Окру жна по сла ни ца о упо ко је њу Пре по доб ног Те о до ра Сту ди та 2*

Transcript

1 УДК: УДК: 27-36:929 Теодор Студит, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume L Број / Is sue 1/2017, стр. / pp Пре по доб ни Нав кра ти је 1 Окру жна по сла ни ца о упо ко је њу Пре по доб ног Те о до ра Сту ди та 2* Όσιος Ναυκράτιος Encyclica de obitu s. Theodori Studitae Ἕως μὲν τοῦ παρόντος, ἀδελφοί μου τιμιώτατοι καῖ Πατέρες ἀνεϐαλλόμην τὸ ταπεινὸν ἡμέραν ἐξ ἡμέρας διεξερχόμενος, καὶ κατ ἐμαυτὸν κατέχων τὸ λυπηρὄν. Καὶ δὴ τοῦτο πέπραχα διὰ πολλὰ ἄ οἶμαι οὐδὲ τὴν τιμιότητα ὑμῶν ἀγνοεῖν καὶ γε πρὸ τῶν ἄλλων, μὴ φέρων ἄγγελος ὑμῖν θλιπτικῆς ἐπιφαρᾶς γενέσθαι λέγω δὴ, τῆς κοιμήσεως τοῦ μακαρίου καὶ ἀοιδίμου Πατρὸς ἡμῶν. Ἐπεὶ δὲ, ὡς ὁρῶ, οὐ μόνον τὰ ἑνταὔθα, ἀλλὰ καὶ τὰ πόῤῥω δεδόνηται τῷ παραδόξῳ τοῦ ἀκούσματος ὡς καὶ τοῖς πλείοσι δύσπειστον γενέσθαι, εἰ ἄρα γε μετέστη τῶν ἐνθένδε ὁ τοῦ Κυρίου θερὰπων οὐκ οἶμαι δὲ μὴ καὶ πρὸς ὑμᾶς καταλαϐεῖν τὸ παρ ἡμῶν αἰδοῖ ὑποσιωπώμενον ἀναγκαίως ἐπὶ τὸ Све до са да шњег вре мена, нај дра жа мо ја бра ћо и оци, оста вио сам по стра ни сми рено пи са ње, про во де ћи дан за да ном и при гу ши вао сам у себи ту гу. Ово сам чи нио из више раз ло га, о ко ји ма, ка ко мислим, ва ша ча сност зна. Пре све га за то што је за ме не би ло не за ми сли во да вам се ја ви као ве сник ту жног до га ђа ја: го ворим о усну ћу (κοιμήσεως) блаже ног при сно па мјат ног на шег оца. Ко ли ко ви дим, не са мо ов да шњи, не го још ви ше удаље ни кра је ви уз не ми ре ни су не би ва лом ве шћу, за мно ге је то би ло не ве ро ват но, да се он, слу жи тељ Го спод њи пред ста вио * Изворник: Τοῖς διὰ Κύριον δεδιωγμένοις, καῖ πανταχοῦ διεσπαρμένοις πνευματικοῖς ἀδελφοῖς και Πατράσι, Ναυκράτιος ἁμαρτωλὸς εὔχεται, PG 99,

2 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) од ов да шњег, и не ми слим да и до вас ни је сти гло то о чему сам ја ћу тао по по бо жном сти ду. За то сам по нео п ходно сти при сту пио овом пи сму, оба ве шта ва ју ћи вас, и про тив сво је во ље, као оче ви дац о томе што сте ви ра ни је чу ли од дру гих. И све то не без жа лости и не без су за. Ко мо же, чак ако има и ка ме но ср це, а да не про ли је гор ку су зу, поми слив ши о оп штем гу бит ку Цр кве Бо жи је? Ко, ако има и ада мант ску ( вр ста ка ме на) ду шу, не би био по ра жен неоче ки ва ном ве шћу, и не ода, што је свој стве но при ро ди, да је он ко нач но иза шао из ње не обла сти? Упо ко јио се за јед нич ки отац, за и ста Хри стов уче ник и по дра жа ва лац, иза бра ни сасуд, уста Цр кве, сла ва све штени ка, твр ђа ва Цр кве, пра ви ло мо на ха, је ван ђел ски па стир, апо стол ско ср це, иза бра ни ис по вед ник, до бро вољ ни муче ник, сун це Пра во сла вља (ὁ τῆς ὀρθο δοξίας ἥλιος), ва сељен ски учи тељ. И, о слу ша ња! Упо ко јио се наш за јед нич ки отац ве ле гла сни про по вед ник Исти не. Веч ни учи тељ ру ково ђе ња. Див ни све тло но сац, вер ни до мо стро и тељ Бо жи јих тај ни, гра ђа нин не бе ског Јеру са ли ма. Очи шће ни ум, злато вид на ду ша, из вор дог ма та, бла го звуч на ли ра Ду ха, обита ли ште бла же не и бес по четγράμμα ἦλθον, ἄρτι ὑμῖν ἐναργέστερον, καὶ μὴ βουλόμενος, ἀναγγέλλων, τὂ παρ ἑτέρων προακουσθέν καὶ τοῦτο οὐκ ἀποτνιῶς οὐδ ἀδακρυτί. Τίς γὰρ εἰ καὶ λιθίνην ἔχει τὴν καρδίαν, οὐκ ἀποστάξειε δάκρυον θερμὸν, τὴν κοινὴν ζημίαν τῆς τοῦ Θεοῦ Ἐκκλησίας ἀναλογιζόμενος; ὁποίαν δὲ ἀδαμαντίνην ψυχὴν κεκτημένος, εἰ καὶ μὴ παντελῶς ἕξω τῶν ὅρων γεγονὼς, ὃς οὐ πληγήσεται τῷ άπροσδοκήτῳ τῆς ἁκοῆς, καὶ τὰ τῆς φύσεως ὁράσελεν; Ἀλλὰ φεῦ τῆς ἐμῆς ταλαιπωρίας! εἰς οἷον τετήρημαι ὁ δύστηνος καιρόν; καὶ ὁποῖον ἀκέκειτό μου τῇ μοχθηρᾷ ζωῇ, θάνατον ἀναγγεῖλαι τοῦ μὴ ἑαυτῷ ἀζηκότος, ἀλλὰ Χριστῷ; Κᾶὶ ὄντως ἀληθῶς κεκοίμηται ὁ κοινὸς Πατὴρ ἡμῶν, ὁ πολλὰ θμᾶς καὶ φιλῶν, καὶ στέργων, ὡς τέκνα ἀληθινά ὡς ἐργάτας τοῦ ἀμπελῶνος Κυρίου ὡς υἱοὺς ὑπακοῆς ὡς στρατιώτας Χριστοῦ ὡς ὁμολογητὰς ἀψευδεῖς; ὡς συγκεκοπιακότας αὐτῷ, καὶ συνηθληκὄτας ἐν πολλοῖς καὶ ἐν πάσι. Κεκοίμηται ὁ κοινὸς Πατῆρ ἡμων, ὁ τοῦ Χριστοῦ άληθῶς, καὶ μαθητὴς, καὶ μιμητής τὸ σκεῦος τῆς ἐκλογῆς τὸ στομα τῆς Ἐκκλησίας τὸ κλέος τῶν ἱερέων τὸ τῆς πίστεως ἔρεισμα ὁ τῶν μοναζόντων κανῶν ὁ εὐαγγελικὸς ποιμήν ἡ ἀποστολικὴ καρδία τῶν ὁμολογητῶν ὁ ἐξαίρετος ὁ προαιρετικὸς μάρτυς ό τῆς ὀρθοδοξίας ἥλιος ὁ οἰκουμενικὸς διδάσκαλος. Καὶ, ὤ τοῦ ἀκούσματος! κεκοίμηται ὁ κοινὸς Πατὴρ ἡμῶν ὁ μεγαλοφωνότατος τῆς ἀληθείας κῆρυξ ὁ ἀένναος τῆς διδασκαλίας βρυτήρ ὁ μυριὀνους τῇ θεοσκόπῳ κυϐερνήσει ὁ θαυμαστὸς βουληφόρος ὁ πιστὸς οἰκονόμος τῶν 30

3 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита τοῦ Θεοῦ μυστηρίων ὁ τῆς ἐπουρανίου Ἱερουσαλὴμ πολίτης ὁ κεκαθαρμένος νοῦς ἡ χρυσειδὴς ψυχή ἡ εὔηχος τοῦ Πνεύματος λύρα τὸ ἐνδιαίτημα τῆς μακαρίας καὶ ἀρχικῆς Τριάδος. Καί γε αὖθις ἀρῶ, οὐ παρακλήσεως ἕνεκα τίς γὰρ ἄν καὶ λόγος ἐξευρεθείη τοσαύτης συμφορᾶς ἰατρός; ἀλλὰ τὴν περιοδυνίαν τῆς ταπεινῆς ἡμῶν καρδίας, ἐκ τῆς φωνῆς ταύτης ὑμῖν διασημαίνοντες κεκοίμηται ὁ κοινὸς Πατὴρ ἡμῶν, ὁ ἐπίγελος ἄγγελος καὶ οὐράνιος ἄνθρωπος ὁ τῆς παρθενίας ναὸς καθαρώτατος ὁ πολλοστὸς καὶ πολυειδὴς τῇ ποικιλοστροφῳ σοφίᾳ τοῦ Πνεύματος ὁ ἐπιτεταμένος στοχαστής ὁ γνήσιος Χριστοῦ ὑπηρέτης ὁ καλλιϐλέφαρος ὀφθαλμὸς τοῦ Χριστοῦ σώματος ὁ τῆς ὑπομονῆς ἀθλητὴς Εἰκονομαχικῆς αἱρέσεως νικητής τὸ τῆς δικαιοσύνης ὅπλον ἡ τῆς ἐλεημοσύνης κρήνη, ὁ ἀκριϐὴς τοῦ Κυρίου νομοφύλαξ τὸ θησαυροφυλάκιον τῶν ἀρετῶν ὁ τὸν λόγον ἡδὺς, καὶ τὴν προσηγορίαν εὐπρόσιτος. Καὶ τίς ἱκανὸς λογογραφεῖν, ὁπόσας αὐτῷ καὶ ἡλίκας προσηγορίας παρέσχε ἡ θεία χάρις ταῖς ἐνεργείαις τοῦ τοῖς πᾶσι πάντα ἀποστολικῇ διαθέσει γενομένου; ὦ ἀειπόθητοι, τί τὸ περὶ ἡμᾶς τοὺς ταπεινοὺς τοῦτο μυστήριον; Καὶ τίς ἡ τοῦ Θεοῦ σοφία ἄῤῥητος; νῦν ἐδεόμην τῶν Ἱερεμίου θρήνων, καὶ εἰ δή τις ἄλλος τῶν μακαρίων ἀνδρῶν συμφορᾶς μέγεθος ἀπωδύρατο. Πέπτωκε ἀνὴρ τῷ ὅντι στύλος καὶ ἑδραίωμα τῆς Ἐκκλησίας μᾶλλον δὲ, αὐτὸς μὲν πρὸς τὴν μακαρίαν ζωὴν ἀρθεὶς, ἀφ ἡμῶν οἴχεται δέος δὲ, μὴ τῷ ἐρείσματι τούτῳ ὑπεξαιρεθέντι, не Тро ји це. И опет то ка жем, не уте хе ра ди. Ко ја би се реч по ка за ла као лек у овој не вољи? Али, овим гла сом ми жели мо да озна чи мо ту гу на шег сми ре ног ср ца. По чи вај зајед нич ки оче наш, зе маљ ски ан ђе лу и не бе ски чо ве че (ὁ ἐπίγελος ἄγγελος καὶ οὐράνιος ἄνθρωπος), нај чи сти ји де вичан ски хра ме, мноrообразни и мно го вид ни и мно го ра злична пре му дро сти Ду ха, нај ревно сни ји ис пра ви те љу, во зљубље ни слу жи те љу Хри стов, пре кра сно око Те ла Хри стовог (ὀφθαλμὸς τοῦ Χριστοῦ σώματος), под ви жник тр пље ња и по бед ник ико но бо рач ке јере си (εἰκονομαχικῆς αἱρέσεως νικητής), оруж је пра вед но сти, цвет ми ло ср ђа, рев но сни чувар за ко на Го спод њих, ри зница вр ли на, реч ју сла до стан и бла го до сту пан. И ко мо же ре чи ма опи са ти ка кве и ко лике да ро ве му је по да ри ла Божан ска бла го дат, оно ме ко ји је апо стол ском љу ба вљу, по свом тру ду, се бе учи нио да бу де сви ма све. О веч но во зљу бљени! Ка ква је ово за нас сми рене тај на? И ка ква не ис ка за на му дрост Бо жи ја? Има по тре бу за Је ре ми ји ним пла чем и када би не ко од дру гих бла жених му же ва опла као ве ли ку не во љу. Пао је чо век, за и ста стуб и твр ђа ва Цр кве. Не давно је узет у бла же ни жи вот, и уз нео се од нас. Али по сто ји 31

4 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) опа сност да при уз не се њу такве за шти те не ки не би па ли и су сти гла их тру леж. За тво ри ла су се уста ко ја су по у ча ва ла зако ну Го спод њем дан и ноћ (Пс. 1, 2) то че ћи ре чи за до мо строј ве ре : Узе ти су од нас са ве ти ње го вог ра зу ма, ко ји је за и ста Бо гом по кре тан. За тво ри ло се око ко је је гле да ло пра во и превас ход но раз ли ко ва ло до бро од зла. Уми ри ла су се уста ко ја су хра ни ла зна њем и тра жи ла закон Бо жи ји, по доб но Ан ђе лу Го спо да Све др жи те ља. Све зан је је зик зла то те ку ћи, ту мач божан стве них дог ма та. Спу та на је ру ка ко ја је пре кра сно пи сала бо га те ћи свет по сла ни ца ма, и мно ге је обра ти ла к по зна њу исти не. За у ста ви ле су се прекра сне но ге ко је су пре би вале на све ноћ ним ста ја њи ма, и мно ги ма су бла го ве сти ле мир и до бро. Упо ко јио се ум ко ји расу ђу је, ис тра жу је ду би не Ду ха и про зи ре и пред ви ђа бу дућност. Са кри ло се под зе мљу тело из ве жба но аскет ским под визи ма и мно гим из гнан стви ма и из му че но там ни ца ма, удар цима и му че њи ма. Та кав је био, о нај бла же ни ји, наш отац. Та кав је био, тре ба ре ћи, отац мно гих и учи тељ, дру ги Авра ам, из у зетан по Бо жи јем бла го сло ву, чије је по том ство без број но. Подра жа вао је Пре те чу, рев ни тељ Или ја, у рев но сти Фи нес, нови Са му и ла, иза бран од де сет хи ља да (Пнп. 5, 10), чи ју доτινὲς συγκαταπέσωσι, καὶ τὰ τούτων σαθρὰ διελεγχθῶσι. Κέκλεισται στόμα, Μελετῶν ἐν νόμῳ Κυρίου ἡμέρας καὶ νυκτός παῤῥησίας τε αὗ δικαίας, τοὺς λόγους ἐπ οἱκοδομῆ πίστεως βρύον. Οἴχεται φρενὸς βουλεύματα τῆς ὄντως ἔν Θεῷ κινουμένης. Μέμυκεν ὀφθαλμὸς βλέπων ὀρθὰ, καὶ διακρίνων τὸ κρεῖττον ἀπὸ τοῦ χείρονος κάλλιστα. Πέπαυται χείλη φυλάσσοντα γνῶσὶν, καὶ νόμον θεῖον ἐκζητούμενα, ὡς ἀγγέλου Κυρίου παντοκράτορος. Δέδεται γλῶσσα χρυσοῤῥήμων, θείων δογμάτων ἐξηγντής Εἷρκται χεὶρ ὡραιογράφος, ἐπιστοᾲαῖς τὸν κόσμον καυαπλουτίσασα, καὶ πολλοὺς εἰς ἐπιγνωσίν ἂληθείας ἐπαναστρέψασα. Ἔστησων πόδες ὡραῖοὶ παννυγίοις στάσεσι διηρκηκότες, καὶ πολλοῖς εὐαγγελισάμενοι εἶρήνην, καὶ τὰ ἁγαθά. Ἢρέμησε νοῦς διορατικώτατος, τὰ τοῦ Πνεύματος βάθη διερευνη σας, καὶ τὰ πόῤῥωθεν προϐλέψας, καὶ προϊδὼν ἄρίστα. Κέκρυπται ὐπὸ γῆν σῶμα ἀσκητικοῖς πόνοις ἐγγυμνασθὲν, καὶ πολλαῖς ἐξορίαις, καὶ φυλακαῖς, πληγαῖς τε καὶ ἀπαγωγαῖς ἐξαρκέσαν. Τοιοῦτος γὰρ ὦ μακαριώτατοι, ὁ ἡμέτερος Πατήρ ταυτὸν εἰπεῖν, πολλῶν Πατὴρ καὶ διδάσκαλος ὁ δεύτερος Ἀϐραὰμ, οὗ ἡ παρὰ Θεοῦ εὐλογία ἐξαίρετος, καὶ οὗ τὸ σπέρμα ὑπὲρ ἀριθμόν. Ὁ τοῦ Προδρομου μιμητής ὁ τοῦ Πλίου ζηλωτής τῆς χάριτος Φινεές ὁ νέος Σαμουήλ Ὁ ἐκλελογισμένος ἀπὸμυριάδων οὗ τὴν ἀρετὴν ᾄδουσι πολλαὶ πολεις, χῶραὶ τε καὶ νῆσοι, καὶ οὗ τὸν βίον, καὶ τοὺς ἀγῶνας 32

5 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита εἰκότως θρυλλεῖ τὰ πέρατα. Τίς γὰρ οὕτως, ἢ ἀρετὴν ἠγάπησεν, ἢ κακίαν ἐμίσησε; Τίς οὕτως ἐνέκρωσεν, ἀποστολικὼς εἰπεῖν, τὰ μέλη τὰ ἐπὶ τῆς γῆς, καὶ ἐκάθηρεν ἑαυτὸν, καὶ ναὸν Θεοῦ ζῶντος ἀπειργάσατο; τῖς ἐστρατηγὴσε, καὶ παρετάξάτο πρὸς τοὺς ὑπεναντίους, καὶ προσϐαλοὼν εὐστοχως κατέϐαλε νενικηκὼς ἄριστα; Τίς ὀξύτερος ἐκείνου προϊδέσθαι τὸ μέλλον; Τίς οὕτω σταθηρῷ, καὶ παγίῳ τῆς ψυχῆς ἤθει, ἀστρατῆς τάχιον τοῖς πράγμασιν ἐπελθεῖν ἱκανός; Καὶ ποῦ μοι καιρὸς τὰ πλείονα λέγεια, ἅ πᾶσι πρόδηλα, κἂν ἡμεῖς μὴ λέγωμεν, διὰ τὸ τῆς ἐπιστολῆς ἐπερτενὲς παρατρέχοντες; Οἴμοι! Οἴμοι! ἀδελφοὶ μου τιμιώτατοι πολλοῖς ἤδη προειλημμένοι πάθεσι καὶ θλίψεσιν, ὑπέρ οὐδενός γε μὴν οὗτως εἰς αὔτὰ καίρια τῆς ψυχῆς τρωσθέντες. Νῦν ἀπήνθηκεν ἡμῖν κόσμος ὁ κάλλιστος Ἐκκλησία δὲ στυγνάζει, καὶ σκυθρωπάζουσι δῆμοι, ὅτῖ ἐξέλιπε μαχητὴς, καὶ ἀπέπτη στοχαστὴς, καὶ θαυμαστὸς σύμϐουλος. Ἐντεῦθεν ἐπιζητεῖ τὸ ἱερὸν συνέδριον τὸν κορυφαῖον οἱ ὁμολογηταὶ τὸν σύναθλον οἱ ἐν τῷ ἀγῶνι τὸν ἀλείπτην οἱ νοσοῦντες τὸν ἰατρόν οἱ θλιϐόμενοι, τὴν παραμυθίαν οἱ ἐν συμφοραῖς, τὴν παράκλησιν οἱ ὀρφανοὶ, τὸν πατέρ α αἱ χῆραι, τὁν προστάτην οἱ πένητες, τὸν τροφέα οἱ ἀδικούμενοι, τὸν ὑπερασπιστὴν καὶ ἀντιλήπτορα οἱ πάντες ἐκ τῶν οἰκείων ὀνομάτων ἀνακαλούμενοι ἐπὶ οἰκείῳ πάθει, οἰκεῖον ἑαυτῷ καὶ προσήκονα бро де тељ опе ва ју мно ги гра дови, зе мље и остр ва и чи ји жи вот и под ви ге до стој но опе ва ју краје ви зе мље. Ко је та ко за во лео до бро и пре зрео зло? Ко је, апостол ски го во ре ћи, умр твио сво је удо ве ко ји су на зе мљи (Кол. 3, 5), и се бе очи стио и учи нио хра мом Бо га жи во га? Ко је био та ко храбар на чел ник вој ске и пред во дио про тив про тив ни ка, и сто је ћи на че лу стро ја ју нач ки по бе ђи вао не при ја те ље? Ко је ја сни је од ње га пред ви ђао бу дућ ност? Ко је та квим хра брим и по сто ја ним ста њем ду ше био спо со бан бр же од му ње да про ник не у де ла? И ода кле да узмем вре ме ка ко бих ка зао ви ше о то ме што сви зна ју, и ако не бу де мо о то ме го во рили, ка ко пи смо не би би ло пре тера но ду го? Јао, јао, бра ћо мо ја нај часни ја! Ви сте већ би ли об у зети мно гим не во ља ма и стра дањи ма. И ни у че му дру гом у то вре ме ни сте би ли ра ње ни осим ду ше. Са да је уве нуо за нас најлеп ши украс све та. Па ти Цр ква и ту жни су на ро ди, јер је од нас оти шао по бор ник и уда љио се за штит ник и чуд ни са вет ник (Ис. 9, 6). По све му све ште но са бра ње из и ску је гла ву, а ис повед ни ци за штит ни ка, они ко ји су у под ви гу по моћ ни ка, боле сни ле ка ра, ко ји па те утеши те ља: сви у сво је име при зива ју у свом стра да њу, сва ки од њих чи ни се би по до бан плач који му од го ва ра и по до бан му је, 33

6 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) ἕκαστος τὸν θρῆνον ποιοῦνται τούτου τοῦ μακαρίου, τοῦ πλείοσι τούτοις καὶ ἀναριθμήτοις χαρίσμασι, καὶ ἀρεταῖς κατεστεμμένου, καὶ ἄνωθεν φερωνύμως ἐσχηκότος τὴν κλῆσιν. Ημεῖς οἱ ταπεινοὶ, οἱ μετὰ πάντων καὶ πρὸ πάντων τὰ νῦν ἀπορφανισθέντες, καὶ διαζευχθέντες σωματικῶς, κατελείφθημεν μεμονωμένοι. Γεγόναμεν ὡς τὸ ἀπ ἀρχῆς πενθοῦντες καὶ σκυθρωπάζοντες πορευόμεθα γεγόναμεν ὄνειδος τοῖς ἔναντίοις, ἐπίχαρμα τοῖς κακοδόξοις. Ἤνοικται καθ ἡμῶν Εἰκονομάχων στόμα Προσελογίσθημεν μετὰ τῶν καταϐαινόντων εἰς λάκκον, ψαλμικῶς εἰπεῖν Γεγόναμεν ὡς στρουθίον μονάζον ἐπὶ δώματος Παραϐραχὺ παρῴκησε τῷ ᾅδῃ ἡ ζωὴ ἡμῶν. Ἐξηπορήμεθα ἀπειπάμεθα ἐαυτῶν γεγόναμεν τῷ κόσμωδιήγημα σκυθρωπον καὶ, ὢ τῆς δεινῆς ὄντως καὶ σκυθρωπῆς ἐρημίας! πῶς ἀκριϐῶς ὡμοιώθημεν πελεκᾶνι ἐρημικῷ; Ἐκείνου τοῦ ἀοιδίμου ἡ μετάστασις, ὀδύνης πεπλήρωκεν ἡμῶν τὴν ταπεινὴν καρδίαν δακρύων ἡμῶν τοὺς ἐσκοτισμένους ἐνέπλησεν ὀφθαλμούς στεναγμῶν ἔπλήρωσε, καρδιακῶν βρασμῶν, καὶ ἀναϐρασμῶν, τὰ τῆς ψυχῆς αὶσθητήρια. Τὴν παροῦσαν ζωὴν μισητὴν πεποίηκε, τὸν θάνατον ἐπιθυμητόν. Τὸ ψυχικὸν ἔαρ εἰς χειμῶνα μετέστρεψε. Τὰ τοῖς πολλοἴς περισπούδαστα, ἡμῖν ἀπόπτυστα. Καὶ τὰ μὲν καθ ἡμᾶς ὦ σεϐασμιώτατοι, οὕτω πολυστένακτα καὶ πολυώδυνα, ἄφιλά τε καὶ ἀνέορτα, μηδεμίαν παρηγορίαν ἒχοντα πανταχοῦ τοῦ ка ово ме бла же ном, увен ча ном мно гим и без број ним да ро ви ма и до бро чин стви ма и упо до бљава се оно ме ко је с ви ше до био на и ме но ва ње. А ми сми ре ни, оси ро те ли у све му и пре свих, и одво јени те ле сно од ње га, оста ли смо уса мље ни. Оста ли смо као у почет ку, хо ди мо пла чу ћи и ту гују ћи. По ста ли смо про го ње ни од на ших про тив ни ка, ра дост пре ступ ни ци ма. На нас су отвори ли уста ико но бор ци. Пса ламски го во ре ћи: Из јед на че ни смо са они ма ко ји си ла зе у гроб (Пс. 87, 5). По ста ли смо као пти це уса мље не ua кро ву (Пс. 102, 7). Пре би ва ли смо у не до у ми ца ма, оча ја ва ли смо у се би. За свет смо по ста ли ту жна при ча. О, ова тужна и ужа сна са мо ћа. Ка ко смо се за и ста упо до би ли пу стињ ској пти ци (Пс. 101, 7). Ево. пред ставље ње овог увек спо ми ња ног мужа ис пу ни ло је пла чем сми ре не ду ше на ше. И ис пу ни ло су за ма на ше по мра че не очи. Ис пу ни ло је ри да њем, ср дач ним пла ме ном и го ре њем чу ла ду ше. Оно нас је учи ни ло мр зи те љи ма жи вота, љу би те љи ма смр ти. Пре твори ло је ду хов но про ле ће у зи му. То што је за мно ге ве о ма же љено, за нас је до стој но пљу ва ња. А на ше при ли ке, нај по што ва ни ји, по ста ле су мно го стра но бо ле сне не на кло ње не и не слав не, не мају ћи ни нај ма њу уте ху. И сву да, ку да при бег не сми ре ни ра зум не на ла зи ни ка кво до стој но уто чи 34

7 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита ταπεινοῦ λογισμοῦ διαθέοντος, καὶ μηδαμοῦ στάσιν εὑρίσκοντος, ἢ μόνον εἰ εἰς Θεὸν καὶ εἰς τὸν ἱερὀν τάφον παρεδρευτικὴ ἀποϐλέψῃ. Ὁποῖα δὲ τὰ καθ ὔμᾶς; Οὐκ ἅγνοῶν ἐπ ερωτῶ πυνθάνομαι δ οὖν ὅμως, ὧ ποθεινότατοι καί γε τὰ ὅμοια πάντως γήσοιτε εἰ γὰρ, ὥς φησιν, ἐνὸς μέλους πάσχοντος συμπάσχει πάντα τὰ μέλη. Ὅτι δὲ ὑμεῖς μέλη, καὶ τῶν τιμιωτάτων, παντί που δῆλον. Ὅθεν εἰκότως ἡ συνάλγησις. Τίς γὰρ ὐμῶν ἔτι παραγενομένων προσυπαντήσε, φαιδρῷ τῷ προσώπῳ, καὶ ὑπτίαις χερςὶν ὑποδέξεται, καὶ περιπλακεὶς, κατασπάσεται ὑμῶν τὰ τίμια πρόσωπα; Τίς ἐπερωτήσει τὰ δέοντα καὶ ψυχωφελῆ; Τίς λυπουμένους χαροποιήσελε τῇ ἐμμελεῖ νουθεσίᾳ, Τίς ἀπεγνωκοτας παρακαλέσειε; Τίς ἀθυμοῦντας ἐκ λογισμῶν, καὶ κατεμπρηζομένους ἀναψύξειε; Τίς ἀπαλείψειε πρὸς τοὺς ἀγῶνας; Τίς τονώσειε πρὸς τὸν τῆς εὐσεϐείας δρόμον; Τίς διεγείροι πρὸς εὐανδρείαν, Τίς στομώσειε πρὸς ἔνστασιν ἀληθείας; Τίς ἰατρεύσει νενοσηκότας; Τίς πόῤῥω οὗσι διὰ γράμματος προσφθέγξεται τὰ ὀφείλοντα; Τίς οὕτως ἀγαπήσειε, καὶ τὴν τιμίαν ψυχὴν ὑπὲρ ἐκάστου θήσειε Χριστομιμήτως; ὥς ὁ θεοδώρητος ἐκεῖνος ποιμὴν καὶ διδάσκαλος; Καὶ τί δεῖ τὰ πολλὰ τοῦ μακαρίου καὶ ἀξιαγάστου ἐκτραγῳδεῖν, ἐφ οἷς καὶ μάλιστα τὴν ζημίαν ἀφόρητον ὑπάρχειν λοχίζεσθε; οὐδ ἂν ἐπιστολῆς μέτρον ὑποδέξαιτο καὶ ἄλλως, οὐκ εὔκαιρον ἀριστευμάτων πλήθη τῷ γράμματι προσάγειν, οὕτως ἡμῶν τῆς ταπεινῆς ψυχῆς συμπεπτωκυίας τῇ λύπῃ. Τί γὰρ τῶν ἐκείνον τοιοῦτον, οἷον ἢ τἧς μνήμης ἡμῶν ἐκπεσεῖν, ἢ ште, сем што па жљи во гле да на Бо га и на све ште ни гроб. Ка кве су ва ше при ли ке? Пи там не без зна ња о то ме. А пи там вас најдра жи увек, а ви стал но од го вара те исто. Ако, ка ко се го во ри, стра да је дан уд, то стра да и цело те ло (1. Кор. 12, 26). Јер, и ви сте удо ви, то је сва ко ме ја сно, нај до сто јан стве ни јих. Сход но, оту да и са у че ство ва ње. Ко ће вас су сре сти, и још при бли жава ју ћи се, са све тлим ли цем и за гр ли ти ра ши ре них ру ку, и за вр шив ши у за гр ља ју, це ли вати ва ша ча сна ли ца? Ко ће вас упи та ти за по треб но и ду ше кори сно? Ко ће об ра до ва ти оне ко ји ту гу ју до лич ним раз у мева њем? Ко ће уте ши ти очај не? Ко охра бри ти ма ло ду шне у поми сли ма и уз да си ма? Ко ће вас укре пи ти за бор бу? Ко осна жити на пу ту по бо жно сти? Ко поди ћи ка чо веч но сти? Ко утврди ти на ста ја њу за исти ну? Ко ис це ли ти бо ле сне? Ко ће об јави ти од сут ни ма пре ко пи са ма? Ко ће мо ћи да ду шу сво ју, подра жа ва ју ћи Хри сту, по ло жи за сва ко га, као овај бо го да ро ва ни па стир? И као што и при ли чи да об ја ви мо у овој не сре ћи што је би ло ве за но за овог бла же ног и до стој ног ди вље ња му жа, о че му ви са да раз ми шља те, као о не под но си вом гу бит ку? То се не би по сти гло пре ко по сла нице. Не би при ли чи ло ја вља ти о мно гим под ви зи ма у пи сму, пошто је на ша сми ре на ду ша па ла 35

8 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) σιωπᾶσθαι ἄξιον νομισθῆναι; Ἀλλ οἴμοι τῷ ταπεινῷ! ἔνδοθεν ὑφ ἡδονῆς τῶν λεχθέντων κινούμενος, λέληθα ἐμαυτὸν ἐμφιλοχωρῶν τῷ πάθει, καὶ ὑπομιμνήσκειν ὑμᾶς τὰ τοῦ μακαρίου πρὸς ἡμᾶς πρακτικεύματα, παρηγορεῖσθαι δοκῶν τοὐναντίον ἐπικνήθω ὑμῶν τὸ τῆς ψυχῆς τραῦμα, καὶ ἀνάπτω τὴν τῆς καρδίας φλόγα, καὶ αὔξω τὸ πάθος, καὶ δακρύων ὑμῶν τάχα τοὺς ἀδελφικοὺς ἀφθαλμοὺς ἀποπληρῶ. Ἀλλά μοι δεῦρο, ὧ Πατέρων ἄριστοι, καὶ ἀδελφῶν γνησιώτατοι μὴ μέχρι τούτων τὸν λογισμὸν στήσωμεν, μηδὲ καταμαλακισθῶμεν καὶ καταπέσωμεν τᾧ πάθει, ἵνα μὴ κατηγορήοῃ καὶ ἡμῶν ὁ μέγας Ἀπόστολος ἀναδράμωμεν ἐπὶ ἀρχαιογονίαν, καὶ ἴδωμεν ἀπὸ τοῦ προπάτορος ἡμῶν μέχρι τοῦ δεῦρο καί γε πρὸ τῶν ἄλλων τοὺς Θεῷ εὐαρεστηκότας διὰ βίου καὶ πολιτείας ἀρίστης λέγω δὴ τοὺς πρὸ νόμου πατέρας, πατριάρχας, Ἀϐραὰμ, Ἰσαὰκ, Ἰακώϐ τοὺς πρὸ αὐτῶν, καὶ μετ αὐτοὺς, τοὺς ἐν νόμῳ μωσέα καὶ Ἀαρών τοὺς μετέπειτα, κριτὰς καὶ προφήτας τοὺς ἐν τῆ χάριτι, ἀποστόλους, μάρτυρας, ὁμολογητὰς, ἱεράρχας, ὁσίους, μέχρι τοῦ μνημονευομένου καὶ ὡς ἕκαστον τούτων τῇ ἰδίᾳ γενεᾷ ἐπιτρέψας ὑπηρετήσασθαι, τοῖς καθήκουσι χρόνοις πρὸς ἑαυτὸν πάλιν ἀνεκαλέσατο. Καὶ μὴ λυπείτω ὐμᾶς ἡ τοῦ ἀειμνήστου μετάστασις εὐφραινέτω δὲ μᾶλλον, ὅτι τῷν προμνημονευθέντων συναρίθμιος καὶ συμμέτοχος, ὡς τὰ ἴσα καὶ ἀγωνισάμενος ἀριδήλως. Ὅτι οὐδὲ ἀπολέλοιπεν ἡμᾶς εἴπερ θέλομεν, ἀλλὰ μεθ ἡμῶν ἐστιν, εἴ γε, ὡς αὐτὸς ἔφη, τὰς ἐντολὰς αὐτοῦ τηρήσομεν ὑπερτέρως у плач. Шта се чи ни до стој ним ћу та ња у од но су на овог му жа или ис кљу чи ва ња из пам ћења? Али, јао ме ни сми ре ном. По кре нут из ну тра од ре че ног за бо ра вио сам да се охо ло преда јем стра сти ма и ми сле ћи да те шим, на но сим вам ду шев не ра не рас па љу јем ср дач ни пламен и уве ли ча вам стра да ња и ис пу ња вам бр зи ном брат ске очи су за ма. Али, од ота ца, нај бо љи и од бра ће нај по зва ни ји! Не спуштај мо се до та квих по ми сли, и не раз не жуј мо се и пре дајмо стра сти ма, ка ко нас не би осу дио ве ли ки Апо стол. Прибег ни мо древ ним по ко ле њи ма и уви ди мо шта нам до ла зи од пра о та ца и до са да. Пре све га с оним ко је Бо гу уго дио живо том и нај бо љим жи вље њем: го во рим о оци ма до за ко на, патри јар си ма Авра а му, Иса а ку, Ја ко ву о они ма, ко је до њих и по сле њих, у за ко ну Мој сију и Аро ну, по сле њих су ди ја ма и про ро ци ма, и они ма ко ји су у бла го да ти апо сто ли ма, муче ни ци ма, ис по вед ни ци ма, јерар си ма, пре по доб ни ма и, до да нас спо ме ну тог. И ка ко је Бог у ње го вом слу ча ју до пу стио да по слу жи у свом вре ме ну, опет га је по звао к се би. И да вас не жа ло сти пред ста вље ње све тога, већ да вас ра ду је то што је он по стао са при ча сник и био при бро јан ка го ре по ме ну тим све ти ма, јер је он јав но чи нио 36

9 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита ἄρτι ἰσχύων πρεσϐεύειν τε καὶ βοηθεῖν καὶ τοσοῦτον, ὅσον ἐν ὑποδείγματος ὅρῳ, πρότερον δι ἐσόπτρου καὶ αἰνίγματος, νῦν δὲ πρόσωπον πρὸς πρόσωπον, καθαρωτέρως καὶ λαμπροτέρως τῷ Θεῷ λατρεύων καὶ λειτουργῶν. Καὶ ὀλίγον προενήρξατο τῆς πρὸς Θεὸν ὁδοῦ, προοδοποιῶν ἡμῖν ταύτην εὐτρεπίζων ἡμῖν κἀκεῖθεν βιοτεύσομεν, καὶ ὡς αὐτὸς ἡμῖν ἐμαθήτευσεν ἔργῳ καὶ λόγῳ. Ταῦτα παρηγορείτωσαν ὑμῶν τὴν μακαρίαν ψυχήν. Ἐν τούτοις ἀνιστορῶν ὁ καθαρώτατος ὑμῶν νοῦς, σαϐϐατιζέτω καὶ οἱονεὶ καταπαυέτω. Τὰς δὲ τοῦ τρισολϐου Πατρὸς ὲντολὰς καὶ νουθεσίας, καὶ μάλα ἡμέρας καὶ νυκτὸς ἀναμιμνησκόμενοι, καὶ προσεχῶς ἐν ταύταις ἐνασχλούμενοι καὶ μελετῶντες οὔτω γὰρ καὶ Θεᾧ εὐαρεστήσομεν ᾧ προσκεκολλημεθα, καὶ τὸν προκείμενον ἀγῶνα ὁσίως ἐκτελέσομεν, καὶ δοξασθήσετακι δι ἡμῶν καὶ ἀντιδοξάσειεν ἡμᾶς ἐντεῦθεν, καὶ ἐν τῷ μέλλοντι ἑτοιμάσει ἡμῖν βασιλείαν αὐρανῳν. Καὶ ταῦτα μὲν διῆλθον, εἰ καὶ ὑπὲρ ἐπιστολὴν παρά νινων λογισθείη πρὸς δὲ τὰ ὀφείλοντα, οὐδὲ μέρος ἐπιστολῆς ὁμοῦ μὲν, τὰ κατὰ τὸν μακάριον ἐκεῖνον ἀνδραγαθήματα καὶ τῆς ταπεινῆς ἡμῶν καὶ κατωδύνου ψυχῆς φιλοστοργήματα ὁμοῦ δὲ, καὶ τῇ ἀδελφικῇ ὑμῶν ἀγάπῃ προσφθεγκτήρια, καὶ οἱονεὶ παρηγορητήρια. Ἐπιζητοίητε δὲ, εὖ οἶδα, πῶς τε ἡ τοῦ μακαρίου κοίμησις, τίς τε ἡ νοσος, καὶ ποσαήμερος ἡ κατάκλισις τίνες δ αὖ οἱ ἐξιτήριοι λόγοι, καὶ προπόμπιοι τίς τε ἡ διαθήκη, καὶ διάταξις καὶ под ви ге рав не њи хо вим. Још, ако је угод но, он нас ни је на пустио, не го пре би ва са на ма, он је мо ћан, и мо ли се и по ма же нам. И ко ли ко се ви ди из приме ра нај пре ви ди мо у огледа лу, у за го нет ки, а он да ће мо ли цем к ли цу (1. Кор. 13, 12), он чи сти је и бли ста ви је слу жи и све ште но деј ству је. И он није не дав но за по чео пут к Бо гу при пре ма ју ћи и на ма та кав. Он нам при пре ма то пре би ва лиште по ко ја, ако ми бу де мо живе ли уга ђа ју ћи Бо гу ка ко нас је он сам учио ре чи ма и де ли ма. То те ши на шу бла же ну ду шу. Спо ми њу ћи то, не ка се уми ри наш ум, и да по чи ва. Спо мињу ћи за по ве сти и по у ке бла женог оца дан о ноћ, и па жљи во се њи ма по у ча ва ју ћи пом но се њи ма ба ве ћи, та ко ће мо и Бо гу уго ди ти, Ко ме смо се при љуби ли и пред сто је ћи нам подвиг пре по доб но ће мо свр ши ти и про сла ви ти Оца кроз нас и уза јам но нас про сла ви ти у буду ћем ве ку. И ако се не ки ма чи ни да сам ја пре шао гра ни це пи сма, али ја још ни сам на пи сао главни део пи сма ко ји од го ва ра и под ви зи ма нај бла же ни јег и љу ба ви на ше сми ре не ду ше, а та ко ђе и не стр пљи вим ва па јима на ше брат ске љу ба ви, и као ње ној уте хи. До бро знам да се ви устре мљу је те да ис тра жује те у ко ји дан је би ло ње го во при зва ње к Бо гу, ко је су би ле 37

10 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) αὖ πάλιν τίνες οἱ συνδεδραμηκότες ἐν τῇ ἐσχατιᾷ ταύτῃ, ἤτοι ἐν τῇ κηδείᾳ, καὶ ὅσα ἕτερα. Καὶ τίς ἱκανὸς διὰ γράμματος ἀπαγγέλλειν ὑμῖν, καὶ ποία ψυχὴ ἔξω τοῦ πάθους ὑπάρχουσα ἰσχύσει λογογραφῆσαι κἂν τὸ σμικρότατον; Ὡς ἐν κεφαλαίῳ δὲ ἐροῦμεν, ὡς κάντεῦθέν τινα παραμυθίαν εὐρέσθοι ὑμᾶς. Ἡ μὲν νόσος, ἡ ἀρχαία λέγω δὴ τοῦ στομάχου ἤτις ἐκ τῶν πολυχρονίων φυλακῶν καὶ ἐξοριῶν, καὶ τῆς ἐντεῦθεν τελείας ἀνεπιμελησίας αὐξηθεῖσα, καὶ εἱς πόνους δυσιάτους ἐλάσασα, εἰς τελείαν ἀνο ρεξίαν κατέλξε, καὶ τοσοῦτον, ὡς σχεδὸν νεκρὸν ὁράσθαι καὶ πρὸ κοιμήσεως τὸν μακαρίον. Ἐξ ἧς τετραήμερον ἐπὶ τῆς κλίνης πεςὼν, ἐν ἀρχῇ τοῦ Νοεμϐρίου μηνὴς, πάλιν εύδοκίᾳ Κυρίου ἀνεῤῥώσθη. Ἀλλ ὢ τῆς τοῦ τρισμάκαρος μεγαλοψυχίας καὶ γενναιότητος! ὅτι οὐδὲ ἐν αὐτῇ τῇ μόσῳ ἠρεμίας, ἤ τινος παρακλήσεως ἐϐούλετο ἀπολαύειν οὕτως εἰς τέλος μεμισηκὼς τὴν παροῦσαν ζωήν. Ἐκλελοιπὼς γὰρ ἤδη τῇ μακροημερεύσει, καὶ κατατετρυχωμένος τῷ γήρᾳ, ἄλλως τε δὲ καὶ τοῖς σφοδροῖς πόνοις βαλλόμενος, κατὰ τὸ Δαυϊτικόν Οὐκ ἐδίδου ὕπνον τοῖς ὀφθαλ μοῖς, οὐδὲ τοῖς βλεγάροις νυσταγμόν. Ἀλλ οὐδε τοῖς κροτάφοις ἀνάπαυσιν, ἕως ἂν εὗρε τόπον τῷ Κυρίῳ. Καὶ δὴ ἐφεῦρε. Καὶ τίς οὗτος; Ἡ ἄληκτος καὶ οἰονεὶ ἀπαράϐατος κατὰ τὸ εἰωθὸς παρ αὐτοῦ ἐξηχονμένη ἑκάστοτε σωτήριος διδασκαλία, ἢν καὶ κλινήρης ὢν, διὰ τὸ μὴ δύνασθαι γεγωνότερον τοῖς ἀδελφοῖς παρ αὐτοῦ ἐκκλησιαζομένοις προσφθέγξασθαι, ὑπηγόρευσεν ἑνὶ ње го ве по след ње и опро штај не ре чи, ко ја су би ла ње го ва заве шта ња и упут ства, ко се сабрао на ње гов ис ход и по греб, и та ко да ље? Али ко је у ста њу да у пи сму вам то из не се и која ду ша, сло бод на од стра сти, мо же би ти у ста њу да ре чи ма опи ше ма кар и у ма лој ме ри? Али, украт ко ће мо о то ме рећи, ка ко би сте ви мо гли на ћи не ку уте ху. Кад је реч о бо лести, то је би ла ње го ва ста ра бо лест же лу ца, ко ја се уве ћава ла у ви ше го ди шњим там ница ма и из гнан ству, а та ко ђе и од са вр ше не не бри ге о њој, и до спев ши до не из ле чи вих боло ва, пре шла у са вр ше ну не наси тост та ко да је бла же ни и пре упо ко је ња по ка зао се та ко ре ћи као мр тав. На шав ши се у посте љи по чет ком но вем бра, по Бо жи јем бла го сло ву он је поно во био до бро. О, ве ли ко душно сти и бла го род ства пре блаже ног! Гле, и у вре ме бо ле сти он ни је хтео да оку си по ко ја и уте хе. И у вре ме бо ле сти он је омр знуо са да шњи жи вот. Био је за мо ран од ста ро сти и оп тере ћен ду го веч но шћу, а та ко ђе по га ђан че стим бо ле сти ма, сагла сно ре чи Да ви до вој: Не ћу да ти сна очи ма сво јим, ни веђа ма сво јим дре ма, док не нађем ме ста Го спо ду (Пс. 132, 4). И он да га је на шао. А шта је то би ло? Бес ко нач но не разру ши во и сва ко днев но из ли вају ће спа си тељ но уче ње, ко је је 38

11 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита τῶν γραφέων δι ἑτέρου φωνῆς αὐτὸς προσφθεγγόμενος ἢν καὶ ὑπεθέμεθα τῷ γράμματι, ὅπως γνοίη πᾶς τις τῶν εὗ γρονούντων κάντεῦθεν, ὡς μηδὲ τὴν μακαρίαν αὐτοῦ κοίμησιν ἠγνοηκέναι, εἰ καὶ συμϐολικῶς ταύτην προέφησεν. Ἔχει γὰρ ὧδε «Ἀδελφοὶ καὶ Πατέρες ἠσθένηςα, καὶ πάλιν εὐχαῖς ὑμῶν ἀνακέκλημαι. Ἀλλ ἕως πότε μέλλομεν ἔρχεσθαι ἐπὶ τὸ πάλιν; Ἐλεύσεται δὴ πάντως ἡ ἐπιθάνατιος ἡμέρα, ὅτε οὐχ ἕξει χώραν τὸ πάλιν, χωρίζουσά με ἀφ ὑμῶν, καὶ παραπέμπουσά με ἐκ τῶν ἐνθένδε. Οὐ μὴν διὰ τοῦτο λογιστέον ὀρφανίαν ἀψευδὴς γὰρ ὁ εἰπών Οὐκ ἀφήσω ὑμᾶς ὀρφανούς καὶ, Ἰδοὺ ἐγὼ μεθ ὑμῶν εἰμι πάσας τὰς ἡμέρας, ἔως τῆς συντελείας τοῦ αἰῶνος ἄλλως τε καὶ ὀψόμεθα ἀλλήλους ἐν τῇ ἡμέρᾳ ἐκείνῃ ἀλλ εἴν εἰπεῖν ἐν χαρᾷ ἀνεκλαλήτῳ καὶ ζωῇ ἀτελευτήτῳ. Ὂ δὲ πέπονθα ἐν τῇ ἀσθενείᾳ ἴστὲ πῶς ὑπὸ ῥίγους συσχεθεὶς, ἀνυπόστατου κλόνον ὑπέστην εἶτα πῶς θᾶττον ἐϐλήθην ὑπὸ διακαοῦς πυρετοῦ ὅλην ἡμέραν. Ἐνεθυμήθην οὖν εἰς ἐμαυτὸν πάσχων, ὅτι μήποτε καὶ ἐν τῇ μελλούςῃ κρίσει, ἀπὸ τῆς τῶν Ταρτάρων τιμωρίας, ἔστι μεταπίπτειν εἰς τὴν γέενναν τοῦ πυρός καὶ δυοῖν τυχὸν τιμωριῶν, ἢ καὶ πλειόνων ἐστὶν ὑπεύθυνος ὁ ταλαίπωρος ἄνθρωπος. Πλὴν εἴτε μιᾶς, εἴτε δυοῖν, τεκμαίρεσθαι ἔστιν ἐκ τῶν ἐνταῦθα ἀλγεινῶν, τὴν ἀνυπὁστατον ἐπὶ τοῖς ἁμαρτωλοῖς ὀργὴν τοῦ Θεοῦ καὶ φόϐῳ πολλῷ καὶ τρόμῳ συνέχεσθαι εντεῦθεν, εἰς τὸ μὴ ἐκλεσεῖν εἰς τὰς ἀνυποίστους κολάσεις εκείνας. Τοιγαροῦν ὁ παρὼν διωγμός οἷς μὲν он, бу ду ћи при ве зан за по стељу, да вао јед ном од за пи си вача, уко ли ко ни је био у ста њу да ја сно про из но си за бра ти ју ко ја су се оку пља ла око ње га. Ово уче ње смо ми из ло жи ли у пи сму, ка ко би о ње му сва ко ко до бро ми сли, ка ко не би оста ло о ње му не зна ње као и ње го вом кра ју о ко јем је и сам ста рац пред ска зао. А оно је сле де ће: Бра ћо и оци! Сна шла ме бо лест, али, по ва шим мо литва ма био сам вра ћен на зад. Али, до кле ће мо би ти вра ћани уна зад? Јер не ми нов но ће до ћи дан смр ти, ка да већ не ће би ти ме ста за уна зад, дан ко ји ће ме не одво ји ти од вас и би ћу узет од ов да шњег жи во та. Али, то не тре ба сма тра ти за си рото ва ње. Јер, ни је ла жа онај који је ре као: Не ћу вас оста ви ти си ро те (Јн. 14, 18), и опет: И ево ја сам са ва ма у све да не до свр шет ка ве ка (Мт. 28, 20). Ина че, го во ре ћи, ви де ће мо јед ни дру ге у тај дан, али, дај Бо же да то бу де у ра до сти неис ка за ној и жи во ту бес ко начном. Ва ма је по зна то да сам ја пре тр пео бо ле сти. Био сам захва ћен је зом, из др жао сам непод но шљи ву дрх та ви цу. А затим не дав но сам био ба чен у гро зни ча ву ва тру у то ку це лог да на. Пре тр пев ши то, у се би сам о то ме раз ми шљао ка ко да не до пад нем на бу ду ћем су ду у ог ње ни па као му ка Тар та ра и не под не сем ду пле ка зне, ја 39

12 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) ὕλη ἀρετῆς εὐρέθη, Ἐν ᾧ ἐξέλαμψαν ὡς φωστῆρες ἐν κόσμῳ λόγον ζωῆς ἐπεχοντες, εἰς καύχημα ἐμοὶ (εἰ Θέμις εἰπεῖν) εἰς ὴμέραν Χριστοῦ τί οὑ καλὸν ἐργασάμενοι; εἰς οἵαν δὲ βελτίωσιν οὐ προελθόντες; ὅτι καὶ ἑαυτοὺς, καὶ ἔσωσαν, καὶ οὠζουσιν, ἐγγυμνασθέντες τοῖς πειρασμοῖς, πυρωθέντες ταῖς θλίψεσι χρυσοειδῶς, ἄλλους τε προσιέμενοι, καὶ σωτῆρες πολλῶν ὀφθέντες, ὁμοταγῶν τε καὶ ἑτεροταγῶν μεθ ὧν εἴν μοι μερὶς, καὶ εἴ τινι φίλον ἐμοὶ συντάττεσθαι οἶς δὲ, καὶ τούτοις ὀλιγόστοῖς, ὕλη κακίας, τῇ αὐθαιρέτῳ ζωῇ, καὶ οἱονεὶ ἀπονοσφίσει τῆς ὑποταγῆς ἐνεργήσασι τὰς ἑαυτῶν αἰσχύνας. Ὅθεν Γραφικῶς εὔκαιρον εἰπεῖν Ἐσκότωσε τὸ εἶδος τοῦ προσώπου αὐτῶν, ὡσεὶ ἀυϐόλη πρὸς ους καὶ βοήσομαι Υἱοὶ ἄνομοι, ἐγκατεγίπετε τὸν Κύριον ἠλλάξατε τὰ νόμιματῆς μοναδικῆς διαϐιώσεως τροχιὰς ὀρθὰς οὐκ ἐχετε, ἀλλ ὡς χωλοὶ ἐκτρέπεσθε ὧδε κακεῖσε φερομενοι ἀποδιίστασθε τῶν συνοδιῶν ὑμῶν φιλογυνιάζετε οἱ μὲν, μεμονωμένοι τυγχάνοντες οἱ δὲ, δούλους ὼνούμενοι ἔνίοι, ἐμπορικὴν ζωὴν διαμείῶοντες διὰ τὴν φιλαργυρον γνώμην. Οὐ φοϐεῖ ὑμας, οῦτε ἀρὰ προφητική οὔτε ἀποστολικὴ ἀπειλή οὔτε τῆς ἐμῆς ταπεινώσεως ἡ παραίνεσις ὡς μεμάθηκα, ὅτι καὶ τις τῶν τοιούτων, καὶ κόρῃ συμφιλιάσας, πρὸς αὐτῇ τῇ ἁρπαγῇ, καὶ τῇ ἀθετήσει τοῦ Θεοῦ, τοὺς πόδας εὐτρέπισε. Τί λέγεις, ὦ ἄθλιεκαὶ ταλαίπωρε; Ποσάκις ἔψαλλες Ποῦ πορευθῶ ἀπὸ τοῦ πνεύματός σου; Καὶ ἀπὸ τοῦ προσώπου σου ποῦ про кле ти чо век, за слу жан ку дика мо и ве ћим. Та ко ђе се мо же на ве сти сведо чан ство са да шњих бо ле сти, (јед ној или две), о не из др жи вом гне ву Бо жи јем на гре шни ци ма (2. Цар. 36, 24). И ми смо захва ће ни мно гим стра хом и трепе том, ка ко не би смо за па ли у та мо шње не под но шљи ве му ке. Због то га се и са да шње го ње ње, ма кар за не ке, по ка зу је као добра ствар. У Ње му су они за си јали као све ти ла у ва си о ни, др жећи реч жи во та на мо ју по хва лу за дан Хри стов (Фил. 2, 15 16). Ко је до бро они ни су учи ни ли? Ка квом до бру се ни су при ближи ли? Ето, они су се бе спа сли и спа си ће до бив ши ис ку ство у ис ку ше њи ма и, по доб но зла ту, бу ду ћи ис ку ша ни ог њем, и примив ши дру ге, ја ви ли су се као спа си те љи мно гих на овај и дру ги на чин. Не ка са њи ма бу де мој удео и при дру жу јем им се, ако у ме ни има не што до бро. А што се ти че дру гих, иа ко их је са мо ма ли број ствар је злобе бла го да ре ћи др ско сти жи вота и из не ве ри ли су по слу ша ња чи не ћи сра мот не ства ри. О њима сво је вре ме но го во ри Све то Пи смо: По мра чио се образ њихо вог ли ца као смо ла (Плач Јере ми јин 4, 8). Ви сте из не ве рили за ко не мо на шког жи во та. Не иде те де сним пу те ви ма, већ се по на ша те као хро ми иду ћи тамо о ва мо. Из ла зи те из ва ших са бра ња и пре да је те се љу ба ви 40

13 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита φύγω; Φιλιάζειν ὅλως ἤχθης κατὰ τοῦ ὄφεως τοῦ ἠπατηκότος τὴν Εὔαν, καὶ συνεκϐαλόντος ἐκ τοῦ παραδείσου Ἀδὰμ τὸν προπάτορα ἡμῶν. Ἐνθυμῇ ὅλως ἀρυήσασθαι ᾧ ἡρμόσθης Χριστῷ, διὰ τοῦ παρθενικου ἐπαγγελματος, καὶ συναφθῆναι τῇ ἁμαρτίᾳ, δι ἧς θάνατος εἰς τὸν κόσμον εἰσῆλθεν; Οὐκ ἀκούεις τῆς Γραφῆς βοώσης περὶ τῶν οὕτω πραττόντων Ὁ σκώληξ αὐτῶν οὐ τελευτήσει, καὶ τὸ πῦρ αὐτῶν οὐ σϐεσθήσεται; Οὐκ επαΐεις τοῦ Ἀποστόλου λέγοντος Πόρνους καὶ μοιχοὺς κρινεῖ ὁ Θεός; Καὶ αὖθις Εἴ τις τὸν ναὸν τοῦ Θεοῦ φθείρει, φθερεῖ τοῦτον ὁ Θεός; Τί εὑρήσεις ἐν τῷ συντελέσαι τὴν ἀνομίαν; Οὐχὶ σκότος καὶ μάχαιραν τέμνουσάν σου τὴν καρδίαν; Οὐχὶ ἀπογνώσεως βόθρον; ρῦκ αὐτὸν ἠπατηκότα σε Σατανᾶν,τὴν ἀγχόνην σε κατεπείγοντα ἀσπασασθαι, καθάπερ τὸν Ἰούδαν ποτέ; Ἀνάνηψον, ὁ ἐσκοτισμενος φύγε τὴν παγῖδα τοῦ θανάτου, ὁ ἔσκελισμένος μὴ ἁλῷς εἰς πέταυρον ᾅδου, ἑφ οὗ κάνταῦθα τοῦ Καῒν τὴν ζωὴν ζήσεις τρέμων καὶ στένων ἔσῃ, καὶ ἀποφεύγων πρόσωπον γνώριμον ἔν τε τῷ μέλλοντι αἰῶνι, καταδικαζομενος ἐν τῇ γεέννῃ τοῦ πυρός. Τί οὖν ἄλλο ποιήσω ὁ τάλας, περιωρισμένος ἒν ἑνὶ τόπῳ, πρὸς ἅπαντας τοὺς προειρημένους; Τί ἕτερον, ἢ τὸ στένειν καὶ διαμαρτύρασθαι καὶ τὴν ἐρχομένην ῥομφαίαν ἀναγγέλλειν; καὶ εἰ μὲν ἀκούσοιεν, καὶ ἔπιστρέψαιεν ἀπὸ τῆς πεπλανημένης αὐτῶν ὁδοῦ, φερούσης εἰς ὄλεθρον ἐαυτοῖς ἔσονται σωτήριον, καὶ τῇ ἐμῳταπεινωσει εἰ δὲ μὴ, μόνοι ἀντλήσουσι τὰ κακὰ μὀνοι же на, јед ни оста ју ћи са мот ни, дру ги ку пу ју ћи слу ге. Други се ода ју тр го вач ком жи во ту и скло но сти као сре бро љу бљу. Ка ко се не пла ши те про роч ког про клет ства и апо стол ске претње, ни му ке мог сми ре ња. Ето, ка ко сам са знао, је дан од њих, за во лео је де вој ку, сво је сто пе је усме рио ка на пу шта њу и одба ци ва њу Бо га. Шта ка жеш, о не ча сни и ока ја ни? Ето, упао си у љу бав ну страст по на го вору зми је ко ја је са бла зни ла Еву и за јед но с њом ис те рао из раја Ада ма. Или ти ми слиш да се од рек неш Хри ста с Ко јим си се сје ди нио обе ћа њем дев стве ности и сје ди њу јеш се гре ху, кроз ко ји је смрт ушла у свет? Или, ни си чуо Пи смо ка ко ва пи је о они ма, ко ји чи не та ко: Црв њихов не ће умре ти и огањ њи хов неће се уга си ти (Ис. 66, 24). Или не раз у меш ре чи Апо сто ла ко ји го во ри: Блуд ни ци ма и пре љубо чин ци ма Бог ће су ди ти (Јевр. 13, 4), а та ко ђе: Ко раз ру ши храм Бо жи ји, то га ће Бог раз руши ти (1. Кор. 4, 17). Шта нала зиш у чи ње њу бе за ко ња? Ни је ли то та ма или мач ко ји ра се ца тво је ср це? Ни је ли то ја ма очаја ња? Ни је ли са та на ко ји те је об ма нуо пре дао ти да на ба циш на се бе ко но пац, као не ка да Јуда? Отре зни се, по мра че ни. Побег ни од смрт не зам ке. Да не бу деш за хва ћен зам ка ма ада у ко јем ћеш жи ве ти жи во том Каји на. Ти ћеш се му чи ти и тре сти 41

14 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) се, и бе жа ти од по зна тог ти лица, а у бу ду ћем ве ку би ћеш осуђен на веч ни огањ. Шта дру го ја да чи ним, све зан на јед ном месту са овим што сам на пред рекао? Шта дру го? Или да пла чем и све до чим и го во рим о бу дућем ма чу? И ако они чу ју и врате се са свог пу та за блу де, то ће би ти спа се ње и мо јем сми ре њу. А, ако не, они ће по црп сти зло, јед ни ће по ћи у пла мен где ће са го ре ти, под врг ну ти се ка зни, веч ној по ги бли од ли ца Го спод њег и од сла ве си ле Ње го ве, ка да Он до ђе да се про сла ви у онај дивни дан у сви ма (2. Сол. 1, 9 10), ко ји су вер но хо ди ли по Ње говим за по ве сти ма. Јед ни ма ће по да ри ти до стој не по ча сти, а дру ги ма при пре мље не им беско нач не му ке. А ви, бра ћо мо ја, мо лим вас, до бро пу туј те, да се од вас чу је реч до бро те, и чак и бе за ко ни ци ма, ка ко би Бог привео и њих к по зна њу исти не (2. Тим. 2, 4). Све тр пе ћи, ка ко би све у све му уго ди ли Бо гу, бежи мо од осу де на му ке и на следи мо Цар ство не бе ско у са мом Хри сту Го спо ду на шем, а Ње му сла ва и си ла са Оцем и Све тим Ду хом са да и у ве ко ве ве ко ва. Амин. Шта се до го ди ло по сле чети ри да на у сле де ћи дан ко ји је пао у не де љу, ка да је по оби ча ју овај бла же ни муж пред сто ја вао и чи та ло се огла ше ње? Он се окре пио бла го да ре ћи ста ра њу и, ка ко се ка же, бол се ра ду је здраπορεύσονται τῇ φλογὶ ᾗ ἐξέκαυσαν, Μόνοι τίσουσιν ὄλεθρον αἰώνλον ἀπὸ προσώπου τοῦ Θεοῦ, καὶ ἀπὸ τῆς δόξης τῆς ἰσχύος αὐτοῦ, ὅταν ἔλθῃ ἐνδοξασθῆναι ἒν τοῖς ἁγίοις αὐτοῦ, καὶ θαυμασθῆναι ἒν πᾶσι τοῖς κατὰ τὰς ἐντολὰς αὐτοῦ πιστῶς πορευθεῖσιν αὐτοῖς μὲν ἀποδιδοὺς τὰ ἄξια γέρα τοῖς δὲ ἐναντίοις, τὰς ἡτοιμασμένας αὐτοῖς ἀτελευτήτους κολάσεις. Ὑνεῖς δὲ, ἀδελφοί μου, εὖ πορεύοισθε, παρακαλῶ, ὡς ἂν ἀφ ὑμῶν ἐξηχούμενος ὁ λόγος τῆς ἀρετῆς, καὶ ἐπὶ τοὺς ἀτασθάλους, ἀγάγοι αὐτοὺς εἰς ἐπίγνωσιν ἀληθείας πάντα ὑπομένοντες, ἵνα πάντες ἐν πᾶσιν εὐαρεστήσαντες τῷ Κυρίῳ, φύγοιμεν κολάσεως καταδίκην, καὶ τύχοιμεν βασιλείας οὐρανῶν, ἐν αὐτῷ Χριστῷ τῷ Κυρίῳ ἠμῶν, ᾧ ἡ δοξα καὶ τὸ κράτος, οὐν τῷ Πατρὶ καὶ τῷ ἁγίῳ Πνεύματι, νῶν καὶ ἀεὶ, καὶ εἰς τοὺς αἰῶνας τῶν αἰώνων. Ἀμήν. Μετὰ δὲ τὴν τετράριθμον τῶν ἡμερῶν τῇ ἑξῆς ἦν γὰρ ἀναστάσιμος αὕτη ἐφ ᾗ κατὰ τὸ εἰωθὸς προκαθεοθεὶς ὁ μακαρίτης, καὶ ἀναγνωσθείσης τῆς αὐτῆς κατηχήσεως τί γίνεται; ῤώννυται τῇ προθυμίᾳ ἐπεὶ καὶ, ὥς φησι, πόνος ὑγείαν χαρίζεται, καὶ προθυμία νεκροὺς ἀνίστησιν. Ἐπεὶ δὲ ἔδει καὶ μυσταγωγίαν γενέσθαι, ἤν ἑκάστοτε διὰ πολλῆς ὁ τρισμάκαρ ἐκεῖνος εἶχεν ἐπιθυμίας, εἴσεισιν εἰς τὸ ἱερὸν καθαρῶς λατρεύσων τῷ Κυρίῳ, καὶ τὴν ἀναίμακτον προσφέρων θυσίαν. Καὶ ταύτην πεπληρωκὼς, καὶ μεταδοὺς τοῖς παροῦσι, καὶ πάντα 42

15 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита ἑκτετελεκὼς ἁρμοδιώτατα, ἐκεῖθεν ἐπὶ τὴν τράπεζαν ἀνακέκληται ἐφ ᾗ καὶ δεξιωσάμενός τινας τῶν παραγενομένων Πατέρων καὶ ὁμολογητῶν, καὶ φιλοφρόνως ξενίσας, τὰ τῆς μεταστάσεως διὰ πάντων, καὶ προσφθεγγόμενος, καὶ ὁμιλῶν τούτοις, παρεπέμπετο. Καὶ γε τοῦτο οὐχὶ τηνικαῦτα μόνον, ὣς ἔστε, ἀλλ ὅλος ὁ χρόνος τῆς μακαρίας τοῦ ἀοιδίμου ζωῆς, οὐδὲν πλέον ἦν, ἤ μελέτη θανάτοῦ καὶ ἐπιθυμία τοῦ ἀναλῦσαι, καὶ σὺν Χριστῷ εἶναι. Ἐξ ἧς μνήμης, ὁπόσος αὐτῷ, καὶ ἡλίκος ὁ καθεκάστην ἀγὼν; καὶ τὰ διὰ σπουδῆς κατορθούμενα ἵδιά τε καὶ κοινῇ, τί δεῖ καὶ λέγειν, αὐτῶν τούτων μονονουχὶ, καὶ ἔργῳ βοώντων; Νυνὶ δὲ πολλῷ πλέον ὡς μικροῦ ἐνιαυτὸς παρίππευσεν, ὁπηνίκα τελείως πρὸς τὴν ἔξοδον παρεσκεύαστο ὡς πολλάκις, καὶ ἐπὶ συχνῷ παρεδρεύαντι μοι αὐτῷ, ὁ πάντα βουλήσει Θεοῦ καὶ βρῶν καὶ λέγων, ὅμως Χριστομιμήτῳ ταπεινώσει οὐκ ἀπηξίου προσφθέγγεσθαι, καὶ τῆ ἡμετέρᾳ ταπεινώσει ἒν τούτοις Μὴ τι ἐνελίπομεν ἆρα τῶν ἀφειλόντοων λαληθῆναι κατὰ τὸ ἀναγκαῖον; Μή τι τῶν κεχρεωστημένων ἡμῖν παρημέληται; οὕτω καὶ περὶ τῶν τοιύτων ἠ μακαρία ἐκείνη πολυμέριμνος ψυχη ἠγωνίζετο, καὶ ἐφρόντιζε καὶ μετὰ τὴν ἑξῆς ἦν γὰρ Τρίτη τῶν ἡμερῶν, ἒν ᾗ ἐφέστηκεν ἡ μνήμη τοῦ μεγάλου ὁμολογητοῦ παύλου ὡς φιλόθεος, καὶ φιλάγιος τὸ ἀποστολικὸν πληρῶν, καὶ αὖθις, ἔκτελεῖ τὴν θείαν μυσταγωγίαν, τῇ τοῦ ἁγίου вљу, а бри га. и мр тве по ди же. А ка да се свр ша ва ла Ли тур ги ја ко ју је бла же ни увек са вр ша вао са ве ли ком же љом, он је ула зио у храм, да чи сто слу жи Бо гу и при но си бес крв ну жр тву. И савр шив ши је, и пре дав ши да ро ве при сут ни ма, и оба вив ши на најдо сто јан стве ни ји на чин, био је при зван за тр пе зу. А с њим је он по звао не ке од ота ца и ис по ведни ка ко ји су при сти гли и дру жељуб но их је уго стио на го ве штава ју ћи о свом пред ста вље њу и, го во рив ши са њи ма, от пу стио их је. И, као што зна те, не са мо тада, већ и све вре ме жи во та блаже но га би ло је ис пу ље но не чим дру гим, као што је раз ми шља ње о смр ти и же љом да се осло боди мо и бу де мо са Хри стом... Ко ли ки и ка кав труд је био пред њим бла го да ре ћи том под се ћању? И шта тре ба ка за ти о то ме ка кве под ви ге по свом ста ра њу је он учи нио и на са мо са со бом и за љу де ка да они је два да и на са мом де лу не ва пи ју? А сада ово ма ло ви ше јав но, и ако је про шла са мо јед на го ди на од тог вре ме на, от ка ко је он се бе са врше но при пре мио за смрт. Много пу та и че сто сам се дру жио с њим, ко ји је све чи нио и ра дио по во љи Бо жи јој и, за јед но с њим по свом хри сто по дра жа тељ ном сми ре њу све је удо сто ја вао разго во ра. Он је пи тао: Ни смо ли ми за бо ра ви ли да ка же мо не што од по треб ног и оба ве зног? На тај на чин се под ви за ва ла ра ди 43

16 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) њих ње го ва мно го на па ће на душа и по ка зи ва ла о њи ма бри гу. Сле де ћег да на до ла зио је уторак, пра зно вао се спо мен ве ликог ис по вед ни ка Па вла. Ка ко је бо го љу би ви и све то љу би ви, испу ња ва ју ћи апо стол ства и, он је опет са вр шио Бо жан ску тајну, све ште но про сла вља спо мен све то га. Ка да је већ на сту пи ло ве че, по што је сви ма мно го гово рио и по што је за вр шио реч они ма ко ји су се де ли с њим, затим је по оби ча ју ушао у ке ли ју, оба вив ши уо би ча је но псал мопо ја ње и мо ли тве, при ле гао је на кре вет. Че твр то га ча са код ње га је на стао оби чан бол. По звао је јед ног од бра ти је ко ји је спа вао по ред ње го ве ке ли је, оба ве стио га је о бо ло ви ма као и са бра ну бра ти ју. Про вев ши дан у на ступа ју ћим бо ло ви ма, сле де ћег дана је по звао све при сут не и изго во рио уз ви ше не ре чи. Ка кве су то ре чи? Та кве ре чи ко је он ни је пре ста јао да на по ми ње и но ћу и да њу. Ево ода бра них места: Бра ћо, ово је оп шта ча ша ко ју су ис пи ли на ши оци. Њу ра до ис пи јам и ја и од ла зим мојим оци ма. Па зи те на за ве штање ко је сам вам за ве штао. Ве ру ва шу чу вај те не по ко ле би вом, а жи вот не по роч ним. Ни шта више не мам вам ре ћи, већ сам вам све по треб но на го ве стио, и пре сам вас на у чио. Овај син ми ра и љу ба ви додао је и сле де ће: Вла ди ки нашем и ар хи је ре ју пре дај те цеμνήμῃ ἀφοσιούμενος. Καὶ ἑσπέρας ἤδη καταλαϐούσης, πλεῖστα καὶ ὁμιλήσας, καὶ προσφθεγξάμενος τοῖς συγκαθεζομένοις αὐτῷ, κατὰ τὸ εἰωθὸς, κἀκεῖθεν ἐπὶ τὸ κελλίον αὐτοῦ εἰσελθὼν, καὶ τὴν συνήθη ψαλμῳδίαν καὶ τὰς εὐχὰς ἐκτετελεκὼς, ἀνέπεσεν ἐπὶ τοῦ κλινιδίου. Καὶ περὶ ὥραν τετάρτην, ὑπεισῆλθεν αὐτῷ ὁ κατὰ συνήθελαν πόνος καὶ δὴ φωνήσας τινὰ τῶν πρὸ τῆς κέλλης αὐτοῦ καθευδόντων ἀδελφῶν, ἀπαγγέλλει αὐτῷ τὸ ἂλγημα, καὶ τῇ αὐτῇ συνδρομῇ τῶν ἀδελφῶν. Καὶ διημερεύσας μετριοπόνως, τῇ ἐξῆς προσκαλείται τοὺς παρόντας ἅπαντας καὶ τοὺς ἐξιτηρίους ποιεῖται λόγους. Τίνες δὲ οὗτοι; Οὔς ἐκάστοτε οὐ διέλιπε καὶ λαλεῖν, καὶ ὑπομιμνήσκειν νύκτωρ τε καὶ μεθ ἡμέραν τοῦτο δὲ κατ ἐξαίρετον «Ἀδελφοὶ καὶ Πατέρες τὸ ποτήριον τοῦτο κοινόν ἐστιν, ὅ ἔπιον πάντες οἱ πατέρες ἡμῶν. Τὸ αὐτὸ πίνοιμι κἀγὼ, καὶ πορεύομαι πρὸς τοὺς πατέρας μου. Βλέπετε τὴν παραθήκην ἢν παρεθέμην ὑμῖν τὴν πίστιν ὑμῶν φυλάξατε ἀσάλευτον, καὶ τὸν βίον ἀκηλίδωτον. Πλέον γάρ τι λέγειν οὐκ ἔχω, διὰ τὸ πάντα τὰ ἀφείλοντα, καὶ προαναγγεῖλαι ὑμῖν, καὶ προδιδάξαι». Προσθεὶς καὶ τοῦτο, ὁ τῆς εἰρήνης ὂντως καὶ της ἀγάπης υἱός «Τῷ δεσπότῃ ἡμῶν τῷ ἀρχιερεῖ τὸν δι αἰδοῦς καὶ τιμῆς ἀσπασμὸν ἑξ ἐμοῦ ἀπονείματε τοῖς λοιποῖς Πατράσιν, ἰεράρχαις τε καὶ ἱερεῦσι τοῖς Χριστοῦ, ὁμολογηταῖς τοῖς διὰ Κύριον δεδιωγμένοις, ἅπασι τοῖς ἀδελφοῖς, φίλοις τε καὶ γνωρίμοις, 44

17 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита καὶ τοῖς ἐν τῷ ὑπέρ τῆς πίστεως ἀγῶνι συγκεκοπιακόσι ἡ μῖν, μικροῖς τε καὶ μεγάλοις.» Ἀλλ εὖγε τῆς μακαρίας ἐκείνης καὶ φιλαρέτου ψυχῆς, ἥτις οὺδὲ ἐπ αὐτῆς τῆς ὥρας ἕτερόν τι ἢ ἐμελέτα, ἣ ἠγωνίζετο, ἢ μόνον τῷ Θεῷ ἀρέσαι, καὶ Θεὸν δοξάσαι. Ἀμελει ἐρωτηθεὶς παρὰ τῆς ταπεινώσεως ἡμῶν περὶ τῶν ἐν ἐπιτιμίοις ὄντων ἀδελφών, ἤ καὶ ξένων, τι ἄν κελεύοι ἀπεκρίθη ὁ ὄντως φιλοσυμπαθὴς καὶ Χριστομίμητος ἰατρός Ὁ Κύριος συγχωρήσει πᾶσιν, ἐπενεγκὼν πρὸς πίστωσιν, ὁ ὡς ἀληθῶς ἀξιόπιστος, καὶ τὴν τοῦ Θεοῦ διὰ τού θεράποντος αὐτοῦ Μωϋσέως διαταγήν καὶ ἐκ τρίτου κατασφραγίσας, ἐπηύξατο εἰπών Ὁ Κύριος τῆς εἰρήνης ἔσται μετὰ τοῦ πνεύματος ὑμῶν καὶ ἀσπασάμενος τοὺς παρόντας ἅπαντας, διέμεινεν οὕτως. Καὶ τὴν αὐτὴν διαδίδοται ἡ ἀκοὴ, καὶ παραγίνεται λαοῦ πλῆθος οὐκ ὀλίγον. Καὶ οὕτω δισημερεύσας, ἕκαστον τῶν ἐρχομένων, καὶ κατασφραγίζων, καὶ εὐλογῶν, καὶ κατασπαζομενος, καὶ ἠρέμα προσφθεγγόμενος, καὶ ἐπευχόμενος ὁ τρισμακάριος, ἀπέλυεν ἐν εἰρήνῃ, εκάστῳ μνήμης ἄξιον καὶ σωτηρίας ἀφόδιον καταλιμπάνων. Καὶ τῇ Κυριακῇ ἐν ᾗ ἡ μνήμη ἐξετελεῖτο τοῦ μεγάλου μάρτορος μηνᾶ, ἐψαλκὼς τὰ συνήθη εἶθ οὕτως μετασχὼν τῶν ἁγιασμάτων τῶν ζωοποιῶν ἐκείνων, καὶ κατὰ τὸ εἰωθὸς ἐπαλειψάμενος καὶ κατασφραγισάμενος, ἑψοῦ τὰς χεῖρας ἄρας, καὶ προσευξάμενος лив ми ра и ча сти, а та ко ђе и оста лим оци ма све ти те љи ма и све ште ни ци ма Хри сто вим, испо вед ни ци ма, из гна ним Го спо да ра ди и свој бра ћи, при ја те љи ма и зна ни ма ко ји су се у под ви зи ма ве ре по тру ди ли с на ма, ве ли ким и ма лим. О, ка ко је бла же на и до бро љу би ва ова ду ша ко ја и у том ча су ни о че му дру гом ни је ми сли ла, и ни у че му дру гом се ни је под ви за ва ла, већ о то ме како ће Бо гу уго ди ти и Ње га просла ви ти. И, ка да га је на ша смерност за пи та ла, шта он за по ве да за оно га ко је под епи ти ми јом бра ти ја и све тов ња ци, од го ворио је овај са стра дал ни и христо по дра жа тељ ни ле кар: Не ка Го спод сви ма опро сти, при то ме је овај за и ста ве ре до сто јан муж на вео увер љи ве и, пре ко Мој сија слу ге Ње го вог, до стој не ре чи. На се бе је три пу та ста вио кр сно зна ме ње, по мо лио се, ре кав ши: Бог ми ра не ка пре би ва са ду хом ва шим. И по љу бив ши све присут не, остао је та ко. О ово ме се про нео глас и са бра ло се не мало мно штво. У на ред на два да на он је зна ме но вао и бла го си љао све, и це ли вао, и ма ло го во ре ћи от пу штао је оста вив ши сва ко ме до сто јан знак спа се ња и се ћа ња о свом од ла ску. У не де љу ка да је вр шен спомен Ве ли ко му че ни ка Ми не, отпо јав ши по оби ча ју псал ме и при че стив ши се Све тим и жи вотвор ним тај на ма, и по оби ча ју, бу ду ћи по ма зан и зна ме но ван, 45

18 Теолошки погледи / Theological Views L (1/2017) περὶ ὥραν ἕκτην αἰσθόμενος ἑαυτοῦ ἠσθενηκοτος, προστάσσει ἠρέμα κηραψίαν γενέσθαι κάνταῦθα προσ ἅπαντάλλομεν τῇ ψαλμῳδία καὶ ἐν τῷ στίχῳ, ἐν ᾧ γησιν, Εἰς τὸν αἰῶνα οὐ μὴ ἐπιλαθωμαι τῶν δικαιωμάτων σου, ὅτι ἐν αὐτοῖς ἔζησάς με, ἐνδιατριϐόντων, παρέδωκε τὴν μακαρίαν καὶ καθαρὰν αὑτοῦ ψυχὴν τοῖς ἁγίοις ἀγγέλοις. Οὕτω μὲν οὖν ὡς ἐν συντομία ἡ τοῦ τρισμάκαρος κοίμηοις, καὶ τοῦ ἀθλητικοῦ δρόμου τὸ πέρας καὶ αὕτη ἡ τῶν πολλῶν ἁγώνων, καὶ πόνων, καὶ ἱδρώτων εἰς αἰῶνα αἰῶνος κατάπαυσις. Ἀλλ ὢ, πῶς ὑμῖν ἀδακρυτὶ τὰ ἑξῆς ὑπ ὄψιν ἀγάγω, πυρπολούμενος τοῖς λογισμοῖς, καὶ οἱονεὶ ἐξεστηκὼς τῇ καρδίᾳ; Καὶ μοι δότε μικρὸν ἐνδιατρίψαι τῷ διηγήματι. Ἔκειτο οὖν ὁ τρισμάκαρ (καλὸν γὰρ μηδὲ τοῦτο παραδραμεῖν, ὥσπερ τι ξένον θέαμα), αἰδέσιμος τῇ ὄψει, ἀγγελοειδὴς τῷ σχήματι, τῆς ἐνδημησάσης πρὸς Κύριον ψυχῆς ὥσπερ τινὰς φωτοειδεῖς ἀκτῖνας ἐναπομαξαμένης τῷ ἱερῷ σώματι, μεθ οὗ καὶ ἐφ ᾧ λελάτρευκε τῇ ἁγίᾳ Τρ ιάδι. Προστέθειται ἐξαπίνης τοῖς προλαϐοῦσι πλῆθος ἕτερον, ὁμοῦ μὲν μοναστῶν, ὁμοῦ δὲ καὶ μιγάδων πολλοὶ ὅτι μάλιστα, καὶ τῶν ἐξόχων, μεθ ὦν καὶ ἱεράρχαι, καὶ ἱερεῖς, ἐπιφερόμενος ἕκαστος τὰ τῆς μακαρίας ἐκείνης κηδείας καὶ ταφῆς ἁρμοδια οἱ μὲν κηροὺς ἐξάσπρους καὶ πολυτίμους ὁ δὲ, σινδόνα πεποικιλμένην ἕτερος καταπέτασμα περιπόρφυρον καὶ ἄλλοι σκεύη ἄργυρᾶ, καὶ по ди гао је ру ке увис, мо лио се и око ше стог ча са осе тио је у себи сла бост, крот ко је за по ве дио да се упа ле све ће. Ми смо затим по че ли псал мо по ја ње. Ка да смо сти гли до сти ха у ко јем се го во ри: За по ве сти тво је не ћу за бо ра ви ти до ве ка, јер ме њи ма ожи вљаш (Пс. 119, 93), и он је пре дао сво ју бла же ну и пре чисту ду шу Све тим ан ђе ли ма. Та ко је би ло, украт ко го во ре ћи, уснуће бла же но га и гра ни ца ње го вог под ви жнич ког пу та и упо ко је ње од мно гих под ви га, зно је ња и тру до ва. Али, ка ко ћу без су за из нети ва шој па жњи, рас па љу ју ћи се ми сли ма и као да пре би вам у ис ту пље њу ср ца? Али, до зво лите ми да ма ло про ду жим ка зива ње. Ле жао је овај пре бла же ни (до бро је да се ово не пре ско чи као чу дан при зор), до стој ног изгле да, ли ком по до бан ан ђе ли ма (ἀγγελοειδὴς τῷ σχήματι), ду ша ко ја од ла зи Бо гу као све тло сним зра ци ма озна ме но ва на на ње говом све ште ном те лу, с ко јим и у ко јем је он слу жио Све тој Тро јици. Нео че ки ва но к при до шлим по се ти о ци ма при са је ди ни ла се дру га гру па, де лом од мо наха, де лом по ме ша на. Мно ги од њих су би ли упра ви те љи, не ки су би ли и је рар си, и све ште ници, и сва ко је до но сио по треб но за по греб бла же ног на гроб. Једни бе ле и дра го це не све ће, други ра ши ве не пла шта ни це, не ки пур пур не за ве се, дру ги сре бр не 46

19 Преподобни Навкратије, Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита по су де, не ки злат не са сре бром и од елек тра ( ле гу ра од зла та и сре бра), дру ги ми ри се и та мјан, и да не би оду го вла чио реч, је дан јед но, дру ги дру го. А сви су с вером жу ри ли да при не су све тим мо шти ма не што до стој но споме на и при ло же ча сном гро бу (τιμίῳ τάφῳ). Сле де ћег да на и но ћи уследи ла је бу ра, као при по гре бу Све тог Пе тра. И би ло је мо гу ће ви де ти нат при род но до га ђа ње. Сви су за не ма ри ли и мо ре, и ве тро ве, и из ли ва ње ре ка, и иску ше ња од вла сти, и све оста ло су сма тра ли за дру го сте пе но. И слу ге су пре зре ле слу же ње госпо да ра, и зе мљо рад ни ци сво је по сло ве, и упра ви те љи сво је служе ње, и мо ре плов ци и тр гов ци тр го ви ну, пут ни ци сво је путо ва ње. Сви су се са ку пи ли око ње га, гле да ју ћи на ње га као на све ште ну ри зни цу, ка ко би бо ље ре кли, као на оно га ко ји мо же да ди ше и го во ри. И та ко, сле де ћег да на по уста ву је од слу же на с од го ва рају ћим псал мо по ја њи ма и упа љеним све тиљ ка ма, са од го ва ра јућим па ни хи да ма и све ште ним при зи ва њи ма, у пе ти час пре дали смо га све ште ном гро бу, друга чи је го во ре ћи гроб ни ци, и не без те шко ће и не без ту ге, за тим је би ла на ва ла мно штва на ро да ка ко би узе ли не што све ште них по греб них оде жди, или од светих мо шти ју (τιμίου λειψάνου). И та ко је он био по гре бен и по лоχρυσάργυρα, καὶ ἠλεκτριώδη καὶ οἱ μὲν ἀρώματα, καὶ θυμιάματα, καὶ ἄλλος ἄλλο, καὶ ἕτερος ἕτερον, ἵνα μὴ μακρηγορῶ. Πάντες δ οὗν ὅμως πίστει σπεύδοντες ἄξιον μνῄμης τῷ ἱερῷ λειψάνῳ προσοῖσαι, καὶ τῷ τιμίῳ τάφῳ ἐπαποθέσθαι. Γέγονε δὲ χειμων κατὰ τὸ νυχθήμερον ἐκεῖνο σφοδρὸς, ὡς πάλαι ἐπὶ τοῦ μεγάλου Πέτρου Ἀλεξανδρείας. Καὶ ἦν ἰδεῖν ὑπερφυὲς τὸ γενόμενον. Πάντες γὰρ κατεφρόνησαν καὶ θαλάσσης, καὶ ἀέρος, καὶ ἑπικλύσεως ποταμῶν, καὶ πειρασμοῦ τῶν κρατούντων, καὶ εἴ τινος ἄλλου, δεύτερα πάντὰ ἡγησάμενοι. Ἀλλὰ καὶ δοῦλοι δεσποτῶν θεραπείαν, καὶ γεηπόνοι τὴν ἑργασίαν, καὶ ἐπίτροποι τὴν ἐπιστασίαν, καὶ πλωτῆρες καὶ ἔμποροι τὴν ἐμπορίαν, καὶ ὁδῖται οἰκείαν ὁδόν καὶ περιεκέχυντο, εἰς αὐτὸν ὡς εἰς ἱερὸν κειμήλιον ἁποϐλέποντες, ἢ μᾶλλον οἰκειότερον εἰπεῖν, ὡς ἔμπνουν καὶ φωνεῖν δυνάμενον. Καὶ οὕτω οὺν ψαλμῳδίαις καὶ φωταψίαις ταῖς καθηκούσαις, παννυχίσι τε καὶ ἐπικλήσεσι ἱεραῖς, τῇ ἑξῆς κατὰ τὸ σύνηθες λειτουργήσαντες, περὶ ὥραν πέμπτην παρεδόθη τῷ ἱερῷ τάφῳ, ἤτοι γλωσσοκόμῳ, αὐκ ἀκαματὶ, οὐδ οὐ μὴν ἀπονητὶ, διὰ τὸ ἔπιπεπτωκέναι τὸ τοῦ λαοῦ πλῆθος, ἆραί τι τῶν ἱερῶν ἐνταφίων, ἢ τοῦ τιμίου λειψάνου. Παραδόθη δ οὗν ὅμως, καὶ ἀπετέθη ἐν τῷ οἰκείῳ δωματίῳ, καθ ὃν τόπον εἰώθει ὁ τρισμακάριος τὰς ἱερὰς γράφειν Βίϐλους, καὶ λειτουργεῖν Κυρίῳ. 47