АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање

Transcript

1

2 АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Главни и одговорни уредник Технички уредник Секретар Лектура Дизајн часописа и прелом Корице Издавач За издавача Адреса редакције Контакт Штампа Председник Заменик председника Секретар Мила Пуцар, ИАУС, Београд Ана Никовић, ИАУС, Београд Милена Милинковић, ИАУС, Београд Дафина Жагар Mарков Сања Симоновић Алфиревић, ИАУС, Београд Zarid House in Tarifa, Fran Silvestre Arquitectos, Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) Саша Милијић, директор ИАУС-а Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Архитектура и урбанизам Београд, Булевар краља Александра 73/II Телефони: 011/ , , факс , Планета принт д.о.о. Издавачки савет ИАУСа Јасна Петрић, ИАУС, Београд Ана Никовић, ИАУС, Београд Милена Милинковић, ИАУС, Београд Бранислав Бајат, Грађевински факултет, Универзитет у Београду; Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд; Мирјана Деветаковић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бранка Димитријевић, University of Strathclyde, Department of Architecture and Building Science, Glasgow, UK; Бошко Јосимовић, ИАУС, Београд; Никола Крунић, ИАУС, Београд; Ксенија Лаловић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Јелена Луковић, Географски факултет, Универзитет у Београду; Божидар Манић, ИАУС, Београд; Игор Марић, ИАУС, Београд; Тамара Маричић, ИАУС, Београд; Саша Милијић, ИАУС, Београд; Зорица Недовић-Будић, University College Dublin, School of Geography, Planning and Environmental Policy, Dublin, Ireland; Марина Ненковић-Ризнић, ИАУС, Београд; Мина Петровић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду; Мила Пуцар, ИАУС, Београд; Ратко Ристић, Шумарски факултет, Универзитет у Београду; Борислав Стојков, Београд; Драгутин Тошић, Географски факултет, Универзитет у Београду; Милорад Филиповић, Економски факултет, Универзитет у Београду; Тијана Црнчевић, ИАУС, Београд; Омиљена Џелебџић, ИАУС, Београд. Чланови уредништва Bálint Bachmann, University of Pécs, Faculty of Engineering and Information Technology, Pécs, Hungary; Љиљана Благојевић; Тања Бајић, ИАУС, Београд; Duško Bogunović, Professor na UNITEC-u, Auckland, New Zealand; Душан Вуксановић, Архитектонски факултет, Универзитет у Подгорици, Crna Gora; Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд; Andrey G.Vaytens, Chief of the Chair of Urban Design, Saint Petersburg State, University of Architecture and Civil Engineering, Russia; Мирјана Деветаковић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бранка Димитријевић, Department of Architecture, University of Strathclyde, Glasgow, UK; Дарко Реба, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду; Александар Иванчић, Aiguasol Enginyeria, Sistemes Avançats d Energia Solar Tèrmica SCCL, Barcelona, Spain; Милица Јовановић Поповић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бошко Јосимовић, ИАУС, Београд; Александар Кековић, Грађевинско архитектонски факултет, Универзитет у Нишу; Бранислава Ковачевић, ИАУС, Београд; Elina Krasilnikova, Department of Urbanism and Theory of Architecture, Volgograd State University of Architectural and Civil Engineering - Institute of Architecture and Urban development, Volgograd, Russia, Chief Researcher Moscow Region Research Urban Planning and Design Institute (SUO NIiPI Urban Development ), Moscow, Russia; Никола Крунић, ИАУС, Београд; Марија Максин, ИАУС, Београд; Божидар Манић, ИАУС, Београд; Дијана Милашиновић Марић, Факултет техничких науха, Одсек: Архитектура, Универзитет у Косовској Митровици; Игор Марић, ИАУС, Београд; Марија Маруна, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бранислав Миленковић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Florian Nepravishta, Department of Architecture, Polytechnic University of Tirana, Albania; Марина Ненковић- Ризнић, ИАУС, Београд; Александар Радевски, Архитектонски факултет, Универзитет Св. Кирил и Методије, Скопље, Македонија; Борис Радић, Шумарски факултет, Универзитет у Београду; Сања Симоновић Алфиревић, ИАУС, Београд; Миленко Станковић, Архитектонскограђевински факултет у Бањалуци, Република Српска; Драгутин Тошић, Географски Факултет, Одсек за просторно планирање, Универзитет у Београду; Омиљена Џелебџић, ИАУС, Београд. Листа рецензената Вера Бацковић, доцент, Филозофски факултет, Одељење за социологију, Универзитет у Београду; Наташа Даниловић Христић, научни сарадник, ИАУС; Горан Јовановић, ванредни професор, Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски факултет; Владимир Лојаница, редовни професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Игор Марић, научни саветник, ИАУС; Марија Маруна, ванредни професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Саша Милијић, научни саветник, ИАУС; Данијела Миловановић Родић, доцент, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Марина Ненковић Ризнић, научни сарадник, ИАУС; Мила Пуцар, научни саветник, ИАУС; Борислав Стојков, редовни професор, Географски факултет, Универзитет у Београду; Тијана Црнчевић, виши научни сарадник, ИАУС. Београд, јун Часопис се размењује са већим бројем институција у иностраним земљама. У финансирању часописа учествовало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије АУ

3 садржај Уводник / Editorial Мила Пуцар научни радови Анализа ставова интересних група о привременом смештају након катастрофа на простору Србије Oригиналaн научни рад Борјан Бранков Трећи Београд: преглед развоја урбанистичке мисли и деловања у периоду од године до данас Oригиналaн научни рад Александра Миловановић Концепт кружне везе у стамбеној архитектури / Circular Connection Concept in Housing Architecture Прегледни рад Ђорђе Алфиревић, Сања Симоновић Алфиревић Синергија природног и културног наслеђа Прегледни рад Милица Добричић, Бошко Јосимовић стручни радови Трг и улица - просторни и функционални односи на примеру Трга партизана у Ужицу (1961) Душко Кузовић Реконструкција централних градских зона на примеру градова Лајпцига и Дрездена Наташа Даниловић Христић, Жаклина Глигоријевић, Небојша Стефановић актуелности Мешовите намене кључни параметар планирања савремених градова / Марина Царевић Томић Награђена докторска дисертација Фактори просторног развоја подручја инфраструктурног коридора Ниш - граница Бугарске/ Милица Гачић Награђени мастер рад Награда Ранко Радовић за Константин Петровић нове књиге Улица елемент структуре и идентитета / Дарко Реба Улица као пејзаж и као друштвена позорница, приказ књиге: Радивоје Динуловић Град - форме и процеси / Александра Ступар Приказ књиге: Милица Костреш, Александар Кадијевић, Милан Ракочевић, Александар Станичић, Љиљана Ћинкул Просторни аспекти утицаја ветроелектрана на животну средину / Бошко Јосимовић Приказ књиге: Мила Пуцар Појмовник просторног планирања / Јасна Петрић и Милена Милинковић Приказ књиге: Добривоје Тошковић АУ

4

5 УВОДНИК EDITORIAL Мила Пуцар Разлози због којих часопис Архитектура и урбанизам не објављује тематска издања су бројни, а њихово елаборирање би захтевало дубљу анализу и много више простора од онога који је предвиђен за текст Уводника, чије писање често пред уредника поставља бројне дилеме, од оне - како пронаћи заједничку нит у оквиру разноврсних тема обрађених у појединим радовима, до оне - шта издвојити као значајно, актуелно и ново на пољу науке и праксе. Такав је случај и са овим бројем часописа, чије теме су, наизглед, без истинских додирних тачака. Управо је тај широки спектар тема којима се часопис бави велики изазов, како за ауторе, тако и за уредништво часописа. Нешто што би посебно требало истаћи у овом броју су радови двоје младих аутора: Борјана Бранкова и Александре Миловановић, студената докторских студија на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, чији су радови високо оцењени од стране рецензената. Разноврсност тема којима се они баве, али, пре свега, начин размишљања, излагања, систематизације, анализе и дискусије добијених резултата, закључивања, умешност баратања подацима, детерминисање праваца и препорука за будућa истраживањa уливају наду у генерације које долазе. Нове књиге је рубрика коју уредништво часописа са великом пажњом и посебним уважавањем пласира научној и стручној јавности. Четири књиге из области урбанизма, просторног планирања и заштите животне средине обрађују различите аспекте сазнања до којих су аутори дошли током дугогодишњих истраживања. Занимљиво је да се свака од ових књига бави појмовима, рашчлањује их па потом повезују и на тај начин успоставља специфичан проблемски контекст. У књизи Улица елемент структуре и идентитета, речи: грађена средина, слојевитост, нивои, силе, значење и синтеза непосредно нам дају до знања шта је то што аутора, превасходно, занима и шта је то што ће нам критички приказати у свом делу. Ауторка Александра Ступар књигу Град - форме и процеси дели на пет тематских поглавља: Феномен, Контекст, Форма, Процеси и Визије, која се проблемски прожимају и дефинишу функционални развој градова и издвајају покретачке феномене који су градску цивилизацију водили напред. У књизи Просторни аспекти утицаја ветроелектрана на животну средину, аутор Бошко Јосимовић анализира бројне позитивне и негативне аспекте просторних утицаја ветроелектра на квалитет животне средине. Изузетно значајно дело Појмовник просторног планирања, резултат је вишегодишњег комплексног и комплементарног истраживачког рада ауторки Јасне Петрић и Милене Милинковић, који обједњује знања из домена просторног планирања и језичке и информатичке праксе и сублимира појмове који су саставни део професионалног речника просторног планирања. Према речима једног од рецензената, ова монографија попуњава празнину која је одавно постојала у домаћем научноистраживачком фундусу знања у овој области. АУ There are many reasons why the Arhitektura i urbanizam journal is not publishing the thematic issues, while elaborating on them would require a more profound analysis and much more space than the one provided for the text of the Editorial, the writing of which puts a lot of dilemmas to the Editor, from the dilemma of how to find a common thread within variety of themes covered in the papers, to the one of what to single out as significant, current and new in the fields of science and practice. This is actually the case with this issue of the journal which themes are, apparently, without genuine touchpoints. Exactly this wide spectrum of themes the journal is dealing with is a special challenge, both for the authors and for the Editorial Board of the journal. What should be especially pointed out in this issue are the papers of two young authors, Borjan Brankov and Aleksandra Milovanović, the doctoral students at the Faculty of Architecture, University of Belgrade, which were highly assessed by the reviewers. The diversity of themes they deal with, but primarily the way of thinking, presenting, systematizing, analyzing and discussing the obtained results, then conclusions, the ability to handle data, determining directions and recommendations for future research, bring hope to the coming generations. Nove knjige (New Books) is a section that the Editorial Board of the journal, with great care and special appreciation, presents to the scientific and professional community. Four books in the fields of urbanism, spatial planning and environmental protection deal with different aspects of the research that the authors have come through during many years of research. It is interesting that each of these books deals with concepts, break them down and then links them, in this way establishing a specific problem-oriented context. In the book entitled Street elements of structure and identity, the words: built environment, multilayerness, levels, forces, meaning and synthesis give us the knowledge about what the author is primarily interested in and what the author will critically present in his work. The author, Aleksandra Stupar, divides her book entitled City - forms and processes into five thematic chapters: Phenomenon, Context, Form, Processes and Visions, which are interwoven in terms of the problem, and which define the functional development of cities and single out the driving phenomena that moved the urban civilization forward. In his book entitled Spatial Aspects of Environmental Impact of Wind Farms, the author, Boško Josimović, analyzes numerous positive and negative aspects of spatial impact of wind farms on environmental quality. Extremely important work, Glossary of Spatial Planning is a result of a many-year complex and complementary research work of authors Jasna Petrić and Milena Milinković, which combines knowledge in the domain of spatial planning and the linguistic and informatics practices and sublimates the concepts that are an integral part of a professional vocabulary of spatial planning. According to one of the reviewers, this monograph fills the void that has long existed in the national scientific-research body of knowledge in this field. 5

6

7 АНАЛИЗА СТАВОВА ИНТЕРЕСНИХ ГРУПА О ПРИВРЕМЕНОМ СМЕШТАЈУ НАКОН КАТАСТРОФА НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ ANALYSIS OF VIEW OF STAKEHOLDERS ON TEMPORARY ACCOMMODATION AFTER DISASTERS IN SERBIA Оригинални научни рад, рад примљен: октобар 2017., рад прихваћен: фебруар Борјан Бранков* UDK BROJ: (497.11) 2017 DOI BROJ: /a-u ID BROJ: АПСТРАКТ Природне катастрофе су све чешће узрочници оштећења или девастирања насеља. На простору Србије се у последње време повећава број и разорност природних хазарда. Због тога расте потреба за привременим смештајем угроженог становништва. Рад путем анкете, реализоване у периоду од априла до јуна год., испитује карактеристике стамбеног простора у којем испитаници тренутно живе и њихове ставове у вези са привременим смештајем. Прва анкета (узорак од 60 испитаника са територије Србије) бави се становништвом које је било у привременом смештају и потенцијално угроженим становништвом које до сада није било. Паралелно са овим истраживањем, спроведено је анкетирање представника 11 организација укључених у питање привременог смештаја (НВО, хуманитарне и развојне организације и академске инстутуције). Анализа резултата спроведених анкета показује разлике у тренутном смештају у којем становништво живи и оном у којем би желело да буде или је било у случају катастрофа. Дискусија добијених резултата истиче значај елемената уређења као што су прозорске површине, величина простора, постојање предбашти и др. Резултат овог рада представља детерминисање ставова и жеља угроженог становништва и правце и препоруке за будуће истраживање. Квалитет привременог становања може допринети нормализацији животних активности које као резултат имају побољшање друштвеног и стамбеног положаја и осећај припадања заједници, а не маргинализацији и социјалној искључености. Кључне речи: привремено становање, катастрофе, Србија, анкета, угрожено становништво ABSTRACT Natural disasters are increasingly causing damage or devastation of the settlements. In recent years, the number and intensity of natural hazards in Serbia has increased. As a result, there is a growing need for temporary accommodation of the vulnerable population. * Борјан Бранков, стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, ангажован на научним пројектима Института за архитектуру и урбанизам Србије, borjanb@hotmail.com АУ The paper through the survey, conducted in the period from April to June 2017, examines the characteristics of the housing in which the surveyed population currently live and their view regarding the temporary accommodation. The first survey (60 surveyed residents from the territory of Serbia) deals with the population who were in temporary accommodation and potentially vulnerable population which were not. Simultaneously paper conducted a survey of representatives of 11 organizations involved in the issue of temporary accommodation (NGOs, humanitarian and development organizations and academic institutions). The analysis of the results of the conducted surveys shows the differences in the current accommodation in which the population live and the one in which they would like to be or they were after disaster. Discussion of the obtained results highlights the importance of the spatial elements such as window surfaces, living area, existence of additional spaces etc. The result of this paper is to determine the opinions and desires of the vulnerable population and to set directions and recommendations for future research. The quality of temporary housing can contribute to the normalization of life activities that result in improved social and housing conditions and a sense of belonging to the community, not marginalization and social exclusion Keywords: temporary housing, disaster, Serbia, survey, vulnerable population УВОД Због повећане разорности природних, али и антропогених хазарда, све већи број становника урбаних подручја остаје без својих домова. Привремени смештај, намењен угроженим становницима, део је личног простора где они могу да обављају своје свакодневне активности до могућности повратка у обновљене или новоизграђене домове. Тај период може трајати од неколико месеци до више година. Карактеристике као што су: минималне димензије, унутрашња опремљеност, однос ка локалном контексту, мобилност и могућност пренамене функције након престанка употребе привременог смештаја, утичу на квалитет привременог смештаја (Abulnour, 2014). 7

8 На светском нивоу је год. потписан нови протокол који се тиче смањења ризика од настанка катастрофа назван Oквир из Сендаја (Sendai Framework for Disaster Risk Reduction ). Овим оквиром земље потписнице (укључујући и Србију 1 ) обавезују се да ће предузети конкретне акције ради смањења и реаговања у случају катастрофа. Као један од аспеката за јачање приправности у случају хазарда се истиче значај различитих нивоа управљања, од националног до локалног. У том погледу се наглашава потреба за обновoм девастираних насеља и интегрисаном обновом заједно са економским јачањем и принципима одрживости (UNISDR, 2015). Територија Републике Србије је у последњих 20 година директно угрожена хазардима различитог порекла - од антропогених (индустријски, ратни и сл.) до природних (земљотреси, поплаве и др.). У Србији се бележи повећање разорности и учесталости природних хазарда, а посебно поплава, земљотреса и сл. (Сл. 1 и 2) Због тога све више пажње је потребно усмерити на коришћење привременог смештаја у случају ове врсте хазарда. Привремени смештај је нужно прилагодити локалним условима, уз поштовање потреба потенцијалних корисника, а са циљем омогућавања адекватног простора за живот и рад. ПОДЕЛА И ВРЕМЕНСКА ОГРАНИЧЕНОСТ ПРИВРЕМЕНОГ СМЕШТАЈА Становање је битна претпоставка реализације индивидуалних и друштвених потреба. Потребе појединаца или домаћинстава које се остварују посредством стана су: склониште (елементарна сигурност, базичне потребе), приватност (развојност потреба), социјабилност (припадање локалној заједници) и инвестиција (штедња, акумулација богатства) (Smith, 1971, цитирано у Petrović, 2004, 10). Током катастрофе неопходно је успоставити квалитетну комуникацију на релацији локално угрожено становништво - организације које учествују у припреми смештаја и осталим активностима у вези са прихватом становништва. Основни задатак који се намеће је створити адекватне околности којима би се становништву пружио осећај дома. Реализација овог циља је могућа обезбеђивањем простора који пружа кориснику смештај, адекватну заштиту, инфраструктуру, важне сервисе, законски оквир и регулисан статус људи и објеката, економску отпорност и одрживост (Habjouqa, 2016). Поред тога, становништву које је услед хазарда остало без сопственог објекта неопходни су и храна, одећа, лекови, документи и др. (Comerio, 2014). 1 Сл. 1 Графикон са приказом становништва које је било погођено неком врстом природне катастрофе на територији Србије (подаци године), Извор: jsp?countrycode=srb&continue=y) Fig. 1 Chart showing percentage of population that was affected by some kind of natural hazard in Serbia (data from 1980 to 2013), Source : net/desinventar/profiletab.jsp?countrycode=srb&continue=y Сл. 2 Графикон са приказом уништених и оштећених стамбених објеката од стране природних хазарда на територији Србије (подаци године), Извор : jsp?countrycode=srb&continue=y Fig. 2 Chart showing percentage of destroyed and damaged housing by some kind of natural hazard in Serbia (data from 1980 to 2013), Source : net/desinventar/profiletab.jsp?countrycode=srb&continue=y АУ

9 Подела привременог смештаја Привремени смештај је подељен у четири категорије: хитно склониште (emergency shelter), привремено склониште (temporary shelter), привремено становање (temporary housing) и стално становање (permanent housing). Хитно склониште је тренутно решење, са циљем да омогући смештај за неколико сати, дана или евентуално недеља. Чине га најчешће јавни објекти (хале и сл.), који су склоништа за веће групе људи. Привремено склониште је намењено за смештај у трајању од неколико недеља после катастрофе (шатори). Са друге стране, привремено становање је становање које је предвиђено за дужи временски период, док се не обезбеди стално становање за угрожено становништво. Привремено становање пружа локалном становништву могућност да обавља своје редовне активности, као што су школовање или одлазак на посао, у изнајмљеним становима, монтажним објектима и сл. (Donohue, 2012) Привремено становање омогућава породицама и појединцима да након катастрофе поврате функционалан живот у складу са раније усвојеним навикама (Donohue, 2012). У случајевима где је велики број домова оштећен или уништен, реконструкција може трајати годинама и тада привремено становање има могућност пружања смештаја за дужи период. Адекватно привремено становање треба да пружи заштиту од окружења, да допринесе личној безбедности, омогући достојанство, здравље, да се корисници добро осећају у том простору, да омогући обављање кућних и личних активности до добијања сталног стамбеног простора. 2 (Donohue, 2012) Од привременог ка сталном становању Иако се привремено становање промовише као најадекватнији вид привременог смештаја за угрожене, проблем представља његова непрактичност у економској исплативости и конструктивним карактеристикама (Johnson, 2016). Привремено становање је планирано за употребу у временском периоду од 6 месеци до 3 године, али начин на који се такви објекти пројектују и производе дефинише, у смислу употребе материјала и трајности објеката, њихов период употребе. Због тога би на националним нивоу требало дефинисати политику изградње типских објеката привременог становања, која би подразумевала да држава својом регулативом дестимулише изградњу објеката који нису у складу са законски прописаним решењима. Ови објекти би требало временски и економски да буду димензионисани да задовоље краткорочне потребе, чиме би њихова изградња била вишеструко економски исплативија. Чак и када објекти привременог становања испуне иницијалну намену, њихово коришћење се може наставити 2 За разлику од интернационалног стандарда који се тиче привременог становања (Sphere project, 2011), у локалној средини (простор Србије) би се могла таква врста смерница додатно употпунити одређеним ставовима и жељама локалног угроженог становништва. АУ путем рентирања приватним лицима или проглашавањем за објекте јавне намене за мању заједницу. Међутим, ради одржавања функционалног стања ових објеката, неопходно је вршити текућа и инвестициона одржавања (Johnson, 2016). ФОРМИРАЊЕ АНКЕТЕ МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР Током реализације истраживања за потребе испитивања ставова интересних група о привременом смештају након катастрофа у Србији, као метод прикупљања података коришћена је анкета. Сврха истраживања је испитивање ставова, перцепција и жеља становништва угроженог катастрофама. Поред тога, дефинисан је и упитник који је намењен различитим организацијама укљученим у привремени смештај као допуна примарном истраживању потреба угроженог становништва. Организације (НВО, хуманитарне и развојне организације, представници академских институција) представљене су актерима и стејкхолдерима који учествују у руковођењу, пројектовању и градњи привременог смештаја. Ради реализације адекватног партиципативног процеса било је неопходно упоредо сагледати и ставове становништва и организација о питањима привременог смештаја становништва. Први део - општи део анкете Први део анкете се састоји од општих питања релевантних за истраживање привременог становања и успостављање везе са локалним контекстом анкетираног становништва. Прво питање анкете се односи на старосне групе испитаника. Истраживање које је рађено са угроженим становништвом након великог јапанског земљотреса год. показало је да су често најрањивије особе у привременом становању особе старе преко 65 година. Међутим, као последица чињенице да привремени смештај није био адекватно прилагођен њиховом старосном добу или потенцијалним захтевима, јавили су се проблеми са менталним здрављем (Ishiki et al, 2016). Такође, поред старијих грађана, специфичне групе које су биле корисници привременог смештаја били су и студенти (Nagata et al, 2015). Анкета обрађује и постојеће свакодневне обрасце понашања и транспортне навике становништва, на основу којих се могу дефинисати и њихове преференције у погледу евентуалног привременог становања у периоду након катастрофа. Сет питања обухватио је и тренутно стање стамбеног простора у коме испитаници живе, број чланова домаћинства и различите садржаје којe они имају у свом простору становања. Тај сегмент омогућава компаративну анализу постојећих објеката и њихових садржаја и исказаних потреба за садржајима и величином простора у привременом смештају. 9

10 Сл. 3 Шема структуре анкета и даљих закључака, извор: Аутор Fig. 3 Scheme of structure of the survey with potential conclusions, source: Аuthor Други део анкете Други део анкете намењен је за две групе корисника - становништво које није било директно изложено катастрофама (није живело у привременом смештају) као и становништво које је услед неке врсте хазарда било корисник привременог смештаја. Овај део анкетног упитника обухватио је два сета питања: питања која се односе на преференције становника за потенцијални боравак у привременом смештају и питања која се односе на искуства боравка становништва у привременом смештају. (Сл. 3) Кроз анкету се утврђују разлике у преференцијама две категорије становника, као и њихов однос према простору и потребама привременог становања. Кроз сет питања која се односе на просторни квалитет привременог становања, путем параметара као што су: квадратура простора, величина прозора, опремљеност инфраструктуром, постојање простора за рад и др., утврђени су директни захтеви постојећих и евентуалних корисника привременог смештаја. АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТА У периоду од почетка априла до јуна год. спроведене су две анкете електронским путем (гугл анкетни упитник). Узорак за прву анкету је био 60 становника, док је за другу анкету узорак био 11 организација које се баве привременим смештајем (НВО, хуманитарне и развојне организације и представници академских институција). Укључивање ставова и жеља угроженог становништва у пројектантски и процес изградње привремених објеката је од примарне важности за постизање квалитета привременог становања и његово прилагођавање специфичном контексту територије Србије. Анкета бр. 1. Унапређење квалитета простора привременог боравка становништва после природних и антропогених катастрофа Узорак Анкетирано је укупно 60 испитаника. Анкета садржи укупно 42 питања (општи део + први сценарио) на која су одговарали испитаници који су били у привременом смештају, односно 32 питања (општи део + други сценарио) на која су одговарали становници који нису билу у некој врсти привременог смештаја након катастрофе. (Сл. 3) Корелација између те две групе испитаника сагледана је кроз површину простора у ком су били или желе да буду, затим расположиву инфраструктуру, додатне просторе (предбаште), радне просторе и сл., док је ниво задовољства неким параметарима мерило за компаративну анализу различитих ставова и мишљења две групе испитаника. Поред тога, неопходно је истаћи и корелацију између становништва које је анкетирано и подручја које је било угрожено катастрофама. На Сл. 4 може се видети територијална дисперзија анккетираног становништва. На основу ове анализе могуће је закључити да је веће интересовање за анкету било у оним местима и код оних становника који су сматрали да живе у ризичним зонама АУ

11 Сл. 4 Територијална распрострањеност анкетираних испитаника са позицијама места која су била угрожена неком од катастрофа у периоду након године, извор: аутор; vanredne-situacije.net/vanredne02.html Fig. 4 Мap with the places of residence of surveyed population and places that were endangered by some kind of hazard in the period after 2000., Source : Аuthor; vanredne02.html Општи део анкете У општем делу су испитаници анкетирани питањима која су обухватала место пребивалишта, годиште, врсту стамбеног простора и ниво информисаности о потенцијалним катастрофама на њиховој територији. На овај део анкете је одговарало свих 60 испитаника. Анкетирани су становници са територије Београда, затим Обреновца и Лазаревца, Ваљева, Крушевца, Ниша, Мајданпека, Панчева, Сремске Митровице и Новог Сада. Највише испитаника је са подручја Београда, 3 око 72%, док су остала градска насеља подједнако процентуално заступљена (3-4%). Годишта испитаника показују евидентну диверсификацију, са 48,3% испитаника између 20 и 30 година, док је 40% између 30 и 50 година, затим 10% од 50 до 65 и 1,7% преко 65 година. Такође, две трећине испитаника је запослено, док су остали студенти, пензионери или незапослени. У наставку анкете третирана су питања о тренутном типу стамбеног простора (пребивалишта), при чему је преко 88% испитаника одговорило да живи у стану, док остатак живи у кући. Већина њих (81%) путује сваког дана на студије или посао у друго место. Поред тога, 50% испитаника живи у породицама са децом, док 33% не живи у заједници, а остали испитаници живе у заједници без деце или живе у заједници са више од две генерације. При томе, највећи удео домаћинстава је са три (26,7%) и четири члана (25%), док породице са једним или два члана заузимају по 20% укупног броја испитаника. С друге стране, иако је број чланова домаћинстава већи (3-4 члана), квадратура стамбеног простора креће се у распонима 30-60m 2 и m 2 (80% анкетираних одговора), док су примери изразито 3 Подручја Обреновца и Лазаревца су издвојена као засебна урбана насеља при сагледавању резултата анкете, за разлику од одговора испитаника са градских општина као што је Врачар и сл. Иако те две општине административно представљају део Београда, издвојене су због веће удаљености и угрожености од катастрофа него други делови Београда. АУ малих станова и оних преко 100m 2 ређи. (Сл. 5) Такође, по питању инфраструктуре скоро сви станови (92%) су обезбеђени целокупном инфраструктуром. Као додатак томе, 86% испитаника поседује терасу у оквиру простора становања, 53% поседује подрумске просторије, а башту поседује само 11%. Остале просторије, као што су гаража, оставa, локал и сл., има само по 2% испитаника. Узимајући у обзир чињеницу да већина испитаника станује у становима, они располажу заједничком баштом (38%), терасом (12%), заједничком гаражом (око 23%), док вешерницама, игралиштима, паркингом испред објекта и др. располаже око 2% испитаника. Насупрот заједничким садржајима, а претежно колективном типу становања испитаника, већини је веома важна приватност у стамбеном простору (скоро 87% испитаника), док је осталима само делимично битна. Са суседима се испитаници најчешће друже у мањој мери (око половина испитаника). Разматрајући ниво информисаности о потенцијалним катастрофама испитаника могуће је закључити да је око 60% упознато са начинима обезбеђивања простора становања од катастрофа. Проценат испитаника који осигуравају своје објекте износи око 50%. Ипак, чак 66% испитаника је упознато са ризицима од катастрофа у њиховом окружењу, док је 26% мало информисано, а 6% није. Постоји значајна дискрепанца између свесности локалног становништва о последицама могућих катастрофа и броја осигураног стамбеног простора (број полиса осигурања). Подаци Народне банке Србије указују на директну каузалну везу између појавности катастрофа и броја становника коју су осигурали своје објекте. Према подацима о броју осигураника и броју полиса осигурања за год., број осигурања од пожара и других опасности је био 838 (Народна банка Србије, 2013), док је год. (годину дана након поплава из год.) тај број скоро 11

12 дуплиран (1538) (Народна банка Србије, 2015). Примећује се да су поплаве из год. један од узрока повећања броја осигурања, јер у год. број осигурања остаје на броју из године (око 1600). Од укупног броја испитаника, 32% истиче да су земљотреси и поплаве најизвесније катастрофе у њиховом окружењу, док олује и пожари заузимају око 20%, а остале катастрофе око 2%. Са друге стране, по питању страха од потенцијалних катастрофа у њиховом окружењу, око 10% испитаника се изјашњава потврдно, док 46% има мањи страх и чак 43% испитаника уопште не осећа страх. Ипак, већина њих (86,7%) није била у привременом смештају до сад. Преко 60% испитаника сматра да је веома битно учешће становништва у пројектима привременог становања, док 36% сматра да је делимично битно, а само 3% њих да је потпуно небитно. Овде је исказана већа свест људи о значају и могућности утицаја становништва у планирању и пројектовању привременог становања. Такође, већина испитаника (око 80%) сматра да је укључивање становништва потребно у идејној фази пројеката привременог становања, док се 20% становника определило за партиципацију у фази пројектовања и извођења. Други део анкете привремени смештај Од укупног броја испитаника (60) само 13,3% (8 испитаника) је боравило у неком виду привременог смештаја (хитно склониште, привремено становање монтажни објекти, изнајмљени објекти и сл.) - први сценарио. Узрок боравка за 63% испитаника били су ратни сукоби или бомбардовање, 4 док је за 25% узрок поплава и 12% земљотрес. Временски период боравка у хитном склоништу је био од неколико сати до неколико недеља. Док су испитаници у привременом становању били од месец дана, четири месеца до 2 године. Удаљеност привременог смештаја од првобитног места становања је најчешће била до 5km (62%), а удаљеност од места катастрофе је била преко 10km (50%). Простори привременог становања су били већи од 40m 2 (oдговори две трећине испитаника) док су остали испитаници боравили у просторима од 15 до 40 m 2. У 50% случајева је постојао неки вид заједничког објекта за окупљање људи. У већини случајева, када се говори о јединици становања, простор је поседовао мање прозорске површине (62%). Преко 75% испитаника је на питање да ли им је потребан простор за рад у привременом смештају одговорило негативно, док је остатак испитаника одговорио да је потребан, али да може бити у склопу заједничких просторија. Трећина објеката привременог смештаја је поседовала неопходну инфраструктуру. У 25% случајева је недостатак одређених сервиса решен заједничким просторијама у другом објекту. Као што је и претпостављено, у већини смештаја (87%) није постојао никакав вид предбаште или 4 антропогене катастрофе Сл. 5 Површина стамбеног простора у коме живе анкетирани становници, извор: Аутор Fig. 5 The area of the residential space in which the surveyed population lives, Source : Аuthor Сл. 6 Површина потребног стамбеног простора на основу исказа анектираних становника у привременом смештају, извор: Аутор Fig. 6 The area of the needed residential space (by the surveyed population) in temporary housing, Source : Аuthor АУ

13 сличне површине испред објекта. Као значајни недостаци привременог становања, према анкети, издвојени су величина простора и инфраструктура. Већина испитаника се у таквим просторима осећала скучено, незадовољно због недостатка светлости и недовољне безбедности. Са друге стране, од укупног броја испитаника (60), чак 52 испитаника није било до сада у неком виду привременог смештаја - други сценарио. На питање о смештају у коме би боравили, 61% испитаника се изјашњава за монтажне куће, 57% за изнајмљен простор и 21% за префабриковане објекте, док се за дрвене бараке изјашњава само 11% испитаника. Хале и шатори су најнепожељније врсте простора за које се изјаснило само 2% испитаника, што је и било очекивано, будући да представљају вид најнужнијег и најхитнијег типа смештаја са мало приватних садржаја и без адекватног простора. У вези са питањем удаљености објекта привременог смештаја од места катастрофе одговори испитаника су уједначени у односу на понуђене удаљености, док је 55% испитаника за удаљеност сервиса од привременог смештаја до 5km. На питање о површини простора привременог смештаја, чак 67% испитаника је одговорило да би довољна површина била 15-40m 2. (Сл. 6) Готово сви испитаници наводе да постоји потреба за објектом за окупљање људи. Иако су испитаници исказали скромност у избору површине потенцијалног привременог смештаја, што се тиче прозорских површина, скоро 80% се изјашњава за велике прозорске површине, а 20% за мале. Већина анкетираног становништва (63%) би, са друге стране, пристала да одређени сервиси буду и ван њиховог простора, у заједничком објекту. Такође, скоро 77% се слаже да би додатни квалитет објекта био обезбеђен предбаштом у том смештају, док 15% не сматра ово неопходним. Упућеност и праћење података о потенцијалним катастрофама не показује директну корелацију између тога да ли је испитаник боравио или није у привременом смештају. Испитаници који су били у неком виду привременог смештаја у већини сматрају да је веома битно учешће угроженог становништва у изради пројеката објеката привременог становања, док су становници који нису били у привременом смештају то означили као делимично или веома битно. Утврђена је значајнија дискрепанца и у ставовима испитаника који су боравили и оних који нису боравили у привременом смештају у погледу просторних захтева. Наиме, док су испитаници који су боравили у привременом смештају објекте површине 15-40m 2 означили као скучене и недовољне, испитаници који нису били у привременом смештају навели су да су им те исте димензије простора довољне за њихов потенцијални привремени боравак. На овај начин се може видети да непосредно, потенцијално негативно, искуство боравка у одређеном привременом смештају утиче на јасније ставове и оштрије критеријуме при дефинисању параметара таквог смештаја код становништва. АУ Анкета бр. 2. Анкетни упитник за представнике организација Анкетирање организација је спроведено анонимно, при чему се тражило да испитаници одговоре којој врсти организације припадају. Све потенцијалне организације се у неком виду баве проблемом привременог смештаја и његовим руковођењем на територији Србије. Од 11 анкетираних организација, око 50% су невладине организације, затим хуманитарне и развојне организације, које активно учествују у радњама везаним за привремени смештај и представници академских институција, које потенцијално имају значај у пројектантској фази. Све организације сматрају апсолутно битним учешће јавности (становника, стручњака и сл.) у области привременог становања и то путем анкете (45%), радне групе са заинтересованим странама (36%) или путем интервјуа (око 18%). Сви испитаници би укључили становништво у идејној фази у креирање решења привременог становања. Узимајући у обзир врсту објеката која би била најадекватнија, 36% испитаника се изјаснило за монтажне куће, 27% за изнајмљене просторе или хотеле, док су остали модели мање заступљени (контејнери 18%, бараке, шатори по 9%). Чак 72% сматра да објекти привременог смештаја треба да буду на до 5km удаљености од места катастрофе. У погледу величине објеката, односно површине, 55% је изабрало површине 15-40m 2, а 36% веће од 40m 2. Према одговорима испитаника, карактеристике битне за ефикасно привремено становање су: брзина извођења (91%), мобилност објеката (63%), цена (54%), универзалност (45%) и величина простора (36%). Две трећине сматра да постоји потреба у оваквим ситуацијама за заједничким објектом за окупљање, док 9% сматра да за тим нема потребе. Као и код испитаних корисника, за неопходност прозорских површина изјаснило се 80% представника организација. Постојање предбаште, или сличног садржаја, подржано је и оцењено као корисно у привременом смештају од стране чак 90% испитаних организација. Анкетиране организације су истакле да је неопходан већи степен партиципације корисника смештаја у фази његовог пројектовања. Такође, показало се да анкетиране организације деле ставове о комфору и неопходности елемената као што су велике прозорске површине, додатни садржаји и друге компоненте привременог смештаја. ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА АНКЕТА Након анализе резултата обе анкете, добијене су значајне информације о типу заједнице, броју чланова домаћинстава, односима у стамбеној заједници, али и типовима стамбеног простора и одређених елемената у тим просторима (заједничке просторије, терасе, инфраструктура и сл.). Поред тога, истражени су однос становника у Србији према катастрофама и знање о адекватном потенцијалном обезбеђивању места становања од њихових последица. 13

14 Сл. 7 Површина потребног стамбеног простора у привременом смештају упоредни приказ потреба анкетираних становника и одговора анкетираних организација, извор: Аутор Fig. 7 The area of the needed residential space in temporary housing comparison between answers of the surveyed population and the surveyed organizations, Source : Аuthor Логична је веза између простора које корисници поседују у свом дому и потребе за простором сличних карактеристика у привременом смештају. Будући да је заједничка башта простор који тренутно поседује више од 30% испитаника, већи број се изјаснио да би желео да је има и у привременом смештају (око 80%). Самим тим, додатни садржаји у привременом становању директно зависе од претежног типа становања у којем је угрожено становништво живело пре катастрофе. Већина испитаника се за потенцијални простор привременог становања изјаснила за површине 15-40m 2, иако је њихов тренутни стамбени простор најчешће површине m 2 или већи. Иако испитаници доминантно живе у домаћинствима са 3-4 члана (што захтева већи стамбени простор), њихово опредељење директно указује и на свест о сложености проблема у ванредним ситуацијама. Са тиме се слажу и представници анкетираних организација. (Сл. 7) То се може упоредити са површинама објеката привременог смештаја које препоручује међународни стандард. (Таб. 1) Велики број испитаника (преко 90%) је исказао потребу за постојањем објекта за окупљање људи, разговор и сл. У привременом смештају сврсисходним се показало и постављање објеката за размену искустава људи који ту бораве и пројектаната и осталих учесника у целом процесу (Herrero Delicato & Marcos, 2012). Велики број испитаника у постојећем смештају оцењује приватност као делимично или апсолутно битну, али Таб. 1 Упоредни приказ потребних површина, удаљености и сл. у привременом смештају према анкетираним становницима и према Сфера (Sphere) стандарду, Извор: Аутор; Sphere project (2011) Humanitarian charter and minimum standards in humanitarian response, Hampshire, UK: Sphere project, sphereproject.org/ у привременом смештају остављају могућност за измештање одређених сервиса и ван објеката (у заједничке просторије). У погледу удаљености привременог смештаја од места катастрофе, анкетиране организације изјасниле су се за дистанцу до 5km, док испитаници и потенцијални корисници привременог смештаја немају посебне преференције, већ су одговори равномерно подељени (до 5, 5-10 и преко 10km). Са друге стране, прихватљива удаљеност сервиса (продавнице, превоз и сл.) за обе групе испитаника је до 5km од привременог смештаја. Могу се увидети и кохерентни ставови испитаника и организација у погледу адекватности објеката привременог смештаја, са опредељењем за монтажне објекте и изнајмљене стамбене просторе. (Сл. 8) Одговори другог дела анкете истичу другачије ставове испитаника у вези са типом преферираног смештаја. Испитаници који нису били у привременом смештају показују скромност у погледу просторних захтева и пратећих садржаја. Приметна је разлика у одговорима испитаника који су били у привременом смештају после неке врсте катастрофе и оних који нису били. ЗАКЉУЧАК Резултати и закључци спроведених анкета указују на могућности за унапређење одређених аспеката привременог смештаја у случајевима катастрофа у Србији. У Tab 1 Overview of required area, distances, etc. in temporary accommodation according to surveyed population and Sphere standard, Source: Аuthor; Sphere project (2011) Humanitarian charter and minimum standards in humanitarian response, Hampshire, UK: Sphere project, критеријум Резултати анкете према потребама анкетираног становништва Сфера стандард Корисна површина по особи m 2 45 m 2 Корисна површина по особи, ако су комунални сервиси омогућени ван насеља 4-13m 2 30 m 2 Хитни привремени смештај површина по становнику 3-4 m 2 3,5 m 2 5 Испитаници су се већином определили за просторе површине 15-40m2, а просечни број чланова домаћинства је 3-4, те је поделом површине простора по члану домаћинства добијена оквирна површина по једној особи у привременом смештају АУ

15 Сл. 8 Преферирана врста привременог смештаја упоредни приказ типова смештаја које преферирају анкетирани становници и типова које преферирају анкетиране организације, извор: Аутор Fig. 8 Preffered type of the temporary accomodation comparison between answers of the surveyed population and the surveyed organizations одређеним сегментима анкете, испитаници и организације показали су подударне ставове значај партиципације, врста смештаја и др., због чега тим ставовима треба дати предност при унапређивању привременог смештаја. Показало се да је ниво свести у погледу хазарда задовољавајући, али да је систем реаговања по питању обезбеђивања имовине и даље нижи, без могућности побољшања. Кроз резултате истраживања је приказана корелација између постојећих услова становања испитаника и исказаних ставова који се тичу објеката привременог смештаја. У процес израде пројеката и градње је потребно укључити и ставове угроженог становништва, будући да постоји консензус између ставова анкетираних становника, организација и интернационалног стандарда у овој области (Сфера стандард). Ипак, да би тај процес био лакши и да би одређене опште потребе биле инкорпориране у привремени смештај, потребно је унапредити систем пројектовања ових објеката у Србији, кроз дефинисање преферираних типова објеката (монтажне куће, изнајмљен простор и др.). Квалитет привременог становања може допринети нормализацији свих функција које као резултат имају побољшање друштвеног и стамбеног положаја и осећај припадања заједници, а не маргинализацији и социјалној искључености. Даље истраживање у овој области требало би да обухвати формирање новог, додатног сета питања у оквиру анкете за потребе евалуације постојећег привременог становања и постигнутих перформанси. Кроз анализу више примера, на различитим локацијама могла би да се спроведе упоредна анализа више различитих система привременог становања. ЗАХВАЛНИЦА Овај рад је резултат истраживања у оквиру научног пројекта ТР 36035, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. ЛИТЕРАТУРА Abulnour, A. H. (2014) The post-disaster temporary dwelling: Fundamentals of provision, design and construction, HBRC Journal, 10(1), pp Comerio, M. C. (2014) Disaster recovery and community renewal: Housing approaches, Cityscape, 16(2), p. 51. Donohue, C. (2012) Strategic Planning for Post-Earthquake Temporary Housing, Best Practices, Issue-Specific Briefing Paper Habjouqa, T. (2016) Shelter after disaster: Facts and figures, pristupljeno na: Herrero Delicato, G. & Marcos, M. J. (september 2012) Toyo Ito: Home for all, Domus, no. 961, pristupljeno na: Ishiki, A., Okinaga, S., Tomita, N., Kawahara, R., Tsuji, I., Nagatomi, R.,... & Iijima, K. (2016) Changes in cognitive functions in the elderly living in temporary housing after the Great East Japan Earthquake, PloS one, 11(1), e Johnson, C. (2016) Strategies for the reuse of temporary housing, Management, 4(3), pp Multi-hazard country profile - Serbia Disaster information management system, UNHCR (2017) pristupljeno na: profiletab.jsp?countrycode=srb&continue=y Nagata, S., Matsunaga, A., & Teramoto, C. (2015) Follow up study of the general and mental health of people living in temporary housing at 10 and 20 months after the Great East Japan Earthquake, Japan Journal of Nursing Science, 12(2), pp Narodna banka Srbije (2013) Pregled broja osiguranja, broja osiguranika i premije po vrstama i tarifama osiguranja za Srbiju u godini, Beograd: Narodna Banka Srbije, pristupljeno na: Narodna banka Srbije (2015) Pregled broja osiguranja, broja osiguranika i premije po vrstama i tarifama osiguranja za Srbiju u godini, Beograd: Narodna Banka Srbije, pristupljeno na: Petrović, M. (2009) Transformacija gradova: ka depolitizaciji urbanog pitanja, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu Petrović, M. (2004) Sociologija stanovanja: stambena politika: izazovi i mogućnosti, Institut za sociološka istraživanja Sphere project (2011) Humanitarian charter and minimum standards in humanitarian response, Hampshire, UK: Sphere project Sphere project (2016) Humanitarian charter and minimum standards in humanitarian, pristupljeno na: Srbija učestvovala na trećoj konferenciji za smanjenje rizika od katastrofa (2015), pristupljeno na: UNISDR (2015) Sendai Framework for Disaster Risk Reduction , Geneva: UNISDR Habjouqa, T. (2016) Shelter after disaster: Facts and figures, pristupljeno na: АУ

16 ТРЕЋИ БЕОГРАД: ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА УРБАНИСТИЧКЕ МИСЛИ И ДЕЛОВАЊА У ПЕРИОДУ ОД ГОДИНЕ ДО ДАНАС THIRD BELGRADE: OVERVIEW IN DEVELOPMENT OF URBANISTIC THOUGHTS AND ACTIONS SINCE 1921 Oригинални научни рад, рад примљен: март 2018., рад прихваћен: јун Александра Миловановић* UDK BROJ: 711.4(497.11) 1921/2021 DOI BROJ: /a-u ID BROJ: АПСТРАКТ Позиција Београда на ушћу две велике реке представља кључни фактор морфогенезе градске територије. Београд је кроз историју у таласима освајао обале и то се може препознати у његовом просторно-морфолошком систему којег чине три подцелине: Стари, Нови и Трећи Београд. Трећи Београд, новорастући град на левој обали Дунава, поседује изузетан развојни потенцијал, због чега су контрола његовог развоја и планска урбанизација кључни планерски изазови у наредном периоду. Овај рад се бави вишеслојним истраживањем развоја урбанистичке мисли о Трећем Београду изражене у различитим типовима планских докумената, студија, програма и развојних модела, али и на урбанистичким конкурсима и стручним скуповима. Њеном анализом су идентификоване кључне идеје, концепти и реализације од значаја за развој леве обале Дунава административног подручја града Београда. Паралелно са њеном анализом, идентификоване су и институције од кључног значаја за развој урбанистичке делатности ове територије, али и Београда у целини. Резултат истраживања је систематизован и хронолошки уређен преглед кључних планских докумената, студија и истраживања, препознавањем развојних идеја и модела уз успостављање релација са њиховим истраживачким и институционалним контекстом. Посебно место у наведеном прегледу заузима истраживање потенцијала природних, климатских и геолошких аспеката као основних ресурса за промишљање предметне територије при изради планова и стратегија у будућности. Кључне речи: Трећи Београд, урбанизам, природа, планови, морфогенеза, развојни модели * Александра Миловановић, истраживач-приправник, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду, aleksandr-aa@hotmail.com ABSTRACT Belgrade s geographical position, as a city at the confluence of two European rivers, was one of the basic preconditions for the morphogenesis of the city s territory and its development towards a wider metropolitan area. Throughout the historical periods, there was a gradual development of Belgrade river banks, on the basis of which can be recognized the spatialmorphological system of Old and New Belgrade, within which the left riverside of the Danube represents the new development spatial framework of Third Belgrade - the town on the third riverside, but also the city that opens the new epoch of planned urbanization and controlled expansion of the city territory. The contribution of this paper is to establish a comprehensive overview of urban planning of spatial framework for left riverside of Danube through individual and chronological review of formal and informational planning documents and development models relevant to the subject area with parallel explication of research and regulatory frameworks. Through analysis of plans and studies, the potential of natural, climatic and geological aspects is particularly emphasized as the basic resource for developing plans and strategies in the future. Key words: Third Belgrade, urbanism, nature, plans, morphogenesis, development models УВОД Када се сагледа стање просторног развоја Београда, јасно је да лева обала Дунава представља ресурс за даљи развој града Трећег Београда. Ово подручје, које се може великим делом сврстати у категорију неурбанизованих greenfield локација, са једне стране представља просторни обухват за даље ширење метрополитенског подручја ка коме су, према Генералном урбанистичком плану града Београда за годину (Сл. лист града Београда, бр.27/03) и Регионалном просторном плану административног подручја града Београда (Сл. лист града Београда, бр.10/04) усмерене развојне осовине и које је предвиђено као нови урбани развојни центар. Са АУ

17 друге стране, територија Трећег Београда представља просторни обухват који захтева висок степен заштите и рационалног коришћења земљишта, јер га карактеришу природне одлике и ресурси изузетних вредности, што потврђује присуство фрагментно постављених фиксних елемената 1 зелених површина града Београда. Бројни национално и међународно успостављени акти који се тичу заштите природе и животне средине истичу природне спецификуме и вредности приобаља реке Дунав и важност њиховог очувања при планској урбанизацији ове територије у будућности. Посебно богатство Трећег Београда представљају водени ресурси река Дунав, језеро Велико блато, подземне воде и водоизворишта која су у режиму санитарне заштите, као и станишта строго заштићених природних реткости, посебно концентрисаних у оквиру природне оазе Бељарица. Према Уредби о еколошкој мрежи (Сл. гласник РС, бр.102/10), приобаље реке Дунав је еколошки коридор од националног и међународног значаја, јер повезује еколошки значајна подручја на простору Републике Србије и суседних земаља. Према иницијативи Савета Европе, у Софији је год. потписана Стратегија очувања Паневропског биолошког и предеоног диверзитета (Pan-European Biological and Landscape Diversity Strategy PEBLDS), а најважнији задатак био је формирање Паневропске eколошке мреже 2 (PEEN), која је састављена од националних еколошких мрежа суседних земаља, у циљу дугорочног очувања екосистема, станишта и врста од значаја за заштиту на нивоу Европе (Council of Europe Press, 1996). Такође, Савет Европске уније је год. формално усвојио Стратегију ЕУ за Дунасвски регион (Дунавска стратегија), у чијем је фокусу питање зашите животне средине и одрживог коришћења природних ресурса у складу са социоекономским и институционалним развојем, као и јачањем регионалне сарадње дунавских земаља (Еuropean Commission, 2011). Проблем очувања природних добара и предела један је од најактуелнијих и најсложенијих са којим ће се струка суочавати у будућности. У циљу истицања вредности природних услова и предела, које одликују територију будућег Трећег Београда и важности њиховог очувања при планирању ове територије у наредном периоду, у раду је дат хронолошки преглед који треба да упути на ове 1 Фиксни елементи су, сходно Генералном плану града Београда 2021 (Сл. лист града Београда, бр. 27/03), простори који представљају трајне вредности града: градитељско наслеђе (културна добра, амбијенталне целине и простори значајни за идентитет града, објекти модерне архитектуре), природне вредности или зелене површине. У случају промена Генералног плана, или измене прописа са поједностављеним процедурама за измене и промене плана фиксни елементи су простори, објекти и услови који не могу бити предмет таквих измена. 2 Еколошка мрежа је, сходно Закону о заштити природе Србије (Сл. гласник РС, бр. 36/2009), скуп међусобно повезаних или просторно блиских заштићених подручја и еколошки значајних подручја који омогућава слободни проток гена и битно доприноси очувању природне равнотеже и биолошке разноврсности и унутар које се делови повезују природним или вештачким еколошким коридорима. АУ вредности уз паралелно разумевање њене морфогенезе и планских предлога. Истраживање је спроведено хронолошким тумачењем примарних извора, пре свега планских докумената различитих нивоа и обухвата, као и студија, програма и развојних модела за урбанизацију ове територије. Након тога је успостављен упоредни преглед планског, истраживачког и институционалног оквира релевантног за подручје леве обале Дунава у периоду од год., када је створена прва урбанистичка мисао о планирању Трећег Београда до данашњег, актуелног Генералног урбанистичког плана за годину. (Сл. 1) Посебан део истраживања се односи на приказ морфогенезе Трећег Београда упоредним прегледом реализоване и планиране урбане структуре, са фокусом на утицај и удео природних вредности на морфологију читавог града. (Сл. 2) Природне карактеристике Трећег Београда Територија Београда на левој обали Дунава је најјужнији појас Панонске низије и као таква представља специфичну микрогеографску целину. Најстарија насеља на овој територији су Борча, Овча, Крњача и Црвенка (Spalević, 2013). Ова насеља су претрпела повремена повлачења становништва услед поплава или ратних прилика, због чега је њихово коначно формирање омогућено тек године. Тада је основана Дунавско-тамишка водна задруга, која је одиграла значајну улогу у организованом одржавању ове територије и развоју пољопривредне делатности (Stojanović, 1971:334). О природном динамизму ове просторне целине сведочи и запис арх. Братислава Стојановића објављен у осамнаестом издању Годишњака града Београда: 3 Од давнина су људи настањивали и у таласима напуштали ово парче Паноније. Буквално, баш због таласа реке, њених великих вода када је Дунав ту разливајући се личио на море. Људи су долазили, бежали и поново долазили (Stojanović, 1971:342). Основни конститутивни мотив формирања насеља на овој обали представљале су природне карактеристике, а пре свега присуство велике реке. Природне и климатске карактеристике Трећег Београда (рељеф, геолошки састав тла, хидрогеолошке одлике и екосистем) представљају спецификум ширег просторног оквира града Београда. Геолошким испитивањима из год. је утврђено да подземне воде на подручју Панчевачког рита поседују изузетно висок салинитет чије се порекло повезује са Панонским морем, које је некада заузимало ово подручје. Новија геолошка истраживања, спроведена у току год., 3 Текст Братислава Стојановића Београд на левој обали Дунава, објављен у 18. издању Годишњака града Београда, представља својеврстан преглед урбанизације овог просторног обухвата, уз издвојен опис природних, географских и климатских вредности. 17

18 такође потврђују претходно наведене налазе. 4 На основу низа истражних бушотина, структуре ископа и затечених узорака позиционираних на потезу од Панчевачког моста до Овче, потврђено је да вода која се налази на дубини од око 250m води порекло од Панонског мора. Овај природни ресурс представља редак феномен и посебна је вредност територије леве обале Дунава. Територија Трећег Београда је, услед повезаности са Дунавом, који представља еколошки и саобраћајни коридор, значајна и на међународном нивоу. Дунав је део Паневропске еколошке мреже и речног коридора VII којим се остварује веза са десет европских земаља. Из тих разлога, одговорност за развој ове територије превазилази национални ниво. ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ПЛАНСКОГ РАЗВОЈА ТРЕЋЕГ БЕОГРАДА Планирање територије леве обале Дунава административног подручја града Београда може се описати кроз пет развојних периода, који се разликују према заступљеним идејама, концептима и реализацијама: (Сл. 1) 1. период од до год. у току ког су, кроз истраживачку и конкурсну делатност, пренесени утицај и мисао тада савремене урбанистичке праксе присутне у планирању европских градова; 2. период од до год. у оквиру ког су реализована инфраструктура за Трећи град и изграђени Панчевачки мост и противпоплавни насип; 3. период од до год. у оквиру ког је омогућен развој урбанистичке делатности и институција; 4. период од до год. у оквиру ког је створен најзначајнији допринос у планирању Трећег Београда и реализован најважнији окидач развоја ове територије - Пољопривредни комбинат Београд; 5. период од до год. представља значајну епоху у планирању Београда, јер обухвата два велика генерална урбанистичка плана, у оквиру којих су дефинисане развојне осовине лонгитудиналног ширења територије према левој обали Дунава. Период од до год.: Европска мисао о Београду Ширење градске територије Београда са леве стране Дунава омогућено је споразумом оствареним на Париској мировној конференцији одржаној год., када је дошло до померања државне границе ка северу (Mitrović, 1969). Тиме су Дунав и Сава престали да буду пограничне реке. Први плански документ у оквиру ког је препозната потреба 4 Документарна емисија Панонска бања долазак до мора, Вертиго продукција, јул за ширењем територије града Београда био је Генерални план за град Београд из год. којим је руководио тада општински архитект Ђорђе Коваљевски (Urbanistički zavod, 2008). У овом плану је први пут иницирана активација леве обале Саве кроз Илустративни план града на левој обали Саве, који је представљао традиционални, тзв. уметнички, пројекат рађен по узору на европске градове. Такав план био је утопијска представа о будућности града, која је за основни циљ имала репрезентацију (Gašić, 2011). Кроз илустративни план је приказана визија ширења града према западу и његовог спајања са Земуном и Великим Pатним Oстрвом као тежиштем планске композиције. Овом плану је претходио Међународни конкурс за уређење и проширење Београда из год., који је био специфичан по учешћу бројних конкурсних ауторских тимова из иностранства, чиме су се пренели утицај и мисао тада савремене урбанистичке праксе присутне у планирању европских градова и остварен је креативан и аналитички подухват за разумевање развојне перспективе Београда (Vuksanović Macura, 2015). Сви планови који су претходили овом временском тренутку третирали су парцијалне просторне целине са фокусом на реконструкцији и трансформацији постојеће планске композиције. 5 Истраживањем спроведеним на овом конкурсу први пут су третирани шири просторни оквир и перспектива територијалног ширења Београда, чиме се препознају прве тежње ка повезивању са левом обалом Дунава и ка могућем усмеравању развојних осовина ка Панчеву. У наставку су издвојене најважније карактеристике два другонаграђена конкурсна рада која на одређени начин третирају леву обалу Дунава или остварују везу са њом. Према прегледу који је Вуксановић Мацура дала у књизи Сан о граду (2015), на Међународном конкурсу за урбанистичко уређење Београда год. највишу, другу, награду је добио тим француских архитеката и урбаниста 6 за пројекат Urbs magna. Концепт овог конкурсног рада заснива се на регионалној перспективи развоја Београда, која се огледа, пре свега, у успостављању везе Београда са Земуном и Панчевом. Позиционирање мостова на Дунаву и Сави јасно показује тежњу за повезивањем свих београдских обала. Како би се омогућило регионално повезивање Београда, аутори предлажу систем кружних саобраћајница око града. Једна од њих је значајна за развој територије Трећег Београда, јер полази од Великог Села до Земуна, и даље до Овче, Борче и Панчева, чиме се дефинише и будући, могући просторни обухват Београда. Развојне осовине ширења градске територије тада су постављене 5 Године План Вароши у шанцу, Емилијан Јосимовић; године План Београда удешен за потребе београдских основних школа, Стеван Зарић; године План Београда Удесио (Јован) Бешлић; године План града Београда престонице краљевине Србије, Васа Лазаревић; године План Вароши Београда, Албан Шамбон 6 Ауторски тим архитеката и урбаниста који је деловао у склопу Друштва урбаниста Француске: Jean-Marcel Auburtin, Albert Henry Parenty, Jean-Emile Naville, Achille-Henri Chauquet АУ

19 према југу, што се подудара са данашњом морфогенезом, док је лева обала Дунава у овом конкурсном предлогу представљена као пољопоривредно добро. Наредни рад, такође носилац друге награде, дело је бечких архитеката7 под називом Singidunum novissima (Vuksanović Macura, 2015:83). Допринос овог рада је у комплексно развијеној железничкој инфраструктури која је требало да представља основ за регионално повезивање. Иако аутори развојне осовине предвиђају према западу, у правцу Земуна, позиционирањем путне инфраструктуре приказана је иницијатива за повезивањем са левом обалом Дунава. Важна карактеристика конкурсног рада Singidunum novissima огледа се у позиционирању нових мостова који омогућавају повезивање свих београдских обала први мост повезује леву обалу Дунава са левом обалом Саве преко Великог Ратног Острва, док други мост повезује обе дунавске обале преко Ада Хује. Европску мисао тада савременог урбанизма изнео је и заговорник идеје о вртном граду, чешки архитект Јан Дубови. Дубови је у скици метрополе Будући велики Београд предвидео будући раст Београда до год., на основу демографско-економских студија (Balgojević, 2007). Слично претходно наведеним конкурсним радовима, кроз ову скицу је сагледана регионална размера града тако што су предложени излазак Београда на реке и спајање са Земуном и Панчевом, као и интеграција са ширим метрополитенским подручјем околних села. Важно је још напоменути да се у његовој скици, насталој год., препознаје позиција Панчевачког моста, која ће бити једна од најважнијих тема наредног Генералног плана. Период од до године: Инфраструктура за Трећи град Први званичан плански предлог за територију Трећег Београда постављен је у Генералном регулационом плану за Београд из године, који је израдио инжењер Јован Обрадовић, инспектор Министарства (Urbanistički zavod, 2008). У оквиру овог плана је утврђена данашња позиција Панчевачког моста и остварена прва веза између две обале Дунава. Мост краља Петра Карађорђевића, касније Панчевачки мост, постао је активан за саобраћај године. Ратне околности довеле су до тога да је мост у неколико наврата рушен, да би коначно био обновљен године. У овом периоду остварује се и први прелаз на леву обалу Дунава подизањем одбрамбеног противпоплавног насипа дуж Панчевачког рита, Кожаре и Црвенке. Дванаест година касније, у Генералном регулационом плану из године, чијом су израдом руководили општински архитект Ђорђе Коваљевски и Даница Томић Милосављевић, уцртана је позиција моста, али шира саобраћајна мрежа на левој обали Дунава није предложена (Urbanistički zavod, 2008). 7 Ауторски тим архитеката из Беча: Rudlof Perco, Erwin Ilz i Erwin Bock АУ Период од до године: Утемељење урбанистичке делатности У првом послератном периоду ослобођења створена је перспектива за развој урбанистичке делатности. Такве околности условиле су да се год. приступи изради новог Генералног плана Београда год., за чијег је руководиоца именован Никола Добровић, тада начелник Архитектонског одељења у оквиру Министарства грађевине Демократске Федеративне Југославије. У овом периоду је Добровић урадио Детаљне урбанистичке студије за хитна решења проблема чворних тачака града, чиме су препознати основни проблеми урбанизма Београда и дат је преглед стања урушеног грађевинског фонда (Balgojević, 2007). Овом студијом створен је основ за израду Генералног плана Београда, што је захтевало формирање стручне друштвене организације урбаниста. У циљу утемељења урбанистичке делатности, год. је коначно основан Урбанистички институт Министарства грађевине Србије, а за директора је именован управо Никола Добровић (Novaković, 1987). Овај период развоја урбанистичке мисли и институција, као и израда планова заснованих на утемељеним студијама, донeли су нове предлоге. Најважнији развојни оквир овог плана подразумевао је повезивање старог језгра Београда и основање новог. Иако је изградња Новог Београда подразумевала повезивање са левом обалом Саве, препознају се и нови предлози саобраћајних и инфраструктурних веза са левом обалом Дунава. Саобраћајне студије су подразумевале моделске опције свих видова саобраћаја (колског, железничког, речног), чиме је успостављена Генерална саобраћајна мрежа позиционирањем три саобраћајне осовине, од којих је једна обухватала правац од тадашњег Железничког трга ка постојећем Панчевачком мосту. У овом плану Добровић предлаже важне инфраструктурне елементе који омогућавају повезивање са левом обалом Дунава: 1. назначена је позиција два нова моста који повезују Нови Београд са копном леве обале Дунава, од којих један остварује магистралну кружну везу према тада већ постојећем Панчевачком мосту и подудара се са позицијом недавно реализованог моста Михајла Пупина; 2. назначена је железничка веза са Панчевом позиционирањем две железничке станице прве непосредно уз језеро Велико блато, а друге на позицији данашње Железничке станице у Овчи; 3. назначена је приобална ивична магистрала са два крака први од Панчевачког моста према данашњем Пупиновом мосту, а други од Панчевачког моста према Панчеву, што је данашњи Панчевачки пут; 4. назначена је позиција теретног пристаништа насупрот Великог Ратног Острва, на подручју Црвенке, чиме се препознаје тенденција за формирањем нове градске луке и пристаништа на левој обали Дунава. 19

20 Сагледавајући, са једне стране, полазне Добровићеве инфраструктурне и саобраћајне предлоге за остваривање везе са левом обалом Дунава, а са друге стране имајући у виду реализовану саобраћајну мрежу, можемо констатовати да су урбанистичка утемељења кључних коридора, праваца и токова предложених у Идејном урбанистичком плану Београда из године основ за данашњу планску композицију Трећег Београда. Међутим, након изложеног реферата који је пратио Добровићев идејни план, настале су бројне критике, које су условиле његов службени премештај на Архитектонски факултет у Београду. Уважавајући примедбе на Добровићев план, Милош Сомборски, нови директор и руководилац Урбанистичког завода, наставио је рад на финалном Генералном плану. Одреднице овог плана се могу препознати у Општем приказу Генералног плана Београда из год. (Urbanistički zavod, 2008). Први пут се у званичној планској пракси истражује временска перспектива развоја израдом демографско-економских студија. На основу поменутих студија, остварена је претпоставка о порасту броја становника до год. и препозната је потреба за радикалним ширењем градске територије. Окосницу овог плана чини формирање Новог Београда и успостављање монолитне целине старог градског језгра, новог града и Земуна. Основни метод планирања примењен у овом плану је подразумевао зонирање програмско-функционалних целина, на основу којих се препознају новодефинисане функционалне зоне на левој обали Дунава: 1. маркиран је зелени приобални појас леве обале Дунава; 2. позициониране су компактне стамбене зоне непосредно уз Панчевачки мост; 3. непосредно уз железнички крак према Панчеву позиционирана је зона привредне делатности; 4. уцртана је позиција новог моста који спаја леву обалу Саве и леву обалу Дунава, што је наслеђено из идејног Добровићевог плана. Период од до године: Дунавград и заштитини урбанизам Израдом новог Генералног плана год. створен је основ за почетак интензивног развоја леве обале Дунава. Почетни корак представља израда програма и студија за активацију територије Трећег Београда у пољопривредне сврхе, под руководством проф.арх. Бранислава Којића у оквиру Грађевинског инсититута - Савезног Министарства грађевине. Најважнији окидач урбанизације ове територије, који је омогућио почетак савремене пољопривредне производње, био је оснивање Пољопривредног комбината Београд год., што потврђују и записи арх. Братислава Стојановића: У двадестпетогодишњем битисању, ПКБ је растао као произвођач и као урбанист реализатор на овој територији (Stojanović, 1971:345). На основу претходног хронолошког прегледа, уочава се да је Генерални план из год. ову територију оставио недефинисаном, представљајући је као зелени градски појас са доминантно присутним пољопривредним површинама и позиционираним мањим стамбеним и привредним зонама. Развој Пољопривредног комбината Београд условио је детаљнију разраду територије насеља Крањача, а год. и Измену и допуну Генералног урбанистичког плана Београда, чији је аутор елабората био арх. Братислав Стојановић. Овом одлуком, у постојећу морфологију града интегрисан је први приобални појас леве обале Дунава као логично и природно заокружење које дефинише град на свим обалама река. Након усвојених измена плана донета је и одлука по којој је наменски дефинисана остала територија Панчевачког рита, што је подразумевало: 1. проширење градске територије увођењем стамбене зоне на левој обали Дунава; 2. увођење спортско-рекреативних садржаја са назначеним потенцијалом за активацију речне обале уређењем плажа, изградњом купатила и афирмацијом спортских активности на води; 3. дефинисање индустријске зоне у контактном појасу према Панчеву, јер се сматрало да се позиционирањем привредне делатности у границама овог просторног обухвата може значајно допринети развоју републичке и југословенске привреде због непосредног присуства већ развијене инудстријске зоне; 4. дефинисање остале територије као пољопривредне зоне намењене за стаклене баште и топле леје, као и за друге видове пољопривредне производње. Након усвајања измена и допуна Генералног урбанистичког плана створио се основ за јачање институционалног оквира надлежног за обухват леве обале Дунава. Већ год. образована је Дирекција за изградњу и уређење Београда на левој обали Дунава, чији је руководилац стручног тима архитеката био Братислав Стојановић. Међутим, Сл. 1: Хронолошки преглед а) планских докумената, б) студија, скупова и конкурса и в) институција са издвојеним водећим идејама, концептима и реализацијама релевантним за територију леве обале Дунава. Ауторски прилог. Fig. 1: Chronological overview of a) the planning documents, b) studies, conferences and competitions and c) institutions with separate leading ideas, concepts and realizations relevant to the territory of the left bank of the Danube. Source: Author s contribution АУ

21 АУ

22 АУ

23 Сл. 2: Хронолошки преглед морфогенезе Београда унакрсним сагледавањем планског оквира. Извор: Ауторски прилог. Fig. 2: Chronological overview of morphogenesis of Belgrade by crossexamination of the planned framework. Source: Author s contribution АУ

24 год. Дирекција је укинута, али је тим стручњака наставио са радом као посебна организација надлежна за ову територију у склопу Урбанистичког завода. Поменута организациона јединица састојала се из неколико стручних тимова надлежних за различите теме и аспекте при креирању урбанистичких решења. У периоду од до год. усвојен је велики број појединачних планова различитих просторних нивоа, идејних решења и тематских студија захваљујући интензивном раду на планирању овог подручја. Серија израђених елабората први пут је третирала потенцијале природних добара Трећег Београда. Основни урбанистички мотив предложен за решавање овог подручја био је систем слободних објеката у зеленилу савремено просторно компонованих, са отвореним, нeизграђеним приземљима, а само насеље именовано је као Дунавград (Stojanović, 1971:358). Урбанистички склоп насеља пројектован је увођењем отворених и полуотворених јавних простора градског типа и активацијом слободних приземља чиме би се оствариле просторно-програмске везе између људи, објеката и природе. Морфолошка карактеристика Трећег града, према пројекту Дунавграда, огледа се у принципима ламеларног града, што подразумева компоновање стамбених ламела које функционишу као посебне организационоурбанистичке целине. Градња је предвиђена тако да се може реализовати кроз етапе, али да у свеобухватном систему насеља чини организовану урбану заједницу (Strugar, 1980). Аутори који су радили на серији планова за леву обалу Дунава заговарали су концепт заштитног урбанизма, који укључује максималну заштиту природних услова и предела. Предложени начин градње прилагођен је геолошком саставу тла, с обзиром да је урбанистичким параметрима дефинисано да објекти немају подземне етаже како се не би угрожавали ток и ниво подземних вода. Посебно треба извдојити намеру утврђивања приобалног зеленог појаса и зелених површина које би се прожимале са стамбеним и привредним зонама, а које би имале улогу у побољшању микроклиматских и билошких услова животне и радне средине као и у просторно-санитарној изолацији стамбених зона. Период од године до године: Архипелаг насеља у мору зеленила Иако је приказани плански и истраживачки оквир из периода год. имао за циљ остварење основног предуслова за даљи обиман студијско-пројектантски рад какав захтева урбанизација једне овако велике и специфичне територије, као и тежњу да над овом територијом буде успостављена урбанистичка контрола и створен основ за даљи развитак, усвајањем новог Генералног плана то није остварено. Генерални урбанистички план Београда из год., чијом израдом су руководили Александар Ђоређевић, тадашњи директор Урбанистичког завода, и Милутин Главички, није укључио смернице које су претходно успостављене кроз изузетно студиозан и аналитички приступ у планирању леве обале Дунава (Urbanistički zavod, 2008). Могућности просторне организације града истраживане су у овом плану кроз постављање више алтернатива и кроз њихово вредновање путем квалитативних и квантитативних анализа, а са становишта испуњења претпостављених циљева дугорочног развоја Београда (Đorđević, 1972). У Ђорђевићевом Експозеу поводом усвајања ГУП-а (1972), истакнуто је да је ово истраживање реализовано кроз три циклуса, тако што су искуство и резултати стечени у једном циклусу коришћени за постављање теза у следећем, док се није дошло до самог нацрта. Први циклус је представљао израду и вредновање 15 алтернативних скица развоја Београда до године. Други циклус је подразумевао истраживање и вредновање четири алтернативе, при чему се располагало већим бројем проучених података о стању грађене средине и могућностима будућег развоја. Трећи циклус подразумевао је формирање преднацрта ГУП-а и његово вредновање, које се састојало из квалитативних анализа и упоређивања са претходним алтернативама, као и из вишеструког тестирања саобраћајног система. Оваквим приступом остварено је усклађивање плана намене површина са саобраћајном мрежом и препознато је да се град неће ширити спонтано у равномерним концентричним круговима, већ у изразитим линеарним правцима експанзије према Смедереву, Авали, Обреновцу и Батајници. Препознато је да би такав начин ширења града омогућио бољу и ефикаснију, тзв. линеарну, организацију града, при чему би се нова насеља мањих густина ослањала на снажан систем лонгитудиналних друмских и шинских саобраћајница које воде у централну зону. На основу планског концепта који се заснивао на стварању архипелага насеља у мору зеленила одустало се од идеје о реализацији Дунавграда на левој обали Дунава за коју су у оквиру овог плана предвиђени: 1. формирање приобалног зеленог појаса паралелно са обалоутврдом; 2. формирање три мање стамбене целине непосредно уз везу са Панчевачким мостом; 3. формирање тачкасто распоређених рекреативноспортских садржаја; 4. формирање привредне зоне непосредно уз железничку станицу код језера Велико блато и 5. две нове позиције мостова данашња позиција моста Михаила Пупина и позиција непосредно уз Ада Хују. Оваквом развојном визијом се препознаје могућност активирања територије леве обале Дунава као новог градског пункта за дневну рекреацију увођењем низијских АУ

25 излетишта чија су окосница природна добра Дунавац, Велико блато, зоне према Црвенки и Панчеву, излетишта у шумама и у форландима. Најновији плански предлози за територију леве обале Дунава су остварени у Генералном урбанистичком плану за годину (Сл. лист града Београда, бр.27/03). У овом плану се предвиђа идентичан начин ширења града као у претходном ГУП-у, према принципу линеарне организације и ослањања на лонгитудинални систем саобраћајница. Изградња Пупиновог моста, који је постао активан за саобраћај год., представља нову развојну перспективу при планирању овог дела територије Трећег Београда и његовог повезивања са Новим Београдом и Земуном, док другу важну развојну осовину на левој обали Дунава представља правац Зрењанинског пута од Панчевачког моста према насељима Борча и Овча. Важно је напоменути да су у оквиру овог плана природно добро Велико блато, природна оаза Бељарица и приобални појас Дунава, од Пупиновог до Панчевачког моста, означени као подручја у поступку заштите. 8 Остала територија леве обале Дунава предвиђена је као: 1. стамбена зона са комерцијалним садржајима линеарно распоређеним дуж Зрењанинског пута; 2. привредна зона са луком дуж Панчевачког пута у развојној осовини према Панчеву; 3. комерцијална зона непосредно уз мост Михаила Пупина; 4. зелена зона на осталој територији и зона за пољопривредну делатност претежно заступљена уз северну границу плана. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Хронолошким сагледавањем и тумачењем морфогенезе Београда и њему припадајућег ширег метрополитенског подручја и развојних модела предложених у плановима различитих нивоа и обухвата, студијама, програмима и конкурсним пројектима, као најважније вредности и потенцијали при планирању територије леве обале Дунава у будућности издвајају се природне карактеристике и повољни услови животне средине. Као и сви природни екосистеми, greenfield подручја су угрожена урбаним ширењем и њихова заштита је фундаментално питање при планирању коришћења земљишта и захтева одговарајуће стратегије за њихово управљање и коориднацију између 8 Подручја у поступку заштите, сходно Закону о заштити природе Србије (Сл. гласник РС, бр. 36/2009), могу бити подручја, заштићене врсте и покретна заштићена природна документа. Проглашавањем заштићених природних добара директно се штити простор и стварају се основни предуслови за очување природе, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности са једне стране, док се са друге стране стварају услови и за очување покретних природних докумената који имају изузетан научни, образовни и културни значај (заштићени хербаријуми, збирке лептира, музејски експонати и сл.). Заштићена природна добра су једна од најважнијих заоставштина које човечанство може оставити будућим генерацијама. АУ учесника у планском процесу. Јасно је да се ради о просторном обухвату који поседује низ сукобљених циљева при промишљању будућих развојних модела захваљујући двоструком потенцијалу који, пре свега, нуди река Дунав: 1. међународни речни коридор који условљава развој привредне и лучне делатности, при чему се наглашава његов инфраструктурни потенцијал, насупрот 2. изузетним и специфичним природним условима који захтевају темељан и студиозан приступ просторном планирању ове целине. Трећи Београд требало би да буде конципиран као град који се развија у дослуху са природом, ослањајући се на спецификум природних, еколошких и климатских услова. Како би се створио адекватан основ за очување природних услова на територији леве обале Дунава, неки од предуслова за будуће деловање су: израда процене негативних утицаја на животну средину, прописивање норми квалитета животне средине и очувања природних услова при планирању урбане структуре и нових делатности у овом подручју, као и њихово усаглашавање на националном и међународном нивоу. ЛИТЕРАТУРА Blagojević, Lj. (2007) Novi Beograd Osporeni modernizam, Beograd, Zavod za udžbenike Council of Europe Press (1996) Pan-European Biological and Landscape Diversity Strategy, Nature and Environment, No. 74, Council of Europe at the Ministerial Conference Environment for Europe, Sofia, Bulgaria Đorđević, A. (1972) Ekspoze povodom usvajanja Generalnog urbanističkog plana 1972, Urbanizam Beograda, br. 19, str Еuropean commission (2011) Тhe ЕU Strategy for the Danube Region - A united response to common challenges, European Union, Directorate-General for Regional Policy, Brussels Gašić, R. (2011) Planovi za izgradnju Beograda na levoj obali Save u međuratnom periodu, Prostorno planiranje u jugoistočnoj Evropi (do drugog svetskog rata), Istorijski institut, Balkanološki institut SANU, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, str Mitrović, A. (1969) Jugoslavija na konferenciji mira , Beograd, Zavod za udžbenike Novaković, B. (1987) Urbanistička pisma , Prilozi za monografiju Urbanističkog saveza Srbije i Jugoslavije, Beograd, IRO Građevinska knjiga i Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje Sl. glasnik RS br. 36/2009, Zakon o zaštiti prirode Sl. list grada Beograda br. 27/03, Generalni plan Beograda 2021 Sl. list grada Beograda br.10/04, Regionalni prostorni plan administrativnog područja grada Beograda Spalević, A. (2013) Transformacija periurbanog prostora Beograda, Geografski institut Jovan Cvijić, Srpska Akademija nauka i umetnosti, Beograd Stojanović, B. (1971) Beograd na levoj obali Dunava, Godišnjak Muzeja grada Beograda, br. 18, str Stojanović, B. (1973) Prostorni plan Beograda na levoj obali Dunava, Urbanizam Beograda, br. 24, str Stojanović, B. (1969) Urbanistički plan privredne zone Dunavgrad, Urbanizam Beograda, br. 3, str Strugar, M. (1980) Generalni urbanistički plan naselja PKB-a, Urbanizam Beograda, br.56, str Urbanistički zavod Beograda (2008) Beograd u mapama i planovima od 18. do 21. veka, Javno urbanističko preduzeće Vuksanović Macura, Z. (2015) San o gradu Međunarodni konkurs za urbanističko rešenje Beograda , Beograd, Orion Art 25

26 КОНЦЕПТ КРУЖНЕ ВЕЗЕ У СТАМБЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ CIRCULAR CONNECTION CONCEPT IN HOUSING ARCHITECTURE Прегледни рад, рад примљен: јануар 2018., рад прихваћен: март Ђорђе Алфиревић*, Сања Симоновић Алфиревић** UDK BROJEVI: DOI BROJ: /a-u ID BROJ: АПСТРАКТ Кружна веза је један од есенцијалних концепата у организацији стамбеног простора. Најчешће подразумева формирање непрекинуте комуникације у оквиру система ланчано надовезаних просторија. Примењује се у ситуацијама када се жели постићи већи ниво просторности у условима малих квадратура, при чему се умањује или неутралише осећај скучености простора, али и код већих квадратура с циљем јасног диференцирања или повезивања удаљених функционалних зона. У науци још увек није евидентирана прва примена кружне везе у историји, мада се са сигурношћу може тврдити да су најранији примери постојали још у периоду средњег века, а наговештаји чак вековима уназад. Циљ рада је ситематизација различитих појавних облика кружне везе који су присутни у теорији и пракси, као и преиспитивање различитих повода који могу да доведу до њене примене. Кључне речи: архитектура, становање, концепт, кружна веза, текући простор УВОД За разлику од континуалног кретања у општем смислу, које подразумева могућност неометаног кретања по отвореној или затвореној трајекторији, у спољашњем или унутрашњем простору, под термином кружна веза ( circular connection ) 1 у архитектури се подразумева вид интерне комуникације која се формира у простору са циљем 1 Поред термина кружна веза, у архитектури су често у употреби и други термини попут: циркулација ( circulation ), траса циркулације ( circulation route ), затворена циркулација ( enclosed circulation ), ограничена циркулација ( restricted circulation ), кружно кретање ( circular movement, circular motion ), кружна анфилада ( circular enfilade ), континуална циркулација ( continuous circulation ), концентрична циркулација ( concentric circulation ) и др., који одређују исти смисао, тј. могућност слободног, непрекинутог кретања по јасно дефинисаној трајекторији (Hutchison, 2009:88-90; Natapov, Kuliga, Conroy Dalton, Hölscher, 2015:30:1-16). ABSTRACT Circular connection is one of the essential concepts of the organization of living space. The most commonly involves the formation of a continuous communication within the system chain of inter-related premises. It is used in situations where it is desired to achieve a higher level of space in terms of the small surface area, thereby diluting or neutralizing the feeling of lack of space, but also in larger surface area with the aim of clearly differentiating or linking distant functional areas. The science has not recorded the first use of circular relationships in history, although it can certainly be argued that the earliest examples existed during the Middle Ages, and even hints centuries. The aim is to systematization of different forms of circular bonds which are present in both theory and practice, as well as a review of the different triggers that can lead to its application. Keywords: architecture, housing, concept, circular connection, flowing space INTRODUCTION Unlike continuous flow in general sense, implying the ability of unobstructed movement within an open or closed trajectory, in exterior or interior space, in architecture the term circular connection 1 stands for a form of internal communication which forms in a space aiming to establish the continuity of 1 Along with the term circular connection, architecture often uses other terms such as: circulation, circulation route, enclosed circulation, restiricted circulation, circular motion/movement circular enfilade, continuous circulation, concentric circulation, etc. defining the meaning. i.e. the options of free, unobstructed movement along a clearly defined trajectory (Hutchison, 2009:88-90; Natapov, Kuliga, Conroy Dalton, Hölscher, 2015:30:1-16). * др Ђорђе Алфиревић, научни сарадник, Студио Алфиревић djordje.alfirevic@gmail.com ** др Сања Симоновић Алфиревић, научни сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, sania.simonovic@gmail.com Сл. 1 Континуално кретање (лево) и кружна веза (десно) Fig. 1 Continuous movement (left) and circular connection (right) АУ

27 да се успостави континуитет повезивања просторија и минимизира или неутралише осећај скучености простора (Živković, Jovanović, 2012:27). (Сл. 1) Примена концепта кружне везе је карактеристична за организацију различитих архитектонских садржаја, док је у области становања најчешће присутна код станова малих квадратура и стамбених јединица са сложеним структурама, тј. великим бројем просторија. Код мањих станова, кружна веза се првенствено јавља као последица тежње ка успостављању психолошког доживљаја веће просторности (Alfirević, Simonović Alfirević, 2013:45). Код већих простора, јавља се с циљем продубљивања визура унутар стана и остваривања репрезентативних визуелних ефеката, попут барокних анфилада (фр. enfilade) (Wook Seo, Sung Kim, 2013:79). На кружну везу се често надовезују огранци других комуникација, што може довести до појаве сложених система. Формирање кружне везе у стамбеном простору се у бројним случајевима јавља око централно позиционираног санитарног блока, мада су честе ситуације када се јавља и око неке од помоћних просторија, попут гардеробе, оставе, степеништа и др. (Bajlon, 1979:39-42). Ређе су присутни примери код којих су просторије повезане у континуални систем око неке од главних стамбених просторија, попут дневног боравка, трпезарије, библиотеке, кабинета и др. По Драгани Мецанов, кружна веза се не може спровести у становима код којих у организацији простора није постигнуто адекватно груписање, тј. где смер улазног кретања пресеца прилазе појединим просторијама (Mecanov, 2008:143). ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ КОНЦЕПТА КРУЖНЕ ВЕЗЕ У СТАМБЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ У науци до сада није констатовано када се концепт кружне везе први пут јавио у стамбеној архитектури, мада се претпоставља да је примена циркуларног кретања била присутна још код древних култура у контексту одвијања религијских обреда (Kehnel, Mencej, 2009:67). Далеким наговештајем кружне везе у стамбеној архитектури би могла да се сматра хеленистичка кућа са портиком (наткривеним коридором) око централног дворишта, која је послужила као угледни пример за даљи развој римске куће, тзв. domus-а (Graham, 1966:4). Код оба примера у питању је континуална комуникација у зони наткривеног простора, која, између осталог, служи за посредно повезивање ободних просторија. (Сл. 2) connection between the rooms and to minimize or neutralize the feeling of lack of space (Živković, Jovanović, 2012:27). (Fig. 1) The use of circular connection concept is characteristic of organization of different architectural contents, while in the housing area, it is most often present in small-surface area flats and housing units with complex structures, i.e. with larger number of rooms. In smaller apartments, circular connection is primarily the consequence of the tendency to create psychological experience of a wider space (Alfirević, Simonović Alfirević, 2013:45). In larger spaces, it emerges with the aim of deepening the perspective of the flat itself and achieving representative visual effects, such as baroque enfilade (Wook Seo, Sung Kim, 2013:79). Circular connection is often followed by parts of other communications, which may lead to emergence of complex systems. In numerous cases, the formation of circular connection in the living space appears around centrally positioned sanitary unit, although it can often appear around one of the utility rooms, such as the walk-in closet, pantry, staircase, etc. (Bajlon, 1979:39-42). Less frequent are examples of rooms connected in a continual system around one of the main rooms, such as the living room, dining room, library, study, etc. According to Dragana Mecanov, circular connection can be achieved in apartments whose organization of space lacks adequate grouping, i.e. where the direction of entering the living space interrupts access to certain rooms (Mecanov, 2008:143). THE ORIGIN AND THE DEVELOPMENT OF CIRUCLAR CONNECTION IN HOUSING ARCHITECTURE So far, science has been unable to confirm the exact time when the concept of circular connection appeared for the first time in housing architecture, although it is assumed that the application of circular movement had been utilized as far back as in ancient cultures in the context of religious ceremonies (Kehnel, Mencej, and 2009:67). We could assume that a very faint reference to the circular connection in housing architecture could be found in the Hellenic house with a portico (a corridor with a roof top) around central yard, which served as the example for further development of the Roman house, the so-called domus (Graham, 1966:4). Both examples showcase continuous communication in the zone with a roof structure, which, among other uses, also serves for direct connection of peripheral rooms (Fig. 2). Сл. 2 Грчка кућа у Делосу (House of Colline, Delos, ~2.в. п.н.е) (лево) и карактеристичан римски домус (Roman domus, ~1.в. п.н.е) (десно) Fig. 2 House of Colline, Delos, ~2 century BC) (left) and characteristic Roman domus, ~1century BC) (right) АУ

28 Сл. 3 Манастирски комплекс Фонтне (Fontenay) у Француској (лево) и дон-жон кула замка у Хедингаму (Hedingham) у Великој Британији (десно) Fig. 3 Monastery complex Fontenay in France (left) ) and Donjon tower of Hedingham castle in Great Britain (right) У периоду раног средњег века, наговештаји кружне везе у стамбеној аритектури су били веома ретки. Концепт континуалног кретања је био присутан првенствено у оквиру сакралне и фортификационе архитектуре. Далеким наговештајима се могу сматрати перистил око атријумског дворишта, тзв. клаустар (cloister), у оквиру смештајноадминистративног дела манастирских комплекса Сито (Citeaux) и Фонтне (Fontenay) у Француској, манастиру Дархам (Durham) у Енглеској и др., као и континуална комуникација у оквиру појединих примера дон-жон кула, нпр. код замка у Хедингаму (Hedingham). (Сл. 3) Током XV и XVI века, код италијанских ренесансних палата, концепт кружне везе се јавља у виду непосредно надовезаних просторија у цикличне низове. За разлику од других стамбених облика из истог периода, код ренесансних палата су се у бројним случајевима јављала врата која су, без неке преке потребе, пружала могућност кориснику да неометано пролази из простора у простор, разбијајући на такав начин границе приватности. Поред других, у архитектонском смислу познатијих примера, попут палата Фарнезе, Строци, Рикарди-Медичи и др., код којих је кружна веза била примењена само у појединим сегментима зграде, код палате Пиколомини у Пиенци, Сл. 4 Кружна веза у периоду ренесансе: Палата Пиколомини, Пиенца, Бернардо Роселино, 1459 (лево), Вила Антонини, Удине, Андреа Паладио, 1556 (у средини) и Вила Ротонда, Вићенца, Андреа Паладио, 1571 (десно) In the early Middle Ages, any hints of circular connection in architecture were very rare. The concept of continuous movement was present primarily in sacral and fortification architecture. What can be considered a very distant reference to circular connection are examples of colonnades around an atrium yard, the so-called cloister, part of living courters and administrative part of the monastery complexes Citeaux and Fontenay in France or Durham monastery in England, etc., as well as continuous communication in some of the Donjon tower, for instance in Hedingham castle (Fig. 3). In the XV and XVI century, Italian renaissance palaces had the concept of circular connection in the form of directly adjoining rooms forming cyclic rows. Unlike other housing shapes from the same period, there are numerous examples of Renaissance palaces with doors that showed no particular purpose but to allow the user to move undisturbedly from one room to the next, thus pushing the limits of privacy. Among other, architecturally well-known examples are Palace Farnese, Strozzi, Riccardi-Medici, etc. With circular connection applied only in certain segments of the building, in Piccolomini palace, Pienza, by Bernardo Rossellino, 1459 it appears in its full form. The next significant example is famous Villa Rotonda in Vicenca, Fig. 4 Circular connection in the Renaissance period: Palace Piccolomini, Pienza, Bernardo Rosselino, 1459 (left), Villa Antonini, Udine, Andrea Paladio, 1556 (in the middle) and Villa Rotonda, Vicenca, Andrea Palladio, 1571 (right) АУ

29 архитекте Бернарда Роселина (Piccolomini palace, Pienza, Bernardo Rossellino, 1459), она се јавља у пуном облику. Следећи значајан пример је чувена Вила Ротонда у Вићенци (Villa Rotonda, 1571), коју је пројектовао Роселинов ментор Андреа Паладио (Andrea Palladio) и која, поред Виле Антонини од истог аутора, представља један од најчистијих облика формирања кружне везе у периоду ренесансе. Код сва три примера присутно је повезивање просторија по ободу куће у цикличан, непрекинути низ, док се код Виле Ротонда и Виле Антонини по истом принципу јављају секундарне везе унутар куће. (Сл. 4) У периоду од до год. Паладио је по принципу кружне везе пројектовао велики број вила од којих су карактеристичне: Вила Корнаро (Villa Cornaro, Piombino Dese, 1552), Вила Пизани (Villa Pisani, Bagnolo, 1545), Вила Емо (Villa Emo, Fanzolo di Vedelago, 1559), Вила Појана (Villa Pojana, Pojana Maggiore, 1549), Вила Рагона (Villa Ragona, Ghizzole di Montegaldella, 1553), Вила Годи (Villa Godi, Lonedo di Lugo di Vicenza, 1557), Вила Серего (Villa Serego, Santa Sofia di Pedemonte, 1565), Вила Моцениго (Villa Mocenigo, Donegal di Cessalto, 1564), Вила Тијене (Villa Thiene, Quinto Vicentino, 1550), Вила Зено (Villa Zeno, Donegal di Cessalto, 1555) и др. (Colmenares, 2017:62). Угледајући се на античке узоре, италијански архитекта и теоретичар Алберти (Leon Battista Alberti), у свом трактату Десет књига о архитектури, истиче да је врата у кући пригодно позиционирати тако да могу да повежу што више просторија (Evans, 1997:63-64). Такав став је био присутан у архитектури све до појаве коридора крајем XVI века, који чини једну од значајних прекретница у функционалној организацији архитектонских простора. Коридор, као аутономан простор за комуникацију и повезивање других просторија, пружио је могућност да се приватност подигне на виши ниво неутралисањем бројних врата између стамбених просторија. 2 Са друге стране, применом 1751, constructed by Roselini s mentor Andrea Palladio, which along with Villa Antonini by the same author, represents one of the purest shapes of circular connection in the Renaissance period. All three examples show connection of rooms around the brim of the house into a cyclical, uninterrupted row, while Villa Rotonda and Villa Antonini, by the same principle, have secondary connections inside the house (Fig. 4). In the period between 1540 and 1570, using the principle of circular connection, Paladio designed numerous villas, and some of the most characteristic were: Villa Cornaro, Piombino Dese, 1552, Villa Pisani, Bagnolo, 1545, Villa Emo, Fanzolo di Vedelago, 1559, Villa Pojana, Pojana Maggiore, 1549, Villa Ragona, Ghizzole di Montegaldella, 1553, Villa Godi, Lonedo di Lugo di Vicenza, 1557, Villa Serego, Santa Sofia di Pedemonte, 1565, Villa Mocenigo, Donegal di Cessalto, 1564, Villa Thiene, Quinto Vicentino, 1550, Villa Zeno, Donegal di Cessalto, 1555, etc. (Colmenares, 2017:62) By looking up to ancient role models, an Italian architect and theoretician Leon Battista Alberti in his tractate Ten Books on Architecture points out that the door of the house should be appropriately positioned so as to connect as many rooms as possible (Evans, 1997:63-64). The same attitude was taken in architecture up until the emergence of corridor, at the end of XVI which represents one of the significant turning points in functional organization of architectural spaces. The corridor, as an autonomous space for communication and connection of other rooms, enabled privacy level to be raised to a higher point, by neutralizing numerous doors separating living rooms. 2 On the other hand, the application of corridor made it easier to differentiate rooms for servants from drawing rooms and living rooms (Colmenares, 2017:60; Grikevicius, 2015:20), and this remained an important principle up until the beginning of the XX century, and up to a point is present even nowadays. 2 До сада није констатовано када се јавио први облик коридора у историји архитектуре, али се за Вазаријев коридор у Фиренци (Vasari Corridor, Florence, Giorgio Vasari, 1565) (Jarzombek, 2010:733) и кућу Бјуфорт у Челзију (Beaufort House, Chelsea, John Thorpe, 1597) (Evans, 1997:70) може рећи да припадају групи најранијих примера. Сл. 5 Кружна веза са концептом анфиладе и отварање према окружењу: Amesbury House, Wiltshire, John Webb, 1664 (лево), Нови замак, Kostelec nad Orlicí, Heinricha Kocha, 1835 (десно) 2 Until now, is has not been established when the first form of corridor appeared in the history of architecture, but Vasari Corridor in Florence (Giorgio Vasari, 1565) (Jarzombek, 2010:733) and the Beaufort house in Chelsea (John Thorpe, 1597) (Evans, 1997:70), can be perceived as the earliest examples. Fig. 5 Circular connection with enfilade concept, open to the environment: Amesbury House, Wiltshire, John Webb, 1664 (left), New Castle, Kostelec above Orlicí, Heinricha Kocha, 1835 (right) АУ

30 Сл. 6 Примена отвореног плана и текућег простора код куће Дарвин-Мартин у Бафалу (Darwin-Martin house, Buffalo, Frank Lloyd Wright, ) и Стаклене куће у Њу Кејнану (Glass house, New Canaan, Philip Johnson, 1949) Fig. 6 The application of open-space and flowing space in Darwin-Martin house (Buffalo, Frank Lloyd Wright, ) and the Glass house, New Canaan (Philip Johnson, 1949) коридора је било лакше диференцирати просторије за послугу од простора за пријем и становање (Colmenares, 2017:60; Grikevicius, 2015:20), што се одржало као битан принцип све до почетка XX века, а у извесној мери је присутно и данас. Иако је примена коридора током XVI и XVII века била све присутнија у стамбеној архитектури, принцип кружне везе није у потпуности укинут, већ је у периоду барока, у архитектури резиденција и палата, добио сасвим другу, естетску димензију. Тада су се јавиле прве анфиладе или позиционирање просторија, врата и прозора у дуге аксијалне низове, чиме су постизани драматичнији визуелни ефекат и хијерархија простора, док су кружне везе постале издуженије (Ching, 2007:413). (Сл. 5) Посебно значајан моменат у функционалној организацији постора наступио је са појавом концепата отвореног плана (open-plan) средином XIX века и текућег простора (flowing space) почетком XX века (Alfirević, Simonović Alfirević, 2016a:48; 2016b:28), који су довели до разлагања круте дефинисаности кружних веза и одступања од њихове аксијалне одређености. Реализацијом кућа Дарвин-Мартин (Darwin-Martin house, ) у Бафалу, Мејер-Меј (Meyer-May House, 1909) у Мичигену и куће Роби (Robie House, 1910) у Чикагу, архитекте Френка Лојда Рајта (Frank Lloyd Wright), дошло је до великог квалитативног помака у организацији стамбеног простора, јер је код њих први пут примењен концепт тзв. текућег простора (Connors, 1984:36; Elliott, 2002:53). (Сл. 6) Уместо традиционалног приступа сегрегацији стамбених просторија солидним зидовима, Рајт је границе између простора диференцирао тако што је увео дрвене параване, завесе, велики број стаклених врата и прозора. Иако просторије нису обједињене у компактну целину, чиме би јасније био формиран једнопростор, већ се стиче утисак њихове континуалне повезаности и преливања у виду кружне везе, концепт текућег простора је пружио снажан подстицај за даља истраживања у области хабитологије (Alfirević, Simonović Alfirević, 2016a:48). Although the use of corridors during XVI and XVII century was more present in housing architecture, the principle of circular connection was not completely eliminated but acquired a different, aesthetic dimension in the period of baroque in architecture of residences and palaces. This is when the first enfilade appeared-the positioning of rooms, doors and windows into axial suits, which achieved a more dramatic visual effect and achieved hierarchy of space, while circular connections became elongated (Ching, 2007:413). (Fig. 5) A particularly important moment in functional organization of space was the emergence of open-plan concepts in the middle of XIX century and flowing space at the beginning of XX century (Alfirević, Simonović Alfirević, 2016a:48; 2016b:28), which led to the dilution of firm definition of circular connections and aberration of their axial definition. The construction of Darwin- Martin house, in Buffalo, Meyer-May house, 1909 in Michigan and Robie house, 1910 in Chicago, by architect Frank Lloyd Wright, marked a significant, qualitative progress in living space organization, as they were the first examples using the concept of the so-called flowing space (Connors, 1984:36; Elliott, 2002:53). (Fig. 6) Instead of utilizing the traditional approach to segregation of living space by solid walls, Wright differentiated the borders between spaces by introducing wooden screen partitions, curtains, numerous glass doors and windows. Although the rooms were not joined into a compact unit, which would, more clearly, form all-in-one-space, giving the impression of being continually connected and flowing into each other through circular connection, the concept of flowing space offered a firm stimulus for further research in the habitology area. (Alfirević, Simonović Alfirević, 2016a:48). Unlike the open-space concept, which unites the rooms into all-in-one-space, as a consequence of the inclination towards physical enlargement and achievement of larger space comfort, the application of circular connection is aimed towards achieving the feeling of wider space, while at the same time contributing to the higher quality of the flat itself, lowering АУ

31 Сл. 7 Схематски приказ карактеристичних типова кружних веза: 1) Детерминисана кружна веза затвореног типа; 2) Детерминисана кружна веза отвореног типа; 3) Систем детерминисаних кружних веза; 4) Слободна кружна веза; 5) Константна кружна веза; 6) Повремена кружна веза; 7) Потенцијална кружна веза; 8) Примарна кружна веза и 9) Секундарна кружна веза За разлику од концепта отвореног плана, код кога је обједињавање просторија у једнопростор (all-in-one-space) настало као последица тежње ка физичком проширењу и постизању већег просторног комфора, примена кружне везе је усмерена, првенствено, ка постизању доживљаја веће просторности, с тим да доприноси и подизању општег квалитета стана, смањењу некорисних комуникацијских веза и бољем кориштењу укупне расположиве површине стана за социјалну интеграцију чланова породице (Knežević, 1986:33). Комбиновање кружне везе и отвореног плана почетком XX века утицало је на појаву концепта текућег простора код кога су обједињене карактеристике оба принципа. Поменути концепти у данашње време чине основ савремене функционалне организације стамбеног простора. КАРАКТЕРИСТИЧНИ ТИПОВИ КРУЖНИХ ВЕЗА У СТАМБЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ На основу аналитичког увида у бројне примере кружних веза присутних у историји архитектуре, могуће је разликовати неколико карактеристичних типова који су груписани према (Сл. 7): карактеру путање (формални аспект): 1. Детерминисана кружна веза затвореног типа 2. Детерминисана кружна веза отвореног типа 3. Систем детерминисаних кружних веза 4. Слободна кружна веза трајности/учесталости (темпорални аспект): 1. Константна кружна веза 2. Повремена кружна веза 3. Потенцијална кружна веза хијерархији/значају (функционални аспект): 1. Примарна кружна веза 2. Секундарна кружна веза Fig. 7 Schematic representation of characteristic types of circular connections: 1) determined circular connection of closed type; 2) determined circular connection of open type; 3) a system of determined circular connections; 4) free circular connection; 5) constant circular connection; 6) occasional circular connection; 7) potential circular connection; 8) primary circular connection and 9) secondary circular connection. useless communication connections and leading to better utilization of total usable flat area for social integration of family members (Knežević, 1986:33). Combining the circular connection and open space plan by the beginning of XX century, influenced the appearance of flowing-space concept which unites characteristics of both principles. The mentioned concepts nowadays make up the basis of contemporary functional organization of living space. CHARACTERISTIC TYPES OF CIRCULAR CONNECTIONS IN HOUSING ARCHITECTURE Analytical insight into numerous examples of circular connections present in the history of architecture, makes it possible to distinguish several characteristic types, grouped according to the following aspects (Fig. 7): character of the path (formal aspect): 1. Determined circular connection of closed type 2. Determined circular connection of open type 3. A system of determined circular connections 4. Free circular connection durability / frequency (temporal aspect): 1. Constant circular connection 2. Occasional circular connection 3. Potential circular connection hierarchy / importance (functional aspect): 4. Primary circular connection 5. Secondary circular connection АУ

32 Fig. 8 Determined closed-type circular connection: Guna House, Concepcion, Pezo von Ellrichshausen, (left), 25 rooms, Ordos, Office KGDVS, (middle) and Can Jaime and n Isabelle, Palma de Majorca, TEd A architects, 2011 (right) Детерминисана кружна веза затвореног типа је присутна првенствено код стамбених простора средњих (~50-100m 2 ) и већих квадратура (преко 100 m 2 ), код којих је простор ходника углавном издвојен у односу на друге просторије, чиме је постигнута јасна диференцијација функција. Зоне комуникација су обично јасно дефинисане са свих страна, имају константну ширину и не мења им се профил, тј. однос ширине и висине. Код мањих стамбених простора (до 50m 2 ) кружна веза је најчешће интегрисана унутар граница повезаних стамбених просторија, јер се тежи оптимизацији и вишенаменском коришћењу површине пода (Wentiling, 1995:158). Карактеристични примери детерминисаног типа затворене кружне везе су куће Гуна (Guna House, Concepcion, 2014) и Пар (Parr house, Chiguayante, 2008), архитекте Пеза вон Елрикшаузена (Pezo von Ellrichshausen), код којих су континуалним зидовима јасно дефинисане границе простора у оквиру којих је формирана кружна веза. Коридори су једнаких ширина и висина, при чему је ригидност комуникационог система делимично разбијена продужавањем линеарних огранака. Варијанта овог типа се јавља код Куће са 25 соба (25 rooms, Ordos, 2012), архитектонског тима КГДВС (Office KGDVS), код које је и поред променљивости профила кружне везе присутан затворени систем, јер се визуре са правца кретања не продужавају према спољашњем окружењу. За разлику од претходног примера, код куће у Палма де Мајорци, тима TEd A архитекти (Can Jaime i n Isabelle, Palma de Majorca, TEd A arquitectes, 2011), на местима где ток кретања мења правац формирана су проширења, чиме је разбијена строга квадратна дефиниција кружне везе. (Сл. 8) Код детерминисане кружне везе отвореног типа, комуникација се у појединим сегментима отвара према окружењу, најчешће на местима где се мења правац кретања, услед чега се стиче утисак веће просторности него код претходног типа. Тежња да се унутрашњи простор отвори према окружењу првенствено зависи од става архитекте, али и контекста у коме се кућа налази. Правци визура према окружењу могу да имају полазиште у статичним позицијама у којима се корисници могу наћи (седење у гарнитури, за радним столом, рад у кухињи и др.), али могу бити и саставни део активног коришћења простора, попут кретања и других активности које се одвијају Сл. 8 Детерминисана кружна веза затвореног типа: Guna House, Concepcion, Pezo von Ellrichshausen, 2014 (лево), 25 rooms, Ordos, Office KGDVS, 2012 (средина) и Can Jaime i n Isabelle, Palma de Majorca, TEd A arquitectes, 2011 (десно) Determined circular connection of closed type is present primarily in housing spaces of medium (~50-100m 2 ) and larger space area (over 100 m 2 ), where the space of the hall is mostly separate from other rooms, which achieves clear differentiation of the functions. The communication zones are, most often, clearly defined on all sides with constant width and unchanged profile, i.e. the ration between width and height. In smaller living spaces (up to 50m2) circular connection is most often integrated within the boundaries of inter-connected living spaces, as the aim is optimization and multiple use of the surface area (Wentiling, 1995:158). Characteristic examples of determined type of closed circular connection are Guna House, Concepcion, 2014 and Parr house, Chiguayante, 2008, by architect Pezo von Ellrichshausen, with continual walls that clearly define boundaries of the space within which a circular connection is formed. The corridors have equal width and height, with rigidity of communication system partially broken by lengthening linear branches. A version of this type is present in 25 rooms house, Ordos, 2012, by architectural team Office KGDVS, where along with changeability of the circular connection profile there is also a closed system, as views from the moving direction do not extend to the exterior setting. Unlike the previous example, the house in Palma de Majorca, by TEd A architects, 2011, Can Jaime and n Isabelle, the points where the direction of the movement changes have extensions and this serves the purpose of breaking the strict square definition of the circular connection. (Fig. 8) In determined circular connection of open type, communication in certain segments opens towards the extrior, most often in places where the direction of movement is changed, which, more than in previous types, creates the impression of larger space. The inclination to open the inner space towards the exterior setting primarily depends on the attitude of the architect himself, but also on the context in which the house had been set. The directions of views towards the exterior can have their base in static positions of the users (sitting on a sofa, at a desk, working in the kitchen, etc.), but can also be an integral part of active usage of the space, as is the case in moving around the living space or other activities taking place within this space АУ

33 у стамбеном простору. Значај отварања кружне везе се првенствено огледа у могућности да се у ограниченим просторним условима оствари илузија проширености или неограничености простора. Опште посматрано, постоје три начина остваривања хоризонталне отворености кружне везе: а) бочним отварањем у односу на правац кретања, б) аксијалним отварањем дуж правца кретања и ц) комбинованим отварањем, када је пружена могућност да се у сваком тренутку може остварити другачија визура. Код куће Црна пирамида у Тојами (Black Pyramid House, Toyama, Yukihide Mizuno, 2007) остварене су бочне визуре према окружењу, чиме је у други план стављена могућност усмереног сагледавања околног простора, док је од примарног значаја попречно повезивање средишње зоне куће са околином. У ситуацији издужених парцела и објеката, код којих је доминантан један правац кретања у кружној вези, уобичајено је аксијално отварање дуж правца главне осе објекта, као код куће La Maison Etirée у Лиону (La Maison Etirée, Lyon, Barres & Coquet, 2011). У ређим ситуацијама, као код кластер објеката, 3 код којих структура унутрашњих простора пружа могућност 3 Кластер објекти (cluster building) су групације кућа или просторија унутар једног објекта које су распоређене на међусобно блиском растојању, те се уједно могу посматрати и као збијена групација самосталних простора и као целина. Њихова рашчлањеност пружа могућност визуелног повезивања унутрашњости и спољашњости. The importance of opening the circular connection is primarily reflected in the option to limit the space conditions and achieve the illusion of wider or even limitless space. Generally speaking, there are three ways to achieve horizontal openness of circular connection: by using sideways opening related to the direction of movement, b) by axial opening along the direction of movement, and c) by applying a combined opening, which offers the opportunity to change the view at any given moment. In the Black Pyramid House, in Toyama, by Yukihide Mizuno, 2007, sideways views towards the exterior were applied, which placed in the background the option of directed visualization of the surrounding space, while the primary importance was placed on the cross-section connection of the central yard of the house with its surroundings. In case of elongated land lots and objects, which are characterized by dominant one direction of movement inside the circular connection, it is customary to have axial opening along the direction of the main axis of the object, as was the case in La Maison Etirée in Lyon, by Barres & Coquet, Less frequently, in cluster buildings 3, with structure of inner rooms enabling the opening the interior into two or more directions, it is possible to establish circular connection or the whole system of circular connections with 3 Cluster buildings are groups of buidligns or rooms within one building, positioned at a near distance, so they can be viewed as clustered group of independent rooms or as a whole. Their segmentation enables the possibility of visual connection between the interior and the exterior. Сл. 9 Детерминисана кружна веза отвореног типа: Black Pyramid House, Toyama, Yukihide Mizuno, 2007 (лево), La Maison Etirée, Lyon, Barres & Coquet, 2011 (средина) и Co-living House, конкурсно решење, Студио Алфиревић, 2017 (десно) Fig. 9 Determined circular connection of open type: Black Pyramid House, Toyama, Yukihide Mizuno, (left), La Maison Etirée, Lyon, Barres & Coquet, (middle) and Co-living House, competition proposal, Studio Alfirevic, (right) АУ

34 отварања ентеријера у два или више праваца, могуће је остварити кружну везу или читав систем циркуларних веза са вишеструким отварањем према окружењу. Код пројекта Куће за заједничко становање, Студија Алфиревић (Co-living House, competition design, Studio Alfirević, 2017), формиран је систем циркуларних комуникација из кога су продужене визуре у више праваца, с циљем да се природно окружење што више интегрише са ентеријером куће. (Сл. 9) Систем детерминисаних кружних веза подразумева сложено комбиновање више циркуларних комуникација у целовит систем, приликом чега се оне могу надовезивати или преплитати. Уобичајено је диференцирање кружне везе која повезује дневне функције, од једне или више комуникација које повезују ноћне просторије у целину, као код станова у зградама Феликс и Регула у Цириху (Felix & Regula, Zürich, Loeliger Strub Architektur, 2012). По сличном принципу је тим Аирес Матеус, код куће на обали Алентежа (House in Litoral Alentejo, Alentejo, Aires Mateus, 2000), формирао више циркуларних комуникација унутар ентеријера, при чему је направљена хијерархија на примарну везу, која уоквирује заједнички простор, и секундарне везе, између соба и помоћних просторија. Поводи за формирање система кружних веза могу бити различити, од претходно већ поменутих, па све до ситуације као код реконструкције апартмана у Бостону, тима Ховелер и Јун (Outside-In Loft, Boston, Howeller+Yoon, 2008), код кога је, због обједињавања два стана у целину, формирана главна кружна веза по ободу апартмана и секундарне које се надовезују на примарну. (Сл. 10) Слободна кружна веза подразумева могућност формирања већег броја различитих трајекторија кретања унутар истог простора, што се може постићи константном циркулацијом, ширим профилом простора и слободније дефинисаним границама кружне везе. У условима неометаног кретања, када не постоје баријере у виду врата која чине места пролаза из простора у простор, кружна веза добија слободнији карактер. Кретање простором више није круто дефинисано константном ширином профила, већ његова варијабилност пружа могућност да се са усмереног кретања акценат стави на сагледавање и доживљај елемената у ентеријеру. Код куће са белим зидовима у Тојокави (Light Walls House, mastyle Architects, Toyokawa, 2013), поменути став је примењен као примарни концепт организације простора, унутар кога су спонтано распоређени бели волумени (помоћне Сл. 10 Системи детерминисаних кружних веза: Felix & Regula, Zürich, Loeliger Strub Architektur, 2012 (лево), House in Litoral Alentejo, Litoral Alentejano, Aires Mateus, 2000 (средина) и Outside-In Loft, Boston, Howeller+Yoon, 2008 (десно) multiple openings towards the exterior. In the design of the Co-living House, competition design, by Studio Alfirević, 2017, the authors formed the system of circular communications with extensive views in several directions, aiming to integrate the natural setting as much as possible with the interior of the house (Fig. 9) The system of determined circular connection includes complex combinations of several circular communications into all-in-one system, where these communications are linked or intertwined. It is usual to differentiate the circular connection which connects daily functions from one or more communications connecting night space into a whole, as is the case in apartments in Felix & Regula buildings in Zürich, by Loeliger Strub Architektur, A similar principle was used by the team Aires Mateus, 2000 in House in Litoral Alentejo, Alentejo, The team formed multiple circular communications inside the interior, with hierarchy established on the primary connection which serves as a frame for mutual space and the secondary connection, between rooms and utility rooms. The reasons to form the system of circular connections can vary from the ones we mentioned previously those leading to the reconstruction of the apartment in Boston Outside-In Loft, by Howeller+Yoon, In order to unite two apartments into one unit, they formed the main circular connection along the outer sides of the apartment and the secondary connection adjoining the primary one. (Fig. 10) Free circular connection stands for the option of forming numerous different trajectories of movement within the same space, which can be achieved by constant circulation, wider space profile and loosely defined boundaries of circular connection. In conditions of unobstructed movement, with no barriers such as doors, which normally form the places where one leaves one space and enters a different one, circular connection gains free character. Movement in space is no longer strictly defined by constant width of the profile, but by its variability as it offers the option of emphasizing not directed movement, but visualization and the feeling of elements in the interior. In Light Walls House, ma-style Architects, in Toyokawa, 2013, this concept was used as the primary concept of space organization, Fig. 10 Systems of determined circular connections: Felix & Regula, Zürich, Loeliger Strub Architektur, (left), House in Litoral Alentejo, Litoral Alentejano, Aires Mateus, (middle) and Outside-In Loft, Boston, Howeller+Yoon, (right) АУ

35 Сл. 11 Слободна кружних веза: Light Walls House, ma-style Architects, Toyokawa, 2013 (лево), House 5, Texas, John Hejduk, 1980 (средина) и House of the Future, London, Alison & Peter Smithson, 1956 (десно) Fig. 11 Free circular connection: Light Walls House, ma-style Architects, Toyokawa, (left), House 5, Texas, John Hejduk, (middle) and House of the Future, London, Alison & Peter Smithson, (right) просторије) око којих је могуће слободно кретати се и сагледавати њихове облике попут апстрактне просторне композиције. Сличан приступ организацији простора је евидентан код Куће 5, Џона Хејдука (House 5, Texas, John Hejduk), код које је формирана слободна кружна веза око зидова и елемената намештаја слободно позиционираних у простору куће. У ситуацији када кружна веза добије у потпуности неформалан карактер, као код Куће будућности брачног пара Смитсон (House of the Future, London, Alison & Peter Smithson, 1956), акценат се са доживљаја елемената у простору може ставити на доживљај изражајности унутрашњег простора. (Сл. 11) Уколико се разматра аспект трајности или учесталости формирања кружне везе у стамбеном простору, у теоријском смислу су могуће три ситуације: а) да буде константна, тј. да се непрестано користи, б) да се повремено формира и користи у ситуацијама када се врата и помичне преграде отварају и в) да буде могућа, тј. да се формира само када се врата и помичне преграде, који су готово увек затворени, у веома ретким или изузетним ситуацијама отворе. Код Куће за мраве у Шизуоки (Anthouse, Shizuoka, ma-style architects, 2012), у средишњем делу је формирана мања перфорирана кућа чије границе одређују језгро стамбеног простора. Унутар језгра се налазе тоалет, купатило, остава, степениште и простор за седење, док је око језгра формирана непрекинута кружна веза са које се оно доживљава као скулптурални мотив. Карактеристичан пример повремене кружне везе се јавља код Куће Чермајеф у Герисону (Chermayeff House, Garrison, SO-IL, 2009), где је кружна веза формирана око атријума и кухињског блока, при чему непрестано повезује улазни део, Сл. 12 Карактеристични примери константне и повремене кружне везе: Anthouse, Shizuoka, ma-style architects, 2012 (лево), Chermayeff House, Garrison, SO-IL, 2009 (средина) и Haus Steiger, Bergstrasse, Zürich, R. Steiger, F. Steiger, 1963 (десно) with spontaneously distributed white volumes (utility rooms) around which it is possible to move freely and to perceive their shapes like an abstract space composition. A similar approach to space organization was evident in House 5, Texas, by John Hejduk, illustrating formed free circular connection around the walls and furniture elements freely positioned inside the house. In situations when circular connection gets a completely informal character as in the House of the Future, London, by Alison & Peter Smithson, 1956, the emphasis is shifted from experiencing the elements in the space to experiencing expressivity of the interior space. (Fig. 11) Considering the aspect of durability or frequency of circular connection formation in the living space, in theoretical sense there are three options: a) it can be constant, i.e. used continuously, b) it can be formed and used occasionally, in situations when the doors or movable partitions are open and c) it can be formed only when the doors and movable partitions, usually almost always closed, on rare and exceptional occasions open. The Ant-house, Shizuoka, ma-style architects, 2012 has in its center a smaller perforated house whose boundaries define the core of the living space. Inside that core are the toilet, bathroom, pantry, staircase and the sitting area, while around the core an uninterrupted circular connection is formed and it makes the core seem as a sculptural motive. A characteristic example of occasional circular connection is seen in Chermayeff House, Garrison, SO-IL, Here, the circular connection is formed around the atrium and the kitchen block, constantly connecting the entrance, degagement, living room and the glass covered balcony. The side segment of the house Fig. 12 Characteristic examples of constant and occasional circular connection: Ant-house, Shizuoka, ma-style architects, (left), Chermayeff House, Garrison, SO-IL, (middle) and Steiger House, Bergstrasse, Zürich, R. Steiger, F. Steiger, (right) АУ

36 дегажман, дневни боравак и застакљену терасу. У бочном сегменту куће се повремено формира помоћна кружна веза између спаваће собе, купатила и сервисног дела. Код Куће Штајгер у Цириху (Haus Steiger, Bergstrasse, Zürich, R. Steiger, F. Steiger, 1963), архитекте су за своје потребе пројектовале стамбени и радни простор. Примарна кружна веза је константно присутна између простора кабинета, дневног боравка, трпезарије, атељеа, степеништа и кухиње. Потенцијална кружна веза се у веома ретким ситуацијама може формирати повезивањем спаваће собе, гардеробе, купатила, са атељеом, трпезаријом и дневним боравком. Разлог што овај тип везе нема другачији карактер је у томе што директно повезивање купатила као интимног простора, са атељеом, који служи за рад и пријем клијената, може да доведе до функционалних конфликата, због чега је пожељно да буде контролисана. (Сл. 12) Када се има у виду аспект функционалне међузависности две или више кружних веза, према хијерархији или значају у структури стана, оне могу бити примарне или секундарне, тј. независне или зависне. Примарна кружна веза је аутономна и независна, има сопствени континуитет и учесталост. Најчешће се јавља код стамбених просторија код којих постоји изражена потреба за повезивањем високе учесталости, попут дневног боравка - трпезарије - кухиње, кабинета - салона - дневног боравка - трпезарије, улазног дела - дневног боравка - трпезарије - кухиње и др. Функционисање и континуитет секундарне кружне везе првенствено зависе од постојања примарне везе којој је секундарна подређена. Секундарна веза се јавља између просторија код којих не постоји потреба за честим повезивањем, због чега је она, углавном, присутна у ситуацијама када је потребно повезати стамбену са помоћном/помоћним просторијама, или помоћну са помоћном/помоћним просторијама. Иако су у оквиру овог текста приказани само поједини репрезентативни примери кружних веза, у пракси су најчешће заступљене бројне варијације комбинованих образаца, због чега је ова тема неисцрпна за даља истраживања. ЗАКЉУЧАК Поред бројних појавних облика у којима се кружна веза може остварити у стамбеном простору, од примарног значаја за даља теоријска истраживања и практичну примену је улога или сврха кружне везе у просторнофункционалној организацији стамбеног простора. Важно је истаћи да су најчешћи разлози за примену кружне везе у стамбеној архитектури следећи: А) Функционални: 1. тежња ка јасној диференцијацији функционалних зона у стамбеном простору, тј. подела на дневне-ноћне, стамбене-помоћне целине, генерацијска подела и др. Кружном везом се у засебне целине (језгра) најчешће издвајају просторије попут санитарија, степениште, остава, сервис, помоћна просторија (енг. den), кухиња, спаваћа соба и др. occasionally forms auxiliary circular connection between the bedroom, bathroom and the utility parts. In Steiger House, Bergstrasse, Zürich, by R. Steiger, F. Steiger, 1963 architect designed, for their own needs, living space and working space. Primary circular connection is constantly present between the study rooms, living rooms, dining room, atelier, staircase and the kitchen. A potential circular connection can very rarely be formed by connecting the bedroom, walk-in closet, bathroom with atelier, dining room and living room. The reason that explains why this type of connection does not have a different character lies in the fact that direct connection of bathroom, as the intimate space, with the atelier, which serves as the working space and the area where clients are being seen, can lead to functional conflicts, which requires that this space can be controlled. (Fig. 12) Taking into consideration the aspect of functional interconnection of two or more circular connections, depending on their hierarchy or significance in the apartment structure, they can be classified as primary or secondary, i.e. independent or dependent. A primary circular connection is autonomous and independent, with its own continuity and frequency. Most often, it is used in housing spaces with noticeable need for connection of most frequently used rooms, such as living roomdining room-kitchen, study room-drawing room-living roomdining room, entrance-living room-dining room-kitchen, etc. The functioning and the continuity of the secondary circular connection depends primarily on the existence of the primary connection that precedes it. A secondary connection appears between rooms with no need for frequent connection, which is why the secondary connections appear mainly in situations when it is necessary to connect the living space with additional/ utility spaces or addition utility space with the same kind of space. Although in this paper we mentioned only individual representative examples of circular connections, in practice, numerous variation of mixed combinations are present, which makes this topic inexhaustible for further research. CONCLUSION Along with numerous forms that circular connection can have in a living space, what is of primary importance for further theoretical research and practical use is its role or purpose in functional and spatial organization of the living space. It is important to stress that the most frequently stated reasons for circular connection use in housing architecture are as follows: A) Functional reasons: 1. The inclination towards a clear differentiation of functional zones in the living space i.e. the separation to dailynightly rooms, living space-additional units, generational differentiation, etc. The circular connection usually separates into independent units (cores) spaces such as sanitary area, staircase, pantry, utility rooms, den, kitchen, bedroom, etc АУ

37 2. тежња ка бољој повезаности функционалних целина, које би без кружне везе биле превише удаљене. Увођењем помоћних кружних веза поједине просторије, попут спаваћих соба, кухиње, тераса, лођа, па и купатила и тоалета, постају проточне, што у извесним ситуацијама умањује ниво приватности и ствара функционалне проблеме. 3. услед тежње ка већој безбедности приликом напада (код палата и резиденција некада) и могућности евакуације приликом избијања пожара, избегавана је структура простора са слепим завршецима - ћорсокацима (dead-end). Б) Естетски: 1. тежња ка визуелном акцентовању и сагледавању мотива у простору. Мотиви могу бити различити, од слободностојећег зида као код Мисових (Mies van der Rohe) пројеката, преко блока намештаја и комуникација (плакарски низ, полице, степениште, лифт и сл.), па све до слободностојећих просторија или група просторија (техничко језгро и помоћне просторије). 2. тежња ка постизању веће просторности и негирању доживљаја скучености простора. Успостављањем кружне везе или система циркуларних комуникација у стану постиже се осећај веће просторности ( текућег простора ) и комфора, а уједно умањује или спречава осећај клаустрофобичности. 3. тежња ка остваривању репрезентативних визуелних ефеката, продубљивању визура унутар стана и отварању ентеријера према спољашњости. У науци до сада није систематично обрађена тема кружне везе, нити су разматрани карактеристични типолошки облици који су присутни у пракси, због чега је у овом раду направљен осврт на порекло, развој идеје и карактеристичне примере кружних веза у стамбеној архитектури. С тим у вези, уведени су нови термини који су у функцији систематизације и прецизнијег типолошког одређења предмета рада. ЛИТЕРАТУРА Alfirević, Đ., Simonović Alfirević, S. (2013) Beogradski stan, Arhitektura i urbanizam, br. 38, Beograd: IAUS, str Alfirević, Đ., Simonović Alfirević, S. (2016a) Otvoreni plan u stambenoj arhitekturi: Poreklo, razvoj i pristupi prostornom integrisanju/open-plan in Housing Architecture: Origin, Development and Design Approaches for Spatial Integration, Arhitektura i urbanizam, br. 43, Beograd: IAUS, str Alfirević, Đ., Simonović Alfirević, S. (2016b) Primena koncepta prostor u prostoru u savremenoj arhitekturi otvorenog plana/interpretations of Space Within Space Concept in Contemporary Open-Plan Architecture, Arhitektura i urbanizam, br. 42, Beograd: IAUS, str Bajlon, M. (1979) Stanovanje: Tema 1 - Organizacija stana, Belgrade: University of Belgrade Faculty of Architecture Ching, F. (2007) Architecture: Form, Space & Order, Hoboken: John Wiley & Sons Colmenares, S. (2017) The Plan of Equivalents. Mat-Rooming, VLC arquitectura, Vol. 4, Iss. 2, pp Connors, J. (1984) The Robie House of Frank Lloyd Wright, Chicago: University of Chicago Press Elliott, L. (2002) Breaking Down Walls, Old-House Journal 2002/5-6, pp Evans, R. (1997)Translations from Drawing to Building and Other Essays, AA Documents, No. 2, pp Graham, W. (1966) Origins and Interrelations of the Greek House and the Roman House, Phoenix, Vol. 20, No. 1, pp АУ The aim to achieve better connection of functional units which without circular connection remain too distant from each other. By introducing additional circular connection some rooms, such as bedrooms, kitchen, and balcony, loggia, even bathroom and lavatory achieve the necessary flow, which in some situations reduces the level of privacy and creates functional problems. 3. In order to achieve higher safety in case of attacks (found in the past in palaces and residential buildings) and the ability of evacuation in cases of fire, the dead-end structures were avoided. B) Aesthetic reasons: 1. The aim to visually stress and envisage the motives in space. The motives could have been different-from free standing walls as in Mies van der Rohe s projects, through blocks of furniture and communications (a row of cupboards, shelves, staircases, elevator, etc.), up to free standing rooms or groups of rooms (technical core and utility rooms). 2. The aim to achieve higher spaciousness and to minimize the experience of the space being crammed. By establishing circular connection and the system of circular communication in the apartment, the space flow, as well as comfort ae achieved, and at the same the feeling of claustrophobia is being prevented. 3. The aim to achieve representative visual effects, deepen the perspectives within the apartment and open the interior towards the exterior. Science has not so far, systematically dealt with the topic of circular connection, nor has it discussed characteristic typological shapes present in practice, which inspired us to look at the origins of this concept, the development of the idea and the characteristic examples of the circular connection in housing architecture. Related to this, we introduced new terms so as to achieve systematization and offer a more precise typological definition of the subject of this paper. BIBLIOGRAPHY Alfirević Đorđe, Simonović Alfirević Sanja. Beogradski stan. Arhitektura i urbanizam (Beograd), br. 38 (2013), str Alfirević Đorđe, Simonović Alfirević Sanјa.(2016a) Otvoreni plan u stambenoj arhitekturi: Poreklo, razvoj i pristupi prostornom integrisanju / Open-plan in Housing Architecture: Origin, Development and Design Approaches for Spatial Integration. Arhitektura i urbanizam (Beograd), no. 43, pp Alfirević Đorđe, Simonović Alfirević Sanјa. (2016b) Primena koncepta prostor u prostoru u savremenoj arhitekturi otvorenog plana / Interpretations of Space Within Space Concept in Contemporary Open-Plan Architecture. Arhitektura i urbanizam (Beograd), no. 42, pp Bajlon, M. (1979) Stanovanje: Tema 1 - Organizacija stana, Belgrade: University of Belgrade Faculty of Architecture. Ching, Francis. Architecture: Form, Space & Order. Hoboken: John Wiley & Sons, Inc., Colmenares, Silvia. The Plan of Equivalents. Mat-Rooming. VLC arquitectura, Vol. 4, Iss. 2 (2017), pp Connors, J. (1984) The Robie House of Frank Lloyd Wright, Chicago: University of Chicago Press. Elliott, L. (2002) Breaking Down Walls, Old-House Journal 2002/5-6, pp Evans, Robin. Translations from Drawing to Building and Other Essays. AA Documents, No. 2 (1997), pp Graham, Walter. Origins and Interrelations of the Greek House and the Roman House. Phoenix, Vol. 20, No. 1 (1966), pp

38 Grikevicius, T. (2015) Reinterpreting of Contemporary Dwelling: What are the Spatial Srrangements for Homes of the Future?, Glasgow: University of Strathclyde, Department of Architecture Hutchison, K. (2009) Drawingboard: Lessons in Residential Design - Houses That Flow, Fine Homebuilding 206, pp Jarzombek, M. (2010) Corridor Spaces, Critical Inquiry 36/4, pp Kehnel, A., Mence,j M. (2009) Representing eternity: Circular movement in the cloister, round dancing, winding-staircases and dancig angels, in: Müller, A., Stöber, K. (eds.) Self-representation of Medieval Religious Communities: The British Isles in Context, Münster: LIT Verlag, pp Knežević, G. (1986) Višestambene zgrade, Zagreb: Tehnička knjiga Mecanov, D. (2008) Tipologija oblika stambene arhitekture pedesetih godina XX veka u Beogradu, Nasleđe 9, str Natapov, A., Kuliga, S., Conroy Dalton, R., Hölscher, C. (2015) Building circulation typology and space syntax predictive measures, Proceedings of the 10th International Space Syntax Symposium, London: University College London, July, pp. 30:1-16. Wentiling, J. (1995) Designing a Place Called Home - Reordering the Suburbs, Berlin: Springer Wook Seo, K., Sung Kim, C. (2013) Interpretable Housing for Freedom of the Body: The Next Generation of Flexible Homes, Journal of Building Construction and Planning Research 1, pp Živković, M., Jovanović, G. (2012) A method for evaluating the degree of housing unit flexibility in multi-family housing, Facta Universitatis, Series: Architecture and Civil Engineering 10/1, pp ИЛУСТРАЦИЈЕ: Сл. 1 Континуално кретање (лево) и кружна веза (десно), Извор: приватна колекција аутора Сл. 2 Грчка кућа у Делосу (House of Colline, Delos, ~2.v. p.n.e) (лево) и карактеристичан римски домус (Roman domus, ~1.v. p.n.e) (десно), Извор: приватна колекција аутора Сл. 3 Манастирски комплекс Фонтне (Fontenay) у Француској (лево) и дон-жон кула замка у Хедингаму (Hedingham) у Великој Британији (десно), Извор: приватна колекција аутора Сл. 4 Кружна веза у периоду ренесансе: Piccolomini palace, Pienza, Bernardo Rossellino, 1459 (лево), Vila Antonini, Udine, Andrea Paladio, 1556 (у средини) и Vila Rotonda, Vićenca, Andrea Palladio, 1571 (десно), Извор: приватна колекција аутора Сл. 5 Кружна веза са концептом анфиладе и отварање према окружењу: Amesbury House, Wiltshire, John Webb, 1664 (лево), Нови замак, Kostelec nad Orlicí, Heinricha Kocha, 1835 (десно), Извор: приватна колекција аутора Сл. 6 Примена отвореног плана и текућег простора код куће Дарвин-Мартин у Бафалу (Darwin-Martin house, Buffalo, Frank Lloyd Wright, ) и Стаклене куће у Њу Кејнану (Glass house, New Canaan, Philip Johnson, 1949), Извор: приватна колекција аутора Сл. 7 Схематски приказ карактеристичних типова кружних веза: 1) Детерминисана кружна веза затвореног типа; 2) Детерминисана кружна веза отвореног типа; 3) Систем детерминисаних кружних веза; 4) Слободна кружна веза; 5) Константна кружна веза; 6) Повремена кружна веза; 7) Потенцијална кружна веза; 8) Примарна кружна веза и 9) Секундарна кружна веза, Извор: приватна колекција аутора Сл. 8 Сл. 9 Детерминисана кружна веза затвореног типа: Guna House, Concepcion, Pezo von Ellrichshausen, 2014 (лево), 25 rooms, Ordos, Office KGDVS, 2012 (средина) и Can Jaime i n Isabelle, Palma de Majorca, TEd A arquitectes, 2011 (десно), Извор: приватна колекција аутора Детерминисана кружна веза отвореног типа: Black Pyramid House, Toyama, Yukihide Mizuno, 2007 (лево), La Maison Etirée, Lyon, Barres & Coquet, 2011 (средина) и Кућа за заједнички живот (Co-living House), конкурсно решење, Студио Алфиревић, 2017 (десно), Извор: приватна колекција аутора Сл. 10 Системи детерминисаних кружних веза: Felix & Regula, Zürich, Loeliger Strub Architektur, 2012 (лево), House in Litoral Alentejo, Litoral Alentejano, Aires Mateus, 2000 (средина) и Outside-In Loft, Boston, Howeller+Yoon, 2008 (десно), Извор: приватна колекција аутора Сл. 11 Слободна кружна веза: Light Walls House, ma-style Architects, Toyokawa, 2013 (лево), House 5, Texas, John Hejduk, 1980 (средина) и House of the Future, London, Alison & Peter Smithson, 1956 (десно), Извор: приватна колекција аутора Сл. 12 Карактеристични примери константне и повремене кружне везе: Ant-house, Shizuoka, ma-style architects, 2012 (лево), Chermayeff House, Garrison, SO-IL, 2009 (средина) и Haus Steiger, Bergstrasse, Zürich, R. Steiger, F. Steiger, 1963 (десно), Извор: приватна колекција аутора Grikevicius, Titas. Reinterpreting of Contemporary Dwelling: What are the Spatial Srrangements for Homes of the Future? Glasgow: University of Strathclyde, Department of Architecture, Hutchison, Katie. Drawingboard: Lessons in Residential Design - Houses That Flow, Fine Homebuilding 206 (2009), pp Jarzombek, Mark. Corridor Spaces. Critical Inquiry 36/4, 2010, pp Kehnel Annette, Mencej Mirjam. Representing eternity: Circular movement in the cloister, round dancing, winding-staircases and dancig angels, in: Müller Anne, Stöber Karen. (ed.) Self-representation of Medieval Religious Communities: The British Isles in Context. Münster: LIT Verlag, 2009, pp Knežević, Goran. (1986) Višestambene zgrade. Zagreb: Tehnička knjiga. Mecanov, Dragana. Tipologija oblika stambene arhitekture pedesetih godina XX veka u Beogradu. Nasleđe 9 (2008), pp Natapov A., Kuliga S., Conroy Dalton R., Hölscher C. Building circulation typology and space syntax predictive measures, Proceedings of the 10th International Space Syntax Symposium, London: University College London, July 2015, pp. 30:1-16. Wentiling, James. Designing a Place Called Home - Reordering the Suburbs. Berlin: Springer, Wook Seo K., Sung Kim C. (2013) Interpretable Housing for Freedom of the Body: The Next Generation of Flexible Homes, Journal of Building Construction and Planning Research 1, pp Živković Milica, Jovanović Goran. A method for evaluating the degree of housing unit flexibility in multi-family housing, Facta Universitatis, Series: Architecture and Civil Engineering 10/1 (2012), pp ILLUSTRATIONS: Fig. 1 Conituous movement (left) and : circular connection (right), Source: author s private collection Fig. 2 House of Colline, Delos, ~2 century BC) (left) and characteristic Roman domus, ~1century BC) (right), Source: author s private collection Fig. 3 Monastery complex Fontenay in France (left) ) and Donjon tower of Hedingham castle in Great Britain (right) Source: author s private collection Fig. 4 Circular connection in the Renaissance period: Palace Piccolomini, Pienza, Bernardo Rosselino, 1459 (left), Villa Antonini, Udine, Andrea Paladio, 1556 (in the middle) and Villa Rotonda, Vicenca, Andrea Palladio, 1571 (right), Source: author s private collection Fig. 5 Circular connection with enfilade concept, open to the environment: Amesbury House, Wiltshire, John Webb, 1664 (left), New Castle, Kostelec above Orlicí, Heinricha Kocha, 1835 (right), Source: author s private collection Fig. 6 The application of open-space and flowing space in Darwin-Martin house (Buffalo, Frank Lloyd Wright, ) and the Glass house, New Canaan (Philip Johnson, 1949), Source: author s private collection Fig. 7 Schematic representation of characteristic types of circular connections: 1) determined circular connection of closed type; 2) determined circular connection of open type; 3) a system of determined circular connections; 4) free circular connection; 5) constant circular connection; 6) occasional circular connection; 7) potential circular connection; 8) primary circular connection and 9) secondary circular connection, Source: author s private collection Fig. 8 Determined circular connection of closed-type: Guna House, Concepcion, Pezo von Ellrichshausen, (left), 25 rooms, Ordos, Office KGDVS, (middle) and Can Jaime and n Isabelle, Palma de Majorca, TEd A architects, Fig (right), Source: author s private collection Determined circular connection of open type: Black Pyramid House, Toyama, Yukihide Mizuno, (left), La Maison Etirée, Lyon, Barres & Coquet, (middle) and Co-living House, competition proposal, Studio Alfirević, (right), Source: author s private collection Fig. 10 Systems of determined circular connections: Felix & Regula, Zürich, Loeliger Strub Architektur, (left), House in Litoral Alentejo, Litoral Alentejano, Aires Mateus, (middle) and Outside-In Loft, Boston, Howeller+Yoon, (right), Source: author s private collection Fig. 11 Free circular connection: Light Walls House, ma-style Architects, Toyokawa, (left), House 5, Texas, John Hejduk, (middle) and House of the Future, London, Alison & Peter Smithson, (right), Source: author s private collection Fig. 12 Characteristic examples of constant and occasional circular connection: Ant-house, Shizuoka, ma-style architects, (left), Chermayeff House, Garrison, SO-IL, (middle) and Steiger House, Bergstrasse, Zürich, R. Steiger, F. Steiger, (right), Source: author s private collection АУ

39 СИНЕРГИЈА ПРИРОДНОГ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА SYNERGY OF NATURAL AND CULTURAL HERITAGE Прегледни рад, рад примљен: јануар 2018., рад прихваћен: април Милица Добричић*, Бошко Јосимовић** UDK BROJEVI: DOI BROJ: /a-u ID BROJ: АПСТРАКТ У раду се указује на значај синергије и повезивања природног и културног наслеђа са доминантном духовном компонентом подручја, што је препознато у више међународних докумената на које се у раду и позива. Кроз анализу примера добре праксе земаља у окружењу (Бугарске, Грчке и Италије), као и примера сличних карактеристика у Србији (Резервата биосфере Голија- Студеница), указује се на могућности за унапређење ове области. Кључне речи: синергија, природно, културно и духовно наслеђе ABSTRACT The paper points to the significance of synergy and linking of natural and cultural heritage with the dominant spiritual component of the area, which is recognized in several international documents it is working on. Through the analysis of good practice from neighboring countries (Bulgaria, Greece and Italy), as well as examples of similar characteristics in Serbia (Biosphere Reserve Golija-Studenica), and it points to the opportunities for improvement in this area. Key words: synergy, natural, cultural and spiritual heritage УВОД У Европској унији (ЕУ) све већа пажња се посвећује синергији и међусобном повезивању природног и културног наслеђа, као и потреби за већом сарадњом и разменом информација између њих (EC, 2017; Larsen and Wijesuriya, 2017), кроз интегралну туристичку понуду и презентацију, као и уређење и заштиту предела. Постојање јаких веза између природног и културног наслеђа и потреба за њиховим повезивањем препознати су и на међународном нивоу, кроз иницијативе и програме Савета Европе, који * др Милица Добричић, дипл. простор. план., Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре - Сектор за просторно планирање и урбанизам, milica.dobricic@mgsi.gov.rs ** др Бошко Јосимовић, дипл. простор. план., виши научни сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, bosko@iaus.ac.rs АУ истиче значај еколошке мреже НАТУРА 2000 за очување и интегрално управљање наслеђем (EC, 2009; EEC, 1992), Конвенцију о биолошкој разноврсности (CBD, 1992), која наглашава заштиту наслеђа у складу са традиционалном културном праксом и одрживим коришћењем; УНЕСКО - МаБ, проглашењeм подручја мешовитог културног и природног наслеђа (UNESCO WHC, 2015); глобалне циљеве одрживог развоја Уједињених нација до год. (UN, 2015), који, поред осталог, истичу и важност јачања управљачких институција (IPU and UNDP, 2016) и др. За синергију природног и културног наслеђа, у смислу њиховог заједничког деловања са циљем одрживог развоја подручја, битни су, осим адекватне заштите, и интердисциплинарни приступ и интегрално планирање (EC, 2017; IC, 2014). Јачање повезаности између различитих нивоа управљања, уважавање начела супсидијарности, уз истовремено очување културних и природних вредности, интегритета и равнотеже између економског развоја и добробити грађана, само су неки од циљева који се пред доносиоце одлука постављају (COE, 2014; IC, 2014; Borrini- Feyerabend and Hill, 2015). Све више се траже нови модели управљања наслеђем, који би испунили наведене циљеве, при чему се посебан акценат ставља на притиске који се јављају у овим подручјима и развијaње одговарајућих мера очувања (ЕР, 2015). У духу одрживог развоја, даје се нарочита подршка развоју еколошких видова туризма, тзв. меком утицају на природу (пешачење, јахање, бициклистичке туре, и сл.) као и културном туризму, верском туризму и сл. (ЕР, 2015; EC, 2014a). Поред наведеног, потребно је да истраживање могућности смањења утицаја на животну средину буде глобални циљ који доприноси бољем живљењу становништва и квалитету станишта (EС, 2014b). Интегрално планирање неодвојиво је од територијалног приступа, који подразумева да се природни и културни капитал интегрише у секторске политике, пре свих у оне које имају територијалне импликације на дато подручје. Ово подразумева активности као што су: планирање и управљање територијалним везама између природних, култивисаних, урбаних и руралних подручја, мапирање, мониторинг итд. (MEU, 2014). 39

40 Промоција синергије, насупрот дихотомији културног и природног наслеђа, већ се одвија на више европских локалитета, без обзира да ли су они урбани, рурални, планински, приобални и да ли у њима доминирају историјске, археолошке или духовне вредности (EC, 2017; Larsen and Wijesuriya, 2017). Под духовним вредностима подразумевају се света подручја, места духовне инспирације, културног, верског, естетског, историјског и другог значаја (Bernbaum, 2017; Wild and McLeod, 2008). Упркос њиховом значају, постоји релативно мало смерница за унапређење њихове повезаности. У овом раду се анализирају примери добре праксе подручја која уживају међународни статус заштите прородног или културног наслеђа, а која су својим начином управљања допринела јачању синергије и повезивању културних, природних и духовних вредности: Парк природе Манастир Рила у Бугарској, Света гора у Грчкој и Национални парк Мајела у Италији. Поред наведених примера, предмет истраживања је и изабрано подручје у Србији сличних карактеристика, Резерват биосфере Голија-Студеница. Циљ рада је да се, у складу са обавезама међународних документа и кроз компаративну анализу наведених подручја, дају предлози за унапређење у овој области. МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ Предмет истраживања Предмет истраживања овог рада су подручја културних, природних и духовних вредности - Парк природе Манастир Рила у Бугарској, Света гора у Грчкој, Национални парк Мајела у Италији и Резерват биосфере Голија-Студеница у Србији, за које су урађени менаџмент планови управљања или студије случаја за заштићена подручја. Парк природе (ПП) Манастир Рила у Бугарској налази се на око 100 km јужно од Софије, у централним и највишим областима планине Рила, површине ,2 ha и са највишим врхом од 2731 m. Подручје ПП је због својих изузетних културних и природних вредности заштићено у оквиру већег подручја Националног парка Рила. Мањи део ПП, површине ha, заштићен је и као резерват природе Риломанастирска гора/рила манастирска шума и интегрисан у еколошку мрежу НАТУРА 2000 (ЕС, 2017). Ово подручје је, такође, једно од три најважније планинске области у Бугарској и једно од најзначајнијих изворишта вода југозападне Бугарске. Манастир Рила, са непосредним окружењем, налази се на УНЕСКО Листи светске мешовите баштине од године ( Према веровању, манастир је основао Свети Јован Рилски у 10. веку, а у време бугарског националног препорода значајно је обновљен и преуређен. У средишту манастира налази се црква посвећена Рођењу пресвете Богородице, која је грађена од до год. и у којој се чувају мошти Светог Јована Рилског, осликана фрескама на којима доминира византијско плавa боја. Оно што је посебно занимљиво јесте да је манастир и споља осликан фрескама (EC, 2017; Света гора се налази у североисточном делу Грчке и једно је од три полуострва Халкидикија, дужине око 50 и ширине око 10 km и површине од ha. Полуострво је добило име по планини Атос, која се уздиже до висине од m. Карактерише га доминација шума и шумских површина, чак 93% укупне површине, а представља и део еколошке мреже НАТУРА Света гора је позната по вековној културној и духовној традицији, православном хришћанству, величанственим пејзажима и високом биодиверзитету, због чега се налази на УНЕСКО Листи светске мешовите баштине од године. На њој се налази 20 манастира (17 грчких, 1 руски, 1 српски и 1 бугарски), у средишњем делу полуострва је варошица Кареја, а на западној обали је главна светогорска лука Дафни. Један од 20 манастира је Хиландар, који је као српски манастир основан и обновљен у 12. веку од стране Стефана Немање и Светог Саве. Предео обухвата јединствену архитектуру различитих стилова из различитих епоха и земаља, савршено усклађених једних са другима и интегрисаних у богато природно окружење полуострва (EC, 2017; Национални парк (НП) Мајела у Италији (Централни Апенини) обухвата површину од ha, а величанствени Мајела масив има највиши врх на 2.800m. Вековно коришћене планине за летњу испашу стоке допринело је биљној разноликости подручја (готово 30% италијанске флоре налази се на овом подручју). С тим у вези, НП је и део еколошке мреже НАТУРА Културне (духовне) вредности НП обухватају: испоснице и манастирска насеља (Св. Михајла, Св. Ђованија, Св. Тројице, Св. Бартоломеа) и палеолитске и неолитске остатке (посебно људских скелета). Подручје је познато и по Pietru Angelerio (име по рођењу) који је и сам дуго боравио у испосницама ове планине, а који је у 13. веку изабран за папу (световно име: Celestine V) ( Последњих година чине се напори да се ово подручје упише и на УНЕСКО Листу светске мешовите баштине (EC, 2017; Sjölander- Lindqvist and Cinque, 2014). Резерват биосфере (РБ) Голија-Студеница налази се у југозападном делу Србије и уписан је на УНЕСКО - МаБ листу год., укупне је површине ha. РБ је део већег подручја ПП Голија, чији највиши врх је на m. Обухвата мозаик различитих екосистема, као што су шуме и језера, a представља важно међународно подручје за птице (IBA), биљке (IPA) и лептире (PBA), потенцијално ЕМЕРАЛД подручје, као и важно извориште водоснабдевања. Локално становништво је вековима крчило делове шума и тиме стваралo богате пашњаке и ливаде који су се до данас одржали. Прелазна зона РБ обухвата руралне заједнице, чије су главне економске активности екстензивно сточарство и сакупљање шумских плодова (печурке, лековито биље и сл). Mанастир Студеницa, са својом заштићеном околином, АУ

41 налази се на УНЕСКО Листи светске културне баштине од године. Основан је крајем 12. века од стране Стефана Немање, оснивача средњовековне српске државе. То је највећи и најбогатији српски православни манастир, а његова два главна споменика културе изграђена од белог мермера - црква Богородице (у којој се чувају мошти Стефана Немање) и краљева црква (посвећена светим Јоакиму и Ани), чине непроцењиву збирку византијског сликарства 13. и 14. века. Поред Манастира Студеница, на овом подручју се налазе и друге културно-историјске вредности, као што су: цркве испоснице, куће као значајни примери народног градитељства и др. (Dobričić, 2003; Материјали и методе Истраживање у овом раду се заснива на компаративној анализи предметних подручја, а нарочито следећих елемената који се односе на успешност синергије и повезивања природног, културног и духовног наслеђа: интердисцилинарни приступ (јединствено управљачко тело, менаџмент план или барем интердисцилинарни приступ управљању подручјем); релативизација притисака на простор и одрживо коришћење подручја; адекватна заштита и зонирање (засновано не само на условима природе и екологије, него и потребама презентације културног наслеђа и развоја верског, културног и образовног туризма). РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Интердисциплинарни приступ ПП Манастир Рила, управља се на основу више закона (Републике Бугарске) који регулишу верске односе, културно наслеђе, заштићена подручја и шуме. Њиме управља Директорат са седиштем у граду Рила и он је подређен Извршној агенцији за шуме, при министарству надлежном за послове пољопривреде и прехране. Директорат обезбеђује координацију између Бугарске православне цркве, као највећег земљопоседника у ПП, и државних институција, надлежних за очување и управљање природним, културним и историјским вредностимa. За ово подручје донет је Менаџмент план (MEW, 2004), и оно подлеже локалном, регионалном и националном нивоу планирања. Табела. 1. Елементи компаративне анализе Света гора, према Уставу Грчке (HP, 1975) има посебан аутономни статус и суверенитет. Света заједница и свети манастири управљају полуострвом, промовишући интегрисани приступ културном, духовном и природном наслеђу ( Монаси на Светој гори су неплаћени чувари и заштитници природе и културног блага полуострва. Из сопствених средстава, уз државне, приватне и друге донације, брину се о споменицима и њиховом окружењу, путем услуга које сами организују или поверавају спољним сарадницима и надгледају. Менаџмент план, који припрема Света заједница, бави се питањима управљања шумама у смислу еколошке одрживости, изградњом и одржавањем путева и лукa, управљањем отпадом, конзервацијом манастира и др. НП Мајела управља Управа парка у сарадњи са Шумарском службом, под министарством надлежним за послове заштите животне средине Италије. Циљ Менаџмент плана (PNM, 2016) је да се обезбеди координисано управљање природом, животном средином, историјским, културним, туристичким и антрополошким вредностима. Стратешко планирање је оријентисано на консултације са локалном управом и другим актерима, као што су фамилије, сточари, туристичке организације, бискупије и др. Верски органи нису адекватно укључени у механизам управљања, али се чине напори за уписивање овог подручја на Листу светске баштине, чиме би се отвориле добре могућности за институционални дијалог и око оваквих питања. РБ Голија-Студеница управља ЈП Србијашуме преко Управе парка, у оквиру већег подручја ПП Голија, у складу са одговарајућим Планом управљања (JPS, 2010). Управљање имовином Манастира Студеница је у надлежности Епархије жичке Српске православне цркве, уз координацију и подршку Владе Републике Србије (РС). Надлежности су подељене између Републичког завода за заштиту споменика културе, Завода за заштиту споменика културе у Краљеву и Народног музеја у Краљеву. Републички завод за заштиту споменика културе је одговоран за израду Менаџмент плана Манастира Студеница, која је у току. У циљу координације активности кључних актера одрживог развоја овог подручја, Влада РС је год. образовала Координациони одбор за заштиту и развој подручја Голије (VRS, 2002a), који су чинили представници кључних министарстава, завода за заштиту природе, културе и развоја, управљача РБ и ПП, јединица локалних самоуправа, невладиних организација, као и Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине РС (VRS, Tab. 1. Elements of comparative analysis Подручјe истраживања Интердисцилинарни приступ Релативизација притисака и Адекватна заштита и зонирање одрживо коришћење ПП Манастир Рила Света гора +/- + + НП Мајела +/- +/- + РБ Голија-Студеница +/- +/- +/- Легенда: + у потпуности остварено; +/- делимично остварено; - недовољно остварено. АУ

42 Сл. 1. ПП Манастир Рила: (а) карта подручја ПП; (б) Манастир Рила; (в) Планина Рила Fig. 1. The Rila Monastery NP: (а) мap of the NP; (b) The Rila Monastery; (v) The Rila mountain 2002b). Активности овог тела су трајале неколико година (Dobričić, 2012) и у том периоду је припремљен и документ Агенда 2002 (нацрт). Релативизација притисака на простор и одрживо коришћење Манастир Рила је веома посећена туристичка дестинација Бугарске, а ПП је друго најчешће посећено заштићено подручје у земљи, које годишње посети око пола милиона туриста, првенствено због културних и верских мотива. Са таквим степеном притисака туриста на простор, управљање је кључно питање у постизању одрживог коришћења подручја. Због тога је главни циљ да се обезбеде хармонија између јавних и приватних интереса и оптимална веза између очувања природних, духовних и културних вредности, коришћења ресурса и способности да се искористе све могућности које ово подручје пружа (Mallarach and Catanoiu, 2009). Захваљујући консензусу између заинтересованих страна, до сада је вођена успешна имплементација Менаџмент плана (MEW, 2004) и осигурано да ПП остане симбол нераскидиве везе природних и духовних вредности подручја, кроз интегралну туристичку презентацију. Управљање Светом гором резултат је деликатне равнотеже између потреба монашких заједница и услуга које пружа грчка држава. Света заједница и манастири имају коначну реч у свим активностима управљања и заштите, од туризма до управљања шумама и пољопривреде. Довољно је рећи да се Атосу може прићи само са мора, да нема центра за посетиоце и да монаси контролишу број посетилаца специфичног профила (преовлађује религиозни туризам). Посебни прописи ограничавају максималан број посетилаца до 150 људи дневно, што представља важну критичну меру за очување и управљање овим подручјем (EC, 2017). Остале значајне управљачке активности обухватају: забрану испаше у циљу брже природне регенерације шума, посебно након пожара, адекватно управљање шумама, чврстим и течним отпадом и др. Сл. 2. Света гора: (а) карта манастира; (б) Манастир Хиландар; (в) Планина Атос Fig. 2. Holy Mountain: (а) map of monasteries; (b)the Hilandar Monastery; (v) Mount Athos АУ

43 Неке од стратешких области управљања НП Мајела су заштита животне средине у вези са земљиштем и промоција развоја одрживих активности. Посебно се планира развој и/или побољшање односа са локалним произвођачима, нпр. пчеларима. Главни сукоби управљања настају између традиционалних активности (планинска пољопривреда, сточарство) и репопулације дивљих животиња. Ипак, Мајела је једно од италијанских заштићених подручја које ужива најширу подршку локалног становништва. Признавање културних и духовних вредности природе у управљању подручјем било је кључ успеха. Са друге стране, верски туризам на овој светој планини и религиозни осећај прожимају све делове НП (тренутна стратегија управљања је углавном усмерена на промоцију туризма). Као најзначајнији елементи управљања НП могу се издвојити: а) прихватање традиционалних активности као наслеђа које не ремети животну средину него унапређује биодиверзитет (такође, постоји прилично поуздан систем надокнада штете од дивљих животиња); битан елемент од значаја су и домаћи занати: златари, прављење свећа, каменоресци, керамичари, ковачи и ткачи; б) зонирање заштите простора засновано на елементима природе и културе; в) наглашавање континуитета између културе и веровања у интерпретацију предела; специфични елементи овог подручја су пасторализам, хермитизам (испосништво), монаштво, прехришћанска веровања и народна традиција, који су строго повезани; истицање континуитета и историје подручја омогућило је прихватање вишеструких интерпретација слојевитог наслеђа. Пример Мајеле показује предности интегрисања локалних културних и духовних вредности у управљање НП, као и ефикасно препознавање улоге локалног становништва у обликовању и очувању предела што доприноси томе да се они осећају као део мисије заштите подручја, а не као странци (EC, 2017; РП Голија се у овом тренутку користи за пешачење, планинарење, бициклистичке руте, сакупљање шумских плодова, екстензивно сточарство, сеоски и верски туризам. Развијају се и потенцијали за зимски, као и летњи туризам. Одржавање изузетне универзалне вредности Манастира Студеница током времена захтева комплетирање, одобравање и имплементацију Менаџмент плана управљања заштићеним добром, као и евидентирање познатих претњи и ризика по имовину, укључујући и притиске на животну средину ( unesco.org/; Dobričić i dr., 2016). Иако је сарадња са локалним становништвом релативно добра, евидентно је да оно заштиту ПП и РБ доживљава као ограничење, а не као шансу за одрживи развој и бољи живот (JPS, 2010). Адекватна заштита и зонирање Функционални и територијални режими зонирања подручја ПП Рила обухватају: зону резервата, која има за циљ строгу заштиту угрожених биљних и животињских врста, очување природног окружења Манастира Рила и хармонију духовних и природних вредности; заштитну зону, која има за циљ смањење физичких утицаја око зоне резервата; зону заштите високог значаја, која има за циљ очување већих територија изван резервата природе у природном или блиско природном стању; зону еколошки прихватљивог коришћења, која је формирана како би се обезбедило одрживо коришћење биотичких и абиотичких ресурса, у којој су дозвољени еколошки прихватљива екстракција и коришћење природних ресурса, као и специјализовани туризам (EC, 2017; Културне вредности подручја штите се кроз Закон о културном наслеђу и Менаџмент план (MEW, 2004). Одредбе које су усвојене за Манастир Рила и његову заштитну зону не одређују само забране, већ идентификују и дозвољене активности и утврђују одговорности заинтересованих страна, укључујући државу, локалне институције и власнике. Сл. 3. НП Мајела: (а) карта НП; (б) испосница Светог духа; (в) Мајела масив Fig. 3. The Majella NP: (a) мap of the NP; (b) hermitage of Santo Spirito; (v) Majella Massif АУ

44 Сл. 4.РБ Голија-Студеница: (а) карта РБ и ПП; (б) Манастир Студеница; (в) Планина Голија Fig. 4. Golija-Studenica BR; (а) мap of the BR and NP; (b) The Studenica Monastery; (v) The Golija mountain Зонирање и разграничење подручја Свете горе представља средство за постизање циљева заштите и управљања. Зонирање обухавта: зону потпуне заштите; зону заштите природе (која обухвата зоне биогенетских резерви, заштићених пејзажа и морских/обалних подручја, 500 m од мора); зону одрживог управљања природним ресурсима (Philippou and Kontos, 2009). Природне вредности Свете горе се штите кроз мрежу НАТУРА Такође, шумама и природним окружењем управља се и штити директно, од стране сваког манастира. Света гора и манастири се штите и као део УНЕСКО Листе светске баштине, а у циљу очувања културног наслеђа грчка држава је основала Центар за заштиту атоске баштине у Солуну, који одобрава релевантне научне студије и надгледа извршење радова изведених на полуострву. Зонирање НП Мајела засновано је, не само на условима заштите природе и животне средине, него и на условима културе. НП је подељен на четири зоне са различитим управљањем. У подручјима где нема значајнијих интеракција с околином, примењује се заштита инспирисана дивљином. Међутим, у подручјима где су присутне значајне интеракције између човека и околине, приоритет се даје традиционалном коришћењу. Природне вредности се штите и кроз мрежу НАТУРА 2000, а чине се напори и за упис подручја у УНЕСКО Листу светске баштине. Зонирање РБ Голија обухвата: централно подручје у којем нису дозвољене активности, осим истраживачког рада и мониторинга; заштитну зону, у којој су дозвољене активности у складу са циљевима заштите централног подручја и у функцији спречавања утицаја који могу угрозити његову заштиту; прелазно подручје, које има велики економски и социјални значај за развој овог подручја и региона. Централна и заштитна зона РБ поклапају се са I и II зоном заштите ПП, а прелазна зона РБ са III зоном ПП Голија. У границама РБ налази се и заштићен природни простор око Манастира Студеница, који се штити као део УНЕСКО Листе светке културне баштине. ЗАКЉУЧАК Природно и културно наслеђе често подлеже различитим претњама и притисцима и захтева интегралне планове управљања и заштите. На основу анализе референтних примера, као и тенденција на међународном нивоу (EC, 2017; COE, 2014; UN, 2015), могу се издвојити неке од могућности за унапређење синергије и повезивања природног, културног и духовног наслеђа, применљиве на РБ Голија Студеница и слична подручја у Србији, а то су: а) формирање јединственог тела за управљање природним и културним наслеђем или барем интердисциплинарни приступ, заједничка дугорочна визија и усклађен правни оквир заштите и развоја туризма; овим би се омогућила боља сарадња/дијалог између представника надлежних за културу, заштиту природе и развој туризма и остварили боље разумевање захтева више сектора и релативизација конфликтних интереса (ЕС, 2017); б) дефинисање иновативних решења погодних за развој и уређење специфичних подручја, уз поштовање локалног идентитета и континуитета у начину коришћења ресурса, културе и обичаја уз одрживу интеграцију са новим комплементарним активностима; в) прецизна процена оправданости еколошких и културних активности као доминатних, уз корелацију са традиционалним делатностима и потребом интензивирања осталих видова туризма; г) идентификација и одабир традиционалних активности и заната, подстицање локалне производње осигуравањем пласмана производа; идентификовање специфичних инвестиционих препрека са којима се суочавају локални произвођачи и предузетници; д) превазилажење потенцијалних сукоба у коришћењу простора применом зонирања, заснованог, не само на условима природе и животне средине, него и на условима културе и потребама развоја туризма; ђ) посматрање потреба људи (из локалне заједнице и урбаног окружења) као кључних компоненти управљања наслеђем и развојем подручја; е) упознавање локалног становништва са вредностима подручја у којем се налазе, потенцијалима за привлачење туриста, могућностима брендирања и инвестирања, а све са циљем генерисања локалног развоја АУ

45 и економске добробити локалних заједница; ж) израда карактеристичних студија случаја и програма/планова развоја, уз наставак истраживања поља унапређења синергије природног и културног наслеђа; з) јачање веза између различитих нивоа управљања. Упркос својој критичној важности за очување, постоји релативно мало смерница о повезивању и синергији природног, културног и доминантно духовног наслеђа. Смернице ИУЦН као примера најбоље праксе, које су у припреми, биће међу првима ове врсте на глобалном нивоу, при чему су неки принципи посебно важни: холистички приступ, који препознаје и подстиче реципроцитет, вишеструку одговорност и права, као и препознавање кључне улоге коју културне, природне и духовне вредности подручја могу имати у промовисању очувања животне средине, омогућавању социјалне и духовне регенерације и активирању одрживог развоја (Bernbaum, 2017). ЗАХВАЛНИЦА Овај рад је резултат истраживања у оквиру научног пројекта ТР Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене међусобни утицаји, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. ЛИТЕРАТУРА Bernbaum, E. (2017) The Cultural and Spiritual Significance of Nature in the Management and Governance of Protected Areas, The George Wright Forum, Vol. 34, No. 2, pp Borrini-Feyerabend, G. and Hill, R. (2015) Governance for the conservation of nature, in: G. L. Worboys, M. Lockwood, A. Kothari, S. Feary and I. Pulsford (eds.) Protected Area Governance and Management, Canberra, ANU Press, pp CBD (1992) Convention on Biological Diversity, Rio de Janeiro COE (2014) Council conclusions on participatory governance of cultural heritage, OJ (2014/C 463/01) Dobričić, М. (2003) Planska i normativna zaštita rezervata biosfere Golija-Studenica, u: Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine, Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, str Dobričić, M. (2012) Planska zaštita i održivi razvoj međunarodno zaštićene prirodne i kulturne baštine u Srbiji - razvoj metodologije planiranja i programiranja razvoja, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, neobjavljena doktorska disertacija Dobričić, M., Kesić, R. S., Josimović, B. (2016) The spatial planning, protection and management of World Heritage in Serbia, Spatium No. 36, Belgrade, IАUS, pp EC (2009) Directive 2009/147/EC of the European Parliament and of the Council of 30 November 2009 on the conservation of wild birds, Official Journal of the European Union, Nо. L 20/7. EC (2014a) Towards an integrated approach to cultural heritage for Europe, COM(2014) 477 final, European Commission EС (2014b) 7th Environmental Action Plan: in 2050, we live well, within the planet s ecological limits EC (2017) Linking Natura 2000 and cultural heritage-case studies, European Commission EEC (1992) Council Directive 92/43/EEC of 21 May 1992 on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora, Official Journal of the European Communities, No. L 206/7. EEIG (2017) Scoping study on the review of links and complementary between Natura 2000 and cultural sites, European Economic Interest Group ЕP (2015) Towards an integrated approach to cultural heritage for Europe (2014/2149(INI)), P8_TA(2015)0293, European Parliament HP (1975) The Constitution оf Greece, Hellenic Parliament, Greece IC (2014) Declaration of Stymfalia: Cultural Landscapes in Natura 2000 sites: towards a new policy for the integrated management of cultural and natural heritage, International conference, Athens IPU and UNDP (2016) Parliaments and the Sustainable Development Goals, A self-assessment toolkit, Inter-Parliamentary Union and United Nations Development Programme JPS (2010) Plan upravljanja Parka prirode Golija za period , Javno preduzeće Srbijašume Larsen, B. P., Wijesuriya, G. (2017) Nature Culture Interlinkages in World Heritage: Bridging the Gap, The George Wright Forum, Vol. 34, No. 2, pp Mallarach, J.-M. and Catanoiu, S. (2009) Rila Monastery Natural Park, Bulgaria, in: Papayannis, T. and Mallarach, J.-M. (eds). The Sacred Dimension of Protected Areas, Proceedings of the Second Workshop of the Delos Initiative Ouranoupolis, 2007, Gland, Switzerland: IUCN and Athens, Greece: Med-INA, pp MEU (2014) Charter of Rome on natural and cultural capital, Meeting of EU Nature directors, Rome MEW (2004) Rila Monastery Nature Park Management Plan , Ministry of the Environment and Waters, Bulgaria PNM (2016) Piano per il Parco, Parco Nazionale della Maiella, Italy Philippou, I. and Kontos, K. (2009) The protected area of the peninsula of the Athos Holy Mountain, Halkidiki, Greece, in: Papayannis, T. and Mallarach, J.-M. (eds) The Sacred Dimension of Protected Areas, Proceedings of the Second Workshop of the Delos Initiative Ouranoupolis, 2007, Gland, Switzerland: IUCN and Athens, Greece: Med-INA, pp Sjölander-Lindqvist, А. and Cinque, S. (2014) Locality Management through Cultural Diversity: The Case of the Majella National Park, Food Culture and Society, Vol. 17, Issue 1, Italy, pp UN (2015) Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development, New York UNESCO WHC (2015) Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage Convention, Paris VRS (2002а) Odluka o obrazovanju Koordinacionog odbora za zaštitu i razvoj područja Golije, Vlada Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 3 VRS (2002b) Park prirode i Rezervat biosfere Golija-Studenica, Agenda 2002, nacrt, Koordinacioni odbor za zaštitu i razvoj područja Golije, Vlada Republike Srbije, Beograd Wild, R. and McLeod, C. (eds.) (2008) Sacred Natural Sites: Guidelines for protected Area Managers, Gland, Switzerland, IUCN ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ: Hilandar, (pristupljeno ) Majella National Park, (pristupljeno ) UNESCO World Heritage Centre, whc.unesco.org/ (pristupljeno ) Cultural and Spiritual Values of Protected Areas, (pristupljeno ) Natural Park Rila monastery, (pristupljeno ) ИЗВОРИ ИЛУСТРАЦИЈА: Сл. 1. Сл. 2. Сл. 3. Сл. 4. (а) (б) %BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D 0%B8%D1%80#/media/File:Rilski-manastir1.jpg; (в) File:Monta%C3%B1as_cercanas_a_Rila_donde_se_aprecian_rocas_ escarpadas_y_nieve,_rila,_bulgaria,_2011.jpg (а) б) hilandar/hilandar-katholikon.jpg; (в) (а) parcomajella.it/images/carta_generale_parco.jpg; (б) (в) (a) prostorni-plan-parka-prirode-golija/parkprirode1-golija.jpg; (б) (в) АУ

46

47 ТРГ И УЛИЦА: ПРОСТОРНИ И ФУНКЦИОНАЛНИ ОДНОСИ НА ПРИМЕРУ ТРГА ПАРТИЗАНА У УЖИЦУ (1961) SQUARE AND STREET: SPATIAL AND FUNCTIONAL RELATIONS: THE PARTISANS` SQUARE IN UŽICE (1961) Стручни рад, рад примљен: децембар 2017., рад прихваћен: јануар Душко Кузовић* UDK BROJ: (497.11) DOI BROJ: /a-u ID BROJ: АПСТРАКТ Трг партизана је значајно остварење градитељске прошлости Југославије које садржи квалитетна урбанистичка и архитектонска решења. Рад анализира односе између два вида јавног простора (трга и улице) кроз неколико нивоа: ширина улице на месту улива у трг, профил уличног фронта, обрада волумена објекта на месту сустицања улице и трга, угао под којим се улица улива у трг, елементи који наглашавају место сустицања улице и трга, компоновање визура дуж главних пешачких токова, продори у нивоу партера објеката који затварају улични фронт ради повезивања простора трга са околином, начин обликовања улаза у објекте и улазних мотива, нивелација партера и улице на месту контакта, избор начина обликовања фасада према улици и тргу, избор материјала на месту додира партера трга и улице, садржај визуре - кадра на правцима главних пешачких токова итд. Кључне речи: Трг партизана у Ужицу, архитектура модерне у Србији, Станко Мандић, обликовање трга, трг и улица ABSTRACT Partisans Square in Užice is a significant architectural achievement of Yugoslavia and contains numerous high-quality urban and architectural solutions. Paper analyzes relations between two levels of the public space: the square and the streets: Partisans Square is a significant architectural achievement of the second Yugoslavia. Paper analyzes relations between two levels of the public space: the square and the streets. Relations between the two levels of public space are analyzed in order to better understand and evaluate the architecture of the originated period, and to describe urban solutions contributed to the high quality of the design. The square and the street are very carefully brought into the mutual relations: the width of the street at the point of entry into the market, the height of the streets front, the emphasis on the contact location of the street and square, the volume of the buildings, the street entering * Assist.prof.dr Dusko Kuzovic dipl.ing.arch., Deparment of Architecture Engineering, College of Engineering, Dhofar University, Salalah, Sultanate of Oman, dkuzovic@gmail.com АУ angle in the market, the characteristic elements that emphasize the contact point, the composition of the vistas along the main pedestrian flows, breaks through the buildings at the level of parterre (to connect the sqare with the surrounding public spaces), the way of shaping the entrances into the buildings and the entrance motifs, the leveling of the square and the street at the contact point, the method of the facade designing in relation to the street and square, parterre touching point of the square and streets, the content of the point of view - the frame that appears in the eye of the beholder (from the direction of the main pedestrian flows), etc. All of these elements are based on the experience that can be found in the books about the urban design in Europe, in the public spaces of the Balkans, the great practical experience of the architect and his talent. The Partisans Square was opened to the public in 1961 and, since then, is the most important public space in Užice. Although social values and norms have been changed over and over again, the market continues to provide the framework of public life in the best possible way and doesn t stop being the center of city life. The demolition of the Post Office building (1999), cracky lack of maintanance from 2000 until today, calls into question his survival. Architectural competitions, called to repair or improve the situation, confirmed only the quality and value of the solutions applied in the urban and architectural design. On the basis of aforementioned values the Partisans Square in Užice deserves to be declared as a part of european cultural heritage. Keywords: Partisans Square in Užice, Modern Architecture in Serbia, Stanko Mandić, square design, square and street. 1. УВОД Трг партизана у Ужицу се убраја међу најбоља остварења градитељства на простору Југославије у 20. веку. О њему су писали многобројни домаћи аутори (Миленковић, 1962; Максимовић, 1965; Митровић, 1965), страни стручни часописи (Аноним, 1964), савремени аутори (Ђокић, 2004, 2009; Бркић, 1992; Марковић, 2008; Миливојевић, 2013; Миливојевић, 2014; Цигановић, 2013), снимљени филмови (Први грађанин мале вароши, 1961) итд. Трг партизана, 47

48 Слика 1. Трг партизана, урбанистичко решење (1958) Fig. 1. Partisan`s square, urban design (1958) Простор који захвата Трг партизана ограничен је са четири улице на четири блока. Новине у урбанистичком обликовању које су унете са тргом односе се на концепцију градског блока, начин обликовања објекта у оквиру блока, компоновање фасаде, функцију у граду и обликовање јавног простора, начин сарадње архитектуре и трга, примену скулптуре и примену зеленила у јавном простору. Урбанистичким решењем трга је задржана стара саобраћајна мрежа у граду, јер није било могућности да се промене трасе саобраћајница. Поред тога, у урбанистичком обликовању након год. важила је препорука да се у обликовању блокова што мање задире у имовинске односе, а промена трасе улица би била уплив у ту област (Кузовић, 2015а). Корекције блока су извршене у домену концепције (слободностојећи објекти) и обликовања (вишеспратни објекти, трем у зони приземља, продори јавног простора кроз приземље објекта, обликовање волумена објеката, композиција фасада, итд.). (Сл. 3) управо због квалитета урбанистичких решења, обележио је период друге Југославије. Међутим, упркос многобројним вредностима, Трг партизана није постао предмет стручне анализе. Шта више, урбанистичка и архитектонска решења заслужују да буду анализирана ради примене у савременој градитељској пракси. Овај рад, на примеру Трга партизана у Ужицу, анализира релацију између трга и улице. Циљ рада је да кроз анализу урбаниситичких и архитектонских решења специфицира пројектантске алате који могу да буду употребљиви и у савременој архитектонској пракси. За потребе рада користиће се писани материјали аутора (Мандић, 1959), техничка документација (Историјски архив Ужице, Архив града Ужица, приватни архиви) и писани радови (Бркић, 1992; Марковић, 1990). 2. ТРГ, УЛИЦА И ЈАВНИ ПРОСТОР ГРАДА Централна зона Ужица је добила своје обличје у другој половини 19. века, када је формиран потез који се континуално пружа од Немањине улице до локације Алексића мост. На овом потезу, на главном друму који пролази кроз град, налази се неколико тргова (Ракијски, Светог Саве - Школски, Градски, Житни, Дрварски, Алексића). Неуједначеност у обликовању јавног простора (тргова и улица) од истока ка западу града настала је услед постепеног преузимања управљања градским простором од стране српског становништва: док су на истоку јавни простори дуго били у употреби (Школски, Градски, Ракијски трг) на западу су тек били у зачетку (Дрварски, Алексића трг). Простор за тргове у Ужицу је обезбеђен укидањем целокупних блокова или делова блокова. Уколико су јавни простори настајали на простору између две улице, форма је неправилна, а ако су настали укидањем површине блокова (након регулације насеља), форма је правилна. Распоред функција унутар простора трга опредељују сами грађани начином коришћења током времена, а не пројектант. (Сл. 2) Од год., када је препуштен граду на коришћење, па до данас, трг има централну улогу у градском животу. Сви путеви становника града воде преко трга: ђаци прелазе преко њега пре и после школе, запослени пре и након посла, али и током паузе за доручак или кафу. Поред тога, трг је и простор за поподневни одмор, за игру деце, вечерњи излазак, дружење, политичке скупове, простор за прославу мале и велике матуре, представља старт и циљ ауто-мото трка, централно је место за протестне скупове, али и скупове подршке, на њему почиње и завршава се војна парада, једном речју, градски живот почиње и завршава се на тргу. Временом су уведени и нови садржаји на тргу, угоститељски простор је проширен на рачун јавног, али и након 50 година трг и даље има једнако важну улогу. Димензије простора, на почетку оцењене као превелике, временом су се показале као исправне. Једино је лоше процењен и испланиран простор за паркирање, које је тренутно решено на рачун пешачких простора. За урбанистичко и архитектонско пројектовање у Србији и Југославији овај трг је имао велики значај: био је деценијама место посете стручних путовања, а као део Музеја устанка против фашизма у Србији год. посетило га је за десет година преко 2,5 милиона туриста. Током бомбардовања Србије год. срушена је Пошта (мада објекат није био војни циљ). Додатна девастација трга је учињена након бомбардовања, услед третирања трга као политичког репрезента времена у коме је саграђен. Неодржавањем је тада комплексу нанета додатна штета. Обновом која није у складу са пројектованим стањем (слично, али не и исто), промењено је поплочавање, уклоњена је инкрустрација црним каменом у партеру, додати су призматични стубићи између Улице краља Петра и партера трга. Овим изменама, свесним или не, наглашена је улица, мада је архитекта Мандић учинио све како би прикрио улицу и спојио је у једну визуелну раван са партером трга АУ

49 Расписани су урбанистички конкурси (2000) којима је требало да се реше проблеми у обликовању трга и архитектонски конкурси: први - којим је требало да се пројектују надградње свих објеката који се налазе на тргу (2007), и други - за нови објекат на месту срушене Поште. Наду да ће се девастација трга зауставити пружиле су изложба у Бечу одржана год. и иницијатива из исте године, поднета РЗЗСК у Београду, да се Трг партизана прогласи за културно добро (Кузовић, 2015е: ; 2015). Како је говорио архитекта Мандић, да би архитекта могао да делује мора да нађе чињенице струке које су довољно конкретне да буду употребљиве приликом пројектовања: а) одредити површину простора, б) простор трга дефинисати средствима архитектуре, г) водити рачуна о пропорцијским односима у композицији, д) у организацији трга остварити јединство у наменама, ђ) определити површине на тргу за посебне функције итд., односно, у најкраћем:...трг је синтеза простора дефинисаног архитектуром која га формира и наменом саме површине трга. (Мандић, 1959:26) Утицаји локалне средине на пројектантско решење Трга партизана и улица, које је архитекта Мандић доживео као значајне и вредне разматрања, били су: котлина у којој се налази место, река, падине околних брда, клима и њен утицај на архитектонску форму и композицију, флора (Панчићева оморика) и грађевински материјал који је на располагању на локалном тржишту (локални камен, опека, локални клесари) (Мандић,1959:14). Изазов и отежавајућа околност при изградњи Трга партизана је била чињеница да је пројектован и саграђен, за урбанизам, у веома кратком периоду (мање од три године), а не током деценија или векова када би се имало времена за дефинисање потреба грађана и карактера простора. Поред наведеног, неке од препорука које би требало да определе деловање архитекте у сличним задацима, према архитекти Слика 2. Јавни простори у Ужицу, стање године Fig. 2. Continuity of the public space in Užice: the constant change of streets and squares formed along the main road Слика 3. Трг партизана, однос старе и нове градске структуре Fig. 3. Partisan`s square, the relation between the old and the new city structure АУ

50 Слика 4. Трг партизана зими: пешачки путеви не сметају пречицама преко трга Fig. 4. Partisan s square in the winter: the parterre design does not bother with pedestrian paths Мандићу, би биле: а) пројектантски приступ мора да буде изнад рутине, б) истражити и уградити елементе локалне културе у пројекат, в) кренути у потрагу за аутохтоношћу пројекта, г) трг треба да носи обележје локалне културе, а не пројектанта, д) сваки објекат у себи садржи и регионалне и локалне елементе (Мандић, 1959:17). (Сл. 4) 3. АРХИТЕКТУРА, ТРГ И УЛИЦА Архитектура објеката који граде улицу и особине јавне површине стварају осећај простора и атмосфере улице. На овај однос највећи утицај имају начин породичног живота и начела која воде урбанистичко уређење (Corbusier, L., Pierre, F., 1956; Corbusier, 1977). Историју Ужица карактеришу три периода: период отоманске управе (до год.), период изградње српске државе (од до год.) и период након год. (након изградње Трга партизана). Током турске управе објекти на парцелама су били у средишту парцеле или повучени у односу на регулациону линију (регулациона линија у савременом смислу није постојала), око дворишта је грађен висок оградни зид (кућа и двориште не сарађују на формирању атмосфере улице), регулација улице је неправилна (улица је више саобраћајни коридор него улица), јединица суседства је махала (а не улица) (Кузовић, 2015б; Кузовић, 2016а). У периоду од до год., односно првих сто година српске управе, улице и регулациона линија су геометријски правилне (примена начела средњоевропског урбанизма), високе зидане ограде око окућнице су укинуте (двориште је део блока), објекти се налазе на регулационој линији (објекти формирају улицу), фасаде формирају правилан улични фронт (репрезентативна фасада је део куће, али и улице), спратност објеката је Пр или Пр+1 (профил улице се дефинише као однос ширине улице и висине уличне фасаде) итд. (Кузовић, 2013б; Кузовић, 2013в; Илић, 1953). У периоду након год., односно након изградње Трга партизана, улице се проширују (омогућују већу висину објеката), зграде су повучене у односу на регулациону линију (око зграда се формира зелени појас), објекти су слободностојећи (губи се осећај класичне улице), јединица суседства је Месна заједница (није махала или улица), спратност објеката је Пр+4 до Пр+11 (већа спратност мења карактер улице, блока и града), нови конструктивни систем, армирано-бетонска скелетна конструкција, омогућава повећање величине фасадних отвора, повећава се површина излога + прозора на рачун површине зиданог дела фасаде, кровови нису коси већ су равни, уводе се кровне терасе (Кузовић, 2015г). Приватни живот је имао великог утицаја на регулацију Ужица -током отоманске управе приватни простор није смео да има комуникацију са јавним простором града. Након год., када је хришћанско становништво преузело власт у граду, приватни простор почиње да комуницира са јавним. Након год. јавни простори који се граде надмашују тренутне потребе заједнице (Група аутора, 1992; Кузовић, 2016а; Кузовић, 2015а; Кузовић, 2016б). (Слика 05) Сарадња објеката који формирају улични фронт и улице постигнута је моделовањем волумена објеката, ослобађањем фасаде у односу на грађевинску линију приземља, наглашавањем хоризонтала обликовањем фасаде (Арнхајм, 1990). Применом начела урбанизма 19. века у Ужицу и изграњом низа малих објеката (мали волумени, мала ширина уличног фронта), применом масивног конструктивног система (већа површина зида у односу на отворе) стваран је специфичан карактер улице. Након изградње Трга партизана, усвајају се нова начела урбанистичког, али и архитектонског пројектовања -фасаде су наглашене хоризонталама објеката које усмеравају поглед посматача да истражује даље низ улицу, и притом стварају утисак веће дужине улице него што то чине наглашене вертикале, али и мање висине објекта, коришћењем перспективе као алата композиције (Кузовић 2015д; Кузовић 2015ђ). Материјализација фасада објеката који формирају улицу (коришћењем пуног/празног и лаког/ тешког у композицији, вођењем рачуна о комбиновању текстура и боја примењених материјала, усклађивањем материјала на фасади и материјала у партеру испред објекта) допринела је изгледу трга. Делови фасада на објектима су посебно обликовани како би били визуелно повезани са елементима у партеру: Народно позориште фасадом према тргу служи као пано-драперија за бронзану фигуру, а преко трема који покрива тротоар Улице краља Петра преплиће се са јавним површинама (Кузовић, 2015д); Пошта тремом који се пружа дуж јужне фасаде објекта, и који покрива тротоар, ствара јавни простор који дозвољава пешацима да се склоне, застану, одморе, друже и слично; Народна библиотека је повезана са композицијом трга преко дуге осовине која се преко њега пружа на падине брда (Кузовић, 2016б); Робна кућа, захваљујући косој рампи, која се са нивоа партера трга пружа на први спрат објекта, повезује јавни простор са кровом објекта; Кула висином формира просторну доминанту -оријентир на тргу (Кузовић, 2016б); Објекат Градске кафане се волуменом спрата надвија над тремом у приземљу који је јавна површина. (Сл. 6,8) АУ

51 Улазни мотиви у објекте су пажљиво обликовани и наглашени. У односу на главну фасадну раван, они су повучени и покривени (препуштањем виших етажа), улазни мотив је додатно наглашен обрадом партера, специфично формираном просторијом у улици обрађеном као мини трг. На пример, у Народном позоришту улаз је лоциран са бочне стране објекта, наткривен је, садржи мотив који постепено уводи поглед посматрача ка улазу, док зид, постављен под правим углом, завршава визуру. Улаз у Пошту је покривен дубоким улазним тремом, а у визури посматрача истоврмено се комбинују улаз и атријум. Слика 5. Трг партизана, визура улице у којој се налази Народно позориште (1958) је компонована уз пажљиви баланс између динамичне фасаде позоришта и смирене композиције фасаде стамбеног блока преко пута. Fig. 5. Partisan s square, the street view of the National Theater (1958), is composed with a careful balance between the dynamic façade of the theater and the tranquil composition of the facade of the residential block across the road Сл. 6. Трг партизана, плато испред Народног позоришта и Поште. Комбинација камена у неколико начина обраде и зеленила од траве до високог растиња Fig. 6. Partisan s square, in front of the National Theater and the Post Office: a combination of the stone treated in several ways and greenery Сл. 7. Трг партизана, улазни мотив у стамбени део блока Запад (1958) Fig. 7. Partisan`s square, the entrance motif in the residential block West (1958) У Робној кући улаз је смештен у средини трема (који покрива пешачку комуникацију), садржи мали претпростор -џеп, а оријентисан је управно на главну фасаду (тако да се сагледава из главног пешачког правца). Улаз у биоскоп је у равни фасаде, налази се у средишту трема који се пружа целом дужином фасаде објекта према Тргу и у могућности је да прихвати скоро све посетиоце, пружајући им могућност да се, када је то потребно, склоне од временских непогода (киша, снег). Улази у пословне локале у приземљу објекта (западни, источни и јужни) су у равни фасаде, а испред њих се налази дубок трем који, такође, штити посетице од временских непогода. (Сл. 7,8,9) 4. ОБЛИКОВАЊЕ КОНТАКТА ТРГА И УЛИЦЕ Нивелете трга су одредиле улице Димитрија Туцовића и Краља Петра (које није било могуће променити пројектом). Околне улице су, уз мале корекције, задржале своје нивелете. Кота Улице Д. Туцовића износи 408,39мнм, најнижи плато има висину од 409,39 на југу и 410,00 на северу, средњи плато има висину од 411,18 на југу и 411,35 на северу, највиши плато има висину од 412,65 на југу и 412,85 на ивици до Улице краља Петра. Плато испред Позоришта има висину од 412,85 на југу и 413,14 на почетку степеништа ка улазу у Народну библиотеку. Плато испред библиотеке има висину од 415,10 метара над морем. Висинска разлика између Улице Димитрија Туцовића и платоа Библиотеке износи 6,71 метар (ИАУ: Пројекат партера). (Слика 8, 9) Слика 8. Трг партизана, поглед ка југоистоку. Високи објекти и оштар угао којим су уведене улице у простор трга затварају визуру и производе осећај затврености јавног простора Fig. 8. Partisan s Square, a view towards the southeast. The high buildings and the sharp angle between the streets and the square are closing the sight, creating a sense of enclosure of the public space Слика 9. Трг партизана, поглед ка истоку. Преклапање планова на фасадама објеката и дубоке сенке у приземљима која су колонадом издвојена и истовремено укључена у јавну површину Fig. 9. Partisan s square, view towards the east: overlapping of plans on the facades of objects, and deep shadows in the ground floor that are separated by the colonnade and simultaneously included in the public space АУ

52 Ширина улица на месту улива у простор трга је од великог значаја за доживљај (Зите, 2011; Арнхајм, 1990) и стварање слике јавног простора (Линч, 1974) -димензије трга износе 84,0/120,0 * 140,00/180,0 метара. Ширина улица (мерено на месту улива у трг) износи: Д. Туцовића 16,5, а Краља Петра 18,0 метара. (Слика 11) Велики утицај на доживљај трга има начин на који се уводе улице у његов простор, односно угао под којим се улице уливају у трг, висина објеката и ширина улице, обликовање волумена објеката на углу блока итд., као и начин на који се посматрач уводи у простор трга (Зите, 2011). Са запада улаз у трг је наглашен волуменима блока Запад и Народног позоришта -део блока кроз већу спратност формом асоцира на одбрамбену кулу, а са наспрамне стране улице, волумен Позоришта је повучен у односу на грађевинску линију улице. Са истока, мотив који уводи пешака у простор трга формира се објектом Поште и наспрамним блоком Исток. Уколико није било могуће да се мења угао под којим се улица улива у трг, онда је затварана визура из правца трга помоћу обликовања објекта (који се налази на том месту). Кроз визуре које се добијају кроз отворе у објектима, простор трга је повезан са околним улицама. Међутим, отвори у зони партера су постављени под посебним углом у односу на централну површину трга како би се сачувао утисак трга као визуелно затворене целине. Перфорација зидног платна је извршена тако да се сачувају амбијент и затвореност простора трга. Отвори у објектима око трга, у зони приземља, постављени су под правим углом у односу на визуру посматрача и, уместо једног великог, подељени у више мањих отвора, како не би реметили визуелну затвореност трга. 5. КОМПОНОВАЊЕ ВИЗУРА КА ТРГУ И УЛИЦИ Компоновање визура из правца трга ка околним улицама доприноси атмосфери интимности трга. Визуре су компоноване тако да су богате у равни, по дубини и карактеру елемената које посматрач сагледава у једном погледу. Визуре су добро планиране у односу на путање којима се усмерава кретање пешака (тротоари, пролази), у односу на планирана места окупљања на површини трга. Такође, визуре су компоноване тако што је узета у обзир висинска разлика између места посматрања и зоне осматрања. Архитекта Мандић је, корак по корак, обликовао и кроз цртеже анализирао, нарочито локацију бронзане фигуре, и то из правца две улице: Д. Туцовића и Краља Петра. Као илустрацију значајно је описати визуру из Улице Д. Туцовића -визура је са јужне стране ограничена високим објекатима (Пр+5), а са северне стране са два волумена (Пр+Ме+5) који се степенасто повлаче и постепено отварају визуру према тргу. На крају визуре се налази фасада објекта Запад. Када се приступа простору трга отвара се нова визура ка Народном позоришту -са источне стране оквир визуре формирају објекат Куле (Пр+11) и блок Исток, а са западне стране блок Запад и ниско зеленило (осунчање) које отвара поглед ка архитектури блока. У партеру се према бронзаној фигури постепено уздижу три платоа. У средишту композиције се налази бронзана фигура иза које се налази зид-драперија јужне фасаде Народног позоришта. (Слика 1, 5, 10) 6. ЗАКЉУЧАК Слика 10. Анализа сагледавања бронзане фигуре из две најважније улице (аутор арх. Станко Мандић) Fig. 10. Analysis of the visibility of the bronze figure from the two most important streets (author: architect Stanko Mandić) Слика 11. Трг партизана -високи објекти на угловима блока уз помоћ веома мале ширине уличног профила затварају визуре са простора трга према граду Fig. 11. Partisan s square - high buildings at the corners of the block with the help of a very small width of the street profile close the vistas from the square to the city Трг партизана је значајно урбанистичко остварење друге Југославије. Многобројне релације између два облика јавног простора (трга и улице) је неопходно анализирати са циљем да се боље разуме и вреднује архитектура периода социјалистичке Југославије и опишу урбанистички алати који су коришћени производећи висок квалитет простора. Трг и улица су пажљиво довођени у међусобне односе при чему се водило рачуна о следећим елементима: ширина улице на месту улива у трг, висина уличног фронта и ширина улице, наглашавање места сустицања улице и трга кроз волумен објеката, угао под којим се улица улива на трг, елементи партера који обликују место сустицања улице и трга, компоновање визура дуж главних пешачких токова, продори у нивоу партера објеката који повезују простор трга са околним улицама, обликовање улаза и улазних мотива у објекте, нивелација партера и улице на месту контакта, начин обликовања фасада према улици и тргу, избор материјала партера на месту додира трга и улице, садржај визуре у оку посматрача, анализа визура из правца главних пешачких токова итд АУ

53 Слика 12. Трг партизана у јавној употреби : старт и циљ ауто трке, окупљање мотоциклиста, свакодневна намена током летњих месеци, клизалиште, матурантске свечаности, војна парада Fig. 12 Partisan s square in the public use : start and finish of the car race, motorcyclist gathering, daily use during the summer months, skating rink, graduation ceremony, military parade Сви наведени елементи су производ искуства које се може наћи у књигама о урбанистичком пројектовању Европе, стећи анализом тргова Балкана, као и производ искуства самог архитекте и његовог талента. Трг партизана је отворен за јавност год. и од тада је најважнији јавни простор у Ужицу. Мада су се, од отварања трга до данас, неколико пута промениле друштвене вредности и норме, трг и даље успева да на најбољи начин буде оквир јавном животу становника и остане средиште града. Рушењем објекта Поште (1999), неодржавањем партера и објеката доведен је у питање његов опстанак. Јавни конкурси, који су расписани да би поправили стање на тргу, само су потврдили квалитет и вредност решења. Примењени алати у урбанистичком и архитектонском обликовању трга заслужују да буду анализирани. Такође, Трг партизана, квалитетом урбанизма и архитектуре, заслужује да буде проглашен спомеником културне баштине Србије. ИЗВОРИ Историјски архив Ужице Архив Р. Познановића и М. Искрина из Ужица Предлог за проглашење Трга партизана спомеником културне баштине, Grupa autora (1992) Istorija Titovog Užica, knjiga 2, Užice Ilić, Ružica (1953) Titovo Užice, u: Mitrović, M. (ur.), Gradovi i naselja u Srbiji, Beograd: Narodna knjiga, str.120. Kojić, B. (1970) Varošice u Srbiji XIX veka, Beograd: Građevinska knjiga Kuzović, D. (2012) Plan Okružnog načelstva i prvostepenog suda u Užicu, Užički zbornik, br. 36, Užice, str Kuzović, D. (2013a) Kuća porodice Stefanović na Trgu Sv. Save u Užicu, Užički zbornik, br. 37, Užice Kuzović, D. (2016b) Arhitektura Narodne biblioteke u Užicu (1961), Zbornik radova Građevinskog fakulteta, Subotica, br. 29, str Kuzović, D. (2016v) Objekat Kula na Trgu Partizana u Užicu (1961), Zbornik radova Građevinskog fakulteta, Subotica, br. 29, str Kuzović, D. (2013b) Transformacija urbanog razvoja na primeru prvog urbanističkog plana Užica iz godine, Arhitektura i urbanizam, br. 36, IAUS, Beograd, str Kuzović, D. (2013v) Urbanistički plan Užica iz 1891 ulična mreža i blokovi, Izgradnja, vol. 67, br. 9-10, str Kuzović, D. (2014a) Generalni plan Užica iz 1891, Glasnik Društva konzervatora Srbije, br. 38, Beograd, str Kuzović, D. (2015a) Urbanistički razvoj Užica u periodu od do 1956, Izgradnja, vol. 69, br. 3-4, Belgrade, str Kuzović, D. (2015b) Urbanistički razvoj Užica u 18. i prvoj polovini 19. veka, Zbornik Filozofskog fakulteta u Prištini, br. 4, str Kuzović, D. (2015g) Generalni plan Užica iz 1971, Izgradnja, Beograd, vol. 69, br. 3-4, str Kuzović, D. (2015d) Moderna arhitektura u Srbiji Trg partizana u Užicu, Glasnik Društva konzervatora Srbije, br., 39, Beograd, str Kuzović, D. (2015đ) Bronzana figura na Trgu partizana u Užicu, Glasnik Društva konzervatora Srbije, br. 39, Beograd, str Kuzović, D. (2015e) Spare the base when you demolish monuments: Interview with prof. dr Mihajlo Mitrović, in: Stiller A., Kovačević, B. (eds.) Serbia the city as a regional context for architecture, Vienna, pp Kuzović, D. (2016a) Urbani razvoj civilne varoši Užice od XV do XVII veka, Zbornik Filozofskog fakulteta u Prištini, br. 46-2, str Kuzović, D. (2017) Kulturne osnove arhitekture Moderne u Jugoslaviji ( ), primer Trga partizana u Užicu (1961). Kultura, br. 154/2017, Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, str Linč, K. (1974) Slika jednog grada, Beograd, Građevinska knjiga Maksimović, M. (1965) Arh. Stanko Mandić: Stvarati arhitekturu znači li rizikovati?, Politika, , str. 20. Mandić, S. (1959) Gradski trg u Titovom Užicu, Funkcija i kompozicija arhitekture prostora razmatranja, paralele, ogledi, Beograd, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu Marković, Ž. (2008) Carigradski Memento, Užice, Istorijski arhiv Marković, Ž., Stanimirović, A. (1990) Kulturno-istorijsko spomeničko nasleđe Titovog Užica, Užički zbornik, br. 19, Titovo Užice, Narodni muzej Užice, str. 67. Milenković, B. (1962) Trg Partizana u Titovom Užicu, Arhitektura i Urbanizam, br. 13, Beograd, str Milivojević, D. (2013) Iz istorije nastanka Trga partizana u Užicu, Izgradnja, br. 67, Beograd, str Milivojević, D. (ur.) (2014) Između iskoraka i pomirenja, arhitektura Stanka Mandića, Užice, izdanje urednika Mitrović, M. (1965) Primer koji otvara oči (Rezultati postignuti u izgradnji Titovog Užica ostali su usamljeni), Politika, , str. 17. Ciganović, A. (2013) Izgradnja Trga partizana u Užicu: između ideje savremenosti i nesavremenosti, Izgradnja, vol. 67, br , Beograd, Udruženje, str Zite, K. (2011) Umetničko oblikovanje gradova, Beograd, Građevinska knjiga LITERATURA Anonim (1964) Une sympathique tentative d aménagement de l espace de la place centrale d une petite ville de province, L Architecture d Aujourd hui, Février Mars, Paris, p Arnhajm, R. (1990) Dinamika arhitektonske forme, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu Brkić, A. (1992) Znakovi u kamenu, srpska moderna arhitektura , Beograd: Savez arhitekata Srbije Corbusier, L. (1977) Ka pravoj arhitekturi, Beograd: Građevinska knjiga Corbusier, L., Pierre, F. (1956) Savremena kuća dostojna ljudi, Beograd: Građevinska knjiga Đokić, V. (2004) Urbana morfologija: grad i gradski trg, Beograd: Arhitektonski fakultet Đokić, V. (2009) Urbana tipologija: gradski trg u Srbiji, Beograd: Arhitektonski fakultet АУ POREKLO ILUSTRACIJA Slika 1,3,10, Mandić, S. (1959) Gradski trg u Titovom Užicu, Funkcija i kompozicija arhitekture prostora razmatranja, paralele, ogledi, Beograd, Arhitektonski fakultet Slika 4,12, Internet sources (Oreska.net, Užice.net, vesti.rs) Slika 2, Autor Slika 3, Arhiv Užice Slika 5,6,7,08,11, Arhiva R. Poznanovića/M. Iskrina iz Užica 53

54 РЕКОНСТРУКЦИЈА ЦЕНТРАЛНИХ ГРАДСКИХ ЗОНА НА ПРИМЕРУ ГРАДОВА ЛАЈПЦИГА И ДРЕЗДЕНА RECONSTRUCTION OF CENTRAL CITY ZONES CASE STUDIES OF CITIES OF LEIPZIG AND DRESDEN Информативни прилог, рад примљен: март 2018., рад прихваћен: јун Наташа Даниловић Христић*, Жаклина Глигоријевић**, Небојша Стефановић*** UDK BROJ: (430) DOI BROJ: /a-u ID BROJ: АПСТРАКТ Савремени принципи урбане обнове и реконструкције истичу потребу за свеобухватним приступом, а када је реч о третману културно-историјског наслеђа и архитектонске баштине, користи се појам retention, који се односи на моћ задржавања памћења и продужетак трајања. Аутори рада фокусирају се на сегмент физичкe обновe градског језгра, што је посебно значајно у срединама које су претрпеле неки вид дисконтинуитета у развоју, који је често последица историјског тока догађаја, ратних разарања или природних катастрофа. Специфичност градова Немачке чини комбинација слојева различитих историјских периода: културно наслеђе које је преживело ратна разарања, објекти, у већој или мањој мери, обновљени по узору на оригинале и потпуно реконструисани делови градског ткива, у стилу савремене епохе и трендова. Примери урбане обнове и реконструкције Лајпцига и Дрездена показују у ком правцу се процес може одвијати, као и шта се може постићи, а у њима се истичу: употреба урбане рециклаже, интерполација савремене архитектуре у историјски контекст, реконструкција објеката у изворном облику или у духу амбијента, али са променом намене, као и редизајн архитектуре и урбанистичког концепта из претходне епохе. Кључне речи: урбана обнова, реконструкција, рециклажа, заштита, наслеђе, идентитет ABSTRACT Contemporary principles of urban renewal and reconstruction highlight the necessity for a comprehensive approach, and when it comes to the treatment of cultural and historical heritage and architectural legacy, use the term retention which refers to the power of memory keeping and extension * Наташа Даниловић Христић, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, natasadh@iaus.ac.rs ** Жалчина Глигоријевић, Урбанискички завод Београда, ЈУП, zaklina.gligorijevic@urbel.com *** Небојша Стефановић, научни сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, nebojsa@iaus.ac.rs of persistence.the authors focus in the paper on the segment of the physical reconstruction of the city core, which is especially important in areas that have suffered some form of discontinuity in the development, sometimes as a result of the historical flow of events, war or natural disaster. The specificity of the German cities is the combination of layers of different periods, cultural heritage that survived the war destruction, renewed structures, more or less according to the originals and reconstructed parts of the urban tissue, in the style of contemporary epochs and trends. Examples of urban renewal and reconstruction of cities Leipzig and Dresden provide insight into which way the process can take place, and give a visualization what can be accomplished: concerning the models ofurban renewal and relationship with the physical improvement of historic heritage, recycling of brownfields, new use and treatment of public spaces, interpolation of contemporary architecture in a historical context, reconstruction in original form or in the spirit of the cotext, a change oflanduse or the redesign of the architecture and urban development concepts from the previous era. One of the important conclusions, is how we treat urban and architectural heritage, no matter from which period dates, because a content and the beauty of the city is composed of visible layers set in dialogue, as a testimony of duration, lifestyle and adaptability and essential for the identity. Key words: urban renewal,reconstruction, recycling, protection, heritage, identity УВОД Терминолошки гледано, урбана обнова (рехабилитација, ревитализација, регенерација, унапређење, оживљавање, ренесанса, ремоделација и сл.) шири је појам од урбане реконструкције, и док се први односи на интегралан процес који подразумева општи бољитак, јер обухвата и сфере социјалног и економског унапређења и развоја, други термин се више везује за мањи или ужи сегмент и интервенције на физичкој структури града (Petrić, АУ

55 Milinković, 2017). Циљ урбане обнове је подизање квалитета живота целог насеља (може се односити на ужу или на ширу територију урбаног места), у складу са стратегијама развоја, кроз превазилажење лоцираних проблема и захваљујући препознатим потенцијалима, уз увођење нових подстицајних садржаја, поштујући принципе одрживости и отпорности (resilient). Мере и политике, као и ефекти, могу се преливати из области економског развоја (подстицање локалних малих и средњих предузећа, отварање нових радних места и преусмеравање са индустријске производње на терцијалне делатности, развој туризма и сл.), програма друштвеног благостања (доступност служби социјалног стандарда, брига о осетљивим групама и њиховој видљивости и инклузији), еколошких услова за здраву животну средину и широког дијапазона других области које захвата урбана структура. Стратегије очувања и развоја се базирају на јасном сагледавању постојећих потенцијала и њиховом обилатом коришћењу у будућности. Принципи очувања наслеђа и реконструкције се уклапају у генерални концепт обнове, па је и извршен прелаз са пасивног на проспективни став, тј. напуштен је принцип решавања судбине градитељског наслеђа кроз статичну конзервацију музеификацију (Danilović Hristić, 2016). Приступање активној заштити целине и динамичној рехабилитацији подразумева интегрисање наслеђа у савремене токове живота, уз потенцирање идентитета места. У ту сврху примењују се све расположиве методе и мере: од заштите оригиналног, тј. изворног, контекста и вредних примерака урбане мреже, јавних простора и градске архитектуре, преко промене намене или рециклаже простора и објеката, до селективног уклањања и замене објеката који нису оцењени као вредни или су девастирани. Могућа је интервенција у виду савремених анекса и интерполације нове архитектуре у амбијент и контекст, при чему се мора водити рачуна о односу и релацијама, пропорцији и размери, али и изградњи радикално другачије форме у историјском урбаном амбијенту. ПРИМЕРИ ИЗ НЕМАЧКЕ Сензибилитет у избору тема и мера урбане реконструкције је веома важан, јер нису у питању само физичка обнова градских целина или појединачних објеката, већ и однос према колективном сећању и доживљају града, враћање кључних детаља који недостају и заштита вредног наслеђа. Појам retention, који би се могао превести као потреба или способност да се продужи век трајања и запамти, посебно ако је нешто вредно у смислу идентитета и континуитета, ушао је у употребу и постао део стратешких циљева у домену обнове. Градови у Немачкој имају слојевитост урбаног и архитектонског наслеђа, али и празнине настале АУ као последица Другог светског рата, a специфичност источног дела земље су и урбане форме великих размера, настале у социјалистичком послератном периоду. Према званичној листи непокретних културних добара, око 75% наслеђа лоцирано је на територији некадашње Источне Немачке, а за заштиту споменика год., у овом делу земље издвојено је око 65 милиона евра, а у западном делу око 37, док је за урбану реконструкцију издвојено подједнако, око 98 милиона евра. Свеобухватни, тј. интегрални приступ, који се спроводи у урбанистичкој пракси у Немачкој, даје преглед иновативних и креативних метода које у себи интегришу стратегије чувања и заштите, тј. даје могућност реновирања и редизајнирања историјских четврти, појединих стамбених зона и јавних градских простора, у коресподенцији са много широм и свеобухватнијом стратегијом која обухвата и економски развој суседства, подстицање и оснаживање локалних бизниса, самозапошљавање, посебно у сектору креативних економија, унапређење животне средине, анимацију и едукацију (фасилитацију) становника кроз различите процесе партиципације (у оквиру планирања, социјалне инклузије, прихватања културне разноликости и сл.). Посматрајући град са више аспеката и анализирајући његове потенцијале и слабости, унапређујући све сфере градског живота, истовремено се пажња посвећује и детаљу, посебно ако се односи на евоцирање меморије места. Финансирање бројних пројеката из области урбане реконструкције захтева издвајање озбиљних средстава из буџета, што се остварује кроз суфинансирање на федералном, државном (регионалном) и локалном (град, општина) нивоу, али се финансирање остварује и кроз приватно-јавно партнерство, фондове и програме ЕУ или из донација. Изабрани примери из два источнонемачка града дају увид у теме: физичког унапређења средине, односа према историјском наслеђу, урбане обнове, рециклаже градског земљишта и нове употребе и третмана јавних простора 1 (Šijaković, Bajić, 2017). Тако су, нпр., као стратешки циљеви, препознати на основу историјских услова развоја и највећих потенцијала града, код Дрездена истакнути: јак културни идентитет, уметност, креативност и развој туристичке понуде, док је у случају Лајпцига као кључни фактор означен трговачки и сајамски карактер града. ИНТЕРПОЛАЦИЈА И РЕЦИКЛАЖА У ЛАЈПЦИГУ Град Лајпциг данас има око становника (са окружењем 1,1 милион), а познат је по трговачком карактеру, као значајан образовни центар и место издавачке индустрије, у складу са чим су и настале намене попут великог сајамског простора и железничке станице. 2 1 Одлични су и примери реконструктивних захвата у Берлину и Улму (на крајњем западу). 2 Најстарији сајамски град на свету и највећа железничка станицу у Европи. 55

56 Сл. 1. Локације у Лајпцигу: 1. Аугустусплац, 2. Железничка станица, правци пешачких улица (горе, лево; цртеж аутора на подлози Google maps), урбанистички план (горе десно, извор: de/construction-and-residence/ urban-development), град у процесу обнове, 2010 (доле) Fig. 1. Sites in Leipzig: 1. Augustusplatz, 2. Railway station, pedestrian streets (above, left; drawing by authors on Google maps background), urban plan (top right, source: de/construction-and-residence/ urban-development), city in the process of renewal, 2010 (below) Сл. 2.Augustusplatz, Paulinum (средина, доле и десно, извор: campus-augustusplatz.de) Fig. 2. Augustusplatz, Paulinum (center, below and right, source: АУ

57 Значај и примат града се мењао у складу са историјским догађајима, да би на крају одиграо кључну улогу у паду комунизма, рушењу Берлинског зида, као симбола поделе, и у уједињењу два дела Немачке, захваљујући протестима и упорним окупљањем грађана код цркве Св. Николе (Ascher Barnstone, 2004). Према спроведеним анкетама и показатељима економског раста, данас је то најпожељнији град за живот у Немачкој, 3 те је добио популарне надимке Бумград источне Немачке, Хиперциг и Бољи Берлин. Инсистира се подједнако на развоју терцијалних делатности, што је у складу са традицијом града и јавним садржајима из сегмента културе и едукације. Креативна сцена града, шанса за почетничке иницијативе и животни стил грађана су допринели да се обнови и настави оно што је давно започето (Haase, et al., 2012). Последње две и по деценије интезивно се ради на обнови и заштити културноисторијског наслеђа, 4 бољим условима становања, компактности градског ткива и рециклажи и пренамени неискоришћених или напуштених/запуштених локација (Sawicka, 2017), културном идентитету града, мрежама јавног градског превоза, саобраћајним и инфраструктурним пројектима и обликовању јавних простора (Neill, 2004). (Сл.1) 3 GfK Мarketing, 4 За разлику од Дрездена, иако бомбардован, Лајпциг је мање изгубио у смислу наслеђа сегменталну, а не свеукупну површину централне зоне, јер су више циљани значајни индустријски објекти на ободу. Анализом два примера, у самом историјском центру града који има елементе ренесансног и барокног стила у комбинацији са објектима насталим у доба индустријализације (стил у Немачкој познат под називом Gründerzeit), илустроваће се приступ урбаној обнови града у послератном периоду и након уједињења. На једном од главних градских тргова Аугустусплац (Augustusplatz), на коме се налази концертна дворана Гевандхаус (Gewandhause), а са друге стране трга налази се зграда Опере, са атрактивним фонтанама и на самом почетку пешачке зоне у улици Grimmaische изграђен је год. солитер од 36 спратова. 5 Са својих 150m висине то је највиша зграда у граду, у облику отворене књиге, која је припадала кампусу Универзитета, па су је грађани због изгледа и намене прозвали Зуб мудрости (Weisheitszahn). Тадашња идеја је била да се обележи и нагласи центар урбаног језгра изградњом висином доминантног објекта. Касније је Влада државе Саксоније продала зграду Инвестиционој банци, као пословни објекат, да би се у периоду год. извршила њена реконструкција, када је алуминијумска фасадна облога замењена сивим гранитом, а на крову је отворен видиковац. Универзитет у Лајпцигу је основан на самом почетку 15. века и значајно је допринео статусу града и развоју издавачке делатности, посебном односу према књизи, као и успостављању Лајпцига као центра права и судства. Због ове традиције било је веома важно питање 5 Архитекта Hermann Henselmann Сл.3. Жезничка станица Leipzig Hauptbahnhof (горе лево, извор: bahnhof.de/bahnhof-de/leipzig), првонаграђено решење за урбану рециклажу земљишта железничке станице (десно, доле; извор: Fig. 3. Railway Station Leipzig Hauptbahnhof (top left, source: the first prize for recycling urban land of railway station (right, bottom; source: studio-wessendorf.de/wessendorf/stadtraum_bayerischer_bahnhof) АУ

58 односа према овој намени. Непосредно поред солитера налазила се локација некадашње цркве Св. Павла која је срушена год., за време комунистичког режима, како би се направило места за зграду Универзитета. После дуже дебате, пронађен је компромис да се изгради, већим делом секуларна, а мањим делом сакрална грађевина (један део је за религијску употребу), названа Паулинум (Paulinum), која својим изгледом асоцира на архитектуру некадашње цркве, али је потпуно савремена у свом изразу. 6 Објекат који припада Универзитету је свечано отворен год. и одмах је постао нови симбол града (Сл. 2). Други пример је везан за Железничку станицу из год. са 24 перона, која је централна за међуградске и међународне возове, а уједно је и веза са аеродромом и део градског саобраћајног система. Сама зграда станице, осим своје основне функције, оријентисана је ка свим потребама путника, те садржи и тржни центар на више етажа. Ова намена обухвата огроман простор у центру града који заузимају колосеци. Још крајем 19. века уочена је потреба да се градски железнички саобраћај спусти испод нивоа земље, али су планови за изградњу тунела, услед историјских околности, започињани и прекидани више пута, да би до реализације коначно дошло год., изградњом две подземне платформе. Тунел је преузео део саобраћаја, а кроз процес реконструкције фазно ће се смањивати површина земљишта под шинама. За Лајпциг, који бележи константан економски раст, иначе је карактеристично велико улагање у инфраструктурне пројекте. Истовремено, год., расписан је међународни урбанистички конкурс за пренамену, изградњу и пејзажно уређење 40ha железничког земљишта. 7 Урбаном рециклажом добијени су нови јавни простор, тј. парковска површина која је недостајала централној градској зони, и нова површина за стамбену изградњу као допуна урбане матрице (Сл. 3) 6 Архитекта Erick van Egeraat 7 Награђен рад Jörg Wessendorf Architekt, Landschaftsarchitektur Atelier Loidl Сл. 4. Поглед на центар Дрездена после разарања у Другом светском рату год. (лево, извор: рашчишћене рушевине год. (средина, извор: geschichte/zeitgeschichte/deutschlandarchiv), зграда Академије лепих уметности обрасла у коров, снимљено год. (десно). ОБНОВА И РЕКОНСТРУКЦИЈА У ДРЕЗДЕНУ Почетком XX века Дрезден, главни град области Саксонија, са пола милиона становника, био је по величини четврти град у Немачкој, 8 познат и признат као центар музичке културе, са јаком уметничком сценом, посебно експресионистичким сликарским покретом и великим бројем позоришних представа. 9 Доласком Националсоцијалистичке радничке партије Немачке на власт ситуација се мења, у смислу ограничења свих врста слобода, а најтрагичнији догађај је рушење Семпер синагоге године. За време ратних сукоба, град је био поштеђен већих разарања, да би при крају рата, од 13. до год. претрпео бомбардовање од старане британских и америчких ваздухопловних снага, у комо је погинуло више од половине становништва, 10 уништено значајно културно наслеђе као и мостови на реци Елби (Beganz, 2007). По потписивању капитулације год., совјетска војска улази у град и убрзо започињу радови на рашчишћавању рушевина, успостављању инфраструктуре неопходне за живот у граду (текућа вода, гас за грејање), обнављању трамвајског саобраћаја, затим обнови појединих објеката у центру града. Убзо ће позориште почети поново да ради, поново ће се отворити Универзитет (Diefendorf, 2015). Када се год. формирала Немачка Демократска Република (DDR), започела је нова ера у урбаној реконструкцији и делимичној конзервацији историјског језгра града (Pendlebury, 2009), коју су обележили реконструкција појединих историјских грађевина 11 и изградња више објекта 12 у препознатљивом стилу тог доба и те идеологије. 8 После Берлина, Хамбурга и Минхена 9 Дрезден је имао места у позориштима, убедљиво највише у целој Немачкој. 10 Непосредно пре рата Дрезден је имао око становника, да би после рата и бомбардовања преживело око , што значи да је број становника умањен за 58,57%. 11 Јоханеум (Johanneum), некадашње краљевске штале, XVI век, данас Музеј транспорта (обнова ), зграда Парламента и Суда (Oberlandesgericht) из XVIII века, Академија лепих уметности, Albertinum, Landhaus, зграда опере Semper 12 Објекти на Алтмаркт тргу , реконструкција Прагер/Прашке улице (Prager Straße) год.; Палата културе год. између два трга, старе и нове пијаце (Altmarkt, Neumarkt); неадекватно проширење зграде Полицијске управе, реализовано и уклоњено године Fig. 4. The View of the centre of Dresden after the destruction in World War II in (left, source: removal of ruins, (center, source: zeitgeschichte/deutschlandarchiv), the building of the Academy of fine arts in overgrown weeds, recorded (right) АУ

59 Сл. 5. Локације од значаја у ужем центру Дрездена: 1 Неумаркт, 2 Алтмаркт, 3 Прагер штрасе и локације историјског центра и силуете уз реку (горе лево, цртеж аутора на подлози Google maps), урбанистички планови и пројекти за обнову најужег центра града (извор: Preservation) Fig. 5. Sites of importance in the Centre of the Dresden: 1 Neumarkt, 2 Altmarkt, 3 Prager Street and location of historic centre and silhouettes upriver (top left, drawing by authors on Google maps background), urban plans and projects for the reconstruction of the centre of the city (source: Monument-Preservation) Остали објекти су, углавном, санирани и остављени у полуразрушеном стању, декларативно као сећање на ужасе рата и страдања, али објективно због недостатка средстава за даљи процес обнове. (Сл. 4) Из појединих, до пола срушених, објеката растао је коров, а неки градски простори, рашчишћени од рушевина, постали су простори за паркирање возила, због чега је преовладавао осећај потпуног разарања. Пад Берлинског зида год. и уједињење две Немачке год. створили су услове за наставак интензивне урбане реконструкције и обнове историјског језгра Дрездена (Engel, Herm, 2011; Macdonald, 2013). Нажалост, одлука да се изгради мост са четири саобраћајне траке преко реке Елбе, баш у заштићеној зони, без обзира на његову функционалну оправданост, год. довела је до брисања долине Елбе у Дрездену (око 18 km дужине), културног пејзажа значајног по силуетама објеката из 18. и 19. века, са УНЕСКО листе Светске културне баштине (Waldschlößchenbrücke bridge and World Heritage status, 2006). Данас, према евиденцији надлежне службе за заштиту, град има око појединачних културноисторијских споменика и 8 урбанистичких области под режимом заштите. У низу пројеката у централној градској зони се истичу три: 1) из домена потпуне реконструкције по узору на оригиналан објекат, 2) из домена урбане обнове савременим објектима, али у маниру уклапања у историјско окружење и 3) из домена редизајна објеката и јавног простора из послератног периода. (Сл. 5) Иако је после уједињења град почео да губи становнике, који су због бољих услова живота и рада прелазили у западни део земље, стратегијом за развој која у први план ставља културни идентитет, туристички потенцијал, сектор универзитетског образовања и развој индустрије савремених информационих технологија, град је поново постао пожељно место за живот. Одлука о потпуној реконструкцији Богородичине цркве (Frauenkirche, арх.george Bähr) на тргу Неумаркт донета је год., на основу иницијативе грађана, после бројних јавних дебата и одобрења пројекта од стране Евангелистичке лутеранске цркве Саксоније, и тако је, после 60 година (свечано отварање је одржано ), град повратио своју карактеристичну силуету са куполом цркве (Hobson, 2004, Isaacs 1998). (Сл. 6) Затим је уследио интезиван процес планирања, како би се, осим објекта АУ

60 Сл. 6. Послератно стање (горе лево, извор: реконструисан објекат цркве и окружење трга, Fig. 6. After war situation (top left, source: reconstructed church and surrounding of the square, цркве, реконструисао и целокупни трг. Радови су почели 1994, а иницијално је било планирано да се заврше до год. и до прославе јубилеја града, али је обнова текла и брже од плана, пре свега захваљујући финансијским средствима од 125 милиона евра, прикупљеним, првенствено, од донација. Остаци цркве су деценијама били одржавани од стране надлежне службе заштите, а било је потребно 18 месеци археолошког рашчишћавања шута, запремине m 3 и висине од 13 m, да би се сваки блок камена обрадио и каталогизовао. Све што је могло да се инкорпорира у зидове нове цркве враћено је, тако да је око 40% оригиналног материјала поново употребљено, уз потребно ремоделовање и уклапање. Резулат тога је видљива разлика у боји на фасади, што уједно представља јединствено сведочанство историје. Ово је била прва фаза реконструкције трга, тј. објеката који га окружују, све је започето исте године и доследно се спроводи блок по блок, зграда по зграда, у комбинацији обнове, где је то могуће, или и интерполације модерне архитектуре, уз поштовање хоризонталне и вертикалне регулације, али и парцелације и фасадног ритма. Реконструкција потпуно уништеног окружења трга Алтмаркт започета је год., а у току последњих десетак година је актуелизована изградњом објеката по ободу трга. (Сл. 7) Простором доминирају монолитна социјалистичко/модернистичка зграда Центра културе са северне стране и звоник обновљене цркве Св. Крста са југозападне стране. На западној страни је зграда са дугим низом колонада којој се, на први поглед, не могу одредити ни време настанка ни намена, али се, пре свега, својим волуменом, материјализацијом и евентуално стилском обрадом стапа са околином. 13 У питању је, на конкурсу из год., првонаграђена реинтерпретација градског трговачког миљеа, у комбинацији са становањем, хотелом и пословним простором, унутар кога се, повезан пасажима, налази тржни центар Галерија. Рушењем административне зграде хемијске компаније год. створена је могућност за проширење са 3 на укупно 5 блокова, што је и реализовано год., тако да сада комплекс има око m 2 на 2,5ha површине. Трећи пример је интервенција у оквиру простора Прашке улице, која је задржала утисак о јавном простору и физичкој структури која га уоквирује и сачувала дух времена када је простор развијан (Wölfle et al. 2006; Nitzschke, Loesch, 2014). Улица повезује главну железничку станицу и пијачни трг Алтмаркт и од свог настанка, као и током ширења 13 Архитекте Manfred Schomers, Rainer Schürmann 14 Lindehaus 1966/ АУ

61 Сл. 7. Некадашњи (горе лево, извор: и данашњи изглед делова пијачног трга Алтмаркт, спољни и унутрашњи изглед трговинског центра Галерија, FIg. 7. The former (top left, source: and its present appearance, Altmarkt square, external and internal facade of the Trade Center Gallery, града средином 19. века, представља важну трговачкопословну улицу, у којој се налазе бројни садржаји, значајни и екслузивни објекти. После бомбардовања и огромног разарања, цео простор је потпуно рашчишћен од рушевина, да би год. био расписан урбанистичко-архитектонски конкурс на ком су се појавиле различите идеје, од донекле верне реконструкције некадашњег изгледа, до потпуно нове форме отвореног блока, ближег Ле Корбизјеу него социјалистичком реализму (Crowley, Reid, 2002). Победила је модернистичка визија, која се састојала из регулације улице од 80m ширине, са источне стране оивичене континуалном стамбеном зградом око 250m дужине, спратности П+12, а са западне стране, управно на ток кретања улице, постављена су три објекта, тј. солитера хотела, 15 исте спратности, са везом П+2 између њих, која има комерцијалну намену. Стамбена зграда представља другу по дужини изграђену у Немачкој (носи назив Прашка линија ), а у себи је оригинално садржала око 615 малих стамбених јединица. Још једна карактеристика ове улице је њено претварање у пешачку зону год., међу првим у Немачкој, по узору на Lijnbaan у Ротердаму, а тај карактер се задржао до данас (Энгель, 2014). Цео комплекс је грађен у панелном систему конструкције са хоризонталном фасадном поделом на 15 Архитекте хотела 1968/69: Kurt Haller, Manfred Arlt и Karl-Heinz Schulze АУ бетонске парапете обложене керамичким мозаиком. У тренутку отварања, хотели су имали капацитет од лежајева и ресторан са 330 места. На северном делу налази се реперни објекат биоскопа и сале за предавања Rundkino, у облику ротонде пречника 50m и висине 20m, један од најмаркантнијих објеката послератног модернизма у Дрездену. 16 Јавни простор обухвата правце кретања, места за одмор, фонтане, бројне савремене уметничке скулптуре и озелењене џепове 17 (Danilović Hristić, Vukotić, 2012). Реконструкција је изведена фазно и врло пажљиво, са циљем да се простор осавремени и обогати, али и да се сачувају сви битни елементи оригиналног урбанистичкоархитектонског решења. Изграђени су подземна гаража и нови објекат биоскопа Уфа (Ufa Cinema Center), 18 тзв. Kристална палата, који садржи осам пројекцијских сала, са места и има површину од 6.200m 2. После поплава Елбе год., јавни простор је поплочан, а зеленило 16 Архитекте : Manfred Fasold и Winfried Sziegoleit, учешће у пројекту Gerhard Landgraf, Waltraud Heischkel и Theo Wagenführ 17 Аутори уређења и уметничких елемената: Leoni Wirth, Vinzenz Wanitschke (фонтана), Dieter Graupner (уметничка интервенција на зиду, облога од керамике), Josef Pietsch, Johannes Peschel, Wilhelm Landgraf, Karl Schönherr, Siegfried Schreiber и Constantin Meunier (скулптуре у простору) и др. 18 Архитектонски биро COOP HIMMELB(L)AU Wolf D. Prix, Helmut Swiczinsky + Partner. Пројекат је победио на конкурсу 1993, а објекат је реализован год. и добитник је немачке награде за архитектуру године

62 Сл. 8. Прашка улица, макета награђеног решења год. (горе, лево, извор: Рундкино (доле, лево) изглед Прашке улице, год. (средина и десно) Fig. 8. Prager Street, model of the awarded design (top, left, source: lehmstedt.de/prager_strasse.htm), Rundkino (below, left), appearance of the Prague street, (centre and right) обновљено. Стамбена зграда је реконструисана год., а измене су вршене и у унутрашњости, чиме су стамбене јединице незнатно повећане, а број станова је смањен на 560. Наравно, као и сваки велики пројекат, и овај је био контроверзан због робне куће Центрум из 1976/78. год. коју је карактерисала алуминијумска фасада. Објекат је, упркос противљењу дела стручне јавности, која је сматрала да је то вредан репрезент једног периода у архитектури, срушен год., да би се на том месту подигао нови тржни центар (Centrum Gallery), отворен године. Архитекта Петер Кулка (Peter Kulka) је ипак имао однос према срушеној робној кући, понављајући карактеристичне фасадне елементе у облику саћа. Наведени пример у целини илуструје реалан, и у неким сегментима чак веома сензибилан и сентименталан, однос према једном историјском периоду и архитектури тог доба, истичући њене атрибуте и квалитете и пажљиво вршећи надградњу и осавремењавање (Wise, 1998). (Сл. 8) ЗАКЉУЧАК Једно од битних питања које се намеће јесте како треба да се односимо према урбанистичко-архитектонском наслеђу, без обзира из ког периода датира. Иако данас имамо више поштовања према објектима из даљих историјских времена, не смемо заборавити да садржајност и лепоту града чине видљиви слојеви присутни у његовом настајању, међусобно постављени у дијалог, који сведоче о трајању, начину живота и прилагодљивости. Идентитет места зависи директно од слојевитости и приступа у надградњи, нових и савремених елемената, истицања различитости или принципа уклапања. Однос према појединим епохама, идеолошки условљеним и усмераваним ка одређеном стилу, такође мора да буде одговарајући, критички коректан, јер су и оне део наслеђа и историје града. Наравно, свака интервенција у урбаном ткиву подложна је суду стручне јавности, са различитих аспекта: архитеката, урбаниста, заштите наслеђа, пејзажних архитеката, инжењера саобраћаја, инфраструктуре, итд., који чак и када раде у истом тиму не морају да имају исте ставове о томе шта су приоритети или вредности, али могу да постигну консензус или компромис уз изузетно залагање. Транспарентност и отвореност за коментаре и идеје који долазе из шире јавности је такође пресудна за формирање финалног става, јер грађани понекад имају посебан сензибилитет према граду, заснован на меморији и личном доживљају простора. Ово је посебно важно када се приступа реконструктивним захватима у осетљивим историјским зонама, где се морају ускладити услови заштите и очувања са потребама савременог живота, на шта указују и анализирани примери. ЛИТЕРАТУРА Ascher Barnstone, D. (2004) The Transparent State: Architecture and Politics in Postwar Germany, Routledge Beganz, D. (2007) Dresden, Architektur und Kunst, Michael Imhof Verlag GmbH & Co, Petersberg Crowley, D., Reid, S.E. (2002) Socialist Spaces: Sites of Everyday Life in the Eastern Bloc, Bloomsbury Academic Danilović Hristić, N. (2016) Touristic Option as a Stategy for Preserving Historical Places, Conference Proceedings Preservation and Improvement of Historic Towns, Third International Conference Sremski Karlovci: Municipality of Sremski Karlovci, Provincial Institute for the Protection of Cultural Monuments, Petrovaradin (PIPCM), pp Danilović Hristić, N., Vukotić, М. (2012) Savremena umetnost u javno-političkom urbanom prostoru, Arhitektura i urbanizam, 34, str Diefendorf, J. M. (2015) Rebuilding Europe s Bombed Cities, Springer АУ

63 Энгель, Б. (2014) Послевоенный модернизм Дрездена: перспективы градостроительства. Проект Байкал, 39-40, стр , announce_present.html?id=569, приступљено Engel, B., Herm, T. (2011) Brownfield Regeneration, Best practices and experiences in Dresden, Urban Planning Office Dresden, Presentation on Brownfield Days in Ruda Slaska, Poland Haase, A., Herfert, G., Kabisch S., Steinführer, A. (2012) Reurbanizing Leipzig (Germany): Context Conditions and Residential Actors ( ), European Planning Studies, Vol. 20, No. 7, pp Hobson, E. (2004) Conservation and Planning Changing Values in Policy and Practice, Taylor & Francis Isaacs, R. (1998) Canaletto s Dresden: Rebuilding a Lost Urban Image In a Time of Rapid Change, In: Dandekar, H.C. (ed.) City, Space + Globalization, An International Perspective, College of Architecture and Urban Planning The University of Michigan, Chapter 4, pp Ladd, B. (1990) Urban Planning and Civic Order in Germany, , Harvard University Press Macdonald, S. (2013) Memorylands: Heritage and Identity in Europe Today, Challenges of Urban Transformation in Europe, Routledge Nitzschke, K., Loesch, P. (2014) Die Prager Straße, Geschichte einer Dresdner Prachtstraße, Ausstellung im Buchmuseum der Sächsischen Landesbibliothek Dresden, 25. Juni 29. September Neill, W. J. V. (2004) Urban Planning and Cultural Identity, Psychology Press Pendlebury, J. R. (2009) Conservation in the Age of Consensus, Routledge Petrić, J., Milinković, M. (2017) Pojmovnik prostornog planiranja, Institut za arhitekturu i prostorno planiranje Srbije, Beograd Sawicka, I. (2017) Аnaliza metod rewitalizacji w niemieckim mieście Lipsk i możliwość zaadaptowania ich na grunt miasta Gniezna, Zeszyty Naukowe, Uczelni Vistula, Architektura 57(6), pp pristupljeno Šijaković, M., Bajić, T. (2017) Architectural dimension of sustainability: Re-establishing the concept of recycling, Spatium 37, pp Waldschlößchenbrücke bridge and World Heritage status (2006) City of Dresden, Lord Mayor. приступљено pristupljeno Was Bleibt, Architektur der nachkriegsmoderne in Dresden (2008) Balance Film GmbH, Autorin: Susann Buttolo, dokumentarni film Wise, M. Z. (1998) Capital Dilemma: Germany s Search for a New Architecture of Democracy, Princeton Architectural Press Wölfle, G. et al. (2006) The Prager Straße in Dresden, To deal with the legacy of postwar modernism, Kunsttexte.de, No. 1, pristupljeno НАПОМЕНА: Све илустрације у тексту, осим оних за које су посебно наведени извори, су ауторске, настале у периоду /2010. Рад је настао као део истраживања у оквиру научних пројеката ТР36035 и ТР АУ

64

65 МЕШОВИТЕ НАМЕНЕ КЉУЧНИ ПАРАМЕТАР ПЛАНИРАЊА САВРЕМЕНИХ ГРАДОВА Награђена докторска дисертација Факултет техничких наука, Департман за архитектуру и урбанизам, Универзитет у Новом Саду Кандидат: др Марина Царевић Томић Ментор: проф. др Милица Костреш Докторска дисертација Мешовите намене кључни параметар планирања савремених градова, кандидаткиње Марине Царевић Томић, одбрањена је год. на Департману за архитектуру и урбанизам, Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду. Истраживање, ново за нашу средину, било је усмерено ка разматрању савременог града кроз призму мешовитих намена и ка наглашавању њиховог значаја у одређивању токова и динамике људских активности у простору. Захваљујући систематичном приступу и оригиналном доприносу, јасно изложени резултати рада применљиви су и у оквирима будућих научних истраживања, али и у планерској пракси, са циљем суштинског повезивања квантитативних показатеља, са једне, и есенцијалних квалитета градских простора, са друге стране. Уз уочавање непостојања систематских знања о томе како постићи оптималну комбинацију намена у одређеном простору, а као допринос наглашавању потребе за свеобухватним изучавањем тематике мешовитих намена, рад је започет научним тумачењем њихове концепције и критичким сагледавањем ширег оквира теме. Фокус ка разумевању савременог урбаног оквира са аспекта мешовитих намена омогућио је јаснији увид у функционисање урбане структуре, а овај феномен истакнут је као важан покретач и индикатор збивања у простору. Резултати истраживања омогућили су идентификацију специфичних предности развоја на принципу мешовите намене и указали на препреке које се могу јавити у имплементацији. Кроз сагледавање ширег друштвенокултуролошког оквира и основних урбаних тема, као што су саобраћај, морфологија, јавни простори и урбанитет, успостављене су корелације између ових аспеката и мешовите намене. Наведене теме су такође издвојене и као својеврсни квалитативни показатељи, чије поимање у контексту мешовите намене доприноси унапређењу планирања простора. Пошто су узети у обзир принципи планирања и предности које се постижу комбиновањем намена, закључено је да је обухват суседства, радијуса од око 400 m, најрелевантнији просторни ниво за разматрање заступљености садржаја и односа међу њима. Уз то је истражено и који су нумерички показатељи индикативни како би се квантитативно одредили простори мешовите АУ намене, где се индекс изграђености истиче као најважнији. Као један од најбитнијих резултата рада издваја се и редефинисање индекса мешовите намене, засновано на теоријским истраживањима и прилагођено суседству као просторном обухвату, те усклађено са природом развоја намена у урбаним срединама. Основно унапређење, у односу на постојећу категоризацију, огледа се у третирању нестамбених намена, које су у раду разврстане на примарне нестамбене намене и секундарне нестамбене намене, уместо на пословање и услуге, док становање и даље остаје као засебан тип. Предложена подела има за циљ оптимизацију дистрибуције намена у планерској пракси и покушава да одговори на уочени карактер развоја намена одоздо (bottom-up), насупрот једнозначном планирању од горе (top-down). Уз то, формиран је методолошки апарат за анализу мешовитих намена у конкретним просторима, а настао комбиновањем постојећих метода Space Syntax и Space Matrix и редефинисаног индекса мешовите намене. Анализа конкретног предмета истраживања, града Новог Сада и одабраних суседстава, омогућила је разумевање околности које су довеле до тренутне диспозиције намена у граду, као и планерског односа према концепту мешовите намене и његове примене у урбанистичким плановима. Приликом анализе фрагмената, идентификоване су одређене правилности када су у питању релације између намена које се појављују у простору и других елемената, али и извесна одступања од њих, која се приписују чињеници да се процес развоја Новог Сада мењао у зависности од бројних конкретних локалних услова. Ово је јасно водило ка потврђивању једне од важних хипотеза истраживања и закључку да су обрасци заступљености и диспозиције намена у неком простору резултат друштвено-економског контекста и идеолошких принципа планирања из периода у којем су настајали. Анализа релација између образаца заступљености и комбиновања намена, као и фактора који утичу на формирање тих образаца и карактеристика које се постижу као њихов резултат, показала је сву сложеност и међузависност набројаних аспеката и истакла да стање у простору које настаје као последица деловања одређених сила, истовремено постаје и чинилац који утиче на мењање постојећег обрасца заступљености намена. Унапређење 65

66 стратегије планирања намена у градовима окарактерисано је као један од приоритета одрживог развоја градова, па су на основу резултата рада дате и препоруке за побољшање планирања мешовитих намена (подељене на опште и оперативне), а осмишљене тако да подстакну адекватно ангажовање свих учесника подједнако важних у процесу градоградње носилаца власти, економских актера, планера и грађана у оквиру сопствених поља деловања. Предложене мере дефинисане су кроз интегрални оквир,који покрива мноштво тема одговарајући на бројна питања како би се оствариле предности развоја на принципу мешовите намене. Пошто су сажети целокупни резултати истраживања, закључено је да је степен мешовитости намена кључни параметар који указује на динамику активности градског простора, а предложени индекс мешовите намене, осим што обезбеђује прецизније информације о томе у којој су мери постојећа суседства мултифункционална, може да нађе и значајну конкретну примену у процесу планирања при доношењу одлука где и како повећати диверзитет намена да би се постигло активније окружење. Комисија која је оцењивала докторску дисертацију констатовала је да дисертација представља допринос науци као истраживачки рад у којем су свеобухватно размотрени и међусобно повезани утицаји мешовитих намена и серије других урбаних феномена, чиме је омогућено формирање утемељених ставова о савременом граду као сложеном систему. Посебно је истакнут и допринос који рад има као аналитички и синтетички базирана студија мешовитих намена у граду Новом Саду, чиме је дат прилог формирању базе истраживања конкретних простора, која у глобалном оквиру још увек није велика. Дефинисање препорука за побољшање планирања мешовитих намена, као и конкретних мера за њихову имплементацију, такође је високо вредновано, јер отвара могућности за примену у планерској пракси са циљем креирања виталнијих и одрживијих урбаних средина. Као најзначајнији допринос дисертације истакнуто је редефинисање и унапређење индекса мешовите намене, као и креирање оригиналне методологије истраживања, што заједно са целокупним резултатима рада отвара нове перспективе које могу усмерити правце будућих разматрања мешовите намене. др Милица Костреш АУ

67 ФАКТОРИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА ИНФАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА НИШ ГРАНИЦА БУГАРСКЕ Награђени мастер рад Географски факултет, Универзитет у Београду Кандидат: Милица Гачић Ментор: проф. др Бранка Тошић Предмет истраживања мастер рада је подручје инфраструктурног коридора Ниш граница Бугарске, као подручје потенцијално интензивних међуутицаја различитих просторних компоненти, чији развој почива на стратешким и планским документима релевантним у овој области. Методолошки, рад чине два дела. Први се заснива на компаративном приказу и утврђивању заједничких карактеристика, али и могућих контрадикторности већег броја стратешких и планских докумената, од националног до регионалног и међународног нивоа, а други на анализи параметара просторног развоја подручја Kоридора у циљу дефинисања интеракција на нивоу стратешког планирања и њихових последица са аспекта просторне трансформације. Разматрани параметри просторног развоја јесу: промене коришћења земљишта на подручју инфраструктурног коридора, демографскe детерминантe мреже насеља, као и социоекономске и функцијске трансформације насеља на подручју Kоридора. Стога су закључци рада прво дати на нивоу оба сегмента појединачно, да би се у закључним разматрањима прожело стратешки дефинисано и реално стање простора на подручју Коридора и оценио ниво њихове усаглашености. Иако је сам коридор Ниш - граница Бугарске покривен просторним планом подручја посебне намене, и други планови који обухватају део овог подручја подробније разлажу неке од аспеката који су неопходни за организацију простора. Овде је, на тај начин, хијерархијски однос просторних планова веома изражен и утемељен на принципу системског приступа, указујући на то да ће свака промена у простору утицати на остале елементе датог простора. Како су плански документи овог подручја ослоњени на коридор Ниш граница Бугарске, очекивано су највеће промене, као што је приказано, управо и покренуте изградњом у његовим оквирима. Само трасирање захтева уклапање у већ постојећу структуру простора, при чему је неопходно ускладити његово коришћење постојеће Карта намене земљишта у оквиру инфраструктурног коридора Ниш граница Бугарске године АУ

68 и планирано. То значи да је потребно уз сам Kоридор организовати комплементарне намене, док се остале смештају у шири простор подручја. Дефинисање основних намена простора у свим анализираним плановима засновано је на циљевима одрживог развоја, који су имплементирани у национални плански систем. Тако се захтева рационално коришћење земљишта и спречавање пренамене поcебно критичних видова земљишта. Међутим, услед процеса урбанизације, а посебно реализације овог инфраструктурног коридора, свакако ће доћи до концентрисања становника и агломерације активности у овом подручју, а што ће донекле и захтевати потребу за проширењем грађевинског земљишта на рачун других намена, али у одређеним границама, што је препознато и у планским документима. Са друге стране, уколико се узму у обзир анализирани индикатори демографског, социоекономског и функцијског статуса подручја инфраструктурног коридора, управо се и може указати на постојање нижег степена развијености овог дела Србије, али и на усмереност на главни и највећи центар у окружењу. Уочава се да су сви поменути индикатори међусобно каузално повезани, али и под утицајем планирања намене датог простора. Будући да је и концентрација демографских ресурса и функција готово у потпуности иманентна овом појасу, може се закључити да заиста у првој фази развоја инфраструктурни коридор утиче на концентрацију ресурса у свом ужем појасу, док се даљим развојем и потпуним активирањем саобраћајница може очекивати дисперзија овог утицаја дуж Коридора, али на шире подручје и окружење које му гравитира, а што је на стратешком нивоу и прејудицирано. То је оно што Коридор ставља у функцију насеља на овом подручју. Ниш je преко Коридора устаљен као центар интеграције, aли и дистрибуције функција на овом подручју, а и остали мањи центри у низу, понајвише Пирот, по потпуној изградњи саобраћајница требало би да почну да остварују функционални утицај на центре и насеља у свом окружењу. Оваква перспектива остварива је на нивоу миграција, надлежних јавних служби и сл., јер градска насеља су свакако светска жаришта различитих функција, које захтевају адекватну основу за свој развој. Коридор Ниш граница Бугарске је, стога, за простор који је инфраструктурно слабије опремљен, оно што ће га учинити целином, али и што ће га отворити за размену утицаја са окружењем. У случају када је у инфраструктурни развој неопходно улагати значајна средства зарад оспособљавања одређеног простора за функционисање у савременом свету, сви планови, програми и анализе које се том приликом спроводе доприносе даљој имплементацији сличних пројеката у другим подручјима сличних карактеристика. Допринос овог рада се односи на успостављање основних релација на подручју Коридора, које се могу транспоновати и за потребе анализа других потенцијалних осовина развоја и прилагодити специфичностима датог простора. проф. др Бранка Тошић АУ

69 НАГРАДА РАНКО РАДОВИЋ 2017 Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије - УЛУПУДС као оснивач, Архитектонски факултет у Београду, Факултет техничких наука у Новом Саду - Департман за архитектуру и урбанизам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије - ИАУС, Задужбина Илије Милосављевића Коларца, као суоснивачи, установили су год. Међународну награду Ранко Радовић. Од год. у статус суоснивача награде ушли су Урбанистички завод Београда и Потисје Кањижа АД - члан групе WIENERBERGER, од год. статус суоснивача награде добила је Инжењерска комора Србије, а од год. статус суоснивача награде добила је Радио-телевизија Србије. Покровитељи Награде су Министарство културе и информисања Републике Србије и Градска управа града Београда Секретаријат за културу. Награда се додељује за: 1. критичко-теоријске текстове о архитектури објављене у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде, и то за критике, есеје, књиге, предавања и писану реч уопште, 2. реализовано архитектонско дело довршено у истом периоду, 3. телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације реализоване у истом периоду. Награда која носи име архитекте Ранка Радовића основана је са циљем да подстиче, развија и афирмише критичкотеоријску мисао у области архитектуре и архитектонско стваралаштво и самим тим установљава критеријуме за њено вредновање у Србији и на међународном нивоу, што подразумева укључивање Република бивше Југославије и земаља из света са којима је Ранко Радовић сарађивао или у којима је радио. Право учешћа на конкурсу имају појединци, установе, удружења, струковне организације као и сва заинтересована лица која су остварила резултате у једној од три категорије, са територије Србије, као и из других земаља. Конкурс за доделу Награде Ранко Радовић је трајао од 01. септембра до 16. октобра године. На конкурс за доделу Награде Ранко Радовић у категорији критичко-теоријски текстови о архитектури пријавило се 9 кандидата (конкурсних радова), у категорији реализовано архитектонско дело пријавило се 16 кандидата, у категорији телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације пријавило се 3 кандидата. Свечана додела Награде Ранко Радовић одржана је у четвртак, 21. децембра год. у сати у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, Студентски трг 5, Београд. На дан доделе Награде у холу Задужбине Илије М. Коларца отворена је изложба на којој су презентовани радови свих учесника конкурса. Изложба је трајала до 28. децембра године. Током маја год. изложба ће бити одржана на Факултету техничких наука у Новом Саду. НАГРАЂЕНИ Жири за доделу Награде Ранко Радовић у категорији 1 (критичко-теоријски текстови о архитектури урбанизму и граду) донео је одлуку да награду за критичко-теоријске текстове о архитектури урбанизму и граду додели: др Александри Ступар, дипл.инж.арх., ванредни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, за књигу ГРАД: Форме и процеси, издавач Orion Art, Жири за доделу Награде Ранко Радовић у категорији 2 (реализовано архитектонско дело) донео је одлуку да награду за реализовано архитектонско дело додели: Студиу Симовић, одговорно лице: Марија Симовић, дипл. инж.арх., аутори пројекта: Марија Симовић, дипл.инж. арх., Петар Симовић, дипл.инж.арх., за стамбени објекат N1 Housing, Немањина улица, Крагујевац, Србија, Жири за доделу Награде Ранко Радовић у категорији 3 (телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације) донео је одлуку да у год. не додели награду за телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације. АУ

70 Жири Награде Категорија (1) проф. др Милица Костреш, дипл. инж. арх. (председница жирија) проф. др Александар Кадијевић, ист. ум. проф. др Милан Ракочевић, дипл. инж. арх. др Александар Станичић, теоретичар и критичар архитектуре Љиљана Ћинкул, ист. ум. Категорија (2) Мустафа Мусић, дипл. инж. арх. (председник жирија) проф. др Петар Арсић, дипл. инж. арх. доц. др Марко Тодоров, дипл. инж. арх. Јован Митровић, дипл. инж. арх. Милан Димитријевић, дипл. инж. арх. Категорија (3) Снежана Ристић, дипл.инж.арх, уредница редакције за културу Радио Београда 2 (председница жирија) проф. др Оливер Томић, ист. ум. др Милан Попадић, ванредни професор, ист. ум. доц. др Ивана Мишкељин, дипл. инж. арх. Бојана Андрић, драматург, историчар ТВ Србије, публицист Одбор за доделу Награде Ранко Радовић 2017 Одбор чине представници оснивача и по један представник суоснивача: мр Бојан Ковачевић, дипл. инж. арх. УЛУПУДС (председник) Драгана Палавестра, дипл. ист. ум. УЛУПУДС Павле Васев, дипл. инж. арх. УЛУПУДС Дејан Бабовић, дипл. инж. арх. УЛУПУДС др Александар Игњатовић, ванредни професор Универзитет у Београду, Архитектонски факултет доц. др. Милена Кркљеш, дипл. инж. арх. - Факултет техничких наука у Новом Саду, Департман за архитектуру и урбанизам проф. др Марија Максин, дипл. инж. арх. ИАУС, Београд Ксенија Шпадијер Туфегџић, дипл. социолог Задужбина Илије Милосављевића Коларца Љиљана Белош, дипл. инж. арх. Урбанистички завод Београда проф. др Нађа Куртовић Фолић, дипл. инж. арх. Инжењерска комора Србије Данијела Пурешевић, дипл. ист. ум. Радио-телевизија Србије др Мирјана Поповић Радовић представник породице, супруга проф. др Ранка Радовића Секретар Награде Ранко Радовић, Константин Т. Петровић, ист.ум. - УЛУПУДС УЧЕСНИЦИ КОНКУРСА: Категорија (1) критичко-теоријски текстови о архитектури др Дарко Реба, дипл.инж.арх., ванредни професор на Факултету техничких наука у Новом Саду, књига Улични системи и урбана морфологија, издавач ФТН Нови Сад, др Злата Вуксановић Мацура, дипл.инж.арх., научни сарадник, др Весна Мила Чолић Дамњановић, дипл. инж.арх., научни сарадник, монографија Социјално становање у Србији: Алтернативни модели доступни најугроженијим породицама и дискриминисаним женама, издавач PALGO центар, Београд, проф. мр Рајко Љ. Корица, дипл.инж.арх., доц. др Данило С. Фурунџић, дипл.инж.арх., монографија Инфраструктура: Незавински шински систем - Метро систем - Пројекат београдског метроа, издавач Награда у 1. категорији: књига ГРАД: Форме и процеси, издавач Orion Art, 2016., др Александра Ступар Награда у 2. категорији: стамбени објекат N1 Housing, Немањина улица, Крагујевац, Србија, 2016., Студио Симовић АУ

71 Архитектонски факултет универзитета у Београду, др Александра Ступар, дипл.инж.арх., ванредни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, књига Град: Форме и процеси, издавач Orion Art, Александра Мокрањац, дипл.инж.арх., The Architect Milan Lojanica s Belgrade Realm and Visions From a Graduation Project to Julino Brdo and Goclaw, (Београдски светови и визије архитекта Милана Лојанице, од дипломског рада до Јулиног брда и Гоцлава, ), текст објављен у часопису ИАУС-а, Spatium 36, др Бранко Бурмаз, дипл.инж.арх., текст Concept of a device as ananalytical tool in research of architectural queer space, часопис САЈ, др Владимир М. Парежанин, дипл.инж.арх., докторска дисертација Метафоричка интерпретација идеје критичког регионализма у делу архитекте Ранка Радовића, издавач Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, др Дијана Милашиновић Марић, ист.ум., књига Полетне педесете у српској архитектури, издавач Orion Art, др Бранислав Фолић, дипл.инж.арх., књига Нова Школа архитектуре у Београду, издавач Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Категорија (2) реализовано архитектонско дело Уред Два архитекта, Томислав Ћурковић, дипл.инж. арх., Зоран Зидарић, дипл.инж.арх., Кућа за одмор на Муртеру, Хрватска, проф. др Рифат Алихоџић, дипл.инж.арх., мр Елвира Музуровић, дипл.инж.арх., Објекат за административне услуге у Петњици, Црна Гора, Студио Симовић, одговорно лице: Марија Симовић, дипл.инж.арх., аутори пројекта: Марија Симовић, дипл. инж.арх., Петар Симовић, дипл.инж.арх., N1 Housing, Немањина улица, Крагујевац, Србија, Студио Симовић, одговорно лице: Марија Симовић, дипл.инж.арх., аутори пројекта: Марија Симовић, дипл. инж.арх., Петар Симовић, дипл.инж.арх., N8 Housing, Немањина улица, Крагујевац, Србија, Лазар Кузманов, дипл.инж.арх., коаутори: Милјан Цвијетић, дипл.инж.арх., Марина Пејић, дипл.инж. арх., Стамбено-пословни објекат на парцели 4482 КО, Железничка бр. 25, Нови Сад, Србија, Владимир Тодоровић, дипл.инж.арх., Стамбени објекат породичног индивидуалног карактера, Рио де Жанеиро, Бразил, Истраживачки центар за простор, одговорно лице: Игор Кувач, Мала урбанистичко-архитектонска и инжењерска интервенција у отвореном јавном градском простору поред ријеке Врбас у Бањој Луци, Босна и Херцеговина, Студио С радни атеље, Оливер Станковић, дипл. инж.арх., Драгана Стевановић, дипл.инж.арх., Иван Ресан, дипл.инж.арх., Snap Ping Pong Bar, Двојна кућа, Француска 12, Београд, Србија, Стеван Жутић, дипл.инж.арх., Стублина фабрика III, Пројекат ентеријера административног дела фабрике Стублина (окови за алуминијумске конструкције), Стојник (Аранђеловац), Србија, Студио РАУМ, одговорно лице: Милош Раонић, дипл. инж.арх., аутори пројекта: Милан Раонић, дипл.инж. арх., Бранислав Ристовић, дипл.инж.арх., Александра Раонић, дипл.инж.арх., Централна градска зелена пијаца (потпуна реконструкција и доградња), Неготин, Србија, Горан Војводић, дипл.инж.арх., Милена Катић, дипл. инж.арх, Двојни стамбени објекат, Крајишка 4, Београд, Србија, Уред Студио, одговорно лице: Бојана Марковић, дипл. инж.арх., остали аутори: Давид Билобрк, Ивана Јевремовић, Христина Стојановић, Гете институт, реконструкција ентеријера библиотеке у приземљу, Београд, Србија, СТУДИО ПЛАТ.ФОРМ.А, Бојана Ковач Ђурасиновић, дипл. инж.арх., Милош Ђурасиновић, дипл.инж.арх., Фасада стамбено пословног објекта, Шандора Петефија 3/5, Суботица, Србија, Studio Modelart arhitekti, Одговорно лице: Дејан Митов, дипл.инж. арх., Кућа у Смиловцима, Стара планина, Србија, Зоран Радојичић, дипл.инж.арх., Гана карго центар (Ghana Airport Cargo Centre), др Дијана Аџемовић Анђелковић, дипл.инж. арх., др Владимир Анђелковић, дипл.инж. арх., Објекат Основне школе Свезозар Марковић (доградња), Хаџи Милентијева 62, Београд, Србија, Категорија (3) телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације Нина Радосављевић, мастер архитектуре, мурал Инспирација ликом Николе Тесле, Аеродром Никола Тесла, Београд, Србија, Музеј града Београда, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, одговорно лице: Татјана Корићанац, директор, Владан Ђокић, декан, изложба Београдско сајмиште - Повратак у будућност, Конак кнегиње Љубице, Београд, Србија, др Љиљана Благојевић, дипл.инж.арх., аутори: Љиљана Благојевић, Немања Зимоњић, Милица Лопичић, Изложба Оригинално о Николи Добровићу без оригинала, Ликовна галерија Културног центра града Београда, Србија, ЗА УЛУПУДС Константин Т. Петровић, ист. ум., Тел: , admin@ulupuds.org.rs АУ

72 АУ

73 УЛИЦА ЕЛЕМЕНТ СТРУКТУРЕ И ИДЕНТИТЕТА Улица као пејзаж и као друштвена позорница, приказ књиге: Радивоје Динуловић Аутор: др Дарко Реба Издавач: Орион арт, Када смо, пре више од две деценије, најављивали циклус међународних симпозијума Спектакл Град - Идентитет, посвећен променама у мишљењу и града и театра и спектакла 1, и схваћен као систематско истраживање феномена града, спектакла и урбанитета 2, поставили смо, на предлог Ранка Радовића, за предмет другог симпозијума улице и тргове као места урбаног живота, али и значајне просторне чињенице спектакла, игре, уметничког рада и истраживања 3. У то исто време, покренуо је Радовић и магистарски студијски програм Савремена архитектура и урбанизам, на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Један од првих полазника тог програма био је и Дарко Реба. Дарко Реба је одрастао у окружењу посвећеном архитектури и граду, а његов професионални идентитет кључно је одређен сарадњом са Ранком Радовићем, чији је асистент био од оснивања студија архитектуре у Новом Саду. Као ментор, Радовић је своје кандидате усмеравао ка истраживању конкретних појава и проблема, а посебно у сопственим срединама, па у том контексту треба посматрати и избор теме магистарске тезе Дарка Ребе, коју је под насловом Улица елемент структуре и идентитета централних подручја војвођанских градова, одбранио године. На основу тог магистарског рада, Реба је год., у издању Орионарта, објавио књигу Улица елемент структуре и идентитета. Већ је из наслова књиге јасно да се рад Дарка Ребе односи, у проблемском и теоријском смислу, на улогу улице у грађењу физичке, али и менталне структуре града уопште, а не само на примеру Војводине, и, посебно, не само на искуствима пет градова који су били предмет примарног истраживања у магистарској тези: Новог Сада, Зрењанина, Апатина, Сремске Митровице и Куле. Аутор у предговору књиге наглашава да је текст, иако писан готово читаву деценију раније, остао потпуно у изворном облику, али да су илустрације, односно, документи унети у знатно проширеном обиму, због многих урбаних амбијената и култура у којима смо били, у њима се инспирисали и учили 4. Дакле, бављење 1 Ранко Радовић, Како уздах претворити у дело, Позорнице данас, посебно издање Спектакл Град Идентитет, Yустат, Београд, 1996, стр Радивоје Динуловић, Улице и тргови простори спектакла, Yустат, Београд, 1997, стр Ибид. 4 Дарко Реба, Улице елемент структуре и идентитета, Орионарт, Београд, 2010, стр. 1. АУ појединачним овде је, пре свега, увек постављено у најшири контекст, а, у исходу, враћа нас општим појавама и њиховој логици. Начелно, структуру књиге Дарка Ребе можемо посматрати као троделну. Прву тематску и проблемску целину чини његов приказ истраживања које је спровео испитујући феномен улице као морфолошке, али, истовремено, и програмске чињенице, која своја дејства, односно функције, остварује истовремено на бројним упоредним нивоима амбијенталним, језичким, значењским, културалним, социјалним, па и политичко-идеолошким. Овде се Реба креће у веома сложеном, интеридисциплинарном пољу, у коме укршта искуства, ставове и размишљања која је идентификовао у свом теоријском истраживању, а које је било засновано на веома богатом опсегу различитих извора и грађе. Посебну карактеристику првог дела књиге Дарка Ребе чини наглашавање кључних речи у основном тексту, чиме он гради веома специфичан наративни и значењски слој, могло би се рећи и метатекст, који је могуће пратити и готово независно. Тако речи грађена средина, слојевитост, нивои, силе, значење и синтеза (наводим, редом, првих шест појмова означених у књизи великим словима) одмах успостављају проблемски контекст, и непосредно нам дају до знања шта је то што Дарка Ребу превасходно занима, 73

74 и шта је то што ће нам критички приказати у свом делу. А он се овде бави Хамбургом и Венецијом, Берлином и Прагом, Миланом, Грацом и Будвом, као и Римом, Бордоом или Барселоном, како би размотрио најшире варијетете појавности и функција улица насталих и опсталих у различитим историјским, географским и културним просторима. Други део књиге посвећен је градовима Војводине њиховом настанку и трансформацијама, у којима, наравно, улице и улични системи за Дарка Ребу представљају окосницу истраживања. Он, приказујући и анализирајући драгоцене архивске документе, говори о многим урбаним срединама које касније неће детаљно анализирати од Петроварадина, до Сомбора, Суботице и Кикинде али, чија је просторна и морфолошка логика изузетно значајна за разумевање оних ситуација које ће аутор истражити детаљно и продубљено. Овде Реба уочава и разматра низ проблемских равни, и поново, када пређе на тему типова војвођанских градова, разврстаних у односу на уличне системе, посеже за маркацијом речи које види као кључне за свој рад, а међу којима као посебно важне видим морфолошке појмове: регулација, центрично и ортогонално, проблемске одреднице, као што су: идентитет, вредности, људи, обичаји, ритуали или дијалог, као и антиномије: правилно/неправилно, централно/ периферно, главно/споредно. Бавећи се војвођанским улицама у оквиру централних подручја насеља, аутор други део своје књиге закључује типлошком класификацијом, али и проблемским разматрањем два дијалектички схваћена феномена: уличним пејзажем и социјалним животом на улицама. У трећем делу, Реба пажњу усмерава на пет градова Војводине. Он детаљно проучава и приказује три новосадске и две зрењанинске улице, као и по једну улицу у Апатину, Сремској Митровици и Кули. Посебно је занимљиво и важно што сваком од текстова посвећених конкретним улицама Дарко Реба даје готово поетички поднаслов, што његово истраживање помера у сасвим нову раван доживљајну, а тиме личну и субјективну, што видим као посебну стваралачку вредност. Тако, на пример, Лењинову улицу у Кули Реба види и доживљава као деликатни дуалитет, улицу Српских владара у Апатину као линеарни друштвени центар, док је новосадски Булевар oслобођења модерни урбани проспект, а Пашићева улица православни центар града. Књига је закључена веома садржајним и важним табелама, прегледима и индексима, као и, што сматрам посебно важним, интегралним извештајем комисије за оцену и одбрану магистарске тезе Дарка Ребе, коју је написао његов ментор, проф. Ранко Радовић. Овај гест, заиста изузетан и неуобичајен у нашој средини, која не памти дуго и нерадо одаје признања, говори, наравно, о значају Ранка Радовића за Дарка Ребу, о Ребиној свести о том значају, али, такође, и о самом Реби, његовом односу према свом ментору и пријатељу, према професији и према култури сећања. др Радивоје Динуловић АУ

75 ГРАД - ФОРМЕ И ПРОЦЕСИ Аутор: др Александра Ступар Издавач: Орион арт, Београд, Рецензенти: професор др Владан Ђокић, професор др Зоран Никезић, професор мр Рајко Корица Дизајн/графичко уређење: Александар Грујичић Графички прилози: Иван Симић, Александар Грујичић Насловна страна, илустрације поглавља: Тихомир Дичић Жири у саставу: проф. др Александар Кадијевић, проф. др Милан Ракочевић, др Александар Станичић, Љиљана Ћинкул и проф. др Милица Костреш, председница жирија, имао је част и задовољство да пажљиво прочита и вреднује девет пристиглих радова у категорији критичкотеоријских текстова о архитектури. Радови проф. др Дарка Ребе (Улични системи и урбана морфологија), др Злате Вуксановић-Мацура и др Весне Миле Чолић-Дамјановић (Социјално становање у Србији: Алтернативни модели доступни најугроженијим породицама и дискриминисаним женама), проф. мр Рајка Љ. Корице и доц. др Данила С. Фурунџића (Инфраструктура: Независни шински систем - Метросистем - Пројекат Београдског метроа), проф. др Александре Ступар (Град: Форме и процеси), Александре Мокрањац (The Architect Milan Lojanica s Belgrade Realm and Visions From a Graduation Project to JulinoBrdo and Goclaw, , Београдски светови и визије архитекта Милана Лојанице, од дипломског рада до Јулиног брда и Гоцлава, ), др Бранка Бурмаза (Concept of a Device as an Analytical Tool in Research of Architectural Queer Space), др Владимира М. Парежанина (Метафоричка интерпретација идеје критичког регионализма у делу архитекте Ранка Радовића), др Дијане Милашиновић Марић (Полетне педесете у српској архитектури) и др Бранислава Фолића (Нова школа архитектуре у Београду), сви су одговорили на формалне критеријуме Правилника Награде Ранко Радовић, обрађујући разнолике и веома важне теме савремене архитектуре и градограђења. Без обзира на припадност различитим категоријама од радова публикованих у научним часописима, преко уџбеника, до монографија, у свим кандидованим делима је јасно заступана и наглашена потреба за систематичним и критички постављеним истраживањима у нашој средини, усмереним ка, мање или више истраженим, феноменима, периодима, просторима и објектима, па чак и личностима темама које заједно граде сложену савремену локалну и глобалну архитектонско-урбанистичку стварност. Руководећи се, пре свега, критеријумима свеобухватности, теоријске слојевитости и интердисциплинарног распона тема, иновативности и заступљености критичке мисли, те литерарног квалитета, жири је једногласно донео одлуку да се Награда Ранко Радовић у категорији критичкотеоријских текстова у архитектури додели проф. др Александри Ступар за публикацију Град: Форме и процеси у издању Орионарта, године. Систематично и методолошки јасно, на 137 страна текстуалног излагања, употпуњеног квалитетним графичким прилозима, ауторка обрађује феномене савременог града, тражећи у њима, осим актуелности, истовремено и континуитет у односу са прошлим временима. На овом пољу рад проф. др Ступар оличава иновативан и савремен приступ истраживању развоја градова и урбанизма као научне дисциплине уопште. Ауторка промовише нову тенденцију у свету данас да се глобална историја архитектуре и урбанизма представља и изучава хоризонтално паралелно АУ

76 упоређујући различите светске културе, градове и објекте уместо вертикално временски линеарно и кроз европоцентричну историју света. Управо је овакав приступ, обележен специфичним и методолошки савременим повезивањем сталности и промена, препознат као посебан квалитет дела, које експликативном слојевитошћу превазилази предодређени профил уџбеника, па је, осим примарној читалачкој публици, вишеструко подстицајан и ужим експертским круговима, будући да садржи суптилна уопштавања и узорну критичку проблематизацију предметне грађе. Разложно подељена на пет тематских поглавља која се проблемски прожимају, публикација сублимира напоре генерација тумача да осветле процесе формативног дефинисања и функционалног развоја градова. Као водећи домаћи стручњак за феноменологију архитектонске глобализације, проф. др Ступар је и овом приликом демонстрирала свој критички потенцијал, усмерен на преиспитивање минулих и савремених градоградитељских токова. Оно што публикацију чини особеном јесте висок степен актуализације заступљене у елаборацији разматраних тема. Избегавајући традиционалну фактографску исцрпност, определила се за концизан критички преглед фундаменталних појава. Уместо детаљног историографског наратива, кључне чиниоце урбаног развоја посматра хронолошки континуално, са дигресијама које преиспитују њихов дијахронијски еволутивни међуоднос. Проблематизација је сажета, уз издвајање покретачких феномена који су градску цивилизацију водили напред. Одабране појаве сагледане су објективно, сходно свом значају, задржавајући читаочеву пажњу раслојавањем елаборације са више аналитичких почетака. Тема је, најпре, дефинисана у историјском материјалном и концептуалном контексту, а урбани преображаји представљени су кроз главне епохе и културе, уз инсистирање на одликама које их суштински одређују. При томе се ауторка не везује за познате покретачке личности (градитеље, наручиоце, теоретичаре, конзументе), већ за шире процесе који генеришу променљивост форми и функција. У креирању и мењању градова, приоритет придаје колективитету уместо ауторитету и ствараоцу. У даљем току текста преовлађују разматрања идеолошких и економских одредница простора, као и изазова са којима се суочава савремена градска заједница. Урбани простор се посматра у светлу технолошких иновација које на њега традиционално утичу, а све заступљенија неравнотежа између природне и вештачке (изграђене) средине сагледава се из различитих углова. Следе анализе морфологије и структуралности архитектонског оквира урбаног живота, при чему се акцентују феномени трансформације, развоја форме и њеног утицаја на креирање пожељног друштвеног идентитета. Основни елементи градског простора (кућа, парцела, јавне површине и блок), посматрају се у типолошком и интегралном урбанистичком контексту. Ауторка се даље фокусира на нове, уместо очекиване и углавном објашњене историјске формативне константе. Нови градови се анализирају са становишта енергетске, економске, еколошке и просторне одрживости, која све више зависи и од осетљивих политичких стратегија. Урбани сегменти се посматрају кроз интервенције и демократски профил одлука, док се дужна пажња посвећује урбаној обнови и регенерацији. Неформални приступи и иницијативе се коментаришу кроз глобалне платформе и регионалне одјеке, те уз анализу утицаја на појаву темељних друштвених иновација. Целина се ефектно закључује, уз актуелизовање осетљивих питања материјалне и виртуелне презентације градова, односно борбе између трајног и ефемерног која се у њима све изразитије заоштрава. Одсуство устаљеног европоцентризма (односно англоцентризма), уз настојање да се аналитички фокус прошири на мање познате светске културе, ауторкин дискурс чини оригиналним и равномерним. Библиографија изложена на крају књиге, уз научни апарат презентован у поглављима, целину обогаћује у методолошко-информативном погледу, стварајући основу за даља критичка тумачења. То нарочито важи за промишљања урбанистичких дилема актуелног глобалног раздобља, темељној инспирацији проф. др Ступар у дужем периоду њеног научно-истраживачко града. Публикацијом Град: Форме и процеси ауторка покреће слојевиту дискусију, уз суштинско повезивање подтема у конзистентну и промишљену целину која је неопходна за разумевање сложених урбаних процеса данашњице. Подстицајно за формирање исправног и проактивног личног и професионалног става код примарне читалачке публике студената, и промовишући есенцијалне вредности урбаног, дело позива и заинтересоване савременике да га проуче и да се укључе у више него потребну дискусију о савременом граду. Сви наведени квалитети опредeлили су жири да награду додели проф. др Александри Ступар, сматрајући да одговара високим стандардима архитектонске писане речи које је сам проф. др Ранко Радовић поставио својим радом. Његово име је и данас синоним за промишљеност, луцидност и неуморну посвећеност струци, како у Србији тако и далеко ван граница националног културног миљеа. Овакав приступ подиже критеријуме веома високо, али то јесте једини и апсолутно неопходан начин за одбрану висококвалитетне архитектонске мисли, у коју сврху је награда и установљена. Извештај жирија награде Ранко Радовић за категорију критичко-теоријских текстова у архитектури: проф. др Милица Костреш проф. др Александар Кадијевић, проф. др Милан Ракочевић, др Александар Станичић, Љиљана Ћинкул АУ

77 АУ

78 ПРОСТОРНИ АСПЕКТИ УТИЦАЈА ВЕТРОЕЛЕКТРАНА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Аутор: др Бошко Јосимовић Издавач: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, У издању Института за архитектуру и урбанизам Србије, а уз финансијску подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, крајем год. изашла је из штампе књига Просторни аспекти утицаја ветроелектрана на животну средину, аутора др Бошка Јосимовића. Књига је настала као резултат дванаестогодишњег научног и стручног рада аутора у области сагледавања аспекта утицаја ветроелектрана на животну средину. Иако се најчешће говори и пише о позитивним утицајима коришћења ветроенергетике, постоје и негативни утицаји које ветроелектране могу имлицирати у простору и животној средини. С тим у вези, директна корелација између коришћења обновљивих извора енергије и заштите животне средине је неспорна, а ова књига управо је посвећена сагледавању једног специфичног аспекта наведене корелације, који је формулисан у наслову књиге. Аутор подсећа на чињеницу да је последњих деценија свет суочен са прекомерном потрошњом фосилних горива, што је довело до значајних поремећаја на планети који се манифестују климатским променама, смањењем заштитног слоја озонског омотача и деградацијом основних чинилаца животне средине. Научне и стручне заједнице широм света оглашавају се, дебатују, објављују резултате истраживања у вези са овим појавама. Наведене чињенице довеле су до тога да се све већа пажња у области енергетике посвећује развоју и коришћењу обновљивих извора енергије, тако да је данас евидентан брзорастући тренд повећања удела обновљивих извора енергије у укупној производњи енергије на глобалном нивоу. Ако се осврнемо само на европски континент, оваквом тренду доприноси и чињеница да је Европска унија донела и спроводи амбициозни план да се у периоду до год. удео обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи повећа на 20%, односно на 27% до године. Тај план садржи низ мера којима би се подстакле приватне инвестиције у објекте за претварање обновљивих извора енергије у искористиву енергију. Један од растућих видова обновљивих извора енергије је свакако ветроенергетика коју је могуће искористити за генерисање електричне енергије. Сектор искоришћавања енергије ветра постаје један од најбрже растућих сектора коришћења обновљивих извора енергије, који широм света бележи готово експоненцијални раст у последњим годинама. Имајући у виду актуелност и експанзију примене енергије ветра у свету, у књизи Просторни аспекти утицаја ветроелектрана на животну средину аутор се бави овом темом, и то са посебним акцентом на просторне/ територијалне аспекте утицаја (позитивних и негативних) ветроелектрана на квалитет животне средине, не улазећи, притом, превише у технолошке и економске аспекте њихове примене. То је област о којој се недовољно писало у прошлости и нема много научних и стручних радова који су на ову тему објављени у публикацијама међународног значаја. Жеља да се подстакне развој ветроенергетике, уз истицање само њених позитивних ефеката на животну средину (што није редак случај у научним и стручним публикацијама), према мишљењу аутора, не доприноси адекватном, објективном и целовитом сагледавању ове проблематике. Евидентна је намера аутора да у овој књизи АУ

79 апострофира могуће негативне аспекте ветроенергетике, не желећи, притом, да негира све позитивне ефекте ветроенергетике на животну средину, већ напротив, да кроз сагледавање целовите слике, дâ позитиван допринос у превазилажењу проблема у животној средини, указивањем на неке значајне појаве и процесе које треба имати у виду приликом планирања и реализације пројеката ветроелектрана. У првим поглављима књиге (поглавља 2-4), обрађују се теоријски аспекти утицаја ветроелектрана на животну средину, укључујући и историјски осврт на коришћење енергије ветра и приказ постојећих трендова у развоју ветроенергетике на глобалном, европском и националном нивоу. Посебна пажња у овом делу књиге посвећена је приказу могућности и примени инструмената за процену утицаја ветроелектрана на животну средину, са фокусом на сагледавање просторног аспекта могућих утицаја кроз израду Стратешке процене утицаја на животну средину. Управо Стратешку процену утицаја на животну средину аутор истиче као незаобилазан инструмент у планирању и просторној организацији ветроелектрана, са циљем остваривања превентивне заштите животне средине. Наиме, с обзиром на улогу и значај Стратешке процене утицаја на животну средину као инструмента за усмеравање планског процеса ка циљевима заштите животне средине, њена примена у планирању ветроелектрана намеће се као оптимално решење за превенцију могућих негативних ефеката ветроелектрана на елементе животне средине. Као додатни аргумент за овакву констатацију аутор истиче чињеницу да Стратешку процену утицаја на животну средину карактерише холистички приступ, у коме је могуће сагледати комплексне интеракције и корелације у простору у ком се планира реализација пројекта ветроелектране, односно анализирати просторне аспекте утицаја ветроелектрана на животну средину. Поред анализе могућности и значаја примене Стратешке процене утицаја на животну средину у превентивној заштити животне средине приликом планирања ветроелектрана, у књизи је посебна пажња посвећена могућем методолошком приступу у евалуацији планских пропозиција. У том контексту, посебно је истакнут значај примене семиквантитативног експертског метода за вишекритеријумску евалуацију планских решења, који у себи интегрише и тзв. парцијалне приступе у процени утицаја појединих елемената животне средине, а који се у случају планирања ветроелектрана могу базирати на одређеним симулационим софтверским моделима. Пето поглавље представља апликативни део књиге, у ком се на конкретном примеру примењују теоријска сазнања и приказује методолошки приступ у одређивању стратешки значајних територијалних утицаја ветроелектрана на животну средину и елементе одрживог развоја. У књизи су коришћена искуства аутора у процени утицаја више од десет ветроелектрана на животну средину у Србији и у Црној Гори, што је представљало добар узорак за идентификацију кључних проблема у: процени утицаја, коришћењу методологије, дефинисању одговарајућих концепцијских решења за смањење утицаја итд. Књига Просторни аспекти утицаја ветроелектрана на животну средину има вишеструку вредност, како научну, тако и стручну, због чега јој се може доделити епитет друштвено значајне. Корисна је за бројне читаоце и кориснике. Поред конкретних научних, теоријских и практичних резултата који се у њој елаборирају, може бити изузетно корисна за инвеститоре у области ветроенергетике и за све оне који се интересују за ову проблематику, а који желе да стекну или прошире своја знања из ове области. Оваква констатација изнета је и у једној од рецензија написаних за ову књигу, а која је написана управо од стране аутора овог приказа. др Мила Пуцар, научни саветник Просторни аспекти утицаја ветроелектрана на животну средину, стр. 140, сл. 50. Графикони за приказ резултата процене утицаја АУ

80 ПОЈМОВНИК ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА Аутори: др Јасна Петрић и Милена Милинковић Издавач: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, значај Појмовник нема и за друге кориснике који делују у простору. Будући да се у просторном планирању мноштво термина успутно користи, аутори су уочили потребу да се ови термини објасне. За њих је био веома велики изазов, да, с једне стране, примене свеобухватни приступ, а с друге стране, поставе границе за укључивање термина који су позајмљени из других дисциплина. Овим је остварен критеријум критичко-аналитичког погледа на стање, односно ситуацију у просторном планирању. У контексту садржаја, треба истаћи да је уврштен велики број појмова из других сродних области, који су као повезани постали интегрални део речника просторнопланерске струке. Такође, истичем да су у Појмовнику приказане теорије и концепти који су утицали на развој планерске мисли. Када сам прихватио да напишем овај Приказ одлучио сам да књигу прочитам два пута да бих био што објективнији, јер, кад читалац прочита дело први пут, он се обично одушеви ауторима, док при другом читању са њима ступа у неки вид борбе мишљења. На срећу, у овом случају није дошло до такве борбе, већ само могу честитати ауторима на успешном подухвату. Они то заслужују из више разлога. Идеја аутора је била да се на једном месту обједине и систематизују термини који се користе у просторном планирању, са циљем да се пружи допринос теоријској и методолошкој бази просторног планирања и појасне његове апликативне стране. Такав приступ показује да ова монографија има велики значај и за шири круг научника који желе да се информишу о теоријским и стручним појмовима који потичу из разних дисциплина. Ништа мањи Изложеност променама био је, такође, један од аспеката који су аутори обрадили. Тако су у књизи сублимирани појмови који су саставни део професионалног речника просторног планирања данашњице, као и појмови који су некад били значајни и могу се сврстати у историју и ретроспекцију праксе просторног планирања. Што се тиче приступа садржају, присутна је максимална објективност кроз навођење свих значења одређених термина, посебно у случају опречних тврдњи и ставова. У целини гледано, аутори нису пасивни посматрачи, већ су самим одабиром и коментарима дали печат овом монографском делу. У погледу начина обраде, појмови су разврстани по азбучном реду. Природа Појмовника је таква да описи и дефиниције појмова нису могли доћи из једног извора, па се зато иза садржаја појма наводе, подебљано (болдовано) у угластим заградама, бројеви који тачно упућују на број под којим је тај извор дат у листи референци. Такође, аутори су у књизи обрадили и коришћене синониме и антониме одређених појмова АУ