МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Transcript

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950), Живојин Бошков ( ), Рајко Николић ( ), академик Славко Гавриловић ( ), др Александар Магарашевић ( ), др Младен Стојанов ( ) др Милован Митровић ( ), др Часлав Оцић (2005 ) 151 (2/2015) Уредништво Др Бошко БОЈОВИЋ (Француска) Др Милан БРДАР (Београд) Др Рајко БУКВИЋ (Београд) Др Бранислав ЂУРЂЕВ (Нови Сад) Др Масајуки ИВАТА (Јапан) Др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ (Београд) Др Милош МАРЈАНОВИЋ (Нови Сад) Др Милован МИТРОВИЋ (Београд) Др Драго ЊЕГОВАН (Нови Сад) Др Часлав ОЦИЋ, дописни члан САНУ (Београд) Др Питер РАДАН (Аустралија) Др Панајотис Г. ХАРИТОС (Грчка) Др Срђан ШЉУКИЋ (Нови Сад) Главни и одговорни уредник Др Часлав ОЦИЋ дописни члан САНУ Copyright Матица српска, Нови Сад, 2015

3 ЗМСДН ISSN UDK 3 (05) ГОД. LXVI БР. 151 (2/2015) СТР З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 151 (2/2015) НОВИ САД 2015

4 Илустрација на корици гравира Захарије Орфелина Човек пише за столом

5 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES Радомир Поповић Radomir Popović ОДНОС КТИТОРА И ИГУМАНА ATTITUDES OF FOUNDERS ПРЕМА ХИЛАНДАРСКОМ И AND ABBOTS TO HILANDAR СТУДЕНИЧКОМ ТИПИКУ AND STUDENICA TYPICONS СВЕТОГ САВЕ OF ST SAVA Биљана Мандић и Ивана Перковић Biljana Mandić and Ivana Perković НАСТАВНИЦИ МУЗИКЕ У MUSIC TEACHERS IN СРПСКИМ ПРАВОСЛАВНИМ SERBIAN ORTHODOX БОГОСЛОВСКИМ ШКОЛАМА SEMINARIES BETWEEN ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА THE TWO WORLD WARS Горан Васин и Ненад Нинковић Goran Vasin and Nenad Ninković СМРТ ИЗМЕЂУ САНИТАРНИХ DEATH BETWEEN SANITARY ПРОПИСА И НАРОДНИХ ОБИЧАЈА: REGULATIONS AND FOLK CUSTOMS КУГА У СРЕМУ (PLAGUE IN SREM IN 1795 AND 1796) Тијана Шурлан Tijana Šurlan ПРИЗНАЊЕ ДРЖАВА У RECOGNITION IN INTERNATIONAL МЕЂУНАРОДНОM ПРАВУ: СЛУЧАЈ LAW: THE CASE OF KOSOVO КОСОВА И МЕТОХИЈЕ AND METOHIJA Јелена Обренић Jelena Obrenić МОЖЕ ЛИ ТУРИЗАМ ДА РАЗВИЈЕ IS TOURISM POWERFUL ENOUGH ДРАГАЧЕВСКА СЕЛА? TO DEVELOP DRAGAČEVO VILLAGES? Сенка Бенгин Senka Bengin и Биљана Ратковић Његован and Biljana Ratković Njegovan ПОСЛОВНA КОМУНИКАЦИЈA BUSINESS ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ COMMUNICATION

6 ОСВРТИ / REVIEWS Ана Селић ПУТОКАЗИ МИЛАНА ГАВРИЛОВИЋА (Милан Гавриловић, Народни пут. Одабрани списи, Балканија, Нови Сад 2015) Љубомир Симовић КРЕМАНСКО СВЕДОЧАНСТВО (Илија Мисаиловић, Кремна: село на путу Ужице Вишеград. Народна библиотека Ужице, Ужице 2015) Драго Његован ОСОБЕНА ИСТОРИЈА СЕЛА БОЛМАН У БАРАЊИ (Јован М. Недић, Болман је био Болман, издање аутора, Болман 2012) Часлав Оцић БОЉЕ ВЛАСТ НЕКО РАСТ (Гојко Грђић, Успон и пад Титове Југославије: Политекономски биланс, Албатрос Плус, Београд 2015) НЕКРОЛОГ / OBITUARY In memoriam Часлав Оцић ПАНАЈОТИС Г. ХАРИТОС Παναγιώτης Χάριτος ( ) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE

7 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7( Studenica) UDC 091= DOI: /ZMSDN P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ Т И П И К У СВЕ ТОГ СА ВЕ РА ДО М И Р ПО ПО ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, П р а в о с л а в н и б о г о с лов с к и ф а к у л т е т Ми је Ко ва че вића 11б, Бе о град, Ср би ја r a d o m i r.p o p o v l i ve.c o m СА Ж ЕТА К : С рп ск и м а н а с т ир и посв ећ ен и П р есв ет ој Б ог ор од иц и Х и л а н д а р и С т у де н и ц а, уну тра шњи ду хов ни жи вот ре гу ли шу пре ма кти тор ским ти пи ци ма, чи ји је ау тор Све ти Са ва, ко ји је био мо нах у оба манас т и р а. Пр ема т и п и ц и ма, к т и т о ри с у с т е к л и к т и т о р ск а п р а в а у од но с у на сво је к т ит ор ије, и они су би ли у по себ ном по ло жа ју у од но су пре ма и г у м а н и м а ко ји ру ко в о де м а н а с т и ри м а. У р а д у је о б ја ш њ ен од но с и з ме ђу к т и т о р а и н а с т о ја т е љ а м а н а с т и р а, од но сно и г у м а н а п р е м а м а н а с т и р ск и м т ип и ц и ма, с по себ н и м освр том на осо бе но с т и с рп ске д р жа ве и Ц р к ве. По ред Х и л а н д а р ског и С т у де н и ч ког т и п и к а, у с р ед њ о в е ков ној с рп ској д р ж а ви и ње ном прав ном по рет ку Ду ша нов за ко ник ите ка ко во ди ра чу на о над ле - ж но с т им а н а с т о ја т е љ а, од но сно и г у м а н а м а н а с т и р а и њихо ви х к т ит ор а. О б ја ш њ е но је да је по в о дом о сн и в а њ а но в ог ма на с т и р а и пов одом њ е г ов ог уређења, црквено предање веома екс пли цит но и де цид но по што ва но. Ме - т одолог ија овог ра да за сн и ва се на п ро у ча ва њу и а на л и зи ра њу ис т о ри ј ск и х из во ра, а за тим се ре зу ла та ти ком па ра тив но из но се и по твр ђу ју. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ду ша нов за ко ник, ма на сти ри, Све ти Са ва, Сту де - ни ца, ти пик, Хи лан дар Ма на с т и ри Х и ла н да р и Ст у де н и ца с у к т и т ор ск и ма нас т ири и св ој у н ут ра ш њи д уховн и ж иво т рег ул иш у п рема к т ит орск и м т ип иц има. Сем тога, оба манастира посвећена су Пресве тој Бо го ро ди ци (пра зни ци ма Ус пењу и Ва ве де њу). Пи сац оба ти пи ка је јед на лич ност Све ти Са ва, ко ји је био мо нах у оба ма на сти ра и до бро је знао при ли ке и мо гу ћи по ре дак у њи ма. Све т и Са в а је п ри л и ком п и са њ а сво ји х т и п и к а з а у зор и ма о т ип и к ма на с т и р а Б о г о р о д и це Ев е рг ет иде у Конс т а нт и нг р ад у. О н је т ај т ип и к с а мо п ри ла г о д ио ус ло ви ма ма на с т и ра Х и ла н да ра и Ст у де н и це.

8 240 До бро је по зна т о да у сл у ча ју Х и ла н да ра и Ст у де н и це осн и ва ч и, одно сно кти то ри Све ти Си ме он, Све ти Са ва и краљ Сте фан Пр во вен ча ни у т и п иц им а фиг урир ају к а о к т ит ори ко ји с у с т ек л и к т ит о рск а п р ав а у од но су на своје к т ит ор ије. К ако је реч о оп ш т е ж и т е љ н и м к и но ви ј ск и м ма на с т и ри ма у ко ји ма по с е б но ме с т о з а у зи ма на с т о ја т е љ и л и и г у ма н ма на с т и ра, т о с у од но си к т и т о р и г у ма н, и л и на с лед н и к т и т о р и г у ма н, у по с е бном међус о бном однос у који је у т ип ик у п р ец изно р ег ул ис а н и од р е ђен. У т о ме с е з а п ра в о нај с у п т и л н и је ви д и, од но сно, п р е ла ма од но с све тов на ду хов на власт, уоп ште. Срећ на је окол ност да су кти то ри ових ма на сти ра би ли, или су по ста ли, мо на си као бив ши вла да ри, та ко да се не мо же го во ри т и о су ко бу световна д уховна в ласт, односно к т итор иг уман. О в а к в а т ен ден ц и ја о с т а ће на сна зи св е в р е ме у с р ед њ о в е ков ној Ср би ји с не к и м ма њи м и з у з е ц и ма. ОД НОС КТИ ТО Р И ГУ МАН У ДЕ ЛИ МА СВЕ ТОГ СА ВЕ Кти тор ма на сти ра Сту де ни ца је ве ли ки жу пан Сте фан Немања. Мана стир ни је од мах до био свој ти пик. Ти пик је на стао по сле смр ти кти то ра (1199. го ди не). Ов де се мо ра има ти у ви ду чи ње ни ца да је кти тор ство у ма на с т и ру Ст у де н и ца на с лед но, п р е но си с е на Не ма њи не на с лед н и ке на в е л и ко ж у па н ском, од но сно к ра љ ев ском п р е с т о л у. О т о ме с е ја сно к а же: Јер ти си кти тор овом, као што ти и ра ни је пи сме но пре да дох у тво јој в ла да ви н и (х ра м) Пр е св е т е Б о г о р о д и це До бр о т в ор ке у Ст у де н и ц и н и с а ким у за јед ни ци, са мо те би и се ме ну тво ме по сле те бе [Списи све то га Са ве и Ст е в а н а Пр в о ве н ч а но га 1939: 193]. То је ја сно кон ста то ва но у самом т и п и к у. И г у м а н је одл иков а н од б л аг ов е рног и х рис т ољубив ог а к ра љ а, бла же но г а оца на шег и к т и т о ра г о спо д и на Си ме о на да је у бр о ју игу ман ских ма на сти ра. И овај игу ман је ви ши од сво ју игу ма на и да се на зи ва пр ви [Студенички ти пик, 1986: 92 (гл. 13)]. Да кле, то што је Сту де ни ца у бро ју игу ман ских ма на сти ра, и да је њен игу ман ви ши од сви ју и пр ви, уза ко нио је сам кти тор, Све ти Си ме он. Да љ е, у Ст у де н и ч ком т и п и к у в а ж но ме с т о з а у зи ма од р ед ба о т о ме к а ко с е би ра но ви и г у ма н. Пр ед с т а в н и ц и ма на с т и ра од ла з е к с а мо д р ж а в ном го спо ди ну све срп ске зе мље, и да му мол бу ша љу да до ђе у овај ма на стир. Краљ, од но сно вла дар, узи ма уче шће у из бо ру игу ма на. Ова од ред ба те - мељи се на наследном ктиторству, јер ктитор учествује у избору и постав ља њу но вог и г у ма на у сво јој к т и т о ри ји. Да к ле, к ра љ, на длеж н и еп ископ и и г у м а н и к р а љ е в ск и х м а н а с т и р а до л а з е у С т у де н и ц у, у л а з е у х р а м и вр ше из бор пре по доб ног му жа. По сле Све те Ли тур ги је епи скоп но во - изабра ном и г уман у даје јева нђеље, а д ржа вн и г оспод и н све с рпске зем ље узи ма га за ру ку од све тих две ри и при во ди га Пре све тој, за тим му да је же зал и уво ди у игу ман ски сто, за тим га це ли ва пр во вла дар [Студенички ти пик, 1986: 93 (гл. 13); Тро иц ки 1935: 109]. У ти пи ку се за тим не дво смисле но ка же да сâм вла дар игу ма на по ста вља и го спо ди на и кти то ра уместо себе, да буде осве ти тељ и чу вар ово га све то га манастира [Студенички ти пик, 1986: 93 (гл. 13); Тро иц ки 1935: ]. Вла дар је не ка вр ста

9 241 с т а л ног за ме н и ка к т и т ора манас т ира Ст у де н и ца, од но сно Св. Си ме о на. 1 На са мом кра ју по гла вља о из бо ру игу ма на ка же се да у ма на сти ру Студе ни ца не ма ни ко вла сти, ни епи скоп, ни ко дру ги. Овим је ду хов на са мо с т а л нос т ма на с т и ра по т п у но де фи н и са на и обе збеђена. Манас т иром с у в е р е но у п ра в љ а и г у ма н. У ма на с т и ру Х и ла н да ру, к а да је р еч о и г у ма н у, п р о п и си т и п и к а с у слич ни оном што је ре че но у Сту де нич ком ти пи ку. Фор му ла ци ја о игума ну је ско ро пот пу но иста. Ма на стир Хи лан дар је од ли ко ван од благ о в е р н и х ца р е в а да је у бр о ју и г у ма н ск и х ма на с т и ра к а о и д ру г и ца р ск и игу ман ски ма на сти ри, а ту се ми сли на ма на сти ре на Све тој Го ри. Ма насти ри се, ка ко се да ље у ти пи ку ка же, зна ме ну ју од ца ра [Хиландарски ти пик, 1986: 63 (гл. 13)]. Из прак тич них раз ло га, Све ти Са ва је, да игу ма ни не иду у Кон стан тин град ра ди на зна ме но ва ња, већ узех од њих штап, да је у ма на с т и ру ме с т о на зна ме но в а њ а ца р ског [ Х и ла н да р ск и т и п и к, 1986: 63 (гл. 13); Те о до си је Хи лан да рац 1860: 121; Жи во ји но вић 1998а: 74]. Свет и Сава је у п ролеће год ине боравио у Конс та нт и нг рад у код цара Алек си ја III ко ји му је из дао злат ни си ги лиј ко јим је Хи лан дар по стао цар ски ма на стир, јер кти тор ма на сти ра и ње гов за штит ник је сам цар [Теодосије Хи лан да рац 1860: 51 52; Жи во ји но вић 1998а: 69]. С д ру г е с т ра не, Си ме о но в а Хи л а н да р с ка п о ве ља, да т и ра на у д ру г у по ло ви ну го ди не, уства ри је кти тор ска по ве ља. Он је кти тор јер се у по ве љи ка же, по тру дих ста рост сво ју, уз по моћ си на ми ве ли ког жупа на Сте фа на. удо сто ји ме Вла ди ка мој да му бу дем кти тор [Свети Са ва 1986: I I, 32]. Кт ит о р м ан ас т ир а Х ил а н д а р а је и в е л и к и ж у п а н С т е ф а н Пр во вен ча н и. За ма на с т и р из да је по ве љу и л и г о д и не. Сле д у је свог оца Св. Си ме о на ко ји је по тру дио сво ју ста рост и ме не, ма кар и недо с т ој на да се на ре чем си н њег ов, под иж ућ и ме да обнови м свет о мес т о, ма на с т и р Х и ла н дар [Сп ис и све т о га Са ве и Ст е ва на Пр во вен ча но га, 1939: 166]. У Жи т и ј у Пре п о до б ног Си ме о н а, Ст е фа н Пр в о в ен ча н и до но си п и- смо ко је му је отац упу тио из Хи лан да ра: Не об ле ни се, но се по жу ри свом сна гом сво јом да га по диг неш, да се са зи да храм Пре све те у мој спомен у овој зе мљи, и опет по сле ме не (да бу де) те би и де ци тво јој и уну ци ма, у род наш до ве ка. Јер си ти кти тор ово ме као што ти и ра ни је пи сме но п р е да дох у т в о јој в ла да ви н и (х ра м) Пр е св е т е Б о г о р о д и це До бр о т в ор ке у Сту де ни ци, ни с ким у за јед ни ци, са мо те би и се ме ну тво ме по сле те бе [Сп и с и с ве т о га Са ве и Ст е в а н а Пр в о ве н ч а но га, 1939: 193; Ж и в о ји но ви ћ 1998б: 1, 61]. Ов де је не дво сми сле но реч о на след ном кти тор ству у вла дарској по ро ди ци ко ја се пре но си на по том ство [Марковић 1925: ; Ми лаш 1888: 344]. Сте фан Пр во вен ча ни бла го да ри сво ме оцу што га је удо сто јио да бу де с њим кти тор и слу жи тељ ма на сти ра Хи лан да ра [Но - ваковић 1912: 385; Мар ко вић 1925: 102; Ми лаш 1888: ]. Д ру г о в а ж но п и т а њ е је с т е, ко ја п ра в а у св о јој к т и т о р и ји сти че сам кти тор, ко ја су ње го ва овла шће ња и у че му се она кон крет но са сто је, а да с д руг е с т р ане не буде пов р еђено п р е да њ ско, к а нон ско ус т р ој с т в о и 1 То је акт ин ве сти ту ре, ка ко ка же М. Пе тро вић [Петровић 1986: 85].

10 242 ду хов ни по ре дак у ма на стиру? Ко ја су права ктитора на релацији ктит о р и г у ма н? Да л и је к т и т ор, ев ен т а у а л но, мо г а о сâ м с е б е по с т а ви т и з а и г у ма на св о је к т и т о р и је, од но сно за ду жби не, или, да ли је имао пра во да по ста ви, или пак са мо да пред ло жи лич ност ко ја би мо гла би ти игуман? Од го во ри на ова пи та ња ја сни су и не дво сми слени у канонско -прав - ном наслеђу Ц р к ве. Кт и т ор и ма п ра во да на д ле ж ном еп ископ у п редлож и кан ди да та за игу ма на. Епископ је тај ко ји про ве ра ва пред ло же ног канди да та и по ста вља га као свог кли ри ка [Милаш 1888: ; Ми лаш 1902: 721]. Ма на ст и р и ма своју у н ут раш њу д у хов н у сло бо д у и не за ви сност ко ју пот в рђују о ба т ип ик а. М ан ас т и р Х и л а н д а р је с ло б о д а н од сви х, ка ко се ка же, ту вла сти, и од про та и од дру гих ма на сти ра, и од особ них вла ди ка. И да ни је ни под чи јим пра ви ма, ни цар ским, ни цр кве ним, ни д ру г и м не ч и ји м [Списи све то га Са ве, 1928: 72; Све ти Са ва 1986: II, 62]. Уну тра шњи ма на стир ски духовни поредак је под игуманом и под Пресве - т ом Б о г о р о д ицом, к а о и мо л и т в а ма п р е бла же ног и свет ог оца, односно Пре по доб ног Си ме о на као кти то ра. Уну тра шња ду хов на сло бо да ма насти ра Хиландара посебно се огледа прили ком из бо ра и по ста вље ња игума на. Хи лан дар је од ли ко ван од бла го вер них ца ре ва да је у бро ју игума н ск и х ма на с т и ра к а о и д ру г и ца р ск и и г у ма н ск и ма на с т и ри. А д ру г и се зна ме ну ју од ца ра [Списи све то га Са ве, 1928: 76; Све ти Са ва 1986: II, 63]. Из еко ном ских и раз ло га прак тич не при ро де, Све ти Са ва је из Ца ригра да од ца ра у ма на стир до нео же зал, од но сно штап, да је у ма на сти ру ме с т о на зна ме но в а њ а ца р ског [ Пе т р ови ћ 1986: 97] 2. У из бо ру и по став љ а њу и г у ма на у Х и ла н дару у чес т вује манас т и рск и и коном, ек л исијарх и 10 или 12 мо на ха ко ји су нај ста ри ји, и не ка уђу у цр кву и не ка при мисле се би игу ма на [Хиландарски ти пик, 1986: 63 (гл. 13)]. Иза бра ном на сто ја те љу пре да ју ма на стир ски Устав или ти пик и игу ман ски штап, а по том га уво де у игу ман ски сто. По с л у ш а њ е и л и од г о в о р но с т и г у м ан а је в ел ик а у опш т еж ићу. Н а п р в ом ме с т у је њ е г о в о с т а ра њ е о д у хов ном ж и в о т у св е бра т и је. За т о с е п ри и з б о ру и г у ма на во д и ра ч у на да но ви и г у ма н бу де иск усн и д уховн и к. Приликом избора игумана не треба гледати на род, порекло, старост, но - вац, има ње, већ не ка се иза бе ре игу ман са мо од њих, па ма кар се он тек по стри гао, ма кар био не пи смен и од оних ко ји су ван цр кве при ве де ни [Хиландарски ти пик, 1986: 75 (гл. 19)]. У к т и т ор ск а п ра в а спа да о ба в е з а ма на с т и ра да с е мо л и з а св о је к т и- т о р е. Та ко у 35. гла ви Ст у де н и ч ког т и п и к а на ла зи мо де т а љ не од р ед б е о т о ме. На да н у по ко је њ а Пр е по до б ног Си ме о на 13/26. фе бру а ра о ба в љ а н је г од и ш њи по мен к т и т о ру у ма на с т и ру Ст у де н и ц и. То г а да на у ма на с т и р је дола зио владар све земље и остали игу ма ни. Па ни хи да је вр ше на све - тло и са све ноћ ним бде ни јем, све тло и са по ја њем и све ћа ма, и у ва шем је лу и пи ћу. Уз то по дај те хлеб и ви но на вра та, ко се на ме ри у тај дан [Студенички ти пик, 1986: 111 (гл. 35)]. Упра во је кти тор ско пра во на по мен 2 Срп ски вла дар чи ни у Сту де ни ци не што што при ли ком из бо ра игумана чини визан - тиј ски цар у Ца ри гра ду [Петровић 1986: 97].

11 243 био је дан од глав них мо ти ва за ду жби нар ства у сред њем ве ку. [Тарановски 2002: 98 99, По по вић 2007: ] Ка да је реч о осни ва њу но вог ма на стира и ње г о вом у ре ђе њу, ц р к ве но п ре да ње ве о ма је екс п л и ц и т но и де ц и д но. Тако, прво правило Прво-другог сабора 861. го ди не у хра му Све тих Апо стола у Ца ри гра ду ја сно ка же, уства ри по на вља, да ни ко не мо же осно ва ти но ви ма на стир без зна ња и во ље епи ско па (ἄνευ τῆς Επισκόπου γνῶμις καὶ βουλῆς) [Правила Святых : 791; Ма ти ја Вла стар 2013: ]. Пош т о је реч о опш т еж ит ељн и м манас т ири ма под ра зу ме ва се да ма на с т и р има не по крет ну имо ви ну ко ју кти тор обез бе ђу је за жи вот мо на ха и по тре - бе ма нас т ира. Ц р к ве н и ка но н и и о то ме во де ра ч у на. У ис том канон у каже с е д а је о б а в е з н о с а с т а в љ а њ е п о п и с а с в е м а н а с т и р с ке и мо в и н е ( βρεβίω εγκαταγραφέσθαι) ко ји се као та кав чу ва у ар хи ви са мог епи ско па (τοῖς Επισκόποις αρχεῖοις) [Правила Святых : 791; Ми лаш 1896: 269; Свеш т е ни ка но ни цр кве 2005: ; Ма ти ја Вла стар 2013: ]. Све то у п у ћује на јаса н з ак ључа к да су манас т и ри и н т е г ра л н и де о све у к у п ног ц р к ве ног ж и во та и ор га н и за ц и је о ко јој се бри не и с та ра еп и скоп у сви м ин стан ца ма. Те о дор Вал са мон да је при лич но оп шир но ту ма че ње овог прави ла које је нас тало у пост иконоборачком пе ри о д у. На и ме, по зна то је да су ико но бор ци из ме ђу оста лог про го ни ли мо на хе и на не ли ве ли ке ште те самим ма на сти ри ма у имо вин ском сми сл у ре чи. За то је овај Сабор пат ријарха Фо т и ја (861) ус т ва ри на не к и на ч и н об но ва и ва с по с та в ља ње мо на ш т ва и на ру ше ног по ре т ка у ма на с т и ри ма. Ово п ра ви ло за к љу ч у је да н и еп и скоп не ма пра во на ма на стир, као на соп стве ност већ му се до зво ља ва да има са мо еп и скоп ска п ра ва у ње м у, а т о зна ч и да по с та в ља и г у ма на, од но сно по твр ђу је ње гов из бор, да ље, ње го во име по ми ње се у ма на сти ру на бо го - с л у же њи ма, с т а ра с е о ма на с т и р ској у п ра ви и в о д и ра ч у на о д у хов н и м п ре с т у п и ма мо на ха [Правила Святых : 794]. Ис т о п ра ви ло, од но сно ка нон је знача јан јер су бли ми ра цр кве ну прак су по ко јој осни вач ма на стира, од но сно кти тор, ни је имао пра во без зна ња епи ско па са мог се бе, или у ме с т о с е б е, да по с т а ви з а и г у ма на (παρὰ γνώμην τοῦ επισκόπου, εαυτόν ηγουμένος η ἀθέαυτου) [Правила Святых : 791]. У слу ча ју ма на сти ра Хи лан да ра као цар ског ма на сти ра чији је ктитор по стао и источноромејск и цар А лексије I I I А нђео (1199) царево у чеш ће у и зб ору и по с т а в љ а њу и г у ма на огле да ло с е у по с е до в а њу цар ског же з ла или шта па ко ји је чу ван у ма на сти ру [Живојиновић 1998а: 34]. Шта је зна чи ло при су ство цар ског же зла или шта па у ма на сти ру Хилан да ру? Где су ко ре ни та кве прак се? Же зал је сим бол цар ске вла сти. Све та Го ра је од по че т к а би ла под з а ш т и т ом и л и па т р о на т ом ист очнор омејск и х ца ре ва и ко ре н и све т о г ор ског мо на ш т ва ве зу ју се за ма на с т и р Ст у д и он у Ца ри г ра д у. Пр ви си ги ли он (пе чат на по ве ља) за мо на хе на Ато су из дао је цар Ва си ли је ( ) у ју ну 883. го ди не и то за ма на стир Ко ло ву [Папахрисанту 20 03: 97; Ма к си мо ви ћ 1998: 21]. О ко с т о т и н у г о д и на к асн ије з ах в аљујућ и л и ч ном п ри ја тељ ст ву Све тог Ата на си ја Атон ског ( 10 04) и ца ра Н и к и фо ра Фо ке, о сно в а на је цар ск а ла вра, од но сно Ве л и к а Лав ра (963) 3 [Папа хри- 3 П а п а х р и с а н т у и с т и ч е д а је В е л и к а Л а в р а п о с т а л а од г о д и н е с в е т а л а в р а н а ш е г б л а г о ч е с т и в о г ц а р с т в а [Папахрисанту 2003: 157, на по ме на 182].

12 244 сан ту 2003: 157] ко ја је до би ла свој пр ви Ти пик 970/71. го ди не по узо ру на Сту дит ски ти пик из 799. го ди не [Максимовић 1998: 24; Ан ге ло пу лос 1997: 31]. Од мах за тим усле дио је ти пик ца ра Јо ва на Ци ми ски ја (972). По од ред ба ма овог ти пи ка, про та на Све тој Го ри по твр ђи вао је ис точ но ро - меј ски цар ко ји му је пре да вао же зал (ραβδος), док је епи скоп но вог игумана пот врђива о ц р к веном по т вр дом пе ча т ом (σφραγ ι δα) [ Па па хриса н т у 2003: 234, на по ме на 137]. Пре ма то ме, прак са ко ја је уве де на у ма на стир Х и ла н дар п ро п и си ма Х и ла н дар ског т и п и ка и з 120 0/1. г о д и не, н и је н и ш т а дру го већ са мо сле до ва ње не че му што већ одав но по сто ји на Све тој Го ри. Мо на х Те о до си је ка же да де м у цар сво јом ру ком же за л, и за по ве д и да се овај чу ва у цр кви... [Теодосије Хи лан да рац 1860: 52]. С пра вом је за ма нас т и р Х ила ндар кон с т а т о в а о да и з гле да да је у п и т а њу био не к а да цар ск и ма на стир [Теодосије Хи лан да рац 1860: 46 47, 52; Жи во ји но вић 1998б: 57]. У с л у ча ју ма на с т и ра Х и ла н да ра с р ећ на је окол но с т ш т о с у њ е г о ви осни ва чи и кти то ри мо на си Си ме он и Са ва, што је Све ти Са ва ау тор Хила н дар ског т и п и ка до бро знао п ра к су и д у хов но на сле ђе ко је је за т е као и на Све тој Го ри и у Ца ри гра ду, и што је на осно ву тих узо ра устро јио и Х и ла н да р ск и и Ст у де н и ч к и т и п и к. Цар, од но сно вла дар у Ви зан ти ји тре ти ра се као Бо жи ји слу га и освет ник оно ме ко ји зло чи ни (Рим 13, 4). Он се тре ти ра као за штит ник Цр кве и њен бра ни тељ [Петровић 1993: 78]. У свој ству по ма за ни ка Господ њег и по ма га ча Цр кве, вла дар, био он цар као у Ви зан ти ји, или краљ у Ср би ји, у ж и в а по в е р е њ е Ц р к в е и њ е н у на к ло но с т ко ја је Ц р к ви до бр о до шла ка да је реч о ши ре њу или учвр шћи ва њу пра во слав не ве ре, или пак у вре ме ни ма су зби ја ња је ре си или рас ко ла ко ји су по тре са ли Цр кву изну тра [Петровић 1993: 81]. Што се ти че одо ма ће не и уста ље не прак се ко ја је на шла ме сто и у кти торским типи ци ма, да вла дар као кти тор но во и забраном игуману уруч у је же за л, она и ма ко ре не у ис т оч но ро меј ском цар с т ву. На и ме, но во и забра ном па т ри ја р х у у Кон с т а н т и н г ра д у ца р је св е ча но п р е да в а о же з а л, и го во рио: Све та Тро ји ца п ре ко цар ст ва ко је нам (од Ње) да ро ва но поста вља т е з а Ар х и е п и ско па Кон с т а н т и н г ра да, Но в ог Р и ма и па т ри ја р х а в а с е љ е - не [Зизикин 2007: 116]. Цар је ово чи нио као за штит ник и по кро ви тељ Цр кве. Још је но ви па три јарх од ца ра до би јао нај бо љег ко ња и цар је сво га си на слао у па три јар хо ву прат њу [Зизикин 2007: 117]. Д У Ш А НОВ ЗА КО Н И К О ОД НО С У И Г У М А Н К Т И ТОР Шт о с е т и че с р ед њ о ве ков не с рпске д рж аве и њ еног п ра вног пор е тк а ви ди мо да Ду ша нов за ко ник ите ка ко во ди ра чу на о над ле жно сти на сто - ја теља, односно игумана манастира и њи хо вих кти то ра. У За ко ни ку ктит ор се по м и ње д ва п у т а. Та ко ч л. 28 ка да г о во ри о по ма г а њу си ро ма ш н и х, ма на стир је ду жан да то чи ни, да се хра не убо ги, ка ко је пи са но за ктито ра [Душанов за ко ник 1986: 23]. У слу ча ју да то из о ста не од го вор ност је д и рек тно сно сио и г у ма н и он је од л у ч и ва н од са на, од но сно, л и ша ва н је чи на и зва ња [Душанов за ко ник 1986: 23]. Из ове од ред бе Ду ша но вог

13 245 з а ко н и к а ја сно п р о и з и ла зи да је о ба в е з а ма на с т и ра да по ма же си р о ма хе, ус т ва ри, п ро п ис и за по вес т к т итора манас т ира коју и г ума н само сп ровод и у де ло. Уко ли ко то не чи ни, он уства ри на пр вом ме сту не по шту је во љу к т и т о ра, од но сно о сн и в а ча манас т ира који је и змеђу о с т ал и х доне о и ову од ред бу. Ду ша нов за ко ник само на ниво оп ште о ба ве зног др жав ног за ко - на по д и же ову од ред бу. Та ко ђе ч ла н 35 Д у ша но вог з а ко н и к а, к а да г о во ри о ов ла ш ће њу и г умана да у п рав љ а целок у пном манас т и рском и мовином, с а мо по на в љ а од р ед б е к т и т ор ск и х по ве љ а, к а ко п ише х рис овуљ свет и х кти то ра [Д у ш а нов закон и к 1986: ч л. 35]. Нас т ојат е љ манас т ира, ус т в ари је са мо не ко ко у ру ко во ђењу и управљању ма на стир ском имо ви ном спро - во ди у прак си во љу све тих кти то ра. С д ру г е с т ра не, Д у ша нов з а ко н и к т а ко ђе на н и в оу о ба в е зног з а ко на за све подан ике царс т ва понав ља п роп ис ко ји већ по с т о ји у ма на с т и р ск и м по в е љ а ма, од но сно к т и т ор ск и м т и п и ц и ма да с е и г у ма н у ма на с т и ру не по ста вља ми том. За ко ник пре кр ши о ци ма ове од ред бе чак изриче и духовну санк ци ју, да је про клет и онај ко ји га је по ста вио [Душанов за ко ник 1986: ч л. 13]. Да к ле, по с т а в љ а њ е на с т о ја т е љ а ма на с т и ра м и мо п р о п и с а ти пи ка и од ред би осни ва ча, заправо кти то ра, има за по сле ди цу санк цио - ни са ње и оних ко ји су игу ма на на та кав на чин по ста ви ли као и укла ња ње та ко по ста вље ног игу ма на. Игу ман је су де ћи по од ред ба ма не ко ли ко члано ва Ду ша но вог за ко ни ка за у зи мао углед но ме сто у це ло куп ном дру штве - ном поре тк у, не само у н ут ар ц рк вене је рарх ије и поре тк а. Збац ивање и л и у к лањ ањ е и г у ма на с њ е г о в ог по ло ж а ја п р ед ме т је опс е рв ац ије и с амог З акон ик а. Ве р о в а т но с е до г а ђ а ло д а је и г у м а н мо г а о бит и у к лоњ е н с а свог по ло жа ја од с т ране свет овн и х људ и и вис ок и х д ржа вн и х ч иновн ик а. За т о се у Д у ша но вом з а ко н и к у к а же да се и г у ма н не зба ц у је бе з у че ш ћ а Цр кве [Душанов за ко ник 1986: чл. 14], од но сно без зна ња и са гла сно сти на д ле ж ног еп и ско па. Ч ла н 28 Д у ша но в ог з а кон ик а пона в љ а од р ед бу о о ба в е зи и г у ма на да се ста ра о убо ги ма, да хра ни убо ге. Сем ових про пи са ко ји се ти чу до бр о т в ор не де лат но с т и ма на с т и ра и њи хо ви х на с т о ја т е љ а, и г у ма н и с у по За ко н и к у и ма л и и суд ск у в ласт на д људ има који ж иве на манаст и рск и м по с е д и ма. То с у ц р к в е н и љу д и [ Душанов за ко ник 1986: чл. 33] ко ји су би ли оба ве зни у слу ча ју по тре бе, да суд ски по сту пак во де пред сво јим и г у ма н и ма. Да к ле, с уд и г у ма на био је ле г а ла н и з а ко н и т и п у но в а ж а н као и сва ки др жав ни суд у Ду ша но вом цар ству. Ових не ко ли ко од ред би Ду ша но вог за ко ни ка о игу ма ни ма и кти то - рима само по т в р ђу је већ по с т о је ћу п ра к су о ве л и кој улози коју су у п раво има ли манастири и њихови настојатељи. Корен таквог статуса и положаја у с у ш т и н и ле ж и у к т ит орском п р аву које Закон и к с амо пот в рђује. С д руг е с т р а не, и у ов ом с ег мен т у нај б о љ е с е и на најоч игледн ији нач и н прелама од нос духовне и световне власти у Србији средњега века, заправо од нос Цр кве и др жа ве. По в е љ а ца ра Д у ша на з а ма на с т и р Св е т и х Ар х а н ђе ла код При з р е на т а ко ђе с а д р ж и и з в е сне е ле мен т е ко ји од ра ж а в а ју в ећ одо ма ће н у п ра к с у

14 246 ве за н у за по ло жај и ме с т о и г у ма на у к т и т ор ск и м ма на с т и ри ма. И г у ма н у Све тим Ар хан ђе ли ма се, по од ред би хри со ву ље по ста вља он де од ки но - ви је, ко г а и з а б е р е па т ри јарх и цар у до г о во ру с а брат ијом манас т и рском; ако ли се не на ђе та кав до сто јан, да се при ве де из Хи лан да ра [Мишић и Су бо т и н-го л у бо ви ћ 20 03: 141]. Од ред ба ове хри со ву ље је сл и ч на п ро п и су Сту де нич ког ти пи ка. Вла дар, од но сно цар и цр кве ни по гла вар па трија рх, би ра ју и г у ма на у Св е т и м Ар х а н ђе л и ма. За н и м љи в о је да а ко не ма до с т ој ног мо на х а у с а мом ма на с т и ру, к а н д и дат з а и г у ма на до в о ђен је и з ма на с т ира Х и ла н да ра. Кт и т ор ма на с т и ра је цар ко ји ш т и т и ма на с т и р ск у слободу пропи сом да ма на стир не бу де ар хи е пи скопије, ни митрополије, н и еп и ско п и је, с а мо и г у ма н и је з а оп ш т е ж и л и ш т е мо на х а [ М и ш и ћ и С у б о т и н-го л у б о ви ћ 20 03: 119]. ЗА К ЉУ Ч А К Срп ск и ма на с т и ри по св е ће н и Пр е св е т ој Б о г о р о д и ц и Х и ла н да р и Ст у де н и ца у н у т ра ш њи (д у хов н и) ж и в о т р е г у л и ш у п р е ма к т и т ор ск и м уста ви ма, чи ји је ау тор Све ти Са ва ко ји је био мо нах у оба ма на сти ра. У тим типицима, кти то ри су сте кли кти тор ска пра ва у односу на своје ктит о р и је, и он и су да љ е у од но су с и г у ма н и ма ко ји руководе манас т ирима. Прак са кти тор ског же зла ко ја је уве де на у ма на стир Хи лан дар про пи сима Хи л а н да р с ког т и п и ка из 1200/1. го ди не, ни је ни шта дру го, већ са мо сле до в а ње нечем у ш т о већ ода вно пос т оји на Све т ој Го ри. Да к ле, ви д и мо да с е Свет и Са в а, к а да су у п и т а њу ме ђу с об н и од но си к т и т о ра-да р о да в ца и и г у ма на, у сво ји м т и п иц има по овом п ит ању пос т ав љ а у д ух у д р евн и х мо на ш к и х ус т а ва и п ра вила. После Х ила ндарског и Ст уден и чког т ип ик а, у с ред њо ве ков ној с рп ској д р жа ви и ње ном п ра в ном по ре т к у Д у ша нов зако н и к т а ко ђе в о д и ра ч у на о на д ле ж но с т и на с т о ја т е љ а, од но сно и г у ма на ма на с т и ра и њи хо ви х к т и т о ра. О ви м ра дом о б ја ш њ е но је да је по в о дом о сн и в а њ а но вог ма на с т и ра и по во дом ње г о вог у р е ђе њ а ц р к ве но п р е да ње в е о ма екс п л и ц и т но и де ц и д но. ЦИТИРАНИ ИЗВОРИ И ЛИ ТЕ РА ТУ РА Д уша нов закон и к (1986). При ре ди ла Б. Мар ко вић. Бе о град: Про све та и Срп ска књи жев на з а д ру г а Ма ти ја Вла стар (2013). Си нт а гм а. С а с рпскос лов енског п р ев ел а Т. С уб от и н-гол уб ови ћ, Б е о г р а д: СА Н У. Пра ви ла Свя ых Все лен ских Со бо ров с олкованиями (2000). Мо сква: Си бир ская Благ о з в он н и ц а. Све ште ни ка но ни цр кве (2005). Пре вод са грч ког и сло вен ског епи ско па Ата на си ја умир о в љ е ног хе р це г о в ач ког. Б е о г р а д: П р а в о с л а в н и Б о г о с лов с к и ф а к у л т е т; Це т и њ е: Ми тро по лија цр но гор ско -при морска ; Српско Са ра је во: Ми тро по ли ја да бро бо санска; Чи ка го: Ми тро по ли ја но во гра ча нич ка; Но ви Сад: Епар хи ја бач ка; Тре би ње: Епар хи ја за хум ско-хер це го вач ка и при мор ска и Ма на стир Твр дош. Све ти Са ва (1986). Са бра ни спи си. При ре дио Д. Бог да но вић. Бе о град: Про све та и Српска књи жев на за дру га, књ. 2.

15 247 Сп и с и с в е т о г а С а в е и С т е в а н а Пр в о в е н ч а н о г а (1939). П р е в е о Л. М и р ко в и ћ, Б е о г р а д: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја К р а љ е в и не Ју г о с л а в и је. Сту де нич ки ти пик (1986). У: Све ти Са ва: Са бра ни спи си. При ре дио Д. Бог да но вић. Бео - град: Про све та и Срп ска књи жев на за дру га, књ. 2: Те о д о с и је Х и л а н д а р а ц (186 0). Жи в о т с в е т о г С а в е. Б е о г р а д: Ђ. Тр и фу но в и ћ, ф о т о т и п - ско из да ње (1973). Х и л а н д а р с к и т и п и к (1986 ). У: С в е т и С а в а : С а б р а н и с п и с и. П р ир е д и о Д. Б о гд ан ов и ћ. Бе о град: Про све та и Срп ска књи жев на за дру га, књ. 2: А н г е л оп оул о с, Ат а н а с и је ( ). Мо н а ш к а з а је д н и ц а С в е т е Гор е: и с т ор и ја, т и п и к, ж и в о т. Пре вео с грч ког М. Саиловић. Све та Го ра Атон ска : Ма на стир Хи лан дар. Ж и во ји но ви ћ, M. (1998а). Осн и в а њ е ма на с т и ра Х и ла н да ра. У: Г. С у б о т и ћ, п ри р.: Ма нас т и р Хи л а н д а р. Бе о град: СА НУ. Ж и в о ји но в и ћ, М и р ја н а (19 98 б ). Ис т ор ија Хил а нд ар а. 1, Од о с н ив ањ а м ан а с т ир а до год., Бе о град: Про све та. Зи зи к и н, М и х а и л Ва ле ри ја но ви ч (20 07 ). Пат р ија рх Никон: Њего в е д рж а вн е и кан он с ке и де је, т ом 1, п р е в е о с ру ског М. Ра до в а но ви ћ, К р а љ е в о: Еп а р х и ј ск и у п р а в н и од б о р Е п а р х и је ж и ч ке. Маркови ћ, Ва си л и је (1925). Кт и т о ри, њи хо ве д у ж но с т и и п ра ва. При ло з и за књи жев нос т, је зик, исто ри ју и фол клор, књи га 5: Мак си мо вић, Љ. (1998). Ду хов ни жи вот на Ато су. У: Г. Су бо тић, прир.: Манастир Хиландар. Бе о град: СА НУ. Ми лаш, Ни ко дим (1888). Осно ва тељ ско пра во у пра во слав ној Цр кви. Ис т и на, 8: Ми лаш, Ни ко дим (1896). Пр а в и л а п р а в о с л а в н е ц р кв е с т у м а ч е њи м а, књ. 2, Но ви Сад: Н а к л а д а к њи ж а р е А. П а је в и ћ а. Ми лаш, Ни ко дим (1902). Пра во слав но цр кве но пра во: по оп ћим цр кве но -прав ним из вор и м а и п ос е бн и м з ако нс к и м н ар е дб ам а ко је в а ж е у п о је д и н и м а в т о ке ф а л н и м ц р кв а м а, Мо стар: Из да вач ка књи жар ни ца Па хе ра и Ки си ћа. М и ш и ћ, С и н и ш а и Та т ја н а С у б о т и н-го л у б о ви ћ (20 03). Св е т о а р х а нђе л о вс ка х р ис ов у ља, Б е о г р а д: Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т. Но в а ко ви ћ, С т о ја н (1912). З а ко нс к и с п ом ен иц и с рп с к и х д р ж а в а с р е д ње г a в е ка. Б е о г р а д: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. П а п а х р и с а н т у, Д и о н и с и ја (20 03). Ат о н с ко м о н а ш т в о: По ч е ц и и о р г а н и з а ц и ја. Пре вео с грч ког C. Јак шић. Бе о град: Дру штво при ја те ља Све те Го ре Атон ске. Пе т р о ви ћ, М. (1986 ). Ц р к в е но д р ж а в н а и де о ло г и ја С в е т о г а С а в е у С т у де н и ч ком т и п и к у, Осам ве ко ва Сту де ни це: Збор ник радова, Београд: Свети архијерејски синод Српске пра во слав не цр кве, Пе тро вић, М. (1993). По ло жај и пра ва ви зан тиј ског ца ра у Цр кви. Гра дац, 110: По по вић, Ра до мир (2007). Срп с ка Ц р кв а у и с т о р и ји, Б е о г ра д: А к а де м и ја Срп ске п ра во - слав не цр кве за умет но сти и кон сер ва ци ју. Та р а н о в с к и, Те о д о р ( ). Ис т ор ија с р пс ко г п р ав а у Нем ањи ћ ко ј д рж ав и, Б ео г р а д: Л и р и к а. Тр о и ц к и, С е рг е ј (1935). Кт ит орс ко п рав о у Виз а н т и ји и у Не м а њи ћ кој Ср б и ји, Б е о г р а д: Срп ска Кра љев ска Ака де ми ја.

16 248 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R AT TI TU DES OF FO UN DERS AND AB BOTS TO HI LAN DAR AND STU DE NI CA TYPI CONS OF ST SA VA by R A D O M I R P O P O V IĆ Uni ver sity of Bel gra de, Ort ho dox Chri stian The o logy De part ment Mi je Ko va če vića 11b, Bel gra de, Ser bia r a d o m i r.p o p o v l i ve.c o m SU M M A RY: I n t e r n a l (s pi r i t u a l) l i fe i n Se r bia n m e d i e va l mo n a s t e r i e s d e d i c a t e d t o the The o to kos Chi lan dar and Stu de ni ca, is re gu la ted ac cor ding to typi kon of the mona stery, writ ten by Sa int Sa va, who was a monk at the mo na ste ri es. In the se Typi kons, fo un ders ga i ned the ir rights in re la tion to the ir m o n a s t e r i e s, and they are still in re la tion to the ab bots (h ygoum en o s) of the mo na ste ri es. Prac ti ce scep ter of the fo un der of the mona stery that was in tro du ced in Hi lan dar Mo na stery Typi kon from 1200/1, is not hing but the tra di tion that had long exi sted in Mo unt At hos. So St Sa va tra di ti o nally re fers to the r e l a t i o n s a b b ot fo u n d e r i n t he Se r bia n mo n a s t e r i e s a t t he b e g i n n i ng of t he 13 th c e n t u r y. Be si des Typi cons of Hi lan dar and Stu de ni ca, in the me di e val Ser bian sta te and its le gal orde r, D u ša n s C o d e al so de alt with the ju ris dic tion of fo un der of the mo na stery, and with re la t i on s b etwee n ab b ot of t he mo n a st e r y a nd it s fo u n de r. T h is pap e r explaine d t h at dur i ng the esta blis hment of a new mo na stery, church tra di tion was very ex pli cit and cle ar re gard i ng it s o r g a n i z a t io n. KEYWORDS: Du šan s Co de, Hi lan dar, Stu de ni ca, St Sa va, Typi con

17 UDC 371.3:;78]: (497.11) 1918/1941 UDC :78 DOI: /ZMSDN M ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД НА СТАВ НИ ЦИ МУ ЗИ КЕ У СРП СКИМ П РА ВО СЛ А В Н И М БО ГО СЛОВ СК И М Ш КО Л А М А ИЗ МЕ ЂУ ДВА СВЕТ СКА РА ТА БИ ЉА Н А М А Н Д И Ћ Ун и в е р з и т е т у К р а г у је в ц у, Ф и ло ло ш ко -у ме т н и ч к и ф а к у л т е т Јо в а н а Ц в и ји ћ а б.б., К р а г у је в а ц, С р би ја bi lja na.man И ВА Н А П ЕР КО ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у ме т но с т и у Б е о г р а д у, Ф а к у л т е т м у з и ч ке у ме т но с т и Кра ља Ми ла на 50, Бе о град, Ср би ја iva n a p e r ko v f mu.bg. a c. r s СА Ж Е ТА К : У р а д у с е р а з м а т р а р а д н а с т а в н и к а м у зи ке у б о г о с лов ск и м шко ла ма из ме ђу два свет ска ра та. Те о риј ски мо дел по ла зи од ме та фо ре пеј заж а зн а њ а, ко ја с е ко ри с т и у р а з м а т р а њи м а пе д а г о г и је м у зи ке, а мет о до ло ш к и п ри с т у п т е ме љи с е на кон цепт у м ик р онарат ив а. С агледав ају с е че т ири снаж не пе д а г о ш ке л и ч но с т и д р Је ф т о Пр њ а т о ви ћ, Б о рис В о ло бу је в, М и р ко П а в ло - вић и Урош Ју ри шић са ци љем да се по зи ци о ни ра ду хов ни, дру штве ни, инс т и т у ц и о н а л н и и к у л т у р о ло ш к и кон т е кс т њи хо в ог де ло в а њ а, д а с е р а з мо т ри ко л и ко је њи хо во зна ње из д ру г и х не м у зи ч к и х обла ст и би ло ре ле ван т но за нас т а вн и чко ис к у с т в о у с ф е ри ц р к в е ног пе в а њ а, д а с е у т в р д и (д ис) кон т и н у и т е т пе да г о ш ке п ра к се у од но су на пе ри од п ре Пр вог све т ског ра т а. И з б ор пе да г о г а ч и ја се делатнос т ра з ма т ра био је услов љен њихови м неп рек и д н и м а нгаж маном у т р а ја њу од н ај м а њ е де с е т г о д и н а, б о г о с лов ск и м ш ко л а м а у ко ји м а с у де ло - ва ли и чи ње ни цом да се о њи хо вом ра ду у овој обла сти из у зет но ма ло зна 1. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: б о г о с лов ске ш ко ле, д у хов но с т, ме ђу р а т н и пе ри од, ми к ро на ра т и ви, обра зо ва ње, пеј за ж и п ро фе си о на л ног знања, ц рк вено поја ње У до са да не на п и са ној и н т е г ра л ној ис т о ри ји с рп ске м у зи ч ке пе да г о - г и је, на с т а в а м у зи ке у б о г о с лов ск и м ш ко ла ма п р ед с т а в љ а ла би з а с е б но 1 У р а д у је п р ед с т а в љ е н д е о и с т р а ж и в а њ а н а п р о је к т у И д е н т и т е т и с р п с ке м у з и ке у с в е тс к о м к у л т у р н о м к о н т е к с т у Ф а к у л т е т а м у з и ч к е у м е т н о с т и Ун ив е рз ит ет а у м е тн ос т и у Б е о г р а д у (е в. б р ) ко ји ф и н а н с и р а М и н и с т а р с т в о п р о с в е т е, н а у ке и т е х н о л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је.

18 250 и не с у м њи в о в а ж но по гла в љ е. Не к и од нај с т а ри ји х ис т о ри ј ск и х и з в о ра од зна ча ја з а ис т о ри ју с рп ске м у зи ке уоп ш т е, по п у т не у м ск и х ру ко п и с а, има ли су, као и у ви зан тиј ској кул ту ри, ин струк тив ну уло гу [Troelsgård 2011: 13], а 18. век, ћу тљив и за тво рен ка да је о му зич ки ре ле вант ним по да ц и ма р еч, с ра зме р но п у но по да т а к а н у д и о по јачк и м ш колама и л и у че њу м у зи ке у д ру г и м образовн и м и нс т ит уц ијама [ Пејови ћ и сар., 1998: 75 77]. Па опет, осим име на, го ди на ра да или шту рих ин фор ма ци ја о спос о б но с т и ма, оце н и р е з ул т а т а, на с т а в н и м п ла но ви ма и п р о г ра м и ма и л и г од и ш њи м успе си ма у че н и ка, не зна се м но г о о л и ч нос т има а нг ажован и м у сложеном процесу наставе појања, а ка сни је и хор ског пе ва ња и те о рије м у зи ке у с рп ск и м п ра в о с ла в н и м б о г о с ло ви ја ма. Ме ђу т и м, с а в р е ме на ис тра жи ва ња у области педагогије музике ука зу ју на ве ли ки ути цај управо пе р со на л ног аспек та на п раксу ед укац и је, ме то да и тех н и ка на ста ве, као и на об ли ко ва ње обра зов них са др жа ја уоп ште. Ка да је о пе да го шком сад р ж а ју р еч, ис т и че с е да је ба з а зна њ а на с т а в н и к а м у зи ке ра з л и ч и т а од на став ни ка из дру гих пред мет них обла сти [Bar ret 2007: 7], а у но ви јим теорија ма и резултат има ист раж ивања посве ће н и м кон с т ру и са њу зна ња м у зи ч к и х пе да г о г а па ж њу п рив лаче концеп т и п еј за жа зна ња, с јед не, и ла ти ту ди нал ног зна ња, с друге стране. Ме та фо ра пеј за жа ко ју су кре и рали Жан Клен ди нин и Ми шел Ко не ли (Jean Clan di nin and Mic hael Con nelly) укљу чу је у се бе вре ме, ме сто и про стор. Она по се ду је и екс пан зив ну димен зи ју и п ри ка зу је мо г ућ нос т да се зна ње пе да г о га ис п у н и ра з л и ч и т и м љу ди ма, ства ри ма, до га ђа ји ма и обе ле жи раз ли чи тим односима. С обзир ом на ч и њ е н и ц у да је пејз а ж п р офесиона лног знањ а и зг рађен на о снову од но с а и з ме ђу љу д и, ме с т а и с т в а ри, т о је ис т о в р е ме но и и н т е лек т у а л н и и мо рал ни пеј заж... [Cra ig 2009: 1041]. Ово ме је до не кле сли чан, ма да је не што ужи, кон цепт л а т и т у д и н а л ног з н а ња, ко ји с е ко ри сти да озна чи спо соб ност ком пе тент них и бри жних на став ни ка да се осло не на књи жевнос т, ис т о ри ју, по л и т и к у, фи ло зо фи ју, у ме т но с т и, та ко да све ово обо га т и њи хо ву на с та ву и да флек си би л но и са о се ћај но од г о во ре на из г о во ре не и не из го во ре не по тре бе уче ни ка [Bar rett 2007: 9]. Бу ду ћи да је сва ка нас та ва м у зи ке ви со ко и н д и ви д у а л и зо ва на де лат нос т [ Palmer 2010: 16 4] која у обра зов н и п роцес не у к ључ ује само п рофесиона лн у ст ран у педагога, већ његову ком плет ну лич ност, за ни ма ло нас је ка ко се ово одразило на нас та ву м у зи ке на бо г о слов ск и м ш ко ла ма у сло же ном ис т о риј ском пе ри о д у из ме ђу два свет ска ра та. Ка кав је био дру штве ни, кул тур ни и ин сти ту ционал ни кон текст њи хо вог де ло ва ња? Да ли је и, уко ли ко је сте, у ко јој ме ри, њи хо во зна ње из дру гих не му зич ких обла сти би ло ре ле вант но за на ставн и чко ис к у с т во у сфери ц рк веног певања? Где је, зап раво, г ран ица између на с та ве м у зи ке и до ме на из ва н ње и ка ко се та г ра н и ца фор м и ра? Ко ји су по себ ни зах те ви по ста вља ни пред пе да го ге на бо го слов ским шко ла ма? Дру гим ре чи ма, циљ овог ра да је сте да се утвр ди на ко ји на чин су ис т о риј ске, со ц и ја л не и к ул т у р не п ро ме не у д и на м и ч ном пе ри о д у из ме ђу д в а све т ск а ра т а у т и ца ле на на с т а в н и ке по ја њ а и м узике у б ог ос ловск и м ш ко ла ма у К р а љ е ви н и Срба, Хрв ат а и Слов енаца, односно К р аљ евин и Ју г о сла ви ји од г од ине. Важ но је нагласит и да спец ифи чне ц рт е овог

19 251 исто риј ског пе ри о да не ће би ти са гле да ва не са ме за се бе, већ у окви рима л и ч н и х п ри ча ода бра н и х пе да г о га по ја ња и хорског певања. Да л и су бр ој не с о ц и о к ул т у р не мо д и фи к а ц и је и л и и з ме не у о бра з ов ном си с т е м у ус ло ви ле п р о ме н у п ри с т у па на с т а ви с рп ског на р од ног ц р к в е ног по ја њ а (у по ре ђе њу с прак сом из 19. и с по чет ка 20. ве ка и па ра диг ма тич ним пример ом С т ев а н а С т о ја но ви ћ а Мо к р а њ ц а, н а п ри ме р)? Н а ко ји н а ч и н с у на став ни ци у ме ђу рат ном пе ри о ду, вре ме ну ко је је обе ле жи ла се ку ла риз ац ија, а л и и х ри ш ћ а н ске д у хов не о б но в е и н и ц и р ане р ад ом е п ископ а Н и ко ла ја Ве л и м и р о ви ћ а и оца Ју с т и на По по ви ћ а, не г о в а л и и п р е но си л и д у хов не в р ед но с т и? Ме то до ло шки по сма тра но, овај рад те ме љи се на кон цеп ту ми кро нара т и в а у с а гле да в а њу ж и в о т а и де ло в а њ а пе да г о г а. При с т у п пе да г о г и ји по ја њ а и з у гла м и к р о на ра т и в а п ру ж а мо г ућ но с т да оз би љ но ра з у ме мо ма ле жи вот не до га ђа је ко ји мо гу има ти ве ли ки зна чај у бу дућ но сти. Нара т и в на с т у д и ја и ч и т а о ц у н у д и в е ћу ра зно в р сно с т ис к у с т а в а ко ја би, на дру ги на чин, била сматрана незанимљивим и обичним. Наративна студија усред сре ђу је се на сег мен те уме сто на оп ште; њен циљ је да се раз у ме зна че ње ком по нен т и ис к у с т ва. То п ру жа мо г ућ нос т по т ен ц и ја л но д у бљег и са др жај ни јег раз у ме ва ња [Krátká 2015: 842]. Из бор пе да го га о ко ји ма ће у овом ра ду би ти ре чи др Јеф та Пр њат о ви ћ а, Б о ри с а Во ло бу је в а, М и р к а П а в ло ви ћ а и Ур о ша Ју ри ш и ћ а био је условљен различитим критеријумима. Пр ви се од но си на ду жи ну њихо вог пе да гош ког ан га ж ма на у обла ст и м у зи ке: сви он и ра д и л и су нај ма ње де с е т, а нај ви ше с е да м на е с т г о д и на у јед ној ш ко л и на ме с т у на с т а в н и к а по ја ња, што је у то вре ме би ла из у зет но рет ка прак са. Увиди у рад бо госло ви ја пок а зу ју да су м но г и на с т а в н и ц и ве о ма к ратко ос т ајал и на једном ме сту у про се ку јед ну до две школ ске го ди не. Ова прак са би ла је усло вљена не до с т ат ком по јач ког нас т а вног к ад ра који је, у з мање о сц илац ије, био евиден т а н у већ ин и с рпск и х п равосла вн и х бог ословија све до т ридесет и х г о д и на 20. ве к а. Ме ђу т и м, конт ин уит е т у ра д у на с т а в н и к а ве о ма је ва жа н због про фе си о нал ног раз во ја пе да го шке ка ри је ре, чи је фа зе тра ју по не ко - ли ко го ди на. Без об зи ра на ра з ли ке у пе ри о ди за ци ја ма каријере [K rátká 2015: ], ис тра жи ва чи се сла жу да је по треб но да про ђе три до пет год и на ка ко би се до с т и гла п ро фе си о на л на з ре лос т, с та би л и зо ва ла ис к у с т ва, по ве з а ла т е о ри ј ск а зна њ а и п ра к са, и с т е к ла ве ш т и на и си г у р но с т у ра д у са у че н и ц и ма. Са м и м т и м, са гле да ва ње пеј за жа п рофесиона лног знања за на став ни ке ко ји су се по ја њем ба ви ли у кра ћем пе ри о ду, не би би ло аде кватно. Д ру г и к ри те ри ју м од носи се на ра зл ич ите богословске ш коле: ц и љ нам је био да п р ед с т а ви мо пе да г о г е ко ји с у де ло в а л и у уда љ е н и м г ра до ви ма Кра ље ви не СХС. Ко нач но, али не и ма ње ва жно, реч је о лич но сти ма чи ја је де лат но с т да на с ма ло по зна т а и л и г о т о в о по т п у но з а б о ра в љ е на, ш т о је не з а с л у же но с т а њ е ко је ови м п у т ем по к у ша в а мо да ис п ра ви мо. У т ом см ис л у, у р а д у с у (п рви п у т) п р едс т ав љ ен и р ез у лт ат и вишег од иш њи х ар х и в ск и х ис т ра ж и ва ња, а до с т у п на п ри мар на г ра ђа би ла је д ра г о це на за фор м и ра ње сл и ка о л и ч н и м а не са мо п ро фе си о на л н и м и ден т и т е т и ма на став ни ка, што иде у при лог ода бра ној ме то до ло шкој по зи ци ји.

20 252 Ук рат ко, ме ђу рат н и пе ри од до не о је бр ој не с о ц и о к ул т у р не п р о ме не ко је су усло ви ле ме та мор фозе д руш т вен и х с т ру кт ура, у т ич ућ и, пос редно, и на в ећ ин у ја в н и х и н с т и т у ц и ја у пе ри о д у и з ме ђу и г о д и не. О во је в р еме в рх у нск и х домет а с рпске к ул т у р не ис т о ри је, а к љу ч не р е ч и ко ји ма се она мо же ока рак те ри са ти сва ка ко су евро пе и за ци ја и мо дер низ а ц и ја. Об но в а и о сн и в а ње и нс т ит уц ија, к ако к улт у рн и х, т ако и нау чн и х и обра зов ни х, по го до ва ли су у к у п ном п ро спе ри те т у, па су но ве тен ден ци је у у ме т но с т и, к ул т у ри и науц и биле си нх р он изоване са сл и чн и м појавама у дру гим европ ским зе мљама. Уметност ни је пре за ла од нај но ви јих стилских иза зо ва (што не зна чи да је тра ди ци ја би ла за борављена), а уметниц и и на у ч н и ц и ко ји с у з а в р ш и л и ш ко ло в а њ е у и но с т ра нс т ву успеш но с у пре но си ли нај но ви ја до стиг ну ћа и у ју го сло вен ску сре ди ну. Све раз ви је - ни ја гра ђан ска кла са пру жа ла је до бар со ци јал ни оквир за осни ва ње бројн и х у ме т н и ч к и х уд ру же њ а, ра з вој а ма т е ри зма и о бразов ане п убл ике. Не т р е ба и з г у би т и и з ви да н и до п ри но се ко је је ре ла т и вно добр о образов ана и со л и д но со ц и ја л но по зи ц и о н и ра на ру ска ем и г ра ц ија дала ра звоју науке, умет но сти и про све те. Обра зов ни си стем и обра зо ва ње уоп ште би ли су под ве ли ким ути цајем п р о ме на, ш т о је ре зул т и ра ло по к ре т ом з а но ву ш кол у и савремено ва с п и та ње [ Ж и к и ћ 2013: 493], а л и и на по ри ма да се п ре ва зи ђе п ре т ход на расцеп ка ност на нивоу система школа. Тако се и окупљањем православ - них цркава у јединствену организацију, ство ри ла по тре ба за уни фи ка цијом п ра в о с ла в н и х б о г о с ло ви ја, ш т о је и н и ц и ра ло на с т а ја њ е Пра в и л н и ка о Срп ским пра во слав ним бо го сло ви ја ма у Кра ље ви ни Ср ба, Хр ва та и Слове н а ц а, ко јег је 12. но в ем бра г о д и не п р о мо ви с а о м и н и с т а р в е ра д р Мили во је Јо ва но вић. Пра вил ник је пред ви ђао об на вља ње ра да бо го сло - ви ја у Срем ск и м Кар лов ц и ма, При зре н у, Са ра је ву, Би то љу, Бе о г ра д у и Заг ребу. Међут и м, п рил ике спец ифи чне за сва к и г ра д по на о соб, усло ви ле су не мо г ућ но с т ус по с т а в љ а њ а ра да у б о г о с лов ск и м ш ко ла ма у Б е о г ра д у и За гре бу, док је у свим оста лим гра до ви ма ор га ни зо ва ње на ста ве за вр ше - но поче тком г од ине [A J ]. Б ог ос ловије с у о бнав љ але св ој рад по сте пе но, јед на за дру гом: пр во При зрен ска богословија године, з а т и м Б о г о сло ви ја Свет ог Саве у Срем ск и м К ар лов ц и ма г о д и не, па С а ра јев ск а б о г о с ло ви ја и Б о г о с ло ви ја Св е т ог Пе т ра Це т и њ ског г о д и не, а св ој по нов н и ра д по с лед њ а је ус по с т а ви ла Б о г о с ло ви ја Св е т ог Јо ва на Бо го сло ва у Би то љу 16. фе бру а ра го ди не. Све Срп ске пра во слав не богослови је ор га ни зо ва не су као пе то ра зредне шко ле под вр хов ним над зо ром Ми ни стар ства ве ра, али се упра ва бог о сло ви ја о сви м ва ж н и ји м п и та њи ма, ко ја су се т и ца ла ус т рој с т ва ш ко ле и ње ног п ро све т ног ра да у за во д у и ва н ње га, п р во би т но кон сул т о ва ла са Све тим Ар хи је реј ским са бо ром СПЦ. Пра вил ник [Правилник 1922: 1] је де фи н и с а о и но ви На с т а в н и п ла н з а св е с рп ске п ра в о с ла в не б о г о с ло ви је од 28 пред ме та. По ло ви на на став них пред ме та би ла је бо го слов ска, а друг а по ло ви на оп ш т е о бра з ов на. Нај з а с т у п љ е н и ји п р ед ме т би ло је но т но и цр кве но по ја ње са че ти ри ча са не дељ но у свим раз ре ди ма [ Радовић ( Мандић) 2006: ].

21 253 У кон тек ст у оп шти х п ри ли ка ме ђу рат ног пе ри о да, за да так на став ни ка ц р к в е ног по ја њ а и д ру г и х с р од н и х п р ед ме т а под ра з у ме в а о је да с е к р оз укуп ни аре ал пред ме та, цр кве ним по ја њем омо гу ћи кан ди да ти ма да стекн у по т реб н у бо г о слов ск у с т ру ч нос т. Око ц р к ве ног по ја ња г ра ви т и ра ла су и д ру г а д в а м у зи ч к а п р ед ме т а: хор ско и но т но пе в а њ е, ко ја с у у че н и ке б о г о с ло ви је у в о д и ла у м у зи ч к у п и сме но с т и о б е з б е ђи в а ла а н с а м бл ко ји је на с т у па о у од г о в а ра ју ћ и м п ри л и к а мa. С а м кон цеп т св е до ч и о ја сном циљу, интегри са њу му зич ке на ста ве, али и о ши рем, интегративном прис т уп у концеп ц и ји обра зо ва њ а ко је је под ра зу ме ва ло да се блок м у зи ч к и х пред ме та уза јам но на до пу њу је кроз оста ле пред ме те, пр вен стве но цр кве - но с ло в ен ск и је зи к, л и т у р г и к у и ис т о ри ју х ри ш ћ а н ске ц р к в е.

22 254 П Е Ј ЗА Ж И ЗН А ЊА Би о г ра фи је на с т а в н и к а Д р Ј ЕФ ТО П Р ЊА ТО ВИ Ћ, п р о т о је р еј- с т а в р о ф ор п р о фе с ор ц р к в е ног по ја њ а у С а ра јев ској б о г о с ло ви ји (од до 1937) Про то је реј-ста вро фор др Јеф то Пр ња то вић ( ) рођен је у Мо - с т а ру 29. ја н у а ра г о д и не, од оца к у ју н џ и је Ву к а на и мај ке Ро с е р ођ. Јо ва но вић. У род ном гра ду сте као је основ но обра зо ва ње а ис пит зре лост и по ло ж ио је у Ве л и кој мо стар ској г и м на зи ји. Срп ско -п ра во слав но бо го слов ско учи ли ште у Ре ље ву за вр шио је године и наставио усавр ша ва ње на Пра во слав ном бо го слов ском фа кул те ту у Чер нов ци ма ( Украји на), где је по ла га њем свих струч них ис пи та и док то ри рао 7. ју на го ди не [Архив БиХ, пе р со нал на до си јеа, бр. 311]. Сво ју пе да го шку де лат - но с т з а по че о је к а о к а т и хе т а у с а ра јев ској у ч и т е љ ској ш ко л и г о д и- не, и од овог пр вог по ста вље ња, до пен зи о ни са ња го ди не [Цисарж 1962: 4], в р ш ио је б о г а т у п р осве т н у делатно с т. Добр о је г оворио немачк и је зи к. Нед уг о н акон с ар аје вске у ч ит е љске ш ко ле (1911), п р е ме ш т е н је у ре љев ску бо го сло ви ју у којој је пет година (до 1916) предавао црквеносло - вен ск и је зик, л и т у р г и к у и ц р к ве но по ја ње с п ра ви лом [Извештај о Српском п ра в о с ла в ном б о г о с лов ском у ч и л и ш т у у Ре љ е ву 1912: 11]. По с л у ж б е ној ду жно сти, додељено му је место вероучитеља у Мушкој учитељској шко - л и у Де р вен т и, где је и до че ка о ус по с т а в ља ње Кра ље ви не СХС. По че т ком го ди не, по по тре би слу жбе, вра тио се у Са ра је во пр вих ме сец да на к а о к а т и хе т а Пр в е с а ра јев ске г и м на зи је, а з а т и м, г о д и н у и по да на, као ка ти хе та Дру ге са ра јев ске гим на зи је [Архив БиХ]. Кра љев ским ука зом [В. бр. 1946, 21. фе бру а ра го ди не; АЈ ], поста вљен је за про фе со ра Са ра јев ске бо го сло ви је ка да су му, из ме ђу остал и х де лат но с т и, по ве ре на и д ва ча са ц р к ве ног пе ва њ а у 4. ра зред у. Пун и х де сет го ди на про вео је у Сарајевској бого сло ви ји из ко је је, по про фе сор - ској д у жно сти го ди не, премештен у Карловачку богословију [Извештај Срп ске п ра в о с ла в не б о г о с ло ви је у С а ра је ву з а ш кол ск у 1937: 24]. На кон г о д и н у да на п р о в е де н и х у К а р ло в ач кој б о г о с ло ви ји, Св е т и а р х и је р еј ск и си нод до де лио му је ду жност пр в ог на став ног ин спек то ра свих срп ских п ра в о с ла в н и х б ог ос ловија, коју је в рш ио св е до св ог пен зи о н и с а њ а г о д и не. Про т о је реј- с та вро фор д р Јеф т о Пр ња т о ви ћ, у по ко јио се 16. фе бру а ра г о д и не у То по л и, у се да м де се т осмој г о д и н и ж и во та. Са хра њен је на бе о г ра д ском Но вом г ро бљу, а опе ло је из вр ш ио Ње г о ва Све т ос т па т ри јарх Ге р м а н, у з а си с т е н ц и ју де с е т п р о т о је р е ја, не к а д аш њи х п р оф ес ор ови х уче ни ка [Цисарж 1962: 4].

23 БО РИС ВО ЛО БУ Ј ЕВ, п р о т о је р еј- с т а в р о ф ор про фе сор хор ског пе ва ња и те о ри је му зи ке у Бо го сло ви ји Светог Саве у Сремским Карловцима (од до 1938) 255 Прото је реј-ста вро фор Бо рис Во ло бу јев ( ) ро ђен је у Харковској г у бе р н и ји, се ло Бје ло вод Ук ра ји на, у све ш т е н и чкој пород иц и. О т а ц п р о т о је р еј Ге ор г и је, с е о ск и св е ш т е н и к, и мај к а Ма ри ја уда х н у л и с у м у хри шћан ско-пра во слав но вас пи та ње [Брадић 1980: 271]. Шко ло ва ње је за по чео у Хар ко ву, у ко јем је го ди не за вр шио Духов н у с е м и на ри ју, а г о д и не у К и је ву, И м пе ра т ор ск у ви ш у д у хов н у а к а де м и ју на Ис т о ри ј ском оде љ е њу с а с т е пе ном к а н д и да т а б о г о с ло в љ а с од лич ним успе хом. Пе да го шку де лат ност за по чео је године у родном Х а р ко ву к а о р е до в а н п р о фе с ор ис т о ри је и пе да г о ш ке пси хо ло г и је у Д у хов ном жен ском у ч и л и ш т у. Упо р е до с ови м а н г а ж ма ном, до г о - д и не, п р е да в а о је ис т о ри ју у Првој м уш кој г и м на зи ји у Х ар ко ву и в р ш ио д у ж но с т и с е к р е т а ра х а р ков ског ц р к в е ног а р хе о ло ш ког д ру ш т в а [А Ј ]. По л и т и ч ке п ри л и ке ус ло ви ле с у да д в е г о д и не ( ) п р о в е де на те риторији Ту р ске и Бу гар ске, да би сво ју д ру г у о та џбин у п ронашао на под руч ју Ју го сла ви је. У Кра ље ви ну СХС и Срем ске Карловце Борис Во - лобујев дошао је као ру ск и ем и г ра н т г о д и не. Ис т е г о д и не, по с та в љен је з а п ри в р е меног у ч ит ељ а хо рског и но т ног пе в а њ а, ко ју је з в а н и ч но п р еуз е о 27. окт обр а Пун и х с еда м на е с т г о д и на, до г о д и не, у Бо г о сло ви ји Све т ог Са ве у Срем ск и м Кар лов ц и ма, п ре да вао је ра з л и ч и т е п ред ме т е, да би г о д и не био п ре ме ш т ен у Би т ољ ск у б о г о сло ви ју к а о про фе сор Све тог пи сма Но вог за ве та, где га је за те као по че так Дру гог свет ског ра та. У све ште нич ки чин пре зви те ра ру ко по ло жен је го ди не [Сибино вић и др., 1994: 242]. Чин про то је ре ја при мио је го ди не у хра му Све тог Алек сан дра Нев ског у Бе о гра ду, а нај ви шим све ште нич ким од лико в а њ ем на п р сн и м к р с т ом, од л и ко в а н је г о д и не на да н х ра мов не с л а в е По к р о в а Пр е св е т е Б ог ор од ице у Б арич у код О б р еновц а [ Бр а д и ћ 1980: 271]. Вре ме од до го ди не про вео је као све ште ник Ба ричке па ро хи је, а до го ди не као па рох на Ум ци код Бе о гра да. Зва нич но је пен зи о ни сан го ди не, али је све до сво је смр ти слу жио у хра му Пр е о бра же њ а Го спод њ ег на Ум ц и. Ње го ва ду бо ка ре ли ги о зност ис ка зи ва ла се кроз из ра зи ту му зи кално с т и емо т и в но с т, ко ја с е до дат но ис по љ а в а ла у њ е г о ви м п р о по в е д и ма и на гла ше ном да ру з а п и с а њ е. У ча с о п и с у Хри шћан ски жи вот (бр. 7/8, 1922) об ја вљен је ње гов рад На иви ци ам би са [АЈ ], а у Гла сник у с рпс ке п ат р ија рш ије р адови Вас е љ ен ск и с а б о ри и ри м ск и п а п а и Тај н а с т р а д ањ а у св е тлос т и Х рис т ов е н ауке. У међур а тном период у с а р а ђи в а о је у ч а с о п и с у Х р и ш ћ а нс к и ж и в о т, а по сле Дру гог свет ског ра та у ли сту Пра в о с л а в ље. У ру ко пи сној за о став шти ни оста ле су Исто - ри је Срп ске и Хри ш ћ а н ске ц р к ве ко ји ма се, к а о с оп с т ве н и м у џ бе н и ц и ма, слу жио за вре ме про фе су ре у бо го сло ви ја ма [Брадић 1980: 271].

24 256 Про фе сор бо го сло ви је, чика прота, про то је реј-ста вро фор Бо рис Во - лобујев, у покојио с е 5. а вг ус т а г од и не у де ве де с е т ој г о д и н и ж и во т а на Ум ци. Са хра њен је на Но вом гро бљу у Бе о гра ду. Опе ло је из вр шио епископ мар ча н ск и Да н и ло у п ри су с т ву н и ш ког еп и ско па Ири не ја и т ри де се т св е ш т е но с л у ж и т е љ а, у че н и к а п р о фе с о ра Б о ри с а Во ло бу је в а. М И Р КО Р. П А ВЛО ВИ Ћ, п р о т о је р еј- с т а в р о ф ор на став ник цр кве ног и хор ског пе ва ња и те о ри је му зи ке у Бо го сло ви ји Светог Јована Богослова у Битољу (од до 1941) Про то је реј-ста вро фор Мир ко Р. Па вло вић ро ђен је у Пе ћи 2. апри ла 1900, али је од ра стао и шко ло вао се у Ле сков цу. Ста ру Кар ло вач ку бо госло ви ју за вршио је као ђак Стевана Стојано ви ћа Мо крањ ца од ко јег је сте - к а о с о л и д но м у зи ч ко о бра з о в а њ е и к а сн и је г а кон с т а н т но у по т п у њ а в а о [Кашић 1977: 218]. Све до до ла ск а у Би т ољ, вр ш ио је све ш т е н и ч к у д у ж но с т у Лесковц у. З а п ар ох а бит ољ ског по с т а в љ ен је г о д и не, к а д а је а н г а жо в а н к а о хо но рар н и на с т а в н и к у Бит ољској б ог ос ло ви ји, у ко јој је п у н и х пе т на е с т година пре давао црквено, нотно и хорско певање. Један је у низу великана ко ји су само п ре г ор н и м ра дом и по ж р т во ва њем да л и зна ча ја н до п ри нос на ста ви цр кве ног пе ва ња и оп штој бо го слов ској му зич кој кул ту ри. Мир ко Па вло вић свој за па же ни та лент раз ви јао је то ком чи та вог жив о т а, ш т о је до п ри не ло да с е у в р с т и у г ру п у на с т а в љ а ча т ра д и ц и је Ст е - ва на Ст ојанови ћ а Мо к ра њ ца, не са мо к а о на с т а в н и к ц р к ве ног по ја њ а, већ и као ме ло граф и ком по зи тор. Самос т а л но је и зучав а о све т еолош ке д и сц и п л и не и вред н и м ра дом, к а д в е ћ н и је и м а о п ри л и ке т о ком р е дов н и х с т у д и ја, с т е к а о је с о л и д но бо го слов ско обра зо ва ње и ус пео да се увр сти у ред срп ских ве ли ких пропо вед ни ка [Кашић 1977: 218]. Ра дио је с број ним пе вач ким дру штви ма: Брат с т в о у Ле сков ц у, Ст е в а н Мо к ра њ а ц и К ај ма к ча ла н у Би т о љу, по с ле Д ру г ог св е т ског ра т а в о д ио је пе в ач к а д ру ш т в а Бра н ко, Би р чанин и Абра ше вић у Ле сков цу, као и мно ге ђач ке хо ро ве. На кон Дру гог свет ског ра та, по до ла ску у Бе о град, ру ко во дио је радом ц р к в е н и х хо р о в а п ри х ра мо ви ма на Во ж дов ц у, Св е т о с а в ском х ра м у и цр кви Све тог Мар ка. Од го ди не ба вио се и пи са њем слу жби српским све ти те љи ма, где се ње гов пе снич ки та ле нат по себ но ис ка зао. Ње - г о во к ал иг ра ф ско у меће, п рису тно у ови м де л и ма, све до ч и о да но ноћ ном ра ду, ен ту зи ја зму и ве ли ким на по ри ма уло же ним у рад. Ау тор је ве ћег бро ја мо ли тве них пе са ма за ко је је пи сао и му зи ку. Ком по но в а о је и на т ек с т о в е Д у хов не л и ре в ла д и ке Н и ко ла ја Ве л и м и р о - ви ћа, и те пе сме пе ва не су у цр ква ма и за вре ме цр кве них свет ко ви на. Еми нентни пред став ник пра во слав ног све штен ства, про то је реј-ставро фор Мир ко Р. Па вло вић, упо ко јио се 4. сеп тем бра го ди не у Београ ду у се дам де сет осмој години живота. Опе ло је из вр шио Ње го ва Све - тост па т ри јарх с рп ск и Ге р ман у з аси стен ц и ју че т р де се т п ротојереја и осам

25 257 ђа ко на. Опе л у су п ри су ст во ва л и п ре о све ће н и ар х и је ре ји Хри зо стом, Јо ван и Сте фан, ве ли ки број све ште ни ка, све ште но мо на ха, мо на хи ња и предс ед н и к Б е о г ра д ске ц р к в е не оп ш т и не. У РОШ Ј У РИ Ш И Ћ опер ски пе вач, на став ник цр кве ног и хор ског пе ва ња и те о ри је му зи ке у Бо го сло ви ји Светог Петра Цетињског на Цетињу (од до 1941) Урош Јуришић рођен је у Великој Барни године (Бјеловар, Хрватска), у ста рој све ште нич кој по ро ди ци у ко јој су отац и де да би ли срп ски свеш т ен иц и и одл и чн и т енори. Реа лн у г и мназију з аврш ио је у Бјелов ару, а Хр ват ски глазбени завод у Загребу код композитора и тадашњег директо ра за гре бач ке опе ре Ива на Зај ца [Расински 1907: 3]. Прил иком г ос т ов ањ а Б еог ра дског нар одног позориш т а у Сме дер еву у по знао се с Бран иславом Нуш ићем. Оча ран Ју ри ш и ће ви м гла сом, Ну ш и ћ га је у ма ју го ди не ан га жо вао да пе ва на Дво ру пред кра љем Алек сандром и кра љи цом Дра гом. На ње го вом пр вом јав ном кон цер ту би ли су п ри с у т н и т а д а ш њи с рп ск и м ин ис т ри и с т р ане д ип лом ат е [ До ри медов 1938: 11]. Био је а н г а жо в а н у Кра љ ев ском Срп ском на р од ном по з о ри ш т у у Бе о гра ду, као пр ви глав ни те нор за на род не ко ма де са пе ва њем и опе рете и у но во сад ском Срп ском на род ном по зо ри шту. Самостално је концер - ти рао по це лој Ср би ји и до жи вља вао успе хе [Расински 1907: 4; Јан ко вић 1907: 3]. Извесно време и мао је ангаж ман у буд и мпеш танском Краљевском ма ђа р ском по з о ри ш т у, а л и с у г а по л и т и ч к и ра з ло зи п ри мо ра л и да оде у Беч где је до био ан га жман у Фолк со пе ри (Volksoperа). Та да се упо зна је с а с л у ж б е н и ком к њ а з а Н и ко л е, Јо в а н ом Јо в а н о в и ћ е м, н а ч и ји н а г о в о р д о л а з и н а Це т и њ е г о д и н е и г о д и н у д а н а п р о в о д и к а о н а с т а в н и к пев ањ а у б о г о слов ско -у ч и т е љ ској ш ко л и и ре а л ној г и м на зи ји [Јов а нови ћ 2009: 756]. За в р е ме ба л к а н ск и х ра т о в а т ај но је б о ра вио у Бу д и м пе ш т и, п р о в о - де ћ и до с т а в р е ме на у ц р к ви и по ју ћ и з а пев н и цом. По зна н с т в о с ру ск и м све ште ни ком Те о фи лом Ни ко ла је ви ћем Кар да ше вим ини ци ра ло је Ју риши ћев од ла зак у Пе тро град, где је на ста вио са сво јим умет нич ким де латно сти ма у пе т ро г рад ском опер ском по зо ри шт у Те а т р Музыка льной Д рамы. При ли ком по врат ка у Ср бију годи не, атен тат на Фран ца Фер ди нанда за те као га је на ма ђар ском тлу; та да је ухап шен и спро ве ден у за твор, а ка сн и је и у ло г ор за и н т е р н и ра не у Ва ц у на Д у на ву. По ослобођењу г о д и не, п рир ед ио је успеш а н конце р т у С у б о т и ц и и и з но в а и н и ц и р а о кон це р т н у т у р не ју, у ок ви ру ко је је, г о д и не, на с т у па о и на Це т и њу. Та да је, на пред лог цр но гор ског ми тро по ли та др Га ври ла До жи ћа, по то - њег па т ри јар ха с рп ског, с пе де се т т ри г о д и не, по с т а о нас т а вн и к ц рк веног пе в а њ а у Це т и њ ској б о г о словији. Пун и х т ринае с т г од ина, све до поче тк а Дру гог свет ског ра та, Урош Ју ри шић је ути цао на му зич ки жи вот Цр не Го ре и Бо го сло ви је Све тог Петра Цетињског. Захваљујући њему, хор бо - го сло ви је, го ди не, за бе ле жио је свој пр ви јав ни на ступ у окви ру просла ве Све тог Са ве [АЈ ].

26 258 ИСТО РИ Ј СК Е И СО Ц И О К УЛ Т У Р Н Е Д Е Т ЕР М И Н А Н Т Е К а о ш т о с е мо же ви де т и, пејз а ж и п р о фе си о на л ног зна њ а че т в о ри це на с т а в н и к а по ја њ а у в е л и кој ме ри би л и с у од р е ђе н и ис т о ри ј ск и м, с о ц и- ја л н и м и к ул т у р н и м о с о б е но с т и ма пе ри о да и з ме ђу д в а св е т ск а ра т а. Б е з о б зи ра на ра з л и ч и т о по р е к ло, к а ра к т е р, о бра з о в а њ е, ра з л и ч и т е ж и во т не окол но с т и, је д и н с т в е не п ри че и по св е спе ц и фи чне и нс т ит уц иона лне окви ре, њи хо ви на по ри у оства ри ва њу иде а ла до брог на став ни ка цр кве - не м у зи ке н и с у би л и д и в е р г ен т н и. Ис т о в р е ме но, не к и а спек т и њи хо ви х л и ч н и х и п р о фе си о на л н и х биог рафија ч в рс т о су у корењен и у т рад иц ију, ш т о је разум љиво с обзир ом на г од ине р ођењ а и поче тк а рада. Уос т алом, син те за из међу старог и новог била је јед но од ва жних обе леж ја ме ђу рат - ног пе ри о да. Ме ђу но ви м еле мен т и ма по себ н у ва ж нос т и ма ју де ша ва ња на п ла н у п р о све т е и п ра кс е ш колов ањ а у и но с т ра н с т ву, з а т и м де лат но с т ру ске ем и г ра ц и је и по к р е т ш и р е њ а п ра в о с ла в не по б о ж но с т и. Цен тра ли стич ко уре ђе ње Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Словенаца уте - ме ље но на иде ја ма ин те гралног југословен ства под ра зу ме ва ло је чи нов - н и ч ко по ла г а њ е з а к ле т в е на в е рно с т. У ш колама би полаг ању з ак лет в е присуствовао и ди рек тор. Чи нов ни ци, ме ђу ко ји ма је био и про фе сор Пр њато вић, сво ју ло јал ност но во у спо ста вље ном др жав ном по рет ку ис ка зи вали су тек стом за кле тве: За кли њем се све мо гу ћем Бо гу, да ћу вла да ју ћем К р а љу А лек с а н д ру вје р а н би т и, д а ћу с е с а вје сно п рид рж ав ат и ус т ав а Кра љ е ви не СХС и да ћу д у ж но с т мо ју по з а ко н и ма и з а ко н и м на р ед ба ма п р е т по с т а в љ е н и х м и в ла с т и т ач но и с а вје сно о т п ра в љ а т и [Персонална досијеа]. Кул ту рна по ли ти ка Кра ље ви не Ју го сла ви је осла ња ла се и на ин тен зи ван ра з в ој п р о св е т е, ш т о је о с т в а р е но ф о р м и ра њ ем јед но о бра зног ш кол ског си с т е ма [ Pet ra nov ić 1988: 324]. Број обра зов н и х ус та но ва на сви м н и во и ма знат но је по ра с т а о, а ш кол ск и п р о г ра м и фа во ри зо ва л и су и де ју је д и н с т ва др жав не и на род не ми сли [Petranović 1988: 326]. Та ко је и Пра во слав ни бо го слов ск и фа к ул те т от почео свој ра д го ди не, као део Уни вер зи те та у Бе о гра ду. Пре осни ва ња овог фа кул те та, срп ски те о ло зи сти ца ли су висо ко обра зо вање на духовним академијама у Кијеву, Москви, Православ - ном бо го слов ском фа кул те ту у Ати ни, а мно ги од њих шко ло ва ли су се (од 1875) и на Пра во сла в ном бо г о слов ском фа к ул т е т у у Че р нов ц и ма. Со - л и дно образовање т еолог а било је п редуслов за ра з вој по зи т и в ног ве р ског ж и в о т а, п р одорн ију и с ад рж ајн ију а кт и в но с т ц р к в е [Сл и јеп чеви ћ 1991: ]. У том кон тек ст у те о ло шко обра зо ва ње Јеф те Прњатовића и његов док торат на Пра во слав ном бо го слов ском фа кул те ту у Чер нов ци ма, по - в е з у ју г а с д ру г и м ис т а к н у т и м с рп ск и м т е о ло зи ма, на п ри ме р, Ла з а р ом Ми р ко ви ћем, Ата на си јем По по ви ћем или епи ско пом те ми швар ским Ге ор - г и јем Ле т и ћем, ко ји су док т ор ске д и с е р т а ц и је т а ко ђе од бра н и л и на ов ом фа к ул т е т у. Ис к у с т во високог образова ња на д ухов ној а ка де м и ји би ло је зна чај но и за Бориса Во ло бу је ва, ко ји је, ка ко је спо ме н у т о, заврш ио И мперат орск у вишу ду хов ну академију у Кијеву. Уопштено посматрано, кадрови обра-

27 259 з о в а н и у и но с т ра н с т ву, к а о и ру ск и ем и г ра н т и, п р ед с т а в љ а л и с у ч в р с т о упо ри ште за развој просвете, науке и кул ту ре у Ју го сла ви ји, а на став ници по ја ња ни су би ли из у зе так у том сми слу, чак и он да ка да њи хо во инос т рано образо в а ње н и је би ло п ри мар но ори јен т и са но на м у зи к у, к а о ш т о је то слу чај код Пр ња то ви ћа и Во ло бу је ва. С дру ге стра не, не сме се зане ма рит и н и т ра д и ц и о на л н и на ч и н п ре но ше ња зна ња пород и чн и м п ут ем, са ко ле на на ко ле но, као што је то био слу чај са Уро шем Ју ри ши ћем, ко јем су отац и де да би ли све ште ни ци али и на да ре ни пе ва чи. Дру га ва жна по ја ва од но си ла се на ши ре ње по бо жно сти и ре ви та лиза ци ју ду хов ног жи во та. Активан рад српских теолога и њихови запаже - н и б о г о с лов ско -к њи жев н и р е з ул т а т и, св е до ч и л и с у о иск р е ној ода но с т и право слав ној мисли, уз чврсто ослања ње на ду хов но и на ци о нал но нас ле ђе. О ко ча с о п и с а Хри шћан ски жи вот би ла је ок у п љ е на она г е не рац и ја на ш и х б о г о с ло в а ко ја с е з а в р е ме Пр в ог св е т ског ра т а и л и к р е т а ла у и но с т ра н с т ву и л и с е т амо ш колов ала. К ада с е в рат ила к ућ и, о б ог аћена зн а њ е м и п р о ш и р е н и х вид ик а, он а је з а о р а л а д у б о к у б р а з д у н а н а шој ц р к в е ној њи ви [Сл и је п че ви ћ 19 91: 576 ]. Ујед ињ ен и око и деја Јус т ин а По по ви ћ а, у р ед н и к а ча с оп ис а, м ног и ем инен тн и т еолози делов ал и су на п л а н у р е в и т а л и з а ц и ј е д у хо в н о г ж и в о т а. О в о м е ј е н а и з в е с т а н н а ч и н би ло ком пле мен тар но ши ре ње по бо жно сти, на ко јем је с пу но ен ту зи јазма радио Ни ко лај Ве ли ми ро вић. На му зич ком пла ну, па и ши ре, ана лог - но је де ло вао Мирко Павловић, којег је ода ност цр кви и цр кве ном бла го - љ е п и ју од в о д и л а у с р п ске м а н а с т и р е где је мо н а х и њ е у ч ио ц р к в е ном по ја њу и дво гла сном од говарању на бого слу же њи ма. За пи си вао је цр кве - н о п о ј а њ е и и з д а о з а в и д а н б р о ј ц р к в е н и х п е с а м а и з М ин еј а, С рб љ ак а, Пос ног т р и од а, Пе нт икос т ар а, Мол е б ног п је н и ја. К а ко б и в е р н и ц и м а п ри бл и ж ио с а д р ж ај т ек с т а, а да п т и ра о је ме ло д и је з а по ја њ е на с рп ском је зи к у. Де лат но с т ру ск и х ем и г ранат а одл иков ала с е к в ал ит ет ом, ви с о к и м п р о фе си о на л и змом и де ло в а ла је под с т и цај но на ју г о с ло в ен ск у с р е д и н у на ра зн и м п ла но ви ма: опе р е, ба ле т а, к и не ма т о г ра фи је, д ра м ске р е ж и је, сце но г ра фи је, а р х и т ек т у р е, пе да г о г и је и тд. Б о г ат к ул т у р н и ж и в о т че с т о је те као у окви ру кул тур них или умет нич ких удру же ња, а њи хов пе да го - ш к и ра д че с т о се одвија о у ок вирима нај ви ш и х а к а дем ск и х и н с т а н ц и и л и у п ри в а т н и м о б р а з ов н и м ус т а но в а м а. Р у ск и ем и г р а нт и пос едов ал и с у с р ед ње и ви с о ко о бра зо в а ње, в ла да л и су с т ра н и м језиц има, па су с е лако укљу чи ва ли у на ста ву [Арсењев 1994: ]. Та ко се и Бо рис Во ло бујев ре ла тив но до бро при ла годио ра ду у Бо го сло ви ји Све тог Са ве у Сремск и м К ар лов ц и ма. Пр ви и з ве ш т ај до с т а в љен у М и н и с т ар с т во ве ра к ра јем г од ине на п и са о је рек т ор б о г о сло ви је д р Н и ко ла Круљ: Предавањ а су м у ж и ва и до бра. Успех за до во ља ва, а д и сц и п л и на би могла бит и неш то бо ља. Го во ри и пи ше већ по све до бро срп ски. Ма те ри јал не су му при лике као у Ру са из бе гли ца вр ло бед не, с то га пред ла жем да би се то ње го во б е д н о с т а њ е д о н е к л е п о п р а в и л о д а с е и м е н у ј е р е д о в н и м с у п л е н т о м [АЈ ].

28 260 П Е Д А ГО Ш К И АСП ЕК Т И Ст а ње у на с т а в и м у з и ке у бо го с лов ск и м шко ла ма. Из ве ш т а ји. Јед на од ц р ве н и х н и т и ко је по ве зу ју де лат нос т че т во ри це на с та в н и ка одно си се на ста ње у на ста ви цр кве ног по ја ња, хор ског и нот ног пе ва ња с ко ји м су се п ре да в а ч и с ре т а л и на по че т к у ра да у б о г ословск и м ш колама. Хр о н и чн и п р о бле м и с ра с по ло ж и ви м к а д р ом би л и с у в еома и зражен и, а то је не ми нов но ути ца ло и на ни во и ква ли тет зна ња уче ни ка, као и на мог ућнос т и њи хо вог да љег на п ре до в а њ а. О т о ме реч ит о сведоче следећ и из ве шта ји са Це ти ња и из Срем ских Кар ло ва ца. Богословија Светог Петра Цетињ ског ко ја је с ра дом за по че ла на Све - тог Лу ку г о д и не и ма ла је нај ви ше т е ш ко ћ а с на с т а в н и ц и ма. На и ме, ов де с у с е п р е да в а ч и нај д у же з а д р ж а в а л и до г о д и н у да на, а б е ле же с е и по да ци да су по је ди ни ра ди ли са мо по не ко ли ко ме се ци [АЈ ]. У сп и с у у п у ће ном Кра љ ев ском м и н и с т а р с т ву 1. но в ем бра г о - д и не, р ек т ор б о г о с ло ви је на по м и њ е:...ш т о с е т и че ц р к в е ног по ја њ а с а пра ви лом, то су уче ни ци сла бо упу ће ни. Да не би оста ли пот пу но са ка ти ча с т м и је нају п у тн ије з амол ит и, да с е по мог ућнос т и ш т о п рије пос т ави на став ник за цр кве но по ја ње са пра ви лом, јер ов де не ма ни ме ђу све штен и ц и ма, н и ме ђу на с т а в н и ц и ма по де сно л и це ко је би мо гло у че н и ц и ма п р е да в а т и озна че н и п р ед ме т [А Ј ]. На по че т к у ш кол ске г о д и не бо го сло ви ја је оста ла без на став ни ка по ја ња, и на ста ва се до краја де цембра т е г о д и не н и је н и и з в о д и ла [А Ј ]. Ш кол ск а с т а т и с т и к а да је по ра жа ва ју ће ре зул та те о успе ху на ста ве цр кве ног по ја ња са пра вилом, а на с т а в а т е о ри је м у зи ке н и је н и по с т о ја ла, је р н и је би ло од г о в а рају ћег п р е да в а ча 2. Од г од ине у Ср емск и м К а рловц има с е нал азил а Б ог ос ловија Све тог Са ве, ко ја је п ре сељена из Беог рада због г уби тка зг раде током рата. И ов де с у че с т е п р о ме не на с т а в ног к а д ра оне мо г у ћ а в а ле ус по с т а в љ а њ е кон т и н у и т е т а у пе да г о г и ји ц р к в е ног пе в а њ а. У и з в е ш т а ју с а с т ру ч н и х б о г о с лов ск и х ис п и т а з р е ло с т и од р ж а н и х у ју н у г о д и не п р е до че но је с ле де ће с т а њ е на с т а в е ц р к в е ног по ја њ а: Уоп ш т е је п р ед ме т ц р к в е ног по ја њ а и п ра ви ла у ов да ш њи м Б о г о с ло ви ја ма ја ко з а не ма р ен. У д ру г и м Бо го сло ви ја ма сва ка ко и го ре. Не знам са ко је га се раз ло га овај ва жан предмет сма тра у све му и по све му као да је на те ре ту. Овај пред мет пре да ју они ко ји ма је то пот пу но спо ред на ду жност. Крај та ко сла бе па жње по званих за овај пред мет ни је ни чу до што су му и са ми уче ни ци по кла ња ли сла бу па жњу. Осим ма лог бро ја уче ни ка, овај ис пит је по ка зао ми ни мум знања и и нт ересовања за овај важа н и п реко пот реба н п редме т. На исп ит у 2 Школ ска ста ти сти ка из гле да ла је ова ко: са мо је дан уче ник пр вог раз ре да је имао одлич ну оце ну, пет их је би ло вр ло до бро, че тр де сет осмо ро до бро, а не до вољ них је би ло шес т о р о у ч е н и к а. У д р у г ом р а з р е д у н ије б ил о одл и чн и х. Шес т ор о је и м ал о оц ен у в рл о д об а р, њи х ч е т р д е с е т о ц е н у д о б а р, а ч а к т р и н а е с т н е д о в о љ н у о ц е н у. Те г о д и н е у б о г о с л о в и ји н и је би ло тре ћег раз ре да, а ни у че твр том раз ре ду ре зул та ти ове на ста ве ни су би ли ре пре зен та - тив ни: са мо је је дан уче ник био од ли чан, де вет је би ло вр ло до брих, а два де сет је дан с до брим ус п е хо м. Пе т и р а з р ед п о х а ђ а л о је је д а н а е с т у ч е н и к а : од л и ч н и х н и је б и л о, д в о ји ц а с у б и л а вр ло до бра и де ве то ри ца до бра [АЈ ].

29 261 с е н и је од в а ја ло од но т а, в е л и к а в е ћ и на у че н и к а н и је зна ла н и с а ме т р о - па ре ве ли ких пра зни ка без но та от по ја ти [АЈ ]. Н и т ри г о д и не к а сн и је п р о бле м и н и с у не с т а л и, о че м у св е до ч и још је да н и з в е ш т ај с по ла г а њ а с т ру ч н и х б о г о с лов ск и х исп ит а з р елос т и (и з 1930): Ц р к ве но по ја ње, т е о ри ја м у зи ке и хор ско п је в а ње т ри су на с т а в на п р едме т а која т р е б а д а до п у њу ју је д а н д ру г и. Н а њи х с е т р ош и м ног о в р е ме на, з а ц р к в е но по ја њ е 13, т е о ри ју м у зи ке 5 и хор ско 6 св е г а 24 ча с а не де љ но не ра ч у на ју ћ и в р е ма п ра к с е у ц р к ви на св а код невн и м вече рњи м и ју тар њим бо го слу же њи ма. Па ипак се код ових пред ме та има још мно го ш т а да по жел и. Не ма оне м у зи к а л но с т и и ч и т а њ а нот а, на ш т а је покојн и Сте ван Мо кра њац мај стор ски умео да на у чи уче ни ке до рат не Бо го сло - ви је Све тог Са ве. До ду ше, он да се и у њој ма ло обра ћа ла па жња на кроје ње, те се уче ни ци кад не ма ју но те у ру ка ма те шко сна ла зе за цр кве ном пев ни цом. Али ни је згод но ни ово са да, кад се све по ла же на кро је ње, учи на па мет и осла ња на ухо, па та ко углав ном и у хо ру, као што је то би ло не кад у ста рој Бо го сло ви ји и осталим на шим бо го сло ви ја ма. Иа ко је про - сеч на оце на успе ха нај по вољ ни ја из цр кве ног по ја ња 3.88 на ко ју су утица ла ла к а п и т а њ а и з ц р к в е ног п ра ви ла, п ри м и је т и ло с е да не ма по т п у не јед но ли ко сти у пе ва њу па се чи не ис па дљи ва под ви ки ва ња, за о кру гља вање по лич ном на хо ђе њу, а све је то при род но кад се по но та ма не до би је о снов у пе в а њу. За т о би од г о в а ра њ е на л и т у р г и ји и о смо гла сн и к мо ра л и уче ни ци бо го сло ви је пре ћи по но та ма, укла па ти у њих слух и глас свој; па он да п р е ћ и на к р о је њ е, ко је ће т а да т а ко ђе и ћ и р е г у л и с а но у јед но л и к и м и стал ним гла сов ним мо ти ви ма [АЈ ]. Проблем и на ве де н и у и з ве ш т а ји ма, ка ко он и ве за н и за слабије оце не, за не ма ри ва ње п редмета, тако и он и из сфере с т ру чн и х п итања педаг ог ије ц р к в е ног по ја њ а и усме ног/п и с а ног ме т о да т ра н см и си је, н и с у о с у је т и л и Јеф та Пр ња то ви ћа, Бо ри са Во ло бу је ва, Мир ка Па вло вића и Уроша Јуришића у њи хо вим на по ри ма за по ди за ње ква ли те та на ста ве. Пре да ним ис пу њав а њ ем св о ји х д уж нос т и у конт ин уиран и м пе ри о д и ма, у г ра ђи в а њи м не са мо про фе си о нал ног, већ и школ ског и жи вот ног ис ку ства у рад са учени ци ма, они су ути ца ли на по бољ ша ње зна ња у обла сти цр кве ног и хор ског пе в а њ а и т е о рије м узике, о чем у ће бит и ви ше р е ч и у на с т а в к у и з ла г а њ а. Дужно сти на став ни ка, пе да го шки при ст у п и и резул та ти рада. Јед на од по себ но ст и на ставе м узике у богословск и м ш колама односи се на не мо г ућ нос т сво ђе ња пе да г о ш к и х а к т и в но с т и са мо на на с та в не ме т о де и техн ике. Иако нео спор но ва ж н и, ови еле мен т и ори јен т и са н и су ка усва ја њу п ра гма т и ч н и х и п ра к т и ч н и х зна њ а, а ц и љ е ви на с т а ве по ја њ а у Срп ск и м п ра в о с ла в н и м б о г о с ло ви ја ма у ме ђу рат ном пе ри о д у о б у х в а т а л и с у још неш т о: усва јање д уховн и х вреднос т и, као и ра з ви ја ње мо ра л н и х, е т и ч к и х, умет нич ких и дру гих ква ли те та код уче ни ка. Уко ли ко се ства ри са гле - да ју из ви зу ре пе да г о ш к и х ме та фо ра на с та в н и ка као ва ја ра ко ји об л и к у је ма те ри јал, с јед не стра не, и на став ни ка као ба што ва на, ко ји шти ти из данке од бо ле сти, ште то чи на, по ма же и усме ра ва њи хов раст, с дру ге стра не [ Va rk ø y 20 07: 43], ра д п р о фе с о ра Пр њ а т о ви ћ а, Во ло бу је в а, и на с т а в н и к а Павловића и Ју ри ши ћа сва ка ко би се мо гао ока рак те рисати терминологијом

30 262 ове д ру г е ме т а фо р е. О н и су к р оз своје педаг ош ке д уж нос т и, т оком д уг ог н и з а г о д и на, г ра д и л и и ден т и т е т до бр ог на с т а в н и к а, о че м у су све до ч и л и и ре зул та ти њи хо вог ра да. П Р ЊА ТО ВИ Ћ. Пр е до ла ск а у С а ра је в о Је ф т о Пр њ а т о ви ћ пе т г о д и на је п р ов е о у Ре љ е ву ( ) н а ме с т у п р о ф е с о р а ц р к в е но с ло в ен ског је зи к а, л и т у р г и ке и ц р к в еног појањ а с а п р а ви лом [ И зв еш т ај о с рп ском п ра в ос ла вном б ог ос ловском у ч ил иш т у у Рељ еву 1912: 8]. Аус т р оуг арск а по ли ти ка упра вља ња у Бо сни и Херце го ви ни под ра зу ме ва ла је кон стант - но п ра ће њ е ра да св а ког п р о фе с о ра, па у на в о д и ма в ла д и ног под т ај н и к а Земаљ ској вла ди у Са ра је ву на ла зи мо два крат ка, али драгоцена извештаја ( и ) о пе да го шким и пер со нал ним ква ли те ти ма које је поседов а о Је фт о Прњ ат ови ћ. Тако у п р вом од њи х ч и т а мо сле де ће: Пра ви учи тељ, ка ко у сво јој на став нич кој слу жби, та ко и у свом мо ралном и по ли тич ком вла да њу ис пра ван је [Архив БиХ, пер со нал на досијеа], док д руг и и зве ш т ај оп и су је њ е г ов ра д с а к цен т ом на са ве сном о ба в љ а њу педагош к и х д у ж но с т и: На с та ва и п ре да ва ња су м у до бра, пе да го ш к и суд здрав и оправ дан. Вла да ње му је ко рект но и уоп ште је чо вјек ко ји се не ми је ша у оно што га се не ти че [Архив БиХ, пер со нал на досијеа]. Ус по с т а в љ а њ е К р а љ е ви не С ХС п р о ф е с о р а Пр њ а т овић а з ат ек ло је са слу жбом у му шкој пре па ран ди ји у Дер вен ти, у ко јој је као ве ро у чи тељ ( ) п р е да в а о и ц р к в е но по ја њ е. У св о ји м и з в е ш т а ји ма д и р ек т ор де рв ен тске п р е п а р а н д и је и з д в а ја њ е г о ву м и р н у и повучен у п рир од у [Архив БиХ, пер со нал на досијеа]. И к а д а је г о д и не по с т а о п р о ф е с о р С а р а је в ске б о г о с ло ви је и, по че о, и з ме ђу о с т алог, да п редаје и ц рк ве но пе в а ње с д в а ча са у че т вр т ом ра з р е д у, Пр њ а т о ви ћ је на с т а вио да с а в е сно и од г о в ор но и з в р ша в а св о је оба ве зе, па је ње г ов п р о све тн и ра д од с т ране рект ора б ог ословије оцењен к а о и з у зе т но до бар. Уре да н, са ве с т а н, т а ча н и ок рет а н бил и су еп ит ет и овог п р о фе с о ра и и з ве ш т аји о л и чном и пе да г о ш ком ра д у з а в р ша в а н и су с а мо нај по х в а л н и је. У своји м з а хт евима п р ема у чен иц има пок азив а о је до зу с т р о г о с т и, а д ис т а н ц и ра н и м по на ша њем н и је к р еира о п р ос т ор к а не по с р ед н и јој ко м у н и к а ц и ји с у че н и ц и ма. Св ој па с т и р ск и по зи в в р ш ио је од г о в ор но и с а в е сно, св е с т а н ви ш и х ц и љ е в а св о г а с л у ж б о в а њ а и св е - ш т е н и ч ког де ло в а њ а. Еви де н т н а је кон с т а н т н а, м а д а не т о л и ко до м и н а н тн а, у лог а ов ог п р о фе с о ра на по љу ц р к в е не м у зи ке. Кон т и н у и ра но од р ж а в а њ е на с т а в е овог пред ме та све до чан ство је о по јач ким ква ли те ти ма про фе со ра Пр њато ви ћа, а ви со ко бо го слов ско обра зо ва ње сте че но у ино стран ству и ис кус т в о у ра д у на д ру г и м п р ед ме т и ма, би л и с у т е ме љ н и ч и н и о ц и њ е г о в ог пеј з а ж а зна њ а. И па к, до не к ле је био на к ло њ е н и ји к а д ру г и м п р ед ме т и ма (исто ри ји хри шћан ске и срп ске цр кве, цр кве ној исто ри ји, грч ком и цр кве - но сло вен ском је зи ку), а цр кве ним по ја њем је, чи ни се, упот пу ња вао про - фе с ор ск у нор м у. То ком с л у ж б о в а њ а у С а ра јев ској б о г о с ло ви ји в р ш ио је д у ж н о с т и б иб л иот ек ар а, в а сп ит ач а, р а з р ед н о г с т а р е ш и н е, б л а г ај н и к а ф он да у че н и к а и ме сног св е ш т е н и к а [ И зв еш т ај Срп ске п ра в о с ла в не б о - го сло ви је у Са ра је ву за школ ску 1931/32: 4].

31 263 Уче н и ц и с у з а ви д но в ла да л и зна њ ем и з ц р к в е ног по ја њ а ш т о по к а- зу ју просечне оце не на кра ју школ ских го ди на. Убедљиво највише одл и ч н и х у че н ик а било је и з ов ог п р едмет а. У сви м р а зр ед има п р ос ечне оце не су би ле ви со ке и сра змер но су ра сле то ком шко ло ва ња јед не ге нера ц и је. На п ри ме р, у ш кол ској 1935/36. г о д и н и у че н и ц и з а вр ш ног, ше с т ог раз ре да, до сти гли су про сек од 4.76 [АЈ ]. ВО ЛО БУ Ј ЕВ. По че так ра да бо го слов ске шко ле у Срем ским Кар лов - ци ма обе ле жен је чи ње ни цом да школ ске 1922/23. го ди не ни је би ло пре - да в а ча з а ц р к в е но по ја њ е: од це ло к у п ног п р о фе с ор ског ко лек т и в а н и ко с е н и је сма т ра о к в а л и фи ко в а н и м з а ов ај п р ед ме т. Ус ло в а з а а н г а жо в а њ е хо но ра р ног на с т а в н и к а н и је би ло, па је у п ра в а б о г о с ло ви је и н си с т и ра ла да Ми ни стар ство ве ра ди рект но име ну је од го ва ра ју ћег на став ни ка [АЈ ]. Из бор би ве ро ватно па о на п рофесора Волобујева. Он, међут и м, ни је по зна вао срп ско цр кве но по ја ње, већ је ра дио као про фе сор хор ског пе в а њ а. Њ е г ов до п ри но с нас т ави м узике п ун и х т ринае с т г од ина (све док ову на ста ву школ ске 1932/33. го ди не ни је пре у зео Сер геј Му ра тов) об у- х в а т а о је, по р ед хор ског пе в а њ а, и т е о ри ју м у зи ке; п р е да в а о је и оп ш т у ис т о ри ју и ис т о ри ју х ри ш ћ а н ске ц р к ве. За н и м љи во је да, о си м м у зи ч к и х зна њ а која је с т ек а о т оком р едовног ш колов ањ а на Д уховној а к адем ији у К и је ву, а која с у е ви де н т но би л а п ри л и ч но т е ме љ н а, Б о рис В о ло бу је в н и је по с е до в а о спец ијал изов ано м узи ч ко образов ање. И па к, т о н ије била пре пре ка да убр зо по стиг не до бре ре зул та те, до ко јих је до шао по жр тво - ва ним ра дом и уса вр ша ва њем. Ра д п р о ф е с о р а В о ло бу јев а поз ит и вно је оцењив а н од п р осв е т н и х в ла с т и. У и з в е ш т а ју о ра д у Б о г о с ло ви је на к ра ју ш кол ске г о д и не, та да шњи рек тор Ми лош Па рен та по ми ње и про фе со ра Бо ри са Во ло бује ва: Конт ра кт уа лн и нас т а вн и к Борис Во ло бу јев је вре да н ка о на с т а в н и к нот ног певања..., али у на став ку из ве шта ја из но си оце не о ње го вој не ло - ја л но ст и п рема ко ле га ма. С д ру ге ст ра не, у пе ри о д у до т ри де се т и х го д и на, за мер ке на рад Во ло бу је ва од но си ле су се на струк ту ру хор ског ре пер то а- ра: И бар да су ру ске, да ло би се не ка ко и раз у ме ти, али су те ком по зиц и је с а сви м с т ра не и по т о ме да ле ке, по т п уо да ле ке на шем с ло в ен ском д у х у и на ш и м сло вен ск и м мо т и ви ма. О с рп ск и м да и не г оворимо. Поред свих по хва ла и нео спор не му зич ке вред но сти, ко ја се тим пу тем по стиза ва, тај пут још си гур ни је во ди сла бље њу на шег цр кве ног по ја ња по тиску ју ћи га са свим из упо тре бе. Ово не би то ли ко упа да ло у очи да на ше ц р к ве но по ја ње н и је ско р о на и зум ирању. Зар се не би т е т уђе композиц је мо гле з а ме н и т и на ш и м, ис т о т о л и ко ле п и м и у ме т н и ч к и м ко је с е на ла з е у л и т у р г и ја м а С т а н ко ви ћ а, О с т о ји ћ а, Б а ји ћ а, а н а р о ч и т о Мо к р а њ ц а. У њи ма су на ше ц р к ве не пе сме по ја ча не и ож и в ље не и на род н и м мо т и ви ма [А Ј ]. Ис т и н а је, ме ђу т и м, д а ов а ко ф о р м ул ис ане р ез е рв е н ис у т е ко ви на ме ђу рат ног пе риода, и да су по зи ви на оч у в а њ е с рп ског по ја њ а бил и сво је вр с тан лајт мо т и в и у 19. ве к у. Ре ч и то све до чан с т во на ла зи се, на п ри ме р, у п р ед г о в о ру з а Ст а ро ка р л о в ач ко п је н и је Ти хо м и ра Ос т о ји ћ а, н а п и с а ном ч е т р д е с е т а к г о д и н а п р е с по м е н у т ог и зв еш т аја : К р ајњ е је време да се ста не на п у т рас п ро ст и ра њу т у ђи н ск и х ме ло д и ја у на шој ц р к ви

32 264 и да се спа се и сач ув а наше с рпско п раво сла в но ц р к ве но п је н и је. Ис т и на, та се опа сност пред ви ђа ла и пре, и би ло је већ љу ди у нас ко ји су ку пи ли на ше цр кве не ме ло ди је у на ме ри да их од про па сти са чу ва ју и да их оста ве на не го ва ње свом по том ству [Пушибрк 1887: 2]. У и з ве ш т а ју са с т ру ч н и х б о г о слов ск и х ис п и т а з р е лос т и који је г од и не М и н и с т а р с т ву в е ра под не о еп и скоп-ви к а р Епа р х и је с р ем ско к а р - ловачке налази се следећи осврт на рад Бо ри са Во ло бу је ва: На Бо го сло - ви ји Све тог Са ве у Срем ск и м Карловц има п ре да је се и хар мо н иј ско по ја ње. Сво јом мар љи во шћу, осо би том љу ба ви за овај пред мет и сво јом умет но - шћу по сти гао је у то ме осо би те ре зул та те. Ђа ци су из ве жба ни у нот ном по ја њу, зна ју чи та ти чак и но те, има ју свој хор ко ји је пр во кла сан. Не задо во ља ва ш т о су на п ро г ра м у ч и с т о с т ра не ком по зи ц и је [А Ј ]. Дру гим ре чи ма, за па же ни су нео спор ни пе да го шки ква ли те ти про фе со - ра Во ло бу је в а, њ е г о в а ма р љи в о с т и по св е ће но с т ра д у с а хо р ом, з а ви д н и у мет нич к и и м у зич к и до ме ти, а на ро чи то ис п у ња ва ње нимало једноставног з а дат к а м у зи ч ког оп и сме њ а в а њ а у че н и к а. Кон з е р в а т и в не п ри мед б е о не до вољно заступљеној српској музичкој традицији настављају традиц и ју з а ме р к и на а на ц и о на лн и к ара кт е р п р о г ра ма и м у зи ке уоп ш т е, и п р е Пр вог свет ског ра та [Перковић Ра дак 2008: 39]. У зв а н и ч н и м и з в е ш т а ји ма о ра д у б о г о с ло ви је у ов о в р е ме н и је п р е - ци зно на во ђен п ро г рам ко ји је бо го слов ск и хор из во дио. Пре т по став ка је да се п ро фе сор Волобујев сл уж ио л и чном хор ском л и т е ра т у ром ко ју је и ма о на р а с по ла г ању, мож да и не пом иш љ ајућ и дов ољно к ак а в ће т о к р ајњи е ф е к ат п р о и з в е с т и. И па к, и з в е ш т а ји п ру ж а ју у ви д у в р с т у и д и на м и к у хор ск и х нас т упа. Б ог ос ловск и хор је св а ке ш кол ске г о д и не у че с т в о в а о на св е т о с а в ској п р о с ла ви, а сви о с т а л и на с т у п и ор г а н и з о в а н и с у сход но по тре ба ма и при ли ка ма. Пр ви уви ди у про гра ме да ти ра ју из 1927/28. го - д и не: п рил иком пос ет е п р офес ора O ксф ордског у н и в е р зи т е т а, о т пе в а но је не ко л и ко св е т ов н и х и р е л и г и ј ск и х пе с а ма. Том п ри л и ком ис к а з а но је потпу но за довољ ство ин тер нет ским устрој ством и ле пим хор ским пе вањ ем [ И звешт ај Српске п рав ос ла вне б ог ос ло ви је Св е т ог С а в е з а ш кол ск у 1928: 14]. Хор је т е г од ине, т оком свет оса вск и х п разн ика, забележ ио на ст у п на кон це р т у ко ји је п риред ило д руш т во Ц р ве ног к р ста у Срем ск и м К а р лов ц и ма. Ус ле д и л и с у на с т у п и у но в о с а д ској А л ма ш кој ц р к ви ( ; сла ва цр кве), у Бе о гра ду, на по зив Све ште нич ког удру же ња ( ; кон це р т у Не де љи п ра в о с ла в љ а) и Ве л и кој К и к и н д и и Б еч ке р е к у, у окви ру кон церт не тур не је ( ). Хор је уве ли чао и по се ту еписко па ги брал тар ског ( ), от пе вав ши, по епи ско по вој же љи, не кол ико с рп ск и х народн и х и ц рк вен и х песама [Извештај Српске п равославне бо го сло ви је Све тог Са ве за школ ску 1929: 21]. Го д и не по ж р т в о в а ног ра да до в е ле с у п р о фе с о ра Во ло бу је в а до си н- дро ма прегоревањa (bur no ut), ти пич ног за фи нал не фа зе ка ри је ре на ставни ка [Krátká 2015: 839]. О то ме са зна је мо из из ве шта ја са струч них бо го словск и х ис п и т а з р е ло с т и од р ж а н и х у ју н у 1930: Те о ри ју м у зи ке и хор ско пе в а њ е п р е да је п р о фе с ор Б о рис Во ло бу јев. И а ко в о лон т е р у м у зи ц и, он и ма до бар хор, б ољи нег о у нек и м д руг и м б о г о сло ви ја ма, а л и с е з а мо рио

33 265 и к а о сп р е ма н б о г о с лов, ра д и је би п р е да в а о ис к љу ч и в о св о је п р ед ме т е [АЈ ] 3. Та ко је од ш кол ске 1932/33. г о д и не на с т а ву п ре у зе о Се р г еј Му ра т ов, а о н и в оу њ е г о в ог а н г а ж ма на р е ч и т о г о в о р е и з в е ш т а ји о ра д у бо го словије кроз по дат ке да је ду хов не кон цер те, одржаване у оквиру све - то сав ске про сла ве (као и свету литургију), од до године директно п р е но сио рад ио Б еог ра д [ И звешт ај Српске п рав ос ла вне б ог ос ловије Свет ог Саве з а ш колск у 1935: 36]. Након п р е с т а н к а п р е да в а њ а м у зи ч к и х п р ед ме т а, п р о фе с ор Во ло бу јев н и је, на о сно ву ра с по ло ж и ви х по да т а к а, имао до ди ра са хор ским пе ва њем. П А ВЛО ВИ Ћ. У Би т ољ ск у бо г о сло ви ју М и р ко Па в ло ви ћ до шао је по - чет ком године, као хонорарни наставник, на место дотадашњег про - фе со ра Ве ље Пу т н и ка. Уп ра ва бо г о сло ви је у ње м у је ви де ла осо бу ко ја је на се бе мо гла да пре у зме ду жност пре да ва ча цр кве ног по ја ња (у IV и V ра з ре д у, 3 ча са не дељ но), те о ри је м у зи ке (1 час не дељ но, од I до I I I ра з ре да) и хо ра (3 ча са не дељ но у свим раз ре ди ма). Сма тра но је да би Па вло вић био спо со бан да бо го слов ски хор спре ми за про сла ву Све тог Јо ва на Влади ми ра у Охри ду [АЈ ]. На овој по зи ци ји и у истом ста ту су остао је све до по чет ка Дру гог свет ског ра та. С у де ћ и п р ема дос т у пн и м и зв еш т ајима, М и рко П а в ло ви ћ је в ећ од п р ви х да на ра да оз би љ но и од г о в ор но ис п у њ а в а о св о је д у ж но с т и. Ч и н и се да је са уче ни ци ма имао то пао, при ја тељ ски од нос, и да је на њих де лов а о в е о ма с т и м у ла т и в но, ш т о с у не к а од у по ри ш н и х св ој с т а в а кон цеп т а и де а л ног н а с т а в н и к а [ Vuji sić -Živ ko v ić i dr., 2006: 87 88]. Из ве штај о струч но - бо го слов ском испиту зрелости одржаном у Битољској бого сло - ви ји од 31. ма ја до 15. ју на 1929, ко ји је под нео иза сла ник Ми ни стар ства п р освет е п р от ојер еј д р Рад ивоје Јосић а, од но си с е и на на с т а ву ц р к ве ног по ја њ а с п ра ви лом и т е ш ко ће ко је с т в а ра ју у че н и ц и б е з с л у х а: К а ко с е по б о г о с ло ви ја ма о бра ћ а ла о с о би т а па ж њ а и к а ко с е у сви м з а ко н и ма о п ри ма њу но ви х у че н и к а у Б о г о с ло ви ји ја сно на гла ша в а ло да с е у че н и ц и без слу ха и уро ђе ног гла са не при ма ју, то би се ов де на овом ис пи ту с п ра в ом оче к и в а о б о љи успех. На ж а ло с т кон с т а т о в а о с а м да су ско р о сви у че н иц и, који су са до бри м успе хом по ло ж и л и ис п и т и з ц рк веног појањ а с пра ви лом, без слу ха или са вр ло сла бим слу хом или са рђа вим гла сом. Мно ги су се из ву кли до брим успе хом бла го да ре ћи вр ло добрим одговорима из цр кве ног пра ви ла. Мо же се по у зда но твр ди ти да су сви ови уче ни ци с а с ла би м с л у хом и рђа ви м гла с ом п ри ма н и и у п у ћ и в а н и у Б о г о с ло ви је од с т ра не М и н и с т а р с т в а в е ра. На с т а в н и к је м ла д и б е з ви ш и х к в а л и фи- 3 Упра во у ово вре ме ђак Бо го сло ви је Све тог Са ве био је Во ји слав Илић ( ). О н је св о ју хор ск у а к т и в но с т з а по че о у п ра в о на до бр о т в ор но ор г а н и з о в а ном кон це р т у у ко - рис т Ц р в е ног к р с т а г о д и не [Ст а н кови ћ 2012: 19]. Д и ри г ен т ск и на с т у п и т а да ш њ ег ђа к а б о г о с л о в и је, В о ји с л а в а И л и ћ а, н и з а л и с у с е и у с л е д е ћ и м ш ко л с к и м г о д и н а м а [С т а н ков и ћ 2 012: ]. По с е б н о а н г а жо в а њ е и с п о љи о је ш ко л с ке 1931/ 32. г о д и н е, к а д а је Б о г о с л о в и ј у Све тог Са ве за хва ти ла епи де ми ја гри па од ко је је обо ле ла ско ро по ло ви на уче ни ка. Прет - по ста вља се да је та да обо лео и про фе сор Во ло бу јев, јер је це ло дру го по лу го ди ште био на б о л о в а њу и н а с т а в а њ е г о в и х п р е д м е т а н и ј е р е а л и з о в а н а [А Ј ]. В е ћ с л ед е ћ е ш колске г о д и не, на с т а в а хор ског пе в а њ а и т е о ри је м у зи ке по ве ра на је Р у су Се рг еју Мура т о ву, ко ји је пре да вао до кра ја школ ске 1939/40. го ди не.

34 266 к ац ија, но с љу ба в љу и успе хом г а ји ц р к ве но пе ва ње. Музик ала н је, добар по зна ва лац нот ног пе ва ња и с успехом одржава и хорско певање [АЈ ]. Не до вољ но раз ви јен слух канди да та био је хро ни чан про блем на ставника појања, о че му све до че из ве шта ји Бо го сло ви је Све тог Са ве из пе рио - да ка да је нот но и ц р к ве но певање п редавао Стеван Стојанови ћ Мок рањац: на при јем ном ис пи ту за упис у пр ви раз ред 43 кан ди да та су од би је на на м у з и ч ко м п р ег л ед у [ И з ве шт а ј о Б ог ос л ов ији С в е т о г С а в е з а ш ко лс к у 1906: 101]. О е н т уз ијаз м у, е не рг и чнос т и и р е в но с т и ко је је М и р ко П а в ло ви ћ ис по љио у р ад у с а хо р ом св е до че по д а ц и о м но г о б р ој н и м н а с т у п и м а. Ре пе р т о ар је и з г о д и не у г од ин у био све б ог ат ији и и звођачк и з а хт евн ији. К а да је 24. фе бру а ра г о д и не о б ла сн и од б ор Ц р в е ног к р с т а од р ж а о по мен у м р л и м ч ла но ви ма, хор је по јао у ц р к ви Све т ог Д и м и т ри ја, а у ве че с е п р ед с т а вио ск р ом н и м п р ог рамом: Народн а х и мн а; Ј. Го то вац: Коледа, у з п рат њу в ој не м у зи ке; Бр о т а на: По ле т и 4. Не д у г о з а т и м, у п ра в а ц р к в е С в е т ог Д и м и т ри ја у Би т ољу п рир ед ил а је д уховн и конце р т у Недељи Православља у сали богословије (11/ ), на којем су ученици бого - сло ви је на сту пи ли за јед но с певачким друштвом Кајмакчалан и мешо - ви т и м хо ром Трговачке а кадем ије. Том п рил иком хор богословије извео је Ра д уј т е с ја љу д и је Ђу з е пе а С а р т и ја, к а о и ко ма д Кнез Иво од Сем бе ри је Бра н и с ла в а Ну ш и ћ а 5. Бр ој н и с у би л и и на с т у п и на екс к у р зи ја ма: у бр з о на кон спо ме ну тог ду хов ног кон цер та хор је био у При ле пу (од 24. мар та до 6. апри ла 1929), и у не де љу 25. мар та, на Бла го ве сти, пе вао је на ар хијерејској лит у рг и ји у хра м у Све тог Бла го ве ш те ња. Уве че је за јед но с вој ном м у зи ком Ва р да р ске д и ви зи ј ске о бла с т и, п ри р е ђен у ме т н и ч к и кон це р т у са ли Основ не шко ле Краљ Пе тар. Већ на ред не ш кол ске г о д и не, п ро г ра м хо ра об у хва тао је знат но ве ћи број ком по зи ци ја. Ка да је ( ) ор га ни зо ва на екс к у р зи ја са сле де ћ им од ре ди шти ма: Би тољ Ре са н О хри д Све ти На ум Де бар, пла ни ра но је да се у свим ме сти ма при ре ди кон церт с а с ле де ћ и м п р о г р а мом: Јен ко -Р у њ а н и н: На р од н а х и мн а; Б о р тњ а нск и: Сеј ден; Де хт ја р ов: Б л а го с л о ве н Го сп од; Еп и скоп Н и ко лај: Ве ра Те мо ја в и д и, Го сп о де р е ц и т а ц и ја ; Б ор т њ а н ск и: Те бе Бо га хв а л и м; Ј. Го т о в а ц: Ко ле да хор бо г о сло ви је у з п рат њу ор ке с т ра; В. На зор: Све ре ц и та ц и ја; З. Пр е ло в а ц: Ој До бер доб; И. Ба јић: Со кол ска пе сма; Сар ти: Ра д уј т е с ја љу ди је; До с тој но јес т (к и јев ско) 6. О кон с та н т ном п ро ш и ре њу ре пе р т о а ра 4 Те в е ч е р и х о р т а м о ш њ е Т р г о в а ч к е а к а д е м и ј е и з в е о ј е к о м п о з и ц и ј у И. Ж. И л и ћ а : Докле срп ско име живи, а оркестар гимназије одсвирао је одломак из Вагнерове опере Танх о ј з е р. 5 Ком пле тан про грам кон цер та из гле дао је ова ко: Нар о дн а х и мн а хор дру штва Кајма к ча ла н ; Пра зн и к п ра в о с ла в љ а п р е да в а њ е п р о ф. Д ра г о м и ра Ма ри ћ а ; Ло ма к и н: Хе р у вим ска пе сма ме шо ви ти хор дру штва Кај мак ча лан ; Сар ти: Ра дуј те сја љу ди је хор бо госло ви је; И. Ж. Илић: До к л е с рп с ко и м е ж ив и мешовит и хо р Трг ов ачке а к адем ије; Б. Нуш и ћ: Кнез Иво од Сем бе ри је по зо ри шни ко мад у јед ном чи ну, из ве ли уче ни ци бо го сло ви је. 6 Сва ка екс кур зи ја мо ра ла је имати званично одо бре ње Ми ни стар ства про све те. Одо - бре ње за ово пу то ва ње сти гло је 2. апри ла го ди не. Ин спек тор за сред њу на ста ву Пе тар К р с т и ћ д а о је п р и м ед бу н а п р о г р а м хо р а, н а в о д е ћ и д а : с а с т а в п р о г р а м а н е од г о в а р а н и

35 267 све до чи и кон церт у ок ви ру све то сав ске п ро сла ве 1932/33. го ди не од р жан у дво ра ни бо го сло ви је Ст. Ст. Мо кра њац Ј. Ма ној ло вић: Ака тист; Је тр вице Адам ско ко ле но на р одна песма, рец и т а ц и ја ; Бла жен муж (ка ти зма), ме ло д и ја К и јев ско -пе че р ске лав р е; С. На у мов: Вос п ре н и д у ш о и Не бе с н а Ца ри це (из Ду хов не ли ре) деч ји хор бо го сло ви је; А. Гре ча њи нов: Воск л и к н и т е Го сп о де в и; Све т и Са в а на р од на пе сма, пе в а у з г у с ле Јо в а н Б а р ја к т а р е ви ћ, с у п лен т. У т о к у г о д и не хор б о г о с ло ви је п ри р е д ио је д у хов не кон це р т е: 9. мар та у Неде љу пра во сла вља; 5. апри ла ве ли ки ду хов ни кон церт у зград и г ра д ског по з о ри ш т а у ко рис т г и м на зи ј ског и н т е р на т а Ц р в е ног к р с т а у Би то љу. Исте го ди не, 10. апри ла у цр кви Све тог Ди ми три ја одр жан је па ра стос бла же но по чив шем па три јар ху срп ском Ди ми три ју, и том прили ком пе вао је хор уче ни ка бо го сло ви је. Ј У РИ Ш И Ћ. До л а ском Ур ош а Јуриш ић а з а п р едме тног н а с т а вн и к а ц рк веног поја њ а и п ра ви ла ш кол ске 1928/29. г о д и не [ решењем М и н и с т ра ве ра од 4. ја ну а ра го дине ВБр. 152], Бо го сло ви ја Све тог Пе тра Це тињског ус пе ла је до не кле да ре ши сво је про бле ме ве за не за на ста ву из овог п р ед ме т а. К в а л и т е т на с т а в е ви д но с е по п ра вио, о че м у св е до че и оце не и з ов ог п р ед ме т а н а к р а ју ш ко лске г од ине 7. З н ач ајно је д а нег ат и вн и х оце на ни је би ло и да се ова кво ста ње ства ри, по пи та њу успе ха уче ни ка, ни је бит ни је ме ња ло ни у ка сни јим школ ским го ди на ма. За с л у г е Ур о ша Ју ри ш и ћ а з а ра з в ој б о г о с лов ске м у зи ч ке к ул т у р е на Це ти њу од но се се и на во ђе ње на ста ве хо ра. На про сла ви Све тог Са ве ш кол ске 1930/31. г од ине хор б ог ос ловије п р ед с т а вио је п р о г ра м т и п и ча н з а т зв. бе се де: Во до о све ће ње, о све ће ње ко љи в а и ре з а ње сла в ског ко ла ча; Ј. Јо в а но ви ћ Змај: Све ти Са ва де к ла ма ц и ја ; Кор не л и је Ст а н ко ви ћ: Уск л и к н и м о; Св. Р. М и ло с а в љ е ви ћ: Освет ни ци де к ла ма ц и ја ; Смо лен ск и: Оса н а; Во ји с ла в И л и ћ: Вој нич ко пи смо де к ла ма ц и ја ; Је ле на Д и м и т рије вић: По г р е б х е р о ја де к л а м а ц и ја ; В. Но в а к: У лет њи су тон [АЈ ]. Иа ко, за раз ли ку од дру гих на став ни ка о ко ји ма је овом при ли ком реч, Јуриш и ћ н ије поседовао богословско обра зо ва ње, по ро д и ч но ис к у ст во и по јач ка прак са ко ју је сте као то ком бур ног жи во та би ли су со лид ни ч и н и о ц и њ е г о в ог пе ј з а ж а зн ањ а. Н ије било р а злог а д а њ ег ов сн аж а н, ги бак, чи сто ин то ни ран глас... мек и то пао [Пејовић 1996: 38], ка ко су га опе р ск и к ри т и ч а ри ко ме нт арис ал и, не н а ђ е од г о в а р а ју ћу п ри ме н у и у на с т а ви ц р к в е ног по ја њ а. С р п с кој п р а в о с л а в н ој б о г о с л о в и ји, н и ц и љу ов е е кс к у р з и је, је р у п р о г р а м н и је у н е с е н а н и јед на Срп ска пра во слав на цр кве на пе сма [АЈ ]. 7 У пр вом раз ре ду је би ло де сет од лич них уче ни ка, де вет вр ло до брих и шест до брих. У д р у г о м р а з р е д у је б и л о од л и ч н и х је д а н а е с т, в р л о д о б р и х с е д а м и т р о је д о б р и х. О с м о р о од л и ч н и х б и л о ј е у т р е ћ е м р а з р е д у, в р л о д о б р и х д е в е т и о с а м н а е с т д о б р и х. У ч е т в р т о м р а з р е д у њи х пе т о р о би ло је од л и чно, јед ан ае с т в рло доб р о и т риде с е т доб р о. Ше с т одл и чн и х би ло је у пе том раз ре ду, вр ло до брих пет на ест и два де сет је би ло до брих уче ни ка [АЈ ].

36 268 И Н СТ И Т У Ц И О Н А Л Н И КОН Т ЕКСТ Кон це п т пе ј з а ж а п р о ф е си о н а л ног з н а њ а н а с т а в н и к а под р а з у ме в а о б л и ко в а њ е зна њ а у од р е ђе ном и н с т и т у ц и о на л ном кон т ек с т у. По с е ба н зна чај има ју два пла на: онај у учи о ни ци и онај из ван ње га [Cra ig 2009: 1041]. Д ру г и м р е ч и ма, л и ч но п р офесиона лно зна њ е на с т а в н и к а кон с т ру и ше с е и р е кон с т ру и ше к р оз с о ц и ја л но и н т е р а к т и в н у п ри р о д у ис к у с т в а [Ol son et al., 2001: 669], а не ки еле мен ти шко ле, по пут ње ног фи зич ког окру жења, си сте ма управљања, начина повезива ња особља, веома утичу на успе - шност пе да го га [Lukšík 2011: 73]. У том сми слу, у из ла га њу ко је сле ди ра з ма т ра мо и н с т и т у ц и о на л не ок ви р е ра да на с т а в н и к а м у зи ке и њи хо ву са рад њу с ко ле га ма, не са мо на по љу му зич ких пред ме та, већ и у ши рим ван му зич ким окви ри ма, ка ко би смо ски ци ра ли по себ не еле мен те њи хо - ви х и н д и ви д у а л н и х пеј з а ж а зна њ а. У свим гра до ви ма, згра де богословија налазиле су се у строгом цент ру г ра да, па је њи хо в а фи зи ч к а по зи ц и ја у т и ца ла на и н с т и т у ц и о на л н и и дент ит е т. Сарајевска бог ословија, која је међу п рвима обновила свој ра д, из Ре ље ва је го ди не премештена у Са ра је во у згра ду Цр кве не оп штине, ко ја с е на ла зи ла и з а с а ра јев ске С а б ор не ц р к в е 8. Ка да је го ди не К арло в ач к а б о г о сло ви ја о с т а ла бе з ђа к а, је р су ње н и несв ршен и у чен иц и о т и ш л и да до в р ше св о је с т у д и је на но в о у спо с т а в љ е н и Пра в о с ла в н и б о - го слов ски фа кул тет у За гребу, у њене упражњене и неискоришћене про - с т о ри је, т е г о д и не, ус е љ е на је б е о г ра д ск а Б о г о с ло ви ја Све т ог С а ве. Це т и њ ск а б о г о с ло ви ја сме ш т е на је на г ор њ ем сп ра т у Би љ а р де у де в е т с о ба, а од ла г а њ е по че т к а њ е ног ра да по с ле д и ца је не до с т ат к а с т ру ч ног на став ног осо бља. Због неповољних еко номских, саобраћајних и климат - ск и х ус ло в а, Це т и њ е је би ло не п ри в лач но з а п р о фе с о р е д ру г и х к ра је в а Кра ље ви не СХС [АЈ ]. Би тољ је го ди не још увек био у ру шеви на ма. Пр оналажење а дек ватне зг раде п ред с т а в љ а ло је ве л и к и п р о блем ко ји је ра з р е ш ио в ла д и к а Јо сиф до би ја њ ем на ко ри ш ће њ е зг ра да би в ше г рч ке де в о јач ке ш ко ле, з а д у ж би не в е л и ког на р од ног до бр о т в о ра Јо в а на Д. Пи ни ки ја [АЈ ] 9. У сви м с рпск и м бог ослови јама а кт и вно су деловала ђачка уд ружења. По с е б н у па ж њу п ри в ла ч и Фон д у че н и к а С а ра јев ске б о г о с ло ви је ч и ји је бла гај ник јед но вре ме био про фе сор Пр ња то вић. Овај фонд, на ме њен 8 З г р а д а С а р а је в с ке б о г о с л о в и је од у з е т а је и н а ц и о н а л и з о в а н а п о с л е Д р у г о г с в е т с ко г ра та. Ње не про сто ри је до де ље не су Еко ном ском фа кул те ту, ко је, без обзира на Закон о реститу ци ји, и да ље ко ри сти. 9 В л а д и к а Јо с и ф с е о п ш т и н с к и м с л у ж б е н иц им а о б р ат и о ус м ен о, н е п ом ињућ и в е ћ д о н е т и а к т о о с н и в а њу б о г о с л о в и је. Не в е р у ј у ћ и д а ћ е д о ћ и д о о с н и в а њ а б о г о с л о в и је, с в о ј у с у с р е т љ и в о с т о п ш т и н с к е в л а с т и и с к а з а л е с у р е ч и м а : Л а ко ћ е м о з а з г р а д у, с а м о н е к а до не су ре ше ње... Вла ди ка је та да по ка зао до не ти акт о осни ва њу бо го сло ви је. Та ко је, не мај у ћ и д р у г е а р г у м е н т е, Би т о љ с к а о п ш т и н а з а с м е ш т ај б о г о с л о в и је д а л а н а у п о т р е бу з г р а д е грч ке де во јач ке шко ле. Осим згра да, до де ли ла је и нов ча ну су му од ди на ра за поп р а в к у ов и х о бје к а т а. По с л е Д р у г о г с в е т с ко г р а т а з г р а д а Би т о љ с ке б о г о с л о в и је је с р у ш е н а и на т ом ме с т у с у и з г ра ђе н и с т а м б е н и о бјек т и. На фа с а да ма не ко л и ко с т а м б е н и х зг ра да по - ја вио се крст ко ји се ни ка квим сред стви ма не мо же из бри са ти. Са мо кр сто ви на овим фа сада ма да нас под се ћа ју да је ту не ка да би ла Бо го сло ви ја Све тог Јо ва на Бо го сло ва.

37 269 ма т е ри ја л ној по мо ћ и до бри м и у че н и ц и ма ло ш и јег ма т е ри ја л ног с т а њ а, одо брен је ре ше њем М и н и стар ст ва ве ра ју на го д и не. Ње го ва по себ на вас пит на ди мен зи ја огле да ла се у чи ње ни ци да су из материјалних средста ва на гра ђи ва ни уче ни ци ко ји су се ис ти ца ли у са ста вља њу и про из ноше њу п р о по в е д и, ц р кве ном п е в а њу и ра д у на б о г о с лов ској к њи жев но с т и [Изв еш тај Срп ске п ра во слав не бо го сло ви је у Са ра је ву за ш кол ск у 1931: 26]. Јед ним де лом фонд су фи нансирали добротвори, али су најзначајнији приход и о с т в арив ан и к р о з хонор ар е које с у ђ ац и б ог ос ловије добијал и з а пева ње у са рајевским црквама, на парасто си ма и у окви ру дру гих де лат - но с т и [ И зв еш т ај Срп ске п ра в о с ла в не б о г о с ло ви је у С а ра је ву з а ш кол ск у 1931: 48]. Ове ч и ње н и це по т вр ђу ју с та т ус ђа ка Са ра јев ске бо г о сло ви је као од л и ч н и х по ја ца [ И зв еш т ај Срп ске п ра в о с ла в не б о г о с ло ви је у С а ра је ву з а ш кол ск у 1933: 52]. Ис т о в р е ме но, оне с у по к а з а т е љ и з ра зи т ог д у х а ко - ле г и ја л но с т и и з а јед н и ш т в а у г ра ђе ног у и н с т и т у ц и о на л н и и ден т и т е т. У при лог овим чи ње ни ца ма го во ре и ре чи по кој ног про те Ми о дра га ( Миле т а) М и ло в а но ви ћ а, би в шег ђа к а С а ра јев ске б о г о с ло ви је, и з г о в о р е не у ле т о г о д и не: Је да н од нај в а ж н и ји х п р ед ме т а у б ог ос ловији било је по ја ње. Пе ва ло се по це ли дан, а они бо љи учи ли су сла би је. Покојн и п а т ри ја рх с рп ск и П а в ле, би в ш и ђ а к С а р а је в ске б о г о с ло ви је и од л и ч а н по зна ва лац по ја ња, по твр ђу је исте на во де [Ђоковић 2007: 84]. С а ра д њ а с д ру г и м на с т а в н и ц и ма би ла је уо би ча је на по ја в а. Та ко је, на при мер, ва жан са рад ник пр о фе со ра Пр ња то ви ћа био Ми лан Мра тинко ви ћ 10. Њи хов ра д с е п р е п л и ће и з в р е ме на к а да је С а ра јев ск а б о г о с ло - ви ја би ла сме ш т е на у Ре љ е ву. Це ло к у п на на с т а в а ц р к в е ног по ја њ а у С а- р а је в ској б о г о с ло ви ји, по сви м н ас т а в н и м с е гме нт им а и в а нм узи чк и м де лат но сти ма шко ле, ви ше је би ла у над ле жно сти пр о фе со ра Мра тин ко - ви ћа, уче ни ка Ст. Ст. Мокрањца, који је континуирано радио у богословији у п р вом, д ру г ом и т ре ћем ра з ре д у, док је п р о фе сор Пр ња т о ви ћ ц р к ве но по ја ње пре да вао у че твр том или пе том раз ре ду [АЈ ]. О по сто јању по т п у не по св е ће но с т и на с т а ви ц р к в е ног по ја њ а, од л и ч ној с а ра д њи с ко ле гом Ми ла ном Мра тин ко ви ћем, ис так ну тој уло зи и од лич но ор га низов аној и конс т а н тно добр о вођеној нас т ави од п р офес орског т има у овој б ог осло ви ји г овори м нош т во подат ак а и з ис т оријат а ш коле [А Ј ]. Уоп ш т е, о ра д у и д и сц и п л и н и ко ја је в ла да ла у С а ра јев ској б о г о с ло ви ји 10 М и л а н М р а т и нков и ћ, р ођ е н је 15. окт об р а у г од ине у З ем ун у. По т п ун у р еа лн у гим на зи ју с по ло же ним ис пи том зре ло сти за вр шио је у Зе му ну 28. ју на го ди не, а Бого сло ви ју у Срем ским Кар лов ци ма 26. ју на го ди не. У Па кра цу је 29. ју ла го ди не п о л о ж и о с т е ч а ј н и и с п и т з а с а м о с т а л н о в о ђ е њ е п а р о х и ј с к о г з в ањ а. К ат ихе тс к и и сп и т з а с р ед њ е ш ко ле по ло ж ио је у С р е м ск и м К а р лов ц и м а 24. м а ја г о д и не, ч и ме је о спо с о бљ е н за ве ро у ч и т ељ ск у сл у жбу у с ред њи м ш ко ла ма. У пе ри о д у од 1. но вем бра г о д и не до 1. но - в емб р а г о д и не р а д ио је к а о п а р о х и ј ск и св е ш т е н и к у Сл а в он ском Ко б а ш у [А Ј ]. Ду жност су плен та у са ра јев ској учи тељ ској шко ли вр шио је до го ди не, на кон че га д о л а з и п о н о в о у С а р а је в с к у б о г о с л о в и ј у с в е д о њ е н о г з а т в а р а њ а п о ч е т ко м Д р у г о г с в е т с ко г ра та. У чин пр о то пре зви те ра пр о из ве ден је 8. сеп тем бра го ди не и од ли ко ван над бе дре - н и ко м. Д и р е к т о р с а р а је в с ке м у ш ке п р е п а р а н д и је В. Ро г ач н и к, н о в е м б р а г о д и н е, о к а - р а к т е р и с а о г а је с л е д е ћ и м р е ч и м а : С п р е м а н з а з н а њ е с в о је, т а ч а н и с а вје с т а н у и з в р ш е њу с л у ж б е н и х д у ж но с т и. Вл а д а њу њ е г о в ом у п р и в а т ном ж и в о т у не м а п р иг ов ор а [А рх и в Би Х Пер со нал на до си јеа, бр. 289].

38 270 све до че по да ци да не су гла си це ни су по сто ја ле ни ме ђу про фе со ри ма ни уче ни ци ма [АЈ ]. По зна ти су на став ни ци с којима је Мирко Павловић у Битољу учествовао у развијању богословске музичке кул ту ре. У школ ској 1933/34. го дин и т е о ри ју м у зи ке је п р е да в а о кон т ра к т у а л н и с у п лен т С е р г и је На у мов, док је Мир ко Па вло вић пре да вао хор ско пе ва ње и цр кве но по ја ње с прави лом у пе т ом и ше с т ом ра з р е д у. Ц р к в е но по ја њ е у о с т а л и м ра з р е д и ма п р е да в а о је хо но ра р н и на с т а в н и к, п р о т о ђа кон М и о д ра г М и х а и ло ви ћ. А од школ ске 1935/36. до 1936/37. го ди не на ста ва по ја ња по но во је би ла пов е р е на св е ш т е н и к у Бра н к у Р и с т а но ви ћу. А к т и в но с т и Ур о ш а Ју ри ш и ћ а п ри Це т и њ ској б о г о с ло в и ји т а ко ђ е н и с у би ле и з о ло в а не; од г о д и не хор ско пе в а њ е (и ла т и н ск и је зи к) пре давао је руски емигрант Михаило Јука чин ски [АЈ ], а за ни мљив о је да је т е г о д и не М и н и с т а р с т в о в е ра одо бри ло и к у по ви н у ви о л и не с по т р е б н и м п ри б о р ом з а по т р е б е ов е б о г о с ло ви је [А Ј ]. Током јед не школ ске го ди не (1929/30) Јуришићу се, као про фе сор те о ри је му зике п ри д ру ж ио ча к и И в а н Га рд не р, зна ме н и т и ис т орича р п рав ос ла вног ц р к в е ног по ја њ а и к а сн и ји ау т ор фу н да мен т а л не д в о т ом не к њи г е Бо гос л у ж бе но п о ја ње Р у с ке п ра в о с л а в не ц р кве (1977) 11. Би ло би з а н и м љи в о с а зна т и да л и је с а ра д њ а с Га рд не р ом о б е ле ж и ла Ју ри ш и ћев пе да г о ш к и пеј заж. Крат ко вре ме пре давао је теорију музике, хорско певање и инструмен т а л н у м у зи к у П а н т е леј мон Бу г ај, с у п лен т Це т и њ ске г и м на зи је, ко ји је де ло вао и као хо ро во ђа цр кве ног хо ра 12. Д У ХОВ Н Е ВРЕД НО СТ И К ва л и те т и не из ре ц и вог, не ис ка зи вог, не че га ш то се боље п редставља, з ас т у па и л и и з р а ж а в а, у ме с т о ш т о с е г о в о ри и л и к а з у је, и ма нен т на с у м у зи ч к а св ој с т в а [Jor ge n se n 2011: 157], ко ја с е че с т о по с р ед но и л и не по - сред но до во де у ве зу с ду хов но шћу, у сми слу тран сцен ден ци је ор ди на р - ног, п р оз аи чног и п ри з ем ног. У т ом см и с л у, по с т о је гле д и ш т а да св а к а му зи ка, а не са мо она цр кве не про ве ни јен ци је, има у се би еле мен те духов ног, па са мим тим и да сва ко уче ње му зи ке са др жи (или тре ба да посе д у је) д у хов н у д и мен зи ју [Jorge nsen 2011; Ha rpe r 1954; Palme r 1995; и тд.]. Ис т о в р е ме но, по с т о је с т а в о ви да, и з ис т и х ра з ло г а, б о г о с лов ско о бра з о - ва ње тре ба да об у хва ти и дру ге вр сте му зи ке, укљу чу ју ћи и ин стру ментал ну [Scott 2000], па се у том све тлу мо жда мо же са гле да ти и на бав ка ин стру ме на та за срп ске бо го слов ске шко ле. Ни је не мо гу ће да су на став - н и ц и ч и ји ра д овом п ри л иком а нал изира мо своји м у чен иц има о тк ривал и пу те ве ко ји ма му зи ка пред ста вља оно што је из над или иза ре чи, ка ко би 11 А Ј И в а н Га рд н е р р у с к и п о д а н и к и з С е в а с т о п о љ а у Р у с и ји. Д и п л о м и р а о је н а П р а в о с л а в н о м б о г о с л ов с ко м ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у. Ре ш е њ е м М и н и с т а р с т в а в е р а од 1. ма ја го ди не ВБр по ста вљен је за кон трак ту ал ног су плен та Це тињ ске бо го - с л о в и је. 12 А Ј П а н т е л е ј м о н Бу г а ј р а д и о ј е и у Д р ж а в н о ј р е а л н о ј г и м н а з и ј и у Ко т о р у.

39 271 мо гл и да ра з у ме ју и ис к у с е д ру г е р е л и г и ј ске с а д р ж а је, у д у х у р е ч и Григо ри ја из Ни се: Јед но ста ван на пев пре пли ће се са бо жан стве ним ри је - ч и ма к ако би са мо зву ча ње и к ре т а ње гла са ис по љ а ва ло ск ри ве н и см и са о ко ји се на ла зи иза ри је чи, ма ка кав он био [Бичков 1991: 201]. Уо ста лом, бил и су вр сни зна л ци ц р к ве но сло вен ског је зи ка, ли т у рг ике, историје ц рк ве и дру гих ре ле вант них обла сти. Ме ђу тим, до ступ на гра ђа не пру жа до - вољ но мат еријала з а ов ак в а ра змат рањ а, па мо г ућ но с т и хе р ме не у т и ч к и х ту ма че ња оста ју у сфе ри на га ђа ња. Ва ља се, да кле, по за ба ви ти оним аспек ти ма пеј за жа зна ња на став - ни ка који се од но се на њи хо ву чвр сту по ве за ност с пра во слав ним хриш ћ а нс т в ом, је д и н с т в о с а Срп ском п ра в о с ла в ном ц рк в ом и пос т ојано с т у ве ри. Он и су ре ч и ма и де л и ма све до ч и л и о д у хов ном см и сл у за да та ка ко ји су им би ли по ве ре ни, под сти чу ћи ду хов ни и мо рал ни раз вој уче ни ка. Знањ е и м у д р о с т да в а л и с у и м д у хов н у сна г у, по с л у ш но с т, ода но с т, до бр о - т у, п р ед с т а в љ а л и с у њи хо в е д у хов не к в а л и т е т е, а с т р п љ е њ е и у пор но с т к ра си л и с у њи хо в е а к т и в но с т и. К а ко би код у че н и к а и з г ра д и л и же љ е не к ва л и т е т е, и са м и су и х мо ра л и по се до ва т и, би т и у зори у сваком поглед у. Све ово не по сред но се преносило на план ре ли гиј ског вас пи та ња бо го словск и х п и т о м а ц а, ко ји с у р е дов но по х а ђ а л и б о г о с л ужењ а и исп уњ ав ал и од г о в а ра ју ћ а з а д у же њ а. У С а ра је ву с у в а с п и т а ч и п ра т и л и в р ше њ а б о г о с л у же њ а на ју т р е њу и в ече рњ ем у з ав одској к апел и и п рил иком одласк а у С аб орн у и ц рк ву Све тог Ар хан ге ла Га ври ла. Днев на бо го слу же ња вр шио је вас пи тач, дужно сти по ја ца у за вод ској ка пе ли и цр ква ма уче ни ци старијих, а дужно - сти све ћо но са ца уче ни ци пр вог и дру гог раз ре да бо го сло ви је. Бо го слу же - ња су по ха ђа на, ка ко све до че из ве шта ји, с до ста тру да и во ље [АЈ ]. Уче н и ц и Би т ољ ске б о г о с ло ви је су ско р о св а ке г о д ине пос ећ ив ал и Свет у Го ру, и св а ко д нев но су и ш л и у ц р к ву Св. Д и м и т ри ја, Св. Б о г о р о д и це, Св. Не де љ е и у к а пе л у Св. Ђ ор ђа у р е зи ден ц и ји Њ е г о в ог Пр е о св е ш т ен с т в а Го спо д и на Јо си фа, еп и ско па би т ољ ског на ју т р е њ е и в е че р њ е у п рат њи своји х вас п ита ча. У ц р к ви је сва к и ђак и мао од ре ђе но ме с то ко је н и је смео ме њ а т и б е з до з в о ле в а с п ит ач а. З а в р еме б ог ос л ужењ а пев ал и с у с амо од ре ђени пева чи, а оста ли уче ни ци мо гли су уче ство ва ти у до бро по знат и м пе сма ма, да не би к в а ри л и ле по т у ц р к в е ног по ја њ а [АЈ ]. Уче н иц и Це т и њ ске б о г о с ло ви је св а ко д не в но с у одл азил и н а јут р ењ е и ве черње бого слу же ње у ма на стир ску цр кву Ро жде ства Пресвете Богоро - ди це уз прат њу сво јих вас пи та ча, а не дељ ним и пра знич ним да ни ма и на све ту ли тур ги ју у ма на стир ску цр кву. По не ки уче ни ци не де љом и празн и ком од ла зи л и с у да пе в а ју и од г о в а ра ју з а пев н и цом у д в е це т и њ ске па ро хиј ске цр кве, и у цр кву обли жњег се ла Ба ји ца. У не дељ не и пра зничне да не сви уче ни ци пре и по сле је ла пе ва ли су не дељ ни или пра знич ни т р о па р. Уче с т вујућ и у ц рк веном благ ољ еп и ју з а јед но с у че н и ц и ма и д ру г и м на с т а в н и ц и ма, на с т а в н и ц и м узике јасно с у ис к а з а л и т е ме љ н у д у хов н у д и мен зи ју св ог де ло в а њ а.

40 272 ЗА К ЉУ Ч А К К а о п р о ш и р е н и с а к ра л н и п р о с т ор ис п у њ ен пе в а ном мо л и т в ом, б о - г о с лов ске ш ко ле с у не г о в а ле је д и н с т в е н у ш кол ск у к ул т у ру, у т е ме љ е н у на п ре да њу, си мб ол има и пош т ов ању п равосла вн и х д уховн и х вреднос т и. На с т а в н и ц и ц р к в е ног по ја њ а, хор ског пе в а њ а и т е о ри је м у зи ке ко је смо у овом ра ду пред ста ви ли, кон ти ну и ра но су де ло ва ли у јед ној ва жној, сло - же ној и, на жа лос т, по не ка д за не ма ре ној и ра з л и ч и т и м п р о бле м и ма оп т е - р ећеној г руп и п р едмет а. Н им ало једно с т а в н и ис т о ри ј ск и и с о ц и ја л н и усло ви, те шке ма те ри јал не при ли ке и зах тев ни услови рада нису их обес - хра бри ва л и, и, у си т у а ц и ји у ко јој су м но г е њи хо ве колег е одус тајале врло бр зо, на кон јед не школ ске го ди не, па и кра ће, одр жа ли су де це ниј ски конт ин уите т, свесн и да ра звој педагош к и х зна ња д у го т ра је и д у г и н из го д и на тре ба да про ђе ка ко би се до сти гла зре лост у вла да њу од ре ђе ним пред ме - том. Пеј за жи њи хо вих про фе си о нал них зна ња под ра зу ме ва ли су и упот - п у њ а в а њ е б о г о с лов ске сп р е ме у в е ћ и н и с л у ча је в а, и у њ ој с у на ла зи л и д у хов но -мо ра л но у по ри ш т е. М и р ко П а в ло ви ћ Ур ош Ју ри ш и ћ Ус т а но в љ е не ме ђу с о б не р а зл ике међу чет в орицом н ас т а вн ик а, по к а ра к т е ру, ж и в о т н и м п у т е ви ма, окол но с т и ма, и н т е р е с о в а њи ма, оп ш т ој к ул т у ри, с т ру ч но с т и, с о ц и ја л ном с т а т у с у, н и с у по с т о ја ле у сфе ри пе даго шких за ла га ња. Код свих про фе со ра до ми ни ра ла је ја сна свест да од њи х са м и х за ви се ре зул т ат и и успеси бог ословско -педаг ош ког рада сам и х бо го сло ви ја, па су, сје ди њу ју ћ и ис ку ства из про ш ло сти, и сво ја лич на зна ња,

41 273 зрелост и преданост, спремно одговара ли на по зи ве су тра шњи це сти мули шу ћи мо рал ни, ин те лектуални, социјални, естетски и радни развој сво - јих уче ни ка, под сти чу ћи њи хо ву ду хов ну сна гу, гра де ћи си сте ме вред но - с т и, позит и вне ц рт е л и чнос т и и к ара кт е ра, и фор м и ра ју ћ и и х к а о бу д у ће д у хов не па с т и р е. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ар хив Бо сне и Хер це го ви не, Пер со нал на до си јеа, фа сци кле бр: 289, 311. А р х и в Ју г о с л а в и је, Ми н и с т а р с т в о в е р а (69), фа сци кле број: 17/14; 18/41; 23/46; 26/49; 27/50; 31/54; 33/56; 34/57; 35/58. Ар х ив Ју го сла ви је, Ми ни стар ство про све те (66), фа сци кле број: 33/50; 1094/1414; 1095/1415; 1104/1434; 1105/1434; 2716/2335; 2791/2335. Ар се њев, Алек сеј (1994). По ка за ће мо да и ов де, да ле ко иза гра ни ца отаџ би не, жи ви моћ с т в а р а њ а... Р у с к и у м е тн иц и у К р аљ ев ин и Југ ос л ав ији, З б о рн и к Мат иц е с р пс ке за сцен ске умет но сти и му зи ку, 15: Бич ков, Вик тор (1991). Ви зан тиј ска есте ти ка. Те о риј ски про блеми, Београд: Просвета. Бра дић, Ра ди вој; Те о хар Те о харовић (1980). Не кро лог. Про то је реј-ста вро фор Бо рис Во - ло бу је в, Гла сник, слу жбе ни лист Срп ске пра во слав не цр кве, LXI, 11: 271. До ри ме дов, Ни ко лај (1938). Тра гом не дав не про шло сти, Прав да, XXXIV, 12253: 11. Ђо ко вић, Пре драг (2007). Срп ски па три јарх Па вле о не ким пи та њи ма на шег цр кве ног по ја њ а, Збор ник Ма ти це срп ске за сцен ску умет ност и му зи ку, 34: Ж и к и ћ, М и л е н а (2 013). П р о с в е тн а и с т ор иог р а ф и ја у С р б и ји, п р и к а з к њи г е Ис т о р и ја п е д а г о ш к и х и д е ја у С р б и ји Ја с н е Љ. П а р л и ћ -Б о жо в и ћ, З б о р н и к Инс т и т ут а з а п е д а г о ш к а и с т р а ж и в а њ а, XLV, 2: Из в е ш т а ј Б о г ос л ов ије Св ет о г С ав е з а 19 05/ 0 6. г о д и н у ( ). Б е о г р а д: Б о г о с ло ви ја С в. Са ве. Из ве штај о Срп ском бо го слов ском учи ли шту у Ре ље ву за школ ске 1911/12, 1912/13, 1913/14. го ди не ( ). С а р а је в о: С р п с к а д и о н и ч а р с к а ш т а м п а р и ја. Из в е ш т а ј о р а д у Срп с ке п р а в ос л а вн е б ог ос л ов ије у Б ит ољу з а ш колс ке 1933/34, 1934/35, 1935/36. го ди не ( ). Би т о љ: Шт а м п а р и ја и пе ч а т о р е з н и ц а По б е д а. Из в е ш т а ј о р а д у Срп с ке п р а в о с л а в н е бо г о с л о в и је Св е т о г Са в е у Сре м с к и м Ка р л о в ц и м а за школ ске 1927/28, 1928/29, 1929/30, 1930/31, 1931/32, 1933/34, 1934/35, 1936/37, 1937/38, 1938/39, 1939/40. го ди не ( ). Срем ски Кар лов ци: Др жав на штам па ри ја. Из в е ш т а ј о ра д у Срп с ке п ра в о с л а в н е бо го с л о в и је у Са ра је в у з а ш кол с ке 1933/34, 1934/35, 1936/36. го ди не ( ). С а р а је в о: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја. Јан ко вић, Ду шан (1907). По зо ри ште и умет ност, Т р г о в и н с к и г л а с н и к XVII, 182: 3 Јов анови ћ, Вл а д и м и р (20 0 9). Срп с к и б и о г р а ф с к и р е ч н и к, Но ви Сад: Матица српска, IV, 765. К аш и ћ, Д уш а н (19 77 ). Не к р о лог. П р о т о је р е ј - с т а в р о ф о р М и рко Р. П ав лов и ћ, Гла сник, слу жбе ни лист Срп ске пра во слав не цр кве, LVI II, 10: Пе јо в и ћ, Рок с а н д а (19 96 ). О п е р а и б а л е т На р о д н о г п о з о р и ш т а у Б е о г р а д у ( ), Бе о град: б.и. Пе јо ви ћ, Рок са н да и са ра д н и ц и (1998). Срп ска м у з и ка од на се љавања с ловенск и х п лемена н а Б а л к а нс ко п ол уос т рв о д о к р аја X V II I в е к а, Б е о г р а д: Ун и в е р з и т е т у ме т но с т и у Б е о г р а д у. Пер ко вић Ра дак, Ива на (2008). Од ан ђе о ског по ја ња до хор ске уметности. Српска хорс к а ц р кв е н а м у з и к а у п е р и о д у р о м а н т и з м а (д о г о д и н е), Б е о г р а д: Ф а к у л т е т м у з и ч ке у ме т но с т и. Пра вил ник о срп ским пра во слав ним бо го сло ви ја ма (1922). С л у ж б е н е н о в и н е IV, 39: 1.

42 274 Пу ши брк, Ва со (1887). Пред го вор за збир ку Ста ро кар ло вач ко пјеније у српској источној пра во слав ној цр кви: Со пран: као што по ју уче ни ци Срп. вел. гим на зи је у Но вом С а д у. Но ви Сад: Срп ска ве ли ка гим на зи ја но во сад ска. Рад о в и ћ ( М а н д и ћ), Би љ а н а ( ). О р г а н и з а ц и ја С р п с к и х п р а в о с л а в н и х б о г о с л о в и ја из ме ђу два свјет ска ра та и на ста ва цр кве ног по ја ња у њи ма, Ис т ор ија и м ис т ер ија м у з и ке, Бе о град: Фа кул тет му зич ке умет но сти, св. 2: Ра син ски, Ми ла дин (1907). До ма ће ве сти, Ве ч е р њ е н о в о с т и, XI II, 89: 4. Ра син ски, Ми ла дин (1907). Умет ност, З а о т а џ б и н у, III, 5: 3. Си би но вић, Ми о драг; Марија Межински и Алексеј Арсењев (1994). Р у с ка е м и гра ц и ја у срп ској кул тури XX ве ка, књ. I III, Зборник ра до ва, Бе о град: Фи ло ло шки фа кул тет. Сли јеп че вић, Ђо ко (1991). Ис т о р и ја с р п с ке п р а в о с л а в н е ц р кв е. Књ. 2, Од по чет ка XIX ве ка до кра ја Дру гог свет ског ра та, Бе о град: БИГЗ. С т а н ко ви ћ, К а т а ри н а (2012). Ди р и ге н т Во ји с л а в И л и ћ ж и в о т и с т в а р а л а ш т в о, Ниш: Н и ш к и к у л т у р н и це н т а р. Ц и с а р ж, Бр а н ко (1962). Не к р о лог. П р о т о је р е ј - с т а в р о ф о р д р Је ф т о П р њ а т о в и ћ, Ве сник, ор ган са ве за удру же ња пра во слав них све ште ни ка ФНР Ју го сла ви је, XIV, 306: 4. Ba rret t, Ja net (20 07). Music Tea che r s Lat er al K nowle d ge, Bul le t in of the Co u n cil for Re se a rch in Mu sic Edu ca tion, 174: Cr a ig, C he r yl (20 0 9). T he C on t e s t e d Cla s s r o om Sp a c e: A D e c a d e of Li ve d E d u c a t i o n a l Po l ic y in Te xas Scho ols, A m e r i c a n E d u c a t i o n a l Re s e a r c h Jo u r n a l, XLVI, 4: Har per, Earl Enyeart (1954). Mo ral and Spi ri tual Va lu es in Mu sic Edu ca tion, Mu sic Edu ca tors Jo u r n a l, XL, 6: Jor gen sen, Estel le (2011). How Can Mu sic Edu ca tion Be Re li gi o us?, Phi lo sophy of Mu sic E d u c a t i o n Re v i e w, XIX, 2: Krátká, Ja na (2015). Ta cit Know led ge in Sto ri es of Ex pert Te ac hers, Pro ce dia - So cial and B e h a v i o r a l S c i e n c e s, 171: Lukšík, Ivan (2011). Cul tu res of Mo re and Less Suc cessful Scho ols, Pe d a g o g i c k ý č a s o p i s, 1: Ol s o n, M a r g a r e t ; C h e r yl C r a ig (2 0 01). O p p o r t u n i t i e s a n d ch a l le n ge s i n t h e d e ve lo p m e nt of t e a c h e r s k n ow le d ge: t h e d e ve lo p m e nt of n a r r a t i ve a u t h o r it y t h r o u g h k n ow le d ge c o m - mu n i t i e s, Te a c h i n g a n d Te a c h e r E d u c a t i o n, 17: Pa l m e r, A n t h o n y (19 95 ). Mu s i c E d u c a t io n a n d S p i r i t u a l i t y : A P h i l o s o p h i c a l E x pl o r a t i o n, Phi lo sophy of Mu sic Edu ca tion Re vi ew, III, 2: Pa l m e r, A ntho ny (2010). Spi r i t u a l it y i n Mu sic E d u c a t io n: Tr a n s c e nd i ng C u lt ur e, E xplor at io n III, Phi lo sophy of Mu sic Edu ca tion Re vi ew, XVI II, 2: Pe t r an ov ić, Br a nko (19 98). I s t or ija J ugosl av ije: K n j. 1, K r aljev in a J ugosl av ija: , B e o g r a d : No l it. Scott, Mar tin (2000). Playing in Tu ne: Mu sic and The o lo gi cal Edu ca tion, B r i t i s h Jo u r n a l o f T h e o lo g i c a l E d u c a t i o n, XI, 1: Troelsgård, Chri stian (2011). B y z a nt in e Neum e s. A Ne w In t r o d u c t i o n t o t h e Mi d dle B y z a n t i n e M u s i c a l No t a t i o n, C o p e n h a ge n : Mu s e u m Tu s c u l a nu m P r e s s. Varkøy, Øivind (2007). Instrumentalism in the Field of Music Education: Are We All Humanists?, Philosophy of Music Education Review, XV, 1: Vu ji sić -Živ ko v ić, Na t a š a; Je le n a Vr a nje še v ić, Ma r i ja n a Z e ljić (20 0 6). Ide al do brog n a st av n i k a, Pe d a go g i ja LXI, 1:

43 275 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R MU SIC TE AC HERS IN SER BIAN ORT HO DOX SE MI NA RI ES BET WE EN THE TWO WORLD WARS by BI L JA NA M A N DIĆ Uni ver sity of Kra gu je vac, Fa culty of Phi lo logy and Arts Jo va na Cvi ji ća bb, Kra gu je vac, Ser bia bi lja na.man I VA NA PE R KO V IĆ Uni ver sity of Arts in Bel gra de, Fa culty of Mu sic Arts Kra lja Mi la na 50, Bel gra de, Ser bia iva n a p e r ko v mu.bg. a c. r s SU M M A RY: T h e p a p e r d i s c u ss e s t h e wo r k of m usic t ea ch e r s i n t h e t h eo log ic a l scho ols bet we en the two world wars. The the o re ti cal mo del is ba sed on the me tap hor lan dsca pe of know led ge, which is used in the mu sic pe da gogy, and the met ho do lo gi cal ap pro ach is ba sed on the con cept of mic ro nar ra ti ves. The fo cus is on fo ur strong in di vid u a l p ed agog ue s D r Jeft o P rnjat ov ić, Bor i s Vo lo bu jev, M i r ko Pa vlo v ić a nd Ur o š Ju r i šić with the aim to po si tion spi ri tual, so cial, in sti tu ti o nal and cul tu ral con text of the ir acti vi ti es, to con si der how the ir know led ge from ot her, non-mu sic, are as was re le vant for t e a c h i ng ex p e r i e nc e i n t he s pher e of chu r ch si ng i ng, a nd t o d e t e r m i ne t he (d i s) c o n t i nu it y of pe da go gi cal prac ti ces with re gard to the pe riod be fo re the First World War. The se ped a go g u e s we r e cho s e n b e c a u s e t he i r p e d a go g i c a l a c t i v i t i e s l a s t e d c o n t i nu a l ly fo r a t le a s t ten years, be ca u se of the the o lo gi cal scho ols in which they wor ked and be ca u se of the fact that the re is very lit tle know led ge abo ut the ir work in this area. KEYWORDS: church sin ging, edu ca tion, in ter war pe riod, mic ro nar ra ti ves, pro fes - si o n a l k now le d ge l a n d s c a p e s, Se m i n a r i e s, s pi r i t u a l it y

44

45 UDC ( Srem) 1795/1796 UDC : ( Srem) 1795/1796 DOI: /ZMSDN V ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СМРТ ИЗ МЕ ЂУ СА НИ ТАР НИХ ПРО ПИ СА И НА РОД НИХ ОБИ ЧА ЈА: КУ ГА У СРЕ МУ ГО РА Н ВА СИ Н go r a n va si y a h o o.c o m Н Е Н А Д Н И Н КО ВИ Ћ n e n a d n i n ko v y a h o o.c o m Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т, К а т е д р а з а и с т о р и ју Др Зо ра на Ђин ђи ћа 2, Но ви Сад, Ср би ја СА ЖЕ ТАК: Напредак ци ви лизације пратило је настојање да се иско - ре не за ра зне бо ле с т и, ка к ва је би ла к у г а, ч и ји је ле т а л и т е т т о ком ис т о ри је био и з у зе т но ви сок. У т ом см и сл у, у Хаб збу р ш кој мо нар х и ји т о ком 18. ве ка учи ње но је мно го до но ше њем нај пре ра зних про пи са, а по том све о бу хват - ног здрав стве ног за ко но дав ства, ко јим су ре ше на мно га пи та ња, пре свих она ка ко спре чи ти ши ре ње за ра зе. Ови про пи си у ве ли кој ме ри би ли су у с у п р о т но с т и с н а р од н и м о би ч а ји м а и р е л и г и ј ском п р а к с ом п ри л и ком с а - хра њи ва ња. Рад има тен ден ци ју да при ка же две су прот не по ја ве у вре ме е п и де м ије к у г е н а ју г у Х а бз бу рш ке мо н а р х и је у С р е м у. С јед не с т р а не, ме ре ко је су пред у зе те про тив епи де ми је, а с дру ге, на род не оби ча је у ве зи с по греб ним рад ња ма ко ји су има ли не га ти ван ефект на ши ре ње ку ге. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: епи де ми ја, ку га, на род ни оби ча ји, са ни тар ни про - пи си, Срем Куга акут на ин фек тив на бо лест из гру пе зо о но за, у про шло сти људске ц и ви л и з а ц и је би ла је јед на од нај о па сн и ји х еп и де м и јск и х о б ољ е њ а с и з р а зит о вис оком см р тнош ћу з ар ажен и х. И з азив а је ба кт ерија Ye rsini a p e st i s ко ју п р е но си бу в а с гло да ра на љу де, а у с л у ча ју да з а ра же на о с о ба има тзв. плућ ну (пне у мо нијску) кугу мо же се пре но си ти и ва зду хом. По - р ед ов ог о б л и к а нај по зна т и ја је бу б он ск а к у г а, на зв а на по и з ра з у бу б он ко ји м се озна ча ва ла о т е че на ж ле зда. Код овог ви да к у г е и н к у ба ц и ја т ра је из ме ђу два и пет да на, ка да се ја вља ју ње ни пр ви зна ци, гро зни ца и ви со ка т ем пе ра т у ра, а по не ка д у брза н п улс и х ипе рт ензија. Брзо по појави п рви х симп то ма до ла зи до по ве ћа ња лим фних чво ро ва, а уз по ви ше ну тем пе -

46 278 ра т у ру и г розн иц у, чес т о се јав љају и јаке главобоље. След и ра звој каш ља након чег а п ро д у кт и искаш љ авањ а пос т а ју к р ва ви, а ка о к рај њи с т а д и ју м б о ле с т и је с еп с а к а да на с т упа см р т. О на може нас т уп ит и свег а 48 час ов а од по ја в е п р ви х си м п т о ма, а л и је мо г у ће и д у же б о ло в а њ е. При ле че њу ве о ма је бит но да се с лечењем от поч не што ра ни је, ако је мо гу ће у пр ва 24 часа да вањем антибиотика (стрептомицина). Такође, важно је спрове - с т и б рз у меру и з о л а ц и је, н а р о ч и т о код п л у ћ не к у г е [Sch meich le r 2013; He i del 2006; Ba i ley 2011; To do ro vić 1969; Broc kha us 1996]. У Хаб збур шкој мо нар хи ји, то ком 18. ве ка, ку га се ја вља ла у ви ше навра та, че сто не на це лом др жав ном про сто ру, али с ка та стро фал ним рез ул т а т и ма у под ру ч ји ма где с е по ја ви ла. По с ле Ве л и ког б еч ког ра т а, в ећ и ја вила се у ист очн и м п редел има д рж аве. Врло је и нт ензи вна би ла ка да је пре не та и из ван Мо нар хи је. Већ ку га је за хва ти ла и Беч, а по том Шта јер ску, Крањ ску и Ко ру шку. Исте го ди не у Угар ској је од ку ге умрло око 10% ста нов ни штва. Спо ра дич но се ја вља ла и у на редном пе ри о д у, а до в е ће см р т но с т и до ш ло је т о ком ја ке еп и де м и је и з ме ђу и Та да се ја ви ла у ви ше де ло ва др жа ве, а ра то ви су до при но си ли ње ном ш и ре њу. См р т но с т је би ла и з у зе т но ве л и к а, у м ирало је на х иљ аде љу ди. Град из ко јег се упра вља ло Ба на том Те ми швар био је на ро чи то по го ђен. У ње му је умр ло око ста нов ни ка и вој ни ка. По ред Б а на т а до с т а с у с т ра да л и Ср ем, Ер де љ, к а о и Хр в ат ск а. К а о по с ле д и ца еп и де м и је по је д и на ме с т а с у о с т а ла по т п у но п у с т а [АСА Н У, 13173; Von Al le 1831; Ham mer 1839; Svo bo da 1886; По по вић 1955; Ор лић 1958; Пе ци њач ки 1975; Га ври ло вић, С. 1979; Black 1990; Li vi Bac ci 1998; Ми ле кер 2003; Gün Schäfer Groß 2009; Kühber ger 2011]. Куг а је п р еношена п р ет еж но и з О сма н ског ца р с т в а, где еп и де м и ја н ик ад а н и је у по т п у но с т и п р е с т а ја л а в е ћ је с а мо је њ а в а л а [ Три ч кови ћ 2013]. За т о је ра д и сп р е ча в а њ а њ е ног ш и р е њ а по Pe st p a te nt-у из и Pe stord n u ng-у из за бра њен сва ки са о бра ћај с Осман ским цар ством у в р е ме к а да је у њ е м у по с т о ја ла еп и де м и ја. На ов ом по љу на р о ч и т о је ра ђе но у вре ме ца ра Кар ла VI ( ) и ње го ве кће ри Ма ри је Те ре зи је ( ). Обо је су у сп речавању к уге на гла ша ва л и уло г у Вој не г ра н и це од р е ђу ју ћ и да она с л у ж и к а о т е ри т о ри ја п р е ко ко је з а ра з а не би п р о д р ла у у н у т ра ш њос т зе м ље. У том ц иљу посеб не са н и тар не ко м и си је ск у п ља ле су по дат ке о здрав стве ном ста њу у тур ским гра нич ним обла сти ма [Vaniček 1875; Schwic ker 1883; Ka ser 1997]. Ко ри сна ме ра за спре ча ва ње свих за раза, па и к у г е, би ло је по д и зање конт умаца, т ј. ка ра н т и на п ре ма Осма н ском цар ству, ко је је по че ло у до ба ца ра Кар ла VI. Осо бе ко је су пре ла зи ле из јед не у дру гу др жа ву мо ра ле су у њи ма, у за ви сно сти од опа сно сти, да п р о ве д у од ре ђе но в ре ме. Си с т ем од бра не у на п ре ђен је к ада је доне т па т ен т O r d o p e st i s (до пу њен 1764), у скла ду с ре фор ма ма ко је је у по глед у зд ра в с т ва дефин иса о п рофесор Герард ва н Свит ен (Ger a rd va n Sw ieten). Он је на пи сао За кон о здрав ству ко ји м је и з ме ђу о с т а лог од р е ђе на смрт на ка зна за све осо бе ко је кр ше про пи се о за шти ти од ку ге. Ве ћи на п р о п и с а по но в љ е на је у Ше но т о в ом п а т е н т у (1785) ко ји се од но сио на ме р е сп р е ча в а њ а к у г е, а л и је п р е по ру ч и в а о ск ра ћ и в а њ е в р е ме на кон т у-

47 279 ма ци је [АСАНУК, МПА А 678/1756; Müller 1883; Lesky und Wan drus zka 1973; Јо вин 1980, 1986, 1998; Sken de ro vić 2005]. Ко л и ко с у но в е ме р е би ле ко ри сне г о в о ри ч и њ е н и ца да је њи хо ви м п ри ме њи в а њ ем сп р е че но ш и р е њ е к у г е и з г ра н и ч ног под ру ч ја Мо - нархије, а ту ло ка ли зо ва но на шест на се ља [Гавриловић, С. 1996; Га ври ло - ви ћ, В ]. Срп ска ц р к ва у Мо нар х и ји та да je од и г ра ла ве о ма зна чај н у уло г у је р је арх иеп ископ Пав ле Ненадо ви ћ ( ), у ви д у по сла н и це, зах те вао од на ро да да п ре к и не сва к у ко м у н и ка ц и ју с Осман ск и м цар ст вом, што је по но вио и 1767 [АСАНУ, 12176а-1]. На жа лост, ни су сви про пи си под јед на ко при хва ће ни. Иа ко су од ред бе ко је су про пи си ва ле вре ме сах р а њи в а њ а у од но с у на в р е ме см р т и, и з глед г р о ба љ а, з а бр а н и но ше њ а по кој ни ка кроз на се ље но место у отвореним сандуцима, итд. као цивилиза ц иј ске нор ме не су м њи во би ле на п ред не, са с та но ви ш та оби ча ја к р ш и ле су уста ље ну прак су и због то га ни су увек код Ср ба на и ла зи ле на при хвата ње. Цр ква је по вре ме но ра ди ла на то ме да ис ко ре ни сва ки вид пра зно - в е р ја, па г а н ск и х о би ча ја п ри л и ком с а х ра њи в а њ а, по г р е б н и х ра д њи, к а о и не здра вог на чи на жи во та, али је на овом по љу ини ци ја ти ву по сле п р е у з е л а д р ж а в а и од л у ке сп р ов од ил а п р еко Рег ул ам ен ат а из и 1777, те Де к л а р а т о р и је и з Ме ђу т и м, о т п о р н а р о д а н и је с л о м љ е н, ш т о с е видело у п ра в о у в р е ме и з би ја њ а еп и де м и је к у г е 1795/96. у Ср е м у [АСАНУ, 12176а-1; Ко с т и ћ 1932; Ш ви ке р 1998; М и к а ви ца, Га в ри ло ви ћ и Ва син 2007; Нин ко вић 2012]. Ку га у Сре му по ја ви ла се у два на вра та у то ку го ди не. Пр ви пут по ја ви ла се у Вој ној г ра н и ц и, где је з а х ва љу ју ћ и по ш т о ва њу са н и т е т ск и х п р о п и са, ч и је је и з в р ше њ е на д гле да ла вој на в ла с т, лако сузбијена. Д руг и п у т по ја ви ла с е у ју л у, у де л у т е ри т о ри је и з в а н Вој не г ра н и це, т а ко ш т о се бр зо про ши ри ла, у то вре ме бо га том ва ро ши цом Ириг и окол ним се лима. У по чет ку, са ни тет ски рад ни ци ни су сма тра ли да је реч о ку ги и код п р ви х сл учајев а см рт и д ија гнос т иков а на је т рулеж на г р озн ица з а коју су м и с л и л и да је и з а зи в а не а де к в ат на ис х ра на, п р е св е г а не до в ољ но пе чен хлеб спра вљен од тек по жње ве не и не до вољ но зре ле пше ни це. Тек по четком ав гу ста у Ириг и се ло Не ра дин, у ко ји ма се пр во по ја ви ла ку га, стигао је док тор Ан драш Бу даи и утвр дио ка ко се бо лест по на ша, ка кве проме не иза зи ва код љу ди, кон ста ту ју ћи да је реч о ку ги. Од мах су до не те ме ре да се спре чи ши ре ње ове бо ле сти, стра жом су одво је ни де ло ви на се - ља и са ме ку ће у ко ји ма је би ло смрт них слу ча је ва, од ре ђен је објекaт за п ри јем об о ле л и х и по се б но ме с т о з а са х ра њи в а ње п рем ин ул и х, наређена за бра на свих погребних ритуала, и спаљивање одеће покојника, затварањ е на с е љ а и с е о ск и х ат а ра. По т ом с у ор г а н и з о в а н и с а н и т а р н и кор до н и, по диг ну ти су кон ту ма ци и стра жар ске ко ли бе, пред у зе те су ме ре дез инфекције у зара же ној сре ди ни где су сви ма ње вред ни пред ме ти спа љи ван и, а в р ед н и ји п р а н и, чес т о у з д од ат а к а л ко хо л н и х п и ћ а и л и си р ћ е т а (ко ји ма су при пи си ва на ле ко ви та свој ства), док су стам бе ни објек ти дез инфи ко ва н и па ље њем ша л и т ре, ме к и ња и су м по ра и л и си па њем си р ће та на уси ја но гво жђе. Да би био олак шан рад свих др жав них те ла на спре ча вању ш и р е њ а еп и де м и је по с т а в љ ен је по с е б н и к ра љ ев ск и ко ме с а р ко ји је

48 280 ре ша вао све про бле ме. Био је то ба рон Јо зеф Пи хлер, док је на ли це ме ста, у Срем, упу ћен док тор Франц фон Шра уд [АСАНУК, МПА А, 76/1795. и МПА Б, 15, 16 I-II, 17 I-IV, 18 I-III, 19, 20 I-II, 21, 22 I-II/1795; Шра уд 1995; Јо вин 1998]. С а н и т е т ске ме р е п р о п и с а не п р е и л и у т о к у еп и де м и је, к а о и св е з а- бра не с а мо с у де л и м и ч но ус пе ле да ог ра н и че ш и р е њ е к у г е. По к а з а ло с е бр зо да на род ни оби ча ји, на ро чи то они у ве зи с по греб ним рад ња ма, предста вља ју нај о збиљ ни ји про блем у ис ко ре њи ва њу епи де ми је. Је дан од обича ја, дељење по кој н и ко ви х с т ва ри род би н и и п ри ја т е љи ма по сле са хра не, у мно го ме је до при нео ши ре њу за ра зе, ко ја се на овај на чин с оде ће прено си ла на здра ве осо бе. У по чет ку се ку га ши ри ла и та ко што су по кој ни ке оба ве зно к у па л и, као јед н у од по г реб н и х ри т у а л н и х ра д њи, и на тај на ч и н, п ре ко д и рек т ног кон т а к т а, о с о бе ко је су к у па ле по кој н и к а и са ме су би ле з а р а же не. Ш ир ењ е к уг е је и з азв ало х ао т и ч но с т а њ е ко је је з а р е з ул т ат и ма ло не по ш т о в а њ е с а н и т е т ск и х п р о п и с а и ме ра, до не т и х у п ра в о ра д и сп р е ча в а њ а ш и р е њ а з а ра з е и з в ећ з а ра же н и х на с е љ а. Ст а нов н и ш т в о с е оп и ра ло и з д в а ја њу б о ле сн и к а у по с е б не зг ра де, док с у б о ле сн и ц и би л и че сто пре пу шта ни са ми се би, па су на пу шта ли ку ће и уми ра ли по околн и м виног рад има, ш умама, баш тама, и тд. Тек ка да би био п ро на ђен њи хов леш с а х ра њив а н и су на л и ц у ме с т а, по п ра ви л у у не п ра ви л но ис ко па ној, п л и т кој г р о б н и ц и и б е з о ба в е ш т а в а њ а ле к а ра и л и п р ед с т а в н и к а в ла с т и. Љу д и с у у с т ра х у од би ја л и би ло к а к а в ра д с б о ле сн и ц и ма па и и з г ра д њу б ол н и ца, док с е, с д ру г е с т ра не, н и с у од ри ца л и пог р е бн и х св ечанос т и, ко је су у к ључ и ва ле но ше ње о т во ре ног са н д у к а с по којн иком, ч ије је т ело, то ком мо ли тве за ду шу, бар јед ном, це ли ва но или да ћа ко је су тра ја ле и по ви ше да на. Рок са хра њи ва ња од 48 ча со ва ни је по што ван, па је би ло приме ра да су по кој н и ц и и до о са м да на о с т а в љ а н и не сах рањ ен и [АСАНУК, МПА А, 75, 82, 93, 96 98/1795, 126, 151, , 181, 182, 184, 202/1796. и МПА Б, 15/1795, 23 I, 24; Кр стић 1940]. Из та бе ле 1 ви де се ко ја су мес т а би л а пог ођ ен а еп идем ијом и к ако је см р т но с т у њи м а р а с л а и л и опа да ла. На о сно ву и з не т и х по да т а к а уоч љи в о је у ко јем ме с е ц у је см р т но с т би ла нај в е ћ а. Ме ђу на с е љи ма мо г у с е и з д в о ји т и т ри г ру пе. О на у ко ји ма с е нај ра н и је по ја ви ла к у г а, а т о с у би ла на с е љ а: Ири г, Не ра д и н, Гр г е т ег и Кру ше дол ск и Пр ња вор. Већ у ју л у ов де су за бе ле жен и см р тн и сл учајеви, а в р х у н а ц е п и д е м и је, п о б р о ј у п р е м и н у л и х, б и о је т о ком ок т о б р а Ат а р и ов и х н а с е љ а м е ђу с о б н о с у с е г р а н и ч и л и, а с а м а н а с е љ а с у јед н а д ру г ом бл и зу, њихови с т ановн иц и су повезан и суседск и м, п ријат е љск и м, ро ђач к и м и еко ном ск и м ве за ма ш т о је са мо ола к ша ло кон та к т из ме ђу зара же н и х и нез а ра же н и х о с о ба и ш и р е њ е еп и де м и је. Д руг а г рупа нас ељ а су она у ко ји ма се ку га по ја ви ла то ком ав гу ста и у на ред на три ме се ца одне ла ве ћи број људ ских жи во та. У ову гру пу спа да ју Ри ви ца и Ја зак, два нас ељ а која су, т акође, у бл изин и Ириг а, ко ји је п р е т р пе о к а т а с т р о фа л не људ ске г у би тке. Тр е ћ а г ру п а с у он а н а с е љ а у ко ја је к у г а п р е не с е н а с а з а ра же ног под ру ч ја, нај че ш ће с л у чај но. То с у на с е љ а: Ве л и к и Ра д и н ц и, Грг урев ц и, Беше но во, Ка ме н и ца, Бе ше но вач к и Пр њавор и варош Вуковар.

49 281 Ако се упо ре де по да ци из табеле 1 и та бе ле 2, он да се мо же ви де ти да се у овој гру пи на се ља, ку га про ши ри ла тек у ок то бру и то кра јем ме се ца, из у зев у Ву ко ва ру, па је жр та ва нај ви ше би ло у но вем бру, али је ов де њи хов број у од но су на број ста нов ни ка знат но ма њи не го у прет ход не две групе. Ме ђу тим, ка ко је број за ра же них у тре ћој гру пи на се ља био знат но н и ж и ш и ре ње к у г е у њи ма ви ше је до ка з не о п ре зно с т и не г о п ри ме р ло ше кон тро ле. Из та бе ле се мо же уо чи ти и да је нај ве ћа смрт ност би ла у време јес е њи х пољ оп рив р едн и х р адов а, б е рб е к ук уруз а и г р ож ђа, к ада с у зд ра ви и з а ра же н и до ла зи л и у кон т а к т. Та ко је у Ири г у нај ви ше ж р т а в а би ло у с еп т ем бру и ок т о бру, к а о и у Ја ск у, Ша т ри н ц и ма, Не ра д и н у и К а- ме ни ци [Симоновић 1995]. Та б е л а 1. Ме с т а ко ја с у п о г о ђ е н а е п и д е м и јом и п о р а с т и оп а д а ње с м р т н о с т и Ме с т о г о д и н а година V I I V I I I IX X XI X I I I I Ириг преко 400 пре ко Не ра дин кон ту ма ци ја, без ку ге Гр г е т е г 31 до 9. IX 31 7 без ку ге К р у ш е д о л с к и П р њ а в о р 17 осо ба до 15. IX 9 23 до 10. XI б ез ку ге Ша трин ци без ку ге бе з ку ге Р и в и ц а Ја з а к Ве ли ки Ра дин ци без ку ге В у ко в а р без ку ге 58 бе з ку ге Гр г у р е в ц и без ку ге Б е ш е н о в о без ку ге 1 2 бе з ку ге Б е ш е н о в ач к и П р њ а в о р без ку ге К а м е н и ц а 2 б е з к у г е У вре ме нај ве ће см рт но ст и до не та је од ред ба да у сва ком мест у у ко јем с е по ја ви ла к у г а бу де од р е ђе но по не ко л и ко љу д и ко ји ма ће с е од р е д и т и од р е ђен бр ој к у ћ а ко је ће св а ког ју т ра п р е гле да т и и о евен т у а л ној су м њи о по ја ви бо ле сти оба ве сти ти ле ка ра. Ме ђу тим, не са мо да је би ло те шко п р она ћ и од г о в а ра ју ће о с о б е з а ов ај по с а о, већ је не по ш т о в а њ е п р о п и с а и да ље би ло п ри су т но. Би ло је по ро д и ца у ко ји ма су сви ч ла но ви обо ле л и од ку ге а за тим и по мр ли, а да их ни ко, из стра ха за соп стве ни жи вот, ни је 1 Умр ли од 2. ав гу ста до 9. сеп тем бра. 2 У овом ме сту по след њи су од ку ге умр ли у апри лу у кон ту ма цу.

50 282 с ах ра н ио, св е док с е т е ла н и с у по че ла ра с па да т и. Додатн и п р облем бил и су стра жа ри на кор до ну ко ји су и са ми по ти ца ли из окол них на се ља, па се де ша в а ло, да и з з а ра же н и х ме с т а п у ш т а ју у не з а ра же на по је д и не љу де, би ло као по зна н и ке, би ло из фи на н сиј ске ко ри с т и. Зна ју ћ и ко би мо гао да по мог не у ова квом ста њу док то ри су се обра ти ли кар ло вач ком ар хи е пи ско - пу Сте фа ну Стра ти ми ро ви ћу ( ) ко ји је пре ко свог ег зар ха, гр ге - т е ш ког ар х и ма н д ри та Ст е фа на А ва к у мо ви ћа, п и сао све ш т ен с т ву и па ро - х и ја н и ма и у м но г о ме до п ри не о на см и ри в а њу х а о т и ч ног с т а њ а, ш т о је би ла п р ва основа за искорењивање болес т и. Већ у а в г у с т у ег зарх је по слао п и смо у ко јем је све ш т е н и ц и ма за бра н ио у но ше ње по кој н и ка у ц р к ву, зат и м је од р е д ио да у м рле б е з и к ак в ог п рис ус т в а пор од ице и л и познан ик а од не с у на г р о бљ е, у з а си с т ен ц и ју о с о ба ко ји ма је с а х ра њи в а њ е по с а о, и на р е д ио да не до зв о ле це л и в а њ е по кој н и к а. Ис т о в р е ме но з а т ра ж ио је од све штен ства да од мах затворe све цр кве и да ли тур ги је др же под ве дрим не бом, али ње го ве на ред бе ни ко ни је ис пу нио, цр кве су и да ље би ле о т вор ене, ја вн и сп р овод и и пог р е бне ра дњ е у ве зи с њи ма и з в р ша в а не су к а о да не ма еп и де м и је. И а ко је ви с о к а је ра р х и ја сх в а т а ла сву ко ри сно с т ових ме ра, ни же све штен ство ни је, а још ма ње па ро хи ја ни, па не са мо да у а вг у с т у н ис у по с л у ш а л и А в а к у мо ви ће в е н а р ед б е, нег о с у целе ц р к в е би ле о т в о р е не, а с а х р а не о р г а н и з о в а не с о т в о р е н и м с а н д у ц и м а. Кра јем го ди не сâм ар хи е пи скоп Сте фан понoвио је на ре ђе ња из ра ни јих по сла ни ца, по ко јим ни свешт eници не мо гу би ти бли зу по кој ни ка осим к а да г а п ри че ш ћу ју, а л и да и т а да т о ч и не к а ш и ком коју пос ле п ричеш ћ а од ма х мо ра ју спа л и т и. На к ра ју је а р х и е п и скоп з а бра н ио св е ш т ен с т ву и на ро ду да уоп ште постe (ка да је у но вем бру по чео бо жић ни пост), ис по ве да се и при че шћу је, сем у слу ча ју ка да је реч о осо ба ма ко је су на с ам рт и. З а л аг ањ е с рпске јер а рх ије и пош т о в а њ е с а н и т е т ск и х п р о п и с а зна чај но с у до п ри не л и је њ а в а њу еп и де м и је [АСА Н У К, М П А А, 77, 78, 80, 85, 87 89, 91, 96/1795. и 178/1796. и МПА Б 25 I II, 26, 27, 28, 30 I V/1795, 64, 65 I VI/1796; Кр стић 1940]. На кон ок т о бра до ш ло до је њ а в а њ а к у г е је р с у т а да з а в р ше н и сви пољ ски ра до ви па ни је долазило до мешања здравог и зараженог станов н иш т ва. Тек т а да су мо гл и би т и сп р о ве де н и сви п р оп иси п р от и в к уг е, који су под разу ме ва ли изо ла ци ју, би ло ку ћа у ко ји ма су жи ве ле или умира ле з а ра же не о с о б е, би ло ч и т а ви х на с е љ а и под ру ч ја. У т у св р х у по р ед с т ра ж а с а с т а в љ е н и х од до ма ћег с т а нов н и ш т в а ра с по р е ђе на је и в ој ск а и т о у сви х пе т ко р дон ск и х, од но сно, са н и та р н и х л и н и ја: Ма н ђе ло ш к у, ко ја је на зва на по се лу у где је бо ра вио гла ви док тор, а ко ја је пре се ца ла Срем по по ло ви ни из ме ђу Ду нава и Саве; Бачка, на обали Дунава, посебна стража рас по ре ђе на по Вен цу, ко ји је као врх пла ни не био по го дан за спре чав а њ е к р е т а њ а с т а нов н и ш т в а ; т зв. За па д н и кор дон код Ву ко в а ра ; и Вој на гра ни ца, ко ја је већ по сво јој на ме ни би ла са ни тар ни кор дон. Дру га чињ е н и ца ко ја је до п ри не ла смањ ењу еп идем ије била је у вези с под из ањ ем кор до на, од но сно њи хо вим чвр шћим за тва ра њем чи ме је до дат но спре - че н а ком ун ик а ц и ја и з ме ђу з а р а же н и х и не з а р а же н и х о бл а с т и, а л и п р е св е г а ов о ме је до п ри не ло ко нач но од в а ја њ е ок у же н и х у по с е б не о бјек т е.

51 283 То ком сеп т ем бра и ок т о бра из ва н ве ћ и не на се ља по д и г н у т и су објек т и за сме ш т ај б о ле сн и к а ко ји с у т а ко од в о је н и од с у г ра ђа на. Бр з о с е по к а з а ло да је овај по тез био до бар, па иа ко је број умр лих у кон ту ма цу био ви сок, бр ој новоз аражен и х и зв а н њ ег а био је мал и, г от ово з анемарљи в. У в р еме к а да је ле че њ е к у г е би ло б е з п у но на де, ов а к в а ме ра би ла је не о п ход на, а на до ла зе ћ а зи ма са мо је ус по ри ла к ре т а ње с т а нов н и ш т в а и ок ре н у ла г а и з о ла ц и ји. Од в а ја њ е и од в о ђе њ е на ле че њ е он и х ко ји с у з а ра же н и, а по - том и свих оста лих (при ме ра ра ди сви ста нов ни ци Ири га мо ра ли су да п р о ђу ше с т о не де љ н у кон т у ма ц и ју у в р е ме к а да је к у г а в а ћ п р е с т а ла, па је т а ко на с е љ е не ко в р е ме би ло по т п у но п у с т о) до п ри не л и с у је њ а в а њу еп и де м и је, а по т ом њ е ном искор ењив ању. И а ко је о тпор с т ановн иш т а з а одва ја ње од по ро ди ца и из на се ља био из у зет но ви сок, иа ко су му се ду го опира ли (јер је смрт ност у кон ту ма ци ма би ла ве ли ка, а сахране без икак ви х по г реб н и х све ча но ст и) и пак је, у з по д р ш к у п ра во слав не ц р к ве, народ по че о да у ви ђа ко ри сне послед ице овак ве по л и т и ке. Бе з об зи ра на т о ш т о се изо ла ци ја оку же них, за ко је се зна ло да ће нај ве ћим де лом умре ти, мо гла с м а т р а т и (с а с т а н о в и ш т а с а в р е м е н и к а је с м а т р а н а) н е х у м а н и м г е с т ом, ко ји к р ш и па т ри ја р х а л не нор ме ж и в о т а и о би ча је, је д и но је је да н ов а к а в по тез мо гао да до ве де до то га да чи та ва на се ља не оста ну без сво јих станов н и к а. Ко л и к и је на пор уло ж и ла с рп ск а ц р к ва да би по д р жа ла ле к ар ске ме р е св е до ч и ч и њ е н и ца да је, по р ед з а т в а ра њ а ц р к а в а, оп р о ш т а ја у в е зи с по с т о ви ма и сви м са к ра л н и м ра д ња ма, с та нов н и ш т ву п ред с та ви ла да је јед на од нај в а ж н и ји х в р л и на х ри ш ћ а н с т в а с а мо о д р ж и в о с т и да к у г у не сме ју да сма тра ју фа та ли стич ки, ка ко су је сма тра ли у пр во вре ме, већ да с е п р о т и в њ е мо г у и т р е ба ју б о ри т и. Уко л и ко с у по ш т о в а н и с а н и т е т ск и прописи, пре свих одва ја ње за ра же них осо ба или це лих по ро ди ца од не заражен и х, ш и ре ње бо ле с т и је ла ко сп ре ча ва но и она је бр зо ис ко ре њи ва на. Уп ра в о з а ов о по с т о је д в а п римера, с ела Гр г е т ег и Б е ше но в о. У Гр г е т е г у с у с е љ а н и по с ле по че т ног с т ра х а од к у г е п ри х в а т и л и св е с а в е т е ле к а ра: од в е л и с у з а р а же не по јед и нце и л и по р о д и це у кон т у м а ц и по с т а в и л и стра жу око се ла, та ко да је го то во по ло ви на за ра же них у вре ме у м р л а до ус по с т а в љ а њ а ови х мер а, а о с т а л и у кон т у ма ц у, т е не ко л и ко о с о ба ко је н и с у по ш т о в а ле п р о п и с е и би л и у кон т а к т у с а с т а нов н и ц и ма Не р а д и н а, код ко ји х је у и с т о в р е м е к у г а п у с т о ш и л а с е л о. Б е ш е н о в о је д ру г и п р и ме р к ако је б рз а р еа кц ија, ов ог п ут а с ам и х с ељ ан а, д ов ел а д о и з о л а ц и је и у н и ш т е њ а к у г е, је р с у п о р о д и ц у у ко јој с е ја в и л а с а м и м е - шта ни изо ло ва ли, те се у се лу ви ше ни ко ни је раз бо лео [Симоновић 1995; Кр стић 1940]. Нај ви ше љу д и с т ра да ло је у п ра во у ме с т и ма где са н и т ар н и п р о п и си од по че т ка н ису по ш т о ва н и, од но сно та мо где је у т и цај на род н и х оби ча ја на по греб не све ча но сти био пре су дан (ви де ти та бе лу 2). Ириг у ко ји је упуће но нај ви ше ле ка ра и на ко ји се обра ћа ла по себ на па жња, био је ме сто у ко је је нај п р е с т и з а ле св е м и т р о по л и ј ске по с ла н и це и на р ед б е, ода к ле с у да ље упу ћи ва не у се ла тог цр кве ног окру га. Иа ко је био у бли зи ни ми тропо лиј ског се ди шта, ду го вре ме на ни је мо гло да се ста не на пут оби ча јима к у па њ а и це л и в а њ а по кој н и к а, но ше њ а у о т в о р е ном с а н д у к у, по т ом

52 284 ок у п љ а њу љу д и у ц р к в а ма око по кој н и к а (ко је је би ло з а бра њ е но). Ве ће п ри су с т во љу д и на ма лом п ро с т о ру ола к ша ва ло је ш и ре ње за ра зе. Ово су ујед но основ ни раз ло зи да је у Ири гу то ли ко љу ди по мр ло, а слич на судби на из истих раз ло га, за де си ла је се ла у ње го вој око ли ни, пре свих Нера дин и Гр ге тег, где је за ра за по ко си ла не што ви ше од че твр ти не ста нов - ни штва, што је у од но су на Ириг, ду пло ма ње. При мет но је да је од 13 ме ста у ко ји ма се ја ви ла епи де ми ја чак че ти ри би ло у ма на стир ској близи ни, или су ди рект но би ла ма на стир ски по сед, а по што су ова се ла би ла си ро машнија у односу на остала социјал ни положај је био један од узро - к а на п р е до в а њ а з а ра з е. О в а ч ињ ен ица би ла је по зна т а и с а в р е ме н и ц и ма, је р су се за ра зе нај че ш ће јав љале и најбрже ш ириле у овак ви м с ред инама, где је си ро ма шно ста нов ни ш т во, уз ло ш у ис хра н у, ж ивело у нех иг ијенск им усло ви ма. С д ру ге ст ра не, ме ста у ко ји ма су п ро пи си бо ље п ри ме њи ва ни, а на род н и оби чаји забрањиван и п рош ла су са знатно мањи м бројем у м рл и х. Ле т а л и т е т ко ји је и и на че био ви с ок з а св а к у еп и де м и ју к у г е, по к а з а о с е та квим и на ју гу Хаб збур шке мо нар хи је и је ди но у од но су на сва оста ла ме с т а д р а с т и ч но сма њ е њ е с е ви д и у Ву ко в а ру, где је п рис ус т в о лек ар а би ло в е ће, п р о св е ће но с т на р о да ја ча, а с а н и т а р н и п р о п и си б о љ е по ш т о - в а н и, ш т о је до п ри не ло бр зој и зо ла ц и ји ок у же ног под ру ч ја, ма њ ем бр о ју за ра же них и, на кра ју, сма ње ном ле та ли те ту. Та бе ла 2. Смрт но си у ме сти ма у ко ји ма се ја ви ла епи де ми ја Ме с т о Б р ој с т а н ов н и к а Број о б о л е л и х Број у м р л и х % умр лих у од но су на број стан. Ле т а л и т е т И риг ,90% 75,1% Не ра дин ,90% 80,8% Гр г е т е г ,80% 76,6% К р у ш е д о л с к и П р њ а в о р ,60% 76,5% Ша трин ци ,90% 75,0% Р и в и ц а ,03% 83,3% Ја з а к ,10% 84,3% Ве ли ки Ра дин ци ,30% 76,1% В у ко в а р ,03% 42,3% Гр г у р е в ц и ,40% 88,0% Б е ш е н о в о ,30% 100,0% Б е ш е н ов с к и П р њ а в о р ,80% 71,4% К а м е н и ц а ,04% 70,5% УКУПНО ,50% 75,3%

53 285 Не по ш т о в а њ е од р ед б е да с е сви по кој н и ц и з а ра же н и к у г ом мо ра ју са хра њи ва ти на јед ном ме сту, до ве ло је до то га, да су из стра ха да не ће би т и по ш т о в а н и о би ча ји у в е зи с по г р е б ом, м но г и по кој н и ц и с а х ра њ е н и на ли цу ме ста где су на ђе ни њи хо ви ле ше ви, што се пре све га од но си ло на Ири г. Та ко с у ба ш т е, њи в е, ви но г ра д и и по љ а би л и п у н и ра з ба ца н и х п л и т к и х р а к а и з ко ји х с е ш и рио не о п и си ви см р а д. У по че т к у о т к ри ће г р о б н и ца н и је би ло ла ко, а л и к а да је у фе бру а ру к у г а в ећ је њ а в а ла или је у мно гим ме сти ма ви ше ни је би ло, а ка ко је би ло нео бич но то пло за то до ба го ди не, по ка за ла су се сва ова ме ста. Док тор Шра уд је од мах п ри ме т ио да ле ше ви у њи ма мо г у к а сн и је и з а зв а т и б о ле с т и, на р о ч и т о је р с у до л а зи л и у до д и р с ат мо с ф е р ском в о дом ко ја је ко ри ш ће н а з а п и ће. Та ко с е мо рало п р едузет и њихово ископав ањ е и п р оп исно сах рањив ањ е, ш т о је код нар ода и з азв ало нез адов ољс т в о. Не обр аз ов ан и људ и с у ов ај ч и н сма т ра л и з а ск р на в љ е њ е г р о б о в а и не по ш т о в а њ е по кој н и к а па сматра ју ћи ово за грех, ни су до зво ља ва ли екс ху ма ци ју, че сто кри ју ћи ра ке, с т а в љ а њем се на и л и ђу брет а п реко њи х, сејањем поврћ а, са дњом воћ а на њи ма итд. Ипак, ве ћи на ле ше ва је от ко па на и за то су на пра вље не по себ не спра ве уз по моћ ко јих се све ра ди ло без фи зич ког кон так та из ме ђу по којн ик а и р а дн ик а који с у т о о бав љ ал и. О в а ко и з в а ђе не ле ше в е с т а в љ а л и су у смо лом на ма зан сан дук, ко ји су по том но си ли на гро бље, ски да ли и спа љи в а л и оде ћу, по ла г а л и т е ла у ра к у, а к а сн и је с у и с а ме с а н д у ке спаљи в ал и. Раке и з који х с у и х в ад ил и с у р а с ко п а в а л и и п р в о по с и п а л и сир ћем, за тим у њи ма ло жи ли ја ку ва тру и на кра ју оста вља ли да мраз и С у н це и з ву к у све и з њи х, па и х по т ом з а т р па ва л и. Тек сп р овођењем ови х ме ра, прекидом свих погребних обичај них рад њи, уз аси стен ци ју кар ло - вач ког архиепи ско па, над зор ле ка ра и стро гу за бра ну кретања преко кор - дон ск и х л и н и ја, за у с та в ље но је ш и ре ње, а по т ом и су зби ја ње за ра зе, ко ја на тај на чин ни је ушла ду бље на про стор Хаб збур шке мо нар хи је, што би не сум њи во до ве ло до ве ће смрт но сти [АСАНУК, МПА Б 65 VI IX, 66, 67, 70/1796; Си мо но вић 1995]. * * * По ја в а к у г е на ју г у Х а б з бу р ш ке мо на р х и је и и з а зв а ла је с т ра х у це лој д р ж а ви и х а о т и ч но с т а њ е ме ђу с т а нов н и ш т в ом Ср е ма, где с е еп и де м и ја ра ш и ри ла. Пок аз ало с е да су п р ед поче тном фазом б олес т и са ни тар ни про пи си и це локупно здравствено законодавство били немоћни и да је од њих би ло ја че пра зно вер је, вер ски и на род ни оби ча ји у ве зи с по греб ним рад ња ма што је до при не ло да љем ши ре њу епи де ми је. По ро - д и ч не, р од би н ске и л и п ри ја т е љ ске в е з е н и с у мо гл и да з а д р же н и не п р о - б ој н и с а н и т ра н и кор до н и, ш т о је у з р о ко в а ло да с е к у г а п р о ш и ри и з в а н з а ра же н и х на с е љ а. Тек с а ра д њ ом в ој н и х, св е т ов н и х и ц р к в е н и х в ла с т и ор г а н и з о в а н и је с е п ри с т у п и ло сп р е ча в а њу ш и р е њ а еп и де м и је и њ е ном ис ко ре њи ва њу. Ц р к ва је сво ји м с та вом да се у све м у мо ра п ро ла г о д и т и и по д р жа т и са ни тар не п ро пи се, зна чај но до п ри не ла овом ци љу. Тек по че т ком по ка за ле су се све ко ри сти ова кве ак ци је др жа ве и цр кве ка да је епиде ми ја изо ло ва на и уни ште на, а на тај на чин спре че на ве ћа ка та стро фа.

54 286 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Ар х и в СА Н У у Срем ск и м К ар лов ц и ма. М и т р о по л и ј ско -па т ри јар ш и ск и ар х и в. Фон д А и фонд Б (у тек сту: АСА НУК, МПА А или Б ). Ар хив СА НУ у Бе о гра ду ; 7253 (у тек сту АСА НУ). Га в р и ло в и ћ, В. (20 0 9). По д а ц и и з Вуков а рског п р о т о ко л а о сп р е ч а в а њу к у г е у С р е м у го ди не, Из во ри о исто ри ји и кул ту ри Вој во ди не, Но ви Сад, Кр стић, В. (1940). Окру жни це све штен ству за вре ме ку ге у Сре му и го ди не. Б е о г р а д: Би б л и о т е к а це н т р а л ног х и г и је н с ког з а в о д а. Ми ка ви ца, Д.; В. Га ври ло вић и Г. Ва син (2007). З н а м е н и т а д о к у м е н т а з а и с т о р и ј у срп ског на ро да Но ви Сад: Фи ло зоф ски фа кул тет. Шра уд, Ф. (1995). Исто ри ја ку ге у Сре му Но ви Сад-Ириг: На уч но дру штво з а и с т о р и ју з д р а в с т в е не к у л т у р е В ој в о д и не. Га ври ло вић, С. (1979). Срем од кра ја XVII д о с р е д и н е XVI II в е ка, Ф илоз о фск и ф ак у лт е т, Но ви Сад. Га ври ло вић, С. (1996). Епи де ми ја ку ге на Бал ка ну и сред њем По ду на вљу од кра ја XV до XIX ве ка, Зборник радова: 200 -годи шњица сремско -иришке куге, Но ви Сад, Јо вин, С. (1986 ). Здрав стве не при ли ке и здрав стве но -ка дров ска ситуација у Бач -бодро - шкој ж у па ни ји у вре ме до но ше ња За ко на о зд рав ст ву из Ac ta historica medicinae, s t o m a t o lo g i a e, p h a r m a c i a e, v e t e r i n a e, XVI, 1: Јо ви н, С. (1998). Ис т о р и ја м е д иц ин е и з д р а вс т в ен е к ул т у ре н а т л у д а н а ш ње Вој в о д и н е. Но ви Сад: М а т и ц а с р п с к а. Јов и н, С. (198 0). Ув о ђ е њ е н а д з о р а н а д у м р л и м а н а т е р и т о р и ји В ојв од ине и с т а в С р пс ке п р а в о с л а в не ц р к в е, Ac t a h i s t o r i c a m e d i c i n a e, s t o m a t o lo g i a e, p h a r m a c i a e, v e t e r i n a e, 1 2: Ко стић, М. (1932). Гроф Ко лер као кул тур но про свет ни ре фор ма тор код Ср ба у Угарској у XVI II ве ку, Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Ми ле кер, Ф. (2003). Б а н а т с ке и с т о р и је, Вр шац: Град ски му зеј Вр шац и Угао. Нин ко вић, Н. (2012). Па стир ске по сла ни це ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа, Вој в о ђ а н ски про стор у кон тек сту европ ске исто ри је, Но ви Сад, Ор лић, Ђу ро (1958). Ку г а у В ој в о д и н и и с у с јед н и м по к р а ји н а м а од г о д и не, Збор ник за дру штве не на у ке, Ма ти ца срп ска, 19: Пе ци њач ки, С. (1975). По да ци о ку ги у Беч ке ре ку, Де ски и Ђа ли, Збор ник за истор и ј у Ма т и ц е с р п с ке, 11: По по вић, Д. Ј. (1955). Ср би у Ба на ту до кра ја осам на е стог ве ка, Бе о град: СА НУ. Си мо но вић, Р. (1995). Ку га у Сре му Но ви Сад: Срп ска чи та о ни ца. Трич ко вић, Р. (2013). Б е о г р а д с к и п а ш а л у к , Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Шви кер, Ј. Х. (1998). По л и т и ч к а и с т о р и ја С р б а у Уг а р с кој, Но ви Сад-Бе о град: Ма ти ца с р п с к а и Г у т е н б е р г о в а г а л а к с и ја. Al le, J. L. Von (1831). K u r z e G e s c h i c h t e d e r i m 18. Ja h r h u n d e r t s o s c h r e k li c h v e r h e e r e n d e n Pest, nebst der da mals an ge wand ten Präservativ-und He i mit teln, Emünd. Bac ci, L. M. (1998). Eu ro pa und se i ne Men schen, ei ne Bevölkerungsgeschichte, C. H. Beck Eu ro pa Ba uen, Romа-Ba ri. Ba i ley, D. (2011). The pla gue. New York: The Ro sen Pu blis hing Gro up. Black, Ј. (1990). E ig h t e e n t h C e n t u r y E u r o p e. Lon don: Mac Mil lan Press LTD. Broc kha us die Encyklopädie (19 96 ). Si e b z e h e n t e r Ba n d, L e ip z ig M a n n h e i m. Gün, I.; G. Schäfer und D. Groß (2009). Med iz in i s c h e Ve rs o rg u n g u n d G es u n dh ei ts v e rh a lt e n i n d e n d on au s c h w ä b i s c h e n S ied l u n gs g e b ie t e n B a n a t u n d S a t h m a r i m v o r m a l i g e n Un garn ( ), Kas sel: Me di zin geschic hte im Rhe in land, Kas sel, Ham mer, von A. (1839). Geschic hte der Pest die von bis 1740 im Te me swa rer Ba na te he rrschte. Te me swar: Ge druckt und im Ver la ge bei Jo seph Be ic hel.

55 287 He i del, S. (2006). Die Pest in Europäischen Städten, Tec hnische Universität Chem nitz. Ka ser, Karl (1997). Slo bo dan se ljak i voj nik, Tom II, Za greb: Na pri jed. Kühber ger, S. (2011). Die Pest- Ei ne gefährlich -an stec ken de Krank he it. Die let zte Pe ste pide mie 1713 in Wi en. 300 Ja hre Karl VI Spu ren der He rrschaft des let zten Ha b s b u r ge s, Lesky, E. und А. Wan drus zka (1973). G era rd va n S w iete n u n d sein e Z eit, Bu ndesm in ist er iu m s für Wis sen schaft und For schung, Graz. Müller, W. (1883). Ger hard van Swi e ten, Bra umüller, Wi en. Schme ic hler, N. (2013). Re a k t i o n e n a u f d i e Pe s t: D i e Ne u z e i t e n t s t e h t, H a m b u r g: B e c h e lo r Ma ster Pu blisching. Schwic ker, J. H. (1883). Geschic hte der österreichischen Militärgrenze. Wi en und Teschen: Ver lag von Karl Proc ha ska. Ske nd er o v i ć, R. ( ). Z d r av s t ve n e r e fo r m e M a r i je Te r e z i je u sl avo ns ko m P r ov i nc ijal u i G e n e r a le n o r m a t i v u m s a n i t a t i s i z 1770, S c r i n i a sl a v o n i c a, 5: Svo bo da, F. (1886). Pro gramm des k. k. Sta ats-gymna si um zu Kla gen furt, Bu ch d r u cker e i d e r St. He r m a go r a s - Br u d e r s ch a f t i n K l a ge n f u r t. To do ro vić, K. (1969). Ku ga, u: Me di cin ska en ci klo pe di ja. Za greb: Jugoslаvenski leksikografski za vod, IV: Va n i č ek, F. (1875). S p et ialge sc hichte d e r Militä rg re n ze, Band I, Aus der ka i ser lich-königlichen Hof- und Sta at sdruc ke rei, Wi en. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R DEATH BET WE EN SA NI TARY RE GU LA TI ONS AND FOLK CU STOMS (PLA GUE IN SREM IN 1795 AND 1796) by G O R A N VA SI N go r a n va si ya ho o.c om N E NA D N I N KO V IĆ n e n a d n i n ko v ya ho o.c om Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Phi lo sophy, De part ment of Hi story Dr Zo ra na Đin đi ća 2, No vi Sad, Ser bia SUM MARY: The de ve lop ment of hu man ci vi li za tion has been ac com pa nied by at tempts to era di ca te con ta gi o us di se a ses, such as pla gue, which had a sig ni fi cantly high let ha lity thro ug ho ut hi story. In that re spect, in the 18 th cen tury the Hab sburg Mo narchy i n t r o d u c e d, a t f i r s t, va r i o u s r e g u l a t i o n s, a nd a f t e r wa r d s c om p r e he n si ve pu bl ic he a lt h le - gi sla tion. This way, many qu e sti ons we re re sol ved, first and fo re most how to pre vent the sprea d of a n e pi de m ic. T he se re g u la t i on s g re atly con t r a st e d t he fol k cu st om s a nd re l i g i o u s prac ti ce re la ted to burying the dead. This pa per pre sents two con tra sting phe no me na at the ti me of the pla gue epi de mic in Srem in the years of 1795 and On the one hand, me a su res we re ta ken to fight the epi de mic, and on the ot her hand, the re we re folk cu stoms re la ted to bu rial pro ce du res which had a ne ga ti ve ef fect on the spread of the di se a se. KEYWORDS: pla gue, Srem, folk cu stoms, sa ni tary re gu la ti ons, epi de mic

56

57 UDC ( ) DOI: /ZMSDN S ОРИГИНАЛНИ НА УЧ НИ РАД П РИ ЗН А ЊЕ Д Р Ж А ВА У М Е ЂУ Н А РОД НОМ П РА ВУ: СЛ У Ч А Ј КО СО ВА И М Е ТО Х И Ј Е Т И ЈА Н А Ш У Р Л А Н К р и м и н а л и с т и ч ко по л и ц и ј с к а а к а де м и ја Ца ра Ду ша на 196, Зе мун, Ср би ја t i ja n a.s u r l a p a.edu.rs САЖ Е ТА К : П р и з н а њ е д р ж а в а к л а си ч а н је и н с т и т у т међун ар одног ја в ног п р а в а. Ра з но л и ко с т у њ е г о в ој п р и м е н и, н е по с т ојањ е но рм ат и в н е дефи н иц ије појм а, к а о и њ ег ов е б р ој не о с о б е но с т и по с т о ја но од р ж а в а ју по т р е бу з а п р о у ч а в а њ ем. У ов ом р а д у а н а л и зи р а н је и н с т и т у т п ри зн а њ а у д в а о снов н а ко р п у с а т е о ри ј ском, п ри к а з ом о снов н и х по с т у л а т а пој м а п ри зн а њ а, и п ри ме њ е ном, п ри к а з ом к а р а к т е ри с т и к а п ри зн а њ а н а с л у ч а ју Ко с о в а. Ус лед спе ц и фи ч ног по ло ж а ја С р би је у од но с у н а Ко с о в о, по с е б н а п аж њ а у ов ом р ад у посв ећ ен а је међун ар одноп р а вном с т ат у с у Ко с ов а и Ме то хи је, тј. осно ва ма за да ва ње и не да ва ње при зна ња овом ен ти те ту. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Бри сел ски спо ра зум, кон сти ту тив ни еле мен ти држа ве, на ста нак др жа ва, (не)при зна ва ње Ко со ва и Ме то хи је, по јам при зна - њ а, т е о ри је п ри зн а њ а При зн ањ е п ри п а д а оној к а т е г о ри ји п р а в н и х и н с т и т ут а ч и ји по ја м н и је јед но зна ча н н и у т е о ри ји, н и т и у п ра к си [ Kel se n 1969: 590]. Уз ову по че т н у кон с т а т а ц и ју в р е д и на по ме н у т и и да а спек т б е з ког а не п р о т иче ни јед на рас пра ва о при зна њу је сте и пр о бле ма ти зо ва ње есен ци јал ног кара к т е ра овог и н с т и т у т а да л и је п ри зна ње уоп ш т е п ра вн и и нс т и т у т и л и jе пак реч о чи сто по ли тич кој ка те го ри ји [Крећа 2010: 161; Shaw 2003: 369; Grant 1999: 2]. На слов овог ра да од го во ра на по ста вље но пи та ње при зна ње је сте п ра в н и и н с т и т у т, у т е ме љен у по л и т и ч кој во љи, као и сва к и д ру г и п ра в н и акт. Јед на је од најстаријих међународноправних катего рија, добро познат а и к ла си ч ном и с а в р е ме ном ме ђу на р од ном п ра ву. Од к ла си ч но п ра в не фи зи о но м и је п ри зна њ а до да на с н и је с е м но г о од ма к ло. И па к, ра з лог з а по нов но в ра ћ а њ е ра с п ра ви о ов ом и н с т и т у т у ле ж и у њ е г о в ој и з ра зи т ој ва жно сти за Ср би ју у овом тре нут ку. Да ра з ма т ра њ е и н с т и т у т а п ри зна њ а н и је p a s se по нај б о љ е до к а з у ју при ме ри упра во с на ших про сто ра. До га ђа ји на простору Балкана од по -

58 290 чет ка 90 -их го ди на 20. ве ка, па до да на шњих да на пру жа ју оби ље ма те рија ла и при ме ра, те от кри ва ју по тре бу за по нов ним раз ми шља њем о ка ракт е ри с т и к а м а п ри зн а њ а, пој мов ном од р е ђ е њу, т е њ ег ови м фу н кц ијам а 1. Држава Србија на шла се ди рект но у ста ту су објек та признавања од стране д ру г и х д р ж а в а, а л и и с убјект а дав ањ а п ри зна њ а и од би ја њ а да в а њ а при зна ња но во ство ре ним др жа ва ма [Hil le 1995: ]. Го то во сва призна њ а, ус ле д и ла по с ле ра з би ја њ а СФРЈ, би ла с у де л и к ат на (по нај ма њ е у слу ча ју при зна ња Ма ке доније и Словени је), исто риј ским на сле ђем оп те - рећена (пре вас ходно у односу на Хрватску) и у националном смислу емо - т и в на и т е г о б на ( Хр в ат ск а, к а о и Б о сна и Хе р це г о ви на). Ст а т ус Ко с о в а и Метохије, те тема признања овог ентитета, да нас пред ста вља пра ви Гор - д и јев ч в ор з а це ло к у п н у ме ђу на р од н у з а јед н и ц у 2. Те ма п ри зна њ а до дат но је а кт уе л из о в а на по т п и си в а њ ем Бри с е л ског спо ра зу ма 3, т е За к љу ч ком Ус т а в ног су да Ср би је у п ред ме т у о ус т а в но с т и овог ак та 4. Зна чај п и т а њ а (не) ус т а в но с т и Бри с е л ског спо ра з у ма у п ра в о ле ж и у п р о це н и е фе к а т а њ е г о в е с а д р ж и не, од но сно да л и с е ови м а к т ом да је при зна ње Ко со ву и Ме то хи ји или не. О ПОЈ МУ ПРИ ЗНА ЊА На јед но с т а в но п и т а ње ш т а је п ри зна ње не ма јед но с т а в ног од г о во ра. Бес к рај не су т е о риј ске ра с п ра ве о т о ме ш та је за п ра во п ри зна ње 5. С дру ге стра не, призна ње је из ра зи то опе ра тив на ка те го ри ја, с јаким међународно п ра в н и м п ра к т и ч н и м по с ле д и ца ма ко је и з а зи в а. Од ре ђе ње пој ма при зна ња углав ном се сво ди на став у ду ху де кла рат и в не и л и конст и т у т и в не те о ри је, д ва до м и нан та то ка м исл и, које међут и м 1 При зна њ е, на ра в но, н и је екс к л у зи в но т е ма Б а л к а на. При зна њ е с е мо же ра з ма т ра т и и н а п ри мерим а (не) п ри зн а њ а и з ме ђу Л и х т е н ш т ај н а и По љ ске, би в ш и х с о вје т ск и х р е п у б л и к а, п р и м е р и м а Ју ж н е О с е т и је, Аб х а з и је, Н а г о р н о К а р а б а х а, Тај в а н а, С е в е р н о г К и п р а, Е г и п т а и Ери тре је, по том не што но ви ји при мер Ју жног Су да на, Па ле сти не и број ни дру ги. 2 У на с т а в к у т ек с т а у по т р е бљ а в а ће с е на и з ме н и ч но т е р м и н и Ко с о в о и Ме т о х и ја, и Косовo. Устав Ре пу бли ке Ср би је по зна је тер мин Ко со во и Ме то хи ја, док на при мер, Ку ма нов - ски спо ра зум од 9. ју на го ди не (Војно -технички споразум између Међународних безб ед н о с н и х с н а г а / КФ ОР/ и в л а д а С а в е з н е Ре п у б л и ке Ју г о с л а в и је и Ре п у б л и ке С р б и је), к а о и Бри се л ск и спо ра зу м од 19. а п ри ла г о д и не по зна ју т е р м и н Ко со во. Тре н у т но не по с т о ји по сто ја ност у упо тре би са мо јед не ва ри јан те на зи ва ју жне срп ске по крај не. 3 Пу н на зи в гла си Први споразу м о п ри нц и п и ма ко ји ре г у л и ш у нор ма л и з а ц и ју од но са (Fi r s t Ag r e e m e n t o f P r i n c i p l e s G o v e r n i n g t h e No r m a li z a t i o n o f Re l a t i o n s), за кљу чен 19. апри ла г о д и н е. 4 Устав ни суд Ср би је, За кљу чак од 10. де цем бра го ди не, Слу жбе ни гла сник Ре пуб л и ке С р б и је, бр. 13, 2. фе бру ар го ди не. 5 К л а с и ч н а д е л а о п р и з н а њу д р ж а в а : O p p e n h e i m L a s s a, I n t e r n a t i o n a l L aw: A Tr e a t i s e, L on d on, 1920; L a u t e r p a cht He r s ch, Rec ogn it ion i n I nt e r n a t i o n a l L aw, C a m b r id ge Un i ve r sit y P r e s s, 1947; Chen Ti-Chi ang, The In ter na ti o nal Law of Re cog ni tion With Spe cial Re fe ren ce to Prac ti ce in Gre at Bri tain and the Uni ted Sta tes, New York, 1951; Bri erly, J. L., The Law of Na ti ons, Ox ford: Cla r e n d on P r e s s, 1955; Kel s e n H a n s, Rec ogn it ion i n I n t e r n a t i o n a l L aw T he o r e t i c a l Ob s e r va t i on s, u : Leo Gross (ed.), In ter na ti o nal Law in the Twen ti eth Cen tury, The American Society of Interna - ti o nal Law, 1969, str ; но ви ја де ла: Grant Tho mas D., Re cog ni tion of Sta tes: Law and P r a c t i c e i n D e b a t e a n d Evo l u t i o n, G r e e n wo o d P u bl i s h i n g G r o u p, ; C r a wfo r d J am e s, T h e Cre a tion of Sta tes in In ter na ti o nal Law, Ox ford UP, 2006.

59 291 ди ја метрално супротно разумевају институт признања. Без детаљног улажења у концеп те ови х те о ри ја, за да љу рас п ра ву у ра д у по т реб но је ис та ћ и с л е д е ћ е. По д е к л а р а т и в н ој т е о р и ји п р и з н а њ е је а к т кон с т а т о в а њ а д а је од р е ђе на т е ри т о ри ја л на з а јед н и ца д р ж а в а. По кон с т и т у т и в ној т е о ри ји при зна ње је кон сти ту тив ни еле мент про це са на стан ка др жа ве, ко јим те - рит орија лна з а јед н и ца до би ја сво ју фи на л н у фи зи о но м и ју д р жа ве. И ба ш к а о ш т о на зи ви т е о ри ја к а з у ју по де к л а р а т и в ној т е о ри ји п ри зна њ ем с е де к ла ри ше да је не к а з а јед н и ца д р ж а в а, а по кон с т и т у т и в ној п ри зна њ ем с е не к а з а јед н и ц а кон с т ит уише у д рж аву. И ако с у ов ако п р едс т ав љ ене т е о ри је с а ма е с ен ц и ја њи хо в ог у че њ а, п ри л и ком де т а љ ног о бра з ла г а њ а долази до из ве сних од сту па ња, као по сле дица ре ал ности која се не уклапа ни у је дан мо дел у пот пу но сти 6. На име, т е о ри ја ме ђу на р од ног п ра в а, по с е б но с а в р е ме на, п р е т е же к а по и ма њу п ри зна ња у ок ви рима дек лараторне теорије, док понашање држава по ка зу је у ве ћи ни слу ча је ва упра во ка ра те ри сти ке при зна ња ка ко га при казу је конститутивна теорија. Несумњиво најизразитији пример конститут и ви с т и ч ког по на ша ња у п ро це су п ри зна ња д р жа ва по ка зу је Де к ла ра ц и ја о Ју г о с ла ви ји Ев р оп ске з а јед н и це од 16. де цем бра г о д и не у ко јој с у форм у л и са н и усло ви з а п ри зна ње но ви х д р ж а в а Сме рн ице з а п ризнање но вих др жа ва у Ис точ ној Евро пи и Со вјет ском Са ве зу [Крећа 2010: 166]. Вре ди ис та ћи, за рад бо љег раз у ме ва ња, да ове две те о ри је ни су ау тохт о не т е о ри је у н у т а р ме ђу на р од ног ја в ног п ра в а. На п р о т и в, оне с у од ра з знат но ш и р ег т е о ри ј ског усме р е њ а, с а гле да в а њ а кон цеп т а ме ђу на р од не за јед н и це, ме ђу на род ног п ра ва ње г о ви х гла в н и х и н с т и т у та и на ч и на на ко ји фу н кц ион ише, т е међун ар одне по л и т и ке. Кон с т и т у т и ви с т и и м а ју х р о но ло ш к и п ри мат. Вр е ме к ла си ч ног ме ђу на р од ног п ра в а је с т е под раз у ме в а ло п ри мат д р ж а в а Ев р о пе, п р е в а с ход но з а па д не, т е њи хо в о буд но кон тро ли са ње на ста ја ња нових држава и њихово иступање на међуна - р од н у сце н у [ Б а р т ош 1954: 198]. У т ак в ој ме ђу на р од ној з а јед н и ц и ла ко се мо же обра зло жи ти при зна ње као кон сти ту тив ни елемент појма државе. Период по усвајању Повеље У Н фаво ри зу је п ра во на са мо о п ре де ље ње, као пра во сва ког на ро да да од лу чи у ко јој и ка квој др жа ви же ли да жи ви, ш т о с а мо по с е би по д р ж а в а де к ла ра т и в н и п ри с т у п и нс т ит ут а п ризна њ а. По с т о јано с т д в а д и ја м е т р а лно с у п р о т н а, к а ко о б ја ш њ е њ а т а ко и п ри мењив ањ а и н с т и т у т а п ри з н а њ а, по ч и в а н а њи хо ви м с т ру к т у р н и м не до с т а ц и ма. Нер еш иви п р облем и, од ко ји х п а т е о ба кон цеп т а, б р ој н и 6 М. Б а р т ош, дос ле д а н де к л а р а т и вној т еорији, дефин ише п ризн ањ е к а о конс т а т ов ањ е ч ињ ен и це да је јед на т в о р е ви на д р ж а в а, а с а м и м т и м и с у бјек т ме ђунар одног п рав а [ Б а р тош 1954: 197]. А н д ра ш и, Ба ко т и ћ, Вук а с т акође под рж ав ају дек ларат и вн и к ара кт е р п ризнањ а; по њи ма но в а д р ж а в а по с т о ји, б е з о б зи ра на п ри зна њ е, т е ме љ ем п ра ви ла о бјек т и в ног ме ђу народ ног пра ва. На њу се од мах при ме њу ју пра ви ла ме ђу на род ног пра ва, ако не и сва, оно бар њи хов ве ћи дио [An drassy i dr., 19 98: 78]. С д руг е с т р ане О пе нх ајм, јед а н од н ајут иц ајн ији х п р ед с т а в н и к а ко н с т и т у т и в и з м а к а же д а д р ж а в а је с т е и п о с т а је м е ђу н а р од н а л и ч н о с т с а м о и ис кљу чи во кроз при зна ње [Oppenheim 1920: 134]. Или Ла у тер пахт, тво рац нај кон зи стент - н и је т е о р и је кон с т и т у т и в и з м а к а же д а д р ж а в а ч и ном п р и з н а њ а д обија п р а вн у е гз и с т е нц ију ко ји из во ди из во ље по сто је ћих др жа ва [La u ter pacht 1947: 45]. Шо, де кла ра ти ви ста, кон ста - т у ј е д а ј е п р и з н а њ е м е т од п р и х в ат ањ а одр еђ ен и х ф а кт и чк и х с ит у ац иј а и д ав ањ е њ им а прав ног зна ча ја, али тај од нос је ком пли ко ван [Shaw 2003: 185].

60 292 с у. Та ко, на п ри ме р, да би де к ла ра т и в на т е о ри ја би ла п ри ме њ е на мо ра ла би да по с т о ји ја сна и п р е ц и зна ф ор м у ла п р о це с а на с т а н к а д р ж а в е и б е с - по г о в ор но, ег з а к т но п р о це њи в а њ е ис п у њ е но с т и е ле ме на т а д р ж а в но с т и [Grant 1999: 4 5]. Кон сти ту тив на те о ри ја, с дру ге стра не схва ће на у ап со - л у т у, в о д и ла би к а по т п у ној не г а ц и ји е ле ме на т а д р ж а в но с т и и л и па к к а пот пу но ар би трар ној оце ни о њи хо вој ис пу ње но сти. Такође, конститут и в на т е о ри ја п р е т по с т а в љ а по с т о ја њ е хо мо г е не међунар одне з аједн ице, цен тра ли зо ва ног про це са до но ше ња од лу ка у ко јем би се усва ја њем одл у ке о п ри зна њу кон с т и т у и с а ле но в е д р ж а в е. Но, нај спор ни ји, у ова квим од ре ђе њи ма пој ма при зна ња, је не до стат а к оп ре де ље њ а фу н к ц и је п ризнањ а. Мо ж да би п ра ви л н и је п и т а ње би ло, не шта је при зна ње, већ ко ја је функ ци ја при зна ња, шта тај чин чи ни у међу на р од н и м од но си ма? У св ом нај кон з е р в а т и в н и јем и з ра з у фу н к ц и ја п ри зна њ а би с е по кон цеп т у де к ла ра т и в не т е о ри је св о д и ла с а мо на п у к у фор ма л ност, кон ста та ц и ју о на стан к у но ве д р жа ве [Kelsen 1969: 592]. У тој ви зу ри призна ње нема никакву функцију; оно је један пасиван и недело - тво ран чин. У ра з ра ђе ни јим де к ла ра тив ним те о ри ја ма пак, у ка зу је се на то да де к ла ра т и в но п ри зна ње је с т е а к т и ва н ч и н ч и н ко ји м се ус по с та в ља ју од но си из ме ђу но ве др жа ве и др жа ве ко ја да је при зна ње, те чин ко ји изази ва по сле ди це и на би ла те рал ном и на мул ти ла те рал ном пла ну. При с т а л ице кон с т и т у т и вне т ео рије п а к п ри зн а њ е сме ш т а ју у с â м п р о це с на с т а н к а д р ж а ве, оп р е де љу ју ћ и т и ме да је фу н к ц и ја п ри зна њ а да д р ж а в а на с т а не, да с е кон с т и т у и ше [O p p e n he i m 1920; L a u t e r pa cht 1947]. Тре ба има ти на уму да је при зна ње са мо ста лан прав ни ин сти тут. Оно се н а п р оце с н ас т ајањ а д рж ав а н ас т ав љ а, а у с амом п р оцес у н ас т а нк а не у че с т ву је. Ст о г а, п ри зна њ е не може да у т и че на п р о це с на с т а н к а д р ж а ве при зна њем се др жа ва не ства ра, као што се не при зна њем не мо же блок и ра т и на с т а на к д р ж а в е. По јам при зна ња мо же се пра вил но од ре ди ти са мо уколико у дефиниц и ју у не с е мо фу н к ц и ју ко ју п ри зна њ е в р ш и, од но сно п ра в не по с ле д и це ко је признање оставља по односе унутар међународне заједнице [Oppenhe i m 1920: 144]. Јер, при зна ње као прав ни ин сти тут не ко ре спон ди ра с др жа вом као фак тич ком по ја вом, већ с др жа вом као су бјек том пра ва. По - лазећ и с ова к ве по ла зне тач ке мо гло би се од ре д и т и да је п ри зна ње и н с т и- т у т по с р ед с т в ом ко г а д р ж а в а ко ја да је п ри зна њ е и з ра ж а в а св о ју в о љу да но во на с та л у д р жа ву сма т ра субјект ом међу на род ног п ра ва, ра в но п ра в н и м уче сни ком у ме ђу на род ним од но си ма и да с њом ус по ста вља ме ђу на родно п ра в не од но се (п ре ва с ход но д и п ло мат ске, као и да ск ла па ме ђу на род не у го во ре, п ри зна је јој п ра во у ч лањивања у ме ђу на род не ор га н и за ц и је и тд.) 7. При зна њем се за пра во јед ној фак тич кој тво ре ви ни да је пра во су бјек тиви т е т а, п ра в не л и ч но с т и у ме ђу на р од ној з а јед н и ц и. 7 Ова кво од ре ђе ње пој ма при зна ња на ли ни ји је де фи ни ци је усво је не од стра не Ин стит у т а з а м е ђу н а р од н о п р а в о у Ре з о л у ц и ји ко ја с е од н о с и н а п р и з н а њ е н о в и х д р ж а в а и н о в и х вла да од 1936 I n s t i t u t e o f I n t e rn at ion a l L a w, R es ol ut i o n c o nc e rn i n g the r ec o gn it i o n of new sta tes and new go ve r n m e n t s, Ad o p te d at Br u sse l s, April, Ре з о л у ц и ја о б ја в љ е н а у: American Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, Vol. 30, No. 4, Oc to ber 1936, pp

61 293 По с р ед с т вом ус т анове п ризнањ а п р епознајемо ра зл ик у и зме ђу он и х д р ж а в а ко је по с т о је к а о фа к т и ц и т е т и и он и х д р ж а в а ко је с у п ра в не л и ч- нос т и, с убјек т и ме ђу на р од ног п ра в а. Бр ој д рж а в а- фа кт иц ит ет а је мал и и ре дак; оне пред ста вља ју од сту па ње од ре дов ног, ју ри дич ког то ка од но - са, али их ипак има [R i n ga e r t 2011] 8. При ме р Ту р ске Ре п у бл и ке С е в е р н и Ки пар го во ри упра во у при лог то ме. Фак тич ки ова држава постоји про - с т и ре се на се ве р ном де л у ос т р ва, и ма ја сн у т е ри т о ри ју, г ра н и цом је оде - љена од јужног дела острва, фактичку власт и становништво; међутим призна ју је са мо Тур ска и Па ки стан [Мировић 2014: 995] 9. При ме р Па ле с т и не, д ру г и је п ри ме р, не з а о би ла з а н к а да с е г о в о ри о т е ма ма на с т а ја њ а д р ж а- ва и при зна ња [Cr aw ford 1990]. Де це ни је су про шле од ка да је Па ле сти на т вр д и ла да је д р жа ва до т ре н у т ка ка да је до би ла п ри зна ње ве ћ и не д р жа ва ме ђу на р од не з а јед н и це 10. Број ни су при ме ри у том ду гом пе ри о ду у ко ме Па ле с т и на н и је би ла п ри зна т а к а о су бјек т ме ђу на р од ног п ра в а, а да је с т е би л а т р е т и р а н а к а о с у бје к т ме ђу н а р од ног п р а в а. Н а п р и ме р, с а р а д њ а Ш в ед ске и П а ле с т и не п р е п ри зна њ а, а по с р ед с т в ом у г о в о ра о с а ра д њи с а П ЛО - ом, по т ом д и п ло мат ск и од но си, м и си ја П а ле с т и не у Ст ок хол м у мо гли би се тре ти ра ти као de fac to п ри з н а њ е. Пуно de iu re п риз н ањ е, e xe m pli c a u sa Швед ска је да ла тек го ди не 11. Нај ек с т р ем н и ји п ри ме р ен т и т е т а ко ји с е огла ша в а к а о д р ж а в а, а да н и је по д р ж а н н и јед н и м п ризна њем је при мер Со ма ли лен да, ко ји је про гла сио не за ви сност од Со мал и је г о д и не. Д р ж а в е ме ђу на р од не з а јед н и це сма т ра ју С о ма л и лен д ау т о ном ном о б ла ш ћу ме ђу на р од но п ри зна т е д р ж а в е С о ма л и је 12. По ја м п ри зна њ а кон ц и п и ра н у ск ла д у с њ е г о в ом фу н к ц и јом к а ра к- те ри шу два бит на еле мен та 1. при зна ње је пра во ета бли ра не др жа ве, 2. п ри зна њ е де л у је in ter par tes. 8 У ову ка т е г о ри ју спа да ју Тај ва н, зва н и ч но Ре п у бл и ка К и на, п ри знат од с т ра не 21 д р жав е ч л а н и ц е У Н и С в е т е с т о л и ц е; Ре п у б л и к а Аб х а з и ја п р и з н а т а од с т р а н е ш е с т д р ж а в а ч л а - н иц а У Н и т р и е н т и т е т а ко је т а ко ђ е н е м а ј у р е г у л и с а н с о п с т в е н и с т ат ус Јуж н а О с ет ија, На гор но Ка ра бах и Тран сдње стро вље; Ју жна Осе ти ја у истом ста ту су као и Аб ха зи ја ; Сах р а в и А р а п с к а Де м о к р а т с к а Ре п у б л и к а, н а т е р и т о р и ји З а п а д н е С а х а р е, п р и з н а т а од с т р а н е 84 др жа ве чла ни це УН; и Ко со во при зна то од стра не 108 др жа ва. Над свим овим те ри то рија м а с у в е р е н е д р ж а в е, ч л а н и ц е У Н т в р д е д а и м а ј у с у в е р е н и т е т Н а р од н а Ре п у б л и к а К и н а н а д Ре п у б л и ко м К и н о м, т ј. Тај в а н о м, Гр у з и ја н а д Аб х а з и јо м и Ју ж н о м О с е т и јо м, М а р о ко над Са хра ви Ре пу бли ком, Ср би ја над Ко со вом и Ме то хи јом. 9 С дру ге стра не, вре ди на по ме ну ти да Тур ска и Се вер ни Ки пар не при зна ју Ки пар. 10 У бу рн ој и с т ор ији одн ос а П ал ес т ин е и И з р а е л а и б о р б е П а л е с т и н е з а д р ж а в н о с т, је дан од да ту ма ко ји се сма тра за гра нич ни да тум по стан ка др жа ве је 15. но вем бар г о д ин е к ад а је П ЛО и зг л ас ал а Дек л ар ац иј у о н ез а в и с н о с т и. И а ко је и д а н а с с п о р н о д а л и Па ле сти на за до во ља ва све еле мен те др жа ве ве ли ка ве ћи на ме ђу на род не за јед ни це при знаје П а ле с т и н у к а о с у в е р е н у, не з а ви сн у д р ж а ву св е д р ж а в е aз и јског кон т ине нт а с и зу з е тком Ја п а н а и Ју ж н е Ко р е је, с в е д р ж а в е aф р и ч ко г ко н т и н е н т а с и з у з е т ко м Е р и т р е је, с в е д р ж а в е jужноамеричког кон ти нен та с из узетком Панаме и Ко лум би је. За ни мљи во је да др жа ве Европске уни је ни у овом слу ча ју не ма ју је дин ствен став, те су та ко Ру му ни ја, Бу гар ска, Че шка, Сло вач ка, Пољ ска, Ма ђар ска и Швед ска при зна ле Па ле сти ну. С дру ге стра не вре ди на по ме - ну ти да су то ком го ди не До њи дом Ује ди ње ног Кра љев ства Ве ли ке Бри та ни је, пар ла мент Фран цу ске, пар ла мент Ир ске, као и Европ ски пар ла мент за у зе ли став pro признања Па лестине; ви ше ви де ти на: ro parl.eu ro pa.eu /news/en/news-ro om /con tent/ ipr 01105/ html/eu r o p e a n -Pa r l i a m e nt-r e s o lu t io n -on -r e c og n i t io n -of -Pa le s t i n e -s t a t e h o o d. 11 Ви д е т и: ht t p: //n o r m a n f i n kel s t e i n.c o m / /10/ Ви д е т и: ht t p: //r e c og n i t io n. s o m a l i l a n d gov.c o m

62 294 Ве о ма је в а ж но нагласит и к ара кт е р п ризнањ а к а о п рав а д рж аве која да је при зна ње. Др жа ва мо же да ко ри сти сво је пра во, али и не мо ра. Призна ње ни је пра во но во на ста ле др жа ве да бу де при зна та. Уко ли ко би но во - на ста ла др жа ва би ла ти ту лар пра ва на при зна ње, ти ме би би ла ау то мат - ски кре и ра на оба ве за за дру ге др жа ве да при зна ње да ју, те ти ме и од го вор - ност уко ли ко то не учи не [Brown l ie 20 03: 89]. Пропаг ирање п ризнањ а к а о п ра в а но в о с т в о р е не д р ж а в е н и је не по зна т о у т е о ри ји, а л и би оно, по р ед бр ој н и х ра з ло г а ко ји г а ч и не фа к т и ч к и не сп р о в о д и ви м, до в е ло до а п с о - л у т не до м и на ц и је но в о с т в о р е не д р ж а в е у ме ђу на р од н и м од но си ма, ко ја би п р о с т и м ис к а з ом да с е сма т ра д р ж а в ом до в е ла е т а бл и ра не д р ж а в е у по зи ц и ју fa it a c com pli s [Shaw2003: 369; Grant 1999: 4 5; La u t e r pa cht 1947]. Д ру г и а спек т п р а в а на п ри зна њ е к а о п р а в а д р ж а в е, јасно одр еђује су бјек ти ви тет но си о ца права на признање. Ова ко из ре че но мо ра се разуме ти ис кљу чи во јед но знач но др жа ве ко ја је су бјект ме ђу на род ног прав а. С о б зи р ом на т о да н и ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је, н и т и п ри в р е ме н и, кр њи су бјек ти не мо гу би ти но си о ци пра ва на при зна ње ја сно је да је реч о ексл у зи в ном, ори г и не р ном п ра ву д р ж а ве i u s re c og ni t i o ni s 13. Ова ка ракт е ри с т ик а п ри зн а њ а у п р а в о по т в р ђу је фу н к ц и ју п ризн ањ а и зриц ањ е во ље да се но ва д р жа ва сма т ра ра в но п ра в н и м у че сн и ком у ме ђу на род н и м од но си ма. Исто вре ме но по чи ва на си сте му ме ђу на род ног пра ва као аут о н о мн о г и мп ер ат и вн о г п р а вн о г п ор е тк а и и ст ич е њ ег ов у о с об ен о с т [Крећа 2010: 28 31]. Ф у н кц ија п ризн ањ а јасно је ист а кн ут а у д руг ој к ар а кт ерис т иц и деј с т ву in ter par te s. При знањем д ржава п р вен с т ве но са оп ш т а ва да с но вом д р жа вом же л и да ос т ва ри би ла т е ра л не од но се, да сма т ра да но во с т во ре на д р ж а в а мо же би т и но си ла ц о снов н и х п ра в а и д у ж но с т и д р ж а в а и да ће је по државати у мултилатералним одно си ма и тре ти ра ти је као рав но - п ра в ног па р т не ра [ L a u t e r pa cht 1947; O p p e n he i m 1920]. Сва ки да љи ко рак е т а бл и ра њ а но в е д р ж а в е у ме ђу на р од н у з а јед н и ц у по т ом п ра т и уо би чаје ну прав ну процедуру (приступање међународним уговорима, учлањив а њ е у ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је и с л.). О Д А ВА ЊУ П РИ ЗН А ЊА Те о ри ја и п ра к са п р е по знају некол ико в рс т а дав ањ а п ризнањ а. То су већ уве ли ко уста ље ни па ро ви као што су de iu re и de fac to, и н д и ви д у а л но и ко лек т и в но, ус лов но и б е з у с лов но. За н и м љи в о је да т е о р е т и ча ри ко ји с е на че л но оп р е де љу ју к а о по б ор н и ц и де к ла ра т и в не т е о ри је п ри зна њ а и да љ е п р е по зна ју к а о о б л и ке п ри зна њ а de fac to и услов но при зна ње. Наи ме, по де к ла ра т и в ној т е о ри ји п ри зна ње је нео по зи во, де л у је од т ре н у т ка ства ра ња но ве др жа ве и пот пу но је деј ству је у свим од но си ма. Али, с д ру г е с т ра не, de fac to п ри зна њ е је с т е опо зи в о, де л у је т р е н у т но, н и је р е - т р о а к т и в но, не подразумев а успос т ав љ а њ е билат ера лн и х д ип ломатск и х 13 И м а п р имер а д а он и е нт ит ет и који н ис у з ад обил и в ећ и нско међун ар одно п р из н ањ е, д а ј у п р и з н а њ е д р у г и м с л и ч н и м е н т и т е т и м а, н а п р и м е р, Н а г о р н о К а р а б а х је д о б и о п р и з н а - ње од Аб ха зи је и Ју жне Осе ти је.

63 295 од но с а и мо же би т и де л и м и чно с амо у од р е ђе н и м а спек т и ма од но с а. Сва ко de fac to при зна ње од ра жа ва из ве сно ко ле ба ње, не си гу р ност у по гле - д у к рај њег ис хо да од но са, не сп рем но с т з а да в а ње по т п у ног и не о по зи вог п ризн ањ а [Shaw 2003: 382]. С дру ге стра не, de i ur e п ризн ањ е пок аз ује са свим зрео став и пот пу ну спрем ност за уво ђе ње но ве др жа ве у пу ни к а па ц и т е т ме ђу на р од но п ра в н и х од но с а. На ч и н и ма н и фе с т о в а њ а п ри зна њ а мо г у би т и бр ој н и. Ме ђу т и м, док код de iu re п ри зна ња по с то ји из ве снос т у по гле д у фо р ма л ног п рав ног а к та ко ји м с е и з ја в љу је п ри зна в а њ е но в е д р ж а в е к а о ра в но п ра в ног с у бјек т а, мо да л и т е т и de fa c to п ри знањ а о с т ав љ а ју мо г ућ но с т т у ма че њ а 14. Број не не ја сне сит уа ц и је мо г у сe ја ви т и у овом см и сл у по чев од са у че с т во ва њ а на међу на р од н и м с а с т а н ц и ма, п р е ко би ла т е ра л н и х су с р е т а, до ч ла н с т в а у ме ђу на р од н и м у г о в о ри ма. Об ли ци de fa c t o п ри зн а њ а н и с у п р е ц и зи р а н и п р а вном ф о рм у лом, н и т и т о мо г у би т и у ф ор ма л ном и л и п р о це д у ра л ном см и с л у. Ч и њ е н и це су срета ња, ру ко ва ња, се де ња за истим сто лом, члан ства у истим ор га низ а ц и ја ма и л и у г о в о ри ма с а ме по с е би н и с у а pri o ri de fac to п ри зна њ е. Д ру г и м р еч има, и з нав еден и х п ример а не би с е мо гло з а к љу ч и т и да је ус по ста вљен од нос de fac to при зна ња [Shaw 2003: 387]. Рад ња de fac to призна њ а мо ра ма н и фе с т о в а т и в о љу д р ж а в е да т ом ра д њ ом озна ч и и у к а же из ве стан сте пен при зна ва ња. Та ко би се мо гло схва та ти као de fac to призна њ е ра з г о во ри п ри л и ком би ла т е ра л н и х и л и м ул т и ла т е ра л н и х су с р е т а о оним те ма ма ко је при падају домену ме ђу на род ног јав ног пра ва (на приме р, успос т ав љање д ип ломатск и х м иси ја, са у че с т во ва ње у ме ђу на род н и м м и си ја ма, ск ла па њ е од бра м б е н и х с а в е з а). Могућност условног признања потвр ђу је есен ци јал ни функ ци о нални ка рак тер п ри зна ња. Д р жа ве су у до са да шњој п рак си по ста вља ле усло ве за да ва ње п ри зна ња [Shaw 2003: 387; Rich 1993: 36 65; Wel ler 1992: ; Zi e me le 2001: 191]. То за пра во са мо по твр ђу је да је при зна ње ак тив но право које и ма фу н кц иона лн и к ара кт е р и које суш т и нск и дел ује inte r pa rte s. По тврда функционалног карактера при зна ња је и опре де ље ње прав - ног с т а т у с а п ри је ма у Ује д и њ е не на ц и је. При јем у У Н н и је о б л и к ко лект и в ног п ри зна ња; оно је п ро цес у ч ла ње ња у ме ђу на род н у ор га н и за ц и ју у оби м у ч ла н ск и х п ра ва и оба ве за п ро п и са н и х за т у ор га н и за ц и ју [Craw ford 20 08: 150]. И з в а н ор г а н и з а ц и је, д р ж а в е ч ла н и це ор г а н и з а ц и је не мо ра ју од р ж а в а т и од но с е н и т и с е ме ђу с о б но п р е по зна в а т и (к а о ш т о Ту р ск а не п ри зна је К и па р, П а к и с т а н Је р ме н и ју; С е в е р н у Ко р е ју не п ри зна ју Ја па н и Ју ж на Ко р е ја ; Ју ж н у Ко р е ју не п ри зна је С е в е р на Ко р е ја ; п ри зна њ а и з - ме ђу Лих тен штај на и Пољ ске раз ме ње на су тек го ди не, по сле ви ше децени ја ме ђу соб ног не при зна ва ња). Ова кво по и мање у складу је с опре - де љ е њ е м носиоц а п р ав а н а п ризн ањ е; н аиме, к а о ш т о је конс т ат ов ано са мо су др жа ве ти ту ла ри пра ва на при зна ње др жа ва, а не и ме ђу на род не ор г а н и з а ц и је. 14 У к л а с и ф и к а ц и ји ф о р м а л н и х и з в о р а м е ђу н а р од н о г ја в н о г п р а в а п р и з н а њ е п р и п а д а к а т е г о р и ји јед н о с т р а н и х п р а в н и х а к а т а.

64 296 Да ва ње при зна ња, без об зи ра на то о ко јој вр сти при зна ња је реч, мо ра би т и у п ри л и че но од с т ра не д р ж а ве. Д р ж а ву у ме ђу на р од ном п ра ву оли ча ва ју шеф др жа ве, шеф владе и министар иностраних послова. Премда не ула зи у ус т а в на од р е ђе њ а њи хо ви х на д ле ж но с т и, по ме ђу на р од ном пра ву сма тра се да су из ја ве ше фа др жа ве, ше фа вла де и ми ни стра инос т ран и х по слова in foro e xte rno обавезујуће з а њихову д ржаву и к а о т ак ве ре ле вант но од сли ка ва ју став др жа ве [Крећа 2010: ]. При ме ње но на ма те ри ју при зна ња, са ста но ви шта ме ђу на род ног прав а, и з ја в е о п ри зна њу од но сно не п ри зна в а њу, ко је и з р ек н у ше ф д р ж а в е, шеф вла де и л и м и н и стар и но ст ра н и х по сло ва сма т ра ју се п рав но ва ља н и м из ја ва ма ко је ди рект но про из во де деј ство без до дат ног при ла га ња овлашће ња или дру гог овла шћу ју ћег ак та. Ме ђу на род но пра во, e r go, не преп о з н а је с у дс к у в л а с т к а о е м ит ер а в ољ е д рж ав е у м ат ер ији п р из н ањ а. Прак тич но, то би зна чи ло да чи ње ни ца функ ци о ни сања међународноправне по мо ћ и и з ме ђу ме ђу с о б но не п ри зна т и х д р ж а в а, не до в о д и до кон с т и- ту и са ња при зна ња, па чак ни об ли ка de fac to п ри зна њ а. Пол ит и чк и карактер висок и х фу н кц ионера д ржаве који су овлаш ћен и да п ризнањ е дају и л и и зрич ит о о спор е дов од и на с понов о до ист ицањ а у пр ви план пи та ња да ли је при зна ње он да по ли тич ка или прав на ка те го - ри ја 15. Те ма с е до дат но ком п л и к у је к а да д р ж а в н и фу н кц ионери ист упе и з сво ји х ов ла ш ће њ а, од носно к ада п ред у зм у а к т е не са гла сне ус т а ву. Сву си л у п рав ног ка рам бо ла у овој ма те ри ји по нај бо ље од сл и ка ва у п ра во на ша по зи ц ија у однос у п р ема Кос ову и Мет о х и ји, т е г о б на т е ма п ри зна њ а и п ра в но спор на к в а л и фи к а ц и ја Бри с е л ског спо ра з у ма. М Е ЂУ Н А РОД НО П РА В Н И СТА Т УС КО СО ВА ИЛИ ПИ ТА ЊЕ ПРИ ЗНА ЊА КО СО ВА И МЕ ТО ХИ ЈЕ Међу на род ноп ра вн и с т ат ус Косова, да на с, п ред с т а в љ а је да н од он и х рет ких при ме ра у које м су се у ко ли зи ји на шли основ ни ин сти ту ти ме ђуна род ног пра ва. С об зи ром на то, сва је при ли ка да ће Ко со во пред ста вља ти но ви с л у чај ви ше де це н и ј ског з а м р зн у т ог с т а њ а. Ко с о в о ј е т р е н у т н о п р и з н а т о к а о с у в е р е н а д р ж а в а од с т р а н е 10 8 д р ж а в а 16. О в а бр ој к а к р е ће с е на око по ло ви н и д р ж а в а с а в р е ме не ме ђуна род не за јед н и це, п ри че м у на овом ме с т у н и је зг о рег п ре ц и зи ра т и да од пет стал них чла ни ца Са вета безбедности УН три др жа ве при зна ју Ко со - во (САД, Ве ли ка Бри та ни ја, Фран цу ска), а две не (Ру си ја и Ки на), да ни су све чла ни це ЕУ при зна ле Ко со во, као и да две ве ли ке, мно го људ не др жа ве 15 О с н а з и о в е к в а л и ф и к а ц и је г о в о р е р е ц и м о с т а в о в и а у т о р а ко ји и п о р ед т о г а ш т о при знање анализирају методологијом правне науке ипак по тен ци ра ју да је при зна ње по ли - тич ки акт T h o m a s D. Grant, Re c o gn it i o n of S t at e s: Law and P r a c t i c e in D e b a t e and Evo lu tion, G r e e n wo o d P u bl i sh i n g Gro up, , с т р. 2 и л и још и н т е н з и в н и је р е ч е н о р е ч и м а Л а у т е р п а х т а п р и з н а њ е н и је т е м а п р а в а, н е г о п о л и т и ке L a u t e r p a cht, Re c o g n i t i o n i n In t e r n a t i o n a l L a w, C a m b r id ge U P, 1947, стр Овај по да так пре у зет је са сај та који п р едс т ав љ а з в ан и чн у п р е з е н т а ц и ј у М и н и с т а р с т в а с п о љн и х п ос л ов а Ре п у б л и к е К о с о в о, д а н а 12. а п р и л а г о д и н е.

65 297 Ин ди ја и Бра зил, та ко ђе не при зна ју Ко со во. Ова кав однос признања не - п ри зна ња показује напетост става у н утар међународне заједнице о стат усу Ко с о в а и по т ен ц и ја л н и и з в ор спо р е њ а. Но, ка ко је у пре ђа шњем де лу овог тек ста на зна че но, ин сти тут признањ а на слањ а с е на окон ча н и п р о це с фа к т и ч ког на с т а н к а д р ж а в а. И б е з упу шта ња у ми ну ци о зно ана ли зи ра ње и ар гу мен то ва ње про це са на ста јања Ко со ва као са мо стал не др жа ве, ја сно је да Ко со во данас не задовољав а св е кон с т и т у т и в не е ле мен т е д р ж а в е [ Mitić 2006; Vid m a r 2009; Wel le r 2008] 17. И а ко н и и н с т и т у т на с т а н к а д р ж а в а, под јед на ко к а о н и и н с т и т у т п ризн ањ а, н ије с т р ог о п р а вно п р оп ис а н, међун ар одно о бич ајно п р ав о по зна је тра ди ци о нал не кон сти ту тив не еле мен те државе постојано станов н и ш т во, у т вр ђе на т е ри т о ри ја и су ве ре на в ла с т. Кон вен ц и ја из Мон т е - ви деа о пра ви ма и ду жно сти ма др жа ва из го ди не (члан 1) пак опре дељу је че т и ри еле мен та по с т о ја но с та нов н и ш т во, де фи н и са н у т е ри т о ри ју, власт и ка па ци тет да се уђе у од но се с дру гим др жа ва ма 18. По је д и н и т е о - ре ти чари томе придодају ефективност државе да је државна власт ефект и в на, док појед ин и додају лег ит и мно с т да је нов а д рж ав а нас т ала lege a r t i s [Turk 1993: 66; M i la no 2006: 21 24; Cr aw ford 2011: ]. Без об зи ра на ра з л и ке у оп ре де ље њу еле ме на та, сви т е о ре т и ча ри сагла сни су у ста ву да је про цес на стан ка др жа ве фак тич ко пи та ње и да је с т и цај е ле ме на т а д р ж а в но с т и п р о и з в од с т и ца ја окол но с т и ex fa c t i s ius or i t ur [Brow n lie 2003: 77; Craw ford 2006: 46]. Чи ње ни ца је сте да је у не дос т ат к у цен т ра л и з о в а ног а па ра т а од л у ч и в а њ а у ме ђу на р од ној з а јед н и ц и, сва ка др жа ва вла сна да опре де ли да ли су ови усло ви за до во ље ни и да у скла ду са ти ме од лу чи да ли ће ући у про цес при зна ња. То ипак не зна чи да је та во ља ар би трар на. Пр о це на ис п у њ е но с т и кон с т и т у т и в н и х е ле ме на т а д р ж а в е у с л у ча ју Ко со ва пак са свим не дво смислено мора до ве сти до иден тич ног ста ва Ко - с о во не ис п у њ а в а све кон с т ит ут и вне е лемент е д ржаве [ Re dma n 2002]. Од т ра д и ц и о на л на и оп ш т е п ри х ва ће на т ри еле мен та д ржаве с т ановн иш т во, т е ри т о ри ја и су ве ре на в ла с т, ла ко је уоч љи во да е ле мен т су ве ре не в ла с т и н и је ис п у њ ен Ко с о в о н и је с у в е р е на д р ж а в а 19. О г ра н и че њ е в ла с т и (по - ред не скри ве ног по ли тич ког ограничења превеликим политичким утицајем СА Д, ЕУ и А л ба н и је) п ра вног је к ара кт ера, дефин исано Резол уц ијом Ује д и њ е н и х нац ија Пок ушај п р о ме не с т а т у са к а п у ном о са мо с т а- љ е њу, м а нд ат ом с пец ија лног и з ас л ан и к а Ује д и њ е н и х н а ц и ја М а р т и ја А х т и с а ри ја, н и је ус пе о. Пр о ме на ко ја с е у ме ђу в р е ме н у до г о д и ла п р о - гл а ше њ е не з а ви сно с т и Ко с о в а г о д и не, н и је до в е л а до а н у л и р а њ а 17 Александар Ми тић да је за ни мљи во раз ли ко ва ње две ка те го ри је не за ви сно сти Ко - со ва: i n d e p e n d e n c e of Ko s o vo и i n d e p e n d e n c e of Ko s o vo from Ser bia [Mitić 2006]. 18 И ако с е Ко нв е нц иј а и з Мо нт ев ид е а н ез аоб ил аз н о н ав од и к а о п оз ит и вн о п р ав о у м а т е р и ји е л емен а т а д р ж а в е и од р е ђ е њ а п р и з н а њ а т р е б а и м а т и н а у м у д а ов ај у г о в о р н ик ад а ни је по стао ме ђу на род ни уни вер зал ни уго вор, те да има све га 20 др жа ва пот пи сни ца. 19 С у в е р е н о с т с е с м а т р а з н а ч ај н и ји м кон с т и т у т и в н и м е л е м е н т ом од у т в р ђ е н е т е р и т о - р и је и по с т о ја ног с т ановн иш т в а, к а о е л ем е н т који с у ш т и н с к и оп р е д е љу је е н т и т е т у д р ж а ву [Kel s e n 1969: 592; C r aw fo r d 1990: 311; C r aw fo r d 2008: 129]. 20 Uni ted Na ti ons Se cu rity Co un cil Re so lu tion 1244 from 10 Ju ne 1999, S/RES/1244(1999).

66 298 Ре зо л у ц и је 124 4, н и de iu re, ни ти de fac to. По ред т о г а на Кос ову т рен у тно деј с т ву ју че т и ри м и си је св е че т и ри под ок ри љ ем Ре з о л у ц и је 124 4: миси ја УН, ми си ја НА ТО, ми си ја ЕУ и ми си ја ОЕБС-а. По сто ја ње ових миси ја озна ча ва ме ђу на р од ноп ра вно несамос т а лн и с т ат ус Кос ов а, т ј. с т ат ус с а в р е ме ног о бл и к а п р о т ек т о ра т а у од но су на ме ђу нар одне орг ан из ац ије, од но сно и н т е р на ц и о на л и зо ва не т е ри т о ри је [ Mi la no 2003: 1003]. По треб но је на овом ме сту под ву ћи да у ре дов ном то ку ства ри, ми си ја ме ђу на родне орг ан из ац и је, не кон с т и т у и ше с т а т ус п р о т ек т о рат а. Тај р едовн и т ок с т в ари п р е тпос т ав љ а д а међун ар одне о р г а н и з а ц и је о сн и в а ју м и си је у др жа ва ма ко је су њи хо ве чланице. У таквом аран жма ну ми си ја је по сле - д и ца ч ла н с т в а и п р оист иче и з ч ла нск и х п рав а и обавез а д рж аве у односу на ме ђу на род ну ор га ни за ци ју. У слу ча ју Ко со ва ме ђу тим, оно се не нал а з и у с т а т у с у ч л а н и ц е н и у јед н ој од о в и х о р г а н и з а ц и ја. С а м и м т и м и н г е р ен ц и је м и си ја н и с у у о с т в а р е њу ч ла н ск и х п ра в а, в ећ у на д зи ра њу, кон т р о л и, у т и ца ју на с т ру к т у р е в ла с т и, на на ч и н ко ји н и је п ри х в а тљи в у с у в е р е н и м д р ж а в а ма 21. И а ко ов е м и си је је с у о сно в а не к а о п ри в р е ме не, а њи хов с у ш т и н ск и ц и љ у пе рен ка сна же њу са мо ста л но ст и Ко со ва, ч и ње н и ца да су све м и си је и даље на Косову пот врђује да Косово још у век не задовољава к рит ерију м с у в е р е не д р ж а в е 22. Кон ститутив ни еле мен ти утвр ђе не те ри то ри је и по сто ја ног ста нов ништва та ко ђе су спор ни [M ilano 20 03]. Наиме, до по тп исив ањ а Брисе лског спо ра зу ма, па и потом услед његовог неп римењивања, севе рн и део Косова н ије с е налазио под фа к т и ч ком кон т р о лом в ла с т и у При ш т и н и. Да к ле, само п р ок ламов ана д рж ав а Кос ово не кон т р о л и ше це ло к у п н у т е ри т о ри ју на ко ју по лаже п рав о. Додатно, с т ановн и ш т в о ко је ж и ви на т е ри т о ри ји С е в е р ног Ко с о в а не п ри зна је с а мо п р о к ла мо в а н у в ла с т у При ш т и н и, в ећ као ле г и т и м н у в ла с т сма т ра в ла с т Ре п у бл и ке Ср би је. Ч и ње н и ца да Ре п у- бл ик а Ср би ја т акође полаже п раво на ову т е ри т о ри ју и сво је на ц и о на л но с т а нов н и ш т в о, св а к а ко д р ж и п ра в но спор ном т е м у ис п у њ е но с т и е ле ме - на та те ри то ри је и ста нов ништва у процесу настанка и признања држава. До д а т н и е ле мен т, ко ји може дер о г и р а т и н а с лов д р ж а в е Ко с о в о, је е ле мен т (не) ле г а л но с т и на с т а н к а. Пра в о в а љ а но с т на с т а н к а д р ж а в е, к а о 21 УН МИК (Uni te d Nat ion s Inte rim Administ rat ion Mi ssion in Kosovo) с ач ињ ав ају п рипа д- ни ци п о л и ц и је, г р а н и ч н е п о л и ц и је и н а д з о р а г р а н и ц е, в ој н и х о ф и ц и р а за ве зу и ци вил них слу жбе ни ка. Тре нут но за да ци ми си је УН МИК-а (од око 500 чла но ва) су про мо ци ја без беднос т и, с т а би л нос т и и људ ск и х п ра в а. Ма н дат КФ ОР- а (T h e Ko so vo For c e) (тре нут но око љу д и) је ус м е р е н к а оч у в а њу м и р а, б е з б ед н о с т и, ја в н о г р е д а, п о д р ш ке у р а з в о ј у ц и в и л н и х ин сти ту та, прав ног и пра во суд ног си сте ма, по моћ у из град њи из бор них си сте ма, обез бе ђе - ње повратка избеглих и ин тер но ра се ље них ли ца, обез бе ђе ње гра ни це, спре ча ва ње кри јум - ч а р е њ а о р у ж ја, у н и ш т а в а њ е о р у ж ја и с л. М а н д а т Е У Л Е КС - а (Eu ro pean Union Ru le of Law Mi s s i o n i n Ko s o v o) вр ши се кроз ду бо ки уплив у рад пра во суд ног си сте ма и то рад су до ва, т у ж и л а ш т в а, п о л и ц и је, к а о и н а д з о р н а д р а д о м и п р у ж а њ е п о м о ћ и и н с т и т у ц и ја м а Ко с о в а и ус п о с т а в љ а њ а в л а д а в и н е п р а в а. 22 О б р а з л о же њ е п р и в р е м е н о г к а р а к т е р а м е ђу н а р од н и х м и с и ја в и д е т и у с т а в у САД у пос т у п к у д ав ањ а м иш љ ењ а пред Међун ар одн и м су дом п р а в де: I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, R e q ue s t of Ad v is o r y O p in io n Acc o rd a nc e w i t h i nt e r n a t i o n a l l aw of u n i l a t e r a l d e c l a r a t io n of in de pen den ce in re spect of Ko so vo, Writ ten sta te te men t of the Uni ted Sta tes of Ame ri ca, April 2009.

67 299 што је на ве де но, не к и те о ре ти ча ри сма т ра ју еле мен том у п ро це су на стан ка др жа ве. Упра во на по штовању овог еле мен та гра ђе на је док три на не призна в а њ а [ L a u t e r pa cht 1947: ; Shaw 2003: 390; Cr aw ford 2006: 158; O e t e r 2014]. Зна чај п ра в о в а љ а но с т и т е ри т о ри ја л н и х п р о ме на по нај б о љ е се огле да у сх ва та њи ма да д р жа ве и ма ју оба ве зу не п ри зна ва ња у ко л и ко је те ри то ри јал на про ме на по основу ко је на ста је но ва др жа ва на ста ла кр ше - њ е м м еђун ар од н о г п р а в а [ L a u t e r p a cht 1947: 395]. 23 О с нов но у т е м е љ е њ е ов е док т ри не ле ж и у оп ш т е п ри зна т ом п ра в ном на че л у ex ini u r ia ius non or it u r. По овом гле д и ш т у, с е це си ја к а о не ле г а л на т ери т орија лна п р омена не мо же би ти основ за при зна ње [O e ter 2014]. У слу ча ју Ко со ва, пак, пи тање пра во ваљ но сти не сво ди се са мо на уо би ча је ни ду а ли зам са мо о пре де - ље ње се це си ја, већ се ш и ри и ка п р о бле ма т и зо ва њу п ро гла ше ња не за висно с т и Ко с о в а јед но с т ра ном де к ла ра ц и јом, ко ја је св ак а ко у суп р о тнос т и с ус т а в н и м п ра вом Ср би је, а у п и т на је и по оп ш т ем ме ђу на р од ном п ра ву и Ре зо лу ци ји УН 1244 [Wel le r 2008: 83 89; Vid m a r 2009: ] 24. У ова ко оп и са ном фа к т и ц и т е т у ен т и т е та Ко со во, мо же се за к љу ч и т и да је п ри знање Ко со ва од с т ра не 108 д р жа ва у ч и ње но у односу на ент ит е т који не ис п уњ ав а о сновне конс т ит ут и в не е ле ме н т е д р ж а в е [с у п р о т но: Welle r 20 08]. Ф у н к ц и ја п ри зна њ а у овом кон к р е т ном с л у ча ју по к а зу је да је оно да то, in ter alia, у функ ци ји ва ли да ци је фак тич ких, не ле гал них те - ри т о ри ја л н и х п р о ме на. Ти ме је на ч и њ е на ко л и зи ја фа к т и ц и т е т а и п ра в а, додатно комп л и к у ју ћ и по зи ц и ју Ср би је у од но су на Косово [ Vidma r 2009: ]. При зн ањ е Кос ов а од с т р ане 10 8 д рж ав а т в ори и деал а н п риме р з а по т в р д у кон с т и т у т и в не т е о ри је. О в а к в о по на ша њ е у по т п у но с т и с ле д и фи ло зо фи ју на ко јој је на ста јао и кла си чан ин сти тут призна ња кон тро - ли са ње п ро це са на ста ја ња но вих др жа ва. Да ва њем при знања Косову у п раво се хт ело, у д у х у кон с т и т у т и ви зма, оја ча т и би ће Ко с о в а-д р ж а ве и с т а ви т и пред свр шен чин све оне др жа ве ко је на дру га чи ји на чин про це њу ју да л и су се с т е к л и фа кт и чк и е лемент и у п р оцесу нас т ајањ а д ржаве [ Re dma n 2002]. Др жа ве, друга половина међународне заједнице, које нису дале призна ње Ко со ву до да нас, сво је не при зна ва ње Ко со ва за сни ва ју на не ко лико ар гумената [Vid mar 2009: ]. Је дан од њих сва ка ко је сте не до стат а к с у в е р е н и т е т а, к а ко је п р ед ви ђе но Ре з о л у ц и јом У Н По р ед т о г а т е ри т о ри ја л на п ро ме на ка ра к т е ри ше се као се це си ја, а не п ро из вод п ра ва 23 По з и в на ову д о к т р и н у в и д е т и у с л у ч а ј у Ис т оч н о г Ти м о р а (По р т у г а л и ја v. Ау страл и ја) пред Ме ђу н а р од н и м с у д о м п р а в д е: I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, C a s e C o n c e r n i n g E a s t Timor ( Por t u gal v. Au st r a l ia), Jud g me n t of 30 Ju ne 1995, Dis se n t i ng O pin ion of Jud ge Sk u biszew sk i, par П и т а њ е д а л и је п р о г л а ш е њ е н е з а в и с н о с т и Ко с о в а у ч и њ е н о у с к л а д у с м е ђу н а р од - ним пра вом не тре ба ме ша ти с Ми шље њем Ме ђу на род ног су да прав де од 22. ју ла г., ус в о је н о г у п о с т у п к у з а д а в а њ е с а в е т о д а в н о г м и ш љ е њ а п р ед Ме ђу н а р од н и м с у д о м п р а в д е у ко је м је п и т а њ е б и л о ф о р м у л и с а н о д а л и је јед н о с т р а н а д е к л а р а ц и ја о н е з а в и с н о с т и у ск ла д у с ме ђу на р од н и м п ра в ом. Ме ђу на р од н и с уд п ра в де у св ом м и ш љ е њу д р ж а о с е с т р о г о с а м о г п и т а њ а, н е ш и р е ћ и г а к а р а з м а т р а њу л е г а л н о с т и т е р и т о р и ја л н и х п р о м е н а. Ут о л и ко од го вор и је сте остао не ва жан за про це ну ле гал но сти те ри то ри јал них про ме на.

68 300 на са мо о пре де ље ње. На чин изрицања не за ви сно сти јед но стра ном де клара ц и јом, т акође се оце њу је к а о не ле г а ла н и са м и м т и м неп рих ватљи в ч и н у п роце су нас т а нка д ржаве. Навеш ћу некол ико п римера. У Савет ода вном по с т у п к у п ред Ме ђу на род н и м су дом п ра в де о у т е ме ље но с т и јед но с т ра не де к ла ра ц и је о не з а ви сно с т и п ри в р е ме н и х в ла с т и Ко с о в а, в ла да Бра зи ла за у зе ла је став да се на осно ву Ре зо лу ци је УН 1244 Ко со во на ла зи под међу на род но п рав ном у п ра вом, а да фи на л н и ста т ус Ко со ва т ре ба по т ра ж и т и у и з в е сном о б л и к у ау т о но м и је у ок ви ру с у в е р е н и т е т а и т е ри т о ри ја л ног и н т е г ри т е т а С а в е зне Ре п у бл и ке Ју г о с ла ви је; јед но с т ра на де к ла ра ц и ја о не з а ви сно с т и Ко с о в а у с уп р о тнос т и је с међун ар одн и м п р ав ом 25. Став Р у си је, in ter alia, је да Ко с о в о, к а о ау т о ном на по к ра ји на СФРЈ, н и је би ло т и т у ла р п ра в а на с а мо о п р е де љ е њ е, на на ч и н на ко ји с у т о п ра в о и ма ле ре п у бл и ке у н у тар СФРЈ 26. Фи нал ни став Ру си је у по ступ ку за да ва ње саве т о да в ног м и ш ље ња је с т е уоб л и чен у с та ву да је из ри ца ње Де к ла ра ц и је о не за ви сно сти у су прот но сти с ме ђу на род ним пра вом оп штим ме ђу народ ним пра вом и Ре зо лу ци јом УН На сли чан на чин свој став је из не ла и К и на. Пр е ма ви ђе њу К и не п ра в н и с т а т ус Ко с о в а оп р е де љ ен је Ре з о л у- ц и јом У Н 124 4, п р е ма ко јој Ко с о в о т р е ба да у ж и в а и з в е сн у ау т о но м и ју у н у т а р с у в е р е н и т е т а и т е ри т о ри ја л ног и н т е г ри т е т а Ср би је [ Yee 2010] 27. Позиција Ср би је, као др жа ве ко ја твр ди да има те ри то ри јал ни су ве - ре ни тет над овим ен ти те том, дру ги је при мер ко ли зи је пра ва и фак ти цит ет а. На и ме, ви с о к и п р ед с т а в н и ц и Ср би је, ко је ме ђунар одно ја вно п раво пре по зна је као вла сне да сво јим из ја ва ма и рад ња ма ме ро дав но пред став љ ају в о љу д р ж а в е, с а сви м ја сно, и з ри ч и т о и не д в осм ис лено одбијају п р и з н а њ е Кос ов а к а о с ув ер ен е д рж ав е. С а с т анов иш т а м еђун ар одног пра ва та ко из ре че ни ста во ви у од но су на при зна ње у пот пу но сти су ре - лев а н тн и и з а ме ђу на р од н у з а јед н и ц у не ма с у м њ е да Ср би ја н и у ов ом т р е н у т к у, н и т и у до глед ном бу д у ћем т р е н у т к у, не на ме ра в а да Ко с о ву и Ме т о х и ји да п ри зна њ е. По т п и си в а њ ем Бри с е л ског спо р а з у ма, ме ђу т и м, п ит ањ е п ризнањ а Ко с о в а и Ме т о х и је по но в о је по к р е н у т о у ја в но с т и Ср би је, и т о по с е б но у струч ној јав но сти. На и ме, Бри сел ским спо ра зу мом при сту пи ло се ре гул и с а њу од р еђен и х а спек ат а однос а Србије и Кос ов а и Мет ох ије. П ит ањ е ко је је с ме ђу на род но п ра в ног с та но ви ш та овог ра да и н т е ре са н т но је да л и Бри селск и споразу м т вори обл и к међународноп ра вног п ризнања д ржаве? Од го вор је на овом ме с т у ла к не. Наиме, т умачење (не оп редељујућ и п ри т ом ко да је т у ма че њ е) Бри с е л ског спо ра з у ма не мо же и ма т и п р е т е ж н и ју 25 I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, Re q u e s t of Ad v i s o r y O pi n io n Ac c o r d a n c e w it h i n t e r n a - t i o n a l l aw of u n i l a t e r a l d e c l a r a t io n of i n d e p e n d e n c e i n r e s p e c t of Ko s o vo, Wr it t e n s t a t e t e m e nt of Bra zil, 17 April I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, Re q u e s t of Ad v i s o r y O pi n io n Ac c o r d a n c e w it h i n t e r n a - ti o nal law of uni la te ral dec la ra tion of in de pen den ce in re spect of Ko so vo, Writ ten sta te te ment by the Rus sian Fe de ra tion, 17 April I n t e r n a t i o n a l C o u r t of Ju s t i c e, Re q u e s t of Ad v i s o r y O pi n io n Ac c o r d a n c e w it h i n t e r n a - t i o n a l l aw of u n i l a t e r a l d e c l a r a t io n of i n d e p e n d e n c e i n r e s p e c t of Ko s o vo, Wr it t e n s t a t e t e m e nt of t h e Pe o ple`s Re p u bl ic of C h i n a t o t h e I nt e rn at ion a l C ou r t of J us t ic e o n t h e I ss u e of Kos ovo, 16 April 2009.

69 301 сна г у у од но с у на и з ри ч и т е и з ја в е ви с о к и х д р ж а в н и х п р ед с т а в н и к а. Но, од г о вор на ис т о ово п и т ањ е са с т анови ш т а ус т а в ног п ра в а до би ја са сви м дру га чи ји тон [Марковић 2014; Пе тров 2014]. Сто га, дру га колизија у погледу од но са Ср би је ка Ко со ву и Ме то хији, по ка зу је да је тре нут но у Ср би ји на је дан на чин фор му ли сан став ка п ри зна њу Ко с о в а и Ме т о х и је in fo ro e x te r n o, а на са сви м д руг ач ији нач и н in fo ro d o me st i c o. БРИ СЕ Л СК И СПО РА ЗУ М У КОН Т ЕК СТ У П РИ ЗН А ЊА КО СО ВА Бри се л ск и спо ра зу м, ко ло к ви ја л н и на зи в з а а к т под на сло вом Пр ви спо ра зу м о п ри н ц и п и ма ко ји ре г у л и ш у нор ма л и за ц ију односа, зак ључен је 19. апри ла го ди не с на ме ром нор ма ли за ци је од но са из ме ђу Бео - г р ад а и П р и ш т и не. Ме ђу т и м, п р а в н а п р и р о д а и с а д р ж и н а С по р а з у м а по к а з а ле с у с е к а о п ра в но спор не, ш т о је до в е ло до по к р е т а њ а по с т у п к а о ње г о вој ус т а в но с т и п ред Ус т а в н и м су дом Ср би је. Поред н из а п римедби и кри ти ка на ра чун овог Спо ра зу ма, јед на од њих усме ре на је и ка оце ни да л и је ње г о ви м по т п и си ва њем Ре п у бл и ка Ср би ја п ри зна ла не за ви снос т Ко с о в а и Ме т о х и је. У струч ној јавности, као и Закључку Уставног суда Србије размо - тре на је прав на при ро да Бри сел ског спо ра зу ма; сто га се у овом ра ду неће мо освр та ти на то [Марковић 2014; Пе тров 2014; Ра кић 2014; Си мо вић и Шур лан 2014; Ђу рић 2014] 28. Иск рис т а л и са но је да Бри се л ск и спо ра зу м ни је ме ђу на род ни уго вор. Оно што, пак, је сте по треб но под ву ћи са ста но - ви шта те ме овог ра да, а у ве зи прав не при ро де Бри сел ског спо ра зу ма, је да п ра в на п ри р о да јед ног п ра в ног а к т а не с т о ји у д и р ек т ној ко но т а ц и ји прав них по сле ди ца ко је про из во ди. На и ме, све и да је сте утвр ђе но да је Бри сел ски спо ра зум по сво јој прав ној при ро ди ме ђу на род ни уго вор то не би зна ч и ло ip so fac to да је њи ме и з в р ше но п ри зна њ е Ко с о в а и Ме т о х и је (к ако с е и мп л и ц и ра у За к љу ч к у Ус т а в ног су да Ср бије). Је р, међунар одн и уго вор мо гу за кљу чи ти и привремени, кр њи су бјек ти ме ђу на род ног права, про тек то ра ти, уста ни ци као за ра ће не стра не у оном оби му су бјекти ви те та и у ма те ри ји ме ђу на род ног пра ва спрам ка па ци те та су бјек тиви т е т а ко ји по с е д у ју. У т ом с л у ча ју, ме р о да в но је о би чај но ме ђу на р од но пра во у ма те ри ји за кљу чи ва ња уго во ра. Да кле, оно што је сте опре де љујуће је с а д рж и н а п р а в ног а к т а. Д ру г о, ф о р м а л но п р а вно посм ат р ано de iu re при зна ње да је се у фор ми јед но стра ног прав ног ак та, а не ме ђу на родног уго во ра. Сто га, ар гументација pro Бри сел ског спо ра зу ма као ме ђунар одног у г овора у силог изм у док азива њ а да је т и ме и з вр ше но п ри зна ње н и је од р ж и в а. С а д р ж и на Бри с е л ског спо ра з у ма, ма т е ри ја ко ја је у њ е м у о б ра ђе на, н и је ма т е ри ја ме ђу на р од ног ја вног п ра в а, в ећ ус т а в ног п ра в а. Ст о г а, она н е м о ж е п р о и з в о д и т и п о с л е д и ц е у д о м е н у м е ђ у н а р од н и х од н о с а, в е ћ 28 Ус т а в н и с у д С р б и је, П р ед м е т IУ0-247/2013, За кљу чак од 10. де цем бра го ди не, С л у ж б е н и г л а с н и к Ре п у б л и ке С р б и је, бр. 13 од 2. фе бру а ра го ди не.

70 302 ис к љу ч и в о у до ме н у у н у т ра ш њ ег п ра в ног по р е т к а. И с а сви м кон к р е т но и з р е че но Бри с е л ск и м спо ра з у мом н и је и з в р ше но п ри зна њ е Ко с о в а, н и de fa c to ни ти de i u re. Са др жи на Бри сел ског спо ра зу ма, с дру ге стра не, мо же игра ти значај н у уло г у у п р о це су фина лног з адов ољ ењ а конс т ит ут и вн и х е леменат а др жа ва и на тај на чин за пра во са у че ство ва ти у про цесу будућих признава ња Ко со ва и Ме то хи је. Бри сел ским спо ра зу мом пред ви ђе но је обра зо - в а њ е З а јед н ице в е ћ и н ск и х с рп ск и х оп ш т и на на Кос ову у ок виру који х би Ср би о с т в а ри в а л и п ра в а к а о на ц и о на л на ма њи на, у ок ви ру ко с ов ског устав ног си сте ма. По том, предвиђено је организовање јединствене полиц ије, под на зивом Косовска пол иц ија. Сас тав Ко сов ске по л и ц и је на се ве ру Ко со ва у по до бљен је е т н и ч ком са с т аву че т и ри ве ћ и н ск и с рп ске оп ш т и не ш т о је т а ко ђе у фу н к ц и ји о с т в а р е њ а ма њи н ск и х п ра в а. До дат но оја ча њ е сте пе на мањи н ск и х п рава огледа се и у до го во ру да ре г и о на л н и ко ман дан т пол иц ије з а чет ири в ећ и нске с рпске опш т и не на с е в е ру бу де и ме но в а н и з р е да ко с ов ск и х Ср ба, а л и да г а и ме н у је М и н и с т а р с т в о у н у т ра ш њи х по слова Косова. Суд ска власт се та ко ђе ор га н и зу је под ок ри љем ко сов ск и х п р о п и с а, у з по ш т о в а њ е м а њи н ског по ло ж а ја С р б а к р о з о б е з б е ђи в а њ е па ри те та бро ја срп ских су ди ја и пред сед ни ка су до ва. Да кле, од ред ба ма Бри сел ског спо ра зу ма ушло се у ма те ри ју устав но - п ра в ног з а о к ру ж и в а њ а Ко с о в а, а т и ме по с р ед но и ле г а л и з а ц и је с е це си је, као кон сти ту тив ног еле мен та др жаве [Петров 2014]. Те ри то ри ја ко ју приш т и н ска в ла с т фа к т и ч к и н ије конт рол иса ла на се ве ру Ко со ва и Ме т о х и је, к а о и с рп ско с т а нов н и ш т в о ко је п ри ш т и н ск у в ла с т н и је п ри зна в а ло к а о сво ју в ла с т, Брис е лск и м споразумом у к ла па ју с е у п ра в н и си с т ем Ко с о в а као др жа ве. Тиме се додатно заокружују и дру га два кон сти ту тив на еле - мен т а д р ж а в е. Зв а н и ча н с т а в в л ас т и Реп убл ике Ср би је да је Бри с е л ск и спо р а з у м п лат ф ор ма з а и з г ра д њу с у ш т и н ске ау т о но м и је Ко с о в а и Ме т о х и је, к а ко је у Ус т а ву Ср би је оп р е де љ ен по ло ж ај Ко с о в а, и ма св о ју т е ж и н у ис к а- зу је на ме ру да Ко со во и Ме то хи ју и да ље под ра зу ме ва уну тар свог уставно прав ног си сте ма, од но сно да га не пре по зна је као но вог су бјек та у ме - ђу на р од ној з а јед н и ц и. Да л и је т о и па к и мо г у ће, у кон т екс т у до г о в о р а по с т и г н у т ог Бри с е л ск и м спо ра з у мом, т е ма је з а кон с т и т у ц и о на л и с т е и мо ра с е о б ра д и т и ме т о до ло г и јом ус т а в но п ра в не на у ке. У т р е н у т ном к а- па ц и т е т у п ра в н и х п ро п и са, вре д и на по ме н у т и, још у век н и је де фи н и са но шта се сма тра под су штин ском ау то но ми јом Ко со ва и Ме то хи је. Пат по зи ци ја у ко јој су се на шли Ко со во и Ме то хи ја и Ср би ја, од но сно по т ен ц и ја л н и з а м р зн у т и с у ко б, р а з р е ша в а с е Бри с е лск и м спор аз умом, тј. континуираним бриселским разгово ри ма о од но су Бе о гра да и Приш т ин е под руков одс т в ом Е в р опс ке у н и је. С у ш т и н а п р в ог Б р и с е л с ког спо ра зума, а вероватно и д ругог 29, огледа се у п реношењу на Косово и нг е - р ен ц и ја с у в е р е не д р ж а в е, п ри х в а т а њ ем да п ри ш т и н ске в ла с т и п р о ш и р е 29 Д р у г и Б р и с е л с к и с п о р а з у м п о с в е ћ е н п и т а њи м а п р а в о с у ђ а, од ф е б р у а р а 2 015, н и је био до сту пан ау тор ки овог тек ста.

71 п ри ме н у свог п ра в ног си с т ема и на севе р Ко со ва, на с рп ско с т а нов н и ш т во ко је ж и ви на се ве ру Ко со ва и Ме т о х и је, у за ме н у за висок и с т епен з аш т и- т е људ ск и х п рав а, вис ок и с т епен п рав а з а Ср б е к а о на ц и о на л н у ма њи н у, ко ји к а о ма њи на до би ја ју п ра в о на п р о цен т у а л но в е л и ко у че с т в о в а њ е у ор га ни ма вла сти по ли ци ја, суд ство и сл. [Марковић 2014; Пе тров 2014]. Д а ле ко с е ж но посм ат р ано, ов ак в о оја ч а в а њ е Ко с о в а до в е ш ће и до г у би т к а ар г у ме на т а з а не п ри зна в а њ е, на ко ји ма д р ж а в е ко је т р е н у т но не п ри зна ју Ко со во за сн и ва ју свој с т а в 30. Тре н у т а к за врше тка међународн и х м исија, по т п уно ов ладавање целок у пном т е ри т о ри јом, у к ла па њем с рп ске ма њи не у прав ни по ре дак нестаће приго вор не су ве ре но сти Ко со ва. Прис т а ја њ ем Ср би је на т а к а в а ра н ж ма н не с т а је и п ри г о в ор не ле г и т и м но с т и т е ри т о ри ја л н и х п р о ме на. ЗА К ЉУ Ч А К Ср би ја, као су ве ре на д р жа ва, и ма п ра во да сло бод но од л у ч и да л и ће при зна ти Ко со во, ка да ће то учи ни ти и на ко ји на чин. Став Ср би је ко ји с е и з ри ч и т о и з ра ж а в а в ећ д у г и н и з г о д и на, с п р о јек ц и јом у ис т ра ја в а њу та квог ста ва, је да при зна ње Ко со ву не ће да ти. Са становишта међународног пра ва са свим је ја сно да Ср би ја то до са да и ни је учи ни ла. Та кав став Ср би је, ме ђу т и м, нема одл уч ујућ и у т ицај на стат ус Косова. Ч ином одбијања п ризнања Србија не мо же за у с та ви т и п ро цес оформ ље ња ен ти те та ка др жа ви. Оно што мо же је да ути че на дру ге др жа ве, ар гу менто ва ним ста вом о пра ву ко је ле ги тим но по ла же на ту те ри то ри ју и ис ти цањ ем не ле г а л но с т и т е ри т о ри ја л не п р о ме не ко ја с е од и г ра ла у ок ви ру с у- в е р е не д р ж а в е Ре п у бл и ке Ср би је. До с а да је Ср би ја у п ра в о т о и ч и н и ла. Ч и н по т п и си в а њ а Бри с е л ског спо р а з у м а би т но је п р омен ио од но с Ср би је пре ма Ко со ву и Ме то хи ји. Иа ко је у овом ра ду ја сно утвр ђе но да Бри сел ски спо ра зум ни по својим мате ријалноправним, нити формално - прав ним ка рак те ри сти ка ма, не мо же уче ство ва ти у правном послу признања др жа ве, овај акт ипак по сред но ула зи у кор пус еле ме на та ва жних за п ри зн а њ е. Н а и ме, с а д р ж и н а Бри с е л ског спо р а з у м а је т а к в а д а Ко с о в о до д ат но о сн а ж у је у п р а в ц у с т и ц а њ а п у ног с у в е р е н и т е т а. Од у с т а ја њ ем од сво ји х и н г е рен ц и ја на Ко со ву и Ме т о х и ји, фа к т и ч к и м п ре с та н ком по - ла г а њ а п ра в а на т у т е ри т орију Србија г у би ар г у мен т а ц и ју у по с т а в љ а њу зах те ва /мол би дру гим др жа ва ма да не при зна ју Ко со во. Фак тич ким по - в ла че њем ме ђу на р од н и х м и си ја са т е ри т о ри је Ко с о в а и Мет ох ије, в лас т и на Ко с о ву ус по с т а ви ће п у н и с у в е р е н и т е т и т и ме ће и т ај кон с т и т у т и в н и е лемен т д рж а ве би т и у по т п у но с т и ис п у њ ен, б е з п ра вног о снов а з а даљ е 30 Ви д е т и з б о рн и к САН У п ос в ећ е н Кос ов у и Ме т о х и ји Ko s o v o a n d M e t o h i j a: Pa s t, Pre sent, Fu tu re, Pa pers Pre sen ted at the In ter na ti o nal Scho larly Me e ting held at the Ser bian Academy of Sci en ces and Arts, Bel gra de, March 16 18, 2006 и то кон крет но: Ko sta Ča voš ki, The Fi nal So lu tion to the Sta tus of Ko so vo and Me to hi ja, pp ; Fran ces Ma ria Pe a cock, Reso lu tion of the Fu tu re Sta tus of Ko so vo, pp ; Ma rek Wal den berg, Why Ko so vo sho uld not be In de pen dent, pp ; Spyri don Sfe tas, In tra -Bal kan and In ter na ti o nal di men sion of Ko - so vo Fu tu re Sta tus, pp

72 304 а н у л и ра њ е с у в е р е н и т е т а. Да к ле, б е з о б зи ра на т о ш т о с е, по сма т ра но и з ме ђу на род но прав не ви зу ре, Ко со ву не при зна је свој ство су ве ре не и не - з ависне д рж ав е, ус т а в но п ра в но по сма т ра но Бри с е лск и м спораз умом с е омо г у ћа ва за о к ру ж и ва ње ус та в но п ра в ног по ре т ка Ко со ва, п ро ш и ри ва њем њ е г о ве сувер е нос т и на с еве р т ерит орије на ко ме до т а да н и је о с т в а ри в а о пу ну фак тич ку власт. Ц И Т И РА Н А Л И Т EРAТУРA Бар тош, Ми лан (1954). Ме ђ у н а р о д н о ја в н о п р а в о, Б е о г р а д: Ку л т у р а. Ђу рић, Вла ди мир (2014). Бри сел ски спо ра зум по но во сми шље не смут ње, Срп ска пол и т и ч к а м и с а о, 4: Кре ћа, Ми лен ко (2010). Ме ђ у н а р о д н о ја в н о п р а в о, Бе о град: Прав ни фа кул тет. Мар ко вић, Рат ко (2014). Устав ном су ду Ср би је, С р п с к а п о л и т и ч к а м и с а о, 4: Ми ро вић, Де јан (2014). За што се од Ср би је тра жи да при зна Ко со во или упо ред ни пример и Б а н гл а де ш а и т у р ске р е п у б л и ке С е в е р н и К и п а р, З б о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а д р у ш т в е н е н а у ке, 149: Петров, Вла дан (2014). Уз ди ле му о кон то ро лу устав но сти Бриселског споразума, Српска по ли тич ка ми сао, 4: Ра кић, Бран ко (2014). При лог за рас пра ву о устав но сти Бри сел ског спо ра зу ма, Срп ска п о л и т и ч к а м и с а о, 4: С и мо в и ћ, Д а р ко и Ти ја н а Шу рл а н (2 014). ( Не) п р а вн а п р ир од а Б р ис е лс ког с пор аз ум а, С р п с к а п о л и т и ч к а м и с а о, 4: A n d r a s s y, Ju r aj; B o ž i d a r B a ko t ić i B u d i sl av Vu k a s (19 98). Me đ un ar o dn o p r av o 1, Za greb: Škol ska knјiga. Brow nlie, Ian (2003). Prin ci ples of Pu blic In ter na ti o nal Law, Ox ford: Oxford University Press. Chen, Ti-Chi ang (1951). T h e In t e r n a t i o n a l L a w o f Re c o g n i t i o n Wi t h S p e c i a l Re fe r e n c e t o Prac ti ce in Gre at Bri tain and the Uni ted Sta tes, Lon don: Ste vens & Sons Li mi ted. Craw ford, Ja mes (1990). The Cre a tion of the Sta te of Pa le sti ne: Too Much Too Soon?, E u r o pean Jo ur nal of In ter na ti o nal Law, I, 1: Craw ford, Ja mes (2006). The Cre a tion of Sta tes in In ter na ti o nal Law, Ox ford: Ox ford Univer sity Press. Craw ford, Ja mes (2008). Brow nli e`s Prin ci ples of Pu blic In ter na ti o nal Law, Ox ford: Uni versity Press, Ox ford. Ča voš ki, Ko sta (2007). The Fi nal So lu tion to the Sta tus of Ko so vo and Me to hi ja, In: K. M i h a i lo v ić (e d.): Ko so vo and Me to hi ja: Past, Pre sent, Fu tu re: Pa pers Pre sen ted at the In ter na ti o nal Scho larly Me e ting held at the Ser bian Aca demy of Sci en ces and Arts, B el g r a d e, pp Grant, Tho mas D. (1999). Re c o g n i t i o n o f S t a t e s: L a w a n d P r a c t i c e i n D e b a t e a n d Ev o l u t i o n, Por tsmo uth: Gre en wo od Pu blis hing Gro up. Hil le, Sa skia (1995). Mu tual Re cog ni tion of Cro a tia and Ser bia (+ Mon te ne gro), Eu ro pean Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, 6: Kel s e n, H a n s (19 69). Re c og n i t io n i n I n t e r n a t i o n a l L aw T h e o r e t ic a l O bs e rv at io n s, u : L e o Gross (ed.), In ter na ti o nal Law in the Twen ti eth Cen tury, The Ame ri can So ci ety of Int e r n a t i o n a l L aw, La u ter pacht, Hersch (1947). Re c o g n i t i o n i n In t e r n a t i o n a l L a w, C a m b r id ge: C a m b r id ge Un i- ver sity Press. M i l a n o, E n r i c o (2 0 03). S e c u r it y C ou nc i l Act io n i n t h e B a l k a n s: Re v i e w i n g t h e L e g a l it y of Ko so vo`s Territo rial Sta tus, Eu ropean Jo ur nal of In ter na ti o nal Law, XIV, 5:

73 305 M i l a n o, E n r i c o ( ). Un l a w f u l Te rr it or i a l S it u at io n s i n Int e rn at ion a l L a w Rec o nc ili n g Ef fe c t i v e n e s s, L e ga li t y a n d L e g i t i m a c y, Do drecht: Mar ti nus Nij hoff Pu blis hers. Mi tić, Alek san dar (2006). The In flu en ce of the Eu ro pean Union on the Talks on the Fu tu re St a t u s of Ko s o vo a n d Me t o h i ja. I n : K. M i h a i lo v ić (e d.): Ko s o v o a n d Me t o h i ja: Pa s t, P r e s e n t, Fu t u r e, Pa p e r s P r e s e n t e d a t t h e In t e r n a t i o n a l S c h o l a rl y Me e t i n g h e l d a t t h e Ser bian Aca demy of Sci en ces and Arts, Bel gra de, pp Oe ter, Ste fan (2014). The Ro le of Re cog ni tion and Non-re cog ni tion with Re gard to Se ces sion. In: Ch. Wal ter, A. von Un gern-ster nberg and K. Abus hov (eds.): S e lf - D e t e r m i n a t i o n and Se ces sion in In ter na ti o nal Law, O x fo r d : Ox ford Uni ver sity Press. Open he im, Las sa (1920). In t e r n a t i o n a l L a w: A Tr e a t i s e, Lon don: Long mans. Pe a c o ck, Fr a n c e s M a r i a ( ). Re s o lu t io n of t h e Fu t u r e St a t u s of Kos ovo. I n: K. M ih ailov ić (ed.): Ko so vo and Me to hi ja: Past, Pre sent, Fu tu re, Pa pers Pre sen ted at the In ter na ti o nal Scho larly Me e ting held at the Ser bian Aca demy of Sci en ces and Arts, B elg r a d e, p p Rin ga e rt, Ce dric and Sven Sor bie (2011). Re cog ni tion of Sta tes: In ter na ti o nal Law or Re alpo l i t i k? T he P r a c t i ce of Re cog n i t ion i n t he Wake of Kosovo, Sout h Osset ia a nd Abk haz ia. L e i d e n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, XXIV, 2: Red man, Mic hael (2002). Sho uld Ko so vo be En ti tled to Sta te hood?, T h e Po li t i c a l Q u a r t e rl y, LXXI II, 3: Rich, Ro land (1993). Re cog ni tion of Sta tes: The Col lap se of Yugo sla via and the So vi et Union. E u r o p e a n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, IV, 1: Sfe t a s, Spy r i d o n ( ), I n t r a - Ba l k a n a n d I n t e r n a t i o n a l d i m e n sio n of Ko s o vo Fu t u r e St a t u s. In: K. Mi ha i lo vić (ed.): Ko s o v o a n d Met oh ija: Pa s t, P r e s e n t, Fu t u r e, Pa p e r s P r e s e n t e d at the In ter na ti o nal Scho larly Me e ting held at the Ser bian Aca demy of Sci en ces and Arts, Bel gra de, pp Shaw, Mal colm N. (2003). In t e r n a t i o n a l L a w. Cam brid ge Uni ve risty Press. Turk, Da ni lo (1993). Re cog ni tion of Sta tes: A Com ment, E u r o p e a n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l Law, IV, 1: Vid m a r, Ju re (20 09). I n t e r n a t i o n al L e gal Re sp on se s t o Ko so vo`s De c la r a t ion of I n de p e n de n ce. Van der bilt Jo ur nal of Tran sna ti o nal Law, 42: Wal den berg, Ma rek (2006). Why Ko so vo sho uld not be In de pen dent. In: K. Mi ha i lo vić (ed.): Ko s ov o a n d Met oh ija: Pa s t, P r es e n t, Fut u r e, Pap e r s P r es e nt e d a t t h e I nt e rn at i o n a l Scho larly Me e ting held at the Ser bian Aca demy of Sci en ces and Arts, Belg r ade, Wel ler, Marc (2008). Ne g o t i a t i n g t h e f i n a l s t a t u s o f Ko s o v o. I n s t it ut e fo r S ec ur it y St ud ie s, Pa ris: Eu ro pean Union. Wip p m a n, D a v id (2 0 01). Ko s o vo a n d t h e Lim it s of I n t e r n a t i o n a l L aw. Fo r d h a m Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, XXV, 1: Yee, Si en ho (2010). No tes on the In ter na ti o nal Co urt of Ju sti ce (Part 4): The Ko so vo Advi sory Opi nion. C h i n e s e Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, IX, 4: Zi e me le, I ne t a (20 01). I s t he D is t i nc t ion b etwee n St a t e C on t i nu it y a nd St a t e Suc c e s sion Fic t ion o r Re a l it y? T h e Ru s si a n Fe d e r a t io n, t h e Fe d e r a l Re pu bl ic of Yu go sl a v i a a n d G e r m a ny. Bal tic Year bo ok of In ter an ti o nal Law, Klu wer Law In ter na ti o nal, 1:

74 306 ORIGINAL SCIENTIFIC PA PER RE COG NI TION IN IN TER NA TI O NAL LAW: THE CA SE OF KO SO VO A N D M E TO H I JA by T I JA NA ŠU R L A N Aca demy of Cri mi na li stic and Po li ce Stu di es Ca ra Du ša na 196, Ze mun, Ser bia t i ja n a. s u r l a k p a.e d u. r s SU M M A RY: Re c og n i t io n i s a n i n s t r u me nt of t he pu bl ic i n t e r n a t i o n a l l aw fo u n d e d in the clas si cal in ter na ti o nal law. Still, it pre ser ves its main cha rac te ri stics for med in the pe riod when sta tes do mi na ted as the only le gal per sons in in ter na ti o nal com mu nity. Ne - vert he less, the in stru ment of re cog ni tion is to day as vi brant as ever. As long as it do es not ha ve a uni form le gal de fi ni tion and me ans of ap pli ca tion, it le a ves ro om to be ap plied to very spe ci fic ca ses. In this pa per, the in stru ment of re cog ni tion is ela bo ra ted from two aspects the o re ti cal and prac ti cal. First (the o re ti cal) part of the pa per pre sents main char a c t e r i s t ic s of t he no t io n of r e c og n i t io n, a s p r e s e n t e d i n m a i n i n t e r n a t i o n a l l aw t he o r i e s de clar a t or y a nd c on st i t u t i ve t he or y. O t he r pa r t of t he pa p e r is fo cu se d on t he r e c og n i t ion in the ca se of Ko so vo. Wit hin this part, main con sti tu ti ve ele ments of sta te are ela bo ra ted, w it h spe cial at t e n t ion t o Ko so vo a s sel f-proc la i me d st a t e. Con clu sion is t hat Ko so vo do e s not ful fill main con sti tu ti ve ele ments of sta te. It is not an in de pen dent and so ve re ign sta te. It i s i n t he s t a t u s of i n t e r n a t i o n a l i z e d e n t it y, w it h fo u r i n t e r n a t i o n a l m i s si o n s o n t he f i eld with com pe ten ci es in the ma jor fi elds of sta te aut ho rity po li ce, ju di ci ary system, prose cu tion system, army, hu man rights, etc. Main nor ma ti ve fra me work for the sta tus of Ko so vo is still the UN Re so lu tion It is al so the le gal gro und for in ter na ti o nal miss i o n s, c o nf i rm i n g n o n -i n d e p e n d e n t s t a t u s of Ko s o vo. S t a t e s t h a t r ec ogn iz e d Kos ovo d e s pi t e t h i s d e f i c i e n c y p r o m o t e t h e c o n s t i t u t i ve t h e o r y of r e c og n i t io n, wh i le s t a t e s n ot re cog ni zing Ko so vo pro mo te dec la ra tory the ory. Brus sels Agre e ment, sig ned by re pre - sen ta ti ves of Ser bia and Ko so vo un der the au spi ces of the EU, has al so been ela bo ra ted thro ugh the no tion of re cog ni tion (1) whet her it re pre sents re cog ni tion; (2) from the per spect ive of consequences it provokes i n relat ions between Belg r ade a nd P r ist ina. Off icial po si tion of Ser bian Go vern ment is cle ar Ser bia do es not re cog ni ze Ko so vo as an in depen dent and so ve re ign sta te. On the ot her hand, su bject mat ter of Brus sels Agre e ment cre a tes new me ans of im pro ve ment for Ko so vo aut ho ri ti es in the north part of Ko so vo. Thus, Ser bian po si tion re gar ding the re cog ni tion is two fold it do es not re cog ni ze Kos o vo i n fo r o e x t e r n o, and it com ple tes its com pe ten ces i n fo r o d o m e s t i c o. What has been un der li ned thro ugh the pa per and con fir med in the con clu sion is that the re is not a re cogni tion which has the po wer to cre a te a sta te and the re is not a non-re cog ni tion which has the po wer to an nul a sta te. K E Y WOR D S: n o t io n of r e c ogn it io n, t h eo r ie s o n r ec ogn it io n, c r eat io n of s t at e s, ele ments of sta te, Brus sels Agre e ment, non-re cog ni tion of Ko so vo

75 UDC (497.11) DOI: /ZMSDN O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу ре Јак ши ћа 9, Бе о град, Ср би ја je le n a.ob r e n СА Ж Е ТА К : По р а с т и н т е р е с о в а њ а з а п р о и з в о д и м а и а кт и внос т им а с е о ск и х под ру ч ја и же љ а д а с е од мо р п р о в е де д а ле ко од у ж у р б ано с т и и бу ке г р а д ск и х н а с е љ а јед н а је од п р е о в л а ђу ју ћ и х т ен ден ц и ја н а св е т ском т у ри с т и ч ком т р ж и ш т у. Ве о м а в а ж а н с е г мен т т у ри зм а н а с е л у је б а в љ е њ е ов ом де л а тно ш ћу у ок ви ру пољ оп ри в р ед н и х г а з д и н с т а в а где с е т у ри с т и укљу чу ју у рад и жи вот се о ских за јед ни ца. У по је ди ним се ли ма дра га чев - с ко г к р а ја, м от и вс к и о бл иц и п р ом ет а з а с н о в а н и н а с е о с ко м о к р у ж е њу, ру ра лној еко но м и ји и к ул т у ри и ма ју д у г у т ра д и ц и ју. Њихов ра звој поч ињ е 80-их го ди на 20. ве ка и на ста вља се и да нас, али је по ја ва ма ло по зна та с на у ч ног а спек та. За т о је по т реб но ис т ра ж и т и ка ра к т е ри с т и ке до ма ћ и н с та ва ко ја с е б а в е с е о ск и м т у ри змом у Д р а г а че ву. А н а л и з а до би је н и х р е з у л т а т а омо г у ћ а в а б о љ е р а з у ме в а њ е њи хо в ог фу н к ц и о н и с а њ а, к а о и в ез е т уризм а с де мограф ским и со ци о е ко ном ским струк ту ра ма, про изводним потенција лом и д руг и м одл ик ам а и т р а нс ф о р м а ц и ја м а с е о с к и х д о м а ћ и н с т а в а и с ел а. Ист р а ж и в а њ а н а о в о м п л а н у с у п р е т п о с т а в к а т р ас ир ањ а п р ав ац а да љег раз во ја ту ри зма на се лу. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: се о ско до ма ћин ство, ту ри зам на се лу, Дра га че во Д раг а че в о је брд ско -до л и н ск и к рај с р е д и ш њ ег де ла з а па д не Ср би је. Oмеђено је ре ком Мо ра ви цом, а од ушћа Ђе ти ње и Скра пе жа, За пад ном Мо ра вом до Ов чар ско -ка блар ске кли су ре. Гра ни ца од Ов ча ра иде пла нином Је л и цом и з а х в а т а па д и не Тр о гла в а и Че ме р на. О бла с т и Д ра г а че в а п ри па да 49 на с е љ а ко ја с е на ла з е у ок ви ру к а т а с т а р ск и х оп ш т и на Лу чани (два град ска и 34 се о ска на се ља), Ари ље (пет се ла), По же га (три се ла), Ива њи ца (три се ла), Кра ље во (јед но се ло) и Ча чак (јед но се ло) [Слав ковић 2009: 9]. Ста нов ни штво Дра га че ва чи не ве ћи ном до се ље ни ци из Хер це го вине, Цр не Го ре и Ста рог Вла ха, ко ји су у ове кра је ве до ла зи ли у вре ме турске вла сти и угње та ва ња, или су их су шне го ди не и те шке еко ном ске прил и ке т е ра ле да на п у с т е св о је до мо в е. Не к а д с у с т а нов н и ш т в о Д ра г а че в а

76 308 у гла в ном ч и н и л и па с т и ри, ра т а ри, д р в о с е че и д р в о де љ ск и мај с т о ри. Радој ко Н и ко л и ћ п и ше о Д ра г а че ву: Не п и сме но с е ло с на р од ном пе смом, кул том чој ства и ју на штва, ро до љу бљем и че сти то шћу. Тек по не ка шко - ла, с т а р о с т а в на, п р е ву ков ск а ћ и ри л и ца и р е да к ђа к с а мо у к [Сла вкови ћ 2009: 20]. По с лед њ е де це н и је 19. и по че т а к 20. в е к а св е до ц и с у на глог ра з в о ја и п р е о к р е т а ко је до ж и в љ а в а д р а г а чев ско с е ло. О в ај к р ај не з а о с т а је по не по вољ ним де мо граф ским, еко ном ским, кул тур ним и дру гим трен до - ви ма ка рак тери стич ним и за оста ла се о ска под руч ја Србије. Број станов - ни ка од до го ди не опао је за 22%. Про се чан број чла но ва поро ди це се од 5,8 (1948) сма њио на 3,3 чла на (1991). Дра га че во, у ко јем је 50-их и 60-их го ди на про шлог ве ка ври ло као у ко шни ци из го ди не у г о д и н у све ви ше се п ра зн ило. Нап уш т а се т ра д и ц и о на л н и на ч и н оде ва ња, с т а но в а њ а, ис х ра не и о б ра де з е м љ е и п ри х в а т а ју ма т е ри ја л не, т ех н и ч ке и дру ге те ко ви не мо дер не ци ви ли за ци је [Славковић 1996]. У до ма ћој и с т ра ној л и т е ра т у ри т у ри з а м се че с т о на во д и к а о фа к т ор ко ји н а св о јев рс т а н н ач и н о бл ик ује и у н ап р еђује рур а лне с т ру кт ур е и пок р еће м улт и фу н к ц и о на л н и ру ра л н и ра з вој [ Hal l : 169; Co z a c 2012: 20; То до ро вић и Бје љац 2007: 136; Šte tić i Ši mi če vić 2008: 20; Udovč i Perpa r 20 07: 226]. Р у ра л не с р е д и не, не к а да р е з е р ви с а не з а по љ о п ри в р ед н у п ро из вод њу, у м но г и м зе м љама добијају но ви и ден т и те т т ран сфор м и ш у ћ и се у од ре д и ш т а т у ри с т и ч к и х к ре т а њ а. По д р ш к а се о ском т уризм у, у ц иљу д и в е р зи фи к а ц и је фу н к ц и ја и а к т и в но с т и по љ о п ри в р ед н и х г а зд и н с т а в а, до ба р је на ч и н опор а вк а пољ оп рив р едне п р ои зв одњ е и р евит ал из ац ије ових про сто ра. По ста вља се пи та ње да ли је ула га ње у раз вој ту ри зма ре ше ње з а п р о бле ме с ко ји ма су су о че на се о ск а на се љ а и по љо п ри в ред на газдинства, или је туризам надоградња већ стабилним сеоским структура ма. Кон цеп т и н т е г ра л ног ру ра л ног ра з в о ја, ко ји о б у х в а т а еко ном ск у, демог ра ф ск у, еколош к у, и нс т ит уц иона лн у, с о ц и ја л н у и к ул т у р н у об но ву с еоск и х подру ч ја, ис т и че зн а ч ај ком п лек сн и је г м у лт ид исц ип л ин а рног п ри с т у п а р а зв о ју и р е ви т а л и з а ц и ји с е л а [ Ра дов а нови ћ 2010: 49; Mu h i i Jo va no vić 2012: 15; Sa a rin gen i Le nao 2014: 364]. На п р о с т о ру Д ра г а че в а по с т о је по в ољ н и ус ло ви з а ра з в ој не ко л и ко о б л и к а т у ри зма. При р од не р е т ко с т и ко је мо г у би т и т у ри с т и ч к и мо т и ви за раз гле да ње, из ле те и ре кре а ци ју ни су до вољ но ис ко ри шће не. Ан тро - по г е не т у ри с т и ч ке в р ед но с т и још с у бр ој н и је и де о с у б о г а т е к ул т у р не ба ш т и не Д ра га че ва. Са бор т ру ба ча у Гу ч и је д и н с т ве на је смо т ра на род не м у зи ке, пе сме, и г ре, оби чаја и д руг и х народн и х т ековина које с временом па да ју у за бо рав [Милосављевић и По по вић 2007: 243, 245]. О р г а н и з о в а н и ји ра з в ој с е о ског т у ри зма Д ра г а че в а по ч и њ е од г о д и не, и т о у с е л и ма: К а о на, М и ла т о ви ћ и, Ви ча и До њи Д у ба ц. Да на с м но г а до ма ћ и н с т в а О п ш т и не Лу ча н и п ри ма ју г о с т е. До г о д и не на те ри торији опш т и не ка те го ри са но је 15 до ма ћ и н ста ва која се баве сеоск и м ту ри змом. За не ка од њих не мо же се ре ћи да су се о ска до ма ћин ства и газд и н с т ва у п ра вом см и сл у, ш то је из не на ђу ју ће лош резултат с обзиром на д у г у т ра д и ц ију г ос т оп ри мс т ва, богатс т во п риродн и х лепота и к улт у рн и х

77 309 вред но сти Дра га че ва, а на ро чи то ако се има у ви ду да је до да нас овај крај и з г р а д ио п р е по зна тљи в о с т з а х в а љу ју ћ и Д р а г а чев ском с аб ору т рубача, манифестаци ји ме ђу на род ног зна ча ја. На ме ћу се пи тања о узроцима оваквог ста ња и да ли раз вој ту ри зма на се лу мо же би ти но си лац про спе рите та дра га чев ског кра ја. Да би се до шло до од го во ра, нај пре је по треб но у познат и с е с пос т ојећ и м носиоц има по н у де с е о ског т у ри зма Д ра г а че в а, ка рак те ри сти ка ма и на чином њиховог функционисања у овој делатности. М Е ТО ДО ЛО Г И ЈА Ис т ра ж ив а њем су об у х в аћена дома ћ и н с т в а ко ја су к а т е г о ри са на к а о домаћ и н с т в а с е о ског т у ри зма на т е ри т о ри ји О п ш т и не Лу ча н и. У сви м домаћинстви ма ан ке ти ра ни су њи хо ви чла но ви. Ова кав при ступ да је ре - а л н у сл ик у се о ског т у ри зма, с об зи ром на т о да Д ра г а че во нај ве ћ и м де лом при па да Оп шти ни Лу ча ни. Ка те го ри за ци ја со ба, ку ћа и апарт ма на за по - че т а је и до г о д и не к а т е г о ри с а но је 15 ов а к ви х до ма ћ и н с т а в а. Како је једно у међувремену остало без чланова, истраживање је спрове - де но на укуп но 14 до ма ћин ста ва. У при ку пља њу и ана ли зи по да та ка на сто ја ло се да се испошту ју де - фи ни ци је и од ред ни це Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку. По љо при вредн и м г а зд и н с т вом мо же се сма т ра т и сва ко до ма ћ и н с т во ко је ко ри с т и ви ше од 10 ари об ра ди вог зе мљи шта или ако ко ри сти ма ње, он да има: јед ну кра ву и те ле; од но сно јед ну кра ву и ју не; или јед ну кра ву и два од ра сла гр ла сит не сто ке; или пет од ра слих ова ца; или три од ра сле сви ње; или че т и ри од ра с ла г р ла ов це и сви њ а ; и л и 50 ко ма да од ра с ле ж и ви не; и л и 20 ко ш н и ца п че ла [ Поп ис с т а нов н и ш т в а, до ма ћ и н с т а в а и с т а но в а 20 02]. У овом слу ча ју ни је би ло дво сми сле но сти. Про блем се ја вио код де фи ни сања до ма ћ ин ст ва и од ре ђи ва ња ње го ви х ч ла но ва. По сто је до ма ћ ин ст ва чи ји су сви чла но ви стал но на ста ње ни на се лу, али та квих је осам, од укуп но 14 помен ут и х категорисан и х домаћ и нста ва. Глав н и ме то до ло ш к и п ро блем био је да л и ис т ра ж и в а њ ем о б у х в а т и т и и п р е о с т а л и х ше с т до ма ћ и н с т а- ва, ч и ји носила ц до ма ћ и н с т ва ж и ви са сво ји м брач н и м пар тнером и децом (или без де це) у дру гом ме сту или оп шти ни, од но сно, не ма стал но пре бива ли ште на се лу, или му ту жи ве са мо ро ди те љи ко ји се ба ве по љо при вредом само за сво је по тре бе (појединa до ма ћин ста ва не ма ју ни ка кву по љо - п ри в р ед н у а к т и в но с т). Од ови х ше с т до ма ћ и н с т а в а, че т и ри с у в е ћ и де о го ди не на п уш тена. У два домаћ инст ва је остао по један родитељ, а носилац домаћинства долази у летњем делу го ди не да оба вља ту ри стич ко -уго - сти тељ ску де лат ност. По ста вља се пи та ње: ко је чла но ве ових до ма ћинс т а в а о б у х в а т и т и ис т р а ж и в а њ е м? У т ом с л у ч а ју, д а би с е добил а ш т о р е а л н и ја с л и к а о људ ск и м р е с у р си ма з а ра з в ој т у ри зма, п ри с т у п и ло с е овом про бле му на сле де ћи на чин: ако но си лац до ма ћин ства жи ви са сво јом по ро ди цом у не ком друг ом ме с т у и л и оп ш т и н и (где м у је р е г и с т р о в а но с т а л но п р е би в а л и ш т е) и до ла зи са мо по вре ме но на напуштено имање где је регистровано домаћ и н с т в о с е о ског т у ри зма ( р о д и т е љи м у ви ше н и с у ж и ви), у з е т о је да с у

78 310 ч ла но ви до ма ћ и н с т в а он и ч ла но ви њ е г о в е по р о д и це ко ји м у по ма ж у да оба вља по љо при вред ну ак тив ност (ако је оба вља) или му по ма жу у тури с т и ч кој де лат но с т и. ако но си лац до ма ћин ства жи ви са сво јом по ро ди цом у не ком друг ом ме с т у и л и оп ш т и н и (где м у је р е г и с т р о в а но с т а л но п р е би в а л и ш т е) и до ла зи са мо по вре ме но на и ма ње где је ре г и с т ро ва но до ма ћ и н с т во сео - ског ту ри зма (је дан или оба ро ди те ља су жи ви, мо жда има ју лич не прихо де и нај в е р о в ат н и је о ба в љ а ју по љ о п ри в р ед н у а к т и в но с т з а с оп с т в е не по тре бе), узе то је да су чла но ви овог до ма ћин ства је дан или оба жи ва роди те ља но си о ца до ма ћин ства и сви чла но ви по ро дице носиоца домаћинс т в а ко ји м у по ма ж у да обав љ а пољ оп рив р едн у а кт и вно с т (а ко је обав љ а на по ро дич ном има њу) или му по ма жу у ту ри стич кој де лат но сти. Ја сно је да је ов а к в о од р е ђи в а њ е ч ла но в а до ма ћ и н с т в а з а сно в а но на у к љученос т и у т у ри с т и ч к у и л и по љ о п ри в р ед н у де лат но с т (з а с оп с т в е не по т р е б е), под п р е т по с т а в ком д а б а в е ћ и с е по љ о п рив р едом о б е зб еђују ви шак про из во да ко ји се може пласирати у туризму (храна, пиће, произв о д и с у в е н и р ског т и па). РЕ ЗУЛ ТА Т И ИС Т РА Ж И ВА ЊА Ст ру к т у р не од л и ке д ра г а чев ск и х до ма ћ и н с т а в а У Д раг аче ву се не ра з ви ја се о ск и т у ри за м, на ро ч и т о не а г ро т у ри за м, у пра вом сми слу те ре чи. Пре би се мо гло го во ри ти о по ку ша ју да се прат е св е т ск и т р ен до ви и искорис т е пос т ојеће пог однос т и. У с аглед ав ању по тен ци ја ла, најпре треба поћи од анализе ка рак те ри сти ка но си ла ца по - н у де, од но сно р е г и с т р о в а н и х до ма ћ и н с т а в а с е о ског т у ри зма и њи хо ви х људ ск и х р е с у р с а. У 14 до ма ћин ста ва жи ви укуп но 36 љу ди, од то га 16 му шка ра ца и 20 жена. Ст ар осна, полна и о бразовна с т ру к т у ра п ри к а з а на је у т а б е л и 1. У т у ри с т и ч к у де лат но с т ви ше је у к љу че но с т а ри је с т ановн иш т в о, и т о нај ви ше ста ро сти од и го ди не. То су обич но пен зи о не ри и Та бе ла 1. Пол н а, с т а р о с н а и о б р а з о в н а с т р у к т у р а д о м а ћ и н с т а в а С т а р о с т До 14 год Пол М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж Без шко ле раз ре да ОШ 5 8 раз ре да ОШ 1 1 ССС Ви ш а Ви с о к а Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке

79 311 њи хо в а де ца и л и л и ца ко ја о ба в љ а ју не к у (нај че ш ће не по љ о п ри в р ед н у) де лат ност и у ту ри зму ви де до дат ни из вор при хо да. Што се ти че образ ов не с т ру кт ур е, највише је он и х с а с р ед њ ом с т ру ч ном сп р е мом. О в де се за па жа да су ста нов ни ци ста ри ји од 64 го ди не углав ном жен ског по ла, ни жег сте пе на обра зо ва ња, као и да се код мла ђих ка те го ри ја ста нов ништва обра зов на струк ту ра ме ња у ко рист же на. Мо же се ре ћи да ови по да ц и ре а л но п ред с та в ља ју с т ру к т у ру це ло к у п ног се о ског с та нов н и ш т ва ко је је у про се ку све ста ри је, а же не по ста ју све обра зо ва ни је. Та бе ла 2. Ве л и ч и н а д о м а ћ и н с т а в а Број чла но ва Бр ој до м а ћ и н с т а в а Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке У та бе ли 2 приказана је величина до ма ћин ства. Од че ти ри јед но члана до ма ћин ства, два су самачка женска, док преостала два воде мушкар - ц и ко ји по в р е ме но до ла з е на св о је и ма њ е, а р е г и с т р о в а но п р е би в а л и ш т е и ма ју у не ком д ру г ом ме с т у. Ч ла но ви њи хо ви х по р о д и ца и м не по ма ж у у оба в љању т у ри с т и ч ке де лат но с т и, па н и су у к љу че н и у ову а нал изу (ш т о је већ об ја шње но у ме то до ло шком по гла вљу). Од пет дво чла них до ма ћинста ва, у три жи ве брач ни па ро ви без де це. Де ца су на ра ду у не ком дру гом ме сту или оп шти ни и та мо има ју ре ги стро ва но пре би ва ли ште. Код ро - д и т е љ а до лаз е на од мор и т р е н у т но не ма ју у че ш ће у по љ о п ри в р ед н и м и т у р и с т и ч к и м а к т и в но с т им а д ом аћ и н с т в а. З а п р еос т ал а д в а д в оч л ан а до ма ћин ства носиоци су мушкарци који жи ве са сво јом по ро ди цом у не - ком д руг ом мес т у и л и опш т ин и и ч л анов и пор од ице и м не пом аж у у туристичкој делатности. На имању где је регистровано домаћинство сео - ског ту ри зма жи ве, у јед ном слу ча ју мај ка, а у дру гом ба ка но си о ца дома ћин ства и оне су укљу че не у услу жну де лат ност. У јед ном тро чла ном до ма ћин ству живи старији брачни пар без де це и мај ка но си о ца до ма ћинс т в а ко ја спа да у и з д р ж а в ано с т ановн и ш т во. Че т во р о ч ла но до ма ћ и н с т во чине два брата са својим супругама који има ју ре ги стро ва но пре би ва лиште у обли жњој ва ро ши ци где жи ве с де цом, али де ца не уче ству ју у обе з беђив ању т у ри с т и ч к и х усл у г а. Пе т о ч ла на до маћ и нс т в а ч ине брачн и па ро ви с де цом и по је дан ро ди тељ (мај ка у два слу ча ја). Да ља ана ли за ових до ма ћин ста ва мо же се из вр ши ти на осно ву уче - шћа у по љо при вред ној де лат но сти. Де фи ни ци ја по љопривредног газдинс т в а Ре п у б л и чког з ав од а з а с т ат ис т и к у д а т а је у ме т о д о ло ш ком де л у.

80 312 Пре ма овој де фи ни ци ји пет до ма ћин ста ва има сво је по љо при вред но газд и н с т в о и т о с у до м а ћ и н с т в а с ме шо ви т ом де л атнош ћу, а дев е т је б е з г а зд и н с т в а и т о с у т ип и чна непољ оп ри в р ед на до ма ћ и н с т в а. Де лат но с т и струк ту ра при хо да до ма ћин ства је при ка за на у та бе ли 3. Та бе ла 3. Ст р у к т у р а п р и х о д а и д е л а т н о с т и д о м а ћ и н с т а в а Б р ој д о м а ћ и н с т а в а Н 4 Л 2 П + Л 4 Н + Л 3 П + Н + Л 1 Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке О з н а ке: ( Н ) н е п о љ о п р и в р ед н а д е л а т н о с т (Л) лич ни при хо ди (на пр. пен зи ја) ( П ) п о љ о п р и в р ед н а д е л а т н о с т Кла си фи ка ци ја до ма ћин ста ва у та бе ли 3 из вр ше на је на осно ву прихо да, а у скла ду с де фи ни ци ја ма зва нич не ста ти сти ке. Ни јед но од ан ке тира н и х до ма ћ и н с т а в а не ма иск ључ иво пољо п ри в ред н и к а ра к т е р. Нај ви ше је до ма ћ и н с т а в а с ме шо ви т ом де лат но ш ћу, а т о с у она до ма ћ и н с т в а ч и ји ч л а но ви о б е з б е ђу ју п ри хо де од по љ о п ри в р ед н и х и не по љ о п ри в р ед н и х де лат но с т и и л и и мају неке л и чне изворе п рихода (најчеш ће пензију). Међу њи ма по сто ји са мо је дан к рупан пољоп ривредни п роизвођач. Истовремено, два чла на овог до ма ћин ства има ју при хо де од не пољопривредних делат - но с т и (с т а л но су за по сле н и је да н у ја в ном сек т о ру, а д ру г и у п ри ват ном) и је да н ч ла н ис т ог домаћ и нс т в а и ма пензију (л и чн и п риход и). Пр еос т ала ме шо ви та до ма ћин ства (ко ја чи не углав ном пен зи о не ри) има ју ма ње по - с е де под м а л и ном и л и к уп ином и од т ог а о с т в арују незн а тне п риходе по р ед пен зи је. Ук у п но де ве т до ма ћ и н с т а ва не ос т ва рује п риходе у пољоп ривредном с ект ору, а л и с е че т и ри до ма ћ и н с т в а ба в е по љ о п ри в р е дом з а с оп с т в е не по тре бе. То зна чи да пет анкетираних дома ћин ста ва не га ји ни ка кве агро - кул ту ре, ни ти сто ку или жи ви ну. Пре ма то ме, пет до ма ћин ста ва не про - и з в о д и п р е х ра м б е не п р о и з в о де, па и х з а по т р е б е т у ри зма мо ра у по т п у- но с т и на ба в љ а т и у ма ло п р о да ји. У к а т е г о ри ји не пољ оп рив р едн и х с у и је д и на д в а до ма ћ и н с т в а на т е ри т о ри ји О п ш т и не Лу ча н и ко ја о с т в а ру ју зна чај не п ри хо де ис к љу ч и в о од т у ри с т и ч ко -у г о с т и т е љ ске де лат но с т и. У дев е т до ма ћ и н с т а в а ко ја не о с т в а ру ју п ри хо де од пољ оп рив р еде жи ви укуп но 24, а у оста ли ма укуп но 12 осо ба. Њи хов рад ни ста тус приказан је у та бели 4. Пен зи о не ри су нај ви ше укљу че ни у ту ри стич ку де латно с т, било да по ма ж у но си о ц у до ма ћ и н с т в а о б е з б еђујућ и п р ех ра мб ене про из во де, би ло да су са ми но си о ци до ма ћин ства па у ту ри зму ви де мо гућност за ства ра ње и одр жа ва ње но вих кон та ка та или до дат ни из вор прихо да ко ји м би би л и од по мо ћ и св о ји м по т ом ц и ма. Пр е т ход но по ме н у т а

81 313 два домаћин ства ко ја уби ра ју зна чај не при хо де од туризма су непољо - при вред на и њи хо ви чла но ви су би ли или су и са да на по вре ме ном ра ду у и но с т ра н с т ву. Та бе ла 4. Ра д н и с т а т ус ч л а н о в а д о м а ћ и н с т а в а Не п о љ о п р и в р ед н а О с т а л а С т а л н о з а п о с л е н и 8 2 По в р е м е н о з а п о с л е н и 2 Не з а п о с л е н и По вре ме ни рад у ино стр. 2 По врат ни ци из ино стр. 1 Пе н з и о н е р и 7 7 И з д р ж а в а н о с т а н ов н. 4 3 Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке Шт о с е т и че пољ оп рив р еде, било да је коме рц ија лног к а ра к т е ра и л и се п ро из во д и са мо за соп ст ве не по т ре бе, п ро из вод ња се сво д и на ра тар ст во и по вр тар ство (жи та ри це, кром пир и дру го по вр ће) и во ћар ство (нај ви ше м а л и н е, к у п и н е, ш љи в е). Д р а г а ч е в о је у п р о ш л о с т и б и л о т и п и ч а н с т о - чар ски крај. Да нас су рет ка до ма ћин ства с гр ли ма круп не сто ке. Га је се нај че шће јед на кра ва, до пет ова ца, две до три сви ње и око ко ма да ж и ви не. Т У РИ СТ И Ч К А ПО Н У Д А Д РА ГА Ч ЕВ СК И Х ДО М А Ћ И Н СТА ВА Ка те го ри са на до ма ћин ства се о ског ту ри зма обез бе ђују својим го - с т и ма сме ш т ај и х ра н у. По ло ви на од у к у п ног бр о ја до ма ћ и н с т а в а н у д и ове услуге у посебно изграђеним објектима, намење ним искључиво ту рис т и ма. У пе т дома ћ и н с т а в а налазе с е о бјект и у р еђен и у т ра д иц и она л ном с т и л у (брв на ре и л и к у ће г ра ђе не по че т ком 20. ве к а). Десе т до маћ и нс т ава, по ред сме шта ја и ис хра не, обез бе ђу ју про из во де до ма ће ра ди но сти и сув е н и р е, је р је ра н и је Д ра г а че в о би ло п р е по зна тљи в о по За д ру зи же на и тка ља ма. У три до ма ћин ства на ла зе се објек ти ко ји су уре ђе ни као музе ји ста ри на, а јед но од њих има и ба зен и спорт ске те ре не. По зна то је да т у ри с т и дана с нај ви ше же ле да до ж и ве п ра ви се о ск и нач и н ж ивот а, т еже и з в о р но с т и, п ри р о д и и у т а п а њу у ло к а л н у з а јед н и ц у. Та к а в до ж и в љ ај п р а в ог д р а г а чев ског с е л а с а сви м с еоск и м а кт и вно с т има и с а д р ж ајима не мо же пру жи ти ви ше од пет до ма ћин ста ва, али је то са да већ пи та ње стан дар да и раз ли чи тих об ли ка ту ри зма на се лу. Ка да је испитаницима постављено пи та ње да ли Дра га че во има пер - спек т и ву з а ра з в ој с е о ског т у ри зма, сви с у од г о в о ри л и по т в рд но, с т и м

82 314 ш т о у о с а м од 14 до ма ћ и н с т а в а сма т ра ју да н и с у у по т п у но с т и у по зна т и с на ч и ном по с ло в а њ а и с т а н да р д и ма ов ог о б л и к а т у ри с т и ч ког п р о ме т а. Пос та в ље но је п и та ње но си о ц и ма до ма ћ и н с т ва да л и би же ле л и да у не кој обла сти ту ри стич ког по сло ва ња про ши ре сво ја зна ња и ве шти не. Ис пита ни ци су да ва ли по ви ше од го во ра, па је сва ки од њих ува жен и сра чунат. Гра фи кон 1 п ри ка зу је број заи нтересо ва н и х л и ца (на вер т и ка л ној оси) з а мо г у ће к у р с е в е, с е м и на р е, г ру п на с а в е т о в а њ а и о бу ке и з ра з л и ч и т и х о бла с т и, под ус ло в ом да и х ор г а н и ло к а л не с а мо у п ра в е о б е з б е де. И н т е - ре сант но је да би, с об зи ром на ни зак ни во упу ће но сти у стан дар де се о- ског ту ри зма, за та кву обу ку био за ин те ре со ван са мо је дан ис пи та ник. Гра фи кон 1. За ин те ре со ва ност за обу ке у раз ли чи тим обла сти ма Легенда: (1) Правила понашања госта и домаћина, (2) Финансијско пословање, (3) Географске и историјске, чињенице краја, (4) Страни језици, (5) Уређење пејзажа (6) Стандарди и законске норме у сеоском туризму. Ра з ло зи оп р е де љ е њ а з а т у ри с т и ч к у де лат но с т п ри к а з a н и с у у т а б е - ли 5. И ов де је би ло мо гу ће да ти ви ше од го во ра и сва ки је узет у об зир. Ин те ре сант ни су од го во ри пен зи о не ра ко ји су ис та кли по тре бу за дру же - њем, за тим да не же ле би ти уса мље ни, да има ју же љу да до че ка ју и ис пра те го сте као и да про во де вре ме с на ро дом. У ово ме се пре по зна је го сто љуби вос т д ра г а чев ск и х до ма ћ и на. Он и ко ји и ма ју с т а лно п ребивал иш т е ва н ре г и с т ро ва ног до ма ћ и н с т ва и ч ије је дома ћ и н с т во на се л у ве ћ и део го д и не пра зно (осим у се зо ни) го во ри ли су да же ле да очу ва ју има ње да се не за ко ро ви и да не ће да п ро да ју оче ви н у, је р зе м љу т ре ба п ри по ш т о ва т и. Нарав но, мотивациони окидач за улазак у туристичку делатност је у најв е ћем бр о ју с л у ча је в а фи на н си ј ске п ри р о де. К ада су но си о ц и до ма ћ и н с т в а у п и т а н и да л и би њихов а деца о с т ала на се лу или би се вра ти ла на се ло, ако ту тре нут но не жи ве, нај ви ше је би ло не г а т и в н и х од г о в о ра (пе т) и л и с у г о в о ри л и да би де ца мо ж да би ла на се лу, ако у гра ду из гу бе по сао, или би до шли ка сни је ка да оду у пензи ју. У че т и ри до ма ћ и н с т в а деца би дола зи ла са мо по в р е ме но да по ма ж у у с е з о н и к а да и ма до с т а по с ла. К а ко н и је до би јен н и је да н у по т п у но с т и по твр дан одго вор, ја сно је да ту ри стич ка де лат ност тренутно нема до - в ољ н у п ри в лач н у сна г у ко ја би м ла де з а д р ж а ла на с е л у. Њи хов о с т а на к је пре од ре ђен не ким дру гим фак то ри ма, не го ту ри змом (гра фи кон 2).

83 315 Та бе ла 5. Мо т и в а ц и ја з а о ба в љ а ње т у р и с т и ч ке д е л а т н о с т и Ф и н а н с и ј с к и р а з л о з и 8 Љу б а в и е н т у з и ја з а м 4 Уп о з н а в а њ е и д р у же њ е 4 Ко р и ш ћ е њ е в и ш к а с т а м б е н о г п р о с т о р а 3 О ч у в а њ е и м а њ а 2 Же љ а д е ц е 2 Же ља да про ба ју не што но во 1 Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке Гра фи кон 2. Же ља мла дих да оба вља ју ту ри стич ку де лат ност на се лу Помоћ у сезони Можда Не ЗА К ЉУ Ч А К Д ра г а чев ск а с е о ск а до ма ћ и н с т в а по ч и њу да п ри ма ју г о с т е у в р е ме за чет ка се о ског ту ри зма у Ср би ји. Чи ни се да су не ка дру га под руч ја отиш ла м но го да ље у овој де лат но с т и, ш то из не на ђу је с обзиром на п риродне и кул тур не по тен ци ја ле дра га чев ског кра ја и Гу чу, светски познате пре - сто нице трубе. Неповољни демографски, еко ном ски, кул тур ни, по ли тичк и и д ру г и т р ен до ви к а ра кт ерис т и чн и з а ру ра л не п р о с т о р е Ср би је, н и су за о би шли ни Дра га че во. Услед изолова но сти се ла и не бри ге о ње му, станов н и ш т во од ла зи из за не ма ре н и х к ра је ва, а по сле д и ца то га је сма њи ва ње мо гућ но сти за пре по род и бу ду ћи жи вот и на пре дак се ла, па ти ме и за се о ск и т у ри за м. Ту ри с т и ч к и п ро из вод у овом сег мен т у не п ред с та в ља ју са мо очу ва ни ру рал ни пеј за жи и ар хи тек ту ра, не го и љу ди са сво јим тип и ч н и м на ч ином ж ивот а, с т ановања, рада, одевања, исхране и обичајима. Број на до ма ћин ства на овом просто ру не ма ју пот пу но и ја сно де фини сан кон цепт ни сли ку о то ме шта је ква ли те тан про из вод у ту ри зму и ка кви су стан дар ди у свет ским де сти на ци ја ма се о ског туризма. Домаћин и оче к у ју да ће т у ри з а м до не т и п р о спе ри т е т и по д ић и н ив о економског

84 316 бла г о с т а њ а, па с е од л у ч у ју з а у к љу ч и в а њ е у ову де лат но с т. У на у ч н и м кру го ви ма стал но се го во ри о ту ри зму као но си о цу економског, социјалног, к ул т у р ног и еко ло ш ког на п ре т ка и ч и н и о ц у и н тег ра лног ра звоја села. Ч и ње н и ца је да ова а к т и внос т може да рева ло ри зу је и да дâ но ву вред нос т крајевима заборављеним од свих. Али без по сто ја ња и по др шке агро номск и х, и н фра с т ру к т у р н и х, ус л у ж н и х, т р г о ви н ск и х, к ул т у р н и х и д ру г и х сис т ема, сâ м т уриз а м нема дов ољно снаг е да до не с е п р о спе ри т е т п р е ко но ћи, ни ти се сâм мо же раз ви ја ти, ако ни је ин те гри сан у све у куп ни рурал ни раз вој. Пред у слов за оживљавање ло кал не за јед ни це је ре кон струкц и ја д рж а вне а дм ин ис т р ац ије и нови п р о г р а м е ко ном ске, с о ц и ја л не и кул тур не по ли ти ке ко ји ће ви ше ува жа ва ти се ло и ње го ве по тре бе. У Дра га че ву је не до вољ но из ра же на функ ци о нал на ра зно вр сност тури стич ких сеоских до ма ћин ста ва (ра тар ска, сто чарска, повртарска и во - ћар ска ак тивност, ра до ви у шу ми, пре ра да мле ка, ме са, ву не, из ра да оруђа, по су ђа, оде ће и обу ће, град ња стам бе них и еко ном ских обје ка та и др.), а у п ра в о је т а к в а к ул т у ра ж и в о т а и п р о и з в од њ е в ековима омог ућ ав ала оп с т а на к с е о ском ж и в љу. С еоско домаћ и н с т в о од у в ек је би ло р е ла т и в но са мо до во љан систем и као такав има усло ве да обез бе ди бо гат и са др жајан т у ри стич к и бо ра вак на сел у. Запажа се да т у ри зам и по љо п ри вре да ни су ну жно по ве за не де лат но сти. Зна тан број до ма ћин ста ва не оба вља по љо - п ри вред н у а к т и в нос т и л и је обав љ а у малом обим у за сопс т ване пот ребе. А до м и на н т на по љ о п ри в р ед на п р о и з в од њ а је п р ви к ри т е ри ју м да би с е јед но с е о ско до ма ћ и н с т во могло назв ат и т урис т и чк и м. С о бзир ом на све на ве де но, се о ска до ма ћ ин ства у Д ра га че ву још у век ни су из г ра ди ла (и ли је б о љ е р е ћ и да с у на п у с т и ла и де г ра д и ра ла) по т р е б не си с т е ме да сп р ем на до че к а ју т у ри с т е же љ не од мо ра у с е о ском а м би јен т у. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ми ло са вље вић, С. и И. В. По по вић (2007). Туризам у функ ци ји раз во ја оп шти не Лу ча - ни. З б о р н и к р а д о в а Ге о г р а ф с ко г и н с т и т у т а Јо в а н Цв и ји ћ СА НУ, 57: По љ о п р и в р е д а : По љ о п р и в р е д н а г а з д и н с т в а п р е м а а к т и в н о с т и и и з в о р и м а п р и хо д а (20 0 4). По п и с с т а нов н и ш т в а, д о м а ћ и н с т а в а и с т а но в а у Ре п у б л и ч к и з а в од з а с т а т и с т и к у, Б е о г р а д. Ра до ва но вић, В. (2010). Ин те грал ни ру рал ни раз вој: Ка склад ни јем ре ги о нал ном раз - в о ју. Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве не на у ке, 132: Слав ко вић, Ј. М. (1996). С т а н о в н и ш т в о Д р а г а ч е в а: Од п о л о в и н е X V д о к р а ја X X в е к а. Гу ча: Дом кул ту ре. Слав ко вић, Ј. М. (2009). Се ла и в а ро ш и Д ра га че в а: Хро н и ка. Цен тар за кул ту ру, спорт и т у р и з а м оп ш т и не Лу ч а н и Д р а г а че в о, Г у ч а. То до ро вић, М. и Ж. Бје љац (2007). О с но в е р а з в о ја ру р а л ног т у р и з м а у С р би ји. Гла сник С р п с ко г г е о г р а ф с ко г д р у ш т в а, LXXXVII, 1: C o z a c, E. (2012). T h e i m p o r t a n c e of r u r a l t o u r i s m d e ve lo p m e nt i n r u r a l c o m mu n i t i e s. Ana le l e U n i v e r s i t a t i i d i n O r a d e a, Fa s c i c u l a : E c o t o x i c o l o g i e, Z o o t e h n i e s i Te h n o l o g i i d e In d u s t r i e Ali m e n t a r a, Hal l, D. (20 0 4). Rur al Tour ism Developme nt i n Southeast e r n Europe: Tr a nsit ion a nd t he Sea rch fo r Su s t a i n a bi l it y. In t e r n a t i o n a l jo u r n a l o f t o u r i s m r e s e a r c h, 6,

85 317 Mu hi, B. i D. Jovanović (2012). Rural tourism as a fac tor of in te gral and su sta i na ble de ve lop - ment of ru ral are as and vil la ges of Ser bia and Vo i vo di na. Her a l d Jou r n a l o f G e o g r a p h y a n d Re g i o n a l Pl a n n i n g, I, 2: Sa a rin gen, J. and M. Le nao (2014). In te gra ting to u rism to ru ral de ve lop ment and plan ning in the de ve lo ping world. D e v e lo p m e n t S o u t h e r n Af r i c a, XXXI, 3: Št e t ić, S. i D. Ši m i č e v ić (20 0 8). How t o d e ve lo p e s u s t a i n a ble t o u r i s m i n r u r a l d e s t i n a t i o n s i n Ser bia. Bul le tin of the Ser bian ge o grap hi cal So ci ety, LXXXVI II, 4: Udovč, A. i A. Per par (2007). Ro le of to u rism for de ve lop ment of ru ral are as. Jou rn a l o f C e n t r a l E u r o p e a n Ag r i c u l t u r e, VI II, 2: IS TO U RISM PO WER FUL ENO UGH TO DE VE LOP DR A GA Č E VO V I L L A GES? by J E L E NA OBR E N IĆ Jo van Cvi jić SA SA In sti tu te for Ge o graphy Đu re Jak ši ća 9, Bel gra de, Ser bia je le n a.ob r e n OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SUM MARY: The gro wing de mand for to u rism pro ducts in ru ral set tle ments is one of the pre va i ling ten den ci es in the world. A very im por tant seg ment of to u rism in vil la ges is de a ling with this ac ti vity wit hin farms. In so me vil la ges of Dra ga če vo, seg ments of t o u r i s m ba s e d on t he r u r a l e n v i r on me nt, r ur a l e c onomy a nd c u lt u r e h ave a long t r ad it ion. The ir de ve lop ment star ted in the eig hti es and it con ti nu es to day, but this phe no me non is lit tle known from a sci en ti fic po int of vi ew. The re fo re, it is ne ces sary to se arch the charac te ri stics of ho u se holds en ga ged in ru ral to u rism in Dra ga če vo. Ob ta i ned re sults pro - v i d e a b e t t e r u n d e r s t a n d i ng of t hei r f u nc t ion i ng, but a ls o p r es e nt t he c onne ct ion b e twee n t o ur i s m a n d s oc io - e c on om ic s t r u ct ur e, p r od u ct io n p ot e nt ia l s a n d oth e r ch ar a ct e r is t ic s a nd t r a n sfo r m a t i o n s of ho u s e hold s a nd v i l l a ge s. Re s e a r ch i n t h i s a r e a i s t he p r e r e q u i si t e of ro u ting di rec ti ons for furt her de ve lop ment of to u rism in vil la ges. KEYWORDS: ru ral ho u se hold, to u rism in vil la ge, Dra ga če vo

86

87 UDC : UDC DOI: /ZMSDN B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПОСЛОВНA КОМУНИКАЦИЈA Е Л ЕК Т РОН СКОМ ПО Ш ТОМ СЕН К А БЕН Г И Н s e n k a.b e n g i БИ ЉА Н А РАТ КО ВИ Ћ ЊЕ ГО ВА Н Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фа кул тет тех нич ких на у ка Трг До си те ја Об ра до ви ћа 6, Но ви Сад, Ср би ја bi lja n a e o b e e.n e t СА Ж Е ТА К: У р а д у с у а н а л и зи р а не д ис к у р с не о с о би не по с лов не ко - м у н и к а ц и је е лек т р он ском по ш т ом с ц и љ ем у т в рђи в a њ а ф о р м а л н и х и не - ф о р м а л н и х је зи ч к и х к а р а к т е ри с т и к а ов а к в ог ви д а ко м у н и к а ц и је. Ко р п ус ис тражи вања је чинило 148 синхронијски електронских порука, разме ње - н и х и зме ђу пос ловне о рг ан из ац ије и њ ен и х к л ијен ат а. Ист р аж ив ањ е с е к р е т а ло у ок ви ри ма т е о ри је г о в ор н и х ч и но в а и т е о ри је у ч т и в о с т и, к ако би с е у т в р д и ле р е л а ц и је и з ме ђу г о в о р ног ч и н а, њ е г о в е је зи ч ке р е а л и з а ц и је и д а т ог м у зн а че њ а. Н а о сно ву ис т р а ж и в а њ а, у т в р ђ е но је д а је а н а л и зи р а н а по слов на пре пи ска елек трон ском по штом у ве ли кој ме ри има ла ка рак те - ри сти ке не фор мал не, па чак и усме не ко му ни ка ци је, а не очекиване каракт е ри с т и ке с т а н д а р д и з о в а ног по с лов ног је зи к а ф о р м а л ног с т и л а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: г о в о р н и ч и но ви, д ис к у р с, е лек т р он ск а по ру к а, по - с лов н а ко м у н и к а ц и ја, т е о ри ја у ч т и в о с т и По с лов на ко м у н и к а ц и ја е лек т р он ском по ш т ом (ен гл. e -m a i l 1 ) по с т а- л а ј е н а ј ч е ш ћ е к о р иш ћ е н а п ис ан а ф о р м а у и нт е рн и м и е к ст е рн и м к о р - по р а т и в н и м ко м у н и к а ц и ја м а, к а о и у м а р ке т и н ш к и м и п р о мо т и в н и м по с лов н и м а к т и в но с т и ма. По ра с т у бр о ја ко ри сн и к а е лек т р он ске по ш т е, као ала та ба зи ра ног на ин тер нет мре жи, до при не ле су, не са мо све ве ће т е х н о л о ш к е м о г у ћ н о с т и, в е ћ и н о в и т р е н д о в и у о р г а н и з а ц и ј и р а д а и све бржим по слов ним ко му ни ка ци ја ма. Ко му ни ка ци ја елек трон ском по - ш т ом по с т а ла је са с т а в н и де о св акод нев не по слов не ру т и не [ Po wel l 20 03; 1 E - m a i l п од р а з у м е в а м р е ж н и с е р в и с ко ји о м о г у ћ а в а с л а њ е и п р и м а њ е п о р у к а р а з н о - в р с н о г с а д р ж а ја. И м е п р ед с т а в љ а а н а л о г и ј у т р а д и ц и о н а л н ој п о ш т и, п р и ч е м у п о ш т а н с ко сан ду че за ме њу ју сер вер на ко ме се електронске по ру ке чу ва ју док их ко ри сник не пре у зме.

88 320 Co ul son-tho mas 2005; Mar son and Mar son 2002] и у по зи тив ној је ко ре лаци ји с подизањeм ни воа информисаности запослених и успешним пословн и м и н т е р а к ц и ја ма [Z e l i ko w ich 2011; Ma r son a nd Ma r son 20 02; Bu e c h ne r 20 01]. За в е ћ и н у з а по с ле н и х, с т а ла н п р о т ок е лек т р он ск и х по ру к а, је да н је од ви тал них по ка за те ља рад ног ан га жо ва ња, њи хо ве функ ци је у по - с лов ном п р о це с у, к а о и де ло т в ор н и јег ис п у њ а в а њ а ра д н и х з а да т а к а. Ис тра жи ва ња [De Kay 2010] су по ка за ла да је кра јем деведесетих го - д и на 20. в е к а в е ћ и на и з в р ш н и х ме на џе ра фа в о ри з о в а ла по с лов не ра з г о - в о р е л и цем у л и це у од но с у на би ло ко ју д ру г у ф ор м у ко м у н и к а ц и је, т е да је са мо т р е ћ и на (37%) да в а ла п р ед но с т е лек т р онској ком ун ик ац ији. Де се так го ди на ка сни је до шло је до зна чај них про ме на у об ли ци ма по словне ко м у н и к а ц и је, је р с е по к а з а ло да је д в е т р е ћ и не ме на џе ра у ком па н и- ја ма ко ри с т и ло е лек т р он ск у по ш т у к а о гла в н и ко м у н и к а ц и о н и к а на л, а т е к пот ом т елеф он. Пр ем а н ав еденом ист р аж ив ању [ D ek ay 2010: 10 9], ве ћ и на с т а лно запослен и х особа (72%) и мала је налог елект ронске пош т е, а 37% њих га је кон стант но про ве ра ва ла. Елек трон ске по ру ке и њи хо ви при ло зи до би ли су ста тус зва нич не слу жбе не еви ден ци је. Ко ри шће ње елек трон ске по ште у ко му ни ка ци ји и пословној транс а к ц и ји п руж а н и з мог ућнос т и. Компан и је мо г у да ол а к ша ју и у б р з а ју п ро ток ин тер ни х информација међу својим запосленим, а ли и да успоставе дво сме р н у ко м у ни ка ци ју с к ли јен ти ма. Као ко м у ни ка ци о ни по слов ни ка на л елек т ронска по ш та из у зе т но је ва жан у из г ра д њи мар ке т и н ш к и х од но са, тј. у раз во ју бли ских, ду го роч них од но са с кли јен ти ма и ком па ни ја ма. Без об зи ра на то који се од спе цифичних типова пословних информаци ја ра з ме њу ју фи нан сијске, нефинансиј ске, спољашње (екстерне), буд уће или ин те гри шу ће [Chen hal and Mor ris 1986], уз тра ди ци о нал ни и нај бо гат и ји к а на л л ицем у л ице (обе збеђује ви шес т руке и нформац ије: м им ик у ли ца, ге сто ве, ин то на ци ју и тренутни од говор), комуникација електронском по ш т ом по с т а је св е з а с т у п љ е н и ја, па је т р е н у т но нај ко ри ш ће н и ји ви д ком ун икац и је у ком па н и ја ма и по слов ној ко м у н икац ији. У том см исл у Ги ме не з [G i me nez 20 05: 235] де фи н и ше е лек т р он ск у по ру к у к а о по ру к у с а с т а в љ е н у од поче тне поруке, којом з апо ч и њ е ко м у н и к а ц и ј ск и до г а ђај, за тим ни за интерних, подређених порука, ко је за ви се од сми сла пр ве по - ру ке и, ко нач не по ру ке, ко ја ко му ни ка циј ски до га ђај из но си до кра ја. Не ко л и ко фа к т о ра у т и ца ло је на ш и р е њ е у по т р е б е е лек т р он ске по - ш т е: ова фор ма ко м у н и к а ц и је је бр за, еко но м и ч н и ја од сла њ а ш т а м па н и х до ку ме на та или ор га ни зо ва ња са ста на ка ли цем у ли це, до зво ља ва си мулт а н у ко м у н и к а ц и ју с в е л и к и м бр о јем п ри ма ла ца по ру ке, фу н к ц и о на л на је јер п ри ма лац у к рат ком вре ме н у мо же да п ре ле т и п ре ко по ру ке и бр зо уви ди шта је у њој ва жно. Омо гу ћа ва, та ко ђе, струк ту ри са ње и до пу њава ње по ру ка пре ње ног сла ња [El-Swin na way and Mar kus 1997] као и чу вањ е по с ла т и х и п ри м љ е н и х и н ф ор ма ц и ја, ко је мо г у по с л у ж и т и к а о ба з а по да та ка и до каз о од ре ђеном договору. Флексибилност у употреби омо - г у ћ а в а ју п ри ма о ц у да п р оверав а своје поруке на ра зл ич ит и м лок ац ијама и у би ло ко је вре ме. Као по сле ди ца ових пред но сти, елек трон ска по шта је уве ћа ла свој удео у упо тре би у ком па ни ја ма [Spro ull and Ki e sler 1986]

89 321 и у т и ца ла на по ве ћ а ње п р о д у к т и в но с т и ме ђу з а по слен има, посе бно он и х ко ји су ра з д во је н и вре мен ск и и п р о с т о р но [ H i ga et al., 2000]. Елек трон ска по шта је вре ме ном по ста ла функ ци о нал ни ја и јед ноставнија у својој упо - т р е би (user fri endly), да би да на с в а ж и ла к а о не и з о с т а в н и по слов н и ко м у- н и к а ц и о н и к а на л. За ов ај о б л и к ко м у н и к а ц и је сма т ра с е да п р ед с т а в љ а хи брид ни об лик [Crystal 2001; Gru ber 2000; Ri ce 1995], с об зи ром на то да по ка зу је обе леж ја и усме ног и пи са ног дис кур са, од но сно да је спон тан и ји и ма ње и н х и би ра н од с т а ндарног п исаног т екс т а [Ad a m 20 02; Jonsson 1998; Na ug hton 1999; Ri ce 1995]. Ли те ратура указује на различите пер спек ти ве у ис тра жи ва њу ка - ра к т е ри с т и к а по с лов не ко м у н и к а ц и је е лек т р он ском по ш т ом. На о м и Б а- рон [ Baron 20 02] је, на п риме р, исп ит ив ала с т и лск а о б еле жја и јези чке кон вен ци је ових по ру ка (ду жи ну по ру ке, уо би ча је не обра сце из ра жа вања), конс тат у ју ћ и да с т и л ска п ра к са по ру ка од ра жа ва а ма л га м со ц и ја л н и х прет по став ки о ко ри шће њу је зич ких кон вен ци ја и ин ди ви ду ал не страт ег ије у ко р и ш ћ е њу но в ог ме д и ј ског је з и к а. Коло т ( M ilen a C ollot) и Б е л мор ( Na ncy Bel mo r e) ис т ра ж и в а ле с у п ри р о д у је зи к а ко ји с е ко ри с т и у ко м у н и к а ц и ји е ле к т р он ском по ш т ом и у т в р д и ле с у д а је он а б л иж а спонт а н и м г о в ор н и м о б л и ц и ма, не г о р е т о ри ц и с л уж б ен и х док уменат а [C ollot a nd Bel mo re 1996]. Ги ме не з (Ju l io G ime nez) пос ловн у е лект р онск у по шту пред ста вља но вим жан ром по слов не ко му ни ка ци је, ко ји је јед но - с т а в не и не по с р ед не си н т а к т и ч ке с т ру к т у р е, а л и ко ја в р е ме ном по с т а је сло же ни ја, угра ђи ва њем ни за ин тер них по ру ка [Gi me nez 2000: 241]. Малон и Опен хејм (Re bec ca Mal lon and Char les Op pen he im) су ана ли за ра ли је зич ка обе леж ја ин тер них и екс тер них по слов них елек трон ских ко муни ка ци ја иден ти фи ку ју ћи њи хо ве је зич не по себ но сти [ Mal lon and Op penhe im 2002]. Д. Кри стал (Da v id Crystal) у ка за о je на екс па н зи ју ра зно вр сног и креативног језика, који се развија кроз ин тер нет тек сто ве, по себ но текс т о в е е лек т р он ске по ш т е, к а о и на ра д и к а л н у п р о ме н у на ч и на на ко ји с е је зи к ко ри с т и у овој ко м ун ик ац ији [Crystal 2001]. Џ. Гејнс (Jo nat ha n Ga i n s) истра жи вао је ка рак те ри сти ке ко мер ци јал них и академских порука електрон ске по ште, њи хов стил и језичке кон вен ци је и утвр дио да ко мер ци јалне по ру ке пра те стан дар де го вор ног је зи ка, док ака дем ске са др же тек сту алне ка рак те ри ст и ке но вог жан ра п и са не ко м у н и ка ц и је (п ри том де фи н и ц и ја жан ра, као ре ла тив но ста билне врсте тек ста за ме њу је се ла ба ви јом, функц и о н а л ном д е ф и н и ц и јом у ко јој с е в и ш е н а г л а ш а в а д ру ш т в е н а с в р х а жан ра, не го ње го ва стро га фор ма) [Ga ins 1999]. Ова, к а о и д ру г а бр ој на а к а дем ск а ис т ра ж и ва њ а о к ара кт ерис т и к ама по с лов не ко м у н и к а ц и је е лек т р он ском по ш т ом, о св е тл и ла с у ра з л и ч и т е а спек т е њ е н и х т ек с т у а л н и х о с о би н а. Ме ђу т и м, још у в ек н и је по н у ђ ен ја с а н од г о в ор о а де к в ат н и м кон в ен ц и ја ма и о бра сц и ма, ко ји ма би с е р е - г у л и с ал а с т и лс к а и п р от окол а рн а п р ав ил а п ис ањ а п ос л овн и х п ор ук а е лек т р он ске по ш т е. Ис т ра ж и в а њ е п р ед с т а в љ е но у ов ом ра д у и ма ло је з а ц и љ да ис п и т а д ис к у рс не осо би не по слов н и х по ру ка елек т рон ске по ш т е, где је по слов на е лек т р он ск а по ш т а у з е т а к а о је д и н и ца а на л и з е. Ре з ул т а т и ис т ра ж и в а њ а

90 322 по к а з а л и с у и з в е сне з а ко н и т о с т и, п р е ма ко ји ма с е ов а к в а ко м у н и к а ц и ја од ви ја у г о в ор н и м ч и но вима, а и зд в ојене су и је зи ч ке ф ор ме ра з л и ч и т и х степена учтиво сти (p o li te ne s s) као ин ди ка то ри формалног, односно не - ф ор ма л ног је зи ч ког с т и ла. ГО ВОР Н И Ч И НО ВИ И Ј Е ЗИ Ч К А У Ч Т И ВО СТ Конце п т (ф еноменолог ија) г ов о рн и х ч и но в а [A u s t i n 1962; Re i n a ch 1913; Se arl 1965] за сни ва се на прет по став ци де лат не на ме ре и иде је да је г о вор ка ри ка у ла н ц у ч и ње ња. Је зи к се ко ри с т и не са мо за оп и си ва ње, већ и за чи ње ње, из во ђе ње не ких де ла. Да би се из вео го вор ни чин, мо ра пос т о ја т и од р е ђ е н а н а м е р а д е ло в а њ а д а с е н е ш т о оп и ш е, н е ко м е н е ш т о на ре д и и л и да се не ко ме из ви н и. Ка ко на во д и Рај нах [Re i nach 1989], за говор ни, од но сно со ци јал ни чин мо ра да по сто ји ин тен ци о нал ност, вла сти та кау за лност (спонтанитет) и усмереност на д ру г у осо бу. Го вор ни ко ва на ме ра је да про из ве де из ве стан илокуторни ефекат, навођењем слушаоца да пре - по зна ње го ву на ме ру да про из ве де тај ефект. У том сми слу Џ. Серл (John Se ar le) на во ди да зна че ње, тј. раз у ме ва ње ис ка за, за ви си од на ме ре из вр - ш и о ца [Se a r le 1965]. Го во ри ти не ки је зик зна чи из во ди ти чи но ве, у скла ду с кон сти ту тивн и м п р а ви л и ма г о в ор н и х ч инов а, а т о с у: п р а ви ло ис к а з а ног с а д р ж а ја, п ри п ремно п равило, п равило иск реност и и су ш т и н ско п ра ви ло [Ser le 1991: 87 88]. Ова пра ви ла ва же ћа су без об зи ра на то да ли је реч о ре пре зент ат и вн и м (т врд ња, и н фор м и са ње, об ја ш ња ва ње), д и рек т и в н и м (на ре ђе ње, зах тев, молба, из ра жа ва ње же ље), ко ми сив ним (обе ћа ње, прет ња), екс пре - си в н и м (из ви ње ње, за х ва љи ва ње, по зд ра в ља ње, х ва љење, чест итање), и л и де к ла ра т и в н и м к а т е г о ри ја ма г о в ор н и х ч и но в а. Сре ди ном се дам де се тих го ди на 20. ве ка лин гви стички прагматичари з а по ч и њу ис т ра ж и в а њ а пој ма у ч т и в о с т и у п ра в о к р оз л и нг вис т и чк у при зму. Та ко, на при мер П. Бра ун (Pe ne lo pe Brown) и С. Ле вин сон (Step hen C. L e v i nson) у с р ед иш т е св оје т еорије с т ав љ ају концеп т л ица (the fa ce), ко ји о б ја ш њ а в а ју к а о и нд ивид уа лн и и нт ег рит е т, одр еђ е н с оц ија лн и м с та т у сом по је д и н ца и сви м ње г о ви м д ру ш т ве н и м уло га ма ко је се с т и ч у у ж и во т у и који у ком ун ик ац ији не сме бит и по вре ђен [ Brow n a nd L e v i n son 1987]. У супротном, долази до нарушава ња ин те гри те та, од но сно гу бље - њ а ау т о ри т е т а и по ш т о в а њ а. Л и це и ма по зи т и в а н и не г а т и в а н а спек т; по зи ти ван аспект од но си се на же љу по је дин ца да ко му ни ка тив ним по нашањ ем своји х саг оворн ик а буде т р ет ира н к а о поже љна о с оба у д руш т ву, док се не га тив ни аспект ли ца од но си на ње го ву же љу да му ау то ри тет буде п ризнат и деловање неуг рожено. Зап раво, п рви аспек т л ица односи се на же љу по је дин ца да му дру ги, као при ја те љи, бли ске осо бе, у ко мун и ка ц и ји ис ка ж у бл и скос т и фа м и л и јар нос т, док се д ру г и а спек т од но си на же љу по јед и н ца да м у д ру г и ис ка ж у по ш то ва ње и час т. У ист раж ив ању ф о р м и у ч т и в о с т и ф о к ус је н а и ло к у т о р ном де л у, ч ији пок аз ат ељи јесу пе р фор ма т и в н и гла г о л и. Њи хо во п ре по зна тљи во г рамат и чко обележје у срп ском је зи ку је сте пр во ли це јед ни не/мно жи не пре зен та, тј. ли це јед-

91 323 н и не/м но ж и не гла г о ла несв ршеног вида (о бећ ав а м, м ол и м, з ахв аљује м, и з в и ња в а м се, че с т и т а м и сл.). То су екс пли цит ни пе р фор ма тив ни глаго ли и има ју струк ту ру: ја ти ов де са да. Сви оста ли гла гол ски об лици (сви гла гол ски об ли ци сем пр вог ли ца пре зен та, на при мер, пер фект, пот е нц ија л, и мпер ат и в и д р.) н азив ају с е и м п л и ц и т н и пе р ф о р м а т и ви. Раз ли ка пер фор ма ти ва ути че на сте пен уч ти во сти са мог ис ка за. ПРЕД МЕТ, МЕ ТОД И КОР ПУС ИС ТРА ЖИ ВА ЊА Ис тра живање је има ло за циљ да утврди дискурсне особине послов - не ко м у н и ка ц и је елек т рон ском по ш т ом, с на гла ском на с т епен у чт ивос т и упо тре бљи ва них је зич ких форми, како би се мо гло за кљу чи ти да ли овак а в ви д п р е п и ске и ма к а ра к т е ри с т и ке ф ор ма л ног с т ила (ш т о с е у п рви мах мо гло оче ки ва ти с об зи ром да је реч о по слов ној пре пи сци) или, на и з не н а ђ е њ е ис т р а ж и в а ч а, не ф о р м а л не ко м у н и к а ц ије. Ист р аж ив ањ е с е кре та ло у окви ри ма те о ри је го вор них чи но ва [Ser le 1991] и теорије учтиво с т и [ Brow n a nd Le v i n son 1978], од п ра г ма т и ке ка се ма н т и ц и и си н та к си, т ј. од г о в ор ног ч и на к а њ е г о в ој је зи ч кој р е а л и з а ц и ји и њ е г о в ом зна че њу. У ис т ра ж и в а њу је ко ри ш ћен с е ма н т и ч ко -п ра г ма т и ч к и п ри с т у п, к а ко би се по ка за ла по ве за ност исказа и значења. Ре а ли зо ва на се ман тич ко -праг - ма т и ч к а а на л и з а св а ке п ри ма р не је д и н и це, т ј. по је д и нач не е лек т р он ске по ру ке, подразумевала је анализу отварања електронске поруке (отварањ е ко м у н и к а ц и је), з а т и м а на л и з у с а мог с а д р ж а ја по ру ке (с а оп ш т а в а њ а раз ло га сла ња по ру ке) и ана ли зу за тва ра ња по ру ке. Кор пус ис тра жи ва ња чи ни ло je се дам по слов них елек трон ских пре - п и ск и и з ме ђу по с лов не ор г а н и з а ц и је (а г ен ц и је з а огла ша в а њ е) и њ е н и х раз ли чи тих кли је на та, при че му су обе стра не би ле исто вре ме но и по шиљ а о ц и по ру к а (г о в ор н и ц и) и п ри ма о ц и по ру к а (с л у ша о ц и). По ш и љ а ла ц е лек т р он ске по ру ке к а о и п ри ма ла ц су обра зо в а не о с о бе, м ла ђе и с ред ње ж и в о т не до би с в е ћ и м ис к у с т в ом у ма р ке т и н ш ком по с ло в а њу. С а д р ж ај е лек т р он ск и х по ру к а и з корп уса односио се на т ражење усл уг е од с т ране к л и јен т а и по н у д у р е а л и з а ц и је т е ус л у г е од с т ра не з а по с ле н и х у по смат ра ној ор г а н и з а ц и ји. Пр о с еч на е лек т р он ск а по ру к а у а на л и зи ра ном ма т е ри ја л у и ма ла је пе де сет ре чи, а кре та ле су се у ра спо ну од све га не ко ли ко до пре ко три ста р е ч и. А на л и зи ра н и кор п у си с у ф о р м и ра н и си н х р о н и ј ск и и п ри к у п љ е н и су у пе ри о ду од сеп тем бра до де цем бра го ди не. Уку пан број електрон ских по ру ка био је сто че тр де сет и осам (N = 148). РЕ ЗУЛ ТА Т И ИС Т РА Ж И ВА ЊА Ре з ул т а т и ис т ра ж и в а њ а по к а з а л и с у да је у с а д р ж а ју е лек т р он ск и х по ру ка нај за ст у п ље н и ји го вор н и ч и н ч и н мол бе (17,7%) 2. У не што ма њем п р о цен т у (15,6%) у с а д р аж ају порук а з а б е ле же н и с у п ри ме ри г о в о р ног 2 Бр ој п р оце н а т а од но с и с е н а з а с т у п љ е но с т б р о ја п р и ме р а од р е ђ еног јез и чког о б л ик а у од но су на це ло ку пан број при ме ра кон ста то ва них у кор пу су (422 при ме ра).

92 324 чи на за хт ев а. Зах тев и го вор ни чин мол бе мо гу да бу ду ве о ма бли ски по сво ме зна чењу, та ко да је у појед и н и м сл у ча је ви ма т еш ко ра зг ран ич ит и да ли је реч о мол би или сла би јем зах те ву. У осно ви оба ова чи на је сте бу ду ћи чин ко ји је у ко рист го вор ног ли ца и због то га је њи хо ва слич ност ве лик а. Го в ор н и ч и н мол б е с е у нај в е ћем бр о ју с л у ча је в а ја в љ а о у о б л и ц и ма ори јен т и са н и м ка ја (10,5%), а л и је за бе ле жен и зна ча ја н п ро цен т фор м и ори јен ти са них ка ти (7,2%). Ф о р ме о р и је н т и с а не п р е м а г о в о р ном л и ц у у ч т и в ије с у од ф о рм и ори јен ти са них пре ма адресату. Формама ори јен ти са ним пре ма ја го - в ор н и к ис к а зи в а њ ем св о је з а и н т е р е с о в а но с т и з а не ш т о по с р ед но у т и че на адре са та да му то учи ни, док се ф ор ма ма ори јен т и с а н и м п р е ма т и с а г о в ор н и к д и р ек т но под с т и че. Фор ме ори јен т и са не п ре ма ја ка ра к т е ри с т и ч не су за ко м у н и ка ц и ју ф о р ма л ног с т и ла. У п и т а њу с у екс п р е си в н и пе р ф ор ма т и в н и ис к а зи, к а о што је мо лим те/вас, з а б е ле же н и у 4, 5% (... иа ко с у т ра и ма мо с а с т а на к овај по сао је хи тан па те мо лим да ми што пре од го во риш...; Што се ти че ло гоа, мо лим Вас да по ку ша те да на пра ви те ве зу с на шим ТВ спо том...) 3. Још ви ш и с т е пен у ч т и в о с т и по с т и же с е ф ор мом м о л и м вас до п у њ е ном об ли ком да+ пре зент и гла го лом у по тен ци ја л у у фи на лној к лаузи (... моли м вас да на м до с т а ви т е сле де ће и н фор ма ц и је ка ко би с мо почел и са радом...). Ве ћ а к а т е г о ри ч но с т мол б е по с т и же с е не ис к а зи в а њ ем а д р есат а у о бл ик у експ р еси вног перф о рм ат и вног иск аз а м о л и м, т а ко ђ е к а р а к т е ри с т и ч ног з а ф о р ма л н и с т и л, ко ји је з а б е ле жен у 2,1% п ри ме ра (Мо л и м да нам да те Ва ше п р ед ло г е и на ра в но о б је д и њ е н у по н у д у з а и з ра д у св а т ри с ај т а...). Још сна ж н и ја у чт ивос т забележена је у једном п римеру са формом мол и м допуње ном девер ба тив ном име ни цом и гла го лом у по тен ци ја лу у фи налној кла у зи (Молим за одо бре ње адап ти ра ног ли фле та ка ко би смо га спреми ли за штам пу). У знат но ма њ ем п р о цен т у ( у гла в ном с у у п и т а њу по је д и нач н и п риме ри) за бе лежени су и различити други об ли ци ка рак те ри стич ни за пи сан и је зи к фо р ма л ног с т и ла. У не ко л и ко п ри ме ра у кор п у су су се по ја ви ле фор ме им пли цит них пе р фор ма тив них ис ка за, ре а ли зо ва не у по тен ци јалу и у пе р фек ту. У тим слу ча је ви ма ме ња ју се ко ор ди на те ја ти ов де са да у ја ти ов де не са да, чи ме се по сти же ве ћа дис тан ци ра ност и ви ш и с т е пен у ч т и в о с т и (Мо лио бих вас да ми се ја в и т е око до г о в о ра за да ље ко ра ке). Од и мп л иц и тн и х и лок ут и вн и х ф о р м и ја в љ а ју с е и мо д а л и з о в а не в а ри ја н т е пе р ф ор ма т и в н и х ис к а з а. Мо да л и з о в а њ ем пе рф ормат и внос т и помо ћу глаг ола хте ти, чин мол бе оства ру је се ис ка зи ма ти па хтео/хте ли смо да Вас за мо лим(о) (Хте ли смо да Вас за мо ли мо да нам пошаљете л и н- ко ве сај то ва ко је сте ура ди ли у по след ње вре ме). За п и с а н и је зи к ф ор ма л ног с т и ла к а ра к т е ри с т и ч не с у и ком п лек сне форме типа би ћу/би о бих за хва лан (же лео бих/за мо лио бих) ако/уко ли ко/ ка ко бих. Ве ћ а у ч т и в о с т ис к а з у је с е по т ен ц и ја лом з а м о л и о б и х у од но с у на мо лим (вас) у фор ми за мо лио би х ка ко би х (Ја са м п ри ба вио нео п ход- 3 Сви при ме ри у ра ду на ве де ни су без ика квих пра во пи сних из ме на и без ко рек ту ре.

93 325 не сли ке и ма те ри ја ле за рад и же лео бих да се у јед ном од на ред них да на на ђе мо ка ко бих вам об ја снио шта же лим). За бе ле же н и су и об л и ц и, т а ко ђе к а ра к т е ри с т и ч н и за форма лн и с т и л, т и па имам мол бу, имам же љу, ко ји ма г о в ор н и к о б ја ш њ а в а св о је с т а њ е, о т к ри ва сво ју на ме ру и под ра зу ме ва да ће т о ње г о во с та ње на ве с т и са г о - вор ни ка на ак ци ју (Има мо још јед ну м ол бу). Уч ти ви ја мол ба је у кор пус ис ка за на и при ме ри ма ду жих екс плиц и т н и х ис к а з а (Ве ру је мо да ће мо до би ти бо љу це ну услед ве ћег по сла...), ко ји и ма ју с оп с т в е н у и ло к у ц и ју, к а о и екс п л и ц и т н и м пе р ф ор ма т и в н и м ис к а зи ма: оче к у је м(о), п одсећ а м(о), ж е л и м(о), п ре д л а ж е м(о)... (Пред лажем на са стан ку да п о п р и ч а м о и о ово ме...). У не ш т о ма њем бро ју сл у ча је ва (7,1%) за бе ле же не су форме г о вор ног ч и на мол бе ори јен т и са не к а т и. Њи ма се а д ре сат под с т и че на и з вр ше ње од ре ђе ног чи на. Фор ме ори јен ти са не ка са го вор ни ку ни су ка рак те ри стичне за пи са ну ко му ни ка ци ју формалног стила и више су одлика неформалне ком у н и к а ц и је. Њи ма с е, з а р а з л и к у од ф ор м и оријент ис а н и х к а ја по сти же нај ма њи сте пен фор мал ног сти ла. Иа ко су ови об ли ци пре ка ракт е ри с т и ч н и за не фор ма л н у п и са н у и г о вор н у ко м у н и ка ц и ју, он и су ве о ма з а с т у п љ е н и у а на л и зи ра ном кор п у с у. Реч је у глав ном о мо д и фи ка ц и ји и м пе ра т и в н и х ис ка за ко ја се по ст и же упо тре бом по год бе них ре че ни ца са ве зни ком ако. Говорно лице покушав а д а с е с т ави у по ло ж ај а д р е с а т а, д а с а гле д а си т у а ц и ју с а св о је т ач ке гле д и ш т а ч и ме о с т в а ру је од р е ђ е но р а з у ме в а њ е и с аос ећ а њ е. П р оцен а мо г ућ но с т и и з вр ше њ а п ре п у ш т а се са мом а д ре са т у, ч име се же л и и з бећ и н а ме т а њ е и п рин уд а. О в а ф о рм а и п а к подр аз умев а неш т о в ећ и с т епен у ч т и во с т и. За бе леже но је 1,89% п римера убла жа ва ња и м пе ра т и ва по мо ћу ус лов не р е чен ице с а в езн иком ако (Знак ТуВ Про фи ако мо же да бу де ма ло ж и в а х н и ји, д и на м и ч н и ји и л и не к а ко д ру г а ч и је п р е з ен т о в а н) и д в а п ри ме ра убла жа ва ње и м пе ра т и ва вре мен ском ре че н и цом с ве зн и ком ка да и чим (Ка да бу де ш у п р и л и ц и ја в и се мо јој ко ле г и н и ц и...; С а н да, ја ви се ч и м с т и г не ш). У 1,2% при ме ра пер фор ма тив мо лим те/вас ја вља се као мод и фи к а т ор и, т акође, у блажава и мпе рат и вн и иск а з (Поша љи ми мол и м те ЦЕ са мо са тим, у по не де љак на ста вља мо све). Та ко ђе, за не фор мал ну ко му ни ка ци ју и ни жи сте пен уч тиво сти каракте ри стич на је упо тре ба афирмативних упит них ис ка за у фор ми мо жеш/ мо ж ет е, з аб е ле же н и х у 1,7% п ри ме ра ( Да ли мо же те да нам о т в о р и т е про фил на Fa ce bo ok-u и Twit ter-u?), као и са фор мом хо ћеш/хо ће те, за бе - ле же на са мо у јед ном при ме ру (Хо ће те ли да оде те у оби ла зак?). У кор пу су су за бе ле же ни и при ме ри ко ји су у пот пу но сти ка рак те - рис т и чн и з а г о вор н и је зи к не фор ма л ног с т и ла. Не форма лн и с т и л од л и к а је не кон вен ци о нал них комуникативних ситуација тематски неограниче - н и х, ш т о омо г у ћ а в а спон т а но и не у си љ е но и з р а ж а в а њ е. З а б е ле же н а је фор ма љу д и ч и ја с е екс п р е си в но с т о с т в а ру је у кон т ек с т у. О в ом ф ор мом обра ћа ња ис ка зу је се емо тив ни од нос пре ма адре са ту да би се на ње га дело в а ло на од г о в а ра ју ћ и на ч и н (Љу д и, ов о је не нор ма л но ск у по!). Та ко ђе, к а ра к т е ри с т и ча н о б л и к з а г о в ор н и је зи к не ф ор ма л ног с т и ла је и о б л и к

94 326 (х)ај де, у кор пу су за бе ле жен у 1,2% при ме ра (Хај де ми се ја в и к а да бу деш у к а н це ла ри ји). О в ај не нор м и ра н о б л и к о б е ле ж је је не ф ор ма л ног па ча к и фа м и л и ја р ног о бра ћ а њ а. О н н и је уо би ча јен з а ф ор ма л н и с т и л и њи ме се по сти же нај ма њи сте пен фор мал ног сти ла. Неформал на комуникација ис ка зана је формом (х)ајде, али и из ра зима ти пич ним за усме но обра ћа ње ве о ма бли ских љу ди као што је: да се од мах ба та ли мо ћо ра ва по сла (Ај де да се до го во ри мо од мах: ако пла нира те да цена ве ли ког спо та бу де про пор ци о нал на овој, да се од мах ба тал и м о ћ о р а в а п о с л а). О ви о бл иц и уопш т е н ис у уобич ајен и з а пос ловн у пре пи ску, већ за ко ло кви јал ни је зик. У не ко ли ко при ме ра, при ли ком за тва ра ња елек трон ске по ру ке, за бе - ле жен је г о в ор н и ч и н мол б е; з а б е ле же на с у 0,4% п ри ме ра екс п л и ц и т ног пе р ф о р м а т и в ног ис к а з а м ол и м (Мол и м за брз од го вор) и 0,7% при ме ра у пот р еб е ус ловне р ечен ице с в езн иком ако з а у бл аж ав ањ е и мпер ат ив а (Ако не што тре ба још да се об ја сни, сло бод но ме по зо ви те). Као што је већ на по ме ну то, го вор ни чин зах те ва за бе ле жен је у ма њем п р о цен т у у од но с у н а г о в о р н и ч и н мол б е (15,6%). Гот ов о сви п римери овог г о вор ног ч и на р е а л из ов ан и су формама оријент исан и м к а а д р есат у, ко ји ма се ума њу је дис тан ца ме ђу са го вор ни ци ма, сма њу је сте пен уч тиво сти и ко је су ка рак те ри стич не за ко му ни ка ци ју не фор мал ног сти ла. У 6,6% п ри ме ра с ла би ји з а х т ев ис к а з а н је мо да л н и м гла г о лом треба т и. Че сто се за ово зна че ње гла гол т ре ба т и ја в ља у без л и ч ном об л и к у и с доп унама у формама да + пре зент (Т реба да урадимо још а кт и внос т и), и ре ђе у фор ми и н ф и н и т и в а. У ок ви ру ови х п ри ме ра з а б е ле же но је не - ко л и ко с л у ча је в а по ја в љи в а њ а гла г о ла т ре ба т и у по т ен ц и ја л у ( Та ко ђе, ка да се клик не на ње га, тре ба ло би да се отво ри на ш с е р т и фи к ат). Ти ме се оства ру је ве ћа дис тан ца и на адре са та вр ши ма њи при ти сак да ре а лизу је рад њу. Ова кви зах те ви су ве о ма уч ти ви и те шко је од ре ди ти да ли се у з а б е ле же н и м п ри ме ри ма ра д и о с ла б ом з а х т е ву и л и о мол би. О в а к ви об ли ци че шће се ја вља ју у фор малном сти лу, углав ном у пи са ном је зи ку. Мо дал ним, се ми ко пу ла тив ним гла го лом мо ра ти ис ка зу је се зна че - њ е н у ж но с т и и по ја ча в а с е и нт ензит е т з а хт ев а (Мо ра ју да се ви де да ни и да све бу де ле по ви дљи во). Ис ка зи ва њем зна че ња нужности, неопходно - сти, гла гол м о ра т и мо же да с е з а ме н и не гла г ол ск и м р е ч и ма и и з ра зи ма слич ног зна че ња као што су нео п ход но је, ну жно је, бит но је (Не опходна ми је ин фор ма ци ја на ко ју од ва ших ком па ни ја да фак т у ри ше мо пред ра ч у н). Овакви приме ри за бе ле же ни су у 4,5% слу ча је ва. Захтев је у једном приме ру ис к а з а н и с е м и ко п улат и вн и м глаг олом хте ти и пре зент ском до пуном (Хо ће м о да р а с по р ед бу де као на јпг. бр. 3...). Сна жни ји зах тев је у кор п у су ис к а з а н фор мом и м пе ра т и в а, к а ра к т е ри с т и чном з а неформа лн и стил го вор ног је зи ка и то у 4% слу ча је ва (...до с т а в и ми по дат ке на ко га да фа к т у ри ше мо огла с...). ГО ВОР НИ ЧИН ПО ЗД РА ВЉА ЊА Пор ед г овор ног ч и на мол б е и г о вор ног ч и на з а х т е в а ко ји су нај ви ше з а с т у п љ е н и у с а д р ж а ју е лек т р он ске по ру ке, у в е л иком б р оју п ример а,

95 327 чак 30,8%, при ли ком отва ра ња по ру ке, а по го то во при ли ком ње ног за твара ња, ја вља се го вор ни чин п о з дра в ља ња. У 16,4% п ример а, п рил иком з а т в а ра њ а е лек т р он ске по ру ке, у по т р е бљ ен је с е ма н т и ч к и пе р ф ор ма т и в п о здрав, ш т о је у јед но и најфр ек вен тн ија форма позд рав љ ањ а у корп усу. О в ај с е ма н т и чк и пе рформат и в сн иж ав а форма лн и с т и л и чеш ће с е може оче к и в а т и у не ф ор ма л ној ко м у н и к а ц и ји. Фор мом по здрав фор ма л н и с т и л с е у ма њу је, де т е р м и на т о ри ма т и па ср да чан(и), леп, ве ли ки, пу но, мно го по сти же се ефект искре ног по здра вљања. Фор ма ср да чан(и) по зд ра в з а бе ле же на је 6,9% п ри ме ра, док су о с т а ле фор ме с де т е р м и на т о ри ма забележене са мо у не ко л и ко п ри ме ра. У јед ном п ри ме ру з а б е ле же на је не с т а н да рд на ск ра ће н и ца з а ф ор м у леп по зд ра в (ЛП), ко ја је, та ко ђе ка ра к т е ри с т и ч на за не фор ма л н и с т и л. Тек у не ко л и ко п ри ме ра з а б е ле же не с у и ск ра ће н и це ф ор ме по здрав ко је с у п ра в о п и сно не т ач не и в е р о в ат но с у нас т але к а о пос лед ица т еж њ е к а брз ој р а змен и е лек т р он ск и х по ру к а и економ и чнос т и и з ра з а (Позз; Поз). Ком п лек сн и је фор ме, че сто са го вор ним чи ном за х ва љи ва ња (По здрав и леп ви кенд, Хва ла уна пред и ср дач ни по здрав...) за бе ле же не су у ма њем про цен ту (око 0,7%). Фор ма чу је мо се и ње не ва ри јан те с вре мен ским и начин ским ин тензи фи ка то ри ма (чу је мо се у ско ри је вре ме, чу је мо се по до го во ру...), ти пич на за не фор мал ну, усме ну ко му ни ка ци ју из ме ђу ве о ма бли ских осо ба, за бе - ле жен је у 1,7% при ме ра. Овај об лик по здра вља ња упо тре бљен је у елект р он ској п р е п и сц и иа ко с а ма с е ма н т и к а у к а з у је да је п р е у з е т и з усме не ко м у н и к а ц и је и л и и з т е ле ф он ског ра з г о в о ра. У м а њ ем б р о ју п ри ме р а з а б е ле жен је г о в о р н и ч и н по з д р а в љ а њ а с ви шим сте пеном учтивости. У питању је 1% примера експлицитног пер - ф о рм ат ив а п оз д р ав љ а м Ва с ( у једн ом п р им ер у и л ок уц ија је п ојач ан а и н т ен зи фи ка т о ром ср дач но), који п редс т а в ља фор м у ори јен т и са н у ка ја. У два при ме ра (0,5%) кон ста то ва не су сло же ни је и учтивије форме по - зд ра в љ а њ а (У оче к и в а њу т в о ји х с у ге с т и ја, п ре п о р у ка ве л и к и п о з дра в...). О в а к ви об л и ц и, иа ко к а ра к т е ри с т и ч н и з а п и са н и је зи к форма лног с т ила, у н а ше м ко р п у с у с у у по т п у но с т и по т и сн у т и м а њ е у ч т и ви м ф о р м а м а с е ма н т и ч ког пе р ф ор ма т и в а по здрав. Мањи број при ме ра го вор ног чи на по здра вља ња за бе ле жен је при ликом о т в а ра њ а е лек т р он ске по ру ке. У 1,4% п ри ме ра у по т р е бљ ен је и з ра з ћао, а у јед ном при ме ру (0,2%) здра во. Оба су об л и ка својст вена говорном је зи ку не фор мал ног сти ла и ука зу ју на бли скост из ме ђу са го вор ни ка. ГО ВОР НИ ЧИН ОС ЛО ВЉА ВА ЊА У ве ли ком бро ју при ме ра (27%), приликом отварања електронске по - ру ке, ја в љ а о с е г о в ор н и ч и н о с ло в љ а в а њ а. Од т о г а, у нај в е ћем п р о цен т у (11,6%) кор п у са отва ра ње поруке реализовано је ословљавањем вла сти тим име ном адре са та, што је ка рак те ри сти чан об лик за не фор мал ну ко му ник а ц и ју. Че с т о с у би л и ко ри ш ће н и и о б л и ц и драг/и + вла сти то име, ко ји су с е појав љив ал и у 9, 24% сл учајев а. О в а фор ма је п р е у зе т а и з ен гле ског је зи ка и п ред ста вља у ч т и во ословљавање, спе ц и фи ч но за по слов н у п и са н у

96 328 ко му ни ка ци ју. Облици својствени формал ном сти лу, као што су п о ш т о ва на/и + вла сти то име и п о ш т о в а ње, з а б е ле же н и у 4,3%, од но сно 0, 5% при ме ра. У знат но ма њем про цен ту би ли су за сту пље ни и об ли ци фор малног осло вља ва ња ви ше ли ца, као што су: п о ш то ва не ко ле ге; дра ге ко ле ге; драг и св и. Тек у јед ном п ри ме ру з а бе ле же на је фор ма о сло в љ а в а њ а љу д и, ко ја пред ста вља екс пре сив ну пер фор ма тив ност, ти пич ну за усме ну ко - м у н и к а ц и ју не ф ор ма л ног с т и ла. Осло вља ва ње је изостављено у двадесет и једној поруци из истражива ног кор пу са, што ука зу је на бли скост са го вор ни ка, те жњу ка еко но мично ст и из ра за, као и на важ ност брзине у до ст у п но ст и са д р жа ја елек т рон ске по ру ке. ГО ВОР НИ ЧИН ЗА Х ВА ЉИ ВА ЊА Гов о р н и ч и н з а х в а љи в а њ а з а б е ле же н је у 6, 2% п ри ме р а, у не ш т о в ећој ме ри п ри л и ком з а т в а р а њ а е лек т р он ске по руке, а у м ањ ој мери у са др жа ју електрон ске по ру ке. У 4,3% при ме ра за исказивање захваљивањ а у по т ре бљен је сема нт и чк и пе рформа т и в хв ала, са своји м ра зл ич ит и м в а ри ја ц и ја ма, к а о ш т о су вел ико хв ал а; н ајле пше хв ал а; у н ап ред хв ал а н а од го в о р и м а; хв а л а у н а п ре д и с р дач н и п о з дра в. Овај об лик не би тре ба ло да буде честа илокутивна форма захваљи ва ња у пи са ном је зи ку фор малног сти ла, јер је фор ма хва ла ка рак те ри стич на за го вор ни је зик и њо ме се ф ор ма л н и с т и л ко м у н и ц и ра њ а знат но у ма њу је. У ма њ ем п р о цен т у п риме ра (1%), и то п ри ли ком затварање елект ронске поруке, забележен је облик з а хв а л а н, к а р а к т е ри с т и ч а н з а п и с а н и је зи к ф о р ма л ног с т и л а, ко ји м с е, и на че, по с т и же в е ћ а зв а н и ч но с т. По р ед кон в ен ц и о на л н и х и ло к у т ор н и х ф ор м и, у не ко л и ко п ри ме ра, ја в љ а ју с е и и н д и р ек т на з а х в а љи в а њ а ко ја с у в е ћег екс п р е си в ног на б о ја ( Дра го нам је да је све ис па ло ок; На ра в но, и да ље ће м о са ра ђ и в а т и). За г о в ор н и је зи к не ф ор ма л ног с т и ла к а ра к т е - рис т и чно је и з ах в аљив ањ е р азн и м и зр азима з адов ољс т в а. Једа н т ак а в при мер за бе ле жен је у са др жа ју елек трон ске по ру ке и гла си: Ура! У целокупном корпусу забе леже на су само два примера (0,5%) говор - ног ч и на из ви ња ва ња. Оба п ри ме ра за бе ле же на су у са д р жа ју елек т рон ске по ру ке, а ра ди ло се о фор ми ори јен ти са ној ка ја, екс пли цит ном пер фор - ма т и в ном ис к а з у и з в и ња в а м(о) се (Ја се и з в и ња в а м на ови м нај но ви ји м ис прав ка ма, али од Ро ди ћа сам до био mail ју трос). У по гле д у ком п л и мен т и ра њ а з а б е ле жен је с а мо је да н п риме р ов ог го вор ног чи на и то са мо у садржају поруке. Ком пли мен ти ра ње је сло же - на ф орма иск азив ањ а комп л имент а с а и нт ензифик ат ор ом ја (ба ш /веом а) в о л и м /м и се с в и ђа (до п а да) (Мо рам да Вам ка жем, мо жда ни је упит но, да се ме ни баш до па да). О в а ф ор ма је к а ра к т е ри с т и ч на з а г о в ор н и је зи к не ф ор ма л ног с т и ла. Го в о р н и ч и н ис к а з и в а њ а жељ е з аб е ле же н је п ри л и ком з а т в а р а њ а елек трон ске по ру ке и то у 1% при ме ра. У пи та њу су би ле фор ме ори јенти сан ка ја и то кроз екс пре сив ни пер фор ма тив на дам(о) се (На дам се д а ћ ем о у с п еш н о с ар ађ ив ат и) и е ксп р ес и вн и п е рф о рм ат и в ж ел и м (о)

97 329 (Же л и м в а м с ре ћу н а ко ле г и ј у м у). О в а к ви о б л и ц и к а ра к т е ри с т и ч н и с у з а фор мал ни стил пи са ног, али и го вор ног је зи ка. ЗА К ЉУ Ч А К По с лов на ко м у н и к а ц и ја, ко ја с е п у т ем е лек т р он ске по ш т е од ви ја у ре ал ном вре ме ну [Qu inn et al., 1983], за у зи ма је дин стве но ме сто ме ђу друг и м в р с т ама п исан и х ком ун ик ац ија на ра дном мес т у. Ист раж и в ањ а [ Pop and Si m 2012] пок аз ал а с у д а је пос лов н а ко м у н и к а ц и ја е ле к т р он ском по ш т ом ком би на ц и ја не фор ма л ног г о во ра и фор ма л не п и са не ко м у н и кац и је, у ко јој се че с т о не п рави ра зл ик а и змеђу опш т и х и п р о фесиона лн и х по ру к а. Пре ма ре зул та ти ма ис тра жи ва ња пред ста вље них у овом ра ду, најза сту пље ни ји го вор ни чин у садржају по сма тра них по слов них елек тронских по ру ка био је го вор ни чин мол бе (17,7%), у не што ма њој ме ри го ворни чин за х те ва (15,6%). Го вор ни чин поздра вља ња (30,8%) ка рак те ри сти чан је з а з ат в арањ е е лек т р он ске по ру ке, а у ма њ ем бр о ју з а о т в ара њ е поруке. Го вор ни чин ос л о в ља в а ња з а б е ле жен је ис к љу ч и в о п ри л и ком о т в а ра њ а елек трон ске по ру ке (27%), док је го вор ни чин з а хв а љи в а ња (6,2%) за беле жен, у ве ћој ме ри, п ри л и ком з а т в а ра њ а е лек т р он ске пору ке, а у мањ ој, у са д р жа ју елек т рон ске по ру ке. У ма лом бро ју п ри ме ра ја в ља л и су се г о - в ор н и ч и но ви и з в и ња в а ња, ком п л и ме н т и ра ња и и с ка з и в а ња же љ е. По ка за те љи ило ку ци је ве ћи не за бе ле же них при ме ра го вор них чи но - ва у кор п у су ис ка за н и су фор ма ма ори јен т и са н и м ка са го во р н и к у ( ја вља ју се у г о т о во д во с т ру ко ве ћој мери од фор м и ори јен т и са н и х к а г о вор н и к у). О ви м је зи ч к и м о б л и ц и ма, о ри јен т и с а н и м к а т и, а д р е с ат с е под с т и че на и з в р ше њ е од р е ђе ног ч и на. Фор ме ори јен т и с а не к а с а г о в о р н и к у н и с у к а р а к т е ри с т и ч не з а п и с ан у ком ун ик а ц ију ф о рм а лног с т ил а и више с у одл ик а неф о р ма л не ко м у н и к а ц и је, по г о т о в о г о в о рног јези к а. Њима с е, з а ра з л и к у од ф ор м и ори јен т и с а н и х к а ја, ис к а з у је н и ж и с т е пен у ч т и- во сти и по сти же се нај ма њи сте пен фор мал ног сти ла. И ово ис тра жи ва ње по твр ди ло је да по слов на пре писка вођења елект ронском пош т ом у ве л и кој ме ри и ма ка ра к т е ри с т и ке неформа л не, па ча к и усме не ко м у н и ка ц и је. Ра злог за т о може мо по т ра ж и т и у спе ц и фи ч но с т и са ме елек трон ске по ру ке као пи са ног ко му ни ка ци о ног ка на ла. То је но вији ме д и ј ко ји је св о ју екс па н зи ју до ж и в е о у по с лед њи х д в а на е с т г о д и на. По ред свих ње го вих спе ци фич но сти (мо гућ ност чу вања посла тих и прим љ е н и х и н ф ор ма ц и ја ; ола кша н п р от ок и н ф ор ма ц и ја ; флек си би л но с т и а си н х р о но с т у у по т р е би; мо г ућ но с т си м ул т а не ко м у н и к а ц и је с а в е ћ и м бро јем при ма ла ца по ру ке, раз вој бли ских, ду го роч них од но са с кли јент и ма и п ред узећ има и д р.), пословна ком ун ик ац ија елект ронском пош т ом по се ду је и спе ци фич не осо би не, као што су: ви сок ин тер пер со нал ни анг аж ма н, ко ри ш ће њ е не по т п у н и х р е че н и ца, спе ц и фи чно кориш ћењ е и л и и зос т ав љ ањ е и нт е рп у н кц ије, и зразит а л и н г ви с т и ч к а еко но м и ја [ Mu r r ay 2000; Co u pland et al., 2011), ко ри шће ње је зич ких кон вен ци ја ко је се раз - л и к у ју не са мо од св а ко д невног г овора ве ћ и и од т ра д и ц и о на л ног об л и к а

98 330 п и са њ а [Crysta 2011], у по т р е ба не ве р ба л н и х зна ко в а (ода би р ра з л и ч и т и х вр ста сло ва и дру гих зна ко ва) и др. Ра з лог з а в ел ик у у пот р ебу неф о р ма л н и х је зи ч к и х о б л и к а мо же мо по т ра ж и т и у п ра г ма т и ч ној т е ж њи к а в е ћој бр зи н и ра змене и нф ормац ија између по шиља ла ца. Тен ден ци ја ка еко но мич но сти из ра за овог ви да по - слов не ку му ни ка ци је чи ни по слов ну пре пи ску елек тронском поштом најфре квентнијим ка на лом по слов не ко му ни ка ци је. Због те жње ка ефи ка сно - ст и ра змене и нфор ма ц и ја елек т рон ском пош том, ова кав ви д ком ун икац ије оч и глед но је по п ри м ио к а р а к т е ри с т и ке не ф о р м а л ног с т и л а и усме ног јези к а, а не очек ив ане к ара кт ерис т ике пословног језик а форма лног с т ила [Milosavljević 2008: 40]. По ш и љ а о ц и елек т рон ск и х по ру к а, к а о и п ри ма о ц и, у дат ом корп усу, обра зо в а не су о с о б е с ве ћ и м иск ус т вом у мар ке т и н ш к и м по сло ви ма, а л и мла ђе и сред ње до би што та ко ђе мо же би ти фак тор ко ји је ути цао на ве ћи с т е пен не ф ор ма л ног је зи ч ког с т и ла. По ш т о је ц и љ а на л и зи ра не по с лов - не ко м у н и к а ц и је био о с т в а р е њ е успе ш не по с лов не с а ра д њ е, у че сн и ц и у п р е п и сц и т е ж и л и с у с т в а ра њу в е ћег ме ђу с о б ног по в е р е њ а и бл и ско с т и што се од ра зи ло на упо тре бу фор ми ма њег ни воа уч ти во сти и ве ће фа мили јар но сти, а са мим тим и на упо тре бу не фор мал них је зич ких об ли ка. Сви на ве де ни фак то ри, очи глед но, узро ко ва ли су да језик да те пословне п р е п и ске е лек т р он ском по ш т ом у нај в е ћој ме ри и ма к а ра к т е ри с т и ке не фор мал ног сти ла. С об зиром на дате ре зултате, можемо рећи да пословна пре пи ска елек трон ском поштом, која у да на шње вре ме пред ста вља најзна чај ни ји облик пословне ком уникације, има, у већ ини сл учајева, особине усме не, не ф ор ма л не ко м у н и к а ц и је. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Adam, R. (2002). Is ad dic ti ve. A sli b P r o c e e d i n g s, LIV, 2: Au stin, J. L. (1962). How to do things with words. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Ba ron, N. S. (2002). Who sets style? Pre scrip ti vism, co ping stra te gi es, and de moc ra ti zing c o m mu n i c a t io n a c c e s s. T h e In fo r m a t i o n S o c i e t y, 18: Brown, P. and S. C. Le vin son (1987). Po li te ness: So me Uni ver sals in Lan g u a ge Usa ge. Cam br i ge: C a m b r i ge Un i ve r sit y P r e s s. Brown, P. and S. Le vin son (1978). Uni ver sals in Lan gu a ge usa ge: po li te ness phe no me na. In: Qu e sti ons and po li te ness: Stra te gi es in so cial in ter ac tion, Goody, E. (ed.) Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, Bu ec hner, M. M. (2001). Di gits, ON Ma ga z i n e, VI, 7: 88. Col lot, M. and N. Bel mo re (1996). Elec tro nic lan gu a ge: A new va ri ety of En glish. In S. Her ring (Ed.). Com pu ter - me di a ted Com mu ni ca tion. Lin gu i stic, So cial and Cross -cul tu ral perspec ti ves. Am ster dam and Phi la delp hia: John Be nja mins, 3: C ou ls o n -T h om a s, C. ( ). Usi n g job s u pp o r t t ool s t o i n c r e a s e wo r k g r o u p p e r fo r m a n c e. I n t e r n a t i o n a l Jo u r n a l of P r o d u c t i v it y a n d Pe r fo r m a n c e, Ma n a ge m e n t, LIV, 3: Crystal, D. (2001). Lan gu a ge and the In ter net. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. De Kay, S. (2010). De sig ning mes sa ges for cor po ra te re a ders: A ca se study of ef fec ti ve a nd i nef fe c t i ve r he t o r i c a l s t r a t e g i e s at a for t u ne 10 0 c om p a ny. B u si n e s s C o m m u n i c at i o n Q u a r t e rl y, LXXI II, 1:

99 331 El-Shin nawy, M. and M. L. Mar kus (1997). The po verty of me dia ric hness the ory: ex pla i ning pe o ple s cho i ce of elec tro nic mail vs. vo i ce mail. In ter na ti o nal Jo urnal of Hu man- comp u t e r s t u d i e s, XLVI, 4: Ga ins, J. (1999). Elec tro nic ma i l A new style of com mu ni ca tion or just a new me di um?: An inve sti ga tion in to the text fe a tu res of e -mail. English for Specific Purpo ses, XVI II, 1: G i menez, J. C. (20 0 0). Busine s s e -m a i l c ommun ic at ion: some e me rg i ng t e nde ncie s i n r eg ist e r. En glish for Spe ci fic Pur po ses, XIX, 3: G i m e n e z, J. C. (20 05 ). Un p a c k i ng bu si n e s s e m a i l s: Me s s a ge e m b e d d e d n e s s i n i n t e r n a t i o n a l bu si n e s s e m a i l c o m mu n i c a t io n. In: M. Got ti and P. Gil la erts (Eds.): G e n r e Va r i a t i o n i n Bu si ne ss Letters ( Lin g u i st ic In sights): St ud ies i n La n g u a ge a nd Com mu n i ca t ion, Gru ber, H. (2000). Scho larly di scus sion list po stings: A sin gle new gen re of aca de mic c o m mu n i c a t io n? I n : L. Pe m b e r t o n ( E d.): Words on the web: Com pu ter-me di a ted comm u n i c a t i o n. Exe ter, NH: In tel lect Ltd, Hi ga, K.; O. R. L. Sheng, S. Bong sik and A. J. Fi gu e re do (2000). Un der stan ding re la ti on ships a m o ng t e le wo r ke r s e - m a i l u s age, e - m a i l r ich n e s s p e rc e pt io n s, a n d e - m a i l p r od u c t iv it y per cep ti ons un der a soft wa re en gi ne e ring en vi ron ment. IE EE: Tran sac ti ons on En gin e e r i n g Ma n a ge m e n t, XLVII, 2: Mal lon, R. and C. Op pen he im (2002). Style used in elec tro nic Mail. A sli b P r o c e e d i n g s, LIV, 1: Mar son, S. and B. Mar son (2002). Tran sla tion web si tes. Jo u r n a l o f Te c h n o l o g y i n H u m a n S e r v i c e s, XIX, 4: Mi lo sa vlje vić, B. (2007). For me uč ti vo sti u srp skom je zi ku. B e o g r a d : Uč i t elj s k i f a k u l t e t. Na ug hton, J. (1999). A bri ef hi story of the fu tu re: The ori gins of the In ter net. L on don: We i de n- feld and Ni col son Pop, A. M. and M. A. Sim (2012). Bu si ness Com mu ni ca tion Ne ti qu et te A Need for the Qu a lity of Hu m a n Re s o u r c e s. An nals of the Ora dea Uni ver sity. Fa scic le of Ma na ge ment and Te c h n o lo g i c a l E n g i n e e r i n g, XXI, 2: Po well, W. (2003). gets ea si er, Pri ming of tasks in task switching. Memor y & Cognit ion, LVII, 2: Qu inn, C. N.; H. Me han, J. A. Le vin and S. D. Black (1983). Real edu ca tion in non-real ti me: The use of elec tro nic mes sa ge systems for in struc tion. In struc ti o nal Sci en ce, 11: R e i n a c h, A. (1913). D ie a p r i o r i s c h e n G r u ng l ag e n d e s b ü r g e rl i ch e n R e ch t e s. J ah rb u c h f u r Phi lo sop hie und phänomenologische For schung, 2: Re i nach, A. (1989). Sämtliche Wer ke. Kri tische Aus ga be mit Kom men tar. 2 vols., K. Schuhmann and B. Smith (eds.), Mu nich/ham den/vi en na: Phi lo sop hia Ri ce, R. P. (1995). The rhe to ric of An analysis of style. P r o c eed i ng s o f t h e 1995 Int e r n at i o n a l P r o fe s si o n a l C o m m u n i c a t i o n C o n fe r e n c e, Sa van nah, GA., 09/27/95 09/29/95: Se ar le, J. (1969). Spe ech Acts. Cam brid ge: Cambridgе Uni ver sity Press. Ser le, Dž. (1991). G o v o r n i č i n o v i. Be o grad: No lit. Spro ull, L. and S. Ki e sler (1986). Re du cing So cial Con text Cu es: Elec tro nic Mail in Or ga niz a t i o n a l C o m mu n i c a t io n. Ma n a ge m e n t S c i e n c e, 32: Ze li ko wich, D. (2011). The Ne ga ti ve Ef fect of E-ma ils at Work. Review of In ter na tional Comp a r a t i v e Ma n a ge m e n t, XII, 3: И Н Т Е Р Н ЕТ И З ВО РИ Jon sson, E. (1998). Elec tro nic di sco ur se: On spe ech and wri ting on the In ter net: ludd.luth.se/users/jon sson/d-es say/2.html. Oh, P. (2007). Pre fe ren ce for Exe cu ti ve Com mu ni ca tion? ht t p: //w w w.a s s o ci a t e d c on t e nt.c o m /a r t ic le /479727/1_p r e fe r e n c e _fo r e xe c u t i ve _c om mu - ni ca tion.html.

100 332 BU SI N ESS E - M A I L COM M U N I CA T ION by SE N K A BE N GI N Be ta News Agency, Bel gra de Kra lja Mi la na 4, Bel gra de, Ser bia s e n k a.b e n g i ya ho o.c om BI L JA NA R AT KO V IĆ NJ E G O VA N Uni ver sity of No vi Sad, Fa culty of Tec hni cal Sci en ce Trg Do si te ja Ob ra do vi ca 6, No vi Sad, Ser bia bi lja n a n e o b e e. n e t OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SUM MARY: This pa per pre sents a di sco ur se analysis in the bu si ness commu n i c a t io n w it h t he a i m of d e t e r m i n i ng fo r m a l a nd i n fo r m a l l i n q u i s t ic ch a r a c t e r i s t ic s. Resea rche d corpu s ha s be e n base d on 148 e -mai ls excha nge d betwee n a manage r e mploye d in a mar ke ting agency and his cli ents. The re se arch is ba sed on Spe ech Act The ory and The ory of Po li te ness. It has been fo und that the analyzed bu si ness cor re spon den ce is mostly cha rac te ri zed as in for mal, even with the cha rac te ri stics of col lo qu i al com mu - ni ca tion, un li ke the ex pec ted cha rac te ri stics of for mal bu si ness style. KEYWORDS: mes sa ge, bus si ness com mu ni ca tion, spe ech acts, forms of p o l i t e n e s s, d i s c o u r s e

101 ОСВРТИ / RE VI EWS UDC (049.32) П У ТО К А ЗИ М И Л А Н А ГА ВРИ ЛО ВИ Ћ А ( М и ла н Га в ри ло ви ћ, На род ни пут. Ода бра ни спи си, Бал ка ни ја, Но ви Сад 2015) О в да ш њ е г е не ра ц и је р о ђе не по с ле Д ру г ог с в е т с к о г р а т а о д р а с л е с у, п а и о с т ар ил е, слич но ју на ку фил ма Тру ма нов шоу, пот пуно не све сне да жи ве у кон стру и са ној ствар - н о с т и. З а р а д г л о б а л н о г р и ј а л ит и ш оу а, на и ме, сви еле мен ти Тру ма но вог све та срачу на ти су до у де таљ: на вод ни су се ди и пријат ељи п аж љив о с у од а б р а н и р а зно в р сно с т и и убе дљивости ра ди, ро ди те љи згод но укло - њ е н и д а би с е и з б е гл а ком п л и ко в ан а п ит ањ а и оп т е р е ћу ју ће емо ц и је, а њ е м у је о с т а в љ е н а т е к к њи г ом с н и м а њ а п р о п и с а н а с ло б о д а, д а жи ви дан по дан, и са мо у са да шњо сти. Но у п р ко с б р и з и р е д и т е љ а д а с в а к и д е т а љ и м а сво је логи чко пот к ре п ље ње, кон т ро ла, ма ка ко по мна, ни ка да не мо же по кри ти све. Ка да Т р ум ан а П р ав о г Чов ек а у м ал о у б иј а је дан од ре флек то ра по ста вље них да на ве - ш т ач ко м н е бу и м и т и р а ј у д н е в н у с в е т л о с т, о н п о л а ко п о ч и њ е д а п р е п о з н а је з н а ке л а ж и у ко јој ж и в и и п р и р о д у с а д р ж а ја у в е д е н о г у ње гов на из глед ау тен ти чан жи вот. Ова аме рич ка са ти ра из го ди не, уз т и пск и љуб а вн и з а п ле т, т и п ске ју н а ке и св ој тип ски, на вод но мо рал ни угао, не пре тен дује да ис т и н ск и осу д и д руш т ве н и експеримен т ко јим се ба ви, бар не оно ли ко ко ли ко то са ма и д е ја з а с л у ж у је. С в а м е х а н и к а, д и н а м и к а и т е х н и ч ко у м е ћ е о в е т в о р е в и н е б и в а ј у б р з о з а б о р а в љ е н и, а л и т р е н у т а к у к о м е г л а в н и ју нак кроз отвор на плат ну џи нов ске ку по ле, св ог до т а д не с а гле д а ног з а т в о р а, ис ко р а ч у је из за да тог жи во та у онај пра ви, ра зу мљив н а св и м је з и ц и м а с лоб одн и х људ и, п а мт и с е упр кос хо ли вуд ски срећ ном свр шет ку. Ре д и т е љи ж и в о т а н а ше г е не р а ц ије и м ал и с у н а у м у ш и р и, н и м а л о с а т и р ич а н з ах в а т. Ру ко во ђе ни ста ром из ре ком да онај ко конт рол и ше п ро ш лос т, кон т ро л и ше и бу д ућ нос т са да ш њост већ по п ри ро ди ст ва ри буд ућ и т у л о г и ч к и с а д р ж а н а п р о г л а с и л и с у, н е п р в и пут у људ ској по ве сти, свој до ла зак на власт т р е н у т ко м од ко г а п о ч и њ е п р а в а и с т о р и ја. У скла ду с тим, све прет ход но по ста ло је у мрак у ко ји су они, сво јим са мо пре го ром, и с т р а ј н о ш ћ у и ј у н а ш т в о м, п р в и и з а у в е к у н е л и б л а г о т в о р н у с в е т л о с т. Та ко је ре во лу ци ја, ко ја се од од виј а л а п од м а с к о м б о р б е п р о т и в о к у п а т о р а, от крив ши се у сво јој пра вој при ро ди по оконч а њу Д р у г о г с в е т с ко г р а т а, о б у х в а т и л а с в е п р е и м е н о в а н и с у н е с а м о г р а д о в и, у л и ц е, бол ни це и шко ле, већ је из ме њен и сâм морал ни са др жај јав ног, па и при ват ног жи во та. Тре ба ло је из бри са ти све оне ко ји ни су ми, ко ји не ми сле као ми и не одо бра ва ју оно што смо ми шта смо чи ни ли, чи ни мо и шта ће мо чи ни ти, до у веч ност. Но ка ко ни нај бо ља ре жи ја не мо же да постиг не све што би хте ла, та ко се кроз пу кот и н е д р у г е Ју г о с л а в и је п о ч е о н а з и р а т и н а ш по ни ште ни кон текст: по ла ко смо са зна ва ли шта је ствар но би ло пре ка ко је, на при мер, п р а в љ е н а п р в а з а ј е д н и ч к а д р ж а в а Jужних Сло ве на, ко су би ли они ко ји су је пра ви ли и ка кве су ци ље ве има ли на уму. По ма ља ли су се љу ди пи сци, про фе со ри, вој ни ци, родо љу би, ју н а ц и, ч и т а в је д а н св е т п у н в р л и н а и ма на и з бри са н по рат н и м де к ре т и ма, т ај н и м и ја в н и м п р е с у да ма и с т р е љ ач к и м в о до ви ма, ч и ј и ј е и н а ј м а њ и п р е о с т а л и т р а г з а т и р а н још из ми шљо ти на ма и бла ће њем, о гу бан безма ло и бу квал но ка ко би се пре се кла сва ка же ља за до ди ром с њим. И ма да је и од тог по след њег рас па да у кр ви про шло већ го то во че тврт ве ка, до нас и д а љ е д о п и р у с а м о з н а ц и ; ф р а г м е н т и с а н а, с у ш т и н а н а м и д а љ е и з м и че: т а н а ш а би т н а, ви ше од јед ног ве ка ду га исто ри ја још че ка с в о г п р ав о г и с к р у п у л о з н о и с т ин ољуб ив о г хро н и ча ра. Да по сто ји, та к ва хро н и ка би на ма С р би м а у ов ом в р е ме н у, јед н а ко у з ви тл а ном

102 334 као пред Пр ви или Дру ги свет ски рат, пос л у ж и л а к а о д р аг о ц е н и о р и ј е н т и р у х а о с у н а м е рн о с т в о р ен о м д а б и н ек о д р уг и о п е т режирао нашу будућност. У њеном недостат - ку, Народни пут Ми ла на Га ври ло ви ћа, прав - н и ка, м и н и ст ра, д ип ломате, пол ит ичара, вође Зе мљо рад нич ке стран ке и но винара, попуњ а в а н е к а од н е н а п и с а н и х п о г л а в љ а. С п и с и од а б р а н и и з б о г а т е з а о с т а в ш т и н е из ко је је об ја вљен са мо ње гов днев ник из вре ме на док је био члан ју го сло вен ске из беглич ке вла де у Лон до ну (Лон д он с к и дне в н и к, Ж а г о р, Б е о г р а д 2013) п ри б л и ж а в ају н а м д у г и к ључ а н п ер иод н аш е и с т ор ије б о рбу з а С т а р у С р б и ј у, П р в и с в е т с к и р а т, с т в ар ањ е пр ве Југославије, хаос који је у поратном пе - р и о д у в л а д а о, п о л и т и ч к у б о р бу и љу д е ко ји су је но си ли не увек чи сту, али во ђе ну и п ри н ц и п и м а и и де а л и м а т е Д руг и св е тск и р а т и м а с ов н о и з г н а н с т в о п р ед р а т н е е л и т е. По у здан и раз ло жан све док и уче сник го то - в о с в и х т и х д о г ађ а ј а, у с в о ј и м т е к с т о в и м а об ја вљи ва ним што у зе мљи што у еми грац и ји, Га в р и ло в и ћ ож и в љ а в а и в р еме и људе, ус по стављајући тако нултом годином по - к и д а н е в е з е и в р а ћ а ј у ћ и н а м д е о о дуз ет е п р о ш л о с т и. Де м о к р а т а и р о д о љу б ко ји н и у с т а р о с т и ни је из гу био мла да лач ку ве ру да ће оно што је пра вед но и пра во, иа ко не и за у век, ипак п о б е д и т и, п о ч е о је с в о ј у ја в н у к а р и је р у к а о ч е т н и к-д об р ов ољ а ц у С т ар о ј С рб иј и г о д и не, д а би по т ом з а в р ш ио п р а в а и д ок т о - ри рао на те му др жа ве и пра ва на па риској Сор бо ни. Тек што је по чео да ра ди у Мин ис т а р с т ву спо љн и х по с ло в а, н а п у с т ио г а је не по с р едно п р ед и з би ја њ е Пр вог бал к а н ског ра та да би по но во сту пио у чет ни ке. Ра дио је по том као се кре тар Ни ко ле Па ши ћа. По с ле по в л а че њ а п р е ко А л ба н и је по ч и њ е њ ег о в а д ип л ом а тс к а к ар ијер а која т р аје д о по че т к а д в а де с ет и х г од ин а, к ад а с е по тп уно п о с в е ћ у је н о в и н а р с т в у. У По л ит иц и је као непот пи са ни главни уредник радио до Шесто - ја н уа рске д и кт ат ур е, пос ле ч ијег је у в ођ ењ а, као њен про тив ник ин тер ни ран. У то вре ме већ је ис так ну ти члан Зе мљо рад нич ке странке чи је је вођ ство 1939, по сле смр ти Јо ва на Јовановића Пижона, и преузео. Када је про - ш л о в р е м е п р о г о н а и п р и т и с а к а д а н а п у с т и п о л и т и к у, и м е н о в а н ј е з а п о с л а н и к а Краљеви не Ју госла ви је у Мо скви. Ту је до че - као немачки напад на Совјетски Савез, напустив ши га тек пред крај 1941, да би на по зив ј у г о с л ов е нс ке в л а д е у и з б е г л и ш т в у с т иг а о у Лон дон. У ви ше тих вла да био је ми ни стар п р а в де и м и н и с т а р б е з пор тф ељ а. Зб ог т ак в е би о гра фи је на су ђе њу Дра го љу бу Ми ха и ло - ви ћу осу ђен је на 15 г о д и на ро би је и од у зи мање гра ђанских пра ва, др жа вљан ства и це ло - куп не имо ви не. До го ди не Га ври ло вић с број ном поро ди цом жи ви у Лон до ну, а по том пре ла зи у САД. Го то во до смр ти, 1976, у 93. го ди ни жив о т а, с в о ји м ч л а н ц и м а и ја в н и м н а с т у п и м а за ла гао се за исте ци ље ве за ко је се с пу шком у ру ци за ла гао и као мла дић на Че ло пе ку и Ве љој Гла ви за сло бод ну, и пра ву, Ср би ју. М и л а н Га в р и л о в и ћ ј е с в о ј н о в и н а р с к и, по ли тич ки и ди пло мат ски рад сма трао служе њем народу у ци љу нај пра вед ни јег, ре ал - но мо г у ћег а не у т о п и ј ског у р е ђ е њ а д ру ш т в а та да ме ђу Ср би ма још за јед ни це и на родне др жа ве. У све тлу да на шње зло чи нач ке гло - ба л изац ије, овака в с та в мо же се т у ма ч и т и а ко не као ана хро ни зам, оно бар као не по врат на про шлост. Но сва ка ње го ва прав нич ки проч иш ћ е н а и ф и н о у о б л и ч е н а м и с а о и с а д а, ус р ед к а ко ф о н и је ја в н о г ж и в о т а и п о п л а в е б е см ис л а у г уж ви п р азн ине, к ако је нек и н е п оз н а т и м о м а к ф л ом ас т ер о м с а ж е о с в о ј жи вот на на сло ну се ди шта јед ног бе о град - ског тролејбуса зву чи окре пљу ју ће и не - о п ход н о. Би ло да је реч о де фи ни са њу основ них прин ци па по ко ји ма функ ци о ни ше јед на за - ј е дн и ц а (ч е г а у н а ш о ј н о в и ј о ј п о л и т и ч к о ј те о ри ји прак су да и не по ми ње мо го то во да не ма, или га има без ма ло без из у зет ка конта ми ни ра ног иде о ло ги јом), би ло да се ра ди о осу д и л и ч н и х ре ж и ма с њи хо ве по г у б но с т и по на род и др жа ву, или у за пи си ма о љу дима, ди пло мат ским из ве шта ји ма или се ћа њима на пр ве бор бе глас ко ји се чу је увек је глас јед ног истог чо ве ка: ра зло жног, окре нут о г г р а ђ е њу и с п о р а з у м е в а њу, с т р п љи в о г у и з но ше њу а р г у ме н т а ц и је и не пом и рљив ог у с л е ђ е њу ч и њ е н и ц а и и с т и н е. Ср бин ко ји је био за Ју го сла ви ју па и за ш и р у, б а л к а н с к у з а јед н и ц у, и м а ј у ћ и у в и д у про шле опа сно сти по зе мљу и све стан да ће но вих увек би ти ја сно је де фи ни сао и српски интерес, без уско гру до сти и остра шће но - с т и че с т о к а р а к т е р и с т и ч н и х и з а п р ед р а т н и по л и т и ч к и ж и в о т, по гле д а у в ек у п р т ог у оно што ће до ћи. Ње го во по ли тич ко и лич но ве рују да је власт ко ја не сле ди на род ни ин тер е с, р а с п о л о же њ е и х т е њ е, п р е и л и к а с н и је

103 335 осу ђе на на про паст по твр ђу је се и на шом с а д а ш њи ц о м. П р и х в а т а ј у ћ и н е и з б е ж н у ч и њ е н и ц у д а у од но сима међу народима, као и међу појединц и м а, и н т е р е с и и г р а ј у н а ј ч е ш ћ е п р ес у дн у у л о г у, Га в р и л о в и ћ з а с т у п а с в о ј у, н ар одн у ст ра н у отворено, разу мск и, јасно и без узмака, осећајућ и од г о ворнос т п рема с рпском и деал у с л о б о д е и п р е м а д у хов н о м к а п и т а л у ко је је на род у бор би за ње го во оства ре ње сте као, ти ме и за нас ре хабилитујући моралну дименз и ј у с в а ко г ја в н о г д е л а њ а, д а н а с в е ћ г о т о в о без остат ка прог на ну у за бо рав. И мо жда су баш то раз ло зи што Зе мљо радн и ч к а с т ра нк а, јед ина од сви х в ел ик и х пос ле Дру гог ра та за бра ње них по ли тичких група - ц и ја, н и је о б но в љ е н а де в е де с е т и х г од ин а 20. ве ка, ка да је не где ре ше но да Ју го славија више не тре ба да по сто ји, и да ће прин цип за ва ди па вла дај у ње ном слу ча ју и не са мо ње ном по но в о д а т и же љ е н и р е з у л т а т. К а ри к а т у р е пред рат них стра на ка, уз без број дру гих, по - пут, рецимо, Јо ги ле та ча, тре ба ло је сто га до - дат но да уни зе не са мо по ли ти ку као племе ни ту ве шти ну, или бар не ну жно пр ља ву, под лу и ко рум пи ра ну, већ и на де љу ди да се и по л и т и чк и м делањем мог у изборит и за свој н а р од, з е м љу и у в е р е њ а. К а о н е с е б и ч н а п о - моћ из ну тра, оне су успе шно по слу жи ле као до д а т но о ру ж је у т ом з а д а т к у ме ђу н а р од н и х р а з м е р а. И с т и н а, н а п р а в љ е н а ј е С ељ а чк а стран ка, ми нор на и не спо соб на да и на лаж и р а н и м и з б о р и м а д о б и ј е в и ш е од ј ед н о г, пов р еме ног, по с л ан ик а у С к у пш т ин и и л и д а при ку пи и 0,5 по сто гла со ва, али је, тра же ћи с а в е зн и ке и ле в о и де сно од св о је по зи ц и је, ипак ус пе ла да стиг не та мо где је сти гла: да н а с л о б од н ој е н ц и к л о п е д и ји Вик ип ед ији има јед нако простора као и предратна Земљо - рад нич ка стран ка. То је, као уо ста лом и Ви ки пе ди ја са да нај ва жни ји из вор из ко јег ши ро ка по пу ла ција цр пи сво ја зна ња пра ва ме ра деградираног и но ви м л а ж и м а ис п у њ е ног доб а у које м ж и в и м о. На том из во ру Ми лан Га ври ло вић тек од не дав но и ма сво ју не ве л и к у од ред н и ц у. Ње гов п р е т ход н и к н а ч е л у З е м љ о р а д н и ч ке с т р а н - ке Јо ван Јо ва но вић Пи жон, срп ски ди плом а т а, м ин ис т а р, пол ит ич а р и п ис а ц, јед а н од о р г а н и з а т о р а с р п с ко г ч е т н и ч ко г п о к р е т а у Ста рој Ср би ји, те по сла н и к у Со фи ји, Ско п љу, Ка и ру, на Це ти њу, у Ати ни и Бе чу, и ау тор к њи г е Ју жна Ср би ја од кра ја 18. ве ка до ослоб о ђ е њ а го то во ни ред ви ше. Чет нич ка акци ја ако је ико и по тра жи под тим на зи вом отуђеним од нас вишедеценијским кри во тво - ре њем, бла ће њем и ре ви зи јом српске исто - ри је и тра ди ци је ну ди по сред но још низ заборав ље н и х и мена. Међу њима су и д р М и- л о р а д Го ђ е в а ц, л е к а р и н а ц и о н а л н и р а д н и к, по ме нут у овој књи зи, или овом при ли ком н е п о м е н у т Л у к а Ћ е л о в и ћ, в е л е т р г о в а ц и з Хер це го ви не и је дан од нај бо га т и ји х Ср ба свог в р е м е н а, д о б р о в о љ а ц у Не в е с и њ с кој бу н и и оба срп ско-тур ска ра та (1876. и 1877), глав ни фи нан си јер чет нич ких од ре да у Ста рој Ср бији, и осни вач Бе о град ске за дру ге, бу ду ће праве срп ске бан ке. При ча о не по ме ну том Ће ло ви ћу је и у овом кон тек сту па ра диг ма тич на. Овај ве ли ки про - светни добротвор, не зна ју ћи да ће ве ле леп - но з д а њ е њ ег ов е б а н ке н а у гл у К ар ађ о рђ ев е, Трав нич ке и Херцеговачке у Бео гра ду де це - ни ја ма про па да ти све док у ње га не уђе арапски но вац под фир мом E a g le Hills (О р лов ск и ви с о ви, т а ко к а р а к т е ри с т и ч н и з а п у с т и њ ск а под руч ја), оста вио је све сво је има ње Бе о градском у н и в е р зи т е т у. Јед н а њ е г о в а з а д у ж би н а мо же се ви де ти и у обли жњој ули ци Све тоз а р а Ра д и ћ а, с а н а т п и с о м З а д у ж б и н а Лу ке Ће л ов ић а -Тр еб и њ ц а, б е о г р а д с ко г т рг о вц а вид ним са мо рет ким про ла зни ци ма вољ ним д а у ж у р б и и п а к з а с т а н у и п р о ч ит ај у з ав е - ш т а њ е у к ле с а но н а о р о н у лој ф а с а д и. О с т а ле с у н а ц и о н а л и з о в а н е п о с л е Д р у г о г с в е т с ко г ра та, а оне ко је су оста ле Уни вер зи те ту, та ус т а н о в а је с н е к и м п р ед у з е ћ е м, в е р о в а т н о дав но не ста лим у те ку ћој тран зи ци ји, за - ме ни ла за ста но ве. Ова два име на са мо су не ка од број них ко ја су ди рект но ути ца ла на фор ми ра ње ге не раци ја спрем них да уз сва ку жр тву слу же наро ду и отаџ би ни. Та ква је, на при мер, би ла и с л и к а р к а Н а де ж д а Пе т р о в и ћ, д о б р о в о љ н а б ол н и ч а р к а у ба л к а н ск и м р а т о ви м а и Пр в ом свет ском ра ту, ко ја је још го ди не од ла зила у Македон ију да дел и х уман ит ар н у по моћ, д а б и, л е ч е ћ и о б о л е л е од п е г а в о г т и ф у с а и сама подлегла т ој бо ле с т и г о д и не. Та к ве с у би л е и С о ф и ја Јо в а но в и ћ, ко м и т а -де в ој к а по мен ут а у ов ој к њи зи, и л и М и л у н к а С а ви ћ, ју на к с рп ске б ор бе з а сло б о д у и с рп ске б ор бе у сло бо ди. Све њих и мно ге дру ге ни су де цен и ја ма з а о би ла зи л и с а мо ш кол ск и у џ б е н и ц и в е ћ и з в а н и ч н а и с т о р и о г р а ф и ја, а и к а д а с у п о м и њ а н е, т р е б а л о ј е д а и х д о ж и в и м о к а о п р е ж и т ке н е ко г д а л е ко г, јо ш н е у о б л и ч е н о г

104 336 све та, из ко га смо, сре ћом, ума кли у ово што смо да нас. Мо жда је нај у пе ча тљи ви ју слику тадашњег све оп ш тег по ле та да ла јед на ст ран к и ња, б р и т а н с к а с п и с а т е љи ц а Ре б е к а В е с т, и н а ч е при ја тељ по ро ди це Га ври ло вић од лон дон - ских да на па до смр ти, 1983, у свом из идеоло шких раз ло га код нас ду го не по зна том р е м е к-д е л у Цр но јаг ње и си ви со ко (Mo n o & M a n a n a, Бе о град 2004). Но зна ње о све му то ме, пре све га о кон тек сту до га ђа ја ко ји су та кве љу де но си ли и ко је су они со бом ствара ли оно са гле да но и сто га пра во уче ње о про шло сти прог на но је из на ших шко ла и јавно сти пре 70 година заједно с национализа цијом непоћудних задужбина, а у породичн и м п ри ча ма по бед н и ч ке с т ра не пот оп љено подв из и м а и з с ед а м о ф а н з и в а, с Не р е т в е, и з п е ћ и н е у Д р в а р у, у з т и фус, б о м б е и је д е њ е ко р е с д р в е т а ис к љу ч и в о њ е ном ис т оријом, ду гом тек че ти ри го ди не, на ко јој је, пре црт а н и х в е ко в а, т р еба ло да ле ж и св а бу д ућ но с т с в е т а. О ци ље ви ма Зе мљо рад нич ке стран ке Милан Га ври ло вић у овој књи зи го во ри до вољ но ј а с н о. О п од уд а рн ос т им а које с у п ос т ој ал е из ме ђу њих и ње ног број ног члан ства с покретом Дра гољуба -Драже Михајловића, ме - ђу т и м, т е к в а љ а п о д р о б н и је п и с а т и. М н о г и ч л а н о в и С а в е з а з е м љ о р а д н и к а и з г у б и л и с у ж и в о т б о р е ћ и с е у р е д о в и м а Ју г о с л о в е н с ке вој ске у отаџ би ни. Но то је са мо јед на ди менз и ј а њ и хо в е б л ис кос т и и в ер ов а тн и р а зл о г њи хо вог про гон ства у не по мен, као и раз лог за што је по кре ту Дра го љу ба Ми ха и ло ви ћа по - рек ну та сва ка иде ја и стре мље ње, а он све ден са мо на бан ду ко ла бо ра ци о ни ста и пљач ка - ша. За јед нич ко осе ћа ње да се исту па у име и у ин те ресу већинске, сељачке, то јест природне Ср би је и с е љ ач ког, т ј. п ри р од ног Б а л к а на, и з ме ђу по к ре т а Д ра же М и хај ло вић а и п рвак а и ч л а н с т в а З е м љ о р а д н и ч ке с т р а н ке и з р а с ло је из ре ал но сти ко ја им је би ла нај бли жа, и ј е д н и и д р у г и у з и м а ј у ћ и у о б з и р п р ир од у зе мље и на рав на ро да, те сна гу ко ју је он цр пео из свог мо рал ног ли ка. За то је Ср би ја и предм е т п е р м а н е н т н и х, с е д а м д е ц ен иј а д уг и х р е ф о рм и које, с р а ч у н а т е н а у к и д а њ е т о г при род ног скла да и пре и на че ње на род ног кара к т е ра, да на с мо ж да ула з е у св оју т раг и чн у з а в р ш н и ц у. Ср би ја опу сте лог се ла и пре тр паног Бео - гра да, ко ји се и да ље по пут цр не мр ље ши ри п о н а ш ој с у же н ој и о к у п и р а н ој о т а џ б и н и фор мал но не у по ре ди ва са Ср би јом из Га врило ви ће вог вре ме на ка да је ви ше од 80 по сто ста нов ни штва жи ве ло ван гра до ва и на свом по се ду са мо на из глед де ман ту је та ква раз - м и ш љ ањ а о н ај б ољ е м у р еђ ењу з е м љ е. Д а би се та ре ше ња от пи са ла по треб но је са мо прихва ти ти да је пут Ср би је од го ди не, с при нуд ним пре тва ра њем ње ног ста нов ни - ш т в а у п р о л е т а р и ј а т п о т р е б а н т а д а ш њ о ј иде о ло ги ји, за и ста био по сле ди ца ау тен тич - ног и при род ног раз во ја оне ма рк си стич ке и с т о р и ј с ке н у ж н о с т и а н а л о г н е д а н а ш њ ој њ е н ој в а р и ја н т и ко ја у р а н с к и м и а т о м с к и м б о м б а м а с е ј е д е м о к р а т и ј у, љу д с к а п р а в а и сло бо ду ши ром све та. Упр кос на сто ја њи ма јед не стран ке да ге - не ра ла М и х а и ло ви ћ а, о ко ме с е у Ср би ји де - в е де с е т и х г о д и н а п р о ш лог в е к а и п а к по но в о п о ч е л о г о в о р и т и, п р и в а т и з а ц иј о м с т ав и п од ко н т р о л у, т е н е д а в н и м ж а л о с н и м п о к у- ша јем п ра в ље ња п раве Т В серије о ње го вом по к ре т у, ч ињен ице полако и збијају у ја вно с т. Не што од то га дâ се са зна ти и из све до че ња п у к о в н и к а Ро б е р т а Ме к д а у е л а, п о с л е д њ е г за па д ног офи ц и ра за ве зу ко ји је бо ра вио ме ђу ње говим бор ци ма и ду го раз го варао с Гене - ра лом. Ње го ве бе ле шке об ја вље не на српс ко м п од к р ај њ е н е о д г о в а р а ј у ћ и м н а с л о в о м С т р е љ а њ е и с т о р и је ( По е т а, Б е о г р а д 2 012; пра ви Кључ на уло га Ср ба у Дру гом светском рату ста вљен је у под на слов), за право су на црт ме мо а ра ко је овај аме рич ки обаве ш т а ја ц и п ро фесор археолог ије н ије н икада о б ја в ио, а л и ко ји по с т ојe у и н с т и т у т у Ху в е р и до ступ ни су јав но сти и у ори ги на лу. Мекд а у е л г о в о ри о св о ји м ше т њ а м а с а, н а з а х т е в Ен гле за, сме ње ним ју го сло вен ским ми ни - стром вој ним, то ком ко јих он из ла же сво ју за ми сао по сле рат не бал кан ске, чак и сред њо - е вроп ске фе де ра ци је /кон фе де ра ци је као буду ће бра не свим им пе ри ја ли сти ма устре мље - ним на Бал кан. Из ова ко у к р ш те н и х, у јав но ст и међусобно не по в е з а н и х ф р а г ме н а т а ја сно је д а н и је р е ч с а мо о по д у д а р н и м п р о г р а м с к и м ц и љ е в и м а него о дубоко укорењеном заједничком осе - ћа њу шта је пра во и пра вед но чи ни ти да би с е н а р од и д р ж а в а оч у в а л и и н а п р е д о в а л и. Оним не та ко ма ло број ним ко ји у том сми слу спо ре упут ност, на при мер, 27. мар та и ње му слич них пре суд них до га ђа ја, Га врило вић у овој књи зи у ви ше на вра та са свим ар гу мен то ва но одговара. Његовом непоколе - бљи вом ста ву д а б е з с у п р о т с т а в љ а њ а з л у,

105 337 без об зи ра на ис ход, љу ди гу бе и мо рал но и стварно, мо же се до да ти и то да успех у остваре њу не ке на ме ре не зна чи и да је она ну жно до бра и пра ва, као што, на рав но, ва жи и обрн у т о. Га ври ло ви ће ви ста во ви из го то во програмског члан ка ко ји је по слу жио за на слов ове књи ге про вла че се и кроз све дру ге у њој сабра не тек сто ве. Са мо бал кан ски на ро ди сво - ј и м с о п с т в е н и м с н а г а м а, б е з о с л ањ ањ а н а спољ не си ле, мо г у у ре д и т и ж и во т на Ба л ка н у. С по р а з у ме в а њ е би ло ког б а л к а н ског н а р о д а с не ком спољ ном си лом на ра чун дру гог балкан ског на ро да увек се осве ти оно ме ко се ти ме на дао до бит ку. Ни јед на сила не доно - си осло бо ђе ње на та њи ру; са та њи ром иде и она, ка же Га ври ло вић исти ну ко ју на ши непо с р едн и с ус ед и мор ају у в е к д а п р ов ер ав ају из но ва сво јим, злим ис ку ством и срп ским ж р т в а м а. Б е з д о б р е у н у т р а ш њ е п ол ит ик е не м а до б р е спољ не по л и т и ке, а доб р а је с амо она ко ја сле ди осе ћа ња, бит и би ће на ро да. С р б и д р же к љу ч н о п од р у ч је Б а л к а н а и з а т о су на уда ру оних ко ји без Бал ка на не мо гу да вла да ју све том. Па дом Ср ба, па дао је и Балкан. Ср би су па да ли, али су се пр ви и уз диза ли, јер су и по сле по ра за има ли на шта да се угле да ју и по зо ву. Та ч н о с т о в ак в и х у в и д а п о т в р ђ уј е к ак о в р е ме у које м ж ивимо, т ако и с удбин а нек и х дру гих, ра ни јих за ступ ни ка идеје о једин - с т в е н о м, ф е д е р а л н о м и л и ко н ф е д е р а л н о м, али пре све га са мо свој ном Бал ка ну на прим е р, к н е з а М и х а и л а О б р е н о в и ћ а, бу г а р с ко г д е м о к р а т е А л е к с а н д р а С т а м б о л и с к о г, и л и Есад-па ше Топ та ни ја. Да је то раз лог њи хов е ф и з и ч ке л и к в и д а ц и је је с т е н и т ко ј у н и је ла ко уо ч ит и у мору по да та ка ч и ји је ц и љ ск ре - т а њ е п а ж њ е с а с у ш т и не н а б р ој не и лог и чк и п о т к р е п љ е н е д е т а љ е д и н а с т и чк е б о рб е, лич не осве те, гре шке у про це ни, пра ве и изми шље не мр ље у лич ном жи во ту на све што п р ек р ив а п р аву, ш и р у с л и к у и в и ш е в е ков н е п л анов е ол и мп ијаца з ас ел и х у р ед ит е љск у с т о л и ц у и з н а д ш а хов ске т а бле св е т а. З а т о с е Б а л к а н и п р и к а з у ј е к а о с т а л н о м е ђ у с о б н о за ва ђен и закрвљен, као извориште зла и дивља штва, као гној на ра на на бес пре кор ном т е л у Ев р о пе (да па ра ф ра зи ра мо Ре б е к у Ве с т) оне ли це мер не Евро пе ко ја се и да нас прави да у по ве сти Бал ка на ни ка да ни је игра ла баш ни ка кву, осим до бро же ле ћу и про све тит е љ с к у у л о г у. С у д б и н а М и л а н а Га в р и л о в и ћ а је д у б о ко и на мно го на чи на ис пре пле та на са суд би ном С рбије. По с ле м л а д а л ач ког по ле т а с поче тк а про шлог ве ка с на дом у осло бо ђе ње оку пираних територија толико силног да су мно - ги, као пи сац Ста ни слав Кра ков, на при мер, ла га ли да су пу но лет ни да би их при ми ли у војск у п ре ко б орби, г олг от а и победа, жеље за ује ди ње њем с оку пи ра ном бра ћом, за ступ а њ а п о т л а ч е н и х и с у п р о т с т а в љ а њ а д и к т а - т ури у сваком њеном вид у, Србија се суоч ила с из да јом у мно го ли ца. На кра ју су се с јед не с т р а н е н а ш л и с у с е д и, п р е с в е г а Х р в а т и, д а п р и с в о је њ е н а д о с т и г н у ћ а, н е л и б е ћ и с е н и м а с ов н и х з л о ч и н а к а о с р ед с т в а д а о б е з б е д е се бе и ис кљу чи во се бе, на тај на чин про дубљу ју ћи пр во бит ни јаз жи вље ња у раз ли чит и м к ул т у ра ма, а с д руг е с т ране с а в е зн и ц и из два свет ска ра та до жи вља ва ни као саб о р ц и, т е т а ко и п ри ја т е љи, а ко ји ма је р а ч у н био увек пре чи од би ло ка кве људ ско сти, мора ла и прав де. А по сле из да је до шло је из гнан ство. Да оно и д а љ е т р а ј е, п о к а з у ј е и д а н а ш њ а С р б и ј а, ра сељена широм света. Сваке го ди не, по не - ким по да ци ма, из ње еми гри ра љу ди чи тав је дан ма ли град, од ка квих би тре бало да се и са сто ји. На ста вља ју ћи да се бо ри за сло бод ну Ср би ју и из ван ње, Ми лан Га врило вић уздао се и у сна гу те вој ске ван отаџби не, чак и ка да је она у отаџ би ни би ла изд а н а и по р а же н а, зн а ју ћ и д а јед н а и з г у бљ е н а бит ка не зна чи и из гу бљен рат, и да осим људ ске по сто ји и ви ша прав да. Но Ср би ја да нас ћу ти и по вла чи се, као То се, мо жда ви ше не го у сва ко днев ном п о л и т и ч к о м ж и в о т у г д е с е п р е л а з и п р е к о у лт им ат ум а, у в р е д а и по н и же њ а, оч и т о в а ло при тра же њу по да та ка за ин декс нео п хо дан уз књи гу ова квог ти па. Мно ги ов де по ме ну ти до га ђа ји и да ље као да се ни кад ни су зби ли мно ге лич но сти као да ни ка да ни су ни посто ја ле. Не ма их у поратним идео ло шки пре - чи ш ће ним ен ци к ло пе ди ја ма и п ри ру ч ни ци ма, као што их не ма ни у уџ бе ни ци ма исто ри је, о с и м, а к о в е ћ н и с у м о г л и б и т и з а о б и ђ е н и, к в а л и фи ко в а н и х с а с т а но ви ш т а по б ед н и ч ке с т р а н е и л и јед н о с т а в н о к р и в о т в о р е н и х. Ин тернет, та ко ђе консултован у овом по - слу, по ка зао се у не ким слу ча је ви ма као доб а р п у т о к а з. З а х в а љу ј у ћ и њ е м у м о г л о с е н а при мер са зна ти ко је био др Мо риц Бу ли, иа ко је он у овој књи зи са свим епи зод на лич ност. З а п о д а тк е о љу д и м а к о ји с у и г р ал и у л ог у зна чај ну за Кра ље ви ну Ср би ју, или за ства рање за јед н и ч ке д р жа ве Ју ж н и х Сло ве на по сле

106 338 Прв ог св е т ског р ат а, п а и з а не ке р е ле в а н т не до га ђа је, стра ни из во ри че сто су се по ка зи вал и к а о ко р и с н и ји и по у з д а н и ји нег о д ом аћ и. Х р в а т с к е од р е д н и ц е с у п о м н о и д ос л е дн о п ри ла г о ђе не до мо љу б ној, по ко зна који п у т ред и г о ваној п рош ло с т и, а с рп ске су нај че ш ће или пре вод ен гле ских, чак и ка да се њи хов садр жај про ти ви здра вом ра зу му, или су, што је још ту жни је, ћи ри лич на вер зи ја хр ват ских. И док Ср би ја ћу ти и по вла чи се на сва ком п л а н у, л аж и п р ог р еси вно р ас т у и з ад иру св е ду бље. Та ко је мо гу ће и да оп ста је тврд ња за сад још са мо у вир ту ел ном про сто ру да с у с рп ск и по с л а н и ц и у Н а р од ној ск у пш т ин и по сле атен та та у ко ме су 20. ју на уби јен а д в а х р в а т с к а по с л а н и к а, а р ањ е н С т јеп а н Ра ди ћ, во ђа Хр ватске сељачке ст ранке, и г рали ко ло око мр твих те ла. Шта ће, као по сле ди ца т е к р и м и н а л не и з м и ш љ о т и не, бит и с л едећ е п о т е г н у т о п р о т и в С р б а, в е р о в а т н о з н а о н ај ко ме циљ оправ да ва сва сред ства. Да је у то ку све оп шта ре ви зи ја исто ри је ја сно је чак и на шим без раз ли ке та бло и- ди зираним и проданим новинама. У последњи х че т вр т ве ка на п и са но је на х иљаде к њига о Ба л кан у и наводној з лоч иначкој улози Срба у још н е о кон ч а н и м б а л к а н с к и м р а т о в и м а, о срп ској кри ви ци за рас пар ча ва ње Ју го сла вије и за сва дру га, рат на и оста ла не де ла ка ква б ол ес т а н д у х у одб р а н и од с а м о г а с е б е п р о - је к т у је н а о н е ко ји, к а о о г л е д а л о, од р а ж а в а - ју ње гов истин ски лик. Све то, уз са у че сниш т в о д о м а ћ и х р е а л по л и т и ч а р а и о би чн и х по дла ца, тре ба да за тре не са мо на ше са мопо што ва ње и мо рал ни иде ал, већ и на шу бу дућ ност као на ро да. Јер и овај, ре ла тив но овла шан увид у послед њих сто го ди на на ше исто ри је уз дан а ш њ е ис к у с т в о о т к ри в а и ви ше нег о п уке зна ке: по сре ди је чвр ста ре ше ност да се на ша по с т и г н у ћ а и з по с лед њи х с т о г о д и н а по л а ко вра те на по чет ну тач ку. Они ко ји би да по нов о р е ж и р а ј у н а ш у бу д у ћ н о с т с х в а т а ј у б о љ е од нас да сво је ци ље ве тре ба да оства ру ју не ви ше у са рад њи с на ма не го про тив нас. За и з в о ђ а ч е и з а б р а л и с у в е ћ о с в е д о ч е н е и с е б и по доб не кан ди да те. Ни је сто га ни ма ло случај но, ре ци мо, што је да на шња свет ска им пе - ри ја на ме т н у ла да Ку ма нов ск и спо ра зу м 1999, ко ји м је о ко н ч а н о б о м б а р д о в а њ е п о с л ед њ е Југ о с л а ви је, бу де по т п и с а н т а мо где је не п у н век пре то га ко нач но сру ше на јед на од ње них п р е т ход н и ц а. И н е ћ е б и т и н и м а л о ч у д н о д а п о с л е с в е г а н а с т а н е јед н а н о в а Југ ос л ав ија она из Штро сма је ро вих, Трум би ће вих и Паве ли ће вих сно ва, до Дри не, са сто же ром у к ат о л и ч ком З а г р е бу и В а т и к а н ом з а л е ђ и м а као умет нич ко де ло не ког но вог Ме штрови ћа чи је ће ме не из ко ри сто љу бља, ја сно пре - до че не у овој књи зи, би ти оправ да не већ ти ме што су до при не ле успе шно оства ре ном ци љу. Све то ни је ла ко из др жа ти. За то је је дан позна ти ов да шњи исто ри чар и про фе сор уни - вер зи те та у ин тер вјуу ви со ко ти ра жним Веч е р њи м н о в о с т и м а н е д а в н о и з ја в и о: Н и је с ра мо т а к лек н у т и п р ед ја ч и м. Д в а в е к а по - с ле С рп ске р е в о л у ц и је з а ко ју је с т ру ч њ а к, и о ч и ји м је п о с л е д и ц а м а н а п и с а о д е с е т и н е књига, уз неколи ко уџ бе ни ка за основ ну шко - л у и г и м н а з и ј у, о в а ј п р и п а д н и к д а н а ш њ е срп ске ели те склон кња зу Ми ло шу твр ди и да су крив ци за Пр ви свет ски рат, ран ги ра ни по од г о в о р но с т и, Не м ач к а, Ау с т р о у г а р ск а и Ср би ја. Он не учи са мо основ це, гим на зијал це и сту ден те, он је као по сла ник у Скупш т и н и одл уч ив а о и о н аш и м з ако н и м а, м а д а као ч лан ра з л и ч и т и х ст ра на ка, а као д и рек тор в е л иког и зд ав ачког п р едуз ећ а п од ок р и љ е м вла де ре ша вао је и шта ће се штам па ти под зва нич ним пе ча том. Ње го ва ви зи ја у да наш њ е м с р п с ком е с т а б л и ш ме н т у н ије н им ало уса мље на. Да ли је плод са мо сла бо сти кар а к т ер а, неут аж и в е и б о ле сне а м би ц и је, и л и по след њих се дам де сет го ди на срп ске ре во - л у ц и о н а р н е е в о л у ц и је, и н и је н ај в а ж н и је. Оно што је сте ва жно је што зло коб но на го веш т а в а н а ш у бу д у ћ н о с т у ч и је м с у с т в а р а њу он и ње му слич ни увек би ли спрем ни да по мог ну ко ли ко год тре ба. Ис т о р иј а ј е у ч и т е љ и ц а н а р о д а и з р е к а ко ју М и л а н Га в ри ло ви ћ че с т о ц и т и р а и у ко - јој је па ра фра за ве ро ват но на мер на. У ње го - в о м с л у ч а ј у п о з н а в а њ е п р о ш л о с т и и њ е н о г сми сла за бу дућ ност има са свим дру го ту маче ње. Ви ми сли те да има те пра во да управ љ ат е д ог ађ аји м а и љу д и м а у м ојој з ем љ и. Али то је мо ја зе мља, не ва ша, мој на род, не ваш. Не ма те ви ни ка ква пра ва да се игра те инте ре си ма мо је зе мље а ја ми слим да се игра те ин те ре си ма и сво је зе мље. Ја знам шта је мо ја ду жност пре ма мом на ро ду и ни шта ме не мо же спре чи ти да је из вр шим, ре као је Гавриловић поред оста лог јед ном представник у Бри т а нске в ладе јан уара г о д и не к а да је, ка о на вод н и не мач к и а г ен т, у ха п шен Ма т е Ру сковић, члан Земљорадничке странке, присти гао у Лон дон с дру гим из ве шта јем о усташким по ко љи ма Ср ба у НДХ. Умо ран од

107 339 с т а л ног н ат ез ањ а у в л ад и с а Х рв ат им а и е н - гле ског при ти ска да се Ср би при кло не њи ховим увек истим, амо рал ним и ау ти стич ним зах те ви ма, Га ври ло вић је ре као да ће ако у х а п ш е н и к н е бу д е о с л о б о ђ е н н а п у с т и т и вла ду и та ко је обо ри ти, јер ће с њим остав ку да т и и њен п ред сед н и к, Сло б о да н Јо ва но ви ћ. М а д а д и п л о м а т а, Гав р ил ов и ћ т ад а н иј е р а ч у н а о н а т о д а је Е н г л е з и м а п о т р е б н а Југо сло вен ска вла да у Лон до ну због њи хо вих с о п с т в е н и х р а т н и х и п о л и т и ч к и х ц и љ е в а и да ће за т о ње г о ва од л у ч нос т у ро д ит и п лодом. Ре а го вао је као чо век ко ји зна да су ком проми си не кад ну жни, али да по сто ји тач ка у ко ју се ја чи гле да у очи ус прав не кич ме, с пуним зна њем ко си и шта си, ко га за сту паш, и на шта имаш да се по зо веш. Чув ен о м и р с ко м п ол ит и чко м ф ил оз о ф у и з 18. в ек а Е дм у н д у Б е р к у, р о д о н а ч е л н и к у ау т е н т и чн е а нг л о - а м е р и ч ке ко н з е р в а т и в н е т р а д и ц и је, п р и п и с у је с е и з р е к а : С в е ш т о је по треб но за три јумф зла је сте да до бри љу ди не чи не ни шта. Дру гом при ли ком ука зао је: По сто ји тач ка по сле ко је по пу шта ње и то - ле р а н ц и ја п р е с т а ју д а бу д у в р л и не. А т в р д и се и да је ре као да су они ко ји не зна ју истори ју осу ђе ни да је по на вља ју. Да ни је та ко, не би рас пра ва о на шим битним по ли тич ким и дру штве ним на че ли ма по чи ња ла увек из но ва, са сва ком но вом инте ре сном гру пом ко ја очи тим или при криве ним на си љем че сто и за туђ ра чун до спе на власт. И не би стал но не ке но ве фло ску ле би ле у вођене у на ш ја в н и д ис к у рс, с намер ом д а к а о у п о рн о п он ав љ ан е р ек л а м н е п а р о л е истренирају на ше би ће на ре флек сни, по же - љан од го вор. Сво ју историју морамо из фрагме на та са - с т а в љ а т и у ис т ин ит у цел ин у и ма ју ћ и св е ов е и з р е ке н а у м у а ко же л и мо д а и з б е г не мо с удби ну изма штану у не ком зло ћу дом, политичк о м Хо л и в у д у у н а ј б о љ е м с л у ч а ј у у л о г у мале, п р ав едно к аж њ ене в аз а лне к р а љ е ви не, д о к а з а н о н е с п о с о б н е д а и ч и м и с к о р а ч и и з м а л о л е т с т в а. За то, за не ку истин ски на шу бу дућ ност, по тре бан је пре све га пра ви увид у про шлост, ода кле се, бар у срп ском слу ча ју, је ди но и мо же на у чи ти ка ко, с ким и чи ме у њу ступ и т и. Ана Се лић, Бе о град к њи ж е в н и п р е в о д и л а ц UDC 908( Kremna) К РЕ М А Н СКО СВЕ ДО Ч А Н СТ ВО ( И л и ја М и с а и ло ви ћ, Крем на: се ло на пу ту Ужи це Ви ше град. На р од на би бл и о т е к а Уж и це, Уж и це 2015) По с ле ис т р а ж и в а њ а, ко је је, с о б з и р ом н а р ез у лт а т који м с е з а в р ш и л о, мо р а ло т р а ја т и го ди на ма, Или ја Ми са и ло вић је на пи сао обимну мо но гра фи ју о сво јим род ним Крем ни ма. Као да је на тим ис тра жи ва њи ма ра дио цео је дан ин сти тут а не је дан чо век, мо но гра фи ја ко ја се на њи ма за сни ва упо зна је нас, темељ - но и све о бу хват но, са жи во том овог се ла, од дав них за пам ће них по че та ка па све до дана - шњих да на. Ко р ис т ећ и к њи г е и с т у д и је, о п ш т и н с ке, пол иц и јске и ш ко л ске а р х и в е, а л и и п р и че и л е г е н д е, а н е г д о т е и с е ћ а њ а, М и с а и л о в и ћ је об у хва тио, и из нео пред нас, у свој ње го вој п у но ћ и, ж и в о т ов ог с е ла и њ е г о ви х ме ш т а на. О н п и ше о св а ко д не в ном ж и в о т у ов д а ш њи х љу д и, о њи хо ви м пси х и ч к и м и к а р а к т е р н и м о с о би на ма, о о би ча ји ма, г о в о ру, ф ол к ло ру, о на ч и н у на ко ји г ра де к у ће и о б ра ђу ју з е м љу, п и ш е о р а т о в и м а, о х ај д у ч и ји, у б и с т в и м а и кри јум ча ре њу, о суд ским спо ро ви ма, о привре ди, о ште та ма од ву ко ва и о хај ка ма на њихо ве чо по ре, пи ше о школ ству и здрав ству, о от ми ца ма де војака, о најпознатијим хар - мо ни ка ши ма, о они ма ко ји су на ба ви ли, и у с е л о д о н е л и, п р в е к њи г е и л и п р в а з у б а р с к а к л е ш т а. З н а ју ћ и д а с е в е л и ке и с т и не с а с т о је од мно го ма лих исти на, он па жњу по кла ња и ин фор ма ци ји да је Ве ли зар Са вић, уз оп штинс к у п р е п о р у к у, т р а ж и о д о з в о л у з а п у ш к у т а н ч и ц у к а п и с л а р у р а д и л о в а к а о ч л а н с р е - ског ло вач ког дру штва. Он це ни и по да так

108 340 да је Та ра би ћа ка фа на има ла де сет со ба, ве - ли ку са лу са ку хи њом и два ход ни ка посеб но су за ни мљи ва та два ход ни ка! и то у сво ју књи гу уно си као ва жну жи вот ну чињ е н и ц у. Та ко и з ов е м о н о г р а ф и је с а з н а је м о д а с у м н о г и К р е м а н ц и т р а ж и л и п а с о ш е з а од л а з а к у Ту р ск у ( у С ар ајев о и Вишег р а д), да би на пла ти ли ду го ве и ве ре сије. Сазнаје - мо, т а ко ђ е, ко л ико д ин ар а с ар аје вск и к рзн а р Ву кој ч и ћ н у д и к р е м а н ск и м лов ц и м а з а ко ж у к у н е з л а т и ц е а ко л и ко з а ко ж у к у н е б е л и ц е, ко ли ко за ко жу ли си це, тво ра, зе ца и ве ве рице. Сазнајемо да Кре ман ци, по ред ко же, про - из во де и луч, ка тран, да ску и ву ну, и да их р а зме њу ју з а ж ит о. Д а н а с т очн и м в аш арим а про да ју сто ку, о че му су чак оста ле и не ке анегдоте ко је живо пи сно од сли ка ва ју ка ракт е р и и н т е л и г е н ц и ј у ов и х љу д и. Та ко јед н а од њих ка зу је ка ко је Обрен Бог да но вић, са си ном Лу ком, оте рао кра ву на пи ја цу у Ба јину Ба шту. Кад је је дан од по тен ци јал них куп а ц а п и т а о О б р е н а ко л и ко је к р а в а м у з ов н а, то јест ко ли ко да је мле ка, Обрен му је прец из но одг ов орио: О с а м до дес е т л ит ар а! И онај кра ву ку пи. Кад су кра ву про да ли и крену ли ку ћи, Лу ка по че да пре ко ре ва оца што је куп ца сла гао за мле ко. Шта сам сла гао? Па ти до бро знаш да на ша зе ку ља да је са мо 2 ли тра мле ка! А шта сам ја ка зао? Ка зао си да да је од 8 до 10 ли та ра! А ко ли ко је од 8 до 10? Два. Па ви диш да сам му тач но ре као! К а д је к а сн и је Лу к а, на п и ја ц и у Ча је т и н и, и сâм про да вао кра ву, је дан од ку па ца му је п о с т а в и о и с т о н е и з б е ж н о п и т ањ е кол ико кра ва да је мле ка? на шта му је Лу ка по ште но од г о в о р и о: Ако имаш ви ше од јед ног ђе те та, не мој је к у п о в а т и! К р е м а н ц и н е ж и в е с а м о од з е м љ о р а д њ е и сто чар ства не го и од ло ва и ри бо ло ва. Да рибу ло ве на недозвољен начин, праскавци - м а, ом ам љиви м с р едс т вим а, п р ег р ађив ањ ем в о д е и и с у ш и в а њ е м р е ч н о г ко р и т а, а д а д и - вљач ло ве зам ка ма и сту пи ца ма, и да из гнезда ва де пти ће и ја ја, са зна је мо из оп штинс к и х н а р е д а б а к о ј и м а с е с в е т о з а б р а њу ј е. М и с а и ло ви ћ не п р о п у ш т а н и п рил ик у да на с упо зна с на ред бом ло кал ним вла сти ма да под кон т р о л у с т а в е с в е с е о с ке ко в аче и ц иг ане, ко ји ку ју и протурају гвожђа неповлашће - ним ли ци ма. Он нам не ус кра ћу је ни спи сак м еан а и д у ћ а н а, и д у ћ а н с к и х р а д њ и, н и спи сак де це за пел цо ва ње. Из спи ска тур и с т а и и з ле т н и к а ко ји с е н а л а з е у оп ш т и н и к р е ма н ској с а зна је мо да с у 23. jула 1931, као т урис т и и и зле тн иц и, у К р е мн им а б ор авил и је дан ар ти ље риј ски бри гад ни ђе не рал, не - ко л и ко д о м а ћ и ц а и з Б е о г р а д а, н ас т а вн иц а же н с ке г и м н а з и је, с т у д е н т п р а в а, н е ко л и ко у ч ен и ц а, д е т е, ђ а к, д о м а ћ и ц а и з В е л и к о г Гра ди шта, као и чо век с им по зант ним именом и пре зи ме ном, и им по зант ном ти ту лом: Ава ку мовић Алек сан дар, се кре тар Ми ни стар - ства ино стра них де ла, из Бе о гра да. Тако п р ед н ам а и зр ањ а и о ж ив љ а в а ц е о бо га ти и буј ни жи вот, од смо ла ре ња и ки риџ и л у к а д о п о д из ањ а в аљ ар иц а, в од ен иц а и стру га ра, до раз во ја ин ду стри је и елек три фик а ц ије а, с доласком же ле зн и це, и са о бра ћ а ја. М ис а и ло в и ћ п р а т и ж и в о т с в а ког К р е м а н ц а, и бе ле жи где је ко од њих на ста вио или завр шио жи вот: уто пио се у Дра ви, умро у Ско пљу, жи ви у Ло ши њу, умро у Спли ту, ж и в и у О б р ен о вц у, у м р о у М ар иб ор у. Али бе ле жи и где је ко од њих ко ју од ви соких шко ла за вр шио и до кле се на дру штве ној ле ствици уздигао. Све те појединач не суд бин е, м а њ е и л и в и ш е д р а м а т и ч н е и т р а г и ч н е, с т апају се у колект и вн у сл ик у и судбин у овог се ла, а жи вот се ла са би ра се и укла па у истор и ј у и с у д б и н у ц е л о г н а ш е г н а р о д а и н а ш е з е м љ е. Ун и в е р з а л н о с т д а у п о т р е б и м о и т у т е - шку и па те тич ну реч ов е п р и ч е н а р о ч и т о до ла зи до из ра жа ја на стра ни ца ма ко је го во - ре о ра то ви ма, ко ји су са сво јим ди мо ви ма упа да ли и у ово се ло, и ко ји су ње го ве ме штан е р а з б а ц и в а л и д а л е ко п о т у ђ и м и н е п о з н а - тим зе мља ма. Посебно су узбудљиве стран и це које г ов ор е о с т р а д а њи м а К р е м а н а ц а у т р а г е д и ји ко ја је у н а ш е м н а р о д у у п а м ћ е н а к а о А л б а н с к а г о л г о т а. С ц е н е ко је н а л а з и м о на тим стра ни ца ма су стра шне и по тре сне, али ће, кад до њих до ђе мо, још стра шни је и по тре сни је би ти сце не из Дру гог свет ског ра та. Ме ни су те сце не, као и сви ма на ма, вр ло до бро по зна те, али су ми се, док сам чи тао овај ру ко пис, вра ти ле и ожи ве ле у та ко гу стој кон цен т р а ц и ји, и у т а ко ог о љ е ној с у р о в о с т и, да сам се пред њи ма осе тио пот пу но по ра жен и м. То о с е ћ а њ е п ор аж ен ос т и н и је т о л и ко до ла зи ло док сам чи тао стра ни це о зло чи - н и м а и з в е р с т в и м а о к у п а т о р с к и х в о ј н и к а, ко ли ко је до ла зи ло док су ми пред очи ма

109 341 про мицали црни и густи редови о зверстви - м а која смо ч и н ил и с ам и с еби. О з в е рс т вим а ко ја се чи не без по во да и раз ло га, чак и без ко р и с т о љу б љ а. И б е з и к а к в е г р и же с а в е с т и. Гле да ју ћи то звер ство ра ди звер ства, то зло ра ди зла, то зло у чи стом ста њу, чо век се уплаши и од соп стве ног на ро да. Вр ло је ка рак терис т и чно п исмо Гво зде на Мољ ко ви ћа Д ра ж и Ми ха и ло ви ћу, у коjeм га, с не скри ве ном горчи ном, оба ве шта ва ка ко чет ни ци по Крем нима и око ли ни теро ри шу и пљач ка ју, пре млаћу ју и уби ја ју, чак и на род ко ји их по др жа ва. Сре ћом, крај има де ку га и зло сва ко, па и св а к и рат с е нек а ко з а в р ша в а, на с т у па м и р, и све се вра ћа или нам се чи ни да се вра ћа у гра ни це нор мал ног жи во та. Та ко и у Крем на, го ди не, до ла зе побед н и ц и и осло бо д и о ц и, ко ји п рит ом у зем љу уво де но ви по ре дак. То вре ме нам је бли же, и о ње му још има жи вих све до ка, у чи јим се с е ћ а њи м а с а ч у в а л а не к а под з ем н а, т ај н а и л и по л у т ај на, не с т и л и зо ва на, нео бра ђе на, ау т ент и ч н а ис т о ри ја, у ко јој че с т о и м а више ж ив е исти не не го у зва нич ним сту ди јама и хроника ма. У не ким од тих се ћа ња и анег до та, који м а с е М и с а и л о в и ћ о б и л а т о ко р и с т и, к р о з т е х н и к е к о ји м а с е с л у ж и н о в а и д еол ог иј а, от кри ва мо ду бин ску сли ку тог ре во лу ци о - нарног вре ме на. У јед ној од тих анег до та да је сад, са жи ма ју ћи, пре при ча мо соп стве - н и м р е ч и м а г о в о ри с е о до л а ск у о с лоб од и- л а ц а, К р а ј и ш н и к а, у К р е м н а. К о м е с а р т е ј е д и н и ц е од м а х п р е у з и м а и н иц иј ат ив у, и са зи ва збор, на коjeм с ељ а ц и м а о бјаш њ ав а ц и љ е в е н а ш е б о р б е. О н г о в о р и о прав ди, о једн акос т и, и ч а к о б ећ ав а у к ид ањ е пор ез а. А да би сво ју при чу учи нио љу ди ма бли жом, схва тљи ви јом и убе дљи ви јом, он са пла нетар не сце не пре ла зи на ло кал ни те рен, и сељ а ц и м а п о с т а в љ а р е т о р с ко п и т а њ е: З н а т е л и в и М и л а н а Јо к и ћ а, н ај б о г а т и - јег чо ве ка у Ба ји ној Ба шти? Ко у Крем ни ма не би знао за Ми ла на Јок и ћ а! Е, н ас т ав љ а т р и ј у м ф а л н о ко м е с а р ми се бо ри мо да и Ми лан Јо кић бу де јед нак са ва ма! На то се диг не За ри ја Ста нић и ка же: Ни је вам до бра та бор ба! Ла ко је Ми ла на Јо к и ћ а до в е с т и д а бу де јед н а к н а м а. Мо же т е ли ви да се бо ри те да ми бу де мо јед на ки Мил а н у Јо к и ћу? Н а р а в но, н а т о с е це ло и м по з а н т но з д а њ е ко ме са р е во, на оч иглед сви х, с руш и к а о к ула од ка ра т а, а за не ме л и ко ме сар ће ка сн и је свом з а м е н и к у р е ћ и: Са овом сам па ро лом про шао це лу Бо сну, и сву да је би ла при хва ће на! А се ља ке је пи тао: Ко ји вам је ово фи ло зоф? Сли ку ко ју на лазимо у оваквим анегдотам а М и с а и л о в и ћ д о п у њ а в а ч и њ е н и ц а м а ко је н а л а з и у о б и љу н ај р а з л и ч и т и ји х д о к у м е н а - та. У мно ги ма од њих оста ло je за бе ле же но да је но ва власт буд но пра ти ла, и па жљи во беле жи ла, све што се у се лу до га ђа. С по себ ном па жњом се пра ти ло ко се од оних ко ји су по сле ра та по бе гли у ино стран ство с ким у с ел у д о п и с у је: Не де љ ко Ре с и м и ћ и з СА Д- а са же ном Сав ком. Бе шлић Ми лен ко из САД-а са се стром Ца ном Пе тро вић. Ра да ље вић Ла - зар из Аме ри ке са же ном Ми ле вом и си ном Ж и в о ј и н о м. С е л а к о в и ћ С а в о с а с и н о в и м а Рат ком, Ми ло ми ром и оста лим. Буд ном оку у ме сном од бо ру ни је про макла, не го је мо ра ла про бу ди ти нај ве ће по до - зре ње мо жда чак три пут под ву че на и са три з н а к а п ит ањ а п р оп р аћ ен а и нф о рм ац ија д а се Сла во мир Ђур ђић па зи сад то! не до пи су је ни с ким! Иа ко је онај ко ме сар се ља ци ма обе ћа вао да ће но ва власт уки ну ти по ре зе, она је уве ла не што но во: оба ве зни от куп и на рез! Пљачка ни је уки ну та, не го је уве де на у за кон ске о к в и р е. Власт је стро го во ди ла ра чу на о то ме ко се, кри ју ћи жи ви ну и сто ку, не ода зи ва обав е з н о м о т к у п у : Д р а г у т и н Ђу р ђ и ћ с а к р и о је 1 кра ву, 1 ов цу и 3 ко ко ши; Или ја Спа сић 1 ју н и ц у и 1 с в и њу ; Тан ас ије С п а с и ћ 1 в о л а ; Сто јан Спа сић 4 ов це, 2 ју не та и 4 ко ко шке (Уза луд су се Или ја, Та на си је и Сто јан прези в ал и С п а си ћ и к а д н и с у ус пе л и д а сп ас у н и те че ти ри ко ко шке!). Због та квих зло чи на су по Крем ни ма, као и по целој земљи, свакодневно пљуштале прија в е и п р е с у д е. С е љ а ц и ко ји с у п р и к р и в а л и сто ку осу ђи ва ни су на нов ча не ка зне, за твори л и п рин удн и р а д, а с т о к а и м је од у з и м а н а и про да ва на на ли ци та ци ји. Та ко је, 18. ја нуа ра 1952, Здрав ко Бог да но вић, за то што је код по п и с а с т о ке, ж и ви не и ко ш н и ц а п че л а при крио 9 ова ца, јед но го ве че и 9 ко ко шки, ка жњен по тач ки 9 На ред бе Вла де ФНР Југ о с л а в и је. Вр ло је за ни мљи во по гле да ти не ку од та - да шњих пре су да. Па жњу нам при вла чи она ко јом је, 17. ав гу ста го ди не, због при-

110 342 сва ја ња не ке шу ме и жи го са не гра ђе, Дра гиша Љ. Јан ко вић ка жњен са 10 (де сет) да на л иш ењ а с л об од е. У т ој п р е с у д и с и ја ј у д в а п р а в а б и с е р а п р а в н и ч ке у м е т но с т и. П р в и је б и с е р д а Д р а г и ш а т у к а з н у м о р а и з д р ж а т и о сво ме тро шку, што зна чи да ће у за тво ру к од м е с н е м и л и ц и ј е с а м с е б и м ор ат и д а о б е з б е ђу је д о р у ч а к, р у ч а к и в е ч е р у, а д р у г и је би сер, још сјај ни ји од овог пр вог, да против ове пре су де има пра во жал бе по сле изд р ж а н е к а з н е! Од о в и х п р е с у д а н и с у м а њ е з а н и м љ и в и ни не ки струч ни ис пи ти. Ла зар Ста шић је био чу вар на стру га ри Шум ског га здин ства при чао је Илији Мисаи ло ви ћу Жељ ко Па нић. По што се ука за ла по т ре ба за ва т ро г а сц и ма, Ла зар се п ри ја ви на в а т р о г а сн и к у р с. По с ле з а в р ше ног к у р с а, и з Уж и ц а је, д а б и и с п и т а л а п о л а з н и ке, д о ш л а ис пит на ко ми си ја. Кад је на ред до шао Ла зар, п р ед с ед н и к ко м и с и је м у п о с т а в и п и т а њ е: Дру же Ста ши ћу, на овој стру га ри је избио по жар. Шта ћеш ти као ва тро га сац пр во да ура диш? Дру же про фе со ре као из то па је од гово рио Ла зар ја бих пр во из нео Ти то ву сли ку! Ко у то вре ме, за та кав од го вор, не би ис пит а н и к у у п и с а о ч и с т у п е т и ц у? Та ко је Л а з а р С т а ш и ћ, с а м о ј е д н о м ј е д и н о м р еч ен иц о м, д о к а з а о с в ој у с т р у ч н о с т, п о л о ж и о и с п и т, и с т е к а о д и п л о м у в а т р о г а с ц а! Зар се на осно ву ова квог ис пи та не би могло за кљу чи ти да наш да на шњи си стем вредно сти, по ко ме је члан ска кар та не ке стран ке ја ча од уни вер зи тет ске ди пло ме, и по ко ме је по до б но с т п р е с уд н и ја од ком пе т ен т но с т и, има ко ре не још у тим дав ним вре ме ни ма? Чи талац ко ји очекује да у овој монограф и ји н а ђ е с т р а н и ц е п о с в е ћ е н е к р е м а н с к и м про ро ци ма, Та раби ћи ма, по чи јем су Кре манс ко м п р о р о ч а н с т в у и с а м а К р е м н а п о с т а л а на да ле ко по зна та, би ће на гра ђен оби љем инфор ма ци ја. Чак и ви ше од то га: са зна ће да је у Крем ни ма, по ред Та ра би ћа, би ло још ви довњ а к а, па ча к и цел и х ви дов њ ач к и х по р о д и ца, чи ја сла ва ни је пре шла се о ске гра ни це, али на осно ву че га би, кад све са бе ре, мо гао зак љу ч и т и д а с у К р е м н а н е к а д а б и л а н е к а в р - ста срп ских Дел фа. Не ће би ти из не верен ни читалац ко ји оче - ку је да му ова мо но гра фи ја по ну ди и при чу о драма тич ној из град њи пру ге Ужи це Вар - д и ш т е, с а т р а к т и в н о м и н а д а л е ко ч у в е н о м Шар ган ском осми цом. Али ће на овим с т р а н и ц а м а н а ћ и и не ке не о че к и в а не де т а љ е и с а д р ж а је, ко ји би г а мо гл и не м а ло и з не н а - д и т и. Ме ђу Кре ман ци ма се, на при мер, са чу ва - л а јед н а н е о б и ч н а и з р е к а : К а д г а в р а н л е т и из над Кре ма на, окре не се на ле ђа, да не гледа цр ње од се бе. За ни мљи во је да ту пти цу која лет и н а о п а ко н а л а зи мо и у једној од н ајп о з н а т и ји х п е с а м а Ги јо м а А п о л и н е р а, По - в р а т а к. Н а ш у п а ж њу н е п р и в л а ч и с а м о т о што је та би зар на сли ка, ко ја се по ја ви ла у ма шти јед ног фран цу ског пе сни ка, ис кр сла и у г л а в и н е ко г с р п с ко г с е љ а к а. З а н и м љи в а је и раз ли ка из ме ђу те две пти це и сли ке: док А по л и не р о в а п т и ц а, ле т е ћ и н а о п а ко, ск л а п а очи јер је зе мља за се њу је, овај кре ман ски га вран окре ће ле ђа зе мљи за то што на њој ви ди не што цр ње и од свог соп стве ног цр ни ла. С к у п љ а ј у ћ и г р а ђу з а с в о ј у м о н о г р а ф и ј у Ми са и ло вић ни је за не ма рио ни је дан по датак до ко га је до шао, ни јед ну при чу ко ју је чуо. Он при би ра, ис пи ту је, и ста вља на право ме сто, сва ку реч, сва ко сло во, сва ки број, сва ко име и да тум. И на све му то ме за сни ва, и пи ше а мо гао би да ка жем: и гра ди своју књи гу о овом жи во пи сном се лу. Па чак и ви ше од то га. К а д с у с е м о ји п р и ј а т е љ и п р е с е л и л и и з Б е ог р ад а у јед н о р и б а р с ко с е л о н а Д у н а в у, ја сам им сво је до бре же ље упу тио у не кој вр сти пе снич ке по сла ни це, у ко јој сам из ме - ђу оста лог на пи сао да се њи хов свет, ко ји је не ка д об у х ва тао К и пар, Ка ст и љу, Ка ра ко ру м и Је ру са лим, сма њу је и сво ди на Чен ту, Ба - ран ду, / на Ста ри и Но ви Слан ка мен и Кр чедин, али да при том, па ра док сал но, сма њују ћи се, по ста је све ве ћи! Не што слич но де ша ва се и у овом кре манском слу ча ју. Оно што нам се до ју че чи ни ло као не приметна тачкица на мапи Србије, по - чи ње кад се у њу, чи та ју ћи ову мо но гра фи ју, уду би мо да ожи вља ва и бу ја, да от кри ва не ке св о је до с а д не по з н а т е по но р е, д у би не и ви си не, и да из ра ста у све ве ћи свет, ко ји о б у х в а т а и с а д р ж и м н о г о в и ш е н е г о ш т о б и се на осно ву ка та стра овог се ла, и на осно ву њ е г о в о г а д м и н и с т р а т и в н о г с т ат ус а, м ог л о оч е к и в а т и. А к а д е м и к Љу б о м и р С и м о в и ћ, Б е о г р а д

111 343 UDC 908(497.5 Bolman) ОСО БЕ НА ИСТО РИ ЈА СЕ ЛА БОЛ МАН У БА РА ЊИ (Јо ван М. Не дић, Бол ман је био Бол ман, из да ње ау то ра, Бол ман 2012) Под ш ир ок и м с в од ов им а М ат иц е с р пс ке, ко ја је за че ла бри гу о к њи ж е с т в у с р б с ко м још го ди не у Пе шти, да би га још ревно сни је на ста ви ла у Но вом Са ду од го ди не, чи не ћи од ње га Срп ску Атину, обја - в љ е н о је, п р о м о в и с а н о је, п р и к аз ан о је и пох в а л н и м с ло в ом од л и ко в а но м но ш т в о и мно штво књи жев них со чи не ни ја, ка ко по ет - ских, тј. књи жев них, та ко и по уч них, тј. нау ч н и х, и з р а з н и х с т ру к а ко ји м а с у с е не к а д а рет ки уче ни Ср би ода зва ли, у на ди да ће роду и о т ач ас т в у у ч ин ит и ч а с т и п ол ез н о с т, н е ма ре ћи много за соп с тве ну ко рис т. Па и ка да је то ком 20. ве ка, у круг уче них Ср ба што оп штом исто риј ском вер ти ка лом, што сопстве ним срп ским на сто ја њем у тај круг укључен по за ма шан број оних ко ји су се мо гли увр сти ти у срп ске књи жев ни ке (што је значило не само песни ке, при по ве да че, ро ма но пис ц е, в е ћ и е т н о г р а ф е, д е м о г р а ф е, а р хе о л о г е, соц и о лог е, с т ат ис т ичаре и с т ру чњ аке д руг и х п р о в е н и је н ц и ја), д о г о д и л о с е д а је у с р пс кој к у л т у ри и н а у ц и кон т и н у и р а но н а с т а ја о н и з и низ де ла и о срп ским на се љи ма и срп ским п о р о д и ц а м а. Р а з у м е с е д а ј е и с т р а ж и в а њ е ко је је документовано изворима по стандар - д и м а с а в р е м е н е и с т о р и ј с к е н а ук е о н ак о ка ко ју је де фи ни сао уче ни Јо ван Ра јић још пре 18. ве ка (са ве сно и тач но при ка за ти прик љу ч е н и ја) и л и к а ко ј у је п о л а в е к а к а с н и је де фи н и с а о не с по р н и Ле о по л д Ра н ке (Z e i ge n wie es ei gen tlich gеwe sen) о би ло коjeм пе риоду, о би ло коjeм пре де лу, о би ло ко јем по је динцу, о би ло ко јој ужој или ши рој за јед ни ци (на ци о нал ној, ре ги о нал ној итд.), ка да су Ср би у пи та њу, би ло оп те ре ће но не до стат - ком пи саних изво ра, не до стат ком про фе сио - на л н и х, т ј. на ц и о на л н и х и /и л и д ржа вн и х заво да ко ји се ти ме ба ве, не до стат ком иде је о то ме да је мо гу ће пе ром учи ни ти и оно што је не мо гу ће учи ни ти са мим ма чем. У слу ча ју књи ге Јо ва на М. Не ди ћа о Болма ну, ве ли ком и зна чај ном срп ском се лу у ју жној Ба ра њи, го во ри се упра во о то ме. У пр вом де лу књи ге под на сло вом Из исто рије се ла и Цр кве не оп шти не, нај пре је рас прав љ е н а к о н т р о в е р з а о к о п о р е к л а и з н а ч е њ а на зи ва се ла Бол ман. За тим је ука за но на лока ли те те пра и сто риј ског на се ља ва ња бол - м а н с ко г а т а р а, о ч е м у с в е д о ч е а р т е ф а к т и и з б р о нз ан о г д об а. По с е б н а п а ж њ а п ос в ећ ен а је из во ри ма о се лу Бол ма ну пре и за вре ме тур ске вла да ви не подручјем Бара ње и Па но - ни је, све до Великог бечког рата, од но сно про - ме не им пе ри је го ди не. Од ре ђе на паж њ а посв ећен а је и в р е ме н у Ра ко ц и је в е бу не ( ), ко ја је про у зро ко ва ла ве ли ка страда ња Ср ба у Ба рањи, па и у Болман у, избегл и- ш т в о у С л а в о н и ј у, п о в р а т а к у з ав ич ај д ел а из бе глог ста нов ни штва, по сле че га је и ло кац и ја с е л а п р о м е њ е н а ус л ед ч е с т и х п о п л а в а. Ве о ма са др жа јан текст у пр вом де лу књи ге од но си се на 18. и 19. век. У ње му је опи сан на чин град ње ку ћа, сва ко днев ни жи вот, по - с е б н о д у хо в н и, к м е т с к и од н о с и и њ и хо в о уки да ње сре ди ном 19. века, врста привређив а њ а (по р ед з е м љ о р а д њ е, с т о ч а р с т в о је би ло одл ик а о в о г н а с е љ а), з д р а в с т в е н е п р и л и к е (ко је од ли ку је ве ли ка смрт ност но во ро ђен чади) итд. Вре дан при лог је дат у ве зи за ра зних бо ле с т и, по се б но еп и де м и ја ма ко ле ре, ко је су у три на вра та (1836, и 1873) знат но прор е д и л е б о л м а н с ко с т а н о в н и ш т в о, а г о т о в о уни шти ле не ке со ка ке и по је ди не по ро ди це. Ау тор је зна тан про стор по све тио град њи бол ма н ског хра ма 70 и х г о д и на 18. ве ка, ко ји је н и к а о н а т е м е љи м а с т а р и је г, г р а ђ е н о г од т ро ш ног ма т е ри јала. Нови хра м, осве ћен г о д и н е, в р е м е н о м ј е о с л и к а н и с н а б д е в е н вред ним ико но ста сом. Уз при чу о цр кви приста ла је и при ча о шко ли, а по том и о све штени ци ма и учи те љи ма. Да би за сва ко днев ни жи вот на се ља и њег о в и х ж ит ељ а и л ус т ров а о з н ач а ј Ц р к в е н е оп шти не у Бол ма ну, ау тор је на осно ву ар хивс ке г р а ђ е п р ед с т а в и о н е ке и з а б р а н е г о д и н е и де це није рада и пословања Црквене општине то ком 19. ве ка.

112 344 Ау тор је од ре ђе ну па жњу по све тио и оно - ма сти ци, жен ским и му шким име ни ма, имен и м а б л и з а н а ц а, и м е н и м а р у д ин а, ј ез ер а, к а н а л а и б а р а, п о ј е д и н и х п о т ес а и д ел ов а н а с е љ а. В а ж н о и з а н и м љи в о. По с е б н у п аж њу з а с л у ж у је ау т о р ов н а по р д а с и с т е м а т и з у ј е п р е з и м е н а б о лм а нс к и х по ро ди ца по ве ко ви ма, уо ча ва ју ћи да је отпри лике по сто по ро ди ца у раз ли чи тим пер и о д и м а, о б е л еж ен и м и и с ељ ав ањ е м и д о - с е љ а в а њ ем, ч и н и ло је зг р о с рп ске б ол м а н ске за јед ни це. У том по гле ду, зна чај но је ау тор о в о еви ден т и ра њ е до с е љ а в а њ е пос ле Прв ог с в е т с к о г р ат а, к ак о о пт ан ат а и з М ађ а рс к е, та ко и ко ло ни ста до бро во ља ца с про сто ра Балкана где су жи вели Срби ( Херцеговина итд.) У овој књи зи по себ но је, у окви ру дру гог де ла, об ра ђен ме ђу рат ни пе ри од, Дру ги свет - с к и р а т и н ар оч ит о ч ув ен а Б о лм а нс к а би тк а за вре ме ко је је то ком мар та ме се ца год и не по г и н уо нај ве ћ и де о с т а нов н иш т ва села и сру шен храм у цен тру ме ста... Ау тор је опи сао Пр ви свет ски рат, мо бил и з а ц и ју, г и њ е њ е з а Ау с т р о у г а р ск у, б е ж а њ е из њене вој ске, добро во љач ки по крет и ње го - в е ж р т в е, од у ш е в љ е њ е д о л а с ко м о с л о б о д и - лач ке срп ске вој ске у но вем бру 1918, но во садс ко п р и с а је д и њ е њ е, у ко м е с у у ч ес т в ов ал и и п о с л а н и ц и и з Б о л м а н а, д о л а з а к о п т а н а т а и колон ис т а, н ап р е д а к с е л а. Зн а ч ај но је р е ћ и д а је Б о л м а н у це лој св о јој ис т о ри ји в р х у н а ц бројног с та ња с тановн ика, економск и и д руг и р а з в ој до с т и г а о г о д и не, к а д а је Б о л м а н био у окви ру Ду нав ске ба но ви не. Драматич ни да ни године, од 6. априла и на па да Не мач ке на Кра ље вину Југослави ју и 13. апри ла ка да су ма ђар ске тру пе окуп и рале Бач к у и Барању, донеле су п рве ж рт ве ме ђу Бол ман ци ма, ко јих ће бити све до по беде над на ци змом. Ме ђу тим, по но во осво је на слобода, због увођења комунистичких експе - р и м е н а т а (о т к у п, п р и с и л н е з а д р у г е, п р о г о н ве ре), на д у ше Болманаца ос тавила је и руж не успо ме не. Мно ги Бол ман ци су хте ли ста ри и већ ухо да ни си стем и би ли су за кра ља и отаџби ну, та ко да су гла са ли у тзв. ћо ра ву ку ти ју, ш т о и м с е у н а р ед н и м де це н и ја м а в р аћ ало у не га тив ном сми слу. Сру ше ну цр кву ус пе ли су да об но ве тек по сле 15 го ди на. На рав но, ау тор ове књи ге, као и ње го ви с а р а д н и ц и, н и с у п ис ал и с амо о С рбим а, в е ћ и о М а ђ а р и м а, Не мц им а, Шо кц и м а, д а н а с Х рв а т и м а - Шо к ц и м а, Ро м и м а, Је в р е ј и м а и дру ги ма ко ји су са срп ском ве ћи ном жи ве ли, ка ко у Бол ма ну, та ко и у Но вом Бол ма ну и М а ји ш к и м Ме ђ а м а. В е р н о ј е п р и к а з а н и в е р с к и м о з а и к, од пра во слав них Ср ба, до ри мо ка то ли ка, лу те - р а н а, и з р а е л и т а. С п е ц и ф и ч а н, о б и м а н и н е м а њ е в р е д а н де о ов е к њи г е п р ед с т а в љ а ис т о ри ја Б ол м а н а кроз при че, ко је је са ку пио Ви до је Јо вић. Из овог де ла ви ди се спе ци фич ност го во ра, па и мен т а л и т е т Б ол ма на ца. При к а з ане с у и св е кр сне сла ве у Бол ма ну, по по ро ди ца ма. Ау тор се по тру дио да нам пред ста ви и п оз н а т е Б о л м а н ц е : д р С т е в а н а Б о ј а н и н а, М и л и в о ја Гр у ји ћ а, д р С в е т о м и р а Б о ја н и н а, Ми ло ва на Бо шња ка, Јо ва на Ла зи ћа, на род - ног хе ро ја, итд. Ма ли рјеч ник бол ман ског ди ва на предс т а в љ а до п ри но с у по зн а в а њу це л и не г о в о р а в ој в о ђ а н с к и х С р б а. В е л и к а б и б л и о г р а ф и ја к а р а к т е р и ш е ов у к њ и г у. Рег ис т а р п ој м о в а и р е г и с т а р и м е н а до дат но употпуњују њену вредност. Биогра - ф и ј е а у т о р а и с а р а д н и к а п о ј а ш њ а в а ј у н а м ка ко је уоп ште ова ко во лу ми но зна књи га о Б о л м а н у м о г л а н а с т а т и. Тр и м а пе: м а п а Б а р а њ е, м а п а б о л м а н ског ата ра и ма па на се ља Бол ман из 1891, пру жа ч и та о ц у п рил ик и да се м исаоно п рошета к роз то по ни ме ове књи ге. За кљу чак и оце на су ви ше не го по зи тив ни. Не к а ов а к њи г а по сл у ж и к а о и н сп и ра ц и ја и до не кле као упут ство и за дру ге ау то ре из Ба ра ње да опи шу сво ја ме ста. Има мо ли пра ва да за бо ра ви мо Ба ра њу?! Гл е д а ј у ћ и и н а и с т о р и ј с к у д у б ин у и н а г е о г р а ф с к у ш и р и н у н е м а м о. Че с т и т ке ау т о р у и с а р а д н и ц и м а. Д р а г о Њ е г о в а н, м у з е ј с к и с а в е т н и к, Му зеј Вој во ди не, Но ви Сад

113 345 UDC 330:929 Grđić G. UDC 323(497.1) БО ЉЕ ВЛАСТ НЕ ГО РАСТ! (Гој ко Гр ђић, Успон и пад Ти то ве Ју го сла ви је: По ли те ко ном ски би ланс, Ал ба трос Плус, Бе о град 2015) Гој ко Гр ђ и ћ, е ко н о м и с т, у н и в е р з и т е т с к и професoр (Гац ко 1907 Бе о град 1979) гим нази ју је учио у Мо ста ру и Са ра је ву, пра ва завр шио у Бе о гра ду. Док то рат из еко номс к и х н а у к а (R a t i o n a li s i e r u n g, A r b e i t sl o s ig k e i t u n d A r b e i t s z e i t v e r k ü r z u n g) од бра нио је на Фи лозофском факултету у Берлину. У Мин и с т а р с т в у т р г о в и н е и и н д у с т р и је р а д и о је од до 1938, ка да је иза бран за до цен та Еко ном ско-ко мер ци јал не ви со ке шко ле у Београ ду где је до пре да вао При вред ну истори ју и Исто ри ју еко ном ских док три на. По осло бо ђе њу зе мље рас по ре ђен је у Пред седни штво вла де НР Ср би је. За до цента београдског Еко ном ског фа кул те та иза бран је 1948, ван ред ног про фе со ра 1951, а за редовног профе со ра Пре да вао је на пред ме ти ма Економ ска ста ти стика и Макроекономски билан си, од до пен зи о ни са ња био је ш е ф К а т е д р е з а с т а т и с т и к у и м а т е м а т и к у, а јед но вре ме и де кан. Це њен је као међународни зналац у области си сте ма ма кро е ко ном ских би лан са и пион и р т е д исц ип л ине, к а о и т еор ије е кономске с т а т и с т и к е у Ј у г о с л а в и ј и. Б и о ј е о с н и в а ч, пред сед ник и почасни члан Статистичког друш т в а Ју г о с л а в и је, п о к р е т ач и д у г о г о д и ш њи г л а в н и и од г о в о р н и у р ед н и к С т а т и с т и ч ке р е в ије, ч л а н Ред а кц ион о г одб ор а ч ас оп ис а Е к о н о м и с т, С т а н о в н и ш т в о и Е к он о мс к и а н а л и и С е к ц и је з а н а у ч н и р а д С ав ез а е ко н о м и с т а Ј у г о с л а в и ј е, ч л а н М е ђ у н а р о д н о г д р у ш т в а з а п р о у ч а в а њ е н а р од н о г д о хо т к а и дру штве ног бо гат ства и Ме ђу на род ног стати стич ког ин сти ту та. Са ра ђи вао је и у Ле т о п и с у Ма т и ц е с р п с ке (1939). Гр ђић је на пи сао де се ти не књи га и стот и н е н а у ч н и х ч л а н а к а. По м е н и м о н е ке в е ћ е ра до ве: Кон т и нен т а л на бло ка да и л и блокада кон т и нен та, Бе о г ра д 1941; При вре да Ри м ског цар ства и при вред ни узро ци ње го ве про пасти, Бе о г рад 1941; Ин ду стри ска ста ти сти ка, Б е о г р а д 1950; Пр и в р е д н а и с т о р ија Ев р оп е, Бео град 1952; Привредни развој Србије и Војво дине, Бе о град 1953; Народни доходак: мет о д о л о ш к а с т у д и ја, Б е о г р а д 1955; Ме р е њ е, п р а ћ е њ е и а н а л и з а п р о д у к т и в н ос т и р ад а, Бе о град 1960; Исто ри ја ме ђу на род не тр гов и н е д о г од ин е, Љуб љ ан а 19 61; О с н о в и еко ном ске ста ти сти ке: са уво дом у де мог р а ф с к у с т а т и с т и к у, Б е о г р а д 1955; Раз вој п р и в р е д е С р б и је и Во ј в о д и н е о д о с л о б о ђ е њ а од Ту ра ка, Бе о град 1963; The re pro du ci ble tangi ble we alth of Yugo sla via, Бе о град 1965; Нар о д н и д о хо да к и п р ив ре дн и б ил а нс и, Б еог р а д 1966; С и с т е м н а р о д н о п р и в р е д н и х б и л а н с а: њи хова генеза и ево лу ци ја, Бе о град 1967; Стат и с т и к а з а е к о н о м и с т е, Б е о г р а д (к о а у т о р) ; Д в е д е ц е н и ј е р а з в о ј а п р и в р е д е С Р Ср би је, Бе о град 1972; Ма кро е ко ном ски билан си, Б е о г р а д 19 75; Д у г о р оч н е т е н д е н ц и је р а з в о ј а Хе р ц е г о в и н е д о г о д и н е: и с т о р и јс к о н а с л е ђ е, б. м. 1977; Е к он о м с к о - с т а т и с т и ч к а а н а л и з а. Д е о 1 2, Б е о г р а д (ко а у т о р); Еко н ом с к а с т а т и с т и к а, Б е о г р а д 1990, 1991 (ко а у тор). * * * Оста вио је иза се бе ру ко пис сту ди је Југ ос л ав ија н а р а ск рш ћу с погл ав љи м а : К а д а с у ж и в и з а в и д е л и м р т в и м а ; Ко м у н и с т и ч к и м а н и ф е с т и но в о с о ц и ја л и с т и ч ко д ру ш т в о у Ју го сла ви ји ; Ко му ни стич ка пар ти ја предв од н и ц а р а д н и ч к е к л а с е; Т р а н с ф о р м а ц и ј а с о ц и ј а л и с т и ч к е е к о н о м и ј е; И н в е с т и ц и ј е и соци ја листички развој земље; Ства ра ње радничке класе и со ци ја ли стич ких односа ; Међу регионални од но си и кон цепт ви ше на цион а л н е з а ј е д н и ц е ; К о р у п ц и ј а и л и в р а ћ а њ е при ват ном вла сни штву; Бан кар ство на соц и ја л и с т и ч к и н а ч и н ; Н а р а с к р с н и ц и. У јед н ој в е р з и ји п р ед г о в о р а н а п и с а о je: Рад на овој књи зи за по чео сам не где г од ине, у в р е ме к а да с у с е ц р в е не з ас т ав е вијо ри ле Ју г о с л а ви јом и к а д а је Ко м у н и с т и ч к а пар ти ја по бе ди ла спољ не и уну тра шње неп р и ја т е љ е.

114 346 Осло бо ђе ње зе мље од фа ши стичких окупатора и њи хо ви х сара дн ика с тавило је м ноге љу де, који се нису на шли ме ђу осло бо ди о цима, пред те шку ди ле му, да ли да на пу сте земљу, или да оста ну код ку ће, јер је гра ђан ски рат, ко ји је прет хо дио осло бо ђе њу, до вео до уси ја ња од но се ме ђу љу д и ма. С об зи ром на то да сам се за те као у но вим окол но сти ма, желео сам да при су ству јем до ла ску но ве епо хе у м о ј у з е м љу и д а бу д е м с в е д о к р е а л и з а ц и је једне и де је, ко ја је з аок уп љ ал а м ног е в ел ике умо ве ви ше од јед ног ве ка. С т у д и ја је р е з у л т а т т р и д е с е т о г о д иш њ е г п о с м а т р а њ а и б е л е ж е њ а д о г а ђ а ј а у з е м љ и, а н а л и з и р а њ а р е з у л т а т а с о ц и ја л н о г с и с т е м а ко ји је пре тен до вао да бу де оквир убр за ног и успе шног со цио-еко ном ског раз во ја зе мље. Овај те шки по сао зах те вао је по знавање чи - њ е н и ц а, ко је с у з а м н ог е б ил е н ед ос т у пн е, као и зна лач ко ода би ра ње и об ја шња ва ње до - га ђа ја, про це њу ју ћи њи хо ву ва жност и ре ле - вант ност за од ре ђе ни про блем. Ја сам био је дан од оних ко ји су би ли ра досни због успе ха и жа ло сни због не у спе ха новог дру штве ног си сте ма и ако има не што што ме је на те ра ло да пи шем, би ла је мо ја же ља д а п р о н ађ е м п р аву ис т ин у, с уп р о тс т ави вш и је мо ру гре ша ка у ко ји ма се мој на род из губио и у ко је су се, та ко ђе, уме ша ли и дру ги н а р о д и. И з а б р а вш и н ау чн и м ет од а н ал и з ир а њ а, ни сам желео да напишем досадну књигу на - мењ ен у с амо п р оф ес орим а е коном ије, п р ав а и по ли тич ких на у ка. Сма трам да је те ма студи је за ни мљи ва, за све љу де ко ји во ле књигу, па сам се сто га и тру дио да ње на са држ и н а бу д е ш т о д о с т у п н и ја ш и р о ко м к р у г у ч и т а л а ц а. Гр ђи ће ва ћер ка госпођа См и љка Сорет и ћ 35 г о д и н а од з а в р ш е т к а р у к оп ис а (19 79) по сла ла га је, по ака де ми ку Дра го љу бу Жи - во ји но ви ћу, срп ском из да ва чу. Ка да је Гр ђићев ру ко п ис с Фло ри де с т и гао у Бе о г ра д н и је са државао напред ци ти ра ну вер зи ју пред го - во ра 1. Њу је при ре ђи вач (тек по из ла ску књи ге из штам пе) про на шао (на стра ни 119) књи ге Гојковог брата (Ри сто Гр ђић, За пи си из Херц е г о в и н е: Ус п ом ен е п ос л ан ик а и у п р а вн ик а 1 За ра з л и к у од ц и т и ра ног т ек с т а и з к њи г е Р и с т е Грђ ић а Пр е дг о в о р а у т о р а у књи зи Гој ка Грђ ић а к р а ћ а у в одн а ф а кт ог р а фс к а п р ег л едн а и н ф о р м ац ија н ем а и с п о в ед н о - е кс п л а н а т о р н у н о т у н и т и с п ец иф и ч н у д о к у м е н т а р н у т е ж и н у. Ка н ц е л ар ије Срп с ке Па т р и ја р ш ије, Аген ција Фи лип Ви шњић, Бе о град 2012). * * * По сле првог читања овог аутентич ног до - кументa јед ног бур ног вре ме на ко ји се по сле в и ш е д е ц е н и ј а п р о м а љ а н а с в е т л о с т д а н а, Гр ђи ћев спис би се мо гао свр ста ти у спе цифич ну на уч ну сту ди ју ко јој би не где у (под) нас ло ву 2 п ри ме р е но с т а ја о т е р м и н ра с у ђ и в а ње, ка о п ри мар на озна ка за ње г о ву ри г о ро зн у (пре све га ег закт ну кван ти та тив ну макроеко - ном ску, па не што мек шу од ра жа ва ју ћи приро ду пред ме та ис тра жи ва ња ква ли та - т и вн у м у л т и д и с ц и п л и н а р н у : с о ц и о л о ш к у, п о л и т и ко л о ш к у, и с т о р и ј с к у...) а н а л и з у ко ју дис крет но пра ти и п ро с у ђ и в а ње д ру ш т в е н и х по ја ва и про це са. Ње го во основ но по ла зи ште ни је ниг де експ л и ц и р а но; у з м ин им ал а н р еконс т ру кт и вн и на пор оно би се мо гло од ре ди ти као е в о л у ц и о н и с т и ч ко: п а ж љ и в ч и т а л а ц о т к р и в а д а Гр ђић сма тра да дру штво (као и при ро да: natu ra...) не чи ни (и не тре ба да чи ни) ско ко ве (...non fa cit sal tum) 3. Ка да се пру жи при ли ка 2 О р и г и н а л н и н а с л о в р у ко п и с а б и о је Југ о с л а в и ја н а р а с к р ш ћ у: 35 г о д и н а с о ц и ја л и з м а. С об зи ром на то да је Ју го сла ви ја у ме ђу време ну н а п ус т ил а н е с ам о т о р а с к р ш ћ е н е г о и с и ш л а с а исто риј ске сце не, при ре ђи вач је сма трао да је п р и мер ен ије д а н а кор иц ам а к њиг е с т о ји: Успон и п а д Т и т о в е Ј у г о с л а в и је: п о л и т е ко н о м с к и б и ланс. Књи га пред на ма мо гла би да но си на зив и: Б ил а н с Т ит ов е Ј у г о с л а в и ј е; П о л и т и ч к и у м п р о т и в е ко н ом с ко г р а з у м а; По л и т ич к и и н т е ре с п р о т и в е ко н о м с ке р а ц и о н а л н о с т и; По л и т и ч к и во лун та ри зам ver sus еко ном ска ло ги ка... У сваком слу ча ју овај рад био је озна чен као сту ди ја с л у ч а ја р а з в о ја јед н е (с о ц и ја л и с т и ч ке) з е м љ е у епо х и ко ју си м б о л и ше Ти т о и т и т о и з а м, л и ч но с т и с п е ц и ф и ч а н д р у ш т в е н о - п о л и т и ч к и с и с т е м. 3 До д а ј м о: и с т о р и јс ко и ск ус т в о п ок аз ује да по јед но ста в ље но го во ре ћ и ре во л у ц и о нар н и за нос к рат ко т ра је, убр зо по ч и ње сва ђа око п ле на, д а б и, п р е и л и к а с н и је, р е в о л у ц и ја п о је л а с в о ј у децу. После политич ког пре вра та (социјалистичк у, а м о ж д а и с в а к у) р е в о л у ц и ј у м и рн од о пс к а е в о л уц иј а п р ет в а р а у б и р о к р а т с к и о к о ш т а л о г (али све про жи ма јућег, готово свемоћног) Леви - ја та на. Сто га пра ва ( на уч но за сно ва на ) ре во - л у ц и о нар на и де о ло г и ја, к а о лек за бољ ке ре а л ног с о ц и ја л и зм а п р е по ру ч у је пе р м а нен т н у ( Тр оц к и) или кул тур ну (Мао) ре во лу ци ју. И сва ки кон - ц е п т н е п р е к и д н е р е в о л у ц и је д о ж и в љ а в а н у ж но по раз, јер, на кра ју кра је ва, не ко мо ра и да ра ди ( р е в ол уц ион а р к а о п р о ф е с и ја и п а к и з гл е д а д а је con tra dic tio in adjec to, а и не мо гу и не тре ба сви да бу ду ре во лу ци о на ри; до вољ но је да о ре во лу-

115 347 за ре во лу ци ју (на при мер, рат) као што се т о де си ло у Ју г о с л а в и ји че т р де с ет и х г од ин а 20. ве ка он да се рас ки да с мрач ном прош л о ш ћу, ј у р и ш а н е з а д р ж и в о у с в е т л у будућ ност, да кле, от по чи ње (ми лом и си лом) сп р о в о ђе њ е р е в о л у ц и о на р н и х и де а ла у де ло. А шта је ре во лу ци ја? По и с т ор иос о ф с ко м т у м а ч е њу Т р о ц ко г : Ре в о л у ц и ја је и н с п и р и с а н и б е с и с т о р и је. 4 (При том не тре ба за бо ра ви ти да Троц ки тврд и д а је њ е г о в а т е о р и ја р е в о л у ц и је н а у ч н о 5 з а с н о в а н а 6 ). К а ко да с е у и нт е лек т у а л ној ра в н и с иск а - зом овог ти па ухва ти у ко штац е ко н о м и с т ко ји је док то ри рао у Бер ли ну код та мошњих Wirtschaftswis sen schaftsha uptströ mung не мач к и х п ро фе со ра у п и ја ју ћ и од њи х со ве те з д р а в о г р аз ум а о р ац ион ал из ац ији, н ез ап о - сленос т и и ск раћ ивању ра дног времена и који се сти ца јем окол но сти по сле у род ној зем љи наша о у а мбијент у (најп ре д ве г од ине) о б но в е и и з г р а д њ е, а по т ом у п р ви м сце н а м а ј ур иш а н а н еб о г р а д њи с о ц и ја л и з м а к а о пр вој фа зи ко му ни зма. Гр ђ и ћ н а п о ч е т к у с т у д и је п о л а з и од у в е - ре ња да је у пи та њу и д е о л о ш к и ф а н а т и з а м, тј. да ре во лу ци о на ри искре но и пошт енo изводе пре врат не сум ња ју ћи уоп ште у то да ц и о нар ној т е ле о ло г и ји бри не а в а н г ар да), д ру г и м ре чи ма: ре во лу ци о нар ни по ла ко по ти ску је функци о нал ни ле ги ти ми тет. Жи вот се вра ћа у ко ло - т е ч и н у, т еч е д аљ е... В р а ћ а с е с в о јој п р и р о д и. А у При ро ди Амур ни је ни пре ста јао да те че... 4 Ју г о сло вен ск и р е во л у ц и о на ри н и су би л и инспи ри са ни Троцким него Марксом, Стаљи - н о м и Лењин о м. И п а к т у м а ч е њ е м а р к с и з м а ко је и зн ос и Т р о цк и з ас л уж уј е п аж њу : М а р кс из а м се бе сма тра све сним из ра зом не све сног исто ријског про це са. Али не све сни про цес се у истори ј ско - филос о фском, не у психолош ком см ис л у п о д у д ар а с а с в о ји м с в е с н и м и з р а з о м с а м о н а н ај в и ш е м в рх у, к а д м а с е, с а м и м е л е м е н т а р н и м п р и т и с ко м, п р од и р у к р о з д р у ш т в е н у р у т и н у и д а ј у п о б е д н и ч к и и з р а з н а ј д у б љ и м п о т р е б а м а и с т о р и ј с ког р а з в о ја... С т в а р а л ач к и с пој с в ес ног и не све сног је оно што се нај че шће на зи ва инс п и р а ц и ј о м. Р е в о л у ц и ј а ј е и н с п ир ис ан и б е с и с т о р и је. 5 Ко ја је ра з ли ка и змеђу науке и идеологије? Циљ нау ке је да ствар ност об ја шња ва, мет анауке да се бави ра з у ме ва њем (см и сла) по ја ва и п ро це са [Von Wright 1975], а и д е о л о г и је да бра ни ин тер ес е и ус м е р а в а п р оје кт ује и д еко нс т р уиш е пост/исто риј ска зби ва ња. 6 Про блем ле жи у рад нич кој кла си ко ја није н ау чн о р а сп ол ожен а п а н е с л ед и и у ж ив о т н е с п р о в о д и њ ег ов е ус р е ћ и т е љ с ке и д е је. ће поб е до но сн а р ев ол уц ија дов ес т и н а в л а с т р а д н и ч к у к л а с у ко ја ћ е т а ко о с л о б о ђ е н а е м а н ц и по в а т и и о с т а ле д ру ш т в е не с ло је в е и и з г р а д и т и б е с кон ф л и к т н и и т р а н с п а р е н т н и рај на зе мљи у коjeм ће се сви пре ма ра ду одн о с и т и к а о п р е м а хо б и ј у, а р а с п о д е л а (б е з р а з м е н е) в р ш и ћ е с е п р е м а п о т р е б а м а 7. Мно го је пре пре ка у ствар ном жи во ту у р е а л и з а ц и ј и и д е а л а, п р е т а к а њ е (н а ј ч е ш ћ е без посре до ва ња /oh ne Ver mit tlung / ) у ствар - но с т. О т уд р а з л и ч и т а и з о п а че њ а, а но м и је..., а не ре т ко и (хег е лов ск а) ц и љ на хе т е р о но м и ја ( He t e r o n o m ie d e r Zwe c ke). К а ко а на л и з а одм иче Грђи ћ (најп р е р е т ко, п а св е че ш ће) р е л а т и ви з у је с т а в о по ш т е ном, бе не во лент ном иде о ло шком фа на ти зму: раз - бла жа ва га скеп сом да је мо жда у пи та њу и не зна ње (па о т уд не сна ла же њ е и и м п р о ви з а- ц и ја 8 ): пос ле Ст аљинови х опт уж би југ ос ло - в ен ск и х д ру г о в а з а м а ло г р а ђ а н ш т и н у и оп шти ре ви зи о ни зам (из да ју да не по ми њем о), ч а к с е п о з ајм љу ј у и д е о л о ш ке ф о р м у л е из не пријатељског (декларатив но исто вет - н о г, а л и п р а к т и ч н о р и в а л с ко г) и д е о л о ш ко г а р с е н а л а (н а п р им е р, о кол е кт ив из ац ији н а се лу од че га се бр зо од у ста ло и о ре шава њу на ци о нал ног пи та ња, на че му се по сле в рло к р еат и вно р а д и ло св е до Ус т ав а 1974, од но сно до сло ма са ве зне д р жа ве; мо гло би се вр ло убе дљи во ар гу мен то ва ти да су те кре а- ц и је ( у г р а ђ е н и д е с т а б и л и з а т о р и) т ом с л о м у знат но ако не и пре суд но до при не ли. Н а к р а ј у, с н е в е р и ц о м и з а ч у ђ е н о, Гр ђ и ћ се за пи тао да ли се у осно ви све вр т и (а мо жда и од по чет ка вр те ло) око вла сти, дру гим реч и ма да је ов де у п и т а њу и де о ло г и ја ка о с редство оства ре ња од ре ђе них ин те ре са (пре све - га осва ја ња и по том очу ва ња вла сти 9 ). У увод ном де лу Гр ђић по ре ди иде о ло - ш к о - п ол ит и чк е п р о к л а м а ц и ј е и о с т в а р е н е 7 Практични про бле ми пре тва ра ња идеа - ла у с т в ар но с т и з в а н р ед но су п ри к а з ан и у к њизи Бан кар анар хист [Песоа 2011]. 8 Нем ачк и е коном ис т Том а с Е г е р ( T hom a s Eger) сли ко ви то опи су је ка ко се у дру гој Ју го - с л а ви ји к р е т а ло у и де ј не (по л и т и ч ке, еко ном ске, д р у ш т в е н е...) п р о ј е к т е: ј у г о с л о в е н с к и л и д е р и ( д и л е т ан а н тс к и е нт уз иј ас т и ) н а јп р е з аб од у с т р е л у, п а он д а око њ е ц р т а ју к ру г о в е ме т е [ E ge r 1980]. 9 Рев ол уц и о н а ри с у по ш т е но по че л и, и м а - ли су до бре на ме ре, али власт их је ис ква ри ла; а ка ко и не би, јер (при род но?) и ан ђе ли ма ка да до ђу на власт ро го ви на ра сту [Политика 23. мај 1971].

116 348 р е з у л т а т е у п р и в р ед н о м р а с т у. П р в и к р и т е - ри ју м и в р ед но в а њ а успе ш но с т и је с т е с т е пен ос т ва ре но с т и (т ач н и је: ос т ва ри во с т и уоп ш т е) и де а ла; да к ле, са ма и де о ло г и ја је с т а н дард з а о ц е н у е м п и р и ј с к и п о с т о је ћ е г, р е а л н о г, д р у- ш т в а, од н о с н о д р у ш т в а у и з г р а д њи (сте пен, ме ра оства ре но сти ре во л у ци о нар ног п ро јек та). Ко л и к а ј е д о с л е дн о с т у њ ег ов о ј п р им ен и? Има ли од сту па ња (НЕП-ов ског или не ког д р у г о г т и п а)? Он за тим успе шност по сма тра кроз приз м у т р о ш ко в а п л а ћ е н и х з а о с т в а р и в а њ е р е - з у л т а т а, т ј. м е р и е ф и к а с н о с т и п р им ењ ен е и д е о л о г и је 10. Ре а л н е е ко н о м с к е и д р у ш т в е н е п р о ц е с е ч и н и л и с у п о р ед и д е о л о ш к и и н с п и р и с а н и х и п о л и т и ч к и д и р и г о в а н и х, ау т о н о м н и п р и - в р ед н и п р о це си (де о ф о р м а л ног с ек т о р а и л и нефор мал ни сек тор, тј. под зем ни токови; ко - ру п ц и ја и к ри м и на л си ва зо на). Цел ин у т и х токо ва (и сав њи хов диверзитет) треба обухвати ти и под вр ћи ана ли зи. То Гр ђић у специфич- 10 По с т оје д ва основ на т и па од бра не иде је с о ц и ја л из м а одн ос н о ко м у н и з м а : По јед ном је са са мим те о риј ским иде а- лом со ци ја ли зма све у ре ду, а про блем је са мо у т о м е ш т о ј е б ир ок р а т и з о в а н о и к о р у м п и р а н о ру ко вод ство ре ал -со ци ја ли зма, у циљу перпе - ту и ра ња сво га при ви ле го ва ног по ло жа ја, бло - к и р а ло њ е г о ву р еа л из ац ију т име ш т о у недоглед од л а ж е к о н с т и т у и с а њ е с л о б од н е а с оц иј ац иј е удру же них произвођа ча, тј. не по сред не де мо крат и је с о в јет а. По другом, с из ворним пројектом комуни за ма све је у ре ду, са мо што још ни је са зре ло време за његову пуну реализацију, због недовољн о р а зв иј ен и х п р ои з в од н и х с н а г а у к о ј е т р е б а укљу чи вати и самосвест глав ног ре во лу ци о нар - ног су бјекта, проле те ри ја та ко ји још ни је у до - в о љ н о ј м е р и п о с т а о с в е с т а н с в о ј е и с т ор и јс к е к л а сне м и си је. О в а к в а од б р а н а с о ц и ја л и зм а д а је л е г и т и м ит е т р ев ол у ц и о н а р н ој м а њ и н и, п р о л е - тер ској авангарди, да упра вља дру штве ном ве - ћи ном, јер она, по што по се ду је увид у уну траш њ е з а ко н и т о с т и и с т о р и ј с ко г р а з в о ја, з н а б о љ е шта је пра ви ин те рес те ве ћи не од ње са ме. То је оп р а в д а в а њ е р е в о л у ц и о н а р ног п ат е рн ал изм а [Дивјак 2015]. Д и вјак сма т ра да су ре а л со ц и ја л и зм у, због њ е г о в о г у т о п и ј с ко г к а р а к т е р а, б и л е и м ан е н тн е н е р а з р е ш и в е ко н т р а д и к ц и ј е, т е ј е њ ем у о т уд а б и л а с в ојс т в ен а п е р м а н е н т н а н е е ф и к а с н о с т. З а р а зл ик у од т ог а, л иб ер а л -д ем ок р а тс к и с ис т е м је ис по љио, и по ред ве ли ких кри за у ко је је зап а д а о, в е л и к у е ф и к а с но с т. у д р ж а в а м а с т а к в и м с ис т ем и м а је в е ћ од а вн о ко нц е нт р ис ан а н ајв ећ а е кономск а, по л и т и чк а, т е хнолош к а и в ојн а моћ [Дивјак 2015]. ном хо л и с т и ч ком к љу ч у и ч и н и у к љу ч у ју ћ и у а н ал из у и нд и р е к т н е д ру ш т в е н е т р ош ков е (де ви ја ци је, абе ра ци је, ра зни об ли ци со ци - ја лне па то ло г и је) који по њем у обавезно т реба д а у ђу у с в а ко д р у ш т в е н о р а ч у н о в од с т в о. С о б зи р ом н а т о д а је це ло ви т о о б у х в а т ио дру штве ни жи вот с на гла ском сва ка ко на еко ном ској ди мен зи ји то је за сва ки сег мент мо рао да при ме ни и од го ва ра ју ћу методоло - г и ј у 11 (н е р о бу ј у ћ и с а м о ј ед н о м м е т о д у, о н не на пу шта ме то дич ност; на про тив). Њ е г ов м е т од с к и п л у р а л и з а м п о д е ф и н и - ци ји зна чи не са мо не га ци ју мо ни зма у ме тод о л о г и ји, в е ћ и у и д е о л о г и ји (с в а к а и д е о л о - г и ја је м он ис т и чк а, и е кск л уз ив и с т и ч к а), а он да, кон се квент но то ме, ње гов при ступ предста вља не га ци ју (сва ке) иде о ло ги је и им плици ра кри ти ку (сва ког) мо но по ли зма у ствар - н о с т и. С о ц и ј а л и с т и ч к и д р у ш т в е н о - е к о н о м с к и си с т ем од л и к у је њ е г о в о св е сно (п р о г р а м ско) обли ко ва ње, на супрот мањој или већој спонта но сти ( ор ганском расту ; Грђић : ауто - м а т и зм у ) п р е т ход н и х си с т е м а. О в о т и м п р е ако је со ци ја ли стич ка при вре да ина у гу ри сана све сном по ли тич ком ре во лу ци о нар ном акцијом (ин спи ри са ном со ци јалистичким / к о м у н и с т и ч к и м и д еал им а). У т о м с л у ч а ј у ин сти ту ци је со ци ја ли стич ке при вре де за мишља ју се као из раз све сне ак ци је ре во лу ци о - н а р н и х с у бје к а т а. Не р а ч у н а ј у ћ и и н т е р в а л пре вра та (ко ји по пра ви лу ка рак те ри ше на - с и љ е) т е и н с т и т у ц и је с у п о д е ф и н и ц и ји ко оп е р а т и в н о г к а р а к т е р а. С о ц и ј а л и с т и ч к а при вре да, међутим, има и зна чај не ме та е ко - номске за дат ке (који нису поставље ни ра ни јим п р и в р ед ам а к а о н е п о с р е д а н з а х т е в): д а бу д е п ра ви ч на (не ек сп ло а т а т ор ск а), да о б е з б е ђу је једн ако с т, с ло б од у, непос р едн у демок р ат ију, о п ш т у е м а н ц и п ац иј у... Нес у мњ и в о, б и т н у п р е т п о с т а в к у о с т в а р е њ а о в и х с т р а т е ш к и х ( р е в о л у ц и о н а р н и х) ц и љ е в а ч и н и р е л а т и в но 11 На при мер, где ни је би ло зва нич не стат и с т и ке, т у с е о с л а њ а н а но в и н ско и з в е ш т а в а њ е о афе ра ма, и тсл. Код Гр ђи ћа то пред ста вља са мо до пу ну фак то гра фи је, од но сно ем пи риј ске грађ е, н а о с н о в н и и з в о р п о д а т а к а. З а р а з л и к у од Гр ђи ћа, сло ве нач ки по ли тич ки ак ти вист и еко - но мист Љу бо Сирц, на при мер, жи ве ћи у иностран ству, ни је имао при ступ свим ста ти стич - к и м п од ац им а п а с е у п и с а њу к њи г е о п р и в р е д и с о ц и ј а л и с т и ч к е Ј у г о с л а в и је ( у п е р и о д у ко ји је по д у да ра н с Гр ђи ће ви м) осла њ а о нај ве ћ и м де лом на тек сто ве об ја вље не у бе о град ском при вред - н о м н е д е љ н и к у Е ко н о м с к а п о л и т и к а.

117 349 раз ви јена матери јал на осно ва. Отуд функц и ј а е к о н о м с к е е ф и к а с н о с т и и нс т ит уц иј а с о ц ијал ис т и чке п рив р еде н им ало не г уби н а зна ча ју. На про тив, да ни је та ко, мо гло би се и еко ном ск у ефи ка снос т п ро гла си т и дек рет ом и л и б и л о ко ји м в о л у н т а р и с т и ч к и м а к т о м 12. Прак са је ве о ма упе ча тљи во по ка за ла да се т а е фи к а сно с т не мо же о б е з б е д и т и н и к а к ви м де к ла ра ци ја ма ни нор ма тив ним ент у зијазмом. Она је нај ве ћим де лом де тер ми ни са на до стигну тим сте пе ном (и струк ту ром) еко ном ске ра звијенос т и. Тај еле мен т у ка зу је на н у ж нос т у в а ж а в ањ а г ен ет и чко г а с п е кт а у к р еир ању и н с т и т у ц и ја с о ц и ја л и с т и ч ке п рив р еде. А л и, као што је већ ре че но, за раз ли ку од оста лих п р и в р е д а, с о ц и ја л и с т и ч к а п р и в р е д а је и т е - л е о л о ш к и и м п р е г н и р а н а. О н а је, д а к л е, с јед не стране, де фи ни са на по мо ћу те ле о ло - шког прин ци па (у сми слу тран сце ден ци је по сто је ћег), а, с дру ге стра не, у њу је ну жно угра ђен и ге не тич ки прин цип, од но сно принц и п еко ном ске е фи к а сно с т и ( р а ц и о на л но с т и при вре ђи ва ња). У то ме је би ла, јед на од фунда мен тал них про тив реч но сти со ци ја ли стичке п р и в р е д е, од н о с н о с о ц и ја л и с т и ч ко г д р у- ш т в е н о - е ко н о м с ко г с и с т е м а 13. Та н е р е ш и в а 12 Д р у г и м р е ч и м а, о с к у д и ц у је н е м о г у ћ е п о б ед ит и г о л о м в ољ о м, и л и ј е дн ос т а вн иј е: н е мо же с е по б е д и т и е ко ном с к а ло г и к а (к а о ш т о с е не мо же по бе ди ти ни ло ги ка ма те ма ти ке). Та - ква по бе да је обич но Пи ро ва или крат ко тра је или је ње на це на та ко ви со ка да се она по ка зу је н е и с п л а т и в о м, а ко н е и б е с м и с л е н о м. С п о р н а је с а м а и д е ја п о б е д е, од н о с н о ж у д њ а з а п об ед о м у сфе ра ма где је мо жда ре ле вант ни је (и п ло до твор - н и је) т р аг ањ е з а и с т и н о м. По б е д а и л и и с т и н а? П о л е м и к а и л и д и ј а л о г? П и т а њ а с у в е р о в а т н о трај но отво ре на упр кос ен ди стич ким на сто ја - њи ма по б ед н и к а (и л и к а н д и да т а з а по б ед н и ке) да их трај но за тво ре (Endlösung, крај исто ри је ). 13 Ув о ђ ењ е м с а м о у п р а в љ а њ а у р а д н е ко - л е к т и в е (оур из ац и ја) у Ју г о с л а в и ји, о в о п и т а њ е (и ње го во днев но ne ve ren dum решавање) ло - ц и р а но је и у м ик р о е ко ном ск у р а в а н. Н а с т а л а је з а и с т а спец ифи чна ( у н и к ат на ) си т у а ц и ја: п р в и пут у исто ри ји у јед ном (при вред ном) су бјек ту тре ба ло је да се (успе шно: на кра так и дуг рок) сје ди ни ре а ли за ција мо т и ва ре во лу ци је и мо т и ва п р и в р е ђ и в а њ а. Ре во лу ци ја је мо ти ви са на оства - рењем но вих ху маних односа који надилазе по - сто је ће. На дру гој стра ни, ми кро мо ти ви при вре - ђи в а њ а ве з а н и су з а на сле ђе н у еко ном ск у о сно ву и (о п ш т у) е кон о м с к у л о г и к у. Ау т о р и д о к т р и н е с а м о у п р а в н о г с о ц и ј а л и з м а с м а т р ал и с у д а с у с т в о р и л и и д е а л а н с и с т е м к о ј и ј е и с т ов р ем ен о м а кс им а лн о х ум а н и м а кс им а лн о е ф ик ас а н. У с в ак о д н е в н о ј п р а кс и н а р еш ав ањ е к в ад р ат ур е к ру г а х у ма нос т - ефи ка снос т т ро ше на је ог ром на ко н т р а д и к ц и ја д о в е л а је н а к р а ј у д о у р у ш а - в а њ а с и с т е м а. С л о м у је п р е т хо д и л а с е р и ј а н е у с п е ш н и х п р и в р ед н и х р е ф о р м и. С т а л н о о т в о р е н о п и т а њ е е ф и к а с н о с т и р е а л с о ц ијал ис т и чке п р ив р еде по в р е ме но с е (када би ефи ка сност до шла до критичке тачке ко ја би угро зи ла про сту ре про дук ци ју) по - с т а в љ ало к а о п р обле м п рив р едн и х р е ф о р м и у с о ц и ј а л и з м у. Њ и х с у п е р и о д и ч н о п р е д у - зи ма ли у зе мља ма ре ал ног со ци ја ли зма, најчешће без довољног објашњења узрока иниц и р а н и х п р о м е н а. Д у б љ а а н а л и з а у з р о к а ре фор ме се из бе га ва ла, јер је зах те ва ла критич ки ји од нос пре ма ис ку стви ма из про шло - сти. Сто га се из бе га ва ло (ка ко се то та да у в л а да ју ћ и м ме д и ји ма на зи в а ло) п р е п и ра њ е с п р о ш л о ш ћ у. У т о м ко н т е к с т у, н а ј ч е ш ћ е се ни је на гла ша вала ни веза с ранијим рефор - ма ма, њи хо вим узро ци ма и ис хо ди ма. С об зи ром на то да су ре фор ме го то во увек и з н у ђ е н е п а д о м п р о и з в од н е а к т и в н о с т и и економске ефикасности, најчешће се као њихов циљ на во ди пре лаз од екс тен зив ног на и н т ен зи в н и ји нач и н п рив р еђив а њ а. То с а мо по се би ни је бе зна чај но, иа ко се од мах по ставља пи та ње оства ри во сти и ова ко уско де фини са ног ци ља. Наиме, нерационално привре - ђи ва ње нај че шће је симп том отво ре них бројн и х д ру ш т ве н и х п ро бле ма. Мул т и п л и ко ва ње т е ш ко ћ а у п рив р ед и дов од и у п ит а њ е о сно в е п р и в р ед н о г с и с т е м а и с т р а т е г и је р а з в о ја, а н и з д ру ш т в е н и х ко н ф л и ка т а н у ж но н а ме ћ е преиспитивање го то во свих ком понената друштве ног жи во та. Пре ма то ме, успе шна ре форма не мо же да се схва ти са мо као еко ном ски п р о ц е с ( ј о ш м а њ е к а о с а м о м о н е т а р н и, н а шта се сво је вре ме но у осно ви свео Авра мо вићев Про грам I) чи ји је циљ по ве ћа ње сто пе ра ста еко ном ских агре га та она је и дру штвени про цес у ко јем се сукобљавају захтеви хе - те ро ге них сло је ва ста нов ни штва (што је одмах до шло до из ра жа ја чим је Про грам II отвор и о п и т а њ е д р ж а в е и с в о ј и н е) [Av r a m ov i ć 1996 ]. Ис ход тог про це са за ви си од ко ли чине моћи ко јом ре фор ма тор ски сло је ви рас по - ла жу (ако их уоп ште има!), али и од (по чет них) стра те шких на ме ра (oпет: ако их уоп ште има!), и н д и в и д у л н а и д р у ш т в е н а е н е г и ја, д а н а к р а ј у не би оста ло ни шта и од ху ма но сти и од ефи кас н о с т и, к а о у Б р е х т о в ој (к а л е н д а р с кој) п р и ч и о го спо ди ну К. ко ји је хтео да шим шир у сво јој баш т и о б л ик ује у с а в р ш е н у к у г л у. По с л е н и з а пок у ш а ја и п о г ре ш а ка, на кра ју, ни је би ло ни ку гле ни шим ши ра.

118 350 као и од ти па дру штва у чи јем кон тек сту се р е ф о р м а р е а л и з у је. В е р о в а т н о д а ћ е и с хо д и б и т и р а з л и ч и т и ако се ре фор ма уво ди и оства ру је у кон тек сту е ко н о м с ко г, п о л и т и ч ко г и л и н е ко г д р у- гог ти па дру штва. Ов де је реч о чи стим моде л и м а д руш т в а, а не о р еа лн и м д руш т вим а ко ја ч и н е р а зл ич и т е ком б и н а ц и је мо д е л а. У еко ном ском дру штву еко ном ска моћ пред став љ а и з в о р д р у ш т в е н е м о ћ и ; у п ол ит и чко м дру штву моћ из ви ре из по ли тич ке мо ћи, док је, на при мер у не ком ин фор ма тич ком друш т ву д ру ш т в е н а моћ з а сно в а н а н а монопол у над (тех но ло шким и/или по слов ним) ин форм а ц и ј а м а. О в а к в о ( у с л о в н о) р а зл ик ов ањ е ти по ва дру шта ва ну жно је због фор му ли са - њ а р а зл ич ит и х с т р а т е г и ја (п ри ме р е н и х т и п у дру штва) за (успе шну) ре а ли за цију реформских про је ка та. У ства ри, ов де се да је имп л и ц и т н о и од г о в о р н а п и т а њ е к ој а в рс т а ре фор ме у ком дру штву има при о ри тет. * * * С об зи ром на то да и у пост со ци ја ли стичк и м (к а о и р ан ије у р е а л с о ц и ја л и с т и ч к и м) д ру ш т в и м а д о м и н и р а п о л и т и к а (сва ка, па и еко ном ска, моћ из ви ре из по ли тич ке мо ћи), не сум њи во је да се и кључ укуп них про ме на на ла зи у овој обла сти. По казатељи еко ном ске ефи ка сно сти и опти мал но сти мо гу се ре ла тив но пре ци зно ме - ри ти, а ти ме и утвр ди ти ин ди ви ду ал ни до - при нос по је ди них ин сти ту ци ја оп штој ефи - ка сно ст и. Тај до п ринос не може се посмат рат и изо ло ва но од: 1. чи та вог мо ти ва ци о ног ком плек са ин див и д у а л н и х а к т е р а, т ј. од п и т а њ а (е кон омс ке и не е ко ном ске) по бу де и при ну де, као и од, 2. в е ћ пом ен ут ог п ит ањ а р а спод е л е моћ и у дру штву и при вре ди. Н аи м е, у ус л о в и м а с л о б од н е у т а к м и ц е, не по б еђују само економск и е ф икас н ији нег о и м оћн и ји су бјек ти. А ве ћа моћ мо же да бу де заснова на не са мо на ве ћој ефи к а сно с т и, не г о и на не ком мо но по лу. Отуд по тре ба дру штвене кон тро ле мо ћи. По тре ба за дру штве ном кон тро лом мо ћи ја вља се у јед ном слу ча ју и з е к о н о мс к и х, а у д р у г о м и з п о л и т и ч к и х р а з л о г а : а) Пре те ра на кон цен тра ци ја и мо но по ли - з а ц и ја к а п и т а л а м о же д а он е м о г у ћ и њи хо ву да љу ра ци о нал ну упо тре бу и ре про ду ко ва - ње, али и да под сти че рен ти јер ство и па раз и т и з а м, б) А к ум улација економског богатства теж и д а п од р и је д е мо к р а т с ке п о л и т и ч ке п р о ц е с е, сто га она мо ра би ти кон тро ли са на. За то реформска стра те ги ја ну жно подразум е в а и с п е ц и ф и ч н е и н с т и т у ц и је д р у ш т в е н е конт ро ле д ру ш т ве не (еко ном ске и по л и т и ч ке) мо ћи. * * * За што су сви по ку ша ји при вред них реф о р м и у р е а л - с о ц и ја л и з м у ло ше з а в р ш и л и? Сва ки успех еко ном ске ре фор ме до во дио је д о п од р и в а њ а п о с т о је ћ е г п о л и т и ч ко г м о н о - по ла, та ко да су све при вред не ре фор ме у б и в ш и м с оц ија л и с т и ч к и м з е м љ а м а о с т а л е при че с ту жним кра јем (ко ји се ци клич ки по на вљао, од НЕП-а па све до им пло зи је реа л н о г с о ц и ја л и з м а). 14 К а д а б и п о с л е и н и ц и р а њ а р е ф о р м и п р и - в р е да ж и в н у ла, п р од у кт и вно с т и е фи к а сно с т по че ла да ра сте, спон та но би се ја вља ли захт е в и з а р ад ик ал и з а ц и ј о м р е ф о р м и к а ко б и оне по с т а ле и ре ве р зи би л не и к а ко би оја ча л и но ви еко ном ски цен три мо ћи су бјек ти реф о рмск и х п р о ме н а и о с л а би л и кочн ич ари. Другим речима, на ме ће се по тре ба ре се то вања д руш т вено економског сис т ема п римарно рекон фи гу ра ци јом мо ћи. Вла да ју ћа по ли тичк а с у п е р с т р у к т у р а т о н о р м а л н о д о ж и в љ а в а к а о у г р ож ав ањ е с в оје монопо лс ке поз иц ије, па пред из бо ром: сна жни ја ди на ми ка при вре - де, њ е н е фи к а сн ији р а с т и г убит а к конт р оле н а сви м д ру ш т в е н и м п р о це си м а или су спензи ја реформи и задржавање (чак пре вен тив - но ја ча ње) по л и т и ч ке мо ћ и и и з ње и з ве де не к о н т р о л е, в л а д а ј у ћ а п о л и т и ч к а к л а с а, б е з о к л е в а њ а, о п р е д е љу је с е з а д р у г у с о л у ц и ј у. Д и л е м а раст или власт? фак тич ки и не пос т о ји. * * * 14 А и да нас, с об зи ром на то да је и да ље у цен тру пи та ње свих пи та ња п и т а њ е м о ћ и, а не ефи ка сно сти исто ри ја се по на вља...: Транзиција је у из о штреном виду изнела све пробле - ме ра ни јих ре фор ми на по вр ши ну; она не са мо д а и х по к а з а л а у ог ољ еном вид у нег о је (до д у ше, како се касн ије по ка за ло, ви ше де к ларат и вно него ствар но) под ра зу ме ва ла и но ве ам би ци је и ци - ље ве које треба остварити у неповољнијем унут р а ш њ е м и м еђ ун ар одн о м о к р уж е њу. О т у д ј е тран зи ци ја, објек тив но по сма тра но, те жи и сло - же нији п роблем не го ш то су то би ле раније рефор - ме. А спро во де је ( но ви ) иде о ло зи и ( ста ри ) д и л е т а н т и.

119 351 По с л ед њ е д е к а д е 2 0. в е к а о б е л е ж и л и с у раз ли чи ти кон струк ти ко ји ма је тер мин и појам крај за јед нич ки: к р а ј и д е о л о г иј е (Л и пс е т / S a y m ou r M. Lip set/ и Бел /Da niel Bell/) тре ба да озна чи о п а д а ј у ћ и у т и ц ај к л а с а н а п о л и т и к у, гд е л е в иц а и д е с н и ц а п р их в ат ају к л а с н и м и р д р ж а в е б л а г о с т а њ а, к р ај и с т о р и је (Ф у к у ја м а / Fr a n c i s Fu k u - yama/) је до шао, јер оно што да нас по сто ји к а о о б л и к д р у ш т в е н е о р г а н и з а ц и је и с и - с т е м с к о р еш е њ е и р а з в и ј е н и м з а п а д н и м зе м љ а ма п ред с т а в љ а по след њу с т е пе н и ц у у д ос ад а ш њ е м х и љ а д а м а г о д и н а с т а р о м тра га њу чо ве ка за бо љим; си стем либералн е д е м о к р а т и је је н ај б о љи м о г у ћ и и н е ћ е би ти тра га ња за но вим ни те жњи за проме ном, крај географи је на ја вио је Ма клу ан (Marshall Mac lu han): елек трон ски медији нап р а в и л и с у од з е м љи н е к у г л е г л о б а л н о се ло ; раз ли чити тех но ло шки де тер ми нисти раз ви ли су иде ју и пре не ли је и у друг е с и с т е м е и н ф о р м а ц и ја к а д а у јед н о м, ис т ом, т р е н у т к у, сви гло б а л н и г р а ђ а н и бу д у могл и да добију (свак у) и нформац и ју, он да то зна чи да фи зич ке дис тан це ви ше не по сто је, тј. да је уки нут про стор (де тер и т о р и ја л и з а ц и ја) к а о ш т о н а в од но к р ај и с т о р и ј е ( д е з и с т о р и з а ц и ј а, р а з и с т о р и ја) уки да вре ме. Н а с т у п а, д а к ле, в р е ме у н и в е р з а л и з ац ије, у м е с т о с у ко б а ц и в и л и з а ц и ја ( Х а н т и н г т о н / Sa muel Hun ting ton / ) долази ера глобалне цивилизације (у којој по ли ти ка и кул ту ра не сме - ју да сто је на пу ту еко ном ској екс пан зи ји). Сложена и п р о т и вречна с т варнос т довела је и стал но до во ди у пи та ње ре дукционистичк и к а р а к т е р ов и х и н т е л е к т у а л н и х т в о р е в и - н а. О в е т е о р и ј е, п о к а з у ј е с е, н ис у н ас т ал е са мо као плод те жње за об ја шње њем и разум е в а њ е м п о ја в а и п р о ц е с а, он е и мп л иц и тн о и оправ да ва ју и усме ра ва ју (што је уло га идеоло ги ја, та ко да не ма го во ра о не ка квом њихо вом кра ју, јер не ма кра ја ин те ре си ма: они с е ч а к у н и в е р з ал из уј у 15 ), д ак л е, т е т еор ије, 15 Модерни ра ци о на ли зам (на су прот страсти ма и хе ро и зму ро ман ти зма) до нео је уни вер - з а л и з а ц иј у и нт ер ес а и њихов у л ег ит им из ац иј у. И то не са мо као ле ги тим ност ин те ре са оп стан - к а и р а зв оја, т ј. п о б о љ ш а њ а ж и в о т а п о је д и н ц а и з а јед н ице, нег о и, с о б з и р ом н а р е а л н у кон с т е - ла ци ју моћи, као ле ги тим ност ин те ре са пот чи - њ а в а њ а, и с к о р и ш ћ а в а њ а и у н и ш т ењ а д р уг и х п ор ед а н а л и т и чко - е ксп л ан ат о р н е, и г р а ј у и л е г и т и м и з а ц и ј с к у уло гу. Ис т ов р е ме но с у св е с н аж н ије т е нде нц ије ко ме р ц и ја л и за ц ије и корп орат ив и за ц и је. Све је п р едме т к упоп р од аје ( у к ључ ују ћ и и љу де, њ и хо в е о р г а н е, п а и д у ш е 16 ). М а к с и м а л н а к о л и ч и н а (к а о ц и љ) и м а к с и м а л н а б р з и н а ( б р зи п р о ж д и ру спо р е 17 ) вр хун ске су и (једи не) вред но сти; оне за ме њу ју сва ку ве штин у (и, д а к а ко, в р л и н у). О не с у је д и но ме ри ло успе ха. А да би смо би ли успе шни мо ра мо се ин кор п о р и ра т и: вла да је по ста ла кор по ра ција, пар т и ја је по с т а ла кор по ра ц и ја, и б олн ица је кор по ра ци ја, то је и шко ла, и на уч но и стражи вач ки ин сти тут, чак и цр ква, вој ска је проф е си о н а л н а, п л а ћ е н и ч к а (с о л д а т и у бијају з а солде)... Циљ на функ ци ја кор по ра ци је је макс и м а л а н п р о ф и т. Д а к л е, ш ко л а н е о б р а з у је и не вас пи та ва, на уч ни ци не тра га ју за истином, вој ни ци не бра не зе мљу, по ли ти ча ри не бри ну о оп штем до бру (сма тра се да је др жавнич ко по на ша ње ата ви зам про шло сти), све - ште ни ци не бри ну о ду ша ма вер ни ка, еко но - ми ја је по ста ла но ва ре ли ги ја, сви су у би знис с е к т о р у у т р ц и з а м а к с и м а л н о м д о б и т и. У (с л а б и ји х): А ко в ид им о д а п об еђ у је Не м ач к а, ми тре ба да по мог не мо Ру си ју, а ако ви ди мо да по бе ђу је Р у си ја, м и т ре ба да по мог не мо Не мач к у, да би и х се ш то ви ше ме ђу соб но по у би ја ло, ре као је го ди не у аме рич ком Се на ту Ха ри Трум а н [ Tr u m a n 5. ју л 19 42] д а ју ћ и п а р а д и г м а т и ч а н п р и м е р с х в а т а њ а и н т е р е с а в е л и к и х м о ћ н и к а. О в а ко по и м а њ е г о л и х и н т е р е с а л и ше но осе ћа ња и прин ци пи јел но сти, на гра ни ци цини зма, очи глед но је при ра сло ср цу и ма лим моћ - ни ци ма ко ји га при ме њу ју на соп стве ним по дан и ц и м а. У т о ме н ај че ш ће и м а ју по д р ш к у спо љ а, опет, из не ких ви ших ин те ре са. 16 Шта се о то ме ми сли ло пре две хи ља де г о д и н а : Н а ц и ја м о ж е д а п р е ж и в и с в о је бу д а л е, па чак и ам би ци о зне. Али на ци ја не мо же да преж и в и и з д а ј у и з н у т р а. Не п р и ја т е љ п р ед в р а т и м а је ма ње стра шан, јер је по знат и но си сво ју зас т ав у о т в о р е н о, д о к с е и зд ајн и к к р ећ е с л об одн о у н ут а р г р а дс к и х к а п и ј а ; њ е г о в л ук ав и ш ап а т ши ри се свим ули ца ма и чу је се... у ку ло а ри ма вла де. Та кав из дај ник нам се не по ја вљу је као из дај ник, он при ча гла сом ко ји је жр тва ма бли - з а к и п р и ј а т а н ; њ е г о в о л и ц е и н а ч и н од ев ањ а сли чан је њи хо вом и он ожи вља ва ону по ква ре - ност ко ја ле жи ду бо ко у ср цу сва ког чо ве ка. Издај ник разара душу нације, подрива темеље гра - да, ши ри за ра зу у те лу по ли ти ке, све док она не под лег не ње го вој бо ле сти. Ма ње се тре ба плаш и т и у би ц а и з д ај н и к је к у г а! ( Ц и це р он). Шт а се ота да про ме нио? В. у: [Вест 2013]. 17 D i e S c h n e ll e n f r e ss e n d i e L a n gs a m e n [Le itschuh-fecht 1997].

120 352 све ту доминирају тен ден ци је за ме не кул туре за ба вом, обра зо ва ње за ме њу је обу ку, на у- к у т е х н и ке у б е ђ и в а њ а (г е н о м и к а у м а 18 ), а по л и т и ч к а сце на по п ри ма све ви ше о б е леж ја цир ку са и сточне пијаце. Тиме се губи ауто - номија појединих друштвених сфера (поли - т и ке, на у ке, зд ра в с т в а, п р о св е т е, спор т а, ме - д и ја...), с р о з а в а с е њи хо в к в а л и т е т, г уб и с е њ и хо в а а у т е н т и ч н о с т и р а зл о г п ос т ој ањ а. Лич но сти по ста ју све ви ше ин ди ви дуе ( ре - д у ков ане н а фу н кц ију пор еског о бв ез н ик а и п от р ош ач а 19 ), г уб и с е с м и с а о е г з и с т е н ц и је, љу д и п о с т а ј у с у в и ш н и 20 отуд све сна жнија п ро па г а н да т ра н сх у ма н и с т а 21. И з г у бљен је ти ме и сми сао раз во ја. Кри за је по ста ла перма нен т но ста ње на ко га се т ре ба п ри ви ка ва т и. 18 Ви ше о то ме у: [Кара Мур за 2011]. 19 Не м а п р о и з в о ђ а ч а ко ји б и м о г л и б и т и о п о р е з ов ан и и к ој и б и с е с в о ј и м з а р а д а м а н а тр жи шту по тро шних до ба ра по ја вили као но - си о ци ефек тив не тра жње. Па да ју бу џет ски прихо ди, па да тра жња; за то на ста ју к р и з е. 20 Сма тра се да ви ше од по ло ви не оних ко ји с а д а с т у п а ју у р а дно с пос о бно д об а н ик ад а нећ е д о б и т и п ос а о. З ат о и м с е п р е п о р у ч у је и д е ја с а - мо з а по ш љ а в а њ а, т ј. д а с а м и и з м и с ле с е би по с а о (а ко хо ће да раде); т раг ање за исп лат иви м послом (ко ји и м о б е з б е ђу је м и н и м у м е г з и с т е нц ије) јач а ин ди ви ду ал ну кре а тив ност! ци нич ни је ко - ментар експерата ко ји (јер су при вла сти) прим а ј у н е кол ико п л ат а. 21 Пост чо век или нат чо век, по схват а њу т р а нс х ум ан ис т а, б и ћ е б е с п о л н и к и б о р г и с п у њ е н и м п л а н т и м а, ко ји ћ е с е р а зм н ож ав ат и по мо ћу ве штач ке оплод ње, има ју ћи притом мо - г у ћно с т д а е гз ис т ир а у р аз н и м т ел им а. Гл а вн а т е ж њ а је д о с т и з ањ е б е с м р т н о с т и (б и о л о ш ке и д и г и т а л н е ) и с т в а р а њ е с у п е р р а з ум а, п р ем а ко ме ће чо век би ти ство ре ње ни жег ни воа. На то упо зо ра ва и Фу ку ја ма у књи зи Наша пост ху ма на бу дућност. По сле ди це би о тех нол о ш ке р е в о л у ц и је [Fu kuyama 2002]. У тој књи зи он раз ма тра по тен ци јал ну опа сност за ли бе рал - н у де мо к р а т и ју коју п р ед с т а в љ а у по т р е б а но ви х биотехно ло ги ја које се користе у трансхумани - стич ке свр хе. Он твр ди да нас ре зул та ти би о меди цин ских иновација су о ча ва ју с мо гу ћом бу дућности у ко јој ће наше човечанство бити измење - н о д о н еп р еп оз н ат љ и в о с т и. Ф у к у ја м а с к и ц и р а к р а т к у и с т о р и ј у ч о в е ко в и х п р о м е н а у с х в ат ању при ро де: од Пла то но вог и Ари сто те ло вог уве - ре ња да људ ска би ћа има ју при ро дан крај до и де а ла у т о п и с т а и д и к т а т о ра мо де р ног до ба ко ји ж е л е д а т р а нс ф о рм и ш у д р у ш т в о у и д е о л о ш к е свр хе. Фу ку ја ма сма тра да ће спо соб ност ма ни - п у л и с а њ а Д Н К- о м п о т о м а к а јед н е о с о б е и м а т и д у б о ке, и п от е нц ија л н о с т р а хо в и т е, п о с л е д и ц е п о п о л ит и чк и п ор ед а к, и а ко с е т о м о ж д а ч и н и с н ај б о љ и м н ам ер ам а. То ме слу же раз личити reality shows. По стмо - де р н и с т и ч к а и де о ло г и ја св е т о р е л а т и ви з у је, све вред но сти поравнава, и, декон стру и шући про шлост и са да шњост, при пре ма нас за п о с т х у м а н у/п о с т х у м н у бу д у ћ н о с т. * * * У ме ђу в р е ме н у н а м с е с т а лно с ав ет ује д а тре ба да жи ви мо у ми ру и ста бил но сти. Mир и ста бил ност су ов де, на не ки на чин, упар е н и п ле о н а с т и ч к и. У с т в а р и, с т а би л но с т ов де сто ји (као еу фе ми зам?!) за кон тро лу. У но в о г о в о ру, д а к ле, с т а би л но с т (мо же д а) зна чи: све је под (на шом) кон тро лом! То је с у ш т и н а и с т а р ог и но в ог и м пе р и ја л и з м а. У с т а р о м и м п е р и ј а л и з м у, к о н т р о л а с е в р ш и д и р е к тн о (п р им ен ом т в рд е с ил е) а у с л уч ај у нов ог, т з в. економ ског и м пе ри ја л изм а м ног о с у пт и лн ије (п р именом меке и п аме тне силе; в. [ D ž. Naj 2012]). Економск и и мпе ри ја л и з а м ја вља се ка да јед на зе мља (же ли да) кон трол и ш е д р у г у и ко р и с т и п о т р е б н е р е с у р с е з а ту кон тро лу. Оправ да ње: то је јеф ти ни је за з е м љу-ж р т ву, с т о г а он а до з в о љ а в а д а бу де конт рол исана; оспоравање: зем ља-ж р т ва у век има мо гућ ност да ка же не, не по сто ји ду гороч но ре ше ње, тј. одр жи вост еко ном ског имп е р ијал и з м а, је р мо ћ (д о м и н а ц и ја) т р а је д ок т р а ј у р е с у р с и ко ји с е ко р и с т е з а ко н т р о л у ; р е ш е њ е (с а с т а н о в и ш т а и м п е р и ја л н е с и л е): у ч и н и т и з е м љу-ж р т в у з а в и с н о м од р е с у р с а ко н т р о л о р а (н а п р и м е р, з а д у ж и в а њ е м 22 ). * * * Пред на шим очи ма с т а р и п о р е д а к с е мр ви (или је већ у раз ва ли на ма) пред си лом ч и ја је о с н о в н а о с о б и н а а р о г а н ц и ја 23 и цин и з а м (п о с т м о д е р н и с т и ч к и е к с п е р и м е н т у д е ко н с т р у к ц и ји). У с в е с н а ж н и је м п р оц ес у де су ве ре ни за ци ја, тј. исто риј ске де су бјек тиви за ци је, ма ли и не моћ ни по ста ју објект ( зам о р ч и ћ и ) н о в о г п о р е т к а А к т у е л а н је (и п ар ад и гм ат ич а н) с л уч ај г р ч к о г д у ж н и ч к о г р о п с т в а. Ј а н и с В а р у ф а к и с, но ви г рч к и м и н и с т ар фи на н си ја 6. фе бру а ра с а же о је п р о блем у јед ној р е че н и ц и: A clu e le s s po li ti cal per son nel, in de nial of the syste mic na tu re of the cri sis, i s p u r s u i n g p o l i c i e s a k i n t o car petb om bi ng t he e c o nomy of p r ou d Eur op e a n n at ion s in or der to sa ve them. 23 М и п ра ви мо ис т о ри ју! И (т ра н сху ма н у!!) п о с т и сто ри ју!!!). Ми смо бо го ви! 24 Те ку ћа по ли ти ка Евро пе во ди је рас пар - ч а в а њу. Н ај г о р и с ц е н а р и о к р и з е је ко с о в и з а ц и ја Г р ч к е, Ш п ан иј е, И р с к е, По р т у г а л и ј е, Ит а л и ј е

121 353 Има ли још у том су мор ном свет ском пејз а ж у и з гл е д а з а р а зл ич ит о с т и р аз нол ико с т, з а у н и в е р з а л н а н а ч е л а и п р а в и л а, з а о п ш т е вредности, за мале, слабе и сиромашне? Пе - си ми сти их не ви де (јер, ка ко оп шту суд би ну ту ма чи ткач Оска ра Вајл да: У ра ту, ја ки од сла бих пра ве ро бо ве, а у ми ру то чи не бо гат и од сир ом аш н и х ), опт им ис т и чк и о з ар ен а л и ц а п р о п о в е д а ј у в е р у у с в е т л у бу д у ћ н о с т. А ре а ли сти? Они су чу ру ка ве! А пре то га (ако стиг ну) по сег ну за не ком књи гом по пут ове Гр ђи ће ве, све сни да истори ја не по чи ње од нас... И да по(р)уке ова квих књи га мо гу има ти трајн(иј)у вред ност. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Вест, Ре бе ка (2013). З н а ч е њ е и з д а је, прев. А н а С е л и ћ, Б е о г р а д: А л г о р и т а м. Д и вја к, С л о б о д а н (2 015 ). Иде ал и стварност ( р у ко п и с). Ка ра-мурза, Сер геј Ге ор ги је вич (2011). Манип у ла ци ја све шћу, прев. Са ва Ро сић, Бео град: Ве сна ин фо и Пре во ди лач ка ра ди о ни ца Ро сић. Пе соа, Фе р на н до (2011). Бан кар анар хист, Б е о г р а д: С л у ж б е н и г л а с н и к. По л и т и к а По л и т и к а, Avra mo vić, Dra go slav (1996 ). De mo kra ti - z a c i ja s vo ji n s k i h o d n o s a n a l i n i ji p r i v a t i z a c i je E k o n o m i k a (Be o grad), Eger, Tho mas (1980). Das re gi o na le Ent wicklung sgefälle in Ju go sla wi en, Schöningh, Pa derborn. Fu k u y a m a, Fr a n c i s ( ). O u r Po s t h u m a n Fu tu re: Con se qu en ces of the Bi o tec hno logy Revo lu tion, Pi ca dor, New York. L e i t s c h u h - Fe c h t, H e i k e ( ). J e d e r w i l l der er ste sein, Die Ze it, , 39. Naj, Džo zef S. (2012). B u d u ć n o st m o ć i, prev. Ani ka Kr stić, Be o grad: Ar hi pe lag. Tru man, Ha rry S. (1942). U. S. We ek, 5. јул Van Wright, G. H. (1975). Ob jaš nje nje i razum e v a n je, Be o grad: No lit. Ча слав Оцић, до пи сни члан СА НУ, Београд итд. у протектора те ко ји ко ри сте евро, под нам е с н и ш т в о м е в р о п с к о г к о м е с а р а и л ок а лн и х к леп т о к ра т а, с ом ла д и ном ка о је д и н и м зна чај н и м и з во зн и м ар т и к лом [Политика, ]. Овим ре чи ма Јанис Вару фа кис, од не дав но грч ки ми - нистар финансија, предсказао је посткри - з н и р а з в о ј Е в р о п е и Г р ч к е у к о л ик о и зос т ан е р а д и к а л н и и с к о р а к и з н а ј т е ж е ф ин а нс и јс к е и еко ном ске кри зе од Дру гог свет ског ра та.

122

123 IN MEMORIAM UDC 34:929 Haritos P. G. П А Н А ЈО Т ИС Г. Х А РИ ТОС Παναγιώτης Χάριτος ( ) У но ћи изме ђу 18. и 19. ју ла про шле го ди не, из не на да н а с је н а п у с т и о н а ш и н о с т р а н и ч л а н Ре д а к ц и је З б о р н и к а, П а н а јо т ис Г. Х а ри т о с. С а х р а њ е н је 22. ју л а у р од ном г р а д у Род ос у г д е ј е и од р ж а н о о п е л о у ц р к в и Б л а г о в е ш т е њ а. О п е л o ј е од рж а о њ е г о в о п р е о с в е ш т е н с т в о м и т р о п о л и т Ро до са го спо дин Кирил уз присуство мно го број них зва нични ка остр ва Ро до са и Грч ке. П а н а јо т и с Х а р и т о с р о ђ е н је н а Ро д о с у. По т и ч е и з у г л ед н е р о д о с ке п о р о д и ц е, од м ај ке А н е и о ц а Га в р и је л а Ха ри то са. Отац му је био во де ћа лич ност у осло бо ђе њу Ро - до с а по с ле Д ру г ог св е т ског р а т а и њ е г о в ом п ри с а је д и њ е њу (с оста лим до де ка не ским остр ви ма) Грч кој и пр ви гра до нач е л н и к Ро д о с а. Па на јо тис Ха ри тос за вр шио је Прав ни фа кул тет у Атин и и с т у д и је д и п л о м а т и је н а И н с т и т у т у з а м е ђу н а р од н е од н о с е у П а р и з у. По с л е д и п л о м с ке с т у д и је и з о б л а с т и м е - ђу на р од ног п ра в а и оп ш т е т е о ри је и фи ло з о фи је п ра в а з а- вр шио је на Рим ском уни вер зи те ту где је и док то ри рао у обла с т и ме ђу на род ног п ра ва. Ње г ов док тор ск и ра д на г ра д и ла је и та л и ја н ска д р жа ва ( Dot to ra to di Re c e r c a). Ра дио је као редов ни ис тра жи вач на Правном фа кул те ту Уни вер зи те та у Фрај бур гу ( Швајц а рс к а) и П р а вном ф а к у л т е т у Ун и в е р з и т е т а у Лу н д у ( Ш в ед с к а). Д уг о г од ин а био је н ау чн и са рад ник Прав ног фа кул те та Рим ског уни вер зи те та I и Прав ног фа кул те та Рим ског уни вер - з и т е т а II, г ос т уј ућ и п р оф ес о р н а Ф ил оз о фс ко м ф а к у л т е т у Ун и в е р з и т е т а у Б е о г р а д у (19 9 4), г ос т уј ућ и п р оф е с о р (и п р о ф е с о р) м е ђ у н а р од н о г п р а в а н а Ун и в е рз ит ет у з а е к он ом ик у и ф и н а н с и је у С а н к т Пе т е р бу р г у ( Р у с и ја) и н а Од с е к у з а к р и в и ч н о п р а в о П р а в н о г ф а к у л т е т а Уни вер зи те та у Бе о гра ду у пе ри о ду од до смр ти. Био је ч ла н Од б о ра д и р ек т о ра И н с т и т у т а з а п ра в о мо ра Ег еј ског у н и в е р зи т е т а на Ро до с у. Члан Вр хов ног су да Грч ке и Удру же ња прав ни ка Ро до са био је од го ди не. Та ко ђе, ра дио је у С у д у п р а в д е Е в р о п с ке у н и је. Би о је п р едс едн и к С ав ез а д од ек ан ес к и х п р а вн ик а, ч л а н Ме ђу н а р од не а с о ц и ја ц и је з а фи лоз оф ију п р ав а и с о ц и ја л н у ф и ло з о ф и ју, ч л а н Ме ђу н а р од не а с о ц и ја ц и је з а г рч к у ф и л о з о ф и ј у, п о ч а с н и п р ед с ед н и к И н с т и т у т а з а д о д е к а н е с ке с т у д и је. Та ко ђе је био пред сед ник Све пра во слав ног са ве за Грч ке. Н а у ч н е р а д о в е о б ја в љи в а о је од г о д ин е у р еф ер е н тн и м м еђун ар одн и м ч ас оп ис им а (с р еце н з и јом) и под ок р и љ е м у глед н и х и с т р а ж и в ач к и х а к а де м ск и х и н с т и т у ц и ја. Ра д о в и с у р едов но вис око оцењив ан и и в рло чес т о ц ит иран и. У последње в р еме м ног и од њи х дос т у пн и су и на Ин тер не ту та ко да њи хов ути цај ра сте. To се по себ но од но си на рад Ста тус Ко со ва и Ме т о х ије п р ем а м е ђ у н а р од н о м п р а в у ко ји је н а в е о м а п о с е ћ е н о м и н т е р н е т с ај т у СА Н У (с р п с к у и е н г л е с к у в е р з и ј у) п о с е т и о в е л и к и б р ој ч и т а л а ц а и ко ји је ш т а м п а н и к а о п о с е б а н при лог днев ним но ви нама Глас 12. фе бру а ра го ди не у ти ра жу од при ме ра ка.