12. Merenje statičkih i dinamičkih parametara fluida

Transcript

1 . Meenje statički i dinamički paametaa luida Za azliku od čvsti tela, tečnosti i gasovi nemaju konstantnu zapeminu i dimenzije, a dejstvo spoljašnji veličina na nji ima posve dugačije eekte od oni opisani u petodnom poglavlju. Zbog toga su senzoi i meila za meenje paametaa luida zasnovani na nešto dugačijim pincipima od oni opisani u petodnim poglavljima. Ovde će biti azmoteni najčešći paameti koji se mee u tenici a to su pitisak, bzina (maseni potok) i nivo luida. Opedeljivanje za odeđeni tip meila za meenje paametaa luida zavisi i od cene meila i od cene sotvea koji ga pati, kao i od oganičenja koja nameću uslovi pimene. Tendovi na tžištu često diktiaju izbo koji inženjeima stoji na aspolaganju. azvoj digitae i analogne elektonike, čini današnja meila sve pouzdanijim, lakšim za montažu, upotebu i odžavanje. Poboljšani i standadizovani komunikacioni inteejsi su velika pednost je omogućavaju povezivanje meila na već postojeće sisteme digitaog upavljanja u postojenju. obziom da su luidi, po pavilu, veoma agesivne sedine (oganski astavaači, kiseline itd.) i da se neetko nalaze pod povećanim pitiskom i tempeatuom, posebna pažnja moa se posvetiti tipu mateijala od koga je meilo napavljeno ili kojim je zaštićeno od spoljašnji uticaja. Neki od zaštita dostupne danas na tžištu su, ecimo, antikoozivni slojevi od politetaluoetilena ( F 4 ) n ili elektopoliani neđajući čelik oznake 6 za bespekonu čistoću kontaktne povšine. Ovakve zaštite, omogućavaju odeđenim tipovima meila da budu pimenjena u paktično svim uslovima industijske poizvodnje... Meenje pitiska luida Pitisak u luidu jednak je u svim pavcima i može se meiti u bilo kom delu zapemine tečnosti ili gasa. Pitisak nestišljivog luida u nekoj tački, deinisan je Benulijevom jednačinom, koja opisuje nepomenljivost pitiska u odsustvu spoljašnji sila: p const pspolj v g (.) gde su ρ gustina luida, v bzina luida u posmatanoj tački, a visina iznad avni posmatanja. Pema toj jednačini, pitisak dakle, zavisi od ti paameta: spoljašnjeg pitiska koji deluje na otvoenom kaju luida, bzine kojom se luid keće i potencijae enegije po jedinici zapemine. Tako np. ako se smanji pečnik cevi koz koju luid potiče, sledi da se u tom delu moa povećati njegova bzina i tome sl. Neki od inteesantni enomena koji se baziaju na Benulijevoj jednačini su np. pincip vetikaog uzgona pilikom leta aviona ili zakivljenje putanje lopte u bejzbolu. Zavaljujući asimetičnom poilu avionskog kila (pincip kopian iz piode), vazdu koji potiče iznad i ispod kila pelazi će azličite putanje. Vazdu koji polazi sa gonje stane kila moa peći veći put za isto veme u odnosu na vazdu koji se keće ispod kila. Zbog toga moa imati veću bzinu, a veća bzina znači manji pitisak. To znači da je pitisak u vazduu iznad kila oslabljen u odnosu na vazdu ispod kila čime se stvaa sila uzgona (slila.).

2 . Meenje statički i dinamički paametaa luida Uzgon Potisak me ketanja aviona Uzgon Potisak lika.. Pincip uzgona kod letelica Što je potisak jači veća je azlika i veća je sila uzgona. U jednom tenutku, međutim doći će do tubulencije (vtložnog ketanja) vazdua u zadnjem delu kila, što će zatevati povećanu silu potiska (veću bzinu aviona) za istu uzgonsku silu. Zato avion ima tendencju popadanja kada naiđe na piodno tubulentan vazdu.... Membane sa elektičnim senzoima obziom na veoma dobo azvijenu oblast senzoa napezanja i pomeaja čvsti tela, mnogi senzoi pitiska u luidima se zasnivaju na sledećem pincipu: pitisak u nekoj tački luida se petvoi u napezanje ili elastični pomeaj čvstog tela, nakon čega se za meenje pitiska mogu upotebiti mene take ili induktivni i kapacitivni senzoi pomeaja opisani u petodnim poglavljima. Petvaanje pitiska luida u pomeaj čvstog tela najlakše se ealizuje pomoću elastične membane. U bilo kojoj tački cevi koz koju se postie luid postavi se membana koja tpi značajnu elastičnu deomaciju. Kako se pitisak u luidima menja u veoma šiokim ganicama, potebno je membanu napaviti od mateijala koji može izdžati znatna napezanja bez plastične deomacije, a to su najčešće azličiti polimeni mateijali sa dugačkim oganskim ili (eđe) neoganskim vlaknima, na koje se lepi ili napaava odgovaajuća elektična stuktua. Doba osobina pimene membane jeste što emijski odvaja senzo od potencijao agesivnog luida, čime se podužava životni vek i pouzdanost ada meila. Elastična membana debljine deomiše se sazmeno azlici pitisaka na svoja dva kaja (slika.). Eektivni pečnik deomacije, azlikuje se od ukupnog pečnika membane, je njeni ivični delovi nisu podložni pomeni položaja. Deomacija σ ima adijau i tangentnu komponentu koje obe zavise od odnosa. lika.. Deomacija elastične membane i zavisnost napezanja od udaljenosti od centa membane Pimei otponog, induktivnog i kapacitivnog senzoa sa elastičnom membanom dati su na slici..

3 . Meenje statički i dinamički paametaa luida a) b) c) lika.. enzoi naneti na elastičnu membanu. Metai delovi su označeni cnom bojom. a) otpona ozeta od meni taka koja tpi deomaciju usled istezanja membane; b) induktivni zavojni meanda menja samoinduktivnost pomenom geometije; c) metaa membana koji se koisti kao elektoda kondenzatoa sa pomenljivim zazoom između ploča Otpona ozeta sastoji se od četii mene take, dve zavisne od peiene dilatacije, a dve od centae. Ona je pime membane sa lepljenim senzoima. Poblem sa otponim senzoima jeste njiova zavisnost od tempeatue, a membana ne deluje kao toplotni izolato, zavaljujući čemu tempeatua luida često ima za ed veličine veći uticaj na pomenu otponosti nego elastična deomacija. Induktivni senzoi od tankog ilma nanetog elektoemijskim napaavanjem na membanu u nedeomisanom stanju ima samoinduktivnost koja se lako pojektuje i izačunava. Međutim, u deomisanom stanju, zbog kompleksne geometije u D postou, induktivnost se moa pojektovati u složenim simulacionim sotveima na bazi konačni elemenata. Kapacitivni senzoi sa elastičnom membanom moaju biti značajni dimenzija, je je pocep u nedeomisanom (početnom) stanju membane velik, pa je kapacitivnost mala i teško se mei. Češće se u paksi seću kapacitivni senzoi sa pomičnom membanom, koja se ne deomiše, već se usled delovanja pitiska, celom povšinom pibližava ili udaljava od duge elektode. U tom slučaju, membana se koisti kao sednja elektoda dieencijaog kondenzatoa (slika.4). lika.4. Dieencijao kapacitivno meilo pitiska Poed ovi tipova senzoa, seću se još i polupovodničke membane, koje koiste piezoelektični eekat, odnosno kombinovani senzoi (np. kapacitivni senzo sa silicijumskom membanom). Pincipi ada elektični komponenti ti senzoa objašnjeni su detaljno u petodnim poglavljima. Od pincipa pikazani na slici., najveću osetljivost i najveći opseg imaju induktivni senzoi, zavaljujući velikom asponu deomacija koje mogu istpeti.

4 . Meenje statički i dinamički paametaa luida... Manometi sa elektičnim senzoima Manometi su ueđaji sačinjeni od dva spojena suda, azličiti popečni peseka i, jedan sa otvoenim, a dugi sa zatvoenim kajem (slika.5). U zatvoenom kaju vlada poznat pitisak p, dok je otvoeni kaj izložen pitisku p m, koji se mei Manometa je ispunjen živom (povodan mateijal). Usled azlike pitisaka, nivo žive u jednom delu suda će opasti za vednost, a u dugom će poasti za vednost. p m p d D lika.5. Klasičan živin manometa sa spojenim sudovima azličiti pečnika Iz Benulijevve jednačine sledi da je pm p (.) g Ako je tečnost nestišljiva, tada su mase pelivene tečnosti iste i iznose m m (.) ledi da će nivo izdizanja tečnosti biti pm p (.4) g Da bi se dobio elektični senzo, deo cevi se posebi u dužini l i služi kao elektoda koaksijaog kondenzatoa. Kao duga elektoda koisti se puna metaa cev pečnika = d = 4, kao na slici.6. d stakla vazdua l g lika.6. Pstenasti kondenzato u manometu Ako je u avnotežnom položaju (p m = p ), nivo luida tačno na sedini ploča, tada je kapacitivnost za poizvoljno, uzimajući u obzi da je tečnost u manometu povodnik: 4

5 . Meenje statički i dinamički paametaa luida vazdua l l stakla l l g l d d d l l l (.5) Kada je = m, odnosno kada su pitisci izjednačeni, kapacitivnost je l (.6) U svim ostalim slučajevima je (.7) Dakle, ovo meilo ima oset i lineano je. ezolucija meenja zavisi od ezolucije kojom se može meiti kapacitivnost, što se najčešće adi meenjem učestanosti u ezonantom L kolu, što znači da je ezolucija meenja potencijao veoma velika... Meenje bzine, masenog i zapeminskog potoka luida Maseni potok m izažen u kgs dat je kao m V (.8) gde je V zapeminski potok, odnosno pomena zapemine u jedinici vemena. Ukoliko je popečni pesek cevi koz koju luid potiče poznat i konstantan, tada je zapeminski potok odeđen količnikom dužine cevi koju neka količina vode peđe u jedinici vemena. Dugim ečima: m x v (.9) Dakle, meenjem bzine luida i poznavanjem njegove gustine i dimenzija cevi koz koju luid potiče mogu se izačunati zapeminski i maseni potok. U paksi se najčešće seću ti vaijante meila koje će biti objašnjeni u nastavku: živin manometa, Pitoova cev i otponi senzoi,.... Meenje bzine luida pomoću živinog manometa 5

6 . Meenje statički i dinamički paametaa luida Živin manometa sa posebljenom cevi, opisan u petodnom delu, može se koistiti i za meenje bzine ketanja luida u zatvoenim sistemima (np. cevovodi). Potebno je obezbediti da se oba kaja manometa povežu na cev koz koju potiče luid, s tim da se jedan segment cevi nameno učini užim, kako bi se u njemu povećala bzina, a samim tim povećao i pitisak. Šii kaj manometa teba vezati na cev većeg popečnog peseka A, a uži kaj na cev manjeg popečnog peseka A (slika.7). A v A v D d lika.7. Manometa za meenje bzine potoka luida Ovaj pincip meenja nije pogodan za neke pimene, poput meenja potoka pijaće vode, je bi živa iz manometa bila u staom kontaktu sa vodom i lako bi se mogla sa njom pomešati ili sjediniti sa jonima neastvoeni nemetala, te na taj način dospeti u ljudski oganizam. Zato su pimene ovog meila oganičene na meenje bzine i potoka luida koji nisu pedviđeni za konzumianje (np. gasovodi, natovodi i sl.) ili se umesto žive moa koistiti neki dugi povodan luid. enti masa luida u gonjim cevima nalaze sa istoj elativnoj visini, pa Benulijeva jednačina ima oblik p v p v (.) Dakle, azlika bzina u cevima azličiti pečnika ezultuje azlikom pitisaka, koja se mei manometom u postupku već opisanom u petodnom delu. Iz. dobija se da je Uzimanjem u obzi jednačine kontinuiteta ledi da je p p v v (.) A v A (.) v v p p A A A ~ p p ~ ~ ~ (.) Dakle, meenje bzine potoka luida svodi se na meenje azlike kapacitivnosti ili na meenje učestanosti i nekog ezonantnog L kola sa iksnom induktivnošću L i sa kapacitivnostima, kada je = m, odnosno, kada postoji odeđena azlika nivoa žive u kacima manometa. 6

7 . Meenje statički i dinamički paametaa luida... Meenje bzine luida pomoću Pitoove cevi U situacijama kada je potebno meiti bzinu luida u otvoenim tokovima, gde je nivo luida konstantan i ne utiče na gavitaciono-potencionai pitisak, koiste se Pitoove cevi. Pitoova cev je staklena ili plastična cev savijena pod uglom od 9 º, koja se pilikom uanjanja okeće u suset dotičućem luidu. Zbog toga je u Pitoovoj cevi bzina luida jednaka nuli, pa aste pitisak u odnosu na situaciju kada bi se koistila obična pava cev (slika.8). p p v = v v = lika.8. Pincip izdizanja tečnosti u Pitoovoj cevi Povećan pitisak u cevi dovešće do izdizanja nivoa luida za vednost u gonjem delu cevi. Pema Benulijevoj jednačini imamo da je obziom da su spoljašnji pitisci isti dobija se da je p v g p (.4) v g (.5) am izgled senzoskog dela pikazan je na slici.9. U Pitoovu cev se uanja okugla metaa elektoda, a na zidove cevi od dielektika se napaava sebni pstenkao duga elektoda, baš kao i u anijim pimeima kapacitivni senzoa. obziom da je voda u otvoenim tokovima pepuna astvoeni soli, može se smatati da je tečnost između elektoda elektolit (povodnik), a ne dielektik, pa je odziv ovog meila dat elacijama.6 i.7. Ag Ag plovak lika.9. Pitoova cev sa posebenim pstenom 7

8 . Meenje statički i dinamički paametaa luida... Meenje bzine luida temootponim senzoima Kada se koz otponik popusti staa elektična stuja I, na njemu se oslobađa odeđena snaga. To je snaga temičkog zagevanja otponika koja je data sa: P gejanja I (.6) Ukoliko otponik ne bi odavao toplotu okoom gasu i to dovoljnom bzinom, njegova tempeatua bi neoganičeno asla. pontana emisija toplote elektomagnetskim začenjem nije dovoljna da oladi otponik veće snage. Deo toplote moa se osloboditi konvekcijom u kontaktu sa okoim luidom, čiji molekuli imaju izičku inteakciju sa povšinom otponika. Time se otponik ladi i dostiže konačnu adnu tempeatuu kada se količina dovedene i odvedene toplote izjednače. Eikasnost lađenja zavisiće od sposobnosti okoog gasa da odvede svoje ugejane molekule dalje od otponika i na njiovo mesto dovede nove, ladnije molekule. Jasno je da će luidi koji se bže keću, eikasnije laditi otponik od oni koji su spoi. Ovaj pincip se može iskoistiti za meenje bzine luida. naga lađenja zavisi od koeicijenta odvođenja toplote ξ, povšine otponika A i azlike tempeatua otponika i luida P A (.7) ladjenja otponika Koeicijent odvođenja toplote ξ ima jedinicu W(m K). Kada je bzina luida v mala i njegov tok laminaan, koeicijent odvođenja toplote ξ sa povšine čvstog tela dat je izazom.8. v K v K luida (.8) K i K su konstante popocionaosti koje se ekspeimentao odeđuju i zavise od tipa mateijala od koga je napavljena povšina otponika, kao i od gustine i viskoznosti luida kojim je otponik okužen. Kada je bzina luida velika i tok tubulentan, tada je zavisnost koeicijenta odvođenja toplote ξ od bzine luida v izaženija i data je izazom.9. v Kv K4 Ponovo su K i K 4 konstante koje se ekspeimentao odeđuju. (.9) Neka je otponost otponika na tempeatui luida, kada luid miuje (v = ms) i kada koz otponik ne potiče stuja (nema zagevanja). Ako koz ovakav otponik pustimo stau stuju I i stavimo ga u luid koji se keće bzinom v, kajnja otponost (v)i tempeatua otponika θ će se dobiti iz uslova ekvilibijuma u kome su snage gejanja i lađenja iste. Ovo je opisano izazom.. vi va luida (.) a duge stane važi pibližna elacija za pomenu otponosti sa pomenom tempeatue u zavisnosti od tempeatunog koeicijenta mateijala od koga je otponik napavljen. Izažavanjem v luida (.) luida iz izaza. i uvštavanjem u., dobija se luida 8

9 . Meenje statički i dinamički paametaa luida v eđivanjem gonjeg izaza dobija se I v v A luida (.) v (.) I luida va Na ovaj način se, u zavisnosti od tipa toka luida, pimenom izaza.8 ili.9, može dobiti zavisnost otponosti od bzine potoka. Ova otponost može se meiti bilo kojom od metoda opisanim u poglavlju 7, mada se u paksi najčešće koisti UI metoda. U tom slučaju je poteban samo voltmeta, je je stuja koz otponik obično unaped poznata... Meenje nivoa luida Nivo luida moa se uvek meiti u odnosu na neki unaped dogovoeni nulti nivo. Np. za nivo otvoeni eka može se ačunati od dna njiovog koita ili u odnosu na neku eeentnu tačku. U industiji se najčešće mei nivo luida u nekom ezevoau adi kontole punjenja i pažnjenja. Postoji veliki boj azličiti induktivni i kapacitivni meila nivoa tečnosti. va elektična meila nivoa mogu se podeliti u 5 gupa, u zavisnosti od pincipa ada meaničkog dela senzoa: idostatički ueđaji meila opteećenja kapacitivna meila plutajući ueđaji sa pokazivačima ultazvični daljinometi laseski i adaski daljinometi magnetostikciona meila idostatički ueđaji koiste iste pincipe meenja kao i meila pitiska ili bzine luida. Pimei ueđaja koji se koiste su potiskivač i dieencijao meilo pitiska. Izgled potiskivača dat je na slici.. Meilo adi na pincipu Aimedove sile potiskivanja čvstog tela zaonjenog u tečnost. Što je nivo tečnosti viši to je telo dublje zaonjeno u nju i sila potiskivanja je veća. Potiskivanje se mei tenzometijskim petvaačem, poput np. mene take ili piezoelektičnog senzoa na vu ezevoaa. Ako potiskivač ima povšinu popečnog peseka i potpoljen je u tečnost do dubine (nivo tečnosti u ezevou), tada je sila potiskivanja F mpotisnute tecnosti g tecnosti g (.4) 9

10 . Meenje statički i dinamički paametaa luida Meni signal enzo napezanja Potiskivač ezevoa Tečnost lika.. Meilo nivoa sa potiskivačem Dieencijai senzo pitiska može se koistiti za meenja nivoa tečnosti koja spoo otiče iz ezevoaa (v ms). Izgled ovakvog meila dat je na slici.. eeentni pitisak ezevoa Dieencijai senzo pitiska Tečnost Meni signal lika.. Meilo nivoa sa dieencijaim senzoom pitiska Meni signal popocionalan je azlici atmoseskog pitiska u ezevoau i idostatičkog pitiska tečnosti na dnu ezevoaa. p p g p pitisak u luidu g Pi čemu je gustina tečnosti, a nivo tečnosti koji se mei. (.5) Meila opteećenja koiste tenzometijske senzoe (np. mene take) da mee težinu ezevoaa kojom ovaj potiskuje svoje nosače ili podlogu na kojoj stoji. Iako ovo nije diektno meenje nivoa, nivo tečnosti u ezevoau se može izačunati iz sledeće elacije: m m g m g g F (.6) ezevoaa tecnosti ezevoaa tecnosti ezevoaa Nepovoljnost ovog pistupa je što je neopodno veoma pecizno poznavati težinu paznog ezevoaa i njegove unutašnje dimenzije, što nije uvek moguće. Kapacitivna meila zasnivaju se na činjenici da je dielektična konstanta tečnosti obično dastično azličita (veća) od dielektične konstante vazdua. Pincip ada kapacitivni meila već je objašnjen anije u ovom poglavlju. Ovde ćemo detaljnije azmotiti specijalan slučaj takvog meila koje nema lineaan odziv za sve nivoe tečnosti. To je značajno ako je za poizvodni poces kitičnije meenje nivoa

11 . Meenje statički i dinamički paametaa luida kada je ezevoa pazniji i kada se adi na ezevi. Onda se može koistiti kapacitivno meilo pomenljive osetljivosti, kao na slici.. lika.. Kapacitivno meilo nivoa sa pomenljivom ezolucijom poljašnji cilinda pedstavlja jednu elektodu kondenzatoa i staog je popečnog peseka, dok se unutašnja elektoda sastoji od cilindaa čiji se pečnici sužavaju kako se ide pema vu meila. Zavisnost kapacitivnost od nivoa menja je lineana dok god se tečnost nalazi u segmentu jednog popečnog peseka (slika. i izazi.9-). ispažnjeno popunjeno lika.. Elektični model meila nivoa sa slike.. Kada je ezevoa pazan kapacitivnost meila je (.7) gde su, i kapacitivnosti pojedini segmenata kada je dielektik samo vazdu. Kada je ezevoa napunjen do va, kapacitivnosti pojedini segmenata su (.8)

12 . Meenje statički i dinamički paametaa luida Kada je nivo luida <, ukupna kapacitivnost meila je o ispaznjen popunjeno (.9) Za slučaj pikazan na slici., kada je < <, dobija se pazno puno (.) Za nivo vode u najvišem segmentu meila, kada je veće od, kapacitivnost je pazno puno (.) Kompletan odziv meila za azličite nivoe tečnosti pikazan je na gaiku na slici.4. Gaik će biti najstmiji tamo gde je ( i ) najveće, odnosno tamo gde je najveće. lika.4. Odziv meila sa pomenljivom osetljivošću (nagibom) ve do sada opisane metode imaju jedno oganičenje da bi se mogao odediti nivo luida, potebno je unaped znati o kom luidu se adi, je odziv meila zavisi od np. gustine luida ili njegove dielektične konstante ε. U nastavku će biti ukatko opisani pincipi ada univezai meila nivoa, koja pod istim uslovima daju isti odziv bez obzia na vstu tečnosti čiji nivo se mei. (μf) (m) + + +

13 . Meenje statički i dinamički paametaa luida Plutajući ueđaji sa pokazivačima koiste plovak koji pluta na povšini tečnosti. Izdizanje i spuštanje plovka se koisti za poketanje nekog analognog pokazivača ili dela nekog elektičnog kola (np. magnetskog jezga kalema). Time se ovi ueđaji svode na meila pomeaja čvsti tela, opisana u poglavlju. Ultazvučni daljinometi mee udaljenost između emitea i povšine luida na osnovu vemena koje je potebno ultazvučnom impulsu da ode do povšine i vati nazad do emitea (veme eleksije). Pincip meenja ilustovan je na slici.5. Ultazvučni senzoi koiste učestanosti eda veličine nekoliko desetina kiloeca. Tipično kašnjenje ultazvuka je oko 6 msm. Međutim, bzina ultazvuka jako zavisi od smeše gasova u slobodnom delu ezevoaa, njiove tempeatue i pitiska. toga su ova meila oganičena na meenja na atmoseskom pitisku u vazduu ili azotu i slabo ispaive luide. Meni signal Ultazvučni pedajnikpijemnik ezevoa Tečnost lika.5. Meenje nivoa tečnosti ultazvučnim daljinometom Laseski i adaski daljinometi ade na sličnom pincipu kao i ultazvučni daljinometi, s tim da se umesto akustičnog talasa koisti elektomagnetski talas. Ako je eč o laseskom izvou, talas je usmeen, a ako se adi o adau, snop je diuzioni. Ovi tipovi daljinometaa, zapavo se češće pimenjuju za meenje nivoa astesiti čvsti mateija, poput peska i angau ili zna žita u silosu, ali i za meenje nivoa lako ispaivi ili nepozini gusti tečnosti, poput mleka, otpadni voda, tečnog stiena i sl. Laseski daljinometi su osetljivi na ispaenja i nečistoće u vazduu iznad luida čiji nivo se mei, je male čestice mogu lako odbiti uzan laseski snop ili ga asejati, čime se otežava meenje. Mana adaskog snopa je mogućnost detekcije lažnog ea od zidova ezevoaa ili dugi pepeka. Magnetostikciona meila su zapavo meila koja kombinuju više pincipa meenja već opisani u anijim tipovima meila da bi se dobio najpouzdanije meilo nivoa. Magnetostikciono meilo koisti plutajući ueđaj, tenzometijski senzo, a u osnovi je daljinometa. Za azliku od ostali meila sa plutajućim ueđajem, ovde se, umesto meaničke spege sa pokazivačem, koisti bina tozionog (meaničkog) talasa duž žice da bi se ponašao plovak i odedio njegov položaj. Na slici.6 pikazan je pincip ada jednog ovakvog meila. Jedini poketan deo meila je plovak koji se izdiže i spušta sa nivoom tečnosti. Plovak nosi na sebi stalan magnet u obliku pstena. Koz sedinu pstena povučena je metaa cev od povodnog mateijala. Na vu cevi nalazi se tansmite koji emituje katkotajan stuni impuls. Istovemeno se uključuje kolo za meenje vemena. tujni impuls pilikom polaska koz cev indukuje oko nje magnetsko polje. Kada impuls i njegovo magnetsko polje stignu do plovka, oni će stupiti u inteakciju sa magnetskim poljem staog magneta. Ta inteakcija napeže povodnik, poizvodi tozionu silu u njemu i šalje meanički impuls nazad ka tansmiteu. Meanički impuls detektuje se piezomagnetskim senzoom, koji obaveštava kolo za meenje vemena da se isključi.

14 . Meenje statički i dinamički paametaa luida ev od povodnog mateijala Piezomagnetski senzo tujni impuls Meanički talas Fluid Plovak sa staim magnetom lika.6. Magnetostikciono meilo nivoa Ako su poznate bzine postianja elektičnog v el i meaničkog impulsa v me u povodniku, onda se udaljenost l do plovka, a samim tim i nivo tečnosti u ezevoau, mogu odediti na osnovu vemena koje je bilo potebno stuji da stigne do plovka i vemena koje je meaničkom talasu bilo potebno da se vati nazad do senzoa. t meeno l l l (.) v el vme vme zanemaivo Odeđivanje položaja plovka veoma je pecizno. Ključna pednost ove meode ogleda se u tome da je bzina postianja meaničkog talasa dobo poznata, nezavisna od tempeatue, pitiska, količine pene na povšini tečnosti. Osim toga signal je kanalisan unuta povodne cevi, pa nema opasnosti od asipanja snopa ili lažnog ea, kao kod ultazvučnog, laseskog ili adaskog daljinometa. 4