ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА"

Transcript

1 Република Србија ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА (школска 2012/13. и школска 2013/14. година) Београд, децембар 2014.

2 Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања Центар за вредновање и истраживања Извештај припремиле: Јасмина Ђелић Јелена Недељковић Ивана Николић Јелена Петровић Директор Др Драган Банићевић

3 Садржај I Увод... 1 II Опис концепта и методологије спољашњег вредновања... 2 III Анализа резултата спољашњег вредновања квалитета рада школа за шк. 2012/13. годину Број школа у којима је спроведен поступак спољашњег вредновања Резултати спољашњег вредновања рада основних школа Оцена општег квалитета рада школа Резултати вредновања квалитета појединачних области Резултати вредновања у области квалитета Настава и учење Сумарни резултати вредновања рада основних школа Резултати спољашњег вредновања рада средњих школа Оцена општег квалитета рада школа Резултати вредновања квалитета појединачних области Резултати вредновања у области квалитета Настава и учење Сумарни резултати вредновања рада средњих школа IV Анализа резултата спољашњег вредновања квалитета рада школа за шк. 2013/14. годину Број школа у којима је спроведен поступак спољашњег вредновања Резултати спољашњег вредновања рада основних школа Оцена општег квалитета рада школа Резултати вредновања квалитета појединачних области Резултати вредновања у области квалитета Настава и учење Сумарни резултати вредновања рада основних школа Резултати спољашњег вредновања рада средњих школа Оцена општег квалитета рада школа Резултати вредновања квалитета појединачних области Резултати вредновања у области квалитета Настава и учење Сумарни резултати вредновања рада средњих школа Закључна разматрања Прилог 1 Прилог 2

4

5 I Увод У овом извештају приказани су резултати спољашњег вредновања квалитета рада основних и средњих школа у Републици Србији за двогодишњи период примене Националног оквира за вредновање квалитета рада образовно-васпитних установа. У складу са подзаконским актима, резултати вредновања приказују се на годишњем нивоу, тако да извештај садржи две целине резултате спољашњег вредновања рада школа у школској 2012/2013. години и резултате спољашњег вредновања у школској 2013/2014. години. Спољашње вредновање квалитета рада регулисано је чланом 48. Закона о основама система образовања и васпитања ( Службени гласник РС, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013) и заједно са самовредновањем рада установа део је система за осигурање квалитета образовања и васпитања. У складу са наведеним Законом, доношењем потребних подзаконских аката, министар је ближе уредио питања која се односе на органе и тела установе, поступке праћења остваривања програма образовања и васпитања и других облика образовноваспитног рада, основе и мерила за самовредновање и вредновање, садржину и начин објављивања резултата самовредновања и вредновања квалитета рада установе. Оквир за спољашње вредновање развијан је у периоду године кроз широку стручну расправу, а квалитет стандарда, индикатора и процедура провераван је кроз више пилот примена током године. Национални просветни савет усвојио је стандарде квалитета рада образовно-васпитних установа на седници одржаној године. Сви учесници и корисници спољашњег вредновања остварују своје активности у складу са три подзаконска акта, чиме је операционализован усвојени концепт спољашњег вредновања: 1. Правилник о стандардима квалитета рада образовно-васпитне установе ( Службени гласник РС, бр. 7/2011 и бр. 68/2012), 2. Правилник о вредновању квалитета рада установе ( Службени гласник РС, бр. 9/2012) и 3. Правилник о испиту и стручном усавршавању просветних саветника ( Службени гласник РС, бр. 78/2013 и 86/2013). Спољашње вредновање квалитета рада установа започето је у мају године, када је вреднован рад изабраних основних и средњих школа у једном броју школских управа. Почевши од школске 2012/2013. године, на основу новог решења министра, школске управе планирају узорак школа у којима ће спровести поступак спољашњег вредновања руководећи се бројем, величином и типом школа на територији коју обухватају, као и бројем обучених просветних саветника. 1

6 II Опис концепта и методологије спољашњег вредновања Квалитет рада основних и средњих школа процењује се на основу 30 стандарда квалитета који се односе на седам кључних области рада школе: Школски програм и Годишњи план рада (четири стандарда), Настава и учење (седам стандарда), Постигнућа ученика (два стандарда), Подршка ученицима (три стандарда), Етос (пет стандарда), Организација рада и руковођење (пет стандарда) и Ресурси (четири стандарда). Сваки стандард представљен је кроз одређени број показатеља квалитета (од четири до шест), што укупно износи 158 показатеља квалитета. Спољашње вредновање квалитета рада установа остварују просветни саветници из Министарства, а по потреби и представници Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Екстерни евалуатори су савладали обавезан програм обуке и користе јединствен пакет инструмената. Тиме се осигурава уједначеност и квалитет процеса и продуката, као и објективност и поузданост оцене којом се процењује квалитет рада установе. Осим тога, наведеним прописима прецизирају се и захтеви у погледу комуникације са установама и роковима, чиме се осигурава транспарентност поступка и јавност рада спољашњих евалуатора. У Оквиру за спољашње вредновање одређене су четири категорије стандарда: кључни стандарди који су унапред одређени за све установе (1.4, 2.3, 2.4, 2.6, 3.2, 4.1, 5.3, 5.5, 6.4 и 7.2); додатни стандарди који су унапред одређени за све установе (2.1, 2.2, 2.5, 2.7. и 3.1); изабрани стандарди (пет) који се одређују у поступку припреме тима за евалуацију; преостали стандарди (они који нису у прве три групе стандарда). Прва група представља стандарде у којима се могу препознати кључни приоритети развоја установе у односу на прописе и стратешка документа која се односе на систем образовања (због чега су названи кључним). Друга група стандарда обухвата стандарде који се односе на образовни рад установе у ужем смислу (настава и постигнућа ученика). До треће групе стандарда долази се утврђивањем специфичности установе у односу на њене претходне резултате, актуелно ангажовање или планове развоја. То значи да тим евалуатора утврђује групу од пет стандарда које процењују као посебно важне за конкретну школу. У четвртој групи стандарда је оних 10 стандарда који нису у претходне три групе. Све четири групе стандарда важне су за извођење оцене за општи квалитет рада установе. У поступку спољашњег вредновања, на основу усаглашене процене тима, утврђује се ниво остварености за сваки појединачни стандард, при чему нивои 1 и 2 означавају неостварен стандард, а нивои 3 и 4 означавају остварен стандард. У процени нивоа остварености, тим евалуатора врши триангулацију налаза до којих долазе опсервацијом потребног броја часова, анализом школске документације, интервјуисањем кључних актера у установи и посматрањем других школских активности током боравка у школи. 2

7 Општи квалитет рада установе може бити оцењен са 1, 2, 3 или 4, при чему је 4 највиша оцена. Оцене се изводе на основу два критеријума. Први критеријум је проценат остварених стандарда који су кључни за вредновање (кључни и изабрани), а други критеријум је укупан проценат остварених стандарда у односу на све стандарде. Оценом 4 оцењује се установа која остварује више од 75% свих стандарда, укључујући 100% стандарда који су кључни за вредновање. Оценом 3 оцењује се установа која остварује више од 50% свих стандарда, укључујући 75% стандарда који су кључни за вредновање. Оценом 2 оцењује се установа која остварује више од 30% свих стандарда, укључујући 50% стандарда који су кључни за вредновање. Оценом 1 оцењује се установа која не остварује минимум од 30% свих стандарда, укључујући 50% стандарда који су кључни за вредновање. Након обављеног вредновања, тим евалуатора припрема извештај о спољашњем вредновању школе. Тај извештај садржи квантитативни део (оцену општег квалитета рада установа и процену остварености нивоа сваког стандарда), као и наративни део (опис утврђеног чињеничног стања по областима). Установа има право приговора на поступак спољашњег вредновања, али не и на оцену. Планирано је да свака установа буде вреднована у првих пет година примене оквира (први циклус). У периоду до наредног спољашњег вредновања школа остварује акциони план за унапређивање, који се заснива на резултатима претходног спољашњег вредновања. Правилником је предвиђено и поновно спољашње вредновање установе у току једног циклуса и оно се спроводи ако установа остварује слабе резултате у функционисању и има слаба постигнућа ученика у три године заредом. 3

8 III Анализа резултата спољашњег вредновања квалитета рада школа за школску 2012/2013. годину 1. Број школа у којима је спроведен поступак спољашњег вредновања Из 16 школских управа 1 Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања достављени су извештаји о резултатима спољашњег вредновања за 328 школа, од чега је 257 основних, 40 средњих стручних школа и 31 гимназија. Прецизан преглед броја и распореда школа приказан је у Табели 1. У овом периоду није било спољашњег вредновања предшколских установа, јер нису били донети стандарди квалитета рада за овај ниво система. На мали број вреднованих стручних школа утицало је неочекивано продужење поступка доношења додатних стандарда квалитета који одражавају специфичност ових установа. Табела 1. Број вреднованих основних и средњих школа и њихова пропорционална заступљеност по школским управама Школска управа Основне школе Средње школе N %* N %* Београд 36 19,7 2 2,4 Ваљево 11 15,7 5 16,7 Зајечар 13 27, ,4 Зрењанин 24 17,3 2 4,3 Јагодина 8 25,0 2 12,5 Косовска Митровица и Ранилуг 11 18,0 5 9,3 Крагујевац 19 42,2 7 41,2 Краљево 13 27,1 5 23,8 Крушевац 13 34,2 / 0,0 Лесковац 9 10,0 4 10,8 Ниш 19 26,0 6 14,6 Нови Сад 18 13,2 7 13,7 Пожаревац 19 26,8 7 31,8 Сомбор 19 25,3 2 7,4 Ужице 18 35,3 4 16,7 Чачак 7 17,9 2 15,4 Укупно , ,8 *Процентуална заступљеност вреднованих школа на нивоу школске управе Школске управе су при избору школа имале различите критеријуме, али већина критеријума упућује на закључак да је доминирала позитивна селекција. Ову околност потребно је разумети у контексту увођења веома експлицитне новине у систему 1 У анализи резултата школске управе Косовска Митровица и Ранилуг посматране су као једна организациона јединица. 4

9 образовања, те је било важно да се изаберу школе које су спремне за сарадњу и које имају стручне капацитете да предложе решења за даље унапређивање спољашњег вредновања. С друге стране, овај податак треба имати у виду приликом тумачења резултата спољашњег вредновања. Из Табеле 1 се уочава да је у првој години вредновања предмет евалуације била петина основних школа у Србији. Гледано по школским управама, највећи обухват школа био је у ШУ Крагујевац (42,2%) и ШУ Ужице (35,3%), док је тек 10,0% вредновано у ШУ Лесковац. Када је реч о средњим школама, у првој години вредновања предмет евалуације било је 13,8% средњих школа у Србији. Гледано по школским управама, највећи обухват школа је био у ШУ Зајечар (52,4%) и ШУ Крагујевац (41,2%), док у ШУ Крушевац није вреднована ниједна средња школа. 5

10 2. Резултати спољашњег вредновања рада основних школа 2.1. Оцена општег квалитета рада школа У односу на критеријуме квалитета који предвиђају четворостепену скалу за оцењивање, просечна оцена општег квалитета рада школа у овом скупу вреднованих установа износи 2,7 (најмања оцена је 1, а највећа 4). На Графикону 1 може се видети дистрибуција опште оцене на скупу вреднованих установа. Скоро две трећине школа има оцену за општи квалитет која их сврстава у категорију оних у којима се добро ради (оцене 3 и 4), при чему доминира оцена 3. Трећина школа има оцену 2, а веома мали проценат школа има најнижу оцену. Графикон 1. Дистрибуција оцене општег квалитета 33,5% 3,1% 14,0% 49,4% Када су у питању приоритети развоја школа, изражени кроз групу кључних стандарда који су заједнички за све школе, утврђено је да је просечна оцена десет кључних стандарда нешто виша у односу на просечну оцену општег квалитета рада и износи 2,9. Ради јаснијег увида, на Графикону 2 је приказана дистрибуција нивоа остварености кључних стандарда. 6

11 Кључни стандарди Графикон 2. Дистрибуција нивоа остварености кључних стандарда ,7 52,9 26,8 3, ,1 49,8 30,4 2, ,2 50,6 13,2 1, ,9 35,8 10,5 0, ,8 54,1 16,3 0, ,2 55,6 27,2 1, ,8 41,2 49,0 8, ,8 63,8 21,4 1, ,4 48,2 39,3 5, ,9 62,6 17,9 1, Проценат школа На Графикону 2 може се видети да је у групи кључних стандарда заступљено свих седам области квалитета и да је највише стандарда у области Настава и учење и Етос, што је у складу са постављеним приоритетима развоја образовања на нивоу система. Дистрибуција нивоа остварености кључних стандарда на четири нивоа показује да настава, као и учење које се остварује на настави, има највише недостатака у односу на остале стандарде из групе кључних. Индивидуализација наставе (2.3) и праћење напредовања ученика које је у функцији учења (2.6) јесу аспекти рада наставника који захтевају највише корекција и побољшања. Просечна оцена изабраних стандарда износи 3,2, што значи да на стандардима из ове групе школе добијају нешто више оцене у односу на остале стандарде. Резултат је био очекиван, будући да су се спољашњи евалуатори у избору ових стандарда углавном руководили претходним успесима школе и активностима по којима је школа позната у средини. Иако у групи изабраних стандарда могу бити они који се односе на све специфичности школе, чини се да су се евалуатори опредељивали само за специфичности које одражавају позитивне аспекте рада школе, о чему говоре анализе које следе. Јаснији увид у дистрибуцију нивоа остварености кључних, изабраних и свих стандарда пружа Табела 2. 7

12 Табела 2. Дистрибуција нивоа остварености кључних, изабраних и свих стандарда Стандарди Ниво остварености кључни изабрани сви број % број % број % ,9 14 1, , , , , , , , , , ,2 Постоји сличан тренд у погледу расподеле оцена, тако да је у свим групама стандарда најзаступљенија оцена 3 (изнад 40%), а најмање заступљена оцена 1. Ипак, може се приметити да сличнију расподелу имају кључни и сви стандарди, док у групи изабраних стандарда доминирају оцене које представљају виши ниво остварености стандарда. Да би се утврдило да ли постоји разлика у дистрибуцији оцена између кључних и изабраних стандарда, спроведен је Хи-квадрат тест. Анализа је показала да се две дистрибуције статистички значајно разликују (χ²=170,410, df=3, p=0,000, Cramer's V=0,213). Код изабраних стандарда је релативно већа заступљеност оцене 4 (стандард остварен на највишем нивоу), а релативно мања заступљеност осталих оцена у односу на очекиване вредности, док је обрнута ситуација код кључних стандарда. Овај налаз се може објаснити тенденцијом тимова да за изабране стандарде бирају оне за које очекују да ће добити највишу оцену (4). Овакав приступ у избору стандарда имао је за последицу да су школе добијале нешто боље оцене општег квалитета рада него што би то био случај само на основу кључних стандарда Резултати вредновања квалитета појединачних области За сваку област квалитета дате су основне информације о аспектима вредновања (шта је предмет евалуације), а резултати су приказани графички на следећи начин: са две нијансе зелене боје означен је укупан проценат школа које су оствариле одговарајући стандард (ниво остварености 3 и 4), а са две нијансе црвене боје означен је укупан проценат школа које нису оствариле стандард (ниво остварености 1 и 2). Осим тога, графикон омогућава и добијање прецизније слике о расподели нивоа остварености од 1 до 4. Сваки ниво остварености приказан је посебном бојом (према легенди испод графикона). 8

13 Стандарди Област квалитета Школски програм и годишњи план рада школе Четири стандарда у овој области односе се на доследну примену прописа и функционално планирање и програмирање рада у школи на више нивоа и у посебним областима. Осим тога, поједини показатељи квалитета говоре о томе да ли се у школи примењују стандарди постигнућа у раду и да ли се у програмирању рада уважавају различите потребе ученика. Графикон 3. Област 1: Школски програм и годишњи план рада оствареност стандарда ,9 62,6 17,9 1, ,6 47,7 25,4 0, ,8 40,9 40,5 5, ,7 39,3 12,5 1, Проценат школа Према расподели приказаној на Графикону 3 може се закључити да већина школа из скупа вреднованих основних школа остварује сваки од четири стандарда. У целини гледано, основне школе су најслабије у међусобном усклађивању елемената школског програма и годишњег плана рада школе (1.2). С друге стране, када се посматра на четири нивоа остварености, највише је основних школа са нивоом остварености 3, осим за стандард 1.1. (поштовање прописа у изради школског програма и годишњег плана рада), где је највише школа на нивоу остварености 4 (46,7%). Најниже оцене за појединачне стандарде евалуатори су ретко давали, што може указивати на потребу подизања нивоа захтева, будући да постоје сазнања да се у школама на планирање и програмирање углавном гледа као на административну меру, а не као на услов за квалитетан рад. 9

14 Стандарди Област квалитета Настава и учење На основу процене остварености седам стандарда у овој области добијају се релевантне информације о адекватности дидактичко-методичког поступања наставника, о процесу и резултатима учења на часовима, о техникама учења, о прилагођавању наставе различитим образовно-васпитним потребама ученика, о конструкцији знања на часу, о управљању процесом учења, о оцењивању које је у функцији учења и о атмосфери за учење на часу. Графикон 4. Област 2: Настава и учење оствареност стандарда ,4 54,9 4,7 0, ,8 41,2 49,0 8, ,1 63,3 24,6 0, ,8 63,8 21,4 1, ,4 48,2 39,3 5, ,7 55,6 30,7 3, ,4 60,3 2,30, Проценат школа Из Графикона 4 може се уочити да су стандарди 2.1. (адекватност дидактичкометодичких решења) и 2.7. (стварање подстицајне атмосфере на часу) у готово свим школама остварени (на нивоу 3 или 4), док је стандард 2.6. (вредновање које је у функцији учења) остварен у 42% школа, а стандард 2.3. (индивидуализовани приступ у раду) у 55,6% школа. Остали стандарди су остварени у више од две трећине школа. Око 40% школа остварује стандарде 2.1. и 2.7. на највишем нивоу (4), док је највећи проценат школа са оценом 1 на стандарду 2.6. (8,9%). На стандардима 2.1, 2.5. (управљање процесом учења) и 2.7. ниједна школа није на најнижем нивоу (1). У односу на захтеве квалитетне наставе, може се закључити да највише простора за унапређивање постоји у односу на индивидуализован приступ у раду, односно прилагођавање наставе образовно-васпитним потребама ученика и формативно оцењивање. На видљиве разлике између појединачних стандарда могле су, према нашем мишљењу, утицати неуједначене процене евалуатора у односу на интензитет и 10

15 Стандарди учесталост одређеног понашања наставника, које је било предмет вредновања. Додатне анализе квалитета наставе у школама могу дати прецизније одговоре на ово питање. Област квалитета Постигнућа ученика У овој области квалитета процењује се ниво и квалитет образовних постигнућа у односу на донете стандарде постигнућа и вреднује се допринос школе успеху свих ученика. У оцењивању два стандарда користе се подаци о резултатима на завршном испиту, подаци о успеху ученика на такмичењима, подаци о успеху ученика који уче према ИОП-у и други квантитативни и квалитативни показатељи образовног напретка ученика у школи. Графикон 5. Област 3: Образовна постигнућа ученика оствареност стандарда ,2 55,6 27,2 1, ,1 22,4 28,3 44, Проценат школа Из Графикона 5 може се уочити да је стандард 3.2. (допринос школе успешности ученика) у много већој мери остварен (70,8%) него што је то случај са стандардом 3.1. (степен остварености образовних стандарда), који је остварен тек у 27,5% школа. На стандарду 3.1. је готово половина вреднованих школа на најнижем нивоу остварености стандарда (44,1%). У тумачењу овог налаза потребно је имати у виду чињеницу да се оствареност стандарда 3.1., за разлику од свих осталих стандарда, углавном процењује у односу на бројчане показатеље из извештаја школа са завршног испита. Ради се о нормама које су постављене на више нивоа и посматрају се кумулативно, што мали број школа остварује. Поред тога, ово је једини стандард који се процењује само на основу 11

16 Стандарди квантитативних показатеља, због чега се субјективност у процењивању своди на најмању могућу меру. Према расподели нивоа остварености за стандард 3.2. може се закључити да већина основних школа у Србији може дати већи допринос образовним постигнућима ученика него што то сада чини. У овом узорку школа спољашњи евалуатори тек сваку седму школу процењују као главног чиниоца у образовном напретку ученика (стандард је остварен на највишем нивоу), о чему говоре и додатни подаци из интервјуа, а посебно подаци о броју ученика који имају додатну помоћ у учењу ван школе (тзв. приватни часови). Област квалитета Подршка ученицима Стандарди квалитета који се односе на подршку ученицима обухватају спектар активности за које су одговорни различити актери у школи. Ови стандарди су основа за процену да ли је подршка ученицима у школи планирана и организована, да ли се реализује континуирано, да ли се води рачуна о квалитету подршке личном развоју ученика и да ли и на ком нивоу функционише систем подршке деци из осетљивих група. Графикон 6. Област 4: Подршка ученицима оствареност стандарда ,7 46,6 20,9 2, ,9 46,7 18,3 1, ,8 54,1 16,3 0, Проценат школа 12

17 Стандарди Из Графикона 6 може се уочити да су сва три стандарда остварена у преко три четвртине школа. Према проценама евалуатора, око 30% школа остварује сва три стандарда на највишем нивоу (4), док веома мали број школа не остварује стандарде ове области (ниво остварености 1). Међутим, приближно половина школа остварује ове стандарде на нивоу 3, што значи да још увек постоји простор за унапређивање система подршке. Преовлађујуће позитивне процене о раду школа у овој области могу се објаснити континуираним мерама на системском нивоу, које имају за циљ развој инклузивности установа кроз школску културу, политику и праксу. Треба имати у виду да су све школе добиле веома прецизну регулативу на основу које раде, затим пакет обука и бројне стручне материјале који су им били основа за осмишљавање подршке ученицима. Додатно, при тумачењу резултата треба имати у виду и начин избора узорка школа, које су углавном биле промотери промена које су увођене на системском нивоу. Област квалитета Етос Стандарди у овој области квалитета описују пожељан степен безбедности за све учеснике у образовно-васпитном процесу, степен демократизације односа свих учесника у школи, промовисање резултата ученика и наставника, систем заштите од насиља, развој инклузивне и антидискриминативне културе и степен и квалитет сарадње. Специфичност у вредновању ове области је у томе што је потребно да се веома пажљиво укрсте различити поступци у процењивању да би се добила објективна слика о понашањима учесника и комуникацијама које остварују, које нису увек јасно видљиве и објективно мерљиве. Будући да је пажња у спољашњем вредновању доминантно усмерена на имплицитне доказе квалитета, вредновање ове области представља веома сложен задатак за евалуаторе. Графикон 7. Области 5: Етос оствареност стандарда ,2 50,6 13,2 1, ,1 37,1 18,0 0, ,9 35,8 10,5 0, ,3 59,1 16,3 1, ,4 45,7 10,5 0, Проценат школа 13

18 Стандарди Из Графикона 7 може се уочити да су у преко 80% школа сви стандарди области Етос остварени. Стандард 5.3. (безбедност у школи) у преко 50% школа је остварен на највишем нивоу. Највише простора за унапређивање има у односу на захтеве садржане у стандарду 5.2. (подршка и промоција резултата ученика и наставника), јер у односу на друге стандарде, само четвртина школа има највишу оцену на овом стандарду. Према добијеним резултатима вредновања могло би се закључити да су школе из овог узорка демократске институције у којима се негују толеранција и промоција највиших вредности, што није у пуној сагласности са резултатима неких других истраживања у овој области и резултатима праћења од стране просветних саветника и инспектора. Бројни примери различитих видова насилничког понашања у школама у супротности су са резултатима процена. Дакле, може се поставити питање да ли су евалуатори били благи у процењивању ове области или су резултати вредновања последица избора школа које ће бити вредноване у првој години примене оквира, о чему је било речи у претходним поглављима. Област квалитета Организација рада и руковођење Укупно пет стандарда у овој области односи се на вредновање рада директора кроз планирање, организацију, руковођење, контролу и јасно експлицирану лидерску улогу директора. Осим тога, овим стандардима процењује се степен развијености и функционисање система за праћење и вредновање квалитета рада у школи. Графикон 8. Област 6: Организација рада школе и руковођење оствареност стандарда ,2 39,0 16,9 3, ,1 49,8 30,4 2, ,3 46,6 13,8 1, ,6 48,6 11,8 2, ,8 40,9 35,4 1, Проценат школа 14

19 Стандарди Графикон 8 показује да су у већини школа сви стандарди остварени. Ипак, стандарди 6.2. (улога директора у организацији рада школе) и 6.3. (улога директора у унапређивању рада школе) у већој мери су остварени (преко 85%) у односу на остале стандарде из ове области. Стандард 6.5. (директор као лидер) у преко 40% школа остварен је на највишем нивоу, али је занимљиво да се на овом стандарду бележи и највећи проценат школа са оценом 1 (3,9%). Око трећине школа не остварује стандарде 6.1. (усклађеност планирања и програмирања) и 6.4. (систем за праћење и вредновање). Овај налаз није био очекиван, будући да је стандард 6.1. повезан са квалитетним програмирањем, за шта су школе добиле углавном добре оцене, а стандард 6.4. са свим активностима самовредновања рада које је део система од године. Пошто постоји деценијско искуство у томе, очекивало се да су интерни системи праћења и вредновања на вишем нивоу развијености и квалитета. Област квалитета Ресурси Четири стандарда се односе на укупне људске, техничке, материјалне, просторне и друге ресурсе у школи. Осим испуњености постојећих норматива, процењује се и функционална употреба постојећих ресурса. Евалуатори посебно вреднују напоре и иницијативе школе у обезбеђивању ресурса за унапређивање рада школе, уз уважавање ширих контекстуалних услова у којима школа функционише (развијеност региона, мултиетничност, социодемографска структура). Графикон 9. Област 7: Ресурси оствареност стандарда ,7 51,6 19,3 0, ,7 40,6 24,8 2, ,7 52,9 26,8 3, ,3 42,6 9,8 0, Проценат школа 15

20 Из Графикона 9 може се уочити да су у већини школа сви стандарди остварени. Ипак, стандарди 7.1. (обезбеђеност људских ресурса) и 7.4. (функционална употреба материјално-техничких ресурса) у већој мери су остварени (преко 80%) у односу на остала два стандарда. Стандард 7.1. је у преко 45% школа остварен на највишем нивоу, док се највећи проценат школа са оценом 1 бележи на стандарду 7.2. (професионални развој запослених). У целини гледано, могло би се закључити да различите врсте ресурса нису препрека за редовно функционисање и унапређивање рада школе. Важно је и то што су школе успеле да обезбеде адекватан наставни кадар, што је неопходна основа за постављање захтева који се односе на развој установе. С друге стране, процена функционалне употребе ресурса за унапређивање образовно-васпитног рада указује на видљиве напоре наставника у обогаћивању наставног рада, што није у сагласности са проценама квалитета наставе, посебно на појединим стандардима и са утврђеним доприносом људских ресурса унапређивању рада школе Резултати вредновања у области квалитета Настава и учење Оквир за вредновање квалитета садржи седам кључних области које су значајне за остваривање главних функција образовно-васпитних установа. Од школа, основних и средњих, очекује се да у свакој од ових области остваре одређене захтеве да би се могле назвати добрим школама. Међутим, област квалитета Настава и учење има приоритетно место будући да се кроз њу рефлектује кључна активност школа образовање. То не значи да је васпитна функција школе мање важна, већ се на школу гледа као на кључног агенса промена у формалном образовању. Због тога се у овом извештају посебно издвајају резултати вредновања у области Настава и учење. За област у целини и за сваки од седам стандарда квалитета дати су графички прикази процена спољашњих евалуатора у овом узорку школа. На Графикону 10 приказана је расподела нивоа остварености за седам стандарда у области Настава и учење. Тако се за сваку школску управу може видети у ком проценту се сваки ниво остварености (од 1 до 4) појављивао у проценама спољашњих евалуатора. Осим тога, у прилогу извештаја за сваку школску управу дати су посебни прикази расподеле нивоа остварености за седам стандарда у овој области (Прилог 1). 16

21 % школа Графикон 10. Расподела нивоа остварености свих стандарда у области Настава и учење по школским управама основне школе Област 2 Настава и учење К. Мит. и Београд Ваљево Зајечар Зрењанин Јагодина Крагујевац Краљево Крушевац Лесковац Ниш Нови Сад Пожаревац Сомбор Ужице Чачак Ранилуг 1 (%) 0,8 3,9 2,2 1,2 0,0 1,3 22,0 0,0 0,0 11,1 0,0 0,4 0,0 2,3 0,0 2,0 2 (%) 20,6 37,7 27,5 25,6 1,8 10,4 43,9 19,8 31,5 28,6 9,0 20,6 25,6 28,6 19,0 28,6 3 (%) 53,6 55,8 58,2 66,7 73,2 10,4 30,3 63,7 62,9 47,6 45,1 51,6 66,9 61,7 63,5 65,3 4 (%) 25,0 2,6 12,1 6,5 25,0 77,9 3,8 16,5 5,6 12,7 45,9 27,4 7,5 7,5 17,5 4,1 Изузев Школске управе Крагујевац, у свим осталим управама преовлађују процене које нам указују на оствареност стандарда у овој области (нивои остварености 3 и 4). У већини школских управа оцена 3 је доминантна на стандардима из области Настава и учење. Судећи по проценту највиших оцена (скоро 80%), може се закључити да је у школским управама Косовска Митровица и Ранилуг настава на високом нивоу, што није очекиван резултат када се узму у обзир укупни услови у којима се остварује образовање у овом делу државе. У Школској управи Ниш свака друга оцена која се односи на наставу и учење је највиша оцена, што је случај и са сваком четвртом оценом у школским управама Београд, Јагодина и Нови Сад. Поред Школске управе Крагујевац, нешто већи проценат оцена 1 и 2 је у Ваљеву и Лесковцу. 17

22 Анализа резултата на нивоу области (Графикон 10) и на нивоу појединачних стандарда (видети Прилог 1) показују да наше основне школе пружају ученицима веома неуједначен квалитет образовања. Разлике су видљиве и на нивоу школске управе и на нивоу узорка вреднованих основних школа. Индикативно је и то што су процене одређених стандарда (2.3. и 2.6.) веома неповољне и битно различите од процена осталих стандарда (видети расподелу црвене и зелене боје на нивоу сваког стандарда). У интерпретацији ових процена треба имати у виду укупан контекст у коме се остварује настава у школама на територији ШУ Косовска Митровица и ШУ Ранилуг, због чега су спољашњи евалуатори снижавали захтеве према вреднованим установама. То је и разлог зашто су процене рада школа у ове две организационе јединице Министарства боље него у осталим школским управама. Презентовани подаци довољна су основа за осмишљавање мера подршке на системском и локалном нивоу којима ће се утицати на побољшање наставе и уједначавање рада школа у кључној делатности Сумарни резултати вредновања рада основних школа У првој години примене оквира и методологије за вредновање квалитета рада образовно-васпитних установа обухваћено је 257 основних школа, што представља петину укупног броја основних школа у Републици Србији. Потребно је подсетити да се приказани резултати вредновања односе на узорак који би се најпре могао назвати намерним, будући да су се евалуатори на самом почетку спољашњег вредновања углавном опредељивали за школе које су, према њиховој процени, биле најспремније за ову системску новину. У овом узорку највећи је број школа које су и раније биле отворене за сарадњу и континуирано учење, укључене у различите развојне пројекте и програме, које показују заинтересованост за објективне повратне информације о квалитету њиховог рада и постижу видљиве резултате у појединим аспектима рада. Овај податак потребно је стално имати на уму када се анализирају и дискутују резултати вредновања. У том смислу, имајући у виду распон скале (од 1 до 4), просечна оцена за општи квалитет рада вреднованих школа, која износи 2,7, и није тако висока. Ако је већ доминирала позитивна селекција у избору школа, онда се могла очекивати и боља просечна оцена. Резултати вредновања показују да је 63,4% основних школа добило општу оцену која их сврстава у групу тзв. добрих школа (оцене 3 или 4), али је ипак највише оних које су добиле оцену 3 (50% укупно вреднованих основних школа). Будући да је само 14% школа добило оцену 4 за општи квалитет рада, можемо закључити да у 86% основних школа из узорка постоје области рада у којима је потребно мање или веће побољшање. У зависности од школе, недостаци постоје у једној или више области квалитета. Забрињавајуће је то што је највише побољшања потребно у областима Настава и учење и Образовна постигнућа ученика, јер се ради о областима које су најексплицитније 18

23 повезане са главном функцијом школе да образује и да буде одговорна за образовни напредак ученика. Просечна вредност остварености 10 кључних стандарда (2,9 на скали од 1 до 4), који у националном оквиру за вредновање представљају окосницу развоја школа и указују на приоритете у развоју, показује да већина вреднованих школа остварује постављене захтеве, али да то углавном није на највишем нивоу. С друге стране, према просечној оцени на групи од пет изабраних стандарда (3,2 на скали од 1 до 4), који би требало да представљају специфичност школе, могло би се рећи да су различите развојне, пројектне и друге активности у школама показале видљиве резултате. У односу на појединачне области квалитета, основне школе су показале да у свакој области постоје одређени аспекти рада које би требало одредити као приоритете за побољшање. Када је у питању планирање и програмирање, оно није довољно функционално и довољно усмерено ка аутентичним потребама и интересовањима ученика. Главна програмска документа углавном не представљају личну карту школе, по структури и садржају су веома слична, иако школе раде у битно различитим условима, а посебно је упадљиво то што у њима нису јасно видљиве активности школа које се односе на важне системске мере (имплементација стандарда постигнућа, развој инклузивности установа и др.). Оцене које се односе на квалитет области Настава и учење показују да у нашим основним школама још увек не преовлађује индивидуализовани приступ у наставном раду и да је формативно оцењивање на самом почетку развоја. Због тога и не чуде оцене које су школе добиле за оствареност стандарда постигнућа на завршном испиту. Будући да у целини не можемо бити задовољни укупним квалитетом образовноваспитног процеса на посећеним часовима (часови најмање 40% наставника у свакој школи), овде се намеће следеће питање: ако наставници на посећеним часовима не показују увек и у свим елементима процене очекивано, да ли су на осталим часовима, када није присутан евалуатор, још мање заинтересовани за захтеве постављене у стандардима за ову област квалитета? Према резултатима вредновања основних школа, квалитетом рада у областима Подршка ученицима и Етос можемо бити задовољни, али поново подсећамо да се ради о изабраним школама које су вредноване управо због тога што показују интересовање за развој, а то није могуће без добре комуникације и позитивне климе за рад на нивоу установе. Када је у питању организација рада и руковођење у вреднованим школама, резултати спољашњег вредновања указују на то да у школама нису довољно развијени интерни системи за праћење квалитета рада и да тимски рад још увек није доминантна школска пракса иако су процеси самовредновања обавезни од године. С друге стране, директори као одговорна лица на челу установа добили су боље оцене него установе којима руководе, што је индикативно, будући да је њихова улога кључна у развоју овог система. 19

24 Евалуатори су у вредновању ресурсних капацитета основних школа уважавали и контекстуалне чиниоце, што значи да се водило рачуна о могућем и оствареном доприносу школе када је у питању развој ресурса. Добијени резултати вредновања показују да запослени у школама недовољно користе своје професионалне капацитете у функцији унапређивања рада, што упућује на закључак да се постојећа знања и вештине не користе у довољној мери у образовно-васпитном раду. Овај налаз намеће потребу преиспитивања постојећег система професионалног развоја у коме се од наставника захтева да се усавршавају, али се не постављају јасни захтеви у погледу практичне примене наученог. Генерално гледано, долази се до закључка да је у области квалитета Етос најлакше остварити стандарде, а да се они најтеже остварују у областима Образовна постигнућа ученика и Настава и учење. 20

25 3. Резултати спољашњег вредновања рада средњих школа У поступку спољашњег вредновања средњих школа, а према усвојеном концепту и методологији, користе се исти стандарди квалитета као и за основне школе, будући да се ради о захтевима који су заједнички за све типове школа и врсте образовања. У време писања овог извештаја још увек нису били усвојени додатни стандарди квалитета рада средњих стручних школа. О предлогу ових стандарда Савет за стручно образовање и образовање одраслих дао је позитивно мишљење, али се чека њихово објављивање у форми подзаконског акта. У поглављу III.1. овог извештаја дат је приказ броја и распореда средњих школа које су вредноване у овој школској години (Табела 1) Оцена општег квалитета рада школа У односу на критеријуме квалитета који предвиђају четворостепену скалу за оцењивање, просечна оцена општег квалитета рада за 13,8% вреднованих средњих школа износи 2,7. На Графикону 11 може се видети дистрибуција опште оцене за укупно 71 средњу школу. Око 60% школа има општу оцену 3 и 4, која их сврстава у категорију школа у којима се добро ради, при чему доминира оцена 3 (скоро половина школа). Трећина школа има оцену 2, а 7% школа има најнижу оцену. Графикон 11. Дистрибуција оцене општег квалитета 7,0% 15,5% 33,8% 43,7% Међутим, расподела оцена се разликује за гимназије (31 установа) и средње стручне школе (40 установа), што се може видети на графиконима 12 и 13. Оно што је заједничко јесте процентуална заступљеност оцене 3 у оба типа школа (нешто преко 40%). Разлика је у процентуалној заступљености оцена 2 и 4. Када је реч о средњим 21

26 стручним школама, подједнак број школа (по 25%) добија оцену 2 или 4, док код гимназија доминира оцена 2 (око 45%). Графикон 12. Дистрибуција оцене општег квалитета рада у гимназијама 9,7% 3,2% 45,2% 41,9% Графикон 13. Дистрибуција оцене општег квалитета рада у средњим стручним школама 25,0% 5,0% 25,0% 45,0% Поставља се питање да ли добијене разлике одражавају стварне разлике у погледу квалитета рада школа или су евалуатори имали нешто строже критеријуме при процени квалитета рада гимназија у односу на средње стручне школе? Када су у питању приоритети развоја школа, изражени кроз групу кључних стандарда који су заједнички за све школе, утврђено је да је просечна оцена десет кључних стандарда нешто виша у односу на просечну оцену општег квалитета рада 22

27 Кључни стандарди свих средњих школа које су вредноване и износи 2,8. Нешто јаснији увид у дистрибуцију оцена на кључним стандардима приказан је на Графикону 14. Графикон 14. Дистрибуција нивоа остварености кључних стандарда ,7 47,9 31,0 8, ,8 38,0 32,4 2, ,0 46,5 21,1 1, ,9 31,0 12,7 1, ,3 46,5 32,4 2, ,3 52,1 23,9 5, ,8 33,8 47,9 15, ,9 53,5 23,9 5, ,7 40,8 36,6 9, ,1 57,7 21,1 7, Проценат школа Дакле, процене остварености кључних стандарда у средњим школама веома су сличне проценама у основним школама (видети Графикон 2). Евалуатори су и на овом нивоу образовања најмање задовољни наставом, а највише етосом у вреднованим школама. Просечна оцена изабраних стандарда износи 3,3, што значи да на стандардима из ове групе школе добијају нешто више оцене у односу на остале стандарде. Подсећамо да се у групи изабраних стандарда налазе они који представљају специфичност школа, а спољашњи евалуатори су се, судећи по оценама, превасходно опредељивали за оне специфичности које афирмишу школу. Јаснији увид у дистрибуцију нивоа остварености кључних, изабраних и свих стандарда пружа Табела 3. 23

28 Табела 3. Дистрибуција нивоа остварености кључних, изабраних и свих стандарда Стандарди Ниво остварености кључни изабрани сви број % број % број % ,1 6 1, , , , , , , , , , ,8 У свим групама стандарда најзаступљенији је ниво остварености 3 (изнад 40% школа), а најмање је заступљен ниво остварености 1. Ипак, може се приметити да сличнију расподелу имају кључни и сви стандарди, док у групи изабраних стандарда доминирају оцене које представљају виши ниво остварености стандарда. Да би се утврдило да ли постоји разлика у дистрибуцији оцена између кључних и изабраних стандарда, спроведен је Хи-квадрат тест. Анализа је показала да се две дистрибуције статистички значајно разликују (χ²=71,800, df=3, p=0,000, Cramer's V=0,261). Код изабраних стандарда је релативно већа заступљеност оцене 4 (стандард остварен на највишем нивоу), а релативно мања заступљеност оцена 1 и 2 у односу на очекиване вредности, док је обрнута ситуација код кључних стандарда. Овај налаз се може објаснити тенденцијом тимова да за изабране стандарде бирају оне за које очекују да ће бити најбоље процењени (ниво 4). Ова тенденција је имала за последицу да су школе добијале нешто боље оцене општег квалитета рада него што би то био случај само на основу кључних стандарда Резултати вредновања квалитета појединачних области Као и код основних школа, у приказу резултата вредновања средњих школа дате су основне информације о аспектима вредновања (шта је предмет евалуације), а резултати су приказани графички на следећи начин: са две нијансе зелене боје означен је укупан проценат школа које су оствариле одговарајући стандард (ниво остварености 3 и 4), а са две нијансе црвене боје означен је укупан проценат школа које нису оствариле стандард (ниво остварености 1 и 2). Осим тога, графикон омогућава и добијање прецизније слике о расподели оцена на четири нивоа (од 1 до 4). Свака оцена приказана је посебном бојом (према легенди испод графикона). Област квалитета Школски програм и годишњи план рада школе Четири стандарда у овој области односе се на доследну примену прописа и функционално планирање и програмирање рада у школи на више нивоа и у више области. Осим тога, поједини показатељи квалитета говоре о томе да ли се у школи примењују стандарди постигнућа у раду и да ли се у програмирању рада уважавају различите потребе ученика. 24

29 Стандарди Графикон 15. Област 1: Школски програм и годишњи план рада оствареност стандарда ,1 57,7 21,1 7, ,9 44,3 20,0 2, ,1 30,0 37,1 15, ,4 32,4 21,1 7, Проценат школа На Графикону 15 може се уочити да су стандарди 1.1. (поштовање прописа у изради школског програма и годишњег плана рада), 1.3. (усмереност у документима на остваривање циљева и стандарда постигнућа) и 1.4. (задовољење потреба ученика) остварени у око три четвртине школа, док је стандард 1.2. (међусобна усклађеност докумената) остварен у скоро половини школа (47,1%). Око 40% школа остварује стандард 1.1. на највишем нивоу (оцена 4), док је највећи проценат школа са оценом 1 на стандарду 1.2. (15,7%). Према наведеном, у овом узорку средњих школа евидентно је да усклађеност главних програмских докумената на основу којих школа остварује рад није на задовољавајућем нивоу. Индикативно је и то да се у око четвртини школа недоследно примењују прописи у изради школског програма и годишњег плана рада. Проценат школа које остварују стандарде 1.2. и 1.4. на највишем нивоу показује да не можемо бити задовољни функционалношћу главних школских докумената. Област квалитета Настава и учење На основу процене остварености седам стандарда у овој области добијају се релевантне информације о адекватности дидактичко-методичког поступања наставника, о процесу и резултатима учења на часовима, о техникама учења, о прилагођавању наставе различитим образовно-васпитним потребама ученика, о 25

30 Стандарди конструкцији знања на часу, о управљању процесом учења, о оцењивању које је у функцији учења и о атмосфери за учење на часу. Графикон 16. Област 2: Настава и учење оствареност стандарда ,8 53,5 12,7 0, ,8 33,8 47,9 15, ,5 52,1 32,4 0, ,9 53,5 23,9 5, ,7 40,8 36,6 9, ,1 47,9 31,0 7, ,2 59,2 5,6 0, Проценат школа Графикон 16 показује да су стандарди 2.1. (адекватност дидактичко-методичких решења) и 2.7. (стварање подстицајне атмосфере на часу) у готово свим школама остварени, док је стандард 2.6. (вредновање је у функцији учења) остварен тек у 36,6% школа. Остали стандарди су остварени у више од половине школа. Трећина школа остварује стандарде 2.1. и 2.7. на највишем нивоу (4), док је највећи проценат школа са проценом нивоа остварености 1 на стандарду 2.6. (15,5%). На стандардима 2.1, 2.5. (управљање наставом) и 2.7. ниједна школа није добила најнижу оцену. У целини гледано, у узорку средњих школа највише простора за унапређивање има у односу на развој индивидуализоване наставе и формативног оцењивања, али и у аспекту управљања наставом у којој се примењују различите технике учења на часу. Добијени налаз није неочекиван ако се узме у обзир иницијално образовање већине наставника у средњим школама, а посебно у стручним школама. Област квалитета Постигнућа ученика У овој области квалитета, када су у питању средње школе, у процесу вредновања примењује се само стандард који се односи на допринос школе постигнућима ученика (3.2.). Стандард који се односи на ниво образовних постигнућа (3.1.) примењиваће се 26

31 Стандарди тек када матура у средњој школи буде имала одлике екстерног испита на националном нивоу. Графикон 17. Област 3: Образовна постигнућа ученика оствареност стандарда ,3 52,1 23,9 5, Проценат школа *Стандард 3.1. није могуће проценити јер не постоје стандардизовани тестови за крај средњег образовања. На Графикону 17 може се уочити да је стандард 3.2. остварен у 70,4% школа. Скоро петина школа је на стандарду 3.2. добила највишу оцену. С друге стране, забрињава то што је процењено да скоро трећина школа из узорка не пружа довољан допринос успешности ученика током школовања. Стога се намеће питање: да ли то значи да ученици већу образовну подршку добијају ван школе, него у школи? Област квалитета Подршка ученицима Стандарди квалитета који се односе на подршку ученицима обухватају спектар активности за које су одговорни различити актери у школи. Ови стандарди су основа за процену да ли је подршка ученицима у школи планирана и организована, да ли се реализује континуирано, да ли се води рачуна о квалитету подршке личном развоју ученика и да ли и на ком нивоу функционише систем подршке деци из осетљивих група. 27

32 Стандарди Графикон 18. Област 4: Подршка ученицима оствареност стандарда ,9 37,3 26,9 14, ,3 52,9 18,6 4, ,3 46,5 32,4 2, Проценат школа На Графикону 18 може се уочити да је стандард 4.2. (подстицање личног, професионалног и социјалног развоја ученика) остварен у преко три четвртине школа, при чему је четвртина школа на овом стандарду на највишем нивоу. На стандарду 4.3. (функционисање система подршке деци из осетљивих група) највише је школа у којима је констатован најнижи ниво (1). Међутим, на сва три стандарда мање од четвртине школа остварује највиши ниво квалитета (4). Осим тога, проценат школа које добијају оцене 1 и 2 на овим стандардима креће се у распону од 23% до 42%. Овај неповољан резултат вероватно се може објаснити и погрешним уверењем запослених у средњим школама да на овом узрасту и није потребна посебна подршка ученицима, јер је селекција већ извршена, а средње образовање није обавезно. На нивоу целе области квалитета, при тумачењу резултата, треба имати у виду величину узорка и начин избора школа, које су углавном биле промотери промена које су увођене на системском нивоу. Пошто не можемо бити задовољни оствареношћу стандарда у овој области на селекционисаном узорку, очекујемо да је на националном нивоу стање још неповољније. Област квалитета Етос Стандарди у овој области квалитета описују пожељан степен безбедности за све учеснике у образовно-васпитном процесу, степен демократизације односа свих учесника у школи, промовисање резултата ученика и наставника, систем заштите од насиља, развој инклузивне и антидискриминативне културе и степен и квалитет 28

33 Стандарди сарадње. Специфичност у вредновању ове области је у томе што је потребно да се веома пажљиво укрсте различити поступци у процењивању да би се добила објективна слика о понашањима учесника и комуникацијама које остварују, које нису увек јасно видљиве. Будући да је пажња у спољашњем вредновању доминантно усмерена на имплицитне доказе квалитета, вредновање ове области представља веома сложен задатак за евалуатора. Графикон 19. Област 5: Етос оствареност стандарда ,0 46,5 21,1 1, ,9 41,4 25,7 10, ,9 31,0 12,7 1, ,5 56,3 19,7 1, ,7 45,7 8,6 0, Проценат школа На Графикону 19 може се уочити да је стандард 5.1. (регулисаност односа у школи) остварен у преко 90% школа. Сви остали стандарди су такође остварени у великом броју школа. Стандард 5.3. (безбедност у школи) у преко 50% школа остварен је на највишем нивоу, док је 10% школа добило оцену 1 на стандарду 5.4. (школски амбијент), а на стандарду 5.1. не постоји ниједна школа са оценом 1. Према евалуаторима, у овом узорку школа немају сви аспекти етоса исти квалитет. Најмање задовољство постоји код процене пријатности школског амбијента, што значи да се оплемењивању школског простора не придаје довољно пажње. Осим тога, постоје примедбе и на начин подржавања и промоције резултата ученика и наставника, као и на квалитет сарадње на свим нивоима. С друге стране, неочекивани су налази о нивоу безбедности у школама, будући да се учестало суочавамо са узнемирујућим вестима о различитим врстама насиља у средњим школама. 29

КВАЛИТЕТ РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. Резултати спољашњег вредновања у школској 2015/2016.

КВАЛИТЕТ РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. Резултати спољашњег вредновања у школској 2015/2016. КВАЛИТЕТ РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Резултати спољашњег вредновања у школској 2015/2016. ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ УСТАНОВА (ШКОЛСКА 2016/2017. ГОДИНА)

ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ УСТАНОВА (ШКОЛСКА 2016/2017. ГОДИНА) КВАЛИТЕТ РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Резултати спољашњег вредновања у школској 2016/2017. ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5 ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ЗАВРШНИ РАД Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ: РБ Име и презиме Email адреса звање 1. Јасмина Кнежевић

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Висока школа струковних студија Београдска политехника

Висока школа струковних студија Београдска политехника САДРЖАЈ УВОД... 4 1. МЕТОДОЛОГИЈА... 4 1.1. Истраживачка методологија... 4 1.2. Проблем истраживања и истраживачка питања... 5 1.3. Операционални параметри... 5 1.4. Истраживачки инструменти... 13 1.5.

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВЕШТАЈ О AНКЕТИ (одржаној на крају зимског семестра 2008_09 године)

ИЗВЕШТАЈ О AНКЕТИ (одржаној на крају зимског семестра 2008_09 године) РЕПУБЛИКА СРБИЈА Висока пословна школа струковних студија Бр. 31.03.2009. год. Лесковац, Дурмиторска 19 Тел. 016/254 961, факс: 016/242 536 e mail: mail@vpsle.edu.rs website: www.vpsle.edu.rs Настaвном

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

БИБЛИД ; 35 (2003) с

БИБЛИД ; 35 (2003) с Снежана МИРКОВ УДК 371.212.72 Институт за педагошка истраживања Оригинални научни чланак Београд БИБЛИД 0579-6431; 35 (2003) с.151-165 УЗРОЦИ ПРОБЛЕМА У УЧЕЊУ КОД УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Резиме. Испитивани

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ САША Љ. СТЕПАНОВИЋ ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА докторска дисертација Београд, 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ -

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ - ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ - ЦЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ДИСТРИБУЦИЈЕ ВОДЕ И ЦЕНЕ САКУПЉАЊА, ОДВОђЕЊА И ПРЕЧИШЋАВАЊА ОТПАДНИХ ВОДА НА НИВОУ ГРУПАЦИЈЕ ВОДОВОДА

Διαβάστε περισσότερα

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА Стандардна девијација показује расподелу резултата мерења око средње вредности, али не указује на облик расподеле. У табели 1 су дате вредности за 50 поновљених одређивања

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Програми стручног усавршавања наставника: процењена корисност и образовни ефекти 2

Програми стручног усавршавања наставника: процењена корисност и образовни ефекти 2 UDC 371.13:371.214 37.017.7 Иновације у настави, XXIX, 2016/1, стр. 46 59 Рад примљен: 15. 12. 2015. Рад прихваћен: 7. 3. 2016. Оригинални научни рад Јелена Д. Теодоровић 1 Факултет педагошких наука Универзитета

Διαβάστε περισσότερα

ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ. Приручник за наставнике

ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ. Приручник за наставнике ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ Приручник за наставнике МАТЕМАТИКА 1. ЦИКЛУС ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ Приручник за наставнике МАТЕМАТИКА - ПРВИ

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

Проф. др Весна Димитријевић

Проф. др Весна Димитријевић УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 1937/1-VIII/2 24.12.2009. године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА Наставно-научно веће Филозофског факултета у Београду је

Διαβάστε περισσότερα

СТАВОВИ УЧЕНИКА И УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕМА ШПАНСКОМ КАО СТРАНОМ ЈЕЗИКУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

СТАВОВИ УЧЕНИКА И УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕМА ШПАНСКОМ КАО СТРАНОМ ЈЕЗИКУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VIII, 2/2017. Соња Н. ХОРЊАК * ОШ Жарко Зрењанин, Зрењанин УДК 371.31:811.134.2 - стручни рад - СТАВОВИ УЧЕНИКА И УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕМА ШПАНСКОМ КАО СТРАНОМ

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ: ОД ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ ДО ПРАКТИЧНЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ a

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ: ОД ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ ДО ПРАКТИЧНЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ a ТEME, г. XXXIX, бр. 1, јануар март 2015, стр. 231 247 Прегледни рад Примљено: 29. 5. 2013. UDK 376.1-056.26/.36 Одобрено за штампу: 20. 2. 2015. 376.1:371.213 ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ: ОД ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

САРАДЊА И КРЕАТИВНОСТ НАСТАВНИКА АЛТЕРНАТИВЕ РЕДУКЦИЈИ КОНФЛИКАТА ИЗМЕЂУ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА

САРАДЊА И КРЕАТИВНОСТ НАСТАВНИКА АЛТЕРНАТИВЕ РЕДУКЦИЈИ КОНФЛИКАТА ИЗМЕЂУ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VII, 2016. Доц. др Александра АНЂЕЛКОВИЋ Педагошки факултет у Врању Универзитет у Нишу УДК 37.064.2 - прегледни научни рад - САРАДЊА И КРЕАТИВНОСТ НАСТАВНИКА

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 1 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

Природно-математички факултет УДК: Нови Сад ==========================================================================

Природно-математички факултет УДК: Нови Сад ========================================================================== Станислава Oлић, др Јасна Адамов 1, др Снежана Бабић-Кекез 23 Универзитет у Новом Саду Оригинални научни рад Природно-математички факултет УДК: 37.025 Нови Сад ==========================================================================

Διαβάστε περισσότερα

ИНФОРМАТИКА У ЗДРАВСТВУ

ИНФОРМАТИКА У ЗДРАВСТВУ ИНФОРМАТИКА У ЗДРАВСТВУ ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА СТРУКОВНИ ФИЗИОТЕРАПЕУТ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2017/2018. Предмет: ИНФОРМАТИКА У ЗДРАВСТВУ Предмет се вреднује са 3

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

Комуникација директора школе са ученицима

Комуникација директора школе са ученицима Иновације у настави, XXIX, 2016/3, стр. 61 72 UDC 37.064.2:371.112(497.6) Рад примљен: 11. 8. 2016. Рад прихваћен: 15. 9. 2016. Семир И. Шејтанић 1 Универзитет Џемал Биједић у Мостару, Наставнички факултет

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације

Διαβάστε περισσότερα

Постурални статус деце предшколског узраста на територији AП Војводине

Постурални статус деце предшколског узраста на територији AП Војводине Ерне Сабо 796.41:615.825_053.4 Изворни научни чланак / Original scientific paper Примљено / Received 15.10.2006. Постурални статус деце предшколског узраста на територији AП Војводине POSTURAL STATE OF

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010.

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010. УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА август 2010. I. УВОД Сврха овог Упутства је да помогне оператерима који управљају опасним материјама, како да одреде да

Διαβάστε περισσότερα

Ефекти примене мултимедије у настави физике у првом разреду средње стручне школе

Ефекти примене мултимедије у настави физике у првом разреду средње стручне школе УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ФИЗИКУ Данијела Радловић-Чубрило Ефекти примене мултимедије у настави физике у првом разреду средње стручне школе - докторска дисертација

Διαβάστε περισσότερα

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 822/1-ХI/ године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 822/1-ХI/ године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 822/1-ХI/4 14.04.2016. године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА Наставно-научно веће Филозофског факултета у Београду је на

Διαβάστε περισσότερα

Теорија одлучивања. Анализа ризика

Теорија одлучивања. Анализа ризика Теорија одлучивања Анализа ризика Циљеви предавања Упознавање са процесом анализе ризика Моделовање ризика Монте-Карло Симулација Предности и недостаци анализе ризика 2 Дефиниција ризика (квалитативни

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

Полипрагмазија (полифармација) код пацијената који користе услуге Хитне медицинске помоћи

Полипрагмазија (полифармација) код пацијената који користе услуге Хитне медицинске помоћи Оригинални радови / Original Articles doi:10.5937/opmed1503081z UDC: 616.-083.98-085 1 Славољуб Живановић, 2 Милоранка Петров-Киурски 1 Градски завод за хитну медицинску помоћ, Београд, Србија 2 Дом здравља

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation)

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Студија случаја D-Sight Консултантске услуге за Изградња брзе пруге

Διαβάστε περισσότερα

Модели организовања и методе кооперативног учења, њихова примена и реални домети у обради конкретних тема у настави математике

Модели организовања и методе кооперативног учења, њихова примена и реални домети у обради конкретних тема у настави математике Универзитет у Београду Математички факултет Мастер рад Модели организовања и методе кооперативног учења, њихова примена и реални домети у обради конкретних тема у настави математике Студент: Дубравка Глишовић

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

Годишњи план рада Техничке школе у Ћуприји за школску 2015/16. годину О Д Л У К У

Годишњи план рада Техничке школе у Ћуприји за школску 2015/16. годину О Д Л У К У за школску 2015/16. годину ТЕХНИЧКА ШКОЛА Дел.бр. Датум:године Ћ У П Р И Ј А На основу члана 89. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 55/2013.), Статута, школског програма,

Διαβάστε περισσότερα

Годишњи план рада Техничке школе у Ћуприји за школску 2016/17. годину О Д Л У К У

Годишњи план рада Техничке школе у Ћуприји за школску 2016/17. годину О Д Л У К У за школску 2016/17. годину ТЕХНИЧКА ШКОЛА Дел.бр. Датум:године Ћ У П Р И Ј А На основу члана 89. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 55/2013.), Статута, школског програма,

Διαβάστε περισσότερα

ПРОБЛЕМСКО УЧЕЊЕ И ГРУПНИ РАД У НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ

ПРОБЛЕМСКО УЧЕЊЕ И ГРУПНИ РАД У НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ Maja Aдамов ПРОБЛЕМСКО УЧЕЊЕ И ГРУПНИ РАД У НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ мастер рад Нови Сад, 2014. Садржај Предговор

Διαβάστε περισσότερα

ФАКУЛТЕТ ЗА БИОФАРМИНГ

ФАКУЛТЕТ ЗА БИОФАРМИНГ Тел: 024/72-209; Факс: 024/72-209; Е-маил: sekretarijat@biofarming.edu.rs; http://www.fbio.naisbitt.edu.rs ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ КВАЛИТЕТА ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА ФАКУЛТЕТ ЗА БИОФАРМИНГ

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

О ПРИПРЕМАЊУ НАСТАВНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ *

О ПРИПРЕМАЊУ НАСТАВНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ * Раде Р. Лаловић * О ПРИПРЕМАЊУ НАСТАВНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ * РЕЗИМЕ: У раду се говори о припремању наставника српског језика за извођење наставе и то у два основна вида: припремање планирањем

Διαβάστε περισσότερα

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА 4. Закон великих бројева 4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА Аксиоматска дефиниција вероватноће не одређује начин на који ће вероватноће случајних догађаја бити одређене у неком реалном експерименту. Зато треба наћи

Διαβάστε περισσότερα

БАВЉЕЊE СПОРТОМ И УСПЕХ У ШКОЛИ УЧЕНИКА АДОЛЕСЦЕНAТA

БАВЉЕЊE СПОРТОМ И УСПЕХ У ШКОЛИ УЧЕНИКА АДОЛЕСЦЕНAТA Бављењe спортом и успех у школи ученика адолесценaтa Александар Гаџић 796:59.922.7/8 Изворни научни чланак Примљено 9.06.2009. БАВЉЕЊE СПОРТОМ И УСПЕХ У ШКОЛИ УЧЕНИКА АДОЛЕСЦЕНAТA Извод из магистарског

Διαβάστε περισσότερα

КВАЛИТЕТ И ПРАВЦИ РАЗВОЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА НА УЧИТЕЉСКИМ ФАКУЛТЕТИМА У СРБИЈИ

КВАЛИТЕТ И ПРАВЦИ РАЗВОЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА НА УЧИТЕЉСКИМ ФАКУЛТЕТИМА У СРБИЈИ Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VII, 2016. Проф. др Жана БОЈОВИЋ Mc Марина ИЛИЋ Учитељски факултет у Ужицу Универзитет у Крагујевцу УДК 378:371.12(497.11) - оригинални научни рад - КВАЛИТЕТ

Διαβάστε περισσότερα

ПРОИЗВОДНИ СИСТЕМИ. ПРЕДМЕТ: ПРОИЗВОДНИ СИСТЕМИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: СВИ ВРСТА И НИВО СТУДИЈА: Основне академске студије СТАТУС ПРЕДМЕТА: Обавезни

ПРОИЗВОДНИ СИСТЕМИ. ПРЕДМЕТ: ПРОИЗВОДНИ СИСТЕМИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: СВИ ВРСТА И НИВО СТУДИЈА: Основне академске студије СТАТУС ПРЕДМЕТА: Обавезни ПРОИЗВОДНИ СИСТЕМИ ПРЕДМЕТ: ПРОИЗВОДНИ СИСТЕМИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: СВИ ВРСТА И НИВО СТУДИЈА: Основне академске студије СТАТУС ПРЕДМЕТА: Обавезни ЦИЉ ПРЕДМEТА: Препознавање процеса, ресурса и структура радних

Διαβάστε περισσότερα

ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1

ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1 ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1 ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2017/2018. Предмет: ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1 Предмет се вреднује са 9 ЕСПБ бодова. Недељно има 6 часова предавања или консултација. НАСТАВНИЦИ

Διαβάστε περισσότερα

РЕФОРМСКЕ ПРОМЕНЕ КАО ДЕТЕРМИНИРАЈУЋИ ФАКТОР ПРИМЕНЕ ИНОВАЦИЈА У НАСТАВИ

РЕФОРМСКЕ ПРОМЕНЕ КАО ДЕТЕРМИНИРАЈУЋИ ФАКТОР ПРИМЕНЕ ИНОВАЦИЈА У НАСТАВИ Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VIII, 2/2017. Славица ЈАШИЋ * Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије УДК 371.3::3/5 37.014.3:37.026 - оригинални научни рад - РЕФОРМСКЕ

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ ИНФОРМАТИКА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ИНФОРМАТИКА Предмет се вреднује са 4 ЕСПБ. Недељно има 4 часа активне наставе (2 часа предавања

Διαβάστε περισσότερα

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20.

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20. Драгољуб М. Кочић, Историја за први разред средњих стручних школа, Завод за уџбенике Београд, 2007. година * Напомена: Ученици треба да се припремају за из уџбеника обајвљених од 2007 (треће, прерађено

Διαβάστε περισσότερα

Закони термодинамике

Закони термодинамике Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо

Διαβάστε περισσότερα

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ И ДИСЕРТАЦИЈИ

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ И ДИСЕРТАЦИЈИ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Јове Илића 165, 11 000 Београд У Београду, 30.05. 2016. године НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА Одлуком Наставно-научног већа Факултета политичких наука

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1. школска 2016/2017.

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1. школска 2016/2017. ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 1 Предмет се вреднује са 9 ЕСПБ. Недељно има 6 часова предавања

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ Др Марта Дедај 1 Висока школа струковних студија за васпитаче Oригиналан научни рад и пословне информатичаре Сирмијум УДК: 371.72 Сремска Митровица ==========================================================================

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ. Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата Маје Глоговац

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ. Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата Маје Глоговац УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Факултет организационих наука НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата Маје Глоговац Одлуком 05-01 бр. 3/59-6 од 08.06.2017. године, именовани

Διαβάστε περισσότερα

УЛОГА ПРОЈЕКТНОГ МОДЕЛА РАДА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

УЛОГА ПРОЈЕКТНОГ МОДЕЛА РАДА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ Душан П. Ристановић УЛОГА ПРОЈЕКТНОГ МОДЕЛА РАДА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА докторска дисертација Београд, 2015 UNIVERSITY OF BELGRADE TEACHERS TRAINING FACULTY

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА ЕНЕРГИЈЕ У ПРЕРАЂИВАЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ У СРБИЈИ

СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА ЕНЕРГИЈЕ У ПРЕРАЂИВАЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ У СРБИЈИ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА Бојана В. Јовановић СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА ЕНЕРГИЈЕ У ПРЕРАЂИВАЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ У СРБИЈИ Докторска дисертација Београд, 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY

Διαβάστε περισσότερα

ВРШЊАЧКА ПРИХВАЋЕНОСТ УЧЕНИКА СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ У РЕДОВНИМ ОДЕЉЕЊИМА

ВРШЊАЧКА ПРИХВАЋЕНОСТ УЧЕНИКА СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ У РЕДОВНИМ ОДЕЉЕЊИМА Научни скуп Настава и учење савремени приступи и перспективе Учитељски факултет у Ужицу 7. новембар 2014. ISBN 978-86-6191-028-9 УДК 376.1-056.26/.36-053.2 Изворни научни чланак стр. 717 728 Марина Ж.

Διαβάστε περισσότερα

Стручни рад ПРИМЕНА МЕТОДЕ АНАЛИТИЧКИХ ХИЕРАРХИJСКИХ ПРОЦЕСА (АХП) КОД ИЗБОРА УТОВАРНО -ТРАНСПОРТНЕ МАШИНЕ

Стручни рад ПРИМЕНА МЕТОДЕ АНАЛИТИЧКИХ ХИЕРАРХИJСКИХ ПРОЦЕСА (АХП) КОД ИЗБОРА УТОВАРНО -ТРАНСПОРТНЕ МАШИНЕ ПОДЗЕМНИ РАДОВИ 15 (2006) 43-48 UDK 62 РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД YU ISSN 03542904 Стручни рад ПРИМЕНА МЕТОДЕ АНАЛИТИЧКИХ ХИЕРАРХИJСКИХ ПРОЦЕСА (АХП) КОД ИЗБОРА УТОВАРНО -ТРАНСПОРТНЕ МАШИНЕ ИЗВОД

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ И СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ДЕЛУ ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА

ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ И СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ДЕЛУ ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА Република Србија ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ И СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ДЕЛУ ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА ЗА ПРЕДМЕТ

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ мр Миља Вујачић: Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ мр Миља Вујачић: Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ мр Миља Вујачић: Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ

Διαβάστε περισσότερα

САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ

САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ Зборник резимеа Уреднице Николета Гутвајн Наташа Лалић-Вучетић Драгана Стокaнић

Διαβάστε περισσότερα