Zajednicka spoljna i bezbednosna politika

Transcript

1 University of Belgrade From the SelectedWorks of Ivana Radic Milosavljevic September, 2005 Zajednicka spoljna i bezbednosna politika Ivana Radic Available at:

2 1

3 2

4 U»IMO O EVROPI Urednik: Ivana RadiÊ Autori: Danka VasiÊ Ivana RadiÊ Marijana SimiÊ Miloπ Hrnjaz Miodrag MilosavljeviÊ IzdavaË: Centar za slobodne izbore i demokratiju Za izdavaëa: prof. dr Zoran LuËiÊ Oblikovanje: SW4I Beograd, septembar godine tampanje publikacije omoguêeno donacijom Fonda za evropske integracije, sredstvima Evropske unije uz realizaciju Evropske agencije za rekonstrukciju i Evropskog pokreta u Srbiji. Centar za slobodne izbore i demokratiju Lomina 9/III, Beograd web: cesid@bitsyu.net 3

5 SADRÆAJ ReË unapred I Evropska unija: pojam, nastanak i razvoj 1. ta je Evropska unija i kako je nastala? 1.1 ta je EU? 1.2 Kako je nastala EU? 2. Organi Evropske unije 2.1 Glavni organi 2.2 Ostali organi II Oblasti saradnje u Evropskoj uniji 1. ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika 1.1 Kako je doπlo do saradnje u oblasti zajedniëke spoljne i bezbednosne politike? 1.2 Koje vrste odluka postoje u oblasti zajedniëke spoljne i bezbednosne politike i na koji naëin se donose? 1.3 Koji organi i tela EU uëestvuju u kreiranju i sprovoappleenju zajedniëke spoljne i bezbednosne politike? 1.4 Ciljevi ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike 2. Saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova 2.1 Razvoj saradnje u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova 2.2 Sporazum iz engena 2.3 Saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova posle Ugovora iz Mastrihta 2.4 Reforma u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova 2.5 Koje su prednosti saradnje i integracije evropskih dræava u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova? III Proπirenje Evropske unije 1. Pristupanje i pridruæivanje Evropskoj uniji 1.1 Istorijat proπirenja Evropske unije 1.2 Nova politika proπirenja 1.3 Kopenhagenπki kriterijumi

6 1.4 irenje EU ka istoku 1.5 Pojam i vrste pridruæivanja 1.6 Pojam pridruæivanja Evropskoj uniji 1.7 Razlike izmeappleu,,prijema i,,pridruæivanja 1.8 Vrste pridruæivanja 1.9 Karakter EU pridruæivanja 1.10 Postupak pridruæivanja 2. Proces pridruæivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji 2.1 Uvod 2.2 Istorijat odnosa Zapadnog Balkana i Evropske unije 2.3 Kratak istorijat odnosa Srbije i Crne Gore i EU 2.4 Priroda Dræavne zajednice i administracija zaduæena za proces pridruæivanja 2.5 Faze u procesu zakljuëivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju 2.6 Umesto ZakljuËka IV Prilozi Faze u Procesu stabilizacije i pridruæivanja Simboli Evropske unije Korisne Internet adrese Povratna informacija

7 ReË unapred Poπtovani, pred Vama se nalazi izdanje Centra za slobodne izbore i demokratiju UËimo o Evropi koje je nastalo kao rezultat istoimenog projekta CeSID-a i Konrad Adenauer Fondacije kao partnera na projektu. Bræe pribliæavanje Evropskoj uniji, ispunjavanje uslova za status pridruæene dræave, a kasnije i status Ëlanice EU, osnovna je potreba i prioritet Srbije i Crne Gore, πto je istaknuto i u Ustavnoj povelji. U javnosti, meappleutim, ne postoji Ëvrsto izgraappleena svest o vaænosti ukljuëivanja Dræavne zajednice u evropske integracije. Kao veliki problem javlja se nedovoljna informisanost graappleana, pa i ljudi zaposlenih u dræavnoj administraciji o tome πta je uopπte Evropska unija i πta podrazumeva Ëlanstvo u njoj. Stoga se kao urgentna potreba nameêe obrazovanje πto πireg kruga ljudi, a posebno onih koji bi u skorije vreme mogli da uzmu uëeπêe u donoπenju odluka vezanih za pribliæavanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Kao ciljna grupa projekta UËimo o Evropi izabrani su, zato, uëenici zavrπnih razreda srednjih πkola u Srbiji kao grupa najmlaappleih glasaëa i potencijalnih buduêih odluëilaca u naπoj zemlji. Broπura UËimo o Evropi sadræi teme iz oblasti nastanka, razvoja i funkcionisanja EU za koje su autori smatrali da su neophodne za razumevanje Evropske unije. Na kraju svakog teksta nalaze se pitanja koja treba da ukaæu na najvaænije segmente svake teme. Broπura je namenjena prvenstveno uëenicima zavrπnih razreda srednjih πkola, ali je pisana tako da moæe biti od koristi svima koji imaju potrebu da saznaju viπe o Evropskoj uniji. U dodatku broπure nalazi se spisak internet adresa koje vode na stranice institucija koje pruæaju viπe informacija o razliëitim aspektima funkcionisanja Unije, kao i pridruæivanju Srbije i Crne Gore EU. Sa nadom da Êete uæivati u naπem izdanju, Predsednik upravnog odbora CeSID-a Prof. dr Zoran LuËiÊ 6

8 7

9

10 I Evropska unija: pojam, nastanak i razvoj 1. ta je Evropska unija i kako je nastala? 1.1 ta je EU? Evropska unija je jedinstvena tvorevina na istorijskoj sceni. Ona zauzima veliki deo evropskog kontinenta, od arktiëkog pojasa do Mediterana i od Atlantika do Bliskog istoka. Evropska unija predstavlja rezultat dugogodiπnjeg procesa saradnje i integracije evropskih dræava koji je zapoëeo godine izmeappleu πest zemalja (NemaËka, Francuska, Italija Belgija, Holandija i Luksemburg) i u stalnom je procesu menjanja i razvoja. Danas, nakon pet krugova proπirenja, EU broji 25 dræava Ëlanica (πest dræava osnivaëa, Velika Britanija, Irska, Danska, GrËka, panija, Portugal, Austrija, Finska, vedska, Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, SlovaËka,»eπka, Maapplearska, Slovenija, Malta i Kipar). Dræave okupljene u EU povezuje posveêenost zajedniëkim naëelima: slobodi, miru, demokratiji, vladavini prava, poπtovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda i poπtovanju nacionalnih identiteta dræava Ëlanica. Pojam Evropska unija usvojen je Ugovorom o Evropskoj uniji koji je potpisan u Mastrihtu godine. EU predstavlja jedinstvenu institucionalnu strukturu sastavljenu od tzv. tri stuba. Prvi stub Ëine tri zajednice - Evropska zajednica za ugalj i Ëelik (EZU»), Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom). Drugi stub predstavlja ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika EU (ZSBP), dok treêi stub Ëini Policijska i pravosudna saradnja u kriviënim stvarima (PPSKS). 9

11 STRUKTURA EU Prvi stub je stub integracija i Ëine ga tri Evropske zajednice - Evropska zajednica za ugalj i Ëelik (EZU»), Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom). Drugi i treêi su, za razliku od prvog stuba, stubovi saradnje dræava Ëlanica. Drugi stub se odnosi na ZajedniËku spoljnu i bezbednosnu politiku, a sadræaj treêeg stuba Ëini Policijska i pravosudna saradnja u kriviënim stvarima. TA JE NADNACIONALNOST? Ono πto Evropsku uniju Ëini jedinstvenom tvorevinom, izmeappleu ostalog, je posedovanje elemenata nadnacionalnosti u prvom stubu koga Ëine Evropske zajednice. U drugom i treêem stubu, koji su stubovi saradnje, EU funkcioniπe kao tipiëna meappleunarodna organizacija (bez elemenata nadnacionalnosti). 1. EZ/EU ima organe u kojima sluæbenici rade iskuljuëivo u interesu organizacije, tj. ne predstavljaju dræave Ëlanice iz kojih dolaze i u svom radu su nezavisni od njihovog uticaja; 2. Odluke koje donosi organizacija obavezujuêe su, kako za dræave Ëlanice koje su za njih glasale, tako i za one koje su glasale protiv, u situacijama kada se glasa veêinski; 3. Odluke koje donosi organizacija direktno obavezuju fiziëka i pravna lica u dræavama Ëlanicama, bez donoπenja posrednih akata dræava Ëlanica; 4. EZ ima sudski organ Ëija je nadleænost obavezna (dræave Ëlanice ne mogu birati da li Êe svoje sporove reπavati pred ovim sudom), a presude obavezujuêe i konaëne (to je sud najviπe instance). SUD NAJVI E INSTANCE Pravosudni organ na Ëije odluke ne postoji moguênost æalbe nekom viπem organu, tj. njegove odluke su konaëne. 10

12 ta su osnovni ciljevi EU? Odræavanje privrednog i druπtvenog razvoja; Potvrappleivanje vlastitog identiteta na meappleunarodnoj sceni voappleenjem zajedniëke spoljne i bezbednosne politike (i postepeno stvaranje zajedniëke odbrambene politike koja moæe dovesti do zajedniëke odbrane); Zaπtita prava i interesa dræavljana dræava Ëlanica uvoappleenjem graappleanstva EU; OËuvanje i dalji razvoj unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeappleeno; OËuvanje tekovina Zajednica. 11

13 1.2 Kako je nastala EU? PreteËe ideje ujedinjene Evrope Ideje o ujedinjenoj Evropi su se javile joπ u 17. veku. Vrhunski mislioci i dræavnici poslednjih nekoliko stoleêa razmatrali su ideju ujedinjene Evrope u kojoj bi vladao trajni mir i ekonomski prosperitet. Joπ je filozof Imanuel Kant u svom delu VeËni mir govorio o teπkoêama koje rat prouzrokuje i da je ekonomska aktivnost potencijalni garant stabilnog mira. Francuski mislilac Viktor Igo je, voappleen najdubljim humanistiëkim idealima, govorio o potrebi stvaranja Sjedinjenih dræava Evrope. Veliki broj oruæanih sukoba u kojima su se evropske zemlje naπle tokom 19. i 20. veka samo je dodatno podstakao razmiπljanja o potrebi mira kao uslovu (ali i posledici) povezivanja dræava i njihove meappleusobne saradnje. U osnovi razvoja danaπnje Evropske unije nalaze se razliëiti evropski pokreti. U svrhu prevazilaæenja podeljenosti meappleu evropskim dræavama i podsticanja saradnje sredinom 19. veka oformljen je pokret Mlada Evropa, a stvorena je i Meappleunarodna liga za mir i slobodu Ëiji cilj je bio stvaranje Sjedinjenih dræava Evrope. Svoj puni procvat pokreti koji su teæili ujedinjenju Evrope dobijaju, ipak, u periodu posle Prvog i Drugog svetskog rata. Panevropski pokret, koji je okupljao veliki broj intelektualaca i dræavnika, zalagao se, u periodu izmeappleu dva rata, PANEVROPSKI POKRET Najistaknutije pristalice i Ëlanovi Panevropskog pokreta bili su arl De Gol, Konrad Adenauer, Aristid Brijan, Albert Ajnπtajn, Tomas Man i dr. Panevropski pokret posmatrao je Evropu kao kulturoloπki, a ne kao geografski pojam koji se zasniva na vrednostima kao πto su mir, sloboda i napredak. za saradnju i povezivanje evropskih dræava upravo na ekonomskim osnovama, na kojima Unija i danas poëiva. Nakon Drugog svetskog rata na planu ujedinjenja evropskih dræava aktivno deluju, pored Panevropskog pokreta, njemu srodna Evropska parlamentarna unija, Evropska unija federalista, SocijalistiËki pokret za Sjedinjene dræave Evrope i Nove meappleunarodne ekipe. Paralelno sa pokretima, veliki doprinos razvoju ideje o ujedinjenoj Evropi dali su i uticajni pojedinci - Konrad Adenauer, Vinston»erËil, Æan 12

14 Mone, Robert uman, Alkid de Gasperi, Valter Halπtajn, Pol Anri Spak i Altiero Spineli. Razlozi ujedinjavanja evropskih zemalja Miroljubivo ili nasilno ujedinjavanje Do pedesetih godina 20. veka na teritoriji Evrope bilo je viπe pokuπaja stvaranja jedne velike dræave ili carstva koje bi obuhvatalo sve narode Evrope. Meappleutim, dotadaπnje teænje za ujedinjenjem karakterisala je Ëinjenica da su ti pokuπaji ostvarivani nasilnim sredstvima. Evropska zajednica za ugalj i Ëelik, kao i Evropske zajednice koje su kasnije osnovane predstavljaju prvi uspeπan pokuπaj ujedinjavanja Evrope na miroljubiv naëin. Evropa posle svetskih ratova: ZajedniËki interes - mir Evropa je posle dva razorna svetska rata u vrlo kratkom vremenskom periodu na svojoj teritoriji bila potpuno demografski i ekonomski uniπtena. Ratno suparniπtvo evropskih dræava je dovelo do otuappleenja i mrænje izmeappleu suseda. I pored meappleusobne netrpeljivosti koja je postojala zbog borbe na razliëitim stranama, graappleani evropskih zemalja viπe nisu æeleli da ratuju. Postojala je nada za saradnju koja se ogledala u zajedniëkom interesu svih evropskih zemalja - oëuvanju teπko steëenog mira. Ekonomski interes KONRAD ADENAUER ( ) Prvi kancelar novoformirane Savezne Republike NemaËke. Na toj funkciji je bio od do godine. Temelj njegove spoljne politike bilo je pomirenje sa Francuskom. Ekonomski potpuno uniπtene, sa opustoπenom privredom nakon dva rata, Evropske dræave nisu mogle da pokrenu proizvodnju u strateπkim privrednim granama sopstvenim resursima. Evropske zemlje su ubrzo uvidele da samo zajedniëkim snagama mogu da pokrenu privredne poten- 13

15 cijale, ne samo regiona u celini, veê i sopstvenih ekonomija. ZnaËajan podsticaj razvoju Evropskih dræava dale su Sjedinjene AmeriËke Dræave otvarajuêi svoj program pomoêi za obnovu privrede ratom razruπenih zemalja - Marπalov plan. Zemlje Zapadne Evrope su ovaj plan prihvatile i na taj naëin joπ jednom potvrdile svoje svrstavanje uz SAD, dok su zemlje IstoËne Evrope, koje su potpale pod uticaj SSSR-a, ovaj plan odbile. Marπalov plan je uputio evropske zemlje koje su ga prihvatile na meappleusobnu saradnju i ujedinjavanje privrednih resursa. Tokom Drugog svetskog rata evropske zemlje su izgubile svoje kolonije, a samim tim su izgubile i slobodan pristup jevtinim sirovinama, radnoj snazi i træiπtima kolonija. Kolonije su nakon rata postale nezavisne ili su ukljuëene u teritorije postojeêih dræava. Ideoloπki momenat Evropa je posle Drugog svetskog rata bila potpuno marginalizovana. Ona je izgubila svoju viπevekovnu ulogu glavnog kreatora meappleunarodne politike. Na meappleunarodnoj sceni pojavile su se dve nove supersile - Sjedinjene AmeriËke Dræave i Sovjetski Savez. Dræave su se podelile izmeappleu dva ideoloπki razliëita bloka na Ëijem Ëelu su bile ove dve sile. I SAD i SSSR su se borile za svoj uticaj u evropskim zemljama. Sjedinjene AmeriËke Dræave su pokuπale pruæanjem finansijske pomoêi da dræave Evrope ËvrπÊe veæu za sebe. Smatrale su da je Evropa prva linija odbrane od komunizma. One dræave koje su pomoê prihvatile potvrdile su svoju spremnost da se svrstaju na stranu SAD. S druge strane, one dræave koje su pomoê odbile ostale su pod uticajem Sovjetskog Saveza. Evropa je ponovo bila podeljena, sada izmeappleu komunizma i kapitalizma. Prvi koraci u stvaranju Evropske unije Prvi korak u stvaranju onoga πto danas poznajemo kao Evropsku uniju bilo je stvaranje tri evropske zajednice. Najpre je osnovana Evropska zajednica za ugalj i Ëelik. Evropska zajednica za ugalj i Ëelik 14

16 Samo pet godina nakon II svetskog rata, Æan Mone je Robertu umanu, francuskom ministru spoljnih poslova, i Konradu Adenaueru, nemaëkom kancelaru, predloæio plan o stavljanju proizvodnje i prometa uglja i Ëelika pod kontrolu jedinstvene meappleunarodne uprave. Na ovaj naëin bi se stvorio zajedniëki interes zemalja koje su se nekada borile jedna protiv druge, koji bi, pored ekonomskog napretka, doprineo i smanjenju moguênosti izbijanja rata izmeappleu dojuëeraπnjih neprijatelja. ÆAN MONE ( ) Francuski ekonomista i politiëar, visoki savetnik u francuskoj vladi i zagovornik ujedinjenja Evrope. Bio je prvi predsednik Visoke vlasti EZU». 15

17 ZvaniËno je predlog o formiranju Evropske zajednice za ugalj i Ëelik predstavio Robert uman 9. maja godine, zasnovan na ideji Æana Monea. Njegov predlog je prihvaêen od strane vlada NemaËke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga. ROBERT UMAN ( ) Francuski ekonomista i politiëar, visoki savetnik u francuskoj vladi i zagovornik ujedinjenja Evrope. Bio je prvi predsednik Visoke vlasti EZU». Zaπto ugalj i Ëelik? Zaπto Francuska i NemaËka? Francuska i NemaËka su bile dræave koje su se u oba svetska rata borile na razliëitim stranama, a kao susedi bile su upuêene na meappleusobnu saradnju. Opasnost od SSSR-a je iziskivala povratak NemaËke u meappleunarodnu zajednicu i njen oporavak, πto je bilo nemoguêe bez obnove njene teπke industrije. Teπka industrija je bila najjaëa grana nemaëke privrede, a ugalj i Ëelik - njeno pogonsko gorivo, bili su glavne sirovine za proizvodnju naoruæanja. Stavljanjem proizvodnje uglja i Ëelika pod zajedniëku kontrolu, potencijalna opasnost od naoruæavanja NemaËke i novog rata bila bi predupreappleena. S druge strane, na taj naëin bi se omoguêio slobodan pristup sirovinama za obe dræave, jer NemaËka nije imala gvozdenu rudu neophodnu za proizvodnju Ëelika, a Francuska je morala da uvozi ugalj. 16

18 Na ovaj praktiëan naëin sirovine koje su koriπêene kao pogon rata pretvorene su u instrumente mira i uzajamne saradnje, a osovina NemaËka-Francuska postala je nosilac razvoja Evropskih zajednica i, kasnije, Evropske unije. Evropska zajednica za ugalj i Ëelik (EZU») je stvorena 18. aprila godine u Parizu, gde su predstavnici vlada Francuske, NemaËke, Belgije, Holandije, Luksemburga i Italije potpisali Ugovor o osnivanju EZU». Organi EZU» su bili: Visoka vlast (kasnije Evropska komisija), Savetodavna skupπtina, Sud pravde (nadnacionalni organi) i Savet ministara (predstavnici dræava Ëlanica). Evropska ekonomska zajednica Evropska zajednica za ugalj i Ëelik sa svojim mehanizmima za donoπenje odluka se od samog starta pokazala vrlo uspeπnom, meappleutim, ona je pokrivala samo oblast proizvodnje i prometa uglja i Ëelika. Ponete uspehom ove zajednice, dræave su pokazale teænju da oblast saradnje proπire i na oblast odbrane i politiëka pitanja, kao odgovor na hladnoratovske izazove. Meappleutim, nije postojala politiëka volja dræava za dalji korak u procesu ujedinjavanja Evrope. Evidentan je bio strah od poveravanja dela suvereniteta dræava nadnacionalnoj tvorevini kada su u pitanju tako vaæne oblasti. Umesto toga, πest dræava Ëlanica su se opredelile za razvoj integracionih procesa u sferi ekonomije. Cilj je bio stvaranje zajedniëkog træiπta, πto je bio direktan povod za stvaranje Evropske ekonomske zajednice koja je nastala 26. marta godine u Rimu, potpisivanjem Ugovora o osnivanju EEZ od strane istih πest dræava koje su bile Ëlanice EZU». Ugovor o EEZ je predviappleao odredbe o uklanjanju svih prepreka u trgovini izmeappleu dræava Ëlanica i uspostavljanje jedinstvenog sistema carina na uvoz iz treêih zemalja (carinsku uniju), ali i odredbe koje se odnose na slobodno kretanje rada i kapitala, slobodno preduzetniπtvo, zajedniëku politiku u POKRETA»I INICIJATIVA Æan Mone je predloæio plan o proπirenju integracionih procesa na oblast atomske energije, a nezavisno od njega predstavnici Holandije su predloæili plan o stvaranju carinske unije. 17

19 CARINSKA UNIJA Podrazumeva uklanjanje prepreka (carina i koliëinskih ograniëenja) u meappleusobnoj trgovini dræava Ëlanica, kao i uspostavljanje jedinstvenog sistema carina na uvoz iz treêih zemalja. ZAJEDNI»KO TRÆI TE Predstavlja dalji razvoj carinske unije, time πto osim slobodnog kretanja roba obezbeappleuje slobodno kretanje radne snage, kapitala i usluga meappleu zemljama Ëlanicama. oblasti poljoprivrede, transporta i konkurencije, kao i na socijalnu politiku. Organi EEZ su bili: Savetodavna skupπtina i Sud pravde (zajedniëki sa EZU»), Savet ministara i Komisija. Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom) osnovana je 26. marta godine, zajedno sa EEZ, u Rimu, potpisivanjem Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju od strane predstavnika vlada πest dræava osnivaëa EZU». Cilj osnivanja ove zajednice bilo je praêenje procesa proizvodnje atomske energije, promovisanje nuklearnih istraæivanja i investiranja u ova istraæivanja i infrastrukturu, stvaranje zajedniëkog træiπta za ovaj sektor, kao i bezbedna upotreba nuklearnih materijala u miroljubive svrhe. Organi Euroatoma su bili: Savetodavna skupπtina i Sud pravde (zajedniëki sa EZU» i EEZ), Savet ministara i Komisija. Zaπto atomska energija? Tokom Drugog svetskog rata proizvedena je prva atomska bomba, koja je i upotrebljena za okonëanje rata sa Japanom. Trka u proizvodnji atomskog naoruæanja je poëela odmah nakon rata i u kratkom vremenskom periodu poprimila zabrinjavajuêe razmere. Evropa je bila mesto dodira blokova, a zbog njene ideoloπke podeljenosti postojale su velike πanse za izbijanje nuklearnog sukoba upravo na njenoj teritoriji. Dugotrajni mir kome su stremile evropske zemlje je lako mogao biti ugroæen intervencijom jedne od dve supersile. Ti razlozi su naveli evropske dræave okupljene u Evropske zajednice da 18

20 promoviπu upotrebu atomske energije u miroljubive svrhe i kontroliπu njenu proizvodnju. HRONOLOGIJA OSNIVANJA EVROPSKIH ZAJEDNICA 18. april Evropska zajednica za ugalj i Ëelik 26. mart Evropska ekonomska zajednica 26. mart Evropska zajednica za atomsku energiju Korak napred... Poπto se pokazalo da eksperiment nazvan Evropske zajednice (EZ) funkcioniπe uspeπno i druge zemlje Evrope su æelele da se ukljuëe u integracione procese. Pre svih, to je æelela Velika Britanija, koja je podnela prijavu za Ëlanstvo godine. Meappleutim, u njenom prvom pokuπaju za ulazak u EZ spreëio ju je francuski veto godine, koji je ponovljen i godine. Prvi veto Francuske na ulazak Velike Britanije u Ëlanstvo nagovestio je prvu ozbiljnu krizu u Evropskim zajednicama. Glavna taëka sporenja unutar EZ, pored pitanja Velike Britanije, bilo je pitanje finansiranja zajedniëke poljoprivredne politike. Kriza je prevaziappleena godine sklapanjem tzv. Luksemburπkog KRIZA EVROPSKIH ZAJEDNICA Dotadaπnji naëin finansiranja zajedniëke poljoprivredne politike na osnovu doprinosa dræava Ëlanica, koji je mogao biti jednostrano smanjen, nije bio odgovarajuêe reπenje. To se moglo prevaziêi jedino prelaskom na finansiranje iz sopstvenih izvora Zajednice, tj. direktnim ubiranjem poreza od strane EEZ. Ovo je zahtevalo od EEZ da ustanovi mehanizme demokratske kontrole budæeta, tj. podvrgavanje troπkova Zajednice odobrenju od strane Parlamenta sa Ëime se nisu mogle saglasiti sve dræave Ëlanice. Pitanje finansiranja iz sopstvenih izvora je reπeno tek godine potpisivanjem Ugovora o budæetu. kompromisa. Francuska, koja je jedno vreme vodila tzv. politiku prazne stolice (povukla je ministra iz Saveta), prihvatila je da ponovo uëestvuje na sastancima Saveta u zamenu za saglasnost da se zadræi pravilo jednoglasnosti prilikom odluëivanja kada se radi o vitalnim nacionalnim 19

21 interesima, odnosno da svaka dræava Ëlanica, kada su njeni vitalni dræavni interesi u pitanju, moæe da traæi da se u Savetu, umesto kvalifikovanom veêinom, odluke donose konsenzusom. Na ovaj naëin je Francuska, ali i ostale dræave Ëlanice, dobila pravo da spreëi donoπenje odluke koje su pogaappleale njene nacionalne interese. U meappleuvremenu, 8. aprila godine doπlo je do potpisivanja Ugovora o stvaranju jedinstvenog Saveta i jedinstvene Komisije, Ëime je stvorena jedinstvena organizaciona struktura za sve tri zajednice, iako nije formirana jedna jedinstvena organizacija. Evropske zajednice su i nadalje funkcionisale kao tri organizacije. ezdesetih godina je na polju integracionih procesa uëinjeno par velikih koraka. Uvedena je zajedniëka poljoprivredna politika i politika u oblasti trgovine, ukinute su preostale carine meappleu dræavama Ëlanicama i uvedene zajedniëke carine prema treêim zemljama. Tako, od godine prostor EEZ funkcioniπe kao carinska unija. Sedamdesetih dolazi do prvog proπirenja Evropskih zajednica. Naime, u Ëlanstvo su godine primljene tri nove Ëlanice - Velika Britanija, Irska i Danska - tako da su Evropske zajednice od tada pokrivale prostor devet evropskih dræava. Zanimljvo je napomenuti da su u tom periodu graappleani PREDNOSTI KOJE JE CARINSKA UNIJA DONELA DRÆAVAMA»LANICAMA EEZ U tom periodu trgovina meappleu dræavama Ëlanicama je πestostruko poveêana, a bruto nacionalni dohodak je porastao za 70 procenata. Prvi put su kompanije bile u moguênosti da osete prednosti otvorenog unutraπnjeg træiπta i imale pristup træiπtu πirom kontinenta. Carninska unija je pruæala prednosti i za obiëne graappleane, na taj naëin πto su imali πiri izbor proizvoda na raspolaganju zahvaljujuêi slobodnom uvozu iz drugih dræava Ëlanica EZ. Norveπke odbili na referendumu Ëlanstvo u Evropskim zajednicama. Norveπka ni danas nije Ëlanica EU. PoËetkom sedamdesetih godina, lideri dræava Ëlanica Evropskih zajednica shvataju da je za usklaappleivanje nacionalnih privreda neophodno da se kostituiπe monetarna unija. Tako poëinju da se prave i prvi koraci ka zajedniëkoj valuti, koje, meappleutim, remete dogaappleaji na meappleunarodnom ekonomskom planu. Evropski monetarni sistem (EMS) se uspostavlja godine. Cilj uspostavljanja EMS bio je postizanje veêe kontrole i stabilnosti kurseva valuta dræava Ëlanica, kao i ohrabrenje dræava Ëlanica da 20

22 sprovode strogu politiku radi odræavanja privredne stabilnosti. Neki od neposrednih ciljeva EMS-a bili su suzbijanje inflacije, poveêanje obima investicija i ekonomska stabilizacija unutar Evropske ekonomske zajednice. Dve vaæne institucionalne reforme uëinjene su u ovom periodu. Dogovoreno je da se Evropski parlament bira na direktnim izborima od strane graappleana dræava Ëlanica Evropskih zajednica, koji su prvi put i sprovedeni godine. Do tada su poslanike u Evropski parlament dræave Ëlanice delegirale iz sastava nacionalnih parlamenata. S druge strane, EVROPSKI MONETARNI SISTEM EMS je baziran na mehanizmu fiksnih deviznih kurseva i Evropskoj novëanoj jedinici - EKU, koja Êe kasnije prerasti u evro, valutu dræava Ëlanica EU. Mehanizam fiksnih deviznih kurseva uveden je da bi se smanjila variranja u deviznim kursevima valuta zemalja Ëlanica. Ovaj mehanizam dozvoljava maksimalno meappleusobno fluktuiranje valuta u rasponu od 2.5% do 6%. Delovanje EMS podræano je saradnjom centralnih banaka dræava Ëlanica. godine odluëeno je da se konstituiπe Evropski savet, tj. da se sastanci na najviπem nivou uëine redovnim, πto je znaëilo da se πefovi dræava i vlada sastaju najmanje dva puta godiπnje. Osamdestih se desilo joπ jedno proπirenje Evropskih zajednica, ovog puta na jug Evrope. GrËka ulazi u Ëlanstvo godine, dok panija i Portugalija postaju Ëlanice EZ godine. Evropske zajednice od tog trenutka imaju dvanaest Ëlanica. Meappleutim, one nisu bile na istom nivou ekonomskog razvoja, tako da je bilo nuæno raditi na usklaappleivanju privrednog razvoja i smanjenju razlika u ekonomskom razvoju dræava Ëlanica. Pored toga, nastavlja se proces integrisanja potpisivanjem engenskog sporazuma godine, po kome se na granicama izmeappleu dræava Ëlanica uklanja kontrola, a na znaëaju dobija osiguranje spoljnih granica Evropskih zajednica. Ovaj sporazum ukljuëuje i saradnju organa unutraπnjih poslova i ENGENSKI SPORAZUM engenski sporazum, iako ga nisu potpisale sve dræave Ëlanice, je znaëajan i za institucionalni razvoj EZ/EU jer omoguêava kretanje u dve brzine, tj. unapreappleenu saradnju samo nekih dræava Ëlanica: prvi put je omoguêeno da neke dræave Ëlanice u odreappleenim oblastima zakljuëuju posebne aranæmane, nezadovoljne brzinom drugih. engenski sporazum je dopunjen godine kada ga je potpisao joπ jedan broj dræava Ëlanica. 21

23 pravosuapplea onih dræava koje su potpisale sporazum. U ovom periodu dalje je raappleeno na reformi institucija i podsticanju daljih integracionih procesa. Godine usvojen je Jedinstveni evropski akt koji predstavlja prvu izmenu osnivaëkih ugovora. Ovim dokumentom je Evropski savet institucionalizovan, tj. ukljuëen u osnivaëke ugovore, a predviappleeno je i stvaranje Prvostepenog suda. Pored toga, utvrappleen je rok do kog je zajedniëko træiπte trebalo da bude formirano decembar godine. Da bi se to ostvarilo bilo je potrebno usvojiti mnoπtvo akata, tako da je Jedinstvenim evropskim aktom utvrappleen i veêi broj oblasti u kojima se odluëivalo veêinski, a Evropski parlament dobija veêu ulogu u procesu odluëivanja uvoappleenjem tzv. postupka saradnje. Reforme u pravcu jaëanja uloge Parlamenta, kao institucije koju biraju graappleani i koja daje demokratsku legitimaciju odlukama EZ/EU, i proπirenja veêinskog nasuprot jednoglasnom odluëivanju, su nastavljene i u narednom periodu. Jedinstvenim evropskim aktom prvi put se politiëka saradnja pominje u ugovorima kao oblast zajedniëkog delovanja. Meappleutim, nema govora o nadnacionalnosti u ovoj oblasti, veê politiëka saradnja funkcioniπe kao i u drugim meappleunarodnim organizacijama. Kraj osamdesetih godina su obeleæili dogaappleaji koji Êe znaëajno uticati na dalju buduênost Zajednica, a kasnije i Evropske unije. Doπlo je do sloma komunizma, prestanka blokovske podele Evrope i sveta, a sruπen je i Berlinski zid godine, koji je delio NemaËku na dve dræave. NemaËka je godine ujedinjena, πto je znaëajno uticalo na ravnoteæu unutar zajednica. Takoapplee, pojavilo se niz pretendenata na Ëlanstvo u Evropskim zajednicama iz tabora istoënoevropskih zemalja koje su se oslobodile komunizma i kontrole Sovjetskog saveza, koji je godine prestao da postoji. Sve ove promene kako na meappleunarodnom, tako i na unutraπnjem planu, stavile su Evropske zajednice pred nove izazove. Bilo je potrebno sprovesti nove reforme unutar Zajednica, πto je uëinjeno potpisivanjem Ugovora iz Mastrihta i stvaranjem Evropske 22

24 unije. Evropa posle Mastrihta - godine reforme Ugovorom koji je potpisan u Mastrihtu godine, stvorena je Evropska unija, koja se sastoji od jednog stuba integracija, koji se moæe nazvati noseêim, i dva stuba saradnje. Strukturom tri stuba se u EU, osim ekonomskog sadræaja, uvode dva nova elementa, Ëime je ponovo stavljeno na dnevni red pitanje oko koga su se pedesetih godina lomila koplja - pitanje evropske odbrambene i politiëke zajednice. Ugovorom iz Mastrihta je Evropska ekonomska zajednica promenila svoj naziv u Evropska zajednica, postavljen je cilj uspostavljanja Evropske monetarne unije do 1. januara godine, a uveden je i institut evropskog graappleanstva. EVROPSKO GRA ANSTVO Institucija na pola puta do dræavljanstva. Pravo graappleanstva imaju oni pojedinci koji su dræavljani neke od dræava Ëlanica EU. Pojedinci, na ovaj naëin, ostaju dræavljani svojih zemalja, ali istovremeno postaju i graappleani EU (imaju izvesna izborna prava, diplomatsko-konzularnu zaπtitu u treêim dræavama u predstavniπtvu ma koje Ëlanice EU...). Tri godine nakon potpisivanja Ugovora u Mastrihtu, godine, doπlo je do joπ jednog kruga proπirenja - Finska, vedska i Austrija postale su Ëlanice Evropske unije. Meappleutim, bivπe komunistiëke dræave su pokazale spremnost i teænju za Ëlanstvom u Evropskoj uniji. Institucije EU, koje su uspeπno funkcionisale dok je u Ëlanstvu bio manji broj dræava, morale su biti reformisane i prilagoappleene za prijem novih deset ili Ëak i viπe dræava bivπeg istoënog bloka. VeÊ godine uspostavljeni su kriterijumi koje je trebalo da ispune dræave, pre svega istoënoevropske, koje su pretendovale na ulazak u EU, poznatiji kao Kopenhagenπki kriterijumi, po gradu u kom su dogovoreni. I danas su na snazi ovi kriterijumi kada je u pitanju prikljuëivanje bilo koje dræave Evropskoj uniji. Problem reforme institucija koje je trebalo prilagoditi za novi krug proπirenja trebalo je da reπi Ugovor iz Amsterdama, potpisan

25 godine. Ovim ugovorom je izmenjen Ugovor iz Mastrihta. Njime su uvedene promene u postupku odluëivanja, ojaëana je uloga Evropskog parlamenta, a broj oblasti u kojima se odluëuje veêinski je poveêan. Ovim ugovorom je stvorena nova institucija - Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku. Ugovor iz Amsterdama predviapplea moguênost bliæe saradnje u odreappleenim oblastima dræava koje su spremne u tom trenutku da uappleu u takve aranæmane (Evropa u viπe brzina). Meappleutim, Ugovorom iz Amsterdama veliki broj pitanja je ostao nereπen ( ostaci iz Amsterdama ), tako da je bilo neophodno sazvati novu meappleuvladinu konferenciju na kojoj bi se razmatralo buduêe ustrojstvo Evropske unije. Nova izmena osnivaëkih ugovora uëinjena je godine potpisivanjem Ugovora iz Nice, koji nije uspeo da u potpunosti odgovori na izazove koji ME UVLADINA KONFERENCIJA Meappleuvladina konferencija predstavlja pregovore na najviπem nivou - izmeappleu πefova dræava ili vlada dræava Ëlanica EU. Kao rezultat ovih konferencija najëeπêe proizilazi izmena osnivaëkih ugovora, tj. one najëeπêe dovode do promene u pravnoj i organizacionoj strukturi EU. su stavljeni pred petnaestoricu. Institucije su privremeno osposobljene za prijem novih deset dræava sa kojima su pregovori o ulasku u Ëlanstvo veê uveliko trajali. Ni sastanak u Nici, niti Ugovor koji je iz njega proistekao, nisu uspeli da do kraja ispune svrhu - pripremu EU za predstojeêi period i izazove koje on donosi. Decembra godine na samitu Evropskog saveta u Laekenu doneta je odluka o sazivanju Evropske konvencije o buduênosti Evrope. Cilj konvencije bio je razmatranje buduêeg funkcionisanja i razvoja EU. Konvencija predstavlja novi naëin za reviziju osnivaëkih ugovora, jer o reviziji ne raspravljaju samo πefovi dræava i vlada. KonaËan rezultat konvencije je Nacrt ugovora o ustavu za Evropu, koji je predstavljen πefovima dræava i vlada u Solunu godine. Evropski savet je usvojio Nacrt (potpisan u Rimu godine) i trenutno je u procesu ratifikacije od strane dræava Ëlanica. 24

26 EVROPSKA KONVENCIJA O BUDU NOSTI EVROPE Sastav Konvencije o buduênosti Evrope bio je sledeêi: 15 predstavnika πefova dræava ili vlada dræava Ëlanica; 13 predstavnika πefova dræava ili vlada dræava kandidata za Ëlanstvo; 30 predstavnika nacionalnih parlamenata dræava Ëlanica; 26 predstavnika nacionalnih parlamenata dræava kandidata. PredsedavajuÊi Konvencije bio je Valeri Æiskar D'Esten U meappleuvremenu se Evropska unija znaëajno proπirila jer je godine u Ëlanstvo Unije stupilo novih 10 dræava. To je najveêe proπirenje u istoriji razvoja ove integracije. Evropska unija sada broji 25 dræava Ëlanica, ali se ta brojka neêe dugo zadræati jer se novi rast EU oëekuje veê u narednih par godina. Kako Êe Evropska unija izaêi na kraj sa izazovima koje joj nameêu nova kretanja kako na meappleunarodnom, tako i na unutraπnjem planu, ostaje da se vidi. 25

27 PROCES RATIFIKACIJE UGOVORA O USTAVU ZA EVROPU Planirano je da deset dræava Ustav ratifikuje putem referenduma, dok Êe preostalih petnaest to da uëini u nacionalnim parlamentima. Do sada je u paniji i Luksemburgu na referendumu Ustav usvojen, dok je u Francuskoj i Holandiji odbijen. U parlamentu ga je do sada ratifikovalo 11 dræava Ëlanica: Italija, GrËka, Maapplearska, Litvanija, Letonija, Malta, Slovenija, Austrija, SlovaËka, Belgija i Kipar. O Ustavu EU u nacionalnim parlamentima odluëivaêe joπ Estonija i Finska, a na referendumu Êe odluëivati graappleani»eπke, Danske, Irske, Portugala i Velike Britanije. U vedskoj, NemaËkoj i Poljskoj tek treba da se donese odluka o naëinu ratifikacije. Autor: Marijana SimiÊ PITANJA 1. Zaπto je proizvodnja uglja i Ëelika odabrana kao oblast oko koje Êe se najpre ujediniti dræave Evrope? 2. Kada je i kojim ugovorom osnovana Evropska unija? 3. Objasnite strukturu EU: πta podrazumeva svaki od stubova? 4. Kako se menjaju osnivaëki ugovori? 5. Zaπto Ugovor o ustavu za Evropu nije stupio na snagu? 26

28 2. Organi Evropske unije Na osnovu osnivaëkih ugovora dræave Ëlanice su deo svojih nadleænosti, a samim tim i deo suvereniteta, prenele na institucije Evropskih zajednica, odn. Evropske unije. Tako organi Unije imaju odreappleena ovlaπêenja u donoπenju odluka koje, kada je prvi stub integracija u pitanju, obavezuju, pored organa EU i dræava Ëlanica, i fiziëka i pravna lica. U okviru institucionalne strukture Evropske unije ne postoji stroga podela na zakonodavnu, izvrπnu i sudsku vlast kao πto je to sluëaj sa dræavom, veê je zastupljen princip institucionalnog balansa, tj. svaka institucija vrπi funkcije iskljuëivo u okviru svoje nadleænosti i nema prava da ugrozi nadleænosti neke od ostalih institucija. Tako Evropski parlament nema iskljuëivu zakonodavnu ulogu, veê je deli sa Savetom EU, dok izvrπnu vlast sa Savetom EU deli Evropska komisija. Ovakva raspodela nadleænosti vaæi samo za prvi stub - stub integracija. U druga dva stuba, u kojima EU funkcioniπe kao klasiëna meappleunarodna organizacija, glavnu ulogu u donoπenju odluka imaju Savet EU i Evropski savet. O poπtovanju principa institucionalnog balansa, kao i uopπte o primeni komunitarnog prava, stara se Evropski sud pravde. 2.1 Glavni organi Glavni organi EU su Evropski savet, Savet Evropske unije, Evropski parlament, Evropska komisija i Evropski sud pravde. 27

29 Evropski savet Evropski savet je organ koji okuplja najviπe predstavnike dræava Ëlanica - πefove dræava ili vlada, kao i predsednika Evropske komisije. Od godine uspostavlja se redovna praksa sastajanja politiëkih lidera zemalja Ëlanica, ali je ovo telo institucionalizovano tj. uvedeno u Ugovore tek godine Jedinstvenim evropskim aktom. Ovaj organ se sastaje najmanje dva puta godiπnje, ali se ustalila praksa sastajanja Ëetiri puta godiπnje. Sednicama Evropskog saveta predsedava predsednik ili premijer zemlje koja je u tom trenutku predsedavajuêa u EU. Predsedavanje je rotirajuêe na period od 6 meseci. Dræave se na mestu predsedavajuêeg smenjuju po odreappleenom redosledu, a kada sve proappleu po jedan period predsedavanja ciklus kreêe iznova. Zadatak Evropskog saveta je da daje podstrek i impuls integraciji i utvrappleuje smernice razvoja. On je inicijator najznaëajnijih politika EU i ima ovlaπêenja da razreπava sporna pitanja oko kojih nije moguêe postiêi dogovor u Savetu EU. Na sastancima Evropskog saveta se menjaju i osnivaëki ugovori. Evropski savet na svojim sastancima, takoapplee, raspravlja o najbitnijim pitanjima vezanim za spoljnu, bezbednosnu i unutraπnju politiku, zauzima zajedniëke stavove i izdaje saopπtenja koja sluæe kao smernice za dalji rad ostalih organa EU. Savet Evropske unije Savet Evropske unije Ëine ministri dræava Ëlanica. On je najvaænija institucija u kojoj se donose odluke. Za ovaj organ koriste se i nazivi Savet ministara ili samo Savet. Savet je, kao organ, uspostavljen joπ u osnivaëkim ugovorima sve tri evropske zajednice. Savet se sastaje kao Opπti savet i posebni saveti. Opπti savet Ëine ministri spoljnih poslova dræava Ëlanica, dok posebne savete Ëine resorni ministri u oblastima kojima se EU bavi. Postoji devet resora kojima se Savet bavi. Svakom sastanku Saveta prisustvuje po jedan ministar iz svake od dræava Ëlanica, a koji Êe ministar biti prisutan zavisi od teme koja je na dnevnom redu Saveta. Pored ministara, sednicama Saveta prisustvuju i 28

30 resorni komesari (Ëlan Evropske komisije zaduæen za oblast o kojoj se raspravlja). KONFIGURACIJE SAVETA EU Savet se sastaje u devet konfiguracija : 1. Opπti i spoljni poslovi; 2. Oblast saobraêaja, telekomunikacija i energije; 3. Oblast zaπtite æivotne sredine; 4. Ekonomski i poslovi finansija; 5. Pitanja konkurencije; 6. Pitanja pravosuapplea i unutraπnjih poslova; 7. Pitanja zapoπljavanja, socijalne politike, zdravstva i zaπtite potroπaëa; 8. Poljoprivreda i ribarstvo; 9. Obrazovanje, omladinska i kulturna politika. Bez obzira o kojoj konfiguraciji Saveta da se radi, donete odluke su uvek odluke Saveta, kao organa EU. Savetom predsedava svaka dræava Ëlanica u periodu od πest meseci. U pripremi odluka Saveta uëestvuje oko 250 radnih grupa i komiteta u kojima su predstavljene dræave Ëlanice. Posle tehniëke pripreme, dokumenti se πalju Komitetu stalnih predstavnika (COREPER - Permanent Representatives Committee), koga saëinjavaju ambasadori dræava Ëlanica u EU i koji ima zadatak da pripremi sednice Saveta. Savet EU ima i svoj Generalni sekretarijat, administrativno telo na Ëijem Ëelu se nalazi Generalni sekretar koji ujedno vrπi i funkciju Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku. Savet vrπi funkciju glavnog zakonodavca u Evropskoj uniji. On zajedno sa Evropskim parlamentom usvaja budæet EU i zakljuëuje meappleunarodne ugovore sa dræavama neëlanicama ili meappleunarodnim organizacijama. Savet EU koordinira ekonomskim politikama dræava Ëlanica, donosi odluke potrebne za utvrappleivanje i sprovoappleenje zajedniëke spoljne i bezbednosne politike i usvaja standarde u policijskoj i pravosudnoj saradnji u pitanjima meappleunarodnog kriminala. U veêini sluëajeva Savet EU svoje odluke donosi kvalifikovanom veêinom, osim kada se odluëuje o vaænim pitanjima - tada odluëuje jednoglasno (npr. kada odluëuje o prijemu nove dræave Ëlanice). Vaæno je naglasiti da glasovi dræava Ëlanica, prilikom veêinskog glasanja, nemaju jednaku vrednost, veê se 29

31 radi o, takozvanim, ponderisanim glasovima. VRSTE ODLUKA KOJE SE DONOSE U PRVOM STUBU Odluke koje donose organi EU mogu biti pravno obavezujuêe i neobavezujuêe. ObavezujuÊe: 1. Uredbe (regulative) - imaju neposrednu i opπtu primenu, a primenjuju se na sve dræave Ëlanice na celoj teritoriji EU. Uredbe se primenjuju u celosti, a dræave nemaju moguênost izbora da li Êe i kako da ih sprovode, kao ni ovlaπêenja da donose akte koji su u suprotnosti sa uredbama, niti mogu sprovoditi praksu koja bi bila u suprotnosti sa uredbom. NajsliËniji su zakonima koje donose nacionalni parlamenti. 2. Uputstva (direktive) - imaju za cilj usaglaπavanje zakonodavstava unutar Zajednica. Obavezuju pojedinaëne dræave Ëlanice u pogledu æeljenog cilja, a same dræave biraju naëin na koji Êe ih sprovoditi u okviru svojih nacionalnih zakonodavstava. 3. Odluke - obavezujuêe su u celosti i direktno primenjive na subjekte na koje se odnose. Primenjuju se na celoj teritoriji EU, ali se njima reπavaju pojedinaëni sluëajevi. NeobavezujuÊe 1. Miπljenja - izraæavaju stavove neke od institucija u pogledu odreappleenog problema. Mogu imati uticaj prilikom izrade nacrta ili donoπenja same odluke. 2. Preporuke - pomoêu njih institucije EZ iskazuju svoje viappleenje vaænijih problema. Iako su neobavezujuêe imaju znaëajnu ulogu jer utiëu na buduêe zakonodavstvo time πto sluæe kao njegova priprema, a buduêi propisi se moraju donositi u njihovom duhu. Za donoπenje odluke kvalifikovanom veêinom je potreban minimalan broj od 232 pozitivna glasa (72.3%) od ukupno 321 glasa. Pored toga, potrebno je da za predlog odluke glasa viπe od polovine PONDERISANO GLASANJE Podrazumeva da dræave Ëlanice nemaju jednaku glasaëku snagu veê je broj glasova raspodeljen pribliæno veliëini stanovniπtva date dræave. 30

32 dræava Ëlanica, a svaka dræava Ëlanica moæe, kao dodatni kriterijum, da traæi potvrdu da broj glasova u prilog odreappleenoj odluci predstavlja najmanje 62% ukupnog broja stanovnika EU. Evropski parlament Evropski parlament je organ Evropske unije u kom su predstavljeni graappleani. Ovaj organ je predviappleen u osnivaëkim ugovorima sve tri Evropske zajednice, meappleutim, tada se zvao Savetodavna skupπtina. Prvih godina sastav Evropskog parlamenta su Ëinili poslanici nacionalnih parlamenata koje je svaka dræava delegirala. Meappleutim, od godine poslanike u ovaj organ biraju graappleani EU na direktnim izborima. Mandat poslanika Evropskog parlamenta traje pet godina. Sa zadnjim proπirenjem iz godine on broji 732 poslanika. Ono πto je specifiëno za Evropski parlament jeste Ëinjenica da se u njemu 31

33 poslanici grupiπu po partijskoj, a ne po nacionalnoj pripadnosti. Upravo ova specifiënost Parlamenta, pored Ëinjenice da on moæe uëestvovati u donoπenju obavezujuêih odluka, Ëini, izmeappleu ostalog, Evropsku uniju nadnacionalnom tvorevinom. Evropski parlament ima sediπte u Strazburu, gde se odræavaju plenarna zasedanja, dok se vanredna odræavaju u Briselu. Evropski parlament deli sa Savetom EU zakonodavnu vlast na taj naëin πto uëestvuje u donoπenju pojedinih zakonodavnih akata. Pored toga, Parlament zajedno sa Savetom EU deli odgovornost za usvajanje budæeta. Kada Evropska komisija predloæi nacrt budæeta Savet EU i Evropski POSTUPCI ODLU»IVANJA U OKVIRU EU PARTIJSKE GRUPE U EP NajveÊe partijske grupe u Evropskom parlamentu su: Evropska narodna partija (DemohriπÊani) i Evropske demokrate - ENP-ED, Partija evropskih socijalista - PES U procesu donoπenja odluka u EZ uloge su podeljene tako da je Evropska komisija jedini ovlaπêeni predlagaë, dok su odluëioci Savet EU ili Savet EU i Evropski parlament zajedno. Postoje Ëetiri naëina za donoπenje odluka: Osnovni postupak - Na predlog Komisije Savet EU, uz konsultovanje Evropskog parlamenta, donosi odluku. Parlament moæe samo davati miπljenja koja nisu obavezujuêa za Savet; Postupak davanja saglasnosti - Komisija predlaæe odluku koju Savet usvaja, a Parlament daje saglasnost na odluku u celini. Parlament nema pravo da utiëe na sadræaj odluke; Postupak saradnje - Komisija predlaæe odluku koju Savet usvaja, meappleutim, Parlament u ovom postupku ima, pored davanja saglasnosti, moguênost da utiëe na tekst tj. sadræaj odluke; Postupak saodluëivanja - Komisija predlaæe odluku, a Savet EU i Evropski parlament su stavljeni u ravnopravan poloæaj u postupku odluëivanja. Parlament ima ovlaπêenja da odbaci predlog odluke, Ëak iako je ona usvojena u Savetu EU. parlament o njemu raspravljaju, a na kraju procedure Evropski parlament usvaja budæet u celini, tj. ima pravo da ga odobri ili odbaci. Ako ga odbaci Ëitava procedura usvajanja budæeta mora biti ponovljena. Parlament koristi svoja ovlaπêenja u pogledu odobravanja budæeta kao mehanizme za uticaj na kreiranje politika EU. Funkcija Evropskog parlamenta je i vrπenje demokratske kontrole i nadzora nad Evropskom komisijom i drugim organima. Evropski parlament, naime, daje konaëno odobrenje za imenovanje Ëlanova Komisije u celini. On moæe da pokrene pitanje poverenja Komisiji, a ako joj izglasa nepoverenje (odluka se donosi dvotreêinskom veêinom) Komisija u celini mora dati ostavku. 32

34 Parlament proverava i pravilnost sprovoappleenja politika EU tako πto upuêuje pismena i usmena pitanja Savetu i Komisiji, razmatra izveπtaje Finansijskog suda, dobija izveπtaje od predsednika Evropskog saveta o odlukama koje donosi ovaj organ... Evropska komisija Komisija je jedna od kljuënih institucija Evropske unije jer odraæava njen nadnacionalni karakter u najveêoj meri. Ona podupire i predstavlja interese Evropske unije. Njen rad je politiëki nezavisan, poπto zastupa interese EU u celini i ne sme da prima instrukcije ni od jedne vlade dræava Ëlanica. Komisija se sastoji od 25 Ëlanova, po jedan iz svake dræave Ëlanice, imenovanih na period od pet godina. Predsednik i Ëlanovi Evropske komisije se biraju od strane dræava Ëlanica, a konaëno odobrenje za njihovo imenovanje daje Evropski parlament. Evropska komisija je glavni predlagaë zakonodavnih akata i Ëuvar ugovora. Komisija ima ekskluzivno pravo da predlaæe nacrte novih zakonskih akata koje kasnije razmatraju Savet EU i Evropski parlament. Kao Ëuvar ugovora Komisija vodi raëuna o tome da se odluke koje drugi organi Evropske unije donose sprovode u praksi, a ukoliko utvrdi da je neko prekrπio odluke organa EU moæe prekrπioca da izvede pred Sud pravde. EVROPSKA KOMISIJA Do poslednjeg proπirenja godine Evropska komisija je imala 20 Ëlanova. Deset manjih dræava je imalo po jednog predstavnika, dok su Francuska, NemaËka, Velika Britanija, Italija i panija imale po dva predstavnika. Evropska komisija deluje kao kolektivni organ. Ukoliko jedan od Ëlanova Komisije svoje duænosti ne obavlja u skladu sa utvrappleenim pravilima i principima EU, pa se postavi pitanje njegove odgovornosti, pokreêe se pitanje poverenja Evropskoj komisiji u celini. Komisija se sa izvesnoπêu izglasavanja nepoverenja suoëila godine kada je na njenom Ëelu bio Æak Santer. Zbog predloga za izglasavanje nepoverenja u Parlamentu, Santer je sam podneo kolektivnu ostavku svoje Komisije. Evropska komisija je i izvrπni organ. Ona sprovodi odluke koje je doneo Savet EU i u velikoj je meri odgovorna za sprovoappleenje zajedniëkih politika EU. Za svoj rad Komisija odgovara Evropskom parlamentu, koji joj moæe izglasati nepoverenje, πto povlaëi za sobom ostavku celokupne Komisije. Evropskoj komisiji u radu pomaæe administracija koju Ëini 36 generalnih direktorata i sluæbi koje su smeπtene u Luksemburgu i u Briselu, gde je sediπte Komisije. 33

35 Evropski sud pravde Evropski Sud pravde je najviπi sudski organ Evropske unije i Ëini ga 25 sudija, po jedan iz svake dræave Ëlanice, i 8 opπtih pravobranilaca. Svaki od njih se imenuje na period od 6 godina uz saglasnost svih dræava Ëlanica. Sudije su liënosti koje imaju struëne kvalifikacije za vrπenje najviπih sudskih funkcija u svojim dræavama i Ëija se nezavisnost i nepristrasnost ne dovodi u pitanje. Uloga opπtih pravobranilaca je da pomaæu sudijama, tako πto daju svoje miπljenje o svim sluëajevima, poπtujuêi princip nepristrasnosti i nezavisnosti. Sud pravde se stara o tome da odluke EU budu adekvatno interpretirane i primenjene, tako da mu je glavna nadleænost zaπtita i tumaëenje komunitarnog prava. KOMUNITARNO PRAVO Komunitarno pravo ili pravo Evropskih zajednica je pravo koje je nastalo u okvirima tri zajednice. Subjekti komunitarnog prava su dræave Ëlanice EZ, organi tj. institucije EZ, kao i fiziëka i pravna lica koja imaju dræavljanstvo, odnosno sediπte u nekoj od dræava Ëlanica. Izvori komunitarnog prava se dele na primarne i sekundarne. Primarne izvore predstavljaju osnivaëki ugovori i meappleunaroni ugovori koje Zajednice sklapaju sa treêim dræavama. Sekundarne izvore komunitarnog prava Ëine pravni akti doneti od strane organa EU. Sud zaseda u punom sastavu (kada su izuzetno vaæni sluëajevi u pitanju) ili u veêima saëinjenim od tri ili pet sudija. Sediπte mu je u Luksemburgu. Pred Sudom pravde moæe se naêi svako pojedinaëno pravno ili fiziëko lice koje ne poπtuje ugovore ili odluke koje donose organi EU, ali i dræava Ëlanica ili organ EU ukoliko krπi odredbe komunitarnog prava. Sud je jedina institucija koja, na zahtev nekog od nacionalnih sudova dræava Ëlanica, moæe da tumaëi osnivaëke ugovore. Sud pravde presuappleuje i u sluëaju æalbi na odluke Suda prve instance. Sud pravde je sud najviπe instance, tj. njegove odluke su konaëne i obavezujuêe. Sud prve instance ili Prvostepeni sud formiran je godine jednoglasnom odlukom Saveta EU, kao jedna od posledica odredaba Jedinstvenog evropskog akta.»ine ga po jedan sudija iz svake dræave Ëlanice i ima 25 Ëlanova, a zaseda u punom sastavu, u Velikom veêu ili u veêima od po pet, tri ili Ëak jednog sudije. 34

36 Prvostepeni sud ima nadleænosti u odreappleenim vrstama sluëajeva - sporovima koje preduzeêa ili privatna lica pokreêu protiv organa EU, kao i u sporovima PRVOSTEPENI SUD Razlika u odnosu na Sud pravde je u tome πto Prvostepeni sud nema opπte pravobranioce. Na njegove presude postoji moguênost æalbe Sudu pravde, a nadleænost mu je uæa od nadleænosti Suda pravde. izmeappleu institucija i njihovih zaposlenih. Æalbe na odluke Prvostepenog suda se mogu podnositi Sudu pravde. Svrha osnivanja ovog suda je da rastereti Sud pravde evropskih zajednica odreappleenog broja sluëajeva. 2.2 Ostali organi Evropski raëunovodstveni sud Evropski finansijski sud je uspostavljen godine i Ëine ga po jedan Ëlan iz svake dræave Ëlanice. Njegova nadleænost se prostire na oblasti kontrole prikupljanja prihoda Unije, troπkova i rukovanja budæetom EU. On ima pravo da, u sluëaju krπenja finansijskih propisa, pokrene postupak pred Sudom pravde. Evropski ekonomski i socijalni komitet - ECOSOC Evropski ekonomski i socijalni komitet zastupa stavove i interese civilnog druπtva prilikom donoπenja odluka u oblastima obuhvaêenim Ugovorima o EZ i Euroatomu. Komitet, kao savetodavno telo, mora biti konsultovan prilikom donoπenja odluka u oblasti ekonomske i socijalne politike, a moæe i da daje miπljenja o pitanjima koja smatra znaëajnim. Njegova miπljenja, meappleutim, nisu obavezujuêa za Savet EU. Komitet regiona Regionalni komitet vodi raëuna da se poπtuju regionalni i lokalni identiteti, a Ëine ga predstavnici lokalnih i regionalnih vlasti predloæeni od strane dræava Ëlanica. Konsultuju ga Savet EU i Evropska komisija u pitanjima koja se tiëu regiona i regionalnih politika. Evropska investiciona banka Evropska investiciona banka je finansijska institucija EU koja se bavi 35

37 finansiranjem kapitalnih projekata koji doprinose uravnoteæenom razvoju manje razvijenih regiona EU i poveêanju konkurentnosti i socijalne kohezije unutar EU. Sediπte joj je u Luksemburgu. Evropska centralna banka Evropska centralna banka je zaduæena za sprovoappleenje evropske monetarne politike i upravljanje evrom kako bi odræala njegovu stabilnost. Sediπte joj je u Frankfurtu. Evropska centralna banka i centralne banke dræava Ëlanica Ëine Evropski sistem centralnih banaka. Autor: Marijana SimiÊ PITANJA 1. Koji su glavni organi EU? 2. Koji organi uëestvuju u donoπenju odluka EU? 3. Ko se stara o poπtovanju komunitarnog prava? 4. Koje vrste odluka se mogu donositi u okviru prvog stuba integracija? 5. Nabrojte koji su ostali organi EU i Ëime se bave. 36

38 37

39

40 II Oblasti saradnje u Evropskoj uniji 1. ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika 1.1 Kako je doπlo do saradnje u oblasti ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike? Jedan od osnovnih principa sektorske integracije, na kojoj su EZ/EU zasnovane, jeste da se dræave Ëlanice ujedinjuju oko onih oblasti u kojima je to u datom trenutku moguêe. Kada su pedesetih godina osnovane SEKTORSKA INTEGRACIJA Sektorska integracija podrazumeva postepeno, korak po korak (sektor po sektor) prenoπenje nadleænosti sa dræava Ëlanica na EZ/EU, i to u onim oblastima tj. sektorima u kojima je to u datom trenutku moguêe, odnosno o kojima dræave Ëlanice mogu da se dogovore. Evropske zajednice, jedina oblast oko koje su tadaπnjih πest dræava Ëlanica mogle da naappleu zajedniëki jezik bila je ekonomska integracija. Uspeh u formiranju jedinstvenog træiπta i jedinstvene valute nije pratio istovremeno i uspeh u formiranju zajedniëke spoljne i bezbednosne politike. Saradnja u oblasti spoljne i bezbednosne politike u okvirima EZ/EU prvi put je ostvarena godine stvaranjem Evropske unije Ugovorom iz Mastrihta. Tada je u strukturu EU, pored tzv. prvog stuba (Evropske zajednice) i treêeg stuba (Saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova), uvrπten i drugi stub - ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika. Odluka da dræave Ëlanice uvrste u osnivaëke ugovore ovu oblast nije bila doneta odjednom, niti bez problema. Tome su prethodile desetine godina povremenog pregovaranja i razliëitih ideja koje su uglavnom propadale. Glavni razlog tome je bila nespremnost dræava Ëlanica da se u ovakvim oblastima (spoljna politika, a posebno bezbednost) koje se sma- 39

41 traju osetljivim po pitanju suvereniteta, odreknu svoje potpune kontrole.»ak i kada su se odluëile na stvaranje EU i uvoappleenje II stuba u njenu strukturu, nije iπlo sve lako. Naime, Danska je upravo zbog odredbi u Ugovoru o odbrani odbila da ratifikuje Ugovor o EU na referendumu godine, nakon Ëega joj je dozvoljeno da ne uëestvuje u ovoj oblasti. Kao πto je veê napomenuto, ideja o uvoappleenju ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike u okvir delovanja EZ/EU nije nova. Prvi pokuπaji politiëke integracije zabeleæeni su joπ 50-tih godina kada je potpisan Ugovor o Evropskoj odbrambenoj Zajednici (EOZ) i formulisan projekat Evropske politiëke zajednice. Plevenov plan, kako se prema njegovom kreatoru nazivao plan o uspostavljanju EOZ, predviappleao je stvaranje zajedniëke vojske pod jedinstvenom komandom. Plan je propao, a sa njim i ideja o Evropskoj politiëkoj zajednici, nakon odbacivanja u francuskoj Nacionalnoj skupπtini godine. ezdesetih godina 20. veka ponovo dolazi do pregovora izmeappleu tadaπnjih dræava Ëlanica o pitanjima politiëke saradnje i zajedniëke spoljne i odbrambene politike. Pregovori, koji su voappleeni po ovom pitanju na osnovu dva tzv. Fuπeova plana, propali su godine. Prvi pravi prethodnik ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike bila je tzv. Evropska politiëka saradnja (EPS) koja je pokrenuta ranih 70-tih godina od strane vlada dræava Ëlanica EZ. EPS je podrazumevala redovne konsultacije meappleu dræavama po pitanjima spoljne politike, kao i eventualne koordinacije RENE PLEVEN Rene Pleven je roappleen 13. aprila godine. Bio je premijer Francuske ( , ) ministar odbrane ( , ) i ministar pravde ( ). Umro je godine u Parizu. KRISTIJAN FU E Kristijan Fuπe, francuski diplomata, predstavio je svoj plan saradnje dræava Ëlanica na polju spoljne i odbrambene politike. Prvi Fuπeov plan bio je dosta kritikovan, te je Fuπe ubrzo predstavio i drugi, znatno manje ambiciozan plan, koji je takoapplee, odbijen. stavova po odreappleenim pitanjima. Ministri spoljnih poslova dræava Ëlanica su odluke donosili jednoglasno, a te odluke su najëeπêe bile niπta drugo do izraæavanje zajedniëkih stavova o nekim pitanjima. Odredbe o Evropskoj politiëkoj saradnji prvi put su u osnivaëke ugovore EZ unete Jedinstvenim evropskim aktom godine. U njima, meappleutim 40

42 nije bilo ni govora o nadnacionalnosti, tj. one su imale potpuno meappleuvladin karakter. To, izmeappleu ostalog, znaëi da nadnacionalne institucije - Evropska komisija, Parlament i Evropski sud pravde nisu imale ulogu kakvu inaëe imaju u EZ. Komisija nije imala pravo zakonodavne inicijative, EP je bio samo ponekad konsultovan, dok Sud pravde nije imao pravo da preispituje odluke koje se donesu u okviru EPS. U tom trenutku joπ nije bilo pomena o bezbednosnoj ili odbrambenoj politici EZ, veê je saradnja iskljuëivo svedena na politiëka pitanja. Evropska bezbednost i odbrana ostale su pitanje koje je reπavano u okviru NATO-a (North Athlantic Treaty Organization). Ipak, dræave EZ koje su æelele da bezbednosnu i odbrambenu politiku osamostale od uticaja SAD i u isto vreme udovolje protivljenju nekih dræava Ëlanica da EZ NATO (North Athlantic Treaty Organization) NATO je nastao u aprilu godine potpisivanjem ugovora o osnivanju u Vaπingtonu. Osnovalo ga je 12 dræava: Kanada, SAD, Belgija, Francuska, Luksemburg, Holandija, Velika Britanija, Danska, Island, Norveπka, Italija i Portugal. Kasnije su mu pristupile i GrËka, Turska, NemaËka, panija, Maapplearska,»eπka i Poljska. ZAPADNOEVROPSKA UNIJA ZAJEDNI KI STAV Primer jednog zajedniëkog stanoviπta bila je Deklaracija iz Venecije godine u kojoj su dræave Ëlanice EZ priznale pravo Palestinaca na samoopredelenje i izjavili da Palestinska oslobodilaëka organizacija treba da uëestvuje u mirovnim pregovorima. Zapadnoevropska unija nastala je godine od prethodno stvorenog Briselskog pakta (Briselski ugovor o Zapadnoj uniji, 1948). Osnovna svrha ZEU bila je obavezivanje njenih dræava Ëlanica na pruæanje meappleusobne sveobuhvatne pomoêi u sluëaju napada na neku od dræava Ëlanica. Dræave osnivaëi ZEU bile su: Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Italija i Zapadna NemaËka. Danas ZEU ima 28 dræava koje uæivaju razliëit status: dræave Ëlanice, pridruæene dræave, posmatraëi i pridruæeni partneri. pretvore u odbrambeni savez, bile su glavni zagovornici saradnje u ovoj oblasti preko Zapadnoevropske unije (ZEU). Ukupna situacija na meappleunarodnom planu (kraj Hladnog rata i pad komunizma, ujedinjenje NemaËke, poëetak raspada SFRJ) pokazala je da EZ, kao velika ekonomska sila, ne moæe viπe da stoji po strani dogaappleaja i da mora odluënije da se ukljuëuje u reπavanje problema i izazova u 41

43 njenom neposrednom, kao i πirem okruæenju. Sa druge strane, nove vrste pretnji bezbednosti (meappleunarodni kriminal, terorizam, etniëki konflikti...) upuêivale su na Ëinjenicu da su za njihovo reπavanje pogodnija politiëka i ekonomska, a ne vojna sredstva, za πta je EZ, Ëinilo se, imala moguênosti. Sve ove okolnosti su navele dræave Ëlanice da od EZ naprave neπto viπe od jedinstvenog træiπta, te su Ugovorom o EU iz Mastrihta godine stvorile Evropsku uniju u Ëiju su oblast delovanja uvrstile i ZajedniËku spoljnu i bezbednosnu politiku (II stub saradnje). Ugovor iz Mastrihta oznaëio je ZEU kao vojno krilo EU predvidevπi da joj EU moæe poveriti da razmotri i sprovede neke aktivnosti i odluke Unije koje imaju vojne posledice. U to vreme (1992. godine) ZEU je usvojila svoje poznate Peterzburπke zadatke za koje, meappleutim, nije imala kapaciteta da ih sprovede. Zato je na PETERSBUR KI ZADACI Samitu NATO-a u Berlinu godine Petersburπki zadaci podrazumevaju odluëeno da ZEU moæe koristiti tzv. angaæovanje u humanitarnim zadacima i akcijama spaπavanja, akcijama oëuvanja mira, kao i oruæanim akcijama pri- operacije NATO-a za potrebe evropskih Kombinovane snage za zajedniëke likom savladavanja kriza, ukljuëujuêi i dræava kada SAD ne æele da uëestvuju u mere nametanja mira. nekoj akciji. Niz neuspeha ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike veê odmah po potpisivanju Ugovora iz Mastrihta (nesposobnost ozbiljnijeg uëeπêa i jedinstvenog nastupa u reπavanju konflikata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, zatim u Ruandi, kao i u krizi u Albaniji ) naveo je dræave Ëlanice EU da u ovoj oblasti veê Ugovorom iz Amsterdama (1997), pa zatim i Nice (2001) preduzmu neophodne reforme i obezbede Uniji efikasnije delovanje na spoljnom planu. Ugovorom iz Amsterdama propuπtena je prilika da se ZEU integriπe u EU, ali su u Ugovor (Ëlan 17) uneti Peterzburπki zadaci. Ipak, tek iskustvo sa bombardovanjem SR Jugoslavije godine, pokazalo je dræavama EU da je njihova bezbednosna i odbrambena politika duboko zavisna od SAD i da je neophodno dalje razvijanje sposobnosti EU za samostalne vojne operacije, u kojima NATO, kao celina, ne æeli da uëestvuje. Na sastanku Evropskog saveta u Helsinkiju (decembar godine) doneta je odluka o razvijanju bezbednosne i odbrambene politike i o 42

44 stvaranju moguênosti da se u roku od 60 dana na raspolaganje stave kopnene trupe od ljudi sposobne da se odræe najmanje godinu dana. Ovo bi Evropskoj uniji obezbedilo jaëu i samostalniju poziciju u oviru NATO-a, ali i u odnosu na ZEU. Od Ugovora iz Nice, tako, uloga ZEU u pitanjima bezbednosti Evrope opada, obzirom da ovaj Ugovor ukida mehanizme za upotrebu ZEU za potrebe Evropske unije. 1.2 Koje vrste odluka postoje u oblasti ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike i na koji naëin se donose? NajznaËajnije razlike izmeappleu tri stuba EU se upravo ogledaju u vrstama odluka i naëinima na koje se one mogu donositi u svakom od ova tri stuba, kao i u nadleænostima koje organi EU imaju u njima. Odluke se u oblasti ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike donose najëeπêe jednoglasno ili konsenzusom, dok je u prvom stubu najviπe zastupljeno veêinsko odluëivanje. Obzirom da je jednoglasnost teπko postiêi, posebno danas kad EU ima 25 dræava Ëlanica, joπ je Ugovor iz Amsterdama doneo novine koje olakπavaju odluëivanje u ovoj oblasti. Naime, predviappleena je moguênost tzv. konstruktivnog uzdræavanja, πto znaëi da ako neka dræava ne æeli da uëestvuje u odluci moæe da se uzdræi od glasanja. Na taj naëin ona neêe spreëiti donoπenje odluke, a ako uzdræavanje prati i formalna izjava o tome, dræava o kojoj je reë ne mora ni da primenjuje tu odluku. Ipak, ona mora da prihvati da odluka obavezuje Uniju. Tada odnosna dræava Ëlanica mora da se uzdræi od bilo kakvih aktivnosti koje mogu ugroziti aktivnosti EU zasnovane na toj odluci. Ugovor iz Amsterdama uvodi i moguênost veêinskog odluëivanja u JEDNOGLASNOST Jednoglasno odluëivanje podrazumeva da svaka dræava prilikom glasanja ima po jedan glas i da se odluka moæe doneti samo ako sve dræave daju svoj pozitivan glas, tj. ne glasaju protiv odluke. Ovakvo pravilo se, zbog velikog broja dræava koje glasaju, Ëesto ublaæava tako πto one dræave koje su uzdræane prilikom glasanja (nisu ni za, ni protiv) ne spreëavaju usvajanje odluke. KONSENZUS Usvajanje odluke konsenzusom podrazumeva da dræave raspravljaju o predlogu odluke, usaglaπavaju se, sve do trenutka dok ne naappleu reπenje koje je prihvatljivo za sve dræave. Razlika u odnosu na jednoglasnost je ta πto kod odluëivanja konsenzusom ne dolazi do glasanja za odluku, veê je ona usvojena onog momenta kada se ustanovi da se nijedna dræava ne protivi takvoj odluci. 43

45 oblast ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike pod odreappleenim uslovima, ali predviapplea i tzv. sigurnosnu koënicu. To podrazumeva da neka dræava Ëlanica moæe spreëiti donoπenje odluke veêinskim glasanjem ako smatra da su joj ugroæeni nacionalni interesi. Tada Savet, kvalifikovanom veêinom, moæe odluëiti da pitanje prosledi Evropskom savetu koji Êe o tome odluëivati jednoglasno. KVALIFIKOVANA VE INA Naslov V Ugovora o EU predviapplea usvajanje odluka u oblasti ZSBP kvalifikovanom veêinom u dva sluëaja: 1. kada se tom odlukom primenjuje ZajedniËka strategija koju je veê prethodno usvojio Evropski savet i 2. kada su u pitanju odluke kojima se sprovode zajedniêke akcije ili zajedniëki stavovi koje je veê usvojio Savet. Vrste odluka, odnosno instrumenata, koji se donose u drugom stubu razlikuju se od onih koje su zastupljene u prvom. Za uobliëavanje i sprovoappleenje zajedniëke spoljne i bezbednosne politike koriste se sledeêi instrumenti (odluke): principi i opπte smernice za zajedniëku spoljnu i bezbednosnu politiku koje usvaja Evropski savet; zajedniëke strategije u oblastima gde dræave Ëlanice imaju vaæne zajedniëke interese. ZajedniËkim strategijama se utvrappleuju ciljevi, trajanje i resursi koji Êe biti obezbeappleeni od strane EU i dræava Ëlanica. Takoapplee ih usvaja Evropski savet jednoglasno, na predlog Saveta, a sprovodi Savet tako πto u skladu sa njima usvaja zajedniëke akcije i zajedniëke stavove; zajedniëki stavovi ili pozicije koje usvaja Savet, a kao πto i sam naziv navodi, predstavljaju stav EU o nekom posebnom pitanju ili delu sveta. Dræave imaju obavezu da svoje aktivnosti usklade sa zajedniëkim stavovima; zajedniëke akcije utvrappleuje Savet kada je neophodno preduzeti neke operativne mere. Savet u okviru zajedniëke akcije utvrappleuje njene ciljeve, domet, sredstva i uslove pod kojima Êe se izvrπiti; meappleunarodni ugovor sa jednom ili viπe dræava koje nisu Ëlanice EU ili sa nekom meappleunarodnom organizacijom zakljuëuje Savet nakon voappleenih pregovora i preporuke o tome od strane Predsedniπtva. Nije redak sluëaj da se za sprovoappleenje ZSBP koriste instrumenti koji spadaju u domen I stuba tj. EZ. Tako, na primer, Savet da bi ostvario neki cilj ZSBP moæe odluëiti da primeni ekonomske sankcije na neku dræavu 44

46 neëlanicu. Ugovor iz Nice uveo je moguênost koriπêenja, pod odreappleenim uslovima, tzv. unapreappleene saradnje u oblast ZSBP za sprovoappleenje zajedniëkih akcija i zajedniëkih stavova. Unapreappleena saradnja se, meappleutim, ne moæe koristiti za pitanja koja mogu imati vojne ili odbrambene posledice. Unapreappleena saradnja EKONOMSKI INSTRUMENTI UTICAJA Na primer, zajedniëkim stavom Saveta (2004) zamrznuti su fondovi i ekonomski resursi nekim licima na teritoriji Bosne i Hercegovine koje traæi Meappleunarodni kriviëni tribunal za bivπu Jugoslaviju u Hagu. Takoapplee, zajedniëkim stavom Saveta (1996) Bosni i Hercegovini je nametnut embargo na oruæje i propratni materijal. omoguêava da neke dræave Ëlanice, koje æele i imaju moguênosti za to, idu dublje u integraciju u nekim oblastima za koje ostale dræave Ëlanice nisu spremne, kao i da za to koriste institucionalnu strukturu Unije. 1.3 Koji organi i tela EU uëestvuju u kreiranju i sprovoappleenju ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike? U oblasti ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike najπire nadleænosti imaju Evropski savet i Savet, dok Komisija, Parlament i Sud pravde imaju dosta manju ulogu od one koju vrπe u prvom stubu. Posebnu ulogu u oblasti ZSBP ima Predsedniπtvo. Osnovni zadatak Predsedniπtva je da Uniju predstavlja prema spolja tj. u odnosima sa dræavama neëlanicama ili meappleunarodnim organizacijama, kao i da se stara o sprovoappleenju odluka iz domena ZSBP. Savetu i Predsedniπtvu u radu pomaæe i PolitiËki i bezbednosni komitet koji deluje pre svega kao savetodavno telo. Njegova je uloga da prati situaciju po odreappleenim pitanjima i daje Savetu miπljenja o njima, kao i da prati sprovoappleenje usvojenih odluka u oblasti ZSBP. Kao joπ jedan pomoêni organ, Ugovor iz Amsterdama (tj. deklaracija koja mu je dodata) oznaëio je Jedinicu za planiranje i rano obaveπtavanje, koja se formira u okviru Generalnog sekretarijata Saveta. Jedinica je sastavljena od sluæbenika Sekretarijata, dræava Ëlanica, Komisije i ZEU. Rad Jedinice nadgleda Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, a zadatak joj je da pomogne u formulisanju strateπkih prioriteta EU, utvrappleivanju interesa EU u odreappleenim pitanjima i opcija koje su u buduêe na raspolaganju Uniji kada je u pitanju ZSBP. Evropska komisija je ukljuëena u rad na ZajedniËkoj spoljnoj i bezbed- 45

47 SPECIJALNI PREDSTAVNIK Na primer, Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu je Lord Eπdaun, koji je na tu funkciju postavljen godine. Pre njega tu funkciju je vrπio Volfgang PetriË koji je, takoapplee, bio i specijalni predstavnik za Kosovo od marta do jula godine. nosnoj politici kako bi se obezbedila usklaappleenost sa spoljnim odnosima koji se vode u okviru prvog stuba tj. EZ. Radi se pre svega o trgovinskoj politici i pomoêi u razvoju koju EZ pruæa odreappleenim regionima sveta. Komisija u oblasti ZSBP nije iskljuëivi predlagaë odluka, kao πto je to u okviru EZ, veê tu ulogu ona deli sa dræavama Ëlanicama. Komisija, takoapplee, uëestvuje u izvrπavanju odluka i predstavljanju Unije prema spolja, ali ona, takoapplee, ni ovde nema glavnu ulogu. Uloga Evropskog parlamenta u ZSBP svodi se na davanje miπljenja Predsedniπtvu i Savetu koje Êe oni uzeti u obzir, ali ga ne moraju i primeniti. Parlament, takoapplee, moæe postavljati Savetu pitanja, upuêivati preporuke, ali i jednom godiπnje mora otvoriti raspravu o pitanjima koja se tiëu napretka u ZSBP. EU sa treêim dræavama opπti, takoapplee, i preko institucija Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, Trojke, radnih grupa, itd. U nekim podruëjima, posebno tamo gde postoji neka vrsta konflikta ili krize, EU obezbeappleuje svoje prisustvo preko Specijalnih predstavnika u cilju iznalaæenja reπenja za probleme koji tamo postoje. Institucija Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost uvedena je Ugovorom iz Amsterdama sa ciljem da se obezbedi kontinuitet i prepoznatljivost u spoljnom predstavljanju Unije. Visoki predstavnik, Ëiji mandat traje pet godina, u isto vreme vrπi funkciju Generalnog sekretara Saveta. Osnovna uloga mu je da pomaæe Savetu i Predsedniπtvu u kreiranju, kao i sprovoappleenju odluka u oblasti ZSBP. Visoki predstavnik, takoapplee, na HAVIJER SOLANA Havijer Solana roappleen je u Madridu godine, gde je i radio kao univerzitetski profesor fizike. Godine postao je Ëlan SocijalistiËke partije panije, a Ëlan πpanskog parlamenta. U periodu od do godine bio je Ministar kulture, Ministar za obrazovanje i nauku i Ministar spoljnih poslova u vladi panije. Od godine vrπio je funciju Generalnog sekretara NATO-a, a godine pored toga πto je imenovan za Generalnog sekretara Saveta EU i Visokog predstavnika, izabran je i za Generalnog sekretara ZEU. 46

48 zahtev Saveta ili Predsedniπtva vodi politiëki dijalog u ime Unije sa treêim dræavama. Funkciju Visokog predstavnika trenutno vrπi Havijer Solana koji je postavljen godine. ZnaËajnu ulogu u predstavljanju Unije u spoljnim odnosima ima tzv. Trojka saëinjena od trenutno predsedavajuêeg EU, predstavnika dræave koja Êe u narednih 6 meseci predsedavati EU i Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Komisija je ukljuëena u rad Trojke. 1.4 Ciljevi ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike U Naslovu V Ugovora o EU odreappleuje se pet ciljeva ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike: 1. zaπtita zajedniëkih vrednosti, nezavisnosti i fundamentalnih interesa Unije; 2. osnaæivanje bezbednosti Unije i njenih dræava Ëlanica u svakom pogledu; 3. oëuvanje mira i jaëanje meappleunarodne bezbednosti; 4. promovisanje meappleunarodne saradnje; 5. razvoj demokratije, vladavine prava i poπtovanje ljudskih prava. Pored Naslova V, Ugovor o EU, u delu u kom se govori o ciljevima Unije, kao jedan od njih navodi: potvrappleivanje svog identiteta (Unije, prim. autora) na meappleunarodnoj sceni, posebno putem sprovoappleenja ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike ukljuëujuêi postepeno formiranje zajedniëke odbrambene politike, koja bi mogla dovesti do zajedniëke odbrane.... Rad na bezbednosnoj, a posebno odbrambenoj komponenti ZSBP intenziviran je, meappleutim, tek nakon dogovora Francuske i Velike Britanije o tome godine na sastanku u St. Malou. Posebno su iskustva sa bombardovanjem Jugoslavije godine, teroristiëkim napadima u Americi godine i ratom u Iraku koji je usledio, istakla vaænost ozbiljnijeg i samostalnijeg bavljenja bezbednosnim pitanjima Evropljana. Ugovor o ustavu za Evropu, iako joπ nije stupio na snagu i joπ je uvek u procesu ratifikacije, daêe svoj doprinos dubljoj saradnji dræava u oblasti ZSBP, ali i evropske bezbednosne i odbrambene politike. Posebno je 47

49 znaëajno to πto Ustav po prvi put uvodi instituciju Ministra spoljnih poslova, ali, takoapplee, ukida πestomeseëno i predviapplea stalno predsedavanje Unijom u trajanju od 2,5 godine. Ono πto je sigurno je da Êe dræave Ëlanice dalje morati da produbljuju svoju saradnju u oblasti ZSBP, kao i da jaëaju instrumente za njeno voappleenje, ako æele da se Unija pokaæe kao jedinstven igraë na meappleunarodnoj sceni. Ovo svakako neêe biti lako postiêi, jer ne treba zaboraviti da EU Ëini 25 dræava Ëlanica (u UGOVOR O USTAVU ZA EVROPU Evropska bezbednosna i odbrambena politika formulisana je na Samitima u Helsinkiju i Kelnu, a u ugovorima o njoj nema reëi. Uvoappleenje ove politike u Ugovore je joπ jedan doprinos Ugovora o ustavu za Evropu. Ustav, za razliku od trenutno vaæeêih osnivaëkih ugovora, u oblasti bezbednosti i odbrane dozvoljava i moguênost stalne strukturisane saradnje samo onih dræava koje za to trenutno imaju moguênosti i volje. Ustav, takoapplee, predviapplea i dopunu Peterzburπkih zadataka, kao i formiranje Evropske odbrambene agencije. buduênosti Êe ih biti i viπe), koje sve dolaze sa razliëitom tradicijom, istorijskim nasleappleem, ekonomskim razvitkom, a samim tim Ëesto i potpuno razliëitim interesima. Unija mora biti spremna da, u skladu sa svojom ekonomskom snagom, pokaæe i veêu sposobnost reπavanja meappleunarodnih problema, kako se to od nje oëekuje. Autor: Ivana RadiÊ PITANJA 1. ta je prethodilo stvaranju ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike? Kad je ZSBP uspostavljena? 2. Koji organi EU imaju najveêu ulogu u kreiranju ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike? 3. Kada je ustanovljena institucija Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost? Ko trenutno vrπi ovu funkciju? 4. Koje vrste odluka tj. instrumenata se donose u oblasti ZSBP? 5. Koje ste razlike ZSBP uoëili u odnosu na prvi stub integracija? 48

50 2. Saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova Saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova Ëini jednu od najmlaappleih politika u okvirima Evropske unije. Ona obuhvata oblasti imigracije, azila, policijsku saradnju i saradnju u oblasti pravosuapplea i Ëini treêi stub EU (prvi stub Ëine Evropske zajednice, a drugi ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika). U okvirima ovog stuba ostvaruje se meappleunarodna saradnja dræava Ëlanica, iako se poslednjih godina ulaæu snaæni napori da se politike obuhvaêene treêim stubom EU komunitarizuju. KOMUNITARIZACIJA Komunitarizacija - premeπtanje nadleænosti EU iz drugog i treêeg stuba, gde se ostvaruje meappleuvladina saradnja (sliëna saradnji u tipiënim meappleunarodnim organizacijama) u prvi stub, u kojem su u proces kreiranja i usvajanja odluka ukljuëeni svi glavni organi EU, tj. primenjuje se komunitarni metod donoπenja odluka. Komunitarni metod podrazumeva da je Komisija jedini predlagaë odluka, a da odluke donose Savet ili Savet i Parlament zajedno, najëeπêe veêinskim glasanjem. 2.1 Razvoj saradnje u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova Potreba za saradnjom u ovim oblastima meappleu dræavama Ëlanicama Evropske zajednice javila se kao posledica nekoliko Ëinilaca. Naime, veê je u Ugovoru o osnivanju EEZ, potpisanom u Rimu godine, bilo, izmeappleu ostalog, predviappleeno omoguêavanje slobodnog protoka, pre svega, radne snage u okviru Zajednica. Intenzivna ekonomska saradnja meappleu dræavama Ëlanicama bila je ometana kontrolama i zadræavanjem na granicama. Meappleutim, intenzivnija saradanja unutar Evropskih zajednica dovela je i do veêeg broja pojava meappleunarodnog kriminala Ëije suzbijanje je zahtevalo saradnju viπe dræava. Pored navedenih razloga, zemlje Zapadne Evrope su se, ubrzo posle okonëanja II svetskog rata, suoëile sa znaëajnim porastom broja imigranata i stranaca koji traæe azil u nekoj od dræava, posebno u Ëlanicama EEZ. S obzirom na sve dublju saradnju izmeappleu dræava Ëlanica u ekonomskoj, pa i politiëkoj sferi, potreba intenziviranja saradnje u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova i njenog uvoappleenja u okvire EZ/EU postajala je sve oëiglednija. BuduÊi da se ovde radi o vrlo osetljivim pitanjima o kojima dræave najëeπêe æele samostalno da odluëuju, bez uplitanja sa strane, saradnja u 49

51 oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova teπko se ostvarivala. Prvi korak uëinjen je potpisivanjem Napuljske konvencije kojom je ustanovljena saradnja meappleu carinskim sluæbama dræava Ëlanica. ZnaËajan proboj na ovom polju uëinjen je formiranjem Trevi grupe odlukom Evropskog saveta na sastanku odræanom u Rimu godine. TREVI GRUPA Trevi grupa - ime je dobila po fontani Trevi u Rimu buduêi da je odluka o njenom osnivanju donesena u ovom gradu, ali i zbog prezimena prvog predsedavajuêeg Grupe, gospodina Fonteijna. Trevi grupa je radila uglavnom u formi radnih grupa koje su pokrivale razliëite teme iz domena meappleunarodnog terorizma i kriminala (trgovina drogom i oruæjem), a vrlo se retko sastajala na nivou ministara. Iako je struktura grupe bila neformalna, a njene odluke nisu bile obavezujuêe, formiranje ovakvog tela je bilo od velikog znaëaja. Njegov znaëaj ogleda se najpre u tome πto je veoma vaæna oblast uvedena u okvire EZ. Takoapplee, kasnije je po uzoru na ovu grupu ustanovljeno joπ nekoliko sliënih radnih tela koja su se bavila ostalim pitanjima iz oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova. Ova tela, iako ustanovljena uzajamnim sporazumom dræava Ëlanica tadaπnjih Evropskih zajednica, funkcionisala su izvan institucionalnog sistema Zajednica sve do usvajanja Ugovora iz Mastrihta kada su postala deo treêeg stuba EU. Od godine ministri pravosuapplea i unutraπnjih poslova dræava Ëlanica odræavaju sastanke svakih πest meseci i razgovaraju o razliëitim temama iz oblasti pravde i unutraπnjih poslova. Usvajanje Jedinstvenog evropskog akta dala je novi impuls razvoju saradnje u oblasti pravde i unutraπnjih poslova πto je rezultiralo formiranjem novih radnih grupa koje su pokrivale pojedine oblasti iz ovog domena. 2.2 Sporazum iz engena SPORAZUM IZ ENGENA engenski sporazum - ime je dobio po gradiêu engenu u Luksemburgu u kojem je godine potpisan. Pet dræava Ëlanica Evropske zajednice (NemaËka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg) tada je donelo odluku da sklopi sporazum kojim Êe omoguêiti kretanje ljudi preko njihovih granica bez graniënih kontrola. Ostale dræave Ëlanice EZ u tom trenutku nisu bile spremne na ovakav korak, pa je Sporazum sklopljen izvan institucionalnog okvira EZ. Sporazum predstavlja jedan od prvih primera unapreappleene saradnje dræava Ëlanica voljnih da unaprede meappleusobne odnose. 50

52 engenski sporazum je jedan od najznaëajnijih dokumenata potpisanih u ovoj oblasti. Iako je potpisan izvan institucionalnog okvira EZ, sporazum je od izvanrednog znaëaja za funkcionisanje Zajednice. Osnovni cilj Sporazuma je uklanjanje kontrole na unutraπnjim granicama dræava potpisnica radi neometanog protoka ljudi. Postizanje ovako ambicioznog cilja zahtevalo je stvaranje uslova predviappleenih Sporazumom, usmerenih ponajviπe na zaπtitu spoljnih granica teritorija dræava potpisnica. Pored uklanjanja kontrola na meappleusobnim granicama, Sporazum predviapplea ustanovljavanje jedinstvenih standarda za ulazak dræavljana treêih dræava na teritoriju dræava potpisnica, izdavanje jedinstvenih ulaznih viza za sve dræave potpisnice i zajedniëko formulisanje politike azila, te intenzivniju saradnju nacionalnih policija i pravosudnih organa. U svrhu efikasnog funkcionisanja ovakvog reæima formiran je engenski informacioni sistem koji predstavlja bazu podataka dostupnu nacionalnim sluæbama svih dræava potpisnica Sporazuma. Danas je engenski sporazum na snazi u 16 evropskih dræava (Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, GrËka, Holandija, Island, Italija, Luksemburg, NemaËka, Norveπka, Portugal, panija, vajcarska i vedska) od kojih tri nisu Ëlanice EU (Island, Norveπka i vajcarska), dok ovom sporazumu nisu pristupile dve Ëlanice EU - Irska i Velika Britanija. Deset novih dræava Ëlanica, koje AZIL Azil - je pravo begunca (najëeπêe politiëkog) na skloniπte u drugoj dræavi u kojoj njegova sloboda, imovina ili æivot neêe biti ugroæeni zbog njegovih politiëkih ili vereskih stavova. Ovo pravo se, naravno, ne odnosi na kriminalce. Mnoπtvo imigranata, koji dolaze iz razliëitih krajeva sveta u zemlje EU u potrazi za boljim æivotom, poziva se na ovo pravo, mnogi od njih neosnovano. engenski sporazum spreëava ranije Ëestu pojavu da jedno lice podnese zahtev za azil u viπe dræava Ëlanica EU istovremeno ili da, po odbijanju azila u jednoj dræavi Ëlanici, isto lice podnese zahtev u drugoj dræavi Ëlanici. su u Ëlanstvo Unije primljene 1. maja godine, joπ uvek ne ispunjavaju standarde za pristupanje engenskom sporazumu. Sve dok ovom sporazumu ne pristupe biêe zadræane kontrole na granicama starih i novih Ëlanica EU. Nove Ëlanice dobijaju znaëajna sredstva iz fondova EU za dostizanje standarda koji Êe ih kvalifikovati za pristupanje engenskom sporazumu i omoguêiti graappleanima Unije i svima koji u Uniji legalno borave neometan prelaz njihovih granica. 51

53 Ciljevi koji su Sporazumom iz engena predviappleeni u oblasti saradnje nacionalnih pravosuapplea mnogo su skromniji i tiëu se prvenstveno uklanjanja prepreka ekstradicijama meappleu dræavama Ëlanicama Sporazuma. EKSTRADICIJA Ekstradicija - izruëenje poëinioca kriviënog dela dræavi u kojoj je poëinio delo za koje je okrivljen. Ova procedura se pokreêe kada se poëinilac kriviënog dela krije u drugoj dræavi, a dræava u kojoj je delo uëinjeno zatraæi izruëenje. Zakoni pojedinih dræava brane izruëenje svojih dræavljana drugim dræavama bez obzira gde je kriviëno delo uëinjeno. Sporazumom i prateêim dokumentima obuhvaêena je i saradnja u pojedinim oblastima borbe protiv meappleunarodnog kriminala. 2.3 Saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova posle Ugovora iz Mastrihta Sve do poëetka devedesetih godina dvadesetog veka saradnja dræava Ëlanica EZ u oblasti pravde i unutraπnjih poslova odvijala se unutar mnoπtva posebno formiranih tela koja su se bavila razliëitim segmentima ove oblasti. Vaæno je naglasiti da je ovde bila reë o klasiënoj saradnji meappleu dræavama koja se ne razlikuje mnogo od saradnje unutar tipiënih meappleunarodnih organizacija, a odluke su usvajane jednoglasno. Jedan deo dræava Ëlanica je smatrao da bi primena komunitarnog metoda odluëivanja bila neprikladna za odluëivanje o ovim, za svaku dræavu osetljivim, pitanjima. Stupanjem na snagu Ugovora o Evropskoj uniji godine (potpisan u Mastrihtu godine) politike iz oblasti pravde i unutraπnjih poslova objedinjene su u treêem stubu Evropke unije. Osnovna razlika procesa donoπenja odluka u okviru treêeg stuba u odnosu na prvi stub je u tome πto se u okviru treêeg stuba odluke donose jednoglasno, a osnovni organ odluëivanja je Savet nadleæan za pitanja pravde i unutraπnjih poslova (nacionalni ministri za poslove pravosuapplea i unutraπnjih poslova). Uloga organa sa nadnacionalnim karakteristikama je znatno manja nego u prvom stubu. To znaëi da Evropska komisija u pitanjima iz treêeg stuba nije jedini predlagaë odluka koje se usvajaju, veê to pravo imaju i dræave Ëlanice, a u tri od devet pomenutih oblasti (sudska saradnja u kriviënim stvarima, poli- 52

54 TRE I STUB SARADNJE SledeÊih devet oblasti Ëinile su treêi stub tj. oblast pravde i unutraπnjih poslova: politika azila, reæim prelaska spoljnih granica EU, politika imigracije i politika prema dræavljanima treêih dræava (dræava koje nisu Ëlanice EU), borba protiv upotrebe i prometa droga, borba protiv meappleunarodnih prevara, sudska saradnja u graappleanskim i kriviënim stvarima, carinska saradnja, policijska saradnja u prevenciji i borbi protiv terorizma i policijska saradnja u borbi protiv meappleunarodnog organizovanog kriminala. cijska i carinska saradnja) pravo predlaganja akata imaju samo dræave Ëlanice. Evropski parlament ima ulogu konsultativnog tela u pitanjima iz treêeg stuba, bez prava uëeπêa u procesu usvajanja odluka, a Evropski sud pravde nema nadleænosti u treêem stubu, iako je u pitanju pravosudni organ. Akti koje je Savet za pitanja pravosuapplea i unutraπnjih poslova mogao da usvoji bili su: zajedniëka pozicija, zajedniëka akcija i meappleunarodna konvencija (ugovor). ZajedniËka pozicija predstavlja zauzimanje zajedniëkog stava dræava Ëlanica o nekom pitanju, a zajedniëka akcija se preduzima kada je predviappleene ciljeve moguêe postiêi lakπe kroz kolektivno delovanje dræava Ëlanica nego individualnim naporima. Neke dræave Ëlanice ne smatraju ove akte pravno obaveznim. Meappleunarodna konvencija je klasiëan instrument meappleunarodnog prava i obavezuje sve dræave potpisnice. Saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova, definisana Ugovorom iz Mastrihta, naiπla je na brojne kritike. Kritike su bile usmerene ponajviπe na skromne rezultate ostvarene na ovom polju, komplikovane procedure usvajanja odluka, kao i iskljuëivanje nekih od kljuënih organa EU iz procesa donoπenja odluka. Meappleutim, sasvim je sigurno da je veê i sam pristanak dræava Ëlanica EU da se o pitanjima unutraπnjih poslova raspravlja i odluëuje na meappleudræavnom nivou, od vanrednog znaëaja za dalji razvoj EU. Na ovaj naëin razna tela koja su funkcionisala izvan institucionalnog sistema EU, a bavila su se pitanjima iz domena pravde i unutraπnjih poslova sada su uvedena u ovaj sistem, Ëime je stvorena pretpostavka za unapreappleenje saradnje i oblikovanje celovitijih i doslednijih politika u ovoj oblasti. 2.4 Reforma u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova Kritike upuêene na raëun treêeg stuba uzete su u obzir prilikom 53

55 naredne revizije Ugovora o EU. Ugovor iz Amsterdama postavio je pred Uniju vrlo vaæan cilj - stvaranje zone slobode, bezbednosti i pravde. Za ostvarivanje ovog vrlo ambicioznog cilja bilo je neophodno unaprediti funkcionisanje treêeg stuba EU. Revizijom Ugovora odreappleene oblasti iz treêeg stuba preπle su u okvir nadleænosti Evropske zajednice (prvi stub). Te oblasti su komunitarizovane. Saradnja u oblastima koje su ostale u okviru treêeg stuba je unapreappleena ukljuëivanjem i drugih glavnih organa EU, doduπe u veoma skromnom obliku. Vrlo bitna novina koju donosi Ugovor iz Amsterdama je uvoappleenje Sporazuma iz engena u okvire EU. Obezbeappleivanje slobodnog kretanja ljudi na teritoriji koju pokriva EU preπlo je u nadleænost Evropske zajednice zajedno sa politikama viza, imigracije, azila i kontrole spoljnih granica Unije. Odredbe Ugovora kojima je ovo propisano imale su odloæenu primenu (poëetak primene je predviappleen za 1. maj 2004, a Ugovor je stupio na snagu godine) kako bi se obezbedio prelazni period od pet godina neophodan za pripremu organa EU i dræava Ëlanica za uspeπno sprovoappleenje politike koja prvi put ulazi u nadleænost Evropske zajednice, a ima znaëajne implikacije na bezbednost Unije i dræava Ëlanica. PraktiËne promene koje su stupile na snagu nakon isteka prelaznog perioda od pet godina sastoje se u tome πto iskljuëivo pravo predlaganja odluka u ovoj oblasti ima Evropska komisija (do 1. maja pravo predlaganja su imale sve dræave Ëlanice i Komisija). Dalje, u oblasti politike viza primenjuje se procedura saodluëivanja (u ostalim oblastima KOMUNITARIZOVANE OBLASTI Oblasti koje su Ugovorom iz Amsterdama prebaëene iz treêeg u prvi stub su: pitanja standarda i procedura koji se primenjuju prilikom kontrola na spoljnim granicama Unije, pitanja izdavanja ulaznih viza, kretanja dræavljana treêih dræava u Uniji, pitanja vezana za davanje azila, izbeglice, imigrante, raseljena lica i prevenciju i borbu prortiv meappleunarodnog kriminala. premeπtenim u prvi stub Evropski parlament biêe samo konsultovan), a Evropski sud pravde dobio je u nadleænost da tumaëi odredbe Ugovora koje reguliπu oblasti premeπtene u prvi stub (Naslov IV Ugovora). 54

56 S obzirom da su kljuëni elementi premeπteni iz treêeg u prvi stub, izvrπena je redefinicija treêeg stuba, tj. promenjen je njegov naziv i sadræaj. On od stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama obuhvata Pravosudnu i policijsku saradnju u kriviënim stvarima. To znaëi da oblasti koje su ostale u treêem stubu (saradnja policijskih, carinskih i pravosudnih organa, pribliæavanje pravnih sistema u oblasti kriviënog prava i saradnja sa Europolom i borba protiv rasizma i ksenofobije) ostaju u domenu meappleuvladine saradnje. Dakle, odluke se ovde donose jednoglasno, a Evropska komisija ima ulogu samo jednog od predlagaëa odluka. Uloga Evropskog parlamenta i Evropskog suda pravde ostaje marginalna u treêem stubu. Promene su izvrπene i u vrstama akata koji se usvajaju u okviru treêeg stuba. ZajedniËka akcija je Ugovorom iz Amsterdama zamenjena novim instrumentima - odlukama i okvirnim odlukama koje su sliënije aktima koji se usvajaju u prvom stubu. Meappleunarodne konvencije usvojene u treêem stubu sada stupaju na snagu Ëim ih ratifikuje polovina dræava potpisnica, πto ranije nije bio sluëaj. Posebnim protokolom uz Ugovor iz Amsterdama Sporazum iz engena uπao je u okvire Evropske unije. Meappleutim, buduêi da su Velika Britanija i Irska odluëile da uëestvuju samo u pojedinim segmentima ovog Sporazuma (policijska i pravosudna saradnja), te da su Island, Norveπka i vajcarska (Sporazumu iz engena vajcarska je pristupila godine) Ëlanice Sporazuma, a nisu Ëlanice EU, procedure koje se primenjuju na rad i donoπenje odluka u okviru pitanja regulisanih ovim Sporazumom nisu nimalo pojednostavljene. Ugovorom iz Nice (trenutno na snazi) predviappleeno je da se u veêini pitanja koja su prethodnom revizijim Ugovora (Amsterdam) prebaëena u prvi stub viπe pri odluëivanju ne zahteva jednoglasnost, veê da se odluke usvajaju veêinskim glasanjem, procedurom saodluëivanja. Ove promene trebalo bi da ubrzaju i olakπaju donoπenje odluka koje vode ka stvaranju zone slobode, bezbednosti i pravde i omoguêavaju nesmetan protok ljudi. Saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova dobila je dodatno na znaëaju usled obavljanja priprema za proπirenje EU, ali i usled teroristiëkih napada u SAD od 11. septembra Ovi dogaappleaji doveli su do 55

57 odluënijih napora za intenziviranje saradnje i unapreappleenje politika koje za cilj imaju unapreappleenje bezbednosti graappleana Unije i odluëniju borbu protiv meappleunarodnog kriminala i terorizma. 2.5 Koje su prednosti saradnje i integracije evropskih dræava u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova? Æivot u Evropskoj uniji donosi mnoge prednosti njenim grappleanima. Neke od njih rezultat su saradnje dræava Ëlanica EU na polju pravosuapplea i unutraπnjih poslova. Prelazak granica unutar EU bez zadræavanja i kontrola jedna je od najoëiglednijih blagodeti koje uæivaju graappleani Unije. Od kada je engenski sporazum stupio na snagu ogroman broj ljudi iz Unije i treêih draæava koristi pogodnosti ovog sporazuma. Iako dræavljani Srbije i Crne Gore joπ uvek moraju da dobiju ulaznu vizu ukoliko æele da posete neku od dræava Ëlanica EU, dobijanjem vize jedne dræave Ëlanice moguêe je uêi i u ostale dræave Ëlanice koje su pristupile engenskom sporazumu. Dræavljani dræava Ëlanica imaju moguênost da slobodno putuju, ali i da se zapoπljavaju i da se nastanjuju u bilo kojoj dræavi Ëlanici. Ukoliko se dræavljanin jedne dræave Ëlanice nastani na teritoriji druge Ëlanice on dobija pravo da se kandiduje i da glasa na izborima za Evropski parlament u dræavi u kojoj se nastanio, a u pojedinim dræavama je moguêe ista prava ostvariti i na lokalnim izborima. Vrlo znaëajna dostignuêa na polju pravosuapplea i unutraπnjih poslova su i formiranje Europol-a i Eurojust-a. Iako je osnivanje Europola predviappleeno joπ godine, ovaj policijski koordinacioni centar sa sediπtem u Hagu zaæiveo je tek godine. Njegov osnovni zadatak je pruæanje pomoêi nacionalnim policijskim sluæbama u istragama kriminalnih radnji na teritoriji viπe dræava Ëlanica. Eurojust je Evropska pravna sluæba sa sediπtem u 56

58 Hagu Ëiji je zadatak koordinacija istraga kriminalnih pojava na meappleunarodnom nivou. Uz Evropski nalog za hapπenje koji se primenjuje od godine i koji omoguêava izruëenje kriminalaca koji se kriju u inostranstvu na jednostavan naëin, ove institucije doprinose efikasnijoj borbi protiv kriminala i terorizma u Uniji. EU ulaæe znaëajna sredstva na prevenciju i borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma i u podruëjima u njenom okruæenju. Pored toga Unija radi na promociji ljudskih prava i na suzbijanju uzroka pojaëanih migracija iz tih podruëja. BuduÊi da od 1. maja Srbija i Crna Gora ima i kopnenu granicu sa EU, suzbijanje organizovanog kriminala i obezbeappleenje granica naπe zemlje predstavljaju znaëajna polja saradnje SCG i EU, ali i Ëine deo uslova koje naπa dræava mora da ispuni kako bi se naπla na tzv. beloj listi dræava Ëiji dræavljani imaju pristup na teritoriju Unije bez ulazne vize. Autor: Miodrag MilosavljeviÊ PITANJA 1. Koji su razlozi koji su doveli do saradnje u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova? 2. U Ëemu je znaëaj Ugovora iz Mastrihta za saradnju u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova? 3. ta podrazumeva Sporazum iz engena? Koje su koristi od njega? 4. Koji delovi treêeg stuba su komunitarizovani Ugovorom iz Amsterdama? 5. ta su Europol i Eurojust? 57

59 58

60

61 III Proπirenje Evropske unije 1. Pristupanje i pridruæivanje Evropskoj uniji Evropsko ujedinjenje poëelo je od integracije u dve kljuëne industrijske grane, proizvodnji uglja i Ëelika. Ovaj proces trebalo je ubrzo da slede i ostale privredne grane i oblasti, s ciljem da se u buduênosti postigne postepeno stapanje razliëitih nacionalnih privreda. est dræava osnivaëa (NemaËka, Francuska, Belgija, Holandija, Italija i Luksemburg) Evropske zajednice za ugalj i Ëelik, Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju, suoëeni sa pozitivnim iskustvima i rezultatima, za relativno kratko vreme postojanja ove tri zajednice, nisu æeleli da stvore jednu privredno-politiëku zajednicu, koja Êe biti izolovana od ostatka Evrope. U cilju prevazilaæenja ove slabosti, zemlje osnivaëi EEZ su u osnivaëkom aktu predvidele proπirenje Zajednice prijemom novih Ëlanova, kao i Ëitav niz razliëitih oblika saradnje sa treêim zemljama. 1.1 Istorijat proπirenja Evropske unije Zajednica evropskih dræava je od samog poëetka bila privlaëna za druge dræave. Ne samo zbog uspeπnog stvaranja jedinstvenog træiπta, veê i zbog toga πto je predstavljala simbol mira i prosperiteta u Evropi. Do sada je Zajednica imala pet talasa proπirenja, dakle, pet puta je doπlo do prijema novih dræava u Zajednicu. Bugarska i Rumunija bi trebalo da pristupe godine. Hrvatska i Turska su zemlje kandidati sa kojima pregovori o pristupanju joπ nisu otpoëeli. VELIKA BRITANIJA Velika Britanija je u dva navrata pokuπala da pristupi Zajednici i godine. Francuska, na Ëelu sa predsednikom arl De Golom, oba puta je iskoristila pravo veta kako bi onemoguêila njen ulazak. 60

62 DOSADA NJA I BUDU A PRO IRENJA EU 1957 Dræave osnivaëi tri zajednice: Francuska, NemaËka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg 1973 Velika Britanija, Danska i Irska 1981 GrËka 1987 panija i Portugalija 1995 Austrija, Finska i vedska 2004 SlovaËka,»eπka, Poljska, Maapplearska, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Malta i Kipar Evropsku uniju sada Ëini 25 draæava Ëlanica: NemaËka, Francuska, Belgija, Luksemburg, Holandija, Italija, Danska, Irska, Velika Britanija, Portugalija, panija, GrËka, Austrija, Finska, vedska, SlovaËka,»eπka, Poljska, Maapplearska, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Malta, i Kipar. 1.2 Nova politika proπirenja Ugovor o Evropskoj uniji istiëe da bilo koja evropska dræava moæe da podnese zahtev da postane Ëlan EU. Nakon znaëajnih promena koje su se u Evropi odigrale godine, uruπavanjem komunistiëkog sistema, Evropska unija je morala da izgradi novu politiku prema zemljama Centralne i IstoËne Evrope, koje su izrazile æelju da postanu Ëlanice Zajednice. Do tada nisu postojale ugovorne odredbe o uslovima prijema. 61

63 »lanice EU 10 dræave koje su postale Ëlanice EU dræave koje su uputile zahtev za pristup EU 1.3 Kopenhagenπki kriterijumi U junu godine πefovi dræava i vlada dræava Ëlanica EU su se sastali u Kopenhagenu, kako bi razmotrili pitanje novog proπirenja EU ka istoku. Na ovom sastanku oni su izrazili politiëku spremnost za prijem zemalja Srednje i IstoËne Evrope, ali su istovremeno odluëili da uspostave odreappleene kriterijume, koje dræave moraju da ispune kako bi postale punopravne Ëlanice EU. To su takozvani kopenhagenπki kriterijumi, koji obuhvataju politiëke i ekonomske preduslove za pristup. 62

64 KOPENHAGEN KI KRITERIJUMI 1. Stabilnost demokratije i njenih institucija (pravna dræava, viπepartijski sistem, ljudska prava, zaπtita manjina, pluralizam itd.); 2. Træiπna privreda koja funkcioniπe, i koja moæe da izdræi pritisak konkurencije na unutraπnjem træiπtu; 3. Sposobnost preuzimanja prava i obaveza koja proizlaze iz tekovina EU; 4. Saglasnost sa ciljevima politiëke unije, kao i Ekonomske i monetarne unije. ACQUIS COMMUNAUTAIRE Aki Kominoter (Acquis Communautaire) su zajedniëke tekovine EZ. Obuhvataju skup prava i obaveza, tj. svih vaæeêih ugovora i pravne regulative EZ-a, i zemlje koje æele da pristupe Uniji, moraju ih u potpunosti prihvatiti i sa njima uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo. Dakle, kandidati za Ëlanstvo moraju da ispune ove kruterijume, a isto tako moraju usvojiti svu pravnu regulativu EZ, tzv. Acquis Communautaire sa kojom moraju uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo. Evropski Savet dodeljuje status kandidata za Ëlanstvo uzimajuêi u obzir miπljenje Komisije, koje ga, meappleutim, ne obavezuje. 1.4 irenje EU ka istoku Evropski savet je na zasedanju u Luksemburgu, godine, odluëio sa kojim zemljama mogu da poënu pregovori o pristupanju. Evropska komisija je predoæila Parlamentu,,Agendu dokument koji detaljno opisuje pripremne faze za Ëlanstvo u EU. Poπto je detaljno prouëila izveπtaje zemalja kandidata za Ëlanstvo, koji su se ticali institucija i trenutnih reformi u svakoj pojedinoj zemlji, Komisija je preporuëila pokretanje pregovora o Ëlanstvu sa Poljskom, Maapplearskom, Estonijom, Slovenijom i Kiprom. Ovaj prosec pregovora podrazumeva redovne sastanke na kojima se raspravlja o pitanjima od opπteg znaëaja za uëesnike da bi se razvila i produbila njihova saradnja u spoljnoj politici i bezbednosti, zakonodavnim i unutraπnjim poslovima, i na drugim poljima od zajedniëkog interesa, posebno u ekonomiji i regionalnoj saradnji. U ceo ovaj prosec je ukljuëen,,program pomoêi EU. Krajem godine EU je odluëila da otpoëne pregovore sa joπ πest dræava (SlovaËka,»eπka, Litvanija, Letonija, Malta i Turska). Pregovori sa Turskom nisu otpoëeli, jer 63

65 je zakljuëeno da ekonomski i politiëki uslovi nisu dostigli nivo koji Unija TURSKA EZ je joπ godine potpisala sa Turskom sporazum o pridruæivanju, Ëiji je cilj bio uspostavljanje carinske unije, koja je tek uspostavljena godine. Turska je podnela zahtev za pristupanje EZ. SluËaj Turske je prouzrokovao mnogobrojne rasprave na evropskoj sceni. U Helsinkiju godine ona je dobila status kandidata, a poëetak pregovora, iako su oni joπ uvek neizvesni zbog nepriznavanja Kipra, se oëekuje za poëetak oktobra Ipak je zacrtana posebna strategija, koja predviapplea produbljivanje ugovora o pridruæivanju sa ovom zemljom. zahteva za prijem novih Ëlanova. Nova politika proπirenja zahtevala je promene u okviru same Evropske unije. Ona je takoapplee morala da se pripremi za prijem novih dræava, a isto tako je morala da prilagodi svoje institucije veêem broju dræava, πto je i uëinjeno ugovorima iz Amsterdama, Nice, Ugovorom o ustavu za Evropu (koji joπ uvek nije stupio na snagu). PROGRAMI FINANSIJSKE POMO I EU je omoguêila razliëite programe finansijske pomoêi kandidatima za prijem, kako bi se πto bolje izborili sa procesima reformi. Programi PHARE, SAPARD i ISPA predstavljaju finansijsku komponentu unapreappleane predpristupne strategije odnosno pomoê pri pristupanju EU. PHARE program - Teæiπte ovog programa je jaëanje kapaciteta pravosuapplea i uprave (izgradnja institucija), uz pomoê nacionalnih struënjaka iz dræava Ëlanica, kao i podrπka investicijama vezanim za preuzimanje i sprovoappleenje tekovina, npr. izdavanje sertifikata i licenci za proizvode na nivou preduzeêa. SAPARD - Ovaj program podræava unapreappleenje i razvoj poljoprivrede i ruralnih sredina. ISPA - Program podrπke regionalnom razvoju, razvoju zaπtite Ëovekove okoline; investiranje u razvoj transporta. EU je za zemlje Zapadnog Balkana ustanovila Proces stabilizacije i pridruæivanja do njihovog eventualnog prijema. Deo ovog procesa je i program CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation) Ovaj program pomoêi akcenat stavlja na: - rekonstrukciju infrastrukture, - razvoj vladinih institucija i pravne regulative, kao i njenog usklaappleivanja sa pravom EU, - finansijsku podrπku unapreappleenju demokratije, vladavine prava, ljudskih prava, civilnog druπtva, razvoja medija, i razvoja slobodne træiπne privrede, - podrπku oporavku privrede i unapreappleenje socijalnog razvoja i strukturalnih reformi, - unapreappleenje saradnje izmeappleu zemalja Zapadnog Balkana, kao i saradnje u regionu, sa Ëlanicama EU i sa zemljama kandidatima za Ëlanstvo. 1.5 Pojam i vrste pridruæivanja Samo pridruæivanje podrazumeva svojevrstan odnos ili vezu izmeappleu meappleunarodne organizacije i treêe dræave. Bukvalno znaëenje pojma 64

66 ,,pridruæivanje je udruæivanje ljudi ili kapitala radi zajedniëkog delovanja ka ostvarivanju zajedniëkog cilja. Najbitniji element pridruæivanja je interes, koji moæe biti politiëke, ekonomske, kulturne ili drugaëije prirode. Da bi doπlo do pridruæivanja, mora da postoji interes meappleunarodne organizacije, interes dræava Ëlanica te organizacije i interes treêe dræave. Dva osnovna oblika pridruæivanja su: - pridruæivanje nalik na puno Ëlanstvo u meappleunarodnim organizacijama, koje karakteriπe pridruæivanje u okviru postojeêe strukture organizacuje, kao i uëeπêe u radu organa organizacije, najëeπêe plenarnih, ali i u ograniëenoj meri u radu izvrπnih organa; - pridruæivanje stvaranjem posebnih organa tj. novih, zajedniëkih organa. 1.6 Pojam pridruæivanja Evropskoj uniji Sam Ugovor o EEZ kaæe: Zajednica moæe sa jednom ili viπe dræava ili sa jednom ili viπe meappleunarodnih organizacija zakljuëiti sporazum o pridruæivanju, kojim ureappleuje meappleusobna prava i obaveze, zajedniëko nastupanje i posebni postupak. Uspeπan razvoj integracionih procesa evropskih dræava uticao je na pojaëan interes Evropske unije da saraappleuje sa dræavama neëlanicama, kao i drugim meappleunarodnim organizacijama. Pridruæene dræave nemaju uticaj na politiku i samo funkcionisanje EU. Dræave sa ovakvim statusom dobijaju odreappleene ekonomske povlastice, a imaju i pravo uëeπêa na jedinstvenom træiπtu. Za neke dræave pridruæivanje predstavalja prvi stepenik ka Ëlanstvu u EU. Status pridruæene dræave, obiëno sluæi dræavama neëlanicama da preurede svoj politiëki i privredni sistem prema standardima EU. 1.7 Razlike izmeappleu,,prijema i,,pridruæivanja Pristupanje ili prijem u Ëlanstvo je vid ukljuëivanja treêih dræava u EU, kojim treêa dræava ulazi u krug dræava Ëlanica (ugovornih partnera) sa jednakim pravima i obavezama. Evropska unija pruæa moguênost svakoj evropskoj dræavi da podnese zahtev za uëlanjenje. Zahtev za prijem u Ëlanstvo se dostavlja Savetu, koji mora da zatraæi miπljenje Komisije. O prijemu u Ëlanstvo se odluëuje jednoglasno. Takoapplee je neophodna rati- 65

67 fikacija od strane svih dræava Ëlanica prilikom pristupa. Najpre je prijem u Ëlanstvo dolazio u obzir za industrijske evropske zemlje, kojima nije bilo neophodno postepeno pribliæavanje Zajednici i koje su bile na takvom stepenu privrednog razvoja da su odmah mogle preuzeti sve obaveze punopravnog Ëlana. Zemlja koja pristupi Zajednici brzo Êe morati da se suoëi sa velikom ponudom roba iz ostalih zemalja Ëlanica, te mora i sama da poseduje izvozne potencijale, kako bi mogla da uæiva blagodeti zajedniëkog træiπta. Nakon pada Berlinskog zida, kada su zemlje Centralne i IstoËne Evrope pokazale æelju da postanu deo evropske porodice, pokazalo se koliko je kriterijum privrednog razvoja bitan. Na osnovu ovog kriterijuma ove zemlje su morale da proappleu pripremnu fazu, putem saradnje ili pridruæivanja, pre samog prijema u Ëlanstvo. RazliËite su pretpostavke prijema: - PolitiËke pretpostavke - OdluËujuÊa pretpostavka za pridruæivanje evropskih zemalja, kao i za njihov prijem u Ëlanstvo Zajednice, je upravo sliënost u politiëkoj prirodi izmeappleu Zajednice i zemlje koja joj se pridruæuje. Ovaj kriterijum podrazumeva postojanje viπepartijskog sistema i na njemu zasnovane ustavne strukture dræave, kao i poπtovanje demokratskih principa i ljudskih prava. Ovaj kriterijum naroëito je doπao do izraæaja u ugovorima sa istoënoevropskim zemljama, koje su morale da reformiπu svoj politiëki sistem. - Geografske pretpostavke - Na osnovu Ugovora pridruæivanje je moguêe i sa vanevropskim zemljama, ali moguênost prijema u Ëlanstvo vaæi samo za evropske zemlje.»ak i kada bi jedna vanevropska zemlja ispunjavala sve uslove za prijem u EU, u najboljem sluëaju bi moglo da doapplee do pridruæivanja. - Privredne pretpostavke - Razvoj træiπne ekonomije i poπtovanje principa træiπne ekonomije glavne su pretpostavke prijema. Evropske zemlje sa niskim stepenom privrednog razvoja mogu da raëunaju na pridruæivanje Zajednici. - Institucionalno-pravne pretpostavke - sprovoappleenje acquis-a i harmonizacija nacionalnih zakonodavstava sa njim. 66

68 1.8 Vrste pridruæivanja a) Pridruæivanje prekomorskih teritorija i zemalja Afrike, Kariba i Pacifika. Ovakvo pridruæivanje podrazumeva jaëanje ekonomskih veza sa ovim prekomorskim teritorijama, bliæu ekonomsku saradnju, lakπi pristup roba i sirovina na træiπte. U ovom sluëaju se stvaraju posebni organi pridruæivanja (Lome konvencija - potpisana sa 69 zemalja Afrike, Kariba i Pacifika). b) Pridruæivanje na osnovu posebnog sporazuma Pridruæivanje evropskih mediteranskih dræava - ova vrsta sporazuma o pridruæivanju je potpisana sa GrËkom, Turskom, Maltom i Kiprom. To je zapravo trgovinski sporazum kojim je dozvoljen pristup roba iz ovih zemalja na træiπte Evropske zajednice i obratno. Pridruæene zemlje dobijaju odreappleena prava za promet robe, kapitala i usluga, liberalizaciju trgovine i stvaranje carinske unije. Ovaj sporazum o pridruæivanju je otvarao moguênost za ove dræave da u buduênosti postanu Ëlanice. Pridruæivanje dræava Ëlanica EFTA (Evropsko udruæenje za slobodnu trgovinu) - ovaj sporazum o evropskom ekonomskom prostoru sa Ëlanicama EFTA-e (Island, Norveπka, Lihtenπtajn) zakljuëen je godine. Cilj je bio bliæa eknomska saradnja radi olakπanog prijema ovih dræava u EU. Ove tri dræave inaëe danas ne æele da postanu Ëlanice EU. Pridruæivanje dræava Centralne i IstoËne Evrope - EZ je sa ovim zemljama zakljuëila specifiënu vrstu sporazuma, koji se nazivaju Evropski sporazumi. Ono πto je znaëajno za njih je da oni ne podrazumevaju samo ekonomsku i trgovinsku saradnju, veê je po prvi put u jedan sporazum ukljuëen politiëki dijalog, kao i kulturna saradnja. Pridruæivanje dræava Zapadnog Balkana - EZ sa zemljama Zapadnog Balkana potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruæivanju, Ëiji je bitan element stabilizacija, i to ne samo bezbednosna, nego i politiëka i ekonomska, πto je posebno znaëajno za region Zapadnog Balkana. Evropski sporazumi Zajednica je sa zemljama Centralne i IstoËne Evrope zakljuëila Evropske sporazume. Za razliku od preappleaπnjih sporazuma o pridruæivanju, oni idu 67

69 mnogo dalje u pogledu sadræaja i ciljeva. Polaze od æelje ugovornih partnera za punim Ëlanstvom, utvrappleuju postepeno preuzimanje obaveza iz osnivaëkih ugovora od strane pridruæenih dræava i predviappleaju tehniëku i finansijsku podrπku Zajednice u procesu reformi koji se odvija u pridruæenim dræavama. Ovi sporazumi EVROPSKI SPORAZUMI Potpisani su sa: Maapplearska, Poljska Bugarska, Rumunija,»eπka, SlovaËka Estonija, Letonija, Litvanija Slovenija SPORAZUMI O STABILIZACIJI I PRIDRUÆIVANJU Potpisani su sa: Makedonijom Hrvatskom pokrivaju politiëku saradnju, trgovinske i ekonomske odnose, finansijsku i kulturnu saradnju i pripremaju zemlje potpisnice za postepenu integraciju u EU. Uspostavljanje zone slobodne trgovine podrazumeva uzajamno ukidanje carinskih i koliëinskih ograniëenja, s tim πto se træiπte EU bræe otvara od træiπta pridruæene dræave. Dakle, reë je o asimetriënoj liberalizaciji. Evropski sporazumi, takoapplee, predviappleaju podrπku privrednom razvoju (saradnja u formi uëeπêa u kapitalu, joint ventures ili uvoza proizvoda radi njihove dorade). Druge ugovorne obaveze se odnose na postepeno obezbeappleenje slobodnog kretanja usluga, kapitala, rada i platnog prometa. Bitan deo se odnosi na postepenu harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa zakonima i propisima EU. KljuËne institucije Evropskih sporazuma su: 1. Savet pridruæivanja (bilateralno telo u kome se sastaju Ëlanovi Saveta EU i ministri dræave potpisnice), 2. Komitet pridruæivanja (struëno-tehniëko telo), 3. Parlamentarni komitet pridruæivanja (zajedniëko parlamentarno telo saëinjeno od predstavnika Evropskog parlamenta i parlamenta dræave koja se pridruæuje. Ovi sporazumi su stupili na snagu nakon ratifikacije sporazuma u dræavama Ëlanicama, dræavama koje se pridruæuju i davanja saglasnosti Evropskog parlamenta. Nakon zakljuëenja sporazuma ove zemlje su pojedinaëno podnele zahtev za punopravno Ëlanstvo u Evropskoj uniji. 68

70 Sporazumi o stabilizaciji i pridruæivanju Regionalna politika EU prema pet zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i Srbija i Crna Gora) je dobila naziv Proces stabilizacije i pridruæivanja - PSP. U junu godine na Samitu u Feiri pet balkanskih zemalja su dobile status potencijalnih kandidata za Ëlanstvo u EU, πto je i potvrappleeno na Samitu koji je odræan u Zagrebu godine. Za Ëlanstvo je neophodno ispuniti opπte uslove (kriterijume iz Kopenhagena) i specifiëne uslove za balkanske zemlje ( politika uslovljenosti ). Sporazum o stabilizaciji i pridruæivanju je najviπa etapa u dugoroënom procesu stabilizacije i pridruæivanja. Nakon zakljuëenja ovog sporazuma, zemlja koja se pridruæuje moæe da postane i zvaniëan kandidat za Ëlanstvo u EU. Do zakljuëenja ovog sporazuma zemlja koja se pridruæuje mora da: - ispuni odreappleene ekonomske i politiëke preduslove, - realizuje raznovrsne zakljuëke Konsultativne radne grupe, - proapplee pozitivan test u formi Studije izvodljivosti pokretanja pregovora o sporazumu. - pregovara sve elemente sporazuma. STUDIJA O IZVODLJIVOSTI PraÊenje ispunjavanja preporuka (rezultat rada Konsultativne radne grupe), ocena Komisije o godiπnjim izveπtajima o PSP, kao i izveπtaji organa dræava regiona u svakom od sektora privrede, predstavljaju osnovu za izradu Studije o izvodljivosti. KljuËne institucije Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju su: - Savet za stabilizaciju i pridruæivanje (ministri inostranih poslova i sektorski ministri), - Komitet za stabilizaciju i pridruæivanje, - Parlamentarni komitet za stabilizaciju i pridruæivanje (predstavnici parlamenata dræava koje se pridruæuju, Evropskog parlamenta i parlamenata dræava Ëlanica). 69

71 ELEMENTI SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUÆIVANJU Ovaj sporazum sadræi preambulu, opπte principe i devet poglavlja. Opπti principi su: puno poπtovanje principa demokratije, vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava, meappleunarodnog prava i principa na kojima se zasniva træiπna ekonomija. Devet poglavlja pokriva sledeêe oblasti: politiëki dijalog, regionalna sardnja, slobodno kretanje roba, kretanje radnika, osnivanje firmi, pruæanje usluga, slobodno kretanje kapitala, usklaappleivanje i primena zakona, pravosuapplee i unutraπnji poslovi, politika saradnje u raznim oblastima, finansijska saradnja, opπte i institucionalne odredbe. 1.9 Karakter EU pridruæivanja Pridruæena dræava ne poseduje isti status kao punopravna Ëlanica EU. Dva osnovna elementa koja razlikuju pridruæivanje od punog Ëlanstva su: subjektivni element (nedostaje volja ugovornih strana da zasnuju puno Ëlanstvo) i objektivni element (pridruæena dræava ne uëestvuje u formiranju volje Zajednice). Ugovori o pridruæivanju predviappleaju formiranje posebnih organa sa nezavisnom nadleænoπêu i, bez obzira πto su saglasni sa ciljevima EU, oni imaju odvojenu odgovornost. Samim pridruæivanjem se ne zasniva odnos pripadnosti Zajednici. Ono podrazumeva saradnju u odreappleenom broju oblasti. Odluke novostvorenih organa obavezuju iskljuëivo ugovorne strane - Evropsku zajednicu i pridruæenu dræavu Postupak pridruæivanja Sporazum o pridruæivanju zakljuëuje EZ. Postupak predviapplea da Komisija, nakon razmatranja zahteva, daje Savetu svoju preporuku, a ovaj dalje ovlaπêuje Komisiju za poëetak pregovora. U ime EZ Komisija vodi pregovore za zakljuëivanje sporazuma o pridruæivanju na osnovu okvirnih preporuka koje joj je dao Savet. Savet svoje odluke donosi jednoglasno u vezi sa pitanjima koja se tiëu sadræaja i postupka pridruæivanja. Kada se zavrπe pregovori sledi zakljuëivanje sporazuma koje se odvija kroz nekoliko faza: a) Parafiranje sporazuma od strane Komisije, EZ i zemlje koja se pridruæuje, 70

72 b) Potpisivanje sporazuma od strane predstavnika Saveta EU (i Komisije) i pridruæene dræave, c) Donoπenje odluke o saglasnosti od strane Evropskog parlamenta, d) Donoπenje odluke o zakljuëivanju sporazuma od strane Saveta EU, e) Postupak ratifikacije od strane nacionalnih parlamenata dræava Ëlanica i dræava koje se pridruæuju, f) Razmena ratifikacionih instrumenata i stupanje sporazuma na snagu. POSTUPAK PRIDRUÆIVANJA Ovaj postupak se menjao nekoliko puta. Prvobitno je odluku o zakljuëivanju sporazuma o pridruæivanju donosio Savet EU, poπto bi sasluπao miπljenje Evropskog parlamenta. Jedinstvenim evropskim aktom (1986) postupak je izmenjen tako da je za sklapanje ovih sporazuma potrabna saglasnost Evropskog parlamenta, koji donosi odluku apsolutnom veêinom glasova svojih Ëlanova. Ugovor iz Mastrihta (1992) je za pridruæivanje predvideo dva reπenja: A) za zakljuëivanje sporazuma o pridruæivanju odluka se donosi u Savetu konsenzusom B) u postupku zakljuëivanja ovih sporazuma potrebna je saglasnost Evropskog parlamenta. Bitna karakteristika ovog postupka je da Sporazum o pridruæivanju sklapa sama Zajednica, a dræave Ëlanice nemaju obavezu da uëestvuju, za razliku od postupka pristupanja. Autor: Danka VasiÊ PITANJA 1. Koliko EU trenutno ima dræava Ëlanica? Nabrojte ih! 2. ta predstavljaju tzv. Kopenhagenπki kriterijumi? 3. Koje se osnovne razlike izmeappleu pridruæivanja i prijema u Ëlanstvo EU? 4. Na koje dræave se odnosi pojam Zapadni Balkan? 5. Kako se naziva regionalna politika EU prema Zapadnom Balkanu i koja vrsta sporazuma se potpisuje sa dræavama Zapadnog Balkana? 6. ta sledi nakon pridruæivanja neke dræave Evropskoj uniji? 71

73 2. Proces pridruæivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji 2.1 Uvod Dræave Ëlanice Evropske unije su kao jedan od svojih ciljeva ustanovile obuhvatanje celokupnog evropskog prostora, potvrappleujuêi evropsku perspektivu zemalja koje uëestvuju u procesu stabilizacije i pridruæivanja i njihov status potencijalnih kandidata za Ëlanstvo (Samit u Solunu 2003). Sa druge strane, Dræavna zajednica Srbija i Crna Gora je u svom najviπem pravnom aktu, Ustavnoj povelji, kao jedan od ciljeva najviπe vrednosti istakla ukljuëivanje u proces evropskih integracija.»ini se da ova dva izvora potvrappleuju spremnost oba aktera, i EU i SCG, da se proces pridruæivanja, ali i pristupanja uspeπno okonëa. Da bi neka dræava postala punopravan Ëlan EU, ona mora da ispuni sve uslove koji su, pre svega, propisani kriterijumima iz Kopenhagena, a koji su precizirani u pregovorima sa nekom konkretnom dræavom kandidatom. Iako to znaëi da su uslovi prijema precizno odreappleeni, to ne znaëi da svaki region u Evropi (a to vaæi i za pojedinaëne dræave) poseduje iste polazne osnove u pregovorima, odnosno, to ne znaëi da u procesu pridruæivanja nema i odreappleenih specifiënosti koje odlikuju svaku dræavu ili region. U sluëaju Srbije i Crne Gore postoje dve vrste specifiënosti: specifiënost SCG kao dræave Zapadnog Balkana, i konkretni problemi pridruæivanja SCG Evropskoj uniji. Ono πto je veoma vaæno da razumemo je da postojanje ovih specifiënosti ne znaëi zaobilaæenje obaveza, veê moæda moæe da nam pomogne (ili u loπijem sluëaju odmogne) u ispunjavanju konkretnih obaveza. 72

74 2.2 Istorijat odnosa Zapadnog Balkana i Evropske unije Region JugoistoËne Evrope je dugo bio od sekundarne vaænosti za dræave Ëlanice Evropske unije. Naime, one su dugo vremena viπe vodile raëuna kako o sopstvenim integracionim problemima, tako i o regionu Srednje Evrope. Taj region je, pre svega zbog veêe ekonomske snage, a i zbog neposredne blizine dræavama Ëlanicama, skoro potpuno bacio u senku prostor Balkana, Ëiji je veêi deo tih godina bio optereêen ratnim sukobima. Meappleutim, okonëanje graappleanskog rata u bivπoj SFRJ, doveo je do toga da se taj odnos u velikoj meri izmenio. Ne bi trebalo zaboraviti da je upravo na podruëju Zapadnog Balkana prvi put neuspeπno demonstrirana ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika Evropske unije, tako da je ona imala motiv viπe da se dodatno angaæuje na ovom delu evropskog kontinenta. Naravno, i pre nego πto su se pomenuti dogaappleaji desili, Evropska unija je imala neku vrstu odnosa sa ovim regionom, naroëito sa SFRJ i donekle Rumunijom. Dræave Ëlanice EU su bile glavni spoljnotrgovinski partner SFRJ sa PHARE PROGRAM Phare program je jedan od instrumenata koji finansira Evropska unija, sa ciljem da pomogne dræavama Centralne Evrope u njihovom pribliæavanju EU. 45% udela u ukupnom spoljnotrgovinskom prometu. Godine izmeappleu EU i SFRJ je sklopljen Sporazum o saradnji koji je predviappleao produbljivanje ekonomske saradnje, podrazumevajuæi pri tome finansijsku i tehniëku pomoê SFRJ. Krajem godine SFRJ biva omoguêeno da koristi i sredstva iz PHARE programa. Umesto da ovakav, slobodno se moæe reêi, povlaπêen status iskoriste na najbolji moguêi naëin, republike SFRJ su povele graappleanski rat koji je zamrznuo sve odnose sa dræavama Ëlanicama EU. Naravno, nisu sve bivπe republike proπle isto. Slovenija je, zajedno sa Hrvatskom, dobila nezavisnost godine i obilato koristeêi pomoê EU, postala njen Ëlan veê godine. Hrvatska je imala zahlaappleenje odnosa sa EU od akcije Oluja (1995. godine) pa sve do godine. Makedonija je dosta daleko odmakla u proceduri pridruæivanja, dok je BiH, optereêena mnogobrojnim unutraπnjim problemima, i dalje daleko od EU. KljuËno pitanje je, ipak, πta se sve to vreme deπavalo sa Srbijom i Crnom Gorom, odnosno ranije Saveznom Republikom Jugoslavijom. 73

75 2.3 Kratak istorijat odnosa Srbije i Crne Gore i EU Krajem godine je doπlo do suspenzije Sporazuma o saradnji. Ta suspenzija je od godine ustanovljena samo za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Do uspostavljanja nove saradnje je doπlo nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma godine, ali je do novog zahlaappleenja odnosa doπlo godine zbog krize na Kosovu. Od do godine politika EU prema tadaπnjoj SRJ se odvijala u okviru regionalne strategije prema regionu Zapadnog Balkana. Jedina pomoê koja je tada dolazila iz Evropske unije bila je humanitarne prirode. Iste, godine, napravljen je plan Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju za zemlje Zapadnog Balkana. Novi element pridruæivanja je, dakle proces stabilizacije, koji u isto vreme obuhvata ekonomski, bezbednosni i politiëki nivo. Osnovni elementi Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju su: politiëki dijalog, slobodno kretanje roba, ljudi i kapitala, saradnja u oblasti pravosuapplea i unutraπnjih poslova, regionalna saradnja, posebne politike saradnje, finansijska pomoê Nakon petooktobarskih promena godine u Srbiji, doπlo je do pojaëanih kontakata sa zvaniënicima EU. U sklopu tih kontakata, doπlo je i do samita zemalja EU sa jedne strane, i dræava Zapadnog Balkana, sa druge. Sastanak je odræan novembra meseca godine u Zagrebu, a jedna od glavnih tema je bila pomirenje dræava Zapadnog Balkana. Pored toga, dræave Ëlanice EU su obeêale i veliku finansijsku pomoê ovom regionu (preko 4,5 milijarde dolara). Nakon svega ovoga, godine sastavljena je Konsultativna radna grupa za razgovore. Ona predstavlja KONSULTATIVNA RADNA GRUPA Konsultativna radna grupa za pregovore je sastavljena od jednakog broja predstavnika EU i dræave kandidata, a cilj joj je πto lakπi i bræi ulazak zemlje kandidata u EU. privremeno, politiëko i tehniëko telo, Ëiji je osnovni zadatak usklaappleivanje svih oblasti sa opπtim naëelima i propisima EU. U sluëaju Srbije i Crne Gore, preporuke koje je saëinila ova Radna grupa 74

76 su se odnosile na demokratizaciju, ekonomske reforme, neke meappleunarodne obaveze, itd. No, pre nego πto objasnimo πta ovaj proces konkretno podrazumeva, objasniêemo, ukratko, πta znaëi regionalni pristup EU procesu pridruæivanja. To znaëi da Evropska unija zemlje kandidate ili potencijalne kandidate ne posmatra iskljuëivo pojedinaëno, veê ih posmatra kao deo πire teritorijalne celine, regiona. Postoji viπe razloga za ovakav stav. Prvi je krajnje praktiëne prirode. Naime, mnogo je lakπe usvojiti jedinstvenu politiku prema veêem broju zemalja, nego je formirati za svaku dræavu ponaosob. Drugo, prilikom proπirenja EU, mnogo je lakπe institucionalno pripremiti Evropsku uniju za prijem viπe Ëlanica odjednom, nego praviti institucionalne reforme za svako pojedinaëno proπirenje. U sluëaju zemalja Zapadnog Balkana ovo nisu bili i jedini razlozi. Pored ovih, najvaæniji razlog je bio taj da se ove dræave, nakon decenijskih loπih odnosa, nateraju na neki oblik meappleusobne saradnje koji bi bio u obostranom interesu. Problemi koji su bili primeêeni u svakoj od dræava Zapadnog Balkana, ne samo da su bili sliëne prirode, veê je za njihovo reπavanje bila potrebna bliska saradnja. Ovo, meappleutim, ne znaëi da izvesne razlike nisu postojale. One su se najviπe ticale nekih konkretnih dræava kandidata, kao i njihovog razliëitog napretka u procesu pridruæivanja. Ovo je dovelo do toga da je EU dopustila da dræave ne Ëekaju jedna drugu u napretku prema uëlanjenju u Evropsku uniju, veê da prilagode brzinu pribliæavanja sopstvenim moguênostima. to se tiëe Srbije i Crne Gore, ona je pored opπtih uslova propisanih za dræave Zapadnog Balkana, morala da zadovolji i neke dodatne. Ovo se obiëno naziva politiëkim uslovljavanjima, a svodi se na poπtovanje Dejtonskog sporazuma (ukljuëujuêi saradnju sa Haπkim tribunalom), zatim priznavanje svih ostalih dræava nastalih raspadom SFRJ, davanje znaëajne autonomije Kosovu i harmonizaciju ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. Kao πto Êe se videti u daljem delu teksta, od potpune harmonizacije ekonomskih sistema se kasnije odustalo. 2.4 Priroda Dræavne zajednice i administracija zaduæena za proces pridruæivanja Da bi se svi ovi uslovi, ili moæda bolje reëeno zadaci, ispunili, potrebno 75

77 je napraviti πto efikasniju organizaciju dræavne administracije. Naime, kao πto je veê moglo da se primeti, proces pridruæivanja je veoma komplikovan i zahteva odgovarajuæe, dakle kompetentne, i brojne sluæbenike koji bi tako sloæenim zadacima mogli adekvatno da odgovore. Dræavna administracija, takoapplee, mora da odgovara prirodi Dræavne zajednice. Dræavna zajednica Srbija i Crna Gora je nastala potpisivanjem Ustavne povelje 4. februara godine. Mnogo je polemike voappleeno oko toga kakav je to oblik dræavnog ureappleenja, ali se na kraju iskristalisao stav da je to oblik dræavne POTPISIVANJE USTAVNE POVELJE Potpisivanju Ustavne povelje Dræavne zajednice Srbija i Crna Gora je prisustvovao i Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana. unije koji se sastoji od dve dræave Ëlanice sa nekim zajedniëkim ovlaπêenjima: zajedniëka odbrana i bezbednost, diplomatija, ljudska i manjinska prava, spoljni ekonomski odnosi, unutraπnji ekonomski odnosi. Glavni problemi za SCG ne proistiëu, meappleutim, iz ovako ograniëenih zajedniëkih nadleænosti, veê iz naëina na koji se ove nadleænosti konkretno sprovode. Naime, Ëak i u oblastima koje su navedene, posao dræavne administracije se u najveêoj meri sastoji u koordinaciji odvojenih politika dræava Ëlanica. Prema tekstu Ustavne povelje Srbija i Crna Gora uspostavlja meappleunarodne odnose sa drugim dræavama i meappleunarodnim organizacijama i zakljuëuje meappleunarodne ugovore i sporazume. ZahvaljujuÊi prirodi dræavnog ureappleenja, pre nego πto doapplee do ovakve vrste aktivnosti, organi dræavne administracije moraju imati saglasnost dræava Ëlanica. to se tiëe organa direktno zaduæenih za proces pridruæivanja, tekst Ustavne povelje navodi: Ministar spoljnih poslova sprovodi i odgovoran je za sprovoappleenje spoljne politike Srbije i Crne Gore, pregovara o meappleunarodnim sporazumima. Pored Ministra spoljnih poslova, u Povelji se navodi i Ministar za meappleunarodne ekonomske odnose (koji, p.a.) je odgovoran za pregovaranje i koordinaciju implementacije meappleunarodnih sporazuma, ukljuëujuêi ugovorne odnose s Evropskom 76

78 unijom. Na nivou dræava Ëlanica postoje i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Republike Crne Gore, koji, takoapplee, uëestvuju u procesu pridruæivanja Dræavne zajednice. Na ovom mestu su, namerno, pomenuti i organi dræava Ëlanica zaduæenih za proces pridruæivanja, jer je EU prema SCG usvojila tzv. politiku dvostrukog koloseka. To znaëi da dræave Ëlanice, Srbija i Crna Gora, u odreappleenim delovima procesa pridruæivanja mogu imati drugaëiji put ka Evropskoj uniji. Isto tako, vaæno je primetiti da je najveêa odgovornost za sprovoappleenje procesa pridruæivanja na dræavama Ëlanicama, odnosno njihovim administracijama. 2.5 Faze u procesu zakljuëivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju Svi gore pomenuti organi, bez obzira na svoju raznolikost, imaju pred sobom jedinstven cilj: ulazak SCG u Evropsku uniju. Postavlja se, meappleutim, pitanje: dokle je Dræavna zajednica doπla u procesu pridruæivanja? Proces pridruæivanja obuhvata Ëetiri faze: formiranje i rad Konsultativne grupe, izradu pozitivne studije o izvodljivosti, pregovori i zakljuëivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju, sprovoappleenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju. Srbija i Crna Gora je u aprilu godine dobila pozitivnu studiju o izvodljivosti, a u oktobru godine se oëekuje poëetak pregovora o zakljuëivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju. Poreappleenja radi, Hrvatska i Makedonija su ovaj sporazum potpisale godine. Koliko Êe trajati sprovoappleenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju je u ovom trenutku veoma teπko reêi. Nakon zavrπetka procesa pridruæivanja, otpoëeêe proces pristupanja SCG Evropskoj uniji. Ovaj proces obuhvata: zahtev za prijem u EU, dobijanje statusa kandidata, potpisivanje sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji, pristupanje EU. 77

79 Na ovom mestu se postavlja moæda i kljuëno pitanje: Kada Êe se ovaj, dug i komplikovan proces, okonëati u sluëaju Srbije i Crne Gore? Ni na ovo pitanje nije nimalo lako dati konkretan odgovor. KljuË za njegovo reπavanje krije se i u analizi prilika koje Êe vladati unutar Evropske unije, ali i, kao πto je veê reëeno, od spremnosti Dræavne zajednice da se suoëi sa konkretnim problemima. Ako se ovo prihvati kao taëno, postavljaju se sledeêa pitanja: Koji su to problemi koji trenutno najviπe koëe ulazak SCG u EU?, i jedno joπ teæe: Koji su najefikasniji naëini za prevazilaæenje ovih problema? Primenom kopenhagenπkih kriterijuma dolazi se do sledeêih zakljuëaka: politiëki problemi (neispunjenje svih obaveza prema Haπkom tribunalu, nereπen status Kosova, problem odnosa Republike Srbije i Republike Crne Gore, nedovoljan stepen regionalne saradnje), ekonomski problemi (slobodan protok robe, ljudi i kapitala, reforma celokupne privrede, sa naglaskom na poljoprivredu, veliki spoljnotrgovinski deficit, sporost procesa privatizacije), primena acquis communautaire (veliki broj zakona koje treba doneti, a koji treba da budu usklaappleeni sa propisima Evropske unije). 2.6 Umesto zakljuëka KANDIDATI ZA»LANSTVO Za sada je, od zemalja Zapadnog Balkana, status kandidata za Ëlanstvo u EU dobila samo Hrvatska, dok je veoma izvesno da Êe ga Makedonija dobiti do kraja godine. Ne postoji jednostavan odgovor na pitanje da li u Evropsku uniju treba uêi, ili ne. Evropska unija nije cilj po sebi, veê ona nudi neka konkretna reπenja, vrednosti, ali i obaveze koje treba ispuniti. Na svakoj od evropskih dræava je da proceni da li ona deli te vrednosti sa Evropskom unijom, i da li je ispunjavanje obaveza koje nameêe Evropska unija u njihovom sopstvenom interesu. Veoma je teπko naêi nekoga danas ko smatra da postojanje pravne dræave i vladavine prava, træiπne ekonomije sa razvijenom socijalnom politikom, i mnoge druge vrednosti na kojima insistira Evropska unija, nisu neophodne svakom druπtvu. U tom smislu, volja dræava Ëlanica i Unije kao celine, da SCG prime u Ëlanstvo nije kljuëna. KljuËna je njihova pomoê da dosegnemo jedno bolje i bogatije druπtvo, u 78

80 kome Êe eventualno Ëlanstvo biti samo posledica tog naπeg napora. Sa druge strane, postoje i brojne obaveze koje se moraju ispuniti, i to bez izuzetka. Ukoliko se, na putu neke dræave ka punopravnom Ëlanstvu u EU, ispostavi da je cena Ëlanstva veêa nego πto su eventualne koristi (kao πto je bilo u sluëaju vajcarske i Norveπke) dræava ima svako pravo da prekine sa procesom pristupanja. Meappleutim, treba imati u vidu, da su ove dve dræave veoma razvijene, pa je i korist od EU, u vidu finansijske pomoêi, bila mnogo manje potrebna. Bez te pomoêi od strane EU (finansijske, struëne, itd.) ciljevi kao πto su oporavak privrede, podizanje æivotnog standarda, i mnogi drugi bili bi veoma teπko ostvarivi. Nesporno je da je na putu Srbije i Crne Gore ka punopravnom Ëlanstvu u Evropskoj uniji u periodu od godine uraappleeno dosta, ali je isto tako nesporno da veêi deo puta tek predstoji. ImajuÊi u vidu teπko komunistiëko nasleapplee i joπ teæe nasleapplee ratnih devedesetih, procesi pridruæivanja i pristupanja neêe biti ni bezbolni ni kratki, ali su, izgleda, POLITI»KI KONSENZUS PolitiËki konsenzus o pridruæivanju SCG EU oznaëava saglasnost svih politiëkih stranaka oko procesa pridruæivanja SCG u EU. neophodni. Uspostavljanje politiëkog konsenzusa u SCG oko prikljuëenja Evropskoj uniji je za sada, Ëini se, viπe formalno nego stvarno, a postojanje ovog konsenzusa je preduslov procesa pridruæivanja. Podrπka graappleana SCG je nesumnjiva, ali u isto vreme treba priznati i da je nivo obaveπtenosti graappleana u vezi sa evropskim integracijama veoma nizak. Dakle, bez obzira na brojne izazove procesa pridruæivanja pred kojima SCG stoji, njihovo uspeπno reπavanje Êe u najveêoj meri zavisiti od naπe ubeappleenosti o vrednosti cilja koji smo sebi postavili. I to ne zbog cilja po sebi, veê zbog vrednosti koje sobom nosi. Autor: Miloπ Hrnjaz 79

81 PITANJA 1. Postoje li na putu SCG u EU odreappleene specifiënosti i zaπto su one vaæne? 2. Kakva je bila saradnja zemalja bivπe SFRJ i EU pre raspada SFRJ? 3. Koja je od zemalja Zapadnog Balkana najdalje otiπla u procesima pridruæivanja i pristupanja? 4. Koje su faze procesa pridruæivanja i do koje od njih je stigla Srbija i Crna Gora? 5. Kakav je uopπte znaëaj Ëlanstva u EU i kakvo je Vaπe miπljenje o eventualnom Ëlanstvu SCG u istoj? 80

82 81

83

84 IV Prilozi Faze u Procesu stabilizacije i pridruæivanja Preama tabeli Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Crne Gore Izvor, Evropski forum, No.8, avgust

85 Simboli Evropske unije 1. Zastavu EU je prvo usvojio Savet Evrope kao svoju, a kasnije je prihvaêena i kao simbol Evropske unije. Dvanaest zvezdica na plavoj pozadini ne predstavljaju dræave Ëlanice, kako se Ëesto misli, veê simbol jedinstva evropskih naroda. Dvanaest je simbol jedinstva i savrπenstva. 2. Himna EU je Deveta simfonija Ludviga Van Betovena koju je adaptirao Herbert fon Karajan. Najpre ju je Savet Evrope uzeo za himnu, pa zatim, od godine i Evropska unija. 3. Dan Evrope se slavi 9. maja kao dan kada je Robert uman godine predstavio, u formi tzv. umanove deklaracije, svoj plan formiranja Zajednice za ugalj i Ëelik. Na taj dan se u gradovima πirom Evrope, Ëak i u dræavama koje joπ uvek nisu Ëlanice EU, organizuju manifestacije i festivali kojima se proslavlja dan Evrope. 84

86 4. Evro ( ) je zajedniëka valuta koju koriste dræave Ëlanice Evropske unije. Nisu, meappleutim, sve dræave Ëlanice EU preuzele evro. Svoje nacionalne valute su zadræale Velika Britanija, Danska i vedska, a ni novih 10 dræava Ëlanica joπ nije preπlo na sistem evra. NovËanice i kovanice evra su uπle u upotrebu 1. januara godine. Na novëanicama evra se nalaze prozori, lukovi i kapije (predstavljaju evropski duh otvorenosti i saradnje), kao i mostovi (predstavljaju saradnju i povezanost Evrope sa ostatkom sveta). Dizajnirao ih je Austrijanac Robert Kalina. Kovanice je dizajnirao Lik Luiks (Luk Luycx), dok na pozadini kovanice, svaka dræava posebno stavlja neki svoj simbol. Na primer, GrËka je na pozadinu kovanice od 2 stavila sliku Evrope, koju je prema grëkoj mitologiji oteo Zevs koji je uzeo oblik bika. 85