ИЗБОРНОМ ВЕЋУ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ И З В Е Ш Т А Ј

Transcript

1 1 ИЗБОРНОМ ВЕЋУ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ На IV редовној седници Изборног већа Универзитета у Београду Биолошког факултета, одржаној године, одређени смо у Комисију за припрему извештаја о кандидатима пријављеним на конкурс за једног доцента за ужу научну област Генетика и еволуција на Биолошком факултету Универзитета у Београду у Институту за зоологију, на Катедри за генетику и еволуцију. На конкурс објављен у листу "Послови" бр. 763 од године, пријавиo се један кандидат: др Михаило Јелић. На основу анализе приложене документације кандидата, Изборном већу Универзитета у Београду Биолошком факултету подносимо следећи 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ И З В Е Ш Т А Ј Др Михаило Јелић је рођен године у Београду. Дипломирао је године на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, студијска група Молекуларна биологија и физиологија, са просечном оценом 9,51, на изборном усмерењу Примењена генетика у оквиру Катедре за генетику и еволуцију. Као изузетно успешан студент био је стипендиста Министарства просвете и спорта ( ) и Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка ( ). Школске 2006/2007 године је уписао докторске студије програма Биологија, модула Генетика на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Докторирао је у децембру године са просечном оценом 10 одбранивши дисертацију под насловом Хромозомска, микросателитска и митохондријална ДНК варијабилност популација Drosophila subobscura у клисурама и кањонима Србије. Др Михаило Јелић је од марта године запослен на Биолошком факултету Универзитета у Београду, најпре као сарадник у настави за област Генетика и еволуција на Катедри за генетику и еволуцију у Институту за зоологију, а од новембра године као асистент и у то звање је поново изабран године. У звање доцента први пут је изабран у мају године. У звање научног сарадника је изабран у априлу године. Учесник је међународних и националних научних пројеката као и пројеката популаризације науке и образовања. Усавршавао се као студент, на међународним семинарима, а добитник је више стипендија за учешћа на међународним научним скуповима, билатералним радионицама и тренинзима. Др Михаило Јелић је члан Друштва генетичара Србије, Европског друштва за Еволуциону биологију European Society for Evolutionary Biology, Ентомолошког друштва а био је члан секретаријата међународног симпозијума популационе и еволуционе генетике и организационог одбора међународног Конгреса у организацији Друштва генетичара Србије. Говори енглески и служи се мађарским и руским језицима. На следећим веб-странама може се добити увид у профил истраживача са научним радовима

2 2 2. НАСТАВНИ РАД Од школске 2006/2007. године др Михаило Јелић је као студент докторских студија и сарадник у настави, а од године као асистент а потом доцент, учествовао и учествује у настави на Катедри за генетику и еволуцију на Биолошком факултету у оквиру више курсева на основним и докторским студијама. Од стране студената је високо оцењен за квалитет извођења наставе. Др Михаило Јелић је стални предавач по позиву у програмима истраживачке станице Петница и учесник образовних програма за наставнике и ученике основних и средњих школа. Рецензент је био једног универзитетског практикума. А) Основне наставне активности Менторство Након избора у звање доцента Бр. Одбрањена докторска дисертација коментор и члан Комисије за преглед, оцену и одбрану 1. Катарина К. Јовановић (2016): Молекуларни механизми антипролиферативног дејства рутенијум(ii)- аренског комплекса са изохинолин-3-карбоксилном киселином као лигандом у условима in vitro, Комисија: др Невенка Глигоријевић (ментор), доц. др Михаило Јелић (ментор), проф. др Сања Гргурић-Шипка (члан комисије) 2. Тијана Б. Бањанац (2016): Физиолошки и молекуларно-генетички показатељи међуврсне хибридизације у оквиру рода Centaurium Hill (Gentianaceae), Комисија: др Бранислав Шилер (ментор ), доц. др Михаило Јелић (ментор), др Данијела Мишић (члан комисије), проф. др Анета Сабољевић (члан комисије), др Маријана Скорић (члан комисије) Бр Одбрањен специјалистички рад коментор и члан Комисије за преглед, оцену и одбрану 1. Ива Милачић (2014): Оптимизација SNaPshot методе за детекцију мутација у CYP21A2 гену код пацијената са конгениталном адреналном хиперплазијом, Комисија: др Маја Стојиљковић (ментор), доц. др Михаило Јелић (ментор), др Милена Угрин (члан комисије) Бр. Одбрањен мастер рад самостални ментор или коментор и члан Комисије за преглед, оцену и одбрану 1. Marija Todorović (2014): Варијабилност величине и облика крила у условима вишегенерацијског инбридинга Drosophila subobscura, Комисија: др Зорана Курбалија Новичић (ментор), доц. др Михаило Јелић (ментор) 2. Михајло Јовановић (2015): Број копија митохондријске ДНК различитих величина код линија Drosophila subobscura, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), доц. др Марија Савић Веселиновић (члан комисије) 3. Кристина Ристић (2016): Полиморфизам Arg399Gln XRCC1 гена као прогностички маркер карцинома дојке, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), др Ана Кривокућа (ментор) 4. Павле Ерић (2016): Варијабилност нуклеотидне секвенце митохондријске ДНК Drosophila subobscura са Старе планине, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), проф. др Марина Стаменковић-Радак (члан комисије) Бр Одбрањен дипломски рад самостални ментор или коментор 1. Миона Терзић (2014): Значај SUMOilacije E2A/DBP протеина у току продуктивне инфекције хуманим аденовирусом типа 5, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), Љупка Филиповић (члан комисије) 2. Марија Стојановић: (2014) Утицај генотипа и еколошких услова на принос семена различитих група хибрида сунцокрета (Helianthus annuus L.), Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), Марија Танасковић (члан комисије) 3. Неда Анђелић (2014): Типови молекуларних маркера и употреба микросателита у генетичким истраживањима, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), доц. др Марија Савић Веселиновић (члан комисије)

3 3 4. Ана Танасковић (2016): Генетичка основа ендометријалних карцинома, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), доц. др Катарина Зељић (члан комисије) 5. Марио Беламарић (2016): Потрага за микросателитским молекуларним маркерима биоинформатичком обрадом секвенцираног транскриптома Centaurium erythraea Rafn, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), др Бранислав Шилер (ментор), др Маријана Скорић (члан комисије) 6. Ратка Мандић (2016): Генетичка основа отпорности на маларију, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), доц. др Катарина Зељић (члан комисије) 7. Маја Зекавица (2016): Генетичка основа резистенције на вирус хумане имунодефицијенције и утицај на прогнозу тока болести, Комисија: доц. др Михаило Јелић (ментор), др Марија Савић Веселиновић (члан комисије) Учешће у комисијама Након избора у звање доцента Бр Учешће у комисији за одбрану докторске дисертације 1. Ива Д. Милачић (2017): Молекуларно-генетичка основа конгениталне адреналне хиперплазије у Србији: карактеризација мутација у CYP21A2 гену, Комисија: др Соња Павловић (ментор), др Милена Угрин (ментор), доц. др Михаило Јелић (члан комисије) Бр Учешће у комисији за одбрану специјалистичког рада 1. Боривоје Савић (2016): Молекуларна дијагностика и генетичка анализа цирковируса типа 2 (PCV2) у популацијама домаћих свиња у Србији, Комисија: проф. др Марина Стаменковић-Радак (ментор), доц. др Божидар Савић (ментор), доц. др Михаило Јелић (члан комисије) 2. Драгана Вуковић (2017): Учесталост хромозомских аберација у спонтаним и хабитуалним побачајима у групи испитаница из Србије, Комисија: доц др. Катарина Зељић (ментор), доц. др Марија Савић Веселиновић (члан комисије), доц. др Михаило Јелић (члан комисије) Бр Учешће у комисији за одбрану мастер рада 1. Стојанка Павловић (2014): Примена концепт мапа у реализацији филогенетских програмских садржаја биологије за четврти разред гимназије, Комисија: проф. др Јелена Станисављевић ( ментор), доц. др Михаило Јелић (члан комисије) Бр Учешће у комисији за одбрану дипломског рада 1. Сања Тодоровић (2014): Геномски импринтинг механизми, функције и поремећаји, Комисија: доц. др Марија Савић Веселиновић (ментор), доц. др Михаило Јелић (члан комисије) 2. Ивана Вагић (2016): Молекуларно-генетичка анализа CYP2D6 гена у узорку популације Србије, Комисија: проф. др Биљана Стојковић (ментор), проф. др Оливер Стојковић (ментор), доц. др Михаило Јелић (члан комисије) 3. Тијана Томић (2016): Повезаност полиморфизама -159C/T CD14 гена са ризиком за настанак оралног планоцелуларног карцинома, Комисија: доц. др Катарина Зељић (ментор), доц. др Гордана Шупић (ментор), доц. др Михаило Јелић (члан комисије) Пре избора у звање доцента Бр Учешће у комисији за одбрану мастер рада 1. Бранка Новаковић (2012): Улога амплификације c-erbb-2 и c-myc онкогена у патогенези плеоморфних аденома пљувачних жлезда. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), др Михаило Јелић (члан комисије) Бр Учешће у комисији за одбрану дипломског рада 1. Јелена Златковић (2007): Анализа полиморфизма гена за ендотелну азот оксид синтазу код болесника на хемодијализи. Комисија: проф. др Марина Стаменковић-Радак (ментор), мр. сци. Татјана Дамњановић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 2. Тања Новковић (2007): A1298C и MTHFR гени код деце са акутном лимфоидном леукемијом. Комисија: проф. др Марина Стамнковић-Радак (ментор), проф. др Јелена Милашин (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 3. Тања Петричевић (2007): Мутације K-ras гена у карциному јајника. Комисија: проф. др Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 4 Марија Мучибабић (2007): Изолација VP2 гена из Парвовируса. Комисија: проф. др Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 5 Миљана Танић (2008): Анализа асоцијације полиморфизма хуманог меланокортин 1 рецептор и

4 4 витамин Д рецептор гена са малигним меланомом. Комисија: проф др Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 6 Јована Јовановић (2007): Одређивање учесталости и значаја полиморфизма у MTHFR гену код пацијената оболелих од сквамозног оралног канцера. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), проф. др Звонко Магић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 7 Сандра Травица (2007): Детекција хиперметилације промотора p16 INK4a тумор супресор гена код пацијената оболелих од сквамозног оралног канцера. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), проф. др Звонко Магић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 8 Оља Мијановић (2007): Испитивање учесталости делеције GSTM1 гена као потенцијалног предиспонирајућег фактора у оралном карциному. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), проф. др Јелена Милашин (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 9 Драгана Ландуп (2007): Детекција мутација у p53 гену и присусво хуманог папилома вируса код болесника са оралним туморима. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), проф. др Звонко Магић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 10 Ана Бацковић (2007): Полиморфизам гена за MTHFR као потенцијални предиспонирајући фактор малигних обољења. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), проф. др Јелена Милашин (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 11 Јелена Цветковић (2007): Полиморфизам CYP2E1 гена као потенцијални предиспонирајући фактор за развој планоцелуларног карцинома усне регије. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), проф. др Звонко Магић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 12 Јелена Милошевић (2008): Анализа полимофности гена за глутатион S-трансферазу (GSTT1, GSTM1 i GSTP1) код пацијената оболелих од базоцелуларног карцинома коже. Комисија: проф. др Марина Стаменковић-Радак, (ментор) проф. др Звонко Магић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 13 Маја Божовић (2008) Испитивање антигенотоксичног ефекта линцуре (Gentianella austriaca) употребом теста мозаичности крила. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), Александра Патенковић (члан комисије), Михаило Јелић (члан комисије) 14 Јелена Ђенић (2008): Испитивање 4a/4b полиморфизма гена за ендотелну азот оксид синтазу ( e NOS) код болесника на хемодијализи. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), мр сци. Татјана Дамњановић (члан комисије), Михаило Јелић (члан комисије) 15 Катарина Зељић (2008): Анализа полиморфизма CD14 gena (C-159T) код болесника са сепсом и/или траумом. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), др Бојана Цикота (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 16 Бранка Нешић (2008): Детекција микроорганизама у узорцима оболелих од апексног парадонтитиса. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), проф. др Јелена Милашин (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 17 Јована Чуповић (2009): Полиморфизам -819C T гена за IL-10 код пацијената са реуматоидним артритисом. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 18 Ана Кривокућа (2009): Учесталост мутације 5382insC у гену BRCA1 у узорку жена са карциномом дојке у Србији. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), др Мирјана Бранковић Магић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 19 Милица Недељковић (2009): Полиморфизам IL-10 Т3575А код болесника од оралног lichen planus-a. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 20 Маја Милановић (2009): Учесталост и значај полиморфизма TNF-α, IL-1Ra и IL-10 гена код болесника са оралним lichen planusom. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 21 Слађана Загорац (2010): Повезаност HaeIII полиморфизма ADH1C гена са оралним сквамоцелуларним карциномом. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), др Гордана Шупић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 22 Дијана Шпалета (2010): Радиоактивна контаминација животне средине и њен утицај на живе системе. Комисија: академик Марко Анђелковић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 23 Жаклина Богосављевић (2010): Примена биотехнологије и молекуларних маркера у оплемењивању биљака. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 24 Драгана Антонић (2010): Генетичка основа биполарног афективног поремећаја. Комисија: доц. др Софија Павковић-Лучић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 25 Ивана Аћимовић (2010): Експресија p53 гена у хуманим карциномима желуца и дебелог црева.

5 5 Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 26 Јасмина Василијевић (2010): Анализа Таq полиморфизма VDR гена код болесника са оралним сквамоцелуларним карциномом ( OSCC). Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), др Гордана Шупић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 27 Марија Којић (2011): Полиморфност гена за антагонист интерлеукин-1 рецептора ( IL-1 ra) код пацијената са периимплантитисом. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 28 Јована Голубовић (2011): Успешност у парењу јединки Drosophila subobscura са еколошки различитих станишта укрштаних у сродству током више генерација. Комисија: проф. др Марина Стаменковић-Радак (ментор), др Татјана Савић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 29 Ивана Ђукановић (2011): Варијабилност митохондријалне ДНК у две природне популације Drosophila subobscura са два еколошки различита станишта. Комисија: проф. др Марина Стаменковић-Радак (ментор), Марија Танасковић (члан комисије), Михаило Јелић (члан комисије) 30 Данијела Јонтуловић (2012): Детекција мутација B-RAF онкогена у узорцима тумора плућа SSCP методом и директним секвенцирањем. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 31 Тања Живковић (2012): Полиморфизам промоторске секвенце интерлеукина-10 код пацијената са базоцелуларним карциномом коже. Комисија: проф. др Марина Стаменковић-Радак (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) 32 Јована Васиљевић (2012): Повезаност Asp299Gly(rs ) и Thr399Ile(rs ) полиморфизма TLR4 гена са појавом сепсе. Комисија: проф. др. Марина Стаменковић-Радак (ментор), др Бојана Цикота Алексић (ментор), Михаило Јелић (члан комисије) Бр. Учешће у комисији за одбрану завршног рада изван Биолошког факултета 1 Драгомир Миловановић (2011): (завршни рад на Хемијском факултету): Варијабилност молекула митохондријалне ДНК у природној популацији врсте Drosophila subobscura. Комисија: проф. др Весна Никетић (ментор), др Зорана Курбалија Новичић (члан комисије), Михаило Јелић (члан комисије) Држање наставе на курсу Након избора у звање доцента Курс са преузетим наставним програмом Ниво студија (статус предмета) Школска година Генетика ОАС (обавезни) 2013/14;2014/ /16;2016/17 Популациона генетика ДС (обавезни) 2012/13;2013/ /15;2015/ /17 Виши курс молекуларне генетике еукариота ДС (изборни) 2014/15;2015/16 Учешће у реализацији практичне наставе на курсу по школској години Након избора у звање доцента Курс Ниво студија (статус предмета) Школска година Генетика ОАС (обавезни) 2013/14;2014/ /16;2016/17 Пре избора у звање доцента Курс Ниво студија (статус предмета) Школска година Генетика/Принципи генетике ОАС (обавезни) 2007/08;2008/ /10;2011/12 Квантитативна генетика и оплемењивање организама 2012/13 ОАС (изборни) 2009/2010 Оцене на анкети студената

6 6 Курс Генетика Ниво студија (статус предмета) ОАС (обавезни) Школска година (бр. анкетираних студената/укупан бр., студ. група) 2013/ / / /17 Просечна оцена 4,06 (138/192 подаци нису 4,56(61/210 подаци нису 4,31 МБФ, Б, Е) обрађени МБФ+Б+Е) ** обрађени ** просечна вредност за оцене у датој школској години, по студијским групама: 4,78 (52/210 МБФ), 4,70 (39/210 Б), 4,19 (25/210 Е); МБФ молекуларна биологија и физиологија; Б биологија; Е екологија. (Анкетирање за остале курсеве није урађено, осим за наведене у тебели) Б) Остале наставне активности Држање наставе за стручно усавршавање наставника основних и средњих школа Пре избора у звање доцента Предавач у програму Принципи генетике акредитованом од стране Биолошког факултета за стручно усавршавање наставника основних и средњих школа Учешће у педагошком раду са ученицима основних и средњих школа Након избора у звање доцента Стручни сарадник на четири семинара биологије и експерименталне биологије и хемије за ученике основних и средњих школа у истраживачкој станици Петница, у периоду године Пре избора у звање доцента Стручни сарадник на 11 семинара биологије и експерименталне биологије и хемије за ученике основних и средњих школа у истраживачкој станици Петница, у периоду године Рецензија уџбеника категорије М90 Након избора у звање доцента Шупић Г, Зељић К, Магић З. (20 16) Хумана генетика - приручник за практичну наставу, Министарство одбране, Универзитет одбране-медицински факултет ВМА, Издавач: Медија центар Одбрана, ISBN: Рецензенти: проф. др Марина Стаменковић- Радак, доц. др Михаило Јелић

7 2.1. Квантитативни приказ постигнутих резултата наставног рада 7 А) Основне наставне активности Након избора у звање доцента Пре избора у звање доцента Назив Врста резултата Вредност Број x бод Σ Вредност Број x бод Менторство Одбрањена докторска дисертација 12 / 6 2 x 6 12 Одбрањен специјалистички рад 6 / 3 1 x 3 3 Σ Одбрањен дипломски или мастер рад 4 / 2 8 x x 2 Учешће у комисијама За одбрану докторске дисертације 4 3 x 4 12 За одбрану специјалистичког рада 2 3 x 2 6 За одбрану дипломског или мастер рада 1 15 x x 1 33 Држање наставе на курсу Са преузетим наставним програмом 2 2 x 2 4 Учешће у реализацији практичне наставе на курсу по школској години Генетика-учешће у практичној настави 1 4 x x 1 6 Σ Б) Остале наставне активности Вредност Број x бод Σ Вредност Број x бод Σ Учешће у педагошком раду са ученицима основних и средњих школа 1 1 x x 1 1 Чланство у организационим одборима међународних / националних / стручних 2 / 1 / 0,5 1 x 2 2 скупова Држање наставе за стручно усавршавање наставника основних и средњих школа 1 1 х 1 1 Рецензија уџбеника категорије М x 3 3 Σ 6 2 Σ А + Б Σ након + пре избора у звање доцента 141

8 8 3. НАУЧНИ РАД Научни рад др Михаила Јелића се првенствено одвија у области популационе генетике, посебно са аспекта конзервационе и молекуларне генетике у оквиру националних и међународних пројеката, на Биолошком факултету Универзитета у Београду и у Институту за биолошка истраживања Синиша Станковић Универзитета у Београду у Одељењу за генетику популација и екогенотоксикологију. У оквиру тих истраживања је објавио резултате као први аутор 1 рада у монографији међународног значаја и 15 радова у водећим међународним часописима (6 од избора у звање доцента) од којих је 2 рада у категорији М21а. Први аутор је на 4 рада. Коаутор је 1 рада у националном водећем часопису (М51). Од избора у звање доцента имао је 1 предавање по позиву (М32) и 13 саопштења на скуповима међународног значаја (М34), као и 2 на скуповима националног значаја (М64). Радови су цитирани 23 пута без аутоцитата. 3. А) Основне научне активности Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (M10) Након избора у звање доцента Бр Публикација М 1. Jelić, M., Patenković, A., Kurbalija Novičić, Z., (2014): Genetic Variability of Populus nigra L. in the Danube Basin. In: Variability of European Black Poplar (Populus nigra L.) in the Danube Basin, Editors: Tomović, Z., Vasić, I., JP Vojvodinašume, Petrovaradin. M14 Радови објављени у научним часописима међународног значаја (M20) Након избора у звање доцента Бр Публикација М # ИФ # 1. Savić Veselinović, M., Pavković-Lučić, S., Kurbalija Novičić, Z., Jelić, M., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M., (2017): Mating behavior as an indicator of quality of Drosophila subobscura males. Insect Science, DOI: / а 2,551 (IF 2015 =2,551 9/94 Entomology) 2. Jelić, M., Patenković, A., Skorić, M., Mišić, D., Kurbalija Novičić, Z., Bordács, S., Várhidi, F., Vasić, I., Benke, A., Frank, G., Šiler, B., (2015): Indigenous forests of European black poplar along the Danube River: genetic structure and reliable detection of introgression. Tree Genetics & Genomes, 11: a 2,451 (IF 2014 =2,451 6/65 Forestry, 87/167 Genetics & Heredity, 2/33 Horticulture 3. Kurbalija Novičić, Z., Immonen, E., Jelić, M., Anđelković, М., Stamenković-Radak, M., Arнqvist, G., 21 3,483 (2015): Within-population genetic effects of mtdna on metabolic rate in Drosophila subobscura. Journal of Evolutionary Biology, 28(2): (IF 2013 =3,483 33/141 Ecology, 16/46 Evolutionary Biology, 55/165 Genetics & Heredity) 4. Jelić, M., Arnqvist, G., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Tanasković, M., Anđelković, M., Stamenković- 22 3,406 Radak, M., (2015): Sex -specific effects of sympatric mitonuclear variation on fitness in Drosophila subobscura. BMC Evolutionary Biology, 15:135. (IF 2015 =3,406 15/46 Evolutionary Biology, 52/167 Genetics & Heredity) 5. Aleksić, M.J., Banović, B., Miljuš-Đukić, J, Jovanović, Ž., Mikić, A., Ćupina, B., Zlatković, B., Anđelković, S., Spanu, I., Jelić, M., Maksimović, V., (2015): A rapid and cost-effective procedure for delineation and utilization of genomic microsatellites for paralleled genotyping in Vicia faba. Czech Journal of Genetics and Plant Breeding, 51(1): (IF 2013 =0,486 61/79 Agronomy, 162/199 Plant Sciences) 23 0,486

9 9 6. Savić Veselinović, M., Pavković-Lučić, S., Kurbalija-Novičić, Z., Jelić, M., Anđelković, M., (2013): Sexual selection can reduce mutational load in Drosophila subobscura. Genetika, 45(2): (IF 2013 =0,492 60/79 Agronomy, 156/165 Genetics & Heredity) 23 0,492 Пре избора у звање доцента Бр Публикација 1. Kurbalija Novicic, Z., Jelic, M., Savic, T., Savic Veselinovic, M., Dimitrijevic, D., Jovanovic, M., Kenig, B., Stamenkovic-Radak, M., Andjelkovic, M., (2013): Effective population size in Drosophila subobscura: ecological and molecular approaches. Journal of Biological Research-Thessaloniki, 19: (IF 2013 =0,714 64/85 Biology) 2. Jelić, M., Castro, J.A., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Dimitrijević, D., Savić Veselinović, M., Jovanović, M., Milovanović, D., Stamenković-Radak, M., Andjelković, M., (2012): Absence of linkage disequilibria between chromosomal arrangements and mtdna haplotypes in natural populations of Drosophila subobscura from the Balkan Peninsula. Genome, 55(3): (IF 2010 =1,662 93/160 Biotechnology & Applied Microbiology, 113/156 Genetics & Heredity) 3. Stamenkovic-Radak, M., Jelic, M., Kurbalija Novicic, Z., Kenig, B., Tanaskovic, M., Andjelkovic, M., (2012): Balkan glacial history and modern Drosophila subobscura population genetics. Evolutionary Ecology Research, 14(7): (IF 2010 =1,507 76/130 Ecology, 36/45 Evolutionary Biology, 119/156 Genetics & Heredity) 4. Jelić, M., Kenig, B., Tanasković, M., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M., (2012): Relationship between chromosomal and mitochondrial DNA variability of Drosophila subobscura population from the Lazar s River Canyon. Genetika, 44(2): (IF 2011 =0,440 61/80 Agronomy, 149/158 Genetics & Heredity) 5. Kurbalija Novicic, Z., Stamenkovic-Radak, M., Pertoldi, C., Jelic M., Savic Veselinovic, M., Andjelkovic, M., (2011): Heterozygosity maintains developmental stability of sternopleural bristles in Drosophila subobscura interpopulation hybrids. Journal of Insect Science, 11: (IF 2009 =1,069 32/74 Entomology) 6. Kurbalija Novicic, Z., Jelic, M., Jovanovic, M., Dimitrijevic, D., Savic Veselinovic, M., Stamenkovic- Radak, M., Adjelkovic, M., (2011): Microsatellite variability of Drosophila subobscura populations from the central Balkans. Evolutionary Ecology Research, 13(5): (IF 2009 = /129 Ecology, 34/45 Evolutionary Biology, 106/146 Genetics & Heredity) 7. Rogic, B., Tomic, L., Vazic, B., Jelic, M., Jovanovic, S., Savic, M., (2011): Assessment of genetic diversity of Buša cattle from Bosnia and Herzegovina using microsatellite DNA markers. Archives of Biological Sciences (Belgrade), 63 (4): (IF 2011 =0,360 76/85 Biology) 8. Kenig, B., Jelić, M., Kurbalija, Z., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M., (2010): Inversion polymorphism in populations of Drosophila subobscura from urban and non-urban environments. Archives of Biological Sciences (Belgrade), 62(3): (IF 2010 =0,356 77/86 Biology) 9. Jelić, M., Kenig, B., Kurbalija, Z., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M., (2009): Intra-species differentiation among Drosophila subobscura from different habitats in Serbia. Archives of Biological Sciences (Belgrade), 61(3): (IF 2009 =0,238 73/76 Biology) М # ИФ # 0,714 M22 1,662 M22 1,507 0,440 M22 1,069 M ,360 0,356 0,238

10 10 Зборници међународних научних скупова (M30) Након избора у звање доцента Катег. Предавање по позиву са међународног скупа штампано у изводу (М32) и саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34) Бр. 1. Jelić, M., (2014): Is variation in mtdna neutral? Findings in Drosophila subobscura. V congress of the Serbian Genetic Society. 28 September-2 October 2014 Kladovo, Serbia, Abstract PL-10, p21. 2 Erić, K., Lečić, S., Jelić, M., Savić Veselinović, M., Tanasković, M., Kenig, B., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M. (2017) Altitudinal pattern of chromosomal inversion variability in Drosophila subobscura populations. 16th Congress of the European Society for Evolutionary Biology, Groningen, Netherlands, August 2017, S18 - P3. 3 Kurbalija Novicic, Z., Savic Veselinovic, M., Kenig, B., Patenkovic, A., Jelic, M., Stamenkovic-Radak, M., Andejlkovic, M. (2015): Genetic variability in the wild is influenced by microhabitat characteristics in Drosophila subobscura. Congress of the European Society for Evolutionary Biology, August 2015, Lausanne, Switzerland. Abstract B-MAX414, p Banjanac, T., Belamarić, M., Skorić, M., Mišić, D., Malkov, S., Jelić, M., Šiler, B. (2015): Pursuit for transcriptome microsatellites towards estimation of genetic variation, species discrimination and detection of interspecific hybrids within the genus Centaurium. 2 nd International Conference on Plant Biology, 21 st Symposium of the Serbian Plant Physiology Society, COST ACTION FA1106 QUALITYFRUIT Workshop June 2015, Petnica, Serbia, Abstract PP5-2, p Jelić, M., Kurbalija Novičić, Z., Skorić, M., Patenković, A., Mišić, D., Bordács, S., Várhidi, F., Šiler, B. (2015): Assessment of genetic integrity and diversity of Populus nigra in protected areas along the Danube River. 2 nd International Conference on Plant Biology, 21 st Symposium of the Serbian Plant Physiology Society, COST ACTION FA1106 QUALITYFRUIT Workshop, June 2015, Petnica, Serbia, Abstract OP5-2, p Banović, B., Miljuš-Đukić, J., Jovanović, Z., Mikić, A., Ćupina, B., Zlatković, B., Anđelković, S., Jelić, M., Maksimović, V., Aleksić, J. (2014): Faba bean, a grain crop legume of the future. V congress of the Serbian Genetic Society. 28 September - 2 October 2014, Kladovo, Serbia, Abstract RT-02 O, p Šiler, B., Patenković, A., Skorić, M., Jelić, M., Mišić, D., Kurbalija Novičić, Z. (2014): Microsatellite variability in European black poplar ( Populus nigra L): genetic structure of pоpulations along the Danube River. V congress of the Serbian Genetic Society, 28 September - 2 October 2014, Kladovo, Serbia, Abstract V-15 P, p Kenig, B., Kurbalija Novičić, Z., Jelić, M., Savić Veselinović, M., Patenković, A., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M. (2014): Detecting adaptive genetic variation in the wild based on the inversion polymorphism of Drosophila subobscura. V congress of the Serbian Genetic Society, 28 September - 2 October 2014, Kladovo, Serbia, Abstract IV-04 P, p Savić Veselinović, M., Kurbalija Novičić, Z., Jelić, M., Kenig, B., Patenković, A., Anđelković, M. Stamenković-Radak, M., (2014): Microhabitat influence on genetic variability in Drosophila subobscura. V congress of the Serbian Genetic Society, 28 September - 2 October 2014, Kladovo, Serbia, Abstract IV-02 O, p Kurbalija Novičić, Z., Jelić, M., Immonen, E., Anđelković, M., Stamenković-Radak, M., Arnqvist, G., (2014): MtDNA haplotype variation is functional in Drosophila subobscura. V congress of the Serbian Genetic Society, 28 September - 2 October 2014, Kladovo, Serbia, Abstract IV-01 O, p Savic Veselinovic, M., Pavkovic-Lucic, S., Kurbalija Novicic, Z., Jelić, M., Tanaskovic, M., Andjelkovic, M., (2013): Can mutational load be red uced through selection on males? XIV Congress of The European Society for Evolutionary Biology, August 2013, Lisbon, Portugal, Abstract D21SY25PS1033, p990. М32 М34 М34 М34 М34 М34 М34 М34 М34 М34 М34

11 11 12 Jelić, M., Kenig, B., Kurbalija Novičić, Z., Tanasković, M., Filipović, Lj., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M., (2013): Evidence of cyto-nuclear epistasis in Drosophila subobscura. XIV Congress of The European Society for Evolutionary Biology, August 2013, Lisbon, Portugal, Abstract D23SY02PS0573, p Kalajdzic, P., Jelic, M., Andjelkovic, M., Ladoukakis, E.D., (2013): Differences in mtdna copy number between individuals with long and short haplotypes from a natural population of Drosophila subobscura. XIV Congress of The European Society for Evolutionary Biology, August 2013, Lisbon, Portugal, Abstract D23SY02PS0530, p Jelić, M. Possibilities and Challenges that Young Scientists Face in the Republic of Serbia. 1st Regional Conference: Young Scientists and Science in the Region October Podgorica- Montenegro, Abstract p3. Izdavač: Montenegrin Academy of Sciences and Arts. М34 М34 М34 Пре избора у звање доцента Бр. Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34) Катег. 1. Kurbalija Novičić, Z., Jelić, M., Savić Veselinović, M., Stamenković-Radak, M., Andjelković M., М34 (2012): Consequences of inter-population hybridization in Drosophila subobscura. The Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics, 9-12 May 2012, Belgrade, Serbia, Abstract III- 04 Talk, p Rogić, B., Stamenković-Radak, M., Savić, M., Jelić, M., Važić, B., (2012): Asse sment of genetic М34 diversity and differentiation of Gatačko goveče and Buša breeds from Bosnia and Herzegovina using microsatellite DNA markers. The Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics, 9-12 May 2012, Belgrade, Serbia, Abstract II-11 Poster, p Savić Veselinović, M., Kurbalija Novičić, Z., Jelić, M., Tanasković, M., Kenig, B., Nedeljković, I., М34 Stamenković-Radak, M., Andjelković, M., (2012): The role of sexual selection in reducing mutational load in Drosophila subobscura. The Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics, 9-12 May 2012, Belgrade, Serbia, Abstract I-08 Poster, p Jelić, M., Tanasković, M., Kenig, B., Kurbalija Novičić, Z., Stamenković-Radak, M., Andjelković, M. М34 (2012): Fitness effects of mitochondrial haplotype with a large insertion: is there cytonuclear coadaptation for this type of polymorphism in Drosophila subobscura? The Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics, 9-12 May 2012, Belgrade, Serbia, Abstract I-05 Talk, p Kurbalija Novicic, Z., Jelic, M., Jovanovic, M., Dimitrijevic, D., Savic Veselinovic, M., Stamenkovic- М34 Radak, M., Andjelkovic, M., (2011): Ecological significance of microsatellite variation in Central Balkan populations of Drosophila subobscura. 13th Congress of the European Society for Evolutionary Biology, August 2011, Tübingen, Germanu, Abstract E-Sy21-i016-E, p Jelic, M., Castro, J.A., Kurbalija Novicic, Z., Kenig, B., Dimitrijevic, D., Savic Veselinovic, M., М34 Jovanovic, M., Milovanovic, D., Stamenkovic-Radak, M., Andjelkovic, M., (2011): Lack of linkage disequilibria between chromosomal arrangements and mtdna haplotypes in Drosophila subobscura population from the Sicevo Gorge (Serbia). 13th Congress of the European Society for Evolutionary Biology, August 2011, Tübingen, Germanu, Abstract E-Sy21-i014-E, p Jelic, M., Kurbalija, Z., Savic Veselinovic, M., Stamenkovic-Radak, M., Andjelkovic, M., (2010): The variability of mtdna in Drosophila subobscura from the Derventa River Gorge (Tara National Park, Serbia). IXth European Congress of Entomology, August 2010, Budapest, Hungary, Abstract TU95, p150. М34 8. Jelic, M., Kenig, B., Kurbalija, Z., Stamenkovic-Radak, M., Andjelkovic, M., (2008): Amongpopulation М34 differentiation of Drosophila subobscura. XX International Congress of Genetics, July 2008, Berlin, Germany, Abstract P603/40/A, p192.

12 12 Зборници са скупова националног значаја (M60) Након избора у звање доцента Бр. Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64) Катег. 1. Beribaka, M., Stamenković-Radak, M., Jelic, M., Dimkic, I., Anđelković, M. (2017): Mikrobiota kod М64 dvije vrste Drosophila u prirodnim i laboratorijskim uslovima. P XI Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem XI Symposium of entomologists of Serbia with international participation, Septembar, Goč, Serbia. 2. Erić, P., Jelić, M., Savić Veselinović, M., Kenig, B., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M. (2017): Varijabilnost nukleotidne sekvence mitohondrijske DNK u dve prirodne populacije Drosophila subobscura iz okoline Kalne (Stara planina). P XI Simpozijum entomologa Srbije sa М64 međunarodnim učešćem XI Symposium of entomologists of Serbia with international participation, Septembar, Goč, Serbia. Пре избора у звање доцента Бр. Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64) Катег. 1. Kurbalija Novičić, Z., Jelić, M., Savić, T., Savić Veselinović, M., Dimitrijević, D., Jovanović, M., М64 Kenig, B., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M. (2011): Efektivna veličina populacija Drosophila subobscura: ekološki i molekularni pristup. Simpozijum entomologa Srbije, septembar 2011, Donji Milanovac, Srbija, Apstakt Tanasković, M., Kenig, B., Jelić, M., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M. (2011): Učestalosti М64 mtdnk haplotipova u populaciji Drosophila subobscura iz botaničke bašte Jevremovac u Beogradu Simpozijum entomologa Srbije, septembar 2011, Donji Milanovac, Srbija, Apstrakt Jelić, M., Kurbalija Novičić, Z., Tanasković, M., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M. (2011): М64 Ispitivanje prisustva Wolbachia u populacijama vrste Drosophila subobscura sa teritorije Srbije. Simpozijum entomologa Srbije, septembar 2011, Donji Milanovac, Srbija, Apstrakt Jelić, M., Kurbalija, Z., Kenig, B., Stamenković-Radak, M., Anđelković M., (2009): Chromosomal inversion polymorphism in Drosohila subobscura population from the gorge of the Derventa River (Tara Mountain). IV Congress of The Serbian Genetic Society, 1-5 June 2009, Tara, Serbia, Abstract I-Pos-9, p28. М64 Националне монографије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације националног значаја; научни преводи и критичка издања грађе, библиографске публикације Након избора у звање доцента Бр. Поглавље у монографији националног значаја или рад у тематском зборнику националног значаја 1. Jelić, M., (2015): Održavanje unutarpopulacione varijabilnosti mitohondrijske DNK kod vrste Drosophila subobscura. In: Raznovrstost u nastanku i trajanju, Editors: Stamenković-Radak, M, Milošević-Brockett M., Biološki fakultet, Beograd. Катег. М45 Часописи националног значаја

13 13 Пре избора у звање доцента Бр. Рад у водећем часопису националног значаја Катег. 1 Pavković-Lučić, S., Savić, T., Jelić, M., Kenig, B., Tanasković, M., Stamenković-Radak, M., Andjelković, M., (2012): Note on the fauna of Drosophila (Diptera: Drosophilidae) and the first record of Opomyza florum (Diptera: Opomyzidae) from Mountain Goč, Serbia. Acta Entomologica Serbica, 17(1/2): М51 Одбрањена докторска дисертација (М71) Пре избора у звање доцента Бр. Одбрањена докторска дисертација Катег. 1. Јелић, М, Хромозомска, микросателитска и митохондријална ДНК варијабилност М71 популација Drosophila subobscura у клисурама и кањонима Србије, 2012 АНАЛИЗА НАУЧНИХ РАДОВА Према предмету истраживања публиковани научни радови др Михаила Јелића се могу сврстати у неколико основних тематских група. I) У области еволуционе биологије кандидат изучава механизме који одржавају варијабилност митохондријске ДНК (мтднк) унутар популација. Такође изучава улогу сексуалне селекције у елиминацији генетичких оптерећења. II) У области популационе генетике изучава генетичке структуре природних популација Drosophila subobscura применом неколико видова адаптивних и адаптивно неутралних маркера, са посебним тежиштем на рефугијалним стаништима. III) У области конзервационе генетике изучава степен угрожености европске црне тополе, као и аутохтоних раса говеда. Такође доприноси развоју и конструкцији микросателитских маркера биљних таксона. Kористи и D. subobscura као модел врсту у изучавању ефеката геномског стреса, тачније аутбридинга. Подела на тематске групе осликава ширину истраживачког поља као и методску разноврсност присутну у научном раду. Анализирани су научни радови који су објављени од почетка научне каријере (од године) до данас у часописима категорије М20 и поглавља у публикацијама М10 категорије. I) Највећи део истраживачког рада др Михаила Јелића посвећен је изучавању адаптивног значаја варијабилности мтднк, првенствено симпатричке, и механизама који одржавају мтднк варијабилност (радови бр. 3., 4., 8. и 10.). Наиме, због специфичних својстава мтднк присуство варијабилности у оквиру популација може се објаснити једино присуством неког вида балансне селекције, које су махом разматране само теоријски и рачунарским симулацијама, док емпиријски резултати изостају. У радовима под редним бројевима 8. и 10. изучавана је мтднк варијабилност неколико природних популација D. subobscura и улога митонуклеусних интеракција у обликовању специфичног хаплотипског обрасца који је присутан код ове врсте. У том светлу анализирана је неравнотежа везаности ( LD) мтднк хаплотипова и хромозомских инверзионих аранжмана, чији је адаптивни значај потврђен, а резултати указују да је овај тип LD-а пролазног карактера и да је његово присуство зависно од еколошких чинилаца. Од јединки ухваћених у природи др Михаило Јелић затим вишегенерацијским повратним укрштањима конструише митонуклеусне линије које представљају комбинације различитих мтднк хаплотипова на различитим једарним позадинама. На овај начин је омогућено раздвајање ефеката који потичу од митохондријског и једарног генома на адаптивну вредност. У раду под редним бројем 3. анализирана је метаболичка активност и показане су значајне разлике између носилаца различитих хаплотипова. Овакав налаз одбацује хипотезу адаптивне неутралности симпатричких митохондријских варијанти. У раду под редним бројем 4.

14 14 анализиране су особине животне историје на истом сету митонуклеусних линија. У овој студији демонстрирана је интеракција једарног и митохондријског генома у случају односа полова код јединки које су се излегле. Такође, добијена је интеракција једарног, митохондријског генома и пола на дуговечност. Овакви резултати потврђују да полно специфична селекција (један вид балансне селекције) делује на митонуклеусне генотипове и одржава симпатричку мтднк варијабилност. На овом пољу је и највећи значај радова кандидата јер је пружио емпиријске доказе који подржавају моделе одржавања симпатричке мтднк варијабилности. Радови под редним бројевима 1. и 6. се односе на истраживање степена у коме сексуална селекција има улогу у елиминацији генетичких оптерећења. Досадашњи литературни подаци указују да штетне мутације које редукују фитнес могу имати и негативни утицај на неке особине понашања везане за успешност у парењу. То би значило да сексуална селекција може имати значајну улогу у уклањању штетих мутација из популације, те су експерименти, користећи D. subobscura, тестирали претпоставку да ће мужјаци доброг генетичког квалитета имати бољу успешност у парењу од оних нижег квалитета. Фактор који је варирао генетичку позадину мужјака је било јонизујуће зрачење. Особине које су праћене у раду број 1. су биле: почетак и дужина удварања, интензитет удварања, учесталост парења и дужина парења. Резултати потврђују важну улогу сексуалне селекције у уклањању штетних мутација. Такође, праћен је и фертилитет и дужина развића у групама где су женке имале могућност избора, насупрот групи где није дозвољена сексуална селекција (рад бр. 6.). Резултати показују да сексуална селекција може смањити мутациона генетичка оптерећења, али само у случају фертилитета. У овом раду се дискутује и могућност да сексуална селекција и сексуални конфликт могу имати супротан ефекат на фитнес јединки. II) Радови под редним бројем 7., 9., 12., 14., и 15. се односе на изучавања генетичке структуре природних популација D. subobscura применом неколико видова адаптивних и адаптивно неутралних генетичких маркера. У раду под редним бројем 15., анализирана је генетичка диференцијација адаптивним генетичким маркером, инверзионим полиморфизмом, популација које насељавају различите шумске заједнице. Адаптивна генетичка диференцијација није уочена, највероватније услед високог протока гена. У раду под редним бројем 14. поређена је варијабилност хромозомских инверзионих аранжмана у популацији загађеног станишта, урбаног дела Београда, и популација које насељавају станишта која су у мањем степену под антропогеним утицајем. Резултати показују одсуство диференцијације између популација, али и већу генетичку варијабилност популације загађеног станишта, која може да осликава већу срединску комплексност урбаних станишта. Резултати који су публиковани у раду са редним бројем 12. по први пут презентују варијабилност балканских популација применом сета микросателитских маркера лоцираних на свим хромозомима ове врсте. Резултати ове студије показују постојање слабе генетичке диференцијације између популација различитих еколошких станишта, а која је узрокована високим протоком гена. Показано је да се по овом адаптивно неутралном генетичком маркеру, за разлику од хромозомских инверзија, популације Балканског полуострва не диференцирају у односу на друге регионе ареала ове врсте. Посебно је значајан рад под редним бројем 9. који заједно са докторском дисертацијом сумира обрасце генетичке варијабилности популација Балканског полуострва применом три типа маркера: хромозомских инверзија, нуклеусних микросателита и RFLP целокупног митохондријског генома. Приступ који подразумева симултану примену селективно неутралних и адаптивних маркера даје бољи увид у популацону историју јер разграничава сличне обрасце варијабилности који могу настати услед ефеката специфичних за поједине локусе, од чинилаца који утичу на читав геном. У оквиру овог рада анализирана су и специфична станишта Балканског полуострва, као што су клисуре и кањони, које су због специфичног сплета абиотичких и биотичких фактора биле од пресудног значаја за преживљавање терицијарних популација у периодима глацијације. Сходно томе, очекиване су генетичке особености ових популација. Анализа инверзионог полиморфизма показала је присуство ендемичних, ретких хромозомских аранжмана у рефугијалним стаништима, док ове варијанте нису присутне у околним популацијама. Са друге стране, популације клисура и кањона се

15 15 не одликују другачијом популационом историјом уколико се посматра микросателитска варијабилност. Слично, и обрасци мтднк варијабилности су слични у свим популацијама; увек су присутна два честа хаплотипа сличне учесталости и ретки изведени од њих. Према резултатима тестова који уочавају промене популационе демографије на основу мтднк показана је стабилнија популациона историја у рефугијалним стаништима. Свеобухватно резултати указују да су клусире и кањонске долине могле бити прибежишта за D. subobscura. У раду под редним бројем 7. упоређују се две методе за израчунавање ефективне величине популације. Једна је еколошка метода (хватање-маркирање-пуштање-поновно хватање), док је друга молекуларно-генетичка базирана на варијабилности микросателитских локуса. Резултати показују конкордантност две методе, али с обзиром да су базиране на различитим приступима њихова комбинација омогућава прецизнији мониторинг ефективне величине. III) Резултати који су публиковаи у оквиру радова под редним бројем 2., 5., 11. и 13.и поглавља у монографији под редним бројем 1. су у оквиру области конзервационе генетике. Популационо генетички приступ који др Михаило Јелић користи у својим истраживањима је јако добро имплементиран у анализи варијабилности угрожене европске црне тополе ( Populus nigra), у заштићеним подручјима дуж Дунава, од његовог извора до ушћа, употребом микросателитских маркера (поглавље у монографији бр. 1. и рад бр. 2.). Наиме, ова врста има централну улогу у оквиру плавних екосистема Европе и Азије и угрожена је урбанизацијом, фрагментацијом станишта, контролисањем речних токова као и интродукцијом алохтоних алела пореклом од америчке црне тополе (P. deltoides) са којом хибридизује. Спроведене студије показују висок степен варијабилости популација европске црне тополе у заштићеним подручјима дуж Дунава. Генетичке анализе такође показује да је у једном од заштићених подручја популација доживела скорашње смањење бројности. У раду под редним бројем 2. коришћенo је пет високо дискриминантних микросателитских локуса како би се испитало присуство алохтоних алела пореклом од америчке црне тополе. Међу јединкама морфолишки детерминисаним као P. nigra 2,28% је идентификовано као F 2 хибрид европске и америчке црне тополе. Свеобухватно, ове студије идентификују генофонд шума заштићених подручја као одличан материјал за одржавање и ширење метапопулација, али такође истичу и значај генотипизације садног материјала ради утврђивања хибридног статуса јединки. У оквиру анализа европске црне тополе др Михаило Јелић је био активни члан тима који је спроводио анализе, дискутовао резултате и координисао рад две лабораторије у којима су спровођене анализе. Др Михаило Јелић је био укључен и у анализу микросателитске генетичке варијабилности аутохтоне расе говеда, буше, са територије Босне и Херцеговине (рад бр. 13.). Резултати ове студије указују на генетичке особености ове расе у различитим географским регионима, и значајни су за њену будућу конзервацију. Такође, ова запостављена раса може бити непроценљиви извор генетичке варијабилности у оплемењивачким програмима. У раду под редним бројем 4. анализирана је употребљивост претходно идентификованих микросателитских маркера за анализу варијабилности локалних сорти боба, Vicia faba, важне легуминозе која се користи у људској исхрани, а чији је секундарни центар порекла Балканско полуострво. Иако је рад методолошког типа и описује процедуру за идентификовање информативних маркера, резултати могу такође имати примену у конзервацији аутохтоних сорти и оплемењивачким програмима. У раду под редним бројем 11. користи се D. subobscura као модел у изучавању ефеката аутбридинга као геномског стреса. Тачније, анализира се варијабилност природно симетричних карактера, броја стерноплеуралних чекиња током неколико генерација међупопулационих и унутарпопулационих укрштања популација са еколошки различитих станишта. Наиме, средински и геномски стрес могу индуковати значајан ниво развојне нестабилности (DI). Повећана флуктуирајућа асиметрија ( FA) билатерално симетричних органа, као манифестација DI, може настати услед различитих срединских и генетичких узрока. Настанак DI генотипа се може разматрати или са становишта пораста хетерозиготности и/или балансираних генетичких комплекса кроз еволуцију популације, а резултати овог рада сугеришу да је највероватнији механизам који обезбеђује развојну хомеостазу хетерозиготна супериорност.

16 16 3. Б) Остале научне активности Учешће у националном пројекту Након избора у звање доцента Пројекат: Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација у промељивим условима средине. Финансијер и трајање: МПНТРС, Руководилац: академик Марко Анђелковић Пројекат: Еколошка и генетичка истраживања популација Drosophila централног Балкана Финансијер и трајање: Српска академија наука и уметности, Руководилац: академик Марко Анђелковић Пре избора у звање доцента Пројекат: Адаптивни значај генетичког полиморфизма у популацијама Drosophila Финансијер и трајање: МПНТРС Руководилац: академик Марко Анђелковић Учешће у међународном пројекту Након избора у звање доцента Пројекат: EUROPEAN DROSOPHILA POPULATION GENOMICS Финансијер и трајање: ESEB - Special Topics Network (STN); Руководилац пројекта: The European Drosophila Population Genomics Consortium ( Рецензија (уз доказ) публикације категорије М20 Након избора у звање доцента International Journal Silvae Genetica (М23), 2016; Genetika (М23), 2017 Цитираност (Аутоцитати су означени са #; категорије часописа су одређиване према Кобсону за годину када је рад публикован и бирана је повољнија категорија; - категорија не постоји према Кобсону; SCIe - SCI expanded Jelić, M., Patenković, A., Skorić, M., Mišić, D., Kurbalija Novičić, Z., Bordács, S., Várhidi, F., Vasić, I., Benke, A., Frank, G., Šiler, B., (2015): Indigenous forests of European black poplar along the Danube River: genetic structure and reliable detection of introgression. Tree Genetics & Genomes, 11: 89. бр. Цитиран у: катег. 1 Čortan, D., & Tubić, B. (2017). Viability and genetic diversity of populus nigra population from riparian forest in SNR gornje podunavlje. Dendrobiology, 78, doi: /denbio Csencsics, D., & Holderegger, R. (2016). Origin of natural regeneration of black poplar (populus nigra L.) and co-occurrence with hybrid poplar offspring. Flora: Morphology, Distribution, Functional Ecology of Plants, 222, doi: /j.flora M22 3 Degen, B., Blanc-Jolivet, C., Stierand, K., & Gillet, E. (2017). A nearest neighbour approach by genetic distance to the assignment of individual trees to geographic origin. Forensic Science International: Genetics, 27, doi: /j.fsigen M21a Lewandowski, A., & Litkowiec, M. (2017). Genetic structure of the old black poplar population along the bank of the vistula river in poland. Acta Societatis Botanicorum Poloniae, 86(1) 4 doi: /asbp Otgonsuren, B., Rewald, B., Godbold, D. L., & Göransson, H. (2016). Ectomycorrhizal inoculation of populus nigra modifies the response of absorptive root respiration and root surface enzyme activity to M22

17 17 salinity stress. Flora: Morphology, Distribution, Functional Ecology of Plants, 224, doi: /j.flora Jelić, M., Arnqvist, G., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Tanasković, M., Anđelković, M., Stamenković-Radak, M., (2015): Sex-specific effects of sympatric mitonuclear variation on fitness in Drosophila subobscura. BMC Evolutionary Biology, 15:135. бр. Цитиран у: катег. 1 Stojković, B., Sayadi, A., Đorđević, M., Jović, J., Savković, U., & Arnqvist, G. (2017). Divergent evolution of life span associated with mitochondrial DNA evolution. Evolution, 71(1), doi: /evo M21 Kurbalija Novičić, Z., Immonen, E., Jelić, M., Anđelković, М., Stamenković-Radak, M., Arqvist, G., (2015): Within - population genetic effects of mtdna on metabolic rate in Drosophila subobscura. Journal of Evolutionary Biology, 28(2): бр. Цитиран у: катег. 1 Hill, G. E. (2015). Mitonuclear ecology. Molecular Biology and Evolution, 32(8), doi: /molbev/msv104 M21a 2 Hoffmann, A. A., Ross, P. A., & Rašić, G. (2015). Wolbachia strains for disease control: Ecological and evolutionary considerations. Evolutionary Applications, 8(8), doi: /eva M21 Immonen, E., Collet, M., Goenaga, J., & Arnqvist, G. (2016). Direct and indirect genetic effects of sex-specific mitonuclear epistasis on reproductive ageing. Heredity, 116(3), doi: /hdy M21 4# Jelić, M., Arnqvist, G., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Tanasković, M., Ancrossed D Signelković, M., & Stamenković-Radak, M. (2015). Sex -specific effects of sympatric mitonuclear variation on fitness in drosophila subobscura BMC Evolutionary Biology, 15(1) doi: /s M22 5 Kosovac, A., Radonjić, S., Hrnčić, S., Krstić, O., Toševski, I., & Jović, J. (2016). Molecular tracing of the transmission routes of bois noir in mediterranean vineyards of montenegro and experimental evidence for the epidemiological role of vitex agnus-castus (lamiaceae) and associated hyalesthes obsoletus (cixiidae). Plant Pathology, 65(2), doi: /ppa M21 Ortego, J., Noguerales, V., & Cordero, P. J. (2017). Geographical and ecological drivers of 6 mitonuclear genetic divergence in a mediterranean grasshopper. Evolutionary Biology, 44(4), doi: /s x Pick, J. L., Ebneter, C., Hutter, P., & Tschirren, B. (2016). Disentangling genetic and prenatal maternal effects on offspring size and survival. American Naturalist, 188(6), doi: / M21 8 Porcelli, D., Westram, A. M., Pascual, M., Gaston, K. J., Butlin, R. K., & Snook, R. R. (2016). Gene expression clines reveal local adaptation and associated trade-offs at a continental scale. Scientific Reports, 6 doi: /srep32975 M21 9 Stojković, B., Sayadi, A., Đorđević, M., Jović, J., Savković, U., & Arnqvist, G. (2017). Divergent evolution of life span associated with mitochondrial DNA evolution. Evolution, 71(1), doi: /evo M21 10 Towarnicki, S. G., & Ballard, J. W. O. (2017). Drosophila mitotypes determine developmental time in a diet and temperature dependent manner. Journal of Insect Physiology, 100, doi: /j.jinsphys M21 11 Tschirren, B., Ziegler, A. -., Pick, J. L., Okuliarová, M., Zeman, M., & Giraudeau, M. (2016). Matrilineal inheritance of a key mediator of prenatal maternal effects. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, 283(1838) doi: /rspb M21 12 Yuan, X. -., Mao, X. -., Liu, X. -., Cheng, S., Zhang, P., & Zhang, Z. -. (2017). The complete mitochondrial genome of engyodontium album and comparative analyses with ascomycota mitogenomes. Genetics and Molecular Biology, 40(4), doi: / gmb Savić Veselinović, M., Pavković-Lučić, S., Kurbalija-Novičić, Z., Jelić, M., Anđelković, M., (2013): Sexual selection can reduce mutational load in Drosophila subobscura. Genetika, 45(2): бр. Цитиран у: катег.

18 18 1 2# Collet, J. M., Blows, M. W., & McGuigan, K. (2015). Transcriptome-wide effects of sexual selection on the fate of new mutations. Evolution, 69(11), doi: /evo Savic Veselinovic, M., Pavkovic-Lucic, S., Kurbalija Novicic, Z., Jelic, M., Stamenkovic-Radak, M., & Andjelkovic, M. (2017). Mating behavior as an indicator of quality of drosophila subobscura males? Insect Science, 24(1), doi: / M21 M21 Kurbalija Novicic, Z., Jelic, M., Savic, T., Savic Veselinovic, M., Dimitrijevic, D., Jovanovic, M., Kenig, B., Stamenkovic-Radak, M., Andjelkovic, M., (2013): Effective population size in Drosophila subobscura: ecological and molecular approaches. Journal of Biological Research-Thessaloniki, 19: бр. Цитиран у: катег. Kalajdzic, P., Kenig, B., & Andjelkovic, M. (2015). Drosophila subobscura flies adapted to low lead concentration carry no fitness cost. Environmental Pollution, 204, doi: /j.envpol M21a Jelić, M., Kenig, B., Tanasković, M., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M., (2012): Relationship between chromosomal and mitochondrial DNA variability of Drosophila subobscura population from the Lazar s River Canyon. Genetika, 44(2): бр. Цитиран у: катег. Jelić, M., Arnqvist, G., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Tanasković, M., Ancrossed D Signelković, M., & Stamenković-Radak, M. (2015). Sex -specific effects of sympatric mitonuclear variation on fitness in drosophila subobscura genome evolution and evolutionary systems biology genome evolution 1# and evolutionary systems biology. BMC Evolutionary Biology, 15(1) doi: /s M22 2# Novičić, Z. K., Immonen, E., Jelić, M., Anelković, M., Stamenković-Radak, M., & Arnqvist, G. (2015). Within-population genetic effects of mtdna on metabolic rate in drosophila subobscura. Journal of Evolutionary Biology, 28(2), doi: /jeb M22 Stamenkovic-Radak, M., Jelic, M., Kurbalija Novicic, Z., Kenig, B., Tanaskovic, M., Andjelkovic, M., (2012): Balkan glacial history and modern Drosophila subobscura population genetics. Evolutionary Ecology Research, 14(7): бр. Цитиран у: катег. 1 Kalajdzic, P., Kenig, B., & Andjelkovic, M. (2015). Drosophila subobscura flies adapted to low lead concentration carry no fitness cost. Environmental Pollution, 204, doi: /j.envpol M21a 2 Novičič, Z. K., Pertoldi, C., Randi, E., Kristensen, T. N., Santos, M., Milankov, V.,... Andjelkovic, M. (2012). Conservation biology: The need for multidisciplinary approaches. Evolutionary Ecology Research, 14(7), Patenković, A., Savić, T., Kenig, B., Novičić, Z. K., & Andelković, M. (2015). The impact of extremely low frequency electromagnetic field (50 hz, 0.25 mt) on fitness components and wing traits of drosophila subobscura. Genetika, 47(3), doi: /gensr p 4 Tanasković, M., Kurbalija Novicić, Z., Kenig, B., Savic Veselinović, M., Stamenković-Radak, M., & Andelković, M. (2016). Synergistic effect of environmental and genomic stress on wing size of drosophila subobscura. Genetika, 48(3), doi: /gensr t Jelić, M., Castro, J.A., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Dimitrijević, D., Savić Veselinović, M., Jovanović, M., Milovanović, D., Stamenković-Radak, M., Andjelković, M., (2012): Absence of linkage disequilibria between chromosomal arrangements and mtdna haplotypes in natural populations of Drosophila subobscura from the Balkan Peninsula. Genome, 55(3): бр. Цитиран у: катег. 1# Jelić, M., Arnqvist, G., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Tanasković, M., Ancrossed D Signelković, M., & Stamenković-Radak, M. (2015). Sex-specific effects of sympatric mitonuclear variation on fitness in drosophila subobscura genome evolution and evolutionary systems biology genome evolution and evolutionary systems biology. BMC Evolutionary Biology, 15(1) doi: /s M22 2# Jelić, M., Kenig, B., Tanasković, M., Stamenković-Radak, M., & Andelković, M. (2012). Relationship between chromosomal and mitochondrial DNA variability of drosophila subobscura population from the lazar's river canyon. Genetika, 44(2), doi: /gensr j 3 Kalajdzic, P., Oehler, S., Markaki, M., & Savakis, C. (2013). Toxicology and cytogenetic analysis of a

19 19 4# 5# 6# 7# 8 drosophila melanogaster mutant resistant to imidacloprid and DDT. Genetika, 45(3), doi: /gensr k Kurbalija Novicic, Z., Jelic, M., Savic, T., Savic Veselinovic, M., Dimitrijevic, D., Jovanovic, M.,... Andjelkovic, M. (2013). Effective population size in drosophila subobscura: Ecological and molecular approaches. Journal of Biological Research (Greece), 19, Novičić, Z. K., Immonen, E., Jelić, M., Anelković, M., Stamenković-Radak, M., & Arnqvist, G. (2015). Within-population genetic effects of mtdna on metabolic rate in drosophila subobscura. Journal of Evolutionary Biology, 28(2), doi: /jeb Stamenković-Radak, M., Jelic, M., Kurbalija Novičič, Z., Kenig, B., Tanaskovic, M., & Andjelković, M. (2012). Balkan glacial history and modern drosophila subobscura population genetics. Evolutionary Ecology Research, 14(7), Veselinović, M. S., Pavković-Lučić, S., Novičić, Z. K., Jelić, M., & Andelković, M. (2013). Sexual selection can reduce mutational load in drosophila subobscura.genetika, 45(2), doi: /gensr s Zivanovic, G., Arenas, C., Mestres, F., & Puertas, M. (2014). Inbreeding and thermal adaptation in drosophila subobscura. Genome, 57(9), doi: /gen M22 Kurbalija Novicic, Z., Stamenkovic-Radak, M., Pertoldi, C., Jelic M., Savic Veselinovic, M., Andjelkovic, M., (2011): Heterozygosity maintains developmental stability of sternopleural bristles in Drosophila subobscura interpopulation hybrids. Journal of Insect Science, 11: (IF 2009 =1,069 32/74 Entomology) бр. Цитиран у: катег. Banerjee, P., & Singh, B. N. (2015). Interspecific hybr idization does not affect the level of fluctuating asymmetry (FA) in the drosophila bipectinata species complex. Genetica, 143(4), doi: /s Rogic, B., Tomic, L., Vazic, B., Jelic, M., Jovanovic, S., Savic, M., (2011): Assessment of genetic diversity of Buša cattle from Bosnia and Herzegovina using microsatellite DNA markers. Archives of Biological Sciences (Belgrade), 63 (4): бр. Цитиран у: катег. Prodanović, R., Danijela, K., Vujanac, I., Durić, M., Korićanac, G., Sanja, V. -.,... Šamanc, H. (2013). Insulin responses to acute glucose infusions in buša and holstein-friesian cattle breed during the 1 peripartum period: Comparative study. Acta Veterinaria, 63(4), doi: /avb p - Kurbalija Novicic, Z., Jelic, M., Jovanovic, M., Dimitrijevic, D., Savic Veselinovic, M., Stamenkovic-Radak, M., Adjelkovic, M., (2011): Microsatellite variability of Drosophila subobscura populations from the central Balkans. Evolutionary Ecology Research, 13(5): бр. Цитиран у: катег. Jelić, M., Castro, J. A., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Dimitrijević, D., Savić Veselinović, M.,... Andjelković, M. (2012). Absence of linkage disequilibria between chromosomal arrangements and mtdna haplotypes in natural populations of drosophila subobscura from the balkan 1# peninsula. Genome, 55(3), doi: /g # Jelić, M., Kenig, B., Tanasković, M., Stamenković-Radak, M., & Andelković, M. (2012). Relationship between chromosomal and mitochondrial DNA variability of drosophila subobscura population from the lazar's river canyon. Genetika, 44(2), doi: /gensr j 3 Kjeldsen, S. R., Zenger, K. R., Leigh, K., Ellis, W., Tobey, J., Phalen, D.,... Raadsma, H. W. (2016). Genome-wide SNP loci reveal novel insights into koala (phascolarctos cinereus) population variability across its range. Conservation Genetics, 17(2), doi: /s M22 4# Stamenković-Radak, M., Jelic, M., Kurbalija Novičič, Z., Kenig, B., Tanaskovic, M., & Andjelković, M. (2012). Balkan glacial history and modern drosophila subobscura population genetics. Evolutionary Ecology Research, 14(7), Kenig, B., Jelić, M., Kurbalija, Z., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M., (2010): Inversion polymorphism in populations of Drosophila subobscura from urban and non-urban environments. Archives of Biological Sciences

20 20 (Belgrade), 62(3): бр. Цитиран у: катег. 1 Dimitrijević, D., Janać, B., Andelković, M., & Savić, T. (2013). Spontaneous locomotor activity of drosophila subobscura under controlled laboratory conditions.archives of Biological Sciences, 65(3), doi: /abs d Jelić, M., Castro, J. A., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Dimitrijević, D., Savić Veselinović, M.,... Andjelković, M. (2012). Absence of linkage disequilibria between chromosomal arrangements and mtdna haplotypes in natural populations of drosophila subobscura from the balkan 2# peninsula. Genome, 55(3), doi: /g # Jelić, M., Kenig, B., Tanasković, M., Stamenković-Radak, M., & Andelković, M. (2012). Relationship between chromosomal and mitochondrial DNA variability of drosophila subobscura population from the lazar's river canyon. Genetika, 44(2), doi: /gensr j 4 Kenig, B., Novičić, Z. K., Patenković, A., Stamenković-Radak, M., & Andelković, M. (2015). Adaptive role of inversion polymorphism of drosophila subobscura in lead stressed environment. PLoS ONE, 10(6) doi: /journal.pone M21 5 Kenig, B., Patenkovic, A., Andelkovic, M., & Stamenkovicradak, M. (2014). Life -history variation of drosophila subobscura under lead pollution depends on population history. Genetika, 46(3), doi: /gensr k 6# Kurbalija Novicic, Z., Jelic, M., Savic, T., Savic Veselinovic, M., Dimitrijevic, D., Jovanovic, M.,... Andjelkovic, M. (2013). Effective population size in drosophila subobscura: Ecological and molecular approaches. Journal of Biological Research (Greece), 19, # Novicic, Z. K., Jelic, M., Jovanovic, M., Dimitrijevic, D., Veselinovic, M. S., Stamenkovic-Radak, M., & Andjelkovic, M. (2011). Microsatellite variability of drosophila subobscura populations from the central balkans. Evolutionary Ecology Research, 13(5), Novicic, Z. K., Kenig, B., Ludoski, J., Stamenkovic-Radak, M., & Andjelkovic, M. (2012). Lead-induced variation in wing size and shape in populations of drosophila subobscura. Environmental Entomology, 41(4), doi: /en12056 M22 9# Stamenković-Radak, M., Jelic, M., Kurbalija Novičič, Z., Kenig, B., Tanaskovic, M., & Andjelković, M. (2012). Balkan glacial history and modern drosophila subobscura population genetics. Evolutionary Ecology Research, 14(7), Zivanovic, G., Arenas, C., Mestres, F., & Puertas, M. (2014). Inbreeding and thermal adaptation in drosophila subobscura. Genome, 57(9), doi: /gen Jelić, M., Kenig, B., Kurbalija, Z., Stamenković-Radak, M., Anđelković, M., (2009): Intra-species differentiation among Drosophila subobscura from different habitats in Serbia. Archives of Biological Sciences (Belgrade), 61(3): бр. Цитиран у: катег. 1 Dimitrijević, D., Janać, B., Andelković, M., & Savić, T. (2013). Spontaneous locomotor activity of drosophila subobscura under controlled laboratory conditions.archives of Biological Sciences, 65(3), doi: /abs d 2# Jelić, M., Castro, J. A., Kurbalija Novičić, Z., Kenig, B., Dimitrijević, D., Savić Veselinović, M.,... Andjelković, M. (2012). Absence of linkage disequilibria between chromosomal arrangements and mtdna haplotypes in natural populations of drosophila subobscura from the balkan peninsula. Genome, 55(3), doi: /g # Jelić, M., Kenig, B., Tanasković, M., Stamenković-Radak, M., & Andelković, M. (2012). Relationship between chromosomal and mitochondrial DNA variability of drosophila subobscura population from the lazar's river canyon. Genetika, 44(2), doi: /gensr j 4# Kenig, B., Jelić, M., Kurbalija, Z., Stamenković-Radak, M., & Andelković, M. (2010). Inversion polymorphism in populations of drosophila subobscura from urban and non-urban environments. Archives of Biological Sciences, 62(3), doi: /abs k 5 Kurbalija, Z., Stamenkovic-Radak, M., Pertoldi, C., & Andjelkovic, M. (2010). Outbreeding causes developmental instability in drosophila subobscura. Evolutionary Ecology, 24(4), doi: /s M22

21 21 6# 7 8# Novicic, Z. K., Stamenkovic-Radak, M., Pertoldi, C., Jelic, M., Veselinovic, M. S., & Andjelkovic, M. (2011). Heterozygosity maintains developmental stability of sternopleural bristles in drosophila subobscura interpopulation hybrids. Journal of Insect Science, 11 doi: / Patenković, A., Savić, T., Kenig, B., Novičić, Z. K., & Andelković, M. (2015). The impact of extremely low frequency electromagnetic field (50 hz, 0.25 mt) on fitness components and wing traits of drosophila subobscura. Genetika, 47(3), doi: /gensr p Rogić, B., Tomić, L., Važić, B., Jelić, M., Jovanović, S., & Savić, M. (2011). Assessment of genetic diversity of buša cattle from bosnia and herzegovina using microsatellite DNA markers. Archives of Biological Sciences, 63(4), doi: /abs r M Квантитативни приказ постигнутих резултата научног рада Списак међународних и домаћих часописа у којима је кандидат публиковао Након избора у звање доцента M* IF Бр. радова Insect Science M21a 2,551 1 Tree Genetics & Genomes M21a 2,451 1 Journal of Evolutionary Biology M21 3,483 1 BMC Evolutionary Biology M22 3,406 1 Czech Journal of Genetics and Plant Breeding 0,486 1 Genetika 0,492 1 Пре избора у звање доцента Genome M22 1,662 1 Evolutionary Ecology Research M22 1,507/1,692 2 Journal of Insect Science M22 1,069 1 Journal of Biological Research-Thessaloniki 0,714 1 Genetika 0,440 1 Archive of Biological Sciences 0,360/0,356/0,238 3 *према Кобсон-у: узиман је импакт фактор и категорија часописа из године у којој је рад публикован или највише две године пре и бирана повољнија вредност за аутора, укључујући и област часописа.

22 22 БОДОВАЊЕ НАУЧНОГ РАДА A) Основне научне активности Након избора у звање доцента Пре избора у звање доцента Назив групе резултата Ознака Врста резултата Вредност Број x бод Σ Вредност Број x бод Σ Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја М14 Монографска студија/поглавље у књизи М12 или рад у тематском зборнику међународног значаја 4 1 x 4 4 Радови објављени у научним M21a 10 2 x часописима међународног значаја Рад у врхунском међународном часопису М x 8 М22 Рад у истакнутом међународном 5 1 x x 5 20 часопису М23 Рад у међународном часопису 3 2 x x3 15 Зборници међународних научних скупова М32 Предавање по позиву за међународног скупа штампано у изводу 1,5 1 x 1,5 1,5 М34 Саопштење са међународног скупа штампано у изводу 0,5 13 x 0,5 6,5 0,5 8 x 0,5 4 Часописи националног значаја М51 Рад у водећем часопису националног 2 1 x 2 2 значаја Зборници скупова националног значаја М64 Саопштење са скупа националног значаја 0,2 2 x 0,2 0,4 4 4 x 0,2 0,8 штампано у изводу Националне монографије, тематски М45 1,5 1 x 1,5 1,5 зборници, лексикографске и Поглавље у монографији националног картографске публикације националног значаја или рад у тематском зборнику значаја; научни преводи и критичка националног значаја издања грађе, библиографске публикације Одбрањена докторска дисертација М71 Одбрањена докторска дисертација 6 1 x 6 6 Σ 52,9 41,8 Б) Остале научне активности Учешће у националном пројекту 1 2 x x1 1 Учешће на међународном пројекту 2 1 х 2 2 Рецензија (уз доказ) публикације категорије М20 1,5 2 x 1,5 3 Цитираност (сваки СЦИ цитат без аутоцитата се бодује 0,1 23 x 0,1 2,3 0,1) Σ 9,3 1 Σ А+ Б 62,2 42,8 105 Σ након + пре избора у звање доцента

23 23 4. ИЗБОРНИ УСЛОВИ Према члану 9 Правилника потребно је да кандидат има резултат у најмање једној подкатегорији унутар најмање 2 од 3 категорије. Категорија 4.1. Стручно-професионални допринос Рецензент у водећим међународним научним часописима, или рецензент међународних или националних научних пројеката. Рецензент за часописе из М20 категорије: Silvae Genetica () i Genetika () Рецензија међународног пројекта: The Rufford Small Grants Foundation Председник или члан организационог или научног одбора на научним скуповима националног или међународног нивоа Члан организационог одбора међународног конгреса: V Congress of the Serbian Genetic Society (28/09/ /10/2014), Kladovo, Serbia Председник или члан комисија за израду завршних радова на академским основним, мастер или докторским студијама. Од избора у звање доцента био је коментор 2 одбрањене докторске дисертације, 1 одбрањеног специјалстичког рада, ментор 8 и коментор 3 мастер дипломских радова, као и члан комисија за израду и одбрану 3 докторске дисертације, 3 специјалистичка рада и 15 дипломских мастер радова и 1 ван матичног Факултета. Видети табелу и попис под Основним наставним активностима Руководилац или сарадник на домаћим или међународним научним пројектима Од избора у звање доцента је сарадник на 2 национална пројекта и 1 међународном. Видети у делу 3.Б. Категорија 4.2. Допринос академској и широј заједници Председник или члан органа управљања, стручног органа или комисија на факултету или универзитету у земљи или иностранству Члан савета Биолошког факултета у периоду Члан комисије за избор у звање научни сарадник у ИБИСС-у Члан комисије за избор у звање истраживача приправника у ИБИСС-у Учешће у наставним активностима ван студијских програма високошколске установе (перманентно образовање, курсеви у организацији професионалних удружења и институција, програми едукације наставника) или у активностима популаризације науке Предавање у Задужбин Илије М. Коларца: Генетика од воћне мушице до човека Предавање у оквиру годишње прославе ИБИСС-а Адаптивни значај митонуклеусних интеракcија код врсте Drosophila subobscura Учешће у међународном пројекту популаризације науке SCIMFONICUM (EU projekat H2020-MSCA-NIGHT ) Континулано учешће у предавањима у истраживачкој станици Петница од године Социјалне вештине (поседовање комуникационих способности, способности за презентацију, способности за тимски рад и вођење тима).

24 24 Школске 2014/15. завршио је програм сталног усавршавања наставног особља ТRAIN- Training and Research for Academic Newcomers, на Универзитету у Београду у оквиру пројекта који се реализује уз подршку фондације краља Бодуена. Категорија 4.3. Сарадња са другим високошколским, научноистраживачким установама, односно установама културе или уметности у земљи и иностранству Учесник је међународног конзорцијума популационо генетичких истраживања Drosophila Учесник је по позиву у пројекту Српске академије наука и уметности. Истраживања обавља делом са сарадницима на Одељењу за генетику популација и екогенотоксикологију Института за биолошка истраживања С.Станковић. Успоставивши научну сарадњу у коауторству је објавио радове са колегама из: - Одељења за физиологију биљака Института за биолошка истраживања С.Станковић ; - Departament de Biologia, Facultat de Ciències, Universitat de les Illes Balears, Palma de Mallorca, Španija; - Department of Ecology and Genetics, Animal Ecology, University of Uppsala, Švedska.

25 25 ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ На основу навода из документације достављене уз пријаву кандидата, а са становишта услова релевантних за обављање послова доцента у области Генетика и еволуција на Катедри за генетику и еволуцију Биолошког факултета, Комисија закључује да др Михаило Јелић у потпуности одговара захтевима конкурса и датом радном месту. Кандидат је у протеклом периоду од стицања звања доцента стекао искуство и показао висок квалитет како у наставном раду Катедре за генетику и еволуцију, тако и у научноистраживачком раду током учешћа на научноистраживачким пројектима и објављивањем резултата тог рада. Осим квантитативних показатеља резултата наставног и научног рада, др Михаило Јелић је показао и резултате у категоријама изборних услова на пољу стручно професионалног доприноса академској и широј заједници. Комисија предлаже Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да др Михаила Јелића изабере у звање доцента за област Генетика и еволуција на Катедри за генетику и еволуцију на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Београд, 19. март године К о м и с и ј а др Марина Стаменковић-Радак, редовни професор Универзитет у Београду- Биолошки факултет академик Марко Анђелковић редовни професор у пензији Универзитет у Београду- Биолошки факултет др Бранислав Шилер, виши научни сарадник Универзитет у Београду- Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић

26 Образац 4 A А) ГРУПАЦИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИХ НАУКА С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ I - О КОНКУРСУ Назив факултета: Универзитет убеограду-биолошки факултет Ужа научна, oдносно уметничка област: Генетика и еволуција Број кандидата који се бирају: 1 Број пријављених кандидата: 1 Имена пријављених кандидата: 1. др Михаило Јелић II - О КАНДИДАТИМА 1) - Основни биографски подаци - Име, средње име и презиме:михаило, (Ђорђе) Јелић - Датум и место рођења: , Београд - Установа где је запослен:универзитет убеограду-биолошки факултет - Звање/радно место:доцент - Научна, односно уметничка област: Биологија-Генетика и еволуција 2) - Стручна биографија, дипломе и звања Основне студије:стари систем студирања-ниво Мастер - Назив установе: Универзитет у Београду-Биолошки факултет - Место и година завршетка:београд, Мастер: - Назив установе: - Место и година завршетка: - Ужа научна, односно уметничка област: Магистеријум: - - Назив установе:- - Место и година завршетка:- - Ужа научна, односно уметничка област:- Докторат: - Назив установе: Универзитет убеограду-биолошки факултет - Место и година одбране:београд, Наслов дисертације: Хромозомска, микросателитска и митохондријална ДНК варијабилност популација Drosophila subobscura у клисурама и кањонима Србије. - Ужа научна, односно уметничка област:биолошке науке-генетика и еволуција Досадашњи избори у наставна и научна звања: асистент, 2007, 2010; доцент, ; научни сарадник

27 3) Испуњени услови за избор у звање ДОЦЕНТ ОБАВЕЗНИ УСЛОВИ: (заокружити испуњен услов за звање у које се бира) oценa / број година радног искуства 1 Приступно предавање из области за коју се бира, позитивно 5 година је наставник оцењено од стране високошколске установе 2 Позитивна оцена педагошког рада у студентским анкетама од 4,06 до 4,56 током целокупног претходног изборног периода 3 Искуство у педагошком раду са студентима 11 година Број менторства / (заокружити испуњен услов за звање у које се бира) учешћа у комисији и др. 4 Резултати у развоју научнонаставног подмлатка на факултету менторство 2 одбрањене докторске дисертације,1 специјалистичког, 11 дипломских-мастер радова 5 Учешће у комисији за одбрану три завршна рада на специјалистичким, односно мастер академским студијама 3 специјалистичка, 48 мастер-дипломска рада (заокружити испуњен услов за звање у које се бира) 6 Објављена два рада из категорије М21 ; М22 или М23 из научне области за коју се бира 7 Учешће на научном или стручном скупу (категорије М31-М34 и М61-М64). 8 Објављена три рада из категорије М21, М22 или М23 од првог избора у звање доцента из научне области за коју се бира 9 Оригинално стручно остварење или руковођење или учешће у пројекту Број радова, саопштења, цитата и др 2хМ21а, 1хМ21,5хМ22,7хМ23 1хМ32, 21хМ34, 4хМ64 2хМ21а, 1хМ21,1хМ22,2хМ23 3 национална, 1 међународни Навести часописе, скупове, књиге и друго Genome, Evolutionary Ecology Research, Journal of Insect Science Journal of Biological Research- Thessaloniki,Genetika,Archive of Biological SciencesInsect Science, Tree Genetics & Genomes, Journal of Evolutionary Biology, BMC Evolutionary Biology,Czech Journal of Genetics and Plant Breeding,Genetika Insect Science, Tree Genetics & Genomes, Journal of Evolutionary Biology, BMC Evolutionary Biology,Czech Journal of Genetics and Plant Breeding,Genetika Пројекат: Адаптивни значај генетичког полиморфизма популација Drosophila (ОИ143014). МПНТР Србије, Руководилац:

28 10 Одобрен и објављен уџбеник за ужу област за коју се бира, монографија, практикум или збирка задатака (са ISBN бројем) 11 Саопштена три рада на међународним или домаћим научним скуповима (категорије М31-М34 и М61-М64) 1хМ32, 21хМ34, 4хМ64 академик Марко Анђелковић. Пројекат: Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација у промељивим условима средине. (ОИ173012) МПНТР Србије, Руководилац: академик Марко Анђелковић. Пројекат: Еколошка и генетичка истраживања популација Drosophila централног Балкана.Српска академија наука и уметности, 2016-Руководилац: академик Марко Анђелковић. Пројекат: European Drosophila Population Genomics. ESEB - Special Topics Network (STN); Руководилац пројекта: The European Drosophila Population Genomics Consortium ( Congress of the European Society for Evolutionary Biology; Сongress of the Serbian Genetic Society; Young Scientists and Science in the Region; Symposium of Population and Evolutionary Genetics 12 Објављена два рада из категорије М21, М22 или М23 у периоду од последњег избора из научне области за коју се бира. (за поновни избор ванр. проф) 13 Саопштена три рада на међународним или домаћим научним скуповима (категорије М31-М34 и М61-М64) у периоду од последњег избора из научне области за коју се бира. (за поновни избор ванр. проф) 14 Објављена четири рада из категорије М21, М22 или М23 од првог избора у звање ванредног професора из научне области за коју се бира. 15 Цитираност од 10 хетеро цитата 23 у часописима Sci листе 16 Саопштено пет радова на међународним или домаћим скуповима од којих један мора да буде пленарно предавање или предавање по позиву на међународном или домаћем научном скупу (категорије М31- М34 и М61-М64) 17 Књига из релевантне области, одобрен

29 џбеник за ужу област за коју се бира, поглавље у одобреном уџбенику за ужу област за коју се бира или превод иностраног уџбеника одобреног за ужу област за коју се бира, објављени у периоду од избора у наставничко звање 18 Број радова као услов за менторство у вођењу докт. дисерт. (стандард 9 Правилника о стандардима...) 6 х М21-М23 у последњих 5 година ИЗБОРНИ УСЛОВИ: (изабрати 2 од 3 услова) 1. Стручно-професионални допринос 2. Допринос академској и широј заједници 3. Сарадња са другим високошколским, научноистраживачким установама, односно установама културе или уметности у земљи и иностранству Заокружити ближе одреднице (најмање пo једна из 2 изабрана услова) 1. Председник или члан уређивачког одбора научних часописа или зборника радова у земљи или иностранству. 2. Рецензент у водећим међународним научним часописима, или рецензент међународних или националних научних пројеката. 3. Председник или члан организационог или научног одбора на научним скуповима националног или међународног нивоа. 4. Председник или члан комисија за израду завршних радова на академским основним, мастер или докторским студијама. 5. Руководилац или сарадник на домаћим или међународним научним пројектима. 6. Аутор/коаутор прихваћеног патента, техничког унапређења или иновације. 7. Писма препоруке. 1. Чланство у страним или домаћим академијама наука, или чланство у стручним или научним асоцијацијама у које се члан бира. 2. Председник или члан органа управљања, стручног органа или комисија на факултету или универзитету у земљи или иностранству. 3. Члан националног савета, стручног, законодавног или другог органа и комисије министарстава. 4. Учешће у наставним активностима ван студијских програма високошколске установе (перманентно образовање, курсеви у организацији професионалних удружења и институција, програми едукације наставника) или у активностима популаризације науке 5. Домаће и или међународне награде и признања у развоју образовања и науке. 6. Социјалне вештине (поседовање комуникационих способности, способности за презентацију, способности за тимски рад и вођење тима). 7. Способност писања пројектне документације и добијања домаћих и међународних научних и стручних пројеката. 1. Постдокторско усавршавања или студијски боравци у иностранству. 2. Руковођење или учешће у међународним научним или стручним пројектима или студијама. 3. Радно ангажовање у настави или комисијама на другим високошколским или научноистраживачким установама у земљи или иностранству, или звање гостујућег професора, или истраживача. 4. Руковођење или чланство у органу професионалног удружења или организацији националног или међународног нивоа.

30 5. Учешће у програмима размене наставника и студената. 6. Учешће у изради и спровођењу заједничких студијских програма. 7. Предавања по позиву на универзитетима у земљи или иностранству. *Напомена: На крају табеле кратко описати заокружену одредницу Стручно-професионални допринос 2. Рецензент у водећим међународним научним часописима, или рецензент међународних или националних научних пројеката Рецензент у међународним научним часописима М20:Silvae Genetica () i Genetika () Рецензија међународног пројекта: The Rufford Small Grants Foundation 3. Председник или члан организационог или научног одбора на научним скуповима националног или међународног нивоа - Члан организационог одбора V конгреса Друштва генетичара србије са међународним учешћем, Кладово-Београд 4. Председник или члан комисија за израду завршних радова на академским основним, мастер или докторским студијама. - ментор 2 одбрањене докторске дисертације, 1 одбрањеног специјалстичког и 11 мастер дипломских радова; - члан комисија за израду и одбрану 3 докторске дисертације, 3 специјалисичка рада и 48 дипломских мастер радова 5. Руководилац или сарадник на домаћим или међународним научним пројектима - учесник на 3 национална пројекта и једном међународном пројекту (дато у горњој табели) 2. Допринос академској и широј заједници 2. Председник или члан органа управљања, стручног органа или комисија на факултету или универзитету у земљи или иностранству - члан Савета Биолошког факултета Универзитета у Београду 4. Учешће у наставним активностима ван студијских програма високошколске установе (перманентно образовање, курсеви у организацији професионалних удружења и институција, програми едукације наставника) или у активностима популаризације науке Предавање у Задужбин Илије М. Коларца: Генетика од воћне мушице до човека Предавање у оквиру годишњице оснивања ИБИСС-а Адаптивни значај митонуклеусних интеракcија код врсте Drosophila subobscura Учешће у међународном пројекту популаризације науке SCIMFONICUM (EU projekat H2020-MSCA-NIGHT ) Континулано учешће у предавањима и семинарима у истраживачкој станици Петница од године 6. Социјалне вештине (поседовање комуникационих способности, способности за презентацију, способности за тимски рад и вођење тима) - висока оцена на студентским анкетама за квалитет предавања; Школске 2014/15. завршио програм сталног усавршавања наставног особља ТRAIN- Training and Research for Academic Newcomers, на Универзитету у Београду у оквиру пројекта који се реализује уз подршку фондације краља Бодуена. 3. Сарадња са другим високошколским, научноистраживачким установама, односно установама културе или уметности у земљи и иностранству

31 2. Руковођење или учешће у међународним научним или стручним пројектима или студијама. Учесник је међународног конзорцијума популационо генетичких истраживања Drosophila Учесник је по позиву у пројекту Српске академије наука и уметности. Истраживања обавља делом са сарадницима на Одељењу за генетику популација и екогенотоксикологију Института за биолошка истраживања С.Станковић. Успоставивши научну сарадњу у коауторству је објавио радове са колегама из: - Одељења за физиологију биљака Института за биолошка истраживања С.Станковић ; - Departament de Biologia, Facultat de Ciències, Universitat de les Illes Balears, Palma de Mallorca, Španija; - Department of Ecology and Genetics, Animal Ecology, University of Uppsala, Švedska. 3. Радно ангажовање у настави или комисијама на другим високошколским или научноистраживачким установама у земљи или иностранству, или звање гостујућег професора, или истраживача. Члан комисије за избор у звање научни сарадник у ИБИСС-у Члан комисије за избор у звање истраживача приправника у ИБИСС-у Учешће у комисији за одбрану завршног рада на Хемијском факултету

32 III - ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ На основу навода из документације достављене уз пријаву кандидата, а са становишта услова релевантних за обављање послова доцента у области Генетика и еволуција на Катедри за генетику и еволуцију Биолошког факултета, Комисија закључује да др Михаило Јелић у потпуности одговара захтевима конкурса и датом радном месту. Кандидат је у протеклом периоду од стицања звања доцента стекао искуство и показао висок квалитет како у наставном раду Катедре за генетику и еволуцију, тако и у научноистраживачком раду током учешћа на научноистраживачким пројектима и објављивањем резултата тог рада. Осим квантитативних показатеља резултата наставног и научног рада, др Михаило Јелић је показао и резултате у категоријама изборних услова на пољу стручно професионалног доприноса академској и широј заједници. Комисија предлаже Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да др Михаила Јелића изабере у звање доцента за област Генетика и еволуција на Катедри за генетику и еволуцију на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Београд, 19. март године ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Марина Стаменковић-Радак, редовни професор Универзитет у Београду- Биолошки факултет академик Марко Анђелковић редовни професор у пензији Универзитет у Београду- Биолошки факултет др Бранислав Шилер, виши научни сарадник Универзитет у Београду- Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић

33 SfiOJIOIIIKII OAKYJTTET YH14BEPShTETA Y EEOTPAiIY I ( npuvtlu:l+o, O6paraq 5 Vlzjana o rr3boph ocrr.r I4ve u npe3r4me KaHArrAara Carnacuo qjrahy 26, clas 3, Ko4ercca npoqecunarrhe ervke Ynunepszrera y Eeorpa4y, I43JABJ6YJEM 4a je cnaxn ruoj pa4 Lr 4ocrrzruyhe, I43BopHI4 pe3yjlrar Mof r4hrejrekryajrhor pa1a v ga raj pa4 ne caapxr4 Hr,rKaKBe r4sbope, ocr{m ohr{x rojz cy HaBeAeHH y pa1y, Aa HI4caM npuuo/ra ayropcka npaba n ropucruo/jra r4hrejrekryajrhy ceojuuy Apyfr4x nlrqa. V Beorpa4y, llornuc ayropa