SJAJ MINERALA JE OSOBINA KOJA ZAVISI OD KOLIĈINE REFLEKTOVANE SVETLOSTI SA POVRŠINE MINERALA
|
|
|
- Εὐνίκη Αλεξανδρίδης
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1
2 SJAJ MINERALA JE OSOBINA KOJA ZAVISI OD KOLIĈINE REFLEKTOVANE SVETLOSTI SA POVRŠINE MINERALA GLATKE POVRŠINE REFLEKTUJU VEĆU KOLIĈINU SVETLOSTI PA IMAJU I VEĆU SJAJNOST MINERALA RAVNE POVRŠINE - REFLEKTUJU MANJU KOLIĈINU SVETLOSTI PA IMAJU MANJU SJAJNOST MINERALA. NERAVNE (HRAPAVE) POVRŠINE NEPRAVILNO RASIPAJU SVETLOST PA SU BEZ SJAJA
3 GRUBA PODELA SJAJNOSTI KOD MINERALA: -1. DIJAMANTSKI SJAJ (dijamant, sfalerit, kasiterit..) -2. MINERALE SA STAKLASTIM SJAJEM (kvarc, korund, granati ) - 3. MINERALE SA METALIĈNIM SJAJEM (galenit, pirit, antimonit..) - 4. MINERALE SA POLUMETALIĈNIM SJAJEM (hematit, cinabarit) - 5. SEDEFASTIM SJAJEM - 6. SVILASTIM SJAJEM - 7. MASNA SJAJNOST - 8. SMOLASTA SJAJNOST - 9. MAT SJAJNOST
4 DIJAMANTSKA SJAJNOST dijamant
5 STAKLASTA SJAJNOST beril gips
6 POLUMETALIĈNA SJAJNOST cinabarit augit
7 METALIĈNA SJAJNOST pirit getit Galenit Antimonit
8 SEDEFASTA SJAJNOST muskovit hlorit
9 SVILASTA SJAJNOST SVILAST SJAJ SVILAST SJAJ
10 MAT SJAJNOST kaolinit anortit
11 PROVIDNOST I PROZRAĈNOST MINERALA Providnost i prozraĉnost minerala zavisi od: 1. količine propuštene i 2. količine apsorbovane svetlosti kroz mineralnu masu Na osnovu toga minerali mogu biti: a) providni b) prozračni c) neprovidni vivijanit
12 Providnost minerala Minerali poseduju providnost ako propuštaju najveći deo svetlosti kroz mineralnu masu. Kako se prepoznaje providnost kod minerala? Kad se kroz mineralnu pločicu najmanje debljine jasno vidi predmet. (kvarc-gorski kristal, gips, islandski kalcit...) Tanka nit ispod minerala - gipsa vivijanit gips
13 Prozraĉnost minerala PROZRAĈNI SU MINERALI KOJI SVETLOST DELIMIĈNO PROPUŠTAJU, A DELIMIĈNO APSORBUJU. Prozračni minerali su svi oni ispod čije pločice se jasno NE vidi predmet već se smo naziru konture predmeta. (gips, beril...)
14 Neprovidnost minerala Neprovidnost minerala je osobina minerala da uopšte ne propušta svetlosne zrake kroz mineralnu masu (npr. magnetit, galenit, pirit...). hematit spinel pirit markasit
15 Mehaniĉke osobine minerala Mehaniĉke osobine: a) tvrdina b) cepljivost i prelom c) elastiĉnost i plastiĉnost TVRDINA MINERALA Tvrdina minerala je otpor koji mineral pruža prilikom paranja njegove površine. Tvrdina minerala zavisi isključivo od strukture minerala tipa i jaĉine hemijskih veza meċu atomima valentnosti katjona ne od hemijskog sastava
16 Najbolji primer: grafit C H = 1 dijamant C H = 10 Tvrdina minerala je merljiva osobina zbog čega se razlikuju: 1. apsolutna i 2. relativna tvrdina TVRDINA SE MOŢE ODREĐIVATI NA VIŠE NAĈINA NAJĈEŠĆE SE KORISTI MOSOVA SKALA TVRDINE (bazira na paranju površine minerala sa mineralom poznate tvrdine) Mosova skala se sastoji od 10 PRIRODNIH MINERALA (ETALONA) poreċanih po rasućoj tvrdini
17 MOSOVA SKALA TVRDINE TVRDINA PO MOSU MINERAL Apsolutna tvrdina po Vikersu 1 TALK Para se noktom 2.4 (4000X) 2 GIPS Para se noktom 36 (279X) 3 KALCIT Para se noţem 109 (92X) 4 FLUORIT Para se noţem 189 (53X) 5 APATIT Para se noţem 536 (18X) 6 ORTOKLAS Para staklo 795 (12X) 7 KVARC Para staklo 1120 (9X) 8 TOPAZ Seĉe staklo 1427 (7X) 9 KORUND Seĉe staklo 2060 (5X) 10 DIJAMANT Seĉe staklo 10060
18 Mosova skala relativne tvrdine 1, 2 paraju se noktom 6 i 7 paraju staklo 3, 4 i 5 paraju se metalnim predmetom 8, 9 i 10 seku staklo 1. talk 2. gips 3. kalcit 4. fluorit 5. apatit 6. feldspat 7. kvarc 8. topaz 9. korund 10. dijamant
19 CEPLJIVOST I PRELOM MINERALA CEPLJIVOST je sposobnost minerala da puca duţ odreċenih pravaca i pritom se dobijaju ravne, glatke površine CEPLJIVOST SE JAVLJA SAMO KOD KRISTALA CEPLJIVOST predstavlja pravce u kristalu gde su meċuatomske sile najslabije cepljivost je uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu minerali mogu imati jednu, dve ili tri ravni cepljivosti
20 Ukoliko mineral puca tako da su odlomci nepravilni govorimo o prelomu. kod minerala sa dobro izraţenom cepljivošću prelom se teško dobija kod minerala sa slabo izraţenom cepljivošću dominantan je prelom
21 PODELA CEPLJIVOSTI PO STEPENU SAVRŠENSTVA vrlo savršena cepljivost kristal se sa lakoćom cepa na tanke listiće (liskuni, hlorit). Tada je teško dobiti prelom u drigim pravcima. savršena cepljivost lagani udar je dovoljan da se kristal polomi na niz sitnijih delova koji su po izgledu istovetni sa poĉetnom kristalnom individuom (kalcit, galenit, halit, fluorit). Prelom u drugim pravcima teţe se dobija
22 VRLO SAVRŠENA CEPLJIVOST SAVRŠENA CEPLJIVOST MUSKOVIT GALENIT
23 VRLO SAVRŠENA CEPLJIVOST MUSKOVIT
24 MUSKOVIT VRLO SAVRŠENA CEPLJIVOST
25 SAVRŠENA CEPLJIVOST - KALCIT
26 SAVRŠENA CEPLJIVOST FLUORIT
27 SAVRŠENA CEPLJIVOST - FLUORIT
28 jasna (potpuna) cepljivost pored površina cepljivosti zapaţaju se i prelomne površine (feldspati, hornblenda). ALBIT nesavršena (nepotpuna cepljivost) - cepljivost se teško zapaţa, dominiraju prelomne površine (apatit, samorodni sumpor). SUMPOR nejasna (slabo izraţena) minerali bez ceplivosti sa jasnoizraţenim prelomom (kvarc, korund, magnetit). KVARC
29 PRELOM Prelom (prelomna površina) se javlja kod: a) amorfnih minerala i b) minerala sa slabom cepljivošću VRSTE PRELOMA 1. RAVAN 2. NERAVAN 3. IVERAST 4. ŠKOLJKAST
30 ŠKOLJKAST PRELOM
31 Elasticnost I plasticnost minerala Elasticnost je osobina minerala da se pod dejstvom sile deformise a po prestanku dejstva sile vraca se u svoj prvobitni oblik (tj. polozaj). Ova promena moze da se odvija do odredene granice a Ta granica se naziva GRANICOM ELASTICNOSTI. Plasticnost je osobina minerala da se pod dejstvom sile savija a po prestanku dejstva sile se ne vraca u prvobitni polozaj. Minerali koji nemaju ni plasticnost ni elasticnost su krti I brzo pucaju.
32 OSTALE OSOBINE MINERALA 1. Specifiĉna masa 2. Magnetne osobine minerala 3. Fiziološke osobine SPECIFIĈNA MASA Specifiĉna masa je MASA JEDINIĈNE ZAPREMINE. Izraţava se formulom: = m / V = kg/m3
33 Specifiĉna masa je neimenovan broj koji pokazuje odnos mase minerala i mase iste zapremine vode na +4 0 C. Specifiĉna masa minerala zavisi od: 1. strukture i 2. hemijskog sastava minerala
34 UTICAJ STRUKTURE NA SPECIFIĈNU MASU MINERALA POLIMORFNI MINERALI (oni minerali koji se javljaju u više oblika) Hemijski sastav C Mineral Kristalna sistema Specifiĉna masa (g/cm 3 ) Dijamant Grafit Teseralna Heksagonalna FeS 2 Pirit Teseralna 5.00 Markasit Rombiĉna 4.85 CaCO 3 Kalcit Romboedarska 2.71 Aragonit Rombiĉna 2.95
35 UTICAJ HEMIJSKOG SASTAVA NA SPECIFIĈNU MASU MINERALA Grupa sulfata (rombiĉni) MINERAL HEMIJSKI SASTAV ATOMSKA MASA KATJONA Specifiĉna masa (g/cm 3 ) Anhidrit CaSO Celestin SrSO Barit BaSO Anglezit PbSO
36 PODELA MINERALA PO SPECIFIĈNOJ MASI VRLO TEŠKI > 6 g/cm3 (Pt, Au, Ag ) TEŠKI MINERALI = 4-6 g/cm3 (rudni minerali) MINERALI SREDNJE TEŢINE = 2-4 g/cm3 (petrogeni minerali) LAKI = 1-2 g/cm3 (organska jedinjenja)
37 MAGNETNE OSOBINE MINERALA MAGNETNE OSOBINE ZAVISE 1. od sadrţaja Fe u mineralu i 2. tipa hemijske veze. FEROMAGNETIĈNI PRIRODNO MAGNETIĈNI (magnetit, pirotin) PARAMAGNETIĈNI JAKO ELEKTROMAGNETNO POLJE IH PRIVLAĈI ( biotit, granati..). DIJAMAGNETIĈNI MAGNETNO POLJE IH NE PRIVLAĈI, ODBIJA IH (kvarc, feldspati, kalcit )
38 FIZIOLOŠKE OSOBINE MINERALA UKUS imaju minerali koji su rastvorni u vodi (halit NaCl). MIRIS pri raspadanju sulfida (vodonik sulfid) - minerali As (pri žarenju miris belog luka) OPIP je osećaj koji površina minerala izaziva prilikom dodira - MASTAN grafit, talk - HLADAN minerali dobri provodnici toplote
39 MORFOLOŠKE OSOBINE Morfološke osobine minerala govore nam o spoljašnjem obliku minerala. Minerali se u prirodi javljaju kao: - kristali i - kao amorfni minerali Kristali nastaju iz rstopa ili rastvora i u toku njihovog rasta joni ili atomi se pravilno rasporeďuju obrazujući KRISTALNU REŠETKU. Pravilan raspored atoma daje pravilan spoljašnji oblik.
40 GRANIĈNI ELEMENTI KRISTALA Taj pravilan spoljašnji oblik ogleda se : 1. u ravnim i glatkim površinama pljosni kristala. 2. u pravim ivicama koje nastaju sučeljvanjem pljosni 3. i u rogljevima koji nastaju sučeljavanjem 3 ili više pljosni pljosni ivice rogljevi
41
42 PLJOSNI su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana. Oblik: različit: četvorougaoni, trougaoni, trapezast... IVICE predstavljaju granične pravolinijske elemente koji nastaju sučeljavanjem dveju pljosni. Dužina: različita: kraće, duže... ROGLJEVI su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima najmanje triju ivica i graničnih pljosni. Nastaju od: tri, četiri, šest...pljosni Ovi elementi (pljosni ivice i rogljevi) nazivaju se jednim imenom GRANIČNI ELEMENTI KRISTALA, jer ograničavaju (odvajaju) kristal od sredine u kojoj nastaje ili je nastao.
43 ELEMENTI SIMETRIJE KRISTALA Pored graniĉnih elemenata kristala koji oslikavju (pokazuju) spoljašnji oblik postoje i ELEMENTI SIMETRIJE koji oslikavaju (pokazuju) pravilnost unutrašnje graċe kristala. Elementi simetrije kristala su: 1. osa simetrije (L) 2. ravan simetrije (P) 3. centar simetrije (C)
44 Ose simetrije: c (z) - a (- x) - b (- y) b (y) a (x) - z (- c)
45 Osa simetrije je zamišljena prava linija oko koje rotacijom za dolazi do ponavljanja istih graniĉnih elemenata. Zavisno od broja ponavljanja graniĉnih elemenata razlikuju se ose 2 0, 3 0, 4 0 i Glavne ose Δ 2. sporedne ose L
46 Ravni simetrije Ravan simetrije je zamišljena ravan koja deli kristal na dve potpuno Identične polovine a koje se odnose jedna prema drugoj kao predmet i njegov lik u ogledalu. ravan simetrije
47 Ceantar simetrije Centar simetrije je zamišljena tačka ukristalu oko koje su granični elementi RasporeĎeni tako da leže na istoj pravoj liniji koja prolazi kroz tu tačku i nalaze Se na istim rastojanjima od nje. Dejstvo centra simetrije se ogleda (zapaža) pojavljivanjem paralelnih pljosni. centar simetrije
48 Na osnovu elemenata simetrije - broja - duzine kristalografskih osa - uglova koje kristalografske ose medusobno zaklapaju -Moguce je postojanje 7 kristalnih sistema: - 1. teseralna sistema 3 4 4L 3 6L 2 C 3 6P - 2. tetragonalna sistema 4 4L 2 C 4P - 3. rombicna sistema 3L 2 C 3P - 4. monoklinicna sistema L 2 C P - 5. triklinicna sistema C - 6. heksagonalna sistema 6 6L 2 C 6P - 7. romboedarska sistema 3 3L 2 C 3P
49 TROOSNI KRISTALNI SISTEMI a -a O a a a a a -a
50 Ĉetvoroosni kristalni sistemi c z a 3 -a 1 2 -a a 2 y a 1 -a 3 -c X +c -u +a 3 -a 1 -a 2 +a 1 -a 3 +a 2 -c
51 Troosni kristalni sistemi kristalni sistem kristalografska formula simetrijska formula osnovni poliedar teseralni a = b = c = = = 90 o 3 4 4L 3 6L 2 C 6P a a a tetragonalni a = b c = = = 90 o 4 4L 2 C 4P c a a rombični a b c = = = 90 o 3L 2 C 3P c a b monoklinični a b c L 2 C P = 90 o a c b triklinični a b c 90 o C c a b
52 Ĉetvoroosni kristalni sistemi kristalni sistem kristalografska formula simetrijska formula osnovni poliedar heksagonalni a 1 = a 2 = a 3 c = =90 o = 120 o 6 6L 2 C 6P romboedarski a 1 = a 2 = a 3 c = =90 o = 120 o 3 3L 2 C 3P
53 Bliţnjenje minerala Pravilno srastanje dva ili više kristala, jedne te iste mineralne vrste, po tačno odreďenim kristalografskim zakonima, naziva se bližnjenjem minerala Bliţnjenje moţe da bude: 1. Dodirno bližnjenje 2. Prodorno bližnjenje
54 Dodirno bližnjenje Prodorno bližnjenje
55 Prodorno bliţnjenje minerala Prodorno bližnjenje pod uglom od 90 o Prodorno bližnjenje pod uglom od 60 o (120 o )
56
PRAVA. Prava je u prostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom paralelnim sa tom pravom ( vektor paralelnosti).
PRAVA Prava je kao i ravan osnovni geometrijski ojam i ne definiše se. Prava je u rostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom aralelnim sa tom ravom ( vektor aralelnosti). M ( x, y, z ) 3 Posmatrajmo
Kontrolni zadatak (Tačka, prava, ravan, diedar, poliedar, ortogonalna projekcija), grupa A
Kontrolni zadatak (Tačka, prava, ravan, diedar, poliedar, ortogonalna projekcija), grupa A Ime i prezime: 1. Prikazane su tačke A, B i C i prave a,b i c. Upiši simbole Î, Ï, Ì ili Ë tako da dobijeni iskazi
OBRTNA TELA. Vladimir Marinkov OBRTNA TELA VALJAK
OBRTNA TELA VALJAK P = 2B + M B = r 2 π M = 2rπH V = BH 1. Zapremina pravog valjka je 240π, a njegova visina 15. Izračunati površinu valjka. Rešenje: P = 152π 2. Površina valjka je 112π, a odnos poluprečnika
Elementi spektralne teorije matrica
Elementi spektralne teorije matrica Neka je X konačno dimenzionalan vektorski prostor nad poljem K i neka je A : X X linearni operator. Definicija. Skalar λ K i nenula vektor u X se nazivaju sopstvena
SEKUNDARNE VEZE međumolekulske veze
PRIMARNE VEZE hemijske veze među atomima SEKUNDARNE VEZE međumolekulske veze - Slabije od primarnih - Elektrostatičkog karaktera - Imaju veliki uticaj na svojstva supstanci: - agregatno stanje - temperatura
Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju
RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju
3.1 Granična vrednost funkcije u tački
3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili
Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.
Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala
ELEKTROTEHNIČKI ODJEL
MATEMATIKA. Neka je S skup svih živućih državljana Republike Hrvatske..04., a f preslikavanje koje svakom elementu skupa S pridružuje njegov horoskopski znak (bez podznaka). a) Pokažite da je f funkcija,
Inženjerska grafika geometrijskih oblika (5. predavanje, tema1)
Inženjerska grafika geometrijskih oblika (5. predavanje, tema1) Prva godina studija Mašinskog fakulteta u Nišu Predavač: Dr Predrag Rajković Mart 19, 2013 5. predavanje, tema 1 Simetrija (Symmetry) Simetrija
OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA
OM V me i preime: nde br: 1.0.01. 0.0.01. SAVJANJE SLAMA TANKOZDNH ŠTAPOVA A. TANKOZDN ŠTAPOV PROZVOLJNOG OTVORENOG POPREČNOG PRESEKA Preposavka: Smičući napon je konsanan po debljini ida (duž pravca upravnog
Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija
Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3
Doc. dr Milena Đukanović
Doc. dr Milena Đukanović milenadj@ac.me ČVRSTO AGREGATNO STANJE: Materijale u čvrstom agregatnom stanju možemo podijeliti na: Monokristalne Polikristalne Polimerne Amorfne. Riječ kristal se do kraja srednjeg
Pismeni ispit iz matematike Riješiti sistem jednačina i diskutovati rješenja sistema u zavisnosti od parametra: ( ) + 1.
Pismeni ispit iz matematike 0 008 GRUPA A Riješiti sistem jednačina i diskutovati rješenja sistema u zavisnosti od parametra: λ + z = Ispitati funkciju i nacrtati njen grafik: + ( λ ) + z = e Izračunati
MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15
MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda
SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA
SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije
Računarska grafika. Rasterizacija linije
Računarska grafika Osnovni inkrementalni algoritam Drugi naziv u literaturi digitalni diferencijalni analizator (DDA) Pretpostavke (privremena ograničenja koja se mogu otkloniti jednostavnim uopštavanjem
41. Jednačine koje se svode na kvadratne
. Jednačine koje se svode na kvadrane Simerične recipročne) jednačine Jednačine oblika a n b n c n... c b a nazivamo simerične jednačine, zbog simeričnosi koeficijenaa koeficijeni uz jednaki). k i n k
HEMIJSKA VEZA TEORIJA VALENTNE VEZE
TEORIJA VALENTNE VEZE Kovalentna veza nastaje preklapanjem atomskih orbitala valentnih elektrona, pri čemu je region preklapanja između dva jezgra okupiran parom elektrona. - Nastalu kovalentnu vezu opisuje
3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu.
ALKENI Acikliči ezasićei ugljovodoici koji imaju jedu dvostruku vezu. 2 4 2 2 2 (etile) viil grupa 3 6 2 3 2 2 prope (propile) alil grupa 4 8 2 2 3 3 3 2 3 3 1-bute 2-bute 2-metilprope 5 10 2 2 2 2 3 2
MINERAL? nema jedinstvenih kriterijuma za odgovor
Predavanje 1. MINERALI, MINERALOGIJA NAUKA O MINERALIMA minerals (lat.) rudni logos (grč.) nauka Izučava prirodu supstanci koje su vezane za rudnike, rudne žile i Zemljinu koru. MINERAL? nema jedinstvenih
Konstruisanje. Dobro došli na... SREDNJA MAŠINSKA ŠKOLA NOVI SAD DEPARTMAN ZA PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE
Dobro došli na... Konstruisanje GRANIČNI I KRITIČNI NAPON slajd 2 Kritični naponi Izazivaju kritične promene oblika Delovi ne mogu ispravno da vrše funkciju Izazivaju plastične deformacije Može doći i
numeričkih deskriptivnih mera.
DESKRIPTIVNA STATISTIKA Numeričku seriju podataka opisujemo pomoću Numeričku seriju podataka opisujemo pomoću numeričkih deskriptivnih mera. Pokazatelji centralne tendencije Aritmetička sredina, Medijana,
XI dvoqas veжbi dr Vladimir Balti. 4. Stabla
XI dvoqas veжbi dr Vladimir Balti 4. Stabla Teorijski uvod Teorijski uvod Definicija 5.7.1. Stablo je povezan graf bez kontura. Definicija 5.7.1. Stablo je povezan graf bez kontura. Primer 5.7.1. Sva stabla
IZVODI ZADACI ( IV deo) Rešenje: Najpre ćemo logaritmovati ovu jednakost sa ln ( to beše prirodni logaritam za osnovu e) a zatim ćemo
IZVODI ZADACI ( IV deo) LOGARITAMSKI IZVOD Logariamskim izvodom funkcije f(), gde je >0 i, nazivamo izvod logarima e funkcije, o jes: (ln ) f ( ) f ( ) Primer. Nadji izvod funkcije Najpre ćemo logarimovai
DISKRETNA MATEMATIKA - PREDAVANJE 7 - Jovanka Pantović
DISKRETNA MATEMATIKA - PREDAVANJE 7 - Jovanka Pantović Novi Sad April 17, 2018 1 / 22 Teorija grafova April 17, 2018 2 / 22 Definicija Graf je ure dena trojka G = (V, G, ψ), gde je (i) V konačan skup čvorova,
( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min
Kritična sia izvijanja Kritična sia je ona najmanja vrednost sie pritisa pri ojoj nastupa gubita stabinosti, odnosno, pri ojoj štap iz stabine pravoinijse forme ravnoteže preazi u nestabinu rivoinijsu
Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu
Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x
Računarska grafika. Rasterizacija linije
Računarska grafika Osnovni inkrementalni algoritam Drugi naziv u literaturi digitalni diferencijalni analizator (DDA) Pretpostavke (privremena ograničenja koja se mogu otkloniti jednostavnim uopštavanjem
OTPORNOST MATERIJALA
3/8/03 OTPORNOST ATERIJALA Naponi ANALIZA NAPONA Jedinica u Si-sistemu je Paskal (Pa) Pa=N/m Pa=0 6 Pa GPa=0 9 Pa F (N) kn/cm =0 Pa N/mm =Pa Jedinična površina (m ) U tečnostima pritisak jedinica bar=0
( ) ( ) 2 UNIVERZITET U ZENICI POLITEHNIČKI FAKULTET. Zadaci za pripremu polaganja kvalifikacionog ispita iz Matematike. 1. Riješiti jednačine: 4
UNIVERZITET U ZENICI POLITEHNIČKI FAKULTET Riješiti jednačine: a) 5 = b) ( ) 3 = c) + 3+ = 7 log3 č) = 8 + 5 ć) sin cos = d) 5cos 6cos + 3 = dž) = đ) + = 3 e) 6 log + log + log = 7 f) ( ) ( ) g) ( ) log
REGIONALNO-METAMORFNE STENE ( ºC; 2-10 kbar)
REGIONALNO-METAMORFNE STENE (200-800ºC; 2-10 kbar) PODELA PREMA TEKSTURI 1. ŠKRILJAVE I 2. MASIVNE METAMORFNE STENE PODELA PREMA STEPENU KRISTALINITETA (NE ZAVISI OD STEPENA METAMORFIZMA) 1. STENE VISOKOG
Trigonometrija 2. Adicijske formule. Formule dvostrukog kuta Formule polovičnog kuta Pretvaranje sume(razlike u produkt i obrnuto
Trigonometrija Adicijske formule Formule dvostrukog kuta Formule polovičnog kuta Pretvaranje sume(razlike u produkt i obrnuto Razumijevanje postupka izrade složenijeg matematičkog problema iz osnova trigonometrije
Iskazna logika 3. Matematička logika u računarstvu. novembar 2012
Iskazna logika 3 Matematička logika u računarstvu Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science,, Serbia novembar 2012 Deduktivni sistemi 1 Definicija Deduktivni sistem (ili formalna teorija)
2 tg x ctg x 1 = =, cos 2x Zbog četvrtog kvadranta rješenje je: 2 ctg x
Zadatak (Darjan, medicinska škola) Izračunaj vrijednosti trigonometrijskih funkcija broja ako je 6 sin =,,. 6 Rješenje Ponovimo trigonometrijske funkcije dvostrukog kuta! Za argument vrijede sljedeće formule:
ČVRSTO STANJE. Amorfno & Kristalno čvrsto stanje. Najureñenije stanje materije. Postoje dva oblika švrstog stanja:
ČVRSTO STANJE Najureñenije stanje materije Postoje dva oblika švrstog stanja: Amorfno & Kristalno čvrsto stanje Amorfno čvrsto stanje nema dobro ureñenu strukturu, postoji samo ureñenost kratkog dometa
Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1
RAD, SNAGA I ENERGIJA
RAD, SNAGA I ENERGIJA SADRŢAJ 1. MEHANIĈKI RAD SILE 2. SNAGA 3. MEHANIĈKA ENERGIJA a) Kinetiĉka energija b) Potencijalna energija c) Ukupna energija d) Rad kao mera za promenu energije 4. ZAKON ODRŢANJA
Sistem sučeljnih sila
Sistm sučljnih sila Gomtrijski i analitički način slaganja sila, projkcija sil na osu i na ravan, uslovi ravnotž Sistm sučljnih sila Za sistm sila s kaž da j sučljni ukoliko sil imaju zajdničku napadnu
Pismeni ispit iz matematike GRUPA A 1. Napisati u trigonometrijskom i eksponencijalnom obliku kompleksni broj, zatim naći 4 z.
Pismeni ispit iz matematike 06 007 Napisati u trigonometrijskom i eksponencijalnom obliku kompleksni broj z = + i, zatim naći z Ispitati funkciju i nacrtati grafik : = ( ) y e + 6 Izračunati integral:
M086 LA 1 M106 GRP. Tema: Baza vektorskog prostora. Koordinatni sustav. Norma. CSB nejednakost
M086 LA 1 M106 GRP Tema: CSB nejednakost. 19. 10. 2017. predavač: Rudolf Scitovski, Darija Marković asistent: Darija Brajković, Katarina Vincetić P 1 www.fizika.unios.hr/grpua/ 1 Baza vektorskog prostora.
Antene. Srednja snaga EM zračenja se dobija na osnovu intenziteta fluksa Pointingovog vektora kroz sferu. Gustina snage EM zračenja:
Anene Transformacija EM alasa u elekrični signal i obrnuo Osnovne karakerisike anena su: dijagram zračenja, dobiak (Gain), radna učesanos, ulazna impedansa,, polarizacija, efikasnos, masa i veličina, opornos
Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju
Broj 1 / 06 Dana 2.06.2014. godine izmereno je vreme zaustavljanja elektromotora koji je radio u praznom hodu. Iz gradske mreže 230 V, 50 Hz napajan je monofazni asinhroni motor sa dva brusna kamena. Kada
21. ŠKOLSKO/OPĆINSKO/GRADSKO NATJECANJE IZ GEOGRAFIJE GODINE 8. RAZRED TOČNI ODGOVORI
21. ŠKOLSKO/OPĆINSKO/GRADSKO NATJECANJE IZ GEOGRAFIJE 2014. GODINE 8. RAZRED TOČNI ODGOVORI Bodovanje za sve zadatke: - boduju se samo točni odgovori - dodatne upute navedene su za pojedine skupine zadataka
PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI. Sama definicija parcijalnog izvoda i diferencijala je malo teža, mi se njome ovde nećemo baviti a vi ćete je,
PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI Sama definicija parcijalnog ivoda i diferencijala je malo teža, mi se njome ovde nećemo baviti a vi ćete je, naravno, naučiti onako kako vaš profesor ahteva. Mi ćemo probati
Dvanaesti praktikum iz Analize 1
Dvaaesti praktikum iz Aalize Zlatko Lazovi 20. decembar 206.. Dokazati da fukcija f = 5 l tg + 5 ima bar jedu realu ulu. Ree e. Oblast defiisaosti fukcije je D f = k Z da postoji ula fukcije a 0, π 2.
10. STABILNOST KOSINA
MEHANIKA TLA: Stabilnot koina 101 10. STABILNOST KOSINA 10.1 Metode proračuna koina Problem analize tabilnoti zemljanih maa vodi e na određivanje odnoa između rapoložive mičuće čvrtoće i proečnog mičućeg
KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola.
KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b + c Gde je R, a 0 i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b + c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako
Cauchyjev teorem. Postoji više dokaza ovog teorema, a najjednostvniji je uz pomoć Greenove formule: dxdy. int C i Cauchy Riemannovih uvjeta.
auchyjev teorem Neka je f-ja f (z) analitička u jednostruko (prosto) povezanoj oblasti G, i neka je zatvorena kontura koja čitava leži u toj oblasti. Tada je f (z)dz = 0. Postoji više dokaza ovog teorema,
Teorijske osnove informatike 1
Teorijske osnove informatike 1 9. oktobar 2014. () Teorijske osnove informatike 1 9. oktobar 2014. 1 / 17 Funkcije Veze me du skupovima uspostavljamo skupovima koje nazivamo funkcijama. Neformalno, funkcija
Klasifikacija filosilikata. (Si 2 O 5 ) 2- / 2 (Si 4 O 10 ) 6-
Klasifikacija filosilikata (Si 2 O 5 ) 2- / 2 (Si 4 O 10 ) 6- GRUPA TALKA I PIROFILITA Talk - Mg 3 Si 4 O 10 (OH) 2 hidratisani silikat magnezijuma Kristališe monoklinično sličan je serpentinu Javlja se
Operacije s matricama
Linearna algebra I Operacije s matricama Korolar 3.1.5. Množenje matrica u vektorskom prostoru M n (F) ima sljedeća svojstva: (1) A(B + C) = AB + AC, A, B, C M n (F); (2) (A + B)C = AC + BC, A, B, C M
INTELIGENTNO UPRAVLJANJE
INTELIGENTNO UPRAVLJANJE Fuzzy sistemi zaključivanja Vanr.prof. Dr. Lejla Banjanović-Mehmedović Mehmedović 1 Osnovni elementi fuzzy sistema zaključivanja Fazifikacija Baza znanja Baze podataka Baze pravila
FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila. Teorija kretanja drumskih vozila Vučno-dinamičke performanse vozila: MAKSIMALNA BRZINA
: MAKSIMALNA BRZINA Maksimalna brzina kretanja F O (N) F OI i m =i I i m =i II F Oid Princip određivanja v MAX : Drugi Njutnov zakon Dokle god je: F O > ΣF otp vozilo ubrzava Kada postane: F O = ΣF otp
1 Afina geometrija. 1.1 Afini prostor. Definicija 1.1. Pod afinim prostorom nad poljem K podrazumevamo. A - skup taqaka
1 Afina geometrija 11 Afini prostor Definicija 11 Pod afinim prostorom nad poljem K podrazumevamo svaku uređenu trojku (A, V, +): A - skup taqaka V - vektorski prostor nad poljem K + : A V A - preslikavanje
- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)
MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile
ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA
**** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.
Matematika 1 - vježbe. 11. prosinca 2015.
Matematika - vježbe. prosinca 5. Stupnjevi i radijani Ako je kut φ jednak i rad, tada je veza između i 6 = Zadatak.. Izrazite u stupnjevima: a) 5 b) 7 9 c). d) 7. a) 5 9 b) 7 6 6 = = 5 c). 6 8.5 d) 7.
NOMENKLATURA ORGANSKIH SPOJEVA. Imenovanje aromatskih ugljikovodika
NOMENKLATURA ORGANSKIH SPOJEVA Imenovanje aromatskih ugljikovodika benzen metilbenzen (toluen) 1,2-dimetilbenzen (o-ksilen) 1,3-dimetilbenzen (m-ksilen) 1,4-dimetilbenzen (p-ksilen) fenilna grupa 2-fenilheptan
VALJAK. Valjak je geometrijsko telo ograničeno sa dva kruga u paralelnim ravnima i delom cilindrične površi čije su
ALJAK ljk je geometijsko telo ogničeno s dv kug u plelnim vnim i delom ilindične povši čije su izvodnie nomlne n vn ti kugov. Os vljk je pv koj polzi koz ente z. Nvno ko i do sd oznke su: - je povšin vljk
7 Algebarske jednadžbe
7 Algebarske jednadžbe 7.1 Nultočke polinoma Skup svih polinoma nad skupom kompleksnih brojeva označavamo sa C[x]. Definicija. Nultočka polinoma f C[x] je svaki kompleksni broj α takav da je f(α) = 0.
radni nerecenzirani materijal za predavanja
Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je
Kaskadna kompenzacija SAU
Kaskadna kompenzacija SAU U inženjerskoj praksi, naročito u sistemima regulacije elektromotornih pogona i tehnoloških procesa, veoma često se primenjuje metoda kaskadne kompenzacije, u čijoj osnovi su
APROKSIMACIJA FUNKCIJA
APROKSIMACIJA FUNKCIJA Osnovni koncepti Gradimir V. Milovanović MF, Beograd, 14. mart 2011. APROKSIMACIJA FUNKCIJA p.1/46 Osnovni problem u TA Kako za datu funkciju f iz velikog prostora X naći jednostavnu
1.4 Tangenta i normala
28 1 DERIVACIJA 1.4 Tangenta i normala Ako funkcija f ima derivaciju u točki x 0, onda jednadžbe tangente i normale na graf funkcije f u točki (x 0 y 0 ) = (x 0 f(x 0 )) glase: t......... y y 0 = f (x
Značenje indeksa. Konvencija o predznaku napona
* Opšte stanje napona Tenzor napona Značenje indeksa Normalni napon: indeksi pokazuju površinu na koju djeluje. Tangencijalni napon: prvi indeks pokazuje površinu na koju napon djeluje, a drugi pravac
SEMINAR IZ KOLEGIJA ANALITIČKA KEMIJA I. Studij Primijenjena kemija
SEMINAR IZ OLEGIJA ANALITIČA EMIJA I Studij Primijenjena kemija 1. 0,1 mola NaOH je dodano 1 litri čiste vode. Izračunajte ph tako nastale otopine. NaOH 0,1 M NaOH Na OH Jak elektrolit!!! Disoira potpuno!!!
Eliminacijski zadatak iz Matematike 1 za kemičare
Za mnoge reakcije vrijedi Arrheniusova jednadžba, koja opisuje vezu koeficijenta brzine reakcije i temperature: K = Ae Ea/(RT ). - T termodinamička temperatura (u K), - R = 8, 3145 J K 1 mol 1 opća plinska
100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med =
100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 96kcal 100g mleko: 49kcal = 250g : E mleko E mleko =
III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI
III VEŽBA: URIJEOVI REDOVI 3.1. eorijska osnova Posmatrajmo neki vremenski kontinualan signal x(t) na intervalu definisati: t + t t. ada se može X [ k ] = 1 t + t x ( t ) e j 2 π kf t dt, gde je f = 1/.
KOMUTATIVNI I ASOCIJATIVNI GRUPOIDI. NEUTRALNI ELEMENT GRUPOIDA.
KOMUTATIVNI I ASOCIJATIVNI GRUPOIDI NEUTRALNI ELEMENT GRUPOIDA 1 Grupoid (G, ) je asocijativa akko važi ( x, y, z G) x (y z) = (x y) z Grupoid (G, ) je komutativa akko važi ( x, y G) x y = y x Asocijativa
5 Ispitivanje funkcija
5 Ispitivanje funkcija 3 5 Ispitivanje funkcija Ispitivanje funkcije pretodi crtanju grafika funkcije. Opšti postupak ispitivanja funkcija koje su definisane eksplicitno y = f() sadrži sledeće elemente:
IZVODI ZADACI (I deo)
IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a
Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu
Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Analitička geometrija 1. Tačka 1. MF000 Neka su A(1, 1) i B(,11) tačke u koordinatnoj ravni Oxy. Ako tačka S deli duž AB
Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu
Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Planimetrija. Sličnost trouglova. GF 000 Dužine stranica trougla su 5cm, cm i 8cm. Dužina najduže stranice njemu sličnog
IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f
IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f 2. Nule i znak funkcije; presek sa y-osom IspitivaƬe
Ispit održan dana i tačka A ( 3,3, 4 ) x x + 1
Ispit održan dana 9 0 009 Naći sve vrijednosti korjena 4 z ako je ( ) 8 y+ z Data je prava a : = = kroz tačku A i okomita je na pravu a z = + i i tačka A (,, 4 ) Naći jednačinu prave b koja prolazi ( +
( , 2. kolokvij)
A MATEMATIKA (0..20., 2. kolokvij). Zadana je funkcija y = cos 3 () 2e 2. (a) Odredite dy. (b) Koliki je nagib grafa te funkcije za = 0. (a) zadanu implicitno s 3 + 2 y = sin y, (b) zadanu parametarski
Reverzibilni procesi
Reverzbln proces Reverzbln proces: proces pr koja sste nkada nje vše od beskonačno ale vrednost udaljen od ravnoteže, beskonačno ala proena spoljašnjh uslova ože vratt sste u blo koju tačku, proena ože
DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE
TEORIJA ETONSKIH KONSTRUKCIJA T- DIENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE 3.5 f "2" η y 2 D G N z d y A "" 0 Z a a G - tačka presek koja određje položaj sistemne
MATEMATIKA I 1.kolokvij zadaci za vježbu I dio
MATEMATIKA I kolokvij zadaci za vježbu I dio Odredie c 0 i kosinuse kueva koje s koordinanim osima čini vekor c = a b ako je a = i + j, b = i + k Odredie koliki je volumen paralelepipeda, čiji se bridovi
I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?
TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja
Pošto pretvaramo iz veće u manju mjernu jedinicu broj 2.5 množimo s 1000,
PRERAČUNAVANJE MJERNIH JEDINICA PRIMJERI, OSNOVNE PRETVORBE, POTENCIJE I ZNANSTVENI ZAPIS, PREFIKSKI, ZADACI S RJEŠENJIMA Primjeri: 1. 2.5 m = mm Pretvaramo iz veće u manju mjernu jedinicu. 1 m ima dm,
5. Karakteristične funkcije
5. Karakteristične funkcije Profesor Milan Merkle emerkle@etf.rs milanmerkle.etf.rs Verovatnoća i Statistika-proleće 2018 Milan Merkle Karakteristične funkcije ETF Beograd 1 / 10 Definicija Karakteristična
radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D}
Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Neka su D i K bilo koja dva neprazna skupa. Postupak f koji svakom elementu x D pridružuje točno jedan element y K zovemo funkcija
Matematika 1 { fiziqka hemija
UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIQKI FAKULTET Matematika 1 { fiziqka hemija Vektori Tijana Xukilovi 29. oktobar 2015 Definicija vektora Definicija 1.1 Vektor je klasa ekvivalencije usmerenih dui koje imaju
POVRŠINA TANGENCIJALNO-TETIVNOG ČETVEROKUTA
POVRŠIN TNGENIJLNO-TETIVNOG ČETVEROKUT MLEN HLP, JELOVR U mnoštvu mnogokuta zanimljiva je formula za površinu četverokuta kojemu se istoobno može upisati i opisati kružnica: gje su a, b, c, uljine stranica
Riješeni zadaci: Nizovi realnih brojeva
Riješei zadaci: Nizovi realih brojeva Nizovi, aritmetički iz, geometrijski iz Fukciju a : N R azivamo beskoači) iz realih brojeva i ozačavamo s a 1, a,..., a,... ili a ), pri čemu je a = a). Aritmetički
Testiranje statistiqkih hipoteza
Testiranje statistiqkih hipoteza Testiranje statistiqkih hipoteza Testiranje statistiqkih hipoteza je vid statistiqkog zakljuqivanja koji se primenjuje u situacijama: kada se unapred pretpostavlja postojanje određene
Program testirati pomoću podataka iz sledeće tabele:
Deo 2: Rešeni zadaci 135 Vrednost integrala je I = 2.40407 42. Napisati program za izračunavanje koeficijenta proste linearne korelacije (Pearsonovog koeficijenta) slučajnih veličina X = (x 1,..., x n
PID: Domen P je glavnoidealski [PID] akko svaki ideal u P je glavni (generisan jednim elementom; oblika ap := {ab b P }, za neko a P ).
![PID: Domen P je glavnoidealski [PID] akko svaki ideal u P je glavni (generisan jednim elementom; oblika ap := {ab b P }, za neko a P ).](/thumbs/74/70316766.jpg "PID: Domen P je glavnoidealski [PID] akko svaki ideal u P je glavni (generisan jednim elementom; oblika ap := {ab b P }, za neko a P ).")
0.1 Faktorizacija: ID, ED, PID, ND, FD, UFD Definicija. Najava pojmova: [ID], [ED], [PID], [ND], [FD] i [UFD]. ID: Komutativan prsten P, sa jedinicom 1 0, je integralni domen [ID] oblast celih), ili samo
MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori
MATEMATIKA 2 Prvi pismeni kolokvijum, 14.4.2016 Grupa 1 Rexea zadataka Dragan ori Zadaci i rexea 1. unkcija f : R 2 R definisana je sa xy 2 f(x, y) = x2 + y sin 3 2 x 2, (x, y) (0, 0) + y2 0, (x, y) =
Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.
Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,
Otpornost R u kolu naizmjenične struje
Otpornost R u kolu naizmjenične struje Pretpostavimo da je otpornik R priključen na prostoperiodični napon: Po Omovom zakonu pad napona na otporniku je: ( ) = ( ω ) u t sin m t R ( ) = ( ) u t R i t Struja
Klasifikacija blizu Kelerovih mnogostrukosti. konstantne holomorfne sekcione krivine. Kelerove. mnogostrukosti. blizu Kelerove.
Klasifikacija blizu Teorema Neka je M Kelerova mnogostrukost. Operator krivine R ima sledeća svojstva: R(X, Y, Z, W ) = R(Y, X, Z, W ) = R(X, Y, W, Z) R(X, Y, Z, W ) + R(Y, Z, X, W ) + R(Z, X, Y, W ) =
TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b)
TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje između dve tačke Ako su nam date tačke Ax (, y) i Bx (, y ), onda rastojanje između njih računamo po formuli
Funkcija prenosa. Funkcija prenosa se definiše kao količnik z transformacija odziva i pobude. Za LTI sistem: y n h k x n k.
OT3OS1 7.11.217. Definicije Funkcija prenosa Funkcija prenosa se definiše kao količnik z transformacija odziva i pobude. Za LTI sistem: y n h k x n k Y z X z k Z y n Z h n Z x n Y z H z X z H z H z n h
II. ODREĐIVANJE POLOŽAJA TEŽIŠTA
II. ODREĐIVANJE POLOŽAJA TEŽIŠTA Poožaj težišta vozia predstavja jednu od bitnih konstruktivnih karakteristika vozia s obzirom da ova konstruktivna karakteristika ima veiki uticaj na vučne karakteristike
MEHANIKA FLUIDA. Isticanje kroz otvore sa promenljivim nivoom tečnosti
MEHANIKA FLUIDA Isticanje kroz otvore sa promenljivim nivoom tečnosti zadatak Prizmatična sud podeljen je vertikalnom pregradom, u kojoj je otvor prečnika d, na dve komore Leva komora je napunjena vodom