Смјернице за исхрану. дојенчади и дјеце предшколског и школског узраста. Министарство породице, омладине и спорта

Transcript

1 Смјернице за исхрану дојенчади и дјеце предшколског и школског узраста Министарство породице, омладине и спорта

2 СМЈЕРНИЦЕ ЗА ИСХРАНУ ДОЈЕНЧАДИ И ДЈЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ И ШКОЛСКОГ УЗРАСТА Бања Лука, јун године 1

3 Аутори: Драгана Стојисављевић Љиљана Станивук Амела Лолић Бранислав Лолић Јања Бојанић Весна Вулин 2

4 1. УВОД Исхрана, поред физичке активности представља основни спољни фактор правилног раста и развоја дојенчади и дјеце предшколског и школског узраста. Због тога јој се придаје изузетна пажња. Навике у исхрани се стичу у најранијем узрасту. Кроз правилан модел понашања родитељи развијају правилне навике у исхрани своје дјеце. Уколико родитељи немају правилно развијен став према исхрани дјеца могу бити изложена ризику од усвајања неправилних навика у исхрани. Како је човјек социјално биће које своје ставове развија под утицајем окружења, изван породице, дјеца у контакту са својим окружењем усвајају и навике о исхрани. Тако, можемо рећи да на навике у исхрани код дјеце имамо удружено дјеловање породице и окружења, уз доминацију једних или других у зависности од узраста дјетета. Један од најчешћих облика промјене понашања јесте управо промјена понашања у вези са исхраном Епидемиолошки подаци Праћење здравственог стања становништва врши се анализом података прикупљених кроз рутинску статистику, кроз програме статистичких истраживања или кроз провођење циљаних истраживања, кроз студије преваленце ради утврђивања ефеката провођења одређених интервенција на здравствено стање становништва. Стање исхрањености одређене популације представља један од показатеља здравственог стања становништва и одражава поремећаје који су настали усљед више фактора дјеловања. У оквиру прикупљања података кроз рутинску статистику у Републици Српској се подаци о тјелесној маси и тјелесној висини дјеце (који се утврђују у оквиру систематског прегледа дјеце у школским и предшколским установама, а на основу којих би се могло извршити утврђивање стања исхрањености) не прикупљају континуирано. На основу података добијених спровођењем студија пресјека (чија предност је у сагледавању проблема унутар једне заједнице на објективнији начин) располажемо са подацима о стању исхрањености и навикама у исхрани кроз један дужи период. По типу студија пресјека спроведено је више истраживања чија су циљна група посматрања била дјеца млађа од пет година и дјеца школског узраста. Да бисмо стекли увид у стање исхрањености на нашем подручју и поремећаје настале услијед неправилне исхране, осврнућемо се на податке добијене истраживањима у наведеним областима. Истраживање стања исхрањености дјеце млађе од пет година спроведено је у оквиру истраживања Кластерско истраживање вишеструких показатеља социјалног и здравственог стања дјеце и жена у Републици Српској у години, (Multiple Indicator Cluster Survey - MICS) [1]. Резултати овог истраживања свеобухватно су приказали стање дјеце и жена у оквиру три области: здравље, санитација и социјални аспекти живљења 3

5 чиме значајно допуњују податке добијене рутинском сататистиком и пружају холистичан приступ сагледавању здравља дјеце и жена. Посматрано у односу на индикатор стања исхрањености овим истраживањем је утврђено да у Републици Српској 2,6 постотака дјеце млађе од пет година има мању тјелесну масу у односу на висину, 0,3 постотка дјеце је сувише мршаво за свој узраст),7,9 постотака је ниског раста за узраст, од чега је изразито ниског раста 2,7 постотака дјеце. Утврђено је да је готово једна четвртина дјеце (23,3 постотака) преухрањена, што нам је указало на то да у Републици Српској као и у многим другим индустријским земљама преухрањеност постаје све израженији проблем. Посматрано у односу на навике у исхрани истраживане популације, утврђено је да је око 71 постотак мајки започео дојење свога дјетета током првог дана након рођења. Приближно осам постотака дјеце млађе од шест мјесеци је искључиво дојено. У узрасту од шест до девет мјесеци, 43,2 постотка дјеце су дојена и добијала су чврсту или кашасту храну. У узрасту од 12 до15 мјесеци, 11 постотака дјеце је још увијек дојено, а у узрасту од 20 до 23 мјесеца пет постотака дјеце је још увијек дојено. Друга студија пресјека Антропометријске карактеристике дјеце у основним школама на подручју града Бања Луке [2] дала нам је увид у стање исхрањености дјеце школског узраста (од седам до 15 година). На основу добијених резултата је утврђено да је преко три петине испитаника овог узраста физиолошки ухрањено, те да је сваки 10 ученик потхрањен. Укупно повећана тјелесна маса је забиљежена код једне петине испитаника, од чега је са прекомјерном тјелесном масом, био 13.1 постотак испитаника, а гојазно 8.3 постотка испитаника. У наведој студији је утврђена снажна позитивна корелација између материјалног стања породице и вриједности антропометријских параметара, која је и високо статистички значајна што упучује на изразит значај пружања социјалне подршке и едукације управо у рањивим породицама које су услијед неадекватне и сиромашне исхране најизложеније ризику гојазности или потхрањености. Трећа студија пресјека спроведена је од стране Института за заштиту здравља Републике Српске године [3]. У наведеном истраживању је уочено да ниже вриједности индекса тјелесне масе (ИТМ) од физиолошких има 4,4 постотка дјечака и дјевојчица, а више вриједности ИТМ од физиолошких су евидентиране код једне трећине испитаника. У групи умјерено гојазне и гојазне дјеце утврђено је да долази до одступања у начину на који дјеца изражавају своје навике исхране и начина на који њихови родитељи процјењу њихове навике исхране. На основу добијених података утврђено је да родитељи не сагледавају на објективан начин ставове своје дјеце у погледу властитог изгледа и навика у исхрани, као и да посматрана популација дјеце и омладине нема усвојене адекватне ставове у погледу здравих животних стилова, не поштују принцип уравнотежености, фаворизујући једну и при томе умањујући значај друге групе фактора одговорне за физиолошку исхрањеност и здравље. 4

6 Четврта студија пресјека, спроведена на три географска подручја показала је да је од укупно 3301 адолесцента оба пола, узраста година, у Бањој Луци, Приједору и Добоју, на основу Z scor BMI-а, потхрањеност евидентирана код 1,1 постотка, прекомјерна тјелесна маса код 12,1 постотка, а гојазност код 3,4 постотка адолесцената. Стање исхрањености адолесцената у Бањој Луци, Приједору и Добоју указује на то да су адолесценти изложени дејству штетних спољашњих чинилаца као што су неправилан начин исхране (у исхрани свакодневно доминирају намирнице из групе забрањених намирница, а недостају поврће, воће, млијечни производи), евидентирано је и учестало конзумирање алкохолних пића, пушење дуванских производа и недовољна физичка активност, карактеристични за развијене земље и градске средине земаља у развоју [4]. Испитивање учесталости анемије и фактора који доводе до анемије у општој популацији у Републици Српској спроведено године дало нам је податке о учесталости анемије (дефинисане као снижене вриједности хемоглобина у крви) код осјетљивих група становништва у Републици Српској. Утврђено је да 11,5 постотака дјеце млађе од пет година и 4,5 постотака дјеце од пет до 15 година живота има снижене вриједности хемоглобина у крви [5]. У готово свим истраживањима је утврђено да млади: углавном бирају нездраве намирнице; конзумирају недовољно воћа, поврћа и рибе; често прибјегавају конзумирању слатких и сланих грицкалица и шећера, заслађених безалкохолних пића са нижим постотком воћа; конзумирају мање од препоручених дневних оброка уз неправилан ритам оброка, и често изостављање доручка и вечере Правни и стратешки оквир Полазећи од Уставом загарантованих права и позитивних законских прописа, Република Српска се залаже за: стварање услова за унапређење раног раста и развоја сваког дјетета до његовог пуног потенцијала; предузимање свих одговарајућих мјера које осигуравају заштиту дјетета од дискриминације; јачање и заштиту дјеце и породице; стварање минимума социјалне сигурности и основних развојних могућности за сву дјецу; јачање постојеће интерсекторске сарадње и координације, и предлагање нових видова те сарадње и координације; израду и спровођење интегративних програма за рани раст и развој дјеце који ће бити усмјерени на различите популационе групе (младе, будуће родитеље, труднице, породиље и дојиље, породице са дјецом, дјецу у прве три године 5

7 живота), јер свака група има своје специфичности и захтјева одговарајуће мјере и активности; што раније откривање (детекцију), хабилитацију и рехабилитацију (интервенције) дјеце са посебним потребама; пружање доступних и квалитетних услуга у областима здравља, васпитања, образовања, социјалне, породичне и дјечје заштите и стварање сигурног окружења у којем се дијете рађа, расте, развија, храни, игра, учи и живи. Прве године живота сматрају се најважнијим периодом за раст и развој дјетета. Један од основних циљева цјелокупног развоја је побољшање положаја дјеце. Приоритет Републике Српске је улагање у дјецу, промовисање и остваривање њихових права у складу са принципима и одредбама Конвенције о правима дјетета. Дјечја права прописана Конвенцијом о правима дјетета, саставни су дио остваривања општих људских права и слобода. Диференцирање права дјетета у оквиру генералних људских права, заснива се на посебним потребама дјетета као личности у развоју, као и на чињеници да су та права изложена специфичним облицима повређивања и угрожавања. У складу са општим циљем Конвенције, земље потписнице теже да обезбиједе да дијете расте у породичном окружењу, да буде у потпуности припремљено за живот у друштву, као и да се дјеци пружа посебна заштита и брига. Република Српска је, у складу са Конвенцијом о правима дјетета, обавезна да осигура и обезбиједи спровођење одговарајућих мјера које осигуравају заштиту дјеце од свих облика дискриминације по основу пола, националности, религијске припадности, културе, језика или другог основа. У Републици Српској је посебна заштита породице, мајке и дјетета Уставом Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/03, 98/03) проглашена за једно од основних људских права и слобода. У складу са наведеним, посебна заштита породице, мајке и дјетета прецизирана је кроз слиједеће Законе: Закон о раду Пречишћен текст ( Службени гласник Републике Српске, број 55/07); Породични закон ( Службени гласник Републике Српске, бр. 54/02, 41/08); Закон о дјечјој заштити ( Службени гласник Републике Српске, бр. 4/02- Пречишћен текст, 17/08, 1/09); Закон о социјалној заштити ( Службени гласник Републике Српске, бр. 5/93, 15/96, 110/03, 33/08); Закон о здравственој заштити ( Службени гласник Републике Српске, број 106/09) и 6

8 Закон о здравственом осигурању ( Службени гласник Републике Српске, бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09); Законом о омбудсману за дјецу ( Службени гласник Републике Српске, број 103/08) основан је Омбудсман за дјецу као независна институција која штити, прати и промовише права дјетета. Омбудсман за дјецу: прати усклађеност закона и других прописа у Републици Српској који се односе на заштиту права дјетета с одредбама Устава Републике Српске, Конвенције Уједињених нација о правима дјетета и других међународних докумената који се односе на заштиту права и интереса дјетета; прати извршавање обавеза Републике Српске које произлазе из Конвенције Уједињених нација о правима дјетета и других међународних докумената који се односе на заштиту права и интереса дјетета; прати примјену свих прописа који се односе на заштиту права и интереса дјетета; прати повреде права и интереса дјетета; залаже се за заштиту и промоцију права и интереса дјетета; предлаже предузимање мјера за заштиту и промоцију права дјетета, као и за спречавање штетних поступања која угрожавају права и интересе дјетета; обавјештава јавност о стању права дјетета и обавља друге послове утврђене овим законом. Влада Републике Српске је године донијела Одлуку о оснивању Јавног фонда за дјечју заштиту ( Службени гласник Републике Српске, број 27/96), који је важна институција у систему бриге о дјеци. Одлука о формирању Савјета за дјецу Републике Српске, као сталног савјетодавног тијела Владе Републике Српске донесена је године ( Службени гласник Републике Српске, број 66/06), а Одлука о формирању Савјета за демографску политику Републике Српске године ( Службени гласник Републике Српске, број 18/08). Оба савјета дјелују при Министарству Породице, омладине и спорта Републике Српске. Европска унија је, као дио Лисабонске агенде, поставила циљ да има водећу "економију базирану на знању". Да би достигла овај циљ мора развити "људски капитал", што захтијева инвестирање у рани раст и развој дјеце кроз области здравља, васпитања, образовања, социјалне, породичне и дјечје заштите. Овакав циљ се наставља и кроз стратегију "Европа до 2020", а дио је документа Свјетске Здравствене Организације "Европска политика здравља - Здравље 2020", усвојеног у септембру 2012.године. Међународна искуства и резултати истраживања указују на слиједеће: социјалне одреднице здравља утичу на факторе који су повезани са здравственим исходима, у које спада рани раст и развој дјеце; 7

9 најсигурнија и најбоља институција одрастања дјетета је породица у којој су односи засновани на међусобном уважавању; сигурна и заштићена породица и дјеца којој су доступне квалитетне здравствене, васпитно-образовне и услуге социјалне заштите, и сигурно окружење су темељ друштва и његовог напретка; програми унапређења раног раста и развоја дјеце полазна су тачка у мобилизацији друштва и инвестирање у рани раст и развој дјеце доноси економску корист друштву. Политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској за период од године, усвојена одлуком Владе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 37/11) заснована је на слиједећим принципима: принцип најбољег интереса дјетета; принцип недискриминације; принцип индивидуалног приступа; принцип учешћа корисника; принцип усклађености интервенција са развојним потребама дјетета и принцип интерсекторалности и мултидисциплинарности. Циљ Политике је да се унапређењем раног раста и развоја тежећи највишим стандардима заједнице створе оптимални услови за правилан раст и развој дјеце како би свако дијете, без обзира на средину из које потиче и своје индивидуалне могућности, имало услове за здрав почетак живота, и како би достигло свој пуни потенцијал. Овај циљ ће бити остварен кроз приоритетне правце дјеловања. Приоритетни правци дјеловања представљаће: 1. јачање породице кроз развој активности које потичу одговорно и здраво родитељство, и друштвену и економску подршку заједнице; 2. јачање интегрисаног приступа раном расту и развоју дјеце кроз дјеловање сектора просвјете, здравства, социјалне, породичне и дјечје заштите, кроз јачање постојеће интерсекторске сарадње и координације, и осмишљавање нових видова те сарадње и координације; 3. континуирано едуковање професионалаца, родитеља и јавности о значају раног раста и развоја дјеце; 4. припремање, спровођење и промовисање интегративних програма за рани раст и развој дјеце који ће бити усмјерени на различите популационе групе (младе, будуће родитеље, труднице, породиље и дојиље, породице са дјецом, дјецу у прве 8

10 три године живота), јер свака група има своје специфичности и захтјева одговарајуће мјере и активности; 5. унапређење система откривања (детекције), хабилитације и рехабилитације (интервенције) дјеце са посебним потребама; 6. подстицање надарености и креативности код дјеце; 7. унапређење доступности и квалитета услуга у областима здравља, васпитања, образовања, социјалне, породичне и дјечје заштите; 8. развијање интегрисане заштите дјеце и партнерског рада (мултидисциплинарна заштита која захтијева бољу комуникацију и ефикасну сарадњу корисника услуга, локалне заједнице, здравствене заштите, социјалне заштите, васпитно-образовног система, јавног и приватног сектора итд.); 9. пружање услуга усмјерених на индивидуалне потребе и избор корисника (родитељи и старатељи би требали осјећати да имају под контролом раст и развој свог дјетета и бити способни да доносе "информисане одлуке", а пружање услуга би требало бити прилагођено индивидуалним потребама дјетета) и 10. стварање сигурног окружења у којем се дијете рађа, расте, развија, храни, игра, учи и живи. Усвајање Политике унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској омогућава осмишљавање и спровођење активности потребних да би се достигли највиши доступни стандарди заједнице и створили оптимални услови за одрастање дјеце. У таквим условима ће свако дијете, без обзира на средину из које потиче и своје индивидуалне могућности, имало здрав почетак живота и достигло свој пуни потенцијал. Ова политика се разрађује и остварује кроз дугорочне планске акте уз координацију и сарадњу надлежних ресорних органа. У години су усвојене Политика унапређивања исхране дјеце до пет година живота у Републици Српској (усвојена одлуком Владе Републике Српске, "Службени гласник Републике Српске" број 14/12) и Политика унпређивања здравља становништва Републике Српске до године (усвојена одлуком Владе Републике Српске, "Службени гласник Републике Српске" број 92/12). Циљ Политике унапређивања исхране дјеце до пет година живота у Републици Српској је унапређивање исхране и превенција обољења удружених са исхраном дјеце до пет година живота: 1. развијањем здравих животних стилова дјеце до пет година живота, унапређивање исхране и физичке активности те дјеце, 2. превенцијом масовних незаразних обољења дјечјег узраста, 3. превенцијом микродефицитарних стања, 4. превенцијом болести изазваних храном и 5. усвајањем стандарда СЗО за праћење раста и развоја дјеце до пет година живота, у сврху униформног праћења и извјештавања на нивоу Републике Српске и према СЗО. 9

11 ПРИОРИТЕТНИ ПРАВЦИ ДЈЕЛОВАЊА 1. Подршка за здрав почетак живота Посредством: промоције феталне исхране оптималне исхране трудница; заштите и промоције дојења и подршке дојењу; увођење правовремене, адекватне и сигурне надохране дојенчади и мале дјеце и промоције развоја предшколских и школских политика за исхрану и сигурност хране и израда нормативних аката који регулишу нормативе и стандарде за исхрану дјеце у предшколским установама. 2. Обезбјеђивање сигурног, здравог и одрживог снабдијевања храном Посредством: промоције искључивог дојења до шест мјесеци живота бебе као најадекватнијег и најсигурнијег начина исхране у том узрасту; побољшања доступности и расположивости хране ревизијом пољопривредне политике и подстицање домаће производње хране; промоције одговарајуће фортификације основних прехрамбених намирница микронутријентима на основу спроведених истраживања; побољшања нутритивног квалитета залиха хране и сигурности хране у јавним институцијама (унапређивање начина чувања хране); усклађивања комерцијалног снабдијевања прехрамбеним производима са смјерницама о исхрани; истраживања и примјене економских инструмената (порези, субвенције) на прехрамбене производе који се повезују са факторима ризика за појаву масовних незаразних обољења; успостављања циљаних програма за заштиту осјетљивих група становништва и успостављања интерсекторских система сигурности хране у складу са оквиром анализе ризика Codex Alimentarius-a. 3. Обезбјеђивање свеобухватног информисања и едукације потрошача (родитељи, просвјетни радници, лица која раде на припреми хране и дјеца) произвођача и дистрибутера хране Посредством: израде смјерница за исхрану и сигурност хране намијењених за општу популацију и осјетљиве групе (дјеца до пет година живота, труднице и дојиље); 10

12 спровођења кампања које подижу свијест о значају унапређивања исхране у оквиру свјетског дана хране, дојења, превенције анемије, болести срца, шећерне болести; едукације произвођача и дистрибутера хране о примјени стандарда и норматива за исхрану дјеце предшколског узраста; усклађивања употребе маркетинга у циљу продаје производа са међународно усвојеним препорукама и смјерницама за исхрану и сигурност хране и промовисања адекватног означавања прехрамбених производа. 4. Интегрисана акција за утицај на одговарајуће одреднице здравља Посредством: удруженог дјеловања Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, Института за јавно здравство Републике Српске, тимова породичне медицине у домовима здравља, стручних удружења и невладиног сектора на увођењу стандарда за праћење раста и развоја дјеце и оцјену стања ухрањености; удруженог дјеловања релевантних министарстава, Института за јавно здравство Републике Српске, стручних удружења и невладиног сектора на изради и примјени стандарда и норматива за исхрану дјеце предшколског узраста; удруженог дјеловања релевантних министарстава и стручних друштава на примјени Codex alimentarius-а и удруженог дјеловања релевантних министарстава, Института за јавно здравство Републике Српске, стручних удружења и невладиног сектора на изради водича за исхрану осјетљивих група становништва, њиховој дистрибуцији и спровођењу кампања и интервенција. 5. Јачање сегмента исхране и сигурности хране у здравственом сектору Посредством: едукације тимова породичне медицине у примарној здравственој заштити за примјену стандарда за оцјену стања ухрањености и њихов ангажман на оцјени и давању савјета о исхрани, сигурности хране и физичкој активности, кроз промовисање здравих животних стилова; побољшања стандарда за пружање услуга у превенцији, дијагностици и лијечењу болести које су повезане са исхраном и побољшања квалитета услуга које пружају болничке кухиње, те нутритивне вриједности и сигурности хране у болницама. 11

13 6. Спровођење мониторинга, евалуације и истраживања Посредством: одређивања индикатора за праћење стања ухрањености који су лако мјерљиви и упоредиви на националном и интернационалном нивоу; успостављања система извјештавања у погледу стања ухрањености; одређивања индикатора за праћење микродефицитарних стања (анемије, јод дефицијенције, недостатка фолне киселине, А витамина, Д витамина и друго); успостављања система за праћење употребе стандарда и норматива за исхрану у предшколским установама; унапређивања система за праћење спровођења искључивог дојења у првих шест мјесеци живота; унапређивања система за праћење искључивог дојења у прва 24 часа у породилиштима; унапређивања система надзора над болестима изазваним храном, као и система за мониторинг микробиолошких и хемијских ризика у разним дијеловима ланца исхране, евалуације утицаја програма и политика са циљем смањења терета болести које су изазване храном и стварања услова за периодично спровођење популационих истраживања (сваких пет до десет година) са циљем утврђивања стања ухрањености и микродефицитарних стања, као и евалуације исхода спровођења одређених интервенција. Усвајање Политике унапређивања исхране дјеце до пет година живота у Републици Српској омогућава осмишљавање и спровођење активности потребних да би се унаприједила исхрана и превенција обољења удружених са исхраном дјеце до навршених пет година живота. Ова политика се разрађује и остварује програмима и пројектима уз координацију и сарадњу надлежних институција, невладиних организација и заједнице. Политика унапређивања здравља становништва Републике Српске до 2020.године је усвојена године. Циљ политике је унапређивање здравља становништва Републике Српске: 1. смањивањем разлика у здрављу становништва; 2. инвестирањем у здравље, укључивањем грађана у доношење одлука о здрављу и стварањем здравих локалних заједница; 3. контролом незаразних и заразних болести и унапређивањем здравствене безбједности; 4. креирањем здравог и подстицајног окружења за здравље и благостање; 5. јачањем здравственог система оријентисаног на потребе корисника; 12

14 6. јачањем јавноздравствених капацитета и припремљености за ванредна стања и 7. промовисањем и усвајањем приступа "здравље у свим политикама". 7. Смањивање разлика у здрављу становништва Разлике у здрављу становништва смањиваће се посредством: развијања специфичних политика, програма и акционих планова усмјерених на социјалне одреднице здравља и усредсређених на кључна подручја као што су: рани раст и развој, запослење и услови рада, социјална заштита, превенција и третман болести и смањивање социјалне искључености и рањивости појединаца и заједница и смањивања неједнакости у здрављу (повезано са смањивањем неједнакости у друштву). 8. Инвестирање у здравље, укључивање грађана у доношење одлука о здрављу и стварање здравих локалних заједница Инвестирање у здравље, укључивање грађана у доношење одлука о здрављу и стварање здравих локалних заједница одвијаће се посредством: осигуравања здравог почетка живота (промоција сексуалног и репродуктивног здравља, планирања породице и информисаних избора, и заштита здравља мајке и дјетета); заштите од лоших искустава у дјетињству и промовисања сигурности и благостања у дјетињству; обезбјеђивања здравствених услуга које су прилагођене потребама адолесцената, промовисања здравог старења (са нагласком на подршци људима да буду активни, сигурни и независни и да живе достојанствено); унапређивања координације здравствених и социјалних услуга, опуномоћивања грађана за доношење информисаних одлука о здрављу и стварање здравих локалних заједница (по концепту здравих градова и заједница). 9. Контрола незаразних и заразних болести и унапређивање здравствене безбједности Контрола незаразних и заразних болести и унапређивање здравствене безбједности интензивираће се посредством: имплементације Политичке декларације састанка на високом нивоу Скупштине Уједињених Нација о превенцији и контроли незаразних болести (Political 13

15 Declaration of the High Level Meeting of the General Assembly on the Prevention and Control of Non-communicable Diseases), Oквирне конвенције о контроли дувана СЗО (WHO Framework Convention on Tobacco Control), Глобалне стратегије о дијети, физичкој активности и здрављу (Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health), Глобалне стратегије за редукцију штетне употребе алкохола (Global Strategy to Reduce the Harmful Use of Alcohol) и Европске стратегије за превенцију и контролу незаразних болести (Gaining Health-the European Strategy for the Prevention and Control of Noncommunicable Diseases); промовисања здравих избора кроз формулацију и дизајн продуката, регулисање маркетинга, акциза и пореза и едукацију потрошача; развоја здравог окружења за рад и студирање, промовисање безбједности на путевима, и активног живљења, развијање здравог транспорта, едукације и исхране, промовисање сигурног физичког и социјалног окружења које штити од повреда и насиља; јачања здравственог система креирањем примарне здравствене заштите која управља ризицима за незаразне болести, рано открива и третира малигне болести, пружа интегрисану здравствену заштиту, активира људе који живе са незаразним болестима кроз механизме као што су: доношење информисаних одлука, брига за себе и своје лијечење, промовисање здравствене писмености; промовисања менталног здравља и људских права имплементацијом Европске декларације о здрављу дјеце и младих људи са интелектуалним онеспособљењима и њихових породица (European Declaration on Health of Children and Young People with Intellectual Disabilities and their Families), заштите људских права осјетљивих група и развијања установа за ментално здравље које се боре против стигматизације и подржавају реинтеграцију у заједницу; достизања и одржавања препоручене покривености имунизацијом (превенција разбољевања и смрти које се могу избјећи имунизацијом и достизање регионалних циљева везаних за елиминацију одређених болести); имплементације регионалних политика и акционих планова везаних за рационалну употребу антибиотика и контролу инфекција (да се спријечи појава и ширење резистентних сојева и интрахоспиталних инфекција); осигуравања доступности здравствених услуга и интервенција заснованих на доказима осјетљивим групама становништва да би се осигурала потпуна контрола најважнијих заразних болести као што су туберкулоза, HIV/AIDS, грип и вакцинама превентабилне заразне болести; имплементације међународних здравствених регулатива; унапређивања размјене информација и, гдје је могуће, спровођења заједничког надзора и контроле болести од стране јавноздравствених ауторитета (хумана и 14

16 ветеринарска медицина, пољопривреда и храна) у сврхе боље контроле зооноза, резистентних сојева микроорганизама и инфекција изазваних храном и развијања интерсекторског, мултихазардног приступа припремљености за хитноће и ванредна стања (избијање и епидемије заразних болести, индустријски, хемијски и нуклеарни акциденти, поплаве и земљотреси, ратови, као и коришћење биолошког, хемијског и нуклеарног оружја). 10. Креирање здравог и подстицајног окружења за здравље и благостање Здраво и подстицајно окружење за здравље и благостање креираће се посредством: процјене утицаја секторских политика на здравље, у сврхе промовисања политика које штите и промовишу здравље и благостање и превенирају болести и онеспособљења; имплементације мултилатералних споразума везаних за факторе околиша у сврхе промовисања здравог околиша и смањења негативног утицаја околиша на здравље; доприноса одрживом развоју осигуравањем заштите и одрживе употребе природних ресурса (вода, храна, земљиште, енергија, биосфера) и промоције зелених и околишно одрживих здравствених установа и прилагођавања здравствених услуга промјенама које се дешавају у околишу. 11. Јачање здравственог система оријентисаног на потребе корисника услуга Здравствени систем оријентисан на потребе корисника услуга јачаће се посредством: достизања бољих здравствених исхода код људи који живе са хроничним болестима кроз развијање здравственог система оријентисаног на потребе корисника услуга, са примарном здравственом заштитом која води и усмјерава остале нивое здравствене заштите; оспособљавања пацијената да воде бригу о свом здрављу и управљају својим болестима и стањима колико је то могуће, као и пружање безбједних и исплативих здравствених услуга што ближе кући корисника услуге; осигуравања континуитета здравствене заштите са бољом координацијом пружалаца услуга здравствене и социјалне заштите; повећања доступности здравствених и социјалних услуга и сервиса (тежећи универзалној доступности); повећавања доступности квалитетних лијекова и унапређивања квалитета здравствене заштите (са нагласком на квалитет из перспективе корисника услуга и грађана). 15

17 12. Јачање јавноздравствених капацитета и припремљености за ванредна стања Јавноздравствени капацитети и припремљеност за ванредна стања јачаће се посредством: унапређивања система надзора над здрављем и благостањем становништва; побољшавања праћења и одговора на јавноздравствене пријетње; унапређивања заштите здравља кроз управљање ризицима из животне и радне средине; промовисања здравља, укључујући акције везане за социјалне одреднице здравља и здравствену неједнакост; превенирања болести и стања, укључујући њихово рано откривање; унапређивања управљања за здравље и благостање; осигуравања компетентне радне снаге у јавном здравству; осигуравања адекватних организационих структура и финансирања јавног здравства, побољшавања заговарања, комуникације и социјалне мобилизације за здравље и подстицања истраживања у јавном здравству да би се боље информисали доносиоци одлука и пракса. 13. Промовисање и усвајање приступа "здравље у свим политикама" Промовисање и усвајање приступа "здравље у свим политикама" одвијаће се посредством: заговарања које води прихваћању чињеница да је здравље брига и одговорност свих сектора, а не само здравственог, и да улагање у здравље није потрошња него инвестиција у развој друштва; спровођења мултисекторских активности које унапређују здравље и једнакост у здрављу, кроз дјеловање на социјалне одреднице здравља (побољшање образовања, промоција социјалне кохезије, редукција сиромаштва, унапређивање раног раста и развоја дјеце); грађења партнерстава за здравље између надлежних институција, владиних, невладиних и филантропских организација, приватних фондација и заједнице; стварања капацитета за процјену ефеката свих секторских политика, стратегија, програма и пројеката на здравље становништва, те уврштавање унапређивања здравља у приоритете свих секторских политика, стратегија, програма и пројеката и промовисања здравља и једнакости у здрављу у свим политикама, тако да сви сектори разумију и прихвате своју одговорност за здравље, и дјелују у оквирима те одговорности. 16

18 Доношење Политике унапређивања здравља становништва Републике Српске до године омогућава осмишљавање и спровођење активности потребних да би се унаприједило здравље становништва Републике Српске у наредном периоду, уз координацију, сарадњу и партнерства надлежних институција, владиних, невладиних и филантропских организација, приватних фондација и заједнице. Област исхране у васпитним и образовним институцијама дефинисана је Законом о предшколском васпитању и образовању и Законом о основном образовању. Законом о предшколском васпитању и образовању ( Службени гласник Републике Српске број 119/08 и 1/12) и Законом о основном образовању и васпитању ( Службени гласник Републике Српске број 74/08, 71/09 и 104/11) дефинисана је, између осталог и, област исхране, њега, превентивно-здравствена и социјална заштита дјеце предшколског и школског узраста. Законом о храни Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 49/09) и подзаконским актима је дефинисана здравствена безбједност хране, а Законом о заштити становништва од заразних болести ("Службени гласник Републике Српске", број 14/10) и подзаконским актима проистеклим из њега хигијенско-санитарно стање у објектима, хигијенско санитарни надзор особља, микробиолошка чистоћа и друге области које дефинишу обезбјеђење здравствене исправности хране и заштиту здравља оних који учествују у раду здравствено-васпитних установа и оних који су њихови корисници Оправданост израде препорука за исхрану дјеце и омладине Истраживања која смо спровели у посљедњој декади, застарјели правни акти који дефинишу област исхране у колективима, непостојање смјерница за исхрану дјеце предшколског и школског узраста уз постојање дефинисаних политика које разматрају поље исхране дјеце указују на оправданост израде препорука за исхрану дјеце и омладине Исхрана Правилна и уравнотежена исхрана спадају међу најважније позитивне чиниоце здравља. Важно је успоставити равнотежу између уноса енергије и храњивих материја, а при томе испунити специфичне потребе дјеце и адолесцената у фази раста и развоја. Начела правилне исхране се, према препорукама Свјетске здравствене организације (СЗО), заснивају на усклађивању избора и количине хране у складу са узрастом, полом и енергетским и нутритивним захтјевима. Свјетска здравствена организација је године издала публикацију»food and Nutrition for Schools«[6] у циљу дефинисања смјерница за исхрану дјеце предшколског и школског узраста. У смјерницама је представљен значај уравнотежене исхране кроз 12 17

19 кључних корака за акцију који су међусобно повезани и испреплићу се, као и значај правилног уоброчавања Дванаест корака до правилне исхране Принцип 12 корака представља основу уравнотежене исхране, начина припреме хране и уравнотежене физичке активности за дјецу узраста од двије до 18 година. Дефинише различита поља за акцију која истовремено примјењена омогућавају правилан раст и развој и спречавају настанак обољења. Први корак: Базирајте своју исхрану на различитим врстама намирница које су углавном биљног поријекла (житарице и производи од житарица, поврће и воће), радије него на намирницама животињског поријекла. Намирнице биљног поријекла чине два основна, најшира нивоа пирамиде исхране и требале би да у оквиру дневног енергетског уноса задовоље од 60 до 75 постотака дневних енергетских потреба. Други корак: Једите хљеб, житарице, тјестенину, рижу или кромпир више пута на дан. Други корак нас упућује на то да из групе намирница биљног поријекла посебну пажњу требамо посветити житарицама и производима од житарица са нагласком на интегралне житарице и производе од интегралних житарица. С обзиром да је нашим истраживањима доказано да дјеца и млади житарице свакодневно конзумирају у врло малом постотку, посебну пажњу у едукацији треба посветити овом кораку. Намирнице из ове групе (богате сложеним шећерима, бјеланчевинама биљног поријекла и витаминима и минералима) требале би чинити основу дневног јеловника (35 до 40 постотака) и бити заступљене у више дневних оброка. Дјецу треба мотивисати да конзумирају житарице, нудећи им различите комбинације оброка у којима ће се оне наћи. Житарице би у укупном дневном енергетском уносу у зависности од енергетских потреба појединца требале чинити четири до 17 порција [6,7]. Трећи корак: Једите различито поврће и воће, дајући приоритет свјежем и из локалних извора, више пута на дан. 18

20 Поврће и воће је богато витаминима, минералима и водом. Има малу енергетску густину и због тога, у комбинацији са житарицама, представља одличан оброк. У укупном дневном енергетском уносу чини око једне трећине (15 постотака воће и 20 постотака поврће). Треба га углавном понудити у свјежем облику, као и у облику повртног варива, воћног сока или на неки други начин припремљеног воћа. У односу на укупне дневне енергетске потребе поврће и воће заједно чине четири до пет оброка, у односу три напрема један у корист поврћа [6]. Четврти корак: Замијените масно месо и месне производе месом перади, рибом, махунаркама и сочивом. Месо, риба и јаја би требали бити заступљени у свакодневној исхрани. Приоритет треба дати месу перади, које би требало бити заступљено више од три пута недјељно. Црвена меса би требла бити заступљена до три пута недјељно, риба један до два пута. Умјесто црвеног меса и перади у седмичном јеловнику могу се наћи махунарке, соја или орашасто воће, као добра замјена за месо једном седмично. У складу са дневним енергетским потребама месо се препоручује у количини од два оброка (а и више уколико су дјеца физички активна). С обзиром да је у нашем истраживању доказано да се риба једе врло ријетко, мање од једном недјељно, посебан акценат треба ставити на унапређење навика у погледу конзумирања рибе [6]. Пети корак: Користите млијеко са смањеним постотком млијечне масти и млијечне производе (кефир, кисело млијеко, јогурт и сир) који имају мањи садржај и масти и соли. Дјеца у периоду интензивног раста и развоја требају пуновриједне изворе бјеланчевина. Пуновриједне бјеланчевине се, поред групе месо, риба и јаја, налазе и у млијеку и млијечним производима. Осим бјеланчевина, ови производи су и добар извор минерала, прије свега калцијума, и витамина, нарочито липосолубилних (топивих у мастима), те се стога, дјеци млађој од двије године не препоручују обрана млијека. У узрасту од двије до 14 година препоручују се дјелимично обрана млијека са 2,8 или више постотака млијечне масти и њихови производи, док се за дјецу узраста од 15 до 18 година препоручује обрано млијеко и производи од обраног млијека у дневној количини од двије до четири порције [6]. 19

21 Шести корак: Контролишите унос масти и замијените засићене масти са незасићеним (биљна уља и маргарини са незасићеним мастима). Укупан унос масти треба да се креће од 30 до највише 40 постотака дневног енергетског уноса за дјецу од прве до четврте године узраста; 30 до 35 постотака дневног енергетског уноса за узраст од четврте до петнаесте године живота, и за узраст од 15 и више година до 30 постотака дневног енергетског уноса, али не мање од 20 постотака дневног енергетског уноса. Масти представљају добар извор енергије и витамина топивих у мастима, али их треба контролисано уносити и смањити унос свих видљивих масти, с обзиром да их има довољно скривених у различитим намирницама и производима које конзумирамо у дневном јеловнику [6,7]. Седми корак: Бирајте храну са ниским садржајем простих шећера и једите рафинисани шећер што рјеђе, ограничавајући учесталост коришћења слатких пића и слаткиша. Енергетска густина је дефинисана као количина енергије на један милилитар хране, што нам указује на то колико енергије има одређена храна или врста хране у односу на јединицу запремине. Храна с великим садржајем масти или шећера је енергетски густа и по правилу садржи мало битних нутриената и често је повезана с прекомјерним уносом енергије и појавом гојазности. Из тог разлога, као што се треба придржавати препорука у погледу уноса масти, тако се не смије гријешити ни са уносом шећера, односно унос свих видљивих масти и шећера треба ограничити на минимум, с обзиром да се обе групе макроелемената уносе путем намирница из других група [6,7]. Подаци из истраживања показују да је потрошња енергетски богате хране, посебно у комбинацији с мањим бројем препоручених дневних оброка и недовољном физичком активности (спорт, рекреација) разлог за настанак гојазности и метаболичких поремећаја у дјетињству и хроничних незаразних болести касније у животу. С обзиром да су у Републици Српској водећи разлог обољевања и умирања кардиоваскуларне болести, неопходно је превентивно дјеловати и кроз образовноваспитни систем едуковати дјецу и младе о значају правилне исхране у превенцији настанка ових болести, као и о значају рестрикције намирница велике густоће, а празних калорија. Наиме, унос видљивих масти и шећера треба ограничити на укупно пет 20

22 постотака од укупног енергетског уноса, што би за особу којој је дневно потребно 2000 килокалорија било 100 килокалорија из ове групе (са врха пирамиде). Осми корак: Изаберите храну са смањеном количином соли. Укупан унос не би требао прелазити пет грама на дан, укључујући и со у хљебу и прерађеној храни. Обавезно користити ј Со је у потпуности натријум хлорид. Потреба организма за кухињском соли (натријумом) је мала. Висок унос соли може узроковати висок притисак. Препоручује се постепено смањивати со која се користи у припреми јела на препоручене количине, тако да се то не примјети. Биље и зачини, лук и паприка, целер и бијели лук у праху, сок од лимуна и сенф су замјене за со и могу се с мало соли користити за побољшање укуса. Када бирате храну дајте предност храни која садржи нижи постотак натрија (за оријентацију један грам натрија у храни одговара 2,5 грама соли). У складу са законом, обвезно је кориштење јодиране соли [6]. Девети корак: Припремајте храну на сигуран и хигијенски начин. Кување на пари, печење, кување и употреба микроталасне пећнице, помажу смањењу употребе додатних масноћа. Десети корак: Дјеца и адолесценти требају континуирано учити о припреми хране и начину (поступку) кувања. Приликом припреме хране треба поштовати пет кључних корака за припрему здравствено безбједног оброка [6,7,8]. 1. Одржавајте хигијену! Обавезно перите руке сапуном и водом прије и током припреме хране. Оперите руке сапуном и топлом водом послије употребе тоалета. Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране. Заштитите намирнице од инсеката и глодара. 21

23 ЗАШТО? Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном. Табела 10. Врсте термичке припреме хране Врста термичке обраде Кување Динстање Печење Пржење Поступак Кување је процес термичке обраде на температури. око C, погодан за све врсте хране, гдје су вода или водена пара посредник топлине Динстање је спорији термички процес, погодан за све врсте хране, гдје је посредник у припреми топлота текуће воде и / или масноће. Печење је бржи термички поступак у којем је посредник у припреми топла врућа масноћа* и / или врућ ваздух. Пржење је термички поступак бржи, са или без додане масноће, које се обично наставља на други термички поступак. Посредник топлине је врућ ваздух и / или масноћа биљног поријекла, уље. Термичка обрада Кување у води Поширање (кување у води испод тачке кључања) Кување на пари Кување под високим притиском Динстање у властитом соку Динстање с додатком масноће* Динстање с додатком масноће* и воде Печење у тави (без или с мало масноће*) Печење на масном папиру или у алу-фолији у рерни без или с мало масноће* или уз додатак паре Печење на роштиљ тави или роштиљу Пражење без масноће (нпр. љешници) Пржење са масноћом* * Овај облик треба рјеђе примјењивати, по могућности избјегавати Извор: Gabrijelčič Blenkuš M. i sar. Ministarstvo za zdravje Slovenije. Standardi zdravega prehranjevanja v vzgojno-izobraževalnih ustanovah (brez jasličnih oddelkov v vzgojno-varstvenih organizacijah), Ministarstvo za zdravje Slovenije Ljubljana, [7] 2. Одвојите свјеже и кувано! Увијек одвајајте месо и рибу од осталих намирница приликом припреме. За припрему свјежих намирница користите посебан прибор и даске за сјечење. 22

24 Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избјегли контакт измеду свјеже и већ припремљене хране. ЗАШТО? Свјеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренијети на друге намирнице приликом припреме и чувања. 3. Кувајте довољно! Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове. Пустите да супа и чорбе врију неколико минута да бисте били сигурни да је температура прешла 70 0 целзијуса. Увјерите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти. Идеално је за провјеру температуре користити термометар. Раније припремљену храну прокувајте прије употребе. ЗАШТО? Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 70 0 C чини храну безбеднијом за употребу. 4. Чувајте храну на безбједним температурама! Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два часа. Све свјеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 0 C). Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фижидер неколико часова, а тек онда отапајте на собној температури. ЗАШТО? 23

25 Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су температуре испод 5 0 C или преко 60 0 C размножавање вечине микроорганизама је успорено или заустављено. 5. Користите исправну воду и свјеже намирнице! Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране. Бирајте свјеже намирнице. Добро оперите поврће и воће под млазом хладне воде прије чишћења и употребе. Провјерите датум производње и рок трајања намирница на паковању. Једанаести корак: Објаснити дјеци и адолесцентима предности дојења у поређењу са замјенама за мајчино млијеко. О значају дојења треба говорити од најранијег узраста у циљу промовисања дојења код будућих мајки. У периоду средње и касне адолесценције неопходно је едуковати младе о значају дојења, као првог облика храњења и најбољег извора макро и мирконутријената. Дванаести корак: Дјецу и адолесценте подстицати да уче да уживају у физичким активностима, смање вријеме проведено пред телевизором и рачунаром, и да одржавају тјелесну масу у препорученим границама бавећи се умјереном физичком активношћу свакодневно. Дјеца воле игру и сваки облик активности. Подстицање дјеце да се баве физичким активностима свакодневно, представља двоструку корист за дијете: поспјешује здрав раст и развој дјетета и развија дјечију способност за комуникацију и социјализацију. Подстичући дјецу да буду активна у млађем узрасту осигурава им се могућност да ће такви остати и током читавог живота, односно да ће редовна физичка активност бити њихов избор [6,9,10]. Родитељима треба савјетовати да не смију заборавити три ствари: 24

26 дјеца требају најмање 60 минута (и више часова) умјерених до енергичних физичких активности сваки дан дјеца не би требала проводити више од два часа током дана користећи електронске медије за забаву (као што су игре за рачунар, телевизор, Интернет). родитељ мора бити узор свом дјетету и он мора бити активан уколико жели да и дијете буде активно, нарочито у раном узрасту, када су родитељи модел понашања за своје дијете [9,10]. Колико је физичких активности и којих потребно беби?y ЕИНГ АНД ПХYСХИЛ Од рађења, дјеца уче кроз интеракцију са свијетом. За здрав развој дјеце од рођења до годину дана, треба подстицати тјелесну активност примјеном игре на поду у сигурном окружењу уз посебан надзор родитеља или неке друге стручне особе. С тјелесном активносшћу треба почети од самог рођења. Свакодневна шанса бебе да се слободно креће и буде активна помоћи ће беби да: одржи своје тијело и ум активним развије своја чула и знатижељу развијте добро држање, снагу и равнотежу се осјећа вољеном, срећном и сигурном развије своје језичке и комуникацијске способности научи више о свом тијелу и свијету око себе научи о групној игри и сарадњи са другима у игри [9]. Колико је физичких активности довољно за узраст од једне до пет година? У узрасту од годину до пет година (узраст раног дјетињства и предшколски узраст), препоручује се да дјеца буду активна најмање три часа сваки дан [9,10]. У први мах, ова препорука се може чинити превише, али дјеца су природно активна и»спремна за покрет", тако да се кратке измјене активности, од лаганих (као што је зидање зграде или неког другог објекта од коцкица или нека друга игра на поду) до енергичних (као што је трчање или скакање) могу слободно препоручити током дана у трајању од три часа [9]. 25

27 Због чега би дјеца требала бити активна у узрасту од пет до 12 година?. Физичка активност у овом узрасту може: * побољшати здрав раст и развој * помоћи изградњу снажних костију и мишића * побољшати и развити вјештине * подстаћи и развити савитљивост * помоћи у одржавању здраве тјелесне масе * побољшати рад кардиоваскуларног система (срца и крвножилног система срца) * помоћи опуштању * побољшати држање * помоћи у стицању пријатеља и развоју пријатељства * унаприједити самопоштовање [9,10]. Колико је довољно? Дјеца морају имати најмање 60 минута тјелесне активности сваки дан. Међутим, увијек је боље више - чак и до неколико часова! То се може изградити током дана уз комбинацију умјерене до снажне активности. Која врста активности се препоручује? Препоручује се комбинација умјерене и снажне активности. Умјерена активност би требала отприлике бити једнака интензитету брзог, одсјечног хода, и може укључити читав низ активности као што су вожња бициклом или било какве друге активне игре. Снажније активности, које укључују организоване спортске активности као што је фудбал, одбојка, као и активности попут балета, трчања и пливања учинит ће дјецу»задуваном и црвеном«и такве активности се могу комбиновати са умјереним активностима. Дјеца обично акумулирају активности, тако да учествовање у било каквој активној игри представља добробит за дијете. Најважније је дјеци дати прилику да учествују у разним активностима које су забавне и одговарају њиховим интересима, вјештини и способностима. Различитости у физичким активностима ће такође омогућити дјетету низ здравствених користи, искустава и изазова. И, на крају, не треба заборавити да су све 26

28 активности које троше енергију добре за дијете [9,10] јер одржавају ментално и физичко здравље дјетета и спречавају гојазност! Табела 2. Категорије стања исхрањености Категорија стања исхрањености Потхрањеност Физиолошка ухрањеност Прекомјерна тјелесна маса Гојазност Дјеца и адолесценти (стање исхрањености (ИТМ) изражено кроз перцентилну дистрибуцију ИТМ < 3. перцентила 3. ИТМ < 85. перцентила 85. ИТМ < 97. перцентила ИТМ 97. перцентила Извор: World Health Organisation. WHO Growth standards. World Health Organisation, Преузето: Тјелесну масу треба одржавати у физиолошким границама у распону од 3. до 85. перцентила [11]. Шта ћете савјетовати родитељима? Често питање родитеља је:»шта ја могу учинити да би моје дијете било активно? Родитеље треба савјетовати да: * буду узор буду активни увијек када су с дјецом; * укључе тјелесну активност у породичне излете; * да дају подршку активној игри, рекреацији и учествовању у спорту; * да подстичу и дају подршку за шетњу и бициклизам, како код куће, тако и у школи и на путу до школе; * да размисле шта би све могли понудити својој дјеци као активност кад чују: "Јао, што ми је досадно"; *да увијек буду спремни (имати кутије, и код куће и у аутомобилу, с куглама, фрисбијем или рекетима и сл.) за акцију; * да подстичу своју дјецу да замијене вријеме проведено сурфањем по интернету, гледањем ТВ-а и играњем игара на рачунару, за вријеме проведено у активној игри на ливади, школском дворишту, у припроди или парку; 27

29 *да преговарају и одреде временску границу за вријеме проведено у сурфању Интернетом, гледању ТВ-а и игрању игара на рачунару; * да раде са својим дјететом како би оно повећало своје физичке могућностии; * да раде са локалним властима како би подржали : ходање, бициклизам и физичке активности у свом сусједству и заједници; * да ходају и причају покушају да свакодневни разговор са својим дјететом у вези са школом, домаћим задатком или нећим другим обаве у шетњи, па чак и да испитју своје дјетете лекцију коју је добило да научи, крећући се у природи; * купе поклон или играчку као што су рекети, лоптице, конопац, рошуле, клизаљке, обруч, бицикл, шлауф или мишићи за пливање свом дјетету. Они подстичу његову физичку активност [9,10] Енергетске потребе и потребе у градивним и заштитним материјама Енергетске потребе и фактори који утичу на њих Енергетске потребе човјека су дефинисане као»енергетски унос уравнотежен са енергетским расходом, који треба да одржи енергетску равнотежу особе, чија је ухрањеност и тјелесни састав, као и степен физичке активности сасвим у складу са добрим здрављем. Ако се ради о дјеци, трудницама или дојиљама, енергетске потребе укључују енергију потребну за раст и пораст ткива или секрецију млијека» (табела 3). Енергетски биланс или равнотежа је стање у коме тјелесна маса остаје иста, зато што је количина енергије која се унесе исхраном, равна њеној потрошњи. Организам задовољава дневне енергетске потребе уносом угљених хидрата, масти, бјеланчевина и алкохола. Сагорјевањем једног грама масноће (липида) ствара се 9,3 килокалорија; шећера (угљених хидрата) 4,1 килокалорија, бјеланчевина (протеина) 4,1 килокалорија и алкохола 7.1 килокалорија У контексту хумане активности енергија се изражава у килоџулима јединица рада или као килокалорије, што је јединица за топлоту (количина топлоте која је потребна да повећа температуру једног килограма воде за један целзијусов степен). Ми не једемо калорије, ми једемо храну која снабдијева наш организам енергијом израженом у килокалоријама [12]. Енергетске дневне потребе су базиране на суми потреба за базални метаболизам (БМ), постпрандијалну термогенезу (ППТ) или метаболички одговор на унос хране, односно енергију потребну за пробављање хране (ЕПХ) и физичку активност (Physical Activity Level: PAL) [12]. Чиниоци који доприносе у формирању енергетских потреба су различити: величина (маса) тијела, тјелесни састав, узраст, пол, постпрандијална термогенеза, генетски 28

30 фактори, хормонски статус, здравствено стање организма, поједини елементи животне средине. Табела 11. Просјечне дневне енергетске потребе према узрасту и полу Узраст Мушкарци Жене СЗО/ФАО ЕУ СЗО/ФАО ЕУ МЈ/дан Kcal/дан МЈ/дан Kcal/дан МЈ/дан Kcal/дан МЈ/дан Kcal/дан Млађи од три мјесеца ,4 2.2 аб 526, , аб 502,4 Од четири до шест мјесеци Од седам до девет мјесеци ,4 3.0 аб 717, ,4 2.8 аб 669, аб 837, ,5 3.3 аб 789,5 Од 10 до 11 мјесеци аб 933, ,6 3.7 аб 885,2 Од једне до три године аб 1220, ,7 4.8 аб 1148,3 Од четири до шест година Од седам до девет година аб 1698, ,5 6.7 аб 1602, аб 1986, ,6 7.4 аб 1770,3 Од 10 до 13 година в 2344, ,0 8.4 аб 2009,6 Од 14 до18 година в 2823, ,4 8.9 аб 2129,2 Модификован извор: Garrow, J.C., et all: Human Nutrition and Dietetics, 10 th ed. Edinburgh, Churchill Livingstone, а-вриједности су одређене према просјечним нутритивним потребама б-без физичке активности и пожељне тежине за дјецу и адолесценте в-опсег представљених енергетски уноса без физичких активности и пожељних физичких активности и пожељне тјелесне масе за одрасле [13]. 29

31 Шта су то градивне материје? У градивне материје убрајамо бјеланчевине, угљикохидрате и масти. БЈЕЛАНЧЕВИНЕ-ПРОТЕИНИ Бјеланчевине за организам представљају (захваљујући азоту прије свега) градивне материје, а потом енергетске. Унијете у организам разлажу се под дејством фермената варења до пептида и аминокиселина, из којих организам ствара своје бјеланчевине или се путем дезаминације настала уреа излучује из организма, а преостали дио молекула прелази у шећере или масне киселине које се користе као енергетски извор. Вриједност бјеланчевина се одређује на основу врсте и количине појединих аминокиселина које улазе у њихов састав, а што се огледа у биолошкој вриједности тј. степену искористљивости од стране организма. Ранија подјела аминокиселина на есенцијалне и неесенцијалне је због нових доказа о њиховом метаболизму и улози, претрпила значајне промјене на класификацију на есенцијалне, условно есенцијалне и неесенцијалне аминокиселине, што је приказано у табели 12. Табела 12. Класификација аминокиселина Есенцијалне аминокиселине Хистидин Изолеуцин Леуцин Лизин Метионин Фенилаланин Треонин Триптофан Неесенцијалне аминокиселине Аланин Аспарагин Аспарагинска киселина (Аспартат) Цистеин (Цистин)* Тирозин* Глутам.киселина (Глутамат) Глутамин Глицин Валин Аргинин Пролин Серин *Сматрају се семисенцијалним (ако их у дијети нема довољно, организам ће их створити из есенцијалних) Извор: Живковић Р. Храном до здравља. Медицинска наклада, Загреб, [14] 30

32 Функције бјеланчевина у тијелу Бјеланчевине обављају мноштво функција у нашем тијелу: раст и одржавање тјелесне грађе; учествују у надокнади истрошеног ткива, као што су мишићи, крв, кожа, тјелесни органи и везивно ткиво; чине неке ензиме и неке хормоне који регулишу тјелесне процесе; важан су саставни дио антитијела, која се боре против болести; неке бјеланчевине имају дужност да преносе (попут каквог возила) нутријенте и друге молекуле (нпр. хемоглобин који преноси гвожђе, липопротеини, спојеви протеина и масти, омогућују пренос масти у воденој средини крви, цијанокобаламин се не може ресорбовати без једне бјеланчевине коју стварају ћелије желуца...); важни су у одржавању нормалне равнотеже тјелесне воде; као и у одржавању ацидобазне равнотеже. Поријекло бјеланчевина у људској исхрани Бјеланчевине које сусрећемо у храни потичу од намирница биљног и животињског поријекла. Разликују се према свом аминокиселинском саставу, посебно у погледу присуства есенцијалних, условно есенцијалних и неесенцијалних аминокиселина (АК). Познато је да бјеланчевине животињског поријекла садрже све есенцијалне АК у количинама које лако задовољавају потребе човјека. Бјеланчевине из ових извора се лако варе и усвајају у високом постотку. Састав бјеланчевина из намирница биљног поријекла је често дефицитаран у неким есенцијалним АК (табела 13). Међутим, повољном комбинацијом намирница биљног поријекла у исхрани се може постићи адекватан унос аминокиселина (протеини соје, пасуља, сунцокретове сјеменке и друге сјеменке), табела 13. [14,15]. 31

33 Табела 13. Биљке које су комплементарне у исхрани у погледу аминокиселинског састава и приказ недостатka аминокиселина у наведеним биљкама Житарице Махунарке Орашасто воће и сјемена Поврће Пшеница Грашак Орах Кромпир Јечам Раж Кукуруз Лећа Кикирики Соја плод Бадем Љешњак Пињоли бора Тамнозелено поврће Остало поврће Рижа Боб Бундева Просо Сланутак Сјеме тикве Хељда Сјеме сунцокрета Сјеме сезама Немају лизина, треонина, а каткада ни триптофана Немају довољно метионина ни триптофана Немају лизина Немају метионина Извор: Живковић Р.: Храном до здравља. Медицинска наклада, Загреб, [14] Потребе у протеинима Потребе у бјеланчевинама индивидуе, према експертској групи СЗО, су дефинисане као «најнижи енергетски унос бјеланчевина, који је у равнотежи са губитком азота из организма, код људи који одржавају енергетски баланс на умјереном нивоу физичке активности. Код дјеце, трудница и дојиља потребе у протеинима укључују и неопходну количину протеина потребну за депозицију протеина у ткива или за секрецију млијека, у количинама које су удружене са добрим здрављем.» [12,14,15]. Сигуроносни дневни унос обухвата потребе у бјеланчевинама, изражене кроз високо вриједне бјеланчевине јајета, млијека и меса/рибе исказане у грамима на килограм тјелесне масе, увећан за постотак дигестибилности или «нето протеинске утилизације», што је индикатор сварљивости и стопе усвајања бјелнчевина у организму човјека. У покривању дневних енергетских потреба, удио бјеланчевина износи од 10 до 15 постотака. Препоручена дневна надокнада (Recommended Dietary Allowances- RDA) jе за одрасле унос од 0,8 g/кg тјелесне масе, што за особу од 70 кg износи 56 g на дан. Раст и развој организма захтијева повећан унос бјеланчевина. У првих шест мјесеци живота то је 2,2 g/кg ТМ, а у сљедећих шест мјесеци 1,6 g/кg ТМ. У посебним физиолошким стањима потребе се увећавају у односу на основне потребе. Спортске активности такође утичу на повећање дневних потреба у бјеланчевинама 1,2 до 1,4 до1,8 g/кg. 32

34 У исхрани здравог дјетета однос анималних наспрам вегетабилних протеина треба да је два наспрам један. Енергетска вриједност једног грама бјеланчевина износи 4,1 килокалорију. УГЉЕНИ ХИДРАТИ - ШЕЋЕРИ Угљени хидрати представљају градивне материје које организам прве користи у обезбјеђењу енергије. Унијети у организам бивају хидролизовани све до простих шећера, апсорбовани кроз зид танког цријева стижу до јетре гдје се претварају у гликоген, који се као резерва нагомилава у јетри, мишићном ткиву и мозгу. У датом моменту указане потребе за енергијом, гликоген прелази процесом гликогенолизе у глукозу. За адекватно искоришћавање угљених хидрата у организму је потребно присуство витамина Б1, Б2, никотинске киселине, магнезијума и фосфора. Угљени хидрати су важан енергетски извор, из ког се најлакше и најбрже добија енергија (4,1 kcal или 17 kj по сагоријевању једног грама). Физиолошке улоге угљених хидрата у организму Основне физиолошке улоге угљених хидрата се могу резимирати у сљедећим ставкама: обезбјеђење енергије, која је брзо и лако доступна; обезбјеђење метаболита (пирувата и оксалацетата) и енергије неопходне за процесе метаболизма других хранљивих материја; учешће у изградњи гликопротеина, муцина и других конституената организма; омогућавање интрацелуларне гликозилације бјеланчевина и сљедственог везивања бјеланчевина на специфичне рецепторе и антигене; превенција хроничних болести. Подјела и поријекло шећера у људској исхрани Шећере дијелимо на моносахариде, дисахариде, олигосахариде, шећерне алкохоле и полисахариде. 33

35 Потребе угљених хидрата Полазећи од значаја угљених хидрата у исхрани, од епидемиолошких доказа о обрнутој корелацији између високог уноса комплексних угљених хидрата уобичајеном храном и ниске инциденце неких масовних незаразних обољења (кардиоваскуларних и неких малигних), као и од експерименталних доказа, експерти СЗО су препоручили веома високо учешће енергије укупних угљених хидрата у дневној исхрани. Сада важеће препоруке СЗО за одраслу популацију су сљедеће: укупни угљени хидрати треба да обезбједе 55 до 75 постотака енергије; комплексни угљени хидрати (полисахариди) треба да обезбједе 50 до 70 постотака дневно потребне енергије; једноставни шећери (моносахариди и дисахариди) се уопште не морају уносити, а горња граница је постављена на 10 постотака од укупно потребне енергије; дијетна влакна, од чега се нескробни полисахариди препоручују у количини од 16 до 24 g дневно, а укупна дијетна влакна у количини од 27 до 40 грама дневно за одрасле, док су за дјецу перпоруке од 12 до 24 грама дневно. Европска заједница је за европске земље поставила сљедеће препоруке: укупни угљени хидрати треба да обезбједе од 55 до 65 постотака дневно потребне енергије; комплексни угљени хидрати од 45 до 55 постотака дневно потребне енергије; једноставни шећери (моносахариди и дисахариди) се уопште не морају уносити, а горња граница је постављена на 10 постотака од укупно потребне енергије; дијетна влакна: нескробни полисахариди 30 грама дневно, док су за дјецу перпоруке од 12 до 24 грама дневно [15]. МАСТИ - ЛИПИДИ Масти или липиди је заједнички назив за маст, уље, восак, естер, стерол и остале сличне твари које су нетопљиве у води. Људски организам уноси масноће путем исхране користећи намирнице биљног и животињског поријекла. Масти су првенствено енергетске материје, јер по јединици масе обезбјеђују највише енергије 9,3 kcal/g. Носиоци су липосолубилних витамина А, Д, Е и К. Имају и градивну улогу у организму. Масноће су у нашој исхрани заступљене као масти и уља, подијељене на ове групе по својим физичким особинама. Масти су, за разлику од течних уља, на собној температури чврсте. Хемијски су и масти и уља мјешавина неутралних масти, 34

36 триацилглицерола - састоје се од три масне киселине и једног алкохола глицерола. Масне киселине (МК) су главни хемијски дио неутралних масти. Присуство одређеног постотка масноћа у храни је посебно важно због есенцијалних масних киселина и доступности у масноћи топљивих витамина, као и укуса које храни дају масти. Укупан унос масти треба да је највише 30 до 40 постотака дневног енергетског уноса за дјецу од рођења све до четврте године живота, 30 до 35 постотака од дневног енергетског уноса за узраст од четврте до 15. године, и за старије узрасне групе до 30 постотака дневног енергетског уноса, али не мање од 20 постотака дневног енергетског уноса. Удио масти у дневним енергетским потребама не треба повећавати у односу на препоручене вриједности, пошто је познато да већ у дјетињству постоје блиске везе између прекомјерног уноса углавном транс и засићених масти у исхрани и тежине и инциденце кардиоваскуларних болести касније у животу. Здрава дјеца ће од четврте године живота до поласка у школу постепено прећи на енергетски унос масти који се односи на општу популацију. Незасићене масне киселине, које укључују мононезасићене и полинезасићене масне киселине, са којима се смањује ризик од кардиоваскуларних болести, треба да представљају двије трећине од свих масти и укупно треба да чине до 20 постотака дневног енергетског уноса. За људе посебан значај имају полинезасићене МК. Међу полинезасићеним МК највећи значај имају: фамилија линолне омега-6 и линоленске омега-3 масних киселина. Међу фамилијом омега-6 за човјечији организам најзначајнија је линолна која је биљног поријекла, а међу омега-3 МК, алфа-линоленска односно њена два метаболита: еикосапентаенска или ЕПА и докосахексаенска или ДХА масна киселина. Посебно треба подвући чињеницу да су омега-3 и омега-6 масне киселине есенцијалне МК, односно да људски организам није способан да их сам синтетише. Истини за вољу организам сисара, па и човјек, способан је да из алфалиноленске масне киселине сам синтетише еикосапентаенску и докосахексаенску, али се тај процес одвија врло споро и ометан је истовременим уносом линолне омега-6 МК. Стварају се у хлоропластима биљака и фитопланктона. Важан извор омега-6 МК су биљна уља, док су главни извор омег-3 МК уље и месо риба. Најбогатије у овим МК су рибе хладних сјеверних мора (лосос, харинга), у рибама из наших мора највише их има у плавој риби, а од слатководних риба најповољнији маснокиселински састав имају штука, смуђ и толстолобик. 35

37 Полинезасићене масне киселине треба да обезједе око седам постотака од дневног енергетскоге уноса, а највише до 10 постотака. Будући да их тијело не може само произвести, посебно су важне у исхрани. Мононезасићене масне киселине, а посебно олеинска киселина играју виталну улогу у спречавању кардиоваскуларних болести. Препоручаује се да чине више од 10 постотака дневног енергетског уноса. Засићене масти се налазе углавном у храни животињског поријекла, која је такође повезана са повећаним уносом холестерола. Удио засићених масних киселина би требао да буде до 10 постотака укупног дневног енергетског уноса. Транс масне киселине се налазе у мањим количинама у неким намирница животињског поријекла или у намирницама које се производе од дјеломично хидрогенизованих биљних уља (нпр. у производњи маргарина), те у рафинисаним уљима и као продукт термичке припреме намирница пржењем, печењем и сл. Због свог штетног дјеловања на здравље њихов унос не би требао да чини више од једног постотка укупног дневног енергетског уноса. Препоручени дневни унос масти од 30 постотака и заступљеност масних киселина је сљедећа: Укупан унос масти до 30 постотака укупног дневног енергетског уноса Засићене масне киселине < 10 постотака укупног дневног енергетског уноса Полинезасићене масне киселине од шест до 10 постотака укупног енергетског уноса: -6 полинезасићене масне киселине од пет до осам постотака -3 полинезасићене масне киселине од један до два постотка Трансмасне киселине мање од једног постотка Мононезасићене масне киселине различито (зависно од збира засићених, полинезасићених и транс МК ) [6, 7, 12, 14,15]. Шта су то заштитне материје? У заштитне материје убрајамо витамине и минерале. ВИТАМИНИ, МИНЕРАЛИ И ВОДА Витамини су есенцијални органски нутријенти који су у малим количинама неопходни за процесе раста, репродукцију и унапређење здравља. Уносе се путем хране у малим количинама, јер их људски организам углавном не може синтетизовати. Подјељени су према својој растворљивост у хидросолубилне (растворљиве у води) и липосолубилне (растворљиве у мастима). 36

38 Већину витамина садржи углавном свјеже воће и поврће, и неољуштене житарице и њихови производи. Елементи су минерали које тијело, као и витамине, не може само стварати, а потребни су за његово функционисање. С обзиром на потребне количине у организму подијељени су у макроелементе (натријум, хлор, калијум, калцијум, фосфор, магнезијум), микроелементе (гвожђе, сумпор, флуор, цинк, селен, бакар, манган, хром, молибден, кобалт и никл) и елементе у трагу. Током периода интензивног раста и развоја посебно је битно увођење гвожђа, калцијума и јода. Гвожђе у храни је најбоље искориштено у присуству витамина Ц. Препоручене дневне потребе за витаминима и елементима приказане су у Додатку 1. Табелама 2,3 и 4, а препоруке у вези са енергијом и градивним материјама у табели 1. Додатка 1. [6,7, 15]. Потреба за водом зависи од тога колико се уноси пића и течне хране с једне стране и колики је губитак немјерљивих (дисање, знојење) и мјерљивих количина (мокраћом и столицом) воде на другој страни. Одређена количина воде се такође ослобађа у току метаболизма хране. Потреба за уносом воде подудара се са енергетским потребама, тако да се потреба за водом повећава када је повећана потреба за енергијом. Процјењује се да организму за обављање умјерене физичке активности треба око један литар воде по 4,18 МЈ (1000 килокалорија) прехрамбреног енергетског уноса. Дакле, препоручени унос воде према препорученим енергетским потребама за умјерено физички активну дјецу је од једног до два литра дневно, а омладине око 2,5 литара дневно. Потреба да се повећа унос текућине постоји код повећане физичке активности, појачаног знојења и повећане температуре у околини [7] Структура исхране у складу са пирамидом исхране Да би дневни јеловник задовољио индивидуалне или колективне потребе у енергији, градивним и заштитним материјама, неопходно је извршити правилан избор и припрему намирница. Приликом планирања структуре јеловника увијек се користимо принципом избора намирница у складу са пирамидом исхране. 37

39 Слика 1. Пирамида исхране Врло ријетко 2 порције 2-4 порције 4-5 порција 4-17 порција Извор: Преузето и модификовано из: Department of Health and Children Ireland. Food and nutrition guidelines for preschool services. Dublin: Health Promotion Unit, 2004 [16] Житарице и производи од житарица Житарице и производи од житарица садрже комплексне угљене хидрате. У љусци зрна житарица налазе се минерали и витамини Б комплекса, а у клици зрна витамин Е. По свом саставу се разликују, што је приказано на примјеру најучесталије коришћених житарица (табела 14.). Табела 14. Биолошка вриједност различних врста житарица Врста жита Угљени хидрати Бјеланчевин е Масти Вит. Б 1 Вит. Б 2 Гвожђе Дијетна влакна Енергија g g g mg mg mg g kcal Пшеница 59,4 11,5 2 0,5 0,1 3,3 10,6 309 Раж 53,5 8,6 1,7 0,35 0,17 4,6 13,1 269 Јечам 57,7 10,6 2,1 0,43 0,18 2,8 9,8 299 Зоб 61,2 12,6 7,1,52 0,17 5,8 5,6 368 Просо 59,6 10,6 3,9 0,26 0,14 9 3,8 323 Рижа 74,6 7,4 2,2 0,41 0,009 2, Кукуруз 65,2 9,2 3,8 0,36 0,2 1,5 9,2 338 Извор: Преузето из: Gabrijelčič Blenkuš M. i sar. Ministarstvo za zdravje Slovenije. Standardi zdravega prehranjevanja v vzgojno-izobraževalnih ustanovah (brez jasličnih oddelkov v vzgojno-varstvenih organizacijah), Ministarstvo za zdravje Slovenije Ljubljana, [7] 38

40 Прерадом житарица, углавном уклањањем вањске љуске, осиромашује се њихов нутритивни састав. Долази до губитка минерала, витамина и влакана. Стога се препоручује користити производе од цијелог зрна житарица. У свакодневној исхрани користимо поред житарица и различите производе, који су, како је утврђено у досадашњим истраживањима далеко чешће заступљени у исхрани у односу на житарице. Хљеб је производ припремљен од брашна, воде, соли и квасца под посебним технолошким поступцима мјешења, ферментације и печења. Према врсти житарица, од којих је направљен на нашем тржипту су присутни: бијели пшенични, полубијели, црни, ражени, кукурузни, хељдин и друге врсте хљеба. Хљеб је најпопуларнија врста хране која се производи од житарица и главни је извор угљених хидрата. Он такође доприноси обезбјеђењу дневне потребе за протеинима, који су ниже биолошке вриједност од животињских. Хљеб је важан извор витамина Б 1 и Б 2, минерала и влакана. Зато треба бирати углавном хљеб од брашна које због прераде није нутритивно осиромашено и сврстано у лоше намирнице. Поред хљеба тјестенина је као намирница из групе житарице и производи од житарица, најзаступљенија у исхрани дјеце и младих код нас. Тјесетенине су сви производи од тијеста, који су осушени и могу се лако складиштити. Направљене су од оштрог брашна тврде сорте пшенице (нпр. дурум), воде и соли. Тјестенина се може припремити и од других врста брашна: хељда, рижа, итд.. Тјестенинама се могу додати јаја (тјестенина с јајима), соја, поврће и други прехрамбени производи. Производе се различитих облика и дебљине. Када се користи тјестенина с јајима или сојом треба знати да им је повећан садржај протеина. Тјестенине садрже доста угљених хидрата (70 постотака), од 12 до 14 постотака бјеланчевина, око 2,9 постотака масти, један постотак минерала и 0,5 постотака влакана. Састав тјестенине углавном зависи од сировина од којих је направљена. Скроб из тјестенина се полако разграђује у глукозу и полако се сели из пробавног тракта у крв и мало оптерећује метаболизам. Због нутритивног састава и начина пробаве су нарочито погодне за исхрану спортиста и физички активних људи, већини дјеце и адолесцената су популарна храна. Са додатим квалитетним умацима могу представљати пуновриједан оброк [6,7]. 39

41 Воће и поврће Плод воћа је заједнички назив за све јестиве плодове мултикултурног и самониклог биља, изузев ораха. Воће је заједнички назив за многе вишегодишње култивисане и дивље биљке и орашасте плодове. Лако је пробављива храна, због високог садржаја воде (од 70 до 95 постотака) и ниског садржаја енергије. Орашасти плодови су због високог садржаја уља изузеци. Због свог високог садржаја витамина, минерала, простих и сложених шећера (пуно глукозе и фруктозе), пектина и других влакана, воћних киселина те ароматских материја имају значајан утицај на очување здравља и превенцију болести. Заштитну функцију и утицај на регулисање тјелесне масе имају и влакна у воћу. Подјела воћа Према ботаничком поријеклу воће се може подијелити у сљедеће групе: јагодичасто: јагоде, малине, купине, бруснице, грожђе, итд.., воће с чврстом кожом: ораси, љешњаци, кестење, бадеми, итд.., воће: јабуке, крушке, дуње, кошпичаво воће: брескве, кајсије, трешње, нектарине, шљиве, итд., јужно, егзотично воће: ананас, авокадо, банане, смокве, нар, манго, папаја, итд.., цитруси: грејпфрут, наранџе, лимун, клементине, мандарине, итд. [7]. Поврће и махунарке Поврћем се зову све биљке или дијелови биљака, који се користе за људску употребу свјежи или термички обрађени. Поврће и легуминозе у исхрани као и воће садржи пуно воде (од 65 до 95 постотака) и материја важних за функционисање организма: минерали, витамини, етерична уља, ензими, и сл.. Материје садржане у поврћу, су прије свега важни антиоксиданси, као што смо споменули код воћа. Удио влакана је највећи у купусњачама. Садржај витамина током складиштења и кувања се губи, због чега се више препоручује конзумирати свјеже поврће. Махунарке садрже много протеина те су важан извор угљених хидрата, садрже витамине Б 1, Б 2 и Б 6 те минерале. Нутритивна вриједности бјеланчевина је већа него код свих осталих врста поврћа. Махунарке су након открића кромпира биле заборављене и запостављене. Од недавно је потражња за њима већа због свијести о важности влакана и повећаног интереса код људи за безмесну исхрану, с обзиром да су оне добра замјена за месо, због састава бјеланчевина из махунарки. Осушена зрна махунарки садрже око 60 40

42 постотака скроба и 20 постотака бјеланчевина. То су мање биолошки вриједне бјеланчевине и искориштавају се теже него животињске бјеланчевине. Подјела поврћа Према јестивом дијелу биљака поврће се дијели: лиснато и стабљичасто: различите врсте салате, шпинат, блитва, итд.., купусњаче: купус, кељ, карфиол, брокула, парадајз, паприка, тиквице, краставци, патлиџан, спадају у воће иако га користимо као поврће шпароге, артичоке, итд, луковичасто поврће: црвени лук, бијели лук, празилук, итд.., коријенасто: ротквице, мрква, першун, цвекла, репа, итд.., махунарке: грашак, грах, соја, лећа итд.. Кромпир је прије свега скробна храна, садржи око 80 постотака воде, 15 до 20 постотака скроба и око 2 постотка високо биолошки вриједних протеина. Добар је извор калијума, гвожђа, витамина Б 1 и фолне киселине. Садржи много витамина Ц који се складиштењем и термичком обрадом губи [7] Млијеко и млијечни производи Млијеко је осим хљеба једина намирница приступачне цијене, и готово једина храна која садржи уравнотежене нутритивне материје за уравнотежено функционисање тјелесних функција. На тржишту је доступно обрано млијеко с 0,5 постотака млијечне масти (може се наћи <0.5 постотака м.м), полуобрано млијеко са 1,6 постотака млијечне масти (може се наћи млијеко са 1,5 до 1,8 постотака м.м ) и пуномасно млијеко са 3,5 постотака млијечне масти (може се исто тако наћи млијеко и са > 3,5 постотака м.м). Садржај масноћа млијека се усклађује с европским смјерницама [7]. Млијеко се може прерадити у различите млијечне производе, при чему се чувају главне нутритивне материје, чак и ако се користе потпуно различити методи производње. Уколико се у исхрани користи полуобрано млијеко, избјегава се прекомјерно уношење животињски масти. Јогурт се производи у складу са технолошким поступцима кондензације и пастеризације, а потом врења млијека. Јогурт има високу хранљиву вриједност и лако је пробављив, што му даје посебну дијететску вриједност. У њега се може додавати воће и други додаци или му се може обрати масноћа. 41

43 Кефир се производи ферментацијом млијека помоћу млијечних бактерија и посебних квасница. Кефир садржи протеине млијека и све минерале који се налази у млијеку. Павлака је производ млијека с високим садржајем масти. Добија се центрифугирањем. Може имати различит садржај масноћа, јер се различито производи: пастеризација, UHT (третман ултра високе температуре) или стерилизација, може бити кисела или слатка. С обзиром на начин производње и рок употребе јој је различит. Маслац је произведен од павлаке без додавања хемијских адитива и представља прије свега њен масни дио. Такође садржи и неке друге дијелове павлаке. Треба га чувати на температури од 1 до 3 C и на 75 постотака релативне влажности, заштићен од свјетла и ваздуха. Лако се може дубоко замрзнути. Тако се може продужити трајност до пет мјесеци. Просјечни састав маслаца је: садржај млијечне масти мин. 83,0 постотака (с изузетком свјетли маслац), бјеланчевине, око 0,5 постотака, млијечни шећер, око 0,5 постотака, минералне соли приближно 0, 2 постотака воде, око 15.8 постотака. Жути маслац има боју коју му даје природни садржај каротена. Садржи витамин Д и Е и линолну киселину. Сир је најстарији млијечни производ. Сир садржи разне витамине, од водотопљивих су витамини Б-групе и многи топљиви у мастима: А, Д, Е, К и провитамин А (бета каротен). Бјеланчевине и аминокиселине из сира у већој количини су казеин и албумин. Вода сиру даје одређену чврстоћу и утиче на трајност сира, изглед и индиректно утиче на укус. Сир садржи и бројне елементе: калцијум, натријум, хлориде, калијум, гвожђе, фосфор, флуор, бакар и минералне соли. Зрели сир не садржи угљене хидрате, јер се млијечни шећер, који је једини угљени хидрат у млијеку, у процесу сазријевања дјеловањем бактерија млијечне киселине претвара у млијечну киселину. Масти у сиру су фино распршене и могу се у случају лошег складиштења лако исцједити. Када говоримо о мастима у сиру обично мислимо на постотак у сувој материји. Током складиштења постотак масти се мијења зато што стајањем вода испари. Податак о 42

44 садржају масти у сувој материји служи као податак о структури сира, а не као апсолутни постотак масти. Дакле, крем сир са 65 постотака масноће у сувој материји не садржи више масти, него сир са 48 постотака масноће у сувој материји оба садрже око 33 g на 100 g сира. Свјеж (млади) сир, зависно који је тип, садржи од 15 до 50 постотака млијечне масти у сувој материји. Користи се за доручак, као десерт, намаз на хљеб, пецива, итд. [7] Табела 15. Подјела сира према конзистенцији, структури, садржају воде и начину производње Врста сира Тврди (за рибање и за резање) Особине Већег промјера, компактне структуре, са шупљинама или без њих Садржи воду од 35 до 40 постотака Кора или без (у паковању) Тврд за резање : сир типа ементалер, качкаваљ Полутврди Мање тврд, компактне структуре, што је лакше резати, има шупљине Садржај воде од 40 до 50 постотака Кора или без (у паковању) Меки (с племенитим плијеснима, црвени премаз, бијели сир) Мање димензије, различитог облика, без шупљина или веома ријетке Садржај воде до 50 постотака Нема кору или је врло мекана С племенитим плијеснима: с тамним плијеснима (типа roquefort, горгонзола...), с бијелим бијелим плијеснима (camembert и др.) Свјежи сир У продаји као измрвљени сир или у грудвама или коцкама Аутохтони Назван по мјесту производње Мин 45 постотака масти у сувој материји (различите старости) Сирни намази Млади сир са додатком: поврћа, воћа, сувог меса, чоколаде, кафе, шећера (до 20 постотака) Мазиве конзистенције, не мање од 25 постотака суве материје од додатих састојака и не мање од 18 постотака суве материје од додатих састојака. Извор: Преузето из: Gabrijelčič Blenkuš M. i sar. Ministarstvo za zdravje Slovenije. Standardi zdravega prehranjevanja v vzgojno-izobraževalnih ustanovah (brez jasličnih oddelkov v vzgojno-varstvenih organizacijah), Ministarstvo za zdravje Slovenije Ljubljana,

45 Табела 16. даје приказ подјеле сирева у односу на количину млијечне масти. Табела16. Подјела сирева зависно од количиние млијечне масти у сувој материји Врста сира Постотак млијечне масти у сувој материји Пуномасни са 55 постотака м.м. мин 55 Пуномасни мин 50 Масни мин 45 Тричетврт масни мин 35 Полумасни мин 25 Четврт масни мин 15 Посни мање од 15 Извор: преузето из: Gabrijelčič Blenkuš M. i sar. Ministarstvo za zdravje Slovenije. Standardi zdravega prehranjevanja v vzgojno-izobraževalnih ustanovah (brez jasličnih oddelkov v vzgojno-varstvenih organizacijah), Ministarstvo za zdravje Slovenije Ljubljana, У млијечне производе спадају и млијечни пудинзи, млијечни намази, сладолед и смрзнути десерти Месо и производи од меса, риба и јаја Месо је извор бјеланчевина и садржи важне микронутријенте као што су гвожђе и витамини Б групе. Бјеланчевине из меса имају високу биолошку вриједност, дакле, чак и мале количине су довољне да покрију људске потребе за њима. Садржај бјеланчевина у месу разликује се, зависно о врсте меса и комада (дијела тијела животиње) и креће се од 15 до 22 постотка. Осим јетре, месо готово да не садржи угљене хидрате. Садржај варира између један и пет постотака. Садржај масноћа није толико зависан о врсти меса као што је зависан од којег дијела тијела животиње је месо. Због масти месо је важан извор енергије, а не само бјеланчевина. Осим масти у месу на количину масноће утиче и то који је начин припреме. Поснији комади садрже од један до шест постотака масти, маснији од 15 до 25 постотака. С обзиром на пробављивост битна је старост животиње као и разликовање боја (бијело или тамно месо). Бијело месо је телетина, перад, риба, месо младих домаћих кунића, јагњетина, козије месо и жабљи батаци. Друге врсте су тамне. Меко месо младих животиња лако је пробављиво. 44

46 Месо треба прије употребе да прође период зрења. Током сазријевања дешавају се биохемијске промјене које месу дају бољи укус. Нежељене материје у месо могу доћи из околине, на примјер. тешки метали и остаци пестицида, проблем представљају и остаци лијекова који се користе за лијечење животиња. Квалитет меса зависи од комбинације неколико чинилаца: старости и исхрањености животиња, меснатости и постототка масти. Исхрањеност животиње утиче на оцјену квалитета меса [7]. Кулинарске особине меса Најважније за припрему укусног меса, је избор комада и његов квалитет, који утиче на вријеме припреме. На укус меса утиче и температура кулинарске и технолошке обраде на којој се врши припрема хране Сензорска (органолептичка) својства су она која се региструју мирисањем, окусом, жвакањем и гледајући храну при конзумирању. Боја меса скреће пажњу на квалитет, али само у комбинацији са другим критеријумима. Мермерни комади меса су увијек свјетлији од дијелова са мање интрамускуларне масти. Резна површина у додиру са ваздухом брзо мијењаја боју (оксидира). Свијетлу боју телетине не треба замијенити са месом малокрвних животиња. Промјењена боја масноће (нпр. жута) може исто тако бити узрокована начином исхране животиња. Старост животиње првенствено утиче на употребљивост и начин припреме појединих комада меса. Све животиње имају финије дијелове меса (мекше) или оне са грубљим влакнима (тврђе). Младе животиње иначе имају финија влакна, њихово месо је погодније за обраду и брзу припрему. Дијелови тијела животиња су различитог квалитета и различито су погодни за одређене врсте припреме. Меснатост је однос између кости и мишића (меса). Комади са мало меса имају већи удио костију. Због тога су цијене таквих дијелова ниже. Одређен постотак масти у месу неопходан је за добар квалитет меса. Правилно припремљена јела осигуравају сочност и добар укус хране, табела 17. [7] 45

47 Табела 17. Основни начини припреме меса Врста меса Термична обрада Основни начин припреме Меко месо са мало везивног ткива Мање меко месо са више везивног ткива Сува топлота обрада (без додатка текућине) Топлинска обрада са влагом (на температури од 70 до 75 0 C) Термичка обрада у пари (при температури испод тачке кључања; са додатком текућине) Сотирање (брзо печење уз. пржење на масти) Печење на жару Печење: у рерни у рерни са вентилатором на ражњу печење при нижим температурама Печење у рерни Кување у текућини испод тачке кључања Комаде меса најприје препржити на врућој масноћи, потом долијевати текућину да се омекша. Динстање Кување (врење) Извор: Преузето из: Gabrijelčič Blenkuš M. i sar. Ministarstvo za zdravje Slovenije. Standardi zdravega prehranjevanja v vzgojno-izobraževalnih ustanovah (brez jasličnih oddelkov v vzgojno-varstvenih organizacijah), Ministarstvo za zdravje Slovenije Ljubljana, [7] Рибље месо у просјеку има мање масног и везивног ткива и ћелијске структуре су му рахлије. Због тога је могућа бржа разградња од стране пробавних ензима те се рибље месо лакше и брже пробављава од меса домаћих животиња (с изузетком неких врло масних риба), и наравно мање је засићујуће. Нутритивни састав рибљег меса је различит и зависи од врсте риба. Месо садржи од 17 до 20 постотака бјеланчевина, посне рибе садрже између 0,8 и 2 постотка масти (масне од 4,5 до 12 постотака) и мање од једног постотка угљених хидрата. Садрже око 75 постотака воде, од један до 1,5 постотака минерала (углавном натријума, калцијума и фосфора, а у морским и јода). Од витамина које садрже, прије свега су ту витамин А, Б 1 и Б 2. Енергетска вриједност зависи од количине масноће. Риба се може подијелити према зоолошкој основи, према извору (слатководне и морске), према садржају масти (масне и посне), квалитету меса (плава и бијела..). Морска риба је врло квалитетна и лако пробављива храна. Утицај на здравље приписује се њиховом саставу 46 (обично врло повољан састав масти, богат у -3 масним

48 киселинама, у мастима топљивом витамину Д, и низак ниво холестерола). Осим тога, морска риба у исхрани је један од најважнијих извора јода. Такође садржи високо вриједне животињске бјеланчевине, богата је гвожђем, калијумом и ниацином. Мале рибе, се могу конзумирати са костима, тако да представљају богат извор калцијума [7]. Квалитет рибе Свјеже рибе су оне које се до потрошача достављају у континуираном хладном ланцу, без употребе било каквог конзерванса. Кожа треба да је природног сјаја и боје, без оштећења и неисушена. Слуз требао да је прозирна, љуске чврсто на тијелу, шкрге свијетло црвене и неслијепљене. Очи морају бити пуне, јасне и сјајне. Месо треба бити чврсто, када се притисне да се улегне, а потом се враћа у свој првобитни положај. Неприкладан мирис означава дуго складиштење. Изнутрице из трбушне шупљине морају се уклонити, трбушна шупљина мора бити без мириса, остатак крви треба бити свијетло црвен. Јаја су пуновриједан извор бјеланчевина. У комбинацији са месом, рибом и махунаркама требају бити заступљена у седмичном јеловнику три пута. Ограничења су везана за њихов висок садржај холестерола, као и код изнутрица, због чега се не препоручује њихова свакодневна употреба [7] Вода и друге врсте напитака Конзумирање текућине (пића) је потребно за одржавање равнотеже воде у тијелу. Најбоље пиће за опуштање и за надокнаду изгубљене текућине је хигијенски исправна вода за пиће. Вода за пиће садржи релативно мало минерала, док је вода која садржи више минерала минерална вода (Табела 18.). Од пића, који садрже воће, углавном се препоручују сокови од воћа и поврћа. Предност при избору треба дати производима без додатог шећера. Још се препоручује свјеже припремљен цијеђени сок од свјежег воћа. Воћни сокови садрже одређену енергију, па је то потребно узети у обзир у планирању јеловника. За ублажавање жеђи могу се такође понудити биљни и воћни незаслађени чајеви (Табела 18.) [16]. 47

49 Табела 18. Врсте напитака Врста пића Вода из славине Препорука Потицати унос воде као пића често током дана. Флаширана вода Чист незаслађен воћни сок Пића на бази воћног сока, Може садржавати високе нивое неких минерала као што су натријум, што може битиштетно за малу дјецу. Ако се користи, одаберите минералну воду с мање од 20mg натријума (Na) по литри. То ће писати на наљепници. Газирана вода у великим количинама може нашкодити зубима.корисни извор витамина C. Дјецу треба потицати да узму пола чаше с доручком или уз главни оброк како би тијело апсорбирало гвожђе. Воћни сокови садрже природне шећере и киселине, стога се са стоматолошког аспекта препоручује да се воћни сокови разриједе (један дио сока са четири до пет дијелова воде) и дају уз оброке. Треба избјегавати јер садрже шећер и киселине, од којих су оба штетна за зубе. Пића са вјештачким заслађујућим средствима Газирана пића (освјежавајућа безалкохолна пића), пића обогаћена минералима тзв. диет пића Пића са вјештачким заслађујућим средствима се не препоручују за дојенчад и малу дјецу. Ако их дајемо они би требали бити разријеђени с пуно воде (један дио на осам дијелова вода) и користе се само у умјереним количинама Треба избјегавати јер садрже пуно шећера и киселина, од којих су оба су штетни за зубе. 'Диет' пића садрже минерале и умјетна сладила умјесто шећера и треба их такође избјегавати. Чак и без шећера, они су штетни за зубе због њихове киселости. Нису погодни за пиће млађој дјеци, јер садрже танине, који ометају апсорпцију гвожђа. Кофеин из кафе је стимуланс и није погодан за дјецу Чај и кафа Извор: Department of Health and Children Ireland. Food and nutrition guidelines for pre-school services. Dublin: Health Promotion Unit, 2004 [16] Млијеко и производи од млијека, млијечни напици садрже релативно велике количине енергије и нутритивних материја, и убрајају се у нутритивно богата пића, а не у напитке за жеђ. 48

50 Исхрана дјетета у првих шест мјесеци живота У периоду од рођења, па до навршених шест мјесеци, дијете би требало искључиво дојити, дакле хранити се мајчиним млијеком без додавања било које друге хране и течности (ни вода), уколико не постоје неки фактори који то спречавају. Дојење подразумијева храњење дјетета на мајчиним прсима, мајчиним млијеком које се излучује приликом лактације (процеса стварања млијека у дојкама). Ово је тзв. нутритивни аспект дојења, којим дијете задовољава своје прехрамбене потребе. Количина и састав мајчина млијека мијењају се током дојења, посебно у првом мјесецу живота дјетета, како би се количином и саставом прилагодили његовим потребама. Прво млијеко које се јави у дојци мајке назива се колострум, потом слиједи пријелазно млијеко, па зрело млијеко. Колострум је млијеко које се ствара у првим данима дојења, густо је и жућкасто, садржи више бјеланчевина, а мање масти и угљикохидрата. Већи садржај бјеланчевина односи се прије свега на тзв. заштитне бјеланчевине (имуноглобулине и антитијела), па је главна вриједност колострума заштита од инфекција. Излучује га се врло мало (од пет до15 милилитара по оброку), па је важно да га дијете што више конзумира. Пријелазно млијеко се излучује након колострума, између четвртог и 14. дана дојења, а у њему полако расте количина масти и угљикохидрата, као и укупна калоријска вриједност. Ствара га се око 500 мл током 24 часа. Зрело млијеко почиње се излучивати од треће недеље живота надаље кроз читав период дојења. Редовним стављањем дјетета на прса, дојка се потиче на стварање млијека у количини која је потребна за искључиво дојење дјетета током првих шест мјесеци. У односу на колострум, има више масти и угљикохидрата, а мање бјеланчевина. Међутим, важна карактеристика зрелог млијеко је да му састав није једнак на почетку и на крају подоја, што је врло битно да мајка зна. У почетку подоја дијете добија тзв. прво млијеко или предмлијеко које је по изгледу воденастије, плавкасте боје. Ово млијеко садржи више воде и угљикохидрата и тиме задовољава потребу дјетета за текућином. Из наведеног разлога дјетету на прсима не треба додавати воду, чај ни другу додатну текућину. Како се подој ближи крају, тако млијеко садржи све више масти, а то је тзв. задње млијеко или скривено млијеко, по изгледу густо и жућкасто, а дјетету пружа осјећај ситости. Када дијете поједе више овога масног млијека, биће задовољније и имаће осјећај ситости [17,18,19]. 49

51 Због чега је дојење важно? Дојење је и више од исхране дјетета. Мајка током дојења преноси дјетету осјећај топлине, сигурности и заштићености. Осим важности у исхрани дојење има неке друге аспекте: 1. имунолошки аспект: подразумијева заштиту дјетета од заразних, упалних и имунолошких болести и поремећаја 2. психосоцијални аспект: дојење представља изузетан и непоновљив психофизички доживљај с позитивним утицајем на психичку стабилност мајке и дјетета. У новије вријеме наглашава се важност дојења у остваривању ране привржености између мајке и дјетета early attachment. Активним укључивањем оца у подршку дојењу повећава се повезаност и задовољство читаве породице 3. практични аспект: доступно је, идеалне je температуре и није потребно прати и стерилисати флашице и друго суђе 4. економски аспект: бесплатно. Дојена дјеца имају низ добробити за здравље: мање инфекција пробавног, мокраћног, дишног система и упала средњег уха; бољи одговор организма на вакцину против дифтерије, тетануса, великог кашља, дјечје парализе и болести узрокованих хемофилусом инфлуенце; мање гојазности и шећерне болести у одраслој доби; мање болести срца и крвних жила; мање алергијских болести; мањи ризик од синдрома изненадне дојеначке смрти; правилнији развој чељусти и зуба; успјешнији психолошки развој; потицање блиског контакта између мајке и дјетета [17,18,19].. Како успјешно дојити? За успјешно дојење неопходна је мотивација мајке да се тај чин обави на најбољи могући начин, без обзира на то што он некад може бити праћен и неким непријатним догађајима и бити болан. Припрему мајке за дојење треба обавити још у току трудноће. Мајка мора научити све о својим дојкама и настанку млијека у дојкама, као и о позитивним странама дојења. Данас је на располагању читав сет пропагандног материјала у свим видовима 50

52 медија, али је врло значајна припрема мајке од стране породичног доктора и гинеколога који јој прати трудноћу. У припрему за дојење треба свакако укључити и партнера, будућег оца. Едукација се наставља у породилишту, гдје едукацију мајке врше бабице и медицинско особље на одјељењу за бабињаре. Након порођаја дијете се одмах ставља на прса мајке. Дојење не би смјело бити болно, ако је дијете исправно постављено на дојку, па у случају болности или нелагоде, треба покушати поново или тражити помоћ особља у породилишту. Прије почетка дојења добро је истиснути неколико капи млијека и њиме обложити брадавицу да се мало омекша, како би је дијете лакше прихватило. Један од предуслова успјешног дојења је правилно прихваћање дојке. Приликом дојења треба обратити пажњу на неколико чињеница, важних за правилно прихваћање дојке: прије дојења се треба опустити и удобно смјестити у неком од наведених положаја мајка треба бити усредсређена на дијете носић дјетета треба бити у разини брадавице, а уста мало испод брадавице дјететову усну треба додирнути брадавицом и причекати да широко отвори уста када отвори уста, помакнути дијете према дојци и започети дојење [17,18,19].. Дојење у сједећем положају Најбоље је смјестити се у удобан и широк наслоњач. Стопала морају бити на поду или на подлошку за ноге, а леђа равна. Да би се постигао удобан положај, иза леђа се може поставити јастук, и то један у предјелу слабинског дијела кичме, а један у предјелу рамена. Тако се неће осјећати бол у леђима за вријеме и након дојења. Испод лактова и на кољена треба такође ставити неколико јастука, а дијете на њих. Јастуци ће носити дио дјететове тежине, па мајка неће осјећати болове у рукама. У класичном сједећем положају дијете је читавим тијелом окренуто бочно према мајци, а не само главицом (слика 2) [18]. Слика 2. Дојење у сједећем положају Преузето из: Закањ З. Дојење дар живота, Министарство здравства и социјалне скрби Републике Хрватске, Загреб,

53 Дојење у лежећем положају на боку. Овај је положај најугоднији за мајке које су биле подвргнуте епизиотомији (сјечење међице). Јастуке треба ставити под главу, иза леђа и између кољена мајке, а дијете поставити бочно уз тијело мајке, носом у висини брадавице. Јастук треба поставити иза леђа дјетета тако да је дијете окренуто прса-на-прса. Мајка придржава дијете руком која је супротна од бока на којем лежи (нпр. када лежи на лијевом боку, дијете придржава десном руком, а лијева рука је под главом или испружена изнад дјетета). Уколико мајка има веће дојке, може дојити дијете из дојке са стране супротне од оне на којој лежи, а уколико се ради о малим дојкама, препоруча се дојити из дојке са исте стране на којој мајка лежи (слика 3.) [18]. Слика 3. Дојење у лежећем положају на боку Преузето из: Закањ З. Дојење дар живота, Министарство здравства и социјалне скрби Републике Хрватске, Загреб, Положај држања фудбалске лопте (положај под руком ). Овај положај се препоручује код болних и оштећених брадавица, код првороткиња и жена с великим грудима. Дијете лежи под руком мајке на јастуку у положају на леђима (слика 4) [18]. Слика 4. Дојење у положају држања фудбалске лопте Преузето из: Закањ З. Дојење дар живота, Министарство здравства и социјалне скрби Републике Хрватске, Загреб,

54 Колико би требао трајати подој? Трајање подоја најчешће варира, што је нормална појава. Подој може трајати 10 минута, а понекад и до 30 минута. Важно је проматрати дијете и уочити када је постало сито, јер ће тада само престати дојити. Међутим, има ситуација када ће подоји трајати и дуже: код неправилног положаја на прсима, ако је дијете рођено прије времена или с мањом порођајном тежином, или ако је болесно. Дојење је најбоље проводити на захтјев дјетета, односно кад се пробуди и зажели оброк. У почетку то може бити и 10 до 14 пута на дан [17,18,19]. Шта ако дијете не може дојити и да ли се млијеко смије издајати и како га треба чувати? Често питање младих мајки је да ли смију издајати своје млијеко, уколико дијете није довољно посисало или су пак у обавези да негдје требају отићи, а неће се вратити до сљедећег подоја дјетета и како уколико то могу радити да чувају то млијеко? У неким ситуацијама биће потребно издајање млијека, посебно код оштећења брадавица, застоја млијека, упале дојки (апсцеса), у случајевима болести или одвојености мајке и/или дјетета. И у наведеним ситуацијама неопходно је наставити са стављањем дјетета на прса (када год је могуће), јер боље издајалице од дјетета нема. Издајати се може ручно или механички- коришћењем пумпице за издајање. Ако се издојено млијеко намјерава потрошити унутар неколико часова (четири до шест) може се сачувати на собној температури (нижа од 26 C). Ако се намјерава потрошити унутар три дана, треба га похранити у хладњаку (температура од нула до четири C). Ради веће сигурности, ако млијеко није потрошено унутар 48 часова, најбоље га је смрзнути у замрзивачу. У одјељку за замрзавање у склопу фрижидера или одвојеном замрзивачу млијеко се може чувати до двије недјеље, а у замрзивачу од шест до12 мјесеци. Прије замрзавања, млијеко треба охладити у фрижидеру и похранити у посебну пластичну посуду или врећицу за похрањивање млијека (могу се набавити и код нас), у количини која је предвиђена за један оброк. На посуди треба назначити датум похрањивања, а замрзнуто млијеко користити редом како је похрањивано. Млијеко се може одмрзнути или у фрижидеру (током 24 часа) или под млазом текуће воде (у почетку хладне, затим постепено све топлије). Када се млијеко отопило, стави се у лончић с топлом водом док не постигне температуру тијела. Температуру млијека можете тестирати капајући га на унутрашњу страну запешћа. Након загријавања на пожељну температуру, млијеко треба лагано протрести како би постало једноличне конзистенције. Није потребно кухати издојено млијеко, нити се препоручује кориштење 53

55 микроталасне пећнице. Млијеко отопљено у фрижидеру, али не загријано, може се држати на собној температури до четири часа или у фрижидеру још 24 часа, док се млијеко отопљено изван фрижидера треба одмах потрошити или вратити у фрижидер још највише четири часа. Не смије се поновно замрзавати [16,18,19]. У случају да дијете не може да доји треба увести формулу (адаптирано млијеко) у складу са узрастом дјетета и користити је све до навршене прве године живота Исхрана дјеце од шест до 24 мјесеца Раздобље почетка дохране је вријеме учења и за дојенче и за мајку. Дојенче се мора навикнути на нови начин храњења кашичицом, уз дојке или флашицу. Уколико дијете није дојило, сусрет са новим укусима, саставом, структуром и бојом оброка који му се нуде, су велике промјене у односу на искључиво млијечне оброке првих шест мјесеци. Пажљиво треба одмјерити састојке хране, како би се дјетету дала права, брижно одабрана количина, која ће му помоћи у расту и сазријевању [16,17,19]. Треба знати да дојенче не зна одмах прогутати храну, јер је навикло на сисање и покрети језика нису још усклађени с новим начином храњења и дио кашице излази из уста. Због тога је битно да родитељи и старатељи знају неколико основних правила која требају поштовати: Дијете мора научити гутати на нови начин, а то значи храну веће густоће од млијека, због тога му се никако не смије ставити превише хране у уста, стављањем кашике на уснице дијете ће покушати сисати. Родитељи би требали почети прво с припремом меких облика хране (као што су каше) и постепено повећавати густину и структуру хране. Ако му се кашица свиђа, без проблема се с истом врстом може наставити сљедећих дана уз незнатне измјене: на примјер основу каше чине рижине или кукурузне пахуљице уз додатак неког воћа (јабука, крушка, банана). Неопходно је запамтити да се никад двије нове намирнице не смију уводити у дјечију исхрану због могућности појаве интолеранције на неку храну (различите алергијске манифестације осип на кожи, ућестале столице, повраћање..). Увијек треба поштовати правило да се нова намирница даје седам дана и уколико нема реакција уводи се сљедећа нова, као и да треба почети са мањом количином од двије до три кашике по оброку, а потом повећавати до количине од 125 мл односно пола шоље од 250 милилитара. Не треба се бринути ако се дијете игра с кашицом то је начин учења и упознавања са новим укусима и начином исхране. Никако не треба показати љутњу или превише задовољства због његовог односа према храни. На тај начин дијете може закључити да је циљ прихваћања хране начин да нас развесели, али постоји и ризик да одбијање користи као средство уцјене. Кашице за дојенче припремају се без додатка соли. 54

56 Које намирнице понудити као прве оброке дохране? Код нас је уобичајено да педијатар као прве допунске оброке препоручи млијечне или воћне кашице, пошто је дијете навикло на слаткасти укус мајчиног и/или замјенског млијека па ће лакше прихватити прве оброке сличног укуса. Након навикавања на нове укусе понудити оне од поврћа у које се касније додаје уситњено месо и око 10. мјесеца жумањак јајета (цијело јаје тек с навршених годину дана). Млијечне кашице Имају предност као прелазни оброци, које ће дојенче лакше прихватити због познатог млијечног и слаткастог укуса, иако различите густоће. Припрема млијечних кашица базира се на додатку цералија житарица, и то најприје оних без глутена (бјеланчевина коју садрже житарице као што су пшеница, јечам, раж, зоб) на бази кукуруза или риже. Након седмог мјесеца (још боље у деветом мјесецу) могу се дати и производи од споменутих житарица (пахуљице, гриз, тјестенина, кекси). Додатком житарица млијечном оброку уносе се биљне бјеланчевине, витамини из групе Б и повећава енергетски унос. С обзиром да се непрерађено кравље млијеко не препоручује у исхрани до краја прве године, млијечна кашица се може припремати са замјенским млијеком (млијечна формула), које носи ознаку два. У млијечну кашицу може се додати и уситњено свјеже воће (јабука, крушка, банана). Још је једноставнија припрема кашице која већ садржи млијеко у праху те кукурузне и рижине пахуљице уз додатак витамина и минерала, а додаје се само вода загријана на 50 0 С (нпр. кашице којима је додано воће у праху, јабука или банана). Воћни сокови и воћне кашице Обично се почиње са воћним соковима од природно цијеђене јабуке или крушке, као и другог нецитрусног воћа, посебно код дјеце која су оптерећена породичном анамнезом у вези атопијских обољења, с обзиром да цитрусна воћа (наранџа, лимун, грејп, мандарине) имају јако алергено дјеловање. Потом слиједе воћне каше и може се мајци савјетовати да за прве оброке употријеби индустријски припремљене воћне оброке у стакленим посудицама, који имају одређене предности: сигурност у погледу избора и поријекла воћа, које је посебно одабрано без употребе умјетних гнојива и пестицида; храњивост у погледу садржаја микро и макро елемената; пробављивост: воће је у тим оброцима уситњено до најфинијих честица, лако пробављиво и прилагођено дјететовом осјету укуса; 55

57 практичност због хигијенског паковања у малим стакленим посудицама: оброк се може понудити дјетету и када је изван куће: у шетњи, на путовању, јер се лако преноси. Дјеца од шест до 24 мјесеца требају двије до четири порције из групе поврће и воће Једна порција је: једна воћка средње величине, тежине до 50 грама пола чаше природно цјеђеног сока три дезертне кашике воћног компота или воћне салате или воћа динстаног у властитом соку три дезертне кашике сировог повћа или салате од поврћа или куваног поврћа или мала здјела домаће чорбе од поврћа [6,7,16, 19]. Кашице од поврћа Обично се заснива на лако пробављивом поврћу (мрква, кромпир, тиквице), које мора бити добро скухано и пасирано без додатака соли или шећера. Тако приређеном поврћу најбоље је додати раскухану и уситњену рижу, која даје кремасту конзистенцију. Исто се може добити додатком кукурузног скроба. Након што се дијете привикне на прве кашице потпуно другачијег укуса, кашице се могу обогатити и другим додацима. Као зачин додаје се дјевичанско маслиново уље (добијено хладним цијеђењем), као и друге врсте уља одабраних биљака (сунцокрет, кукуруз и др.). Не препоручују се хидрогенизиране биљне масти, које се налазе у саставу низа производа (кекси, колачи и неке друге врсте слаткиша, а чине чврсти маргарин) због непожељног утицаја на крвне судове. Поред биљних масноћа (хладно цијеђених уља), као додатак се може користити и маслац (путер), али са умјереном и повременом употребом. Житарице и производи од житарица Житарице и производи од житарица садрже комплексе угљене хидрате. Комплексни угљени хидрати основа су здраве исхране и требали би да осигурају најмање 50 постотака укупног дневног енергетског уноса. Дијете до шест мјесеци не смије добити намирнице које садрже глутен који је саставни дио тјестенина, али у деветом мјесецу ова бјеланчевина више није пријетња, уколико дијете нема насљедну склоност за целијакију. 56

58 Дјеца од шест до 24 мјесеца требају четири порције из групе житарице Једна порција је: једна кришка хљеба (бјелог или интегралног) једна мала земичка или погачица једна мала здјела житарица за доручак једна мала зобена или пшенична погачица са воћем један кромпир средње величине (60 грама), скуван или печен три дезертне кашике скуване риже или тјестенине (80 грама) [7,16,19]. Месо Месо садржи бјеланчевине високе биолошке вриједности и на тај начин уносе се у организам есенцијалне аминокиселине (аминокиселине које организам не може сам синтетизовати). За почетак је добро користити, као и у случају воћних каша, готове производе од меса: хомогенизоване (хомогенизовано = једнолично уситњено током технолошког процеса) или лиофилизоване (лиофилизовано = месу је одузета вода и уситњено је нпр. пилетина, ћуретина), као прве месне оброке у деветом мјесецу живота, а касније оне самостално припремљене код куће (настале кувањем на пари и уситњавањем) у виду кашице са повртним прилогом. Бијело месо се даје раније због лакше пробављивости. Cрвено месо нема значајнију предност пред бијелим, јер је ова намирница (мисли се на месо) у сваком случају добар извор гвожђа. Дају се лаганије врсте меса и то оног младих животиња. Месна супа не може бити замјена за месо иако садржи и бјеланчевине и минерале, недостаје јој гвожђе, па дијете мора добити месо. Риба Риба представља пуновриједан извор бјеланчевина, калцијума, омега-3 масних киселина. Риба се на јеловнику дојенчета појављује касније него остале намирнице због могуће појаве алергије. Уситњени хомогенизовани оброци рибе препоручују се као први оброци ове вриједне намирнице тек крајем прве године живота и требала би бити заступљена барем једном седмично. Јаје Биолошки је високо вриједна намирница, али и снажан алерген. Жумањак се може дати крајем прве године (од 10 до 11 мјесеци живота), али бјелањак тек након навршене прве године. 57

59 Махунарке (легуминозе) Грах, грашак, сочиво су намирнице које садрже бјеланчевине и комплексне шећере. Вриједан су прилог дневном јеловнику крајем прве године, али морају бити приређене у облику кашице или супе (пасирани грашак, лећа, пасуљ). Бјеланчевине у овим намирницама немају исту биолошку вриједност као оне из меса и/или рибе, јер не садрже све аминокиселине, али се у недјељном јеловнику препоручују као замјена за месо. Дјеца од шест до 24 мјесеца требају двије мале порције из групе месо, риба, јаје, замјене за месо Једна порција је: комад свињетине или јагњетине или говедине или пилетине или ћуретине (15-75 грама, овисно о узрасту дјетета) печене или куване [7, 16,20]. филе од рибе средње величине (15-75 грама, овисно о узрасту дјетета) [7, 16,20]. једно јаје или два мања јајета (тежине до 50 грама) [7, 16,20]. девет дезертних кашика печеног пасуља, грашка или леће Млијеко и млијечни производи Свјетска здравствена организација не препоручује кравље млијеко у исхрани дјеце до навршене прве године живота. Млијеко као богат извор калцијума мора бити садржано у јеловнику организма који расте, јер се тако спремају резерве овог неопходног минерала за цијели живот (кости, зуби). Пола литре млијека садржи 600 mg калција, а дјетету у узрасту од од двије до 10 година дневно треба 800 mg овог минерала: кости расту, у њих се улаже калциј и други минерали дајући им чврстоћу. И друге намирнице садрже калциј, али га организам не може користити тако повољно као из млијека и млијечних производа. Млијечни производи као јогурт и сир требају се наћи у свакодневној исхрани дјеце и младих. Кремаста конзистенција јогурта обично се почиње свиђати дојенчету када му се све мање свиђа млијеко. Садржи низ драгоцјених материја потребних за раст дјетета. Јогурт је изврсна намирница током дохране, када се дијете привикава на нове укусе. Може се понудити као међуоброк умјесто воћа или заједно с воћем. Као и све намирнице животињског поријекла, и јогурт садржи бјеланчевине високе биолошке вриједности, што значи да садржи све есенцијалне аминокиселине (саставне дијелове бјеланчевина), а то су оне које организам не може сам стварати (има их укупно осам, односно за дјецу девет), па их морају добити у исхрани. Бјеланчевине у јогурту су 58

60 већ дјеломично разграђене захваљујући дјеловању млијечних фермената те су стога лако пробављиве. У начелу јогурт се може понудити дојенчету након навршених шест мјесеци, јер обилује корисним материјама и лако је пробављива намирница. За почетак је боље изабрати јогурт посебно намијењен за дојенчад, јер ће се најмлађима више свидјети мање је кисео и угодно је слатког укуса. Најбоље је изабрати јогурт без додатака других намирница и додати му мало воћа (банана, крушка, јабука). Након навршене године дана, избор воћа може бити разноврснији. Адекватна комплементарна исхрана дјеце од шестог мјесеца до друге године живота је од посебне важности за раст и развој и превенцију потхрањености. Настављено дојење након шестог мјесеца се треба попратити уносом сигурне и одговарајуће комплементарне хране која садржи адекватне микрохрањиве твари и која помаже у испуњавању прехрамбених потреба у фази када мајчино млијеко постане недовољно. За дјецу која доје, ово захтјева два или више оброка чврсте, получврсте или меке/кашасте хране уколико имају од шест до осам мјесеци, а три или више оброка ако имају од девет до 23 мјесеца. Дјеца од шест до 24 мјесеца требају 3 порције (сервирања) из групе млијеко и млијечни пороизводи 1 порција је: 1 чаша млијека (175 ml) 1 чаша јогурта 30g тврдог сира 2 кришке сира или ½ шоље од 2,5 dcl младог сира 1 здјела пудинга (100g или ½ шоље od 2,5 dcl, 125 ml) Како препоруке за исхрану дјеце у периоду од рођења до 24 мјесеца, уколико доје практично примијенити кроз сваки мјесец раста и развоја дјетета? ДОЈЕНЧЕ ДО ШЕСТ МЈЕСЕCИ ЖИВОТА: Само мајчино млијеко! Вода и чај нису потребни. ДОЈЕНЧЕ У СЕДМОМ МЈЕСЕЦУ ЖИВОТА: основна исхрана је дојење (пет до шест пута дневно); нова храна се уводи постепено, у малим количинама (једна до двије кашичице), увијек само једна врста, у вријеме будућих главних оброка, а након завршеног подоја; 59

61 навикавање на једну врсту хране траје седам дана. Дијете не треба присиљавати да једе. У случају одбијања покушати са истом врстом хране наредног дана; храна мора бити добро очишћена, опрана, скувана, пропасирана, чисто припремљена (добро опране руке и посуђе), млака, помијешана са мајчиним млијеком. Со и шећер се не додају; од намирница се употребљавају: јабука, крушка, кајсија, шљива, бресква; мрква, кромпир, каша од житарица; супа од посне телетине или пилетине; јогурт; друге намирнице нису потребне, неке могу изазвати алергијске реакције; након оброка дијете може пити прокувану воду колико жели. давати витамин Д3. ДОЈЕНЧЕ У ОСМОМ МЈЕСЕCУ ЖИВОТА: основна исхрана је дојење (четри до пет пута дневно); наставља се са истим воћем и поврћем, али оно може бити рибано или ситно сјецкано; даје се витамин Д3; ДОЈЕНЧЕ У ДЕВЕТОМ МЈЕСЕCУ ЖИВОТА: Дојење се и даље одржава, али се дијете доји након давања чврсте хране. Постепено се уводе: карфиол, тиква, шпинат млијечни производи (млади сир) кувано посно месо, ђигерица супа од куваног посног меса тврдо кувано жумањце измјешано са мајчиним млијеком (постепено, по четвртину) храни се додаје по мало јодиране соли даје се витамин Д3. ДОЈЕНЧЕ У ДЕСЕТОМ МЈЕСЕCУ ЖИВОТА: инсистира се на више подоја. дјетету се дозвољава да једе чврсту храну само, прстима из тањира. једе за столом, са осталим члановима породице. даје се витамин Д3. 60

62 ДОЈЕНЧЕ У ЈЕДАНАЕСТОМ МЈЕСЕCУ ЖИВОТА: дојење се одржава и даље уводе се: грашак, купус, лук свјеже воће (јабука, крушка, кајсија) мљевено јунеће месо даје се витамин Д3. ДОЈЕНЧЕ У ДВАНАЕСТОМ МЈЕСЕCУ ЖИВОТА: дојење по жељи дјетета,бар ујутро и навече дневно се даје пет до шест разноврсних оброка. Могу се давати све врсте хране, али без присиљавања воће и поврће се могу давати свјежи или прерађени. даје се витамин Д3. ДИЈЕТЕ У ДРУГОЈ ГОДИНИ ЖИВОТА: дојење по жељи дјетета, бар ујутро и навече дају се све врсте намирница изузев чоколаде, кекса и бомбона даје се до 500 мл крављег млијека течност (вода, сок без шећера) се даје у количини коју дијете жели, након оброка даје се витамин Д3 у зимским мјесецима у другој години живота слаткиши се избјегавају, нарочито прије спавања дијете се учи да редовно, исправно пере зубе Дијете треба дојити до пуне двије године живота! Исхрана дјеце узраста од двије године и више Исхрана дјеце узраста од двије године и више требала би у потпуности одговарати исхрани старијих чланова породице, изузев дојења које се препоручује дјеци до двије године живота. Приликом планирања исхране дјеце овог узраста неопходно је водити рачуна о четири важна корака. Прво, извршити правилно планирање исхране у складу са енергетским потребама и потребама у заштитним и градивним материјама, друго извршити одабир намирница које ће то задовољити у складу са пирамидом исхране, при чему ће у дневном јеловнику бити заступљене све групе намирниоца, извршити правилну прерасподјелу унутар дневног јеловника на три главна и два међуоброка и као четврто припремити храну на безбједан и са нутритивног аспекта прихватљив начин са пуно маште. 61

63 Планирање оброка Да би исхрана дјетета била правилна потребно је пажљиво одабрати количину и врсту намирница. Често је веома тешко извршити правилан избор намирница. Зашто? Оброци се припремају дан унапријед (јер је мајка запослена), дјеца су склона замијенити их сендвичем или комадом пице, често при руци немамо све намирнице због брзог ритма живота, а и укуси су различити. Родитеље треба савјетовати да покушају планирати јеловник за породицу неколико дана унапријед. Тако ће моћи планирати и уравнотежен јеловник за себе и друге о којима се брину. Појам планирања исхране управо подразумијева састављање јеловника с одређеним врстама и количинама намирница за један или више дана, на основу енергетских и нутритивних потреба корисника. При том се примјењују стандарди исхране који представљају препоручени дневни унос енергије, храњивих и заштитних материја, усклађен према полу и узрасту. Најважнија уопштена препорука је да без обзира на потешкоће организације живота родитељи себи и дјетету осигурају барем један кувани оброк. Он никако не смије бити замијењен хамбургером или грицкалицама. Ако родитељ нема на располагању свјежег поврћа треба да употријеби замрзнуто или конзервисано, а ако нема свјеже салате, да као замјену узме скувану цвеклу или кисели купус у сезони. Сљедећи фактори су врло важни приликом планирања исхране од стране родитеља с обзиром да дјеца формирају свој избор упућујући своје неопходне потребе и жеље родитељима [6]. Укус: Водеће размишљање дјеце и адолесцената приликом избора омиљене хране је готово увијек укус. Дјеца бирају храну зато што је она доброг укуса и пошто им њена конзумација причињава задовољство (да се осјећају добро) или задовољава њихов осјећај глади. Утицај породице: родитељи су најважнији извор информација и утицаја на правилну исхрану. Породичне навике у исхрани, обрасци понашања и став према храни и јелу имају највећи утицај на дјецу. Школска политика и пракса: и дјеца и њихови родитељи углавном изјављују да школа има важан утицај на то шта дјеца једу. Школски програми о исхрани су кључни извори информација о правилној исхрани, такође рад волонтера и професионалаца са дјецом на тему правилне исхране Поруке путем медија и агресивни маркетинг значајно утичу на дјечије опредјељење у избору хране 62

64 Приједлог плана дневног јеловника за дјецу преко двије године живота и адолесценте Табела 19. План јеловника за дјецу и адолесценте Понудити два до три оброка и једну до двије ужине Већи дио оброка у дану би требали да укључе храну из сваке од четири велике групе намирница из пирамиде исхране: хљеб и житарице: укључују од четири до 17 порција, дјеца узраста од три до пет година четири до шест порција, узраста од пет и више година од од шест до 17 порција у зависности од активности воће и поврће: укључују око четири до пет порција поврћа и воћа сваки дан месо, риба, перад и алтернативе: укључују око двије порције меса, перади, рибе, јаја, куваног сушеног грашка, пасуља или сочива, или тофу (сир од соје) млијеко и млијечни производи са сниженим постотком масноће: укључују двије до три порције (за млађе од 11 година), три до четири порције (за узраст од 11 и више година) млијечних производа са сниженим постотком млијечне масти сваки дан укључујући 500 ml (двије шоље) млијека са сниженим постотком масти Храна богата мастима, шећерима и сољу требала би бити сведена на минимум Храна на тањиру треба да буди задовољство Понудити храну различитог укуса и изгледа Планирање оброка (јеловника) представља прилику да се дјеца и адолесценти уведу (укључе) у процес планирања Ужине и оброци требају да буду са ниским постотком масти, шећера и соли Извор адаптиран из: Center for Nutrition and Promotion (1999.) Табела 20. даје препоруке за максималан дневни унос масти, шећера и соли. Наравно, потпуно избацивање обожаване хране може бити контрапродуктивно. Родитељи би требали увести умјерена ограничења (радије него тоталну забрану) уноса»окривљене«хране [6]. 63

65 Табела 20. Препоруке за максималну дневну конзумацију масти, шећера и соли за дјецу Пол и године Маст Засићене Шећер Со (или као (g/дан) масти (g/дан) натријум) (g/дан) (g/дан) Дјечаци 7-10 год (2.0) Дјевојчице 7-10 год (2.0) Дјечаци год (2.4) Дјевојчице год (2.4) Дјечаци год (2.8) Дјевојчице год (2.0) Извор адаптиран из: Food Magazine (2004.). 66, Food Commission, London Житарице и производи од житрица, цијело зрно, рафинисане житарице [6,7] Препоручен број порција према групама намирница у односу на узраст и шта значи једна порција? Дјеца 2-3 године 7 јединица 4-6 година 9 јединица 7-9 година 11 јединица година 14 јединица Адолесценти година 16 јединица година 17 јединица 64

66 Практичан примјер порција/ јединица изражених у односу на намирнице из групе житарице и производи од житарица Намирнице Количина Општа мјера - јединица Хљеб од хељде 25g ½ комада Бијели или полубијели хљеб 30g ½ комада Црни хљеб 30g ½ комада Грахам хљеб 30g ½ комада Проја 30g ½ комада Зобени хљеб 25g ½ комада Хљеб од пуног зрна 30g ½ комада Ражени хљеб 30g ½ комада Хљеб са зобеним пахуљицам 35g ½ комада Двопек 20g 1 мали комад Кукурузне пахуљице (незаслађене) 20g 2 супена кашика* Зобене пахуљице 20g * 1 супена кашика * Мусли (без шећера) 20g 2 супена кашика * Гриз од хељде 20g * 1 супена кашика * Брашно хељдино (каша) 20g * 1 супена кашика * Кукурузно брашно 20g * 1 супена кашика * Кукурузни гриз 20g * 1 супена кашика * Каша од проса 20g * 1 супена кашика * Пшенично брашно 20g * 1 супена кашика * Пшенични гриз 20g * 1 супена кашика * Јечам 20g * 1 супена кашика * Млинци 20g * ¼ млинци * Кромпир 80g * 1 средње велик * Рижа 20g * 1 супена кашика * Тјестенина 20g * 1 супена кашика * *сирова тежина необрађене намирнице 65

67 Тамно зелено, жуто, наранџасто, црвено и остало поврће [6,7] Дјеца 2-3 године 2 јединице 4-6 година 3 јединице 7-9 година 4 јединице година 4 јединице Адолесценти година 5 јединица година 5 јединица Практичан примјер порција/ јединица изражених у односу на намирнице из групе поврће Намирнице Количина Општа мјера, јединица Блитва 100g * 2 шоље * Брокула 100g * 1 шоље * Прокулица 100g * 1 шоље * Тиквице 150g * 4 тиквице * Карфиол 100g * 1 ½ шоља * Лук 100g * 1 мањи * Салата ендивија, кристалка 200g 1 главица Грашак 40g * ¼ шоље * Патлиџан (плави) 150g * ½ средње велике * Кисела репа 100g * 1 шоље * Кисели купус 100g * 1 шоље * Кинески купус 200g 1 чинија Келераба 100g * 1 шоље * Мрква (свјежа) 100g * 1 велик корјен * Млади лук 100g 6 струкова Кељ 100g * ½ шоље * Паприка 150g * 2 плода * Парадајз 150g * 2 мање* Празилук 100g * 1 шоље * Радић, маслачак 200g 1 чинија Цвекла 100g * 1 мања * Жута келераба 100g * 1 мањи гомољ * Зелени пасуљ 100g * 1 шоље * Шпинат 200g * 4 шоље * Свјежи купус 100g * 1 ½ шоље * *сирова тежина необрађене намирнице 66

68 Свјеже, смрзнуто, конзервисано, сушено, природно цијеђени сокови [6,7] Дјеца 2-3 године 1-2 јединице 4-6 година 2 јединице 7-9 година 3 јединице година 3 јединице Адолесценти година 4 јединице година 4 јединице Практичан примјер порција/ јединица изражених у односу на намирнице из групе воће Намирнице Количина Општа мјера, јединиц Банане 80g 1 мањи плод Боровнице 100g 1 шоља Брескве 160g 1 средње велика Трешње 120g 15 плодова Грожђе 100g 15 јагода Крушке 150g 1 плод Јабуке 150g 1 средње велика Јагоде, малине 250g 1 чинија Киви 150g 3 мала плода Мандарине 180g 3 мале Кајсије 200g 3 мале Наранџе 200g 1 плод Црвене рибизле 300g 1 здјелица Шљиве (свјеже) 150g 9 малих плодова Јабуке- кришке 25g 6 већих кришки Шљиве (суве) без кошпице 35g 4 плода Кајсије (суве) без кошпица 20g 2 половине Сок исцијеђен из свјежег воћа без додатог шећера 1,5dcl 67

69 Млијеко и млијечни производи са ниским садржајем масти, са смањеним садржајем масти и пуномасни [6,7] Дјеца 2-3 године 1-2 јединице 4-6 година 2 јединице 7-9 година 2-3 јединице година 3 јединице Адолесценти година 4 јединице година 4 јединице Практичан примјер порција/ јединица изражених у односу на намирнице из групе млијеко и производи од млијека Намирнице Количина Општа мјера, јединица Полуобрано млијеко (1,5-1,6 % м.м.) 2 dcl 1 шоља Јогурт, ферментисано млијеко (1,5-1,6 % м.м.) 2 dcl 1 шоља Сојино и козије млијеко (3,5-3,6 % м.м.)* 2 dcl 1 шоља Пуномасно млијеко (3,5-3,6 % м.м.)* 2 dcl 1 шоља Јогурт, ферментисано млијеко (3,5-3,6 % м.м.)* 2 dcl 1 шоља Напомена: *Ова порција хране садржи једну јединицу више од препоручене вриједности масти. Након укључивања порција намирница из ове групе треба смањити за једну јединицу масти у храни. 68

70 Препоруке за месо, рибу, јаја, прерађевине од меса, рибе, јаја, легуминозе, језграсто воће, сјеменке Дјеца 2-3 године 2 јединице 4-6 година 3 јединице 7-9 година 3 јединице година 4 јединице Адолесценти година 4 јединице година 5 јединица Препоруке за месо и замјену за месо Намирнице Количина Општа мјера Сојино брашно, одмашћено 50g * 2 велике кашике * Сојина тјестенина 25g * 1 велика кашика * Боб 25g* 1 ½ велике кашике * Леблебија 25g * 1 ½ велике кашике * Пасуљ 25g * 1 ½ велике кашике * Лећа 25g * 1 велика кашика * Грашак (суви) * Сува тежина сирове хране 25g * 1 ½ велике кашике * Намирнице Количина Општа мјера Месо младе говедине 35g ½ мањег одрезка Говедина у омоту 40g 1 кришка Телетина, бут или плећка 35g ½ мањег одрезка Коњско месо 35g ½ мањег одрезка Посна шунка или пресана 40g 1 кришка Шункарица посна 40g 1 кришка Пилеће месо (батак, карабатак, леђа, крила, прса - без 35g ½ мање кришке коже) Пилећа прса у омоту 40g 1-2 кришке Ћуреће бијело месо 35g ½ мање кришке Ћурећа прса у омоту 40g 1-2 кришке Зец 35g ½ мање кришке Пастрмка поточна (само месо) 50g ½ средње велике рибе Ослић 40g 1/3 средње велике рибе Сардине, инћуни 40g 1 риба Лигње 40g ½ шоље Тофу (сојин сир) 90g 1 мања кришка Соја пахуљице или комади (ненамочени) 15g 1 велика кашика Сардине у уљу ( исцједити уље)* 30g 2 комада Туна у уљу (исједити уље)* 35g 1 комад Јаје цијело (А)* 60g 1 комад * Напомена:Ова порција хране садржи једну јединицу више од препоручене вриједности масти. Након укључивања порција намирница из ове групе треба смањити за једну јединицу масти у храни. 69

71 Група масти и намирнице које садрже велики постотак масти и група шећери и намирнице које садрже шећер [6,7] Ову групу намирница треба ограничити на минимум и посматрати је у комбинацији са другим групама, погледати у дијелу који се односи на колективну исхрану. Масти и намирнице које садрже велики садржај масти Намирнице Количи на Општа мјера, јединица Љешник 1 10g 1 велика кашика Бадеми 1 10g 1 велика кашика Зелене маслине 1 40g 6 средње великих Уље (маслиново, репично, од кикирикија) 1 5g 1 чајна кашичица Уље (кукузно, сојино, сунцокретово, мијешано 5g 1 чајна кашичица јестиво) 2 Језгре ораха 2 8g 5 половина Сусамово сјеме 2 8g 1 чајна кашичица Јетрена паштета 3 15g 3 чајне кашичица *Кисела павлака (20 % м.м.) 3 25g 2 велика кашика Сирни намаз (70 % м.м.) 3 6гg 1 чајна кашичица Маргарин 2 6g 1 чајна кашичица Маргарин с млијечном масти 2 12g 2 чајна кашичица Печена сланина 3 6g ½ мање кришке *Слатка павлака 3 15g 1 велика кашика *Маслац/путер 3 6g 1 чајна кашичица 1 Садржи претежно мононезасићене масне киселине 2 Садржи претежно полинезасићене масне киселине 3 Садржи претежно засићене масне киселине 70