О по ре клу нат пи са Ὁ ὬΝ на оре о лу. ико не Хри сто ве

Transcript

1 О по ре клу нат пи са Ὁ ὬΝ на оре о лу ико не Хри сто ве је го во рио ре као је да му је име Јахве. што је такође партицип презента.* Грчки преводиоци јеврејске Библије су Јахве пренели као Ὁ ὬΝ.** Стивен Бигхам Faculty of Theology, Ethics and Philosophy, University of Sherbrooke По ста ла нам је на ви ка да на одређене одлике Христове на иконама више не обраћамо пажњу, ми сле ћи да су та обе леж ја од у век би ла ту, та ко ка ко их данас видимо, узимајући их здраво за готово. Изгледа да смо забора ви ли ка ко иза сва ког од ових обележја постоје историја и богословско значење које би требало да откривамо и проучавамо. Такав је слу чај и са три грч ка сло ва која се налазе на крстообразном Христовом ореолу. Ова слова заправо образују партицип презента грчког глагола бити/јесте ὤν, којем претходи члан за јед ни ну му шког ро да ὁ. Буквални превод израза Ὁ ὬΝ био би сушти, постојећи, што не зна чи мно го. Онај Ко ји Је сте је бо љи пре вод. Ове ре чи су од говор ко ји је на пла ни ни Си нај добио Мој си је ка да је пи тао за име Онога са којим је разговарао. На старојеврејском језику, Онај који Сл. 1. Икона Христовог уласка у Јерусалим Цвети Пре не го што сам по чео да се ба вим овим пи та њем, та ко ђе сам ми слио да су ова грч ка сло ва * Међутим, тетраграматон י ה ו ה [jahˈweh] ЈХВХ, одн. Јахве, старојеврејски назив за Бога око чијег порекла и значења библисти имају различите ставове и износе бројне недоумице, није партицип презента... ** Заправо су преводиоци као Εγώ εἰμι Ὁ ὬΝ превели фразу א ה י ה א ש ר א ה י ה ehyeh ăšer ehyeh Ја Сам Онај Ко ји Је сте (Изл 3, 14); те 151

2 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 2. Фигура Христова, мозаични под, Енглеска, 4. век: нема ореола, али сло ва XP на ла зе се иза Хри сто ве гла ве од у век би ла са став ни део ико не Хри сто ве, али ис пи ту ју ћи са чува не ли ков не пред ста ве Ису са Хри ста ко је су до нас до шле из пр вог ми ле ни ју ма, па чак и оне на ста ле по сле кра ја пр вог хиља ду го ди шта, при ме тио сам да је фра за Ὁ ὬΝ уни вер зал но одтраграматон י ה ו ה [jahˈweh] ЈХВХ, одн. Јахве, на ла зи се на мно го ме ста у Ста ром За ве ту, изме ђу оста лог и у сле де ћем сти ху Изл. 3, 15; међутим, према сачуваним сведочанствима Септуагинте тетраграматон је или задржан у изворном јеврејском облику или преведен на грч ки као Κύριος Го спод, а ни је по зна то да је пре во ђен као Ὁ ὬΝ; ка ко год, наш превод прати излагање изворног чланка, те је оно што аутор тврди у изворнику наведено и у י ה ו ה преводу. У сваком случају, тетраграматон између осталога сматра се и скраћивањем фразе א ש ר א ה י ה,א ה י ה те у суштини ауторова тврдња није нетачна. прим. прев. 152

3 Сл. 3. Последњи суд, блажени (Beatus) илуминирани пергамент из Ескоријала, за који се прет по ста вља да је из ма на сти ра Св. Ми лан од Ко го ље (San Millán de la Co gol la), настао око године; манастирска библиотека манастира Св. Лауренција (San Lorenzo de El Escorial) сут на, ка ко на За па ду та ко и на Ис то ку. Сто га сам за по чео потра гу за од го во ри ма на сле де ћа пи та ња: ка да, где и за што су хришћа ни до да ли ова сло ва на Христов оре ол? По чео сам та ко што сам уочио да је то ком пр вог ми ле ни ју 153

4 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 4. Хапшење Христово, Књига Келса (Bo ok of Kells), око 800. године, Библиотека Тринити колеџа (The Library of Trinity College), Даблин, Ирска Сл. 5. Христос у слави, илуминирани пергамент из Јеванђеља Гундохинусових (Gundohinus), 754. година, Општинска библиотека, Аутун, Француска ма Хри стов оре ол по не ка да био пра зан и да је, у ре ђим слу ча јеви ма, био од су тан (сл. 3 4). Друге представе приказују неку врсту декорације, али без значења (сл. 5 8). Не ко ли ко ли ков них предста ва Хри сто вих, ме ђу тим, поја вљу је се са ре чи ма упи са ним на оре о лу, али са да ви ше са бого слов ским зна че њем не го као јед но став на де ко ра ци ја: LUX, ΦOС, REX [и] JU DEX (сл. 9 11). Али Ὁ ὬΝ? Не ма га. 154

5 Сл. 7. Хри стос у сла ви, Злат ни ол тар Св. Ам вро си ја, око г., Црква Св. Амвросија Миланског, Милано, Италија Сл. 6. Педесетница, Клинијски лекционар (Cluny Lectionary), из око године, Француска национална библиотека, Париз Сл. 8. Хри стос, Све ти Пе тар и Па вле, мо за ик у ап си ди, ура ђен из ме ђу 817. и 824. го ди не, Цр ква Св. Прак се де, Рим 155

6 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 9. Христос Пантократор у тимпану цркве манастира Св. Феје у Конку (Sainte-Foy de Conques), Француска, 9. век: на крстообразном ореолу стоји натпис REX [и] JUDEX 156

7 Сл. 10. Невреме на Галилејском мору, Јеванђелистар Хилде, игуманије манастира у Мешедеу, Келнска школа, око године, Хесенска библиотека (Hessische Landesbibliothek), Дармштат, Немачка: на крстообразном ореолу налази се натпис LUX 157

8 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 11. Крстообразни ореол са натписом ФОС: Христос Пантократор, фреска из Цркве Св. Марине и Христине (Sante Marina e Cristina), Карпињано (Carpignano), Италија, 12. век 158

9 Сл. 12 (лево). Хри стос шти ти ну биј ског прин ца, нубијска фреска из око године, Национални музеј Варшаве, Пољска: обратити пажњу на грчко слово омега, ὤ, са леве стране; два крака крстообразног ореола су оште ће на, али прет по ста вља се да су се та мо на ла зи ла сло ва O и N Сл. 13 (изнад). Хри стос шти ти ну биј ског прин ца, детаљ Према мојим истраживањима, први примери натписа Ὁ ὬΝ на Христовом ореолу појавили су се у Егип ту око го ди не (сл ), и у Ну би ји око годи не (сл ). Ови при ме ри познати су нам захваљујући недавним археолошким открићима. Те шко би било мо гу ће, због изолације ових земаља у то време, да је ова кав ико но пис имао утицаја на остатак хришћанског света. Међутим, требало би да у 159

10 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 14. Де ир ал-хо на да, Еги пат, живопис из го ди не Сл. 15. Ре кон струк ци ја живописа из Деир ал-хонаде сваком случају останемо опрезни, будући да нас археологија опет може изненадити. Мо гу ће је се да су пр ве ико не Христове са натписом Ὁ ὬΝ у крстастом ореолу настале у словенским земљама, на Балкану или можда у Русији. У Не ре зи ма, у Ма ке до ни ји, на ла зи мо при ме ре нат пи са Ὁ ὬΝ 160

11 Сл. 16. Црква Светог Пантелејмона, Нерези код Скопља, Македонија, живопис из године из го ди не (сл. 16), 1 за тим сле ди ико на Хри ста Пан то кра 1 Tania Velmans et al., Rayonnement de Byzance, Paris, Zodiaque Desclée de Brouwer, 1999, ко лор на та бла 53 (стр. 152), стр то ра из Ма ке до ни је, да ти ра на на го ди ну (сл. 17), 2 за ко јом 2 Sacho Kornevski, Elizabeth Dimitrova, Macédoine byzantine: Histoire de l Art macédo nien du IX e au XI V e siècle, Éditions 161

12 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 17. Христос Пантократор, поклон Архиепископу охридском Константину Кавасили, Црква Богородице Перивлепте Св. Климента, година сле ду је ико на Хри ста Спа си теља из Ја ро сла ва, из Ру си је, из Tha lia, 2006, стр го ди не (сл. 18). 3 3 S. I. Maslenitsyin, Jaroslavian Icon- Painting, Moscow, Iskusstvo Publishers, 1973, та бла 6, стр

13 Сл. 18. Христос Спаситељ, година, Музеј лепих уметности у Јарославу, Русија Судећи према фрескама из Протата на Светој Гори, Манојло Панселин, који их је насликао го ди не, ни је знао за нат пис Ὁ ὬΝ (сл. 20), 4 али сли ка ру са 4 Manuel Panselinos, Dimitrios Salpistis et al. (dir)., From the Holy Church of the Pro 163

14 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 19. Тајна вечера, ексонартекс католикона манастира Ватопед, година Маслинске горе којем се приписују фреске у ексонартексу манастира Ватопеда из године, овај нат пис био је по знат (сл. 19). 5 Дакле, између ових датума, taton, Thessalonika, Hagioritiki Estia, Ibid, стр и 301. умет ник ко ји је знао за нат пис Ὁ ὬΝ, до шао је на пла ни ну Атос. На сле де ћем ме сту, ту је нов городска икона Св. Николе Алексеја Пе тро вог из го ди не (сл. 21), 6 6 V. N. La za rev, Icônes Rus ses: XI e XVI e siècles, Pa ris, Desclée de Bro wer, 1996, та бла 17, стр

15 Сл. 20. Хри стос на пре сто лу, Про тат Све та Го ра, фреска приписана Манојлу Панселину, година 165

16 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 21. Св. Никола Алексеја Петровог, Музеј историје и архитектуре, Новгород, Русија, година за којом следе икона Светих Бориса и Гље ба из око го ди не (сл. 24), 7 7 Ibid, та бла 88, стр фреске из Волотова, недалеко од Новгоро да у Ру си ји, из го ди не (сл. 23), 8 8 M. V. Al pa tov, Fre sco es of the Church of the Assumption at Volotovo Polye, Moscow, 166

17 Сл. 22. Св. Никола Алексеја Петровог детаљ Сл. 24. Св. Бо рис и Гљеб, Псков, Тре тја ков ска га ле ри ја, Москва, око године Сл. 23. Васкрсење Лазарево, Црква Успења Пресвете Богородице, Волотово код Новогрода, Русија, око године и фре ска Христа Цара Славе (Христос у гробу) из проскомидије манасти Is kus stvo Pu blis hers, 1977, та бла 53 et al. ра Ка ле нић, у Ср би ји, из око године (сл. 25). 9 9 Tania Velmans et al., Rayonnement, та бла 256, стр

18 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 25. Христос Цар Славе; Сми ре ње на шег Господа, Црква Ваведења Пресвете Богородице, Каленић, Србија, око године Сл. 26. Умиљеније Богородица Елеуса, Владимир, Св. Андреј Рубљов, око године Очигледно је Свети Андреј Ру бљов знао за овај нат пис, али га је рет ко ко ри стио (сл ) Va le ri Sergueïev, Ro u blev, Pa ris, Desclée de Bro u wer, 1994, та бла 25, стр Сл. 27. Умиљеније Богородица Елеуса, детаљ На ико ни чи ји је он ау тор, штам па ној у књи зи на ко ју смо се позивали, не можемо видети натпис Ὁ ὬΝ (сл. 28), 11 али на Ру бљо 11 Ibid, та бла 17, стр

19 Сл. 28. Хри стос Спа си тељ, Св. Ан дреј Ру бљов, Да ни ло Цр ни и оста ли, го ди на 169

20 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Сл. 29. Хри стос ме ђу Си ла ма, Св. Ан дреј Ру бљов, око го ди не вљевој икони штампаној у књизи Виктора Никитича Лазарева (сл. 29) 12 уоч љив је нат пис Ὁ ὬΝ. 12 V. N. La za rev, Icônes Rus ses: XI e - XVI e siècles, та бла 102, стр За ни мљи во је да је на ко пи ји Ру бљо вље ве Све те Тро ји це (сл. 30) 13 мо нах Пај си је нат пис Ὁ ὬΝ стр Valeri Sergueïev, Roublev, та бла 40,

21 Сл. 30. Гостољубље Аврамово, монах Пајсије, година по ста вио у кр сто о бра зни оре ол сре ди шњег ан ђе ла, све до че ћи та ко хри сто ло шку ин тер пре таци ју ове ком по зи ци је Го сто љу 171

22 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) бља Авра мо вог, а не уо би ча је није и заступљеније тријадолошко ту ма че ње. Ако је на ша хи по те за до бро уте ме ље на, и ако је нат пис Ὁ ὬΝ на Хри сто вом оре о лу на стао на Бал ка ну или у Ру си ји то ком пр вих ве ко ва дру гог ми ле ни јума уко ли ко смо на тај на чин по ну ди ли од го вор на пи та ње где и ка да он да мо же мо пре ћи на пи та ње за што. 14 Број на исто риј ска све до чан ства (ви ди би бли о гра фи ју) ука зују да се у то вре ме Пра во славна Цр ква бо ри ла про тив је ре си бо гу ми ла, ду а ли стич ке сек те ко ја је сво ја уче ња су прот ста вила Цр кви. Бо гу ми ли су, из ме ђу оста лог, од ба ци ли и Ста ри Завет, про гла сив ши га за от криве ње злог бо га, и при хва та ли са мо Но ви За вет ко ји је от крио до брог бо га, Оца Ису со вог. Још од Мар ки о на у пр вим ве ко вима, пра во слав ни хри шћа ни су до след но од ба ци ва ли та кво веро у че ње. Ка ко Исус мо же би ти Ме си ја Изра и ља, на ја вљен од про ро ка и про ја вљен у те о фани ја ма Је вре ји ма, ако хри шћани, но ви Изра иљ, не ма ју ни какву ве зу са ста рим Изра и љом? У 14 За хва љу јем се М. Џо ну Барн су (M. John Barns) из Камп Хи ла у Пенсил ва ни ји, на су ге сти ји ко ја ме је по вела ка тра гу ко ји по твр ђу је мо ју хи по тезу за што. том сми слу, шта би мо гло би ти ја ча по твр да бли ске ве зе из међу Но вог и Ста рог За ве та, као и иден ти те та Бо га Изра и ље вог и Оца Ису са Хри ста од по ста вљања нат пи са Ὁ ὬΝ у кр сто о бразни оре ол Хри стов? Бо го словска по твр да по ста је очи глед на: онај ко га ви ди мо на ико ни, Исус из На за ре та, ко ји је био ра за пет, умро и по диг нут из мр твих, та иста лич ност упра во је онај ко ји је ре као Мој си ју на пла ни ни Синај да се зо ве Ја хве* (Ὁ ὬΝ). С дру ге стра не, про на шао сам ре фе рен цу ко ја по ве зу је по ја вљи ва ње нат пи са Ὁ ὬΝ са па ла мит ском кон тро вер зом из сре ди не 14. ве ка. Ти тос Па па масто ра кис (Ti tos Pa pa ma sto ra kis), го во ре ћи о сли ци 28 у по гла вљу свог ра да Бо го ро ди ца Вре фо кату са ( Our Lady Brep ho ka to u sa ), ка же сле де ће: Нат пис Ὁ ὬΝ (Онај Ко ји Је сте) на оре о лу Хри стовом ти пи чан је за при кази ва ње Хри ста у 14. ве ку, на ро чи то на кон сре ди не овог ве ка, ка да је Пра вослав на Цр ква и зва нич но при хва ти ла иси ха стич ки по крет. 15 * Од но сно Онај Ко ји Је сте види пре во ди лач ку на по ме ну на стр. 151 нап. прев. 15 Ti tos Pa pa ma sto ra kis, Icons 172

23 Би ло би за ни мљи во чу ти обра зло же ње шта је то до ве ло овог ау то ра до пред ла га ња ве зе из ме ђу иси ха стич ког по кре та и нат пи са Ὁ ὬΝ. Пи та ње по ре кла нат пи са Ὁ ὬΝ на ико ни Хри сто вој за служу је ви ше ис тра жи ва ња, за ко је се на да мо да ће мо га спро ве сти у бу дућ но сти. Мно го то га за ви си од да ти ра ња ли ков них пред става, јер ико на са нат пи сом Ὁ ὬΝ, ка да се узи ма изо ло ва но, мо же 13th 16th Cen tury, у Icons of the Holy Mo na stery of Pan to kra tor, Mo unt At hos: Holy Mo na stery of Pan to kra tor, би ти ре зул тат по зни је мо ди фика ци је. Оно што оста је као из весно, без об зи ра на по ре кло изра за Ὁ ὬΝ у од ре ђе ном вре ме ну или на од ре ђе ном ге о граф ском про сто ру, је сте чи ње ни ца да су ове ре чи бре ме ни те те о лошким зна че њем, на ро чи то он да ка да су упи са не на Хри сто вом оре о лу, што по твр ђу је основ ну тврд њу ове сту ди је: хри шћан ске ико не пр вог ми ле ни ју ма, као и оне ко ји су на ста ле у ис точ ној по ло ви ни хри шћан ског све та у дру гом ми ле ни ју му, ве о ма су бо го слов ске. * * * Би бли о гра фи ја: An guélo v, Di mi tre (1972): Le bogo mi li sme en Bul ga rie, To u lou se, Édo u ard Pri vat, Édi te ur [изворно из да ње на бу гарском: Ан ге лов, Ди митър (1969): Бо го мил ство то в Бълга рия, Со фия [ , , итд.]]. An guélo v, Di mi tre (1978): Les Bal kans au Moyen Age : la Bulga rie des Bo go mi les aux Turcs, Lon don: Va ri o rum Re prints. Co smas le prêtre (1954): Le tra ité con tre les bo go mi les, Hen ri- Char les Bu ech et An dré Vail lant, trs., Pa ris, Im pri me rie na ti o na le [издање из вор ног тек ста: Sam pi mon, Ja nette (2005): Co smas Presbyter. Ho mily Aga inst the Bo gu mils. Ope ra ti o nal Edi tion, Ohio State Uni ver sity]. Gol dfrank, Da vid M. (1998): Burn, Baby, Burn: Po pu lar 173

24 Теолошки погледи / Theological Views LI (1/2018) Cul tu re and He resy in La te Me di e val Rus sia, The Jo urnal of Po pu lar Cul tu re, Vol. 31, no. 4 (1998), стр Iva nov, Jor dan (1976): Li vres et légen des bo go mi les : aux sour ces du cat ha ri sme, Mo net te Ri beyro l, tr., Pa ris, G. P. Mai son ne u ve et La ro se [изворно из да ње на бу гар ском: Иванов, Йор дан (1925): Богомил ски книги и ле ген ди, София [I изд. Со фия 1925, II фо то тип ско изд. Со фия: Нау ка и из ку ство, 1970]. Kli ba nov, A. (1962): Les mo u vements héréti qu es en Rus sie du XI I I e au XVI e siè cle, Cahi ers du mon de rus se et so viétique, Vol. 3, nos. 3 4 (1962), стр Obo lensky, Di mi tri (1972): The Bo go mils : A Study in Bal kan Neo-Ma nic ha e ism, Twic kenham UK: Ant hony C. Hall. Obo lensky, Di mi tri (1991): Bogo mils, у Kaz hdan, Ale xander P. (ed.) (1991): The Ox ford Dic ti o nary of Byzan ti um, Volu me I, New York Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, стр Sa ni do po u los, John (2011): The Ri se of Bo go mi lism and Its Pene tra tion in to Con stan ti no ple, Rol lin sford, NH, USA: Ort hodox Re se arch In sti tu te. Ци ти ра на ли те ра ту ра: Al pa tov, M. V. (1977): Fre sco es of the Church of the As sump tion at Vo lo to vo Polye, Mo scow: Iskus stvo Pu blis hers = Ал патов, Ми ха ил Вла ди ми ро вич (1977): Фре ски цер кви Ус пения на Во ло то вом по ле, Фото гра фии Л. А. Ма цу ле ви ча, Мо сква: Ис кус ство. Kor nev ski, S., Di mi tro va, E. (2006): Macédo i ne byzan ti ne: Hi sto i re de l Art macédo nien du IX e au XI V e siè cle, Pa ris: Édi tions Tha lia. La za rev, V. N. (1996): Icônes Russes: XI e X VI e siè cles, Pa ris: Desclée de Bro wer. Ma sle nitsyin, Sta ni slav Iva no vič / Ма сле ницын, Ста ни слав Ива но вич (1973): Яро славская ико но пись = Ja ro sla vian Icon-Pa in ting, пе ре вод на ан 174

25 гли ский К. Кук = tran sla ted by K. M. Co ok, Mo scow: Iskus stvo Pu blis hers. Pan se li nos, M., Sal pi stis, D. et al. (dir.) (2003): From the Holy Church of the Pro ta ton, Thessa lo ni ka: Ha gi o ri ti ki Estia [Sal pi stis, D. et al. (2003): Ma nuel Pan se li nos : From the Holy Church of the Pro ta ton : On the Oc ca sion of the Ex hi bi tion Ma nuel Pan se li nos from the Holy Church of the Pro ta ton in April 2003 in Thes sa lo ni ki, Ca ta log of an Ex hi bi ti on held Apr. 2003, Ge ne ral Co-or dina tor: Di mi tri os Sal pi stis; Cata lo gue Aut hors: Euthymi os Tsi ga ri das et al., Thes sa lo ni ki: Agi o ri ti ki He sti a]. Pa pa ma sto ra kis, Ti tos (1998): Icons 13th 16th Cen tury, у Pa pa do po u los, Ste li os, and Ka pi ol das si-so te ro po u los, Chryso u la (ed.) (1998): Icons of the Holy Mo na stery of Panto kra tor, Mo unt At hos: Holy Mo na stery of Pan to kra tor. Sergueïev, Va le ri Ni ko la e vič (1994): Ro u blev, tex te adapt. de l ita lien par Phi lip pe Ba illet, Pa ris: Desclée de Bro u wer. Vel mans, Ta nia et al. [Vel mans, T., Ko rać, V., Šu put, M.] (1999): Rayon ne ment de Byzan ce / Les gran des sa i sons de l Art Chrétien, Tra duc tion: Isa bel la Me lon cel li / An ne Gu gli el metti, Pa ris : Zo di a que Desclée de Bro u wer. Из вор ник: Fr. Ste ven Big ham, On The Ori gin of Ὁ ὬΝ in The Ha lo of Christ, Ort ho dox Arts Jo ur nal, Ju ne 26, 2016, In tres: hodo xar tsjo ur nal.org /on-the ori gin-of- ὁ-ὤν-in-the-ha lo-of christ/ (по се ћено године) Превод са енглеског: Срећко Петровић При мље но: Одо бре но: