ELEKTRONIKA va MPT fanidan KURS ISHI. Bipolyar tranzistorlarda kuchaytirgichlar
|
|
- Ἡρωδίωνν Βασιλόπουλος
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 O ZBEKISTON ESPUBLIKASI QISHLOQ VA SUV XO JALIGI VAZILIGI TOSHKENT IIGATSIYA VA MELIOATSIYA INSTITUTINING BUXOO FILIALI «UMUMKASBIY FANLA> afedrasi Texnologi jarayonlarda ishlab chiqarishni boshqarish va avtomatlashtirish yo nalishi ELEKTONIKA va MPT fanidan KUS ISHI Mavzu: Bipolyar tranzistorlarda uchaytirgichlar Bajardi Uzaova G Teshirdi Xudoyberdiyev A Buxoro-204
2 Kirish Qishloq va suv xo jaligida o plab tarmoqlarda qo llanilayotgan ilg or texnalogiyalar ishlab chiqorishning avtomatlashtirilgan boshqaruv tizimlaridan foydalanishni talab qiladi. Shuning uchun soxa bo yicha tayyorlanayotgan mutaxasislar avtomatianing texni vositalari avtomati nazorat avtomati rostlash avtamati boshqaruv tizimlari operativ xizmat tarmog i haqida maxsus bilimga ega bo lishlari zarur. Avtomatia fan va texnianing aloxida soxasi bo lib,bu soxa avtomati boshqarish nazariyasi, avtomati tizimlar yaratish prinsiplari va bu tizimda qo llaniladigan texni vositalar bilan shug ullanadi. Avtomatia so zi grecha so zdan olingan bo lib o zi haraatlanuvchan moslamani anglatadi. Texnia tarixida birinchi ma lum bo lgan avtomati qurilma Polzunov bug mashinasi hisoblanadi. Bu mashina oddiy shamol va gidravli detallarning o rniga ishlatilgan va odam ishtiroisiz suvning satxi rostlangan. Bugungi unda avtomatia aloxida fan sifatida o z yo nalishlariga ega. Bu fan avtomati boshqaruv tizimlarining nazariyasi va uning tuzilish tamoyillari bilan shug ullanadi. Qishloq va suv xo jaligini ishlab chiqarishda avtomati boshqarish tizimlarini qo llash yuqori samaradorlia ega, chuni o p bosqichli ishlab chiqarish jarayonlarida iqtisodiy samaradorlia erishish uchun imon boricha mexanizatsiyalash va avtomatlashtirish vositalaridan eng foydalanish talab qilinadi.rostlagichlar stabilizatorlar ijro mexanizmlari va boshqalar. Avtomatianing texni vositalariga nazorat axborotlarini qabul qiluvchi uzatuvchi o zgartiruvchi saqlaguvchi programmalashtirilgan axborot bilan solishtiruvchi buyruq axborotini shaillantiruvchi hamda texnologi jarayonga ta sir o rsatuvchi datchilar relelar uchaytirgichlar logic elementlar Qishloq va suv xo jaligini ishlab chiqarishni avtomatlashtirish 3 ta davrga bo linadi: Birinchi davr: Ayrim texnologi jarayonlarni avtomatlashtirish va ayrim parametrlarini avtomatlashtirilgan agregat yaqinida o rnatilgan yiri o lchamli asboblarning o rsatishi muvofiq ravishda rostlanadi.bunda asboblarni mashina va usunalar yaqiniga joylashtirish deyarli qiyinchililar tug dirmaydi. Avtomatlashtirishning bu davrida shalasi yaxshi o rsatadigan yiri o lchamli asboblar ishlatiladi. Iinchi davr: ayrim jarayonlarning omples avtomatlashtirish. Bunda rostlash aloxida shchitga o rnatilgan asboblar bo yicha olib boriladi. Yiri o lchamli asboblardan foydalanish bu shchitni bir necha metrga cho zilib etishiga olib eladi va shchitni nazorat qilish qiyinlashadi. Avtomatlashtirishning bu davrida shchitdagi asboblarni hajmini ichilashtirish zarurati paydo bo ladi. Bu masalani hal qilish uchun ichi o lchamli iilamchi asboblar ishlatiladi. Uchinchi davr: to liq avtomatlashtirish davri. Bu davrning xaraterli xususiyati shundai barcha jarayonlar yagona dispetchirli punitiga marazlashtiriladi. Shu bilan birga mitti iilamchi asboblarni ishlatish extiyoji paydo bo ladi. Doimiy nazoratni talab qilmaydigan o lchash va rostlash asboblari yiri gabaritli shchitdan tashqariga o rnatiladi.
3
4 Бинолар транзисторлар Биполяр транзисторлар де, ќувват кучайтирувчи учта лектр ўтказувчи зонасига га ўлган лектр ўтказувчи асога айтилади. Биполяр транзисторларда ток икки ќутли заряд ташувчилар, яъни лектрон ва коваклар ҳаракатидан кели чиќади. Шунинг учун у транзистор номи иполяр дейилади (икки ќутли). Бу транзисторларнинг p-n-p ва n-p-n турлари мавжуд. - расм. Биполяр транзисторларнинг классификацияси ва шартли елгиланиши Транзисторларни тайёрлашда германийли ва кремнийли ўтказувчи лементдан кўпроќ фойдаланилади. 2-расм. p-n-p (a) ва n-p-n () типли иполяр транзисторларнинг структураси
5 Биполяр транзисторларда ўрта ќатлами аза (Б) дейилади. Электронлар ва ковакларнинг, яъни заряд ташувчиларнинг манаи ўлган ташќи ќатламлари миттер (Э) ва коллектор (К) де юритилади. Коллектор миттердан келаётган заряд ташувчиларни ќаул ќилади. 3-расм. Кам ќувватли иполяр транзисторнинг структураси (а) ва конструкцияси (). База ќаршилигини жуда юќори ќили тайёрланади. Эмиттер ва коллектор ќаршиликлари са азаникидан анча паст ўлади. Бунда миттернинг ќаршилиги коллектор ќаршилигидан ир неча ароар кам ўлади. Эмиттер аза ўтказишига U кучланиш тўѓри йўналишда ерилади, шунинг учун кучланишнинг кичик ќийматида ћам унда катта ток ћосил ўлади. Коллектор аза йўналишига U к кучланиш тескари йўналишда ерилади. Бу кучланиш миттер ва аза орасидаги кучланишдан ир неча ароар катта ўлади. n-p-n типидаги транзисторларнинг ишлашини кўри чиќамиз: коллектор ва аза орасидаги мусат кучланиш ерилганда миттер токи I нолга тенг ўлганда I ко коллекторнинг ўтказиши томонидан асосий ўлмаган заряд ташувчилар ћаракатидан ћосил ўлган ток оќади. Ћарорат ошганда асосий ўлмаган заряд ташувчилар сони ортади ва I ко коллектор токи кескин оши кетади. Эмиттерни манадаги манфий ќисмга улаганда I миттер токи пайдо ўлади. Ташќи кучланиш миттер ўтишига тўѓри йўналишда ерилганлиги учун лектронлар n-ўтиш томонидан ўти азага келади. База p -ярим
6 ўтказгичдан тайёрланган шунинг учун лектронлар у ерда асосий ўлмаган заряд ташувчи ћисоланади. 4-расм. Заряд ташувчиларнинг n-p-n типли транзистордаги ћаракати. Базага тушган лектронларнинг ир ќисмгина аза коваклари илан рекоминацияланади, чунки у ерда аза катта нисий ќаршиликка га ўлган юпќа p-типидаги ярим ўтказгичдан тайёрланганлиги саали коваклар концентрацияси кичик. Электронларнинг кўп ќисми са иссиќлик ћаракати (диффузия) ва коллетор майдони таъсирида (дрейф) коллектор токининг асосий I к ташкил ти, коллекторга ети оради. Эмиттер ва коллектор орасидаги токлар орттирмасининг оѓлиќлиги ток ўтказиш коффициентини характерлайди. I к I U к const I I U к const. Ток узатиш коффициенти доим дан кичик ўлади. Замонавий иполяр транзисторларда = 0,9 0,995. Юќорида кўри чиќилган схема аза, миттер ва коллектор занжири учун умумий ћисоланади. Бундай схемада иполяр транзистор уланиши умумий азали схемаси дейилади. Бунда миттер занжири кириш, коллектор занжири са чиќиш занжири дейилади.
7 Юќоридаги уланиш схемаси жуда кам ќўлланилади. Кўпроќ са кириш ва чиќиш занжирига умумий лектрод ўли миттер ћисоланган схема, яъни умумий миттернинг схемаси ќўлланилади. 5-расм. n-p-n транзисторнинг умумий миттер схемаси ўйича уланиши. Бундай схема учун кириш контури аза-миттер орќали ўтади ва унда аза токи пайдо ўлади ва у ќуйидагича ифодаланади: I Б I I ( ) I Э I 0 I I Транзисторнинг тавсифномалари Транзисторларниг кириш занжиридаги ток ва кучланишларнинг оѓлиќлиги I = f (U ) транзисторларнинг кириш ёки аза тавсифномаси дейилади. 6-расм. Биполяр транзисторнинг ВАТси: а) кириш; ) чиќиш тавсифномалари
8 Коллектор токини аза токини елгиланган ќийматларидаги коллектор ва миттер орасидаги кучланишга оѓлиќлиги I к = f 2 (U к ), I = const транзисторнинг чиќиш (коллектор) тавсифномалари дейилади. Биполяр транзисторларнинг h- катталиклари Коллектор ўтишини ќизи кетмаслиги учун ундан чиќаётган ќувват ирор ир максимал ќийматдан оши кетмаслиги керак. P к = I к U к P к.max Агар коллектор ва миттер орасида жуда катта кучланиш ерилса коллектор ўтишида лектр тешилиши рўй еради. Шунинг учун транзисторларнинг коллектор кучланиши рухсат тилганидан кичик ўлиши керак. U F I F U U к U к.max I Б U Э ёки U h I h U Э 2 к Б Э Бундай чекланиш коллектор токи ўйича ћам мавжуд I к I к.max I F I I F U U I h I h22 U 2 2 Б ёки 2 к Б Э Агар коллектор токи оши кетса миттер ўтиши ќизи кетади. Юќоридаги учта чекланган гри чизиќлар илан чегараланган ќисм транзисторлар тавсифномасида ишчи ќисм дейилади. Биполяр трнзисторлар ярим ўтказгичли кучайтиргич асои ћисолани, турли хил кучайтиргичларда, генераторларда, логик (мантиќий) ва импульс ускуналарда ќўлланилади. h ќаршилиги; h 2 U ; U к = const (U к =0) иполяр транзисторнинг кириш I U ; I = const (I =0) кучланиш ўйича ички ќайта оѓланиш U к коффициенти;
9 Транзистор типи Кичик кувватли Ўрта кувватли Катта ќувватли -жадвал Транзистор катталиклари U к.max,в P к.max,вт I к.max,а f ч, Гц С к, h,ом h 2,Ом h 22,Ом пф ,0 0, ,3 0, ,3 30 0, , ,5 0 0, h 2 I I к ; U к = const (U к =0) - ток узатиш коффициенти; h 22 I к ; I = const (I =0) транзисторнинг ички ўтказувчанлиги; U к
10 Топшириќ Умумий миттер схемаси ўйича уланган кучайтириш каскадини параметрларини ћисолаш. -расм. Умумий миттер схемасида уланган кучайтиргич каскадининг принципиал лектр схемаси. Берилган схема ўйича транзисторли кучайтиргич учун ќуйидаги параметрларни аниќлаш тала тилади:., C- лементларининг номинал ќийматларини; 2. Иш нуќтасидаги h-параметрларини; 3. к.кир - каскаднинг кириш ќаршилигини; 4. к.чиќ - каскаднинг чиќиш ќаршилигини; 5. К куч - транзисторнинг кириш ќисмидаги кучланиш сигнали ўйича узатиш коффициенти; 6. К куч- каскаднинг кириш ќисмидаги кучланиш сигнали ўйича узатиш коффициенти; 7. К к - каскаднинг кириш токи сигнали ўйича транзистор азаси орќали узатиш коффициенти; 8. К к - каскаднинг кириш токи ўйича узатиш коффициенти;
11 9. К Рк - каскаднинг кириш ќисмида сигнални ќувват ўйича узатиш коффициенти; 0. f юќори - частота кучайтирилувчи юзасининг чегаравий юќори ќиймати;. f ш - шовќин ўйича чегаравий ишчи частота; 2. К ш - ўрта частоталардаги шовќин коффициенти. Ћисолашлар учун ќуйидаги параметрлар ерилади: ). U к.к каскаднинг кириш ќисмидаги кучланиш амплитудаси; 2) г сигнал манаи ќаршилиги; 3) юк юклама ќаршилиги; 4) f паст частота кучайтирилувчи юзасининг пастки ќиймати; 5) M паст, M юк паст ва юќори чегаравий частота ќийматларининг рухсат тилган четга чиќиш ќийматлари; 6) Т 0 К мин, Т 0 К макс чегаравий ишчи ћарорат ќийматлари; 7) E м таъминлаш манаи кучланиши; 8) I I к к - коллектор токининг нисий оѓиши. Транзисторли кучайтириш каскадини ћисолаш усули Кучайтириш каскадини ћисолашнинг асосий осќичларидан ири транзисторнинг елгиланган иш режимини танлаш ва уни стаиллаш ћисоланади. Кучайтириш каскадини тинч ћолатида, яъни сигнал йўќ ваќтида транзисторни иш нуќтасини тўѓри танлаш лозим: I - токни тинч ћолатидаги ќиймати ва U - кучланишнинг тинч ћолатини стаиллаш каскаднинг нормал ишини таъминлаш ва уни юќори сифат кўрсаткичларини саќлашнинг асосий шарти ћисоланади. Электрон лампадан фарќли равишда транзистор паст стаиллашувга га ўлган режимда нормал ишламайди. Транзисторнинг иш режими кириш ва чиќиш тавсифномалари гурућларидан танланади. Бу са каскаднинг ф.и.к. и талаларига, ночизиќли четга чиќиш тавсифномаларига, каскаднинг кўрсатмаларига ва ошќаларга
12 иноан аниќланади. Ишчи нуќта шундай танланадики, транзисторнинг токи ва кучланиш ќийматлари коллектор кучланиши U max ћамда коллектор токи I max нинг рухсат тилган максимал ќийматларидан орти кетмаслиги, P max коллектордаги ќувват тарќалишидан ћам кўпайи кетмаслиги керак. А ишчи нуќта синфининг кучайтириш режимида ишчи нуќтани танлаш каскаднинг максимал чиќиш кучланиши катталиги фарќли аниќланади. Каскадда олдиндан кучайтириш, ќачонки сигнал амплитудаси кичик ўлганда, ишчи нуќта шундай танланадики, у ћолда транзисторнинг ва утун кучайтириш параметрларининг исталган катталикларини олиш мумкин. Ишчи нуќта танлангандан сўнг, таъминлаш маналарини алмаштириш ва резистор режимлари ёрдамида ћаќиќий схемага уни ўрнатиш лозим. Бундай ћисоларни одатда аналитик равишда амалга ошириш мумкин. Умумий миттерли схемалар ўйича ишловчи транзистор каскадлари кенг тарќалганлиги учун ќуйидаги квивалент схемани оламиз (2-расм): 2-расм. Кучайтириш каскадини ћисолаш учун квивалент схема. Услуий жићатдан ћамда натижаларни тўѓри ћал ќилиш маќсадида кучайтириш каскадининг ћисоини аналитик тенгламалар ёрдамида транзисторнинг кириш ва чиќиш тавсифномаларида график усуллари илан иргаликда оли орилади. Ћисолашлар ир неча осќичда амалга оширилади:
13 . Кучайтириш каскадини иш режимини доимий ток ўйича ћисолаш. Бу осќичда резисторларнинг тахминий ќийматлари аниќланади ва h- параметрлар ћисоланади. Доимий ток ўйича юклама тўѓри чизиѓи ќурилади ва ишчи нуќта танланади. 2. Ишчи нуќтанинг стаиллигини таъминловчи лементларнинг ќийматлари ћисоланади. 3. Кучайтириш каскадининг иш режимини ўзгарувчан ток ўйича ћисолаш. Ўзгарувчан ток ўйича юклама тўѓри чизиѓи чизилади. Каскаднинг кириш ва чиќиш ќисмидаги ток ва кучланиш амплитудаларининг ўзгариши аниќланади. Кучайтириш каскадидаги кучланиш (К U.к. ), ток кучи (К Iк ) ва ќувват (К Pк ) ўйича кучайтириш коффициентларини, шу илан иргаликда каскаднинг кириш ( кирк ) ва чиќиш ( чик.к ) ќисмидаги резистор ќаршиликлари аниќланади. 4. Каскаднинг частота тавсифномаси ћисоланади. Схеманинг конденсатор сиѓими ва кучатирилаётган майдоннинг f юќори - юќори чегаравий частотаси аниќланади. 5. Шовќин коффициенти ва шовќиннинг чегаравий частотаси ћисоланади.
14 Ћ И С О Б Л А Ш I. Доимий ток иш режимида ћисолаш к резистор ќаршилигининг ќийматини аниќлаймиз. Одатда к ќуйидаги тенгсизликдан аниќланади: К. юк к у ерда К к резистор ќаршилиги ва юк юклама ќаршиликларининг оѓлиќлигини ћисога олувчи коффициент; К = (,2,5) паст юкламалар учун ( юк к Ом), К = (,5 5,0) юќори юкламалар учун ( юк > к Ом), юк = 0,5 к Ом ўлганлиги учун, юќоридаги тенгликдан К =,5 де оламиз. К + юк к К юк к к К юк = 0,5,5,0 0, 5 = = 0,3 к Ом 0, 5 к = 0,3 к Ом Резистор ќаршилиги ќийматини аниќлаймиз. ни ќуйидаги шарт асосида аниќланади: = (0, 0,5) к нинг ќиймати ќанчалик катта ўлса, доимий ток ўйича манфий ќайта оѓланиш (ќ.) шунча чуќур ўлади ва иноарин, схеманинг иссиќлик ўйича стаиллиги шунча яхши ўлади. Коллектор токининг нисий четга чиќиши ћароратнинг 40 0 К елгиланган оралиѓида унча катта ўлмаслигини ћисога оли, ќўйидагига га ўламиз. = 0,5 к = 0,5 0,3 = 0,5 ком. 3- расмдаги чиќиш тавсифномаларидан иккита нуќта ўйича юклама тўѓри чизиѓини ќурамиз.
15 -инчи нуќта I =0; U к = Е к = 0 В. E 2 нчи нуќта I 0 0 ; U êý 0; I 22,2 0,5 0,3 0,45 ма; Ý а) ) 3-расм. Биполяр транзисторнинг ВАТси: а) кириш; ) чиќиш тавсифномалари
16 А синфи режим учун ишчи нуќтани шундай танлаш керакки, у нуќтанинг чегаравий четга чиќиши вольт-ампер тавсифномасининг (ВАХ) узилган ёки ночизиќли майдонига тушмаслиги лозим. Шунинг учун иш нуќтасини юклама тўѓри чизиѓининг ўртасидан танлаймиз. U к 5 В; I 5мА Транзистор коллекторидаги тарќалиш ќувватини (Р к ) аниќлаймиз: Р к = U к I = 5 5 = Вт Шундай ќили, коллектордаги ќувват тарќалиши ўйича иш тартии рухсат тилади. Ишчи нуќтада аза токини аниќлаймиз: I = 300 мка чиќиш тавсифномасига кўра. U к =5В, I =300 мка ўлганлиги туфайли, кириш тавсифномасида ишчи нуќтани аниќлаймиз. Ишчи нуќта майдонида кириш ва чиќиш тавсифномалари ўйича характеристик учурчаклар ёрдамида h 3 параметрлари ќийматлари аниќланади (3 расмга ќаранг). 3 расмда етарли ўлмаган тавсифномалар пунктер чизиќлар илан ќўлда чизилади. База токлар ќийматлари ва коллектордаги кучланишнинг кириш ва чиќиш тавсифномаларидаги етишмаган ќийматлари чап ва ўнг юќори ва пастки ќўшни тавсифномаларнинг ўрта ќийматлари орќали ерилади. Натижада транзисторнинг умумий миттер схемаси ўйича ишлатилгандаги иш нуќтасининг h параметрлари ќийматлари кели чиќади. h транзисторнинг кириш ќаршилиги U 0,22 0,2 0,02 h 0,25 ком U I 0,4 0,24 0,6 к const h 2 транзисторнинг кучланиш ўйича ќайта оѓланиш коффициенти h U I 0,22 0,2 0,02 2 0,0008 I 0,4 0,24 22,5 const h 22 транзисторнинг чиќиш ўтказувчанлиги
17 I л h22,08 мом I U 2,5 0,5 2 к const h 22 транзистор токининг узатиш коффициенти h I I л 2 65 U к 0,6 0,4 0,2 const Т симон квивалент схема параметрларини ерилган h параметрлари ўйича жавдал ёрдамида амалга оширамиз (-жадвал илова ќилинади). r коллектор ўтиш ќаршилиги; r миттернинг ўтиш ќаршилиги; r аза ќаршилиги; дрейф транзистори учун r = r ', яъни у катталик азанинг тарќалиш ќаршилиги. 2 илова тенгламалари асосида: r h , 0,60 3 h22,08 0 Ом r h 0, h22, Ом r r ' h h 2 ( h h ) 0,830 ( 65) ,86 76,2 Ом 3,08 0 r ќаршилигини намунавий (типик) режим учун С к коллектор ўтиш сиѓими ва ќайта оѓланиш занжирининг ваќт доимийси τ ќийматлари орќали аниќлаш мумкин. c r иловада ерилган маълумотлар асосида к = 400пс = с ва С к = 8 пф = Ф га га ўламиз. ќиламиз: Бу ќийматларни r ни аниќлаш формуласига ќўйи ќуйидагини ћосил к r с к Ом
18 Ћар иккила ћолатда ћам r нинг ќийматлари ир-иридан кам фарќ ќилади, у са h параметрларини олинган ќийматларини тўѓрилигини кўрсатади. Ќолган катталикларни аниќлаш мезони сифатида ишчи нуќтани стаиллигини таъминлаш тала килинади. Маълумки, транзисторнинг махсус хусусиятларидан ири унинг параметрлари ћарорат ва иш режимларига оѓлиќлигидир. Иш нуќтасининг ћар ќандай I ва U a = I a катталикларига силжиши транзисторнинг дифференциал параметрларини ўзгаришига оли келади. Агар А нуќтасининг силжиши ћарорат ўзгариши илан оѓлиќ ўлса, параметрларнинг ћароратга ќия оѓлиќлиги ћосил ўлади. I a ва U a параметрларининг катта силжиши сезиларли ночизиќли хатоликларга ва ћаттоки сигнални ќисман ёки тўлиќ четга чиќи кетишга оли келади. Транзисторнинг ишчи токи ќийматига, яъни ишчи нуќтасининг стаиллигига ќуйидаги асосий катталиклар таъсир ќилади: I o иссиќлик токи, миттер ўтишидаги кучланиш ва токнинг интеграл узатиш коффициенти β. Бу катталикларнинг арчаси транзистор иш режими ва ћароратга оѓлиќ. Коллектор токи тўлиќ орттирмасининг режим катталиклари ўзгаришига оѓлиќлигини кўри чиќамиз. I I ( ) I o ( Io I ) у ифодага I аза токи орттирмасини ќўямиз. База токининг ўзгариши кучланиш ўзгариши ћамда аза занжирида коллектор орттирмасининг тарќалиши илан оѓлиќ. I U I унда миттер ва аза орасидаги занжир ќаршилиги. - токнинг тарќалиш коффициенти, у катталик коллектор токининг ќанча ќисми аза занжирида тарќалаётганлигини кўрсатади. ифодасига I ни ќўямиз ва ундан унинг режими нисийдир. Демак: I
19 I I o U I I унда β УЭ схемаси ўйича транзисторнинг кучайтириш коффициенти; УБ схемаси ўйича транзисторнинг кучайтириш коффициенти. h o 2 ; h 2 h2 I I Io - канлиги ћисога олинса тўлиќ орттирма ќуйидагича ёзилиши мумкин: юритилади: I h 2 I o U I Ќавсдан ташќарига чиќарилган ифода ностаиллик коффициенти де S Ифодадан кўринадики, S катталиги умумий ћамда трансзисторнинг иш режими ва ћароратга оѓлиќ мас, ва режим резисторлари катталикларининг муносаати орќали аниќланади: γ катталигининг 0 дан ( =, ) гача ( =, ) ўзгартирилса S ностаиллик коффициенти S min = ; S max =β оралиќда ўзгаради. Демак, максимал стаиллик ќийматига ришиш учун γ шарти ажарилишига ришиш ёки» тенгсизлик ажарилиши ћар доим ћам маќсадга мувофиќ ўлмайди. Шу ваќтгача, из I o, U, β катталикларини ќандай шартларга иноан ќаул ќилинганини елгиламай, умумий ћолда кўрсатган дик. Амалда, I o ва U катталикларини ќаул ќилишда фаќат ћароратга оѓлиќ ўлган ћолдаги ќийматларини олиш мумкин: I o I T T o2 Io германийли транзистори учун
20 0 o T T I o I I кремнийли транзистори учун. I 0 o у T 0 o K ћароратида коллектор ўтишидаги тескари ток. Масалан, агар германийли транзисторда I 0 o=2мка ўлса, Т 0 =293 0 К, Т=333 0 К (60 0 с) ћароратда I o Эмиттер-аза ўтишида кучланиш ўзгариши мка U T, у ерда γ t аза кучланишининг иссиќлик силжиши коффициенти. Умумий ћолда γ t азадаги ерилган силжиш ва ћароратга оѓлиќ, лекин ћисолашларни енгиллаштириш маќсадида γ t ћароратга оѓлиќ мас, де ќаул ќилинади ва унинг ўртача ќийматидан фойдаланилади γ t =-2,3 мв/град. Бу ћолда U кучланиш ўзгариши ћарорат ўзгариши илан чизиќли оѓланишга га. β интеграл кучайтириш коффициенти ћам ћароратга оѓлиќ. β коффициентининг ћароратга оѓлиќ тавсифномалари иловада келтирилган. Коллектор токи катталигининг рухсат тилган ќийматдан четга чиќиши ва I t ифодасига, ќийматларининг киришини ћисога оли, ушу катталиклардан ирини маълум де ќаул ќиламиз ва ошќасини аниќлаймиз. Масалан, катталиги маълум де олинса, ќиймати топилади, у ћолда I к < I к.рух.т. I I к. рух. т к. руххс. I t o U I 2 Бу ћолда агар ќиймати маълум де ћисоланса, ќиймати ќуйидаги ифода орќали аниќланиши мумкин: I к. рух I o U I 2 Эмиттер ўтишидаги кучланиш орттирмаси ќуйидагича аниќланади:
21 U = γ t T = 2,3 80 = 84 мв. Коллектор ќайтиш токи орттирмасини Кельвин ўйича ћароратларда аниќлаймиз: I o I T0 o T 2 K T 0 K T K T 0 K o K ,835,50 4, мка Ток ўйича кучайтириш коффициенти орттирмасини аниќлаймиз. 2- иловадаги графиклардан (5-расм) ћарорат оралиќлар ўйича олинади. Минимал ћарорат ўйича h h 2 2 T T 0 Максимал ћарорат ўйича h h 2 2 h 2 T T 2 0,2; T 0,55 h T 0, , 75 0,55; h h 2 T h T 78 35,75 42, ,2, ; h Коллектор токининг рухсат тилган ќийматидан кели чиќи, резистори ќаршилиги ќийматини аниќлаймиз 65 4,5 o,5 0,84 55,835 0, ,2 0,5 5,06 ком 5,3 42,25 0, I = I + I = 5 + 0,5=5,3 ма = 5, ком ва 2 резистор ќаршиликларини аниќлаймиз: Е I 0 5, 5 к 3 5,3 0 0,5 0, ,2 ком 2
22 5, 22,2 0,5 6,6 ком II. Ўзгарувчан ток ўйича кучайтириш каскадини иш режимини ћисолаш Ћисолаш асоси сифатида ўрта частотали кучайтириш каскадини квивалент схемасини оламиз.. Ћисолашнинг график варианти Ўзгарувчан ток ўйича юклама тўѓри чизиѓини чизамиз. Олинган квивалент схемага кўра кучайтириш каскадининг юклама ќаршилиги сифатида юк квивалент ќаршиликни олиш мумкин: ўтказамиз ' юк r юк к к юк юк 0,3 0,5 0,3 0,5 0,045 0,45 0,кОм 00 Ом 3- расмдаги А нуќтадан урчак остида юклама тўѓри чизиѓини arctg arctg 45 ' K 0, 0 юк м I ва U к масшталарини тенглаштириш учун махраждаги tg елгиси остидаги коффициентни К м =0 га тенг де оламиз. К м m m I U к 0 Каскаднинг кириш ќаршилигини к.кир аниќлаймиз т. кир 5, 0,25 к. кир т. кир 0,6 ком 5, 0,25 т. кир у ерда т.кир - транзисторнинг кириш ќаршилиги I к.кир : т.кир = h = 0,25 ком Кучайтириш каскадига келувчи кириш токи амплитудасини аниќлаймиз 0
23 I U 0,55 0,25 к. кир к. кир Г т. кир 0,48мА Транзисторнинг киришидаги сигнал, кучланишнинг амплитуда ќийматини аниќлаймиз U т. кир Iк. кир к. кир 0,4890 9,2 мв 3 расмдаги кириш тавсифномаларига А нуќтага нисатан U т.кир ўзгарувчан кучланиш катталигини ќўямиз. U т.кир ни чекка ўлчамлари ўйича кириш тавсифномасида U к =5 В учун транзистор кириш токининг амплитуда ќийматини аниќлаймиз. I т.кир = 0,2 ма База токини чекка ќийматларини чиќиш тавсифномасидан аниќлаймиз. У ўйича юкламадаги сигнал амплитудасини аниќлаймиз, яъни каскаднинг чиќишда U к.чиќ =3В ўлгандаги ќийматда т. чик 925,9 Ом 0,9 ком 3 h, Каскаднинг чиќиш ќаршилигини аниќлаймиз: т. чик 0,3 0,9 0,27 к. чик т. чик 0,225 к Ом 0,3 0,9,2 т. чик Кучланиш ўйича кучайтириш коффициентини K U аниќлаймиз KU U U т. кир 3 0,092. к. чик 32,9 Узатиш коффициентини K ' U аниќлаймиз ' KU U U к. чик к. кир 3 0,55 5,45 Ток ўйича кучайтириш коффициенти K ' I аниќлаймиз K I I I т. чик т. кир 6 0,4 42,9 Узатиш коффициенти K ' I аниќлаймиз.
24 K I I I т. чик к. кир 6 0,48 2,5 Ќувват ўйича кучайтириш коффициентини аниќлаймиз: K p K I K U 32,9 42,9 4,4 2. Ћисолашнинг аналитик варианти. т.кир = r + r (h 2 +) = 76,2 + 0,74 (65 + ) = 76,2+48,84=25,04 Ом. - аза занжиридаги вивалент ќаршилиги ва т. кир транзисторнинг кириш ќаршилиги ўртасида ток таќсимланиш коффициенти. 5,06 5,06 0,97 5,06 0,25 5,85 т. чик т. кир 0,3 0,9 0,3 0,9 0,225 0,225 0,3 0,9 0,5 0,225 0,375 0,5 0,3 0,9 т. чик т. чик н к. т кир т. чик н т. чик γ 2 транзисторни чиќиш ќаршилиги ва юклама ўртасида ток таќсимланиш коффициенти. 0,6 К '' I h ,970,6 37,83 K '' U h 2 ' юк т. кир 65 0, 0,25 52,0 Турли ћисолаш вариантлари асосидаги катталик ќийматларини таќќосла ќуйидагича хуласага келиш мумкин, график йўл илан ћисолашдаги хатоликлар катта мас, тахминан 27% га тенг. Боѓловчи сиѓимни кучланиш ўйича кучайтириш коффициентига таъсирини кўри чиќамиз. Аввал С2 = С3 = де оли Сни аћамиятини кўри чиќамиз. Сонли таћлил учун г га конденсатор ќаршилигини ќўшиш керак, C шунда K ( ) K u uo j c j c г г к. кир к. кир
25 Оддий ўзгаришлардан кейин K u ( ) K uo j н j унда н=с( г + к.кир ); К ио ўрта частота чегараси учун кучланиш ўйича кучайтириш коффициенти. С9 локировкаловчи сиѓимни таъсирини таћлил ќилиш учун ўрта частота учун К и тенглиги ќўлланилади, унда r ќаршилигига С3 конденсатор ќаршилиги ќўшилади. Шундан сўнг К и тенглама ќуйидаги кўринишда ўлади: K u ( j) K uo н j н j унда н3 = С2 ( + н ). Частота сиќилиш (камайиш) коффициенти ќуйидаги нисат ўйича аниќланади М н КU н, К унда К Uн ω н га тенг ўлгани учун кучланиш ўйича кучайтириш коффициенти. Частота кичрайишини ерилган катталигини таъминлаш учун ќуйидаги шарт ажарилиши керак: К н М U Ћар ир сиѓим таъсирини ћисога олиш ќуйидаги тенгликдан кўринади: М М н U 0 н К U 0. нм нг М н3 Ћар ир сиѓимда кичрайиш сатћини таќсимланишини ери, f н частотани пастки чегарасида ваќт доимийсини керакли ќийматидан уларнинг ќийматини топиш мумкин.. 2 н М н н Масалан, С2 учун
26 2f н, унда 2 нг н С М н 2 С 2 2f 2 н М н н. III. Кучайтирилаётган катталик учун частотанинг юќори ќийматини ћисолаш Ћисолаш учун юќори частота кучайтириш каскадини квивалент схемасини асос ќили оламиз. Юќори частотали УЭли транзисторнинг коллектор токини ўсиш ваќт доимийсини аниќлаймиз. у h к унда к рухсат тилган частотада ќайта оѓланиш занжирини ваќт доимийси, ГТ 308 транзистори учун к = 400 Пс. 2 ' юк юкламанинг квивалент ќаршилиги. Аниќланган катталикларни у га ќўйи, ќуйидагини оламиз: ' юк у= =5, с γ аза занжирига тармоќланувчи коллектор токи ќийматини аниќловчи манфий ќайта оѓланиш коффциентини аниќлаймиз: C к r ; r r ' г ' г ' г г г 5,06 5,06 0,83 ком r r r ' г,74 0,74 8, 0 0,74 76, , Частотанинг юќори чегарасини аниќлаймиз f юќ. юк h 65 8, 0, ,98 9, ,24 0 0,7 0, у М юк /с f юк 9,7 0 юк 2 6,28 6 3, 0 6 Гц IV. Кучайтиргични шовќин катталикларини ћисолаш
27 Нормал ћароратда ўрта частотадаги шовќин коффициенти аниќлаймиз. K ш r ' г 2 76,2 K ш ,026 0,092 9,2 0,303 6,92 т ' 2 r h г ' г ,2 0, I 5,3 0 3
28 Илова. ГТ 308Б типидаги транзисторнинг лектрик параметрлари (p-n-p): Коллектор ќайтиш токи - I к.к = 5 мка; Чегаравий юќори частотада ќайта оѓланиш занжиридаги ваќт доимийси = 400 пс = с. Коллектордаги ўтиш сиѓими с = 8 пф = 80-2 Ф; Коллектор миттер доимий кучланиши U к = 5 В; Коллектор доимий токи, I к =50 ма. Коллектордаги доимий ќувват тарќалиши, P к =50 мвт. Чегаравий частота, f h = 2,4 мгц. МП 38Б типидаги транзисторнинг лектрик параметрлари (n-p-n): Коллекторнинг ќайтиш токи - I к.к = 5 мка; Чегаравий юќори частотада ќайта оѓланиш занжиридаги ваќт доимийси = 200 пс = с. Коллектордаги ўтиш сиѓими с = 60 пф = Ф; Коллектор аза доимий кучланиши U к = 5 В; Коллектор доимий токи, I к = 20 ма. Коллектордаги доимий ќувват тарќалиши, P к =50 мвт. Чегаравий частота, f h = 0,5 мгц. f h токни узатиш коффициенти, модули h 20 ни 2 марта пасайишига тўѓри келадиган частота.
29 Илова 2 4-расм. Биполяр транзисторнинг ВАТси: а) кириш; ) чиќиш тавсифномалари 5-расм. Транзисторнинг ћарорат тавсифномаси
30 Вариант Топшириќ вариантлари Ћисолаш учун ерилганлар U к,в г, юк, f н,гц M н,m T 0 К мин T 0 К макс, E м I к /I к Транзистор ко ком в, 0 С С, тури м В 0,5 0, , ,3 Майдон 2 0,6 0, , ,3 Биполяр 3 0,4 0, , ,3 Интеграл 4 0,3 0, , ,3 Майдон 5 0,7 0, , ,3 Биполяр 6 0,5 0, , ,3 Интеграл 7 0,4 0, , ,3 Майдон 8 0,2 0, , ,3 Биполяр 9 0,25 0, , ,3 Майдон 0 0,5 0, , ,3 Интеграл 0,35 0, , ,3 Биполяр 2 0,4 0, , ,3 Интеграл 3 0,45 0, , ,3 Майдон 4 0,5 0, , ,3 Биполяр 5 0,55 0, , ,3 Интеграл 6 0,6 0, , ,3 Майдон 7 0,65 0, , ,3 Биполяр 8 0,7 0, , ,3 Майдон 9 0,75 0, , ,3 Интеграл 20 0,8 0, , ,3 Биполяр 2 0,75 0, , ,3 Майдон 22 0,7 0, , ,3 Интеграл 23 0,65 0, , ,3 Биполяр 24 0,6 0, , ,3 Биполяр 25 0,55 0, , ,3 Биполяр Илова 3
31 Вариант Топшириќ Умумий миттер схемаси ўйича уланган кучайтириш каскадини параметрларини ћисолаш. Илова 4 Умумий миттер схемасида уланган кучайтиргич каскадининг принципиал лектр схемаси. Берилган схема ўйича транзисторли кучайтиргич учун ќуйидаги параметрларни аниќлаш тала тилади:., C- лементларининг номинал ќийматларини; 2. Иш нуќтасидаги h-параметрларини; 3. к.кир - каскаднинг кириш ќаршилигини; 4. к.чиќ - каскаднинг чиќиш ќаршилигини; 5. К куч - транзисторнинг кириш ќисмидаги кучланиш сигнали ўйича узатиш коффициенти; 6. К куч- каскаднинг кириш ќисмидаги кучланиш сигнали ўйича узатиш коффициенти; 7. К к - каскаднинг кириш токи сигнали ўйича транзистор азаси орќали узатиш коффициенти; 8. К к - каскаднинг кириш токи ўйича узатиш коффициенти; 9. К Рк - каскаднинг кириш ќисмида сигнални ќувват ўйича узатиш коффициенти; 0. f юќори - частота кучайтирилувчи юзасининг чегаравий юќори ќиймати;. f ш - шовќин ўйича чегаравий ишчи частота; 2. К ш - ўрта частоталардаги шовќин коффициенти. Ћисолаш учун ерилганлар U к,в г, юк, f н,гц M н,m в T 0 К мин, T 0 К макс, E м, I к /I к Транзистор ком ком 0 С 0 С В тури 0,5 0, , ,3 Майдон
32 Илова 5 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЌИШЛОЌ ВА СУВ ХЎЖАЛИГИ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ИРРИГАЦИЯ ВА МЕЛИОРАЦИЯ ИНСТИТУТИ Кафедра: «Сув хўжалиги лектротехникаси ва уни автоматлаштириш» К У Р С И Ш И Бажарди: А ва Б йўналиши осќич гурућ талааси Текширди: Тошкент 200 йил
33 Куранов Адулла Сидельников Виталий Михайлович Пиримов Одил Жўраевич Электроника ва МПТ фанидан курс ишини ажариш учун МЕТОДИК КЎРСАТМА Мућаррир: М. Нуртоева Д. Байзоќова Босишга рухсат тилди 20 й. Ќоғоз ўлчами 60х84 /6 Нусћа ћажми осма таоќ, нусћа Буюртма ТИМИ осмахонасида чоп тилди Тошкент , Ќори-Ниёзий кўчаси, 39-уй.
«Олий математика» фанидан бахорги мавсум учун маърузалар туплами
Узбекистон Республикаси олий ва урта масус таълим вазирлиги Буоро озик-овкат ва енгил саноат тенология институти «Математика» кафедраси «Олий математика» фанидан баорги мавсум учун маърузалар туплами Буоро
Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Математика факультети Математик анализ кафедраси Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси фанидан Маърузалар
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ К.А.САМИГОВ ОПТИКА, АТОМ ВА ЯДРО ФИЗИКАСИ БЎЙИЧА МАЪРУЗАЛАР
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ «ТАСДИҚЛАНДИ» А.Қодирий номли ЖДПИ ўқув ишлари проректори Б. Мамажонов 007 йил Физика-математика
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ АМАЛИЙ МАТЕМАТИКА ВА ИНФОРМАТИКА КАФЕДРАСИ. «Энергетиканинг математик масалалари» курси буйича
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ. Математика, амалий математика ва физика йўналишлари учун
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Математика амалий математика ва физика йўналишлари учун ДИФФЕРЕНЦИАЛ ТЕНГЛАМАЛАР фанидан МАЪРУЗАЛАР МАТНИ Тузувчилар:
БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИСҲИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТА`ЛИМ ВАЗИРЛИГИ А. ҚОДИРИЙ НОМИДАГИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ ФИЗИКА-МАТЕМАТИКА ФАКУЛТЕТИ УМУМИЙ МАТЕМАТИКА КАФЕДРАСИ Ҳимоя қилишга руҳсат бераман Физика математика
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ. ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдахунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдаунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИ II ҚИСМ Институтнинг барча бакалавриат таълим ё`ҳалишлари
БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУХАНДИСЛИК-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ Электротехника» кафедраси. Ro yxatga olindi 013 yil TJA fakulteti dekani dots. S.S. Musaev дотс.мус
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ Расмий нашр Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш
KURS ISHI. Qizdirish qurilmalari fanidan
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI ANDIJON MASHINASOZLIK INSTITUTI AVTOMATIKA VA ELEKTROTEXNOLOGIYA FAKUL TETI Maeialshunosli va yangi maeialla exnologiyasi afedasi Qizdiish quilmalai
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ОЗИҚ ОВҚАТ САНОАТИ МАШИНА ВА ЖИҲОЗЛАРИ МЕХАНИКА АСОСЛАРИ КАФЕДРАСИ АМАЛИЙ МЕХАНИКА ФАНИДАН РЕФЕРАТ МАВЗУ:
Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги. Наманган муҳандислик педагогика институти. Зироат мухандислиги кафедраси
Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Наманган муҳандислик педагогика институти Зироат мухандислиги кафедраси Қабулов М.Э., Темиров С.У. (МАЪРУЗАЛАР МАТНИ) Наманган 2006 Қабулов
«Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат қилувчи тест саволлари
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ТИББИЁТ АКАДЕМИЯСИ ТАСДИҚЛАЙМАН Тиббий профилактика факультети декани проф. Ф.И.Саломова 2015 й. «Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат
Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш учун масалалар тўплами
2 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ Ал-Хоразмий номидаги Урганч Давлат университети Раззақов Б., Рахимов Р.Р Маткаримов С.А Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш
«Автомобилларда юк ва пассажирлар ташиш асослари» фанидан КАСБГА ЎҚИТИШ (ТВИТ) йўналиши учун амалий машғулотлар
ЎЗБЕКИСОН РЕСПУБЛИКСИ ОЛИЙ В ЎР МХСУС ЪЛИМ ВЗИРЛИГИ ОШКЕН ВОМОБИЛ - ЙЎЛЛР ИНСИУИ «втообилларда ташиши ташил этиш ва логииа» афедраси «втообилларда ва пассажирлар ташиш асослари» фаида 5140900-КСБГ ЎҚИИШ
«ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ»
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ФАРМАЦЕВТИКА ИНСТИТУТИ Физика, математика ва ахборот технологиялари кафедраси УЛУҒМУРОДОВ Н.Х. «ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ»
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТЕРМИЗ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ КАСБИЙ ТАЪЛИМ КАФЕДРАСИ МАЪРУЗА МАТНИ ТЕРМИЗ 1 Мазкур маърузалар матни 5111000 - Касб таълими (Кимёвий технология)
Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари фанидан лаборатория ишларини
Minion Pro Condensed A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U
Minion Pro Condensed Latin capitals A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z & Æ Ł Ø Œ Þ Ð Á Â Ä À Å Ã Ç É Ê Ë È Í Î Ï Ì İ Ñ Ó Ô Ö Ò Õ Š Ú Û Ü Ù Ý Ÿ Ž Ă Ā Ą Ć Č Ď Đ Ě Ė Ē Ę Ğ Ģ Ī Į Ķ Ĺ Ľ Ļ Ń
Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή)
Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή) Επίπεδα А1, А2, В1, В2 (όλες οι ενότητες) Τόπος διεξαγωγής: Πανεπιστήμιο Κρήτης, Πανεπιστημιούπολη Βουτών, ΤΜΗΜΑ ΕΠΙΣΤΗΜΗΣ ΥΠΟΛΟΓΙΣΤΩΝ, ΑΜΦΙΘΕΑΤΡΟ Β, 2ο όροφο
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ. М. Мелибаев
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ М. Мелибаев ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК МАШИНАЛАРИ ВА ЧОРВАЧИЛИК УЧУН ЖИҲОЗЛАР 2-нашр (Касб-ҳунар коллежи ўқувчилари
АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ. МАШИНАСОЗЛИК факультети. ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА
АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА Т У Ш У Н Т И Р И Ш Х А Т И Битирув малакавий ишининг мавзуси: GM-Uzbekistan АЖ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ ГИДРОТЕХНИКА ИНШООТЛАРИ, ЗАМИН ВА ПОЙДЕВОРЛАР КАФЕДРАСИ Химояга
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ «ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ» кафедраси ҚАРШИЕВ А.Б. САФАРОВА Г.Т. ДЕЛЬФИ
КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ
Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма
ХИСОБЛАШ ТАШКИЛИЙ ВА ТЕХНОЛОГИК
2 МУНДАРИЖА Бет КИРИШ. 4 1. МАВЗУНИ АСОСЛАШ 7 2. УМУМИЙ ҚИСМ 9 2.1. Сеялкаларга қўйиладиган агротехника талаблари.. 13 2.2. Уруғлик чигитларнинг физик-механик хусусиятлари. 15 2.3. Экиш машиналарининг
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ Мавзу :Замонавий ва перспектив мода ёъналишлари асосида аёллар блузкаси моделларини танлаш ва асослаш.
Μνήµη τής ευρέσεως τής τιµίας κεφαλής τού Αγίου Προφήτου, Προδρόµου καί Βαπτιστού Ιωάννου. 2. hlas Byz. / ZR Byzantská tradícia: Am, Vi
24.2. Μνήµη τής ευρέσεως τής τιµίας κεφαλής τού Αγίου Προφήτου, Προδρόµου καί Βαπτιστού Ιωάννου. Пeрво е и 3 вт о р0 е њ брё т ен і е чес т н hz гл авы2 п т eч евы. 2. hlas Byz. / ZR.. Η τών θείων εννοιών
FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш ва қишлоқ хўжалик экинлар ҳосилини башоратлаш
Қишлоқ хўжалик фанлари доктори, профессор Ибрагимов Назирбай Мадримович, Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий тадқиқот институти. FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш
Sobota pred syropôstnou nedeľou apostichá
Sobota pred syropôstnou nedeľou apostichá 2. hlas ZR Καθαρίσωµεν εαυτούς αδελφοί Byzantská tradícia:,, Ruská tradícia poreformná: S409, 411, 414 2013-15 irmologion.nfo.sk ΤΗ ΠΑΡΑΣΚEΥΗ ΕΣΠΕΡΑΣ Απόστιχα,
ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])
UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД
НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао
НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r
ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ
ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ А а С с Б б Т т В в У у Г г Ф ф Д д Е е Х х Ц ц Ё ё Ч ч Ж ж З з Ш ш Щ щ И и Ъ ъ σύµβολο για διαχωρισµό δυο λέξεων Й й Ы ы К к Ь ь σύµβολο που δηλώνει
Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ. Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1
Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1 РУССКИЙ АЛФАВИТ ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΤΥΠΟΠ. ΓΡΑΜΜΑ ΟΝΟΜΑΣΙΑ ΓΡΑΜΜΑΤΟ Σ ΠΡΟΦΟΡΑ ΓΡΑΜΜΑΤΟΣ ΛΕΞΗ ΠΡΟΦΟΡΑ ΛΕΞΗΣ ΜΕΤΑΦΡΑΣΗ ΛΕΞΗΣ Аа α α аэропо рт αεροπόρτ
ΠΡΕΣΒΕΙΑ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ ΣΤO ΚΙEBO
ΠΡΕΣΒΕΙΑ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ ΣΤO ΚΙEBO ΓΡΑΦΕΙΟ ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΩΝ ΚΑΙ ΕΜΠΟΡΙΚΩΝ ΥΠΟΘΕΣΕΩΝ Κίεβο, 18 Δεκεμβρίου 2017 Α.Π.: Φ. 2700/341 Σας αποστέλλουμε συνημμένα, για ενημέρωση, Investor Survey και 2018 Economic Forecast
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари.
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари Расмий нашр Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ БАКАЛАВРИАТ ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШЛАРИ 1-КУРС ТАЛАБАЛАРИ УЧУН Б
ттсöттсöттўтссчсчøѓūţşѓф
1 Δοξολογία Εἰρμολογική ẅѓỳѓѓ ЃЃΝη Ἀπαγγελία Θρ. Στανίτσα - Νικ. Δανιηλίδη ч ñ ЃЃЃЃЃЃЃЃЃ ПзÙЃтéЃЃтЃЃтòёЃЃчéЃчöЃЃтЃЃтЃЃсЃсØ ЃūţŞЃЃцЃт Νε ο ξα α σοι τω δει ξαν τι το φως δο ξα с с ц Ù Ѓ т Ѓ т é Ѓ т ò ūţşѓщ
АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА
UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија
ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА
... 4 1. 10 1.1... 10 1.β... 14 1.3... 16 1.4... 21 1.5... 33 1.6... 39 1.7... 43 1.8... 50 1... 52 β... 54 β.1 6... 54 β.β... 64 β.β.1... 64 β.β.β... 70 β.β.γ.... 76 β.γ... 82 2 β... 87 γ... 90 γ.1...
ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1
Пре глед ни чла нак 502/504:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15147 Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k i @ p f.u
NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА
NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.
TA LIM VAZIRLIGI TOSHKENT ARXITEKTURA QURILISH INSTITUTI. QURILISH MASHINALARI fanidan
O ZBEKISTONRESPUBLIKASI OLIY VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI TOSHKENT ARXITEKTURA QURILISH INSTITUTI QURILISH MASHINALARI fanidan Referat Gurux :16-12 BIQKT Bajardi: Norqobilova Z. Tekshirdi:Xushnazarov
ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs
школска 2017/2018. година
РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ РЕПУБЛИКЕ СР ПСКЕ ИЗ М А Т Е М А Т И К Е **РЕГИЈА ПРИЈЕДОР ** школска 2017/2018. година Приједор, 03.03.2018. О ДОМАЋИНУ ЈУ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ПРИЈЕДОР ОСНОВНИ ПОДАЦИ
М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r
UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m
ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ йўналиши
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ПЕДАГОГ ВА РАҲБАР КАДРЛАРИНИ ҚАЙТА ТАЙЁРЛАШ ВА УЛАРНИНГ МАЛАКАСИНИ ОШИРИШНИ ТАШКИЛ ЭТИШ БОШ ИЛМИЙ - МЕТОДИК МАРКАЗИ ТОШКЕНТ
НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких
692.66:
1 69.66:6-83 05.05.05 -,, 015 .. 7... 8 1.... 19 1.1.,.. 19 1.. 8 1.3.. 1.4... 1.4.1.... 33 36 40 1.4.. 44 1.4.3. -... 48.. 53.,.. 56.1., -....... 56..... 6.3.... 71.. 76 3.,.... 77 3 3.1.... 77 3.1.1....
КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ
ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења
ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs
оп љ ње I полу од т 11. у т полуп е к оп е к у е око т оу л т е a = у л =. 12. т оу лу ABC д то је = =, полуп е к оп о к у R=. у т т е то т оу л.
оп љ ње I полу од т оу о 1. у т е по у јед кок ко т оу л ко је п о од к к о о е, о. 2. у т по у јед кок ко т оу л о о е cm, ко је кој од о о о јед к од е ку кој п ј ед е о о е к к. 3. Д е т е т оу л у
СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m
UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А
КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ
С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци
Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας M110. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips
Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/support Απορίες; Ρωτήστε τη Philips M110 Εγχειρίδιο χρήσης Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές οδηγίες ασφαλείας
,, 2015
621.039.516.4-1000 05.14.14,, 2015 2.... 6..... 7 1. -1000...... 14 1.1. -1000 -... 14 1.2. - 15 1.2.1. 16 1.2.2. 17 1.2.3. -... 18 1.2.4. -. 20 1.3. -1000 -......... 23 1.4. - -1000... 26 1.5. - -1000.....
СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е
UDC 796.011.1-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1550101D ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е ВИ Ш ЊА ЂОР ЂИ Ћ v i s nja @ u n s. a c. r s ТА ТЈА Н А Т У БИ Ћ t u bic @
Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας MT3120. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips
Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/welcome Απορίες; Ρωτήστε τη Philips MT3120 Εγχειρίδιο χρήσης Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές οδηγίες
НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................
АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ
АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИНГ МАВЗУСИ: Йўнaлишлaрдa қaтнoвчи
К К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): А.. /..,... :, ,. И К, - -,. К К 31.4 ISBN..,.. 2
0 А.... я И И А А ИИ А По а о о а с а, о ссо а По осо а А.Ю. а а ка и хника 2016 1 К 621.039 К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): 2 27 2015. А.. /..,... :, 2016. 204.,. И - - -.. К, - -,. К 621.039 К 31.4
MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)
Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ
Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ Ўрта махсус, касб-ҳунар коллежларининг тиббиёт йўналиши бўйича таълим олаётган ўқувчилар ва ўрта тиббиёт ходимлари
MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)
МАВЗУ: Миссионерлик ва прозелитизм
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ ТАРИХ ФАКУЛЬТЕТИ МИЛЛИЙ ҒОЯ, МАЪНАВИЯТ АСОСЛАРИ ВА ҲУҚУҚ ТАЪЛИМИ ЙЎНАЛИШИ БИТИРУВЧИСИ ЁДГОРОВ АСЛИДДИННИНГ МАВЗУ:
MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 51 Editorial board Zoran T. JOVANOVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Museum of Theatrical Arts of Serbia, Belgrade) Mirjana VESELINOVIĆ HOFMAN, PhD
ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА
Е С Е Ј И С ЛО Б О Д А Н Г И Ш А Б О Г У НО ВИ Ћ ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА П РА К СА СК ЕП Т И Ч К Е СВЕ СТ И Јер ни шта не зна ти, то ни је ни шта, ни шта не хте ти да се зна та ко ђе,
СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И
Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
164 (4/2017) Уредништво
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
СЛУЖБЕНИ БИЛТЕН број / јануар 2018.
СЛУЖБЕНИ БИЛТЕН број 15. 2017/2018. 08. јануар 2018. ПОЛУФИНАЛЕ КУПА СРБИЈЕ 26. децембар 817 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ЈЕДИНСТВО (СП) 3:0 (25:18, 25:23, 25:21) 75:62 Поповић А., Баланџић П. Дел. Ћато Г. 818 ЖЕЛЕЗНИЧАР
Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаш
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚАРШИ МУҲАНДИСЛИК ИҚТИСОДИЁТ ИНСТИТУТИ ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИГА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини
И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ
Пре глед ни чла нак 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-13682 Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 92 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS OF MATICA SRPSKA FOR HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983)
CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н
Н Е ВЕ Н А СА ВИ Ћ CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н 282 СА Ж Е ТА К : Пр ед с т а в љ е н и р а д ис т р а ж у је ис т о ри ј ск и р а з в ој и оства ре ња уоб ли че
ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) 04/14 doi:10.5937/zrpfns50-11744 Др Ср ђан Н. Шар кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S.Sar kic@pf.uns.ac.rs
Σ Λ Σ Φ ΨΑΛΤΟΤΡΑΓΟΥ Α
Σ Λ Σ Φ Π Ω Ψ Λ ΨΑΛΤΟΤΡΑΓΟΥ Α ΑΘΗΝΑ 2007 Πνευματικά δικαιώματα : Βασίλειος Κατσιφής. Μεγ. Αλεξάνδρου 27- Ηλιούπολη τ.κ. 16346 Τηλ. 210-9707808 εντρική διάθεση Copyright by 2010 Μουσικός εκδοτικός οίκος
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ КИМЁ ФАНИДАН УЗВИЙЛАШТИРИЛГАН ЎҚУВ ДАСТУРИНИ ЖОРИЙ ЭТИШ БЎЙИЧА ТАВСИЯЛАР
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ Ўзбекистон Республикаси Халқ таълими ҳамда Олий ва ўрта махсус касб-ҳунар таълими вазирликларининг 200 йил июндаги қўшма ҳайъат
Предварително съобщение
В ъ з р о ж д е н с к а т а и к о н о г р а ф и я н а с в. К и р и л и с в. М е т о д и й к а т о и з т о ч н и к н а н о в и и к о н о г р а ф с к и м о д е л и 1 Vanja Sapundzhieva Η πολιτισµική κληρονοµία
ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ
Ο Ι Δ Ι Ρ Ι Ε Χ Γ Ε TO Ν Ω Κ Ι Σ Σ Ω Λ Γ Ν Ω Ε Σ Η Λ Κ ΠΡΟ ΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙ EL EL 10 ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ ΑΓΑΠΗΤΕ ΠΡΑΚΤΟΡΑ, Ως διεθνής
BITIRUV MALAKAVIY ISHI
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI QISHLOQ VA SUV XO JALIGI VAZIRLIGI TOSHKENT DAVLAT AGRAR UNIVERSITETI «Qishloq xo jaligini mexanizatsiyalash» fakulteti 5630100-«Qishloq xo jaligini mexanizatsiyalashtirish» yo
IQTISODIY TAHLIL VA AUDIT
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI QIShLOQ VA SUV XO JALIGI VAZIRLIGI SAMARQAND QIShLOQ XO JALIK INSTITUTI T.Qudratov IQTISODIY TAHLIL VA AUDIT Leksiyalar kursi iqtisodiyot ta lim yo nalishi talabalari uchun Samaqand-2015
TO ΕΓΧΕΙΡΙΔΙΟ ΓΛΩΣΣΙΚΩΝ ΠΡΟΚΛΗΣΕΩΝ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ
TO ΕΓΧΕΙΡΙΔΙΟ ΓΛΩΣΣΙΚΩΝ ΠΡΟΚΛΗΣΕΩΝ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ EL ΑΓΑΠΗΤΕ ΠΡΑΚΤΟΡΑ, ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ Ως διεθνής πράκτορας πρόκειται να επισκεφθείς
Εκτεταμένη τεκμηρίωση χρήστη
Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/support Απορίες; Ρωτήστε τη Philips D4550 Εκτεταμένη τεκμηρίωση χρήστη Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI QISHLOQ VA SUV XO JALIGI V A Z I R L I G I ANDIJON QISHLOQ XO JALIK INSTITUTI
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI QISHLOQ VA SUV XO JALIGI V A Z I R L I G I ANDIJON QISHLOQ XO JALIK INSTITUTI «Qishloq xo jalik maxsulotlarini yetishtirish, saqlash va ularni dastlabki qayta ishlash texnologiyasi»
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI NAMANGAN MUHANDISLIK-TEXNOLOGIYA INSTITUTI. Kimyo-texnologiya fakulteti
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI NAMANGAN MUHANDISLIK-TEXNOLOGIYA INSTITUTI Kimyo-texnologiya fakulteti Kimyoviy-texnologiya kafedrasi Himoyaga ruxsat etildi Fakultet dekani
Менежмент кафедраси. «АТК фаолиятини ташкил этиш ва режалаштириш» фанидан
ЎЗБЕИСОН РЕСПУБЛИАСИ ОЛИЙ А ЎРА АХСУС АЪЛИ АЗИРЛИГИ ОШЕН АООБИЛ ЙЎЛЛАР ИНСИУИ еежме кфедрси «А фолияии шкил иш в режлшириш» фид млий мшғулолр ўплми ошке-009 йил. ҚИСҚАЧА АННОАЦИЯ Ушбу млий мшғулолр ўплми
ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ. 8 ος 11 ος αι.
ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ 8 ος 11 ος αι. 1 ΠΕΡΙΟΔΟΣ ΤΗΣ ΜΕΓΑΛΗΣ ΑΚΜΗΣ ΤΟΥ ΒΥΖΑΝΤΙΟΥ (717-1025) Κατά τον 7 ο αι. σημειώθηκαν αλλαγές που απομάκρυναν το Βυζάντιο από τις ρωμαϊκές του καταβολές 2. Η μεταβατική εποχή:
ФИЗИКА. Физика file-» (240487) Кенглиги 2,4 м бˇулган вагон 15 м/с тезлик билан харакатланмо
Физика 1 ФИЗИКА 1. 1.1-1 file-» 52-21 - - (240478) Сано к системаси тушунчасига нималар киради? A)сано к жисми ва координаталар системаси B)координаталарсистемасивава ктни ˇулчайдиган асбоб C)сано кжисмивава
МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници.
МОБИЛНЕ МАШИНЕ I предавање 8.2 \ хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници Хидростатички погонски системи N e M e e N h p Q F M m m v m m F o M v
BOSHQARUV HISOBI: NAZARIYA VA USLUBIYOT
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI TOShKENT MOLIYA INSTITUTI XASANOV BAXODIR AKRAMOVICh BOSHQARUV HISOBI: NAZARIYA VA USLUBIYOT O zbekiston Respublikasi Bank-moliya akademiyasi
Mavzu: Axborotni kodlash. Oldinlovchi
O zbekiston Respublikasi Aloqa, Axborotlashtirish va Telekommunikatsiya Texnologiyalari Davlat Qo`mitasi Toshkent Axborot Texnologiyalari Universiteti PXA kafedrasi Mavzu: Axborotni kodlash. Oldinlovchi
ΒΑΣΙΛΕΙΟΥ ΚΑΤΣΙΦΗ Άρχοντος Μουσικοδιδασκάλου ΜΟΡΦΟΛΟΓΙΑ ΑΝΑΠΤΥΞΗ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΟΚΤΩΗΧΙΑΣ
ΒΑΣΙΛΕΙΟΥ ΚΑΤΣΙΦΗ Άρχοντος Μουσικοδιδασκάλου ΜΟΡΦΟΛΟΓΙΑ ΑΝΑΠΤΥΞΗ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΟΚΤΩΗΧΙΑΣ ΑΘΗΝΑ 2010 Πνευµατικά δικαιώµατα : Βασίλειος Κατσιφής. Λάµπρου Κατσώνη 28-30 άφνη τ.κ. 17236 Τηλ. 210-9707808 Copyright
KON MASHINALARI VA MAJMUALARI
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI O RTA MAXSUS, KASB-HUNAR TA LIMI MARKAZI A. M. ISAXODJAYEV KON MASHINALARI VA MAJMUALARI Kasb-hunar kollejlari uchun o quv qo llanma TOSHKENT
л ление е и и е е е с ы е и 17 В е е ие А I П М Ы
л ление е и и е е е с ы е и 17 В е е ие... 20 А I П М Ы 1 и к с ые сис е ы (ие ия, с к, к ия) 24 1.1. о о е о во е во о. 24 1.2. е а е ка о а ова о во о. 25 1.3. око е е в е а е к о а ова к а ве е в..