a) Prisustvo spontanog govora uz postojanje neologizama, anomije, parafazije

Transcript

1 1. Zargon afazija označava poremećaj govora a) Prisustvo spontanog govora uz postojanje neologizama, anomije, parafazije b) Leziju Wernickeove zone u kaudalnom delu temporalne vijuge c) Senzornu afaziju tj. nerazumevanja i svog i tudjeg govora d) sve navedeno je tačno 2. Homonimna hemianopsija je posledica lezije: a) optičkog nerva b) optičke hijazme c) tractus opticus-a d) primarnog vizuelnog koreteksa u okcipitalnom režnju 3. N. oculomotorius inerviše sve ekstraokularne mišiće oka, osim dva navedena: a) m. rectus superior et m. rectus inferior b) m. rectus superior et m. obliqus superior c) m. rectus lateralis et m. obliqus superior d) m. rectus lateralis et m. rectus medialis 4. Supranuklearna paraliza n.facijalis-a ili tzv. centralni facijalis daje : a) slabost mišića donje polovine lica sa suprotne strane b) slabost m. orbicularis oculi iste strane c) slabost svih mišića polovine lica sa iste strane gde je i lezija d) bilateralnu zhvaćenost mišića i gornje i donje polovine lica

2 5. Najčešći simptom insuficijencije zadnjeg moždanog sliva ( verebro-bazilarni) je: a) vrtoglavica b) parestezije c) smetnje procene težine stvari d) oštećenje dubokog senzibiliteta 6. Pareza, spastično povišen tonus i hiperrefleksija su karakteristični za leziju: a) perifernog motornog neurona b) kombinovane lezije perifernog i centralnog motornog neurona c) centralnog motornog neurona d) cauda equinae 7. Spatička slabost ispod mesta lezije, ispad senzibiliteta za bol i temperaturu uz očuvan senzibilitet za fini dodir vibracioni i duboki senzibilitet karakteristika su: a) sindoma zanjih funikula kičmene moždine b) sindroma potpunog preseka kičmene moždine c) sindoma hemisekcije ( Brown-Sequardov sindrom) d) sindoma centralne lezije kičmene moždine 8. Albuminocitološka disocijacija u likvoru prisutna je kod: a) miopatija b) poliradikuloneuritisa c) amiotrofične lateralne skleroze d) multiple skleroze

3 9.U profilaksi napada migrene ne koristi se jedna grupa lekova lekova: a) beta-adrenergički antagonisti b) antidepresivi c) antiepileptici- valproati d) triptani 10. U primarne glavobolje ne spada: a) Glavobolja tenzionog tipa b) Klaster glavobolja c) Glavobolja koja se pripisuje traumi glave d) Migrena 11. Za kompleksne fokalne epileptične napade jedna tvrdnja nije tačna: a) nikada ne prelaze u epileptični status b) prisutno je pomućenje svesti c) javljaju se stereotipni automatizmi ( žvakanje, mljackanje...) d) posle napada bolesnik je zbunjen 12). Absansi su a) generalizovani konvulzivni napadi b) generalizovani nekovulzivni napadi c) parcijalni kompleksni napadi d) parcijalni jednostavni napadi

4 13. U Alzheimerovoj demenciji najznačajnije, sa faramakološkog aspekta, je smanjenje : a) aktivnosti dopaminergičkog sistema b) aktivnosti serotonina c) aktivnosti holin acetil transferaze d) nijedna tvrdnja nije tačna 14. Osnovna dijagnostička metoda za postavljanje dijagnoze apscesa mozga je: a) lumbalna punkcija b) CT ili NMR c) laboratorijske pretrage sa povišenom SE d) klinička slika i povišena telesna temperatura su dovoljni za postavljanje dijagnoze 15. Nakupljanje krvi izmedju arahnoideje i tvrde moždanice ( dure) naziva se: a) subarahnoidalno krvarenje b) epiduralno krvarenje c) intracerebralno krvarenje d) subduralno krvarenje 16. Glavobolja koja budi pacijenta iz sna, povraćanje u mlazu i edem papile optičkog nerva su opšti, zajednički simptomi: a) tumora mozga b) migrene c) meningitisa d) klaster glavobolje

5 17. Zona ishemičke penumbre je deo ishemičke teritorije gde: a) ne postoji rezidualni protok krvi b) postoje ireverzibilne promene tkiva c) su neuroni funkcionalno nemi, ali strukturno očuvani d) se nalazi centar infarktne zone 18. U sekundarnoj prevenciji ishemičkog moždanog udara daje se aspirin (acetil salicilna kiselina) : a) mg tri puta dnevno b) mg dnevno c) daje se samo u kombinaciji sa antikoagulantnom terapijom d) ne daje se sekundarnoj prevenciji 19. Simptomatski vazospazam krvnih sudova mozga i posledična odložena ishemija u bolesnika sa subarahnoidalnom hemoragijom ( SAH) javlja se se u preko 40% bolesnika: a) izmedju 4. i 12. dana od početka bolesti b) odmah nakon početka bolesti c) u prvoj godini nakon SAH-a d) vazospazam se ne javlja kod SAH-a 20. Dijagnoza multiple skleroze postavlja se na osnovu: a) objektivnih znakova diseminacije lezija u vremenu i prostoru b) NMR registrovanje multiplih lezija u beloj masi c) intratekalno sintetisanih oligoklonalnih IgG traka u likvoru d) svega navedenog

6 21. Dijagnoza tuberozno skleroznog kompleksa kod odraslih se postavlja na osnovu trijasa: a) epileptični napadi, psihomotorna retardacija, optički gliom b) angiofibromi lica, epilepsija, psihomotorna retardacija c) angiofibromi lica, makrocefalija i psihomotorna retardacija d) pege u aksilarnim i ingvinalnim regijama, lezije kostiju i optički gliom 22. Tremor u miru, rigor, posturalni poremećaj i magnetni hod su karakteristike: a) Hantingtonove horeje b) Wilsonove bolesti (hepatolentikularne degeneracije) c) Parkinsonove bolesti d) Choreae minor 23. Za Friedreichovu ataksiju ne važi jedna tvrdnja: a) nasledjuje se po autosomno-recesivnom tipu b) zbog oštećenja zadnjih kolumni kičmene moždine javlja se oštećenje proprioceptivnog i vibracionog senzibiliteta c) Friedreichovo stopalo i teška kifoskolioza kičme je prisutna u oko 80% bolesnika d) Završava se dobrim oporavkom krajem četvrte decenije života 24. Ruka propovednika sa atrofijom tenara i palmarnim gubitkom senzibiliteta u tri i po prsta sa radijalne strane posledica je lezije: a) N. radijalisa b) N. medijanusa c) N. ulnarisa d) N. axillarisa

7 25. Patološka zamorljivost mišića, timusna hiperplazija, prisusvo diplopija, pozitivan tenzilonski test su kriterijumi za postavljanje dijagnoze: a) stečene autoimune mijastenije gravis b) Lambert - Eatonovog mijasteničnog sindroma c) Botulizma d) svih stečenih poremećaja neuromišićne transmisije 26. Gowersov manevar je karakterističan: a) za proksimalnu mišićnu slabost nogu b) za peronealnu mišićnu slabost c) za oštećenje plexus brachialisa d) za oštećenje cerebelluma 27. Miotonija je a) slabost mišića b) EMG-om registrovana reakcija c) izraz za igranje mišića ispod kože d) otežana i odložena dekontrakcija mišića posle snažne voljne kontrakcije 28. Amiotrofična lateralna skleroza je oboljenje koje uzrokuje oštećenje: a) perifernog motoneurona b) centralnog motoneurona c) i perifernog i centralnog motoneurona d) to je bolest lateralnih funikula

8 29. Kliničku sliku tabesa dorsalisa karakterišu: a) Udruženi znaci lezije centralnog i perifernog motornog neurona b) Ataksija, oštećenje dubokog senzibiliteta, ugašeni mišićni refleksi, hipotonija c) Sirongoemijelični ispad senzibiliteta d) Hipestezija u distalnim delovima ekstremiteta 30. Syringomyelija je: a) patološki stvorena šupljina u kičmenoj moždini b) intramedularni tumor c) zapaljenski proces kičmene moždine d) hemoragični proces u kičmenoj moždini 31. Stimulacija rostralnog dela retikularne formacije dovodi do a) kome b) reakcije buđenja c) parasomnija d) dezintegrisanog sna 32. Ekstrapiramidni sistem je skup jezgara i njihovih veza a) izvan piramidnog sistema b) u piramidnom sistemu c) u fosa cranii posterior d) u diencefalonu

9 33. U glavne kliničke znake perifernog oštećenja facijalisa ne spada a) slabost/oduzetost mimične musculature lica b) smanjen osećaj ukusa na prednje dve trećine jezika c) smanjeno lučenje suza i pluvačke d) hipoakuzija 34. Najteža komplikacija aneurizmatske subarahnoidalne hemoragije je: a) produženo krvavljenje b) vazospazam i reruptura aneurizme c) oftalmoplegija d) oniroidno stanje 35. Nalaz vizuelnih evociranih potencijala predstavlja dijagnostički kriterijum za postavljanje dijagnoze: a) multiple skleroze b) homonimne hemianopsije c) juvenilne miokloničke epilepsije d) neuroborelioze 36. U slučaju lezije okulomotornog nerva može da se pojavi sve navedeno, izuzev: a) semiptoze b) bulbusa u položaju abdukcije c) mioze d) midrijaze

10 37. Bolesnik koji ima motornu afaziju: a) ne razume govor, ali može da govori b) ne može da govori i ne razume govor c) razume govor ali otežano govori d) ne može da govori, ali razume govor 38. Oligoklonalne trake u likvoru dokazuju: a) stvaranje imunoglobulina van krvno moždane barijere b) stvaranje imunoglobulina unutar krvno moždane barijere c) stvaranje imunoglobulina unutar i van krvno moždane barijere d) nijedna tvrdnja nije tačna 39. Myelitis transversalis karakteriše: a) Albuminocitološka disocijacija u likvoru b) Motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera c) Albuminocitološka disocijacija u likvoru i motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera d) Motorna slabost donjih ekstremiteta 40. Interferon beta je lek koji: a) zaustavlja patološki proces u multiploj sklerozi b) uopšte ne utiče na patološki proces u multiploj sklerozi c) koristi se za lečenje sistemskih bolesti d) modifikuje (usporava) patološki proces u multiploj sklerozi

11 41. Astereognozija je: a) nemogućnost prepoznavanja težine b) nemogućnost prepoznavanja oblika c) nemogućnost prepoznavanja slova d) nemogućnost identifikacije delova tela 42. Kliničkom slikom amiotrofičke lateralne skleroze dominiraju: a) distalne hipotrofije, fascikulacije, smetnje govora i gutanja b) proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima, smetnje govora c) distalne hipotrofije, ispad senzibiliteta, smetnje govora d) proksimalne hipotrofije, fascikulacije, sfinkterne smetnje 43. U profilaksi napada migrene efikasni su svi lekovi osim: a) Valproat b) Karbamazepin c) Propranolol d) Fenobarbiton 44. Sindrom epikonusa daje lezija a) segmenta Th10-12 b) C6-7 c) L4-S2 d) S3- S4

12 45. Koji se simptomi/znaci mogu pripisati infarktu u vertebrobazilarnom slivu? a) Bilateralna homonimna hemianopsijia b) Afazija c) Afazija d) Urinarna inkontinencija 46. Gowersov manevar je karakterističan: a) za proksimalnu mišićnu slabost nogu b) za peronealnu mišićnu slabost c) za oštećenje plexus brachialisa d) za oštećenje cerebelluma 47. Tumori koji najčešće izazivaju anozmiju su a) Meningeomi u regionu olfaktivnog bulbusa b) Gliom frontalnog režnja c) Tumori pituitarne žlezde d) Sve navedeno 48.Febrilne konvulzije se javljaju kod dece u toku: a) moždanog oštećenja, nastalog na rođenju b) infekcije CNS c) hiperpireksije koja nije izazvana infekcijom CNS d) pothranjenosti dece

13 49. Grafospazam, blefarospazam i tortikolis su klinička manifestacija a) Sydenhamove horee b) distonije c) juvenilne epilepsije d) ničeg navedenog 50. Iznad fisure kalkarine završavaju se vlakna: a) iz gornjih delova retine b) iz donjih delova retine c) iz svih delova retine kontralateralnog oka d) iz svih delova retine ipsilateralnog oka 51.Kod Alzheimerove bolesti u biohemijskom smislu u hipokampusu i korteksu dominira a) smanjena aktivnost MAO-B b) pojačana aktivnost MAO-B c) smanjena aktivnost holin acetil transferaze d) pojačana aktivnost acetil holin esteraze 52. Proteinorahija u normalnom likvoru iznosi: a) Od 0,15 do 0,45 mg/l b) Od 0,45 do 0,80 g/l c) Od 1 2 g/l d) ništa od navedenog nije tačno

14 53. Moždani edem koji nastaje kod masivnog infarkta mozga je a) vazogeni b) intersticijalni c) citotoksični d) sve navedeno 54. Senzorna afazija se zove: a) Weberova b) Wernickeova c) Brockina d) nijedna od navedenih 55. Mesto patološkog procesa kod mijastenije gravis je : a) postsinaptička membrana u neuromišićnoj sinapsi b) presinaptički receptori c) dopaminski receptori d) serotoninski receptori 56. Miotonija je a) slabost mišića b) EMG-om registrovana reakcija c) izraz za igranje mišića ispod kože d) otežana i odložena dekontrakcija mišića posle snažne voljne kontrakcije

15 57. Peronealni hod se javlja kod bolesnika koji imaju slabost: a) Dorzifleksora potkolenice b) Dorzifleksora stopala c) Ekstenzora stopala d) Ekstenzora natkolenice 58. Osnovni znaci Parkinsonove bolesti su: a) tremor, hipotonija, gubitak posturalnih refleksa b) tremor, bradikinezija, rigor, gubitak posturalnih refleksa c) gubitak posturalnih refleksa uz intencioni tremor d) nijedan navod nije tačan 59. Kod svih vrsta statusa epilepticusa suvereno sredstvo dato intravenski je: a) fenobarbiton b) neurontin c) diazepam d) odmah se uvodi u anesteziji 60.Fenomen zanemarivanja suprotne strane tela (tzv. "neglect prostora) a) nastaje kod oštećenja okcipitalnog režnja obe hemisfere b) nastaje kod oštećenja parijetalnog režnja nedominantne hemisfere c) nastaje kod oštećenja parijetalnog režnja dominantne hemisphere d) nastaje kod oštećenja retikularne formacije moždanog stabla

16 61. Najznačajniji elemenat krvno moždane barijere je: a) mišićni sloj b) elastični sloj c) endotel kapilara d) tunica externa 62. Aspirin je lek koji se daje kod cerebrovaskularnih bolesti: a) u primarnoj prevenciji b) u sekundarnoj prevenciji c) u primarnoj i sekundarnoj prevenciji d) ne treba ga davati uopšte 63. Drop ataci su: a) ispadi vidnog polja b) ispadi funkcije urogenitalnog trakta c) epileptični napadi u detinjstvu d) nagli gubitak snage u nogama i pad, zbog ishemije piramidnih puteva u predelu ponsa 64. Fenomen klackalice tipičan je a) za mišićne distrofije b) za neuralgiju. N glosofaringeusa c) za fakomatoze d) za VB insuficijenciju

17 65.Najteža komplikacija aneurizmatske subarahnoidalne hemoragije je: a) Produženo krvavljenje b) Vazospazam c) Hemiplegija d) Oftalmoplegija 66.Penetrantna povreda glave je: a) prekid kontinuiteta dure mater b) traumom nastali otvor u kosti lobanje c) cevasti defekt u moždanom tkivu d) ubod glave oštrim predmetom 67. Naglo nastala glavobolja, povraćanje i fokalni neurološki deficit su TIPIČNA klinička manifestacija: a) Subarahnoidalne hemoragije b)intracerebralne hemoragije c)ishemijskog moždanog udara d)migrenoznog napada 68. U kojoj bolesti postoji jasno definisani urođeni metabolički poremećaj? a) Esencijalni tremor b) Parkinsonova bolest c) Wilsonova bolest d) Huntingtonova horeja

18 69. Nalaz u likvoru u multiploj sklerozi karakteriše sve osim jedne navedene tvrdnje: a) Nivo proteina viši od 1,5 g/l b) Normalan broj ćelija ili blaga pleocitoza c) Intratekalna sinteza oligoklonalnih traka d) Normalna glikorahija 70. Myelitis transversalis karakteriše: a) Albuminocitološka disocijacija u likvoru b) Motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera c) Albuminocitološka disocijacija u likvoru i motorne slabosti, ispad senzibiliteta i poremećaj funkcije sfinktera d) Motorna slabost donjih ekstremiteta 71. Interferon beta je lek koji: a) zaustavlja patološki proces u multiploj sklerozi b) uopšte ne utiče na patološki proces u multiploj sklerozi c) koristi se za lečenje sistemskih bolesti d) modifikuje (usporava) patološki proces u multiploj sklerozi 72. Lekovi izbora u terapiji apsansnih epileptičnih napada su: a) Karbamazepin b) Kortikosteroidi c) valproati i etosukcimid d) fenobarbiton i diazepam

19 73.Koji tip glavobolje ne spada u primarne glavobolje: a) migrena b) postpunkciona glavobolja c) tenziona glavobolja d) klaster glavobolja 74. Znak transkranijalne hernijacije mozga je: a) Hačisonova zenica b) Argajl Robertsonova zenica c) uska nereaktibilna zenica d) zenica nepravilnog oblika 75. Osnovna metoda za postavljanje dijagnoze miopatije je: a) magnetna rezonanca b) elektromioneurografija c) elektroencefalografija d) komjuterizovana tomografija 76. Osnovni znaci Parkinsonove bolesti su: a) tremor, spastičnost, bradikinezija, gubitak posturalnih refleksa b), tremor, bradikinezija, rigor, gubitak posturalnih refleksa c) gubitak posturalnih refleksa, tremor, spastičnost, d) nijedan od navedednih

20 77.U slučaju lezije okulomotornog nerva može da se pojavi sve navedeno, izuzev: a) semiptoze b) bulbusa u položaju abdukcije c) poremećaja lakrimalne sekrecije d) midrijaze 78. Dijagnozu tuberozno-skleroznog kompleksa čini trijas: a) Lišovi noduli dužice, hiperpigmentacije kože i gliom optičkog puta b) Adenoma sebaceum lica, epilepsija i sfenoidna displazija c) Angoifibrom lica, epilepsija i mentalna retardacija d) Mrlje boje bele kafe, mikrokranija i gliom optičkog puta 79.»Kandžasta šaka je karakteristična za leziju: a) n. radialisa b) n. ulnarisa c) n. medianusa d) n. axillarisa 80. Šta čini dijagnozu Hantingtonove horeje? a) Horeja, pozitivna porodična anamneza b) Horeja, reumatsko oboljenje c) Horeja, javlja se u trudnoći, psihički pormecaj d) Horeja, kognitivna deterioracija, psihijatrijski poremećaji i pozitivna familijarna anamneza

21 81.Za spastično povišen tonus karakteristično je da je najviše izražen u: a) Fleksorima ruku i ekstenzorima nogu b) Ekstenzorima ruku i fleksorima nogu c) Ekstenzorima ruku i nogu d) Svim mišićnim grupama 82. Akutni poliradikuloneuritis karakterše : a) Porast proteina u likvoru sa normalnim brojem ćelija b) Segmentni ispad senzibiliteta c) Poremećaj kontrole sfinktera d) Flakcidna kvadripareza 83. Astereognozija je: a) nemogućnost prepoznavanja težine b) nemogućnost prepoznavanja oblika c) nemogućnost prepoznavanja slova d) nemogućnost identifikacije delova tela 84.Syringomyelia je : a) zapaljenski proces u kičmenoj moždini b) intramedularni tumor c) hemoragični proces u kičmenoj moždini d) patološka šupljina u kičmenoj moždini

22 85. Naglim istezanjem m.qudriceps femorisa i m. triceps sure trajnim potiskivanjem dobija se ritmička kontrakcija nazvana: a) opsoklonus b) nistagmus retractorius c) klonus d) patelarni refleks 86.Kliničkom slikom amiotrofičke lateralne skleroze dominiraju: a) distalne hipotrofije, fascikulacije, smetnje govora i gutanja b) proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima, smetnje govora c) distalne hipotrofije, ispad senzibiliteta, smetnje govora d) proksimalne hipotrofije, fascikulacije, sfinkterne smetnje 87. U profilaksi napada migrene efikasni su svi lekovi osim: a)valproat b) Karbamazepin c) Propranolol d) Fenobarbiton 88. Sindrom epikonusa daje lezija a) segmenta Th10-12 b) C6-7 c) L4-S2 d) S3- S4

23 89. Mesto patološkog procesa kod mijastenije gravis je : a) postsinaptička membrana u neuromišićnoj sinapsi b) presinaptički receptori c) dopaminski receptori d) serotoninski receptori 90. Miotonija je a) slabost mišića b) EMG reakcija c) gerijatrijski fenomen d) otežana i odložena dekontrakcija mišića posle snažne voljne kontrakcije 91. Oblast ishemične penumbre je : a) mesto terapijskog dejstva b) mesto najvećeg oštećenja tkiva c) zona na koju lekovi ne deluju d) mesto nepovratnog oštećenja neurona 92. Spastička hipertonija se javlja kod lezije: a) ekstrapiramidnog sistema b) centralnog motornog neurona c) perifernog motornog neurona d) svih ovih struktura

24 93. Bitemporalna heteronimna hemianopsija je posledica lezije u nivou a) optičkog nerva b) optičke hijazme c) primarnih optičkih centara d) tractusa opticusa 94. Kod bolesnika sa «visećom» šakom oštećen je: a) n. ulnaris b) n.medianus c) n.radialis d) n. musculocutaneus 95. Syringomyelija je: d) patološki stvorena šupljina u kičmenoj moždini e) intramedularni tumor f) zapaljenski proces kičmene moždine g) hemoragični proces u kičmenoj moždini 96. Tranzitorni ishemički atak koji se ispoljava žarišnim i opštim moždanim simptomima traje: a) do 60 min. b) do 24 časa c) do 7 dana d) duže od nedelju dana

25 97. Bradikinezija je simptom koji se javlja kod a) lezije piramidnog puta b) Parkinsonove bolesti c) lezije perifernog motornog neurona d) Wilsonove bolesti 98. Naglim istezanjem m. quadriceps femoris i m.triceps surae trajnim potiskivanjem dobija se ritmička kontrakcija koju nazivamo: a) opsoclonus b) nistagmus retracrorius c) clonus d) epiclonus 99. Najteža komplikacija aneurizmatske subarahnoidalne hemoragije je: a. Produženo krvavljenje b. Vazospazam i reruptura aneurizme c. Oftalmoplegija d. Akutne psihičke promene 100.Diferencijalna dijagnoza izmedju hemoragijskog i ishemijskog moždanog udara može se isključivo napraviti: a) CT pregledom b) Dovoljan je anamnestički podatak da pacijent ima glavobolju, što je karakteristično za moždano krvavljenje c) Lumbalnom punkcijom (dobija se krvav likvor) d) Praćenjem bolesnika (karakteristična je progresija simptoma kod ishemije) e) Sve navedeno je tačno

26 101.Prve samostalne korake, uz pridržavanje za jednu ruku se kod najveći broj zdrave dece izvodi: a)od druge godine b)od šest meseci c)od devet meseci d)od meseci 102. Naglo nastala glavobolja, povraćanje i fokalni neurološki deficit su TIPIČNA klinička manifestacija: a) Subarahnoidalne hemoragije b) Intracerebralne hemoragije c) Ishemijskog moždanog udara d) Lakunarnih infarkta 103. Ishemijski moždani udar može nastati: a) trombozom u moždanom krvnom sudu b) embolizacijom iz srca c) embolizacijom iz krvnih sudova vrata d) sve navedeno je tačno 104.Aspirin se daje kod cerebrovaskularnih bolesti : a) u primarnoj prevenciji b) u sekundarnoj prevenciji c) u primarnoj i sekundarnoj prevenciji d) ne daje se uopšte

27 105. Lumbalna punkcija je dijagnostička metoda izbora kod: a) zapaljenskih bolesti moždanica i mozga b) cerebrovaskularnih bolesti c) tumora mozga d) bolesti kičmene moždine 106. Nalaz vizuelnih evociranih potencijala predstavlja dijagnostički kriterijum za postavljanje dijagnoze: a) Multiple skleroze b) Parkinsonove bolesti c) Juvenilne miokloničke epilepsije d) Neuroborelioze 107. Neurofibromatozu karakteriše: a) Vaskularni nevus lica b) Adenoma sebaceum c) Mrlje boje bele kafe d) Porencefalija 108.Ageuzija je gubitak čula: a) mirisa b) ukusa c) dodira d) sluha

28 109. Febrilne konvulzije se javljaju kod dece u toku: a) moždanog oštećenja, nastalog na rođenju b) infekcije CNS c) hiperpireksije koja nije izazvana infekcijom CNS d) pothranjenosti dece 110. Za izvođenje voljnih pokreta neophodan je integritet linije: a) talamus-cerebelum b) centralni motorni neuron-periferni motorni neuron-mišić c) medula spinalis sinapsa d) talamus-retikularna supstancija-periferni nervi 111. Sindrom hemisekcije kičmene moždine ( Brown-Sequard sindrom) karakteriše se: a) slabošću ekstremiteta i oštećenjem dubokog senzibiliteta na strani lezije a na suprotnoj strani oštećenjem za bol, toplo i hladno b) nepotpune oduzetosti jedne strane tela c) mlitave oduzetosti svih mišića ispod lezije uz arefleksiju i potpuni gubitak senzibiliteta d) spastične oduzetosti ekstremiteta ispod mesta lezije 112. Kardinalni laboratorijski nalaz koji govori u prilog poliradikuloneuritisa je a) pleocitoza u likvoru b) albuminocitološka disocijacija c) pojava plazmocita u likvoru d) veliki broj mladih limfocita u likvoru

29 113. Hipsaritmija spada u osnovne komponente a) Westovog sindroma b) Fridrajhove bolesti c) aminoacidurija d) fakomatoza 114. Ako bolesnik ima bol i crvenilo u oku, povećano lučenje suza i curenje iz nosa i glavobolju, on najverovatnije ima: a) Migrenu b) Cluster glavobolju-horton c) Tenzionu glavobolju d) Trigeminalnu neuralgiju 115. Bolesnik koji ima motornu afaziju: a) ne razume govor, ali može da govori b) ne može da govori i ne razume govor c)razume govor ali otežano govori d) ne može da govori, ali razume govor 116. Oligoklonalne trake u likvoru dokazuju: a) stvaranje imunoglobulina van krvno moždane barijere b) stvaranje imunoglobulina unutar krvno moždane barijere c) stvaranje imunoglobulina unutar ili van krvno moždane barijere d) nijedna tvrdnja nije tačna

30 117.Penetrantna povreda glave je: a)prekid kontinuiteta dure mater b)traumom nastali otvor u kosti lobawe c)cevasti defekt u moždanom tkivu d)povreda glave nastala padom 118. Znak transtentorijalne hernijacije mozga je: a) Hačinsonova zenica b) Argajl-Robertsonova zenica c) uska nereaktibilna zenica d) zenica nepravilnog oblika 119. Dva osnovna načina lečenja epilepsije su: a) primena imunoglobulina i kortikosteroida. b) dijetetski režim i plazmafereza. c) akupunktura i psihoterapija. d) farmakoterapija i neurohirurška terapija Kliničkom slikom amiotrofične lateralne skleroze dominiraju: a) Distalne hipotrofije, slabost ekstremiteta, smetnje govora i gutanja b) Proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima i smetnje govora i gutanja c) Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta bez sfinkterijalnih smetnji d) Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta i sfinkterijalnim smetnjama

31 121. Imunski posredovana neuropatija je: a) Polineuropatija kod akutne intermitentne porfirije b) Alkoholna polineuropatija c) Neuropatija kod deficita vitamina B12 d). Akutni poliradikuloneuritis 122. Ishemični moždani dogadjaj koji traje kraće od 24 sata je: a) Reverzibilni ishemički neurološki deficit (RIND) b) Tranzitorni ishemički atak (TIA) c) Progresivni ishemički neurološki deficit (PRIND) d) Tranzitorna globalna amnezija (TGA) 123. Lumbalna punkcija je kontraindikovana kod : a) Povišenog intrakranijalnog pritiska b) Poremećenih faktora koagulacije c) Infekcije kože na mestu gde se vrši lumbalna punkcija d) Sve navedeno je tačno 124. Hipotrofija mišića jezika nastaje kao posledica a) Bulbarnog oštećenja b) Pseudobulbarnog oštećenja c) Kortikalnog oštećenja d) Oštećenja n. glosofaringeusa i n. vagusa

32 125. Najefikasniji terapijski postupak u lečenju dijabetične polineuropatije je: a) Regulacija glikemije b) Intravenski imunoglobulini c) Antidepresivi d) Kortikosteroidi 126. Ageuzija je gubitak čula: a) Mirisa b) Ukusa c) Dodira d) Sluha 127. Moguće neželjeno dejstvo valproata je: a) Depresija disanja b) Retrogradna amnezija c) Epizode febrilnosti d) Hepatotoksičnost 128. Nagli prekid krvotoka kroz male cerebralne arterije dovodi do: a) Lakunarnih infarkta b) Masivnog edema mozga c) Masivnog infarkta mozga d) Ne dovodi do ishemije

33 129. Rigor je poremećaj mišićnog tonusa koji se karakteriše: a) Povišenim otporom na pasivni pokret za sve vreme izvodjenja pokreta ili Negorovim fenomenom b) Povišenim otporom koji se oseti na početku, a koji potom popušta (fenomen peroreza) c) Sniženim mišićnim tonusom d) Tranzitornim spazmima 130. Hemibalizam je najčešće posledica lezije: a) Supstancije nigre b) Subtalamičkog jedra c) Strijatuma d) Bazalnih ganglija 131. Hutchinsonova zenica je: a) Uska zenica koja ne reaguje na svetlost, a reaguje na akomodaciju b) Široka zenica, nepravilnih ivica, koja reaguje na svetlost, a ne reaguje na akomodaciju c) Široka zenia koja ne reaguje ni na svetlost ni na akomodaciju d) Uska zenica, nepravilnih ivica, koja ne reaguje ni na svetlost ni na akomodaciju 132. Kod oštećenja n. abducensa prisutan je: a) Divergentni strabizam b) Strabismus sursum vergens c) Strabismus deorsum vergens d) Konvergentni strabizam

34 133. Gubitak dubokih mišićnih refleksa je čest znak kod: a) Parkinsonove bolesti b) Miastenije gravis c) Neuropatija d) Multiple skleroze 134. Lazarevićev znak upućuje na leziju: a) N. medianusa b) N. ulnarisa c) N. peroneusa d) N. ischiadicusa 135. Kliničkom slikom amiotrofične lateralne skleroze dominiraju: a) Distalne hipotrofije, slabost ekstremiteta, smetnje govora i gutanja b) Proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima i smetnje govora i gutanja c) Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta, bez poremećaja sfinktera d) Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta i funkcije sfinktera 136. Osobine migrenske glavobolje su: a) Pulzirajući bol b) Bol u jednoj polovini glave c) Udruženi simptomi fotofobije, fonofobije i osmofobije d) Sve navedene osobine

35 137. Downov sindrom je: a) Trizomija 3. hromozoma b) Trizomija 13. hromozoma c) Trizomija 18. hromozoma d) Trizomija 21. hromozoma 138. "Makazast" hod u dece sa dečijom cerebralnom oduzetošću predstavlja izmenjen hod sa tendencijom ukrštanja nogu usled: a) Mišićne hipotonije b) Ataksije c) Mišićne hipertonije i spazma adduktora d) Mišične hipertonije ili hipotonije 139. Akutna egzacerbacije multiple skleroze leči se: a) Kortikosteroidima tokom 3-6 meseci, peroralno b) Visokim dozama metilprednizolona, intravenski, tokom 3-5 dana c) Interferonom beta subkutano, tokom 2 nedelje d) Azatioprinom peroralno, tokom 2 nedelje 140. Afazija je poremećaj govorno-jezičkih funkcija koiji se ispoljava: a) Poremećajem artikulacije b) Poremećajem fonacije c) Poremećajem usmenog govora, razumevanja, imenovanja, pisanja i čitanja d) Poremećajem imenovanja predmeta

36 141. Westov sindrom se karakteriše: a) Napadima u pubrtetu b) Očuvanom inteligencijom c) Infantilnim spazmima d) Pojavom napada u odraslih 142. Atrijalna fibrilacija je faktor rizika za: a) Aterotrombotični moždani udar b) Moždanu hemoragiju c) Apsces mozga d) Kardioembolijski moždani udar 143. Skener mozga pokazuje hipodenznu zonu: a) Odmah po nastanku ishemičkog moždanog udara b) Posle 24 do 72 h od početka ishemičkog moždanog udara c) Posle 2 do 3 h od početka moždanog udara d) Posle 7 dana od početka moždanog udara 144. Koji od sledećih tumora mozga nije lokalizovan u zadnjoj lobanjskoj jami a) Meduloblastom b) Cerebralni astrocitom c) Ependimom d) Kraniofaringeom

37 145. Sindrom intrakranijalne hipertenzije se karakteriše: a) Glavoboljom, mučninom, povraćanjem, stazom papila i bradikardijom b) Glavoboljom, fokalnim neurološkim znacima i Hornerovim sindromom c) Mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom d) Epileptičkim napadima i glavoboljom 146. Dijagnozu Wilsonove bolesti potvrdjuje: a) Uvećana jetra i horeički nevoljni pokreti b) Poremećeni enzimi jetre i cerebelarni znaci c) Kayser-Fleisherov prsten, povišen nivo bakra u urinu i povišena koncentracije bakra u suvom ostatku jetre d) Povišen nivo bakra u serumu 147. Faktori rizika za vaskularnu demenciju su: a) Starost, hereditet, viši nivo aluminujuma u vodi za piće, niže obrazovanje b) Etnička pripadnost, mutacije na 9. i 10. hromozomu, trauma mozga c) Starenje, arterijska hipertenzija, diabetes mellitus, hiperlipidemija, pušenje d) Infekcija herpes sympleks tip 1 virusom, ApoE gen, visok nivo homocisteina 148. Demencije koje se uspešno leče su: a) Alzheimerova bolest, frontotemporalne demencije, Binswangerova bolest b) Demencija kod hipotireoidizma, neurosifilisa, hipovitaminoze B12 c) Demencija sa Lewy-jeim telima, Huntingtonova bolest, Parkinsonova bolest d) Kortikobazalna degeneracija, progresivna supranuklearna paraliza, Pickova bolest

38 149. Težina zatvorene povrede glave se odredjuje prema: a) Dubini i trajanju traumatske kome i trajanju posttraumatske amnezije b) Prisustvu frakture kostiju lobanje c) Prisustvu otoragije i žarišnim neurološkim znacima d) Skoru Glasgov Koma Skale 150. Kod oštećenja torakalnog dela kičmene moždine prisutna je: a) Spastična kvadripareza b) Spastična parapareza c) Flakcidna parapareza d) Flakcidna kvadripareza 151. Epiduralni hematom: a. nastaje najranije nedelju dana posle povrede b. nastaje izlivanjem krvi iz venskih sinusa lobanje c. obavezno je praćen prelomom lobanje d. najčešće je posledica rupture a.meningeae mediae 152. Neurofibromatozu karakteriše: a. Vaskularni nevus lica b. Adenoma sebaceum c. Mrlje boje bele kafe d. Porencefalija

39 153. U vezi sa subarahnoidnom hemoragijom (SAH), jedna od sledećih tvrdnji je netačna: a. SAH po pravilu počinje naglo, izuzetno jakom glavoboljom, koja je najčešće udružena sa povraćanjem i često biva praćena izmenom svesti do potpunog gubitka. b. CT je abnormalan u oko 90% slučajeva SAH unutar prvih 24 sata od nastanka. c. Odsustvo jake glavobolje I ukočenosti vrata u potpunosti isključuju dijagnozu SAH. d. Unilateralna lezija III kranijalnog nerva u ranom toku SAH jasno je suspektna na aneurizmu zadnje komunikantne arterije Kliničkom slikom funikularne mijeloze dominiraju : a. Siringomijelični ispad senzibilteta, amiotorfični sindrom b. Udruženost lezije centralnog i perifernog motornog neurona c. Bolovi i slabost proksimalne muskulature ekstremiteta d. Poremećaji dubokog senzibiliteta, parestezije, piramidni znaci 155. Spinalnu mišićnu atrofiju karakterišu: a. Oštećenje perifernog motornog neurona b. Oštećenje perifernog motornog neurona udruženo sa znacima oštećenja površnog senzibiliteta c. Oštećenje perifernog i centralnog motornog neurona d. Oštećenje perifernog motornog neurona, oštećenje dubokog senzibiliteta i sfinkterijalne smetnje 156. Gowersov manevar je karakterističan: a. za proksimalnu mišićnu slabost b. za peronealnu mišićnu slabost c. za oštećenje plexus brachialisa d. za oštećenje cerebelluma

40 157. Koje simptome akutnog napada migrene ublažavaju lekovi iz grupe triptana: a. fotofobiju i fonofobiju b. glavobolju c. mučninu d. sve prethodno navedene simptome 158. Bitemporalna hemianopsija je karakterističan ispad vidnog polja za leziju a. optičkog živca b. hijazme c. okcipitalnog korteksa d. optičke radijacije 159. Albuminocitološka disocijacija u likvoru ( povišene belančevine a normalne ćelije) je karakteristična za : a. miopatije b. miasteniju gravis c. akutni poliradikuloneuritis (GBS) d. amiotrofičnu lateralnu sklerozu 160. Visoka vrednost kreatin fosfo- kinaze (CPK) može se videti kod: a. miastenije gravis b. amiotrofične lateralne skleroze c. polimiozitisa d. polineuropatija

41 161. Kada pri izvodjenju Rombergovog testa bolesnik pada samo sa zatvorenim očima, reč je o oštećenju: a. cerebeluma b. vestibularnog nerva c. zadnjih funikula kičmene moždine d. cerebeluma i vestibularnog nerva 162. Alterni vaskularni sindromi nastaju zbog lezije: a. Vaskularne lezije talamusa b. Vaskularne lezije bazalnih ganglija c. Vaskularne lezije malog mozga d. Vaskularne lezije moždanog stabla 163 Najtipičniji trijas oštećenja nervnog sistema kod Sistemskog eritemskog lupusa je: a. Epilepsija, psihoza, polineuropatija b. Moždani udar, poremećaji pamćenja, mononeuritis c. Glavobolja, epilepsija, mononeuritis d. Glavobolja, dermatomiozitis, TIA 164. Sekundarna prevencija moždanog udara je: a. Primena antiagregacionih ili antikoagulantnih preparata kod osoba koje su imale moždani udar ili TIA? b. Lečenje aktora rizika za moždani udar? c. Edukacija i primena antiagregacionih preparata kod osoba koje imaju aktore rizika, a nisu imale moždani udar? d. Pravilna ishrana, rekreativna fizička aktivnost, lečenje arterijske hipertenzije, kod osoba koje nisu imale moždani udar ili TIA?

42 165. U lečenju akutne intermitentne porfirije treba koristiti sve izuzev: a. Hipertoničnog rastvora glukoze b. Largactila c. Propranolola d. Barbiturata 166. Kod sindroma «caude equine» postoji: a. Potpuno očuvana motorika donjih ekstremiteta, inkontinecija, impotencija i perianogenitalni ispad senzibiliteta t ipa «jahaćih čakšira» b. Perianogenitalni ispad senzibiliteta tipa «jahaćih čakšira», uz slabost mišića potkolenica i stopala c. «Nivo senzibiliteta», uz inkontinenciju i impotenciju, očuvana motorika donjih ekstremiteta c. Oštećena funkcija sfinktera bez ispada senzibiliteta, uz očuvanu snagu svih mišića donjih ekstremiteta 167. Kod teškog oštećenja nervus medianusa postoji: a. «kandžasta šaka» b. «viseća šaka» c. atrofija tenara sa slikom «majmunske šake» d. hipotrofija svih mišića podlaktice i šake 168. Kardinalni znaci Parkinsonove bolesti su: a. Statički tremor, spastičnost, narušeni posturalni mehanizmi b. Posturalni tremor, rigor, hipokineza c. Rigor, tremor u miru, hipobradikineza i narušeni posturalni mehanizmi d. Afazija, poremećaj hoda, sniženi sinkinetski pokreti ruku

43 169. Kod obolelih od Friedreichove ataksije postoje: a. Cerebelarni znaci, sniženi mišićni refleksi i kardiopulmonalni poremećaji b. Hod na široj osnovi, poremećaji vida i duple slike c. Simptomi i znakovi koji su rašireni u vremenu i prostoru d. Intencioni tremor, demencija i podatak o recesivnom nasledju 170. Kayser-Fleisher-ov prsten je pigmentni, zlatno-smedji prsten u Descementovoj membrani oka koji je integralni deo kliničke slike: a. Parkinsonove bolesti b. Wilsonove bolesti c. Esencijalnog tremora d. Normalnog starenja 171. Koji je tipićan trijas simptoma kod normotenzivnog hidrocefalusa? a. glavobolja, cerebelarni znaci i anizokorija b. piramidni sindrom, ekstrapiramidni sindrom i demencija c. subkortiklna demencija, poremećaji hoda i urgentnost mokrenja d. nistagmus, parapareza i demencija 172. Binswangerova bolest je: a. sporo napredujuća vaskularna demencija b. degenerativna demencija c. kortikalna demencija d. demencija nastala usled ponovljenih moždanih udara sa hemiplegijom

44 173. Febrilne konvulzije se javljaju kod dece u toku: a. moždanog oštećenja nastalog na rodjenju b. infekcije CNS-a c. hiperpireksije koja nije izazvana infekcijom CNS-a d. pothranjenosti dece 174. Lekovi izbora u terapiji apsansnih napada su: a. karbamazepin i fenitoin b. kortikosteroidi c. valproati i etosukcimid d. fenobarbiton i diazepam 175. Subakutni sklepozantni panencefalitis (SSPE): se retko javlja u dece do 10. godine života se karakteriše porastom titra antitela na rubelu u likvoru ima lošu prognozu i smrtno se završava je oblik neuroborelioze 176. Multipla skleroza je oboljenje u kome dominira oštećenje: a. bele mase centralnog nervnog sistema b. perifernog nervnog sistema c. sive mase centralnog nervnog sistema d. neuromišićne spojnice

45 177. Akutna egzacerbacija multiple skleroze leči se: a. kortikosteroidima tokom 3-6 meseci, peroralno b. visokim dozama metilprednizolona, intravenski, tokom 3-5 dana c. interferonom beta subkutano, tokom 2 nedelje d. azatioprinom peroralno, tokom 2 nedelje 178. Kraniostenoza predstavlja: a. mozak prevelike zapremine i težine b. prerano srašćenje jednog ili više lobanjskih šavova c. vrstu tumora mozga d. ništa od navedenog 179. Stečena autoimuna mijastenija gravis je uzrokovana antitelima prema: a. Presinaptičkim kanalima za kalcijum b. Presinaptičkim kanalima za kalijum c. Postsinaptičkom nikotinskom acetilholinskom receptoru d. Nikotinskom i muskarinskom acetilholinskom receptoru 180. Argyl-Robertsonova zenica je najčešće znak: a. Neurosifilisa b. Hernijacije hipokampalnog girusa kroz incizuru tentoriuma c. Multiple skleroze d. Funikularne mijeloze

46 181. Kriterijumi za dijagnozu demencije sa Lewy-jevim telima su: a. Demencija, fluktuacije pažnje i svesti, vizuelne halucinacije, parkinsonizam b. Demencija, piramidni sindrom, sumanute ideje, afazija c. Agnozija, apraksija, afazija, disleksija i diskalkulija d. Poremečaj ponašanja, depresivnost, nekritičnost i neuvidjavnost 182. Lumbalna punkcija je dijagnostička metoda izbora kod: a. Zapaljenskih bolesti moždanica i mozga b. Cerebrovaskularnih bolesti c. Tumora mozga d. Bolesti kičmene moždine 183. Moždana smrt podrazumeva: a. Duboku ireverzibilnu komu s ravnom EEG linijom b. Odsustvo refleksa moždanog stabla c. Nemogućnost spontanog disanja d. Sve navedeno je tačno 184. Najčešći uzrok nastanka subaranoidnih hemoragija je: a. Hipertenzija b. Cerebralna arterio-venska malformacija c. Cerebralna aneurizma d. Antikoagulansi

47 185. Koje su najčešće kliničke manifestacije ishemičnog moždanog udara u karotidnom slivu? a. Hemipareza sa disfazijom b. Vrtoglavica i ataksija hoda c. Hemihipestezija sa disfagijom d. Diplopije, ptoza i hemipareza 186.»Centralni facijalis«je znak: a. Oštećenja celog jedra n. facijalisa u ponsu b. Lezije kontralateralnog kortikobulbarnog puta n. facijalisa c. Oštećenje stabla n. facijalisa d. Obostrano oštećenje kortikobulbarnih puteva n. facijalisa 187. Lek koji je najefikasniji u lečenju citotoksičnog edema je: a. Kortikosteroidi b. Manitol, 20% solucija c. Glukoza (hipertona solucija) d. Hipotone solucije 188. Zaokružite jedan od navedenih lekova čija efikasnot u profilaksi napada migrene nije dokazana u kontrolisanim kliničkim studijama: a. Valproat b. Propranolol c. Karbamazepin d. Flunarizin

48 189. Karakteristike hipertenzivne encefalopatije kod maligne hipertenzije: a. Poremećaj svesti b. Retinopatija c. Epileptični napadi d. Sve prethodno 190. Prosti apsansni napadi u detinjstvu se NE karakterišu: a. EEG paroksizmima šiljak-talasa od 3/s b. Povoljnom prognozom i dobrim terapijskim odgovorom na valproate c. Mentalnom retardacijom d. Odsustvom strukturnih oštećenja mozga 191. U lečenju West-ovog sindroma su najčešće delotvorni: a. Fenobarbiton b. ASTN/steroidi i vigabatrin c. Karbamazepin d. Etosukcimid i gabapentin 192. Zaokruzi tačan odgovor: a. Zdravo dete drži glavu u supinaciji sa 5 meseci b. Zdravo dete sedi samostalno sa 2 meseca c. Zdravo dete sedi samostalno sa 3 meseca d. Zdravo dete hoda samostalno sa 6 meseci

49 193 Spoljna oftalmoplegija se klinički ispoljava: a. Odsustvom reakcije zenice na svetlost i akomodaciju b. Paralizom okulopokretača c. Paralizom okulopokretača i odsustvom reakcije zenice na svetlost i akomodaciju d. Odsustvom reakcije zenice na svetlost uz očuvanu akomodaciju 194. Od multipe skleroze najčešće oboljevaju: a. Deca b. Mladi odrasli od godine c. Stariji od 50 godina d. Stariji od 70 godina 195. Deficijencija vitamina B12 dovodi do: a. Demijelinizacije unutar perifernog i centralnog nervnog sistema b. Ishemije unutar centralnog nervnog sistema c. Zapaljenjskih promena unutar centralnog nervnog system d. Ni do čega gore navedenog 196. Deficit vitamina B12 može da uzrokuje: a. Polineuropatiju b. Oštećenje bele mase kičmene moždine c. Megloblastnu anemiju d. Sve navedno

50 197. Kliničku sliku tabesa dorsalisa karakterišu: a. Udruženi znaci lezije centralnog i peerifernog motornog neurona b. Ataksija, oštećenje dubokog senzibiliteta, ugašeni mišićni refleksi, hipotonija c. Sirongoemijelični ispad senzibiliteta d. Hipestezija u distalnim delovima ekstremiteta 198. Amiotrofična lateralna skleroza je bolest koja se javlja : a. Značajno češće kod dece b. Značajno češće kod mladih osoba c. Značajno češće kod dece i mladih osoba d. Značajno češće kod osoba u životnom dobu između 55 i 75 godina 199. Dijagnozu stečene autoimune mijastenije gravis potvrdjuje sledeći elektrofiziološki nalaz: a. Sniženje brzina provodljivosti b. Dekrement pri repetitivnoj stimulaciji nerva veći od 15% c. Nalaz miopatskih potencijala niske amplitude i praskavog tona izbijanja d. D.Inkrement pri repetitivnoj stimulaciji nerva veći od 100% 200. U lečenju akutne intermitentne porfirije treba koristiti sve izuzev: a. Hipertoničnog rastvora glukoze b. Largactila c. Propranolola d. Barbiturata

51 201. Kod oštećenja konusa medule spinalis postoji: a. Perianogenitalni ispadi senzibiliteta, inkontinencija, impotencija i potpuno očuvana motorika donjih ekstremiteta b. Slabost peronealne muskulature sa nemogućim hodom na petama, ispad senzibiliteta tipa jahaćih čakšira, inkontinencija c. Teška slabost mišića potkolenica i stopala sa očuvanom funkcijom sfinktera, bez ispada senzibilitet d. Teška slabost mišića potkolenica i stopala, inkontinencija, impotencija i perianogenitalni ispad senzibiliteta 202. Osnov kliničke slike akutnog poliradikuloneuritisa ( Sy Guillain-Barre) je: a. Globalna mišićna slabost, sa pojačanim mišićnim refleksima i očuvanom funkcijom sfinktera b. Ascedentna, pretežno simetrična slabost sa sniženim/ugašenim mišićnim refleksima i očuvanom funkcijom sfinktera c. Descedentna, pretežno simetrična slabost sa pojačanim mišićnim refleksima i oštećenom funkcijom sfinktera d. Globalna slabost sa sniženim/ugašenim mišićnim refleksima, nivoom senzibiliteta i oštećenom funkcijom sfinktera 203. Mijastenični ( Eaton-Lambertov ) sindrom je uzorkovan: a. Antitelima prema presinaptičkim kanalima za kalijum b. Antitelima prema presinaptičkim kanalima za natrijum c. Antitelima prema presinaptičkim kanalima za kalcijum d. Antitelima prema postinapstičkim acetilholinskim receptorima 204. Foster-Kenedy sindrom obuhvata: a. Atrofiju optikusa, anosmiju i hipesteziju na istoj strani lica b. Stazu papile i anosmiju sa jedne strane, a hipesteziju na suprotnoj polovini lica c. Anosmiju i atrofiju optikusa sa jedne strane, a stazu papile na suprotnom oku d. Anosmiju, atrofiju optikusa i stazu papile na istoj strani lica

52 205. Tumor hipofize može dovesti do: a. Homonimne hemianopsije b. Centralnog skotoma c. Heteronimne bitemporalne hemianopsije d. Heteronimne binazalne hemianopsije 206. Kod oštećenja ćelija perifernog motornog neurona u kičmenoj moždini prisutno je: a. Oštećenje senzibiliteta b. Spastično povišen tonus c. Hipotrofije mišića i fascikulacije d. Ataksija ruku i nogu 207. Oštećenje senzibiliteta je prisutno kod: a. Miastenije gravis b. Miopatija c. Polineuropatija d. Amiotrofične lateralne skleroze 208. Esencijalni tremor je monosimptomatska bolest koja se klinički manifestuje kao: a. Tremor u miru b. Intencioni tremor c. Posturalni tremor d. Rigor

53 209. Huntingtonova bolest je neurodegenerativna bolest koju karakterišu: a. Horeički nevoljni pokreti, demencija I pozitivna anamneza o istoj bolesti u porodici b. Horeički pokreti i poremećaj hoda c. Pozitivan test plaženja jezika d. Prisutne orobukolingvalne horeičke diskinezije, rigor i tremor 210. U parkinsonovoj bolesti stradaju: a. Dopaminergički neuroni supstancije nigre b. Neuroni u subtalamičkom jedru c. Trnasti neuroni u strijatumu d. Kortikospinalni putevi kičmene moždine 211. Febrilne konvulzije se javljaju kod dece u toku: a. moždanog oštećenja nastalog na rodjenju b. infekcije CNS-a c. hiperpireksije koja nije izazvana infekcijom CNS-a d. pothranjenosti dece 212. Lekovi izbora u terapiji apsansnih napada su: a. karbamazepin i fenitoin b. kortikosteroidi c. valproati i etosukcimid d. fenobarbiton i diazepam

54 213. U lečenju idiopatske trigeminalne neuralgije koriste se svi lekovi izuzev: a. karbamazepin b. blokada gaserovog gangliona injekcijom alkohola c. antihipertenzivi d. triciklični antidepresivi 214. Cervikalna distonija je fokalna distonija, koja zahvata a. Mišiće vrata b. Mišiće vrata i donjeg dela lica c. M.orbicularis oculi d. Mišiće ruku, nogu i aksijalnih struktura 215. Kada pri izvodjenju Rombergovog testa bolesnik pada samo sa zatvorenim očima, reč je o oštećenju: a. cerebeluma b. vestibularnog nerva c. zadnjih funikula kičmene moždine d. cerebeluma i vestibularnog nerva 216. Kako se manifestuje hidrocefalus u deteta? a. razmaknutim suturama i ubrzanim porastom obima glave b. usporenim porastom obima glave c. uvek hipertonijom d. ubrzanim srastanjem lobanjskih sutura

55 217. Koji je tipićan trijas simptoma kod normotenzivnog hidrocefalusa? a. glavobolja, cerebelarni znaci i anizokorija b. piramidni sindrom, ekstrapiramidni sindrom i demencija c. subkortikalna demencija, poremećaji hoda i urgentnost mokrenja d. nistagmus, parapareza i demencija 218. U osnovu Parkinsonove bolesti leži nedostatak na nivou nigrostrijatnih vlakana a. Serotonina b. Adrenalina c. Acetilholina d. Dopamina 219. Normalan broj ćelija u cerebrospinalnoj tečnosti je: a. 4-5 u mm3 b. do 10 u mm3 c. do 5o mm3 d. preko 100 u mm Zaokružite samo jedan od navedenih metaboličkih poremećaja koji ne izaziva glavobolju: a. hipoksija b. hiperglikemija c. hipoglikemija d. hiperkapnija

56 221. Bitemporalna hemianopsija je karakterističan ispad vidnog polja za leziju a. optičkog živca b. hijazme c. okcipitalnog korteksa d. optičke radijacije 222. Albuminocitološka disocijacija u likvoru ( povišene belančevine a normalne ćelije) je karakteristična za : a. miopatije b. miasteniju gravis c. akutni poliradikuloneuritis (GBS) d. amiotrofičnu lateralnu sklerozu 223. Kliničkom slikom amiotrofične lateralne skleroze dominiraju: a. Distalne hipotrofije, slabost ekstremiteta, smetnje govora i gutanja b. Proksimalne hipotrofije, bolovi u mišićima i smetnje govora i gutanja c. Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta, bez poremećaja sfinktera d. Distalne hipotrofije sa oštećenjem senzibiliteta i funkcije sfinktera 224. Kod sindroma «caude equine» postoji: a. Potpuno očuvana motorika donjih ekstremiteta, inkontinecija, impotencija i perianogenitalni ispad senzibiliteta tipa «jahaćih čakšira» b. Perianogenitalni ispad senzibiliteta tipa «jahaćih čakšira», uz slabost mišića potkolenica i stopala c. «Nivo senzibiliteta», uz inkontinenciju i impotenciju, očuvana motorika donjih ekstremiteta d. Oštećena funkcija sfinktera bez ispada senzibiliteta, uz očuvanu snagu svih mišića donjih ekstremiteta

57 225. Akutna egzacerbacija multiple skleroze leči se: a. kortikosteroidima tokom 3-6 meseci, peroralno b. visokim dozama metilprednizolona, intravenski, tokom 3-5 dana c. interferonom beta subkutano, tokom 2 nedelje d. azatioprinom peroralno, tokom 2 nedelje 226. Na početku akutnog moždanog udara arterijsku hipertenziju treba: a. naglo snižavati do normalnih vrednosti b. blago snižavati samo ako je ekstremno visoka c. snižavati na vrednosti ispod normalnih d. u ovoj fazi bolesti hipertenzija nema značaja 227. Kod obolelih od Friedreichove ataksije postoje: a. Cerebelarni znaci, sniženi mišićni refleksi i kardiopulmonalni poremećaji b. Hod na široj osnovi, poremećaji vida i duple slike c. Simptomi i znakovi koji su rašireni u vremenu i prostoru d. Intencioni tremor, demencija i podatak o recesivnom nasledju 228. Spinalnu mišićnu atrofiju karakterišu: a. oštećenje perifernog motornog neurona b. oštećenje perifernog motornog neurona udruženo sa znacima oštećenja površnog senzibiliteta c. oštećenje perifernog i centralnog motornog neurona d. oštećenje perifernog motornog neurona, oštećenje dubokog senzibiliteta i sfinkterijalne smetnje

58 229. Egzacerbacija multiple skleroze je: a. aktivna faza bolesti b. stabilna faza bolesti c. sinonim za trajni deficit u ovoj bolesti d. ništa navedeno 230. Najtipičniji trijas oštećenja nervnog sistema kod Sistemskog eritemskog lupusa je: a. Epilepsija, psihoza, polineuropatija b. Moždani udar, poremećaji pamćenja, mononeuritis c. Glavobolja, epilepsija, mononeuritis d. Glavobolja, dermatomiozitis, TIA 231. Dijagnoza deficita vitamina B12 se uobičajeno postavlja : a. magnetnom rezonancom glave b. magnetnom rezonancom kičmene moždine c. nalazom u likvoru d. odredjivanjem nivoa vitamina B12 u krvi 232. Koje vrste neuroloških komplikacija mogu da prate nastanak moždanog udara? a. nepokretnost i dekubitalne rane b. moždani edem i konvulzije c. kardijalne dizritmije i srčani infarkt d. duboke venske tromboze i plućna embolija

59 233. Tinelovi znaci su korisni u kliničkom pregledu za potvrdu dijagnoze: a. Vegetativne disautonomije b. Kompresivnih neuropatija c. Multiple skleroze d. Mišićnih distrofija 234. Alterni vaskularni sindromi nastaju zbog lezije: a. Vaskularne lezije talamusa b. Vaskularne lezije bazalnih ganglija c. Vaskularne lezije malog mozga d. Vaskularne lezije moždanog stabla 235. Neurofibromatozu karakteriše: a. vaskularni nevus lica b. adenoma sebaceum c. mrlje boje bele kafe d. porencefalija 236. Stečena autoimuna mijastenija gravis je uzrokovana antitelima prema: a. Presinaptičkim kanalima za kalcijum b. Presinaptičkim kanalima za kalijum c. Postsinaptičkom nikotinskom acetilholinskom receptoru d. Nikotinskom i muskarinskom acetilholinskom receptoru