Те о ло шко, ха ги о граф ско

Transcript

1 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 3/2013, стр. / pp Те о ло шко, ха ги о граф ско и би о граф ско ту ма че ње Псал ма 7 Горан Младеновић* Православна епархија бачка, Нови Сад Апстракт: Модерна егзегеза разврстава псалме према њиховој књижевној врсти. Метода по којој су се псалми делили у зависности од њиховог садржаја, као и времену настанка, није више толико заступљена у ерминевтици. Међутим, ни подела псалма према њиховом књижевном облику није прихваћена од стране свих библиста, нити је дала задовољавајуће егзегетске резултате који су се од ње очекивали. Ау тор овог ра да од лу чио је да у увод ном де лу обра ди са мо мо ли тве не псал ме, и то у што са жетијем облику, како би више простора оставио за теолошко, хагиографско и биографско тумачење 7. псалма који и припада овом поетском корпусу. Трагање за интерпретативним контекстом ауторске личности, у којој су псалми само њен узбудљиви оти сак, је дан је од при мар них ци ље ва ове кратке научне студије. Зато је веома битно псалмима приступити са становишта поетско религиозне биографије и при томе указати како једно повесно и теолошко искуство поприма песнички облик. Кључне речи: Псалми, Давид, Бог, песник, непријатељи. Молитвени псалми појам и структура 1 Молитвени псалми или тужбалице tefillah како другачије можемо да их назовемо, настали су услед неке невоље, тј. њихово састављање инспирисано је неком тешком животном ситуацијом појединца * goran.mladenovic@sbb.rs. 1 Приликом писања овог рада аутор је користио преводе Ђуре Даничића за Свето Писмо Старог Завета и Комисије Светог Архијерејског Синода СПЦ за Свето Писмо Новог Завета, Псалтир у преводу умировљеног Епископа захумско херцеговачког и приморског Г. Атанасија Јевтића, а девтероканонске књиге у преводу Архиепископа 843

2 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) или на ро да (To mić 1986, 24). Едвард Кур тис (Ed ward M. Cur tis) сматра да молитвени псалми, по бројности, надмашују остале врсте псалама у Псалтиру. По његовом схватању, скоро једна трећина псалама припа да овој ка те го ри ји (Cur tis, у: Con sta ble 2010, 5). У њи ма се пи сац молитвених псалама обраћа Богу са молбом да га ослободи од смртне опасности, тешке болести, лажне оптужбе итд. 2 За раз ли ку од за хвалних псалама, у којима се о страдањима говори у прошлом времену, у молитвеним псалмима песник их приказује као сурову садашњост. Ка зна за по чи ње ни грех би ла је пре ра на смрт (Пс. 54, 24; уп. Ис. 38, 10 12), а ње су се ста ро за вет ни Изра иљ ци нај ви ше пла ши ли. Дуг и сре ћан жи вот био је њи хов глав ни жи вот ни мо тив (Пс. 101, 25; 90, 15 16). За ова кав на чин раз ми шља ња код ста ро за вет них Изра и ља ца, узро ке мо же мо тра жи ти у не до вољ но ис кри ста ли са ној сли ци о загроб ном жи во ту. По њи хо вом ве ро ва њу ме сто где су бо ра ви ле ду ше по кој ни ка на ла зи ло се ис под зе мље (Пс. 21, 30), у ко јем је вла да ла та ма (Пс. 87, 13) и где се ни је мо гло сла ви ти име Го спод ње (Пс. 6, 6). Пи сац мо ли тве ног псал ма, ка да спо ми ње смрт ну опа сност, че сто се слу жи не ком од стил ских фи гу ра (пр вен стве но хи пер бо лом), да би на што сли ко ви ти ји на чин до ча рао сво је јад но ста ње у ко јем се на лази (в. Пс. 68, 15 16; 87, 4 7). На кон из ба вље ња из опа сно сти ко ја му је угро жа ва ла жи вот, он сла ви свој по вра так ме ђу жи ве (уп. 1 Сам. 2, 6) (Har ring ton 1987, 331; уп. We ster man, у: Zur ne u e ren Psal men forschung 1976, ). 3 цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија Радовића. Редне бројеве псалама наводио је према септуагинтској нумерацији. У другачијим случајевима писац је посебно назначио извор на који упућује. 2 Да би смо што боље разумели позадину молитвених псалама, неопходно је разумети значење антропоморфизма у Библији. Старозаветном Израиљцу Јахве је био живи и лични Бог. Израиљска вера се није темељила на неким философским размишљањима о духовности, већ на конкретном доживљавању Бога. Зато није било тешко приказати Јахвеа антропоморфолошки. Израиљац се приближава Јахвеу, као што би се приближио човеку, изненађујућом присношћу. Треба само обратити пажњу на који начин су поједини Божији људи разговарали са Јахвеом: Мојсије (Бр. 11, 11 14); Исус На вин (ИНав. 7, 7 9); Или ја (1 цар. 17, 20); Је ре ми ја (Јер. 15, 17 18; 20, 7). Ово, међутим, не значи да је била изостављена Његова трансцендентност. О њој нам најбоље говори прва и друга Божија заповест (Изл. 20, 2 6). Антропоморфизми у Библији садрже специфичне елементе старозаветног схватања Бога. У молитвеним псалмима, као и у другим врстама псалама, псалмопојац се не обраћа неком далеком божанству, него живом и свуда присутном Богу. Зато су молитве у псалмима толико топле и дир љи ве (Har ring ton 1987, ; уп. McKen zie, у: Biblijska teologija Starog i Novog zavjeta 1980, ). 3 За Се ми ту ду ша је си но ним за жи вот или че сто екви ва лент ни из раз за лич ну за ме ни цу: мо ја ду ша = ја (уп. Пс. 85, 13; 15, 10; 29, 4; 48, 16; 88, 49). Ов де тре ба заборавити на уобичајену дистинкцију између душе и тела. После смрти не остаје само 844

3 Горан Младеновић, Теолошко, хагиографско и биографско тумачење Псалма 7 Болест, као и прерана смрт, такође се сматрала последицом почиње ног гре ха (Пс. 37, 4; 40, 5). Изра иљ ци су ве ро ва ли да је Бог тај ко ји ша ље на љу де ра зно ра зне бо ле сти али, исто вре ме но Он је тај и ко ји их ле чи (в. Пс. 37, 3; 68, 27; 101, 11; уп. Ис. 38, 12). За то ни је ре дак слу чај да у молитвеним псалмима наилазимо и на детаљни опис болести од ко је пе сник бо лу је (Пс. 37, 3 12; 101, 4 12; уп. Ис. 38, 14). На рав но, има случајева који су описани у псалмима где је нечија болест побуђивала код његових непријатеља ликовање и радост над несрећом (Пс. 30, 12 14; 34, 13 16; 37, 12; 40, 6.9; 68, ; 108, 22 25). Судски процеси били су једна од битних карактеристика друштвеног живота у старозаветном Израиљу. 4 Они ко ји су се на ла зи ли на власти често су угњетавали потчињени народ (уп. 2 Сам. 12, 1 10; Ис. 1, 23; 5, 7 15; 11, 3 4; Ам. 5, 12; Јер. 5, 26 28; 22, 1 4). Ти ме је на најгрубљи начин, од стране ондашње аристократије, злоупотребљаван и кр шен Си нај ски за вет, по себ но онај део ко ји је био за пи сан у де ветој Божијој заповести. Такође, лажно сведочење и неправедна осуда у многим ситуацијама загорчавали су животе сиромашних Израиљаца. Зато је законодавац предвидео одређене законске мере против оваквих по ја ва (в. Изл. 20, 16; 23, 1 9; 1 цар. 21). 5 Градска капија је била место где су се одржавала парнице између завађених страна (Пнз. 21, 19; 22, 15; Ам. 5, 12.15). По себ на дво ра на судница није постојала, њу ће тек нешто касније изградити цар Соло мон (1 цар. 7, 7). Супротстављене странке су износиле своју ствар у говору и противговору (Пнз. 25, 1), а након тога саслушани су и присутни сведоци те је затим доношена и пресуда. У неким случајевима, када није било сведока, сам оптужени је полагао заклетву (Пс. 7, 4 6). За део човека, који називамо душом, него сена целог човека. Тек у хеленистичком периоду, под утицајем грчке философије, у библијској есхатологији уведена је дихотомија тело душа (Harrington 1987, 331). 4 За време старозаветних патријараха, отац породице је имао судијску власт (Пост. 38, 24). За вре ме из ла ска из Егип та суд ска власт је би ла у ру ка ма Мој си ја (Изл. 18, 13), све док, на са вет свог та ста Јо то ра, ни је по ста вио су ди је над по 1000, 100, 50 и 10 Израиљаца, а за себе је задржао само најтеже случајеве. После освајања Ханана, по ста вље не су су ди је у ско ро сва ком ме сту, при че му су суд ску власт има ли и све штени ци (Пнз. 16, 18; 17, 8 13; 19, 17). На кон осни ва ња цар ства, вр хов на суд ска власт пре ла зи на ца ра, али мо гло се иза ћи пред ца ра и због не ких са свим обич них ства ри (1 цар. 3, 16; 1 дн. 18, 14; Јер. 21, 12). Ка сни је је цар Јо са фат из вр шио ре фор му судства где је сва ки град имао свој суд док се вр хов ни суд на ла зио у Је ру са ли му (2 дн. 19, 4 11) (Глу мац 1999, 178). 5 У молитвеним псалмима, лажни сведоци и кривоклетници често су били прика зи ва ни ме та фо рич ки: лов ци (Пс. 7, 16; 34, 7; 56, 7; 63, 6; 139, 6); про вал ни ци (Пс. 16, 9 12); ла во ви (Пс. 7, 3; 16, 12; 56, 5); пси (Пс. 58, 15 16); зми је (Пс. 57, 5 6) (Harring ton 1987, 332). 845

4 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) ослобођење од оптужбе била је потребна већина гласова градских старе ши на (уп. Пс. 126, 5) (в. Глу мац 1999, ; Re bić 1992, ). Структуру молитвених псалама чине увод, главни део и закључак. А) Увод: На по чет ку мо ли тве ног псал ма, пи сац се обра ћа Бо гу и призива Његово име, на тај начин он покушава да успостави један присан контакт, жели да привуче Његову пажњу на себе. У одређеним тренуцима песничког надахнућа то призивање Божијег имена је веома опширно, будући да песник подсећа на Божију доброту према онима који га при зи ва ју (Пс. 50, 3; 70, 2 3; 85, 5), на Ње го ву сна гу, тј. до вољ ност и ефикасност самог призивања имена Божијег (Пс. 123, 8). У свом поетском изражавању песник не користи толико много украсних придева, као што је био обичај у политеистичким молитвама оног времена, већ мноштво атрибута божанске моћи дотичног Бога. Њему је превасходно битно да укаже на мистичну супротност између људске слабости и ништавила, на једној страни, и Божије љубави, на другој страни. Иако је Бог об ја вио сво је име (Мој си ју) и сво ју при сут ност у исто ри ји, он ипак остаје тајанствен и недокучив за човеков ум (Harrington 1987, 333). Б) Глав ни део: У мо ли тве ним псал ми ма ско ро увек глав ни део сачињава притужба, тј. жалба упућена Богу. Користећи се богатством песничких слика, молитељ даје детаљан опис невоље због које упућује сво ју ту жбу Бо гу (Пс. 3, 2 3; 7, 2 3; 21, 13 15; 30, 14 и др.), иа ко се у већини случајева не зна тачно који су узроци његове несреће. Међутим, постоје моменти када песник посебно наглашава претње које су му упу ће не од стра не не при ја те ља (Пс. 3, 3; 21, 9; 108, 8) (Har ring ton 1987, 333). По сле ди це стра да ња ко је пе сник осе ћа су гор чи на и бол душе, уздаси и сузе, тј. најдубље животне патње. Поред притужбе, саму срж ове групе псалама чини молитва. Најче шћи је слу чај да је пе сник из ра жа ва на је дан то пао и људ ски на чин. Истовремено он то чини спонтано и природно Богу се обраћајући речи ма: сми луј ми се Бо же, по ми луј ме Бо же, спа си ме Бо же, чуј ме Боже (Harrington 1987, 333). Молитва је песников разговор са Богом. Ако је у пи та њу не ка бо лест, мо ли се за оздра вље ње и по моћ, ако је смртна опасност, моли се за избављење, ако је клевета, истиче своју невиност (опширније на ову тему видети Schmidt, у: Zur neueren Psalmenforschung 1976, ). В) За кљу чак: Пи сац мо ли тве них пса ла ма се нај че шће од лу чу је да уме сто за кључ ка из не се лич не мо ти ве због ко јих је на пи сао пса- 846

5 Горан Младеновић, Теолошко, хагиографско и биографско тумачење Псалма 7 лам. Он јед но став но, из но се ћи их, же ли да иза зо ве Бо жи ју ми лост и са жа ље ње, а исто вре ме но и ис ка же сво је по ве ре ње и на ду у Бо жи ју по моћ. Ми ло ср ђе, до бро та, прав да, све тост, љу бав, све моћ и др., само су Бо жи ји атри бу ти ко је пе сник на во ди у же љи да ис так не не ку вр сту га ран ци је да ће му мо ли тва би ти усли ше на (Har ring ton 1987, ). За вр шни сти хо ви увек се за вр ша ва ју по хва лом Бо гу (To mić 1986, 21) (Пс. 21; 27; 53; 55; 56, итд.). Дакле, у молитвеним псалмима песник открива сву дубину своје пат ње. Ње го ва бол, је сте бол свих оних ко ји па те и ко ји су прог на ни, још од времена Авеља па све до пророка Мојсија и Јеремије. Њихово страдање, сливено у молитву Богу, постаје вапај свих оних који страдају. Код слуге Божијег, праведника Божијег, којег је псалмопојац Давид у сво јој про роч кој ви зи ји опи сао у 21. псал му, то стра да ње и пат ња имају откупитељски карактер, јер доносе спасење свету и човеку. 6 У мо ли тве не псал ме по је дин ца спа да ју сле де ћи псал ми: 3; 5; 6; 7; 11; 12; 15; 16; 21; 22; 24; 25; 26; 27; 30; 34; 37; 38; 40; 41; 42; 50; 53; 54; 55; 56; 58; 60; 61; 63; 68; 69; 70; 85; 87; 101; 108; 119; 122; 129; 130; 139; 140; 141; 142 (To mić 1986, 24 26; Har ring ton 1987, 334). У моли тве не псал ме ко ји се од но се на за јед ни цу на род, тј. пред ста вља ју мо ли тву це лог на ро да, а ко ји има ју исту струк ту ру као и мо ли тве ни псал ми по је дин ца убра ја мо сле де ће псал ме: 43; 57; 59; 73; 76; 78; 79; 81; 82; 89; 107; 124; Псалам 7 Уводно разматрање: На пр ви по глед, мо гло би се учи ни ти да натпис седмог псалма противуречи ономе што је написано у Књигама о царевима, где се говори о Давиду. Наиме, тамо се приповеда о Хусији, 6 На те му мо ли тве них псал ма ви де ти још: Sog gin 1982, ; Mo win ckel 1962, vol 1, ; vol 2, Ови псал ми су чи та ни у вре ме ка кве не во ље ко ја се од но си ла на чи тав изра иљски на род као што је рат, су ша, ло ша же тва, ра зно ра зне по ша сти или не ка ква дру га не во ља. На род се оку пљао за од ре ђе ни дан у је ру са лим ском хра му (уп. 1 цар. 8, 33 40; 2 дн. 30, 12 13; 1 мак. 4, 37) или је у то ку про гон ства на не ком, за то вре ме, уо би чаје ном ме сту. По вод за ова кво оку пља ње, као што смо ре кли, ни је био због про сла ве не ког пра зни ка, не го да се на род по ка је и обра ти Го спо ду (1 Сам. 7, 6; 1 мак. 3, 46 47; Јдт. 4, 9 15). Про рок Јо ил је у сво јој књи зи опи сао је дан та кав об ред (Јл. 1, 13 14; 2, 15 17). Јавну молитву израиљских вођа, треба сагледати у истом контексту : Мојсије (Пнз. 9, 25 29); Исус На вин (ИНав. 7, 7 9); Јо са фат (2 дн. 20, 6 12); Је здра (Језд. 9, 6 15) (Har ring ton 1987, 334; De is sler 2009, 19). 847

6 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) првом Давидовом пријатељу и сину Архијином, док се овде каже да је Хусија син Јемејенијев. Међутим, како тај Хусија није Јемејенијев син, тако ни међу онима, који се тамо помињу нема другог Хусије, који је Јемејенијев син. Зар он Јемејенијевим сином није назван зато што је по ка зао ве ли ку хра брост и од ва жни под виг, ка да је под маском пријатељства дошао код Авесалома и осујетио Ахитофелов савет, предложивши мишљење човека који је веома спретан и који добро познаје ратну вештину? Наиме, син Јемејенијин у преводу значи син деснице. Када га је Ахитофел саветовао да нимало не оклева него да од мах на пад не оца ко ји још ни је био спре ман за бит ку, Ху си ја ни је допустио да Ахитофелов савет буде прихваћен, да би Го спод, ка ко је речено, навукао зло на Авесалома (2 Сам. 17, 14). На про тив, да би Дави ду дао вре ме на да са бе ре сво је сна ге, про су дио је да би тре ба ло да га увери у корист од одлагања и оклевања, чиме је угодио и Авесалому, који је рекао: Бољи је савет Хусије Архијанина него савет Ахитофелов (2 Сам. 17, 14). Хусија је, међутим, посредовањем свештеника Садока и Авијатра обавестио Давида о Авесаломовим одлукама, захтевајући да Да вид то ком но ћи не оста не у пу сти њи Ара вот, не го да по жу ри са пре ла ском (ре ке Јор дан, в. 2 дн. 17, 22). Бу ду ћи да је он кроз овај добар са вет по стао Да ви до ва де сна ру ка, до био је име по свом од ва жном делу, због чега је назван сином Јемејенијиним, тј. сином деснице. У Светом Писму је уобичајено да се порочнима чешће даје име по греху не го по оцу, као што се и до бри ма да је име по вр ли ни ко јом се од ликују. Тако и апостол Павле назива ђавола сином погибељи: Ни ко да не отпадне, осим онај који чини безакоња, син погибељи (2 Сол. 2, 3). И у Јеванђељима је Господ Јуду назвао сином погибељи, јер је речено: Нико од њих не по ги бе осим си на по ги бе љи (Јн. 17, 12). Оне, ко ји су укра шени богопознањем назвао је чедима премудрости, рекавши: Оправдаће премудрост деца њезина (Мт. 11, 19). Ка же и ово (на дру гом ме сту): Ако буде онде син мира (Лк. 10, 6). Због то га не чу ди ако је ов де пре ћу та но о телесном родитељу првог Давидовог пријатеља. Он је назван сином деснице, добивши по својим делима онакво име, какво му и доликује (Василије Велики, у: Благослови, душо моја, Господа 2008, 362). 8 У знак за хвал ност што га је уз по моћ ре чи ње го вог при ја те ља спасао од непријатеља, Давид је написао ову благодарну песму Богу, приписујући Његовој благодати спасење а не људској мудрости и досетљивости (уп. Атанасије Велики, PG 27, 77D). 8 У самом псалму не говори се ништа о личности Хусије, сина Јемејенија (Венијамин ца) (To mić 1986, 68). Друга књига дневника говори о гласнику Хусији, који је јавио цару Да ви ду за смрт Аве са ло ма (в. 2 дн. 18, 21). Назнака, Венијаминац, упо зо ра ва нас да се можда ради о неком Давидовом непријатељу (Jeruzalemska Biblija 2003, фу сно та f, 699). 848

7 Горан Младеновић, Теолошко, хагиографско и биографско тумачење Псалма 7 Дакле, 7. псалам је молитвени псалам појединца, тачније, молитва онога ко је неправедно оптужен, који нас уверава у своју невиност и тра жи сво је пра во код Бо га. Ова је те ма по себ но раз ви је на у мол би Су ди ји све та од 7. до 12. сти ха. У на ред ним сти хо ви ма, од 13. до 17., изражена је песникова сигурност да ће му молитва бити услишена, док ће његови непријатељи бити кажњени. Језик псалма делимично је арамејизиран, а песникове поетске мисли нас подсећају на Јеремију и послесужањску мудрост (Deissler 2009, 39). Овај је пса лам, та ко ђе, су де ћи по ме сти мич но сна жним обележјима поучног и мудросног, истовремено замишљен и као образац за писања псалама са сличном тематиком. Вероватно је на завршно обликовање овог псалма, чији текст данас имамо, снажно утицала судбина пророка Јеремије (уп. Deltzsch 1880, 143). Молитвена прозба Богу у невољи 2. стих: Го спо де Бо же мој, на Те бе се по у здах, спа си ме од свих ко ји ме го не, и из ба ви ме. Псалмопојац Давид почиње овај псалам позивом за помоћ свечаним ословљавањем Бога. 9 Ње гов ва пај је мо ли тва онога који је неправедно оптужен, који нас уверава у своју недужност и тра жи сво је пра во код Бо га. Он се не узда у по моћ љу ди, иа ко је Хуси је ва реч би ла за ње га спа со но сна. Зна пе сник да онај ко ји се узда у чо ве ка или се на сла ђу је не чим жи тељ ским, као што је но вац, моћ или тежи за нечим другим што људи сматрају битним, не може изговорити: Го спо де Бо же мој, на Те бе се по у здах, спа си ме. Пророк Јеремија у сво јој Књи зи ка же: Да је про клет чо вјек ко ји се узда у чо вје ка и ко ји ставља тијело себи за мишицу, а од Господа отступа срце његово (Јер. 17, 5). Давид зна да се благодарење и слава не смеју указивати никоме осим Бо гу, као што се не тре ба ни узда ти у ни ко га дру гог осим Бо га. Бог је ње го ва на да (Пс. 70, 5), сна га и пе сма (Ва си ли је Ве ли ки, у: Благослови, душо моја, Господа 2008, 362; уп. We i ser 1962, 136). 3. стих: Да не згра бе ду шу мо ју као лав, не ма ју ћи ко да из ба ви, ни ти ко да (ме) спа се. У тре нут ку пи са ња овог псал ма, Да вид је био у из у- 9 kύριε o` θεός (kirie o theos; LXX); Господе Боже. Ово је пр ви пут у псал ми ма да се ове две ознаке (designations) за Бога појављују једна поред друге (исти случај се понавља и у четвртом стиху овог псалма). Њихова употреба представља основно самопоуздање и поверење у Бога, псалмопојца. Прва, Jahve (Yahweh) говори о Богу и Његовом завету са изабраним народом; друга, Elohim, о Његовој бесконачној божанској моћи и са вр шен ству (Тesh, Zorn 1999, 124). 849

8 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) зетно тешкој животној ситуацији. Једину помоћ је могао да очекује од самога Бога. Своје непријатеље пореди са крволочном звери која је жељ на пле на (уп. Јер. 2, 30; ви де ти још Ос. 5, 14; 1 Пт. 5, 8). Напуштен и без заштите, псалмопојац је ипак сигуран у своје избављење. Својом вером у Божију милост, он налази пут ка спасењу из безизлазне ситуа ци је у ко јој се на шао, не сво јом во љом, већ во љом и же љом ње го вих про го ни те ља (уп. Ea ton 2003, 78; Gro gan 2008, 51). 850 Исповедање недужности и заклетва Богу 4. стих: Го спо де Бо же мој, еда ли учи них то (за што ме го не), еда ли је неправда у рукама мојим. Псалмопојац Давид је слично питање поставио цару Саулу у ситуацији када је имао прилику да га убије: Зашто го спо дар мој го ни слу гу сво је га? Јер шта сам учи нио? И ка кво је зло у руци мојој? (1 Сам. 26, 18). 10 Псалмопојац наставља своју молитву следећим речима: Еда ли узвратих онима који ми наношаху зла. Овим полустихом он показује своју простодушност, и спремност на праштање својим гонитељима. Он једноставно, или намерно, заборавља принцип освете који је тражио да се уз вра ћа зло за зло (в. Изл. 21, 23 26). Не же ли да уз вра ти на исти на чин ка ко је ње му учи ње на не прав да (в. 1 Сам. 24, 8). 11 На основу горе поменутог можемо да закључимо да песник своју мисао, осећање и песничко узбуђење исказује у облику питања на која не очекује одговор. Он једноставно жели да код читалаца или слушала ца ње го вог псал ма по бу ди исти ону емо ци ју ко ју је он имао приликом писања самих стихова. Давид, такође, у ова два стиха користи ана фо ру као стил ску фи гу ру, има ју ћи за циљ, с јед не стра не, да по каже интензитет својих осећања, а с друге стране, да понављањем истих речи и израза дâ одређени емоционални тоналитет овом псалму. 10 У са мом тек сту псал ма ни је ја сно де фи ни са но ка кав је грех или пре ступ учинио цар Да вид и због че га је оп ту жен. Ел мер Ле сли (El mer Le slie) сма тра да се оп ту жба односи на некакву крађу и губљење поверења код својих сународника (Leslie 1949, 316). Стулмулер (Stuhlmueller) сматра да је оптужба изречена због учињеног некаквог убиства (Stuhlmueller 1983, Psalms I, 83). Делич Франц Јулијус (Delitzsch Franz Julius) ми шље ња je, да се овај стих, и на ред ни, од но се на ца ра Са у ла и на ње гов од нос са Дави дом док је овај још био у ње го вој слу жби (De litzsch 1880, ). 11 У преводу Епископа Атанасија Јевтића у другом полустиху 5. стиха стоји написано: Нека зато отпаднем од непријатеља мојих празан. А то би зна чи ло да као што праведник који је победио одлази од непријатеља са пуним рукама плена, тако побеђени одлази празних руку и осрамоћен (Атанасије Велики PG 27, 80А).

9 Горан Младеновић, Теолошко, хагиографско и биографско тумачење Псалма 7 6. стих: Не ка за то го ни не при ја тељ ду шу мо ју, и до стиг не је, и згази на зе мљу жи вот мој, и сла ву мо ју у прах да на ста ни. Овим сти хом, као и са прет ход на два, из ра же на је јед на вр ста за кле тве од стра не пе сни ка ко јом же ли да по твр ди сво ју не ви ност. Ако је учи нио то што му пре ба цу ју и за шта га оп ту жу ју не при ја те љи, не ка ње му Бог вра ти истом ме ром (To mić 1986, 69; уп. Broyles 1999, 67). Не ка за то гони не при ја тељ ду шу мо ју, и до стиг не је. Гор ња гра ни ца мр жње пре ма не ком је сте да му се оду зме жи вот, али од у зе ти ду шу не ко ме чин је ко ји пре ва зи ла зи људ ске мо ћи ма ко ли ко оне би ле ве ли ке. Она припа да са мо Бо гу и то га је псал мо по јац све стан. Он јед но став но же ли да ка же, не са мо ње го во те ло да се уни шти, не го и ње го ва ду ша ко ја је бе смрт на и при па да је ди но Твор цу. И не ка се зга зи на зе мљу жи вот мој, и сла ву мо ју у прах да на ста ни ка же пе сник. Бог је Ада му ре као: Са зно јем ли ца свог је шћеш хлеб, до кле се не вра тиш у зе мљу од ко је си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вра ти ти (Пост. 3, 19). Исто тако, Да вид оче ку је да се жи вот ње гов и сла ва ње го ва у прах пре тво ре ако се до ка же кри ви ца за оно што ни је учи нио (уп. Ав гу стин, PL 36, ). Пој мо ви у овом сти ху као што су ду ша, жи вот и сла ва има ју исто зна че ње (Con sta ble 2010, 24). Призивање Бога као Судије света 7. стих: Уста ни, Го спо де, у гње ву Сво ме, уз диг ни се у кра је ви ма непри ја те ља мо јих. По диг ни се, Го спо де Бо же мој, за по ве шћу ко ју си запо ве дио. Бог као да је нео се тљив пред на ва лом Да ви до вих не при јате ља, као да је за спао у ду бо ком сну и не чу је ва пај свог слу ге. За то Да вид до зи ва Бо га, ко ји у Ис. 33, 10 ка же: Са да ћу уста ти, са да ћу се уз ви си ти, са да ћу се по диг ну ти. 12 Он мо ли Бо га да се осве ти за за по вест ко ју је дао: По штуј оца свог и ма тер сво ју (Изл. 20, 12), а ко ју је Аве са лом пре сту пио. Из тог раз ло га, због ње го вог по пра вљања и ура зу мље ња мно гих, пе сник мо ли Бо га да не бу де ду го тр пе љив и ми ло стив, не го да уста не у гне ву и да се осве ти за Сво ју за по вест ко ја ни је ис по што ва на. Пе сник не мо ли Бо га да се све ти ње го вим непри ја те љи ма из не ких его цен трич них раз ло га, већ за рад за по ста вљене Бо жи је за по ве сти ко ју је Сам дао у Де ка ло гу (уп. Ea ton 2003, 78). Сле де ћи стих: и са бор на ро да окру жи ће Те, и за ње га се на ви си ну врати, ло гич ки је на ста вак прет ход ног сти ха. У ње му пе сник не го во ри о ес ха то ло шком су ду већ о оку пља њу вер ног на ро да око Ја хвеа као 12 У Пс. 93, 2 песник каже: Узвиси се, Судијо земље, узврати расплату гордима. 851

10 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) о јед ној вр сти Бо жи је за јед ни це (To mić 1986, 69). 13 О ес ха то ло шким ди мен зи ја ма Бо жи јег су да би ће ре чи у сле де ћем, 9. сти ху. 9. стих: Господ ће судити народима. 14 Слич но као у: Ис. 34, 1; 57, 15; Јер. 25, 30; Пс. 92, 4 и др., пе сник ви ди Бо га као Су ди ју на свр шет ку времена који столује над окупљеним човечанством. Његова судијска власт већ сада делује у свету. Он познаје човекову духовну и телесну природу (в. Јер. 11, 20; 17, 10; 20, 12), су ди пра вед но (в. Јер. 11, 20) и ка жња ва сво је не при ја те ље (Ис. 66, 14). Да вид је уве рен да ће и у његовом случају доћи до суда његовим непријатељима због свега оног лошег што су му учинили. Попут бумеранга њихова дела ће се њима вра ти ти, слич но као што је опи са но у Пс. 36, 14 15; Ис. 50, 11; Сир. 27, 25 (De is sler 2009, 39; уп. Bas son 2006, 80). Су ди ми, Го спо де, по прав ди мо јој, и по не зло би во сти мо јој (нек бу де) на ме ни. Бог су ди свим на ро ди ма и сва ком чо ве ку. Бо жи ји суд се из ри че над не чи јим де лом, а сам Бог про це њу је ка ква су та де ла би ла, пра вед на или не пра вед на. У том кон тек сту из гле да да нам је лак ше да раз у ме мо ка ко Бог су ди чо ве ку по је дин цу не го на ро ди ма. За то псал мо по јац бр зо пре ла зи са Бо жи јег су ђе ња на ро ди ма на се бе лич но, мо ле ћи Бо га да су ди по прав ди мо јој, и по не зло би во сти мо јој (нек бу де) на ме ни. По јам прав де не раз дво јан је од пој ма за ко на ко ји је у ве зи са људ ским ра зу мом. Жи ве ти по прав ди, зна чи ло је за старо за вет ни Изра иљ жи ве ти по Мој си је вом За ко ну, тј. Бо жи јем За ко ну (Је ро тић 2002, 18 19). Пра вед ност са мо га Бо га је из над сва ког ра зума. Она је не из ре ци ва и не до сти жна (не појм љи ва) за сва ку ство ре ну при ро ду и има пре вас ход ство пра вед но сти, са гла сно ње ној ве ли чи ни (уп. Ва си ли је Ве ли ки, PG 29, 241А). Јер ако је прав да део од го вор ности псал мо пој ца као ра зум ног и ум ног би ћа, он да је и ње го ва не злоби вост (бе за зле ност) део ње го вог ср ца. За то Да вид не ка же Бо гу: су ди ми по прав ди или по бе за зле но сти мо јој, већ по прав ди и бе за зле ности (уп. Gro gan 2008, 51 52). Сво јом не зло би во шћу псал мо по јац по- 13 Самуел Теријен (Samuel Terrien) сматра да се ради о литургичком окупљању верног народа у Храму где су присутни и свештеници, Левити и храмски музичари (Тerrien 2003, 120). 14 Реч судити (κρίνω krino; LXX) у Би бли ји понекад има значење испитивати или, у другом случају, осуђивати. Тако се, на пример, у значењу испитивати налази у Пс. 25, 1 2 где пе сник ка же: Су ди ми, Го спо де, јер у не зло би во сти мо јој хо дих; и уздајући се на Господа нећу изнемоћи. Испитај ме, Господе, и окушај ме; претопи бубреге моје и срце моје. У значењу осуђивати налази се у Посланици првој Коринћанима апостола Павла: Да смо сами себе осуђивали (испитивали), не бисмо били осуђени (1 Кор. 11, 31). У Књизи пророка Јеремије имамо следећи пример: Господ ће се су ди ти са сва ким те лом (Јер. 25, 31). 852

11 Горан Младеновић, Теолошко, хагиографско и биографско тумачење Псалма 7 ка зу је и сво ју про сто ду шност. У При ча ма Со ло мо но вим је за пи са но: Не зло би ви ве ру је сва кој ре чи (Пр. 14, 15), на ро чи то ре чи за пи са ној у Бо жи јем За ко ну. 10. стих: Нека се оконча злоба грешника. Бог не су ди од мах ка ко већина људи и очекује, Он суди праведно a неправда која је почињена неће бити заборављена у Његовим очима (Constable 2010, 24). Зато се псал мо по јац и мо ли Бо гу да окон ча зло бу оних ко ји га го не, да их уразуми, да не чине више безакоња. Једноставно, даје им шансу да се по пра ве и схва те да су на по гре шном пу ту (уп. Мт. 5, 44). Усправићеш праведнога. Давиду, као праведнику, потребна је ова про зба ка ко би га Бог још ви ше утвр дио у ње го вој прав ди и ка ко би она била под руковођењем Божијим. Песник не жели да услед неке своје слабости одступи од правде и истине које су љубављу Божијом дубоко укорењене у његовом срцу (уп. Weiser 1962, 138). Бо же Ко ји ис пи ту јеш ср ца и бу бре ге. 15 Пи сац овог псал ма употре бља ва реч ср це да би озна чио вла да ју ћи део ду ше, a реч бу бре зи (утро ба) ко ри сти да би озна чио цен тар вољ ног и осе ћај ног чо ве ковог де ло ва ња (To mić 1986, 69). 16 Бог, као пра вед ни Су ди ја ис пи ту је на ше по ми сли као што ис пи ту је и на ша де ла. Он сво јим по гле дом про ди ре у нај скри ве ни је де ло ве чо ве ко ве ду ше и са мог би ћа. У испи ти ва њу ср ца и бу бре га (утро бе) Бог по ка зу је сво је пра во су ђе. У Све том Пи сму Ста рог За ве та по сто је мно го број ни при ме ри Бо жи јег ис пи ти ва ња тај ни чо ве ко вог ср ца и утро бе. На ве шће мо не ко ли ко при ме ра: Бог је ис пи тао Авра а мо во ср це, тј. да ли он од све ду ше, и од свог ума, љу би Бо га, ка да му је за по ве ђе но да жр тву је си на Исака. На овај на чин Бог је хтео на је дан су ров, и за нас љу де не појмљив на чин, да от кри је код свог слу ге да ли љу би ви ше сво га си на, ко јег му је Бог и да ро вао, или Ње га, Бо га (в. Пост. 22, 1 24); Испи тао је Бог и Ја ко ва ко ји је тр пео Иса во ва са гре ше ња и лу кав ства да би се у свом сја ју по ка за ло ње го во бра то љу бље (в. Пост ). Јо си фу је Бог ис пи тао утро бу при ли ком без ум ног рас плам са ва ња стра сти ње го ве раз врат не го спо да ри це ка да је слу жио код фа ра о- но вог дво ра ни на Пе те фри ја, где је у ча су ве ли ке ку шње за бли ста ла ње го ва чи сто та и чед ност (в. Пост. 39, 7 13) (Ва си ли је Ве ли ки, у: Бла го сло ви, ду шо мо ја, Го спо да 2008, ). 15 Упо ре ди ти овај стих са: Јер. 11, 20; 12, 3; Пс. 138, Два централна органа у јединственом психосоматском функционисању човека јесу срце и мозак, односно, осећање и разум. 853

12 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) Поверење у Божију праведност 11. стих: Праведна је помоћ моја од Бога, Који спасава праве срцем. У овом стиху, псалмопојац осећа предстојећу опасност од непријатеља који су се наоружали против њега. Свестан да су његове телесне способности и снага ништавне у односу на Божију снагу. Само у наручју Бо жи јем псал мо по јац се осе ћа си гур ним. Као што уље плу та по површини воде, и никаква водена сила не може да га потопи, тако исто ниједна овоземаљска сила која се окомила на песника не може да му на у ди јер је Бог на ње го вој стра ни (уп. Spur geon 1976, 36). Бог је, уопште узев ши, Спа си тељ свих оних ко ји су му ода ни и по све ће ни, ко ји имају право, искрено, отворено и безазлено срце као што га има пи сац овог пса ла ма (De litzsch 1880, 4). Пре ма то ме, Бог по зна је по ми сли песниковог срца, који зато и тражи Његову помоћ и спасење (Атанасије Ве ли ки, PG 27, 80C). Дакле, Давид наглашава своје емоционално стање када каже да Бог спа са ва оне ко ји су пра вог ср ца, тј. ко ји жи ве по за по ве сти ма Божијим. Јер који ходи непорочно и чини правду, који говори истину у срцу своме (Пс. 14, 2), тај мо же и оче ки ва ти по моћ Бо жи ју. Слич но песниковом размишљању о чистоти срца, у Новом Завету, у беседи на го ри, Хри стос ка же: Бла же ни чи сти ср цем, јер ће Бо га ви де ти (Мт. 5, 8). Ср це ко је ни је пра вед но, чи сто, оно је из вор злих ми сли, пре љу бе, курварства, убиства, крађе, лакомства, срамоте, поноса, безумља, хуљења на Бога (Мк. 7, 21 22). 12. стих: Бог је судија праведан и моћан и дуготрпељив, и не наводи гњев сва ки дан. Ско ро исто вет но као и у 9. сти ху, псал мо по јац Давид на зи ва Бо га су ди јом, с тим да му у овом сти ху при пи су је атри бут праведан. Ти ме нам пе сник по ка зу је свој лич ни од нос ко ји има пре ма Богу, тј. открива нам Божије особине које одговарају ситуацији, симболици и емотивно поетском стању у којем се налази. Песник у овом стиху наглашава Божије дуготрпљење, иако из песникове перспективе Бог и не опрашта сасвим, Он само донекле одлаже кажњавање оних који су то заслужили Ва си ли је Ве ли ки ту ма че ћи овај стих ка же: Све то што се до га ђа не до га ђа се без раз ло жно; на про тив, Бог од ме ра ва по ме ра ма сва ко га, ка кви ма је сам чо век претход но из ме рио сво је по ступ ке у жи во ту. Ако сам по чи нио не ки грех, до би ћу оно што сам за слу жио. Пре ма то ме, не го во ри те про тив Бо га не прав ду (Пс. 74, 6), јер је Бог пра ве дан Су ди ја. Не ми сли те о Бо гу та ко ни ско, да по ми сли те да Он ни је у ста њу да се осве ти, јер је Он мо ћан. Ко ји је раз лог што од мах не ка жња ва гре шни ке? Тај што је 854

13 Горан Младеновић, Теолошко, хагиографско и биографско тумачење Псалма 7 Сигурност у пораз непријатеља 13. и 14. стих: Ако се не обра ти те, мач Свој на о штри ће, лук Свој затегнуће, и то је припремио, и у томе припреми оруђа смрти, стреле Своје учини палећима. У 13. и 14. сти ху, Да вид нам у ве ли чан стве ној песничкој слици приказује Бога као ратника који је кренуо у битку против безбожника који не прихватају покајање, који су тврдоврати у својим намерама. Наиме, Бог људима увек даје прилику да осуде њихове сопствене грешке, да се покају, да исправе своје поступке према себи самима, према ближњем. Али, ако људи одбију да сами себи суде, он да ће им Бог су ди ти. Јер да смо са ми се бе ис пи ти ва ли, ка же апостол Павле у Првој посланици Коринћанима, и додаје не бисмо били осу ђе ни (1 Кор. 11, 31). 15. стих: Гле, (непријатељ) заче неправду, затрудне бол, и роди безакоње. Желећи да што јаче и убедљивије искаже своју поетску мисао Давид у алегоријској слици приказује злобу својих непријатеља као трудну жену која се порађа. 18 Они су сво је злоб не ми сли ова пло ти ли и конкретно их спровели, чинећи неправду. 16. и 17. стих: Ров отво ри, и ис ко па га, и па шће у ја му ко ју је начи нио. По вра ти ће се бол ње гов на гла ву ње го ву, и на те ме ње го во па шће не прав да ње го ва. Да вид у овим сти хо ви ма по сте пе но раз ви ја сво ју песнич ку ми сао за по че ту у прет ход ном и при то ме ко ри сти је зик пун ја ких из ра за са ко ји ма же ли да до ча ра сте пен сво јих ја ких осе ћа ња. Име ни цу ров (ја ма) пе сник упо тре бља ва у крај ње не га тив ном контек сту. Број ни су при ме ри у Све том Пи сму ко ји ово и по твр ђу ју. Наве шће мо не ко ли ко: Јо си фа су ње го ва бра ћа ба ци ла у ја му ка да су хте ла да га се ота ра се (Пост. 37, 24); под пој мом ја ма у Ста ром За ве ту Он ду го тр пе љив и не на во ди на гнев сва ки дан (Ва си ли је Ве ли ки, у: Бла го сло ви, ду шо мо ја, Го спо да 2008, ). 18 Гле, непријатељ заче неправду, затрудне бол, и роди безакоње. У овој изреци (стиху), како се чини, поредак је испремештан. Наиме, они који рађају најпре зачињу, за тим тр пе бол и нај зад ра ђа ју. Ов де се нај пре по ми ње бол ра ђа ња па за че ћа и на кра ју рађање. Међутим, када се говори о зачећу у срцу, ова изрека је веома изражајна. Наиме, неразумна стремљења пожудних, обесних и махнитих жеља названа су боловима ра ђа ња, јер се у ду ши ра ђа ју бр зо и са тру дом. Онај ко услед та квог стре мље ња ни је извојевао победу над порочним мислима, он затрудне бол, онај ко ји је ср дач ну по вреду распламсао порочним делима родио је безакоње. Ка ко се чи ни, Да вид ово го во ри јер се сти ди што је отац бе за ко ног си на. Он ни је мој син, ка же про рок, не го је по стао син оног оца, ко ји га је уси нио кроз грех (Ва си ли је Ве ли ки, у: Благослови, душо моја, Господа 2008, 369). 855

14 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) под ра зу ме ва ла се там ни ца (Пост. 40, 15), зам ка (Јез. 19, 4), гроб (Јез. 32, 23), ад (Јез. 31, 14) и др.; про рок Да ни ло је био ба чен у ја му са лаво ви ма (Дан. 6, 7 24), итд. 19 Судбина праведника 18. стих: Ис по ве да ћу и хва ли ћу* Го спо да по прав ди Ње го вој, и псал мо пе ва ћу** Име ну Го спо да Ви шње га. Псал мо по јац за вр ша ва овај псалм док со ло ги јом, где по себ но ис ти че атри бут Бо жи је пра вед ности (уп. Van Ge me ren 1991, 106). Иа ко Бог не мо ра да оправ да ва своје по ступ ке, Да вид сва ку Бо жи ју ин тер вен ци ју прав да ти ме, да је по Бо жи јем про ми слу из вр ше на у пра во вре ме и пра вом тре нут ку, не до во де ћи у сум њу ње ну пра вич ност. Он Бо га опи су је као уз ви ше но би ће, да ју ћи му епи тет Ви шњи, што по себ но на гла ша ва у овом сти ху. Пе сник нам исто вре ме но до ча ра ва, у свом емо тив ном за но су, и слику Бо га као ца ра, ко ји се ди на свом уз ви ше ном не бе ском пре сто лу (уп. Пост. 14, 18 24). Да кле, пе сник је овим за вр шним сти хом хтео да из ра зи лич ни до жи вљај сво га Твор ца, да ти ме утвр ди и Бо жи ји на род у ве ри у Ње го ву пра вед ност, те ме ље ћи све на лич ном и про жи вљеном ис ку ству. 856 Кра так осврт на 7. пса лам Пс. 7 мо ли тва је прог на ног пра вед ни ка да би га Бог спа сао од ње го вих лич них не при ја те ља (1. стих). Псал мо по јац Да вид сво је испо ве да ње Бо гу за по чи ње ре тор ским пи та њем да ли је он за и ста крив 19 Ров отво ри, и ис ко па га, и па шће у ја му ко ју је на чи нио. Овај стих има, по мишљењу аутора овог рада, и своју едукативну функцију. Наиме, псалмопојац Давид у овом псалму жигоше и извргава руглу лаж, неправду, тиранију, тј. зло сваке врсте. Он же ли да опо ме не сва ког ко чи ни зло, да се не мо же на да ти до бру. У При ча ма Со ло моновим стоји записано: Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа гријеха својих заплешће се (Пр. 5, 22); апостол Павле у Посланици Галатима такође опомиње: Не ва рај те се, Бог се не да об ма њи ва ти; јер што чо вјек по си је оно ће и по жње ти (Гал. 6, 7). Исто тако и 17. стих можемо једино разумети и схватити као завршетак песникове мисли исказане у претходна два стиха. * Реч исповедање и глагол исповедати значи свугде у Псалмима: или исповедање својих грехова Богу, или благодарење, захваљивање, хвалу и славослов Бо гу, ка же Св. Јован Златоуст (Еп. Атанасије, у: Псалтир 2000, 15). ** Јеврејска реч замар, грчки ψάλω или ψαλμωδό, значи певање на инструменту са стру ном зва ном мизмор = псалтир, тј. певање уз музичку пратњу. Преводимо са: псалмопевам, псалмопојем (Еп. Атанасије, у: Псалтир 2000, 15).

15 Горан Младеновић, Теолошко, хагиографско и биографско тумачење Псалма 7 за оно за што га оп ту жу ју и ко ји је раз лог не при ја тељ ства пре ма ње му (4. и 5. стих). Ако су тврд ње ње го вих не при ја те ља тач не, не ка му Бог он да уз вра ти истом ме ром (6. стих). У на став ку, да би нам на што бо ље от крио сво је ми сли и емо ције, пе сник нам оте ло вљу је сли ку Бо га као вр хов ног и пра вед ног Суди је све та (сти хо ви од 7. до 10.). Он као да же ли да пи та сво је су народ ни ке Ко ји ме од вас ко ри за гри јех? А ја не тра жим сла ве сво је; по сто ји Онај ко ји тра жи и су ди. (Јн. 8, 46.50). С тим у ве зи, пе сник не ми сли са мо на ес ха то ло шки Бо жи ји суд, већ на гла ша ва да је Божи ја власт уни вер зал ног ка рак те ра. Су ди је, ко је је чо век по ста вио, сво је пре су де до но се на осно ву спо ља шњих до ка за и чи ње ни ца, а Бог сво јим по гле дом до пи ре до нај скри ве ни јих тај ни чо ве ко вог срца, за то пе сник без ре зер вно и ис ка зу је сво је по ве ре ње у Бо жи ју правед ност (11. и 12. стих). Од 13. до 17. сти ха пе сник сли ко ви то опи су је суд би ну ње го вих не при ја те ља, тј. њи хо во де ло ва ње и про паст, што у Ста ром За ве ту и ни је био та ко ре дак слу чај. 20 Он ве ру је да ће им се њи хо ви не ра зумни по ступ ци вра ти ти за сва лу кав ства ко ја су сми сли ли про тив ње га. Ова кав став пе сник има и у дру гим псал ми ма ко је је на пи сао: Пога ни па до ше у ја му ко ју са ми ис ко па ше, зам ка ко ју по тај но ста ви ше ухва ти но гу њи хо ву (Пс. 9, 16); Мач по те жу без бо шци и за пи њу луко ве да обо ре јад ни ка и си ро ма ха, да по ко љу оне ко ји хо де пра вим пу тем. Ма чем ће вла сти то ср це про би ти, сло мит ће се њи хо ви лу кови (Пс. 36, 14 15). Сво ју ве ру у Бо жи ју пра вед ност, пе сник по твр ђу је по след њим сти хом овог псал ма, у ко јем, на је дан по се бан и по ет ски на чин из ража ва Бо жи ју тран сцен дент ност и уни вер зал ност Ње го вог цар ства кад ка же: Ис по ве да ћу и хва ли ћу Го спо да по прав ди Ње го вој, и псал мо пе ва ћу Име ну Го спо да Ви шње га. 20 У Књизи пророка Исаије записани су следећи стихови: Нема никога да виче за прав ду, ни ти има да се пре за исти ну; узда ју се у ни шта ви ло, и го во ре лаж; за чи њу невољу, и рађају муку (Ис. 59, 4); Гле, сви ко ји ло жи те огањ и опа су је те се искра ма, иди те у све тло сти ог ња свог и у искра ма ко је рас па ли сте. То вам је из мо је ру ке, у мука ма ће те ле жа ти (Ис. 50, 11); док је у Причама Соломoновим речено: Ко јаму копа, у њу ће па сти; и ко ка мен ва ља, на ње га ће се пре ва ли ти (Пр. 26, 27). 857

16 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) 858 Литература Примарна литература а) Тек сто ви Би бли је Би бли ја, Ста ри За вјет пре вео Ђу ра Да ни чић, Но ви За вјет пре вео Вук Стеф. Ка ра џић, Бри тан ско и ино стра но Би блиј ско дру штво, Бео град, Je ru za lem ska Bi bli ja, Krš ćan ska sa daš njost, Za greb, Псал тир, Пре вео Епи скоп уми ро вље ни за хум ско хер це го вач ки Ата на си је, Ма на стир Хи лан дар, Ма на стир Гра ча ни ца, Ма на стир Цетињ ски, Ма на стир Твр дош, Брат ство Св. Си ме о на Ми ро то чи вог, Врњач ка Ба ња, Све то Пи смо : Но ви За вјет, Све ти Ар хи је реј ски Си нод СПЦ, Сара је во, б) Оста ла при мар на ли те ра ту ра Bas son, A. (2006), Di vi ne Me tap hors in Se lec ted He brew Psalms of Lamen ta tion, by Mo hr Si e beck Tübin gen, Ger many. Broyles, C. C. (1999), Psalms, New In ter na ti o nal Bi bli cal Com mentary, Hen dric kson Pu blis hers Inc. Bru eg ge mann, W. (1984), The Mes sa ge of the Psalms, Min ne a po lis, Aug sbu rg Press. Con sta ble, L. T. (2010), No tes on Psalms, So nic Light. De is sler, A. (2009), Psal mi, Krš ćan ska sa daš njost, Za greb. De litzsch, F. J. (1880), Bi bli cal Com men tary on the Psalms, Vol. 1, T. & T. Clark, Edin burgh. Ea ton, J. H. (2003), The Psalms : A Hi sto ri cal and Spi ri tual Com mentary with an In tro duc tion and New Tran sla tion, T & T Clark In ter na ti o nal. Gro gan, W. G. (2008), Psalms (Two Ho ri zons Old Te sta ment Com mentary), Wm. B. Eеrdmans Pu blis hing Co. Је ро тић, В. (2002), Бо жан ска и људ ска му дрост у Да ви до вим псалми ма, Гу тен бер го ва Га лак си ја, Бе о град. Le slie, A. E. (1949), The Psalms, tran sla ted and in ter pre ted in the Light of He brew Li fe and Wor ship, Abing don Co kes bury Press, Nas hvil le. Mo win ckel, S. (1962), The Psalms in Isra el s Wor ship, 2 vols, Tran slated by D. R. Ap-Tho mas, Ox ford, Eng. : Ba sil Blac kwell. Ne u mann, P. H. A. [Hrsg.] (1976), Zur ne u e ren Psal men for schung, Wis sen scha ftlic he Buc hge sellschaft, Darm stadt. Pa tro lo gia Cur sus Com ple tus, Se ri es Gra e ca, ac cu ran te J. P. Mig ne, Pa ris,

17 Горан Младеновић, Теолошко, хагиографско и биографско тумачење Псалма 7 Pa tro lo gia Cur sus Com ple tus, Se ri es La ti na, ac cu ran te J. P. Mig ne, Pa ris, Spur geon, H. C. (1976), The Tre a sury of Da vid, Abrid ged by Da vid O. Ful ler, Kre gel Pu bli ca ti ons. Ср буљ, Ј (ур.) (2008), Бла го сло ви, ду шо мо ја, Го спо да: Све ти Оци ту ма че Псал тир, Пра во слав на ми си о нар ска шко ла при Хра му Светог Алек сан дра Нев ског, Бе о град. Stuhlmueller, C. (1983), Psalms, 2 vols, Michael Glazier, Wilmington. Ter rien, S. (2003), The Psalms : Strop hic Struc tu re and The o lo gi cal Com men tary (Eerd mans Cri ti cal Com men tary), Wm. B. Eеrdmans Publis hing Co., USA. Tesh, S. E. & Zorn, D. W. (1999), Psalms, The Col le ge Press NIV Com men tary, Vo lu me 1, USA. To mić, C. (1986), Psal mi, Pro vin ci ja lat hr vat skih fra nje va ca konven tu a la ca, Za greb. Van Ge me ren, W. A. (1991), Psalms, in Ga e be lien, F. E. (Ed.) (1991), Psalms, Pro verbs, Ec cle si a stes, Song of Songs (The Ex po si tor s Bi ble Com men tary with The New In ter na ti o nal Ver sion of the Holy Bi ble, Vo lu me 5), Zon der van Pu blis hing Ho u se. We i ser, A. (1962), The Psalms, Tran sla ted by Her bert Hart well, West min ster John Knox Press Lo u i svil le, Ken tucky. We ster mann, C. (1981), Pra i se and La ment in the Psalms, John Knox Press, Atlan ta, Ge or gia. Се кун дар на ли те ра ту ра Brown, R. E. [et al.] (1980), Bi blij ska te o lo gi ja Sta rog i No vog za vjeta, Krš ćan ska sa daš njost, Za greb. Глу мац, Д. (1999), Би блиј ска ар хе о ло ги ја, Бо го слов ски фа кул тет у Бе о гра ду и Ака де ми ја Св. Ва си ли је Остро шки у Ср би њу, Бе о град Ср би ње. Har ring ton, J. W. (1987), Uvod u Sta ri za vjet, Krš ćan ska sa dašnjost, Za greb. Re bić, А. (1992), Bi blij ske sta ri ne, Krš ćan ska sa daš njost, Za greb. Sog gin, J. A. (1989), In tro duc tion to the Old Te sta ment, The Old Testa ment Li brary, Tran sla ted by John Bow den from the Ita lian, Pu blished by West min ster John Knox Press Lo u i svil le, Ken tucky. При мље но: Одо бре но:

18 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) The o lo gi cal, Ha gi o grap hical and Bi o grap hical In ter pre ta tion of Psalm 7 Goran Mladenović Eparchy of Bačka, Novi Sad Summary: Mo dern exe ge sis of psalms is clas si fied accor ding to the ir gen res. The met hod by which the psalms are di vi ded by the ir con tent and ti me of cre a tion is no longer so wi dely in use in the ir in ter pre ta tion. Ho we ver, the di vi sion of the psalm by the ir li te rary form is not ac cepted by all theologians, nor did it provide adequate exegetical results that were expected of it. Claus Westermann ( ) pro fes sor of Old Te sta ment at the Uni ver sity of He i del berg, di vi ded the Psalms only in two ma jor groups: theocentric (praise and thanksgiving) and anthropocen tric (prayer and la ment). The aut hor is pre sen ting only prayer psalms in the in troduc tion of this study, in a mo re con den sed form, in or der to leave more space for a theological, hagiographic and bio grap hic in ter pre ta tion of 7. psalm, which be longs to this poetic corpus. The enquiry for the author s personal interpre ti ve con text, in which the Psalms are only its ex ci ting ima ge, is one of the pri mary go als of this short study. That is why it is very im por tant to ap pro ach Psalms from the viewpoint of poetic religious biography, and at the same time to point out how the historical and theological experience takes a poetic form. Key words: Psalms, Da vid, God, the po et, the enemy. 860