М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r"

Transcript

1 UDC UDC DOI: /ZMSDN D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r СА Ж Е ТА К: У ов ом р а д у а н а л и зи р а ће с е в е з а гло б а л и з а ц и је и фу н к- ци о ни са ња де мо крат ских си сте ма. Иде ја да до бро вољ на са гла сност ве ћине г рађа на да је в а л и д но с т и ле г и т и м но с т в ла с т и у у п ра в љ ању д руш т вен и м жи во том има цен трал но ме сто у на шем раз у ме ва њу де мо кра ти је. До бро - вољ на сагла сност из ра жа ва се пу тем из бо ра, ко ји се пе рио дично одржава - ју н а де фи н и с а ној т е ри т о ри ји с у н а п р ед по зн а т и м б р о јем г р а ђ а н а /гл а с а ч а ( ре ле вант на за јед ни ца ). Али, глобал ни про бле ми ну жно по ста вља ју пит а њ е ш т а је р е ле в а н т на з а једн ица у с л у ча ју њи хо в ог р е ша в а њ а, од но сно, по с т а в љ а ју св е о з би љ н и је и з а з о в е по с т о је ћој кон с т е л а ц и ји н а ц и о н а л н и х д р ж а в а к а о ок ви ру у ко је м с е конс т ит уи ше де мок р а тск и пор е д а к. Н аше прет по став ке су да на ци о налне држа ве више нису ексклузивни контроло - ри соп стве них те ри то ри ја ; да су, са мим тим, из ме ње ни усло ви функ ци о - н и с а њ а де мо к ратск и х пор едак а и да с е по ја в љу је ле г и т и ма ц и ј ск и де фи ц и т и да је у скла ду с тим, нео п ход но раз мо три ти мо гу ће но ве об ли ке де мок р а т ског од л у ч и в а њ а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: гло б а л и з а ц и ја, де мо к р а т ск и по р е д а к, т е р и т о ри ја, н а ц и о н а л н а д р ж а в а, ко смо по л и т ск а де мо к р а т и ја Т Е РИ ТО РИ ЈА, Н А Ц И ЈА, Д Е МО К РА Т И ЈА... C u ju s r e g i o, e ju s r e li g i o ч и ја је т е ри т о ри ја, њ е г о в а је р е л и г и ја, н и је с ам о е ф е к тн а п ар ол а В е с тф а лс ко г м ир а 1 ко јим је, го ди не, окон ч а н Три де с е т о г о д и ш њи р а т (не с у м њи ви з н а к д а је н а с т а л а к ри з а епохе и по че о ра спа д пол ит и чке лег ит и м но с т и ев р оп ског х ри ш ћ а н ског по рет ка), већ прин цип ко ји ће има ти ве ли ки ути цај на ства ра ње на ци о - 1 Вест фал ским ми ром по пр ви пут уте ме љен je п р и н ц и п т е р и т о р и ја л н о г с у в е р е н и т е - та у ме ђу др жав ним од но си ма. Свет (у су шти ни реч је о Евро пи) је по де љен на су ве ре не др жа ве ко је не при зна ју би ло ка кву ви шу власт; про це си до но ше ња за ко на и ре ша ва ње споро ва су у ру ка ма др жа ва, а спо ро ви ме ђу др жа ва ма се у крај њем ис хо ду ре ша ва ју си лом. По Хе л д у [1997], овај мо дел је, прак тич но, био на сна зи од па до ства ра ња Ује ди ње них н а ц и ја, г о д и н е.

2 532 н а л н и х д р ж а в а, по л и т и чког а мбијент а у ок виру које г с е, к асн ије, р ађ а мо дер на де мократија. Reg io, територија, тло, тако (поново) постаје темељн и о снов и ок ви р з а к р е и ра њ е ко лек т и в н и х и ден т и т е т а и к ри т е ри ју м з а д ру ш т в е но у к љу ч и в а њ е/ис к љу ч и в а њ е по је д и н ца. На овом т еме љу по ч и в а п р оце с т ери т о ри ја л и з а ц и је по л и т и ке, ко ји м се уво ди об лик ко лек тив ног пра ва на те ри то ри ју, што је генерички пове - з а но с по л и т и ч ком в о љ ом на ц и је на с а мо по т в р ђи в а њ е [ Po du n a va c 20 07]. С д ру г е с т ра не, по п у ла ц и ја од р е ђе не т е ри т о ри је (а л и не би ло ко је т е рито ри је, већ исто риј ског тла, тла које је било сведок процвата нације) улази у по год бе ни од нос с вла да рем, по сте пе но се ку ла ри зу ју ћи ле ги ти миз а ц и ј ск у ф о р м у л у в л а д а њ а и т в о р е ћ и п ри н ц и п г р а ђ а н с т в а д ру ш т в а једнаких са једнаким могућностима да уче ству је у при сва ја њу и рас - по де л и по л и т и ч к и х до ба ра [ Po du n a va c 20 07]. Ти ме с у с т в о р е не п р е т по с т а в ке з а т р а н с ф о р м а ц и ју п р едмоде рн и х т и по в а в л а д а њ а у мо де р н и пол ит и чк и по р е д а к, а к р ај њ е кон с ен к в ен це овог исто риј ског кре та ња бивају оличене у две велике модерне политичке ре во л у ц и је А ме ри ч ке и Ф ран ц у ске. Глав н и по л ит и чк и п род у кт и ови х р ев ол у ц и ја с у ц е нт р ал из ац ија и р еп уб л ик ан из ац ија пол ит ике [ Tok v i l 20 02]. Цен т ра л и з а ц и ја, к а о иск ључ ив а в ла с т ко ју д р ж а в а и ма на д св о јом те ри то ри јом, као моћ да одр жи ред уну тар гра ни ца и да те исте гра ни це од бра н и од спољ н и х опа сно с т и, да по б е д и у н у т ра ш њ е кон к у р ен т е, а да с е на ме ђу на р од ном п ла н у д р ж а в а п р ед с т а ви к а о ра в но п ра в н и т а к ма ц; а ре п у бл и ка н и за ц и ја по л и т и ке, као п ро цес по с т е пе ног осва ја ња г ра ђа н ск и х и по ли тич ких пра ва, у ко јем иде ја са мо за ко но дав ства, по ко јој су адре - с а т и з а ко на ис т о в р е ме но и њ е г о ви ау т о ри, до би ја по л и т и ч к у д и мен зи ју дру штва ко је ути че на са мо се бе [Хабермас 2003: 140]. Дру го име ове си м би о з е цен т ра л и з а ц и је и р е п у бл и к а н и з а ц и је по л и т и ке је на ц и о на л- на др жа ва, у ко јој се и с ко јом се кон сти ту и ше мо дер на де мо кра ти ја. Тр а нс ф о р м а ц и ја п р ед мо д е р н и х 2 п о р е д а к а у д е мо к р а т с ке р е ж и м е н и је н и јед но с т а в на н и бр з а од ви ја с е по с т е пе но и т е ш ко је п р е ц и зно у т в рд ит и к ад а п р в е мо де р не де мо к р а т и је би в а ју ус по с т а в љ е не. И п а к, Хан тинг тон [2004] ло ци ра пред сед нич ке из бо ре у Сје ди ње ним Аме ричк и м Д р ж а в а ма г о д и не к а о по че т а к п р в ог т а ла с а де мо к ра т и з а ц и је. Та да је на избори ма п р ви п у т у че с т во ва ло ви ше од 50 п ро це на т а од ра сл и х му шка ра ца. То ком сле де ћих деценија, све више држава уводило je и про - ши ри ва ло пра во тај ног гла са ња и уста но вља ва ло од го вор ност вла да пре - ма пар ла мен т у: Ш вај цар ск а, Ве л и к а Бри т а н и ја, Ф ра нц уск а, п рекоморск и ен гле ск и до м и н и о н и. Пос ле Прв ог св е тског р ат а, демок р атск и р еж им и ус по ста вља ју се у државама насталим на рушевинама династија Хаб - з бу р г а, Ро ма но в а и Хо ен цо ле р на. Иа ко је т ри де с е т и х г о д и на 20. в е к а т а ла с де мо к ра т и з а ц и је оз би љ но до ве ден у пи та ње, по сле Дру гог свет ског ра та на ста вља се тренд ус по - с т а в љ ањ а демок ратск и х р еж има. С ав езн и чк а поб еда у рат у п р ои зв ела је 2 Пред мо дер ним по рет ком ће мо у овом тек сту сма тра ти онај тип си сте ма у ко јем је ста нов ни штво од ре ђе не те ри то рије повезано персонал ном ло јал но шћу пре ме вла да ру. Осно - ву лоја лнос т и ов ак ви х пол ит и чк и х ф о рм ац ија ч ин и ф о р м у л а б о ж а н ског у т е ме љ е њ а в л а с т и.

3 533 де мо к р ат ске си с т е ме у З а п а д ној Не м ач кој, Ит а л и ји и Ја п а н у. Та ко ђ е, у Ла т и н ској А ме ри ц и је по но в о ус по с т а в љ ен де мо к рат ск и по р е да к у м но - г и м д р ж а в а ма. Не ко л и ко но ви х д р ж а в а су т а ко ђе св ој не з а ви сн и ж и в о т по че ле као де мо кра ти је Ин ди ја, Изра ел, Фи ли пи ни и др. Тр е ћ и т а ла с де мо к ра т и з а ц и је, по м и ш љ е њу С е м ју е ла Х а н т и н г т о на [20 0 4] к р е н уо је и з Пор т у г а л и је г о д и не, ру ше њ ем С а ла з а р о в е д и к- т а т у р е, а на с т а в љ ен је у Ш па н и ји, Ла т и н ској А ме ри ц и и А зи ји. Р у ше њ е Бер лин ског зи да до при не ло је да но ви де мо крат ски та лас за пљу сне до - т а да ш њи ко м у н и с т и ч к и св е т с ло б од н и и з б о ри с е од р ж а в а ју Пољ ској, Че хо с ло в ач кој, Ма ђар ској, Р у м у н и ји, Бу г ар ској и д р. Кра јем 20. ве ка де мо к ра т ија и ма п ланетарн у дом инац ију. Не су мњиво је да ж и ви мо у де мо к рат ском до бу. Ф р ен сис Ф у к у ја ма ( Yos h i h i ro Fr a n cis Fu kuyam a) сма тра...да се са гла сност о ле ги тим но сти ли бе рал не де мо - кра ти је као си сте ма вла да ви не из у зет но про ши ри ла светом током неколико по след њи х го д и на, ка да је ова и де ја по бе д и ла п ро т и в н и ч ке и де о ло г и је као што су на след на мо нар хи ја, фа ши зам и, не дав но, ком унизам [Fuk ujama 1997: 19]. К в а н т и т а т и в н и и з ра з ов е до м и на ц и је и з ра жен је у ч и њ е н и ц и да да нас две тре ћи не др жа ва у све ту има де мо крат ски си стем. Да нас, чак и не су м њи в о не де мо к рат ск и и з а бра н и л и де ри по к у ша в а ју да св о јој в лада ви ни обез бе де би ло ка кав де мо крат ски ле ги ти ми тет. Кад и не при јат е љи де мо к ра т и је де к ла м ују њен у рет ори к у и по д ра жа ва ју ње не ри т у а ле, ка же Фа рид За ка ри ја (Fa reed Za ka ria), зна те да је она до би ла рат [Za kari ja 2004: 13]. Ме ђу т и м, у т ре н у т к у не су мњивог т ри ју м фа л и бе ра л но -де мо к рат ског кон цеп та, кра јем 20. и по четком 21. века, серија масовних протеста, означе на као ан ти гло ба ли стички покрет, на вр ло екс пли ци тан на чин по ка зује да с е су о ча в а мо с оз би љ н и м по л и т и ч к и м п р о бле м и ма. Усме р е н и, п р е све га, про тив сим бо ла гло ба ли за ци је Свет ске бан ке, ММФ-а, Г7 и Г8, Н А ТО -а, ови п р о т е с т и су и л у с т р о в а л и ви с ок с т е пен фру с т ра ц и је с т а њем по л и т и ч к и х си с т е ма у м ног и м д рж ав ама л ибера лне демок рат ије. Пар ола Они ко је смо иза бра ли не ма ју моћ, а оне ко ји има ју моћ ни смо иза бра ли, ко ју је на свом тран спа рен ту на пи сао је дан од де мон стра на та, пре ци зни је од сви х а на л и з а и п р о гла с а ло ц и ра п р о блем у ко јем с е на ш ла на ц и о на л- на д р ж а в а у гло ба л ном до бу. За јед н и ч к и и з в ор сви х т и х фру с т ра ц и ја је по н и ж а в а ју ћ и о с ећ ај да је у г р ожено с амопош т ов ањ е и д и гн ит е т г рађана у ли бе рал но -де мо крат ском по рет ку, од но сно, да је угро же на иде ја са мо - за ко но дав ства, иде ја дру штва ко је нор ми ра са мо се бе. Јер, ако је ли бе рал ну де мо кра ти ју, да нас, не мо гу ће одво ји ти од концеп та националне државе, онда је несум њи ва де су ве ре ни за ци ја на ци о налне д р ж а в е (о л и че н а у и м пе р а т и ву с т а л не н а д д р ж а в не ко о р д и н а ц и је у ц и љу р е ша в а њ а п р о бле ма ко ји на д и ла з е г ра н и це на ц и о на л не д р ж а в е) у експ л иц и тној в е зи с а с т е пе ном ле г и т и м но с т и демо к ратског одл уч ив ањ а у н у т ар св а ке по је д и нач не д р ж а в е. Д ру г и м р е ч и ма, в а ж но с т и бр ој т е ма ко је се тран сфе ри шу у по ље над др жав ног пре го ва ра ња, обр ну то су про - пор ц и о на л не с т е пе н у ле г и т и ма ц и ј ског у т е ме љ е њ а у ок виру нац иона лне д р ж а в е.

4 534 Зб ог св е г а т о г а, сма т ра мо да је не о би ч но в а ж на а на л и з а в е з е гло бал и з а ц и је и де мо к ра т и је, од но сно, а на л и з а у т и ца ја ко ји гло ба л и з а ц и ј ск и про це си има ју на до са да шње усло ве функ ци о ни са ња /конституисања де - мократ ских си стема. Наше полазне прет поставке су: а) да динамика гло - ба ли за ци је ко му ни ка циј ска екс пло зи ја, ус по ста вља ње свет ског тр жиш т а и ја ча њ е м ул т и на ц и о на л н и х кор по ра ц и ја, б е з б ед но сн и и еко ло ш к и ри зи ц и на п ла не т ар ном н и в оу по с т а в љ а св е оз би љ н и је и з а з о в е по с т о - је ћој конс т ел ац ији н ац ион а лн и х д рж ав а, д а н а ц и о н а л не д р ж а в е ви ше н и су ис к љу ч и ви пол ит и чк и конт р олори с опс т вен и х т ерит орија, б ) да су, с ам и м т и м, и з ме њ е н и ус ло ви фу н к ц и о н и с а њ а де мок р атск и х пор ед ак а, односно, д а с е појав љује лег ит им ац и јск и дефиц и т је р с е к руг ови он и х ко ји у че с т ву ју у до но ше њу од л у к а не по к ла па ју с к руг овима он и х које т е од л у ке до т и ч у, и в) да је, у ск ла д у с т и м, не о п ход но ра з мо т ри т и мо г у ће но в е о б л и ке де мо к рат ског од л у ч и в а њ а. ГЛО БА ЛИ ЗА ЦИ ЈА ГДЕ ЈЕ ТО? За Ен то ни Ги ден са (Ant hony Gid dens) гло ба ли за ци ја је...интензифи к а ц и ја д ру ш т в е н и х од но с а на св е т ском п ла н у, ко ја по в е зу је уда љ е на ме с т а на т ак а в на ч и н да ло к а л на зби в а њ а уоб л и ча в а ју до г а ђа ји ко ји су се од и г ра л и к и ло ме т ри ма да ле ко и vi ce ve r sa [Gi dens 1998: 69]. Из мно штва де фи н и ц и ја гло ба л и з а ц и је, и з а б р а л и смо ову, је р, по н ашем м иш љ ењу, у к а з у је на д в а би т на мо мен т а: на и н т ен зи ви ра њ е д ру ш т в е н и х од но с а и р е ла т и ви з а ц и ју п р о с т ор н и х, т а мо/ов де, р е ла ц и ја. Ин тен зи ви ра ње дру штве них од но са је, за пра во, ин тен зи ви ра ње ко муни ка ци је. Уко ли ко се сложимо да је...елементарни процес који друштве - но кон с т и т у и ше к а о по с е б н у с т в ар но с т п р о це с ко м у н и к а ц и је [ Lu m a n 20 01: 20 6], у т о л и ко ће мо п р о ме не у на ч и н у п р о и з в о ђе њ а ко м у н и к а ц и је раз у ме ти као про ме не у произвођењу са мог иден ти те та дру штва. Гло - ба л на ко м у н и к а ц и ја, да к ле, н у ж но п р о и з в о д и гло ба л но д ру ш т в о. У т ом с м ис л у, и нт е нз ив и р ањ е д руш т в е н и х од но с а /ко м у н и к а ц и је пред ста вља те мељ ну прет по став ку гло ба ли за ци је. У исто ри ји чо ве чанс т в а мо г у ће је од р е д и т и не ко л и ко к љу ч н и х мо ме на т а ко ји су су ш т и н ск и п р ед с т а в љ а л и т ех но ло ш к и на п р е да к у ко м у н и к а ц и ји. И па к, сви ови ц и- ви л и за ц иј ск и ско ко ви (п и са на реч, ш т а м пар ска п ре са, т елег раф, оби чн и т елеф он, ч а к и з е м а љ с к а т е л е в и з и ја), б е з о б з и р а н а ог р омне е ф е кт е ко је су и ма л и на на ч и не ж и в о т а, н и с у до к и н у л и су ш т и н ск у в е зу и з ме ђу тла и ко м у н ик ац ије. Ф изи чк а т ерит орија д ру ш т в а /д р ж а в е ис т о в р е ме но је и по тен ци јални оквир/граница комуни ка ци је. Су штин ска про ме на нас т а је по ја в ом с а т е л и т ск и х т е ле ко м у н и к а ц и ја 3, р а зв ојем комп јут е рск и х т ех но ло г и ја и и н т е р не т а. По м и ш љ е њу Мар ша ла Ма к л у а на, на кон т ри 3 Ма ја го ди не у зе мљи ну ор би ту лан си ран је пр ви ко мер ци јал ни те ле ко му ни ка - ц и о н и са т е л и т Те лс т ар. Уп ркос ск ромн и м пе рформа нсама, Те лс т ар је, несу мњиво, означ ио п о ч е т а к н о в е е п о хе. Ус п о с т а в љ а њ е м с а т е л и т с ке ко м у н и к а ц и је д е ф и н и т и в н о је п р е к и н у т а ве за из ме ђу ин фор ма ци је и тла. Ово раз два ја ње ство ри ће прет по став ке за но ве об ли ке со - ц и ја л н о г и п о л и т и ч ко г и с к у с т в а.

5 535 х и љ аде г од и н а екс п ло зи је, по с р ед с т в ом ф р а г мен т а р н и х и ме х а н и ч к и х т ех но ло г и ја, з а п а д н и св е т и м п ло д и р а. То ком т и х мех ан и чк и х с т олећ а про ду жи ли смо сво ја те ла у про сто ру. А, да нас, по сле ви ше од јед ног век а е лек т ри ч не т ех но ло г и је, п р о д у ж и л и смо и с а м и св ој цен т ра л н и ж и в - ча ни си стем у јед ном об у хва ту свет ских раз ме ра, уки да ју ћи вре ме и про - стор у од но су на на шу пла не ту [Ma kluan 1971: 37]. Ко м у н и к а ц и ја ко ја је де т е ри т о ри ја л и з о в а н а, фи зи ч к и од в о је н а од тла, ути ца ла је да др жа ве пре ста ну да бу ду ис кљу чи ви кон тр о ло ри си сте - ма дру штве ног про из во ђе ња ко му ни ка ци је. Док су у претходним техно - ло ш ко -ко м у н и к а ц и о н и м епо х а ма ко м у н и к а ц и ј ск а по љ а би ла сме ш т е на уну тар др жа ве, са да се др жа ве, de fac to, на ла зе у н у т ар ко м у н и к а ц и ј ск и х по ља. То је, н у ж но, до ве ло до к ри зе у си с т е м у у т е ме ље ном на кон цеп ц и ји нац ио на л н и х д р ж а в а. Д ру г и м ре ч и ма: Д (д р ж а в а) < КП (ком ун ик ац и јско по ље) = ПК (по л и т и ч к а к ри з а). Јер, тех но ло шки на пре дак ни је про из вео про ме не са мо у ко му ни каци ја ма. Екс по нен ци јал ни раст ин ду стриј ске про изводње, мултинацио - на л не ком па ни је, т ран сна циона лне финан си је, ар се на ли н у к ле ар ног ору жја, ну кле ар не елек тра не, те ро ри зам сви ови ри зи ци до би ја ју гло бал ни ка ракт е р и на њи х с е не мо же р е а г о в а т и ло к а л но. Гло ба л н и и з а з о ви з а х т е в а ју гло ба л не од г оворе, и л и бар глоба лн у коорд инац ију у њиховом решавању. Не моћ наци о нал них др жава да ре ша ва ју гло бал не про бле ме не минов но је до в е ла до с т в а ра њ а на д на ц и о на л н и х ор г а н и з а ц и ја. По ра с т њихо в ог зна ча ја је оч и гле да н: ме ђу на р од н и су до ви и з в о де на оп т у же н и ч к у клу пу чак и пред сед ни ке др жа ва [Orlović 2010], вла де се ка жња ва ју због неисп у њ е н и х о бав ез а п р ема Међунар од ном мо не т ар ном фон д у, Н А ТО и раз ли чи те вер зи је ме ђу на род них ко а ли ци о них сна га ин тер ве ни шу широм п ланет е, појед ине д ржаве мењају сво је за ко не у п ро це су у к љу ч и ва ња у Ев р оп ск у у н ију и с л. А ко с у нек ада ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је би ле к р е и ра не од с т ра не д р ж а в а (ч ла н и ца) оне да на с к р е и ра ју и с а ме д р ж а в е [Orlović 2010: 268]. Ау то ритет националне државе је у незадрживом опада њу. Деј вид Хелд, на при мер, твр ди да су на ци о нал не вла де у ве ли кој ме ри не моћ не и да кон тро ли шу оно што се де ша ва уну тар њи хо вих грани ца и да ре а ли зу ју оче ки вања сво јих гра ђа на. Шта ви ше, по што ин сти туц ије глоба лне и рег иона лне в лас т и с т ич у све в а ж н и ју уло г у, су ве ре н и т е т и ау то но ми ја др жа ве све ви ше еро ди ра ју [Held 2003: 58]. Ко нач но, ме - ђу на р од но п р а в о п р е с т а ло је да буде иск ључ ив о п р ав о и змеђу д рж ав а. Ин ди ви дуе, гра ђа ни, за хва љу ју ћи до ку мен ти ма као што су ста ту ти То - к и јског и Н и рн б е рш ког с уда з а ратне з ло ч и не, Ун и в е р з а л на де к ла ра ц и ја о људ ск и м п р авима, Ев р опск а конв енц ија о људск и м п р авима, поч ињу да би в а ју су бјек т и ме ђу на р од ног п ра в а. Иа ко на ци о нал на др жа ва ни је не ста ла, ње на уло га ду бо ко се транс ф о рм иш е. П р и т ом е, п р оц е с д ес ув ер ен из ац ије н е п ог ађ а с в е д рж ав е под јед на ко. Не у ре ђе не и сла бе др жа ве сва ка ко су ма ње от пор не на изаз о в е гло ба л и з а ц и је. Уо с т а лом, још је Ту к и д и д (Θο υκ υ δί δ ης, око 454 око 396 п.н.е.) сма трао да ве ли ке др жа ве ра де оно што мо гу, а ма ле оно што мо ра ју. И па к, ве л и ке и л и ма ле, д р ж а ве су де фи н и т и вно и зг убиле п раво

6 536 и моћ да буд у екс к л у зи в н и по л и т и ч к и кон т ро ло ри соп с т ве н и х те ри то ри ја. Злат но до ба на ц и о на л н и х д рж ав а је п р ош ло. У свет у који с е нез ад рж ив о ме ња, ни др жа ве ни су мо гле да оста ну исте. ДЕ МО КРА ТИ ЈА КО ЈЕ ТО? Па ра фра зи ра л и смо на слов Сар то ри је вог де ла [Sa r to r i 20 01], је р д ру го нај в а ж н и је п и т а њ е св а ког по л и т и ч ког у р е ђе њ а, по р ед оног ка ко, је ко вла да. Де мо кра ти ја је вла да ви на на ро да, или ка ко је то де фи ни сао Абра - хам Лин колн, у свом чу ве ном го во ру у Ге тис бур гу го ди не: вла дави на на р о да, од на р о да з а на р од. Ме ђу т и м, т р е ће нај в а ж н и је п и т а њ е је ко, у ства ри, чи ни на род. Од го вор на то пи та ње пред ста вља ујед но и ди стинк ци ју из ме ђу раз ли чи тих мо де ла де мо кра ти је ко ји су се по ја вљива ли то ком исто ри је. Пи та ња при ро де и гра ни ца по ли тич ке вла сти, за ко на, пра ва и ду жно - сти, глав на су обе леж ја мо дер не де мо кра ти је, ко ја је са да уо кви ре на нац и о на л ном д р ж а в ом. Мо де р на де мо к ра т и ја је де мо к ра т и ја на ц и о на л не др жа ве [Orlović 2010: 6]. За раз ли ку од ан тич ког до ба у ко јем, ка ко приме ћу је Сар т о ри [20 01], де мо к ра т и ја п ре с т а је т а мо где п ре с т а је мо г ућ но с т д и р ек тног у че ш ћ а г р а ђ а н а, у мо де р ној де мо к р а т и ји с е у в о д и п ри н ц и п по л и т и ч ке р е п р е з ен т а т и внос т и. Тиме је п р е в а зи ђен п р о блем в е л и ч и не те ри то ри је и бро ја гра ђа на, а де мо крат ски прин цип је по стао мо гућ и за државе са великом територијом. Међутим, и мо дер на вер зи ја де мо кра тије н и је од ма х у к ључ ив ала већ ин у с т анов н иш т в а (жене н ису и мале п раво гла са, би ла су при сут на имо вин ска огра ни че ња). Тек у 20. ве ку, у окви ру по јед и нач н и х на ц и о на л н и х д р жа ва, п ро ш и ри ва њем би рач ког п ра ва, број оних ко ји су укљу че ни у до но ше ње од лу ка ве ћи је од оних ко ји ни су укљу че ни. А тек кра јем 20. ве ка, број де мо крат ских др жа ва ве ћи је од оних ко је не ма ју де мо крат ско уре ђе ње. И де ја д а до б р о в о љ н а с а гл а сно с т в е ћ и не г р а ђ а н а д а је в а л и д но с т и ле г и т и м но с т в ла с т и у у п ра в љ а њу д ру ш т в е н и м ж и в о т ом и ма цен т ра л но ме с то у на шем ра з у ме ва њу де мо к ра т и је. До бро вољ на са гла сност из ра жа ва се п у т ем из бо ра ко ји се период и чно од ржавају на дефин исаној т ериторији и у ко ји ма у че с т ву је у на п ред познат број г рађана. Дефин исана т ериторија и уна пред по знат број грађана /бирача представљају релевантну заједн иц у [ Held ] у ч и јем ок ви ру с е сп р о в о де де мок р атске п р оцед ур е. А л и, гло ба л н и п р о бле м и н у ж но по с т а в љ а ју п и т а њ е ш т а је р е ле в а н т на з а јед н и ца у с л у ча ју њи хо в ог р е ша в а њ а? Ко ји г ра ђа н и, и з ко ји х д р ж а в а, би т р е ба ло да бу д у у к љу че н и у до но ше њ е од л у к а у в ези с а глоба лн и м з аг рев ањем, к исел и м к ишама, не обнов љиви м п рир одн и м ресу рсима и л и тран сна ци о нал ним фи нан сиј ским то ко ви ма? Ка кве су про це ду ре до но - ше њ а од л у к а у ов а к ви м с л у ча је ви ма и ко ме од г о в а ра ју до но си о ц и ови х од л у к а? И мп реси в н и ход де мо к ра т и је к роз д ру г у по ло ви н у 20. века пок лоп ио се са све ве ћим сте пе ном гло ба ли за ци је, од но сно, све ве ћом ме ђу за висно ш ћу и по в е з а но ш ћу. И м пе ра т и в с т а л не ме ђу д р ж а в не ко ор д и на ц и је у

7 ц и љу р е ш а в а њ а п р о бле м а ко ји на д и л а з е г р а н и це н ац ион а лн и х д рж ав а (финансије, еко ло ги ја, без бед ност) нужно про из во де струк тур не де фиц и т е и у по љу ле г а л но с т и (пот р еба з а с т а л ном х ар мо н и з а ц и јом з а ко на) и у по љу ле ги тим но сти. Хабермас [2003] ука зу је на чи ње ни цу да у по гле - д у де мо к рат ске по т ре бе з а ле г и т и ма ц и јом де фи ц и т и нас т ају у век к ада се к ру г он и х ко ји у че с т ву ју у де мо к рат ском од л у ч и в а њу не по к ла па с к ругом оних ко је те од лу ке по га ђа ју. С дру ге стра не, по ја вљу је се и про блем ле г ит им ац и ј ског де фи ц и т а од о з до, к а д а ло к а л не г рупе и пок р ет и н а су б на ц и о на л ном (а л и и на п ре ко г ра н и ч ном, ме ђу д р жа в ном) ре г и о на л ном н и воу до во де у п и та ње од л у ке ко је су до не те на н и воу на ц и о на л не д р жа ве. Све ово по ка зу је да је на ци о нал на др жа ва, као су штинска и формална п ре тпос т а вка моде рног демок ратског по ре т к а, у д во с т ру ком п ро бле м у и з а зв а ном гло ба л и з а ц и ј ск и м п р о це си ма. Не су м њи во је да с е налазимо у св о је в р сном т ра н зи ц и о ном пе ри о д у на гло ба л ном н и в оу у ко јем с е ф ор - м и р а, к а ко п ри ме ћу је Урл и х Б ек [20 03], св е тско д руш т в о, б е з св е тске др жа ве, без свет ске вла де, као што је и очи глед но да се де мо крат ска по л и т и к а мо ра п р е о бл и ко в а т и на ло к а л ном, на ц и о на л ном, р е г и о на л ном и гло ба л ном н и в оу, је р св а к и од ови х н и в оа од г о в а ра ра з л и ч и т ој в р с т и јав них про бле ма [Held 1997: 13]. МО Г У Ћ И ОД ГО ВОР КО СМО ПО Л И Т СК А Д Е МО К РА Т И ЈА 537 У мно штву ди ле ма, оно што је не сум њи во то је по тре ба да се разми шља о но вим ре ше њи ма. Ипак, про блем и ни је та ко нов у свом есе ју Иде ја оп ште исто ри је усме ре не ка оства ре њу свет ског гра ђан ског по - ре т ка 4, К а н т је, р а зм ат р ајућ и одно с спољне и у н ут р аш њ е пол ит ике, у де в е т т е з а о б р а з ло ж ио п р ет в ар ањ е п р о св е т и т е љ ске че ж њ е з а м и р ом у те о ри ју уни вер зал ног (свет ског) гра ђан ског дру штва. По ње го вом миш љ е њу: Нај в е ћ и п р о блем з а људск у в рс т у, на ч ије р ешењ е је п рир ода на го ни, је сте да оства ри гра ђан ско дру штво ко јим ће се упра вља ти по оп ш т ем п р а ву [ К а н т 1974: 33]. У т ом на с т о ја њу, п ри н ц и пе г р а ђа н с т в а н у ж но је п ри ме н и т и и на ме ђу с о б не од но с е по је д и нач н и х д р ж а в а. К а н т сма тра да би савез народа у почетку мо рао би ти ком би на ци ја фе де ралног и кон фе де ра л ног си с т е ма, и ма ју ћ и у ви д у да д р ж а в е же с т о ко бра не свој су ве ре ни тет. Али, то би се вре ме ном пре тво ри ло у је дин стве но светско дру штво, свет ску др жав ну струк ту ру. Је р, по К а н т о в ом у в е р е њу: Пр о блем ус т р ој с т в а с а в р ше ног г ра ђа н- ског по р е т к а з а ви с а н је од п р о бле ма з а ко н и т ог спо љ а ш њ ег од но с а ме ђу др жа ва ма, и без ње га се не мо же ре ши ти [Кант 1974: 34]. Ме ђу тим, Кант се т а ко ђе и п ит а да л и в р ед и и зг рађив ат и све т ск и г ра ђа н ск и по р е да к, а ко ће ис т а она не д ру ш т в е но с т, ко ја је љу де на т е ра ла на уд ру ж и в а њ е, опе т би ти узрок нео гра ни че не сло бо де ко ју јед на по ли тичка заједница (држава) има у од но су на дру ге. При ро да је, на ста вља Кант, да кле, не тр пељи в о с т људ и, па ча к и в ел ик и х д руш т а в а и д р ж а в а т е в р с т е с т в о р е њ а, 4 Ул рих Бек овај есеј сма тра тај ним уте ме љи вач ким тек стом да на шњи це.

8 538 опе т у по т ре би ла к а о с ред с т во да у не и з б е ж ном а н т а г о н и зм у и з ме ђу се б е про на ђе ста ње ми ра и без бед но сти; од но сно, ра то вима, претераним прип р е ма ма з а њи х ко је н и к а да не по п у ш т а ју, не да ћ а ма ко је на к ра ју св а к а д р ж а в а мо ра о с е ћ а т и у с е би ча к и у с т а њу по т п у ног м и ра, п ри р о да т е ра љу де да у по чет ку чи не не са вр ше не по ку ша је, да би на кра ју, по сле мног о п у с т о ше њ а, па до ва, па ча к и опш т ег у н у т ра ш њег ис ц р п љи ва њ а сво ји х сна га, учи ни ли оно што им је ум и без то ли ко жа ло сних ис ку ста ва мо гао ре ћи: да иза ђу из ста ња бе за ко ња и да сту пе у са вез на ро да [Кант 1974: 34]. У том са ве зу на ро да би, по Кан ту, све, па и нај ма ње др жа ве би ле си гур не з а х в а љу ју ћ и у је д и њ е ној мо ћ и ба зи ра ној на з а јед н и ч к и м з а ко н и ма. Нема су мње да је К а нт ова п р ојекц ија нап ре тк а човеча нс т ва п рема све т ском г ра ђан ском д ру ш т ву у т и ца ла и на Деј ви да Хел да (Da vid Held) у на сто ја њу да про ми сли ка рак тер и сми сао де мо кра ти је у кон тек сту те мељн и х по л и т и чк и х п ромена, у нас т ојању да сагледа важ нос т демок ратског на сле ђа и од ре д и ње го ве вред но ст и и г ра н и це. У свом де л у Де мо кра т и ја и гло бал ни по ре дак, Хелд сма тра да по сто је ћи си сте ми гло бал ног упра вљања н и су ус пе л и да п ру же де ло т вор не ме ха н и зме по л и т и ч ке ко ор д и на ц и је и п ро ме на. Вест фа л ск и модел у темељен на п рин ци п у де ло твор не мо ћ и тј. п рин цип у п рема коjeм у к рајњој линији си ла од ре ђу је п ра во у ме ђу на род ној по л и т и ц и у пот п у ној је не са гла сно ст и с по т ре бом ста л ног де мо к рат ског п ре го ва ра ња из ме ђу ч ла но ва ме ђу на род не за јед н и це (...). Насуп ро т т оме, Ује ди ње не на ци је пред ста вља ју по тен ци јал ни фо рум за раз ма тра ње го рућ и х ме ђу на род ни х п роблема, а ли оне су исувише често биле поткопане као са мо ста л на, ау то ном на и н ст и т у ц и ја [Held 1997: 310]. Иа ко је скеп т и чан у по гле д у ефикасно ст и Ује д и ње н и х на ц и ја, Хел д сма т ра да су п р ви ко ра ци у прав цу гло бал не де мо крат ске за јед ни це ипак у до ма шају светске организаци је. Под усло вом, на рав но, да де лу ју у скла ду са сво јом По ве љом. То подра зу ме ва сп р о во ђе ње нај ва ж н и ји х еле ме на та Кон вен ц и је ОУ Н о људ ск и м п ра ви ма, за бра н у д ис к ре ц и о ног п ра ва у по т ре бе силе, ка о и а кт ивирање ко лек тив ног си сте ма од бра не пред ви ђе ним По ве љом ОУН. По ред то га, мо - дел за сно ван на По ве љи ОУ Н у к љу ч ио би осн и ва ње но ви х ме ђу на род н и х судова, п ретвара ње кон сен зу са у Ге не ра л ној ск у п штини у лег итиман извор међународног пра ва, мо ди фи ка ци ја ве то си сте ма и ре фор ми са ње пред ставнич ког си сте ма на ко јем почива Савет без бед но сти, ка ко би се обез бе дила бо ља ре ги о нал на за сту пље ност и од го вор ност [Held 1997: 312]. Космо по л и т ск и мо де л де мо к ра т и је, ко ји п р ед ла же Деј ви д Хе л д, к а о ду го роч но ре ша ва ње про тивречности у од но су гло ба ли за ци је и де мо крат и је, у к љу ч ио би и у т е ме љ е њ е ко смо по л и т ског де мо к рат ског п ра в а ко је би било у г р ађ ено и у ус т ав е н а н ац ион а лном и м еђун ар одном н ив оу ; н у ж но би би ло с т в а ра њ е е фи к а сн и х т ра н сна ц и о на л н и х з а ко но да в н и х и и з вр ш н и х т ела (поред већ пос т ојећег Ев р опског парламент а, о снов ал и би с е и па р ла мен т и Афри ке, Ју ж не А ме ри ке, С е в е р не А ме ри ке, и д р.); у в е о би се прин цип оп штег ре фе рен ду ма, а из бор не је ди ни це би се де фи ниса ле пре ма ка рак те ру и оби му про бле ма. Ко нач но, ус по ста вља не Скупшти не свих де мо крат ских зе ма ља, био би не за о би ла зан зах тев ко смо по - лит ског си сте ма [Held 1997: 317].

9 539 Ко смо пол и т ско п р а в о било би р а зл ич ит о од з акон а појед ин ачн и х д р ж ав а, од п ра в н и х нор м и ко је с е з а к љу ч у ју и з ме ђу д рж ав а, к а о и од ме - ђу на р од ног п ра в а. Ко смо по л и т ско п ра в о п р е в а зи ла зи ло би па р т и к у лар - ни оквир др жа ва и од но си ло би се на све чла но ве уни вер зал не за јед ни це, од но сно, све оне ко ји су по ве за н и м ре жа ма ко м у н и ка ц иј ск и х, еко ном ск и х, по л и т и ч к и х, еко ло ш к и х и д ру г и х и н т е р а к ц и ја. Мада би п римена космопол и тског п ра ва под ра зу ме ва ла до бро вољ н и п ри с т а на к на ц и о на л н и х д р ж а в а ко је би п р е т ход но до не ле од л у к у о у че - с т в о в а њу у и з г р а д њи ко смопол и тског по р е т к а, Хо б с о в о у по з о р е њ е д а спо ра зу ми иза ко јих не сто ји мач при ну де оста ју са мо пра зне ре чи, зву чи и да љ е опо м и њу ће. Је р, у ко л и ко с е не о су је т и п ра в о д р ж а в а да в о де рат о в е, св а к и но в о с т в о р е н и гло ба л н и по р е да к би ће л и шен мо ћ и п ри н у де, па са мим тим и прак тич но не е фи ка сан. С дру ге стра не, ви де ли смо кроз ис т о ри ју 20. в е к а, да су де мо к ра т и је к рх к и си с т е м и ко ји ла ко мо г у би т и угроже ни ти ра ни ја ма и дик та ту ра ма (на ци зам, ста љи ни зам). Ко смо по - л и т ска де мо к рат ија мора и мат и с редс т ва за п ри н уд но сп р о во ђе ње за ко на, или не ће мо ћи истин ски да се ус по ста ви. Н а р а в но, н и з п и т а њ а ко ја с е о т в а р а ју, с у о ч а в а ју ов а к а в п р о је к а т с озбиљ ним ис ку ше њи ма шта са држа ва ма ко је не би при хва ти ле ко смо - по л и т ско де мо к р а т ско п р а в о? Н а ко ји н а ч и н би с е сп р ов од иле одл уке ре фор ми са не Ге не рал не скуп шти не УН? Да ли би по сто ја ла цен тра ли зо - в а на по л и ц ија и је д и н с т ве на вој ск а? К а ко ис к љу ч и т и по ја ву не к и х но ви х ти ран ских ре жи ма? Не ма сум ње да, у овом тре нут ку, не по сто је од го во - ри на ова пи та ња. С дру ге стра не, не ма сум ње у то да по сто ји по тре ба да с е и з на ђу р е ше њ а з а п р о бле ме на ко ја на и ла зи л и б е ра л на де мо к ра т и ја у с а в р е ме ном св е т у. И н сп и ри с а н К а н т ом, Деј ви д Хе л д је по н у д ио св ој одг ов о р н а гло ба л и з а ц и ј ске и з а з о в е де мо к р а т и ји. И ако, донек ле, св ес т а н у т о п и ј ског к а р а к т е р а св ог п р о је к т а, Хе л д и п а к н у д и мо г у ћ но с т но в ог по л и т и ч ког ра з у ме в а њ а св е т а. * * * Уко л и ко да на с г о во ри мо о глобал из ац ији, а не г оворимо о дефиц и т у ле г и т и м но с т и у по л и т и ч ком по љу ри зи к у је мо да п р е ви д и мо фу н да ментал ни иза зов с ко јим се су о ча ва ли бе рал на де мо кра ти ја, (још увек) уо квир е н а н ац ион а лном д рж ав ом. Међут и м, н ац ион а лне д рж ав е више н ис у, з а х в а љу ј у ћ и ко м у н и к а ц и јс ко - и нф о рм а т и ч кој р е в о л у ц и ји, и с к љу ч и в и ок ви р у ко јем с е од ви ја ко м у н и к а ц и ја с о ц и ја л н и х и по л и т и ч к и х а к т е ра. Гло бал на ко му ни ка ци ја значи да се произвођење друштвене комплексно с т и с а да од ви ја на п ла не т ар ном н и в оу. На ц и о на л не д р ж а в е с а св о ји м о бр а сц и ма де мо к рат ског од л у ч и в а њ а не мо г у да одг ов ор е на глоба лн у д ру ш т в е н у ком п лек сно с т, в е ћ св е више з а о с т а ју у р е ш а в а њу п р о бле ма ко ји су з а њи х и л и су ви ше в е л и к и и л и су ви ше ма л и. Ум но ж а в а њ е на д- на ц и о на л н и х и н с т и т у ц и ја ч и је од л у ке по с т а ју о ба в е зу ју ће, п р ед с т а в љ а про цес де су ве ре ни за ци је постојећег модела националне државе. Изме - ш т а њ е по л и т и ч ког од л у ч и в а њ а и з в а н на ц и о на л н и х д р ж а в а н у ж но п р о -

10 540 и з в о д и де фи ц и т е у с ф е ри ле г и т и м но с т и. Ле г и т и м ац и јск и дефиц и т с е, да кле, појављује у свим оним случајевима ка да се кру го ви оних ко ји од луке до но се не по кла па с кру го ви ма оних на ко је се од лу ке од но се. Л и б е ра л на де мо к ра т и ја, ко ја је с е б е до ж и в е ла к а о ц и ви л и з а ц и ј ск и в р х у на ц и к рај ис т о ри је, су о ча в а с е с д в о с т ру к и м п р о бле мом. С јед не стра не, се ри ја ма сов них ан ти гло ба ли за циј ских про теста показује да грађа н и и ма ју о с е ћ ај ис к љу ч и в а њ а и з в а ж н и х по л и т и ч к и х п р о це с а, да г у б е по в е р е њ е у де мо к рат ск у п ра к су и да не ви де в е зу и з ме ђу од л у к а ко је с е до но с е на нац и о на л ној ра в н и и оно г а ш т о с е де ша в а на на д на ц и о на л ном ни воу. С дру ге стра не, чи ње ни ца је да је свет про ме њен, да не функ ци о- н ише иск ључ и во на н и воу на ц и о на л н и х д р ж а в а и да је т а п р о ме на и ре - в е р зи би л на. Пи та ња де мо кра ти је нео дво ји ва су, да нас, од гло ба лизацијских про - це са. У свом са мо по у зда ном по бед н и ч ком по хо д у, л ибера лна демок рат ија, уд ру же на с п ро це сима глобал изац ије, досегла је г ран ице сопст вене лог ике. Кри з а је п р оиз а ш ла и з по б е де. По ве з а но с т са в р е ме ног све т а п р о и з ве ла је и гло ба л не и з а з о в е, ко ји з а х т е в а ју гло ба л не од г о в о р е. Да би т и од г о в о ри би ли де мо кратски, мораћемо да пронађе мо адекватна решења. Космопо - л и т ска де мо к ра т и ја, као Хел дов од г о вор на п и та ње мо же л и де мо к ра т и ја пре жи ве ти гло ба ли за ци ју, од носно, као одговор на све присутнији фено - ме н ле г и т и м а ц и ј ског дефиц ит а у глоб а лној пол ит иц и, не мор а и неће би т и је д и н и п ред лог у ре ша ва њу од но са из ме ђу до но ше ња од л у ка, гла са ча и т е ри т о ри је. Све т ско д ру ш т во т ра ж и сво ју в ла д у. То п ро с то н и је п и та ње из бо ра већ им пе ра тив бу дућ но сти. По све му су де ћи, је ди ни на чин да гло - ба ли за ци ја буде демократска јесте да демо кра ти ја бу де гло ба ли зо ва на. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА К р с т и ћ, П р е д р а г (20 03). М и с л и гло б а л но де л у ј а н т и гло б а л и с т и ч к и. Но в а с р п с к а п о - л и т и ч к а м и с а о, VI: 3 4. Х а н т и н г т он, С е м ју е л (19 98). С у ко б ц и в и л и з а ц и ја и п р е о б л и кo в а њ е с в е т с ко г п о р е т к а. Пре вео с ен гле ског Бра ни мир Гли го рић, Под го ри ца: ЦИД. Bek, U l r i h (20 03). Vi r t u el n i p o re sk i ob ve z n i ci. U: Glo b a li za ci ja Mit ili st va r n o st, S o ci o loš k a h r e s t o m a t i ja (prir. V. Vu le tić). Be o grad: Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva. Fu k u jam a, Fr e nsi s (1997 ). Kraj isto ri je i po sled nji čo vek. P r e vo d Br a n i m i r Gl i go r ić i Slo b o d a n D i v ja k, Po d go r i c a : C I D. G i d e n s, E n t o n i (19 98). Po sle d i c e m o d e r n o s t i. P r e ve l i Ve s n a Bi g a i M l a d e n L a z ić, B e o g r a d : Fi l ip Vi š njić. Held, Dej vid (1997). D e m o k r a t i ja i glo b a l n i p o r e d a k: o d m o d e r n e d r ž a v e k a k o s m o p o li t s k o j vl a d a v i n i. Pre ve li Rad mi la Na ka ra da i Mi ro slav Pe čuj lić, Be o grad: Fi lip Viš njić. Held, D e j v id (20 03). D e b a t e o g lo b a l i z a c i ji. U: G lo b a li z a c i ja m i t ili s t v a r n o s t: s o c i o lo š k a h r es t o m a t i ja, priredio, predgovor na pisao i pri lo zi ma opre mio Vla di mir Vu le tić; teks t o ve p r e ve l i V l a d i m i r Vu le t ić, Z o r a n a To d o r o v ić i M i l a n k a R a d ić, B e o g r a d : Z a vo d z a udž be ni ke i na stav na sred stva. Lu man, Ni klas (2001). Druš tve ni si ste mi: osno vi opšte te o ri je. Pre ve la s ne mač kog i pred go - vor na pi sa la Li di ja To pić. Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

11 541 Ma kluan, Mar šal (1971). Po z n a v a n je o p š t i l a č o v e k o v i h p r o d u ž e t a k a. Pre veo sa en gle skog Slo b o d a n Đ o r đe v ić. B e o g r a d : P r o s ve t a. O r lo v ić, Sla v i š a (2010). Po li t i k o lo š k i ogle d i: Po li t ič k a so c i o lo g i ja i p olit i čk a teor ija. Beog r a d : Slu ž b e n i g l a s n i k. Po d u n a va c, M i l a n (20 07 ). I z g r a d nja m o d e r n e d r ž a ve i n a c i je. G o d i š n ja k, B e o g r a d : Fa k u l t e t po li tič kih na u ka, I: 1. Sar to ri, Đo va ni (2001). De mo kra ti ja: Šta je to? Pre vod sa ita li jan skog Dra gan Mra o vić, Pod - go r i c a : C I D. To kvil, Alek sis de (2002). O d e m o k r a t i ji u A m e r i c i. P r e ve o s f r a n c u s kog Ž i vo ji n Ž i voj n o v ić. Srem ski Kar lov ci No vi Sad: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća. Za ka ria, Fa rid (2004). B u d u ć n o st slo b o d e: Ne li b e ral n a d e m o k ra t i ja k o d k uć e i u s vet u. P r eve o s en gle skog Ra do mir Li či na. Be o grad: Dan graf. GL O BA LI Z A T ION C H A L L E N GE TO DE MO C R AC Y by M I L O R A D ĐU R IĆ Bra će Rib ni kar 56/401, No vi Sad, Serbia m i lo r a d dju r m a i l.c om R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R SUM MARY: In this pa per, we analyze the re la ti on ship bet we en glo ba li za tion and t he f u n c t i o n i ng of de mo c r a t ic syst e m s. T he c onc e pt t h at vo lu n t a r y c on se nt of t he m a jo r it y of ci ti zens gi ves va li dity and le gi ti macy to go vern ment in the me na ge ment of so cial li fe i s c e n t r a l t o ou r u n d e r s t a n d i ng of d e m o c r a c y. Vo lu n t a r y c o n s e nt i s e x p r e s s e d t h r o u g h elec ti ons which are held pe ri o di cally in a pre-de fi ned ter ri tory with num ber of vo ters k now n b efor eh a nd (r e le v a n t c o m m u n it y). But g lo b a l p r o ble m s nec e ss ar i ly r ais e t he i ss u e of what is r e le v a n t c o m m u n it y i n t he c a s e of t he i r r e s o lu t io n. D e mo c r a t ic or d e r i s f a ci ng se ri o us chal len ges wit hin the fra me work in which it is con sti tu ted. We as su me that nation -sta tes no lon ger ha ve the ex clu si ve po li ti cal con trol over the ir own ter ri to ri es; con - se qu ently, the terms of the fun cti o ning of de moc ra tic systems are chan ging and de mocra tic de fi cit ap pe ars. Ac cor dingly, it is ne ces sary to con si der new forms of de moc ra tic d e ci sio n - m a k i ng. KEYWORDS: glo ba li za tion, de moc ra tic or der, ter ri tory, na tion-sta te, cosmopolitаn d e mo c r a c y

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма

Διαβάστε περισσότερα

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r

Διαβάστε περισσότερα

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.

Διαβάστε περισσότερα

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија

Διαβάστε περισσότερα

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И

Διαβάστε περισσότερα

24 Број децембар 2012.

24 Број децембар 2012. 24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра

Διαβάστε περισσότερα

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

Διαβάστε περισσότερα

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10]) UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА

Διαβάστε περισσότερα

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А

Διαβάστε περισσότερα

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро

Διαβάστε περισσότερα

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан

Διαβάστε περισσότερα

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,

Διαβάστε περισσότερα

ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА

ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА Е С Е Ј И С ЛО Б О Д А Н Г И Ш А Б О Г У НО ВИ Ћ ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА П РА К СА СК ЕП Т И Ч К Е СВЕ СТ И Јер ни шта не зна ти, то ни је ни шта, ни шта не хте ти да се зна та ко ђе,

Διαβάστε περισσότερα

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3 16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла

Διαβάστε περισσότερα

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да

Διαβάστε περισσότερα

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни

Διαβάστε περισσότερα

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( ) Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник

Διαβάστε περισσότερα

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије 694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Διαβάστε περισσότερα

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ * УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА

Διαβάστε περισσότερα

За што во лим Е=mc 2?

За што во лим Е=mc 2? За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је

Διαβάστε περισσότερα

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу

Διαβάστε περισσότερα

ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1

ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) 04/14 doi:10.5937/zrpfns50-11744 Др Ср ђан Н. Шар кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S.Sar kic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА

Διαβάστε περισσότερα

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY

Διαβάστε περισσότερα

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони

Διαβάστε περισσότερα

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији 744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у

Διαβάστε περισσότερα

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара 770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав

Διαβάστε περισσότερα

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином 320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов

Διαβάστε περισσότερα

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli 634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia

Διαβάστε περισσότερα

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић

Διαβάστε περισσότερα

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T

Διαβάστε περισσότερα

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Διαβάστε περισσότερα

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б 6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)

Διαβάστε περισσότερα

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Как Бог велик! oprano Любовь Бондаренко Степенно Œ Светлана Зайцева Аранж. Станислав Маген ass Œ 1.Как Бог ве.как Бог ве Piano Œ Œ Как Как Бог Бог ве ве лик! Е лик! Мне не го по ве ли чье ня тно, сво им

Διαβάστε περισσότερα

Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности

Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности 680 Srp Arh Celok Lek. 2014 Nov-Dec;142(11-12):680-687 DOI: 10.2298/SARH1412680D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.25-003.2 ; 616.24-002-06 Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске

Διαβάστε περισσότερα

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса Srp Arh Celok Lek. 2013 Jul-Aug;141(7-8):495-502 DOI: 10.2298/SARH1308495I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.72-002.77-085.37 ; 615.37 495 Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног

Διαβάστε περισσότερα

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? 204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом

Διαβάστε περισσότερα

Упо тре ба пој ма λόγος

Упо тре ба пој ма λόγος УДК: 271.2-247.8-277 27-31-144.894.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp. 661 678. Упо тре ба пој ма λόγος у Про ло гу Јо ва но вог еван ђе ља Марина

Διαβάστε περισσότερα

Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма

Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма DOI: 10.2298/SARH1410557S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 579.862:576.52 557 Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма Александра Шмитран

Διαβάστε περισσότερα

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач

Διαβάστε περισσότερα

SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце)

SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце) Младен В. Шобот УДК: 2-137:523.9(091) Храм Св. Василија Острошког, Шабац Стручни рад mladensobot1983@gmail.com Примљен: 10.12.2015. SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце) Резиме: Сун це у ре ли гиј ском схва

Διαβάστε περισσότερα

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима 170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким

Διαβάστε περισσότερα

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника DOI: 10.2298/SARH1402089V ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.718.5-007-089 89 Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника Зоран Вукашиновић 1,2, Душко

Διαβάστε περισσότερα

Смрт услед топлотног удара приказ случаја

Смрт услед топлотног удара приказ случаја 360 Srp Arh Celok Lek. 2014 May-Jun;142(5-6):360-364 DOI: 10.2298/SARH1406360S ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-001.16-036.88 Смрт услед топлотног удара приказ случаја Слободан Савић, Снежана Павлекић,

Διαβάστε περισσότερα

Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR

Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном систему корена зуба техником PCR Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):155-162 DOI: 10.2298/SARH1304155M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314.16-002-085.28 155 Анализа антимикробног дејства раствора MTAD у инфицираном каналном

Διαβάστε περισσότερα

Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије

Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије 10 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):10-16 DOI: 10.2298/SARH1402010P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.31-08 Клинички и микробиолошки ефекти каузалне терапије пародонтопатије Тања Предин

Διαβάστε περισσότερα

Некаријесне лезије у дечјем узрасту

Некаријесне лезије у дечјем узрасту Srp Arh Celok Lek. 2015 Sep-Oct;143(9-10):531-538 DOI: 10.2298/SARH1510531D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.311.2-02-053.2 531 Некаријесне лезије у дечјем узрасту Ивана Демко Рихтер 1, Гордана

Διαβάστε περισσότερα

Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти

Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти 738 Sr Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):738-743 DOI: 10.2298/SARH1312738M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.379-008.64-06 ; 616.314.17-085 Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне

Διαβάστε περισσότερα

О про бле му су прот ста вље но сти

О про бле му су прот ста вље но сти УДК: 271.2-247-277 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 1/2013, стр. / pp. 137 150. О про бле му су прот ста вље но сти је ван ђел ских Пас хи Никола З. Поповић* Епархија

Διαβάστε περισσότερα

Лечење инфекције васкуларне протезе заменом in situ артеријским хомографтом рани постоперациони и дугорочни резултати код 18 болесника

Лечење инфекције васкуларне протезе заменом in situ артеријским хомографтом рани постоперациони и дугорочни резултати код 18 болесника 750 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):750-757 DOI: 10.2298/SARH1312750P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.13/.14-089.168-06 ; 616-089.168-022-084 Лечење инфекције васкуларне протезе заменом

Διαβάστε περισσότερα

Акутно оштећење бубрега код деце

Акутно оштећење бубрега код деце DOI: 10.2298/SARH1406371P ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 616.61-008.6-053.2 371 Акутно оштећење бубрега код деце Амира Пецо-Антић 1,2, Душан Париповић 2 1 Медицински факултет, Универзитет у Београду,

Διαβάστε περισσότερα

О ми сти ма. Уз пе сму и игру

О ми сти ма. Уз пе сму и игру УДК: 255.83:811.14'02'276.5(38) 821.14 02.09 811.14'02'37 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 3/2016, стр. / pp. 501 514. О ми сти ма. Уз пе сму и игру Јелена Фемић

Διαβάστε περισσότερα

Застојна инсуфицијенција срца код болесника с оштећеном функцијом бубрега

Застојна инсуфицијенција срца код болесника с оштећеном функцијом бубрега DOI: 10.2298/SARH1412747P ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 616.12-008.6 ; 616.61-78 747 Застојна инсуфицијенција срца код болесника с оштећеном функцијом бубрега Милета Поскурица 1,2, Дејан Петровић

Διαβάστε περισσότερα

Ниво редукованог глутатиона и активност глутатион-зависних ензима у кортиконуклеарним блоковима сочива особа са сенилном катарактом

Ниво редукованог глутатиона и активност глутатион-зависних ензима у кортиконуклеарним блоковима сочива особа са сенилном катарактом Srp Arh Celok Lek. 0 Sep-Oct;40(9-0):56-570 DOI: 0.98/SARH056K ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 67.74-004.-074 56 Ниво редукованог глутатиона и активност глутатион-зависних ензима у кортиконуклеарним

Διαβάστε περισσότερα

www.vulkani.rs office@vulkani.rs Copyright 2015 за ово издање Вулкан издаваштво ISBN 978-86-10-01486-0 Владимир Ћоровић И Л У С Т Р О В А Н А ИСТОРИЈА СРБА Београд, 2015. Са др жај ПР ВИ ПЕ РИ ОД 1. Про

Διαβάστε περισσότερα

Разлике у изгледу папиле видног живца код болесника са нормотензивним и симплекс глаукомом

Разлике у изгледу папиле видног живца код болесника са нормотензивним и симплекс глаукомом 428 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jul-Aug;139(7-8):428-432 DOI: 10.2298/SARH1108428S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 Разлике у изгледу папиле видног живца код болесника са нормотензивним

Διαβάστε περισσότερα

Кардиолошке манифестације у антифосфолипидном синдрому преглед литературе

Кардиолошке манифестације у антифосфолипидном синдрому преглед литературе 346 Srp Arh Celok Lek. 2015 May-Jun;143(5-6):346-353 DOI: 10.2298/SARH1506346D ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE UDC: 616.153-097-06 : 616.12 Кардиолошке манифестације у антифосфолипидном синдрому преглед

Διαβάστε περισσότερα

Окру жна по сла ни ца о упо ко је њу Пре по доб ног Те о до ра Сту ди та 2*

Окру жна по сла ни ца о упо ко је њу Пре по доб ног Те о до ра Сту ди та 2* УДК: 27-475.5 УДК: 27-36:929 Теодор Студит, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume L Број / Is sue 1/2017, стр. / pp. 29 50. Пре по доб ни Нав кра ти је 1 Окру жна по сла ни ца о упо

Διαβάστε περισσότερα

Култ светог ђакона Исавра у Драчу*

Култ светог ђакона Исавра у Драчу* Култ светог ђакона Исавра у Драчу* Дубравка Прерадовић** Народни музеј у Београду, Одељење за средњи век UDC 003.07(093)»10/13» 27-36-5(496.536) Isavr, sveti DOI 10.2298/ZOG1236001P Оригиналан научни рад

Διαβάστε περισσότερα

Фулерени: наноматеријали будућности 20 година након открића

Фулерени: наноматеријали будућности 20 година након открића Природне науке Natural sciences Eстественныe науки Фулерени: наноматеријали будућности 20 година након открића 435 Прогонством из Раја, буђењем свесног, пр ви љу ди су се су о чи ли са ћу ди ма приро де.

Διαβάστε περισσότερα

Πρὸς τοὺς ἐν κοινοβίοις ἢ συνοδίαις μοναχούς

Πρὸς τοὺς ἐν κοινοβίοις ἢ συνοδίαις μοναχούς УДК: 27-475.5 27-788-584 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 1/2014, стр. / pp. 13 32. Монасима у манастирима и заједницама * Πρὸς τοὺς ἐν κοινοβίοις ἢ συνοδίαις μοναχούς

Διαβάστε περισσότερα

Шта за пра во чи ни мо док го во ри мо о Бо гу?

Шта за пра во чи ни мо док го во ри мо о Бо гу? УДК: 27-14 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLV Број / Is sue 1/2012, стр. / pp. 143 158. Шта за пра во чи ни мо док го во ри мо о Бо гу? ди сци пли на бо го сло вља ** Џон Бер* Православна

Διαβάστε περισσότερα

Токсоплазмоза и трудноћа: поузданост информација с интернета

Токсоплазмоза и трудноћа: поузданост информација с интернета 438 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jul-Aug;143(7-8):438-445 DOI: 10.2298/SARH1508438B ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.3:616.993.19-084 Токсоплазмоза и трудноћа: поузданост информација с интернета Бранко

Διαβάστε περισσότερα

О ктиторском натпису кнеза Мирослава у цркви Светог Петра на Лиму*

О ктиторском натпису кнеза Мирослава у цркви Светог Петра на Лиму* О ктиторском натпису кнеза Мирослава у цркви Светог Петра на Лиму* Миодраг Марковић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 72.033(497.11 Bijelo Polje)»11» 003.071=163.41 04 DOI 10.2298/ZOG1236021M

Διαβάστε περισσότερα

Оцена резултата у коронарној хирургији применом модела EuroSCORE

Оцена резултата у коронарној хирургији применом модела EuroSCORE Srp Arh Celok Lek. 2011 Jan-Feb;139(1-2):25-29 DOI: 10.2298/SARH1102025M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.72-089.843 25 Оцена резултата у коронарној хирургији применом модела EuroSCORE

Διαβάστε περισσότερα

Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска)

Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска) Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска) Иван М. Ђорђевић UDK 75.052.034(497.16 Perast):75.071.1 Dobričević L. Пред мет ра да су но во от кри ве не фре ске у цркви

Διαβάστε περισσότερα

Примена ондансетрона, азотног оксидула и алфентанила у спречавању бола изазваног применом пропофола

Примена ондансетрона, азотног оксидула и алфентанила у спречавању бола изазваног применом пропофола DOI: 10.2298/SARH1302061D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.211/.216.065 61 Примена ондансетрона, азотног оксидула и алфентанила у спречавању бола изазваног применом пропофола Биљана Драшковић

Διαβάστε περισσότερα

Могућност раног препознавања фактора ризика за настанак опструктивног прекида дисања у сну

Могућност раног препознавања фактора ризика за настанак опструктивног прекида дисања у сну Srp Arh Celok Lek. 2012 Mar-Apr;140(3-4):159-163 DOI: 10.2298/SARH1204159V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.24-008.4:616.314.21-07 159 Могућност раног препознавања фактора ризика за настанак

Διαβάστε περισσότερα

Утицај аерозагађења на телесну масу новорођенчади

Утицај аерозагађења на телесну масу новорођенчади Srp Arh Celok Lek. 2011 Sep-Oct;139(9-10):651-656 DOI: 10.2298/SARH1110651S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 614.72:613.952 651 Утицај аерозагађења на телесну масу новорођенчади Александра Станковић

Διαβάστε περισσότερα

Синдром потпуне неосетљивости на андрогене

Синдром потпуне неосетљивости на андрогене 214 Srp Arh Celok Lek. 2015 Mar-Apr;143(3-4):214-218 DOI: 10.2298/SARH1504214T ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 612.6.058 : 615.357.06 Синдром потпуне неосетљивости на андрогене Милина Танчић Гајић

Διαβάστε περισσότερα

Утицај различитих адхезивних средстава на квалитет рубног заптивања амалгамских рестаурација

Утицај различитих адхезивних средстава на квалитет рубног заптивања амалгамских рестаурација 722 Srp Arh Celok Lek. 2011 Nov-Dec;139(11-12):722-727 DOI: 10.2298/SARH1112722J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-089.27:615.242.07 Утицај различитих адхезивних средстава на квалитет рубног

Διαβάστε περισσότερα

Συζητησις του Αγιου Μαξιμου

Συζητησις του Αγιου Μαξιμου УДК: 27-285.2 Максим Исповедник, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLV Број / Is sue 3/2012, стр. / pp. 435 468. Расправа Светога Максима са Пиром * Συζητησις του Αγιου Μαξιμου

Διαβάστε περισσότερα

Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког округа

Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког округа 192 Srp Arh Celok Lek. 2011 Mar-Apr;139(3-4):192-196 DOI: 10.2298/SARH1104192B ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.38:616.972(497.11) Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког

Διαβάστε περισσότερα

ISSN / UDK 7 (5) Matica srpska. proceedings for fine arts

ISSN / UDK 7 (5) Matica srpska. proceedings for fine arts ISSN 0352-6844 / UDK 7 (5) Matica srpska proceedings for fine arts 40 Editorial board ALEKSANDAR KADIJEVIĆ, editor-in-chief (University of Belgrade Faculty of Philosophy) KOKAN GRČEV (University American

Διαβάστε περισσότερα

Српски владарски портрети у манастиру Дуљеву

Српски владарски портрети у манастиру Дуљеву Српски владарски портрети у манастиру Дуљеву Драган Војводић UDK 75.052.041.5.033.2.Stefan Dečanski / Stefan Dušan На за пад ном де лу ју жног зи да на оса цркве Светог Стефана Првомученика у Дуљеву (Паштровићи)

Διαβάστε περισσότερα

хируршке реваскуларизације миокарда куцајућем срцу код болесника с лошом функцијом леве коморе

хируршке реваскуларизације миокарда куцајућем срцу код болесника с лошом функцијом леве коморе 452 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jul-Aug;139(7-8):452-457 DOI: 10.2298/SARH1108452P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.127-089:616.13 Хируршка реваскуларизација миокарда на куцајућем срцу код болесника

Διαβάστε περισσότερα

Пре го во ри о са зи ва њу

Пре го во ри о са зи ва њу УДК: 271.2-675:272"1367" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 1/2013, стр. / pp. 189 226. Пре го во ри о са зи ва њу ва се љен ског са бо ра из 1367. го ди не Вукашин

Διαβάστε περισσότερα

C-реактивни протеин као инфламаторни маркер у процени ефикасности лечења акутних дентогених инфекција

C-реактивни протеин као инфламаторни маркер у процени ефикасности лечења акутних дентогених инфекција 446 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jul-Aug;139(7-8):446-451 DOI: 10.2298/SARH1108446D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-002-07 C-реактивни протеин као инфламаторни маркер у процени ефикасности лечења

Διαβάστε περισσότερα

Карлична презентација плода у термину: царски рез или вагинални порођај?

Карлична презентација плода у термину: царски рез или вагинални порођај? Srp Arh Celok Lek. 211 Mar-Apr;139(3-4):155-16 DOI: 1.2298/SARH114155D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.432-7-8 155 Карлична презентација плода у термину: царски рез или вагинални порођај? Јанко

Διαβάστε περισσότερα

Превенција наглог повећања интраокуларног притиска после лечења примарног глаукома отвореног угла трабекулопластиком аргонским ласером

Превенција наглог повећања интраокуларног притиска после лечења примарног глаукома отвореног угла трабекулопластиком аргонским ласером 12 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jan-Feb;139(1-2):12-17 DOI: 10.2298/SARH1102012B ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681-085-06-084 Превенција наглог повећања интраокуларног притиска после лечења

Διαβάστε περισσότερα

ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC:

ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: Srp Arh Celok Lek. 2011 Sep-Oct;139(9-10):591-598 DOI: 10.2298/SARH1110591 ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.318-089-78 591 Дугорочно клиничко праћење болесника с неконтролисаном атријалном

Διαβάστε περισσότερα

Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству

Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству 18 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jan-Feb;139(1-2):18-24 DOI: 10.2298/SARH1102018T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-002-02-057 Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству Иван

Διαβάστε περισσότερα

Интрамурални хематом и пенетрантни аортни улкус исход и начини лечења: приказ четири болесника

Интрамурални хематом и пенетрантни аортни улкус исход и начини лечења: приказ четири болесника 380 Srp Arh Celok Lek. 2011 May-Jun;139(5-6):380-385 DOI: 10.2298/SARH1106380K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.132-005.6-07-08 Интрамурални хематом и пенетрантни аортни улкус исход и начини лечења:

Διαβάστε περισσότερα