђивати карте историјског стања, актуелног стања зеленила, а за удућност карте пројектованог или потенцијалног стања. Тематски, карте могу ити карте спецификације зеленила, спецификације здравственог стања, с. потре них мјера, итд. На првим картама се сим олима приказују врсте, а ојом оквира око сим ола се истиче перспектива ста ала. ИЛУСТРАЦИЈА МЕТОДА На примјеру Тре иња, можемо да илуструјемо примјењени метод. Подјелу на квартове (насеља) приказује Слика 3. Бројност зеленила и величина градског подручја, као и остала ограничења (нека предвиђена и самим пројектним задатком) чинила су немогућим детаљно и свео ухватно снимање цијелог града. З ог тога смо при из ору приоритет дали централним квартовима, унутар којих смо настојали захватити снимањима све категорије зелених површина (Та ела 1). Укупан рој јединица зеленила процјењен је на око , од чега је пола у приватном власништву. Снимања су, наравно, усредсређена на јавно и власништво правних лица; процјењујемо да смо од овог зеленила снимили 56%. У Тре ињу се срећу све категорије зелених површина, изузевши r (расадници / ар оретуми / отаничке аште)! Такође, налазимо све скупине власништва. Као правни су јекти јављају се три вјерске конфесије: православна црква (Епархија захумско-херцеговачка), католичка црква и исламска вјерска заједница. Предузећа са значајном катастарском површином су: ХЕТ (Хидроелектране на Тре ишњици), Творница Алата (сада Свислајон), Новотекс, Томашевић, Неимарство, Интерекс. Честе су ситуације да се појам ВЛАСНИШТВА и ГАЗДИНСТВА не поклапају: зелене површине око два азена тако одржавају ХЕТ, око Ро не куће - НЛБ Развојна анка и сл. 53

54 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Та ела 1: Бројност зеленила по квартовима Table 1: The abundance of greenery in the districts снимљено шифра КВАРТОВИ јединица приватно процјењено правних лица јавно укупно A Стари град B Центар C Травунија D Хрупјела E Погача F Засад G Западни логор H Брегови I Ложиона J Тини K Мокри долови L О ала платана M А азовина N Полице O Црквина P Крш Q Блаце R Градина S Горица-Бањевци T Горица U Виногради V Градско гро ље W Потклисје X Мостаћи Y Подосоје Z Бранковића кула УКУПНО

55 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Слика 3: Квартови Тре иња Figure3: Тhe city of Trebinje districts Као примјер II нивоа, узећемо кварт Н (Брегови, Та ела 2, Слика 4). Овај кварт подијељен је на 15 површинских и 8 линијских локова: Та ела 2: Блокови кварта Брегови Table 2: The blocks of Bregovi district шифра назив лока власништво газдинство H1 војводе С.Стјепановића Степен о раде Снимљено Процје њено јавно ЈавноКП x H2 Дуванска јавно ЈавноКП z 0 2 H3 Руска јавно ЈавноКП z 0 5 H4 Краљице Јелене јавно ЈавноКП z 0 15 H5 Светосавска јавно ЈавноКП x H6 Милешевска јавно ЈавноКП x H7 Херцег-Стјепана Косаче јавно ЈавноКП x H8 о ала Тре ишњице јавно ЈавноКП w HA штампарија држ.пр.лица? z 0 15 HB Дом културе држ.пр.лица ЈавноКП z 1 12 HC дјечији вртић држ.пр.лица ЗајОснО раз w

56 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр HD Светосавска јавно ЗајЕтажВл w HI велики азен држ.пр.лица ПП Леоспорт w HL спортски центар држ.пр.лица ПП Леоспорт z 0 2 HM HN HO HE Прео раженска -Х.С.Косаче-Жичка јавно ЗајЕтажВл z Светосавска HF Ро на кућа држ.пр.лица НЛБ РБанка w HG о ала-х.с.косаче ком иновано ЗајЕтажВл z HH Милешевска-Шпанска-о ала јавно ЗајЕтажВл w HJ Руска-војв.С.Степановића ком иновано ЗајЕтажВл z 1 20 HK ОШ "Јован Дучић" држ.пр.лица ЗајОснО раз w Жичка-ХСКосаче-Милешевска-Светосавска Шпанска-Николе Тесле Н.Тесле-Краљице Јелене јавно ЗајЕтажВл w приватно власници z 3 80 јавно ЗајЕтажВл z Слика 4: Блокови кварта Брегови Figure 4: The blocks of Bregovi district

57 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Као примјер III нивоа, узећемо лок M (Слика 5). Правилан квадрат, колективно-стам ени лок. Чини га девет зграда са међупросторима и локовске улице са дрворедима и паркинзима. Слика 5: Блок М у кварту Брегови са о јектима и пољима зеленила Figure 5: Block M of Bregovi district, with fileds and objects И на крају, IV ниво илустроваћемо (о јектом) Трг сло оде (Слика 6), који припада кварту B и његовом локу C. На њему су уцртана и снимљена 64 ста ла 9 врста дрвећа. Слика 6: Зеленило Трга сло оде Figure 6: The greenery of Freedom Square 57

58 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Према степену интензитета снимања, укупно 5320 регистрованих јединица зеленила је о ухваћено како слиједи: w 49%, x 38%, y 8% and z 5%. Дистри уција хортикултурних типова каже да дрвеће (А,В,С) учествује са чак 78% у дендрофлори града, ж уње (E,F,G) - 19%. Зимзелене врсте (A,E) заступљене су са 14%, листопадне (B,F) 34%, а четинарске са високих 50%. Сматрамо да и се пропорција зимзелене / листопадне врсте тре ала значајно повећати, док је удио четинара сасвим у реду. Листопадно дрвеће учествује са 75 или 46%, четинарско дрвеће са 30 таксона или 22%, зимзелено дрвеће (укључујући палме) са 18 дендротаксона или 8%; листопадно и зимзелено ж уње има лизак удио по 46, тј. 58 врста редом или по 8%, док су четинарски ж унови представљени са 30 таксона или само 2%. Поред ових, истраживања иљеже још 25 полуж унова, 57 трајница, 9 листопадних лоза, 7 зимзелених итд. Према перспективи јединица зеленила, за иљежено је и у ази означено 42% примјерака која тре а оставити, 32% оних на којима су потре не мјере и чак 16% јединица које тре а уклонити. Установљене су и неки занимљиви односи између степена виталности појединих типова зеленила са једне и осталих фактора са друге стране. Тако нпр., таксони дрвећа имају гло ално већи индекс виталности од ж уња, зимзелене врсте су супериорне у односу на листопадне (као у програму Пехар, Ј. и др., 1980); типске врсте су оље виталности од вјештачких таксона (хи рида и култивара). Из угла власништва, може се констатовати да зеленило на приватним посједима и оно које припада институцијама има скоро идеалну виталност, зеленило фирми, предузећа, олница, школа и војске је у прилично до ром стању; најгоре ситуације су са јавним зеленилом и, неочекивано, зеленилом вјерских установа. Све у свему, у студији је констатовано 8 типова поремећаја, узрокованих сушом, хладноћом, засјењеношћу, паразитима простора, аеро-загађењем, мањковима Mn, Mg или K. Болести иљака су разноврсне: трулежи де ла (9 фунги-таксона), пропадања листова (11 врста), сушења из ојака (3), пепелнице (13), рђе (18) и 5 осталих дакле, за иљежено је и детерминисано 59 узрочника олести. Биотичке штете на зеленилу Тре иња чине: дрвенари (3 врсте), подкорњаци (2), рстинци (8), проузроковачи лисне пјегавости / оспичавости / кло учавости / мозаика (9), лисни минери (7), деформатори (листа / плода / петељки, 14), деколоризатори и исушивачи (6), иљне ваши (3), 1 напасник коријена и 5 који урокују комплексне симптоме укупно 58 врста инсеката. И група а иотичких штета је ројна: атмосферски агенси (штете од жега, мраза, града, грома, вјетра у виду 58

59 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр пукотина и прелома), антропогени агенси (ватра, оштећења коријена / жилишта / де ла / грана, неумјешно орезивање). Суштина успостављања дигиталне азе података је могућност постављања илокаквих питања у та ели и до ијања рзог одговора и извјештаја. За примјер, на питања као Колико примјерака чемпреса има у граду? Гдје су? одговор се до ије одмах. Можемо наставити са новим и новим прецизнијим условима:...која су виша од 20 m...која су нападнута од подкорњака која су најмање декоративности која припадају Заједници школског о разовања?, итд. На свако такво питање, до ија се рз и јасан одговор (гдје) а то и јесте најважније за праксу. ЗАКЉУЧАК За савремено газдовање зеленилом града примјена просторних софтвера (ArcGIS, AutoCad) је conditio sine qua non. Могућности које се тиме отварају су практично ограничене ројем, квалитетом и ажурношћу снимљених података о јединицама зеленила. У раду су дати методски принципи истраживања зелене матрице, на примјеру града Тре иња. Ови принципи могу се примјенити у ширем контексту пројектовања и газдовања зеленим матрицама градова. Крајња сврха успостављања и разлози коришћења дигиталних аза катастара зеленила су стварање ољих претпоставки за ваљано газдовање, те лакше и квалитетније планирање. ЛИТЕРАТУРА Брујић, Ј. и др. (2002). Валоризација природних вриједности тре ињске општине, Завод за заштиту култ. и прир. наслијеђа РС, Бањалука. Брујић, Ј. и Марковић, Б. (2001). Први прилог познавању дендрофлоре Тре- иња са околином. Годишња скупштина МЕТАП-а (медитеранске шуме), Неум. Brujić, J. & Marković, B. (2003). Structure of the Dendroflora in Parks of Banjaluka, The Proceedings of the 3rd Balkan Botanical Congress, Sarajevo. Вујковић, Љ. и др.(2003). Техника пејзажног пројектовања, Шумарски факултет, Београд. 59

60 Дигитална база зеленила града Tребиња Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Колесников, А.И. (1974). Декоративная дендрология, Лесная промышленностъ, Москва. Марковић, Б. (2001). Систем зелених површина Тре иња, Ур анистички план Тре иња, Ур анистички завод РС, а.д., Бањалука. Пехар, Ј. и др. (1980). Програм подизања зелених површина у Тре ињу, КГРО 4.окто ар, Тре иње. Петковић, Д. (2012). Дендрофлора кварта Тини у Тре ињу и перспективе њеног развоја. Дипломски рад, Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет Ристић Р. и др. (2001). Анализа дендрофлоре и ситуациони план градског парка у Тре ињу, 1:200, Институт за шумарство Београд. Спасова, Д. и Максимовић, С. (2001). Ела орат о климатским карактеристикама ширег подручја општине Тре иње за потре е израде ур анистичког плана, Бањалука. Стефановић, В. и Бурлица, Ч. (1975). Идејно рјешење за подизање зеленог појаса око града Тре иња, Шумарски факултет Сарајево, ела орат, Сарајево. *** (2005), Vrt, velika ilustrirana enciklopedija. The Royal Horticultural Society London. Mozaik knjiga. Zagreb. 60

61 Ј. Брујић, Б. Марковић, Ј. Травар и Д. Петковић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Brujić Jugoslav Marković Boris Travar Jovan Petković Drago DIGITAL-BASED GREENERY CADASTRE OF THE CITY TREBINJE Summary The paper explains the method requirements, general ecological frame, space distribution principles and other terminal conditions on digital basis of the greenery matrix of the Trebinje, the only eumediterranian city in Republic of Srpska. It should be necessary to distinguish input, counted and output data within the process of GIS-based inventory of the greenery. The first one are the parts of terrain manual forms, including set of the very heterogeneous parameters, need to be measured, evaluated, or taken by photos and herbariumexsiccates. The second one is the part of methodology, consisting some steps and references, as software as determination of taxonomic issues too. The last, third dataset depends on the occasion and purpose in communal operative unit. The built GIS-database of a city has at least four levels, depending on the details degree: horticultural unit (solitaire tree, tree-group, shrubs etc.), field, object / stroke (occasionally in lined-types of greenery), block / mall and district. Every level has its own structure of needing data. This database could be established, but never finished; it should be updated almost daily. The paper considers the different urban levels of the greenery economy. 61

62

63 Г. Јовић и В. Дукић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Оригинални научни рад Original scientific paper doi: /GSFBL M UDK: 630*232: COBISS.RS-ID: Goran Jović 1, Vojislav Dukić 2 STRUKTURA KROŠANJA U KULTURAMA CRNOG BORA U TESLIĆKOM ŠUMSKOPRIVREDNOM PODRUČJU Izvod: U radu je prezentovana analiza strukure krošanja u kulturama crnog bora u Teslićkom šumskoprivrednom području. Pet oglednih površina je postavljeno u sastojinama (51 60 godina) koje u dosadašnjem periodu nisu proređivane, dok je jedna ogledna površina postavljena u sastojini u kojoj su provođene mjere njege. Na oglednoj površini postavljenoj u sastojini u kojoj su provođene mjere njege broj stabala po hektaru iznosi 389 a u neproređivanim sastojinama Prosječna površina horizontalne projekcije krošnje stabla na oglednoj površini postavljenoj u sastojini u kojoj su provođene mjere njege je 20,4 m 2, a u sastojinama koje nisu proređivane 6,6 m 2. Prosječna apsolutna dužina krošnje stabla u proređivanoj sastojini je 13,21 m, a u sastojinama koje nisu proređivane 7,50 m. Ključne riječi: crni bor, kulture, proreda, struktura krošanja. CROWN STRUCTURE IN AUSTRIAN PINE FOREST CULTURES IN FOREST MANAGEMENT AREA TESLIĆ Abstract: This paper presents analysis of crowns structures in forest cultures of Austrian pine in forest management area Teslić. Five plots were set up in the stands (51-60 years old) that has so far not been thinned, and one sample plot is set in a stand that had an adequate silvicultural treatment. In the experimental plot, set in the stand that had an adequate silvicultural treatment, the number of trees per hectare is 389, and in stands that did not have adequate silvicultural treatment is The average crown projection area on the sample plot, set in the stand that 1 Administrativna služba Opštine Teslić odjeljenje za inspekcijske poslove sa komunalnom policijom 2 Univerzitet u Banjoj Luci, Šumarski fakultet, S. Stepanovića 75a, Banja Luka (vojodukic@yahoo.com) 63

64 Струкура крошања у културама црног бора у теслићком шумскопривредном подручју Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр had an adequate silvicultural treatment is 20.4 m 2, and in the stands that have not been thinned is 6.6 m 2. The average absolute crown length in thinned stand is m, and in non-thinned stands is 7.50 m. Key words: Austrian pine, forest cultures, thinning, crown structure UVOD Na prostoru Teslićkog šumsko-privrednog područja šumske kulture se prostiru na površini od 5838,4 ha, a to je cca 10% površine pod kulturama u Republici Srpskoj. Pod kulturama crnog i bijelog bora je površina od 5549,3 ha odnosno 95% površine pod kulturama u navedenom području 3. Pod strukturom sastojine podrazumijeva se distribucija vrsta, broja stabala i njihovih dimenzija po jedinici površine (hektar). Struktura sastojine je rezultat intenziteta rasta pojedinih vrsta pod uticajem prirodnih faktora i čovjeka (Pranjić i Lukić, 1997, str. 154). Vrlo bitan element unutrašnje izgrađenosti strukture sastojine je struktura krošanja. U najširem značenju pod strukturom krošanja podrazumijevamo veličinu i oblik krošanja, rast i razvoj krošanja, njihov raspored u prostoru i vremenu, te njene proporcije prema ostalim dijelovima stabla (Dubravac, 1997, str. 3). Krošnja je dio stabla od čije izgrađenosti i vitalnosti direktno zavisi i tok rasta stabla. Prema Assman (1970) krošnja je stablu oružje za borbu. Između stabala, u svakoj sastojini postoji permanentna borba za životni prostor i svjetlost usljed koje dolazi do biološkog diferenciranja stabala u prostoru. Visina stabla i izgrađenost krošnje su najbolji pokazatelji biološkog položaja stabla u sastojini. Velika i snažna krošnja podrazumjeva i veći prirast stabla. U jednoj sastojini su sa izgrađenošću krošanja stabala u korelaciji sastojinska mikroklima, uslovi podmlađivanja, asimilacija, urod sjemena, prirast drvne mase, dimenzije debla stabla i druge pojave. MATERIJAL I METOD RADA Istraživanja su obavljena u Teslićkom šumsko-privrednom području, postavljanjem šest privremenih oglednih površina u sastojinama crnog bora vještačkog porijekla, koje su homogene na cijeloj svojoj površini, a nalaze se na lokalitetima sa različitim stanišnim uslovima. Pet oglednih površina je postavljeno u sastojinama koje u dosadašnjem periodu nisu adekvatno uzgojno tretirane (proređivane), dok je jedna ogledna površina (OP1) postavljena u sastojini u 3 Šumsko-privredna osnova za Teslićko šumskoprivredno područje. 64

65 Г. Јовић и В. Дукић Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр kojoj su provođene mjere njege kontrolna ogledna površina 4. Vještački podignite sastojine u kojima su prikupljeni podaci pripadaju istom dobnom razredu (51 60 godina). U svakoj odabranoj sastojini postavljena je po jedna ogledna površina kvadratnog oblika, dimenzija 30 m x 30 m (900 m 2 ) na kojoj su evidentirani orografski, opšti i pedološki podaci. Svim stablima na oglednim površinama su izmjereni osnovni elementi rasta i premjerena horizontalna projekcija i dužina krošnje. Svakom stablu su premjereni poluprečnici horizontalne projekcije krošnje u 4 osnovna pravca odnosno premjereno je ukupno osam poluprečnika. Uz pomoć Blume-Leiss Kronenmesser osam poluprečnika krošnje je vertikalno projicirano na podlogu. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Broj stabala po hektaru u doba premjera na kontrolnoj oglednoj površini (OP1) je 389, a prosječan broj stabala po hektaru u neproređivanim sastojinama (OP2-6) je (Tabela 1). U neproređivanim sastojinama broj stabala po hektaru je u intervalu od 822 na OP3 do na OP2. Izvršenim proredama u sastojini na kontrolnoj oglednoj površini ( , 1986, 1998 i godine), došlo je do značajne redukcije broja stabala u odnosu na neproređivane sastojine. Prosječna zapremina drvne mase u neproređivanim sastojinama je 387 m 3 /ha a u proređivanoj sastojini 354 m 3 /ha. Tabela 1. Osnovni elementi rasta sastojina Table 1. The basic elements of stand growth Element rasta Ogledna površina OP1 OP2 OP3 OP4 OP5 OP6 OP2-6 N (stabala/ha) Stepen sklopa 0,75 0,97 0,85 0,78 0,92 0,88 0,88 dg (cm) G (m2/ha) 31,3 52,9 38,6 34,4 48,3 44,1 43,7 hl (m) 26,4 17,4 20,8 21,0 19,4 20,5 19,8 H (m) 29,2 19,5 23,2 23,8 21,2 23,6 22,3 Bonitet I III I I II II II V (m3/ha) Iv (m3/ha) 6,35 3,87 4,52 4,70 5,26 5,64 4,80 4 U istraživanjima uticaja različitih intenziteta prorede na tok rasta sastojina, u seriji oglednih površina ogledna površina na kojoj nisu vršeneprorede ima ulogu kontrolne ogledne površine. Ovdje imamo specifičnu situaciju, u istraživanom području je pronađena samo jedna sastojina koja je kontinuirano proređivana do posmatrane dobi, pa je ona u ovom istraživanju imala ulogu kontrolne ogledne površine. 65

66 Струкура крошања у културама црног бора у теслићком шумскопривредном подручју Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2014, бр. 20, стр Razlike u pogledu debljinske strukture su posljedica različite gustine sadnje, dejstva abiotičkih faktora, različitih uzgojnih tretmana tokom razvoja sastojina (između OP1 i OP2-OP6) i naravno različitih stanišnih uslova (Grafikon 1). U debljinskim stepenima 5-25 cm, nalazi se 79% stabala sa svih oglednih površina. Zastupljenost debljih stabala na OP1 posljedica je provedenih mjera njege u ranijem periodu i boljih stanišnih uslova u odnosu na ostale ogledne površine. Snjegolom koji je godine pogodio OP4, prouzrokovao je prirodno samoproređivanje, što je uslovilo manji broj stabala u debljinskom stepenu cm u odnosu na susjedne debljinske stepene. N (stabala/ha) 600 OP1 500 OP2 400 OP d (cm) OP4 OP5 OP6 Grafikon 1. Debljinska struktura sastojina Figure 1. Diameter distribution of trees Prosječne vrijednosti utvrđenih projekcija krošanja stabala po oglednim površinama prikazane su u tabeli 2. Srednje vrijednosti i intervali površina projekcija u kojima se nalaze površine projekcija krošanja 68% i 95% stabala 5 prikazane su na grafikonu 2. Prosječna površina horizontalne projekcije krošnje stabla na kontrolnoj oglednoj površini je 20,35 m 2, a na oglednim površinama OP2-6 je 6,58 m 2. Na neproređivanim oglednim površinama prosječna površina projekcije krošanja je u intervalu od 5,28 m 2 na OP2 do 9,50 m 2 na OP3. Visoki koeficijenti varijacije ukazuju na velika odstupanja pojedinačnih stabala u pogledu površine projekcije krošnje od srednje vrijednosti u sastojini. Vrijednosti koeficijenta varijacije po oglednim površinama su u intervalu od 39,2% na OP1 do 79,9% na OP2, a variranje površina projekcija krošanja stabala u neproređivanim sastojinama je 72,73%. Maunaga et al. (2011) su utvrdili variranje površina projekcija krošanja stabala bukve po sastojinama, u intervalu od 43% do 51%. Dukić (2014) je 5 Uz pretpostavku o normalnosti distribucije. 66