Contra Manichaeos. Против манихејаца. Τοῦ ἐν ἁγίοις πατρὸς ἡμῶν Ἰωάννου μοναχοῦ πρεσβυτέρου τοῦ αμασκηνοῦ κατὰ Μανιχαίων

Transcript

1 УДК: : Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 3/2013, стр. / pp Против манихејаца * κατὰ Μανιχαίων Contra Manichaeos Τοῦ ἐν ἁγίοις πατρὸς ἡμῶν Ἰωάννου μοναχοῦ πρεσβυτέρου τοῦ αμασκηνοῦ κατὰ Μανιχαίων Против манихејаца Међу светима оца нашега Јована монаха и презвитера Дамаскина Против манихејаца 1. Ὀρθόδοξος Ἐπειδὴ συνεληλύθαμεν ἀλλήλοις λογικὴν συζήτησιν ποιήσασθαι, ἐρωτῶ σε Τί τὸ ζητούμενον; Ὁ Μανιχαῖος Τὸν περὶ πίστεως γυμνάσαι λόγον, ὅπως ἂν εὕρωμεν τὴν ἀλήθειαν. Ὀρθόδοξος Τί γάρ ἐστιν ἡ ἀλήθεια; Μανιχαῖος Ἡ τοῦ ὄντος διάγνωσις καὶ ὁμολογία. Ὀρθόδοξος Τὸ ψεῦδος τῇ ἀληθείᾳ ἐναντίον; Μανιχαῖος Παντὶ τρόπῳ. Ὀρθόδοξος Πῶς τοῦτο φῄς; Μανιχαῖος Ἐπειδὴ ἡ μὲν 1. Пра во сла вац: По што смо се са ста ли да рас пра вља мо на логич кој осно ви, пи там те: Шта је оно што ис тра жу је мо? Ма ни хе јац: Ве жба мо ми сао на те ми ве ре, да би смо на шли исти ну. Пра во сла вац: А шта је исти на? Ма ни хе јац: Рас по зна ва ње бића и ар ти ку ла ци ја тог зна ња. Пра во сла вац: Да ли је лаж оно што је супротстављено истини? Ма ни хе јац: Сва ка ко. Пра во сла вац: Ка ко то ка жеш? Ма ни хе јац: Бу ду ћи да је исти- * Изворник: Τοῦ ἐν ἁγίοις πατρὸς ἡμῶν Ἰωάννου μοναχοῦ πρεσβυτέρου τοῦ αμασκηνοῦ κατὰ Μανιχαίων, Patrologiae Cursus Completus, Series Graeca (Patrologia Graeca), том 94, колумне 1505А 1584D. 715

2 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) ἀλήθεια τῶν ὄντων ἐστὶ γνῶσις, τὸ δὲ ψεῦδος τοῦ μὴ ὄντος. Ὀρθόδοξος Οὐ καλῶς ἀπεκρίθης ἡ μὲν ἀλήθεια τῶν ὄντων ἐστὶ γνῶσις, τὸ δὲ ψεῦδος μὴ ὄντος γνῶσις τὸ γὰρ μὴ ὂν οὐ γινώσκεται. Μανιχαῖος Τί οὖν ἐστι τὸ ψεῦδος; Ὀρθόδοξος Τῶν ὄντων ἀγνωσία. Μανιχαῖος Ὀρθῶς εἴρηκας. Ὀρθόδοξος Εἰ οὖν ἡ μὲν ἀλήθεια τῶν ὄντων ἐστὶ γνῶσις, τὸ δὲ ψεῦδος ἄγνοια τοῦ ὄντος, εἰπέ μοι Ἡ γνῶσις ἕξις; Μανιχαῖος Ναί. Ὀρθόδοξος Εἰ ἡ γνῶσις ἕξις, ἡ ἄγνοια πάντως στέρησις. Μανιχαῖος Καὶ ἡ ἄγνοια ἕξις. Ὀρθόδοξος Τί ἐστιν ἄγνοια; Μανιχαῖος Τὸ μὴ ἔχειν γνῶσιν. Ὀρθόδοξος Τὸ μὴ στερητικόν ἐστιν ἢ ἀποφαντικὸν καὶ ἑκτικόν; Μανιχαῖος Τὸ μὴ στερητικόν ἐστιν. Ὀρθόδοξος Μὴ ὂν λέγομεν τὸ ἐστερημένον τοῦ εἶναι; Μανιχαῖος ηλονότι. Ὀρθόδοξος Οὐκοῦν εἰ ἡ ἄγνοια τὸ μὴ ἔχειν γνῶσίν ἐστι, τὸ δὲ μὴ στερητικόν, ἡ ἄγνοια ἄρα στέρησις καὶ οὐχ ἕξις. Μανιχαῖος Ὀρθῶς εἴρηκας. Ὀρθόδοξος Εἰ οὖν ἡ ἀλήθεια γνῶσις, ἕξις δηλονότι καὶ εἰ τὸ ψεῦδος ἄγνοια, στέρησις κατὰ τὸν τῆς ἀληθείας λόγον. Ἔσται οὖν ἡ μὲν ἀλήθεια ἕξις, τὸ δὲ ψεῦδος στέρησις, καὶ ἔσται ἡ на зна ње о би ћи ма, лаж је зна ње о не по сто је ћим би ћи ма. Пра во сла вац: Не од го ва раш до бро: да је исти на зна ње о би ћима, а да је лаж зна ње о не по сто јећим би ћи ма: за то што се не по стоје ће не мо же спо зна ти. Ма ни хе јац: Да кле, шта је лаж? Пра во сла вац: Не по зна ва ње би ћа. Ма ни хе јац: До бро си ре као. Пра во сла вац: Да кле, ако је исти на зна ње о би ћи ма, а лаж незна ње би ћа, ре ци ми: Да ли је знање ста ње? Ма ни хе јац: Да. Православац: Ако је знање стање, да ли је незнање потпуно лишавање. Манихејац: И незнање је стање. Православац: Шта је незнање? Манихејац: Непоседовање знања. Православац: Да ли је непоседовање знања лишеност или је нешто позитивно и партиципативно? Ма ни хе јац: Не по се до ва ње зна ња је ли ше ност. Православац: Небивајућим називамо оно што је било лишавано бића? Ма ни хе јац: Очи глед но. Пра во сла вац: Сто га, ако је не зна ње не ма ње зна ња, а не по седо ва ње зна ња ли ше ност, он да је не зна ње ли ша ва ње и ни је ста ње. Ма ни хе јац: До бро си ре као. Пра во сла вац: Да кле, ако је исти на зна ње, очи глед но је и ста ње: и ако је лаж не зна ње, лиша ва ње (је) по исти ни тој ре чи. Да кле, би ће да је исти на ста ње, а лаж ли ша ва ње, и би ће да је 716

3 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца 2. Православац: Да ли говориш да је једно начело постојећих или два? Ма ни хе јац: Два, јед но до бро и јед но лу ка во; и до бро на зи вам добрим др ве том, оним ко је сва до бра об у хва та и ства ра, ко је не мо же ства ра ти зле пло до ве, док је лу каво мрач но, про па дљи во, др во лукав ства, оно ко је об у хва та сва зла и сва лу кав ства, ко је не мо же ства рати до бре пло до ве. Православац: Да ли међусобно заједничаре та два начела или не? Ма ни хе јац: Они по сто је као са свим ли ше ни за јед ни ча ре ња и ме ђу соб но су прот ста вље ни. Пра во сла вац: Да ли су јед ни у дру ги ма или јед ни са дру ги ма, или су би ли раз де ље ни? Манихејац: Раздељени беху од почетка, сваки у својим границама. Пра во сла вац: Да кле, ка ко то да су са да по ме ша ни? Ма ни хе јац: Бе ше до бро у сво ме ме сту, у сва кој до бро ти и бла жен ству, а за и ста ма те ри јално зло би ли ше но жи во та, не поμὲν ἀλήθεια ὄν, τὸ δὲ ψεῦδος μὴ ὄν. Μανιχαῖος Ἐκ παντός. Ὀρθόδοξος Ψεῦδος ἡ κακία ἢ ἀλήθεια; Μανιχαῖος Ψεῦδος. Ὀρθόδοξος Οὐκ ὂν ἄρα ἡ κακία, ἀλλ ὄντος στέρησις καὶ μὴ ὂν καὶ ὡς στέρησις ἕξει ἀντίκειται τῷ ἀγαθῷ. Ἀλλ ἐπὶ τὸ προκείμενον ἐπανέλθωμεν. Μανιχαῖος Ἔλθωμεν. 2. Ὀρθόδοξος Μίαν ἀρχὴν λέγεις τῶν ὄντων ἢ δύο; Μανιχαῖος ύο, μίαν ἀγαθὴν καὶ μίαν πονηράν καὶ τὴν μὲν ἀγαθὴν ὀνομάζω δένδρον ἀγαθόν, παντὸς ἀγαθοῦ περιεκτικὸν καὶ ποιητικόν, μὴ δυνάμενον καρπὸν κακὸν ποιεῖν τὴν δὲ πονηρὰν σκότος, φθοράν, δένδρον πονηρόν, παντὸς πονηροῦ καὶ πάσης κακίας περιεκτικόν, μὴ δυνάμενον καρπὸν ἀγαθὸν ποιεῖν. Ὀρθόδοξος Κοινωνοῦσιν ἀλλήλαις αὗται αἱ δύο ἀρχαὶ ἢ οὔ; Μανιχαῖος Παντελῶς ἀκοινώνητοι καὶ ἐναντίαι ἀλλήλαις ὑπάρχουσιν. Ὀρθόδοξος Ἐν ἀλλήλαις καὶ σὺν ἀλλήλαις εἰσὶν ἢ κεχωρισμέναι; Μανιχαῖος Κεχωρισμέναι ἦσαν ἐξ ἀρχῆς, ἑκάστη ἐν τοῖς ἰδίοις ὅροις. Ὀρθόδοξος Πῶς οὖν νῦν εἰσι συμμεμιγμέναι; Μανιχαῖος Ἦν ὁ ἀγαθὸς ἐν τῷ ἰδίῳ τόπῳ, ἐν πάσῃ ἀγαθοσύνῃ καὶ μακαριότητι, ἡ δὲ ὕλη ἤγουν ἡ κακία ἄζως, ἀκίνητος, αἰσχρά, σκότος исти на оно по сто је ће, а лаж оно не по сто је ће. Манихејац: Да, на основу свега. Пра во сла вац: Да ли је зло лаж или је исти на? Ма ни хе јац: Лаж. Православац: Стога зло је оно које не постоји (Οὐκ ὂν), али и лишавање постојећег и непостојеће (μὴ ὂν) и као ли ша ва ње ће би ти супротстављено добру. Али вратили смо се на оно што пред сто ји. Ма ни хе јац: Сти гли смо. 717

4 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) δυσειδές, ἀναίσθητος ἐπὶ πολλοὺς αἰῶνας ὕστερον δὲ ἐστασίασεν ἡ ὕλη πρὸς ἑαυτήν, καὶ οἱ καρποὶ αὐτῆς ἐπολέμησαν πρὸς ἀλλήλους, καὶ τῶν μὲν διωκόντων, τῶν δὲ φευγόντων ἔφθασαν εἰς τὰ ὅρια τοῦ φωτὸς καὶ ἰδόντες τὸ φῶς ἐπεθύμησαν τοῦ κάλλους αὐτοῦ καὶ ἐπαύσαντο τοῦ πρὸς ἀλλήλους πολέμου καὶ συμφωνήσαντες πρὸς ἀλλήλους ἐπέθεντο τῷ φωτί καὶ ἀπέστειλεν ὁ ἀγαθὸς δύναμιν παρ αὐτοῦ, καὶ συμπλοκῆς γενομένης ἔφαγον μέρος τοῦ φωτὸς οἱ ἄρχοντες τοῦ σκότους. Παρεχώρησε γὰρ ὁ ἀγαθὸς ἁρπαγῆναι δύναμιν ἐξ αὐτοῦ φοβηθείς, ἵνα μὴ κατακυριεύσωσι τοῦ τόπου αὐτοῦ. Τοῦτο δὲ ἐποίησεν, ἵνα διὰ τῆς μοίρας, ἧς παρέδωκε, κατακυριεύσῃ τῆς κακίας. Καὶ οὕτως ἐγένετο σύγκρασις τοῦ ἀγαθοῦ καὶ τοῦ πονηροῦ ἐκ γὰρ τῆς μοίρας τοῦ ἀγαθοῦ ἐγένοντο αἱ ψυχαί, ἐκ δὲ τῆς οὐσίας τῆς κακίας τὰ σώματα. Ὀρθόδοξος Τέως περὶ τούτων διασκεψώμεθα. Μανιχαῖος ιασκεψώμεθα. 3. Ὀρθόδοξος Ἡ ἀρχὴ ποσαχῶς λαμβάνεται; Μανιχαῖος Φράσον σύ. Ὀρθόδοξος Ἄναρχον μέν ἐστι τὸ μὴ ἐσχηκὸς ἀρχήν, τὸ δὲ τῆς ἀρχῆς ὄνομα ὁμώνυμόν ἐστι καὶ γὰρ πολλὰ σημαίνει. Λέγεται γὰρ ἀρχὴ κατὰ χρόνον, ὡς λέγομεν ἀρχὴν ἡμέρας τὴν τοῦ ἡλίου ἀνατολήν, καὶ ἀρχὴν ἐνιαυτοῦ. Λέγεται ἀρχὴ καὶ κατὰ τόπους, ὡς λέγομεν Ἀρχὴ ὁδοῦ, καὶ ἀρχὴν τοῦ Φυσὼν τὸν παράδεισον. Λέγεται ἀρχὴ καὶ κατὰ ἀξίωμα καὶ кре тљи во, ру жно, там но, грд но и без о се ћај но у све ве ко ве; по том уста де ма те ри ја про тив се бе саме, и ње ни пло до ви ме ђу соб но за ра ти ше, и док су не ки ју ри ли, дру ги су, бе же ћи, пр ви сти гли у кра је ве све тло сти и ви дев ши све тлост они су за жу де ли за њеним ле по та ма и пре ста ше од међу соб ног ра та и, са гла сив ши се ме ђу соб но, ба ци ше се ка све тлости; и от по сла до бро си лу од се бе и, по став ши по ме ша ни, ар хон ти мра ка по је до ше део све тло сти. Усту пи ло је до бро да угра бе силу из ње га, јер се упла ши ло да не за го спо да ре ње ним ме стом. А то је учи ни ло да, кроз де ло ве ко је је пре да ло, за го спо да ри над злом. И та ко је на ста ла ме ша вина од до брог и лу ка вог: па су из де ло ва до брог на ста ле ду ше, а из су шти не зла те ла. Пра во сла вац: До са да ова ко ми сли мо у ве зи са тим. Ма ни хе јац: Ми сли мо. 3. Пра во сла вац: На ко ли ко на чи на се схва та на че ло? Ма ни хе јац: Ре ци ти. Православац: Безначелно је оно што не ма на че ло, а име на чела је хомонимно: јер многе ствари означава. Говори се о начелу по вре ме ну, као што ка же мо да је излазак сунца начело дана, и начело круга године. Говори се о начелу по местима, као што кажемо: начело пута, и начело Фисона рајскога. Говори се и о начелу по достојанству и вла сти, као што ка же мо да 718

5 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца ἐξουσίαν, ὡς λέγομεν ἀρχὴν εἶναι καὶ τὸν βασιλέα τῶν ὑπηκόων. Λέγεται ἀρχὴ καὶ τὸ φύσει πρότερον ὡς ἐπὶ τοῦ ἀριθμοῦ. ύο μὲν γὰρ ὄντων ἐξ ἀνάγκης ἔσται τὸ ἕν, ἑνὸς δὲ ὄντος οὐκ ἐξ ἀνάγκης ἐστὶ δύο ἔσται γὰρ δύο ἓν καὶ ἕν, τὸ δὲ ἓν οὐ δύο. Ἀρχὴ οὖν τῶν δύο τὸ ἕν. Λέγεται ἀρχὴ καὶ κατὰ τάξιν ὡς πρῶτον τὸ τοῦ ἀναγνώστου ἀξίωμα, εἶτα ὑποδιακόνου, εἶτα διακόνου, καὶ οὕτως πρεσβυτέρου, καὶ οὕτως ἐπισκόπου. Λέγεται ἀρχὴ καὶ κατὰ τὸ αἴτιον καὶ τοῦτο τριχῶς; ἢ γὰρ φυσικὸν ὡς ἀρχὴ υἱοῦ πατήρ, ἢ ποιητικὸν ὡς ἀρχὴ κτίσεως ὁ κτίστης, ἢ μιμητικὸν ὡς ἀρχὴ εἰκόνος τὸ εἰκονιζόμενον. Κατὰ τοσούτους οὖν τρόπους λεγομένης τῆς ἀρχῆς ἐκεῖνό ἐστι τὸ ὄντως ἄναρχον λεγόμενον τὸ κατὰ πάντας τοὺς τρόπους ἄναρχον λεγόμενον. Πῶς οὖν δύο ἀρχὰς σὺ φῂς ἀνάρχους; Μανιχαῖος Κατὰ πάντας τοὺς τρόπους οὕτως γὰρ ἔσονται ἄναρχοι. Ὀρθόδοξος Ἀλλ ἐψεύσω κατὰ τῆς σεαυτοῦ κορυφῆς ἀπὸ δὲ ψεύδους ἀρξάμενος ἀδόκιμον ἕξεις τὸ τέλος. Μανιχαῖος Πῶς τοῦτο λέγεις; Ὀρθόδοξος ύο εἰπὼν ἀπὸ ἀριθμοῦ ἤρξω, τὰ δὲ δύο οὐκ ἀρχή ἄλλη γὰρ ἀρχὴ τῶν δύο, ἡ μονάς. Περὶ ἀρχῆς οὖν διαλεγόμενος μίαν ἀρχὴν εἰπέ, ἵνα ᾖ τελεία ἡ ἀρχή φύσει γὰρ μονὰς ἀρχὴ δυάδος. Εἰ οὖν δύο ἀρχαί, ποῦ ἡ φύσει προτέρα ἀρχή, τουτέστιν ἡ μονάς; је на че ло би ћа (и да је) цар на чело поданика. Говори се и о начелу претходећем природи, као код броја. Јер, док ће два по сто је ћа, по нужно сти, би ти јед но, а јед но од би ћа ни је ну жно два: за то што ће два бити је дан и је дан, а је дан не ће би ти два. Дакле, начело двојке је једини ца. Го во ри се и о на че лу по поретку, као што је прво достојанство читача, па ипођакона, па ђакона, и затим презвитера, па епископа. Гово ри се и о на че лу по узро ку, и то тро ја ко? Или је при род но, као што је отац на че ло си на, или ства ралач ко, као што је ства ра лац на чело створеног, или подражавајуће, као што је на че ло ико не оно што је иконизовано. Дакле, на толико начина говоримо о начелу, (а) оно је оно које заиста безначелним зовемо: по свим начинима безначелним називамо. Дакле, како ти кажеш да су два начела безначелна? Ма ни хе јац: По свим на чи нима ће би ти бе зна чел ни. Пра во сла вац: Али сла гао си про тив твог ко ри фе ја (глав ног ар гу мен та), за по чи њу ћи од ла жи има ћеш не ча стан крај. Ма ни хе јац: Ка ко то го во риш? Православац: Говори се да је двојка начелствована од броја (јединице), а двојка није начело: јер је друго начело двојке јединица. Дакле, разговарајући о начелу ти ка жеш да је јед но на че ло, да је савршено начело: јер у природи је једи ни ца на че ло двој ке. А ако су, пак, два на че ла, где је у при ро ди претходеће начело, то јест јединица? 719

6 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) 4. Μανιχαῖος Σὺ οὖν τρεῖς ὑποστάσεις λέγεις, καὶ πῶς λέγεις, ὅτι ἀπὸ μονάδος δεῖ ἄρχεσθαι; Ὀρθόδοξος Εἰ καὶ τρεῖς ὑποστάσεις λέγω, ἀλλὰ μίαν ἀρχήν φημι ἀρχὴ γὰρ ὁ πατὴρ υἱοῦ καὶ πνεύματος οὐ κατὰ χρόνον, ἀλλὰ κατ αἰτίαν. Ἐκ πατρὸς γὰρ λόγος καὶ πνεῦμα, εἰ καὶ μὴ μετὰ πατέρα. Ὥσπερ γὰρ ἐκ τοῦ πυρὸς φῶς καὶ οὐ προτερεύει κατὰχρόνον τὸ πῦρ τοῦ φωτός ἀδύνατον γὰρ εἶναι πῦρ ἀφώτιστον, ἀρχὴ δέ ἐστι καὶ αἰτία τὸ πῦρ τοῦ ἐξ αὐτοῦ φωτός, οὕτω καὶ ὁ πατὴρ ἀρχὴ καὶ αἰτία τοῦ λόγου καὶ τοῦ πνεύματος ἐκ τοῦ πατρὸς γὰρ λόγος καὶ πνεῦμα, οὐ προτερεύει δὲ χρόνῳ ἀδύνατον γὰρ εἶναι πατέρα ἐκ τοῦ υἱοῦ ἢ λόγον ἐκ τοῦ πνεύματος. Μίαν οὖν ἀρχὴν ὁμολογῶ ὡς καὶ αἴτιον φυσικὸν τὸν πατέρα λόγου καὶ πνεύματος. Σὺ δὲ οὐ λέγεις ἐκ τοῦ ἀγαθοῦ τὸν πονηρὸν οὐ δὲ τὸν ἀγαθὸν ἐκ τοῦ πονηροῦ. 5. Ὅτι δὲ οὐ κατὰ χρόνον ἀνάρχους εἶναι δυνατὸν τὰς καθ ὑμᾶς δύο ἀρχάς, οὕτω γνωσόμεθα. Τὸ μὴ ἀρξάμενον τοῦ εἶναι ἄτρεπτόν ἐστιν εἰ γὰρ ἐτράπη, οὐ παντελῶς ἐστιν ἄναρχον. Τρεπόμενον γὰρ ἐξ ἀσωμάτου εἰς σῶμα ἢ ἐξ ἀνειδέου εἰς εἶδος ἢ ἐξ ἀκινήτου εἰς κίνησινἢ ἐξ ἡσυχίας καὶ ἠρεμίας εἰς στάσιν ἄρχεται τοῦ γίνεσθαι, ὅπερ οὐκ ἦν πρότερον. Καὶ οὐκ ἔστιν ἄναρχον τρεπόμενον ἐξ ἀνάρχου εἰς ἀρχόμενον τὸ γὰρ ἀρχὴν λαμβάνον καὶ ἠργμένον οὐκ ἄναρχον. 4. Ма ни хе јац: Да кле, ти гово риш да су три ипо ста си, и ка ко (то) го во риш, јер од је ди ни це треба на чел ство ва ти? Православац: Ако и говорим да су три ипо ста си, али ка жем да је јед но на че ло: јер је Отац на че ло Си на и Ду ха не по вре ме ну, већ по узро ку. Јер су из Оца Ло гос и Дух, иако ни су по сле Оца. Као што је све тлост из ва тре и ва тра по времену не претходи светлости зато што је не мо гу ће да ва тра не све тли, а ва тра је на че ло и узрок све тло сти ко ја је из ње, та ко је и Отац на че ло и узрок Ло го са и Духа јер су из Оца Ло гос и Дух, дакле, не претходи у времену: зато што је не мо гу ће да бу де Отац из Си на или Ло гос из Ду ха. Да кле, једно начело исповедам Оца као природни узрок Логоса и Духа. А ти не го во риш да је лу ка во из доброга нити да је добро из лукавога. 5. Јер ни је мо гу ће да бу ду по времену безначелна та, по вама, два начела тако схватамо. Оно које није начелствовано од бића, не про мен љи во је: јер, ако се промени, није сасвим безначелно. Јер оно ко је се ме ња из бес те ле сног у тело, или из безобличног у облик, или из непокретљивог у кретање, или из ћутања и мировања у стајање по чи ње да по сто ји, иако претходно не беше. И није безначелно оно које бива мењано из безначелног у начелствовано: јер оно које узима начело, и које је бивало начелствовано није безначелно. 720

7 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца Μανιχαῖος Τί οὖν; Ὁ κατὰ σὲ θεὸς οὐκ ἐτράπη γεννήσας υἱὸν καὶ προαγαγὼν πνεῦμα; Ὀρθόδοξος Οὐδαμῶς οὐ γὰρ λέγω Μὴ ὢν πρότερον πατὴρ ὕστερον γέγονε πατήρ, ἀλλὰ ἀεὶ ἦν ἔχων ἐξ αὑτοῦ τὸν αὐτοῦ λόγον καὶ διὰ τοῦ λόγου αὐτοῦ ἐξ αὑτοῦ τὸ πνεῦμα αὐτοῦ ἐκπορευόμενον. 6. Μανιχαῖος Εἶτα οὐ δὲ κτίσας ὕστερον τὴν κτίσιν ἐτράπη δημιουργὸς γενόμενος; Ὀρθόδοξος Οὐδαμῶς. Μανιχαῖος Πῶς τοῦτο λέγεις; Ὀρθόδοξος Ὅτι οὐκ ἐκ τῆς οὐσίας αὐτοῦ τὴν κτίσιν προήγαγεν, ἀλλ ἐκ τοῦ μὴ ὄντος εἰς τὸ εἶναι θελήματι. Μανιχαῖος Εἶτα ὅτε ἠθέλησε γενέσθαι τὴν κτίσιν, οὐκ ἐτράπη θελήσας, ὅπερ οὐκ ἤθελε πρότερον; Ὀρθόδοξος Οὐδαμῶς οὐ γὰρ πρότερον μὴ θέλων ὕστερον ἠθέλησεν, ἀλλ ἀεὶ ἤθελενἐν τῷ ὑπ αὐτοῦ ὡρισμένῳ καιρῷ γενέσθαι τὴν κτίσιν. 7. Ὅτι δὲ οὐδὲ κατὰ τόπον δυνατὸν δύο εἶναι ἀνάρχους, οὕτω γνωσόμεθα Τὰ δύο ἢ ἐν ἀλλήλοις εἰσίν ἀδύνατον δὲ φῶς καὶ σκότος ἐν ἀλλήλοις εἶναι φωτὸς γὰρ παρουσία σκότος διαλύει ἢ ἕκαστον αὐτῶν ἐν τῷ ἰδιάζοντι τόπῳ ἐστί. Περιορίζονται οὖν ἕκαστον ἐν τῷ ἰδίῳ τόπῳ, καὶ τὸ τέλος τοῦ τόπου τοῦ ἑνὸς ἀρχὴ τοῦ τόπου τοῦ ἑτέρου γίνεται. Ἀλλὰ καὶ Ма ни хе јац: Шта да кле? По те би се Бог ни је про ме нио ра ђају ћи Си на и ис хо де ћи Ду ха? Православац: Никако: јер не говорим да је он, који претходно ни је био Отац, по том по стао Отац, већ увек бе ше има ју ћи из се бе свога Логоса, и кроз свог Логоса, из себе, Духа свога исходећега. 6. Ма ни хе јац: За тим, зар се онај ко ји ства ра ни је, по сле творе ви не, про ме нио, бу ду ћи да је по стао тво рац? Пра во сла вац: Ни ка ко. Ма ни хе јац: Ка ко то го во риш? Пра во сла вац: За то што ни је тво ре ви на про из и шла из ње го ве су шти не, већ је во љом (ство ре на) из не би ћа у би ће. Ма ни хе јац: За тим, зар се не про ме ни на ме ра ва ју ћи, он да кад је за же лео да за поч не тво ре ви на, јер прет ход но то ни је же лео? Пра во сла вац: Ни ка ко: јер није, прет ход но не же ле ћи, по том за же лео, већ је увек же лео да, у од ње га од ре ђе ном вре ме ну, начи ни тво ре ви ну. 7. Јер ни ти је мо гу ће да по про сто ру бу ду два бе зна чел на, та ко схва та мо. Или су та дво јица је дан у дру гом не мо гу ће је да све тлост и та ма бу ду јед но у дру гом: за то што до ла зак све тлости од го ни та му или је сва ки од њих у соп стве ном ме сту. Да кле, сва ки од њих је огра ни чен у свом ме сту, и крај ме ста јед но га по стаје на че ло ме ста од дру го га. Али је 721

8 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) ἀδύνατον ἄμικτον εἶναι τῷ σκότει τὸ φῶς μὴ ὄντος τινὸς διαφράγματος τοῦ κωλύοντος συγκραθῆναι ἀλλήλοις. Χρὴ οὖν εἶναι τὸ φῶς καὶ τὸν τόπον αὐτοῦ καὶ τὸ σκότος καὶ τὸν τόπον αὐτοῦ καὶ τὸ διάφραγμα τὸ διατειχίζον καὶ διορίζον ἑκάστου αὐτῶν τὸν τόπον καὶ ἔσονται οὐ δύο ἀρχαί, ἀλλὰ πέντε. 8. Μανιχαῖος Τί οὖν; Ὁ κατὰ σὲ θεὸς καὶ ὁ υἱὸς αὐτοῦ καὶ τὸ πνεῦμα αὐτοῦ οὐ τοῖς αὐτοῖς περιπεσοῦνται; Ὀρθόδοξος Οὐδαμῶς. Ἐγὼ γὰρ οὐκ ἐν τόπῳ φημὶ εἶναι τὸ θεῖον ἄποσον γὰρ καὶ ἀπερίληπτόν ἐστιν οὐδὲ κεχωρισμένας ἀλλήλων φημὶ τὰς τρεῖς ὑποστάσεις, ἀλλ ὥσπερ ὁ λόγος ἐκ τοῦ νοῦ γεννώμενος οὐκ ἐκφοιτᾷ ἐξ αὐτοῦ οὐδὲ χωρίζεται, ἀλλ ἐξ αὐτοῦ γεννᾶται καὶ ἐν αὐτῷ ἐστιν, οὕτως ὁ υἱὸς καὶ τὸ πνεῦμα ἐκ τοῦ πατρός εἰσι καὶ ἐν αὐτῷ. Μία γὰρ οὐσία καὶ ὑποστάσεις ἀδιάστατοι, ἐπειδὴ αἱ δυνάμεις τοῦ νοῦ ἀδιάστατοι αὐτοῦ εἰσιν. Ὑπερφυῶς γὰρ ὁ λόγος καὶ τὸ πνεῦμα καὶ δυνάμεις εἰσὶ τοῦ πατρὸς ἀνεκφοίτητοι καὶ ὑποστάσεις τελεῖαι, ἐπειδὴ πρέπει τὰς τοῦ ὑπερφυοῦς θεοῦ δυνάμεις ὑπερφυῶς εἶναι ὑποστάσεις. ιὸ εἰ καὶ τρεῖς ὑποστάσεις, ἀλλ εἷς θεὸς καὶ οὐ τρεῖς. Ὁ γὰρ νοῦς καὶ ὁ λόγος καὶ τὸ πνεῦμα αὐτοῦ εἷς νοῦς καὶ οὐ τρεῖς νόες, ὡς τὸ φυτὸν τοῦ ῥόδου καὶ τὸ ἄνθος καὶ ἡ εὐωδία ἑκάστου αὐτῶν ῥόδον λέγεται καὶ ἔστι καὶ οὐ τρία ῥόδα λέγονται ἐν τῇ συναριθμήσει, ἀλλ ἓν ῥόδον ἡ ῥίζα καὶ ὁ κλάδος καὶ τὸ ἄνθος. и не мо гу ће да не по ме ша на бу де све тлост са та мом без не ке прегра де, ко ја би спре ча ва ла њи хо во ме ђу соб но ме ша ње. Да кле, тре ба да бу де све тлост и ње но ме сто, и та ма и ње но ме сто, и пре гра да која би оде ли ла и огра ни чи ла ме сто сва ког од њих: и не ће би ти два наче ла, не го пет. 8. Ма ни хе јац: Шта, да кле? Зар се, по те би, Бог и ње гов Син и Дух ње гов не ће раз ли ва ти у се би са ми ма? Пра во сла вац: Ни ка ко. Јер ја не ка жем да је бо жан ско би ће у про сто ру јер је без ко ли чи не и не схва тљи во је ни ти ка жем да су ме ђу соб но раз де ље не те три ипо ста си, већ као што је ло гос, ко ји из ума би ва ра ђан, не из ла зи из ње га, ни ти се оде љу је, већ се из ње га ра ђа и у ње му је сте, та ко и Син и Дух је су из ње га и у ње му. Јед на је су шти на и ипо ста си нераз де љи ве, по што су и си ле ума не раз де ље не од ње га. Нат природ но су Ло гос и Дух и си ле од Оца не раз де љи ви и (је су) ипо стаси са вр ше не, с об зи ром на то да и при ли чи да, од нат при род ног Бога, си ле нат при род но бу ду ипоста си. Те и кад су три ипо ста си, је дан је Бог, а не три. Јер су ум и ло гос и дух ње гов је дан ум, а не три ума, као што се сва ко од ових и ста бљи ка ру же и цвет и ми рис ру жом на зи ва ју и је су, и не каже се да су три ру же, са би ра ју ћи (их), већ је јед на ру жа и ко рен и гран чи ца и цвет. 722

9 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца 9. Ὅτι δὲ οὐδὲ κατὰ ἀξίωμα καὶ κράτος ἔσονται δύο ἀρχαί, οὕτω γινώσκομεν. ύο μόνων ὄντων, θεοῦ καὶ ὕλης, ἢ ὁ ἕτερος τοῦ ἑτέρου ἐκράτει καὶ ἦρχεν ἢ οὐδεὶς οὐδενὸς ἦρχεν ἢ καὶ ἄλλα ἦσαν τὰ ὑποτασσόμενα καὶ κυριευόμενα ὑπὸ τῶν δύο ἀρχῶν συναΐδια αὐταῖς καὶ οὐ δύο μόνον ἔσονται, ἀλλὰ πλείονα δύο μὲν τὰ ἄρχοντα, ἕτερα δὲ τὰ ἀρχόμενα ἢ, εἰ μὴ ἦσαν τὰ ἀρχόμενα συναΐδια ταῖς ἀρχαῖς, ἦν ποτε χρόνος, ὅτε οὐκ ἦσαν ἀρχαί. Μανιχαῖος Εἶτα καὶ τῷ σῷ θεῷ οὐ τὰ αὐτὰ συμβήσεται; Ἢ γὰρ συναΐδιος αὐτῷ ἦν ἡ ὑποχείριος αὐτοῦ κτίσις ἢ ἦν καιρός, ὅτε οὐκ ἦρχεν. Ὀρθόδοξος Οὐχ οὕτως ἡμὲν γὰρ κτίσις οὐ συναΐδιος αὐτῷ, ἀεὶ δὲ καὶ κύριος ἦν καὶ ἔσται τοῦ εἶναι ἐξουσιάζων ἐκ τοῦ μὴ ὄντος εἰς τὸ εἶναι παράγων οὐσίας τῷ λόγῳ αὐτοῦ καὶ τῷ πνεύματι τοῦ στόματος αὐτοῦ. Οὔτε δὲ ὁ λόγος αὐτοῦ προφορικός, ἀλλ οὐσιώδης καὶ ἐνυπόστατος, οὔτε τὸ στόμα αὐτοῦ μέλος σωματικὸν οὔτε τὸ πνεῦμα αὐτοῦ πνοὴ λυομένη, ἀλλ ὑπερούσια πάντα τὰ τοῦ ὑπερουσίου, εἰ καὶ ἡμεῖς ἐκ τῶν καθ ἡμᾶς κατανοοῦμεν τὰ ὑπὲρ ἡμᾶς. 10. Ἀλλ οὐδὲ κατὰ φυσικὴν καὶ οὐσιώδη αἰτίαν ἔσονται αἱ καθ ὑμᾶς δύο ἀρχαί ὁ γὰρ πατὴρ ὁμοουσίου υἱοῦ γεννήτωρ, ἀΐδιος ἀϊδίου, ἀσώματος ἀσωμάτου. Εἰ οὖν αἱ καθ ὑμᾶς δύο ἀρχαὶ κατὰ τὸ φυσικὸν αἴτιον ἀρχαί εἰσι 9. Јер не ће би ти два на че ла ни по до сто јан ству ни по вла сти, тако раз у ме мо. Од дво је је ди них Бо га и ма те ри је, или је јед но над дру гим вла да ло и на чел ство ва ло, или ни јед но не ће на чел ство ва ти, или бе ху и не ка дру га под ре ђена и го спо да ре на од њих дво је, са веч них њи ма, и не ће би ти са мо дво је на чел ству ју ћих, већ ће би ти још ви ше на чел ство ва них или, ако не бе ху на чел ство ва на са вечна на че ли ма, бе ше не кад вре ме на кад на че ла не бе ја ху. Ма ни хе јац: Он да, зар ни су тво ме Бо гу, та иста, са пут на? Јер, или (му) бе ше са веч на твар ко ја му је при руч на, или бе ше вре ме кад он ни је на чел ство вао. Пра во сла вац: Не та ко: јер иако му твар ни је са веч на, Го спод увек бе ше и би ће у мо гућ но сти да из не би ћа у би ће пре ве де сушти не сво јим Ло го сом и Ду хом уста сво јих. Ни ти је ње гов Логос вер ба лан, већ је су штин ски и ипо ста зи ран, ни ти су ње го ва уста те ле сни уд, ни ти је ње гов Дух разве ја ни дах, већ је из над су шти не све што је од оно га ко ји је из над су шти не, иако ми, на осно ву онога што је на ше, раз ми шља мо о оно ме што је из над нас. 10. Али, не ће ни по при родном ни по су штин ском узро ку посто ја ти та ва ша два на че ла: јер је Отац ро ди тељ јед но сушт ног Сина, веч ни од веч но га, бес те ле сни од бес те ле сно га. Да кле, ако су та ва ша два на че ла, по при род ном 723

10 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) πάντων τῶν ὄντων, ἔσονται τὰ πάντα ὁμοούσια καὶ συναΐδια ταῖς καθ ὑμᾶς ἀρχαῖς. Εἰ δὲ ἀΐδια, καὶ ἄτρεπτα καὶ ἐναντία καὶ ἀκοινώνητα καὶ ἄρχοντα καὶ οὐκ ἀρχόμενα καὶ κύρια καὶ οὐ δοῦλα. Εἰ δὲ κατὰ τὸ ποιητικὸν αἴτιον ἀρχαί εἰσι τῶν ὄντων αἱ καθ ὑμᾶς δύο ἀρχαί, οὐκ ἐκ τῆς οὐσίας τοῦ θεοῦ αἱ ψυχαὶ οὐδὲ ἐκ τῆς οὐσίας τῆς ὕλης τὰ σώματα, ἀλλ ἐκ τοῦ μὴ ὄντος εἰς τὸ εἶναι παρήχθησαν, καὶ οὔτε ἐπολέμησεν ἡ ὕλη μετὰ τοῦ φωτὸς οὔτε ἥρπασεν ἐξ αὐτοῦ μέρος καὶ ἐποίησε τὰς ψυχάς. Πῶς δὲ καὶ τὰ ἐναντία καὶ ἀκοινώνητα συνεβιβάσθησαν εἰς ἑνὸς κόσμου ποίησιν; Ἢ πῶς ὁ μὲν πονηρὸς κατεσκεύασε τὸ σῶμα, ὁ δὲ ἀγαθὸς τὴν ψυχήν, καὶ ἓν ζῷον, τὸν ἄνθρωπον, ἀπετέλεσαν; Εἰ δὲ κατὰ μίμησιν ὡς πρωτότυπον εἰκόνος αἴτιον τὸ εἰκονιζόμενον, ἄλλοι κόσμοι εἰσὶν αἱ καθ ὑμᾶς ἀρχαί, ὧν καθ ὁμοίωσιν γέγονεν ὁ κόσμος. Οὐ γὰρ ἓν εἶδος οὐδὲ μία ἢ δύο μορφαὶ ἐν τοῖς οὖσιν, ἀλλὰ ἀναρίθμητοι. Καὶ πῶς τὰ ἀναρίθμητα εἴδη τῶν δύο παρ ὑμῖν ἀρχῶν εἰκόνες εἰσίν; Οὕτως ἀδύνατον καὶ ἀσύστατον τὸ παρ ὑμῖν περὶ τῶν δύο ἀρχῶν φρόνημα. Ἐρωτήσατε γὰρ τὴν ἀπειρόκακον τῶν παίδων πληθύν Ἡ δυὰς ἀρχὴ ἢ ἡ μονάς; Καὶ ἐροῦσιν, ὡς ἡ μονὰς ἀρχὴ παντὸς ἀριθμοῦ. Ὢ νηπίων νηπιωδέστεροί τε καὶ ἀφρονέστεροι. 11. Καὶ τοῦτο δὲ ἡμῖν ἐρωτῶσιν εἴπατε Ἡ πολυαρχία ἐστὶ καλὸν καὶ στάσιμον καὶ τακτικὸν ἢ ἡ узро ку, на че ла свих би ћа, би ће све јед но су шно и са веч но тим вашим на че ли ма. А ако су веч на, и не про мен љи ва и су прот ста вље на и не за јед ни ча ре ћа и на чел ствују ћа и не на чел ство ва на и го сподстве на и не роп ска. А ако су та ваша два на че ла, по ства ра лач ком узро ку, на че ла би ћа, не ће би ти ду ше из су шти не Бо жи је, ни ти тела из ма те ри јал не су шти не, већ из не би ћа у би ће бе ху пре ве де на, и ни ти за ра ти ма те ри ја са све тлошћу, ни ти угра би из ње де ло ве и ство ри ду ше. А ка ко да су протста вље на и не за јед ни ча ре ћа бе ху удру же на у ства ра њу јед ног космо са? Ка ко да, док лу ка ви ствара ше те ла, а до бри ду ше, јед но жи во би ће чо ве ка, до вр ши ше? А, ако по по дра жа ва њу, као што је про то тип ико не узрок оно га што је ико ни зо ва но, дру ги све тови је су, по ва ма, на че ла, од ко јих по слич но сти на ста де ко смос. Јер ни је јед на фор ма, ни ти је дан или два об ли ка у по сто је ћим би ћи ма, већ су не из број ни. И ка ко да неиз број не фор ме је су ико не два ју ва ших на че ла? Та ко да је не могу ће и нео др жи во ва ше ми шље ње о два на че ла. Јер пи тај те не ви но мно штво де це: да ли је двој ка наче ло или је је ди ни ца? И они пи тају, ка ко (то) да је је ди ни ца на че ло све га не бро је ног. О де цо, де ти њаста и без ум на. 11. И по сле тог пи та ња нам ре ци: Да ли је по ли ар хи ја не што ле по, ста бил но и уре ђе но, или 724

11 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца μοναρχία;πᾶσι δῆλον, ὡς ἡ πολυαρχία ἀναρχία ἐστὶ καὶ στασιώδης καὶ πολέμου καὶ μάχης καὶ κακῶν αἰτία καὶ λύσεως, ἡ δὲ μοναρχία βεβαία καὶ ἔννομος καὶ εἰρήνης αἰτία καὶ τάξεως καὶ γαλήνης καὶ δικαιοσύνης καὶ τῆς ἐπὶ τὸ κρεῖττον αὐξήσεως. Εἰ οὖν δύο ἀρχαὶ ἄναρχοι καθ ὑμᾶς, πολυαρχία ἀρχὴ τῶν ὄντων, καὶ ἀρχὴ τῶν πάντων κακία, καὶ οὕτω μία ἀρχὴ ἡ κακία. Πῶς δὲ καὶ ἀκοινωνήτους παντελῶς λέγετε τὰς δύο ἀρχάς, ἃς αὐτοὶ ἀνεπλάσατε. Εἰ γὰρ καὶ αὐτή ἐστι κἀκείνη καὶ ἡ αὐτὴ οὐσία ἐστὶν ἄναρχος ἀρχὴ καὶ ἀίδιος κἀκείνη ὁμοίως, οὔκ εἰσι παντελῶς ἀκοινώνητοι. Κοινωνοῦσι γὰρ κατά τε τὸ εἶναι καὶ κατὰ τὸ οὐσία καὶ ἄναρχος ἀρχὴ καὶ ἀίδιος εἶναι, καὶ κατὰ πάντα ψευδὴς ὁ λόγος ὑμῶν ἀποδέδεικται. 12. Καὶ πάλιν Εἰ δύο ἀρχαὶ ἄναρχοι, ἕκαστον ἐπὶ τῷ οἰκείῳ χαίρει καὶ τέρπεται καὶ τὴν ἑαυτοῦ σύστασιν ἀγαθὸν λογίζεται ἑκάστῳ γὰρ ἀγαθόν ἐστι, τὸ συστατικὸν τῆς οἰκείας φύσεως. Καὶ ὁ παρ ὑμῖν οὖν ἀγαθὸς καὶ ὁ παρ ὑμῖν πονηρός, ἕκαστος ἐφ ἑαυτῷ χαίρει καὶ τοῖς οἰκείοις ἐπιτέρπεται καὶ τὰ οἰκεῖα ἀγαθὰ λογίζεται. Τίς οὖν ὁ κρίνας τὸν ἕνα ἀγαθὸν καὶ τὸν ἕτερον πονηρόν;κἀκεῖνος μᾶλλόν ἐστι θεός, μείζων ἀμφοτέρων τὸ γὰρ ἔλαττον ὑπὸ τοῦ κρείττονος καὶ τὸ ἀρχόμενον ὑπὸ τοῦ ἄρχοντος κρίνεται. 13. Εἰπὲ δὲ καὶ τοῦτο Κοινωνοῦσιν ἀλλήλαις αἱ παρ ὑμῖν δύο ἀρχαὶ ἢ παντελῶς εἰσιν ἀκοινώνητοι; је (то) мо нар хи ја? Пот пу но је очи глед но да, док је по ли ар хи ја анар хи ја и су ко бље ност и узрок ра та и бор бе и за ла и гу бит ка, да је мо нар хи ја си гур на и за ко ни та и узрок ми ра и по рет ка и сми ре ности и пра вед но сти и сва ког бо љег раз во ја. Да кле, ако су два на че ла, по ва ма, бе зна чел на, по ли ар хи ја је на че ло би ћа, и на че ло све га је зло, и та ко је јед но на че ло зло. А ка ко ка же те да су та два на че ла, ко ја из ми сли сте, са свим не за једни ча ре ћа. Јер, ако и ови је су они и су шти на ових је бе зна чел но наче ло и веч но они ма слич но, нису са свим не за јед ни ча ре ћи. Јер за јед ни ча ре по би ћу и по су штини, и бе зна чел но на че ло и веч но би ће. И до ка за но вам је да је ваш раз лог по све му по гре шан. 12. И опет: ако су два на чела бе зна чел на, сва ки се над домом сво јим ве се ли и ра ду је и свој са став до брим сма тра: јер је у сва ком до бро еле мент ње го ве при ро де. Да кле, по ва ма, и добро и лу ка во, сва ко се на сво ме ве се ли и у до мо ви ма сво јим раду је и убра ја се у до мо ве до броте. Ко је, да кле, онај ко ји су ди да је јед но до бро, а дру го лу каво? А оно ви ше је сте Бог, ве ћи од обо је: јер су ди да је ма ње ис под бо љег и на чел ство ва но ис под на чел ству ју ћег. 13. Ре ци и то: Да ли ме ђу собно заједничаре та ваша два начела, или су савим незаједничарећа? 725

12 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) Μανιχαῖος Ἀκοινώνητοι ἦσαν παντελῶς ἡ μὲν γὰρ μία ἐν πληρώματι τῶν ἀγαθῶν ἦν, ἡ δὲ ἑτέρα ἐν πληρώματι τῶν κακῶν, ἀλλ ἐγένετο μετὰ ταῦτα σύγκρασις. Ὀρθόδοξος Ἀναβαλοῦ τέως τὸν τῆς συγκράσεως λόγον. Φράσον δὲ ἡμῖν πρότερον Τὸ ὂν τῷ ὄντι κατὰ τὸ εἶναι ἐναντίον ἢ τὸ μὴ ὂν τῷ ὄντι; Μανιχαῖος Τὸ ὂν κακὸν τῷ ὄντι ἀγαθῷ ἐναντίον. Ὀρθόδοξος Οὐκ ἠρώτησα, εἰ κατὰ τὸ κακὸν καὶ ἀγαθόν εἰσιν ἐναντία, ἀλλὰ τὸ εἶναι. Τὰ γὰρ ὄντα οὐ παντελῶς ἐναντία κατὰ γὰρ αὐτὸ τὸ εἶναι κοινωνοῦσιν ἀλλήλοις, τῷ δὲ ὄντι τὸ μὴ εἶναι ἐναντίον. Ὥστε, εἰ παντελῶς ἐναντίον τῷ ἀγαθῷ τὸ κακόν, ἔστι δὲ τὸ ἀγαθόν, οὐκ ἔστι τὸ κακόν. Ὥστε τὸ κακὸν στέρησίς ἐστι τοῦ εἶναι καὶ κακὸν λέγεται καὶ εἰ οὐσία τὸ ἀγαθόν, ἀνούσιον τὸ κακὸν ἢ οὐ πάντη ἐναντία. 14. Μανιχαῖος Εἶτα Οὐχ ὁρᾶται κακία ἐν τοῖς οὖσιν; Ὀρθόδοξος Ἡ παντελὴς κακία οὐχ ὁρᾶται ἐν τοῖς οὖσιν οὔτε γὰρ ὁ θεὸς ὁ ὄντως ὢν καὶ τοῦ εἶναι αἴτιος κακία οὔτε τι τῶν γεγονότων, καθὸ γέγονε, κακόν, ἀλλὰ τό τε τῶν πάντων αἴτιον ἀγαθὸν καὶ πάντα τὰ γενόμενα ὑπ αὐτοῦ ἀγαθά. Πάντα δὲ τὰ ὄντα ὑπ αὐτοῦ ἐκ τοῦ μὴ ὄντος εἰς τὸ εἶναι παρήχθη καὶ πάντα καλὰ καὶ λίαν καλά. Τὸ δὲ κακὸν οὐδὲν ἕτερόν ἐστιν εἰ μὴ ἀποβολὴ καὶ στέρησις ἑκούσιος τῶν ὑπὸ θεοῦ τῇ λογικῇ Ма ни хе јац: Бе ху са свим неза јед ни ча ре ћи, и док јед но бе ше у пу но ћи до ба ра, дру го би у пуно ћи за ла, али на ста де ме ђу њима ме ша ње. Православац: До сада си већ говорио о мешању. Претходно нам ре ци: да ли је по сто је ће, по би ћу, супротстављено постојећем, или је небиће (супротстављено) бићу? Ма ни хе јац: Зло би ће је супрот ста вље но до бром би ћу. Пра во сла вац: Ни сам те пи тао да ли су по злу и до бру су прот ставље ни, већ по би ћу. Јер би ћа ни су са свим су прот ста вље на: за то што по истом би ћу ме ђу соб но за једни ча ре, а би ћу је су прот ста вље но не би ће. Као што, ако је до бру зло са свим су прот ста вље но, је сте добро, (а) ни је зло. Као што је зло ли ша ва ње би ћа и на зи ва се злом, и ако је до бро су шти на, без суштин ско је зло, или ни су са свим су прот ста вље ни. 14. Ма ни хе јац: За тим: зар се не ви де зла у би ћи ма? Пра во сла вац: Пот пу но зло се не ви ди у би ћи ма: јер, ни ти је, за и ста по сто је ћи Бог и узрок би ћа, зло, ни ти је би ло шта од по сто је ћих, као што су по ста ли, зло, већ је узрок од свих њих добар, и све што је од ње га на ста ло је до бро. Сва би ћа су од ње га била пре ве де на из не би ћа у би ће и сва су до бра, ве о ма до бра. А зло ни је ни шта дру го не го од ба ци вање и ли ша ва ње сло бо де, да ро ване од Бо га ра зум ној при ро ди, као 726

13 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца φύσει δεδωρημένων, ὥσπερ πενία πλούτου ἀποβολή πλοῦτος μὲν γάρ ἐστιν ὄντων κτῆσις χρυσοῦ καὶ ἀργύρου καὶ λίθων διαυγῶν καὶ ἐσθῆτος διαφόρου, παίδων καὶ παιδισκῶν, ἀλόγων καὶ ἀρουρῶν καὶ τῶν τοιούτων, ὧν ἕκαστον οὐσία ἐστί. ιὸ καὶ πλούσιος λέγεται ὁ ταῦτα κτησάμενος οἷόν τις πολυούσιος πολλὴν ἔχων περὶ ἑαυτὸν οὐσίαν. Ἡ δὲ πενία μερικὴ μὲν μερικὴ τούτων ἀποβολή, παντελὴς δὲ παντελὴς τούτων στέρησις, καὶ ὥσπερ ἡ ὁλοκληρία τοῦ σώματος καλόν, ἡ δὲ ἑνὸς μέλους ἀποβολὴ μερικὸν κακὸν οὐχ ὑπάρχον, ἀλλ ὑπάρχοντος στέρησις. Ὁρᾶται δὲ ἤτοι νοεῖται ἐν τῷ ὄντι οὐχ ὡς ὄν, ἀλλ ὡς ἀπογενόμενον, οἷον ὁ ὀφθαλμὸς καὶ ἡ ὅρασις ὑπάρχει καὶ ἔστιν, ἡ δὲ τύφλωσις οὐκ ἔστιν οὐσία, ἀλλὰ τοῦ ὑπάρξαντος ὀφθαλμοῦ ἀπώλεια. Θεωρεῖται δὲ ἐν τῷ συνισταμένῳ καὶ ὄντι σώματι οὐχ ὡς ὄν, ἀλλ ὡς ὑπάρξαντος ὀφθαλμοῦ στέρησις. Καὶ οὕτως κατὰ μέρος ἡ προσθήκη τῆς τῶν μελῶν στερήσεως προσθήκη κακοῦ λέγεται οὐ γὰρ ἔστι τὸ κακόν, ἀλλὰ λέγεται καὶ θεωρεῖται ἐν τῷ ὑπολελειμμένῳ σώματι ἡ τῶν ἀποβληθέντων ἀνυπαρξία οὐχ ὡς ὄν, ἀλλ ὡς μὴ ὄν, οὐχ ὡς ἕξις, ἀλλ ὡς στέρησις. Οὕτω καὶ ἡ κακία ἤτοι ἁμαρτία ἑκούσιός ἐστι τῶν ἐκ θεοῦ δεδωρημένων τῇ λογικῇ φύσει ἀγαθῶν ἐπὶ γὰρ τῶν ἀλόγων καὶ ἀψύχων οὐκ ἔστιν εἰπεῖν ἑκούσιον, ἀλλ ἐπὶ τῶν λογικῶν. Ἔστιν οὖν κακία ἡ τῶν φυσικῶν δυνάμεων παράχρησις. Εἰ γὰρ χρησόμεθα што је си ро ма штво од ба ци ва ње бо гат ства: а бо гат ство је сти ца ње зла та, сре бра, сјај ног ка ме ња и ра зно ли ке оде ће, слу га и слу шкиња, до ма ћих жи во ти ња, об ра ди ве зе мље и слич но, и сва ко од њих је бо гат ство. Сто га се бо га тим на зива онај ко сти че те (ства ри): као што је ве о ма бо га ти онај ко ји је са брао пу но бо гат ства. А де лимич но си ро ма штво је де ли мич но од ба ци ва ње тих, а пот пу но (сиро ма штво) је пот пу но ли ша ва ње тих, и као што је це ло ви тост те ла до бро, а ли ша ва ње јед ног уда није по сто ја ње де ли мич ног зла, већ је ли ша ва ње по сто је ћег. Ви ди се, и за и ста се раз у ме ва, у би ћу не као би ће, већ као од сут ност, као што око и гле да ње по сто ји и јесте, а сле пи ло ни је не што, већ је гу би так по сто је ћег ока. Са гле дава се у са по сто је ћем и по сто јећем те лу не као не што по сто је ће, већ као ли ша ва ње од по сто је ћег ока. И та ко да, де ли мич но по већа ње ли ше но сти удо ва се на зи ва уве ћа њем зла: а ни је зло, већ се у под ло же ном те лу од ба ци ва ју ће не по сто ја ње на зи ва и са гле да ва не као не што по сто је ће, већ као не би ће, не као ста ње, већ као лише ност. Сто га и зло за и ста је сте до бро вољ ни грех (пре ма) до брима, од Бо га да ро ва ним ра зум ној при ро ди: јер се о не ра зум ним и без ду шним не го во ри да су слобод не, већ се то го во ри о ра зумним. Да кле, зло је зло у по тре ба при род них си ла. Јер ако се кори сти мо си ла ма ко је су од Бо га 727

14 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) ταῖς παρὰ θεοῦ δεδωρημέναις τῇ ψυχῇ δυνάμεσιν, ἐφ ᾧ ἐλάβομεν, τουτέστι κατὰ τὸν νόμον τοῦ δεδωκότος, καλόν. Εἰ δὲ οὔκ, ἐφ ᾧ ἐλάβομεν, ἀλλὰ παρὰ τὸν νόμον τοῦ δεδωκότος χρησόμεθα, κακόν καὶ οὐκ αὐταὶ αἱ δυνάμεις οὐδὲ ἡ χρῆσις αὐτῶν ἐστιν ἡ κακή, ἀλλ ὁ κακὸς τρόπος τῆς χρήσεως ὁ παρὰ τὸν νόμον τοῦ δεδωκότος θεοῦ. Εἰ γὰρ ἀγαθὸς ὁ θεός, ἀγαθὸς καὶ ὁ νόμος αὐτοῦ φυσικὸς καὶ ὢν ἐξ ὄντος. Ἡ δὲ τούτου παρακοὴ στέρησις τοῦ ὑπάρξαντος ἡμῖν νόμου, οἷον ἡ ἐπιθυμία καὶ ὁ θυμὸς καὶ ἡ πρᾶξις καὶ ἐνέργεια καὶ πρὸ τούτων ὁ λογισμὸς οὐ κακά, ἀλλὰ καλά, ἐάν, ἐφ ᾧ ἐλάβομεν, χρησώμεθα κατὰ τὸν νόμον τοῦ δεδωκότος κακὰ δὲ οὐκ αὐτά, ἀλλὰ τὸ μὴ κατὰ τὸν νόμον τοῦ δεδωκότος χρήσασθαι. Εἰ γὰρ πρὸς σύστασιν τῆς ζωῆς χρησόμεθα βρώσει, πόσει, ὕπνῳ καὶ τοῖς τοιούτοις, καλὸν τούτων ἕκαστον. Καὶ εἰ τῇ ἐπιθυμίᾳ καὶ τῇ ἀγάπῃ χρησόμεθα πρὸς τὸν θεὸν τὸν μόνον φύσει ἐπιθυμητὸν καὶ πρὸς τὸν πλησίον κατὰ τὸν νόμον τοῦ θεοῦ καλόν. Καὶ εἰ τῇ μίξει χρησόμεθα ταῖς ἑαυτῶν γυναιξὶ πρὸς τεκνογονίαν κατὰ τὸν νόμον τὸν δοθέντα τῇ φύσει παρὰ θεοῦ, καλόν εἰ δὲ χρησόμεθα τῇ ἐπιθυμίᾳ πρὸς τὰ ἀλλότρια παρὰ τὸν νόμον τοῦ θεοῦ, κακόν. Εἶπε γὰρ ὁ θεός «Οὐκ ἐπιθυμήσεις τὸν ἀγρὸν τοῦ πλησίον σου οὐδὲ τὴν γυναῖκα αὐτοῦ οὐδὲ ὅσα αὐτῷ ἐστιν.» Ἡ πορνεία οὐ διὰ τὴν συνάφειάν ἐστι κακή, ἀλλὰ διὰ τὸ τῇ ἀλλοτρίᾳ συναφθῆναι. Ἡ κενοδοξία, οὐ пре да те ду ши, за шта их при мисмо, то јест по пре да том за ко ну, до бро (је). А, ако не она ко ка ко их при ми смо, већ их ко ри сти мо неза ви сно од пре да тог нам за ко на, би ће ло ше: и ни ти су те си ле, нити је ко ри шће ње њих зло, већ је зло на чин ко ри шће ња не за ви сан од за ко на пре да тог од Бо га. Јер, ако је до бар Бог, до бар је и његов при род ни за кон по сто је ћи из по сто је ћег. А не по слу шност то га је ли ша ва ње за нас по сто јећег за ко на, та ко да же ља и страст и де ла ње и енер ги ја и пре све га ми сао, ни је зло, већ до бро, ако је ко ри сти мо по пре да том за ко ну: те по ја ве ни су зло, већ је зло кори шће ње ко је ни је по за ко ну који нам је пре дат. Јер, ако за одржа ва ње жи во та ко ри сти мо хра ну, пи ће, сан и слич но, до бро је свако од тих. И ако се же љом и љуба вљу ко ри сти мо при ро дом пред је ди но же ље ним Бо гом и пред бли жњим, по Бо жи јем за ко ну, до бро (је). И ако се у пол ном одно су ко ри сти мо сво јим же на ма за ра ђа ње де це, по за ко ну пре датом при ро ди од Бо га, до бро (је): а ако са стра шћу ко ри сти мо ту ђе же не, што је про тив за ко на Божи јег, зло (је). Јер ре че Бог: Немој жу де ти за њи вом бли жње га сво га, ни ти за же ном ње го вом, ни ти за би ло чим што је ње го во. Блуд ни је зло због ве зе, већ због ве зи ва ња за ту ђу же ну. Та шти на ни је зло због љу ба ви пре ма слави, већ због љу ба ви пре ма слави ко ја ни је од Бо га. Мр жња и 728

15 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца διὰ τὸ ἀγαπᾶν τὴν δόξαν κακή, ἀλλὰ διὰ τὸ μὴ τὴν ἐκ θεοῦ δόξαν ἀγαπᾶν. Τὸ μῖσος καὶ ὁ θυμός, εἰ μὲν κατὰ τῶν κωλυόντων τὴν σωτηρίαν τῆς ψυχῆς καὶ τὴν πρὸς θεὸν δι ὑπακοῆς αὐτοῦ συνάφειαν καὶ ἀφιστώντων ἐκ θεοῦ, τουτέστι κατὰ τοῦ διαβόλου καὶ τῶν θεραπόντων αὐτοῦ, καλόν. Φησὶ γάρ «Οὐχὶ τοὺς μισοῦντάς σε, κύριε, ἐμίσησα καὶ ἐπὶ τοῖς ἐχθροῖς σου ἐξετηκόμην; Τέλειον μῖσος ἐμίσουν αὐτούς, εἰς ἐχθροὺς ἐγένοντό μοι.» Καὶ οἱ ἅγιοι μάρτυρες ἐθυμοῦντο κατὰ τῶν τυράννων δικαίως θυμούμενοι. Καὶ ἐὰν κατὰ τοῦ οἰκείου λογισμοῦ θυμωθῶ χωρίζοντός με ἐκ τοῦ θεοῦ, καλόν. Ἐάν τις ἀποστερῇ μετ ῆς σωτηρίας, καλὸν θυμωθῆναι καὶ μισῆσαι ἐὰν δὲ λυπῇ κατὰ κόσμον καὶ ὠφελείας γίνηται πρόξενος ἀποστερῶν τῶν ὑλικῶν, ἀγαπήσω μᾶλλον ἤπερ μισήσω. Ὁ φόνος κακόν μόνου γὰρ θεοῦ τὸ χωρίζειν τὴν ψυχὴν ἐκ τοῦ σώματος, τοῦ καὶ συνδήσαντος εἰ δὲ φονεύσω ὑπὸ θεοῦ κελευόμενος, καλόν πᾶν γὰρ τὸ ἐκ τοῦ ἀγαθοῦ ἀγαθόν. Κακὸν οὖν τὸ ἐπιθυμεῖν ἁρπάζειν, ὃ οὐκ ἔστιν ἡμέτερον, ἀλλὰ τοῦ θεοῦ. Ἡ κατάκρισις κακή θεοῦ γὰρ μόνου τὸ κρίνειν, καὶ κακὸν ἁρπάζειν τὸ τοῦ θεοῦ ἀξίωμα, οἷς μὴ δέδοται παρὰ θεοῦ τὸ κρίνειν. Ἡ κενοδοξία καὶ ἡ ὑπερηφανεία κακή θεῷ γὰρ μόνῳ πρέπει τὸ ἔπαρμα καὶ ἡ δόξα. Ὥστε οὐδὲν ἕτερόν ἐστιν ἡ κακία εἰ μὴ τὸ παρὰ φύσιν καὶ τὸν νόμον κεχρῆσθαι ταῖς φυσικαῖς δυνάμεσιν, ὃ οὐκ ἔστιν οὐσία, ἀλλ ἡμέτερον ἐπιτήδευμα. страст, ако су пре ма они ма ко ји спре ча ва ју спа се ње ду ше и ве зе ко ја је пред Бо гом, за рад по слуша ња ње му, и оних ко ји од Бо га од у ста ју, то јест пре ма ђа во лу и слу га ма ње го вим, до бро (је). Јер ре че: Зар оне ко ји те мр зе, Госпо де, не за мр зех и због не прија те ља тво јих зар ни сам са го ревао? Са вр ше ном мр жњом сам их мр зео, у не при ја те ље сам их при бро јао. И све ти му че ни ци се раз бе сне ше про тив ти ра на, правед но их мр зе ћи. И ако, по сопстве ној по ми сли, за мр зех оно ко је ме де ли од Бо га, до бро (је). Или ако ме не ко ли ша ва спа сења, до бро је бе сне ти и мр зе ти: или ако се ко рас ту жи због све та и за рад ко ри сти по ста не стра нац ли шен ма те ри јал них до ба ра, воле ћу (га) ви ше не го што ћу мрзе ти. Уби ство је зло, јер је самo Бо жи је да де ли ду шу од те ла, јер их је он за јед нич ким дао : ако ћу уби ти за то што ми је од Бо га наре ђе но, до бро (је): за то што је добро све што је од до бро га. Да кле, зло је же ле ти гра би ти оно што ни је на ше, већ Бо жи је. И осу ђива ње је зло, јер је су ђе ње са мо од Бо га, и зло је гра би ти Бо жи је досто јан ство, они ма ко ји ма не би да то од Бо га да су де. И та шти на и гор дост су зло: јер је ди но Богу при ли чи уз ви ше ност и сла ва. Сто га ни шта дру го ни је зло ако ни је про тив при ро де и за ко на датог при род ним си ла ма, ко ји ни је ма те ри јал на вред ност, већ на ше вла да ње. 729

16 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) 15. Χρὴ γὰρ εἰδέναι, ὡς διττῶς λέγεται τό τε ἀγαθὸν καὶ τὸ κακόν ἀγαθὸν γὰρ κυρίως λέγεται τὸ ἐκ τοῦ φύσει ἀγαθοῦ θεοῦ δεδωρημένον. Ὥσπερ πᾶν φῶς ἐξ ἡλίου ἤτοι πυρὸς φωτίζεται, οὕτω πᾶν ἀγαθὸν ἐκ τοῦ ἀορίστου καὶ ἀκαταλήπτου πελάγους τῆς ἀγαθότητος τὴν ὕπαρξιν ἔχει καί, ὅσα παρὰ θεοῦ, ἀγαθὰ κυρίως καὶ ἀληθῶς. Λέγεται δὲ ἀγαθὸν οὐ κυρίως, ἀλλὰ καταχρηστικῶς καὶ καθ ἡμετέραν συνήθειαν τὸ τῇ αἰσθήσει ἡμῶν καὶ τῇ ἐφέσει φαινόμενον ἡδύ, ὃ πρὸς καιρὸν μὲν τέρπει, ὕστερον δὲ πικρὸν καρπὸν ἀποδίδωσι, παρὰ τὸν νόμον τοῦ κτίσαντος γινόμενον καὶ δοκοῦν ἀγαθὸν εἶναι, ὅπερ οὐκ ἔστιν ἀγαθόν, ἀλλὰ κυρίως κακόν. Καὶ τὸ κακὸν ὁμοίως κυρίως μὲν κακὸν ἔστι καὶ λέγεται τὸ παρὰ τὸν νόμον τοῦ κτίσαντος γινόμενον. Λέγεται κακὸν οὐ κυρίως, ἀλλὰ κατὰ τὴν ἡμετέραν συνήθειαν τὸ καθ ἡμετέραν αἴσθησιν ἐπίπονον καὶ ἀλγεινόν, ὅπερ πρὸς μὲν τὸ παρὸν ὀδύνας, ὕστερον δὲ καρπὸν σωτηρίας καὶ ἀεννάου εὐφροσύνης ἀναδίδωσιν. 16. Εἰπὲ δέ Ἀρχὴ παντὸς πράγματος μία ἢ δύο, οἷον ἡ ἀρχὴ καὶ αἰτία τῆς ψυχῆς μία ἢ δύο; Μανιχαῖος Μία. Εἰ γὰρ δύο, πῶς ἐκ δύο ἐναντίων ἓν καὶ τὸ αὐτὸ προέρχεται; Τὰ γὰρ παντελῶς ἐναντία ἀκοινώνητον ἔχουσι τὴν ἐνέργειαν πῶς γὰρ ἡ ἄυλος ψυχὴ ἐξ ἀύλου 15. Јер тре ба зна ти да се као дво стру ко на зи ва и до бро и зло: до бро се на зи ва го спод стве ним, јер је би ло да то из при ро де доброг Бо га. Баш као што се сва ко сун че во све тло за и ста од ва тре све тли: на тај на чин сва ко до бро има по сто ја ње из нео гра ни че ног и не схва тљи вог мо ра до бро те, у ме ри ко јој је по ред Бо га до ба ра го спод стве них и исти ни тих. Каже се да до бро ни је го спод ствено, већ да је зло у по тре бље но и по на шем оби ча ју у на шем осе ћа њу и у те жњи ка по јав ном ужи ва њу, (а) оно ко је се пре вре ме на ве сели ће по сле да ва ти гор ке пло до ве, по став ши про тив но за ко ну оно га ко ји га је ство рио и ми сле ћи да је до бро, иако баш и ни је до бро, већ је за и ста зло. И то зло је слич но го спод стве ном, иако је сте зло и на зи ва се та ко, бу ду ћи да је поста ло про тив но за ко ну оно га који га је ство рио. Зло се не на зи ва го спод стве ним, већ (је) по на шем оби ча ју и на шем осе ћа њу мучно и бол но, на ро чи то пред са дашњим на по ри ма, а по том ће они да да ју пло до ве спа се ња и по стоја ну до бро ту ми сли. 16. Ре ци: Да ли је на че ло свих де ла јед но или два, ка кво је на чело и узрок ду ше јед но или два? Манихејац: Једно. Јер ако су два, како из два супротстављена једно исто произлази? Јер потпуно супротстављени имају незаједничарећу енергију: па како ће нематеријална душа бити од нематери- 730

17 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца καὶ ὕλης ἔσται; Ἢ πῶς τὸ αὐτὸ τὰ ἐναντία παρήγαγον μὴ ὁμονοήσαντα; Παντελῶς γὰρ ἀκοινώνητα τὰ κατὰ φύσιν ἐναντία. Ὀρθόδοξος Καλῶς ἔφης ἑκάστου τῶν ὄντων πάντων μία ἀρχή; Μανιχαῖος Παντὶ τρόπῳ. Ὀρθόδοξος Τὸ εἶναι ἀρχὴ τῶν δύο ἀρχῶν τῶν κατὰ σέ ἐστιν ἢ αἱ δύο ἀρχαὶ ἀρχαὶ τοῦ εἶναι; Μανιχαῖος Πρὸς τί γὰρ συντείνει τοῦτο; Ὀρθόδοξος Εἰ μὲν τὸ εἶναι ἀρχὴ τῶν κατὰ σὲ δύο ἀρχῶν, ἰδοὺ μία ἀρχὴ καὶ οὐ δύο. Εἰ γὰρ τὸ εἶναι ἀρχὴ τοῦ εἶναι, ἐν μιᾷ οὖν ἀρχῇ οὐ γὰρ τὸ τοιῶσδε εἶναί φημι, τουτέστι κακὸν εἶναι ἢ καλόν, ἀλλ αὐτὸ τὸ ἁπλῶς εἶναι. Εἰ οὖν τὸ εἶναι ἀρχὴ τῶν κατὰ σὲ δύο ἀρχῶν, μία ἀρχὴ καὶ οὐ δύο. Εἰ δὲ αἱ κατὰ σὲ ἀρχαὶ ἀρχαὶ τοῦ εἶναι, ἔσονται δύο ἐναντία τοῦ αὐτοῦ πράγματος. Ὥσπερ γὰρ ἡ ἁπλῶς οὐσία μία οὖσα δεκτική ἐστι διαφόρων ποιοτήτων καὶ κατὰ τοῦτο λέγονται πολλαὶ οὐσίαι, οὕτω καὶ τὸ ἁπλῶς εἶναι ἕν ἐστι, εἰ καὶ ἐν διαφόροις θεωρούμενον πολλὰ τὰ ὄντα παρωνύμως ἐξ ἑαυτοῦ ποιεῖ κατονομάζεσθαι. Ὁρίσω οὖν ἀκοινώνητον παντελῶς εἶναι τὴν τῶν ἐναντίων ἐνέργειαν, οὐκ ἐκ δύο ἀρχῶν τὸ εἶναι μάλιστα καὶ ἐναντίων, ἀλλ ἐκ μιᾶς. Οὐ γὰρ τὸ εἶναι αἴτιον τοῦ ὄντος οὐ γὰρ προῆν τὸ εἶναι τοῦ ὄντος. Ἐν τίνι γὰρ ἐθεωρεῖτο; Ἀλλ ἐν τῷ ἀνάρχῳ ὄντι τὸ εἶναι јал ног и од ма те ри је? И ка ко ће то исто произвести супротстављени, не сло жив ши се? Са свим су не заједничарећи они који су супротстављени по природи. Пра во сла вац: До бро ка жеш: јед но је на че ло од сва ког од свих би ћа? Ма ни хе јац: Сва ка ко. Православац: Да ли је биће начело двају начела, која по теби постоје, или су два на че ла на че ла би ћа? Ма ни хе јац: На шта сме раш? Православац: Ако је биће начело твојих двају начела, гле једно је на че ло, а не два. А ако је би ће наче ло би ћа, у јед ном на че лу: јер не кажем да то квалификује биће, то јест да је би ће зло или до бро, већ је оно исто про сто би ће. Да кле, ако је биће начело твојих двају начела, јед но је на че ло, а не два. А ако су та тво ја на че ла би ће, би ће два супротстављена на истом делу. Пошто проста суштина бива као једна, способна је за примање различитих ква ли те та и по то ме се на зивају многе суштине, тако и просто биће јесте једно, иако у различитости бива сагледавано мноштво бића, (и) чини именовање њих изведено од свог имена. Дакле, одредићу сасвим незаједничареће биће супротстављеним енергијама, није из два начела највише и супротставље но би ће, већ из јед ног. Јер биће није узрок постојећих, зато што биће не претходи постојећима. У че му се то мо же са гле да ти? У безначелном бивствујућем биће бива 731

18 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) θεωρούμενον, ἐν αὐτῷ καὶ ἐξ αὐτοῦ ὡς αἰτίου ὑφέστηκε. Μία οὖν ἀρχὴ τοῦ εἶναι, καὶ τὸ ἐναντίον ταύτης οὐκ ἔστι. 17. Καὶ πάλιν Ἡ ἀρχὴ τῆς ἑκάστου τῶν ὄντων κινήσεως μία ἢ δύο, ὑπαρκτική τε καὶ χρονικὴ καὶ τοπικὴ καὶ ἐνεργητική ὑπαρκτικὴ μὲν τῆς ἑκάστου γενέσεως, χρονικὴ δέ, ἀφ οὗ χρόνου ἤρξατο, τοπικὴ δέ, ἀφ οὗ τόπου ἤρξατο τὰ ἀπὸ τόπου ἀρχόμενα, ἐνεργητικὴ δέ, ἐξ ἧς ἐνεργείας ἐνεργεῖ τὸ ἐνεργούμενον, οἷον ἡ πρώτη ὕπαρξις τοῦ ἀνθρώπου, καὶ ἀφ οὗ χρόνου ἐγένετο καὶ ἀφ οὗ τόπου ἤρξατο κινεῖσθαι, βαδίζειν τυχόν, καὶ τῆς βαδιστικῆς ἐνεργείας; Μανιχαῖος Μία. Ὀρθόδοξος Ἀληθῶς ἔφης ἀδύνατον γὰρ δύο ἀρχὰς εἶναι τῆς τοῦ ἑνὸς ὑπάρξεως. Μανιχαῖος Οὕτως ἔχει. Ὀρθόδοξος Τοῦτο ἐφ ἑκάστου τῶν ὄντων θεωρεῖται ἢ οὔ; Μανιχαῖος Ἐφ ἑκάστου τῶν ὄντων ἁπάντων. Ὀρθόδοξος Ὅπερ οὖν ἐφ ἑκάστου τῶν ἁπάντων θεωρεῖται, καὶ ἐπὶ πάντων κοινῶς θεωρηθήσεται, οἷον, ὅπερ ἕκαστος τῶν ἀνθρώπων ἔχει, καὶ πᾶσα ἡ ἀνθρωπότης ἔχει, ὡς τὸ ζῆν καὶ τὸ λογίζεσθαι, καὶ ὅπερ ἑκάστη οὐσία ἔχει, καὶ ἡ κοινὴ οὐσία ἔχει, ὡς τὸ αὐθύπαρκτον καὶ μὴ ἐν ἑτέρῳ ἔχειν τὸ εἶναι. Οὕτω τοίνυν καὶ εἰ ἕκαστον τῶν ὄντων ἐκ μιᾶς ἀρχῆς συνέστηκε, καὶ πάντα τὰ ὄντα ἐκ сагледавано, у њему и из њега, као од узрока, бива постављено. Дакле, једно је начело бића, и није њима супротстављено. 17. И опет: Да ли је на че ло кретања сваког од постојећих једно или два, су штин ско и вре мен ско и просторно и енергетско суштинско се односи на рађење свакога од њих, а вре мен ско је од ког вре ме на по чи ње, а про стор но је оно ко је из простора започиње и од простора је начелствовано, а енергетско је оно из којег енергија снабдева енергијом оно што је енергизовано, као и прво постојање човека, и од ког вре ме на на ста је и из простора почиње да се креће, насумице ступајући, и енергије кретања? Ма ни хе јац: Јед но. Пра во сла вац: Исти ну си рекао: јер је не мо гу ће да бу ду два на че ла од јед ног по сто ја ња. Ма ни хе јац: Та ко је (ἔχει). Пра во сла вац: Да ли се то на сва ком од би ћа са гле да ва или не? Ма ни хе јац: На сва ком од свих би ћа. Пра во сла вац: Да кле, баш оно ко је се у сва ком од свих са гле дава, и у сви ма за јед но ће би ти посма тра но, ко је сва ко од љу ди има, и це ло чо ве чан ство има, као што је жи вље ње и раз ми шља ње, и оно ко је сва ка су шти на има, и за једнич ка су шти на има, као што је са мо стал но по сто ја ње и не ма ње (сво га) би ћа у дру го ме. Та ко дакле, ако и сва ко од би ћа из јед ног на че ла би ва ство ре но, и сва би ћа 732

19 Свети Јован Дамаскин, Против манихејаца μιᾶς ἀρχῆς συνέστηκε καὶ οὐκ ἐκ δύο, καὶ οὐκ ἔσονται δύο ἀρχαί, ἀλλὰ μία. 18. Μανιχαῖος ιὰ τί ἄναρχος ὁ θεός; Ὀρθόδοξος Ὅτι τὸ μὴ ὂν οὐκ ἔχει ἀφ ἑαυτοῦ τὸ εἶναι. Τὸ οὖν ἀφ ἑαυτοῦ μὴ ἔχον τὸ εἶναι, πῶς ἀφ ἑαυτοῦ ἔσται; Καὶ χρὴ οὖν ἔκ τινος ὄντος τὸ μὴ ὂν τὸ εἶναι λαβεῖν τὸ δὲ πρῶτον μεταδοτικὸν τοῦ εἶναι ἐξ ἑαυτοῦ ἔχοντὸ εἶναι, ἄναρχον ἀεὶ ἔσται. 19. Μανιχαῖος ιὰ τί μία ἀρχὴ καὶ οὐ δύο; Ὀρθόδοξος Ὅτι δυὰς ἐκ μονάδος προέρχεται ὡς μονάδος γέννημα καὶ ἀρχὴ δυάδος μονὰς καὶ πρὸ τῆς δυάδος πάντως μονὰς καὶ ὅτι παντὸς πράγματος ἀρχὴ μία καί, εἰ ἑκάστου τῶν ὄντων μία ἀρχή, καὶ πάντων ἔσται ἀρχὴ μία ὁ γὰρ ἐφ ἑκάστου τῶν ὄντων ἀποδεδομένος λόγος καὶ ἐπὶ πάντων ἀποδοθήσεται. 20. Καὶ πάλιν Εἰ δύο ἀρχαί, πολυαρχία εἰδὲ πολυαρχία, στάσις εἰδὲ στάσις ἀρχὴ τῶν ὄντων, κακία τῶν ὄντων ἀρχή στάσις γὰρ κακία ἐστί. Πρέπει οὖν τῷ θεῷ ἁπάντων τῶν λεγομένων καὶ νοουμένων μείζονι εἶναι καὶ ἔχειν. Ποῖον οὖν μεῖζον, τὸ ἐξ οὐκ ὄντων θεοπρεπῶς ποιεῖν οὐσίας ἢ ἀνθρωπίνως τῇ δημιουργικῇ, μᾶλλον δὲ τεκτονικῇ τέχνῃ περὶ τὴν ὕλην καταγίνεσθαι; су из јед ног на че ла ство ре на и не из два, и не ће би ти два на че ла, не го јед но. 18. Ма ни хе јац: За што је Бог бе зна че лан? Пра во сла вац: За то што не биће не ма би ће од се бе са мог. Дакле, то ко је не ма од се бе би ће, ка ко ће са мо од се бе би ти? И треба из не ког по сто је ћег да не би ће узи ма би ће: а оно ко је пр во преда је би ће из се бе, оно га и има, оно ће увек би ти бе зна чел но. 19. Ма ни хе јац: За што је јед но на че ло, а не два? Пра во сла вац: Јер ди ја да из мо на де иде ис пред као по род мо на де, и на че ло ди ја де је мо нада, и пре свих ди ја да је мо на да, и од свих де ла је јед но на че ло, и ако је јед но на че ло од сва ког би ћа, од свих ће би ти јед но наче ло: јер је над сва ким од би ћа био пре дат ло гос и над сви ма ће би ти пре дат. 20. И опет: Ако су два на чела, (он да је) по ли ар хи ја: а ако је по ли ар хи ја, (он да је) по бу на: а ако је по бу на на че ло би ћа, он да је на че ло би ћа зло: јер је по бу на зло. Да кле, Бо гу при ли чи да од свих на зи ва них и умом схва та них ве ћи бу де и да ви ше има. Да кле, на ко ји на чин је ве ћи, јер из не бића бо го при лич но ства ра су шти не или је у ства ра њу чо ве чан ства, а ви ше би ва у гра ди тељ ској ве штини око ма те ри је? 733

20 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) Μανιχαῖος Πάντως, ὅτι τὸ ἐκ μὴ ὄντων. Ὀρθόδοξος Οὐκ οῦν πρέπει θεῷ ἐκ μὴ ὄντων ποιεῖν οὐσίας, καὶ οὐκ ἦν ὕλη, ἀλλ ὑπὸ θεοῦ ἐγένετο. 21. Μανιχαῖος Ὁ θεὸς κατὰ πάντα ἐστὶν ἄναρχος ἢ κατὰ τὶ μέν, κατὰ τὶ δὲ οὔ; Ὀρθόδοξος Εἰ οὐ κατὰ πάντα ἄναρχος, καὶ ἄναρχος καὶ οὐκ ἄναρχος. Εἰ δὲ κατὰ πάντα ἄναρχος, ὄντως ἄναρχος καὶ φύσει ἄναρχος. Τὸ δὲ ἄναρχον καὶ ἀπέραντον ἓν γὰρ ἀρχῆς εἶδος καὶ τὸ τέλος. Πᾶν οὖν ἔχον ἀρχὴν καὶ τέλος ἔχει κατὰ τὴν ἑαυτοῦ φύσιν, καὶ πᾶν τέλος ἔχον καὶ ἀρχὴν ἔχει. Καὶ οἱ ἄγγελοι γοῦν ἀρχὴν ἔχοντες καὶ τέλος ἔχουσι κατὰ τὴν ἑαυτῶν φύσιν, εἰ καὶ τῇ θείᾳ χάριτι πάλιν ἄρχονται τοῦ εἶναι καὶ ἀνακαινίζονται. Ὥσπερ γὰρ τὸ ἀκίνητον σῶμα ἀρξάμενον τοῦ κινεῖσθαι ἐκ τόπου ἤρξατο, τουτέστι τὸ κυκλικόν, φθάνον δὲ τὸν τόπον, ὅθεν ἤρξατο, ἐπλήρωσε τὴν περιφέρειαν καὶ τὸν κύκλον, πάλιν δὲ ἄρχεται τῆς κινήσεως καὶ νέαν ἀρχὴν κινήσεως ποιεῖται καὶ οὕτω διαμένει κινούμενον, ἕως ἂν ὁ κελεύων αὐτὸ κινεῖσθαι θέλῃ, οὕτω καὶ οἱ ἄγγελοι κινούμενοι ζωτικῶς καὶ φθάνοντες τὸ φυσικὸν τέλος τῆς ἑαυτῶν ὑπάρξεως ἄρχονται τῆς ζωτικῆς κινήσεως, ἕως πάλιν προστάξει τοῦ ποιήσαντος αὐτοὺς παύσονται τῆς κινήσεως. Ἀεὶ γὰρ παρὰ θεοῦ τὸ εἶναι καὶ ζωτικῶς καὶ νοερῶς κινεῖσθαι λαμβάνουσιν οὐκ Ма ни хе јац: Са свим, јер су из не би ћа. Православац: Стога, Богу приличи да из небића ствара суштине, и не беше (раније) материја, пре не го што је од Бо га по ста ла. 21. Ма ни хе јац: Бог је по свему бе зна че лан или по не че му јесте, а по не че му ни је? Пра во сла вац: Ако ни је по све му бе зна че лан, бе зна че лан (је) и ни је бе зна че лан. А ако је по све му бе зна че лан, са свим (је) безна че лан и при ро дом је бе зна челан. А бе зна чел но је и бес крај но: јер (је) је дан об лик и крај на че ла. Да кле, све што има на че ло има и крај, по сво јој при ро ди, и све што има крај има и на че ло. И ан ђели за и ста има ју на че ло, а и крај има ју по сво јој при ро ди, иако божан ском бла го да ћу из но ва за почи њу по сто ја ти и об на вља ју се. Јер као што се не по крет но те ло, би ва ју ћи на чел ство ва но, по чи ње кре та ти из ме ста, то јест кру жно, ан ти ци пи ра ју ћи ме сто ода кле је за по че ло, ис пу ни пе ри фе рију и круг, а опет по чи ње кре та ње, и но во на че ло кре та ња ства ра и та ко на ста вља да би ва по кре тано, док онај ко ји му на ре ђу је жели кре та ње, та ко и ан ге ли би ва ју креп ко по кре та ни, и, оче ку ју ћи крај свог по сто ја ња, вла да ју живот ним кре та њем, док им, онај ко ји их је ство рио, опет не на реди да пре ста ну са кре та њем. Јер, они ко ји су од Бо га, увек узи ма ју би ће и жи вот но и ум но кре та ње, 734