МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Transcript

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 92 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS OF MATICA SRPSKA FOR HISTORY Покренут године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник за историју Главни уредници Академик Славко Гавриловић ( ), Академик Милош Благојевић ( ), Проф. др Војин Дабић (2013 ) Уредништво Др Ђорђе БУБАЛО Др Војин ДАБИЋ Др Петар В. КРЕСТИЋ Др Ненад ЛЕМАЈИЋ Др Мира РАДОЈЕВИЋ Др Александар ФОТИЋ Др Андреј Леонидович ШЕМЈАКИН Др Биљана ШИМУНОВИЋ БЕШЛИН Главни и одговорни уредник Проф. др Војин ДАБИЋ Copyright Матица српска, Нови Сад, 2015

3 ISSN UDC 93/99(05) ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 92 НОВИ САД 2015

4

5 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ и РАСПРАВЕ ARTICLES and TREATISES Јелена Илић Мандић Jelena Ilić Mandić ПОСЛЕДИЦЕ РАТА И КУГЕ У THE CONSEQUENCES OF THE WAR ПАНЧЕВАЧКОМ ДИСТРИКТУ AND THE PLAGUE IN THE PANČEVO ( ) DISTRICT ( ) 9 18 Ненад Карамијалковић Nenad Karamijalković ХЕРМАН АВГУСТ МАЈНЕРТ, HERRMANN AUGUST MEINERT, ДОКТОР БЕЗ ГРАНИЦА DOCTOR WITHOUT BORDERS Борис Милосављевић Boris Milosavljević СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ У SLOBODAN JOVANOVIĆ IN МИНИСТАРСТВУ ИНОСТРАНИХ THE MINISTRY OF FOREIGN ДЕЛА ( ) [Први део] AFFAIRS ( ) [Part one] Душан M. Илијин Dušan M. Ilijin ОДШТЕТНА ПОЛИТИКА REPARATIONS POLICY OF КРАЉЕВИНЕ СХС НА THE KINGDOM OF SERBS, CROATS КОНФЕРЕНЦИЈИ МИРА AND SLOVENIANS AT THE PEACE (ЈАНУАР ЈУН 1919) CONFERENCE (JANUARY JUNE 1919) Мира Радојевић Мira Radojević ДРАГИША ВАСИЋ И DRAGIŠA VASIĆ AND СОВЈЕТСКА РУСИЈА THE SOVIET RUSSIA 77 91

6 6 ОСВРТИ REVIEWS Предраг М. Вајагић ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СРБИЈА (Данило Шаренац, Топ, војник и сећање: Први светски рат и Србија , Београд: Институт за савремену историју, 2014, 277 стр.) ПРИКАЗИ BOOK REVIEWS Танита Бабовић ВИЗАНТИЈА ИЗМЕЂУ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА И ЗАПАДА (Nevra Necipoğlu, Byzantium between the Ottomans and the Latins: politics and society in the late empire, Cambridge: Cambridge University Press, 2009, 374 pg.) Ненад Нинковић СУНОВРАТ СРПСКЕ АУТОНОМИЈЕ (Горан Васин, Сабори раскола: Српски црквено-народни сабори у Хабзбуршкој монархији , Службени гласник, Београд 2015, 816 стр.) Нино Делић ДОКУМЕНТА О УЈЕДИЊЕНОЈ ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ (Василије Крестић, Аустроугарска грађа о Уједињеној омладини српској, Матица српска, Нови Сад 2015, 343 стр.) Дејана Оцић КАРИКА У ЛАНЦУ ПОСТОЈАЊА (Боривој Чалић, Трагови у трајању. Портрети и скице. Вуковар: Веће српске националне мањине града Вуковара и Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 2014, 280 стр.) Михаел Антоловић ПРВИ СВЕТСКИ РАТ: СТАРЕ И НОВЕ КОНТРОВЕРЗЕ (Миле Бјелајац, : зашто ревизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата Београд: Медија центар Одбрана, 2014, 248 стр.)

7 7 Стефан Радојковић СВЕТ У РАТУ (Maks Hejstings, Pakao: Svet u ratu, , vol. I II, Laguna, Beograd, 2013, 432 i 502 str.) НЕКРОЛОЗИ OBITUARY Славенко Терзић In memoriam АКАДЕМИК МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ ( ) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE

8

9 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ ARTICLES and TREATISES UDC 94( Pančevo) 1737/ : ( Pančevo) 1737/1739 Оригинални научни рад Др ЈЕЛЕНА ИЛИЋ МАНДИЋ Ис т о ри ј ск и и н с т и т у т Б е о г р а д, Ср би ја ПО СЛЕ ДИ ЦЕ РА ТА И КУ ГЕ У ПАН ЧЕ ВАЧ КОМ ДИ СТРИК ТУ ( ) СА Ж Е ТА К: Ст ра да ње с т а нов н и ш т ва и и мо ви н ск и г у би ц и у Па нчевачком д и с т ри к т у т о ком ау с т р о - т у р ског р а т а г о д и не би л и с у в е л и к и з б ог то га што је овај ди стрикт био не са мо по гра нич на већ и ра том за хва ће на област. K р ајем г о д и не по п и с а но је с т а њ е з а т е че но у ов ом д и с т ри к т у. Упо р е ђ е н и с а по д а ц и м а д ру г и х по п и с а и з пе ри о д а г о д и не, по д а ц и ов ог по п и с а ука зу ју на то да су рат на зби ва ња и ку жне го ди не про у зро ко ва ли дис кон тин у и т е т у д е м ог р а фс к о м и е к он о м с к о м р а з в о ј у о б л а с т и. Д р у г и к о р и ш ћ е н и са време ни из во ри (из во ди из рат них из ве шта ја, тур ске хро ни ке, за пи си и нат - п и с и) д о п у н а с у с к р о м н и м з н а њи м а о п р и л и к а м а у о в о м д ис т р и кт у к р аје м че т в р т е де це н и је 18. в е к а. По к а з а ло с е д а с у н а с т р а д а њ е у т и ц а л и п р о л а сц и до ма ће вој ске, упа ди тур ске вој ске и раз бој ни ка, и нај ви ше ку га. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Х а б з бу р ш к а мо н а р х и ја, Б а н а т, П а н че в ач к и д и с т ри к т, де по пу ла ци ја, ку га, ау стро-тур ски рат го ди не, 18. век Тур ска упра ва у Ба на ту (Те ми швар ском еја ле ту) окон ча на је ау стро -тур - ским ра том го ди не, ка да је ова област при па ла Хаб збур шкој монар хи ји. Зах те ви Уга р ске да јој осво је на област бу де препуш тенa ни су оства рени пре го ди не. У ме ђу вре ме ну, Те ми швар ски Ба нат по де љен је на 12 д и с т ри к а т а и с т а в љ ен под у п р а ву З е ма љ ске а д м и н и с т р а ц и је у Те м и ш в а ру, фи л и ја ле цен т ра л не фи на н си ј ске ус т анов е ( Д в орске комор е). Б анат је т оком п рв е половине 18. в е к а од л и ко в а л а с л а б а н а с е љ е но с т. И змеђу д в а аус т р о - -тур ска ра та ( и ), уло же ни су зна чај ни на по ри да би насе ље ност у но во о сво је ним обла сти ма би ла по бољ ша на. Ве ћи на та да ко ло - н изован и х пород ица и насе ља, међут и м, н и је опс тала н и до д руг е г енерац ије, па су ре зул т а т и д р жа в н и х на по ра у ве л и кој ме ри по н и ш т е н и до с ре д и не 18. в е к а. 1 Пор ед п р и р о де т е р е н а и н и з д о г а ђ а ја не г а т и в но је у т и ц а о н а сла бу на се ље нос т Бана т а т о ком п р ве по ло ви не 18. ве ка. Реч је о по сле д и ца ма д в а 1 A. Tin tǎ, C o l o n i z ǎ r i l e Ha b s b u r g i c e ȋ n B a n a t , Ti mișoa ra 1972.

10 10 ау стро-тур ска ра та, али и о ку жним го ди на ма, од ко јих су не ке од нај те жих би ле 1730, и го ди на. 2 Ур е ђе њ е п ри л и к а и у в о ђе њ е да ле ко с е ж н и х р е ф орм ск и х ме ра ко је с у т рај но по б ољ ша ле на с е љ е но с т Б анат а, ус ле д и ло је тек на кон ду го трај ног и те шког Ра та за ау стриј ско на сле ђе ( ), одно сно по сле Сед мо го ди шњег ра та ( ). Сл а ба на с е љ е но с т на р о ч и т о је од л и ко в а л а под ру ч је н и ског, мо ч в а р ног и пе шча ног те ре на на ју го за па ду Ба на та, оме ђе ном то ко ви ма Ду на ва и Там и ш а. Н а с ељ а у ов ом под ру ч ју, н а спо љ а ш њ е м по ја с у ле с не з ар а вн и око Де ли блат ске пе шча ре, ад ми ни стра тив но су ор га ни зо ва на у окви ру Пан че - вач ког ди стрик та. Овај ди стрикт је уо чи ра та об у хва тао нај ве ћи број на се ља (22) још од вре ме на тур ске упра ве. Ма ло пре ра та но во на се ље на су два ме ста Идвор и Гло гоњ (neu an ge set ztes Orth), због че га су по ште ђена п ла ћа ња конт рибуц ије (д ржа вног пореза) за и г од ин у. Д ис т ри к т је још био по де љен у три п р о ц е са Ко ви н ск и, Не у зи н ск и и П а н че в ачки. На се ља у њи ма су по ста ту су би ла ци вил на, са из у зет ком два ме шо ви та, ч и је је с т ановн иш т во сврс т авано дел им и чно у ц ивиле, а дел им и чно у хајду ке ( Ко ви н и Д у б о в а ц). 3 По с ле р а т а и з П а н че в ач ког д и с т ри к т а ис к љу чен је Не - у зи н ск и п р о це с (о б у х в а т а о је То ма ше в а ц, Б о к у, Не у зи н у, И л а н џ у, До б ри ц у, Ја р ко в а ц, М а р г и т и ц у и И д в о р) и под р е ђен у п р а ви Б еч ке р еч ког д и с т ри к т а. На кон што је до сре ди не ве ка осно ва но још три но ва на се ља (Де ли бла то, Пло чи ца и Остр о во), го ди не би ло их је укуп но 15 у ди стрик ту. Ста нов ници ових на се ља би ли су Ср би (,,Ra it zen ), ка ко је еви ден ти ра но у по пи си ма из и го ди не. Ме ђу тим, не ка од на се ља су не ста ла у овом пе ри о ду. Та ко с е н а с е љ а по п и с а н а у ов ом д и с т ри к т у уо ч и р а т а (1737 ) и непо с р едно по ње го вом за вр шет ку (1739) Бор ча, Ов ча и Ду бо вац, не на во де у по пи су и з г о д и не. 4 Њи хов не с т а н а к в е р о в а т но је био по с лед и ц а т р а н з и тног по ло ж а ја у в р еме р ат а и к уг е. До г од ине од помен ут и х о бно в љ е но је с амо н а с ељ е Д у б о в а ц. Н а не с т а н а к по је д и н и х н а с е љ а у т иц ал и с у и д руг и раз ло зи, па су у пу ста ре го ди не убро ја на, по ред ра ни је за пу сте лих нас е љ а О в че, Б о р че и З о ви к а ( Po s bick, Ps o ve ck), и у ме ђу в р е ме н у з а п у с т е л и Гло гоњ и Идвор. 5 РАТ Пан че вач ки ди стрикт је то ком ра та био је јед на од нај ви ше по г о ђе н и х о бл а с т и Б а на т а. Њ е г о в о с т р а да њ е мо же с е ме ри т и с а мо с а с т р а - да њи ма у Но во па ла нач ком и де лу Вр шач ког и Ор шав ског ди стрик та, тј. у 2 Ђ. О р л и ћ, Ку г а у В ој в о д и н и и с у с јед н и м п о к р а ји н а м а од г о д и н е, З б о р н и к за дру штве не на у ке 19 (1958), ; С. Пе ци њач ки, По да ци о на се љи ма Беч ке реч ког ди - стрик та у год., З б о р н и к з а и с т ор иј у 9 (1974), 87 93; Исти, По да ци о ку ги го ди не у Беч ке ре ку, Де ски и Ђа ли, З б о р н и к з а и с т о р и ј у 11 (1975), Q u el le n u n d Wir t sch af t s-, S o z ial- u n d Ve r wal t u ng sge scic hte de s Ba n a t s im 18. Ja h r h u n de r t, hgb. Jo sef Wolf, Tübin gen 1995, Qu el len und Wirtschafts-, So zial- und Ver wal tung sgeschic hte des Ba nats, Д. Ј. По по вић Ж. Се чен ски, Гра ђа за исто ри ју на се ља у Вој во ди ни од до 1796, Но ви Сад 1936, 74 78; О про бле му про мен љи вог бро ја на се ља у са ста ву Пан че вач ког ди стрикта, у: С. Пе ци њач ки, Па н ч е в а ч к и д и с т р и к т , Но ви Сад 1985,

11 11 оним де ло ви ма Ба на та у ко ји ма су од пр вих до по след њих да на ра та тра ја ли су ко би, а т у р ска вој ска зва н и ч но би ла п ро т е ра на т ек по че т ком г о д и не. На т о је, не су м њи во, у т и ца ла ње г о ва бл и зи на с т ра т е ш к и м т ач ка ма у Ср би ји твр ђа ви Бе о град, вој ним ло го ри ма и ла за ре ти ма (Ви шњи ца, Вин ча), мо сто - ви ма и пре ла зи ма на Ду на ву ко ји ма се вој ска кре та ла до Ви шњи це, Гроц ке, Сме де ре ва и Ра ма. По ред то га, под руч је Пан че вач ког дистрикта било је изло - же но у па д и ма т у р ске вој ске и ра з бој н и ка, на ро ч и т о на кон ш т о је ау с т риј ск а вој ска ра зо ри ла утвр ђе ње и на пу сти ла по ло жај у Пан че ву у је сен 1738, а од ступ ни цу из гра ди ла код То ма шев ца са дру ге стра не Та ми ша, као и код Бор че и Ја бу ке. Ово су би ла ау стриј ска упо ри шта и ка да је, у да ни ма по сле од лу чу ју ће бит ке код Гроц ке (22. ју ла 1739), код Пан че ва до шло до по следњег ве ли ког су ко ба за ра ће них стра на (30. ју ла 1739). 6 Ту р ска вој ска је г о д и не из вр ш и ла п ро дор д у бо ко у у н у т ра ш њос т Ба на та, од Ор ша ве про би ла се чак до Бе ге ја. То ком ма ја 1738, по по врат ку из Бе о гра да, ге не рал Нај перг је оба ве стио Дво р ски рат ни са вет у Бе чу о турском и р а з б ојн и ч ком де в а с т и р а њу у Б а на т у. 7 Ве сти о то ме да су од пу стоше ња тур ске вој ске стра да ли Вр шач ки и Пан че вач ки ди стрикт сти гле су у Д в о р ск и р а т н и с а в е т и т о ком је с е н и т е г о д и не, у пе ри о д у и з ме ђу т у р ског за у зи ма ња Но ве Па ла н ке и ау с т риј ске ева к у а ц и је из Па н че ва. 8 Успо ме на на упа де турске војске и разбојника сачувана је у исказима становника Бечке - реч ког ди стрик та, ко ји су сво ја на се ља то ком ра та на пу сти ли у стра ху од не п ри ја т е љ а и р а з б ој н и к а, к а ко с у з а б е ле ж и л и по п и си в а ч и г о д и не. 9 Нису са мо не при ја тељ ски упа ди про у зро ко ва ли штету локалним до - ма ћин стви ма, већ су то чи ни ле и до ма ће тру пе на ло го ро ва њу или у транзи т у. Те м и ш в а р ск а а д м и н и с т р а ц и ја је де цем б р а г о д и не ис т а к л а да с у екс це се у Беч ке реч ком, Пан че вач ком и Но во па ла начком дистрик ту почин и л и р а ц к и г р ан ич ари и з око л ине С ег е д и н а (т ј. по мо ри ш к и г р а н и ча ри), ма р ш и р а ју ћ и п р е ко Ти с е п у т О р ша в е. 10 У та квим окол но сти ма, на при мер, с та нов н и ц и Бе че ја су, као и број н и д ру г и с та нов н и ц и Бечкеречког д ис т ри кта, и з б е гл и п р е ко Ти с е. О б ја ш њ е но је да с у с е р а с е л и л и де л и м и ч но и з с т р а х а од не при ја те ља, де ли мич но због про ла ска цар ских тру па, као и то да је се ло ру и ни ра но због про ла ска цар ских тру па, и то у нај ве ћој ме ри, због про ласка ко мо ре. Не ма сум ње да је по ло жај на пут ној тра си ути цао на то да су у Беч ке реч ком ди ст рик т у нај већ и г у бици забележени у насељима Бечеј, Кумане, Беч ке рек, Чен т а, Фар ка ж д и н, Бо т ош и Си г е/ Пе р лез. 11 Вој на т р а с а на с т а в љ а - ла се ју жно низ Та миш и Ду нав, во де ћи са те ри то ри је Беч ке реч ког на те рит о рију Па нчев ачког д ис т ри кт а, ода к ле с е код Б орче и Омољице могло п рећ и у Ви ш њи ц у, од но сно Гроцк у. Пу т је даље вод ио п реко Ковин а к а Д уб овц у, 6 Овај су коб се на зи ва бит ком код Пан че ва од 30. ју ла 1739: Die t ürk ische Wiedererober u ng von Bel grad 1739 Die Re ic hsgeschic hte Meh med Sub hi s , hg. F. Ha up t m a n n, M. Va sić, A. Po li mac, R. Mal li, Graz 1987, , 129; М. Ми тро вић, Под ац и о Срб ији у п р от окол им а Двор ског рат ног са ве та у Бе чу ( ), Спо ме ник CXXX, СА НУ, Бе о град 1988, М. Ми тро вић, По да ци о Ср би ји у про то ко ли ма Двор ског рат ног са ве та, F. G r i z e l i n i, Po k u š a j p r o u č a v a n ja p o li t i č k e i i s t o r i je p r i r o d e Te m i š v a r s k o g B a n a t a (u p i - s m i m a u p u ć e n i m n e k i m v i đ e n i ji m o s o b a m a i n a u č n i c i m a), Pan če vo 2008, Д. Ј. По по вић Ж. Се чан ски, Гра ђа за исто ри ју на се ља у Вој во ди ни, М. Ми тр о вић, По да ци о Ср би ји у про то ко ли ма Дво р ског рат ног са ве та, Д. Ј. По по вић Ж. Се чан ски, Гра ђа за исто ри ју на се ља у Вој во ди ни,

12 12 где се на ла зио мост за пре ла зак у се ло Пет ку у По жа ре вач ком ди стрик ту. Још ма ја го ди не ге не рал Ма ру ли је ис ти цао да је за по тре бе тру па на мар шу нео п ход но по пра ви ти пут од Ко ви на ка ло го ру код По жа рев ца. 12 Бу д у ћ и и з ло же н а д о м а ћ ој и с т р а ној в ој с ц и и р а з б ој н иц им а, д о к р аја го ди не нај ве ће имо вин ске гу бит ке на те ри то ри ји Пан че вач ког ди стрик та пре тр пе ла су на се ља уз Ду нав Ов ча, Пан че во, Стар че во, Омо љи ца, Ко вин, Бре сто вац, Гај и Ду бо вац. За ни јан су ма ње из ло же на на се ља п ро сти ра ла су се од ушћа Та ми ша у Ду нав уз вод но Бор ча, Ја бу ка, Гло гоњ, Сеф ке рин, Опо во. По ло ж а јем ви ше з а ш т и ће на и ис т о в р е ме но ма њ е по с т радала била су на с ељ а уз Та миш, у ду би ни ди стрик та Са ку ле, Идвор, То ма ше вац, Не у зи на, Бо ка и Илан џа, док у на се љи ма скрај ну тим од вој них пу те ва Мар ги ти ци, Јарков цу и До бри ци, по пис не бе ле жи ни ка кве гу бит ке. 13 У Пан че вач ком ди стрик ту су у за пле ни нов ца и сто ке уче ство ва ле обе вој ске. Ви ше с т ру ко ви ше коњ а, оваца и г о т о вог нов ца од не т о је у у па д и м а Ту ра ка, док је до ма ћа вој ска, по на ре ђе њу,,не мач ке ко ман де, од у зе ла ве ћи број сви ња, ко шни ца и ро га те сто ке. У пр вом слу ча ју, пред мет пљач ке би ли су но вац и сто ка ко ја се мо гла го ни ти и про да ва ти, по пут ко ња и ова ца. У д руг ом с л учају, п р ед ме т од у зи ма њ а п р е св е г а с у би л и си т на и р о г а т а с т о к а, г у би т а к ко ји с у ло к а л н и с т а нов н и ц и под но си л и ус лед о ба в е з е и з д р жа ва ња вој ске. Ову пра вил ност по твр ђу ју и ис ка зи о имо вин ским гу би ци ма у Беч ке - реч ком д и с т ри к т у, где је с т ок у т акође оду зе ла до ма ћа вој ска, а г о т ов но вац оте ла тур ска. Имо вин ски гу би ци би ли су та ко ве ли ки да је на кон ра та, у прос е к у, на јед но до ма ћ и н с т в о П а н че в ач ког д и с т ри к т а до ла зио п ри бл и ж но т ек по је дан коњ, во и кра ва, а на сва ко дру го до ма ћин ство по ов ца и сви ња. Д рас т и ч но с т си т у а ц и је у овом д и с т ри к т у је оч и глед н ија а ко се и мови н ске п ри л и ке у по р е де с а п ри л и к а м а у Б еч ке р еч ком д и с т ри кт у, у коме је после ра т а јед но до ма ћ и н с т во ра с по ла г а ло са, у п ро се к у, по ско ро д ва ко ња, в о л а, кра ве и сви ње, и по три ов це. 14 Ста нов ни штво је има ло све раз ло ге да гла вом без об зи ра на пу сти Панче вач ки ди стрикт. Исе ља ва ње је ве ро ват но би ло ма сов но и пре не го што је ау с т ри ј ск а в ој ск а ок т о б р а но в ем б р а г о д и не н а п ус т и л а по лож ај код П а н че в а и у по в л а че њу з а с о б ом сп а љи в а л а и у н и ш т а в а л а ш а н че в е. З б ог т ог а с е поче тком нов емб р а одл уч ив ало о т о ме д а л и ће не м ач ке по р о д и це и з б е гле и з П а н че в а би т и на с е љ е не у Но в ом Ар а д у. 15 И з б е гл и це по т и сн у т е и з ју ж н и ји х о бл а с т и т а ко ђ е с е н ис у з ад рж ав але у ов ој о бл а с т и з ах в аћеној р а т ом и к у г ом, в ећ с у од л а зи ле с е в е р н и је у у н у т р а ш њ о с т Уг а р ске. С т а нов - ни штво је из Бе о гра да и Ср би је ве ћи ном пре шло у Срем, док се у Ба нат пов лач ила у гла вном војск а. Уч ит е љ ш коле у Б еог рад у, Пет ар М ихаилов, п иса о 12 М. Ми тро вић, По да ци о Ср би ји у про то ко ли ма Двор ског рат ног са ве та, 297, KA, AFA 1739, 499 Türken kri eg XI II (1 86), Вре ме по пи си ва ња П а н ч е в ач ко г д и с т р и к т а н и је н а в е д е н о у д о к у м е н т у, п а је о к в и рн о одр е ђ ен о н а п ос л едњу че т вр т и н у г о д и не, на осно ву по да та ка о да т у м у по п и си ва ња у Ка ра н се бе ш ком д и с т ри к т у из ме ђу 23. но вем бра и 30. де цем бра 1739, и Ча ков ском ди стрик ту, за ко ји је на ве де но да је по пи сан из ме ђу 26. фе бру а ра и 13. мар та го ди не. Из вод из овог по пи са об ја вљен је у: С. Пе ц и њ ач к и, Па н ч е в а ч к и д и с т р и к т , 35, KA, AFA 1739, 499 Türken kri eg XI II (1 86), ; Д. Ј. По по вић Ж. Сечан ски, Гра ђа за исто ри ју на се ља у Вој во ди ни, С. Ми ле кер, Ис т о р и ја г р а д а Па н ч е в а, Пан че во 1925, 29.

13 13 Гр а фи кон 1: Имо вин ски гу би ци у Пан че вач ком ди стрик ту то ком ра та го ди не је ју на г од и не бу д и м ском в л а д и ц и Ва си л и ју Д им ит ријевићу о т оме да је не мач ка ар ма да свја пре шла чрез Ду нав в Ба нат те ми швар ски. 16 Ау с т р и ј с к и пор а з код Гр оцке н ије п р еин ач е н у с укобу код П а нч ев а, иа ко се у ње му тур ска вој ска раз бе жа ла у ха о су, као што ни скла па ње ми ра у Б е о г р а д у (1. с еп т ем б р а 1739) н и је окон ча ло не п ри јат но с т и по с т а нов н и ке Пан че ва и око ли не. Већ кра јем сеп тем бра го ди не упу ћен је по зив у С р е м, Сл ав он ију, Тр а нси лв ан ију и Б ан а т, к а о и по т и ск и м и по мо ри ш к и м гра ни ча ри ма, ка ко би почело саку пљање љу ди за ра до ве на ру ше њу бе о градске твр ђа ве. На ред ног ме се ца је због ових по сло ва кроз Пан че во, на пу ту ка б е о г р а д ској т в р ђа ви, п р о ш ло г р а н и ча р а о т п р е м љ е н и х с а Ти с е. Вој не и ко ло не р а б о т н и к а п р о л азиле с у ови м п ут ем и т оком п рви х мес ец и г о д и не. К У ГА Нај ве ћ и де мо г раф ск и г у би ц и у сви м обла с т и ма Ба на т а у овом пе ри о д у, ме ђу т и м, би л и с у по с ле д и ц а к у г е, а не не по с р ед но в ој н и х деј с т а в а. Ку г а с е поја ви л а к р а јем г од и не у Ер дељу, а поче тком г од ине и зб егл ице и цар ска вој ска су је пре не ли и у Ба нат. Ши ри ла се на ро чи то у ле то го дине у це лом Ба на ту, пре ва зи ла зе ћи ње го ве обо де на Ти си и Мо ри шу. 17 То ком 16 Д. По по вић М. Бог да но вић, Г р а ђ а з а и с т о р и ј у Б е о г р а д а , Бе о град 1958, У ок то и ху из ма на сти ра Бо ђа на за бе ле же но је да ку га мо ри по Ба на ту и Бач кои ле та 1738 /.../ ва то вре ме цар има де бит ку с Тур чи ном, у: П. Мо ми ро вић, С т ар и с р пс к и за пи си и нат пи си из Вој во ди не, књ. I, Но ви Сад 1993, 95 (бр. 468).

14 14 ове и на ред не две го ди не за ра за је до се за ла чак до ау стриј ских гра ни ца са Угар ском, а ве сти о њој сти за ле су и из уну тра шњо сти Бал ка на. 18 Кре та ње вој ске и из бе гли ца дуж глав них пу те ва до дат но су ути ца ли на пог оршање зд ра в с т ве н и х п ри л и ка. А в г у с т а г о д и не г е не ра л Ма ру л и је и з в е с т ио о т о ме да по с т о ји с а гл а сно с т А д м и н и с т р а ц и је у Б е о г р а д у да з б ог ја ча њ а еп и де м и је у Б а на т у и С е г е д и н у, с а о б р а ћ ај од Б е о г р а да д у ж Д у на в а тре ба да бу де ста вљен под стро жи над зор, на ро чи то на пу те ви ма ка Гроц кој где је т р е б а ло пос т ав ит и и једног,,c o nt ag io n s phy sic u s. У јед ном д руг ом и з в е ш т а ју, и з но в ем б р а г о д и не, по м и њ е с е мо г ућ но с т да к у г а по но в о бу де пре не та у Бе о град и ме ђу вој ску пре ко гар ни зо на у Но вој Па лан ци и Пан че ву, јер ни је по што ва на на ред ба о то ме да вој ска ко ја се кре та ла ка зимском к в а р т и ру т р е ба да и з д р ж и д в о с т ру к у кон т у ма ц и ју. 19 Опа сност од шир е њ а к у г е у с е л и м а д у ж с а о б р а ћ ај н и ц а по т в р ђу ју н ав о д и с т ановн и к а с ел а с у с ед ног Б еч ке р еч ког д и с т ри к т а, А к а ц, С и г е т, Чен т а, С е ча њ, ко ји с у т о ком ра та из бе гли у мо чва ре из стра ха од ку ге. 20 Пан че вач ки ди стрикт је стра дао као је дан од нај тран зит ни јих у Ба на ту. Он, ме ђу тим, пре го ди не ни је био по гра нич на област, па у ње му још увек ни је би ло уре ђе них са ни тар них пре ла за. Иа ко је у то вре ме до би је на с а гл а сно с т з а и зг р а дњу з г р аде конт ум ац а пор ед мос т а п р еко Там иш а код Па н че ва, од ње не из г ра д ње се од у с т а ло. Кон т у ма ц и ја је оба в ља на на бро до - ви ма код мо сто ва код Пан че ва (an der Bruc ken bey Pan zo va auf de nen Schif fen a n ge leg t e C on t u m a z). А в г у с т а г о д и не п р ед л а г а но је да с е кон т у ма ц и ја п р е с е л и у на п у ш т е не к у ће п р ед г ра ђа Не мач ког Б е о г ра да, К арлст а ла, а ра д и кон тро ле пут ни ка из Ба на та у ме сти ма Ов ча и Бор ча по ста ви стра жа. Ла зарет у Ма лој Бор чи по сто јао је и у про ле ће го ди не, ка да је пред ло же но да се са овог ме ста пре ме сти у Ба нов це, чи ји је по ло жај оце њен као до ступни ји за оне ко ји су до ла зи ли пре ко Са ве и Зе му на. 21 Ку га је до кра ја го ди не од не ла жр тве у сва ком од на се ља Пан чев ач ко г д и с т р и к т а. Уд е о ко нт р ибуен ат а, т ј. п ор ес к и х о б в е з н ик а (од р ас л и м у ш к а р ц и и удо ви це с т а р е ш и не до ма ћ и н с т а в а) с т р а да л и х од к у г е ч и н ио је 43,62 % од бро ја пред рат них кон три бу е на та у овом ди стрик ту, док је тај удео био не што ма њи у на се љи ма ди стри ка та у за ле ђу ду нав ске гра ни це, Беч ке - реч ком (36 %), Вр шач ком (33,61 %) и Ча ков ском ди стрик ту (27,21 %). По сле две ку жне го ди не, и 1739, у ко ји ма су на ро чи то по губ на би ла ле та, ку га је у овом дистрикту однела 332 контрибуента и осталих станов - ни ка, да кле, укуп но осо ба. 22 Због к у г е је нај ве ћ и број кон т ри бу е на та на с т ра дао у на сељима у з п ут еве ко ји су во д и л и т оковима Д унав а и Там иша. У на се љи ма То ма ше в а ц, Са к у ле, Опо во, Ја бу ка, Ов ча, Пан че во, Стар че во и Омо љи ца гу би так ове по пу ла ције из но сио је 50 60% пред рат не. У гру пу на се ља ма ње стра да лих од ку ге убра ја ли су се Не у зи на, Илан џа, До бри ца, Сеф ке рин, Идвор и Гај, где је 18 Ђ. Ор лић, Ку га у Вој во ди ни и су сјед ним по кра ји на ма од го ди не, 97, 101; С. Пе ци њач ки, По да ци о ку ги го ди не у Беч ке ре ку, Де ски и Ђа ли, М. Ми тр о вић, По да ци о Ср би ји у про то ко ли ма Дво р ског рат ног са ве та, 314, Д. Ј. По по вић Ж. Се чан ски, Гра ђа за исто ри ју на се ља у Вој во ди ни, М. Ми тро вић, По да ци о Ср би ји у про то ко ли ма Двор ског рат ног са ве та, 315, KA, AFA 1739, 499 Türken kri eg XI II (1 86),

15 15 не с т а ло 25 33% п р ед р а т н и х конт рибуен ат а. Н ајв ећ и б р ој ж рт ав а од к уг е ме ђу оста лим ста нов ни штвом, тј. же на ма, де цом и ста ри ма, има ла су места Пан че во (239 ду ша), Омо љи ца (150), Ко вин, То ма ше вац и Бо ка (по ше здесе так) и Ја бу ка, Ов ча, Стар че во и Гај (по пе де се так). Ме ђу тим, из гле да да су у оста ле жртве куге у поје диним на сељима Пан че вач ког ди стрик та убро - ја ни и дру ги ци ви ли за те че ни у њи ма то ком ра та. Ово би се мо гло за кљу чити на осно ву по да та ка за два на се ља Пан че во и Ду бо вац, у ко ји ма је број умр лих од ку ге пре ма ши вао пред рат ну по пу ла ци ју ових ме ста (до ду ше про - це ње ну). Сто га су по да ци о контрибуентима ко ји су стра да ли од ку ге по у здан и ји еле мен т за п ро це н у п редратне поп улац и је и оне из г у бље не т о ком ра та. 23 А ко би се ве ро ва ло по п и су, на т е ри т о ри ји Па н че вач ког д и с т ри к т а н и је би ло у бијен и х и за ро бље н и х од с т ра не т у р ске и л и не мач ке вој ске. За бе ле жен је са мо је дан му шка рац ко га је по гу би ла не мач ка вој ска у се лу Са ку ле и је дан ко га су за ро би ли Тур ци у Омо љи ци. За ро бље них же на и де це од стра не Тура ка би ло је све га три, и то у три на се ља на са мој гра ни ци Ов чи, Пан че ву и Стар че ву. Од укуп но 36 му шкар ца у бек ству пре ко Ду на ва, чак 22 су би ла из се ла Гло гоњ, па из гле да као да ни бе жа ни ја ни је би ла ма сов на по ја ва у це лом ди стрик ту. Прет по ста вља мо да је на бе жа ни ју из, уо чи ра та но во о - снованог села Гло г оњ, у т и ца ло п ри су с т во ау с т ри ј ске вој ске с т а ц и о н и р а не код су сед не Бор че, где је из гра ђен и мост, а сам по ло жај ко ри шћен за при стаја ње бро до ва и сме штај бо ле сних. Ипак, по да ци ко ји се од но се на бе жа ни ју и за ро бља ва ње у овом ди стрик ту, пре се мо гу сма тра ти не пот пу ним не го тачн и м. Те ш ко је по ве ро ва т и да на т ери т ори ји Па нчевачког д ис т ри кт а н ије било Гр а фи кон 2: Кон три бу ен ти и го ди не у на се љи ма Пан че вач ког д и с т р и к т а 23 Исто.

16 16 Гр а фи кон 3: Стра да ли од ку ге у на се љи ма Пан че вач ког ди стрик та до кра ја го ди не ви ше ова к ви х сл у ча је ва, и ма ју ћ и у ви д у рат не окол но с т и и еп и де м и ју к у г е, као и чи ње ни цу да је у ње говим административним границама између кра - ја и го ди не не ста ло чак три на се ља. Сте пен за пу сте ло сти на се ља у Пан че вач ком ди стрик ту мо же се утвр - д и т и по р е ђ е њ е м по д а т а к а о де мо г р а ф ск и м п ри л и к а м а уо ч и и непо с р ед но на кон ра та, из и с кра ја го ди не. По пи сним по да ци ма о гу би ци ма од к у г е смо у ка за л и по ве ре ње иа ко ма л и број л и ца у бе жа н и ји, за ро бље н и х и у би је н и х, с у г е ри ше д а с у ис к а з а не в р ед но с т и не по т п у не, т е д а по д а т ке тре ба узе ти са из ве сном ре зер вом. 24 При су с т в о в ој ске и ра б о т а ра на р е ла ц и ји Па н че в о Б еог ра д у т ицало је на то да ку га ни је пре ста ла ни то ком го ди не. Ја ну а ра го ди не гене рал Шме тау је тра жио да се пре ла зи и пу те ви из ме ђу Бе о гра да и ба нат ских ме ста под врг ну стро жем над зо ру, због то га што се на њи ма по ја ви ла за ра за. Ф е б ру а р а г о д и не, г е не р а л Ен г е л схо ф ен је у св ом и з в е ш т а ју Д вор ском рат ном са ве т у у ка за о на ба нат ска ме с т а ко ја су за п у с т е ла у вре ме еп и де м и је (da si ger Ort hen die Con ta gion Ze it her zi mlich nac hge las sen) и тра жио да бу де наре ђе но да се љу ди ко ји су от пу ште ни из Бе о гра да или из ла за ре та и за ра же них ме ста не ша љу у Ба нат. Пред ла гао је да за љу де ко ји до ла зе из Бе о гра да треба подићи нешто за контумацију. У том тре нут ку су зим ски усло ви оме - т а л и ко м у н и к а ц и ју са Б е о г радом, па је одложена и зг ра дњ а кон т умаца з а оне ко ји су пре ла зе ћи Ду нав пре но си ли ку гу у Ба нат. 25 Ку га је на про сто ру Ба на та 24 KA, AFA 1739, 499 Türken kri eg XI II (1 86), М. Ми тро вић, По д а ц и о С р б и ји у п р о т о ко л и м а Дв о р с ко г р а т н о г с а в е т а, 337, 347, 354, 361.

17 17 је ња ва ла од про ле ћа го ди не, за др жа ла се у су сед ној Сла во ни ји, а на редних го ди на још са мо у Ср би ји и Бо сни. 26 Не по с т о ја ње у ре ђе н и х са н и т ар н и х п ре ла за на терито ри ји Па н че вач ког д и с т ри к та то ком це лог ра та и п ро ви зор но р е ша в а њ е п и т а њ а кон т р о ле к р е т а њ а у з до с т а п р о п у с т а, би л и с у по с ле д и ца чи ње ни це да овај ди стрикт све до го ди не ни је имао по ло жај па ни ор ган и з а ц и ју по г р а н и ч не о бл а с т и. Та б е л а: Ста нов ни штво у на се љи ма Пан че вач ког ди стрик та уо чи и по сле ау стро-тур ског ра та Н а с е љ а У к у п но кон т ри бу е на т а На стра да ли од ку ге ,, Кон т ри бу ен т и,,о с т а л и Ук у п но То м а ше в а ц Б о к а Не у зи н а И л а н џ а До б ри ц а Ја р ко в а ц М а р г и т и ц а С а к у ле Опо во С е ф ке ри н Идвор Б о р ч а Гло гоњ Ја бу к а О в ч а П а н че в о С т а р че в о О мо љи ц а Ко ви н Бр е с т о в а ц Гај Д у б о в а ц Укуп но у 22 на се ља 761 (771) Ђ. Ор лић, Ку га у Вој во ди ни и су сјед ним по кра ји на ма од го ди не, У по пи су је убе ле же но 74, али го то во си гур но гре шком, јер зби ро ви од го ва ра ју подат ку о че ти ри умр ла кон три бу ен та од ку ге у овом ме сту. 28 У по пи су је убе ле же но 761, али ствар ни збир на ве де них бро је ва из но си 771. У об рачу ни ма смо ко ри сти ли број на ве ден у по пи су.

18 18 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R THE CON SE QU EN CES OF THE WAR AND THE PLA GUE IN THE PAN ČE VO DIS TRICT ( ) by JELENA ILIĆ MANDIĆ, PhD The In si tu te of Hi story Bel gra de, Ser bia SUMMARY: The sufferings and losses of property in Pančevo district during the Austro- -Turkish War were huge because this district was not only a borderline area but also an area ravaged by war. At the end of 1739, the conditions were listed in which the Pančevo district had been found. The data from this census demonstrate that the war and the plague years caused a discontinuity in both demographic and economic development of the area. It turned out that the sufferings had been caused by the passing of the domestic army, attacks by the Turkish army and the bandits, but mostly by the plague. It was recorded in the census that the household property had been plundered by the Turkish army and the bandits as well as by the domestic army. The former would usually take the cash and the cattle that was easily driven horses and sheep, and the latter would take small and horned cattle that was used for maintenance. Losses were so huge that after the war, in average, each household of the Pančevo district had approximately just one horse, ox and cow, and every second household had a sheep and a pig. Since the Pančevo district settlements were exposed to domestic and foreign armies and bandits, up to 1739, major property losses had been the ones in the settlements by the Danube river Ovča, Pančevo, Starčevo, Omoljica, Kovin, Brestovac, Gaj and Dubovac, whereas in the settlements far from the military transit Margitica, Jarkovac and Dobrica, the census does not note any loss whatsoever. Until the end of 1739, the plague had claimed its victims in each settlement of the Pančevo district. The share of the contributing people i.e. tax payers (adult men and widows running the households) who had died from the plague, was 43.62% out of the total number of tax payers from the pre-war period. This share is slightly smaller for the settlements of the districts in the hinterland of the Danubian border, such as Bečkerek (36.0%), Vršac (33.61%) and Čakovo (27.21%). After two plague-striken years, 1738 and 1739, where the summers were particularly fatal, the plague killed 332 tax payers and 1,027 others which is a total of 1,359 persons. Because of the plague, tax paying people mostly died in the settlements by the roads along the riverflows of the Danube and Tamiš. In the settlements of Tomaševac, Sakule, Opovo, Jabuka, Ovča, Pančevo, Starčevo and Omoljica, the loss of the population was 50 60% of the pre-war population. The settlements that had smaller losses due to the plague are as follows: Neuzina, Ilandža, Dobrica, Sefkerin, Idvor and Gaj, where the share of the pre-war tax payers who had died from the plague was 25 33%. The lack of well-ordered sanitary crossings at the Pančevo district teritory during the whole war and the provisional solutions to the problem of the movement control with much oversight, these were the consequence of the fact that the Pančevo district, up to 1740, had not had the position or even the organization of the borderline area. KEYWORDS: The Habsburg Monarchy, Banat, the Pančevo district, depopulation, the plague, Austro-Turkish war , 18 th century

19 UDC :929 Majnert H. A : (497.11) 1836/1858 Оригинални научни рад Н Е Н А Д К А Р А М И Ј А Л К О В И Ћ Исто риј ски ар хив Шу ма ди је, К р а г у је в а ц, Ср би ја ХЕР МАН АВ ГУСТ МАЈ НЕРТ ДОК ТОР БЕЗ ГРА НИ ЦА САЖ Е ТА К: У р ад у с е г ов ори о ж ив о т ној п ри ч и ле к а р а Хе р ма на А в г у с т а Мај нер та ( ), јед ног од за бо ра вље них пи о ни ра ра ног срп ског са ни те - та. Ње го ва де лат ност у Ср би ји ( ) про из ве ла је ви ше зна чај них по следи ца, од ко јих су не ке би ле фа тал не, док су дру ге има ле из ра зи то по зи ти ван ути цај на на род но здра вље и раз вој срп ске ме ди ци не. Ујед но, реч је о ве о ма з а н и м љи в ој и и н т ри г а н т ној л и ч но с т и, ч и ји је ж и в о т био п р о же т о би љ е м не - св а к и д а ш њи х до г а ђ а ја. К ЉУ ЧН Е РЕЧ И: Хе р м а н А в г ус т М ајне р т, с рпск и с ан ит е т, колер а, к уг а, А л е к с и н ач к и к а р а н т и н, б е о г р а д с к а в ој н а б о л н и ц а, к р а г у ј е в ач к и о к р у ж н и фи зи к ус, б е о г р а д ск и ок ру ж н и фи зи к ус ЗА Ч Е Ц И С РП С КОГ СА Н И Т Е ТА То ком X I X в е к а в о ђе на је р е в о л у ц и о на р на б о р ба з а о р г а н и з о в а њ е с рпског са ни те та и раз вој срп ске ме ди ци не. У ве ли ком кул тур ном за о стат ку у односу на западноевропске и средњо европске зе мље, а као по сле ди ца ви ше - ве ков не осман ске упра ве, Ср би ја је би ла ли ше на ле ка ра, не са мо за вре ме оба устан ка већ и ду го на кон то га. Не ма шти на и не про свећеност, тешко проме - њив а з ас т ар ел а с х в ат ањ а и н авике н а р о д а, не р е т ко и с а ме е л и т е, би ле с у гла в н и у з р о ц и м у ко т рп ног ра з воја с рп ског са н и т е т а. Пој мо ви о ле че њу би л и су ве о ма при ми тив ни, а у бор би про тив бо ле сти глав ну уло гу ни је игра ла ме ди ци на, пре ма ко јој је на род, као ве ли кој не по зна ни ци, га јио ду бо ко не по - ве ре ње и по до зре ње, већ су је ве р је и ре ли ги ја. За то ни је чуд но што се и на кон до ла ска учених лекара народ чешће обраћао бројним надрилекарима (вида - ри, г ат а ре/врачаре, ећ им и, ле ка ри самоуц и, ви дов ња ц и, бе р бе ри) и л и Срп ској цркви. Об ја шња ва ју ћи реч мол ит в а, Вук Сте фа но вић Ка ра џић у пр вом Српском рјеч ни к у на во ди: Код Ср ба кад се ко је раз бо ли, сла бо тра же ље ка ра, не го

20 20 по па или ка лу ђе ра да му ча ти мо ли тву м ал у или вел ик у. 1 Сл и ч но з а паж а њ е из но си и пру ски офи цир Ото Ду би слав Пирх у свом пу то пи су из годи не: Ко ли ко сам пу та гле дао ку кав це ка ко се тре су од зи ме и го то во пе ку у з в ат ру (г р озн иц у) у кол ибама, с глав об ољ ом која с е јед в а могла и зд р ж а т и. При свем том, мо же би ти да је лак ше при ву ћи у зе мљу ва ља не ле ка ре не го с е љ а к у ул и т и по в е р е њ е п р е ма ле к а ри ма. 2 П рв и д ип л ом ир ан и л ек ар и у С рбији бил и с у с т р а нц и ( р а ч ун а ју ћ и и Србе из Аустријског царства), који су дуго премошћавали јаз из међу потре - бе за ле ка ри ма и мо гућ но сти да их Ср би ја са ма шко лу је. 3 У срп ску слу жбу нај пре сту па Грк Кон стан тин Алек сан дри ди го ди не, као лич ни ле кар кне за Ми ло ша Обре но ви ћа, али је на пу шта већ 1821, по што му је упор но см а њи в а н а до г о в о р е н а п л ат а. 4 Н и м ног и д ру г и ш ко ло в а н и ле к а ри ко ји с у п ри с т и гл и по с ле њ е г а н и с у с е д у г о з а д р ж а в а л и у Ср би ји, к а ко з б ог оп ш т е не сиг у р но с т и т ако и з б ог оч ајн и х ус лов а з а р а д и не пош т ов ањ а од с т р а не на ро да, али и са мог кне за Ми ло ша, ко ји ни је био пре ви ше на кло њен образ о в а н и м љу д и ма. Де с е т г о д и на на кон до л а ск а А лек с а н д ри д и ја, у Ср би ји је р а д и ло св ег а пе т лек ар а Б а рт оломе о С и лв ес т р о Кун иб е р т ( Ит а л и ја н) у К р а г у јев ц у и Б е о г р а д у, Ђ о р ђе Но в а ко ви ћ (по с р бљ е н и Је в р е ји н и з Л а в о в а) у Ја г о д и н и, Гл и г о р и је Р и б а ков ( Р ус) у По ж а р е в ц у, Јо в а н С т еји ћ (С рб и н и з Ара да) у Шап цу, као и је дан тур ски ле кар у Чач ку, чи је име ни је за бе ле жено. 5 По м а к је н а с т у п ио Х ат ишериф ом из го ди не, ко јим је Осман ско ц а р с т в о п ри з н ало С рбији п ун у у н ут р аш њу ау т о но м и ју, ш т о је з н а ч и ло и до зво лу за из град њу бол ни ца. Ти ме су се сте кли по чет ни усло ви за ор га низ о в ањ е с ан ит е тске с л уж б е. Пос т епен и м р а з ви т ком по л и т и ч ког ж и в о т а по об ја вљи ва њу по ме ну тог ха ти ше ри фа, а по том и до но шења Сретењског устав а (1835), по че л а с е ш и ри т и д р ж а в на у п р а в а ф о р м и р а њ ем по пе ч и т е љ с т а в а (ми ни стар ста ва), а са њом и срп ски са ни тет. У по чет ку је при о ри тет има ла вој ск а, па су т о ком г о д и не по д и г н у т е п р ве вој не б ол н ице у Краг ујев ц у, Б е о г ра д у и По ж а р ев ц у, у з о б е зб еђив ањ е лек ара з а св е че т ири в ојне кома нде Еме рих Лин ден ма јер (Не мац) у Под рин ско-сав ској ко ман ди у Шап цу, Карло Б е ло н и (Сло в а к) у Мо р а в ско -под ри н ској ко ма н д и у Ч ач к у, Јо сиф Ре б ри ћ ( Хр в ат) у Д у на в ско - т и моч кој ко ма н д и у Не г о т и н у и К а р ло П а цек (Сло в а к) у С р е до т оч ној ко м а н д и у К р а г у је в ц у. 6 Упр кос овим зна чај ним по ма ци ма, Вла дан Ђор ђе вић ис ти че да су здрав стве ном слу жбом ру ко во ди ле не стручне о с о б е и з К њ а же ске к а н це л а ри је, док с у с а н и т е т ск и ус ло ви у по ме н у т и м б ол н и ца ма би л и и з у зе т но ло ш и. 7 У т а к ви м окол но с т и ма у Ср би ји с е по ја вио ле кар са не сва ки да шњом жи вот ном при чом. Реч је о Хер ма ну Ав гу сту Мај- 1 В. Сте фа но вић Ка ра џић, С р п с к и р је ч н и к, Бе о град 1935, О. Д. Пирх, Пу то ва ње по Ср би ји у го ди ни 1829, Бе о град 2012, Пр ви ме ди цин ски фа кул тет у Ср би ји отво рен је у Бе о гра ду тек го ди не. 4 Т. Р. Ђор ђе вић, Из С р б и је к н е з а Ми л о ш а: к ул т у р н е п р и л и ке о д д о г о д и н е, Бе о град 1983, О. Д. Пирх, Пу то ва ње п о Ср би ји у го ди ни 1829, 111. Де та љ н и је о пр вим ди пло ми ра ним лекарима у Ср би ји: В. Михаиловић, Први дипломирани лекари у обновље ној Србији, Бе о град А. С. Не док, Осни ва ње и по че ци ра да пр ве вој не бол ни це у Бе о гра ду, Во ј н о с а н и - т е т с к и п р е г л е д, бр. 3 (2009), В. Ђор ђе вић, Ис т ор ија с р пс ко г в ојн о г с ан и т е т а, к њ. 1, : и с т о р и ја с р п с ко г вој ног са ни те та за пр вих 40 го ди на ње го вог раз вит ка, Бе о град 1879,

21 21 не р т у ( ), р одом и з Л ајт мери ца (дана с Л и т ом њ е р ж и це) у Б о хе м и ји, че ш кој по к р ајин и Ау с т ри ј ског ц а р с т в а. 8 Он је био ет нич ки Не мац ко ји је по ти цао из Су де та по гра нич не че шке обла сти, где је до кра ја Дру гог светског ра та (1945) ве ћи ном жи ве ло не мач ко ста нов ни штво. ВА Т РЕ НО К Р Ш Т Е ЊЕ К У ГОМ С о б зир ом на по ме н у т е оп ш т е и с а н и т е т ске п ри л и ке у Ср би ји п р в е по - ло ви не X I X в е к а, н и је по зна т о ко ји с у мо т и ви в о д и л и док т о р а М ај не р т а да на пи ше мол бу за при јем у срп ску слу жбу, по себ но ка да се има у ви ду да је по д и п ло м и р а њу г о д и н у д а н а р а д ио у Бу д и м у, 9 дру гом по значају цен тру Ау стриј ског цар ства, где су усло ви за рад и пла та би ли да ле ко по вољ ни ји од оних у Ср би ји. Оста је прет по став ка да је реч о чо ве ку са из ра же ном ем пат ијом, од но сно же љ ом д а помогне он и м а до ко ји х ме д и ц и н ск а по моћ н и је с т и з а л а, и л и п а к о чо в е к у а в а н т у ри с т и ч ког д у х а, же љном нови х и з аз ов а. Њ е г ов бу д у ћ и ж и в о т у Ср бији г ов ори у п ри лог о б ема ови м п р е тпос т а вк ама. Би ло ка ко би ло, др Мај нерт се 15. ју на из Пе ште обра тио Кња же ској к а нцеларији мол б ом да бу де у в р ш т ен у ле к а р е п ра к т ичар е у Србији, п рит ом је пот кре пив ши сле де ћим по да ци ма: 1) да је док тор ску ди пло му до био у Пе ш т и 10. а в г у с т а 1835; 10 2) да је то ком сту ди ја, а за вре ме ко ле рич не епиде м и је ко ја је по г о д и ла Ау с т ри јско ца р с т в о г од ине (пос е бно Уг арск у и Га ли ци ју), ра дио као ле кар и за свој рад до био по хвал ну оце ну; 3) да срп ски је зик раз у ме до бро као че шки; 4) да је спре ман да од мах по ђе за Ср би ју чим до би је в е с т о п ри је м у. 11 По ред Пе ште, где је сте као ди пло му, др Мај нерт је ме ди ци ну сту ди рао и у Бе чу, а пре до ла ска у Ср би ју теч но је го во рио не мачки, ита ли јан ски и ла тин ски је зик, ка сни је и срп ски. 12 Зд р а в с т в е не око л но с т и у ко ји м а с е С р би ја н а ш л а н акон п р ис т из ањ а мол бе др Мај нер та сва ка ко су бит но, ако не и пре суд но, ути ца ле на по зи тив а н од г о в о р К њ а же с ке к а нц ел а р и је, који је ус л е д и о п о с л е н е п у н и х ш е с т ме с е ц и. Н а и ме, т о ком ле т а еп и дем ија ко ле р е, ко ја је х а р а л а Б о сном, п ре ш ла је Д ри н у и п ро т у т ња ла Ср би јом, по себ но по г о д и в ш и Под ри ње (са мо у Ло зни ци за ме сец да на умр ло је 119 осо ба), и убр зо по том про не ла се вест да се ку га (чума) ш и ри европ ск и м де лом Ту р ске и п ри бл ижава Србији. Чу вш и ову вест, кнез Ми лош је, са жи вим се ћа њем на стра шне по сле ди це епи дем и је к у г е и з г о д и не и т ек у т и х н у ле еп и де м и је ко ле р е, н ај з а д у ви де о зна чај по с т о ја њ а б р ој не и до б р о о р г а н и з о в а не с а н и т е т ске с л у ж б е у з е м љи, 8 Исто, 301; В. Ми ха и ло вић, Уп у т с т в о о с у з б и ја њу и л е ч е њу ко л е р е у С р б и ји п р е с т о г о д и н а, Бе о град 1936, 2; Т. Р. Ђор ђе вић, Из Ср б и је к н е з а Ми л о ш а: к ул т у р н е п р и л и ке о д до го ди не, В. М и х а и л о в и ћ, Из и с т о р и је С а н и т е т а у о б н о в љ е н о ј С р б и ји о д , Б е о г р а д 1951, Мајнертова инаугурална дисертација гласила је: Ogromnost vitalne (životne) snage ljudskog organizma (M. D. Grmek, Inauguralne disertacije hrvatskih, srpskih i slovenačkih liječnika, 1951, 187). 11 Ар хив Ср би је, фонд Кња же ска кан це ла ри ја Ле ка ри и апо те ка ри (АС, КК), XVI II Ар хив Ср би је, фонд Ми н и с т а рс т в о у н у т р а ш њи х д е л а С а н и т е т с ко о д е љ е њ е (АС, МУД С), 1845, II 21.

22 22 Мол ба др Мај нер та Кња же ској кан це ла ри ји за при јем у срп ску слу жбу Пе шта, 15. јун 1836 (АС, КК, XVI II 61).

23 23 па је на р е д ио х и т но ус по с т а в љ а њ е с а н и т е т ско -по л и ц и ј ског ко р до на п р е ма Ту р ској, а по том и ан га жо ва ње но ви х ле ка ра из Ау ст риј ског цар ства. 13 До проле ћа ш и ром с рп ско -т у рске г ран ице по д и г н у то је т ри на ест ка ран т и н ск и х ус т а но в а (пе т кон т у м а ц а и осам са с т а н а ка), 14 ме ђу ко ји ма је нај зна чај ни ји и нај ве ћи био ка ран тин у Алек син цу, ко ји се на ла зио на глав ној бал кан ској с а о б р а ћ ај н и ц и з а т р г о ви н у и п у т н и ке Ц а ри г р а д ском д ру м у. З а д и р ек т о р а А лексиначког кара нт ина ода бра н је Н и ко ла Кефала, г рчк и поморск и капет а н по знат по град њи пр вог срп ског бро да, 15 а за ле ка ра др Јо сиф Ре брић, до тада ш њи лекар Д уна в ско - т и моч ке ко ма н де у Не г о т и н у. Ме ђу т и м, не за до во ља н са н и т е т ск и м усло ви ма у К а ра н т и н у и п р е оп т е р е ћен наме тн ут и м о бавез ама, ди рек тор убр зо под но си зах тев за сме ну, че му је кнез Ми лош од мах удо вољио, а са њим је ујед но сме њен и ле кар. 16 Упра во је Ре бри ће ва сме на ство рила из глед ну при ли ку за др Мај нер та, чи ја је мол ба и да ље че ка ла на од го вор. Ус ле д ило је и ме но в а њ е ис к у сног б е о г р а д ског ко м и сионер а Р ис т е Роме з а новог директора, а по том и др Мај нер та за но вог ле ка ра Алексиначког каранти на, и они зва нич но сту па ју на ду жност 8. де цем бра Та ко је др Хер ман Мај нерт пр ви пут кро чио на тло не по зна те Ср би је, за ко је ће оста ти до живот но ве зан. Ме ђу т и м, по че т а к р а да д р М ај не р т а у Ср би ји н и је о б е ћ а в а о, ш т а ви ше, пре тио је да га ко шта ка ри је ре, а мо жда и те ших по сле ди ца. Иа ко стру чан у пи та њу ко ле ре, ку га је, у прак си, за ње га би ла ве ли ка не по зна ни ца. То неис к у с т в о до п ри не ло је од л у ц и ко ја с е по к а з а л а по г у б ном з а Ср би ју. Н а и ме, ле та ку га је про др ла у Ле ско вац и Ниш, при бли жив ши се та да шњој срп ској гра ни ци. Ме ре опре за су од мах по ја ча не, ка ко од стра не вој ске та ко и ка ран тин ског осо бља, а кнез Ми лош из дао је стро же на ред бе, ко је су чак п р ед ви ђ а ле и см р т н у к а зн у у с л у ч а ју не пош т ов ањ а е п идем и јск и х мер а. 18 Оне, ипак, ни су по мо гле. Од 53 тур ска вој ни ка, ко ји су се сре ди ном ју ла на шли у Алек си нач ком ка ран ти ну, дво ји ца су умр ла од ку ге. Др Мај нерт је по гре шно про це нио да се не ради о ку ги, већ о гро зни ци, по ја ча ној услед ис ц р п љ е но с т и од д у г ог п ут ов ањ а. Уп рко с опоменама ч ув ара који су виђал и с л у ч а је в е к у г е још г од ине, к а о и с ав е т у јед ног ау с т ри ј ског о фи ц и р а при до да тог на слу жбу у бол ни ци, др Мај нерт је твр до гла во остао при свом гле ди шту, па је пре жи ве ле вој ни ке 21. ју ла от пу стио као здра ве, а они с у на с т а ви л и п у т т у р ског г а р н и з о н а у Б е о г р а д у. Н а т ом п у т у з а р а же н и в ој- 13 Де т а љ н и је о б о р би С р би је п р о т и в ко л е р е (1836 ) и к у г е ( ): В. М и х а и ло в и ћ, Упутство о сузбијању и лечењу колере у Ср бији пре сто година, Београд 1936; В. Михаило - вић, Бор ба про тив ку ге у Ср би ји пре сто го ди на, Бе о град Кон т ум а ц је био с т р о г и к а ра н т и н у ко ји су ра д и п р о ве р е и де з и нфекц ије п римана св а ли ца и ро ба на ко је се сум ња ло да су мо гу ћи но си о ци за ра зе, а с а с т а н а к б л а ж и к а р а н т и н, од н ос н о у е п и д ем и јс к и м ус л о в и м а м е с т о з а с а с т а н а к и т р г о в и н у љу д и под н а д з о р ом л е к а р а и в ој н и к а. 15 Реч је о је дре ња ку Ср би ја, са гра ђе ном у Сме де ре ву го ди не. 16 В. Ми ха и ло вић, Бор ба про тив ку ге у Ср би ји пре сто го ди на, Ар хив Ср би је, фонд Кња же ска кан це ла ри ја Алек си нач ка на хи ја (АС, КК), I 145, В. М и х а и л о в и ћ, Б о р б а п р о т и в к у г е у С р б и ј и п р е с т о г о д и н а, 86; В. Ста но је вић, Л иков и и де л а и ст а к н у т и х ле к а р а у С р би ји п р е о сн и в а њ а С р п ског ле к а р ског д ру ш т в а, [ у :] Срп ско ле кар ско дру ш т во ( ), Спо ме ни ца, Бе о град 1972, 25; Т. Р. Ђор ђе вић, Из Ср би је кне за Ми ло ша: кул тур не при ли ке од до го ди не, 182.

24 24 ни ци су пре не ли ку гу у Ра жањ, Ћи ће вац, Па ра ћин и Ја го ди ну, док је је дан цин цар ск и т р го вац, ко ји је заједно са њима из д р жа вао ка ран т ин, п ре нео бо лест у два се ла ва љев ског кра ја. Ку га ви ше ни је би ла на пра гу срп ске др жа ве, већ је п ро д р ла д у бо ко у ње но с ре д и ш т е. 19 Зе мљом је убр зо за вла да ла па ни ка, па су по че ле да се ши ре не тач не ве сти, као она да је ку га сти гла у пре сто ни Крагу је вац, што је још ви ше уз не ми ри ло на род. Оп шти страх је то ли ко узео ма ха да је и сам кнез Ми лош, иа ко на у чив ши вре ме ном да це ни зна ње и спо соб ност ле ка ра, услед ве сти да је ку га сти гла до Ја го ди не, од лу чио да се за сва ки случај обра ти вра ча ра ма и њи хо вој ма ги ји. Та ко је у По жа рев цу, а пре ма при чи ко ју је за бе ле жио Ми лан Ђ. Ми ли ће вић, на ре дио да: де вет ба ба, го лих као од мај ке ро ђе них, за јед ну ноћ, пре ма ва три, без све ће, тај но, опре ду и иза тка ју ко шу љу, кроз ко ју се, по том, про ву че кнез Ми лош, сви чла но ви ње го ве поро ди це, сва ње го ва сви та, и сви вој ни ци у по жа ре вач кој ка сар ни. 20 Ка ко је ста ње у др жа ви по ста ло алар мант но, бр зо је уста но вљен из вор за ра зе, на кон че га је прст кри ви це упе рен ка чо ве ку од ко га се нај ма ње мо гло оче к и в а т и да ће на п р а ви т и фа т а л н у г р е ш к у п р е ма к а р а н т и н ском ле к а ру Мај нер ту. Јав ност је би ла огор че на, а тај бес нај бо ље су илу стро ва ле Но в и - не срб ске: И т а ко не спо с об но с т, и л и не бре же н и је Докт о ра у ч ин и О т ечес т ву на ше му та ко ве ли ку ште ту и та ко јав ну опа сност, ко је тим већ ма му чи, што смо се у Ка ран ти не на ше узда ли, да ће мо би ти обез бе ђе ни, јер бо пре ва ре не на де жде му че ви ше, не го зла, од кои смо се за и ста бо ја ли. Ето на де жде и од у че н и Док т о р а! 21 Кнез Ми лош је од мах ре а го вао сла њем др Мај нер та у ле гло к у ж не з а ра зе Ра ж а њ, 22 ко ји је по з а в р ше т к у еп и де м и је и ма о нај ви ше стра да лих (68 осо ба). С об зи ром на то да је по об ја вље ном тек сту у Но в и н а - м а ср бс к и м сви ма по ста ло ја сно ко је глав ни кри вац за про дор ку ге у зе мљу, из не на ђу је по да так да је др Мај нерт по ри цао сво ју гре шку и на кон до ла ска у Ра жањ, твр де ћи са да да је реч о слу ча је ви ма ди зен те ри је и цр ног при шта, 23 в е р о в а т но с т р а х у ју ћ и од пос лед иц а п ри зн а в а њ а к ри ви це, ко је с у у д а т и м окол но с т и ма мо гле би т и д р а кон ске. Још ви ше и з не на ђује ш т о с е и зву к а о од те шке ка зне, на ро чи то у оно до ба и на ро чи то од пре ког чо ве ка ка кав је био кнез Ми лош. Као по да ник Ау стриј ског цар ства др Мај нерт је био за шти ћен од мо гу ће смрт не ка зне, али је за то вла да ло уве ре ње да му сле де те шке ба т и не, ш т о с е т ада чес т о п р а кт иков ало, и л и ба р п р от е рив а њ е и з з е м љ е у з не ча сни от пуст, чи ме би му го то во из ве сно би ла за пе ча ће на ле кар ска ка рије ра, по што је и ње го ва ма тич на Ау стри ја би ла жи во за ин те ре со ва на да се ку га за у ста ви у Ср би ји и не пре ђе пре ко Са ве и Ду на ва. Та ка зна га, на ве лико чу ђе ње свих, ипак ни је су сти гла, ка ко због оску ди це у ле ка ри ма та ко и због у пор ног и н си с т и ра њ а К ар ла На ђа, гла в ног у п ра в н и к а с рп ск и х к а ра н т и н ск и х уста но ва, ко ји је у ж и вао вел ик и у глед и пош товање код к неза М илоша. Карло Нађ је био ле кар Зе мун ског ка ран ти на и екс перт за су зби ја ње ку ге, ко га су ау с т ри ј ске в л а с т и по с л а ле у Ср би ју н а кон мол б е к не з а М и ло ш а з а по моћ. Др Нађ је сти гао у Ср би ју 15. ав гу ста 1837, срећ ном игром слу ча ја са мо не ко- 19 В. Ми ха и ло вић, Бор ба про тив ку ге у Ср би ји пре сто го ди на, М. Ђ. Ми ли ће вић, Кнез Ми лош у при ча ма, Бе о град 1909, Но в и н е с р б с ке, бр. 33 (21. ав густ 1837), АС, КК, I АС, КК, I 300.

25 25 ли ко да на пре са зна ња о по ја ви ку ге на ње ном тлу. 24 Мо гу ће је да су се др Мајнерт и др Нађ по зна ва ли још то ком сту ди ја у Бе чу и Пе шти, што би об ја снило та ко сна жно за у зи ма ње др На ђа за свог ко ле гу. Захва љу ју ћи енергичним и мудрим мерама др Нађа, које су, између осталог, подразумев а ле и зо ло в а њ е к у ж ног и с е л и д бу зд ра вог с т ановн иш т в а, к а о и п ре д а ј у о г њу з а р а же н и х к ућ а (пос е б но у Раж њу), еп идем ија је поче тком н о в е м б р а с т а в љ е н а п од ко нт р ол у, н ако н ч е г а је ус л е д и л а ко н ц е н т р а ц и ја п р е о с т а л и х б о ле сн и к а у А лек синачком к ара н т и н у, а он да и зв а н и ч на о б ја в а о п ре с т а н к у еп и де м и је к у г е у Ср би ји 1. де цем бра Та ко је ма ла Ср би ја, к а о с а н и т е т ск а к а п и ја Ев р о пе, з а у с т а ви л а ову оп а сн у пош а с т с а св ег а 230 жр та ва, што је има ло сна жан од јек у европ ској јав но сти. Иро нич но, је дан од за слу жних био је и др Мај нерт, ко ји је пре жи вео дво ме сеч ни па као у Ра жњу, до п ри не в ш и х р аб ри м а нг а жов ањ е м с опс т в еном иск уп љ ењу и некој в рс т и по м и ло в а њ а, и к не же в ог и с рп ске ја в но с т и. Но в и не с р б с ке са да су пи са ле: Док тор Мај нерт, ко ји с по чет ка за ра зу ову ни по знао ни је, за вре ме тра ја ња бо ле сти ове соб стве ним опи том из ве штио се у ис тој, и сад је по стао у позна в а њу и ру ко в о ђе н и ју ис т е з а р а з е спо с о б н и ји не г о д ру г и, ко ји б о ле с т ову н и к а д видел и н и су. По ово м у, а на р о ч и т о на п ред с т а в ле н и је г. Док т о ра На ђа, сми ло вао се Све тлеј ши Књаз наш, ње га Док то ра Мај нер та и опет за лек а р а К а р а н т и н а А ле к си н ачког з ад рж а т и. Н а д а т и с е, д а ће он, с о б с т в е ном опа сно с т и ју и з ви к н у т, б о љ е ус л у г е у К а р а н т и н у у ч и н и т и, не г о д ру г и, кои о б о ле с т и к у ж ној с а мо т еор ет и ческо св еден ије и м а. 26 Д ак ле, у з иск аз ан у х р а б р о с т и с т е че но зна њ е, М ај не р т о в ом по в р ат к у у А лек си нач к и к а р а н т и н до при не ло је по нов но за ла га ње др На ђа, о че му го во ри и кнез Ми лош у писму Ка ран ти ну: Док то ру пак Мај нер ту не ка ка же Ка ран тин, да сад до бро отво ри очи, да па зи и по сту па по упу ство ва ни ја ма Док то ра На ђа, бу ду ћи смо га Ми на пре по ру ку На ђа опет ста ви ли за ле ка ра Ка ран тин ског, узда ју ћи се на ре чи На ђо ве, да ће Мај нерт ње го ву пре по ру ку оправ да ти. 27 З а в р ше т а к д р амат и чне г од ине, М ајне рт ов е п рв е г од ине с л уж б е у Ср би ји, н и је м у до нео п ре да х. Некол ико ме се ц и ра д ио је на опо ра в к у к у ж н и х б о ле сн и к а с т а ц и о н и р а н и х у А ле ксин ачком к ар а нт ин у, а н а п р олеће био је по слат као по моћ у бе о град ску вој ну бол ни цу, ка ко би ис ко ре нио још д ве еп и де м и је, ово г а п у т а ве л и к и х бо г и ња и т р бу ш ног т и фу са, од ког се зар а зио и с а м у п р а в н и к б олн ице д р К а рло Б е ло н и. 28 З а ме н и в ш и и з мо р е ног Б е ло н и ја на че л у б ол н и це, д р Мај не р т је у з п уно оп рез а, поучен п ре тходн и м ис к у с т в ом, успе ш но с а в л а да о по в е р е н и з а да т а к, на кон че г а м у је до де љ е но зв а њ е б е о г р а д ског г а р д и ј ског лек ар а, који је био з а д у жен з а це о Б е о г р а д ск и г а р н и з он (с ол да т е и гв а р де ј ц е) В. Ми ха и ло вић, Бор ба про тив ку ге у Ср би ји пре сто го ди на, 131, Исто, Но в и н е с р б с ке, бр. 49 (11. де цем бар 1837), АС, КК, I В. Ђор ђе вић, Исто ри ја срп ског вој ног са ни те та, књ. 1, , М. И г њ а т о ви ћ, О п ш т е и с а н и т е т ске окол но с т и у Ср би ји п р е о сн и в а њ а Срп ског ле - кар ског дру штва, Српс к и а рх и в з а ц ел о к у пн о л е ка рс т в о, бр. 5/6 (2007), 381; Б. Д им ит ријеви ћ, Мај стор из Не мач ке, [у:] Д р Е м е р и х Ли н д е нм аје р ж и в о т и д е л о. Збо р ник ра до ва 38. састанка Секције за исто ри ју ме ди ци не Срп ског ле кар ског дру штва, Бе о град 2013, 24. Солд а т и с у б и л и п р и п а д н и ц и с т а ја ћ е в ој с ке р а с п о р е ђ е н е п о н а х и ј с к и м с р е д и ш т и м а (п р в и п у т

26 26 На ред ба кне за Ми ло ша о вра ћа њу др Мај нер та на ме сто ле ка ра у Алек си нач ком ка ран ти ну Кра гу је вац, 1. де цем бар 1837 (АС, КК, I 372).

27 27 Н А Ч Е Л У К РА Г У Ј Е ВАЧ КОГ СА Н И Т Е ТА У то вре ме у Ср би ји се ја вља сна жна по тре ба за гра ђан ским ле ка ри ма с ја сн и м под ру ч јем и оп с е г ом ра да, од но сно з а ц и ви л н и м с ан ит ет ом који би био до сту пан ши рим сло је ви ма ста нов ни штва. При ли ку за фор ми ра ње овакве слу жбе пру жио је тзв. Тур ски устав из де цем бра 1838, на осно ву ког је о б р а з о в а но Оде л е н и је ка ра н т и н с ко са са н и т е т ом (п р е т е ча М и н и с т а р с т в а здра вља), као са став ни део Поп еч ит е љс т в а в н ут рењи дел а ( М ин ис т а рс т в о у н у т ра ш њи х де ла). За п р вог на че л н и к а Оде ле н и ја и з а бра н је сло в ач к и ле к ар Кар ло Па цек, дво р ски и лич ни ле кар кне за Ми ло ша, који је административ - но уре дио срп ско здрав ство, због че га се мо же сма тра ти ње го вим уте ме љив ачем. 30 Добр о у познат са мед иц и нск и м п ри л и к а ма и по т р е ба ма Ср би је, к а о и с а орг ан из ац ијом с а н и т е т ске с л у ж б е у св о јој ма т и ч ној Ау с т ри ји, д р К ар ло П а цек је, и з ме ђу о с т а лог, с а с т а вио п р ви з а кон о с рп ској с а н и т е т ској с т ру ц и На с т а в ле ни ја за окру жне ле ка ре и фи з и к у се, ко ји м ус т а но в ља ва фу н к ц и ју ок р уж н ог ф из ик уса, 31 најзначајн ију зд р а вс т в ен у и нс т ит уц ију Србије у X I X в е к у. 32 З а кон (о б ја в љ ен 21. а в г у с т а 1839) је у 23 т ач ке од р е ђи в а о д у ж но с т и окру жног физику са, као на чел ни ка са ни тет ског окру га, који је под ингеренци јом имао све сре ске и оп штин ске ле ка ре, као и апо те ка ре и ба би це, уко лико их је би ло. У прак си, то је зна чи ло да је био од го во ран за ор га ни за ци ју и кон т р о л у ком п ле т ног де ло в а њ а у зд р а в с т ву ок ру г а (ц и ви л ног, а л и и в ој ног, у ко л и ко у в а р о ш и и ок ру г у н и је би ло в ој ног ле к а р а), на ба в к у с а н и т е т ског ма те ри ја ла, ме ди цин ско ис тра жи ва ње и пи са ње струч ног штива, уз истовре - ме но о бав љ ањ е р е дов н и х ле к ар ск и х по с ло в а, к а о ш т о су лечењ е пац ијенат а, х и ру р г и ја, в а кц и н и с а њ е (и љу д и и ж и в о т и њ а) и д ру г е в р с т е с п р е ч а в а њ а з а р а з а. О к ру ж н и фи зи к ус мо р а о је би т и д ок т ор м е д и ц и не или, уко ли ко такав ни је мо гао да се про на ђе, ма г ис т ар х ир у р г и је, к а о п ри вре ме но ре ше ње. 33 Ујед но, зах те ва но је да бу де осо ба бес пре кор ног мо ра ла, ко јој ни је би ло дозв о љ е но да с е ба ви по л и т и ч к и м де л и ма, и ма ју ћ и до в ољ но по с л а з а н и ма т и с е у св ои м лек арск и м д уж но с т има. 34 Иако с е, з б ог малог бр оја ш колов ан и х ле к а р а у д р ж а ви На с т а в л е н и ја н и с у мо гл а у по т п у но с т и сп р о в е с т и у де ло у п р ви м го д и на ма по об ја в љи ва њу, ови м за ко ном је с рп ска сан ите тска сл ужба се ја вља ју го ди не као б ећ ар и), док су г в а рд е јц и п р едс т ав љ ал и л и чн у к н ежев у г а рд у К њ а ж е с к у г в а р д и ј у (н а с т а л а г о д и н е), м а хо м с т а ц и о н и р а н у у м е с т и м а у к о ј и м а ј е б ор ав и о к н е з М ил о ш, одн ос н о у К р аг ујев ачко м, По ж ар ев ачко м и Б еог р а дс ко м г а рн из он у (Ж. Ђор ђе вић, С р п с к а н а р о д н а в о ј с к а, Бе о град 1984, 9 10). 30 В. Ђор ђе вић, Исто ри ја срп ског вој ног са ни те та, књ. 1, , Ф и з и к у с је, за раз ли ку од обич ног ле ка ра, био и над зор ни ор ган, од но сно ле кар заду жен за кон тро лу ра да свих оста лих ле ка ра под ње го вом над ле жно шћу. 32 В. М и х а и л о в и ћ, Пр в и д и п л о м и р а н и л е к а р и у о б н о в љ е н о ј С р б и ји, Ре ч је о н а јв и ш и м м е д и ц и н с к и м з в а њ им а с т иц ан и м н а ф ак у лт ет им а о н ов р ем ен е Ау стри је и Евро пе. Ма да је фор мална раз лика из међу док то ра ме ди ци не и ма ги стра хи рур - г и је б и л а в е л и к а (п р е с в е г а у п о г л е д у п л а т е), н и је б и л о з н а ч ај н и ји х р а з л и к а у њи хо в ој ед у- к а ц и ји ко ја је т р а ја л а п е т г о д и н а, а н и к а с н и је у п р а к с и (С. В е љ ко в и ћ, С р п с к и п о с и н а к, [у:] Д р Е м е р и х Ли н д е н м а је р ж и в о т и д е л о. Збо р ник ра до ва 38. са стан ка Сек ци је за истори ју ме ди ци не Срп ског ле кар ског дру штва, Бе о град 2013, 65). 34 Н а с т а в л е н и ја з а о к р у ж н е л е к а р е и ф и з и к у с е, [ у :] С б о р н и к з а ко н а и у р е д б а и у р е д - б е њи у к а з а и з д а њи у К њ а ж е с т в у С р б с ко м о д в р е м е н а о б н а р о д ов ан о г Ус т ав а З ем а љс ко г (13. Фе вр до Апр. мес. 1840), Бе о град 1840,

28 28 нај зад до би ла чвр сту под ло гу у ви ду струч них и од го ворних окру жних физи ку са. Ина че, уз 17 окру жних фи зи ку са, био је предвиђен и посебан фи зикус за бе о град ску ва рош, но ву срп ску пре сто ни цу. Као један од ретких док тора ме ди ци не у Србији, с ве ли ким ис ку ством с т е че н и м у бор би п ро т и в ра зн и х за ра зн и х бо ле с т и (ко ле ра, к у г а, ве л и ке бо - ги ње, тр бу шни ти фус), др Мај нерт 7. ав гу ста би ва про гла шен за пр вог физик ус а Краг ујев ачког ок руг а, 35 који су ч ин ил и Краг ујев ачк и, Ле пе н и чк и, Гру жан ски и Ја се нич ки срез (реч је о те ри то ри ји ко ја се ма хом по ду да ра ла с гра ни ца ма да на шњег Шу ма диј ског окру га). То зва ње но сио је на ред них осам го ди на, а са мо га је кра јем го ди не, због по ро дич них оба ве за у ма ти ци, на к рат ко з а ме н ио ча ча н ск и ок руж н и физик ус д р Јосиф Шауен г е л, зе т п р в ог с рп ског ка пел мај с т о ра Јо си фа Ш ле зи н г е ра. 36 Та ко је мла ди др Мај нерт (та да је имао 34 го ди не) за ре ла тив но крат ко вре ме пре шао дуг пут од је ди ног кривца за про дор ку ге у Мо рав ску до ли ну, до за вид не по зи ци је окру жног фи зик у с а п р в е п р е с т о н и це о б но в љ е не С р би је. Ме ђу т и м, в е ћ пос ле д в е г о д и не з а т р а ж ио је п р е ме ш т ај у Б е о г р а д, ч у в ш и да је ме с т о б е о г р а д ског в а р о ш ког фи зи к у с а по с т а ло у п р а ж њ е но н а кон п р е б а ц и в а њ а д р Ђ о рђ а Муш и цког у Л и це у м К њ а же с т в а с р б ског. 37 Ову вест др Мај нерт је схва тио као из глед ну п ри л и к у за на п ре до ва ње, по ш т о је у ме ђу вре ме н у за но ву с рп ск у п ре с т о н и ц у ода бран упра во Бе о град, па је 11. ок то бра по ну дио сво је услу ге Управи т е љ с т ву в ар о ш и б е о г ра д ске. 38 Без об зи ра што је Упра ви тељ ство бла го нак ло но гле да ло на п ри с т и гл у по н у д у, но во и ме но ва ње п ре вас ход но је за ви си ло од од л уке д р К а рл а Б елон ија, М ајне рт ов ог по зн а н и к а и з б е о г р а д ске в ој не бол н и це, ко ји је ра н и је већ био по зва н да по п у н и у п ра ж ње но ле к ар ско ме с т о. По ш т о је д р Б е ло н и п ри х в а т ио по н у д у и по ло ж ио з а к ле т ву к а о б е о г р а д ск и ва ро ш к и фи зи к ус, 39 др Мај нерт је остао са слу жбом у Кра гу јев цу. То га, међу тим, ни је спре чи ло да и да ље про фе си о нал но оба вља сво ју ду жност у овом г р а д у. Ра де ћ и у К р а г у је в ач ком и пов р емено пом аж ућ и у Р удн и чком ок руг у ко ји је био без фи зи к у са, 40 др Мај нерт је имао пу не ру ке по сла, с об зи ром да је у т ом т р е н у т к у био је д и н и ц и ви л н и ле к а р у Шу ма д и ји (п р ви оп ш т и н ск и ле кар у Кра гу јев цу за бе ле жен је го ди не др Јо сиф Све тић, док је пр ви 35 Но в и н е с р б с ке, бр. 38 (26. ав густ 1839), 298. Не ки ау то ри по гре шно на во де да је од го ди не пр ви окру жни фи зи кус у Кра гу јев цу био др Јо сиф Ребрић из Срем ских Карло - ва ца, а по том као дру ги др Мај нерт од Ме ђу тим, при ло же ни исе чак из Но в и н а с р б с к и х о по ста вље њу пр вих окру жних физикуса у Србији де ман ту је та кве на во де. До за бу не је ве ро - ват но до шло због њи хо ве пре ђа шње слу жбе у Алек син цу, где је др Мај нерт за ме нио др Ребрића на месту карантинског лекара, а не касније у Кра гу јев цу на ме сту ору жног фи зи ку са. 36 АС, МУД С, 1843, VI 104; М. Ба но вић, Д. Об ра до вић, Пр а в и т е љ с т в е н а и ф и л и - јал на апо те ка у Кра гу јев цу у XIX ве ку, Кра гу је вац 2006, Л и це у м К њ а же с т в а с р б с ког (Л ице ј) о т в ор е н је ок т о б р а у К р а г у је в ц у, к а о п р в а ви ша шко ла у Ср би ји. Пре ме штен је у Бе о град го ди не, а пре ра стао је у Ве ли ку ш ко л у, п р е т е ч у Ун и в е р з и т е т а. Д р Муш и цк и је п р ед ав а о ф из ик у н а Л иц еј у од д о г о д и н е. 38 Ис т о р и ј с к и а р х и в Б е о г р а д а, ф он д Уп р ав а г р а д а Б е о г р а д а (ИАБ, УГБ), 1841, К.15, Ф V ИАБ, УГБ, 1841, К.15, Ф V АС, МУД С, де ло вод ни про то кол за го ди ну, бр. 127, VI/40; ре ги стар за го ди ну, бр

29 29 Ука зи По пе чи тељ ства вну тре њи де ла о по ста вље њу пр вих де вет окру жних фи зи ку са у Ср би ји, као и ка ран тин ских слу жбе ни ка Бе о град, 7/16. ав густ 1839 (Но ви не срб ске, бр. 38, 26. ав густ 1839). сре ски ле кар до шао тек го ди не др Јо сиф Лун да у Ја се нич ком сре зу). 41 Уп р ко с ов ој не по в ољ ној окол но с т и, ис т и ца о с е до б ри м и с ав есн и м р адом, ус п у т но п иш ућ и о разн и м мед иц и нск и м т ема ма у Но в и н а м а с р б с к и м. 42 Као 41 В. Мар ја но вић, Здрав с т ве на к ул т у ра Кра г у јев ца у XIX ве ку, Кра гу је вац 1979, 286, Г р а д и н а р и К р а г у је в ц а (прир. Д. Об ра до вић), Кра гу је вац 2008, 22.

30 30 од г о вор но л и це осе ћао је снаж н у пот ребу за под изањем Окружног шп ит аља (с т а л не б ол н и це) и Ф и л и ја л не ап о т е ке у Кра гу јев цу, па је 31. де цем бра у свом го ди шњем из ве шта ју поднео званичну иницијативу за њихово подиз а њ е, о б ја ш њ а в а ј у ћ и о в у п о т р е бу р а з н и м б о л е с т и м а ко је л е ч и п о к у ћ а м а (с т о мач не бо ле с т и, за па љи ве г ро зн и це, ма г а ре ћ и ка ша љ, с р до бо ља, си фи л ис, ч и р е ви, ш уг а, к а рц ином и тд.). 43 Дот адаш њ е б олн ице у в а р ош и биле с у п ривре ме не и и мп ровизоване, поп у т Војеног шп ит аља из го ди не и Бол нице за убо ге бо ле сни ке од ве не рич ни х и дру г и х п ри леп чи в и х бо ле с т и из год и не, а због не по сто ја ња а де к ват не зг ра де че сто су се се л и ле у не п ри к ла д не и не х и г и јен ске п р о с т о ри је. 44 С дру ге стра не, пр ва државна (Пра в и т е љ с т ве на) а по т е к а у Србији, отворена го ди не и Крагујевцу, би ла је де фи ни тив но пре ба че на у Бе о град 1841, па је ва рош оста ла и без нео п ход них ле ко ва. 45 Нажа лост, иа ко је др Мај нерт на ста вио са бор бом за оства ре ње по ме ну тих циље ва, ова ње г о ва и н и ц и ја т и ва окон ча на је не у спе ш но. Но ва д р жа в на а по т е ка по че ла је да ра ди у Кра гу јев цу го ди не, а Окру жна бол ни ца, као пр ва стал на бол ни ца у Ср би ји, тек 1860, да кле шест, од но сно три на ест го ди на након Мај нер то вог од ла ска из Кра гу јев ца. Поп у т з алаг ањ а з а под из ањ е д рж а в не б олн ице и а пот еке у Краг ујевц у, д р Мај нерт се са јед на к и м жа ром ан га жо вао у ре ша ва њу п и та ња са хра њи ва ња, односно г р оба љ а у К ра г у је в ач ком ок ру г у, ко је је по њ е м у би ло а ла р ма н т но. На и ме, жи ве ћи и ра де ћи у Ср би ји, уо чио је мно ге не до статке у обичајима српског на ро да, ме ђу ко ји ма се по себ но ис ти цао го то во за стра шујући однос пре - ма м р т ви ма ле ше ви с у че с т о ис ко па в а н и и с а х р а њи в а н и в а н до зв о љ е ног ме ста, не рет ко су за ко па ва ни и жи ви љу ди за ко је се ве ро ва ло да су умр ли, гро бља ни су чу ва на, би ла су нео гра ђе на, па је по њи ма па сла сто ка, ри ле су сви ње, ширећи разне заразе итд. У свр ху уре ђе ња гро ба ља и са мог по ступ ка са хра њи ва ња, др Мај нерт је апе ло вао да се ово пи та ње ре ши што пре. Као пример, навешће мо у це ли ни је дан ње гов де та љан и жи вопи сан до пис крагујевач ком Окру жном на чел ству по во дом овог пи та ња, од 19. ју на 1842 (пре ве дено са не мач ке го т и це): У сва ком на ро д у ко ји и ма не ко рел и г ијско образова ње по ла же с е пос е б на па ж њ а ме с т у где по ч и в а ју у м р л и. П ирам и де, спомен ице, ка пе ле, ко је су са чу ва не кроз хи ља де го ди на ра за ра ња, до вољ но све до че о ве - л и ком по ш то ва њу ко је се нека д посвећ ивало у м р л и ма. То исто по сто ји и да нас у свим зе мља ма у ко ји ма цве та ви ша кул ту ра и где се га ји истин ска бри га п р е ма г р о бљима. К а пе ле у м рл и х, спомен и ц и и спо мен-к а ме но ви, у з д и ж у с е све ча но из над за сво ђе них гро бо ва, око ко јих се нај бри жљи ви јом не гом за сађу ју чем пре си и цве ће, та ко да гро бља у тим зе мља ма ли че на нај леп ше вр то ве. За чу ђу је да се гро бље Бож ја ба шта нај че шће у Ср би ји на ла зи у поди вља лом и за пу ште ном ста њу и да му се не по све ћу је ве ћа па жња и не га. 43 В. Мар ја но вић, З д р а в с т в е н а к ул т у р а К р а г у је в ц а у XIX ве ку, Исто, 105; М. и В. Пан то вић, Здрав стве не при ли ке на пу ту бе о град ском... а де ветна ест да на од Ца ри гра да, Ме д и ц и н с к и ч а с о п и с, бр. 1 2 (1998), С. М. Јан ко вић, На бав ка и при ме на ле ко ва у Кра гу јев цу то ком XIX ве ка, Ме д и ц и н - с к и ч а с о п и с, бр. 1 2 (1998), 27. Др жав ни со вјет је 31. ма ја за но ву срп ску пре сто ни цу ода брао Бе о град, да би од лу ком кне за Ми ха и ла од 25. ма ја она би ла вра ће на у Кра гу јевац. Ипак, кне же вим ука зом од 25. апри ла пре сто ни ца се по но во, ово га пу та бес по врат но, се ли у Бе о град, а са њом и сва др жав на над ле штва, укљу чу ју ћи Пра ви тељ стве ну апо те ку.

31 31 У т ом см и с л у и р а з м и ш љ ању о нек и м з ло у по т р е б а м а ко је с е де ш а в а ју н а г р о б љи м а, п о т п и с а н и у ов ом и з в еш т ај у н а л а з и з а п о т р е б н о д а з в а н и ч н о под се ти и пре по ру чи сле де ће: а) да се гро бље са свих стра на огра ди ка ме ном или бар др ве ном огра дом; б) да се пла ти, од но сно за по сли ста лан гро бар и је ди но ње му по ве ри за ко па ва ње умр лих, као и ду жност над зо ра над гро бљем; в) на сва ком гро бљу по ди ћи ка пе лу; г) с т а ви т и под с т р о г е к а зне по т ај но с а х р а њи в а њ е на д ру г и м ме с т и ма, на р о ч и т о но в о р о ђен ча д и, ис ко п а в а њ е м р т ви х и ко с т и ју у ц и љу п р е но ше њ а и з а ко па в а њ а у ц р к в е на и ма н а с т и р ск а д в о ри ш т а, б е з зв а н и ч ног одо б р е њ а. Са мо на тај на чин је мо гу ће по пра ви ти ста ње гро ба ља и спре чи ти да ље зло у по тре бе. Ова је па жња ну жна не са мо из мо рал них оба ве за, не го и јав ни о б зи ри т о з а х т е в а ју. Је р, в е о ма в р е ђа људ ско до с т о ја н с т в о и ру ж но и з гле да ка да по гро бо ви ма ско ро умр лих ри ју сви ње. Тре ба ли по све ће но ме сто на све тој зе мљи, где вла да веч ни мир, да оста не без па жње и тру да, да не бу де огра ђе но за јед нич ком огра дом, без чу ва ра и на стој ни ка гро бља? По л и ц и ј ск и м на р ед ба ма ће не с т а т и ов ај не р ед, на р о ч и т о с а мо в ољ но и п р е в р е ме но з акоп ав ањ е п риви дно и л и с т в а рно у м рл и х, к а о и а нг ажов ањ ем гро ба ра од го вор ног за тај по сао. Ка пе ла је ве о ма по треб на за умр ле, па ма кар за пр во вре ме би ла ско ва на са мо од да са ка, на ро чи то у при ли ка ма у ко ји ма не ма пос е бн и х одаја з а смеш т ај м рт в аца, па с е чес т о ж ури са сах рањив ањ ем п ре за ко ном п ро п и са ног вре ме на. У та к ву ка пе л у би мо гао би т и п ре не т сва к и умр ли без смет ње и опа сно сти, и ода тле тре ћег да на са хра њен. 46 З а р а з л и к у од б ол н и це и а по т е ке, ов а и н т е р в ен ц и ја д р М ај не р т а би л а је п ло до т в о р на. Н а и ме, на в е де н а с у г е с т и ја, з а јед но с а с л и ч н и м п р ед ло зи ма и мол ба ма д ру г и х ок ру ж н и х фи зи к у са, до бр о је п ри м ље на у По пе ч и т е љ с т ву вну тре њи де ла, па је го ди не до не та Уре д ба о г р о бљи м а, на кон че га су срп ска гро бља ко нач но по че ла са до би ја ју при сто јан из глед. 47 Ме ђу б р ој н и м и з в е ш т а ји ма д р М ај не р т а т о ком њ е г о в ог а н г а жо в а њ а у Кра гу је вач ком окру гу (пи са ни Окру жном на чел ству или По пе чи тељ ству внутре њи де ла и ње го вом Са ни тет ском оде ле ни ју) мо же се на ћи још мно штво за ни мљи вих по да та ка. На рав но, због спе ци фич не при ро де по сла ови ме диц и н ск и и з в е ш т аји с а д р же г о т о в о ис к љу ч и в о он у ру ж н у и м р ач н и ју с т р а н у људ ског жи во та, од че га се не мо же по бе ћи ни дан-да нас. Ме ђу тим, њи ма се на нај не по сред ни ји на чин ожи вља ва не са мо здрав стве на не го и оп шта друштве на исто ри ја Шу ма ди је, али и пре до ча ва обим ми си је пр вих здрав стве - них рад ни ка у Ср би ји, ко ји су деј ство ва ли с јед на ком сна гом на два те шка фрон та ме ди цин ском и п ро све т ном. На ве ш ће мо са мо не ке од њи х: ван ред ни из ве штај од 7. мар та у ко ме др Мај нерт зах те ва да се леш ка жње ни ка (в е р о в ат но п ри с т а л и це О б р е но ви ћ а) ко ји је био ок р е т а н на т оч к у од ма х с а - хра ни, уме сто да сто ји на точ ку и рас па да се на сун цу, ку же ћи око ли ну сво јим т еш к и м за да хом; из ве ш т ај од 10. ја н уара о т оме да је д ванаес т ог од иш ње де т е и з К н ић а п р е в а р ом јед не же не с а в е не ри ч ном б олеш ћу опог ањ ено, 46 АС, МУД С, 1842, IV В. Мар ја но вић, З д р а в с т в е н а к ул т у р а К р а г у је в ц а у X I X в е к у, 98; М. и В. Пан то вић, Здрав стве не при ли ке на пу ту бе о град ском... а де вет на ест да на од Ца ри гра да, 16.

32 32 До пис др Мај нер та кра гу је вач ком Окру жном на чел ству у ве зи с ре гу ли са њем пи та ња гро ба ља Кра гу је вац, 19. јун 1842 (МУД С, 1842, IV 557).

33 33 али и из ле че но по из ве шта ју од 31. ја ну а ра исте го ди не; пред лог од 23. ма ја да се из вор бу ко вич ке ки се ле во де бо ље уре ди и да та мо др жа ва по дигне јед но зда ње за го сте у ду ху Карлс бад ске са ле; ту жба од 27. ма ја про тив кме то ва из се ла Су ши це и Пе тров ца ко ји ни су хте ли се о ску де цу да до в е д у на пе л цо в а њ е; и з в е ш т ај од 9. ју на у ко ме о бав еш т ав а на длеж н у власт да се на род при ли ком са хра њи ва ња не др жи про пи са из Уред бе о гробљи ма; пред лог од 16. ју на да се за бра ни бер бе ри ма да ле че и пу шта ју крв без одо бре ња окру жног фи зи ку са; мол ба од 1. де цем бра да се у Крагу јевац упути једна изучена бабица, пошто има доста приучених које нано - се мно га зла труд ним же на ма (че сти слу ча је ви от ки да ња пло да, што до во ди до сте рил но сти, па чак и смр ти); го ди шњи из ве штај од 31. де цем бра у ко ме и знов а п р едлаже да с е у Краг у јевц у ус т анови у б ож иш т е з а сир омаш не и оне који немају н и ко га да и х бо ле сне по не г у је; п ре п и ска са Попеч итељст вом вну тре њи де ла од до го ди не о по тре би да се укло ни шта ла за ко ње ко ја с е на ла зи у непос р едној бл изин и М и лошеве ц рк ве у Краг ујевц у и з го ди не, бу ду ћи да се ти ме скр на ви ова све ти ња, као и да шта ла ку жи ва здух око цр кве и у са мој цр кви, па је го то во не мо гу ће одр жа ти слу жбу због не сносног смра да. Не ка од по ме ну тих за ла га ња др Мај нер та би ла су успе шна (нпр. ру ше њ е по ме н у т е ш т а ле), док с у д ру г а о с т а л а б е з р а з у ме в а њ а на д ле ж н и х д р жа в н и х ор г а на. 48 Та ко је, да к ле, из гле да ла са н и т е т ска сл и ка Шу ма д и је че - т р де с е т и х г о д и на X I X в е к а, и у њ ој б о р ба д р М ај не р т а з а о с а в р е ме њи в а њ е здрав стве не кул ту ре овог де ла Ср би је. З а р е кон с т ру к ц и ју ж и в о т а д р М ај не р т а, а л и и д ру г и х с рп ск и х ле к а р а т ог а доб а, неп р оцењиву в р едно с т и м ају ко н д у и т л и с т е д р ж а в н и х ле к а р а, ко је су као оба ве зне по че ле да се во де од го ди не, а ко је су за по тре бе Са н и те т ског оде ле н и ја сва ке го д и не са ста в ља л и на чел н и ц и сви х 17 ок ру ж и ја у Србији. 49 И по сле 170 го ди на те ста ре ли сте (до си јеи) пру жа ју нам мно штво д р а г о це н и х по да т а к а о нај в е ћем б р о ју с рп ск и х зд р а в с т в е н и х р а д н и к а и с а - ни тет ском ста њу у зе мљи сре ди ном XIX ве ка. Оне су во ђе не вр ло ис црп но и саве сно, обухва та ју не са мо оп ште ге не ра ли је ле ка ра, односно њихову про - ф е си о на л н у би о г р а фи ју (по да ц и о с т ру ч ној сп р е м и, по св е ће но с т и по с л у и п а ц и је нт им а) в е ћ и и нф о рм а ц ије о њихо в и м ц р т а м а л и ч н о с т и и д р у г и м з а н им љи ви м дет а љи ма и з св а ко д нев ног ж и в о т а, у з к рај њу оце н у на че л н и к а окру га. Ме ђу њи ма су са чу ва ни и из ве шта ји о др Мај нер ту за и го ди ну, ко ји нам пру жа ју де та љан увид у ње гов рад у Кра гу јев цу, али и у њ е г ов к а р а к т е р. 50 Док тор Хер ман Ав густ Мај нерт је био ве о ма ин те ре сант на лич ност. Ро ма н т и чар ск и на с т р о јен, испољ ава о је о собе њ ач к у п ри р о д у још по до ла ск у у Ср би ју (то ком бур них де ша ва ња у Алек син цу и Ра жњу), а по том и на ме сту ок ру ж ног фи зи к у с а у К р а г у јев ц у. И а ко п ри л и ч но р ев но с т а н и по ж р т в о в а н у ра ду са па ци јен ти ма иде сваг да и у сва ко вре ме, ни је по ка зи вао ин те- 48 В. Мар ја но вић, З д р а в с т в е н а к ул т у р а К р а г у је в ц а у XIX ве ку, В. С т а н о је в и ћ, Л и ко в и и д е л а и с т а к н у т и х л е к а р а у С р б и ји п р е о с н и в а њ а С р п с ко г ле кар ског дру штва, Тре ба ис та ћи да се у кон ду ит ли ста ма по гре шно на во ди да је др Мај нерт сту пио у срп ску слу жбу го ди не, иа ко је из ње го ве мол бе за при јем у исту (вид. пр ви при лог у тек сту) ја сно да то ни је мо гло би ти пре го ди не.

34 34 С л у ж б е н и и з в е ш т а ј (ко н д у и т л и с т а) м а јо р а Јо в и ц е Ни ко л а је в и ћ а, н а ч е л н и к а Кра гу је вач ког окру га, о др Мај нер ту за го ди ну Кра гу је вац, 2. ја ну ар 1846 (АС, МУД С, 1845, II 21). ре со вање за би ро крат ске оба ве зе окру жног фи зи ку са при ље жно по ја вљују ће се бо ле сти ис пи ту је, но сла бо из ве сти ја о том На чел нич. под но си. Обаве зне о смо д нев не, пе т на е с т о д нев не и т р о ме сеч не ра порт е подносио је ре т ко, и т о по с ле опом ињ ањ а, з б ог чег а је и з азив а о чес т о нег одо в ањ е О к руж ног на чел ства, ко је га је оп ту жи ва ло и за при стра сност. Ма да је на у чио да го во ри с рп ск и је зи к п ри л и ч но до бро, н и је био п ре ви ше за и н т е ре со ва н да са в ла да да га чи та и пи ше. Бу ду ћи да је то био је дан од усло ва за оба вља ње по сла окруж ног фи зи к у с а (3. т ач к а На с т а в л е н и ја), изв еш тајe је на срп ском са чи ња вао ње гов п исар. Пош то у то време у Краг ујевц у н ије било ц и ви лне апо теке (војна је по сто ја ла од го ди не), др Мај нерт је др жао при ват ну (р у чн у) а по т е к у, ко ја је би ла ма ла (са сто ја ла се од 108 си ро ви на, по л у го то вих и гото вих ле кова), 51 а л и н и је и з в еш т ав а о Наче лс т в о да л и даје леков е по п р оп ис аној т а кси. И а ко ве о ма при јат не на ра ви не мо же би ти бо ље, здрав и про сеч не сна ге, био је подлож а н п ићу и р а зкош т ву, ш т о г а је в ер ов а тно ко ш т ало с л а б љ ењ а здра вља, али и изостанка брач ног жи во та и по том ства. Ме ђу тим, упр кос свим ма на ма и по је ди ним не га тив ним оце на ма од стра не На чел ства, др Мај нерт 51 В. Мар ја но вић, З д р а в с т в е н а к ул т у р а К р а г у је в ц а у XIX ве ку, 99.

35 35 је ужи вао зна чај ну по др шку обич ног све та код ко га иде вр ло је до бар и прија тан, а с љу ди ма во об ште до бро жи ви, па су се за то и го ди шњи из ве шта ји на чел ника Окру га за вр ша ва ли ге не рал но по зи тив ним за кључ ком о овом чудном стран цу, бу ду ћи да је био при вр жен и до бар оте че ство љу бац, ко ји саве сно те жи за бла го ста ни је На род ње, иа ко је пре ма сво јим над ре ђе ни ма био св а која к. 52 Све на ве де но из кон ду ит ли сти о др Мај нер ту го во ри нам да је реч о сво је гла вој осо би ко ја ни је тр пе ла ау то ри тет и фор мал но сти, што је, као што смо ви де ли, че сто мо гло ску по да га ко шта, али и осо би са из ра же ном ем па ти јом пре ма па ци јен ту и љубављу према Ср би ји ( упр кос те шким усло - ви ма за рад и скром ној пла ти), 53 ле ка ру ко ји је у јед ном но вом све ту про нашао сво ју бу дућ ност. БЕ О Г РА Д С К И ОК РУ Ж Н И ФИ ЗИ К УС На кон о с а м г од ина п р ов еде н и х у К ра г у јев ц у д р Мај не р т на п у ш т а г ра д на Ле пе н и ц и, по ш т о је 24. ок т о б р а п р о мо ви с а н з а т р е ћег б е о г р а д ског ок ру ж ног фи зик уса (његови п ре тходни ци били су д р Флоријан Би рг и др Па вле Ште кер ), 54 ост варују ћ и та ко сво ју ста ру же љу о поврат к у у Бе о град, док на ње го во ме сто у Кра гу јев цу до ла зи чу ве ни др Јо сиф Пан чић (кра гу је вач ки окру жни фи зи кус ). По ред сва ко днев них управ но - ле к арск и х а кт и внос т и у Беог ра д ском ок руг у, д р Мајне р т је био а кт ива н ч ла н Б е о г р а д ског ч и т а л и ш т а, 55 а го ди не по стао је и члан но во фор ми ра не С т а л не ле к а рске ком исије 56 ко ја је у ж и в а л а в ел ик и у глед у з д р а вс т в ен и м кру го ви ма, а чи је је за ду же ње би ло да ре ша ва про бле ме ко ји су се на го ми лава ли у срп ском са ни те ту, као по сле ди ца ње го ве све ве ће екс пан зи је до но - ше њ е с а н и т е т ск и х п р о п и с а (н п р. зна ча ја н п р о п ис о це н и ле к а р ск и х ус л у г а и з 1856 ), и з д а в а њ е л е к а р с к и х у в е р е њ а и с л и ч н о. 57 П р в у С т а л н у л е к а р с к у ко м и си ју чи н и л и су д р Емери х Л и нденмаје р (п редседн и к), д р А ћ и м Медови ћ 52 В. М и х а и лови ћ, Из и с т о р и је Са н и т е т а у о б н о в ље н ој Ср б и ји о д , ; АС, МУД С, 1845, II Пла та др Мај нер та у Алек си нач ком ка ран ти ну из но си ла је све га 250 та ли ра на год иш њ е м н ив оу ( В. М их аилов и ћ, Из и с т ор и је С а н ит е т а у о б н о в љ е н ој С р б и ји о д , ), а до ла ском на ме сто кра гу је вач ког окру жног фи зи ку са она је по ве ћа на на 300 т а л и р а ( Б. Д и м и т р и је в и ћ, М ај с т о р и з Нем ачке, 29). С т а њ е је д о н е к л е п о б о љ ш а н о г о д и н е, у в о ђ е њ е м к а т е г о р и з а ц и је з а с в е о к р у ж н е ф и з и к у с е п р е м а с т р у ч н о м з в а њу, т р у д у и ве ли чи ни или ва жно сти окру га, по ко јој је др Мај нерт ушао у пр ву кла су фи зи ку са и до био пла ту од 400 та ли ра (В. Мар ја но вић, З д р а в с т в е н а к ул т у р а К р а г у је в ц а у X I X в е к у, ; Б. Д им и т р и је в и ћ, М ај с т о р и з Не м ач ке, 30). И н а ч е, од б р ој н и х мо н е т а ко је с у с е ко р и с т и л е у Ср би ји до уво ђе ња ди на ра (1873), од но сно ње го вог пу шта ња у промет (1875), најзаступље - ни ји су би ли сре бр ни та лир и ба кар ни грош. 54 Љ. А. По по вић, Ше м а т и з а м К н е ж е в и н е С р б и је: , Бе о град 1999, А р х и в С р би је, з би р к а По к л о н и и о т к у п и (АС, ПО), 125: 174, 1848, 19/106. Бе о град ско ч и т а л и ш т е је би ло пр ва јав на чи та о ни ца у об но вље ној Ср би ји, осно ва на го ди не. 56 С. В е љ ко в и ћ, Од С т а л н е л е к а р с ке ко м и с и је д о С т а л н о г с а н и т е т с ко г с а в е т а п р е - да в а ње од р ж а но 24. а п ри ла у ок ви ру обе ле ж а в а њ а 175 г о д и на с рпског ц иви лног и војног с а н и т е т а ( ko.rs/rast ko/de lo/15019). 57 С. В е љ ко в и ћ, С у д с ко м е д и ц и н с к и с л у ч а је в и у и з в е ш т а ји м а о к р у ж н и х л е к а р а К н е - же ви не Ср би је, [ у:] го д и н а с рп с ке ме д и ц и не, Зб о р н и к ра до в а 15. Ст у де н и ч ке а к а де м и је, Бе о град 2011, 104.

36 36 (де ло во ди тељ), и три чла на др Кар ло Бе ло ни, др Хер ман Мај нерт и др Јо ван Ма шин. 58 По след њу де це ни ју жи во та и ра да др Мај нерт је с јед на ким жа ром пос в е т и о п а ц и је н т и м а, н а и л а з е ћ и у Б е о г р а д у, к а о и у К р а г у је в ц у, н а б р ој н е пре пре ке у свом по слу. Као илу стра ти ван при мер про бле ма са ко јим су се су о ча ва л и зд ра в с т ве н и ра дн иц и и и нс т ит уц ије у Србији с ред ином X I X век а, на ве шће мо је дан ин те ре сан тан слу чај др Мај нер та из го ди не. Реч је о су ко бу и з ме ђу д в а с е љ а к а који с е з ав рш ио в а т р е н и м ок р ша јем и ра њ а в а њ ем јед ног од њих. По вре да је би ла то ли ко те шка да је ам пу та ци ја но ге оста ла као је ди но ре ше ње. Др Мај нерт је био спре ман да је из вр ши, али се по но во ја вио п р о б ле м не по с т о ја њ а а де к в а т не п р о с т о ри је и оп р е ме з а т у с ло же н у х и ру р ш к у и н т е р в ен ц и ју, бу д у ћ и да Б е о г р а д у т о в р е ме н и је и ма о ц и ви л н у бол ни цу (она ће по че ти да ра ди тек 1868). Ипак, По пе чи тељ ство вну тре њи де ла је х ит р о р е а г о в а ло, на р е д и в ш и да с е опе ра ц и ја о ба ви у в ој ној б ол н и ц и. А м п у т а ц и ја је успе ш но и з в р ше на, на кон че г а је ус ле д ио јед но ме с еч н и опо - р а в а к с е љ а к а у ис т ој б ол н и ц и. Ме ђу т и м, к а да је на кон опо р а в к а па ц и јен т а в ојна б ол н и ца од По пе ч и т е љ с т в а за тра жи ла 282 гро ша и 36 па ри чар ша ва, ко ли ко је утро ше но на ње го во ле че ње као ци ви ла, иста је убр зо по сла та на суд као је ди ни кри вац за по ме ну те тро шко ве. 59 Иа ко у Бе о гра ду, др Мај нерт је још ду го био осо ба од ве ли ког ути ца ја и зна ча ја з а К р а г у је в а ц. О по ш т о в а њу ко је с у к р а г у је в ачк и г р ађан и о с ећ ал и п р е ма ов ом с т ра н ц у г о в о ри по да т а к да с у т о ком и з б о ра п р в ог к ра г у је в ач ког в а р о ш ког ле к а р а г о д и не оп ш т и н ске в л а с т и од л уч иле да у п ут е по зи в др Мај нер ту да за у зме ову по зи ци ју, упр кос већ при ја вље ном кан ди да ту на кон курс. На њи хо ву жа лост, др Мај нерт је од лу чио да ипак оста не у глав ном г р а д у. 60 Но вин ска умр ли ца др Мај нер та (Срб ске но ви не, бр. 118, 25. ок то бар 1858). Док тор Хер ман Ав густ Мај нерт је умро у Бе о гра ду 17. ок то бра 1858, 61 на кон че г а је био нео п ра в да но ск рај н у т у п ро у ча ва њу ис т о ри је с рп ске ме д и- ц и не. Уп р кос екс цен т ри ч нос т и и конт рове рзн и м догађајима у А лекси нц у, реч је о чо ве ку ко ји је био пр ви кра гу је вач ки и тре ћи бе о град ски окру жни физи к ус, односно једа н од п ион ир а и о рг ан и з а т о р а ц и ви л ног с а н и т е т а Ср би је. Уједно је р еч о п р в ом т р ај но н а с т а њ е ном до с е љ е н и к у и з Че ш к и х з е м а љ а 58 Ка лен дар са ше ма ти змом Кња же ства Ср бие за 1854, Бе о град 1854, В. Ђор ђе вић, Исто ри ја срп ског вој ног са ни те та, књ. 1, , В. Мар ја но вић, З д р а в с т в е н а к ул т у р а К р а г у је в ц а у XIX ве ку, С р б с ке н о в и н е, бр. 118 (25. ок то бар 1858), 453.

37 37 (Бохем ије, Морав ске и Че ш ке Ш ле зи је), од но сно да на ш ње Че ш ке Ре п у бл и ке, 62 ч и ји је р а д о т в о рио в р а т а с рп ског с а н и т е т а м но г и м ле к а ри ма и з по ме н у т и х крајева, ко ји су потом масовније кренули пут Ср би је и ту оста ви ти не из бриси в т р а г Јов а н М аш и н, Јов а н Ва ле нт а, А н т о н и је З а ји че к, Јо сиф Хо ле ц, Едвард Ми хел, Вен це слав Стеј скал, Јо сиф Мар жик, Ја ро слав Ку жељ, Иг њат Фе ликс, Адам Фер ди нанд и мно ги дру ги. 63 Све наведено је више нег о довољно да се име овог зна чај ног здрав стве ног про све ти те ља отрг не од за бо ра ва и да му се по све ти од го ва ра ју ћа па жња. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R HE RR MANN AU GUST ME I NERT, DOC TOR WIT HO UT BOR DERS by N E NA D K A R A M I JA L KO V IĆ The Hi sto ri cal Ar chi ves of Šu ma di ja, K r a g u je va c, S e r bi a SUMMARY: The important historical fact, as under-emphasized as it is, states that during the comprehensive 19th century restoration of Serbia, the most noted doctors, who assisted the establishment and organization of medical services, were from the areas of today s Czech Republic and Slovakia.The first among them was a Czech physician of a German origin, Herrmann August Meinert ( ), whose more than interesting work biography is almost entirely related to Serbia ( ) and which in the best possible way reflects the development of early Serbian Medical Corps and the problems faced by medical workers in setting its foundations. KEYWORDS: doctor Meinert, Serbian Medical Corps, cholera, plague, Aleksinac Quarantine, Belgrade Military Hospital, medical chief of Kragujevac and Belgrade Co unty 62 Те р м и н о м Че ш ке з е м љ е или Зе мље че шке кру не о з н а ч а в а ј у с е н а с л ед н е и с т о р и ј с ке зе мље но си о ца че шке кру не у вре ме сред њо ве ков не са мо стал но сти и под вла шћу ау стриј - с к и х Х а б з бу р г о в а ц а, од н о с н о н а ко н р а с п а д а Ау с т р о у г а р с ке м о н а р х и је ч е ш ке а д м и н и с т р а - т и в н е р е г и је но в о ф о р м и р а н е д р ж а в е Чехос л ов ачке. Ч ин е и х Б охем ија (л ат и нс ко - г е рм а нс к и на зив за Че шку у ужем сми слу ре чи), Мо ра в ск а и Че шка Шле зи ја (по зна та до под име ном Ау стриј ска Шле зи ја). Мо рав ска и Че шка Шле зи ја су го ди не спо је не у Мо рав ско -шле - с к у о б л а с т, а г о д и н е ко м у н и с т и ч ке в л а с т и у к и д а ј у ау т о н о м и ј у ч е ш к и м з е м љ а м а, т ј. о н е п р е с т а ј у д а п о с т о је к а о а д м и н и с т р а т и в н е је д и н и ц е у Че хо с л о в ач кој, ш т о с е од р ж а л о и у с а в р е м е н ој Че ш кој Ре п у б л и ц и. 63 Де таљ ни је о уло зи че шких (и сло вач ких) ле ка ра у раз во ју срп ског санитета : С. Жи - ж и ћ -Б о р ја н и ћ и М. Је р и н и ћ, П р и м е р и п о ш т о в а њ а и од а н о с т и м е ђу н а р о д и м а и њи хо в и м л е к а р и м а ко ји с е н е с м е ј у з а б о р а в и т и, [ у :] г о д и н а с р п с ке м е д и ц и н е, Збо р ник ра до ва 15. С т у д е н и ч ке а к а д е м и је, Б е о г р а д 2 011,

38

39 UDC :929 Jovanović S. 94(497.11) 1892/1897 Оригинални научни рад Д р Б О Р И С М И Л О С А В Љ Е В И Ћ Б а л к а но ло ш к и и н с т и т у т СА Н У, Б е о г р а д, Ср би ја С ЛО Б О Д А Н ЈО ВА НО ВИ Ћ У М И Н И С ТА Р С Т ВУ ИНО СТРА НИХ ДЕ ЛА ( ) 1 [Први део] СА Ж Е ТА К : С ло б о д а н Јо в а нов и ћ, н акон з ав рше тк а с т уд ија и пов р а тк а и з П а ри з а у Б е о г р а д, пе т г о д ин а је р а д ио у М и н и с т а р с т ву и но с т р а н и х де л а Кра љевине Србије. Био је чиновник Просветног одељења (Пропаганде), посеб - ног оде љ е њ а М и н и с т а р с т в а и но с т р а н и х де л а, н а л и к н а оде љ е њ а з а ис т оч не п о с л ов е у с т р ан и м М ин ис т а рс т в им а и н о с т р а н и х д е л а. Н а ко н г о д и н у д а н а р ад а Слоб од а н Јов анови ћ је и менов а н з а а т а ше а По с л а н с т в а у Ц а ри г р а д у, где је н а д и п ло м а т ској д у ж но с т и био з а јед но с а М и х а и лом Г. Р и с т и ће м (1893/9 4). По по в р а т к у у Б е о г р а д по че о је д а с а р а ђу је с а по л и т и ч и м л и с т ом Ред, ко ји је по кре нуо Павле Ма рин ко вић, ина че његов школ ски друг и при ја тељ. У уводни ци ма Реда Јованови ћ је објавио спољно по л и т и ч ке а на л и зе, у ко ји ма је, по ве - з у ју ћ и ч л а н ке и з р а з л и ч и т и х б ри т а н ск и х но ви н а, по к а з а о к ако аус т р оуг а рск а пропаганда припрема европско јавно мње ње за мо гу ћу ин тер вен ци ју у Ср бији. На ове ч ла н ке ре а г о ва ла је до ма ћ а и с т ра на ш т а м па. Сло б о да н Јо ва но ви ћ је (1894) уна пре ђен у се кре та ра 5. кла се и од ре ђен за ше фа Про па ган де и де ло - в о ђу Пр о св е т ног од б о р а, с а в е т о д а в ног т е л а М и н и с т а р с т в а и но с т р а н и х де л а у н а ц и о н а л н и м, п р о св е т н и м и ц р к в е н и м п и т а њи м а с рп ског н а р о д а у С т а р ој С р би ји и М а ке до н и ји. К ЉУ ЧН Е РЕ Ч И: Б а л к а н, Ст а ра Ср би ја, Ма ке до н и ја, ма ке донско п ит ањ е, п р о п а г а н д а УВОД Сло бо дан Јо ва но вић ( ) је ро ђен у Но вом Са ду, где су у то време ж и в е л и њ е г о ви р о д и т е љи Влад и м и р Јов а но ви ћ ( ), по л и т и ч к и ем и г ра н т, л и бе ра л н и и де о лог, је да н од осн и ва ча Ује д и ње не ом ла д и не с рп ске, 1 Ра д је н а п и с а н у о к в и р у п р о је к т а б р М и н и с т а р с т в а п р о с в е т е, н а у ке и т е х н о - л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је.

40 40 бу д у ћ и м и н и с т а р фи н а н сија у в л ад и која је в о д и л а о с ло б о д и л ач ке р а т о в е ( ), п р о фе с ор Ве л и ке ш ко ле, 2 и Је ле на Јо в а но ви ћ, р ођ. Ма ри н ко ви ћ из Но вог Са да. 3 На кон за вр ше не Пр ве бе о г ра д ске г и м на зи је, Сло бо да н Јо вано вић је сту ди рао у ино стран ству ( ). У Же не ви је за вр шио прав ни фа к ул т е т (л и цен ц и јат), на кон че г а је с т у д и р а о по л и т и чке науке у П ариз у. У Ми нистарству иностраних дела Краљевине Ср би је ра дио је пет го ди на ( ), ско ро све вре ме у Про свет ном оде ље њу (зва ном Пропаганда). Јовано - ви ће ва се стра Прав да уда ла се за Ми ха и ла Г. Ри сти ћа ( ), ко ји је та ко ђе ра дио на пословима пропаганде (шеф Пропаганде, конзул и генерални кон зул у Ско пљу и Би то љу, по сла ник у Бу ку ре шту и Ри му, и де ле гат Кра ље ви не СХС у Ме ђу на род ној ду нав ској ко ми си ји у Бра ти сла ви). За в а н р ед ног п р о фе с о ра Пра в ног фа к ул т е т а Ве л и ке ш ко ле на п р ед ме т у Оп ш т е и по се б но д р жа в но п ра во Сло бо да н Јо ва но ви ћ је и за бра н и пос т ав љен г о д и не. 4 Н а Пр а в ном фа к ул т е т у Ве л и ке ш ко ле и Ун и в е р зи т е т у у Б е о - гра ду пре да вао је као ван ред ни, ре дов ни и хо но рар ни про фе сор око че тр де - сет го ди на ( ), 5 са па у за ма у вре ме ра то ва. Био је де кан Прав ног фа к ул т е т а, рек т ор Ун и ве р зи т е т а у Бе о г ра д у и п ред сед н и к Срп ске к ра љев ске ака де м и је. У ба л кан ск и м ра то ви ма и Пр вом све т ском ра т у обављао је д уж ност ше фа Рат ног п р е с би о р а О ба в е ш т ај ног од с е к а Вр хов не ко ма н де ( ), са п р е к и д и ма и з ме ђу ра т о в а. К а о водећ и п ра вн и с т ру чњ а к у чес т вује 6 у ра ду једног од б о р а н а М ир овној конф ер е нц и ји у П ариз у 7 и по том у при пре ми На ц р т а ус т ав а д рж ав е Срба, Хрв ат а и Сло в е на ца (На ц р т ус т а в а струч ног п р а в н и ч ко г с а в е т о д а в н о г р а дн о г т ел а в л ад е ч ији је б и о п р едс едн и к н ије 2 Н ај в а ж н и ји д о г а ђ а ји у В л а д и м и р о в и м ж и в о т у б и л и с у њ е г о в о у ч е ш ћ е у О м л а д и н - ском по кре ту и ње гов ула зак у Вла ду ко ја је во ди ла тур ске ра то ве. И Омла дин ски по крет и т у р ск и ра т о ви би л и с у п лод на ц ионал ис т и чке и део ло г и је, ко јом је це о ја в н и ра д Вла д и м и р ов б и о н а д а х н у т. Ви д. С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ, В л а д и м и р Јо в а н о в и ћ, [ у :] С а б р а н а д е л а 11 (ур. Р. С ам а р џ и ћ и Ж. С т о јк ов и ћ), Б еог р а д : Б И Г З, Ј уг ос л ав иј ап уб л и к, С К З, ( д аљ е: СД). 3 В а с а С т а ји ћ, М а р и н ко в и ћ и, [ у :] Но в о с а д с ке б и о г р а ф и је 3, Но ви Сад 1938, С е с т ра од с т ри ца (д р Ву к а Ма ри н ко ви ћ а, р ек т о ра б е о г ра д ског Л и це ја) Је ле не Јо в а но ви ћ, р ођ. Мари нко ви ћ, Хри с т и на Ма ри н ко ви ћ, се уда ла за Н и ко л у Ха џ и-то м у (26. а в г у с т а / 7. сеп т ем бра 1865), чи јом се стром Со фи јом је био оже њен Јо ван Ри стић. 4 У ука зу пи ше Др жав но пра во. У то вре ме пун на зив пред ме та је Оп ште и по себ но др жав но пра во. У ства ри, реч је о два пред ме та, Оп штем уче њу о др жа ви и Устав ном пра ву Ср би је (сва ки по је дан се ме стар). Вид. чл. 2. Уред ба Прав ног фа кул те та (3/15. ја ну ар 1897), [у:] З б о р н и к з а ко н а и у р е д а б а о Лиц еј у, Вел ико ј ш кол и и Ун ив е рз ит ет у у Б еог р ад у (прир. Дра го љуб Т. Ба ра лић, Бе о град: На уч на књи га, 1967, Сло бо дан Јо ва но вић је по сле пе н зио ни са ња (1940) иза бран за хо но рар ног про фе со ра Прав ног фа кул тета. Вид. Љубица Кандић, Историја Правног факул те та у Бе о граду , књ. 2, том 2, Бе о град, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, 2002, 46, З а п р и к а з и в а њ е д о г а ђ а ја и з п р о ш л о с т и о с и м п е р ф е к т а ко р и с т и с е ( у с р п с ко м је з и к у и у с т р а н и м је з и ц и м а) п р и п о в е д ач к и (и с т о р и ј с к и) п р е з е н т. Уп о т р е б о м п р и п о в е д ач ко г п р е - з е н т а с м а њу је с е опт ер ећ ењ е т е кс т а с т а лн и м п он а в љ а њ е м г л а г о л а је с а м. Ко р и с т е г а С т о ја н Но ва ко вић, Бог дан По по вић, Сло бо дан Јо ва но вић... 7 З а п и с н и ц и с а с е д н и ц а Д е л е г ац иј е К р аљ ев ин е С ХС н а М ир о вн о ј к о нф ер е нц иј и у П а р и з у (п р и р. Б. К р и з м а н, Б. Х р а б а к), Б е о г р а д : И н с т и т у т д р у ш т в е н и х н а у к а, 1960.

41 41 п ри х в а ћен). 8 К а о п р ед с ед н и к Српског к улт у рног к л уба ( ) 9 ушао је у в ла д у а р м и ј ског г е не ра ла Д ушана Си мовић а. Учес т в ов а о је у рад у чет ири вла де, два пу та као пред сед ник и два пу та као пот пред сед ник. 10 На пред лог Сло бо да на Јо ва но ви ћ а, к а о п редседн и к а в ла де ( ), бри г а д н и г е не ра л Д р а г о љу б М и х а и ло ви ћ у н а п р е ђен је у д и ви зи ј ског и а р м и ј ског г е не р а л а и именован за министра војног и на челника Генералштаба. Јовановић је исто - вре ме но оба вљао ду жност председника Мини стар ског са ве та (вла де) и за ступн и к а (з а ме н и к а) м и н и с т р а в ој ног. К р а је м м аја г од ине к р а љ Пет а р II по н у д ио је Јо ва но ви ћу да г а и ме н ује за п редседн ик а в ладе и зас т у пн ик а сви х о с т а л и х м и н и с т а р а, до че г а н и је до ш ло. 11 По с ле р а т а Јо в а но ви ћ је п р ед с едник Ју го сло вен ског на род ног од бо ра у Лон до ну ( ). Пре су дом Војног ве ћ а Вр хов ног су да Федерат и вне На р одне Ре п у бл и ке Ју г о сла ви је о су ђен је на за твор с при нуд ним ра дом у тра ја њу од 20 го ди на, гу би так по ли тич ких и по је д и н и х г р а ђа н ск и х п р а в а у т р а ја њу од де с е т г о д и на, кон фи ск а ц и ју це - ло к у п не и мовине и г убит а к д рж а в љ а нс т в а (15. ју л ). 12 Рех абил ит ов а н је г о д и не. З б ог п р е с уде (конфиск ац ија и мовине) и (к асн ије) рушењ а к у ће Јо ва но ви ћа и Р и с т и ћа у Бе о г ра д у (Си м и на 25), 13 по ро д и ч на би бл и о т е ка и архива (заостав шти на Вла ди ми ра Јо ва но ви ћа, Ми хаила Ристића и Слобо - дана Јо ва но вића до 1941) делом су у н и ш т ене, делом ра спарчане а л и сач уване, 8 На црт је пред ви ђао исто риј ске по кра ји не (не и фе де ра ли зам) и дво дом ни си стем. 9 Б о р и с М и л о с а в љ е в и ћ, П и т а њ е п о к р е т а ч а и о с н и в а ч а С р п с ко г к у л т у р н о г к л у б а, То ко в и и с т о р и је 1 (2012), Б о р и с М и л о с а в љ е в и ћ, Јо в а н о в и ћ е в п о р т р е т Д р а же М и х а и л о в и ћ а, [ у :] С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ, О исто риј ској лич но сти ге не ра ла Ми ха и ло ви ћа (п р и р. Б. М и л о с а в љ е в и ћ), Б е о - град: Фонд Сло бо дан Јо ва но вић, 2012, На са стан ку са Сло бо да ном Јо ва но ви ћем но ви ен гле ски ам ба са дор пре нео је Чер - ч и ло ву по ру к у да к ра љ т р е ба да ода ја в но п ри зна њ е па р т и з а н и ма. Убр з о је о бра з о в а на п р в а в л а д а И в а н а Шу б а ш и ћ а (1. ј у н ). Ви д. С. Јо в а н о в и ћ, П и т а њ е г е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а [написано го ди не, об ја вље но 1976], [у:] С. Јо ва но вић, О и с т о р и ј с кој л ич но с т и ге не ра л а Ми х а и л о в и ћ а, Јо ва но вић је дао ја сну и пре ци зну ана ли зу овог суд ског про це са. Вид. С. Јо ва но вић et al., Оце на о су ђе њу [писмо свет ским ме ди ји ма, 15. јул 1946], Пор ук а (1. ав густ 1955). 13 А р х и в С р п с к е а к а д е м и је н а у к а и у м е тн ос т и (АСАН У ), З аос т а вш т ин а С л об од ан а Јо ва но ви ћа (ЗСЈ ), 14891/2, При ја ва ста на (Сло бо да на Јо ва но ви ћа), по пу нио Вла ди мир Јо ва - но вић (7. ок то бар 1919). Ку ћу (Си ми на 25) ку пио је Вла ди мир Јо ва но вић на име сво је ма лолет не де це од Сто ја на Бо шко ви ћа, ку ма и ко ле ге у вла ди. Уго вор од 1/13. ма ја 1879 (Бе о град), це на ку ће би ла је ду ка та, Ол га Кра сић-мар ја но вић, С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ ( ), к а т а лог и злож б е [д ок у ме н т и и ф о т ог р а фи је], Б ео г р а д: П р а вн и ф ак у лт е т, З ав од з а у џб ен ике, 2009, Све до чан ство, 1/13. мај 1879; Исто риј ски ар хив Бе о гра да (ИАБ), Лич ни фонд Вла дим и р а Јо в а но ви ћ а (ЛФВЈ ), К-1/ II, 5. Ку ћа је ре но ви ра на по сле Пр вог свет ског ра та (1919, 1922), ИАБ ЛФВЈ К-6/VII, 3, Је ле на Јо ва но вић (уну ку) Ан дри ји (Ан дри) М. Ри сти ћу, Бе о град 14. јул У ку ћи су по сле Пр вог свет ског ра та жи ве ли Вла ди мир Јо ва но вић, Је ле на Јо ва но - в и ћ, С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ, М и х а и л о Г. Р и с т и ћ ( ј е д н о в р е м е н а д у ж н о с т и у Б р а т и с л а в и), Прав да и Ан дра Ри стић (сту ди рао и док то ри рао пра ва у Бе о гра ду 1932). Прав да Ри стић је би ла, у ства ри, вла сник ку ће, по што је Сло бо дан Јо ва но вић свој део ку ће усту пио се стри по сле ње не уда је за Ми ха и ла Ри сти ћа (5/17. сеп тем бар 1897). Због то га ку ћа ни је би ла конфи ско ва на (1946). На ме сту ку ће Јо ва но ви ћа да нас се на ла зи Дом здра вља у Си ми ној ули ци у Б е о г р а д у.

42 42 а де лом и з г убљ е не, и л и још у в ек не до с т у п не. 14 И по р од и чна г р о бн и ца Јов а- но ви ћа је пре ко па на, од но сно оту ђе на. 15 Сло б о да н Јов а но ви ћ је о б јав љив а о радове (к њиг е, т екс т ове, п рик азе) и з оп штег уче ња о др жа ви (фи ло зо фи ја по ли ти ке и пра ва), уставног права, опште и на ци о нал не исто ри је, устав не исто ри је, исто ри је по ли тич ке фи ло зо - фи је и т е о ри је, по л и т и ч ке и ф о р м а л не с о ц и о ло г и је, с оц и олог ије р ел иг ије, п р о у ч а в а њ а к њиже в но с т и и к њиже вне и по з о ри ш не к ри т и ке. 16 С а р а ђи в а о је у пол ит и чком л ис т у Ред, к њижевном ча с о п и с у Срп с к и п ре г л е д, Ар х и в у з а п ра в не и д р у ш т в е не н а у ке, По л и т и ц и и б р ој н и м л и с т о ви ма и ча с о п и си ма. Је дан је од осни ва ча и уред ни ка Срп с ког к њи ж е в н ог г л а с н и ка ( ). Јо в а н ов ић ев а б иог р аф ија и з в р ем ен а к а д а је р а д и о у М и н и с т а р с т в у и нос т р ан и х дела ( ) значајна је з а р а зумев ањ е њ ег ов ог пол ит и чког ра да и по ли тич ких гле ди шта. Јо ва но вић је, као и Јо ван Ри стић и Сто јан Нов а ко ви ћ п р е њ е г а, у по је д и н и м с л у ча је ви ма био св е док, у че сн и к до г а ђа ја и ис т о ри чар. Ње г о ви ме мо ар ск и за п и си, са ч у ва на п и сма и док у мент и су ва жа н и з в о р з а ис т р а ж и в а њ е по л и т и ке К р а љ е ви не Ср би је п р е ма С т а р ој Ср би ји и 14 Ку ћ а је б и л а о ш т е ћ е н а у б о м б а р д о в а њу Б е о г р а д а з а в р е м е П р в о г с в е т с ко г р а т а, к а - да је и опљач ка на. Део би бли о те ке је ипак са чу ван. АСА НУ, ЗСЈ, 14891/13, Вла ди мир и Јеле на Јо ва но вић Сло бо да ну Јо ва но ви ћу, Вр њач ка ба ња, 19. де цем бар / 1. ја ну ар У п о р о д и ч н ој б и б л и о т е ц и в е р о в а т н о с у н е к а д а б и л е и к њи г е и п р е в о д и (с а н е м ач ко г) п р а д е д е С л о б о д ан а Јов ан о в и ћ а, Ко н с т а н т и н а М а р и н ко в и ћ а, н о в о с а д с ко г с в е ш т е н и к а (о б ј а в љ е н и п оч е т ко м X I X в ек а), д р В ук а М ар и нков ић а, р е кт ор а Л иц еја, и д р Д и м ит р ија М а т ић а, б р а т а од т е т ке Вл а д и м и р а Јо в а но в и ћ а. С ач ув а н је поп и с 77 к њи г а Вл а д и м и р а Јо в а но в и ћ а и з го ди не (са це на ма у чар шиј ским гро ше ви ма). ИАБ, ЛФВЈ, К-1/II, 6, В. Јо ва но вић, Мо је књи ге ( ), 25. фе бру а ра у Хо хен кај му. Са чу ва но је све до чан ство Ле по са ве Бе ле Пав л о в и ћ о п о с т у п а њу с а к њи г а м а и л и ч н о м а р х и в о м С л о б о д а н а Јо в а н о в и ћ а п о с л е д о н о ш е њ а пре су де: Ушла сам у ку ћу и та да сам ви де ла да су у ку ћи још три чо ве ка ко ји су пре ту ра ли п о с т в а р и м а у ја к а С л о б о д а н а. Њи х д в ој ц а с у б и л и у к у ћ и л и с т а ј у ћ и п о к њи г а м а и с п и с и м а и пре ту ра ју ћи све што је има ло ве зе са уј ка Сло бо да ном [...] из но си ли их до про зо ра пре ма дво ри шту, док је онај тре ћи ко ји је био у дво ри шту све то уни шта вао. Со ба уј ка Сло бо да на је би ла до ули це а они ни су хте ли да се ви ди шта ра де па су ства ри ба ца ли кроз дру гу со бу чи ји про зор је био окре нут ка дво ри шту. Не ка до ку мен та и ства ри су са чу ва не и ка сни је да ване рођац има на ч ување. Пра вда Р ис т и ћ је Лепоса ви Бе л и Па в ло ви ћ да ла јед н у к њи г у и сат д а и х од не с е Сло б о д а н у Јо в а но ви ћу к а д бу де п у т о в а л а у Лон дон. Ви д. Же л и м и р М а р ко ви ћ, Сло б од а н Јов анови ћ у с ећ ањим а Лепос ав е Б еле С т. П а в ло ви ћ К њи ж е в н е н о в и н е ( ), Део за о став шти не из ку ће Јо ва но ви ћа и Ри сти ћа чу ва се у Ар хи ву САНУ (Успо ме не Владимира Јовановића, Заоставшти на Сло бо да на Јо ва но ви ћа, За о став штина Ми ха и ла Г. Ри сти ћа), а део у Исто риј ском ар хи ву Бе о гра да у Лич ном фон ду Вла ди ми ра Јо ва но ви ћа (ИАБ, ЛФВЈ), а део код срод ни ка Јо ва но ви ћа и Ри сти ћа. Вид. Ми ле Ста нић, З аос т а вш т ин а М их аил а Г. Р ис т ић а у А рх иву САН У у Б е о г р а д у, Ар х и в с к а г р а ђ а к а о и з в о р за историју, Међу на род ни на уч ни скуп, мај 2000, Бе о град, ; О. Кра сић-мар јано вић, Слободан Јовановић ( ), каталог изло жбе [док у мен т и и фо то г ра фи је са из ложбе], Б е о г р а д : П р а в н и ф а к у л т е т, З а в од з а у џб ен ик е, Д о с а д а н и ј е д а н д е о Јо в а н о в и ћ е в е о с т а в ш т и н е н и је п р о н а ђ е н у Б е з б ед н о с н о - и н ф о р м а т и в н ој а г е н ц и ји Ре п у б л и ке С р б и је. 15 На ме с т у где је би ла г р о б н и ца Јо в а но ви ћ а с а да с е на ла зи д ру г а г р о б н и ца. У еви денц и ји са хра ње н и х бе о г ра д ског Но вог г робља нема и мена Влад им ира Јо вано ви ћа. Н ије, ме ђут и м, рет кост да ни су за пи са на име на лич но сти ко је су пр ве са хра ње не у сво јим гроб ни ца ма. Влади мир Јо ва но вић је са хра њен на бе о град ском Но вом гро бљу у 3. пар це ли у гроб ни ци бр. 79 (3. ре да). ЛФВЈ, К-1/I, 13, В л а д и м и р Јо в а н о в и ћ По с л ед њ а же љ а ; Же љ а и н а р ед б а о н а ч и - ну са хра не, 27. мај и до ку мен та ве за на за са хра ну (ра чу ни, при зна ни це и др.). 16 До бри ло Ара ни то вић, Би бли о гра фи ја Сло бо да на Јо ва но ви ћа, Бе о град: Фонд Слобо дан Јо ва но вић, 2010.

43 43 Ма ке до ни ји кра јем XIX ве ка. Јо ва но ви ће ви ра до ви, због поузданости, коришће ња ар хив ске гра ђе и из во ра (ме ђу ко ји ма има да нас не до ступ них), проблем ског п ри с т у па и у гла в ном не п ре ва зи ђе н и х оце на по л и т и ч к и х си т у а ц и ја и њихови х актера, п ред ста вља ју ве о ма си г у ран осло нац за да ља ис т ра ж и ва ња, што ни је чест слу чај. 17 * * * Д ржавн и п итомц и Краљевине Србије би л и су у оба ве зи да по за вр ше т к у с т у д и ја у и но с т р а н с т ву у д р ж а в ној с л у ж би п р о в е д у в р е ме јед на ко в р е ме н у п ри ма њ а с т ипен д и је. 18 По што је на Прав ном фа кул те ту Уни вер зи те та у Жене ви положио ли цен ци јат ске ис пи те и до био на у ч ни сте пен ли цен ци ја та (1890), 19 Сло б о да н Јо в ано ви ћ на ред н и х г о д и н у да на (1890/1891) п р овод и у Паризу, где с т у д и р а н а Ш ко л и по л и т и ч к и х н аук а ( É c ole l ib r e d e s s cie nc e s p ol it iq ue s) Сло бо дан Јо ва но вић због сти ла не на ру ша ва по у зда ност и објек тив ност. Јо ва но ви ће - ве оце не л и ч но с т и нај че ш ће су са гла сне са са ч у в а н и м оце на ма ис т и х л и чнос т и, које су и мал и Сто јан Но ва ко вић, Ми ха и ло Г. Ри стић, Јо ван М. Јо ва но вић, Бог дан По по вић... Јо ва но вић да је и з р а з в е ћ по зн а т ом м и ш љ е њу о поје д и н и м л и чнос т и м а ко је ви си у в а з д у х у б е о г р а д ског дру штва у јед но вре ме ка да су се сви зна ли (и то не са мо из слич них дру штве них кру го ва). По г ре ш но је у ч итават и у Јовановићеве оцене л и чне емоц ије, осветољубивос т и бу рне реа кц ије, ко је с у у к ру г у њ е г о ви х п ри ја т е љ а п р е зи ра не к а о т и п и ч не ско р о је ви ћ ке о с о би не не до с т ој не џен тлмен та ко ји мо ра да об у зда ва осе ћа ња и са пу ном све шћу о сво јим мо гу ћим пред ра су дам а, т е ж и не п р и с т р а сно с т и и о бје кт и вно с т и у оцен а м а в р ед но с т и д р ж а в н и ч ког, н а у ч ног и у ме т н и ч ког до п ри но с а и к а р а к т е р н и х о с о би н а л и ч но с т и ис т а к н у т и х у по л и т и ц и, н а у ц и и у ме т но с т и. И з в е сн у по т е ш ко ћу нес у м њив о п р едс т ав љ а ју п р ед у с ло ви ко је т р е ба да ис п у н и т у м ач Јов ановићев ог т е кс т а, к а о ш т о с у одг о в о р ајућ и с т е пе н, а л и и ш и ри н а о б р а з о в а њ а и к ул т у р е ( к њи жев но в а с п и т а њ е, по зна в а њ е к њи жев но с т и и ис т о ри је на с т ра н и м је зи ц и ма), уве жба ност у ло гич ком ми шље њу и из бе га ва њу (не)намерних логичких грешака (софистерије) и, на ра в но, моћ расуђив ањ а. Пор ед фа к т о г рафије не опходно је познав ат и, односно о с ећ ат и д у х в р е ме н а и д руш т в о Јо в а но ви ће в ог до б а и по зн а в а т и је зи к њ ег ов ог д руш т в еног к руг а, ко ји је в е о ма ра з л и ч и т од с о ц и ја л и с т и ч ког и по с т с о ц и ја л и с т и ч ког је зи к а, з б ог че г а по с т о ји по тре ба и за пре во ђе њем ње го вог тек ста. Је ди но се та ко мо же из бе ћи јед но стра но ин тер - пре ти ра ње Јо ва но ви ће вог тек ста као ле пе књи жев но сти и на ив но уно ше ње да на шњих и личн и х п р едр ас уда у т у ма че њ е с т а в о в а ко је и з но си. Н а в од на в е л и к а о т к ри ћ а Јо в а но ви ће ви х г ре ша к а, г о т о во ре дов но су не т ач на и л и ма к ар п ро бле ма т и ч на, а л и мо г у по сл у ж и т и к а о до бар л а к м ус п а п и р з а оцен у с ам и х к рит ич а р а. Чес т о у о бл а с т и м а ко ји м а с е ба вио не м а но ви х квалита тив них оцена (у пост марк си стич ко вре ме), већ са мо кван титивних допуна (или евенту ал но про ме на угла по сма тра ња), ко је су че сто са свим у скла ду са оце на ма ко је је он већ дао. Ви д. Б о р и с М ил ос а в љ е в и ћ, Б о г д а н По п о в и ћ. Ку л т у р н и о б р а з а ц, к њи же в н о в а с п и т а њ е и д р у ш т в е н а к р и т и к а ( Те о р и ја с ко р о је в и ћ а), К њи ж е в н а и с т о р и ја 153 (2014), А р х и в С р б ије (АС ), М и н и с т а рс т в о п р ос в ет е и ц р к в е н и х п о с л о в а ( М Пс), П р о с в е т н о оде ље ње (АС, МПс П), 1890, XXVI, 100, Пра ви ла за др жав ног пи том ца. 19 АС, МПс П, 1890, XXIX, 21; ИАБ, ЛФВЈ, К-6/VII, 6, Је ле на Јо ва но вић (мај ци) Алексан дри Ма рин ко вић, Же не ва, 20. април Не зна мо о ко јем ка лен да ру је реч у пи сму по што су Јо ва но ви ћи та да жи ве ли у Же не ви. 20 С т у д и је п р а в а и по л и т и ч к и х н а у к а н и с у и д е н т и ч н е д а н а ш њи м с т у д и ја м а. П р о г р а м с т уд ија и сп и с а к с т уден ат а (189 0/91) с а п ариск и м а д р е с а м а н а л а зи с е у: A r ch i ve s d e s S ci e n c e s Po, Éco le li bre des sci en ces po li ti qu es, ку ти је 1 SP 3; 1 SP 13a. Две Јо ва но ви ће ве мол бе за стип е н д и р а њ е с т у д и ј а п о л и т и ч к и х н а у к а у П а р и з у м и н и с т а р п р о с в ет е и ц рк в ен и х п ос л ов а (Ан дра Ни ко лић) ни је одо брио. АС, МПс П, 1890, X X I X, 21, С ло б о д а н Јо в а но в и ћ м и н и с т ру про све те и цр кве них по сло ва Ан дри Ни ко ли ћу, Же не ва, 5/17. јул 1890; С. Јо ва но вић А. Нико ли ћу, Бе о град, 22. ок то бар / 3. но вем бар 1890; АС, МПс П, 1891, XXXI II, 96, С. Јо ва но вић А. Ни ко ли ћу, Бе о град, 26. сеп тем бар / 8. ок то бар 1891.

44 44 Од пе т го д и на п ро ве де н и х на с т уд ијама у и нос т ранс т ву, с т ипенд ију је п римао ма ње од го ди ну и по да на. 21 Као др жав ни пи то мац био је ду жан да при хва ти др жав ну слу жбу ко ја му се дâ са мо гу ћим об зи ром на на у ке ко је је учио. 22 Јо ва нови ћ у п и см у м и н и с т ру п ро све те и ц р к ве н и х по слова (А нд ри Н икол ићу) предлаже да буде препоручен министру иностраних де ла (Михаи лу Кр. Ђор - ђе ви ћу), јер би, с об зи ром на сво је сту ди је, у ди пло мат ској стру ци мо гао свој д у г д р жа ви нај бо ље од у ж и т и. 23 На по ми ње да, ако ни је мо гу ће да сту пи у ди пло мат ску слу жбу, мо же као прав ник да слу жи и у суд ској стру ци. 24 Че ти ри и по ме се ца ка сни је (14/26. мар та 1892) 25 пос т ав љ ен је з а п ис ара 2. к лa се Пр во с т е пе ног су да Ок ру г а по д у на в ског у Бе о г ра д у. 26 Да би се раз у- ме ле окол но сти у вре ме Јо ва но ви ће вог по врат ка у Бе о град из Па ри за, про ме - на по л и т и ч к и х околнос т и у нар едном пери о д у, к а о и по л и т и ч ке, по р о д и ч не и дру штве не при ли ке у вре ме ка да је Јо ва но вић пре шао из суд ства у Ми нис т а р с т в о и но с т р а н и х де л а, по т р е б но је и ма т и у ви д у по зи т и в но з а ко но да в - с т в о т ог а в р еме на, до г а ђа је ко ји с ле де, к а о и л и ч но с т и ко је у њи ма по с р ед но и не по сред но уче ству ју, а на ла зе се на од го ва ра ју ћим ду жно сти ма у та да - ш њ ој д р ж а в ној х и је р а р х и ји. Не о п ход но је р а з мо т ри т и це л и н у ис т о ри ј ск и х окол но сти, и осим по ли тич ког узе ти у об зир и дру ге аспек те, пре све га соци о ло шке, во де ћи при то ме ра чу на и о про ме на ма у срп ском је зи ку, пре све га у зна че њи ма по је ди них ре чи и пој мо ва. Ук а з о и м е нов ању Јов анов ић а з а п и с а р а 2. к л а с е П р в о с т е п е ног с у д а Окру га по ду нав ског у Бе о гра ду, у име кра ља Алек сан дра I, до не ло је Кра - љев ско на ме сни штво, као вр ши лац кра љев ске устав не вла сти, у ко је је краљ Ми лан име но вао Јо ва на Ристића, свог не ка да шњег на ме сни ка, во ђу ли бе - р а л а, г е не р а л а Ко с т у С т. Пр о т и ћ а (по у зда н и к к р а љ а М и л а на) 27 и г е не р а л а 21 АС, МПс П, 1891, XXXVI II, 82, С. Јо ва но вић А. Ни ко ли ћу, Бе о град, 30. ок то бар / 11. но вем бар 1891; Живорад Стојковић, Слободан Јо ва но вић, , Би о граф ски по да - ци и при ло зи, [у:] СД 12, 732. У овој шко ли сту ди рао је го ди ну да на и Ми ха и ло Г. Ри стић. 22 АС, МПс П, 1890, XXVI, 100, Пра ви ла за др жав ног пи том ца. 23 АС, МПс П, 1891, XXXVI II, 82, С. Јо ва но вић А. Ни ко ли ћу, Бе о град, 30. ок то бар / 11. но вем бар 1891; Ж. Стој ко вић, Сло бо дан Јо ва но вић, , Би о граф ски по да ци и при ло зи, 727, Исто. 25 По ш т о с е С ло б о д а н Јо в а но в и ћ у св оји м р а д ов им а п р ид рж ав а јул ија нс ког к але нд ар а (о с и м у с л у ч а је в и м а од з н а ч а ја з а д о г а ђ а је у с п о љ н ој п о л и т и ц и к а д а н а п о р е д о д а је д а т у м е и з о б а к а ле н д а р а), з б ог л а к ше г п а р а ле л ног ч и т а њ а њ е г о в и х с т у д и ја, у р а д у ћ е би т и у з и м а н а у о б з и р о б а к а ле н д а р а. Та ко с е и зб ег ав ају и г р еш ке д о ко ји х д о л а з и з б ог не п р е ц и з но с т и и л и ко р и ш ћ е њ а и з р а з а ау т о р а ко ји с у с е п р и д р ж а в а л и ј у л и ја н с ко г к а л е н д а р а, п а с е н п р. т в р д и д а је к р а љ А л е к с а н д а р О б р е н о в и ћ ј у н а г о д и н е п о с е т и о с у л т а н а у Ц а р и г р а д у. П р е м а но вом ка лен да ру, ме ђу тим, др жав на по се та ни је би ла са мо у ју ну, већ и у ју лу, ка да су, два су ве ре на има ла ви ше са стан ка у цар ском дво ру, 19. ју на / 1. ју ла, 21. ју на / 3. ју ла, 22. ју на / 4. ју ла. У ју лу је би ла и по се та Васељенскoj па три јар ши ји (19. ју на / 1. ју ла). Да кле, ако се у тек сту стрикт но при др жа ва мо гре го ри јан ских да ту ма, мо ра ли би смо, пре ци зно се из ра жа - ва ју ћи, да ка же мо да је краљ Алек сан дар ју на и ју ла го ди не по се тио сул та на, за разли ку од Сло бо да на Јо ва но ви ћа, ко ји мо же да ка же да је по се та би ла у ју ну јер се у тек сту п р и д р ж а в а т а д а ш њ е г з в а н и ч н о г ( ј ул иј а нс к о г) д р ж а в н о г к а л е н д а р а : К р а љ А л е к с а н д а р по се тио је сул та на у то ку ме се ца ју на Вид. С. Јо ва но вић, Вл а д а, 261. Сло бо дан Јо вано в и ћ и м а н а с ло в е по гл а в љ а ко ји с у неп р ев од ив и н а г ео рг ија нс к и к ал е н д а р, к а о ш т о је н п р. по гла вље под на сло вом Де ве ти ав густ. 26 С р п с ке н о в и н е (д а љ е: СН), 18/30. март С. Јо ва но вић, Де ве ти ав густ, [у:] Вл а д а, 168.

45 45 Јо в а н а Б е л и -М а р ко в и ћ а ( Б а б а -Д у д и ћ). 28 По с т а в љ е њ а с удс к и х ч иновн ик а п р ед л а же, а у к а з п р е ма по т п и с у је и сп р о в о д и у де ло м и н и с т а р п р а в де ( у т о вре ме Гл и г о ри је Ге р ш и ћ). 29 У намесништ ву су би ли ли бе ра ли, у вла ди ра дик а л и, а у опо зи ц и ји на п р ед њ а ц и. Д ру г и на ме сн и к к раљ евског дос т оја нс т в а, г е не р а л Кон с т а н т и н ( Ко с т а) С т. Пр о т и ћ, о т а ц Д р а г у т и н а Пр о т и ћ а, д ру г а Сло б о да на Јо в а но ви ћ а, у м р о је ис т е г о д и не. 30 Д в о ч л а но на ме сн и ш т в о, ко је пре ма Уста ву (чл. 71) от правља посло ве до првог састанка Народне скупштине, уско ро оба ра вла ду Ни ко ле Па ши ћа (по што Ри стић ни је мо гао да се до г о в о ри с а р а д и к а л и ма око и з б о р а т р е ћег на ме сн и к а), 31 а но ву ф о р м и р а ју л и б е р а л и на че л у с а Јо в а ном А в а к у мо ви ћем (9/21. а в г ус т 1892). 32 Отац Слоб о д а н а Јо в а но ви ћ а, Вл а д и м и р Јо в а но ви ћ, ко ји с е по с ле а б д и к а ц и је к р а љ а М и л а н а в р а т ио у з е м љу и к а о (хо но р а р н и) п р о ф е с о р Ве л и ке ш ко ле (189 0) пре да вао На род ну (по ли тич ку) еко но ми ју, у то вре ме је члан Др жав ног са ве - та ( ). 33 Иако се, наравно, не сме ме ша т и ре до след до га ђа ја са њи хо вом у з р оч но -по с ле д и ч ном в е з ом (ло г и ч к а г р е ш к а post hoc er go prop ter hoc), нека да и сам след до га ђа ја мо же да на ве де на ис прав не за кључ ке. С об зи ром на пад ра ди кал ске Па ши ћеве владе и образовање либералске Авакумовиће - ве вла де, отво ри ла се мо гућ ност да Сло бо дан Јо ва но вић (ко ји је ис пу ња вао све пот ребне фор ма л не усло ве т о г а вре ме на) п ре ђе из судс т ва у д ип ломат ију, што му је, су де ћи пре ма пи сму ко је је упу тио ми ни стру про све те, би ла пр ва же ља. Тре ба има ти у ви ду и да се у то вре ме ли бе ра ли и на пред ња ци у чи јим ре до ви ма су пред став ни ци де ла ста ри јих (ви ших) дру штве них сло је ва, суп р о т с т а в љ а ју р а д и к а л ском п р е у зи ма њу в л а с т и ( ). 34 При то ме, не мо ра да зна чи да Јо ва но вић не би и у дру гим окол но сти ма пре шао у Ми ни- 28 К р а љ М ил а н је и м а о п р ав о д а и м ен ује н а м е с н и ке к р а љ е в с ко г д о с т о ја н с т в а. Ви д. чл. 70. Ус т а в а з а К ра ље в и н у Ср б и ј у (1888) у: Ус т а в и и в л а де Кне ж е в и не Ср б и је, К ра ље в и не Ср б и је, К р а ље в ин е С ХС и К р а ље в и н е Ј у г о с л а в и је ( ) (прир. Д. Мр ђе но вић), Бе о град, Но ва књи га, 1988 (да ље: Устав), Вид. чл Ус т а в а (1888), 122. Гли го ри је Гер шић (ли бе рал, по том ра ди кал), био је про фе сор Др жав ног пра ва, Ме ђународног права и Енциклопедије права на Великој шко - ли. Вид. Љу би ца Кан дић, Ис т о р и ја Пр а в н о г ф а к ул т е т а , 1, Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, 1997, Јо в а но ви ћ и с у би л и у п ри ја т е љ ск и м од но си м а с а Пр о т и ћ и м а. АСА Н У, ЗСЈ, 14891/12, В л а д и м и р Јо в а н о в и ћ Је л е н и Јо в а н о в и ћ и д е ц и, Б е о г р а д, 14 / 2 6. м а р т ; АСАН У, З С Ј, 14891/120, Дра гу тин Про тић Сло бо да ну Јо ва но ви ћу, Вис ба ден, 7. сеп тем бар С. Јо ва но вић, Де ве ти ав густ, Вл а д а, , Јо ван Ава ку мо вић је Бе ли-мар ко ви ћев се стрић у другом колену (Ба ба-ду ди ћи). Краљев ско на ме сни штво обо рио је краљ Алек сан дар (1. апри ла 1893), пре ма пла ну кра ља Ми лана. Вид. Сто јан Но ва ко вић, Дв адесе т го д ин а ус т а вн е п ол ит ике у Срб ији , Б еог р а д: Б. Цви ја но вић, 1912, В л а д и м и р Јо в а н о в и ћ, Ус п о м е н е (ур. В. Кре стић), Бе о град: БИГЗ, 1988 (да ље: В. Јов а н о в и ћ, Ус п о м е н е), 480; Љ. Кан дић, Ис т о р и ја Пр а в н о г ф а к ул т е т а, 1, , 414; Устав (1888), чл Н и р а д и к а л и н и с у л и ш е н и л и ч н о с т и и з ов и х в иш и х и с т ар ији х д р уш т в ен и х р ед ов а (нпр. Ан дра Ни ко лић), али је пр ви ути сак ко ји су оста вља ли у то вре ме био ве зан за ра дик а л н о с о ц и ја л и с т и ч ко л е в и ч а р с т в о С в е т о з а р а М а р ко в и ћ а и с е љ ач к у д е м а г о г и ј у ко јо м с у се ве што слу жи ли (чу ве ни гу њац и опа нак ). По до ла ску на власт ви де ло се да ра ди кал на с т р а н к а н и ј е б а ш с а с в и м с е љ ачк а. Јов ан ов и ћ у к а з у ј е н а т р и о с н о в н е г р у п е р а д и к а л с к и х по сла ни ка се о ске га зде, па ла нач ке тр гов це и ва ро шку ин те ли ген ци ју.

46 46 с т ар с т во и но с т ра н и х де ла. 35 У сва ком слу ча ју, са мо де се так да на на кон образ о в а њ а но в е л и б е р а л ске в л а де, Сло б о да н Јо в а но ви ћ је по с т а в љ ен з а п и с а р а 2. кла се Ми ни стар ства ино стра них де ла (20. ав густ / 1. сеп тем бар 1892). 36 Ис т и м у к а з ом и ме но в а н и с у Сло б о да н Јо в а но ви ћ и М а т е ја Б о ш ко ви ћ (в ећ у д ип лом ат ији), синови пол ит и чк и х ис т ом иш љ ен ик а, бл иск и х п ријат ељ а и ку мо ва, Вла ди ми ра Јо ва но ви ћа и Сто ја на Бо шко ви ћа (та да по сла ник у Бук у р е ш т у), не к а д а ш њ е г м и н и с т р а п р о св е т е и ц р к в е н и х пос лов а, и деолог а Ли бе рал не стран ке и про фе со ра Ве ли ке шко ле. 37 У в р ем е к а д а С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ п о ч и њ е д а р а д и у М ин ис т а р с т в у и но с т ран и х дела у вел ико с е вод и п р опаг а н дн и рат ба л к а нск и х д рж а в а, рат огор чен, на жи вот и смрт, без би ра ња сред ста ва, ка ко га опи су је је дан од ше фо ва Про па г а н де М и ха ило Г. Р ис т и ћ. 38 Овај про па ганд ни рат во ди се због р е ша в а њ а ма ке дон ског п и т а њ а, к а о де л а ис т оч ног п и т а њ а. 39 По с ло ви п р о - па ган де би ли су усме ре ни на про стор та да шње бал кан ске Тур ске ко ји се нази вао Ста ром Ср би јом ( Ра ш ка, Ко со во, Ме то х и ја и Скоп ско -тетов ска област) 40 и М а ке до н и јом (Ју ж ном Ср би јом). Гр а н и це о бл а с т и на Б а л к а н у р а з л и ч и т о с е т у м а ч е у р а з л и ч и т и м б а лк а нс к и м д р ж а в а м а (н п р. бу г а р с ко т у м а ч е њ е г р а н и це о бл а с т и М а ке до н и ја д ру г а ч и је је од с рп ског). 41 За Ср бе Ко со во није са мо на зив за област, већ по јам ко ји у кон ти ну и те ту има на ро чит зна чај и з б ог т о г а по л и т и ч к у т еж ин у о којој с е у в ек мора пос е б но в од ит и рач уна. 42 Ст а ра Ср би ја и Ма ке до н и ја би ле су по де љ е не на а д м и н и с т ра т и в не је д и н и це т у р ске д р ж а в е и е п а р х и је Ва с е љ е н ске п а т ри ја р ш и је и Бу г а р ске е г з а р х и је. 35 Мо гао је нпр. да га пре по ру чи Ан дри Ни ко ли ћу Бог дан По по вић по свом по врат ку у Бе о град из Па ри за, где су се Јо ва но вић и По по вић спри ја те љи ли. 36 А р х и в С р б и је, М и н и с т а р с т в о и н ос т р ан и х д е л а, А д м и н и с т р а т и в н о од е љ е њ е (АС, МИ Д А), 1892, 9483; СН, 25. ав густ / 6. сеп тем бар У По ли тич ком оде ље њу Ми ни стар ства (1893) би ла су два се кре та ра 5. кла се, Ми хаило Г. Ри стић и Ма те ја С. Бо шко вић, и је дан пи сар 2. кла се, Сло бо дан Јо ва но вић (по ста вље на ли ца). Вид. Д ржав ни ка лен дар, Д р жа в на ш т а м па ри ја (да ље: Д р жав ни ка лен дар), Бе о г ра д По дат ке о Ма те ји Бо шко ви ћу као кон зу лу у Ско пљу вид. у: Ми лош Ја го дић, Срп ске че те у М а ке д о н и ји г о д и н е, [ у :] Устан ци и по бу не Ср ба у Тур ској у XI X в е к у, збор ник ра до ва (по во дом 170 го ди на од из би ја ња Ни шке бу не) (ур. Р. Ви де но вић), Фи ло зоф ски фа - кул тет Ниш 2012, 113, фн. 11, М и х а и ло Р ис т и ћ, И з ве ш т ај о пос ловима п р о па г а н де од г о д и не до на ш и х да на [1893], пре пис од 29. ав гу ста 1903, [у:] Би ља на Ву че тић, На ша ствар у Осман ском цар ству, Бе о град: Исто риј ски ин сти тут, 2012 (да ље: М. Ри стић, Из ве штај [1893] ), Вид. ви ше у: Јо ван М. Јо ва но вић, Ј у ж н а С р б и ја о д к р а ја X V I I I в е к а д о о с л о б о ђ е њ а, Бе о град: Г. Кон, Н а з и в и о б л а с т и ко ји с у с л е д и л и н а ко н с т а р и је г т е р м и н а с р п с ке з е м љ е (С. Но в а - ко в и ћ), к а о и њи хо в е г р а н и ц е у н у т а р а д м и н и с т р а т и в н и х г р а н и ц а т у р с ке д рж ав е, з ас е б н а с у т е м а ко ја и м а д у г у п р ед и с т ор иј у. С а м п оја м С т а р е С р б и је н и је б и о ја с н и је од р е ђ е н д о д р у г е п о л о в и н е XIX ве ка. Вид. Сла вен ко Тер зић, С т а р а С р б и ја, д р а м а је д н е ц и в и л и з а ц и је ( X I X X X в е к). Ра ш к а, Ко с о в о и Ме т о х и ја, С ко п с ко - т е т о в с к а о б л а с т, Н. Сад, Бе о град 2012 (д а љ е: С т а р а С р б и ја), Ра з л и ч и т о с е т у м а ч е о б л а с т и и р а з л и ч и т е с у г рч ке, бу г а р с ке и с р п с ке п р е т е н з и је. Гр ци су и Ско пље сма тра ли сво јим гра дом. Вид. Ј. М. Јо ва но вић, Но ва ко вић у ди пло ма ти ји, [у:] Сп о м е н и ц а С т о ја н а Но в а ко в и ћ а, Бе о град 1922, По што је ово ви ше не го по зна то, навешћемо само један пример. Није без разлога прил и ко м о с л о б о ђ е њ а С т а р е С р б и је и М а ке д о н и је (1912), д а к л е п о с т и з а њ а к р ај њ е г ц и љ а с в и х а к т и в н о с т и п р о п а г а н д н е д е л а т н о с т и и ч е т н и ч ке а к ц и је, н а р а т н ој м е д а љи ко ј у с у д о б и л и уче сни ци Пр вог бал кан ског ра та упи са но Осве ће но Ко со во.

47 47 А д м и н и с т р ат и вн е јед ин и ц е м е њ а ј у с е п р ем а п р оц ен ам а т у рс ке д рж а вн е в ла с т и о њихов ој цел исходнос т и. 43 Епа рх ије п ра в о с ла в не ц р к в е и ма ју ис т о - ри јско пор ек ло, а л и с е уск ла ђу ју и са но ви м д р ж а в н и м и а д м и н и с т ра т и в н и м г р а н и ца ма. Де ло ви епа р х и ја с а с е д и ш т ем н а под ру ч ју Б о сне и Хе р це г о ви не (Са ра јев ска и Мо стар ска епар хи ја) оста ли су нпр. из ван про сто ра ко ји је запо се ла Ау стро у гар ска (што је пи та ње ко је је ду го ре ша ва но). 44 Да би с е р а з у ме л а по л и т и к а К р а љ е ви не Ср би је п р е ма С т а р ој Ср би ји и Ма ке до ни ји, тре ба има ти у виду да је срп ска политичко -пропагандна акција на про сто ру та да шње (бал кан ске) Тур ске (са ци љем ко нач ног осло бо ђе ња и ује ди ње ња срп ског на ро да), на кон успе шног по чет ка, има ла дуг, ско ро де с е т о г о д и ш њи п р е к и д у св ом р а д у ( ), и з а з в а н с рп ско - т у р ск и м р а т о ви ма ( ). 45 По што је глав ни циљ по ли ти ке кне за Ми ха и ла био рат са Тур ском, 46 ск ло п љ е н и с у спо р а з у м и с а Ц р ном Го р ом, Грч ком, Р у м у- н и јом и Бу г ар ск и м ре во л у ц и о нар н и м од бо ром. 47 Ср би ја је та да има ла мре жу по в е р е н и к а на це лом Б а л к а н у и че т о в о ђе сп р ем не да по к р е н у до б р о в ољ це кад до ђе до ра та за осло бо ђе ње од тур ске вла сти. 48 У вре ме на кон смр ти кне за Ми ха ила, Кне жев ско на ме сни штво осно ва ло је године Просвет - ни од бор за шко ле и учи те ље у Ста рој Ср би ји (ми тро по лит Ми ха и ло, ар хима н д ри т Н и ћ и ф о р Д у ч и ћ, П а н т а Ср ећ ко ви ћ, М и лош М и ло је ви ћ). 49 Три год и не к а сн и је о т в о р е на је При з р ен ск а б о г о с ло ви ја (1871), з а х в а љу ју ћ и С и м и А н д р ејев ић у И г ум ан ов у и р у с ко м п р из р е н с ко м в и ц е ко н з у л у Ја с т р е б о в у ( И в а н Ст е панови ч Яс т р еб ов). 50 Пре срп ско-тур ских ра то ва ( ) турска власт ни је оме та ла осни ва ње срп ских шко ла, ко јих је би ло ско ро се дамде с е т на под ру ч ју Ст а р е Србије и Македон ије. 51 Пос ле рат ов а т у рске в лас т и 43 О а д м и н и с т р а т и в н о ј п о д е л и в и д. у : М и л о ш Ја г о д и ћ, С р п с к о - а лб а нс к и о дн ос и у Ко с о в с ко м в и л а је т у ( ), Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Ре ш е н о је од л у ко м С и н о д а В а с е љ е н с ке п а т р и ја р ш и је о п р и п а ја њу Ра ш ко - п р и з р е н - ској м ит р опол ији. АС, М И Д, Пол и т и чко -п р о св е тно оде љ е њ е ( П П ), 1893, 179, X I I I, пп бр. 307, Пос л а н и к, п у ко вн и к Јев р е м В ел им ир ов и ћ м ин ис т р у и н ос т р ан и х д ел а А нд р и Н икол ић у, 10/22. ок то бра 1893; АС, МИД ПП, 1894, 217, IV, Ј. Ве ли ми ро вић Ђор ђу Си ми ћу, пред седни ку Ми ни стар ског са ве та, ми ни стру ино стра них де ла, 9/21. мар та С. Јов ан ов и ћ, В л а д а, 94. Уп. М. Ри стић, Из ве штај [1893], 38. О од ре ђе њу пој ма Ста ре Ср би је вид. С. Тер зић, С т а р а С р б и ја, С. Јо ва но вић, Дру га вла да Ми ло ша и Ми ха и ла, [у:] СД 3, 347, Исто, 448; Ј. М. Јо ва но вић, Ј у ж н а С р б и ја, С. Јо ва но вић, Дру га вла да Ми ло ша и Ми ха и ла, Ј. М. Јо ва но вић, Но ва ко вић у ди пло ма ти ји, 167; Ју жна Ср би ја, 125; Јо ван Ха џи-васи љ е ви ћ, Пр о с в е т н е и п о л и т и ч ке п р и л и ке у ј у ж н и м с рп с к и м о бл ас т им а у X I X в ек у, Б е ог р а д И. С. Ја стре бов, По д а ц и з а и с т о р иј у с р п с ке ц р кв е. Из п у т н и ч ко г з а п и с н и ка, Б е о г р а д 1879; Ко ста Н. Хри стић (кум Ја стре бо ва), Со лун ске успо ме не ( ) [1922], [у:] Зап ис и с т а р о г Б е о г р а ђ а н и н а, Бе о град: Но лит, 1989 (да ље: З а п и с и), ; Ив а н С т е п а н о в и ч Јас т р е б о в (з б о р н и к р а д о в а), Б еог р а д, П р из р е н: Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т СА Н У, П р и з р е н с к и округ, Оп шти на При зрен, 1997; С. Тер зић, С т а р а С р б и ја, С. Јов ан ов и ћ у к аз уј е н а с п ис ко в е с р пс к и х ш ко л а код Јо в а н а Р и с т и ћ а и М и х а и л а Р и с т и ћ а, ч и ји с п и с а к је п о у з д а н и ји. Н а в о д и д а с е Јо в а н Р и с т и ћ б е з п р о в е р а в а њ а п о с л у ж и о спи ском ко ји је (1874) вла ди под нео ар хи ман дрит Ни ћи фор Ду чић, као пред сед ник са ве то - д а в н ог од б о р а з а м а ке д он с ке с т в ар и. Ви д. С. Јов ан ов и ћ, Вла да, 92. О срп ским шко ла ма вид. и Ј. М. Јо ва но вић, Ј у ж н а С р б и ја, 126.

48 48 про гањају срп ске учи те ље, а срп ске шко ле оста ју са мо се вер но од Шар -плани не. 52 Поче т ком г од ине аус т р оуг а рск и м и н и с т а р фи на н си ја и у п р а в н и к Бо сне и Хер це го ви не ( ) Бен ја мин Ка лај (Béni Kállay de Nagy-Kálló), у на ме ри да скре не па жњу Ср би је са Бо сне, ука зу је на ши ре ње Бу гар ске у Ма ке до ни ји, о че му та да шњи по сла ник у Бе чу Ми лан М. Бо ги ће вић (брат од уја ка оца кра ља Ми ла на) из ве шта ва вла ду. 53 По с ле ов е по ру ке ( у п у ће не к р а љу М и л а н у и п р ед с ед н и к у в л а де М и л у т и н у Га р а ша н и н у) 54 об на вља се с рпск а по л и т и ч ко -п р о св е т на а к ц и ја у Ту р ској. 55 Н а п р ед њ ач к а в ла да М и л у- т и на Га ра ша н и на са с т а в љ а п р о г ра м п р о све т но -к ул т у рног рада под на зивом Уп у т с т во за од р жа ва ње у т и ца ја у Ст а рој Ср би ји и Ма ке до н и ји (1885). 56 Посла ник у Ца ри гра ду Је врем Гру јић по ку ша ва да по стиг не до го вор са Ва сељ ен ском па т ри ја р ш и јом о по с т а в љ а њу с рп ск и х в л а д и к а. 57 Н а р ед не г о д и не з а по с л а н и к а у Ц а ри г р а д у и ме но в а н је С т о ја н Но в а ко ви ћ ( ) с а з а - дат ком да скло пи же ле знич ки, тр го вин ски и кон зу лар ни уго вор са тур ском в ла дом. 58 По с ле ск ла па њ а п рив р емене кон з у ла р не кон в ен ц и је (4/16. с еп т ембар 1886) и усва ја ња Закон а о ус т ројс т в у Мин ис т а рс т в а и но с т ран и х де л а, д и п л о м а т с к и х з а с т у п н и ш т а в а и кон з у л а т а Ср б и је у и н ос т ра нс т в у (1/13. нов е м б а р 1886 ), 59 о т в ар ају с е г ен ер а лн и конз ул ат и у С ко п љу и С ол ун у (21. ја ну ар / 2. фе бру ар 1887) и кон зу ла ти у При шти ни и Би то љу (1889). 60 Пру г а Б е о г р а д С о л у н о т в о р е на је ма ја г о д и не, док је т р г о в ач к а кон в ен ц и ја 52 О оп штој др жав ној по ли ти ци у Ма ке до ни ји у вре ме, пре и то ком Јо ва но ви ће вог ра да у Про свет ном оде ље њу МИД-а вид. С. Јо ва но вић, Вл а д а, ; М их аил о В ојв од и ћ, С р б и ја у м е ђ у н а р о д н и м о д н о с и м а к р а је м XIX и по чет ком XX ве ка, Бе о град Ар х и в Ср би је, М и н и с т а р с т в о и но с т р а н и х де л а, По л и т и ч ко оде љ е њ е (АС, М И Д ПО), , VI, II, 9, Ми лан М. Бо ги ће вић, по сла ник у Бе чу, Ми лу ти ну Га ра ша ни ну, пред седн и к у М и н и с т а р ског с а в е т а и м и н и с т ру и но с т р а н и х де л а, Б е ч 10/22. ф е б ру а р а 1885; АСА Н У, ЗМР, 14243, 4109, С. Јо ва но вић М. Ри сти ћу, Бе о град, март/април [нема датума] Јо ва нов и ћ у п ућује н а ов о Б о г и ћ е в и ћ е в о п и с мо у Вл а д и, 1, 92, фн. 2. Ми ха и ло Ри стић пре но си це ло п и с м о у И з в е ш т а ј у [1893], На ша ствар у Осман ском цар ству, Уп. Ј. М. Јо ва но вић, Но ва ко вић у ди пло ма ти ји, Ј. М. Јо ва но вић, Ј у ж н а С р б и ја, У од н о с и м а и з м е ђу д р ж а в а, а н а р о ч и т о к а д а је р е ч о в е л и к и м с и л а м а, од п о с е б н о г с у з н а ч а ја п о р у ке ко је с е у п у ћу ј у (н а р а з л и ч и т е н а ч и н е и п р е ко п р е н о с и л а ц а од п о в е р е њ а, ч и ји ф о р м а л н и р а н г н и је од з н а ч а ја). По р у ке н и с у ја с н а и д е т а љ н а у п у т с т в а, в е ћ с е од н о с е н а с у ш т и н с к а п о л и т и ч к а п и т а њ а. А к т е р и м а н а н ај в и ш е м д р ж а в н о м в р х у у д а т о м т р е н у т к у су, углав ном, ја сне. По ру ка из Бе ча зна чи да Ср би ја не тре ба да се ба ви Бо сном (у скла ду са Тај ном кон вен ци јом 1881), али да не ће има ти смет њи ако се ан га жу је пре ма ју гу и су протста ви Бу гар ској ак ци ји ко ја је узе ла ве ли ког ма ха. Све ово, на рав но, тре ба узе ти у об зир у ко н т е к с т у ц е л о к у п н е н а п р ед њ ач ке п о л и т и ке и п о л и т и ке к р а љ а М и л а н а. 56 АС, Ф о н д М и л у т и н а Га р а ш а н и н а, б р Ви д. М. В ој в о д и ћ, В л ад им и р К ар и ћ, срп ски кон зул у Ско пљу ( ), Вар дар ски збор ник 1 (1999), 4 (да ље: М. Вој во дић, Влади мир Ка рић ). 57 С. Тер зић, С т а р а С р б и ја, С. Јо ва но вић, Вла да, 93; М. Вој во д и ћ, Кон зу лар на кон вен ц и ја и змеђу Србије и Ту рске ( ), Вар дар ски збор ник 3 (2004), 9 40 (да ље: М. Вој во дић, Кон зу лар на кон вен ци ја ). 59 СН (7/19. но вем бар 1886). Пре ма Уставу (1888) за ко но дав ну власт вр ше краљ и на родно п р ед с т а в н и ш т в о, а и з в р ш н у в ла с т и ма к ра љ. Вр ш и је п р е ко св о ји х од г о в ор н и х м и н и с т а ра ко је п о с т а в љ а и р а з р е ш а в а. П р ем а З акон у (1886 ) п ос а о М ин ис т а рс т в а и н ос т р ан и х д е л а је п о л и т и ч ке и а д м и н и с т р а т и в н е п р и р о д е. 60 Ко н з у л а р н а ко н в е н ц и ја и з м е ђу С р б и је и Т у р с ке з а к љу ч е н а је т е к 29. ф е б р у а р а / 12. мар та Вид. С. Јо ва но вић, Вл а д а, 93; М. Вој во дић, Кон зу лар на кон вен ци ја,

49 49 по т п и с а на и р а т и фи ко в а на јуна ис т е г од и не. 61 У то вре ме се обе ле жа ва петс т о г о д и ш њи ца Ко с ов ске би т ке (1889). 62 С о б зи р ом на п ри л и ке у т у р ској д р ж а ви, о снов но п и т а њ е у де ло к ру г у р а да Пр о па г а н де би ло је ц р к в е но п и т а њ е. Сло б о да н Јо в а но ви ћ Пр о па г а н д у на зи в а и Пр о св е т но -ц р к в е н и м оде љ е њ ем. 63 На род је у то вре ме још чу вао с т а ри р ед, пос т ио и р е дов но од л а зио у ц р к ву, 64 а мо гао је да би ра из ме ђу ли тур ги је на грч ком је зи ку у цр ква ма Ва се љен ске па три јар ши је или на цр квено сло вен ском је зи ку у цр ква ма Бу гар ске ег зар хи је. Васељенска патријар - ш и ја и Бу г а р ск а ег з а р х и ја ( у Ту р ској) з а с т у па ле с у г рч ке, од но сно бу г а р ске и н т е р е с е. 65 Оне су прав но при зна те од стра не тур ске др жа ве (има ју прав ни с у бјек т и ви т е т, п ра в н у спо с о б но с т). Пра в но (зв а н и ч но) п ри зна њ е (d e ju re) не мо ра се по кла па ти са ствар ним ста њем (de fac to), од но сно ка нон ским при знањ е м (з а Ва с е љ е н ск у п а т ри ја р ш и ју Бу г а р ск и е г з а р х а т је ш изм а н ас т ал а и з је р е си е т но фи ле т и зма). 66 По ш т о н и је би ло (по зи т и в но -п р а в но, а н и ц р к в е - но -ка нон ски гле да но) при зна те срп ске цр кве у Тур ској (нпр. Пећке патрија рш ије и л и С рп ског е г з а р х а т а), 67 ни је би ло ни срп ске ру бри ке у тур ским по пи си ма, па ни прав ног при зна ња по сто ја ња Ср ба у Тур ској: Ср би, не мају ћи сво је при зна те цр кве, оста ли су без сво је ру бри ке у тур ским по пи сним к њи г а ма. 68 Под и з г о в о р ом б о р б е з а б о г о с л у же њ е на с ло в ен ском, на с у п р о т 61 М. Вој в о д и ћ, Ра д на з а к љу че њу же ле зн и ч ке и т р г о ви н ске кон в ен ц и је и з ме ђу Ср би је и Тур ске, [у:] С т о ја н Но в а ко в и ћ у с л у ж б и н а ц и о н а л н и х и д р ж а в н и х и н т е р е с а (пр. В. Крестић), Бе о град: СКЗ, 2012 (да ље: М. Вој во дић, С т о ја н Но в а ко в и ћ), С. Тер зић, С т а р а С р б и ја, С. Јо ва но вић, Вл а д а, М и л е С т а н и ћ, Ус пом ен е н а м ит р опо л ит е с ко ји м а с а м р а д ио М и х а и л а Г. Р и с т и ћ а, Ва р д а р с к и з б о р н и к 2 (2003), (да ље: М. Ри стић, Успо ме не на ми тро по ли те ). 65 Ј. М. Јо ва но вић, Ј у ж н а С р б и ја, 16, Ј. М. Јо ва но вић је на зи ва Бу гар ском ши зма тич ком цр квом. Вид. Ј. М. Јо ва но вић, Ј уж н а С рб ија, 65. Под т е рм ин ом ц рк в а може с е п одр а з у м е в а т и ц е л а ц р к в е н а о р г а н и з а ц и ја, део цр кве не ор га ни за ци је (са епи ско пом или без ње га) или са мо ни во па ро хи је (цр ква, ме ђутим, не мо же са мо стал но да де лу је без ба рем три епи ско па). За раз ли ку од др жав но прав но при зна тих цр ка ва, мо же се ре ћи да по сто је оне ко је још ни су при зна те, а de fac to п о с т о је с а ц е л о м у н у т р а ш њ о м о рг ан из ац ијо м н а одг о в ар ај ућ ој т ер ит ор ији, и л и п ос т оје с ам о д ел о м с в о је о р г а н и з а ц и је (н а д е л у т е р и т о р и је) и л и с а м о н а од р е ђ е н и м н и в о и м а с в о је у н у т р а ш њ е хи је ра хи је. За Бу гар ски ег зар хат (de fac to Бу гар ску пра во слав ну цр кву) мо же се ре ћи да правно не по сто ји пре др жав ног ак та ко јим је при знат. То на рав но не зна чи да бу гар ска цр кве на о р г а н и з ац ија н ије пос т ојал а ( у цел ин и и л и у дел у) п р е т р ен у тк а п р а вног п р из н ањ а. З ас е бн а је т е м а к а н о н с ко (ц р к в е н о п р а в н о) п р и з н а њ е, које н а р а в н о м о же а л и и н е м о р а у т и ц а т и н а д р ж а в но п р а в но п р и з н а в а њ е, од нос но по л ит и чк и с т а в који д рж ав а з ауз им а п р ем а одр еђ еној в е р с кој з а јед н и ц и (ц р к в и и д р.). Ц р к в е н е о р г а н и з а ц и о н е је д и н и ц е м о г у, п р и т о м е, и м а т и ве ћи ну или део вер ни ка из на ро да из ко јег ни је све штен ство (це ло или ве ћин ско) свих или с а м о н е к и х р а н г о в а у н у т р а ш њ е х и ј ер а рх иј е. Н а ц рк в ен и м о рг ан из ац ион и м ј ед ин иц ам а В а с е љ е нс ке п ат р ија р ш и је н и ж и м од е п а р х и ја, д а к л е п а р о х и ја м а, и м а с р пс к и х и р ум у нс к и х све штени ка (румунска пропаган да ради са Цин царима, тј. Аро му ни ма у Ма ке до ни ји). Бу гар - ски епи скоп Си не си је, ко ји је до шао у Охрид, ор га ни зо вао је уби ство из за се де све ште ни ка Сто ја на Кр сти ћа, ко ји је био во ђа срп ског жи вља у це лој охрид ској око ли ни. Вид. С. Јо вано вић, Вла да, 95. Но в а ко в и ћ е в а и д е ја је б и л а д а е п и с ко п и (м и т р о п о л и т) с р п с ко г п о р е к л а бу ду на че лу епар хи ја (Ва се љен ске па три јар ши је) у ко ји ма жи ве Ср би. 67 О за ми сли да се осну је Срп ски ег зар хат или об но ви Пећ ка па три јар ши ја вид. С. Јо вано вић, Вл а д а, 342; Ј. М. Јо ва но вић, Но ва ко вић у ди пло ма ти ји, С. Јо ва но вић, Вла да, 9 4; М и л о ш Ја г о д и ћ, Ну ф у с ко п и т а њ е: П р об л е м з в ан и чн о г при зна ва ња срп ске на ци је у Тур ској , Ис т о р и ј с к и ч а с о п и с 57 (2008),

50 50 грч ком је зи ку, бу гар ска стра на је спро во ди ла ак тив ну про па ган ду на из ја - шња ва њу ста но ви штва, пре све га Ср ба, као Бу га ра. 69 Све за ра ће не стра не у бал кан ском про па ганд ном ра ту који тако упеча - тљи во ка рак те ри ше Ми ха и ло Ри стић, има ле су ве ли ке и че сто из ли шне тро - ш ков е. По ја м д рж а вне п р оп аг а нде ш ири је, н ар а вно, од појм а Пр оп аг а н де к а о на зи в а з а јед но оде љ е њ е. 70 Сред ства за рад овог оде ље ња и сред ства за рад срп ских дипломатско -конзуларних пред став ни шта ва у Тур ској опре де - ље на и з бу џе т а М и н и с т ар с т в а и но с т ра н и х де ла, 71 на ра вно, н ису је д ина с редс т в а ко ја с е у по т р е бљ а в а ју з а по с ло в е п р о па г а н де. 72 У вре ме вла де Сто ја на Но в а ко ви ћ а спољ на по л и т и к а је у гл а в ном би л а по св е ће на ма ке дон ском п и- та њу, 73 што зна чи да су по сло ви ко ји ма се ба ви ла Про па ган да би ли нај оп штији по сло ви вла де. Сло бо дан Јо ва но вић ука зу је на тро шко ве у ра ду срп ске и бу гар ске про па ган де: [Владимир Карић] ни је ви део да се та кви по сло ви као про па ган да не во де с ода бра ним ма њи на ма, и да се ту но вац мо ра ра сипа ти као у ра ту му ни ци ја. То је по сао, пи сао му је Но ва ко вић, ко ји се игра à fond s p e r du s. Бу г а ри, с м но г о с т а ри јом и ис к у сн и јом п р о па г а н дом, ж а л и л и су се да има ју ве ли ке из ли шне тро шко ве због аге на та ко ји су то са мо на платном спи ску. 74 П и т а ње ве л и ч и не т ро ш ко ва је п и т а ње п ро це не њи хо ве це л исход но с т и А л е к с а Јо в а н о в и ћ, По с т а н а к е г з а р х и је и Т у р с к а, Р у с и ја и С р б и ја, Ско пље 1936; Љ. А л е к с и ћ -Пе ја ко в и ћ, П р ед г о в о р, [ у :] До к у м е н т и о с п о љ н о ј п о л ит иц и К р аљ е в ин е С рб ије , 2, До д ат а к 1, О рг ан из ац ија С р пс к а о дб р ан а г о д и н е (прир. Љи ља на Алек сић-пе ја ко вић), Бе о град: СА НУ, 2008, Пред и сто ри ју срп ске др жав не про па ган де вид. у: Ј. М. Јо ва но вић, Пла но ви за пропа ган ду , [у:] Ј у ж н а С р б и ја, Ви д. т а б ел е р а с хо д а бу џ е т а С рбије г о д и н е з а М и н и с т а р с т в о и но с т р а н и х де ла, кон зу ла те у Тур ској и за Кре дит за ван ред не тро шко ве и до стој ни је за сту па ње (у окви ру бу џ ет а М ин ис т а рс т в а и н ос т р ан и х д ел а) у : М ил ош Ја г о д и ћ, И з в е ш т ај Б р а н и с л а в а Ну ш и ћ а о пу то ва њу из При шти не у Ска дар го ди не, Ме ш о в и т а г р а ђ а ( M i s c el l a n e a) 31 (2 010), Због то га се не мо гу на осно ву бу џет ских став ки за рад по је ди них др жав них ор га на, ко ји ма су би ли по ве ре ни ови по сло ви, из ве сти по у зда ни за кључ ци о укуп ном ула га њу и тро - ш ко в и м а с р п с ке п о л и т и ке п р е м а С т а р ој С р б и ји и М а ке д о н и ји. К а д а с е в и д е п о с л о в и ко је је обав љ а ла Про паг а н да, ја сно је ко је су све вр с т е т ро ш ко ва мо ра ле би т и пок ри ване. Ви д. сп иса к а к т и в н ос т и у : К л и м е н т Џа м б а з о в с к и, Г р а ђ а з а и с т о р и ј у м а ке д о н с ко г н а р о д а и з А р х и в а Ср би је, 4, 3 ( ), Бе о град 1987 (да ље: Гра ђа ), бр. 260, 261, Бра ни слав Ну шић, п и с а р, г е не р а л у С а в и Гру ји ћу, п р ед с ед н и к у М и н и с т а р ског с а в е т а, Б е о г р а д, 16/28. но в е м б а р 1889; Рас пис С. Гру ји ћа, Бе о град, 20. де цем бар / 1. ја ну ар С. Јо ва но вић, Сто јан Но ва ко вић, В л а д и м и р К а р и ћ и з в е ш т а в а о о р г а н и з о в а н и м г р у п а м а ко је в ук у з а н о с и С рб е и Бу га ре на ма са Бу га ри ма пре те, а Бу га ри ма опет са на ма има слу ча је ва да су исти љу ди узи ма ли и од кон зу ла, и од ми ни стар ства и од дру штва Св. Са ве. Вид. М. Вој во дић, СНВК, , АС, ПсЦ, , пп бр. 47, Из ве штај В. Ка ри ћа у: В. Ка рић С. Но ва ко ви ћу, Скопље, 8/20. фе бру ар 1890; С. Јо ва но вић, Вл а д а, С о б з и р о м н а п р и р о д у п о је д и н и х п о с л о - ва про па ган де ја сно је да су се сред ства ко ја су ко ри шће на за њих мо ра ла из два ја ти и на осно ву дис кре ци о ног пра ва вр ха из вр шне вла сти, као и из ван бу џет ских из во ра. 75 Ср би ја је нпр. од ре ди ла стал ну го ди шњу по моћ Ва се љен ској па три јар ши ји од 200 на по ле о на за бо љи над зор ра да грчких владика у По вар дар ју и Под ри ми љу. Вид. Ј. М. Јо ва - но вић, Ј у ж н а С р б и ја, 9 6. Ра з л ич ит и с у н ач ин и п одм ир ив ањ а т р ош ков а (п р еко д рж а в н и х ор га на, ин сти ту ци ја ко је су имале право да делују у Тур ској, при ват них ли ца). У ли те ра тури с е мо же н а ћ и н п р. д а је б е о г р а д ск и м и л и о не р Го л у б Ја н и ћ, по с ед н и к и р е н т и је р, н а р од н и по сла ник за ва рош Бе о град [погрешно је пи са ти пре зи ме Ја њић (са њ ), јер пре зи ме је Ја нић

51 51 Узи ма ју ћи у об зир ду жи вре мен ски пе ри од, мо же се ви де ти да су се т о ком т р а ја њ а ов ог б а л к а н ског п р о п а г а н д ног р а т а ск л а п а л и и р а с к и д а л и са ве зи, али да је од лу чу ју ћи, на рав но, био ути цај ве ли ких си ла. 76 У по четк у с а мо Ту р ск а и А л ба н ц и, ч и ји с у и н т е р е си не к а да ис т и а не к а да р а з л и ч и- т и, з а п о с т и з ањ е с в о ји х ц и љ е в а м о г у д а ко р и с т е о р у ж а н у с и л у, од н о с н о на си ље, ко јим је на Ко со ву срп ски на род био уби јен у гла ву. 77 Вр е ме ном ба л к а н ск и п р о па г а н д н и р ат п р е р а с т а у о ру ж а н у а к ц и ју, ко ја еп и лог до би ја у ба л к а н ск и м р а т о ви ма. 78 П РО С ВЕТ НО ОД Е ЉЕ ЊЕ ( П РО П А ГА Н Д А) Пред ви ђе но је би ло да с рп ск и м на ц и о на л но -п ро све т н и м ра дом у Ст а рој Ср би ји и Македонији руководи Дру штво Светог Саве (Светомир Николаје - ви ћ, Љу б о м и р Ко в а че ви ћ, М и ла н Ђ. М ил ићеви ћ, арх има нд ри т Ф и рм ил ија н, Сте ван Вла ди слав Ка ћан ски, Ми лој ко Ве се ли но вић...), као што је грчком про - па г а н дом ру ко в о д и ло т ај но д ру ш т в о Си ло г о с, а буг а рском Д руш т в о Св ет ог (са н ), по што се Го лу бов де да, по ре клом из Ма вро ва, од но сно Ла за ро по ља, вла сник ха на у Бе о гра ду пре го ди не, звао Јане] ку по вао за срп ску вла ду пла це ве у Ско пљу на сво је име (имао је тур ско др жа вљан ство). По твр ду ових твр ђе ња мо же мо ви де ти нпр. у то ме што је к у п ио п л а ц з а з ид ањ е с р пс ке п р а в ос л а в н е ц рк в е у С коп љу. Јан и ћ је по тп р едс едн и к с к уп а М а ке д о н а ц а и С т а р о с р б и ја н а ц а у Б е о г р а д у (8/ 2 0. д е ц е м б а р ) и ч л а н Н а п р ед н е с т р а н ке, а к а сн и је о сн и в ач и д о ж и в о т н и п р едс ед н и к С рпске б р а ћ е, фи н а н си је р че т н и ч ке а к ц и је и д р. АС, МИД ПП, 1895, 345; АС, МИД ПП, 1896, 434, Плац у Ско пљу; Лу ка Ла за ре вић, Го луб Ја нић, Ма ли по ме ник, 129. О пред ло зи ма ула га ња сред ста ва, њи хо вом раз ма тра њу и од лук а м а, к а о и п о с р едн и м п о с л о в и м а с в е д о ч а н с т в а с е м о г у н а ћ и у с а ч у в а н и м д о к у м е н т и м а П р о п а г а н д е. Ви д. н п р. р а з м а т р а њ е п и т а њ а н а г р а д е з а к ај м а к а м а в е л е ш ко г ш т о је п и т а њ е о гро бљу у Ку ма но ву рас пра вио ка ко је наш кон зул же лео или оба ве ште ња да се оче ку је да ће ве ле шког кај ма ка ма пот ку пи ти Бу га ри. Вид. АС, МИД ПП, 1894, 523, II, П р о с в е т н и од бор, 12. сед ни ца Про свет ног од бо ра, 20. сеп тем бар / 2. ок то бар 1894; АС, МИД ПП, 1894, 523, I, Про свет ни од бор, 16. сед ни ца Про свет ног од бо ра, 25. ок то бар / 6. но вем бар (присутни Ду чић, Новаковић, Срећко вић, С. Јовановић). У усло ви ма ра да ото ман ске ад ми ни страц и је де ло т вор н и су п у т е ви по л ит ике к неза М и лоша (за којима к аск ају ), које чес т о пом ињу у пи сми ма Сто јан Но ва ко вић и Вла ди мир Ка рић (пла те, на гра де, бак ши ши): Са мо да су још о т к уд Ко џа-м и ло ше в е з о б н и це с т а л и ри ма, ко је је м у д ри Уж и ча н и н с у р ев њи в о ч у в а о да м у се за ова ка по сла на ђу. Вид. Ми ха и ло Вој во дић, Ст оја н Но в а ко в ић и Вла д и м и р Ка р ић (да љ е: СНВК), Бе о град: Клио, 2003, 296, АС, СН, бр. 999, С. Но ва ко вић В. Ка ри ћу, Ца ри град, 12/24. ав густ 1889; АС. По слан ство у Ца ри гра ду (АС, ПсЦ), 1889, II, 101, П. бр. 334, В. Ка рић С. Нова ко ви ћу, Ско пље, 30. но вем бар / 12. де цем бар Вид. број не при ме ре ( да се на ђе до 4000 ди на ра у зла ту [за књиге], у М. Вој во дић, СНВК, 233, 251, 283, 334 и да ље. 76 С. Јо ва но вић, Сто јан Но ва ко вић, [у:] СД 11, 126; АС, МИД ПП, 1892, 502, Проп а г а нд а р им о - к ат о л и ч к а у Но в о п а з а р с ко м с а н џ а к у ; П р о п а г а нд а х рв а тс к а. И зв еш т а ј о р у м у н с кој п р о п а г а н д и в и д. у Гра ђа ( ), бр. 234; АС, МИД ПО, 1889, II, VII, 1276, Пе т а р М а н ој л о в и ћ, б и т о љ с к и в и ц е ко н з у л г е н е р а л у С а в и Гр у ји ћу, п р ед с ед н и к у М и н и с т а р - ског са ве та и ми ни стру ино стра них де ла, Би тољ, 25. сеп тем бар / 7. ок то бар Ра д о ш Љу ш и ћ, И з в е ш т ај С л о б о д а н а Јо в а н о в и ћ а о п о с е т и с р п с к и м ко н з у л а т и м а у Тур ској из го ди не, Ис т о р и ј с к и г л а с н и к 12 (1987), [Архив Ју го сла ви је, Фонд Јо в а н а Јо в а н о в и ћ а П и ж о н а, м ф , С. Јо в а н о в и ћ, И з в е ш т а ј м и н и с т р у и н о с т р а н и х д е л а (189 4)] ( д аљ е: И зв еш т ај С л об од ан а Јов ан о в и ћ а [189 4] ). О н а с и љу и у п а д и м а а л б а н с к и х че та у Ср би ју вид. М. Вој во дић, СНВК, 125. О зло чи ни ма у Ко сов ском ви ла је ту вид. у: М. Ја г о д и ћ, С р п с ко - а л б а н с к и о д н о с и, 184 и да ље. 78 О д р ж а в н ој п о л и т и ц и п р е м а М а ке д о н и ји в и д. С. Јо в а н о в и ћ, Вл а д а, ; М и х а и л о В ој в о д и ћ, С р б и ја у м е ђ у н а р о д н и м о д н о с и м а.

52 52 К и ри л а и Ме т о д и ја. 79 У М и н и с т а р с т ву п р о св е т е и ц р к в е н и х по с ло в а о сно - ва но је Оде ље ње за срп ске шко ле и цр кве ван Ср би је (1887) са за дат ком да одр жа ва ве зу из ме ђу вла де и Дру штва Све тог Са ве, као и да над зи ре рад Д ру ш т в а. 80 На кон отва ра ња срп ских кон зу ла та у Тур ској, по сло ве ове служ б е п р е у зи ма По л и т и ч ко оде љ е њ е М и н и с т а р с т в а и нос т ран и х дела (1889). 81 Вла ди мир Ка рић, прав ник и ге о граф, ко ји је као ста ти сти чар 1. кла се Ми нистарства просвете и црквених послова водио послове Одељења за српске шко - ле и ц р к в е в а н Ср би је, п р е л а зи у М и н и с т а р с т в о и но с т р а н и х де л а, 82 где као се кре тар 1. кла се оба вља исте по сло ве до но вем бра го ди не, ка да пре лази на ду жност кон зу ла у Ге не рал ном кон зу ла ту у Ско пљу ( ). 83 На кон њ е г о в ог од л а ск а, з а по с ло в е п р о па г а н де у По л и т и ч ком оде љ е њу з а д у жен је Бр а н и с л а в Ну ш и ћ, п и с а р, ко ји п р ед с ед н и к а в л а де, г е не р а л а С а ву Гру ји ћ а (16/28. но в ем б р а 1889), и з в е ш т а в а о п р о па г а н д н и м а к т и в но с т и ма и п р ед лaже до но ше ње ре ше ња ко ји м ће се за Про па ган д у уста но ви т и за себ на ар х и ва са п ро то ко лом и н у ме ром П П ( п ро па ган де по вер љи ва н умера ). 84 Да је за себна ар хи ва нео п ход на, ви де ло се на кон Ка ри ће вог пре ла ска на но ву ду жност: Г. Ка рић се слу жио ме мо ри јом, али ето пр ва при ли ка, чим је на пу стио свој сто [отишао у Ско пље за кон зула], по ка за ла је да је ме мо ри ја хр ђа ва ар хи ва. 85 Цир ку ла ром (рас пи сом) Грујић обавешта ва Ца ри град ско по слан ство и конзу ла те у Тур ској о но вом оде ље њу на ко је се од на ред не го ди не пре но си бу џе т са с т а в ке М и н и с т ар с т ва п ро све т е. У ск ла д у са Нуш иће ви м п ред лог ом, 79 Пр ва Основ на п ра в и ла Д ру ш т ва Све т ог Са ве (31. јул / 12. ав густ 1886), као и из ве штаје и гово ре (Сте ван Вла ди слав Ка ћан ск и, Све то ми р Ни ко ла је ви ћ) на п р вом јав ном ск у п у Д ру штва (24. ав густ / 5. сеп тем бар 1886) вид. у: Ми ха и ло Вој во дић, Д р у ш т в о Свет ог Саве, док у ме нт и , Бе о град: Ар хив Ср би је, 1999, Вест о из бо ру упра ве Дру штва Све тог Са ве (24. ав густ / 5. сеп тем бар 1886) вид. у: СН (4/16. сеп тем бар 1886). Уп. С. Јо ва но вић, Вл а да, Т у р с к а в л а д а је з а б р а н и л а з а п о ш љ а в а њ е п и т о м а ц а Д р у ш т в а С в. С а в е к а о у ч и т е љ а у Тур ској, о че му кон зу ли ви ше пу та из ве шта ва ју. 81 СН (12/24. мај 1889); М. Ри стић, Из ве штај [1893], 64, 68; С. Јо ва но вић, Вл а д а, 93, ; М. Вој во дић, Вла ди мир Ка рић, Вл а д и м и р К а р и ћ је п р и п р е м ио у по р ед н и р е ф е р а т о с р п с кој, бу г а р с кој и г рч кој п р о - па ган ди и пред лог о пла ну и ор га ни за ци ји про па ганд не слу жбе за но вог ми ни стра про све - т е С в е т о з а р а М и ло с а в љ е ви ћ а, ко ји је р е ф е р а т р а з мо т рио с а п р ед с ед н иком в л аде, г е нер алом С а в ом Гру ји ћем. К а ри ћ (12/24. а п ри ла 1889) о ба в е ш т а в а Ст о ја на Но в а ко ви ћ а да ће в е р о в ат но п р е ћ и у М и н и с т а р с т в о и н о с т р а н и х д е л а з а с е к р е т а р а, р у ко в о д и о ц а п р о п а г а н д е, д о ч е г а је и до шло но вем бра исте го ди не. Још у апри лу је Ка ри ћу ста вља но у из глед кон зул ство у Со лу ну. Ка рић се на да бу џе ту од бар ди на ра. Вид. М. Вој во дић, СНВК, , АС, СН, бр. 1594, В. Ка рић С. Но ва ко ви ћу, Бе о град, 12/24. апри ла О с т р а т е ш ко м з н а ч а ј у С ко п љ а в и д. И з в е ш т ај С л о б о д а н а Јо в ан ов ић а [189 4], ИГ, Пр ви кон зул у Ско пљу био је Алек са Па чић, а ви це кон зул Пе тар Ма ној ло вић. На редни кон зул био је Ђор ђе По по вић Да ни чар, а на кон ње га Вла ди мир Ка рић, ко ји је по ста вљен за кон зу ла 21. но вем бра / 3. децембра го ди не (ра ни је је већ оти шао у Ско пље). Вид. СН (24. но вем бар / 6. де цем бар 1889); М. Вој во дић, СНВК, 69; Вла ди мир Ка рић, Гра ђа ( ), бр. 260, 261, АС, МИД ПП, 1890, III, 1730, Бра ни слав Ну шић, пи сар, г е нер ал у С ави Грујићу, п р едс едн ик у М ин ис т а рског с а в е т а, Б е о г р а д, 16/28. но в ем б а р 1889; Рас пис С. Гру ји ћа, Бе о град, 20. де цем бар / 1. ја ну ар Апри ла го ди не одр жан је са ста нак (кон фе рен ци ја) кон зу ла из Ско пља, Би то ља и Со лу на са Про свет ним од бо ром и до - не та од лу ка о ра ду у Ста рој Ср би ји и Макeдонији. Вид. Ј. М. Јо ва но вић, Ј у ж н а С р б и ја, Грађа ( ), бр. 260, 261, АС, МИД ПП, 1890, III, 1730, Бранислав Нушић, писар, г е н е р а л у С а в и Гр у ји ћу, п р ед с ед н и к у М и н и с т а р с ко г с а в е т а, Б е о г р а д, 16 / 28. н о в е м б а р 1889; Рас пис С. Гру ји ћа, Бе о град, 20. де цем бар / 1. ја ну ар 1890.

53 53 од кон з у л а т а т р а ж и д а до с т а в е по у з д а не и з в е ш т а је о р ад у с рпск и х ш кол а (20. де цем бар 1889 / 1. jануар 1890). 86 Конз у л а р н а кон ф е р ен ц и ја по св е ће н а ор га ни за ци ји про па ган де одр жа на је 14/26. апри ла го ди не. 87 Да би се ра з у ме ло ме с т о Пр о па г а н де у М и н и с т ар с т ву и но с т ра н и х де ла, по т р е б но је и ма т и у ви д у т а да ш њу ор г а н и з а ц и ју М и н и с т ар с т в а. На че л н и к у М и н и с т а р с т в а не по с р ед но с у би л и по т ч и њ е н и ше ф о ви ( у р а н г у с е к р е т а р а) По л и т и чког и А д м и н и с т р а т и в ног оде љ е њ а. 88 Оде ље ња се де ле на од се ке на ч ијем че л у с у ше ф о ви од с е к а ко је м и н и с т а р по с т а в љ а н а р ед б ом, а ко ји с у т а ко ђе не по с р ед но по т ч и њ е н и на че л н и к у. 89 По л и т и ч ко оде љ е њ е с е де л и на два од се ка, Од сек по ли тич ки (је дан се кре тар као шеф, је дан пи сар и по требан број пре пи си ва ча) и Од сек за прес, а Ад ми ни стра тив но на Од сек за ад мини страцију, Одсек пре во ди лач ки, Од сек за стра ну пре пи ску и Од сек бла гајн и ч к и. Мес т а ш е ф а По л и т и ч ко г од е љ е њ а и ш е ф а Пол ит и чко г одс ек а с у че с т о у п ра ж ње на. 90 У де ло к ру г По л и т и ч ког оде ље ња спа да ју и по л и т и ч к а пи та ња ко ја се ти чу Ср ба на стра ни (чл. 2). Оде ље ње за срп ске шко ле и цр кве в а н Ср би је, ко је је п р е ме ш т е но и з М и н и с т а р с т в а п р о св е т е у М и н и с т а р с т в о иност рани х дела (1889), обра зо ва но је као за себ на је ди ница Полити чког одсека По л и т и ч ког оде љ е њ а М и н и с т а р с т в а и но с т р а н и х де л а. Пр о св е т но оде љ е њ е (од с е к) По л и т и ч ког оде љ ењ а ( Пр осв е тно -ц р к в е но оде љ е њ е, 91 По л и т и ч ко - -п р о св е т но и л и Пр о св е т но -по л и т и ч ко оде љ е њ е, п. п. оде љ е њ е) 92 обич но се 86 Исто. По да ци о шко ла ма се про ве ра ва ју стал но из но ва. Вид. С. Јо ва но вић, Вл а да, П р о г р а м р а д а н а конз ул а рној кон ф е р е нц и ји (1891) ко ји је с а с т а в ио Вл а д и м и р К а р и ћ (пре пис Ми ха и ла Ри сти ћа), и за јед нич ки пред лог кон зу ла из Осман ског цар ства за ор га ни - за ци ју про па ганд ног ра да (пи сао Д. Бо ди, 14/26. апри ла 1891) вид. у: Б. Ву че тић, На ша ствар у Осман ском цар ству, Чл. 1. З а ко н а (1886). Да нас се под се кре та ром Ми ни стар ства ино стра них (спољ них) де ла (по сло ва) под ра зу ме ва (ге не рал ни) се кре тар це лог Ми ни стар ства, док се та да под се - к р е т а р ом М и н и с т а р с т в а под ра з у ме в а о с а мо ра н г с е к р е т а ра (од р е ђене к лас е) у М ин ис т а рс т ву. Н а ч е л н и к М и н и с т а р с т в а б и о је с а м о је д а н, а њ е г о в о з в а њ е од г о в а р а л о б и д а н а ш њи м (о б је - д ињ ен и м) ф у н кц иј ам а з ам ен ик а м ин ис т р а ( д р ж а вн и с ек р ет а р), п ол ит и чко г д ир е кт ор а и г е н е р а л н о г с е к р е т а р а М и н и с т а р с т в а. М и х а и л о Р и с т и ћ и С л о б од а н Јов ан ов и ћ н е о б ил аз е ко н з у л а т е у Т у р с кој у с в ој с т в у с е к р е т а р а М и н и с т а р с т в а, и л и з а т о ш т о с у с е к р е т а р и М и - н и с т а р с т в а (и м а в и ш е с е к р е т а р а р а з л и ч и т и х к л а с а у М и н и с т а рс т в у), в е ћ з ат о ш т о с у и м по в ер ен и (опер ат и вн и) пос лови п р опа г а нде. К ада с е у т о в р еме к аже с ек р ет а р М ин ис т а рс т в а, ми сли се на ранг се кре та ра у Ми ни стар ству (као нпр. по моћ ник на чал ства), за раз ли ку од н п р. с е к р е т а р а од р е ђ е н е к л а с е у п о с л а н с т в у и л и ко н з у л а т у (с е к р е т а р п о с л а н с т в а). К а д а Јо - ва но вић ка же да је био се кре тар г. Но ва ко ви ћа, не зна чи да је по сто ја ло ме сто се кре та ра, већ да је био у ран гу се кре та ра (5. и 4. кла се) ка да му је прет по ста вље ни био Но ва ко вић. Ово је б и л о т а д а ш њ е з н а ч е њ е Јо в а н о в и ћ е в и х р е ч и, и а ко је и з н и з а р а зл ог а, Јов ан ов и ћ d e fa ct o био на месту које би да нас од го ва ра ло по ло жа ју лич ног се кре та ра или ше фа ка би не та (Сто - ја н а Но в а ко в и ћ а). 89 Чл. 4. З а ко н а (1886). 90 Иа ко на спи ско ви ма не ма по ста вље них чи нов ни ка, то не зна чи да ни ко не оба вља ду жно сти из де ло кру га. Вид. Д р ж а в н и к а л е н д а р и ( ). 91 С. Јо ва но вић, Вл а д а, Д а н а с с е у л и т е р а т у р и м о г у н а ћ и р а з л и ч и т и н а з и в и ов о г од е љ е њ а, у г л а в н о м П р о - светно -политичко или Политичко -просветно одељење. У Архиву Србије води се као Поли - т и ч ко - п р о с в е т н о од е љ е њ е. Н а р е ко н с т р у и с а н о м р е г и с т р у з а г о д и н у у А р х и в у С р б и је у п и с а н о ј е, м е ђ у т и м, П р о с в е т н о - п ол ит и чк о од ељ ењ е. М их аил о Р ис т и ћ к ор ис т и т е рм и н од сек, а Сло бо дан Јо ва но вић оде ље ње. Ни де ло вод ни про то кол ни регистар Просветно - - п о л и т и ч ко г од ељ ењ а з а г о д и н у н ис у н ађ ен и у А рх ив и М ин ис т а рс т в а и н ос т р ан и х

54 54 на зи в а ло Пр о па г а н дом. Под п р опаг а ндом с е подр аз уме в а о сис т ем ск и р а д у под с т и ца њу и ш и р е њу и де ја сво је д р ж а ве и у од бра н и од п р о па г а н де д ру г и х др жа ва. Сло бо дан Јо ва но вић и ње го ви са вре ме ни ци реч про па ган да ко ристе у зна че њу др жав не про па ганд не де лат но сти и, исто вре ме но, као на зив за по себ но оде ље ње у Ми ни стар ству ино стра них де ла (про па ганд ним по сло - ви ма се ба ве и они ко ји ни су од ре ђе но вре ме у овом оде ље њу, нпр. по сла ник и кон з у л и у Ту р ској). Реч п р о па г а н да не ма пе јо р а т и в н у ко но т а ц и ју к а к ву је до би л а у Х Х в е к у. Оде љ е њ е н и је о сно в а но з а ко ном и не п ри к а з у је с е у д рж а вн и м к алендарима, где с е и мена ч иновн ик а ов ог одељ ењ а о бјав љују на сп и ск у по с т а в љ е н и х л и ца По л и т и ч ког од с е к а По л и т и ч ког оде љ е њ а. 93 Одеље ње је има ло ви ше ду жно сти и за да та ка: отва ра ње но вих шко ла и одр жа вање ста рих, шко ло ва ње пи то ма ца ро дом из Ста ре Ср би је и Ма ке до ни је, по - с т а в љ а њ е у ч и т е љ а, о р г а н и з о в а њ е р а да При з р ен ске б о г о с ло ви је, по ма г а њ е ц р к а в а и ма на с т и р а, о сн и в а њ е с рп ск и х оп ш т и на, ко ло н и з о в а њ е з а на тл и ја, а н г а жо в а њ е а г е н а т а з а п р оп аг а нд у, о т в ар ањ е т рг ов ачк и х а г ент у р а, р а д с а ш т а м пом и об ја в љи в а ње п у бл и к а ц и ја (с т а ра ње да се п реда ја в но с т и оно ш т о би р а св е тл и ло н а ше и н т е р е с е), ш т а м п а њ е и д ис т ри бу ц и јa с рпск и х к њиг а, отва ра ње књи жа ра и во ђе ње ста ти сти ке (си стем ског пре гле да ра да) про па - г а н де. 94 Јо ван М. Јо ва но вић, ко ји се за Про па ган ду опре де лио у вре ме ка да је Сло бо дан Јо ва но вић био шеф овог оде ље ња, ука зу је да је Про па ган да, као нар оч и т о одељ ењ е М ин ис т арс т в а и нос т ра н и х де ла, би ла на л и к Оде љ е њу з а ис т оч не по сло ве у д ру г и м с т ра н и м М и н и с т ар с т ви ма и но с т ра н и х де ла. Би ла је за д у же на за ш кол ско п и та ње, ц р к ву, оба ве ш тај н у сл у жбу, п у бл и ц и с т и ч к и рад, из у ча ва ња на уч на, чи нов ни штво за ве зе и ван гра нич ни рад. 95 Про свет но оде ље ње је у свом ра ду би ло упу ће но на Про свет ни од бор, с а в е т о д а в но т е ло М и н и с т а р с т в а у н а ц и о н а л н и м, п р осв е тн и м и ц р к в е н и м пи та њи ма срп ског на ро да у Ста рој Ср би ји и Ма ке до ни ји, ко је је (25. ма ја / 6. ју на 1890) осно вао пред сед ник вла де, ге не рал Са ва Гру јић. 96 Јо ван М. Јов а но ви ћ о бра з ла же и деј н у з а м и са о Пр о све т ног од б о ра: О р г а н и з а ц и о н и ра д и кон т р о л а н и с у мо г ућ н и а ко не ма јед но г а с р е д и ш т а и д ис к р е т не ру ке. С а - ста ви ти је дан од бор за про па ган ду, са ве то дав ни ор ган ми ни стров, са ста вити га од ма ло љу ди, нај бо ље од три чо ве ка, ду бљих по гле да и по зна ва ња ства ри. Ми ни стри су се у то вре ме че сто ме ња ли, до ла зи ли љу ди ко ји посло ве про па ган де ни су зна ли, а тај по сао је зах те вао и зна ња и стал но сти и р о до љу бљ а. 97 Од о сн и в а њ а Пр о све т ног од б о ра ње г о ви ч ла но ви су ар х и ма н- д ри т Н и ћ и ф о р Д у ч и ћ, 98 ко ји и ма д в а де с е т о г о д и ш њ е ис к у с т в о у по с ло ви ма про па ган де, и Љу бо мир Ко ва че вић, исто ри чар, ака де мик, ко ји је као ту тор дела која је била од не т а у Б еч (1916) и в ра ће на М и н и с т ар с т ву по сле рат а. Деловодн и п р от окол је р е кон с т ру и с а н на о сно ву с а ч у в а н и х а к а т а, а р е г и с т а р и з ра ђен по с ле с р е ђи в а њ а а р х и в е по но во у твр ђе ним ру бри ка ма (1939/1940). АС, МИД ПП, 1890, Регистар; С. Јо ва но вић, Влада, Вид. Д р ж а в н е к а л е н д а р е ( ). 94 Гра ђа ( ), бр. 260, 261. Уп. Ј. М. Јо ва но вић, Но ва ко вић у ди пло ма ти ји, Исто. 96 Гра ђа (1890), АС, МИД ПП, 1890, 265, пп бр. 714, С. Гру јић, Устрој ство Про свет ног од бо ра при Ми ни стар ству ино стра них де ла, 25. мај / 6. јун Уп. М. Вој во дић, СНВК, Ј. М. Јо ва но вић, Но ва ко вић у ди пло ма ти ји, Ду чић је Јо ва но ви ћа на са стан ци ма опо ми њао да пи ше леп шим ру ко пи сом. У за писни ци ма сед ни ца Од бо ра мо гу се ви де ти ове про ме не у ру ко пи су Сло бо да на Јо ва но ви ћа.

55 55 За д у ж би не Симе И г уманов а с т а лн и ч ла н Од б о ра. 99 Ст а л н и ч ла но ви Од б о ра с у и п р ед с т а вн и ц и М и н и с т а р с т в а, н а че л н и к (и л и њ е г ов з а с т у п н и к), у т о в р е ме М и ло в а н Ђ. М и ло в а но ви ћ, и бл а г ај н и к М и н и с т а р с т в а. 100 Пр ви де ло - в о ђ а Од б о р а б и о је М и х а и л о Г. Р и с т и ћ. 101 И н т е н з и вн ији р а д П р ос в е тн ог од б ор а по к л ап а с е с а в р е ме ном к а д а је Сло б о д а н Јо в анови ћ био делов ођ а Од бо ра и шеф Про па ган де (од 1894). Ми ни стар ство ино стра них де ла би ло је у згра ди у ко јој се на ла зи ло и М ин и с т а р с т в о у н ут р аш њи х дел а, н а мес т у н а ко је м је к а сн и је по д и г н у т а згра да Но вог дво ра у Ули ци кра ља Ми ла на (да нас Пред сед ни штво). 102 Шеф Пр о св е т ног оде љ е њ а и д нев н и ча р де л и л и с у к а н це л а ри ју, у ко јој с у п ри ма - л и и нф о рм ац ије с а т е р е н а од (п л а ће н и х) а г е н а т а, по в ер ен ик а (неп л аћен и х а г е н а т а), п ит ом ац а, у ч ит ељ а и св еш т е н ик а с а Кос ов а и М акедон ије, међу ко ји м а је би ло и не по у зд а н и х а г ен ат а, к а о и експ лоат ат ор а п ат риот изм а (п р о мен љи в ог на ц и о на л ног оп р е де љ е њ а). 103 Сло б о да н Јо в а но ви ћ и Јо в а н М. Јо ва но вић су ове по сло ве оба вља ли као сва ко днев не ду жно сти у Ми ни стар - ству. 104 Про свет но оде ље ње ни је би ло на гла су код ди пло ма та јер се из ње га обич но од ла зи ло у ка кав кон зу лат у Тур ској, а не у ка кво по слан ство на стра ни. 105 У Про па ган ди су за сту пље на два ти па слу жбе ни ка. С јед не стра не пра ви ди пло ма та (тог вре ме на), др жав ни пи то мац, од ли чан ђак из од л и ч не к у ћ е, а с д ру г е, г е не р а ц и ј с к и с т а р и ји и и с к ус н ији, м ис ион а рс к и с т р а с т а н, на ц и о на л н и р а д н и к. Н а ц и о на л ном р а д н и к у на л и к у је с л у ж б е н и к добр о у по знат с а је зи ц и ма, мен т а л и т е т и ма и о би ча ји ма на Б а лк ан у (о би чно ч л а н па т ри о т ског д ру ш т в а р о дом и з М а ке до н и је), а л и нај че ш ће не до в ољ но ш ко ло в а н, не п р о ф е с и о н а л а н, а не р е т ко и не и с п р а в а н у с л у ж би. К а р и ћ пи ше да је дан ни је го то во ни шта чи тао и да не ве ру је да он и уме чи та ти, на шта му Сто јан Но ва ко вић од го ва ра да га је ду го ис ку ство фор ми ра ло 99 М. Вој во дић, СНВК, Исто. 101 П р в а с ед н и ц а П р о с в е т н о г од б о р а, к а д а с у р а з м а т р а н е 2 2 т ач ке, од р ж а н а је 21. ј у н а / 3. ју ла го ди не. АС, МИД ПП, 1890, 265, пп бр. 1425, Про свет ни од бор; М. Ри стић, Из ве штај [1893], Уп. М. Вој во дић, Пу то ва ње Ми ха и ла Г. Ристића по Старој Срби - ји и М а к е д о н и ји г о д и н е, Ва рд а рс к и з б о рн и к 2, (2003), Одр жа не су са мо две сед ни це, пр ва 21. ју на / 3. ју ла го ди не, а дру га убр зо по сле пр ве (не ма да ту ма), на кон че га се Од бор ви ше ни је са ста јао. Вид. М. Ри стић, Из ве штај [1893], Пе д е с е т г о д и н а с у ов д е б и л а с м е ш т е н а м ин ис т а рс т в а. Ви д. К. Н. Х р ис т и ћ, З ап ис и, 271; С. Јо ва но вић, Вла да, 192, фн К а н ц е л а р и ја П р о п а г а н д е б и л а је м а л а с о б а с а с а с т а в љ е н и м с т о л о в и м а, ко ји с у и с - п у њ ав а л и п о л о в ин у с о б е, д о к с у д р у г у п о л о в и н у з а у з и м а л и о р м а н с а а кт им а и д в е с т ол иц е за го сте. На зи ду се на ла зи ла кар та Бал кан ског по лу о стр ва. Са чу ва на је Јо ва но ви ће ва фо - т о г р а фи ја с а ов ом м а пом. К а н цел а р ија с е н а л а з и л а и з ме ђу Б л а г ај н и ч ког оде љ е њ а и А р х и в е: У Про па ган ду је свра ћа ло до ста све та, и то не увек по слу жбе ном по слу, не го на ка ву и раз го вор. Вид. С. Јо ва но вић, Јо ван М. Јо ва но вић, 580; Исти, Сто јан Но ва ко вић, 121; Вл а д а, С. Јо ва но вић, Јо ван М. Јо ва но вић, Упр кос то ме, по по врат ку са сту ди ја у Па ри зу (1896), за ово оде ље ње се опре де љује Јо ван М. Јо ва но вић (Пи жон), ли цен ци јат пра ва, ко ји је по ста вљен (1/13. фе бру а ра 1896) за пи са ра 3. кл., СН (6/18. фе бру ар 1896); С. Јо ва но вић, Јо ван М. Јо ва но вић, 580. Уп. Ди митри је По по вић, Јо ван М. Јо ва но вић, С р п с к и к њи ж е в н и г л а с н и к (да ље: СКГ), LX, 4 (16. јун 1940), 266.

56 56 као опор ту ни сту; бо ље да се ра ди и рђа ви је, са мо да се ра ди, не го да се не ра ди ни ка ко за то што се не мо же по сти ћи иде ал ни рад. 106 Ц А РИ Г РА Д С КО ПО СЛ А Н СТ ВО На кон го ди ну да на пр о ве де них на по сло ви ма пр о па ганде у Министар - ству ино стра них де ла, Сло бо дан Јо ва но вић је упу ћен у Ца ри град ско по сланство. При пре ма ју ћи се за но ву ду жност, од ла зи на раз го вор код Сто ја на Но в а ко ви ћ а, ко ји је у т о в р е ме у Д р ж а в ном с а в е т у, з а јед но с а Вл а д и м и р ом Јо в а но ви ћем (1893). 107 Но ви с а с т а в Ц а ри г р а д ског по с л а н с т в а од р е ђен је т о - ком ју ла и а в г у с т а г о д ине (в лада Лаз ара Док ић а, нек а даш њег к раљевог в а с п и т а ч а). 108 З а по с л а н и к а је по с т а в љ ен (13/25. ју л а 1893) г енер а л ш т а бн и пу ков ник (ка сни је кра љев по ча сни ађу тант и по ча сни ге не рал) Је врем Ве - л и м и р о ви ћ. 109 Ме с ец да на к а сн и је (15/27. а в г у с т а 1893) и менов а н и с у М их а- и ло Г. Р и с т и ћ (сек рет ар 3. к л.), Д им ит рије Чо х а џ и ћ (се к ре т ар 5. к л. з а т у р ск и је зик), ко ји се већ на ла зио у По слан ству, Сло бо дан Јо ва но вић (ата ше у рангу пи са ра 1. кл.) и Вла ди мир Лац ко вић (ата ше у ран гу пи са ра 4. кл.). 110 Истим у к аз ом и менов а н је з а с ек р ет ара 3. к лас е у М и н и с т а р с т ву Св е т и с ла в Си м и ћ (до та да шњи про фе сор Дру ге бе о град ске гим на зи је), ко ји од Ми ха и ла Ри стић а п р е у зи ма по с ло в е п р о па г а н де. М и н и с т а р в ој н и (С а в а Гру ји ћ) је з а но в ог в ојног и з ас л ан и к а и ме но в а о по т п у ков н и к а М и л а н а М и х а и ло ви ћ а, ко ји је г о д и н у да на к а сн и је по с т а в љ ен з а послан и к а у Пе т р о г ра д у (1895). Д ра г о ма н По с л а н с т в а (с е к р е т а р д р а г о ма н 3. к л.), д и п ло ма т а ко ји г о в о ри т у р ск и је зи к и до бро по зна је при ли ке у Тур ској, био је Та ди ја Тер кан (јер мен ског по ре кла) М. В ојв о д и ћ, СНВК, 277, 280, АСА НУ, 8716/9, В. Ка рић С. Но ва ко ви ћу, Бе о град, 26. ав густ / 7. сеп тем бар 1889; Фонд Сто ја на Но ва ко ви ћа (да ље: АС, СН), 1001, С. Но ва ко вић В. Ка ри ћу, Те ра пи ја, 3/15. сеп тем бар Од но си се на Ми лој ка Ве се ли но ви ћа. 107 С. Јо ва но вић, Сто јан Но ва ко вић [1917, 1921], Ла зар До кић је био при ја тељ и ле кар Вла ди ми ра Јо ва но ви ћа. АСА НУ, ЗСЈ, 14891/17, Др Ла зар До кић при ја те љу (не ма име на) Вла ди ми ра Јо ва но ви ћа, Бе о град, 12 /24. ав густ Пр е п уковн ик а Вел им ир овић а пос л ан и к је био г енер а л С ав а Груји ћ, а пос ле Вл ад а н Ђор ђе вић. Уо чи по ста вље ња пу ков ни ка Ве ли ми ро ви ћа, кра љев иза сла ник пу ков ник Ди мит рије Ц и нц а р -М а ркови ћ п рим љ е н је у Ц ариг р ад у с а н ајв ећ и м поч ас т им а (2 /14. ју л 1893). АС, М И Д П П, 1893, 358. Обавеш т ењ е о з ак аз аној п р еда ји Ве л и м и р о ви ће ви х а к р е д и т и в а сул т а н у (16/28. ав густ 1893) вид. у: АС, МИД ПсЦ, 1893, I, 113; СН (8/20. децем бар 1893). Вел им и р ови ћ је р а н и је, п о н а р е ђ е њу в ој н о г м и н и с т р а, г е н е р а л а М и л ој к а Ле ш ја н и н а, к а о в ој н и и з а с л а н и к у Ц а р и г р а д у, о б и ш а о с р п с ке о б л а с т и у Т у р с кој г о д и н е ( у з п о м о ћ р у с к и х ко н з у л а т а). Ви д. м а јо р Јев р е м Вел им ир ови ћ г енер ал у М илојк у Ле шјан ин у, м и н ис т ру в ој ном, И зв еш т ај о п у т о в а њу по Т у р ској ( Ц а ри г р а д, 17/29. с е пт е мб а р 1882), [ у:] Мо м и р С а м а р џ и ћ, И з в е ш т ај м ајо р а Јев р ем а В е л и м и р о в и ћ а о п у т о в а њу п о Т у р с кој г о д ин е [АС, М И Д ПО, 1882, IV, III, пов. бр. 22, Ца ри град, 17/29. сеп тем бар 1882], З б о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а и с т о р и ј у, (2004), АС, МИ Д А, 1893, 145, Указ, 15/27. ав густ 1893; СН (17/29. ав густ 1893); АС, МИД ПсЦ, 1893, I, 133, бр. 8325, Оба ве ште ње о ука зу, 16/28. сеп тем бар, 20. сеп тем бар / 2. ок то бар На име се о бе из Бе о гра да у Ца ри град при мио је 550 ди на ра. АС, МИ Д А, 1894, 2435, бр Та ди ја Тер кан, се кре тар дра го ман 3. кл. (Указ од 26. апри ла / 8. мај 1891, СН 28. април / 10. мај 1891), уна пре ђен је у дра го ма на 1. кл. 26. ју на / 8. ју ла го ди не (СН, 29. јун / 11. јул 1894).

57 57 Ве ли ки део по сла Ца ри град ског по слан ства спа да у де ло круг ра да Пропа г а н де. 112 Поно во је по к ре н у т о п и т а ње де ло ва Мо с т ар ске и Са ра јев ске епар - х и је ко ји с у н акон аус т р оуг а рског з аузим ањ а Б осне и Хе рцег овине (1878) ос т а л и у Ту р ској. 113 Ва ж н и ја ко м у н и ка ц и ја се оба в ља ш и фро ва н и м п и см и ма и де пе ша ма. Ве л и м и р о ви ћ ша љ е ц и р к у л а р с рп ск и м кон з у л а т и ма (20. ок т о - бар / 1. но вем бар 1893) са пи та њем: ко ли ко у под руч ју по ве ре ног вам конзу ла та има (ши фра за: на ших шко ла) ко је 5840 (ра де). 114 Упр кос тзв. За ко ну о про гон ству, краљ Ми лан се (на по зив кра ља Алек сан дра) вра ћа у зе мљу (9/21. ја ну ар 1894), због че га (ра ди кал ска) вла да г е не ра ла С а ве Гру ји ћ а подноси о с т а в к у. 115 Решењ ем новог п р едс едн ик а М и- ни стар ског са ве та и ми ни стра ино стра них де ла Ђор ђа Си ми ћа (вла да од 12/24. ја н у а р а 1894), 116 Сло б о да н Јо в а но ви ћ је (25. ја н у а р а / 6. ф е б ру а р а) по - зван у Ми ни стар ство да би се уве ћао број рад ни ка при Ми ни стар ству, те да би по сло ви ишли што бр же. 117 За ко ном је би ло пред ви ђе но да због по треб е с л уж б е м ин ис т а р мо же на р ед б ом п ри в р е ме но по с ла т и с е к р е т а р е, т у ма че и п и сар е д ип ломатск и х з ас т у пн иш т а в а на с л уж бу у д руг о пос ла нс т во, о си м оно г а у ко ме с у к р а љ е ви м у к аз ом и ме но в ан и, односно д а и х п рив р емено по зо ве у Ми ни стар ство ино стра них де ла. 118 По по врат ку у Бе о град, Сло бо дан Јо ва но вић пи ше (28. фе бру ар / 12. март 1894) Ми ха и лу Ри сти ћу: Код ва ших сам био пре не де љу да на, [ ]. Ре као сам им [...] да вам Ца ри град, у по гле ду здра вља до бро чи ни, али сам им тако ђе и то спо ме нуо, да су вам ве за не ру ке, па да ни сте ус пе ли да да те сво јој па т ри о т ској р а до зна ло с т и оно л и ко ма х а ко л и ко би с т е и мо гл и и м и с л и л и. Кад сам их ви ше упо знао са пла но ви ма о ва шем пре ме шта ју у Ско пље, опа зио 112 АС, МИД ПП, 1893, 179, XI II, пп бр. 305, По сла ник пу ков ник Је врем Ве ли ми ро вић Ан дри Ни ко ли ћу, ми ни стру, 8/20. ок то бар Исто. Ово питање наредне године окончано је од лу ком Си но да Ва се љен ске па три - јар ши је о при па ја њу Ра шко -при зрен ској ми тро по ли ји. АС, МИД ПП, 1894, 217, IV, Ј. Ве лим ир ов и ћ Ђ о р ђу С им ић у, п р едс едн ик у М ин ис т а рс ко г с а в е т а, м и н и с т р у и н о с т р а н и х д е л а, 9/21. март АС, МИД ПП, 1893, 179, X I V, Ј. В е л и м и р о в и ћ д о с т а в љ а п р е п и с ц и р к у л а р а А. Н и - ко ли ћу, ми ни стру ино стра них де ла, 31. ок то бар / 12. но вем бар Из ме ђу оста лих, ко ристе се сле де ће ши фре 1796 (де ца), 4839 (про фе сор), (При зрен ска б о г о с ловија), ( Приш т ин а), (г рчк а п р оп аг а нд а), 2931 ([ Ва с е љ е нск а] п а т р и ја р ш и ја), ( д е н у нц и р а њ е). АС, М И Д П П, 189 2, 191, I I, Д и м и т р и је Б о д и, ко н з у л у Би т о љу, М и х а и л у К р Ђ о р ђ е в и ћу, м и н и с т р у и н о с т р а н и х д е л а, 1/13. м а р т а У А р х и в у С р б и ј е с а ч у в а н ј е р е ч н и к ш и ф а р а. Ви д. М. В ој в о д и ћ, СНВК, 14. В е л и м и р о в и ћ и П а ш и ћ н и с у п о с л а л и н и је д а н и з в е ш т ај од 9/ 21. ја н у а р а (о с т а в к а р а д и к а л с ке Гр у ји ћ е в е в л а - де) до 26. фе бру а ра / 10. мар та го ди не (а Па шић ни ка сни је). Вид. Да ис пра ви мо, СН (1/13. март 1894), 2 (214). 115 С. Јо в а но ви ћ, Вл а д а, 243 и да ље; Или ја Пр жић, Пр ва вла да Ђор ђа С. Си ми ћа, СКГ, 13/1 (16. сеп тем бар 1924), 55 и да ље. 116 С. Јо ва но вић, Вл а д а, У ре ше њу је тра жен Јо ва но ви ћев при ста нак да (из пар ти је за се обе) уместо 550 динара (по т арифи), п рим и с а мо 250 д и на ра. Јо в а но ви ће во ме с т о у Ца ри г ра д у н и је с е по п у њ а в а ло. У М ин и с т а р с т ву где ћ е г. С ло б о д а н р а д и т и, од р е д и ћу к а сн и је ( Ђ. С и м и ћ). С в ој п р и с т а н а к Јов а но в и ћ је д о с т а в ио т е ле г р а ф с к и, н а и ме б л а г ај н и к а М и н и с т а р с т в а. АС, М ИД А, 189 4, V, 813; АС, МИД ПсЦ, 1894, I, 36, бр. 980, Ре ше ње од 25. ја ну а ра / 6. фе бру а ра 1894, при мље но 26. ја ну а ра / 7. фе бру а ра Чл. 18 З а ко н а (1886).

58 58 сам да је та но вост вр ло не при јат но деј ство има ла на го спо ђу ва шу мај ку, ко ја ми је по сле и са ма при зна ла да не би во ле ла да оде те та мо, по што је још јед н а ко под у т и ском т р а г и ч не с уд би не Л. М. у При ш т и н и. 119 Ини ци ја ли Л. М. од но с е с е на Лу к у М а ри н ко ви ћ а, п р в ог кон з у л а К р а љ е ви не Ср би је у При шти ни ко га су уби ли Ал бан ци (19. ју на / 1. ју ла 1890). 120 Ри стић се две г о д и не к а сн и је (не ра до) п ри х в а т ио д у ж но с т и у С ко п љу, на ко ју г а по с т а в љ а С т о ја н Но в а ко ви ћ. 121 У п и см у Јо ва но ви ћ оба ве ш т ава Р ис т и ћа да се по сла н и к у Ве л и м и ро ви ћу и ат а ше у Л а ц ко ви ћу ша љ е у Ц а ри г р а д Ред, по ли тич ки лист уре ђи ван у дух у (д из раел ијев ск и сх ва ће ног) кон зе р ва т и ви зма, ко ји је (1/13. фе бруа ра 1894), уо ч и Јов ан ов ић ев о г п ов р а тк а и з Ц ар иг р ад а, п ок р ен уо њ ег о в д р у г П а в л е Ма рин ко вић са гру пом мла ђих на пред ња ка и ли бе ра ла ко ји су има ли слична по л и т и ч к а гле д и ш т а (под мен т о р с т в ом Љу б о м и р а Не д и ћ а, п р о ф е с о р а фи ло зо фи је на Фи ло зоф ском фа кул те ту, и Дра ги ше Ми ју шко ви ћа, пр о фе - с о р а Пр а вног фа к ул т е т а Ве л и ке ш ко ле). 122 У увод ни ци ма Ре да Јо в а но ви ћ је а н а л и з и р а о р а д ау с т р о у г а р ске п р о п а г а н де, ко ја п рип р ем а е в р опско ја в но мње ње за евен ту ал ну ин тер вен ци ју у Ср би ји, слу же ћи се наводно неутралном и не з а и н т е р е с о в а ном б ри т а н ском ш т а м пом (T h e Tim e s, The Stan dard, The Daily News). 123 На ове члан ке ре а го ва ла је до ма ћа и ино стра на штам па. Беч ка штам па (Ne ue Fre ie Pres se) је п р е не л а у и з в о д у п р ев од Јо в анови ће в ог члан ка Отаџ би на у опа сно сти са на по ме ном да је Ред по л у зва н и ч н и л ис т, ш т о је у р ед н и ш т в о од ма х де ма н т о в а ло. 124 Ре а г у је и в оде ћ и пе ш т а н ск и л ис т 119 АСА НУ, ЗМР, 14243/4097, С. Јо ва но вић М. Ри сти ћу, Бе о град, 28. фе бру ар / 12. март М. Вој во дић, СНВК, Ри стић бе ле жи раз го вор са Но ва ко ви ћем, ко ји га је усло вио да се при хва ти ду жности у Ско пљу. Вид. Ми ле Ста нић, Успо ме не на ми тро по ли те с ко ји ма сам ра дио Ми ха и ла Г. Р и с т и ћ а, Вар дар ски збор ник 2 (2003), 87 (да ље: М. Ри стић, Успо ме не на ми тро по ли те ). Ми ха и ло Г. Ри стић, се кре тар 2. кл. у Ми ни стар ству ино стра них де ла, по ста вљен је за конзу ла 2. кл. ге не рал ног кон зу ла та у Ско пљу, ука зом од 22. апри ла / 4. мај го ди не (СН, 25. април / 7. мај 1896). На ра ду у Ско пљу на ла зи се пре до но ше ња ука за, од ок то бра У то вре ме оже нио се Прав дом Јо ва но вић, се стром Сло бо да на Јо ва но ви ћа. 122 АСА НУ, ЗМР, 14243/4097, С. Јо ва но вић М. Ри сти ћу, Бе о град, 28. фе бру ар / 12. март 1894, Ри сти ће ва се стра већ се прет пла ти ла. Вид. и Ред, л и с т п ол ит и ч к и и к њиж е вн и, 1 (1/13. фе бру ар 1894); С. Јо ва но вић, Љу бо мир Не дић, [у:] СД 11, 676. Ве ћи на дру го ва Па вла Марин ко ви ћа оку пље них око пр о јек та по кре та ња по ли тич ког ли ста (од 1892) би ла је, пре или ка сни је, ба рем јед но вре ме, у ди пло мат ској слу жби (Сло бо дан Јо ва но вић, Во ји слав Мар ко - в и ћ, Д р а г о м и р Ја н к о в и ћ, Ж и в о ји н Пе р и ћ, Б о ш к о Чо л а к-а н т и ћ, С в ет о л и к Ја кш и ћ). Ви д. Б о р и с М и л о с а в љ е в и ћ, Уч е ш ћ е С л о б о д а н а Јо в а н о в и ћ а у п о к р е т а њу и р а д у Ред а, С р пс ко г п р е г л е д а и С р п с ко г к њи ж е в н о г г л а с н и к а, К њи ж е в н а и с т о р и ја 43/145 (2011), С. Јо ва но вић, Отаџ би на у опа сно сти! (12/24. фе бру ар 1894), [у:] С. Јо ва но вић, Неп о з а н а т и ра до в и (ур. Д. Ива нић, С. Во ји но вић), Бе о град: Фи лип Ви шњић, 2005 (да ље: НР), ; Ен гле ска (15/27. фе бру ар 1894], НР, ; Н а ш и н е п р и ја т е љи (17. ф е б р у а р / 1. март 1894), НР, Јо ва но ви ће ви увод ни ци пот пи са ни су ко лек тив ном ши фром Р, тј. Ред. За по сле ни у Ми ни стар ству ино стра них де ла сво је члан ке, бро шу ре и књи ге об ја вљуј у п од п с е у д о н и м и м а. В л а д и м и р К ар и ћ кор ис т и п с еуд он и м В. Ц рн ојев и ћ, М их аил о Р ис т и ћ П. Б а лк а нск и, С в е т и с л а в С и м и ћ П а в ле О р ло ви ћ, а Сло б о д а н Јо в а но ви ћ ви ше р а з л и ч и т и х псе у до ни ма (лич не и ко лек тив не ши фре) или се пот пи су је ини ци ја ли ма. О ау тор ству све - до чи ње го во пи смо упу ће но Ми ха и лу Ри сти ћу (28. фе бру ар / 12. март 1894), АСА НУ, ЗМР, 14243/4097. Вид. и С. Во ји но вић, Сло бо дан Јо ва но вић у овој књи зи, [у:] НР, И зја в а, Ред, 10 (17. фе бру ар / 1. март 1894). Вид. о Ре д у, Bel grad ( ), Pe ste r Lloyd ( ), 1.

59 59 на не мач ком је зи ку (Pe ster Lloyd) ко ји је по ме нут у члан ку. 125 Срп с ке но в и не (с л у ж б е н и гл а сн и к К р а љ е ви не Ср би је) де ма н т у ју на п и с е у с т р а ној ш т а м п и да је Ред двор ски ор ган. 126 Ра д и к а лс к и Одје к п р енос и Јов анов ић е в т е кс т На ши не при ја те љи и по кре ће по ле ми ку о спољ ној по ли ти ци са Ре д ом. 127 (Крај првог дела) OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SLO BO DAN JO VA NO VIĆ IN THE MI NI STRY OF FO RE IGN AF FA IRS ( ) [Part one] by BO R I S M I L O SA V L J E V IĆ, Ph D In sti tu te for Bal kan Stu di es, SA SA, B el g r a d e, S e r bi a SUMMARY: Slobodan Jovanović ( ) was a renowned Serbian scholar and statesman, lawyer, legal and political philosopher, historian, literary critic and writer, professor of public and constitutional law. This paper deals with Jovanović s early carier in the Ministry of Foreign Affairs of the Kingdom of Serbia ( ). At that time, Balkan states were involved in ruthless propaganda war. Jovanović was appointed an attaché to the Serbian Legation at Constantinople (1893) and, in 1894, promoted to the Chief of the Educational Section of the Political division of the Ministry, the so called Propaganda ( ). In a series of articles published in political magazine Red (TheOrder) Jovanović revealed that Austro-Hungarian propaganda delivered articles to foreign (neutral) newspapers in London (The Times, The Standard, The Daily News) in which the authors pleaded for intervention in Serbia ( for the sake of peace and stability in Europe ). KEYWORDS: Balkans, Macedonian question, propaganda, Slobodan Jovanović 125 С п о љ а ш њ а п о л и т и к а, Ред, 16 (27. фе бру ар / 11. март 1894). 126 Не с л у ж б е н и де о (СН, 1/13. март 1894), 214. Уп. B el g r a d ( ), Te le g r a m m e des Pe ster Lloyd, Pe ster Lloyd ( ), Ред, 12 (20. фе бру ар / 4. март 1894).

60

61 UDC ( ) (497.11) 1919 Оригинални научни рад Др ДУ ШАН М. ИЛИ ЈИН Б е о г р а д, Ср би ја ОД Ш Т Е Т Н А ПО Л И Т И К А К РА ЉЕ ВИ Н Е С ХС Н А КОН ФЕ РЕ Н Ц И Ј И М И РА (JАНУАР ЈУН 1919) СА Ж Е ТА К : У т е к с т у с е о б р а ђу је п и т а њ е од ш т е т не по л и т и ке К р а љ е вине СХС на Кон фе рен ци ји ми ра у Па ри зу од по чет ка ра да до сре ди не г о д и не. И а ко је С р би ја у Пр в ом св е т ском р а т у п р е т р пе л а с р а зме р но н ај в е ћ а ма теријална ра за ра ња и људ ске жр тве, ана ли за пре пи ске еко ном ско -фи нанси ј ске и с а о б р а ћ ај не с е к ц и је југ ос ло в е нске делег ац ије у к аз ује н а ог р ан иче н у т и ц ај југ ос ло в е н ск и х п р ед с т а в н и к а н а до но ше њ е од л у к а н а Кон ф е р е н ц и ји ми ра у ве зи са рат ном од ште том, као и на ис ход ју го сло вен ске од штет не пол и т и ке у т ом пе ри о д у, ко ји је био д а ле ко од де фи н и с а н и х ц и љ е в а и с т в а р н и х по т р е б а з е м љ е. Ра д је п и с а н н а о сно ву не о бја в љ е н и х и з в ор а, пох р ањ ен и х у А р х и ву Ју г о с л а ви је и А р х и ву СА Н У, т е к с т о в а с а в р е ме н и к а и р е ле в а н т не л и- т е р а т у р е. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Кон фе рен ци ја ми ра у Па ри зу, од штет на по ли ти ка Краљевине СХС, уговор о примирју са Не мачком, приоритет наплате, аванс, рестит у ц и ја Св и..., в ише ма ње за ка че н и ра т ом, на ла зе се т а ко ђе у не згод н и м е ко н ом с к и м п р и л и ка м а, ус л е д ч е г а н а и ш а о је је д а н оп ш т и н а - с т у п н а ц и о н а л н о г е г о и з м а, који с е н а с в аком кор ак у и сп ољ ав а: сва ко ву че са мо се би и те жи да за се бе што ви ше стек не. Ко с т а С т о ја но ви ћ 1 Ка да је у но вем бру за вр шен Пр ви свет ски рат, по сле ра за ра ња к а к в а св е т до т а да н и је ви де о, но р ма л и з а ц и ја оп ш т и х п ри л и к а, а на р о ч и т о п ри в р ед н и х, по с т а л а je глав на те жња у свим др жа ва ма. 2 М но г а п и т а њ а у 1 Костa С т о ја н о в и ћ Н и ко л и П а ш и ћу, П а р и з, 16. а п р и л 1919, А р х и в Ју г о с л а в и је (А Ј ), ф. Де ле га ци ја Кра ље ви не СХС на Кон фе рен ци ји ми ра у Па ри зу (336), III/ Д р а г. Ђ. Но в а ко ви ћ, С т а би л и з а ц и ја, Же л е з н и ч к и а л м а н а х , Бе о град 1928, 28 29; К. Сто ја но вић, Еко ном ско сна же ње Кра љев ства СХС по сле европ ског ра та, Ј у го - с лове н ска о б но ва њи ва, год. IV, бр. 8 (10. април 1920) 157; Ар хив СА НУ, За о став шти на Ко сте С т о ја н о в и ћ а,

62 62 в е зи с а с р еђи в ањ ем међун ар одно - економ ск и х од но с а по к р е н у т а с у в е ћ н а М и р ов ној кон ф е р ен ц и ји у П а ри з у, у з оп ш т у оце н у д а с у з а успо с т ав љ ањ е ре дов ног с т а ња нео п ход н и: ож и в ља ва ње п ро из вод ње, ме ђу на род не т р г о ви не и с а о б р а ћ а ја, с т а би л и з а ц и ја в а л у т а и о б е з б е ђе њ е и н в е с т и ц и о ног к а п и т а л а п у т ем к р е д и т а. 3 По с е ба н зна чај до би ло је и п и т а њ е р е па р а ц и ја, бу д у ћ и да с у Ф р а н ц у ск а и Ве л и к а Бри т а н и ја још у де цем б ру г од и не з ауз еле с т а в да то пред ста вља је дан од нео п ход них усло ва за по рав на ње ко је би њих мо гло з а до в о љи т и. 4 За с рп ск у в лад у на Крфу п ит ање сан и ра њ а к а т а с т ро фа л н и х еко ном ск и х по с ле д и ца р а т а а к т у е л и з о в а но је п р ед је с ен г о д и не у в е зи с а ско ри м по в р а т ком у з е м љу, н а ме ћућ и јој з ад ат а к ш т о б р же г с т в а р а њ а по в о љ н и х усло ва за... еко ном ско по д и за ње ш и ро к и х на род н и х ма са. 5 По во дом то га, м и- ни стар на род не при вре де Милорад Драшковић је на зах тев пред сед ни ка вла де из ра д ио елабо рат у ч и јој је осно ви би ла и де ја о д р жа ви која помаже разоре ној при вре ди. Сма тра ју ћи пр вим за дат ком др жа ве да при вред ни ци ма обезбе ди сред ства за про из вод њу ко ја су им уни ште на у ра ту и ти ме им омо гу ћи да ра де, ми ни стар Драшковић је пред ло жио да вла да хит но код сво јих ве ликих са ве зни ка за кљу чи роб ни за јам, ко ји би об у хва тао по љо при вред не справе, с т о к у з а ву ч у, же ле зн и ч к а с ред с т в а, оде ћу и д ру г е пот репш т ине. Ве р ов а о је да Ср би ја може очекивати од својих са везника најобилатију помоћ. Исто - вре ме но, са ве то вао је да се ово тра же ње одво ји од пи та ња на кна де ште те, препо ру чив ши чак да се у пр во вре ме пи та ње рат не од ште те оста ви по стра ни, а св а па ж њ а по св е т и х и т ном о б е з б е ђе њу ма т е ри ја л н и х с р ед с т а в а з а о б но ву п ри в р ед не де л ат но с т и. 6 По сле ује ди ње ња Кра ље ви не Ср би је и Д р жа ве Сло ве на ца, Хрвата и Срба, про гла ше ног 1. де цем бра 1918, на Кон фе рен ци ју ми ра у Па риз упу ће на је јед и нс т ве на југ ословенск а делег ац ија п редвођена Н иколом Паш ићем. 7 Оснив а њ е по моћ н и х о р г а на по л и т и ч ке де ле г а ц и је, у ви д у с т ру ч н и х р а д н и х с екц и ја, по че ло је у д ру г ој половин и јан уар а. С ек ц и је с у би л а с т ру ч н а р а д н а т е ла, за д у же на за п ри ба в ља ње и а на л и зу по да т а ка у ве зи са ра з л и ч и т и м п и- та њи ма ко је је Конференц ија т ребало да решава. 8 Матери ја лн и м после д ицама ра та, као што су из нос ште те, ре па ра ци је, рат ни дуг, од штет не оба ве зе бив - ш и х ау с т р о у г а р ск и х по к р а ји на у с а с т а ву К р а љ е ви не СХС и д ру г а п и т а њ а, ба ви л а с е Еко ном ско - фи на н си ј ск а и с а о б р а ћ ај на с ек ц и ја, 9 с а ч и њ е на од т ех- 3 Ра ни слав Авра мо вић, Од Же не ве до Ђе но ве об но ва Евро пе, Нов и ж ив о т, год. II, књ. IX (1922), Sjedinjene Američke države, [у:] Enciklopedija Britanika, Beograd 1967, Бог дан С. Мар ко вић, Ми сли о при вред ној об но ви, Но в и ж и в о т, књ. I, св. 3 (1920), Милорад Драшковић, AJ, VII/ ; В и д.: Д р а г и ш а С т ан ој ев и ћ, И нт ер ес и с р п с т в а (к њи г а п р в а), Бе о град 1885, Vuk Vi na ver, Ju go sla vi ja i Fran cu ska iz me đu dva ra ta, Be o grad 1985, У окви ру ј у г ос л ов е нс к е д ел ег ац ије о с н ов ан е су: е тн ог р а фс ко -и с т ор и јс к а с е кц ија, с ек ц и ја за ме ђу на р од но п ра в о, в ој на м и си ја, с ек ц и ја за ш т а м п у, с ек ц и ја за т р г о в ач к у мор нар и ц у, е ко н о м с ко -ф и н а н с и ј с к а и с а о б р а ћ ај н а с е к ц и ја и ц р н о г о р с к а с е к ц и ја (A n d r e j M i t r o v ić, J u g o s l a v i ja n a k o n fe r e n c i ji m i r a , Be o grad 1969, 22 36). 9 Пр ви п л а н о о р г а н и з а ц и ји ју г о с ло в ен ске де ле г а ц и је и з де цем б р а п р едвиђа о је Ко м и си ју з а оце н у ш т е т е, Ко м и си ју еко ном ско - фи на н си ј ск у и Ко м и си ју з а ко м у н и к а ц и је. По том је од лу че но да се уме сто ових те ла фор ми ра ју Иза слан ство за еко ном ска и фи нан-

63 63 н и чк и х делег ат а, т ехн и чк и х са ве тн ик а и с т ру чњ ак а. 10 Назив ан и су експе р - т и ма, а би л и с у а н г а жо в а н и у р а д н и м ко м и си ја ма Кон ф е р ен ц и је м и р а и на р а зл ич ит и м а н ал ит и чк и м пос ло в и м а у н у т а р д ел ег ац ије. З а п р едс едн ик а с ек ц и је по с т а в љ ен је Ко с т а С т о ја но ви ћ, 11 ма т е ма т и ча р, фи зи ча р, фи ло з о ф, еко ном ски по ли ти чар, ко ји је јав ну слу жбу схва тао као дуг на ро ду. Као је дан од нај бољих по зна ва ла ца срп ске при вре де, тр го вине, финансија и сао - браћаја, пре Првог светског рата био је заговорник економског осамостаљивања Ср би је од Ау ст ро у гар ске мо нар х и је. На ме ст у м и н и ст ра на род не п ри вре де ( ) у вре ме Ца рин ског ра та и то ком бал кан ских ра то ва ( ) на л а зио с е ме ђу к р е а т о ри ма но в е т р г о ви н ске по л и т и ке К р а љ е ви не Ср би је, ко ја је у де це н и ји п ред Пр ви све т ск и рат за к рат ко по к ре н у ла т ра н сфор ма ц и ју це ло к у п не еко но м и је з е м љ е. 12 По че т ком ф е б ру а р а, Ко с т а С т о ја но ви ћ је р а с по р е д ио по с а о око по п и с а и про це не рат не ште те на све струч ња ке ко ји су се та да на ла зи ли у сек ци ји, а по т ом је на о сно ву њи хо ви х по је д и нач н и х р е ф е р а т а с а ч и њ ен је д и н с т в ен и з в е ш т ај. 13 Ште та је озна че на у ви ду ми ни мал ног и мак си мал ног из но са: пр ва вред ност пред ста вља ла је из нос ште те пре ма це на ма пре ра та, а дру га по це на ма по сле ра та. 14 Та ко је за Ср би ју, на име ште те при ват них ли ца и др жа ве, уста но вљен из нос од 7,710, од но сно 13,889 ми ли јар ди фра на ка. 15 Ју г о сло вен ск а делег ац ија до ш ла је на Кон фе р ен ц и ју м и ра с на ме р ом да х и т но обез бе д и с ред с т ва за по че т а к об но ве. С т и м у ве зи од ма х су по к ре н у т а с и ј с к а п и т а њ а, о б н о в у з е м љ е и н ак н ад у ш т ет е (п од п р ед с ед н и ш т в о м В о је В е љ ко в и ћ а) и И з ас л а нс т в о з а с аоб р аћ ај и жел е з н иц е (п од п р едс ед н и ш т в о м А н д р е С т а н и ћ а). У п р в о м спи ску чла но ва ко ји је де ле га ци ја предала Конференцији мира наведене су Секција финансиј ска и еко ном ска и Сек ци ја за же ле зни це и са о бра ћај (A. M i t r o v ić, nav. delо, 33, 35). 10 Исто, К. Сто ја но вић ми ни стру фи нан си ја, Па риз, 6. фе бру ар 1919, AJ, I/ Д и м и т р и је Б о а р ов, Ап о с т о л и с р п с к и х ф и н а н с и ја, Бе о град 1997, К. Сто ја но вић из ве штај о пој му ште те ко ја да је пра во на на кна ду и ше ма за ра з не к а т е г о ри је ш т е т а ; Д ра г у т и н Пр о т и ћ из ве штај о пра ву на ком ће се за сни ва ти ју госло вен ско потраживање накнаде ште та ; Велимир Бај кић из ве штај о еко ном ској спо соб - н о с т и н е п р и ја т е љ с к и х д р ж а в а и н а ч и н у п л а ћ а њ а ш т е т е ; В. Б ај к и ћ, Н и ко л а С т а н а р е в и ћ п р о це на ш т е т е на не т е нов ча ној ц и р к у ла ц и ји, к р е д и т у и к р е д и т н и м ус т а но в а ма ; Н. Ст а наре вић, Коста Јовано вић из ве штај о при вред ном ста њу Цр не Го ре и штетама које је претрпе - л а т о ком р ат а и о ш т ет и н анет ој т рг о в ин и ; Б огд а н М а рков и ћ, Рад ом и р Неш и ћ и зв еш т ај о ш т е т а м а у п о љ о п р и в р е д и и з е м љ о р а д н и ч ко м к р е д и т у ; К. Јо в а н о в и ћ, В. Б ај к и ћ, Н. С т а - н а р е в и ћ п р о ц е н а ш т е т е и з в е с н и х т р г о в ач к и х ус т а н о в а ; Д р а г у т и н Д у ч и ћ и з в е ш т ај о в ел и ч ин и св и х в рс т а ш т ет е по св и м с т рук ам а М ин ис т а рс т в а фин а нсија ; М ил а н Тод ор ов и ћ и зв еш т ај о ш т ет и код р уд а рс к и х п р еду з ећ а, у б р од а рс т ву и з ан а тс т ву ; М. Тод ор ов и ћ, К. Јо в а но ви ћ, Н. Ст а на р е ви ћ и з в е ш т ај о ш т е т и на п ри в р ед н и м г ра ђе ви на ма, код р о б е, нов ца и па пи ра од вред но сти код при ват них ли ца и др жа ве ; М. То до ро вић, Р. Не шић из ве штај о ште та ма у шу мар ству; Ду шан То мић, Б. Мар ко вић, М. То до ро вић из ве штај о ште ти и нд у с т ри јск и х п р едуз ећ а и ц ари нско - т арифск и м п и т а њи м а ; Д р а г. Д и м и т ри је ви ћ и з в е ш т ај о ш т е т а м а код п о ш т е, т е л е ф о н а и т е л е г р а ф а ; А н д р а С т а н и ћ, Б о ж а В у ко в и ћ, М и л а н Пу ји ћ, Б ор а П а је в и ћ, Ра н и с л а в А в р а мо в и ћ м е мо а р о ш т е т а м а н а же л ез н иц ам а, п ут ев им а и с в и м ј а в н и м г р а ђ е в ин ам а ( К. С т о ј а н о в и ћ м и н и с т р у ф и н а н с и ј а, П а р и з, 6. ф е б р у а р 1919, A J, I/18). 14 С е к ц и ја је ко р и с т и л а т р и м е т о д а з а п р о ц е н у ш т е т е: т ач н о у т в р ђ и в а њ е в р ед н о с т и ш т е т е, п ри бл и ж н у п р о це н у в р ед но с т и ш т е т е, с ло б од н у п р о це н у ш т е т е; Ме т о д и з а п р о це н у рат не ште те, Па риз, 7. март 1919, АЈ, III/ К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 17. април 1919, АЈ, III/1206.

64 64 п и т а њ а и з у з е ћ а Ср би је и з у г о в о р а о п ри м и р ју с а Не мач ком од 11. но в ем б р а и не јед на ког т ре т ма на Ср бије у односу на зем ље с који ма је рат овала на ис т ој с т р а н и. 16 Већ на д ру г ој п ле на р ној с ед н и ц и, од р ж а ној 25. ја н у а р а, п р ед с е - да ва ју ћи [Жорж] Кле мен со је гру бо и отво ре но упо зо рио де ле га те ма лих др жа ва да не ма ју да се ме ша ју у по сло ве ве ли ких. 17 У исто вре ме, ме ђу по бед нич ким зе мља ма је по чео оп шти на ступ на ци о нал ног его и зма, те је сва ко на сто јао да обез бе ди што ви ше за се бе. У т а к ви м окол но с т и ма, ју г о сло вен ска де ле г а ц и ја је од ш т е т н у по л и т и к у об ли ко ва ла кроз ко му ни ка ци ју са вла дом у Бе о гра ду и уз стал на при ла го ђав а њ а и н иц ија т и в а ма о с т а л и х де ле г а ц и ја на Кон фе р ен ц и ји м и р а. Ун у т а р њ е ство ре на је ја сна хи је рар хи ја од лу чи ва ња, ко ју до бро при казу је став опу номо - ће ног де ле г а т а в ла де М и лен к а Ве сн и ћ а: да с е де ле г а т и не мо г у и не мо р а ју др жа ти до краја онога што стручњаци кажу. На делегатима је би ла од говор - но с т з б ог до не т и х од л у к а, а с т ру ч н и љу д и с у би л и њи хо ви по ма г а ч и. 18 Ипак, ути цај екс пе ра та на ко нач не од лу ке де ле га та био је ве лик. Је д а н од гл а вн и х а рг умен ат а југ о с ло в ен ске од ш т е т не по л и т и ке би л а је те за о из јед на че но сти Ср би је у пра ви ма са Бел ги јом, а ње ни при мар ни циљ е ви по с т а л и с у: о б е з б е ђе њ е на че л ног п р а в а Ср би је на п ри о ри т е т ис п л а т е од ште те, аван сна ис пла та рат не од ште те у ви ду кре ди та у на ту ри на ба зи бу д у ћ и х р е па р а ц и ја, р е с т и т у ц и ја од Не мач ке и на п л а т а д в е и по м и л и ја р де ма ра ка из пр вих два де сет ми ли јар ди ко је је Не мач ка тре ба ло да упла ти у Репа ра ц и о н и фон д ка о а ва нс. На ч и н у ре ђе ња ма т е ри ја л н и х односа са Не мачком и ко нач ни уго вор о ми ру с њом схва та ни су као сво је вр сни обра зац за све оста ле уго во ре о ми ру ко је је тре ба ло пот пи са ти са по ра же ним зе мља ма. Ме ђу т и м, б л ис ко с т Б е лг ије с а Ф р а нц ус ко м, В ел ико м Б р ит ан ијо м и СА Д, з а х ваљу ју ћ и че м у је на Кон фе рен ц и ји м и ра до би ла по се ба н т ре т ма н, ука зи ва ла је на зна чај не раз ли ке у ста ту су из ме ђу Бел ги је и Ср би је, али и на још не у т в р ђен ме ђу на р од н и по ло ж ај К р а љ е ви не СХС. Кон ф е р ен ц и ја м и р а п ри зна ла је Б е л г и ји п ра в о п риорит ет а ис п ла т е рат не од ш т е т е з б ог т о г а ш т о су јој ве ли ке силе Антанте гарантовале неутралност у рату на основу међун ар од ног у г ов о р а ко ји н и с у ис п у н и ле. С а св о је с т р а не, Србија не д а н ије има ла слич не уго во ре, не го ни је има ла ни ка кве уго во ре, укљу чив и оне о са везн и ш т ву. 19 За тим, Бел ги ји је уго во ром о при мир ју од 11. но вем бра призна то пра во на ре сти ту ци ју од Не мач ке, ко је Ср би ји ни је до де ље но. И ко начно, у в е зи с а р а споделом п рви х д в адес е т м ил ија рд и немачке р атне одш т е т е, Бел ги ја је већ по чет ком маја године, захваљују ћи свом актив ном на - с т уп у на Конфе р ен ц и ји м и ра, по с т и гла спо ра зу м са Ф ра нц уском и Вел иком Бри та ни јом да јој усту пе део сво јих пр вих при ма ња. На су прот то ме, Краље ви на СХС је пр ви спо ра зум са Фран цу ском и Ве ли ком Бри та ни јом, ко је с у од л у ч и в а ле о р а с по де л и р ат не од ш т е т е до де љ е не Ев р о п и, по с т и гл а т ек 16 К. Сто ја но вић ми ни стру фи нан си ја, Па риз, 6. фе бру ар 1919, AJ, I/ B og d a n K r i z m a n, B o g u m i l H r a b a k, Z a p i s n i c i s a s e d n i c a d e l e g a c i je K r a lje v i n e S H S n a m i r o v n o j k o n fe r e n c i ji u Pa r i z u, Be o grad 1960, Исто, Је ди ни уго вор Ср би је са Фран цу ском и Ве ли ком Бри та ни јом из од но сио се н а а в а н сно к р е д и т и р а њ е С р би је т о ком р а т а (А. М и т р о ви ћ, Ст р а н е ба нке у Срб ији , Бе о град 2004, 184).

65 65 с р е д ином јан уар а г о д и не и т о с а мо у в е зи с а њ е н и м п р о цен т у а л н и м уде лом у за јед н и ч ком Ре па ра ц и о ном фон д у. Иа ко је ови м споразумом Србији са Цр ном Го ром из остат ка пр вих 20 ми ли јар ди ма ра ка не мач ке од ште те обезбеђено шесто милиона динара и пра во на репарације веће од девет милија р д и ф р а на к а од к а сн и ји х немачк и х у п лат а, 20 био је т о по ло ви ча н р е з ул т ат због то га што је зна чио че ка ње на по че так ре дов ног ре жи ма ис пла та. До та да, Краље ви на СХС је обнову Ср бије финансира ла из соп стве них оскуд них из - в о р а, с а сви м еко ном ск и м, с о ц и ја л н и м и по л и т и ч к и м по с ле д и ца ма ко је с у из то га на ста ле. * * * Уг о в о р и о п р и м и р ју по т п и с а н и с а по р а же н и м з е м љ ам а пос ле П рв ог св е т ског р а т а р е ш и л и с у п и т а њ е р е с т и т у ц и је на р а з л и ч и т е на ч и не. Уг о в о р о при мир ју са Не мач ком омо гу ћио је Фран цу ској и Бел ги ји да пре ко оку паци о них вла сти у Не мач кој са ку пе сво је за пле ње не ства ри. За же ле знич ки мате ри јал, на при мер, из ри чи то је на ве де но да је Не мач ка оба ве зна да све пре да Францу ској. Ово право реститу ције, међутим, уговор о примирју није предви део за Ср би ју, због че га су ве ли ке вред но сти ко је је не мач ка вој ска то ком ок у па ц и је и по в л а че њ а од не л а и з Ср би је о с т а ле и з в а н њ е ног до ма ша ја. 21 За Србију, од носно Краљевину СХС, то је значи ло од ла га ње ре ше ња тих пи тања до до но ше ња ко нач них уго во ра о ми ру, али је чак и та да оста ја ла опа сност од ште те због не из ве сно сти око на чи на и ро ко ва у ко ји ма ће од лу ке би ти сп р о в е де не. Ко с т а С т о ја но ви ћ је сма т р а о да не т р е ба п р о п у с т и т и н и јед н у при ли ку ко ја се ука зу је да се до ђе до оно га на шта зе мља има пра во и ве лике по т р е б е. 22 Те ш к а ма т е ри ја л на си т у а ц и ја у ко јој с е К р а љ е ви на на л а зи л а по с ле з а к љу че њ а п ри м и р ја на ме т н у ла је њ е ној де ле г а ц и ји б ор бу з а ис п ла т у одш т ет е Србији у н ат ури п р е по тп исив ањ а ко н ач н и х у г о в о р а о м и ру, п р е све га због прет по став ке да ће се на обе ште ће ње у нов цу че ка ти ду го и да ће ис пла те у на ту ри у пр во вре ме пред ста вља ти глав ни вид на кна де. Ком п л и ко в а н ма т е ри ја л н и по ло ж ај К р а љ е ви не Ср би је у од но с у п р е ма рат ним са ве зни ци ма, с јед не стра не, и но во фор ми ра не југословенске држа - ве, с д руг е, с т ав љ а л и су ју г о сло вен ск у де ле г а ц и ју у т е ш к у по зи ц и ју. Ве л и зар Јан ко вић је то об ја снио ова ко: Ср би ја је има ла са мо по тра жи ва ња на Конфе рен ци ји... док но во Кра љев ство СХС са об зи ром на но ве кра је ве, ко ји су би л и не к а д с а с т а в н и де о Ау с т р о у г а р ске, и м а ло је с а мо д у г о в а њ а, с а мо д а пла ћа и да је. По што ни је би ло по зна то у ка квом би од но су мо гле ста ја ти ов е в р ед но с т и, ју г о с ло в ен ск а де ле г а ц и ја је на с а мом по че т к у Кон фе р ен ц и је иста к ла да Ср би ја за сл у жу је обил ну одштет у, не само због ог ромних људских и ма те ри јал них гу би та ка већ и за то што је вој ска Ср би је бра ни ла и оп шту 20 Ре з у л т а т и п о с л ед њи х п р е г о в о р а у П а р и з у о н а к н а д и ш т е т е, Де м о к р а т и ја, год. II (12. фе бру ар 1920); Ар хив СА НУ, За о став шти на К. Сто ја но ви ћа, 13620/ Ко н в е н ц и је о п р и м и р ј у с а М а ђ а р с ко м и Бу г а р с ко м с у у п о г л е д у в р а ћ а њ а од н е т о г же л е з н и ч ко г м а т е р и ја л а б и л е з н а т н о п о в о љ н и је з а С р б и ј у. У њи м а с у н а в е д е н е ко н к р е т н е ко ли чи не, али је ово би ло ре ла ти ви зо ва но чи ње ни цом да за из вр ше ње ре сти ту ци о них ду жно - с т и н и је п о с т о ја о н и к а к а в м е х а н и з а м п р и н у д е и ко н т р о л е и с п о р у ке. Ви д.: Је з д и м и р С. Н и - ко л и ћ, Исто ри ја же ле зни це Ср би је, Вој во ди не, Цр не Го ре и Ко со ва, Бе о град 1980, K. Сто ја но вић Сто ја ну Про ти ћу, Па риз, 14. април 1919, АЈ, IV/341.

66 66 с т в а р с а в е зн и ч к у. М и смо, ис т и ца о је Ве л и з а р Ја н ко ви ћ, б р а не ћ и Ср би ју, бра н и л и п у т и п р о ла з з а јед н и ч ком не п ри ја т е љу с а з а па да на ис т ок. Бра не ћ и на ше су ве рен ство и сло бо ду од гру бог на ср та ја ми смо бра ни ли и ствар цело куп не европ ске ци ви ли за ци је... Ми смо... у тој од бра ни оп ште и на ше ствари да ли све... без ика кве ре зер ве... без ика квог уце њи ва ња... Из овог стра шног и кр ва вог ра та ми смо иза шли чи ста обра за, али и скр ха ни и ру и ни ра ни. 23 По ла зи ш те од ш те т не по л и т и ке Кра ље ви не СХС за сн и вало се на у верењу д а је ш т о в ећ а и ш т о ја ч а ју г о с ло в ен ск а д р ж а в а у и н т е р е с у по б ед н и ч к и х са ве зн и ка. 24 Ка да су фра н ц у ске но ви не с ре д и ном ја н у а ра г о д и не об јави ле да је на сед ни ци пред став ни ка че ти ри ве ли ке си ле пред ло же но да се за Ф ра н ц у ск у и Б е л г и ју т ра ж и п ри о ри т е т п ри на к на д и ш т ет е, у југ ословен ској де ле га ци ји је за кљу че но да на пр вом ме сту тре ба зах те ва ти и на кна ду штете ко ју је услед ра та пре тр пе ла [и] Ср би ја. Тим пре што је она то ком ра та у ве зи са на кна дом ште те увек из јед на ча ва на са Бел ги јом. 25 Та ко су већ на са мом по чет ку Кон фе рен ци је фор му ли са на не зва нич но три глав на ар гу мен та одш те т не по л и т и ке Кра ље ви не СХС: 1) ве л и ке рат не ж р т ве Ср би је, 2) ње на изједначе но с т у п р а ви ма с а Б е л г и јом и 3) ме ђу на р од н и зна чај но в о ф ор м и р а не ју г о с ло в ен ске д р ж а в е. Од штет ни зах тев ко ји је де ле га ци ја Кра ље ви не СХС за сту па ла у име Ср би је и Цр не Го ре са др жао је не ко ли ко еле ме на та: 1) ште ту у људ ској снази, ко ју је т р е ба ло на док на д и т и у ви д у да в а њ а и н в а л и д н и на, пен зи ја и л и потпора оштећеном лицу или породици ; 2) материјални губитак у економским до бри ма ; 3) ште те од на мет ну те не при ја тељ ске циркулације па - пир них кру на и ле ва ; и 4) др жав не ду го ве ко је је [Србија] на пра ви ла да би мо гла рат во ди ти. 26 Од са мог по чет ка Кон фе рен ци је ју го сло вен ска де ле га ци ја је ин си стира ла на чи ње ни ци да се Ср би ја на ла зи у те жем по ло жа ју не го Бел ги ја. Јер, њој су не са мо од не се на и уни ште на сва до бра за про из вод њу код по је дина ца, већ су уни ште на и на ци о нал на ору ђа са о бра ћај на сред ства го ре но у јед ној зе мљи. По што без то га ни је би ло мо гу ће по че ти при вред ну ак тив - но с т, делег ац и ја је т р а ж и л а до зв о л у з а Ср би ју д а по Не м ач кој, Ау с т ри ји, М ађ а р ској и Буг а рској пок уп и с т ок у, а л ат е, о руђ а и с аоб р аћ ај н а с р ед с т в а ко ја... је не п ри ја т е љ од не о, нар оч ит о Немц и. 27 У при лог овом зах те ву ишао је и став аме рич ке де ле га ци је да на кна де ште те у оку пи ра ним обла сти ма треба да има ју при о ри тет, те да ће Аме ри ка при зна ти са мо пра во на ре па рац и ју и на к на д у ш т е т е оп у с т о ше н и м п р е де л и ма Б е л г и је, Ф ра нц уске, Ср бије, Ру му ни је, Грч ке, Ита ли је и Цр не Го ре, ко ји се има ју до ве сти у ста ње ко је би нај ви ше од го ва ра ло оно ме као да ра та ни је ни би ло. 28 Већ 5. ф е б ру а р а, на т р е ћој с ед н и ц и Ко м и си је з а п р о у ча в а њ е п и т а њ а о на к над и ш те те, Ко ста Сто ја но ви ћ је по к ре н уо п и та ње враћања ст вари од нет и х 23 В. С. Јан ко вић, Уго в ор о м и р у и н а ш а о ш т е т а ( Кон фе ре н ц и ја одр ж а н а у К л у бу бе о - град ских ра ди ка ла ), Бе о град 1920, A. Mi tro vić, J u g o s l a v i ja n a k o n fe r e n c i ji m i r a , B. K r i z m a n, B. H r a b a k, nav. d e l o, В. С. Јан ко вић, нав. де ло, К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 3. мај. 1919, АЈ, III/ К. Сто ја но вић ми ни стру фи нан си ја, Па риз, 18. фе бру ар 1919, АЈ, I/38.

67 67 из Ср би је и ис пла те аван са рат не од ште те у ви ду кре ди та у на ту ри, пре закљу че ња ми ров них спо ра зу ма. Предложио је и осни ва ње по себ не пот ко миси је, ко ја би се у по је д и но с т и ма ба ви ла ови м п и т а њем. Пред лог су по д р жа л и п р ед с т а в н и ц и м а л и х д р ж ав а, а л и м у с е ус п р о т и вио п р ед с ед н и к ко м и си је Клоц. На кра ју је од лу че но да тај про блем ни је у над ле жно сти Ко ми си је за п р о у ча в а њ е п и т а њ а о на к на д и ш т е т е, в ећ Ф и на н си ј ске ко м и си је в е л и к и х си ла, што је зна чи ло да су хит не ис пла те и по вра ћај за пле ње них до ба ра спрово ди ви ис кљу чи во по осно ву и у скла ду са уго во ри ма о при мир ју. 29 Ко ста Сто ја но вић је истог да на замолио Ни ко лу Па ши ћа да у По ли тичкој ко м и си ји т р а ж и да с е ма л и м д р ж а в а ма п ри л и ком п р о д у же њ а у г о в о р а о п ри м и р ју о си г у р а п р а в о да од не п ри ја т е љ ск и х д р ж а в а мо г у з а у н и ш т е не објек те узи ма ти на кна ду у на ту ри и то пу тем ко ми си ја ко је ће од ре ди ти в л аде сви х м ал и х и з аи нт ер ес ов ан и х д рж а в а, које би св ој пос а о о бав љ але на с л а њ а ју ћ и с е на аут орит е т в ој н и х с ав езн и чк и х в л ас т и. 30 Су ге ри сао је да с е, и змеђу о с т алог, и с т а к не к а ко је С р би ја по т п у н и м у н иш т ењ е м п руг е Б е о г р а д С ко п љ е, к а о о с о ви не же ле н и ч ке м р е же, до в е де на у по ло ж ај да не мо же и з в е с т и и н т е г р а л н у п ри в р ед н у о б но ву ч а к н и он д а к а д би по т р е б н а с р ед с т в а би л а сп р ем на у Б е о г р а д у и л и С о л у н у. 31 При св е м у т о ме, о б но ву зе мље је тре ба ло пред ста ви ти не са мо као ло кал ну по тре бу већ и као ин терес са ве зни ка, јер ка ко је на вео ако се по моћ Ср би ји не пру жи нај да ље за два и по ме се ца, он да ће мо би ти упу ће ни на по моћ са стра не за пу них д в а де с е т ме с е ц и. 32 Тражећ и од вис ок и х с авезн и к а да п ри л и ком фе бру ар ског п р о д у же њ а уго во ра о при мир ју оба ве жу Не мач ку да у што кра ћем ро ку вра ти Ср би ји од не т е с т в а ри, Н и ко л а П а ш и ћ је п р е да о сп и ско в е од не т и х и н д у с т ри ј ск и х по с т р ојењ а, с т оке, пољ оп р и в р ед н и х а л ат а, ло ко мо т и в а, в а г о н а и о с т а лог же ле зн и ч ког ма т е ри ја л а. 33 С ју г о с ло в ен ске с т р а не н и је о спо р а в а на оп р а в - д а но с т е ко ном с к и х к л а у з ул а у г ов ор а о п р и м и р ју с Не м ач ком. Н а п р о т и в, сма тра но је да ан ти ци пи ра ње у уго во ру о при мир ју пи та ња ко ја се има ју де фин ит и вно ре г у л и са т и у г о во р ом о м и ру по т и ч у и з же ље да се Ф ра н ц у ској обез бе ди што бр жа и што ефи ка сни ја ре при за еко ном ског жи во та и да се она са чу ва од ри зи ка ду го трај них пре го во ра о ми ру, али је ис так ну то и да су те ме ре мно го по треб ни је Ср би ји. 34 На сед ни ци Комисије за проучава ње питања о накнади штете 15. фебруа ра бел гиј ски де ле гат је тра жио од ве ли ких са ве зни ка да се за у зму за пот пуно обе ште ће ње ње го ве зе мље. Из ја вио је да не ма ју вре ме на за че ка ње и да т р е ба ш т о п р е помоћ и. До з ак ључењ а м и р ов ног у г о в о р а с а Не мач ком т р е ба још до ста вре ме на, а ста ње еко ном ско не мо же да под не се ни тре ну так одуго вла че ња. Као глав ни ар гу мент за ово тра же ње на вео je да је Бел ги ја би ла на па д н у т а и да с у г а р а н ц и ју з а њ е н у не у т р а л но с т да ле в е л и ке с а в е зн и ч ке 29 Ф и н а н с и ј с ко м ко м и с и ј о м је п р ед с е д а в а о и т а л и ј а н с к и п р ед с т а в н и к С а л а н д р а ; K. Сто ја но вић ми ни стру фи нан си ја, Па риз, 6. фе бру ар 1919, АЈ, I/ К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 5. фе бру ар 1919, АЈ, IV/ Н. Па ши ћу, AJ, I/ Н. Па ши ћу, Па риз, 9. фе бру ар 1919, АЈ, I/ Исто. 34 Н. Па ши ћу, AJ, I/208.

68 68 си ле. Чак је и са ма Не мач ка, тра же ћи одо бре ње за пре ла зак пре ко бел гиј ске т е ри т о ри је, о б е ћ а л а о б е ш т е ће њ е. Ко с т а С т о ја но ви ћ је на ис т ој с ед н и ц и и з - ја вио да тре ба про на ћи пра вед ну со лу ци ју да се и Ср би ја ста ви у ста ње у ко ме је би ла пре ра та, 35 ис т а к а в ш и да п ри о ри т е т мо же је д и но п ра ви л но да се ме ри ве ли чи ном оште ће ња у ко ји је рат ба цио јед ну зе мљу. Ср би ја је пак нај го ре про шла ; не са мо што је нај ви ше опљач ка на већ је у ра ту из ги ну ло 25% од ње ног укуп ног ста нов ни штва. По сма тра но у процен ти ма, њене људске ж р т в е д в о с т ру ко с у п р е в а зи л а зи ле и нај г о ри би л а нс ме ђу с а в е зн и ч к и м з е м љ а ма. 36 Не ко ли ко да на ка сни је, у пот ко ми си ји за про це ну вред но сти ште те Ко - м и си је з а п р о у ч а в а њ е п и т ањ а о н ак н ад и ш т е т е, зв а н и ч но је з а т р а же но д а ош т е ће не д р жа ве п ре да ју своје одш т е тне за х т е ве, са вред но с т и ма из ра же н и м у ци фра ма. Ју го сло вен ска еко ном ско -фи нан сиј ска и са обраћајна секција прија ви ла је за Ср би ју 3,8 ми ли јар ди фра на ка на име рат них тро шко ва; за ште те приват них ли ца и др жа ве 7,710 ми ли јар ди фра на ка, од но сно 13,889 ми ли јар - д и, а на и ме а н у и т е т а пен зи ја, и н в а л и д н и не и рат не си р о ча д и 278 м и л и о на фра на к а, од но сно 556,8 м и л и о на. Од ш т е т н и з а х т ев з а Ц р н у Го ру и з но сио је 454 м и л и о на фра на к а, од но сно 771 м и л и он, а г о д и ш њи и з но с з а и н в а л и де, пен зи је и си р о ча д 24 м и л и о на, од но сно 36 м и л и о на фра на к а. 37 По том је и у пот ко ми си ји за утвр ђи ва ње финансијског капацитета непријатељских др жава пре да та про це на са спи ском све га шта би не при ја тељ имао да ти у на тури. 38 Ју г о сло вен ск а де ле г а ц и ја је у свом з а х т е ву т ра ж и ла да се Ср би ји п ре по т п и си в а њ а ко нач н и х м и р ов н и х у г о во ра в ра т е: с т о к а, а лат и, желе зн и ч к а ко л а, у г а љ, и н д у с т ри ј ск а по с т р о је њ а, р а з не в р с т е р е п р о ма т е ри ја л а. 39 Еко ном ско - фи на н си ј ск а с екц ија нас т о ја ла је по сва ку це ну да обез бе ди у че ш ће у с а в е зн и ч ком по т ра ж и в а њу рат не ш т е т е. За с л учај да с е п р е тходно тра же ње не би мо гло оства ри ти, кра јем фе бру а ра је под не ла још је дан зах тев да се Ср би ји хит но, до 1. апри ла, да ју по љо при вред ни ала ти и сто ка да се не би из гу би ла же тва и да би се мо гло ис хра ни ти ста нов ни штво, ко је би ина че би ло из ло же но гла ди и бо ле шти ни. Од са ве зни ка је тра же но да од Бу гар ске, Ма ђар ске и Ау стри је од мах зах те ва ју да до на ве де ног ро ка ис по - ру че Ср би ји оте те ства ри К. Сто ја но вић ми ни стру фи нан си ја, Па риз, 18. фе бру ар 1919, АЈ, I/ К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 17. април 1919, АЈ, III/ Исто. 38 Ст. Про ти ћу, Па риз, 23. фе бру ар 1919, АЈ, II/ На име по тре ба за же ле зни цу тра же но је: 50 ло ко мо ти ва и ва го на за нор мал ни ко л о с е к, о п р е м а з а р а д и о н и ц е з а п о п р а в к у в а г о н а и л о ко м о т и в а, р а д и о н и ц е з а л о ж и о н и ц е, п а р н и ко т л о в и з а 16 в о д о с т а н и ц а, с к р е т н и ц а, и м п р е г н ир а н и х п р аг ов а, 350 т е л е г р а ф с к и х а п а р а т а и т е л е ф о н а, д р в е н и х и м п р е г н и р а н и х с т у б о в а, т о н а те ле граф ске и 100 то на ба кар не жи це, 250 км ши на и ва го на за руд ни ке и ин ду стриј ска п р ед у з е ћ а. З а о б н о в у н ај н у ж н и је г б р о ја и н д у с т р и ј с к и х п р ед у з е ћ а т р а же нo je: 8 мли но ва, 7 стру га ра, 3 ткач ке фа бри ке, пар ни ко тло ви, пар ни и елек трич ни мо то ри... Тра же не су и сиро ви не по треб не за по че так ра да ин ду стриј ских пред у зе ћа: 80 ва го на ли ве ног и ко ва ног гво - жђа и че ли ка, ва го на кок са, ва го на ка ме ног угља, ва го на си ро вог ше ће ра итд. ( Спи сак ма те ријала потребног за почетак обнове еко ном ског жи во та у Ср би ји и ре кон струкци ју са о бра ћа ја, АЈ, I/208). 40 З а же л е з н и ц у је т р а же н о: ко м п л е т н а и н с т а л а ц и ја н и ш ке р а д и о н и ц е ко ј у с у од н е л и Бу га ри (за ре монт 90 ло ко мо ти ва и ва го на го ди шње), 500 скрет ни ца, то на

69 69 При пре ма ју ћи ове зах те ве, Ко ста Сто ја но вић је тра жио од вла де у Бео гра ду да ди пло мат ским пу тем ути че да се пре ко вој них и ци вил них вла сти, ко је су над ле жне за из вр ше ње кла у зу ла о при мир ју до ђе до тих та ко по требн и х с ред с та ва. 41 Н и ко ла Па ш и ћ је 26. фе бру а ра у п у т ио и н с т ру к ц и ју Еко номско - фи на н си ј ској и са о бра ћ ај ној с ек ц и ји да на п и ше мол бу Вр хов ном рат ном с а в е т у да п ри л и ком о б на в љ а њ а п ри м и р ја ус ло ви Бу г а р ск у и М а ђа р ск у да вра те или за ме не све што је већ ра ни је на ве де но у до пи су Сек ци је. Пре ко Н и ко ле П а ш и ћ а и М и лен к а Ве сн и ћ а з а х т е ви с у п р о с ле ђе н и и Ко м и си ји з а п ро д у же ње п рим и р ја са Не мач ком, у Ве р са ју. Ме ђу т и м, п ри м и р је је већ би ло про ду же но на ста рој осно ви и зна ло се да од зах те ва не ће би ти ни ка квог ефек т а. И з Врхов ног рат ног са ве т а с т и г а о је ко на ча н одг овор маршала Фоша да се осно ви це при мир ја не мо гу ме ња ти, и пре ма то ме се ово пи та ње овим пу тем не мо же ре ши ти. 42 Вр а ћ ањ е з ап лењ ене с рпске и мо вине је по с ле т о г а з а ви си ло је д и но од и с хо д а и н и ц и ја т и в е Ко с т е С т ојан ов и ћ а, п о к р е н у т е п о ч е т ком ф е б р у а р а у Ко ми сији за проучавање питања о накнади штете, да се у пораженим зе - м љ а ма ф о р м и р а ју с а в е зн и ч ке ко м и си је ко је би у ко рис т ош т е ће н и х з е ма љ а ску пља ле од не те ства ри. Ње гов су пред лог по др жа ле све ма ле зе мље, те се ве р о в а ло да ће г а Конфер енц ија усв оји т и. Шт авише, Кос т а Ст ојанови ћ је 14. мар та ја вио вла ди у Бе о гра ду ка ко ће да нас или су тра би ти од лу че но да се: 1) обра зу је ме ђу са ве знич ка ко ми си ја за аванс у на ту ри у ко јој ће све за ин те ре со ва не др жа ве има ти сво је пред став ни ке, ко је ће наименовати дотичне в ладе и 2) да ће Са ве т де се т о ри це (пе т ве л и к и х си ла) и з ве сно одо бри т и од л у к у Ко м и си је з а п р о у ча в а њ е п и т а њ а о на к на д и ш т е т е да с е ов л а ш ћу ју вла де оште ће них др жа ва, да пре ко сво јих ко ми си ја у не при ја тељ ским зе мљама мо гу до ћи до по треб них нај ну жни јих ства ри у сто ци, ала ти ма, се ме ну, в а г о н им а и тд.. О в е ком ис ије, које би м а ле поб едн и чке з ем љ е у п ут иле у Не мач ку, Ау стри ју, Ма ђар ску и Бу гар ску, тре ба ло је при кљу чи ти већ по сто - је ћој Ме ђу с а в е зн и ч кој ко м и си ји з а и ден т и фи к а ц и ју и с а к у п љ а њ е с т в а ри, а има ле би по др шку са ве знич ких вој них вла сти у тим др жа ва ма. 43 Ме ђу тим, ова ква од лу ка би ла би за Кра ље ви ну СХС без зна ча ја. На ведена ме ђу са ве зн и ч ка ко м и сија н и је била фор м и ра на ка о ор г а н Кон фе рен ц и је ми ра, већ је до би ла са мо ман дат да ку пи ства ри за ра чун оних зе ма ља ко ји ма је то пра во при зна то уго во ром о при мир ју. За Кра ље ви ну СХС је то зна чи ло г в оз д ен е конс т р у кц и је з а же л е з н и ч ке мо с т о в е, т е л е ф о н а, 30 0 т ел ег р а фс к и х а п ар ат а и к м г в о з де н е т е л е г р а ф с ке ж и ц е. З а по т р е б е по љ о п р и в р е де је т р а же но: в о ло в а з а рад, ко ња и ма зги за ву чу и др. Од по љо при вред них спра ва тра же но је: плу го ва, се ја ли ца, по ло па та и мо ти ка, ср по ва, ко са, као и ко сач и ц е, п рс к ал иц е, в е т р е њ а ч е, же т е л и ц е, в р ш а л и ц е и тд. По ш т о је с т ан овн иш т ву н ед ос т ајал о оде ће и обу ће, пред ло же но је да се од са ве зни ка тра жи и је дан кре дит у ро би у нај ма њој су ми од ми ли о на фра на ка да би се хит ном ку по ви ном робе у савезничким земља - ма мо гле ко ли ко-то ли ко по кри ти пр ве по тре бе (Ми лош Сав чић Н. Па ши ћу, Па риз, 25. ф е б р у а р 1919; С п и с а к н ај н у ж н и ји х п о т р е б а у н а т у р и и у к р е д и т у, Д р а г. В. Д у ч и ћ, П а р и з, 25. фе бру ар, 1919, АЈ, V/374). 41 Ст. Про ти ћу, Па риз, 23. фе бру ар, 1919, АЈ, II/ Н. П а ш и ћ Е ко н о м с ко - ф и н а нс и јс кој и с ао б р а ћ а ј н ој с е к ц и ји, П а р и з, 2 6. ф е б р у а р 1919, АЈ, V/374; К. Сто ја но вић Ст. Про ти ћу, Па риз, 14. март 1919, AJ, IV/ К. Сто ја но вић Ст. Про ти ћу, 14. март 1919, AJ, IV/151.

70 70 да, и ако би јој би ло по ну ђе но уче шће у Ко ми си ји, не би има ла ра чу на да га при ми ако јој се у исто вре ме не би при зна ло и пра во да Ко ми си ја ку пи ства ри и за њен ра чун, на осно ву но вог анек са уго во ра о при мир ју. 44 До с р ед ине а п ри ла св а т ра же њ а ју г о с ло вен ске де ле г а ц и је на и ла зи ла су на пре пре ке. По ку ша ји код са ве зни ка да се за Кра ље ви ну СХС обез бе ди испла та у на ту ри пре ко нач ног ре ше ња пи та ња о на кна ди ште те оста ли су без по зит и вног од г о в о ра. 45 Пр е т ход н и ме с е ц и с у по к а з а л и на к ак ву с е под рш к у од стра не ве ли ких са ве зни ка не мо же ра чу на ти, јер су и они са ми, ви ше ма ње за ка че ни ратом, били у великим материјалним не при лика ма. После - ди ца то га био је је дан оп шти на ступ на ци о нал ног его и зма ко ји се на сва ком ко ра ку ис по ља вао, те је сва ко ву као са мо се би и те жио да за се бе што ви ше с т ек не. 46 И з гле да ло је да је је д и н и п р е о с т а л и на ч и н з а по к р е т а њ е до ма ће при вре де и са о бра ћа ја би ло повлачење најразноврснијих добара од саве - зни ка на под ло зи зај мо ва, ко ји би се ис пла ти ли из на кна де ште те ко ја се има при ми ти од не при ја те ља. Само тако било је мо гу ће за по че ти ис пла ту обе штеће ња Ср би ји и ујед но при мо ра ти са ве зни ке да што бр же на пла те од не при јате ља на кна ду ште те за (њен) ра чун. Ме ђу тим, ни у том по гле ду ни је по стиг нут успех, иа ко је ме ђу ве ли ким по бед нич ким зе мља ма у по чет ку по сто ја ло распо ло же ње за да ва ње д р жа в н и х к ре д и та. Ср би ја се та ко у п ро ле ће го д и не на ла зи ла и да ље ма ње-ви ше у истом ста њу у ко ме ју је пет ме се ци ра ни је за те као за вр ше так ра та, без из гле да на бр зи опо ра вак. 47 Про ме на на ч и на ра да Кон фе рен ц и је ко ја је на с т у п и ла с ре д и ном а п ри ла г о д и не до дат но је у ма њи л а и з гле де на успех ју г о с ло в ен ске од ш т е т не по ли ти ке. Приоритет Конференције од тада је постало утврђивање прелиминарних од редби за уговор о миру са Немач ком, а по сло ве еко ном ско -фи нансиј ских ко ми си ја је пре у зео Са вет че тво ри це (Вр хов ни са вет). Иа ко је Ко - м исија за п роу ча ва ње п и т а њ а о на к на д и ш т е т е на с т а ви ла ра д, Вр хов н и са ве т је све ма ње узи мао у об зир ње не за кључ ке. 48 Пред став ни ци свих оште ће них зе ма ља зна ли су да ће ко нач не од лу ке у ве зи са ре па ра ци јом до но си ти Са вет че тво ри це, због че га су по че ли да преду зи ма ју ме ре да не бу д у до га ђа ји ма из не на ђе ни и ста вљени п ред свршен чин. Бел г иј ск и делег ат је на п ленарној седн иц и Ком исије за п ро уча вање п и т ања о на к на д и ш т е т е, од ржа ној 16. а п рила, поднео за хт ев своје в ладе за п ри знавање при о ри те та при на кна ди ште те, тј. да се Бел ги ји од мах ста ви на рас по ла га ње не ко л и ко м и л и јар д и фра на ка. 49 По во дом т о г а у Па риз је а ви о ном до п у т о ва о бел г иј ск и к ра љ; п ри м ио г а је фра н ц у ск и п ред сед н и к По ен ка ре и у че с т во ва о је на ван ред ној сед ни ци Са ве та че тво ри це, на ко јој је са ми ни стри ма за сту пао с т а но ви ш т е у ве зи са п ри о ри т е т и ма Бел г и је п ри на к на д и ш т е т е. По од ла ск у 44 К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 6. мај 1919, АЈ, III/ К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 14. април 1919, АЈ, III/ К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 16. април 1919, АЈ, III/ П р ед с ед н и к е кон о мс ко - ф ин а нс и јс ке и с а о б р а ћ ај н е с е к ц и је С т. П р о т и ћ у, П а р и з, 14. април 1919, АЈ, IV/ Исто. 49 Осим ових из ме на у на цр ту ми ров ног уго во ра са Не мач ком, Бел ги ја је тра жи ла да с е д и ш т е Л и г е на р о да бу де у Бри с е л у и да јој с е рат н и т р о ш ко ви р е па ри ра ју. Ис т о в р е ме но, у Б е л г и ји је о р г а н и з о в а н п р о т е с т н и п о к р е т н а р о ч и т о у п а р л а м е н т у, ја в н и м г л а с и л и м а и ве ћим гра до ви ма (К. Сто ја но вић Ст. Про ти ћу, Па риз, 3/9. мај 1919, АЈ, II/411).

71 71 бел г иј ског к ра ља, на ја в ље на је по се т а и п ред сед н и ка бел г иј ске в ла де. Ма да је већ ужи ва ла на кло ност са ве зни ка, пре све га Аме ри ке, Бел ги ја је у на сто јању да обез бе д и ш т о ско ри ји по че т а к ис п ла т е рат не од ш т е т е а н г а жо ва ла за сво ју ствар сав свој др жав ни апа рат, по чев од кру не. 50 На су прот њој, кон такте ју г о сло вен ске с т ра не са Са ве т ом че т во ри це од р жа ва л и су са мо оп у но мо - ће ни де ле га ти, ко ји су је ди ни би ли у ста њу и по ло жа ју да пред њим уста ну у од бра н у (д р жа в н и х) и н т е ре са. Та ко је си лом п ри л и ка п и та ње на к на де рат не ште те и све што је с њим би ло по ве за но иза шло из окви ра мо гућ но сти економско - фи на нсијске и саобраћајне секц ије и п ре ш ло ис к љу ч и во у де ло к ру г оп у но мо ће н и х де ле г а т а. 51 Ово је но си ло ве ли ке опа сно сти, с об зи ром на то да су пи та ња о ко ји ма је рас пра вљао Са вет че тво ри це мо гла би ти ре ше на на ш т е т у Кра ље ви не, а од т и х су ре ше ња за ви си ле еко ном ска об но ва и л и по т - пу на про паст зе мље. Не за до во љан што ју го сло вен ска др жа ва не иде за белг иј ск и м п ри ме ром, Ко с т а Ст о ја но ви ћ је у по зо ра ва о на озби љ нос т си т у а ц и је. Сре ди ном апри ла оба ве стио је Ни ко лу Па ши ћа да су у но во ство ре ној си туа ц ији економск а секц ија и њен и спец ија лн и де ле г а т и, л и ше н и ма т е ри ја л не мо гућ но сти да и да ље бра не [државне] ин те ре се, [и]... с пу ним пра вом скида ју са се бе сва ку од го вор ност за све што ван њи хо вог уче шћа бу де ура ђе но од стра не јед ног ор га на са ко јим Сек ци ја не ма ни ка квог до ди ра. 52 Исто вре ме но, у ју го сло вен ској де ле га ци ји је про це ње но да хит но усваја њ е п р е л и м ин ар а з а не м ач к и у г о в о р п р едс т ав љ а в рло доб а р пос т уп а к. Јер, кад се јед ном пот пи ше уго вор с Не мач ком, ла ко ће се до ћи до уго во ра с њ е н и м с а в е зн и ц и ма, ко ји ће с а м и м т и м и з г у би т и пси хо ло ш к у мо г ућ но с т за от пор. По сто ја ла је, ме ђу тим, и стреп ња да ће се ме ђу по бед нич ким зе мљама на ћи и они ко ји су дез ин те ре со ва ни пре ма са ве зни ци ма Не мач ке или чак и ма ју р а ч у на, по л и т и ч ког и л и еко ном ског, да и х по д р ж а в а ју п р о т и в р е к л а - ма ци ја ко је је има ла Кра ље ви на СХС са оста лим др жа ва ма пре ма њи ма. 53 Еко номско - финансијска и саобра ћај на сек ци ја ју го сло вен ске де ле га ције одр жа ла је 16. апри ла сед ни цу ко јој је при су ство вао и Ни ко ла Па шић. До го ворено је да се при пре ми кра так ре фе рат о свим пи та њи ма еко ном ско - фи на н си ј ске п ри р о де у в е зи р е па р а ц и ја ш т е т а на не т и х к р а љ е ви н и р а т ом. С ут р ад а н је м емо а р п р о с л е ђ е н с в и м оп у но мо ћ е н и м д ел ег ат им а ( Н икол и Па ши ћу, Ан ти Трум би ћу, Ми лен ку Ве сни ћу, Ива ну Жол ге ру, Ма те ји Бо шко - ви ћу, Ото ка ру Ри бар жу и Јо си пу Смо дла ки) ка ко би у раз го во ри ма са ме ро - давн и м фак тори ма у то к у из ра де п ре л и м и нар ног у го вора о м иру с Немачком зна ли ко ја су на ша по тра жи ва ња и ка ко их тре ба бра ни ти. 54 Оде љ а к о непос р едн и м ш т ет ам а у ов ом док уме нт у н ап ис а о је Кос т а С т о ја но ви ћ, ош т р о к ри т и к у ју ћ и с т а в о в е в е л и к и х си л а и на ч и н од л у ч и в а њ а на Кон ф е р ен ц и ји, а не п ри зна в а њ е р ат н и х т р о ш ко в а Ср би је оце њу ју ћ и к а о не р а з у м но. Упо з о рио је д а пос т оји мо г у ћно с т д а С а в е т че т в о ри це п ри зн а пра во на при о ри тет са мо Бел ги ји, услед ње ног ме ђу на род ног и прав ног по - 50 К. Сто ја но вић Ст. Про ти ћу, Па риз, 14. април 1919, АЈ, IV/ К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 16. април 1919, АЈ, III/ Исто. 53 К. Сто ја но вић Ст. Про ти ћу, Па риз, 14. април 1919, АЈ, IV/ К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 17. април 1919, АЈ, III/1206.

72 72 ло жа ја у по чет ку ра та, те да не ко има ра чу на да се про блем при о ри те та и с о л и да р но с т и не р е ш и у Ко м и си ји з а п р о у ча в а њ е п и т а њ а о на к на д и ш т е т е. По ш т о с у Ф р а н ц у ск а и Б е лг ија н а о снову у г ов ор а о п рим и рју о б е зб е д иле с е би п р а в о да у Не мач кој по к у пе св о је од не т е с т в а ри, у ју г о с ло в ен ској еко - н о м с ко - ф и н а нс и јс кој с е кц ији је п ос т ојал о у в ер ењ е д а с у о н и и зн е л и и з Не мач ке не ко л и ко м и л и ја р д и св о ји х па и не мач к и х и л и њи хо ви ма с л и ч н и х с т в а ри. По с т а вио је и у по гле д у ме ђу с а в е зн и ч к и х од но с а в е о ма де л и к ат на пи та ња: За што да ми ко ји смо нај го ре про шли у овом ра ту не ма мо оно право ко је има Фран цу ска, ко ја је ре ла тив но мно го бо ље про шла од нас, већ и због фак та да је ма њим де лом би ла ин ва хи ра на, те Ко ли ка је ствар на разли ка из ме ђу (Ср би је) и Бел ги је (а на на шу ште ту) кад се има у ви ду да је Б е л г и ја пок уп ила по Немачкој си лне п р ед ме т е. Ко нач но, и Ит а л и ја је са ма то свршила по Ау стри ји. С по себ ним ре вол том кри ти ко вао је Са вет че тво - р и ц е по в о д ом у т в р ђ и в а њ а и з но с а р а т н е ш т е т е, п и т ај у ћ и н а о с н ову ч ег а ре ша ва Савет Че тво ри це о то ме са ко ли ко ће про це на та која др жа ва уче ство - в а т и у на к на д и ш т е т е. По њ е г о в ом м и ш љ е њу, С а в е т че т в о ри це н и је мо г а о да поч не да ре ша ва ово пи та ње пре не го што би се за сва ку зе мљу по је ди начно од ре дио сте пен ште те и утвр ди ли од но си. 55 Н и ко л а П аш и ћ с ов а к в и м с т ав ов им а н ије мог а о и з аћ и п р ед ч л анов е Вр хов ног са ве та, због че га је Ко сти Сто ја но ви ћу на ло жио да на осно ву ме мо - а ра на пи ше по себ ну но ту, али скра ће но, са мо фак та и оно што је нај ну жније да се фак та об ја сне, ко јом би би ло тра же но све оно на шта има мо пра ва тра жи ти и што је и Бел ги ја тра жи ла. 56 Ме ђу тим, док је но та би ла још у п ри п р е м и, С а в е т че т в о ри це је п р е с т а о да по зи в а оп у но мо ће не де ле г а т е на св о је кон сул т а т и в не с ед н ице. Југ ос ловенск и п р едс т а в н иц и су од т ада могл и са мо че ка ти на по зив и свра ћа ти па жњу Ви шем са ве ту че тво ри це да их пози ва у сед ни це кад се та пи та ња бу ду ре ша ва ла. 57 Фран цу ски ми ни стар фи нан си ја Лу шер је 24. апри ла, у присуству представ ни ка Фран цу ске, Ен гле ске, Аме ри ке, Ја па на, Бел ги је, Ср би је, Пор ту га - ли је и Бра зи ла, са оп штио усло ве Са ве та че тво ри це за уго вор о ми ру са Немач ком ко ји су се ти ца ли ре па ра ци ја: од ба че ни су на кна да рат них тро шков а и кон фи ск а ц и ја не п ри ја т е љ ск и х до ба р а ; п р ед ви ђе но је о сн и в а њ е С т а л не ком исије з а р ешав ањ е п ит ањ а р епарац ије ратн и х ш т ет а у коју би к а о с т а лн и ч ла но ви у ш л и п ред с т а в н и ц и че т и ри ве л и ке си ле и Бел г и је, а ос т а ле за и н т е - ре со ва не д р жаве и мале би п раво у чеш ћа са мо ка да се ра с п ра в ља о п и т а њи ма ко ја се њих ти чу и то без пра ва гла са. За по бед нич ке др жа ве је пред ви ђе но да у ро ку од шест да на по пот пи си ва њу уго во ра о ми ру са Не мач ком под не су С т а л ној р е па р а ц и о ној ко м и си ји сп и ско в е с т в а ри ко је је Не мач к а од не л а с а њи хо ве т е ри т о ри је, у к љу ч у ју ћ и с т о к у, ору ђа, а лат и тд. Од ово г а су из ри ч и т о из у зе та са о бра ћај на сред ства с об зи ром на то да су их са ве зни ци већ по купи ли по Не мач кој. Пред ви ђе но је и да Не мач ка од мах по пот пи су уго во ра о ми ру ис пла ти 20 ми ли јар ди ма ра ка у го то вом нов цу и на ту ри Исто. 56 Н. Па шић К. Сто ја но ви ћу, Па риз, 20. април 1919, АЈ, III/ Н. Па шић К. Сто ја но ви ћу, Па риз, 22. април 1919, АЈ, V/ Лу ше ру за Са вет че тво ри це, Па риз, 25. април 1919, AJ, I/373; К. С т о ја но в и ћ Јо ва ну Т. Мар ко ви ћу, Па риз, 25. април 1919, АЈ, I/1297.

73 73 Пр ел им ин ари з а м ир овн и у г ов о р с а Не м ач ком би л и с у не по в ољ н и з а Ср би ју јед нако к а о и у г овор о п рим и р ју. Кос т а Ст о ја но ви ћ и М и лош Са в ч и ћ од мах су пре ко ми ни стра Лу ше ра ре а го ва ли код Са ве та че тво ри це због не - рав но прав ног трет ма на Ср би је. Тра жи ли су да и она као Бел ги ја до би је јед но ме с т о у Ст а л ној ко м и си ји за ре па ра ц и је с п у но п ра в н и м гла сом, бу д у ћ и да је и Ср би ја би ла на пад ну та од Ау стро-угар ске и оста ла у ра ту до кра ја, те да пи та ње при о ри те та при ис пла ти рат не од ште те уђе у кла у зу ле ми ра са Не мач ком. Пр о т е с т о в а л и с у и п р о т и в од л у ке да Не мач к а з а д р ж и св а до б р а од не т а и з Србије, а Ф ра нц уск а в аг оне и о с т ал и саобраћ ајн и мат ерија л. 59 Јер, Нем ц и су по сле ра т а за п лењеном с рпском с т оком надокнађивал и Ф ра нц уској њ ен у однет у с т ок у, док с у у ис т о в р еме по је д и н и с рп ск и т р г ов ц и к у по в а л и по Бу г а р ској по ег з ор би т а н тн у цен у с рпск у с т ок у. 60 Осим то га, Ко ста Стоја но ви ћ и М и лош Са в ч и ћ су пред ло жи ли да се у уго вор о ми ру са Не мач ком укљу чи јед но пре ла зно ре ше ње да она вра ти Ср би ји све пред ме те ко је је од нела и з з е м љ е п р е конач н и х од л ук а Ст а лне р е па ра ц и о не ко м и си је, по ш т о је ово за не ке зе мље пред ви ђе но у од ред ба ма при мир ја од но вем бра Пред лог ни је при хва ћен, али је ми ни стар Лу шер са оп штио да Ср би ја за др - жа ва пра во да у ка сни јим фа за ма око уго во ра с Тур ском, Ау стри јом, Угарском и Буг арском ис т а к не св о ја гле д и ш т а з а о б е з б е д у он и х п ра в а ко ја н и су до в ољ но о си г у р а на у у г о в о ру с а Не мач ком. 62 Ју г о с ло в ен ск и м де ле г а т и ма је обе ћао да ће би ти по зва ни и са слу ша ни, што је до по чет ка ма ја оста ло п р а зно о б е ћ а њ е. 63 Пр вих да на ма ја фран цу ске но ви не су об ја ви ле вест да је Бел ги ја по сле м н о г о б р ој н и х ус м е н и х и п и с м ен и х и нт е рв е н ц и ја код С а в е т а ч е т в о р и ц е д оби л а д в е и по м и л и ја р де и з п р в и х д в а де с е т м и л и ја рд и које је Нем ачк а т р е ба ло да п лат и к а о а кон т а ц и ју рат не од ш т е т е. О в а је пов лас т ица у односу на оста ле зе мље с пра вом на од ште ту об ја шње на чи ње ни цом да је Бел ги ја би ла сва по пла вље на и да је та ко оште ће на од стра не не при ја те ља да јој је б е з х и т не по мо ћ и не мо г ућ но да о т поч не п ри в р ед н у делатно с т. 64 Реаг ујућ и на ову вест, Ко ста Сто ја но вић је од мах тра жио од Ни ко ле Па ши ћа да упо треби сва сред ства ко ја му сто је на рас по ла га њу ка ко би се и за Ср би ју ува жио исти зах тев. Сма трао је ка ко је ако joj већ ни је при зна то пра во ко је је угово ром о при мир ју обез бе ђе но за Бел ги ју, пра вич но да се и њој из пр вих дваде се т ми ли јар ди рат не од ш те те до де ле бар две и по ми ли јар де за об но ву зе м ље, на р о ч и т о р а д и на ба в ке с т о ке, о ру ђа, а л а т а и с а о б р а ћ ај н и х с р ед с т а в а. По ње му, то би би ла са мо јед на ма ла по прав ка не прав де ко ја је Ср би ји на не та уго во ром о при мир ју с Не мач ком и при ли ка да јој се при зна исти трет ман ко ји има Бел ги ја Ср би ја је ушла у рат са вој ни ка, а од оку па ци је го ди не до свр шет ка ра та уче ство ва ла је са вој ни ка на Со лун ском фрон ту, па и да ље по сле при мир ја б и л а п р и м о р а н а п о в е ћ а в а т и с в ој к а д а р б о р ач к и од н а љу д и р а д и с п р е ч а в а - њ а н а д и р а њ а б о љ ш е в и з м а (Исто). 60 К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 3. мај 1919, AJ, III/ Лу ше ру за Са вет че тво ри це, Па риз, 25. април 1919, AJ, I/ Исто. 63 К. Сто ја но вић Ст. Про ти ћу, Па риз, 3/9. мај 1919, АЈ, II/ К. Сто ја но вић Н. Па ши ћу, Па риз, 3. мај 1919, AJ, III/ Исто.

74 74 Ју го сло вен ској де ле га ци ји ни је би ло по зна то шта је Бел ги ја тач но до била, ни ти на ко ји на чин, због че га се еко ном ско-фи нан сиј ска сек ци ја обра ти ла М и хај л у Пу п и н у, ко ји је т а да б о ра вио у Па ри зу и од р жа в а о кон т а к т е с вр хом а ме ри ч ке де ле г а ц и је. С ек ц ија г а је у познал а с а југ ос лов енск и м з а хт е вима у ве зи са рат ном од ште том, на ро чи то у по гле ду акон та, ука зу ју ћи му на најва ж н и је т ач ке на ко је т ре ба ск ре н у т и па ж њу а ме ри ч к и м де ле г а т и ма с ко ји ма је он у ве зи, а и го спо ди ну Вил со ну ако бу де с њим раз го ва рао. 66 Сусрети Ми хај ла Пу пи на с ути цај ним чла но ви ма аме ричке економско - -фи нан сиј ске сек ци је Б. Ба ру хом и Мак Кор ми ком и пред став ни ком аме ричког М и н и с т а р с т в а фи на н си ја Но р ма ном Деј ви с ом р а св е тл и л и с у не ко л и ко ства ри. Рат на од ште та ко ју је тре ба ло да пла ти Не мач ка рас по ре ђе на је та ко да нај ве ћи део при па да Фран цу ској, Ен гле ској и Бел ги ји, док би у слу ча ју К р а љ е ви не С ХС, Ит а л и је и Р ум ун ије одш т ет а више бил а н ап л аћ ив а н а од д ру г и х по р а же н и х з е ма љ а. По т ом п ри н ц и п у је и по де љ ено п рви х д в адес е т ми ли јарди немач ке од ште те. Чим је то са зна ла, Бел ги ја је пред у зе ла нај е нер - гич ни је ко ра ке и од Са ве та че тво ри це од мах за тра жи ла да се ње на пр ва одштет на ра та по ве ћа на две и по ми ли јар де. Пра во на на кна ду ште те јој је призна т о, а л и не и п ри о ри т е т. С а в е т че т в о ри це је удо в о љио б е л г и ј ском з а х т е ву за по ве ћа ње пр ве од штет не ра те, на тај на чин што су јој Фран цу ска и Ен глеска усту пи ле де ло ве на кна де њи ма до де ље не, што је био је дан при ва тан спо ра зум из ме ђу њих, а не од лу ка Кон фе рен ци је ми ра. 67 С а г о в о р н и ц и М и х ај л а Пу п и на с у и з р а зи л и ж а љ е њ е ш т о А ме ри к а не мо же по ве ћа ти [српски] део, прем да би то ра до учи ни ла, јер ни њој са мој н и је н и ш т а п ри па ло и з п р ви х д ва де се т м и л и јар д и не мач ке од ш т е т е. Ис т а к л и су да се на кон фе рен ци ји ми ра Аме ри ка сва за ло жи ла за ма ле др жа ве, ме ђу ко ји ма је би ла и Кра ље ви на СХС, те да у овој сво јој ак ци ји она на и ла зи на вели ке те шко ће од стра не из ве сних са ве зни ка. Ипак, би ла је спрем на да на ста ви т и м п у тем, чак и на ри зи к да ње не де ле га те ка ме н и ца ма о те ра ју из Па ри за. 68 Аме ри кан ци ма је би ло по зна то да је Кра ље ви ни СХС би ла нео п ход на брз а ма т е ри ја л на по моћ. По њи хо в ом м и ш љ е њу, у по с т о је ћ и м окол но с т и ма за то ни је би ло дру гог из ла за но да се обра ти при ват ним аме рич ким бан ка ма, од ко ји х је мо гла да на под лози буд ућ и х р е па ра ц и ја до би је з ај мо ве з а об но ву. Шта ви ше, аме рич ка вла да је би ла спрем на да ти на зна ње сво јим бан ка ри ма да не ма ни шта про тив тих опе ра ци ја, а Кра ље ви на СХС је с аме рич ке стране мо гла ра ч у на т и на нај ве ћу п ред у с ре тљи вос т. 69 У поглед у југ осло венск и х з а хт ев а, м е ђу т и м, р а з г о в о р и М и х ај л а Пу п и н а с а а м ер и чк и м д ел ег а т им а ни су до не ли ни ка кав на пре дак. На про тив, у ју го сло вен ској еко ном ско -фина н си ј ској с ек ц и ји с а мо су у ч в р с т и л и већ по с т о је ће песим и с т и чко у вер ењ е: да су ко мер ци јал ни бан кар ски кре ди ти на под ло зи бу ду ћих ре па ра ци ја је - ди ни на чин да Кра ље ви на СХС бр зо до ђе до сред ста ва за об но ву. На те зи да је Ср би ја у го рем по ло жа ју од Бел ги је, у срп ској јав но сти с т во ре но је у ве ре ње да ће Србија обе збед и т и п ра ви ч н у и по т п у н у на к на д у, 66 К. Сто ја но вић Ст. Про ти ћу, Па риз, 3/9. мај 1919, АЈ, II/ Исто. 68 Исто. 69 Исто.

75 75 због че га је вест да на кна да ште те ни је до би је на иза звала велико узнемире - ње у зе мљи, по го то во отуд што је Бел ги ја у том по гле ду по сти гла нај леп ше ре зул та те, док Ср би ја у пре ли ми на ри ма ми ра са Не мач ком ни је ни спо мену та. Не за до вољ ство је ра сло ка ко у При вре ме ном народном представниш т ву т а ко и ме ђу с т а нов н и ш т в ом. По с ле де с е т а к да на у з бу не, р е а г о в а о је и пред седник владе Сто јан Про тић, на ло жив ши Ни ко ли Пашићу да се ангажује око п ри је ма у Са ве т у че т во ри це, а по т ом да по је д и начно посет и а мери чког пред сед ни ка Вил со на и бри тан ског пре ми је ра Џор џа Лој да. Од њих је треба ло да тра жи: 1) да се Ср би ји при зна ју рат ни тро шко ви ко ји ће се пре би ти за ду го ве ко је је за вре ме ра та на чи ни ла код са ве зни ка ; 2) да јој се хит но в р а т и св а с т о к а, по љ о п ри в р ед не сп р а в е и о с т а л и п р ед ме т и ко је с у Нем ц и и оста ли не при ја те љи од у зе ли...; 3) да нам се на име аван са на ра чун бу ду ће на к на де ш т е т е да ју ба р д в е м и л и ја р де р а д и о б на в љ а њ а п ри в р ед ног ж и в о т а ко ји је сад пот пу но умрт вљен... ; и 4) да се Кра ље ви ни омо гу ћи уче шће са ре ша ва ју ћ и м гла сом у ко м и си ја ма ко је п ред ви ђа ју п ре л и м и на ри м и ра и ко је ће р е шав ат и о ви си н и и о в р с т и на к на де з а у ч и њ е не ш т ет е. 70 Так в е з а хт ев е с у в е л и к и м с а в е зн и ц и ма поднеле и д руг е ма ле з е м љ е, а л и с у би ле од би је не. У ко нач ној вер зи ји уго во ра о ми ру са Не мач ком је ди но су Бел ги ји призна т и р ат н и т р о ш ко ви и п ри о ри т е т п ри ис п л а т и од ш т е т е, с о б р а з ло же њ ем да је у ра ту оште ће на по вре дом јед ног ме ђу на род ног уго во ра чи ји су га рант и би ле в е л и ке по б ед н и ч ке си ле. З а х т е ви Ср би је и Ц р не Го р е с у од би је н и, је р је п и т а њ е а в а н с а би ло п и т а њ е п ри о ри т е т а, ко је је је д и но и ис к љу ч и в о да то Бел ги ји из истих раз ло га из ко јих су при зна ти и ње ни рат ни тро шко ви. Ср би ји је удо в о љ е но је д и но у по гле д у у к љу ч и в а њ а у С т а л н у р е па р а ц и о н у ко ми си ју. У фор мал ном сми слу то је био до би так, али је прак тич но зна чи ло да ће још ду го мо ра ти да че ка на ре па ра ци је, нај пре док ко ми си ја утвр ди ви си н у од ш т е т а по је д и н и х з е ма љ а ко је и ма ју п р а в о на р е па р а ц и ју ш т е т е, а по т ом и п р о цен т е с ко ји ма ће по је д и не ош т е ће не д р ж а в е у че с т в о в а т и у ре па ра ци о ном фон ду ко ји ће ис пла ти ти Не мач ка са сво јим са ве зни ци ма. 71 Пос ле по т п и си в а њ а у г о в о р а о м и ру с а Не м ач ком у јун у г од ине изгле да ло је да ће об но ва Кра ље ви не СХС у п р во вре ме зависит и п рвенс т вено од с т р а н и х к р е д и т а. Ме ђу т и м, фи на н си ј ск и ус ло ви по с ле р а т а с у т о оне мо - гу ћа вали, а и одно си ме ђу по бед нич ким зе мља ма су у међувремену погоршан и. По оце н и Ко с т е С т о ја но ви ћ а, до л а зи ло је в р е ме д у г и х ма т е ри ја л н и х и мо ра л них к ри за и не п ра вичних екс п лоа таци ја п ри са ни ра њу рат них ште та Ст. Про тић, Бе о град, 13. мај 1919, AJ, III/ Ре зул та ти по след њих пре го во ра у Па ри зу о на кна ди ште те, Де м о к р а т и ја, год. II (12. фе бру ар 1920); Ар хив СА НУ, За о став шти на К. Сто ја но ви ћа, 13620/ К. Сто ја но вић, Еко ном ско сна же ње Кра љев ства СХС по сле европ ског ра та, 157.

76 76 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R RE PA RA TI ONS PO LICY OF THE KING DOM OF SERBS, CRO ATS AND SLO VE NI ANS AT THE PE A CE CON FE REN CE (JA N U A RY J U N E 1919) by DU ŠAN M. ILI JIN, PhD B el g r a d e, S e r bi a SU M M A RY: I n Wo rld Wa r I S e rbi a s u ffer e d p r op o rt ion a l ly t h e bigge s t m at er i a l a n d de mo grap hic da ma ge. At the Pe a ce Con fe ren ce in Pa ris, the King dom of SCS asked to be gi ven pre fe ren ce in col lec ting a part of the war in dem nity, par ti cu larly from Ger many, becau se of its need for a qu ick eco no mic re co very. For the Yugo slav de le ga tion, this be ca me the main ob je ct ive i n t hei r r ep ar at ion s p ol ic y. Howeve r, t he g r e at v ic t o r i o u s p o we r s d id not s u p p or t t h i s re qu est, be ca u se they them sel ves, be ing af fec ted by the war mo re or less, we re in sig ni fi cant fi nan cial pro blems, and each of them tried to en su re as much as pos si ble for the ir si de. By mid-1919 the King dom of SCS did not ma na ge to en su re fast com pen sa tion of the ma te rial da ma ge that they had co un ted on eit her in the form of par tial re sti tu tion from Ger many, or ba sed on wit hdra wal of va ri o us go ods from the al li es ba sed on lo ans that wo uld be re paid f rom f u t u re re pa r a t i on s. T h is re s u l t e d i n t he fa ct t h at t he e c o no m ic si t u a t ion i n Se r bia re m a i ne d al most un chan ged even half a year af ter the ar mi sti ce. KEYWORDS: Pe a ce Con fe ren ce in Pa ris, re pa ra ti ons po licy of the King dom of SCS, a rm is t ic e a g r eem e n t w i t h G e r m a n y, p r e fe r e n c e i n w a r i n d e m n i z a t io n, a d v a n c e p a y m e n t, restitution

77 UDC 32:929 Vasić D. Оригинални научни рад Д р М И Р А Р А Д О Ј Е В И Ћ Ун и в е р зи т е т у Б е о г р а д у, Ф и ло з о ф ск и фа к ул т е т, Б е о г р а д, Ср би ја ДРА ГИ ША ВА СИЋ И СО ВЈЕТ СКА РУ СИ ЈА 1 СА ЖЕ ТАК: Анализирајући погледе Драгише Васића, адвоката, политича ра и ве ли ког срп ског књи жев ни ка, на Со вјет ску Ру си ју, те ука зу ју ћи на сложе ност тог од но са, по ку ша ли смо да овим ра дом ука же мо и на јед ну ва жни ју ис т р а ж и в ач к у по т р е бу: о т к л а њ ањ е с аз н ај н и х п р а з н и н а у р а з у ме в а њу ис т ог п р об л е м а у к р у г о в и м а с р п с ке г р а ђ а н с ке л е в и ц е. Ра д с м о п и с а л и н а о с н о в у књи жев них и дру гих ра до ва Дра ги ше Ва си ћа, ње го вих са временика, мемоар - ске и ис т о ри о г р а ф ске л и т е р а т у р е. К ЉУ ЧН Е РЕ Ч И: Дра ги ша Ва сић, срп ска гра ђан ска ле ви ца, Пр ви свет ски р а т, р ев ол уц ион а рн и п ок р е т, ком ун ис т и, ј уг ос л ов е нс к а д рж ав а, С ов је тс к а Ру си ја, Дру ги свет ски рат З а р а з л и к у од ис т о ри ча р а к њи жев но с т и и к њи жев н и х к ри т и ча р а ко ји су у мно штву ра до ва пи са ли о Дра ги ши Ва си ћу, углав ном из ра зи то по вољ - но в р ед н у ју ћ и њ е г о в о с т в а р а л а ш т в о и не и з о с т а в но б а р пом ињућ и њ ег ов а и де ј но -по л и т и ч к а оп р еде љ е њ а, 2 ис т орич ари м у још у в е к н ис у посв ет ил и по т р е б н у ис т р а ж и в ач к у па ж њу. Ме ђу нај в а ж н и ји м р а з ло зи ма з а по с т о ја њ е тог дуга налази се чињени ца да су историјски извори о политичком анга - жо в а њу Д р а г и ше Ва си ћ а не до в ољ н и и не ја сн и, п р е св е г а у п и т а њи м а ко ја иза зи ва ју нај ви ше не до у ми ца, бу ду ћи да су ве за на за ње гов став пре ма Совје т ској Р у си ји и не до к а з а не п р е т по с т а в ке о кон т а к т и ма с а с о вје т ском о ба - ве штај ном слу жбом. Си гур но је је ди но то да је у пе ри о ду из ме ђу два свет ска р а т а п ри па да о г ру п и и н т е лек т у а л а ца и по л и т и ча р а ч и ји с у по гле д и п р е ма д руш т ву и у р еђ е њу ју г о с ло в е н ске к р а љ е ви не би л и н агл ашено к рит и чн и, у к љу ч у ју ћ и и не з а до в ољ с т в о з б ог од би ја њ а д р ж а в н и х в р хо в а да ус по с т а в е 1 Де ло ви овог тек ста об ја вље ни су на ру ском је зи ку у: Ми ра Ра до е вич, Серб ские левые и С о в е т с к а я Ро сс и я. Т у м а н ы Д р а г и ш и Ва с и ч а, [ у :] Из и с т о р и и Се р б и и и р у с с ко - с е р б с к и х связей , Мо сква 2014, С а же т у би бл и о г р а фи ју р а до в а о Д р а г и ш и Ва си ћу ви д. у: Срп с к и б иог ра фс к и речен и к, 2, Но ви Сад 2006,

78 78 д и п ло мат ске однос е с а С овје тск и м С ав ез ом. 3 У и зв ори ма и ис т ориог рафији они се до ста че сто на зи ва ју г р ађ а нс ком л е в и ц ом, ко ја као ве о ма ши рок по ја м о б у х в а т а и н т е лек т у а л не и по л и т и ч ке к ру г о в е р азнов рсног пор е к ла. У в е ћ ин и с л у чајев а бил и с у ч ланови г р ађа нск и х пол и т и ч к и х с т р анак а, које су у сво ји м п ро г ра м и ма п ро к ла мо ва ле, а у по л и т и ч кој п ра к си по к у ша ва ле да оства ре на пред не иде је свог вре ме на, на ро чи то иде ју де мо кра ти је. Не огра - н и ча в а ју ћ и је на з а х т е в е з а по л и т и ч ке и г р а ђа н ске с ло б о де, в е р о в а ле с у да тре ба да бу де на до гра ђе на и упот пу ње на за ла га њем за со ци јал ну прав ду и у со ци јал ном смислу праведније друштво. За те су се иде је за ла га ли и странач ки не ан га жо ва ни ин те лек ту ал ци, ко ји су уве ре ни у по је ди нач ну од го вор - ност за свет око се бе на сто ја ли да да ју лич ни до при нос бор би за ху ма ни је дру штве но уре ђе ње. Та кви ле ви чар ски ста во ви при бли жа ва ли су их со ција л де мо к р ат ск и м и с о ц и ја л и с т и ч к и м, а по т ом и ко м у н и с т и ч к и м г ру па ма и с т р а н к а ма. С д ру г е с т р а не, по с т о ја њ е ови х с р од н и х по л и т и ч к и х по гле да не з н а ч и д а с е може г ов орит и о њихов ој хо мо г е но с т и, н и т и о п ри с т а ја њу у з по борнике рево лу ци о нар них про ме на. На про тив, управо је слобода инте - лек т у а л но -по л и т и ч ког р а з м и ш љ а њ а у т и ца л а на р а зно л и ко с т с т а в о в а. Не у јед н ач ено с т по л и т и ч ког м иш љ ењ а уочљив а је и у однос у п р е м а в е л и кој руској д рж ави. До Прв ог св е тског р а т а, н а п ри ме р, м л а ђи с рп ск и ин те лек ту ал ци, за раз ли ку од пре о вла ђу ју ћег ру со фил ског опре де ље ња ста рији х по л и т и чара, најчеш ће су се негат и вно изјаш њавал и о руском самод ржављу и апсолутизму Николаја II. Политичке узоре имали су у де мократским западно е вр опск и м д ржавама, т ежећ и да Краље ви н у Ср би ју у на п ре ђу ју п ре ма т и м обра сц и ма. Ис т о вре ме но, у з д и за л и су ру ск у у ме т нос т и к ул т у ру, по ш т о ва л и за јед нич ке пра во слав не традиције и полагали наде у сталност руских инте - ре са на Бал ка ну, гле да ју ћи у њи ма моћ ну пре пре ку не мач ком и ау стро у гар - ском п р о до ру на Ис т ок. Р у ск а р е в о л у ц и ја с т в о ри л а је б е з б р ој з а п и т а но с т и и см у т њи. Док су једн и с г н ушањ ем п рат ил и р евол уц ионарн и рад ик а л из а м, д ру г и с у по к а зи в а л и р а з умев ањ е, у в ер е н и д а је њ ег ов н а с т ан а к т р аг и чн а по с ле д и ца ви ше в е ков не о б е с п р а в љ е но с т и и с о ц и ја л не не п р а в де. Та к ва ра зл ич и т ос т још ви ше је п р од убљивана у послератн и м г од инама, н а ш т а је у т иц ало више ч ин ил ац а: т еш к и с о ц и ја л но - еко ном ск и п р о бле м и 3 О ов о м п р о б л е м у в и ш е: В у к Ви н а в е р, Ју г о с л о в е н с ко - с о вје т с к и од н о с и , Ис т о р и ја X X в е к а V I I (19 65 ), ; Ис т и, П р ил о г и с т ор ији ј уг ос л ов е нс к о - с ов ј е тс к и х од но са , Ис т о р и ј с к и г л а с н и к 1 (1965), 3 59; Исти, Спољ но по ли тич ка по за ди на ус п ос т а в љ а њ а ј уг ос л ов е нс ко - с ов је тс к и х д ип л ом а тс к и х одн ос а г од ин е, З б о рн и к з а дру штве не на уке Ма ти це срп ске 45 (1966 ), 5 60; Исти, При лог исто ри ји ју го сло вен ско - с о вје т с ко г з б л и же њ а , Ис т о р и ј с к и г л а с н и к 1 (1966), 3 59; Исти, Па шић, ра дик а л и и п и т а њ е ус по с т а в љ а њ а ју г ос лов е нс ко - с овје т с к и х д и п ло м а т с к и х од но с а ( ), Пре глед 9 (1967 ); Ла ди слав Де ак, О пи та њу нор ма ли за ци је по ли тич ких од но са Ју го сла ви - је пре ма СССР-у у го ди на ма , Ис т о р и ја X X в е к а IX (1968), ; В. Ви н а в е р, Не у с п е х т а ј н и х ј у г о с л о в е н с к о - с ов ј е тс к и х п р ег о в о р а г о д и н е (Је д н а з н а ч а ј н а е т а п а у нем ачком о св а ја њу По д у н а в љ а), Збор н и к Ма т и ц е с рп с ке з а и с т о р иј у 3 (1971), 28 84; Ис т и, К П Ј и б а лк а нск а пол ит ик а Југ ос л авије , B a lc an ic a 3 (1972), ; Исти, Ју г о с л ов е нс ко - с о вје т с к и п а к т од а п р и л а 19 41, Ис т о р и ј с к и г л ас н и к 1 (1973), 7 87; Исти, КПЈ и спољ на по ли ти ка Кра ље ви не Ју го сла ви је , При ло зи за исто ри ју со ци ја - л из м а 9 (19 74), ; Б р а н к о Пе т р а н о в и ћ, С у б ј е к т и ј у г о с л о в е н с к о - с ов ј е т с к и х одн ос а , Збор ник Ма ти це срп ске за исто ри ју 39 (1989), 55 70; Исти, Ус по ста вља ње ју госло вен ско-со вјет ских од но са 1940, Збор ник Ма ти це срп ске за исто ри ју 46 (1992),

79 79 но во с т во ре не ју г о сло вен ске д р жа ве, ра з о ча ра нос т би вш и х ратн ика, суочен и х с без об зи р но ш ћу он и х ко ји су ус ред на ц и о на л ног с т ра да ња у ве ћа ва л и сво ја ма те ри јал на бо гат ства и оси гу ра ва ли дру штве не по зи ције, први национално - -по ли т и ч к и спо ро ви око пи та ња д р жавног у ређења, у г рожавање демок ратск и х п ри н ц и па, по че т а к ру ше њ а и л у зи ја о ју г о с ло вен с т ву. Так в ом м ног ос т руком не за до вољ ству тре ба при додати и про тивречно мишљење о питању успо - ста вља ња ре дов них ди пломатских одно са са Со вјет ском Ру си јом и са гле дава ња п ро ме на ко је су се у њој оди г ра ле. Упоредо с к рајње одбијајућ и м с т авом вла да ју ћег ре жи ма, на че лу с кра љем Алек сан дром, ја вља ле су се пот пу но су прот не тен ден ци је и то не са мо у окви ру КПЈ и ме ђу сим па ти зе ри ма ком у н и с т и ч ког по к р е т а. Вр е ме ном, св е ви ше је р а с т а о б р ој и н т е лек т у а л а ца и по ли ти ча ра ко ји су се ин те ре со ва ли за зби ва ња у Со вјет ској Ру си ји, не го - д у јућ и к ако п р от и в с т раног и нт е р венц ион и зма, т ако и п р от и в а нт ис овје тске х ај ке у ју г о с ло в ен ској к р а љ е ви н и и т в р до ко р но с т и д р ж а в н и х у п р а в љ ач к и х с т ру к т у р а. По че т ком 30 -и х г о д и на, по р а с т у не з а до в ољ с т в а до п ри но си л а је и а г ре си в но с т фа ш и зма, ко ја је на ла г а ла са би ра ње сви х демок рат ск и х снаг а. У си ту а ци ји у ко јој је КПЈ мо ра ла да де лу је стро го иле гал но, гра ђан ска леви ца углав ном је би ла та ко ја је да ва ла јав ну по др шку свим за ла га њи ма за п ромен у односа п ре ма Со вје т ском Са ве зу. Ис по ља ва ју ћ и т а к ва ра с по ло же ња, у исто је вре ме про ду жа ва ла тра ди ци ју кри тич ког ми шље ња у срп ској на - ци ји и спрем но сти на су коб са не де мо крат ским ре жи ми ма. Н а в е де н и п р о бле м и мо г у с е с а гле да т и и на п ри ме ру с уд би не Д р а г и ше Васи ћ а ( ), а д в о к а т а, с рп ског к њи же в н и к а и пол ит ич ар а, ч ији с у ж иво тн и п ут еви и оп р е де љ е њ а ко л и ко је д и н с т ве н и у свом т ра г и зм у, т о л и ко ка рак те ри стич ни за број не дру ге ин те лек ту ал це, сла ма не у иза зо ви ма и ис - к у ше њи ма св о г а до ба. Вас пи та ван у па три јар хал ној по ро ди ци у ко јој су не го ва не тра ди ци о - н а лне в р ед нос т и, Д р а г и ш а Ва си ћ је в е ћ т о ком р а не м л ад ос т и и спољ ав а о па три от ску спрем ност да се укљу чи у осло бо ди лач ку ми си ју ко ја се почет ком XX ве ка по ста вља ла пред мла ђе срп ске на ра шта је као нај ва жни ји на ц и о на л н и з а да т а к. По р е ч и ма јед ног њ е г о в ог п р о у ча в а о ца, био је ск лон да ду боко у себи усвоји нало ге вре ме на, укључујући и нужност личног жртвова ња за ра д нац ио на л ног осло бо ђе ња Ср ба у Ту р ском и Хаб збу р ш ком цар ст ву. 4 У ра то ве, нај пре бал кан ске, а по том и Пр ви свет ски, ушао је као оду ше вље ни на ц и о на л ис т. 5 Ше с т о г о д и ш њ е рат о в ањ е, ме ђу т и м, у че с т в о в а њ е у ве л и к и м би т к а ма, по в ла че ње п ре ко А л ба н и је, ра њ а ва њ а, су о ча ва ње са рђа ви м вој н и м с т а р е ш и на ма, не с а в е сн и м по л и т и ча ри ма и мо на р х и јом, ко ја је б е з м и ло с т и ка жња ва ла нај о да ни је офи цире, изазвали су у њему дубоке душевне проме - не. Ос та јао је па т ри о та, у ве рен у ви со ке мо ра л не к ва л и те те с рп ске на ц и је, а л и је поколебана била његова вера у по литичко и вој но уре ђе ње зе мље, у ру ко - в о д е ћу е л и т у и и с п р а в но с т њ е н е по л и т и ке. Н а т е ж њу д а с в е т по с л е р а т а бу де у ре ђен п ра вед н и је и ху ма н и је на до ве за л и су се снаж н и у т ицаји нас т ал и 4 М и л о Ло м п а р, П р о ф и л Д р а г и ш е В а с и ћ а, [п р ед г о в о р у :] Д р а г и ш а В а с и ћ, Ц р в е н е м а г л е, Бе о град 2005, 6. 5 Сло бо да н Јо ва нови ћ, Д раг иша Васи ћ. Пред г о вор Ут у ље ни м кан ди ли ма, [у:] Д. Ва сић, Ц р в е н е м а г л е. К р и т и ч а р и о Д р а г и ш и Ва с и ћ у (пр. Гој ко Те шић), Бе о град 1990, 127.

80 80 и з би ја њ ем ру ск и х р е в о л у ц ија. Зав ршет а к рат а, нес р еђено с т југ о с лов енск и х при ли ка и огорченост због различитих зло у по тре ба вла сти убр зо су га учини ли јед ним од оних бив ших рат ни ка ко ји ни су мо гли да се не осе те пре варе ним и из даним. Тра же ћ и од у шка на го ми ла ним у ти сци ма и ја к им осе ћа њи ма ко ја су га го то во гу ши ла, по чео је да пи ше, нај пре књи гу Ка рак т ер и мен т а- л и т е т је д н ог п о ко л е ња (1919), а за тим оштре по ли тич ке члан ке у днев ном листу Прогрес (1920), ко ји је сам по кре нуо и у ко ме је бес ком про ми сно крит и ко вао не п рав д у, ко ру п ц и ју, п рофит е рс т во, п рот екц ионаш т во, заборав љање и де а л а. Вр ло б р з о, ов ај до к а з а н и па т ри о т а и ју на к о с ло б о д и л ач к и х р а т о в а ста вљен је на ли сту др жав них не при ја те ља и ка жњен упу ћи ва њем на дво - ме с еч н у в ој н у в е ж бу, т о ком које је г ушена а лба нск а по буна. С уочен с још јед ним д ра ма т и ч ним ис к у ст вом, на пи сао је ви ше тек стова о српско -а лбанск им од но сима, о бје д и њ е н и м по т ом у к њи зи Дв а ме се ц а у ј у го с ло ве н с ком Си б и р у (1921). У Бе о град се вра тио као пи сац, ко ји је за са мо не ко ли ко на ред них година и најстро же књи жев не кри ти ча ре за ди вио ори ги нал но шћу и убе дљиво шћу сво је пи са не ре чи, тим ја че што јој је из вор до брим де лом био у личном до ж и в љ а ју, и с т р а сн и м с а ж и в љ а в а њ ем с не с р е ћ а ма св о ји х ју на к а. Та с а о с е тљи в о с т и т а б олећ ив о с т г. Васић а, см ат р а о је Слоб од а н Јов анови ћ, да в ал а је њ е г о ви м п ри по в е т к а ма јед н у ско р о ру ск у ц рт у. 6 С об зи ром на то да је Пр о г ре с био з а б р а њ ен, п у бл и ц и с т и ч ко -по л и т и ч к и р а д п р о д у ж ио је п и с а њ е м з а Ре п у бл и к у, гл а си ло опо зи ц и о не Ју г о с ло в е н ске р е п у б л и к а н ске с т р а н ке, под једн ако ош т р ог к рит ич ар а мо н а р х и је, по л и т и ч к и х не с ло б о да, с о ц и ја л не не јед н а ко с т и и о б е сп р ав љ енос т и. Н ије п р ош ло м ног о в р емен а пре но што јој је и фор мал но по стао члан, на шав ши се у дру штву убе ђе них републиканаца, ко ји су сво ју по ли тич ку на чел ност доказива ли, поред оста - л и х а к т и в но с т и, п р о т е с т има п р от и в з абране делов ањ а К П Ј, а буд ућ и да је ме ђу њи ма би ло ви ше а д вок ат а, и п ружањем п ра вне помоћ и ком у н ис т и чк и м а к т и ви с т и ма на св е у че с т а л и ји м с уд ск и м п р о це си ма. К р а јем и по че т - ком г о д и не с а м Д р а г и ша Ва си ћ био је д ру г и а д в о к ат п р в о оп т у же ног С па с о ја С т е ји ћ а на Ви дов да н ском п р о це с у, в о ђе ном п р о т и в у че сн и к а ат ента та на ре ген та Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа. 7 Ти м но ви м в е з а м а у св о јој по л и т и ч кој-п р о ф е си о н а л ној де л а т но с т и и та квим жи вот ним опре де ље њи ма за ду го је свр стан ме ђу ле ви ча ре ко ји ко - 6 Г. Ва сић, на пи сао је да ље Сло бо дан Јо ва но вић, ни је од оних љу ди код ко јих се осећ а њ е п ри по в е дач ког по зи в а ја в љ а ус лед ч и т а њ а т у ђи х сп и с а, и ко ји, п р е не г о поч н у п и с а т и, и м а ју у гл а ви јед а н к њи же в н и и де а л. Г. Ва си ћ а н а ч и н ио је п ри по в е д а чем с а м ж и в о т. О н је до био у ра ту су ви ше ја ке ути ске, ко ји су га су ви ше тре сли и му чи ли; он је по чео пи са ти да би се ти ра ни је тих ути са ка осло бо дио [...] Он се ба цио у сво је при по вет ке са свом сво јом лич ношћу; из лио у њих све сво је сум ње, све сво је бо ле и сав свој гнев (Исто, ). По ми шљењу Ст а н ислав а Винавера, в рсног познав аоца с рпске и југ ословенске к њи жевнос т и и змеђу д в а св е т ск а р ат а, једна од п рипов едак а Д р аг ише Васи ћ а ( Ре си м и ћ до б о ша р ) п р ед с т а в љ а л а је пре лом ну по ја ву у при по ве дач кој ли те ра ту ри, а он сам при па дао је нај зна чај ни јим по сле рат - ним пи сци ма и то овим ре дом: Сло бо дан Јо ва но вић, Дра ги ша Ва сић, Ми ро слав Кр ле жа, М и лош Ц р њ а н ск и, Ти н Ује ви ћ (Ст а н и с ла в Ви на в е р, У од бра н у на ше к њи жев но с т и, Иде је I/23 (20. април 1935), 5; Исти, Кри ви це на шег Уни вер зи те та, Прав да XXXII/11224 (25. јану ар 1936), 7. Вид. и: Зли вол шеб ни ци. По ле ми ке и п а м фле т и у срп ској књижевно с т и (пр. Г. Те шић), књи га тре ћа ( ), Бе о град Но ви Сад 1983, 174, Ви д.: Ко с т а Н и ко л и ћ, Д р а г и ш а В а с и ћ. С к и ц а з а п о р т р е т н а ц и о н а л н о г р е в о л у ц и о - н а р а, Исто ри ја 20. ве ка 1 (1997), 98.

81 81 ке т и р а ју с а К П Ј. О ви г р а ђа н ск и и н т е лек т у а л ц и, п р е св е г а р е п у бл и к а н ц и, иа ко гор ко не за до вољ ни ста њем у зе мљи, ипак су рет ко по ста ја ли ње ни члано ви. Ко му ни сти ма су их при бли жа ва ли ан ти мо нар хиј ски по гле ди и за ла - га ње за социјалну правду, упоредо с поштова њем ко је су осе ћа ли због спремно сти ових да ги ну за сво ја уве ре ња. На дру гој стра ни, као де мо кра те, ни су п ри с т а ја л и на би ло ко ју д и к т а т у ру, па н и на д и к т а т у ру п р олет еријат а. Так во с е р а с по ло же њ е мо же ви де т и и код Д р а г и ше Ва си ћ а. До л а з е ћ и у до д и р с а кому ни сти ма и бра не ћи их на суд ским про це си ма, по ја ча вао је лич но ин те - ре со ва ње и за де ша ва ња у Со вјет ској Ру си ји, зе мљи сно ва и на да свих ре вол у ц и о на р а. Ра з о ча р а н м но г и м не г а т и в н и м по ја в а ма ко ји ма је био св е док у ју го сло вен ској др жа ви, кроз ли ко ве сво јих ју на ка нај не по сред ни је је из ра - жа вао та ква сво ја раз ми шља ња и ди ле ме. А лек си је Ју ри ш и ћ, цен т ра л на л и ч но с т Ва си ће вог р о мана Ц рвене м аг ле (1922), т а ко ђе у че сн и к с рп ск и х о с ло б о д и л ач к и х р а т о в а, ко г а с у у н и ш т е н и нер ви чак од ве ли у ду шев ну бол ни цу, за ми шљен над сми слом људ ске клани це на Со лун ском фрон ту, слу тио је, на при мер, да је од све га ово га што се ра ди(ло ) у овом гро зни ча вом кр тич ња ку до ле, је ди но до бро оно што је она на ша в е л и к а с ес т руш ина Р усија св р ш и ла. Та ко м и б о г а је д и но г а, м и с л ио је, са мо је оно до бро, а све ово дру го је ни шта. А ја не знам упра во шта је све она ра ди ла, са мо осе ћам да је не ко ве ли ко, и ши ро ко чи шће ње би ло и да се та мо хте ло да чо ве чан ство не ми ли. По сле ра та, без по сла и ку ће, по ниж а в а ју ће си р о ма ша н, с а в у г р о зн и ц и, не п р е с т а ном с укобу м ис л и, ог о рчењу и без на ђу да ће по но во мо ћи да жи ви жи во том до стој ним чо ве ка, Алек си је Ју ри ш и ћ с а мо је по т в р ђи в а о оне б ол не з а п и т а но с т и и на де ко је с у м у т о ком ра та свом те жи ном при ти ска ле ми сли и осе ћа ња: И опет ја не мо гу а да не слу тим: ка ко је је ди но до бро оно што је она на ша ве ли ка се стру ши на уради ла, јер је ди но та мо не ви дим оног ста рог цр вљи вог на ме шта ја и со ба ми се ње на чи ни чу дом про ве тре на. 8 Уда ља ва ње од ра та и же нид ба го ди не са На та шом Алек сан дровном, ру ском ем и г ра н т к и њ ом и з п ле м и ћ ке по р о д и це г енерала Че рн ишевског, сро ди ли су Дра ги шу Ва сића са нај углед нијим при пад ни ци ма ру ске еми грац и је, ш т о је с амо по ја ча ло љу ба в п р е ма Р у си ји. 9 Ис т о в р емено, св е р а зг ранат и ји а д в о к ат ск и по с ло ви, по ма ло с у см и ри в а л и њ е г о в о бу н т ов н и ш т в о. О в о се од ра жа ва ло ка ко на ње гов књи жев ни рад, та ко и на ла га но уда ља ва ње од г р ађа нске левице. Д ру г и м у не м и ри па к н и с у да в а л и спокој. О ж ив љ ав ајућ и ин те ре со ва ње за ру ску исто ри ју и кул ту ру, жу део је да се оти сне пут ове да ле ке зе мље, да сам ви ди, осе ти и чу је шта се та мо зби ва. На по кон, од лу ку је д о н е о г о д и н е, с п р е м и в ш и с е, к а о и б р ој н и д р у г и и н т е л е к т у а л н и и 8 Д. Ва сић, Ц р в е н е м а г л е, , С е ћ а ј у ћ и с е д р у ж е њ а, р а з г о в ор а и у з ај а м н и х п о с е т а, њ е г о в п р и ј а т е љ М и р о с л а в К р л е ж а з а п и с а о је у ј у л у у с в о м д н е в н и к у : П и р о т с к и ћ и л и м о в и, м и н д е р л у ц и, и ко н а са кан ди лом, из над ула зних вра та ду хов ски вјен чи ћи, ту, у овом пра во слав ном до му, сла ви се кр сна сла ва, ту се сва ке не дје ље иде на бо го слу же ни је у Ру жи цу цр кву, ту се слу жи па трија р х а л на к а фа с а с лат к и м, а Д ра г и ш и на с т а ри ца мај к а д в о ри по сје т н и ке и з к ру г а ру ске ем и- г р а н т ске к р е ме ( Вр а н г е л, Де н и к и н, Го л н ише в -Кут уз ови). Д р аг иш ин а Н ат аш а б л ис т а св оји м шар мом, про љет ном свје жи ном сво је ље по те, ми ла ру ска дје вој ка, во лио сам Дра ги шу... ( М и р о с л а в К р л е ж а, Днев ник , Са ра је во 1977, 105).

82 82 по ли тич ки знатижељници из Европе и света, да присуству је великој про - с л а ви де с е т о г о д и ш њи це О к т о ба р ске р е в о л у ц и је. Ру си ја је у то вре ме, ка ко је пи сао Бра ни слав Миљ ко вић, при вла чи ла с оц ио ло г е, е ко но м и с т е, у ме т н и ке и но ви н а р е, св е оне ко ји с у же ле л и д а о смо т р е но в е о р г а н и з а ц и је ж и в о т а, да п р о у че и л и о с е т е ж и в о т с т в а р а н на д ру г а ч и ји м о сно в а ма и у д ру г а ч и ји м од но си ма но по Ев р о п и. У Р у си ју с у од л а зи л и п ри ја т е љи и не п ри ја т е љи, он и ко ји с у т р а ж и л и д у бљ е од г о в о р е или ло ви ли сен за ци је. Би ла је у сре ди шту ин те ре со ва ња, под стак ну тог по - бу ном п ро т и в де г е не ри са н и х си с т е ма и за с т а ре л и х ка л у па у ко ји ма је ж и- ве ла Евро па. У њу се оту да гле да ло са ве ром и сум њом, стра хом и стрепњ ом. Н а с у п р о т т ом е в р оп ском и н т е р е с о в а њу, у ју г о с ло в енској к р а љ евин и се о Ру си ји нај че шће ћу та ло, као да се та мо не за ме ћу но ве осно ве жи во ту, ко је чо ве ча н с т во во де на п ре к ре т н и ц у. 10 Уре ђе ње со вје т ске д р жа ве п ред с т а- вља но је или у нај цр њим бо ја ма или се уоп ште пре ла зи ло пре ко ње га као да тај свет ни шта не зна чи. Јер, не при ја тељ ски став ко ји је за у зет пре ма КПЈ пре не сен је на це лу Со вјет ску Ру си ју. И та ко је, по ре чи ма Сре те на Сто ја нови ћа, срп ски на род, су ви ше те сно ве зан са ру ским на ро дом, от це пљен од ње га, оста ју ћи без ика кве ве зе с ње го вим ства ра њем и про гре сом. Све се све ло на Ру се у еми гра ци ји, на гла сио је. За бо ра вља се да је ру ски на род још у Ру си ји и да ни ка кви ре жи ми не ће би ти у ста њу да од ње га ство ре дру ги на род са дру гим осо би на ма, као што ни ка кав си стем не ће мо ћи угу ши ти на ш у п ра с т а ру с р од но с т с а Р усима. 11 М ног и југ ос лов енск и и н т елек т уа лц и осе ћа ли су, та ко ђе, да је не до пу сти ва рав но ду шност пре ма то ме да ли ће мо до в е к а з а д р ж а т и не по м и р љи в с т а в по сма т р а ча ко ји не же л и да сх в а т и п р о - бле ме и ду бо ке по тре се јед ног сил ног на ро да. 12 Во ђ е н и сн а ж н и м у н у т р а ш њи м побу д а м а и не о до љи в ом зн а т и же љ ом, и з и н т е лек т у а л но све жег ме ђу рат ног Б е о г ра да 13 у Р у си ју су с е з а јед н и ч к и упу ти ли мла ди ди рек тор Поли тике Вла ди слав Риб ни кар ( ), угледн и в а ја р и јед а н од п р в и х п р о ф е с о р а н а А к а д е м и ји л ико в н и х у м е тн ос т и Сре тен Стојано ви ћ ( ) и Д ра г и ша Ва си ћ. Би л и су ра з л ич ит и х год и на и р а зл и ч и т ог с оц ија лног пор ек л а, а л и с у и м жељ е би л е и с т ов е т не. 14 Сва т р о ји ц а о с т а ви л и с у з а б е ле же не у т и ске и и м п р е си је. Вл а д ис л а в Р и бн и к а р 10 Бр а н и с л а в М и љ ко ви ћ, Д в е н а ше к њи г е о Р у си ји, Срп с к и к њиж е вн и г л ас н и к (СКГ), књ. XXIV, бр. 4 (16. јун 1928), С р е т е н С т о ја н о в и ћ, Ут и с ц и и з Р у с и је од Д р а г и ш е В а с и ћ а, [ у :] Д. В а с и ћ, Ц р в е н е м а г л е, Бо шко Но ва ко вић, Ути сци Дра ги ше Ва си ћа о да на шњој Ру си ји, [у:] Д. Ва сић, Цр вене ма гле, Ја ра Риб ни кар, Жи вот и при ча, I II, Бе о град 1988, По р еч им а Ја р е Р и б н и к а р, њ е н бу д у ћ и с у п ру г, Вл а д и с л а в Р и б н и к а р, ф р а н ц у ск и ђ а к, а к ц и о н а р По л и т и ке и м а т е р и ја лн о б ог а т ч ов е к, о т иш а о је у С ов је тс к и С ав е з д а н а п и ш е не ке исти не о тој зе мљи [...] Члан ци су би ли сен за ци о нал ни јер се та да још увек го во ри ло д а ко м у н и с т и је д у м а л у д е ц у. Њ е м у с у в е р о в а л и. Би о је и з д а н а к јед н е п о ш т е н е г р а ђ а н с ке ло з е ( Ис т о, 4 0). С р е т е н С т о ја но ви ћ п а к, си н п р а в о с л а в ног св е ш т е н и к а и з Б о сне, в а с п и т а в а н је у к ућ и у којој с у Р у с и ј у з а м и ш љ а л и к а о н е ш т о н а ш е а л и л е пш е, в е ћ е, п р а в ос л а вн ије, б л и же Б о г у и с н а ж н и је од с в е г а ш т о је ш в а п с ко и т у р с ко. К а о п р и п а д н и к р е в о л у ц и о н а р н е Мла де Бо сне, осу ђен је по сле Са ра јев ског атен та та и др жан у за тво ру све до годи не. Умет ност је сту ди рао у Бе чу и Па ри зу, а по том сти гао у Бе о град (Сре тен Сто ја но вић, Се ћа ња на мла дост , Бе о град 1997).

83 83 их је об ја вљи вао у По л и т и ц и, Ср е т ен С т о ја но ви ћ у Но в о с т и м а, а Дра ги ша Ва сић у Времен у. По пов ратк у у зем љу, Срет ен Ст ојанови ћ и Д раг иша Васи ћ пре то чи ли су их у ма ње књи ге. 15 Нај у збу ђе н и ји био је, ч и н и се, Д ра г и ша Ва си ћ. 16 Не с т р п љи в, же ља н сазна ња, ис пу њен на да ма, али и стра хом да не ће ви де ти и раз у ме ти оно но во што се већ од и гра ло и што би тек тре ба ло да се од и гра ва, да вао је ма ха св о ји м емо ц и ја ма, в е ру ју ћ и да и з р а ж а в а и сву он у б е з р е з е р вн у љу ба в ко ју су Ср би, иа ко им је ис ку ство че сто го во ри ло дру га чи је, не го ва ли пре ма руском на ро ду: Је ли ме об у зе ло уз бу ђе ње и ка кво је оно сад, кад знам и кад сам све стан да му ње ви то ју рим та мо где сам то ли ко жу део да до прем, у чудне, у не при сту пач не и нео бич не мо је ма гле. Уз бу ђе ње што ме је об у зи ма ло би ло је оче вид но, и би ло је ве ли ко. И док је воз ју рио кроз Пољ ску ја сам га ту ма чио и осе ћао га у оној пра вој и ра до сној сре ћи ства ра ња за ко је ми никад не би би ла до вољ на сна га из ра за. Ми слио сам, пи тао сам се, од го ва рао сам али про сто: у де тињ ству, у ра ној на шој мла до сти, он да кад не зна ђа смо шта хо ће мо а за не чим не ја сно жу ђа смо, у оној ду бо кој и там ној ду би ни, и пре пи јан ства од ру ске ли те ра ту ре, све ви ше смо за ла зи ли у го ди не, зар је у на ма би ло осе ћа ња та ко при влач ног и сна жног као ова но стал ги ја? Зар се дру ги, осем нас, ма кад и ма где њо ме то ли ко уз бу ђи вао, ру ском зе мљом, ру ском бре зом крај ко је па да Пу шкин, ру ском зи мом, ру ском трој ком или м у зиком с а мов ара? Шт а је т о д убљ е, д и рљиви је, п ле ме н и т и је и б о љ е у на ма од ове љу ба ви та ко ме ке и не жне, оба сја не за тим тво ре ви на ма ве ли ких писа ца, и од оне че жње та ко нео до љи ве за ши ри ном и бес крај ним про странством? И пи тао се, и од го ва рао сам: да ни је баш из те ду ше ова ду ша на шег на ро да и при ро да на шег чо ве ка, ко ју се то ли ко ста ра мо да от кри је мо? 17 То ком д в о ме с еч ног б о р а в к а у Р у си ји, по не к а д з а г рц н у т од љу ба ви ко ју је осе ћао пре ма са бра ћи, а по не кад и раз о ча ран јер је сан о Ру си ји био леп ши од с т в ар но с т и, Д ра г и ша Ва си ћ и њ е г ов с т а л н и са п у т н и к Ср ет ен Ст ојанови ћ до ж и в љ а в а л и с у м но г о од оно г а о че м у с у сне в а л и: иск р е ног ру ског чо в е к а, му зи ку са мо ва ра, ле по ту ру ске зи ме, не по јам но бо гат ство му зе ја, сна гу по - зо ри шних пред ста ва, су срет са исто ри јом. У Ру си ји су би ли два ме се ца, по сма тра ју ћи до кло ну ло сти све што су сти гли и мо гли. Ни ко нам ни шта н и је мо г а о н а ме т н у т и, н а п и с а о је Д р а г и ш а Ва си ћ, н ико н а с н ије мог а о за ва ра ти, сву да смо ула га ли пу ну сум њу. Че твор ним очи ма гле да ли смо све што смо гле да ли. 18 Те шко је не за пи та ти се ода кле је про ис те кла то ли ка па жња, од го ворно с т да с е руск и с аг ов орн иц и с ра зуме в ањ ем с а с л у ша ју, а по т ом под јед на ко ве ли ка оба ве за да се сте че не им пре си је што објек тив ни је пре не су не стр пљи- 15 С. Стојановић, Им пре си је из Ру си је, Бе о град 1928; Д. Ва сић, Утисци из Русије, Београд Те шко је ре ћи ко ли ко је на ње го ву од лу ку, по ред свих дру гих раз ло га, ути цао и Ми ро слав Кр ле жа, у то вре ме већ чу ве ни књи жев ник, ко ји је у Ру си ји био го ди не и по том об ја вио књи гу сво јих ути са ка (Из л е т у Р ус иј у, 1926). Дра ги ша Ва сић и он би ли су ду го го ди на бли ски при ја те љи, од до (Вид.: М. Кр ле жа, нав. де ло, ; Енес Чен гић, С Кр ле жом из да на у дан, књи га 1, За греб 1985, 112, 133, , ; књи га 2, 48, 244, ; књи га 3, 252; књи га 4, 160, 214). 17 Д. Ва сић, Ути сци из Ру си је, Исто, 86.

84 84 вој, новости жељ ној до ма ћој пу бли ци, ус кра ће ној за са зна ња о Ру си ји. Тре - ба ло је би ти у на шој ко жи, го то во је уз вик нуо Дра ги ша Ва сић. До шли смо у зе мљу ко ју во ли мо, у ко јој ни кад ра ни је ни смо би ли. И до шли смо у зе мљу о ко јој смо нај с у п р о т н и је и нај р а зно в р сн и је с л у ша л и и ч и т а л и. О п с ед н у т и с мо, ме ђу т и м, з а в е т ом д а с в ојој з ем љи пон ес емо н ајпош т ен ији и зв еш т ај, нај и сп р а в н и је о ба в е ш т е њ е. 19 Упра во из тих раз ло га, Драгиша Васић је при су ство вао ло кал ним про - с ла в а ма, с л уша о г ов ор е и неи зб еж но пев ањ е И нт е рнац ионале, ра з г ов а ра о о за конодавству, интересовао се за систем управљања, положај жене и омлад и не, п ро све т н у и зд ра в с т вен у пол ит ик у, к улт у рно у зд изање ра дн ик а, однос пре ма по ра же ним кла сним сна га ма. Од ла зио је у се ла и за тво ре, му зе је, по зо ри шта и га ле ри је, де чи ја од ма ра ли шта, фа бри ке, рад нич ке до мо ве. По - сма трао је љу де на ули ци, њи хов ен ту зи ја зам или не за до вољ ство, слу шао раз го во ре, пи тао и по сма трао. По не где је ви део бла то и бе ду, а на дру гом месту бес пре кор ну хи ги је ну, сјај и по лет. С ту гом је слу шао од ри ца ње од Бо га. У р а з г ов ору с п р еж ив ел и м ч л ановим а с т а р е г е не р а л ске по р о д и це, ко јој је но сио пи сма ру ских ро ђа ка из Бе о гра да, са знао је да ни су сви по ра же ни к ла сн и неп ри ја те љи од би ја л и са ра д њу с но ви м в ла с т и ма, те да су по с то ја л и они ко ји су им при шли при спо со би ли се. Од не ка да шњег цар ског офици ра чуо је да су се мно ги и пре ва спи та ли. Та два са зна ња оста ви ла су на њега по себ но снажан утисак, уверавајући га да се у Ру си ји ства ра ју но во друштво и но ви чо век. На то га је упу ћи ва ла и уве ре ност да се за кул тур ни рад са фа брич ким и дру гим рад ни ци ма мно го чи ни и да је то јед на од нај ве ћих бри га др жав не упра ве. Елан, ко ји је пре вла да вао над мр зо во љом и осе ћа јем по ра же но сти, као и убе ђе ње да је но вом ру ском чо ве ку ду хов ни на пре дак на пр вом ме сту, ства ра ли су исти учи нак. Али, да је тај чо век, сло жен, ин ти ман и п р о т и ву р е ча н, и да љ е з а д р ж а о св о ју ру ск у д у ш у у в е ри ло г а је не ко л и ко из не на ђу ју ћих, те шко об јашњивих тренутка, доживље них за време позоришне пред ста ве Да ни Тур би них Ми ха и ла Бул га ко ва. То ком из во ђе ња сце не у ко јој је је дан млад глу мац, до па дљи ве по ја ве и све ж и не ко ја је з ра ч и ла не ви ном ч и с т о ћом, об у чен у б е с п р е кор н у у н и фор м у п и т ом ца К а де т ског ко р п у с а, к ри с т а л но ја сн и м гл а с ом з а пе в а о Б о же ца р а х р а н и, у п у бл и ц и с е де си ло и ви д љи в о о с е т и ло не ш т о не о че к и в а но: Св а ли ца би ла су у јед ном је ди ном из ра зу: из ра зу јед не рет ке и до су за дир љи ве не ж но с т и. У оном ко ме шању и у знем ир енос т и, у п уној у зд рж љи вос т и, било је очи глед но ја сно: да је по ја ва ово га мла ди ћа у уни фор ми, са хра ње ној пре де се т г о д и на, да вно заборав љеној, п робуд ила у њима једно д и рљиво осећање на не што што је за у век не ста ло, што је ста ро, али ипак њи хо во. Све ово се де си ло му ње ви то и нео че ки ва но, до дао је Дра ги ша Ва сић, и ја сам по сма трао њи хо ву за бу ну по ве ћа ну гла сом ово га де те та што је толи ко искре но љу би ло сво га ца ра. Као да се је дан од дру го га пла ше, гле да ху се они кри шом, па зе ћи да се ово осе ћа ње не при ме ти, као сти де ћи се се бе са мих. Бр зо су се уми ри ли и ма ло по сле, исто га ово га ве че ра, са мо у дру гој сце ни, пље ска ли су они жи во и оду ше вље но по бе ди над бе ли ма Исто, Исто,

85 85 Да ли је за и ста би ло та ко или је Дра ги ша Ва сић, не пре ста но уз бу ђен, на д р а же н и х не р а в а и п р е п л а в љ ен у т и сц и ма, ви де о и оно г а че г а н и је би ло, не мо же мо по у зда но зна ти. И то је, ме ђу тим, ука зи ва ло да о оно ме што је т а ко ж уд но гледа о, п р еузи мајућ и п р ет еж а к т ер е т да сх в ат и в ел ич ин у руске дра ме, ње го ви ути сци ни ка да ни су би ли цр но -бе ли. На про тив, сву да је ис тицао сло же ност исто ри је и те ку ћих при ли ка. Под се ћа ју ћи, на при мер, на најд р ас т и ч н и је пок а з а т е љ е с о ц и ја л не не п р а в ед но с т и ц а ри зм а, н а гл а ш а в а о је да н и нај о г о р че н и ји п р о т и в н и ц и с а в р е ме ног по р е т к а н и с у по ри ца л и њ е но по сто ја ње: Јер кад чо век зна, јер кад се чо век упо зна са тим без број ним устанц и ма, сви м т и м по бу на ма а ри с т о к р а т а, р а д н и к а и в ој н и к а, з а по ч и њу ћ и од Де ка бри ста па до Ле њи на, и кад се уве ри ка кве су све вред но сти би ле жр твама оних вла да ви на та ко нео про сти вих и не ис црп них по гре ша ка, он да му се у ж а сна екс п ло зи ја Ре в о л у ц и је ч и н и с а мо јед ном п ри р од ном и не и з б е ж ном не ми нов но шћу. У исто вре ме чо век осе ћа да се не мо же дво у ми ти о вла дави на ма, ко је су про тив се бе има ле и би ле по ди гле јед ног Пу шки на, јед ну п ле ја д у и з К рјепо сног Пр а в а, На р од њ а к а и л и он у и з Н ар одне Вољ е, једног а До с т о јев ског и л и јед но г а Тол с т о ја. А сва ки пут кад сам из оног му зе ја из ла зио, ја ни сам мо гао а да не по мислим: ка ко је све оно што је до жи вео мо гао до жи ве ти са мо онај на род [...] Иза ове про шло сти [...] до шао је ха ос, на и шло је јед но од нај ве ћих и најкр ва ви јих Пла ћа ња што га је Исто ри ја за бе ле жи ла [...] Пред на шим очи ма, ско ро по му ће ним, кре та ла се, гу жва ла, бо ри ла, м р ц в а ри л а и у н и ш т а в а л а, св а т а р а з ја р е на људ ск а с т и х и ја у не з а па м ће ном по жа ру свих стра сти, свих на ме ра, свих прох те ва, пра ва ца и стре мље ња. По не к а д п ун а см и с л а и р а з у м љи в а, по не к а д б е з св а ког см ис л а и по тп уно не р а з у м љи в а р а з ви ја л а с е, з а п л и т а л а и м р си л а, р а с п л и т а л а и р е ша в а л а ов а уи сти ну је дин стве на бор ба бе лих, цр ве них и свих бо ја, а у свој сво јој сло жено с т и к ла са, г ру па, и н т е ре са, ве ро ва ња, м и ш ље ња и п ред ра су да, у оној сло - же но сти ко јом се мо же од ли ко ва ти са мо Ру си ја и од ко је се му тио наш ум. Ето тај ха ос, ту епо ху ме те жа, пр во и пре све га, по треб но је да се би предста ви сва ки онај, ко ји би хтео да, у ко ли ко је то мо гу ће, за ми сли ову Ру си ју ко ју ис п и т у је мо, Р у си ју да на ш њи це. 21 По с ле д в а ме с е ца у п и ја њ а нај р а з л и ч и т и ји х у т и с а к а, гледањ а у магле и ме те же, у се бе, сво је за пи та но сти, сно ве и сум ње, Дра ги ша Ва сић је с олакша њем за кљу чио да је оства рио циљ због ко јег је кре нуо у Ру си ју и ко ји му је на по чет ку пу та из гле дао не са мо то ли ко ве ли ки да га је те шко би ло оствари т и, не г о г а ча к и ја сно п р ед с т а ви т и. Не п р е с т а но но шен ја к и м емо ц и ја ма, с ус хи ће њем је за бе ле жио:... ово што сам ви део, че му сам сад при су ствовао, то је не што огром ни је и бес крај ни је, то је ме теж ду хов ни, то је ме теж и с т о р и с к и, т о је ме т е ж ч о ве ч а н с к и (ис так ну то у ори ги на лу прим. М. Р.). То је кључ до ко га сам то ли ко жу дио да до ђем, ко га сам ево про на шао и са ко јим отва рам она тај на вра та за ко ја сам већ ве ро вао да ће још ду го пре да мном оста ти за тво ре на Исто, Исто, 75.

86 86 Вра ћа ју ћи се из Со вјет ске Ру си је, Дра ги ша Ва сић је раз у ме вао чак и рево лу ци о нар не ме то де ко је се при ме њу ју ра ди убр за ни јег напретка, а за друш т в е н и п р елом ко ји с е т а мо од и г ра в а о т в р д ио да је не з а б е ле жен у ис т о ри ји. И сад, ако ми спа да мо у сла бо ти ње ове епо хе, до дао је, не до ста ја ће нам чак и не ра ва да ове му ке ра ђа ња гле да мо отво ре них очи ју! Па и па к, на п у ш т а ју ћ и Р у сију, м и смо и з ме ђу д ру г и х по не л и и у ве р е њ е: да ни ко не ма пра ва пре зи ра ти не за пам ће не а по зи тив не на по ре ко је смо виде ли да се та мо ула жу. Са тим уве ре њем пре шли смо ње не гра ни це и са њим с е по но в а на ш л и на д ру г ој с т р а н и, оној ко ју по зна је мо не с р а в њ е но б о љ е. 23 Под ра зу ме ва ју ћи под том дру гом стра ном за пад но е вроп ски свет, Дра - г и ша Ва си ћ је у њ е м у ви де о д у хов н у п р а зн и н у, љу де же љ не ма т е ри ја л ног бо гат ства и не пре ста не за ба ве, ла жни сјај и ду хов но гро бље. 24 У соп стве ној отаџ би ни пак на и шао је на слич ну кри зу мо ра ла и осе ћа ња, п ит ају ћ и се ч и ме ће, к а к ви м ус пе си ма (?) и у к а к вој ат мосфери југ ословенск а д р ж а в а п р о с л а ви т и св о ју де с е т о г о д и ш њи ц у. К њи г у ко ју је по т ом о б ја вио при хва ти ли су ра до зна ли чи та о ци и са ми жељ ни да се упо зна ју са про ме - њ е ном ру ском д р ж а в ом. При к а зи в а ч и к њи г е п ри зна в а л и с у м у иск р е но с т, не спор ну же љу да што ви ше ви ди, а у опи си ва њу ви ђе ног бу де што објек тивн и ји. Уо ча в а л и су ја к а о се ћ а њ а ко ји ма је ње г ов у з бу д љи ви т екс т био п р о же т, љу ба в п р е ма ру ском чо в е к у и ру ској л и т е р а т у ри, б ри г у з а бу д ућ но с т ру ске д р ж а в е, с ло в е н ск у (с рп ск у) спос о бно с т д а р а з у ме Р у с е. 25 И з до с а д а ш њи х ис т р а ж и в а њ а н и је на м, ме ђу т и м, по зна т о к а к а в је од јек њ е г о в а к њи г а и ма - ла у кру го ви ма КПЈ и ње них сим па ти зе ра, од но сно да ли су ко му ни сти, несп р ем н и да у в а же би ло к а к ву к ри т и к у с т а њ а у С о вје т ској Р у си ји, би л и не - за до вољ ни и оним рет ким кри тич ким де ло ви ма књи ге у ко ји ма се, на при мер, го во ри ло о за о ста лим се лима, блату и мра ку, бро ју бес при зор не де це, гладни ма, ду гом пе ри о ду ко ји ће би ти по тре бан да но во дру штво са вла да сво је про бле ме. Јер, са слич ном је ре зер вом, па и отво ре ним под сме хом, до че ка но њ е г о в о и з л а г ањ е о п р олет е рск и м песн иц има, он има ко ји с у пок у шав а л и да ства ра ју но ву, дру штве но ан га жо ва ну, по фор ми и са др жа ју дру га чи ју лите ра ту ру, с ци љем на стан ка истин ске умет но сти. Уб р з о п о и з л а с к у к њ и г е у т ис а к а с а п у т о в а њ а п о С о в је т с кој Р у с и ји, Д ра г иша Васи ћ је у т ом до дат к у св ог већ о б ја в љ е ног по л и т и ч ко -к њи жев ног п ут оп иса исп у н ио п ре т ход но да т о обе ћа ње да ће п и са т и и о песн иш т ву. Када је то и учи нио, на пр во је ме сто ста вио Мак си ма Гор ког, на звав ши га пра вим п ре те чом п ро ле тер ске ли те ра т у ре, у чи јем је ства ра ла штву било п уно зд раве, жи вот не и бун тов нич ке сна ге као и са у че шћа пре ма по ни же ни ма и увре ђе - ни ма. Иа ко је истим члан ком по ка зао да до ста до бро по зна је ства ра ла штво д ру г и х п р о ле т е р ск и х пе сн и к а, и з да в ач к у по л и т и к у к њи жев н и х ча с о п и с а и нај зна чај н и је п р ед с т а в н и ке појед ин и х сме р о в а, сма т ра о је да с е и з с р е д и не м но г о б р ој н и х п р о ле т е р ск и х пе сн и к а н и је још ис т а к а о н и је да н ис т и н ск и и ве ли ки та ле нат. По ње го вим ре чи ма, Ру си ја је у том тре нут ку и да ље оче- 23 Исто, Исто, Вид.: Б. Миљ ко вић, нав. де ло, ; С. Сто ја но вић, Ути сци из Ру си је од Дра ги ше Ва си ћа, ; Б. Но ва ко вић, нав. де ло,

87 87 ки ва ла но во га пе сни ка из на ро да, ро ђе ног усред нај ве ћих ду шев них му ка, усред кр ви и су за. 26 Ис т о м иш љ ењ е и зне о је и не ко л и ко г о д и н а доц н и је, 1934, у Иде ја м а М и ло ша Ц р њ а н ског, на п и с а в ш и да с о вје т ск а к њи жев но с т ни је до сти гла зна чај кла сич не ру ске књи жев но сти. 27 Тих се го ди на већ уве ли ко го во ри ло ка ко се Дра ги ша Ва сић, по сле с м и р и в а њ а е м оц и ја, и п о р ед н е с у м њи в е љу б а в и п р е м а Р у с и ји и Р у с и м а, уда ља вао од та мо шње ко му ни стич ке вла сти, пре све га због лич не не спремнос т и да п рих в а т и с овје тско у р еђењ е и д и кт а т у ру п р о ле т е ри ја т а. Шт а ви ше, да га је у том ста ву учвр шћи ва ло упра во ис ку ство сте че но на пу ту у Ру си ју. С дру ге стра не, био је све да ље и од не ких не ка да шњих по ли тич ких при јате ља. Иа ко је у пр вој по ло ви ни 20 -их го ди на ва жио за узда ни цу ре пу бли канског пок р ет а и п ри нц ип ије лне опозиц и је, поче о с е к р ет ат и к а пол ит и чко - -на ц и о на л ној де сн и ц и и кон з е р в а т и ви зм у. Н а ов о је у т и ца о к а ко р а д и к а л а н став КПЈ пре ма суд би ни југословенске државе, заснован на диктату из Мо - скве да је као Вер сај ску тво ре ви ну тре ба по сва ку це ну раз гра ђи ва ти, та ко и њен од нос пре ма срп ској на ци ји ко ју је по и сто ве ћи ва ла са срп ским влада ју ћ и м г р а ђа нс т в ом. 28 И по р ед т о г а, н и је од би ја о д а пов р емено помогне оп т у же н и м ко м у н и с т и м а. Пр ем а с е ћ ању М и р о с л а в а К р ле же, з а х в а љу ју ћ и ње го вој ин тер вен ци ји код ге не ра ла Пе тра Жив ко ви ћа, тадашњег председн и к а в л а д е, г о д и н е од с и г у р н е с м р т и с п а с е н је у г л едн и ко м ун ис т а Ђу ка Цви јић, као и дру ги чла но ви КПЈ. 29 Уп р ко с т ак ви м пос т у пц има, мог уће ч и њ е н и м з б ог п ри ја т е љ с т в а п р е ма мо л и о ц и ма и л и с ен т и мен т у п р е ма с оп с т в е ној п р о ш ло с т и, њ е г ов је ж и в о т у 30 -им го ди на ма био да ле ко дру гачи ји не го у претходној деценији. Адвокат - ска кан це ла ри ја, сме ште на у нај у жем цен тру Бе о гра да, чи ји је био вла сник, з а пош љ а в а ла је дес ет а к а д в ок ат а и би ла међу најв ећ има у Србији. Пос т а о је члан ПЕН клу ба и ма сон ске ло же, а од го ди не и до пи сни члан Кра љевске а к адем ије н аук а. И д а љ е од а н и деји с о ц и ја л не п р а в де, бл и з а к с рп ској ле ви чарској и нт е л и г ен ц и ји, у по л и т и ч ком с е по гле д у п ри бл и ж а в а о г ру па ма из ра зи тог на ци о нал ног опе ре де ље ња, због че га је чак сма тран кон зер ва тив - цем. У ово ме, ме ђу тим, ни је био уса мљен, с об зи ром на то да су се и не ки д ру г и, п р е т ход н и х г о д и на а в а н г а рд н и п и сц и, по п у т С т а н и с л а в а Ви на в е р а и л и М илоша Ц рњ а нског, в ра ћ ал и пол ит и чком т ра д и ц и о на л и зм у и с рп ск и м на ц и о на л н и м п р о бле м и ма. Го д и не у че с т в о в а о је у с т в а р а њу Срп ског к ул т у р ног к л у ба (С К К ), по с т а ју ћ и је да н од њ е г о ви х по т п р ед с ед н и к а, а д в е 26 Д. Ва сић, Про ле тер ски пе сни ци, СКГ, књ. XXV, бр. 1 (1. сеп тем бар 1928), На ве де но пре ма: М. Лом пар, нав. де ло, 23. Кри ти ку ју ћи ова кве његове погледе, Радо - ва н Зо г о ви ћ м у је, с позиц ије п рипа дн ика но ве л ит е рат у ре, п ре ба ц и ва о са ра д њу са М и ло шем Ц р њ а н с к и м, ко г а с у г о т о в о с в и л е в и ч а р и с м а т р а л и д е с н и ч а р е м који п р еко с в о г ч ас оп ис а Ид е је и с п о в е д а и ф а ш и с т и ч ке с к л о н о с т и. О с п о р а в а о је њ е г ов к њи же в н и т а л е н а т, а в е р о в а - њ е д а п р и п а д а н ај з н а ч ај н и јој г р у п и с р п с к и х п ис ац а в е л и ко м з а б л у д о м. С в е л и ко м д о з о м и р он ије з в а о г а је п р о р о ко м и ја с н о в и д ц е м ( Ра д о в а н З о г о в и ћ, И д е је и п р о д у ц е н т и и де ја, Пр е г л е д II/1 2 (22. мај 1935), 5; Исти, Ва ри ан те јед не по ли ти ке, На ша ствар ност II/5 6 (1937); З л и в о л ш е б н и ц и, По л е м и ке и п а м ф л е т и у с р п с ко ј к њи ж е в н о с т и, књи га тре ћа / /, , ). 28 Вид.: Ис т о р и ј с к и а р х и в Ко м у н и с т и ч ке п а р т и је Ј у г о с л а в и је, том II, Ко н г р е с и и з е - м а љ с ке ко н ф е р е н ц и је К П Ј , Бе о град Е. Чен гић, нав. де ло, књи га 1, 181, 241; књи га 4, 160.

88 88 го ди не ка сни је и уред ник ње го вог ли ста Срп ски глас, пре ко ко га се нај о длучн и је з а ла г а о з а оси г у ра ње и нт ереса с рпске на ц и је у ју г о сло вен ској д р жа ви. 30 Упо р е до с т а к ви м а н г а ж м а ном, п р ед с а м у л а з а к К р а љ е ви не Ју г о с л а ви је у Д ру г и св е т ск и р ат у Б е о г р а д у је п ри ме ћ и в а на њ е г о в а по в е з а но с т с а с о вје т - ск и м по слан ст вом, чи ме су ож ивљене неп роверене опт у жбе по којима је током бо рав ка у Со вјет ској Ру си ји био заврбован од стране со вјет ске обаве штајне с л у ж б е. К а да је по с ле ок у па ц и је и р а с па р ча в а њ а Ју г о с л а ви је ф о р м и р а на не мач ка ан кет на ко ми си ја, са за дат ком да утвр ди од го вор ност за ор га ни зо - в а њ е 27-ма р т ов ског п у ча, М и р ко Ко си ћ, је да н од ис п и т и в а н и х, и з ја вио је: Дра ги ша Ва сић је одр жа вао чвр сте ве зе са со вјет ским по сла ни ком у Бе о - г р а д у, П ло т њи ко в и м, и ја с а м ч в р с т о у б е ђ е н д а је њ ег ов о неп р и ја т е љско др жа ње пре ма кне зу [Павлу Ка ра ђор ђе ви ћу прим. М. Р.] би ло ин спи ри са но од стра не Ру са. Сам Ва сић ре као ми је јед ном при ли ком у раз го во ру, да Со вјетска вла да др жи кне за за свог ве о ма опа сног про тив ни ка и да па жљи во пра ти сва ки ње гов ко рак. 31 По в р а т а к н а ц и о н а л и зм у, од но сно б ри г а з а у г р о же но с рп с т в о, од в е л и су овог ре пу бли кан ца и про тив ни ка ди на сти је Ка ра ђор ђе вић у ле то год ине у ш т аб Д ра г о љу ба Д ра же М и х а и ло ви ћ а, ко ме је по с т а о п рви, а з а д уже вре ме и нај зна чај ни ји по ли тич ки са вет ник и за ме ник ( Чи ча 2 ), члан Цент ра л ног на ц и о на л ног ко м и т е т а и ве ћа Тро ји це, ко је је у сл у ча ју см р т и во ђе по кре та тре ба ло да пре у зме ру ко во ђе ње. Ма да се од сре ди не ра та по вре ме - но удаљава о од гла вне че тн и чке кома нде и из ра жа ва о не за до вољ с т во м но г и м по ја ва ма, и да ље је сма тран за нај ва жни ју по ли тич ку лич ност. Пре ма соп ственом св е д о че њу, у с у ко б с а д руг ом в аж ном л и чнош ћу че тн и чког пок р ет а, С т е в а ном Мо љ е ви ћем, до ша о је и з б ог р а з л и к а у сх в а т а њи ма спољ но по л и- ти ч ке ори јен тације пок рета. Док је Стеван Мољеви ћ заст у пао пот ребу ослонца на Ве ли ку Бри та ни ју, Дра ги ша Ва сић је из лаз тра жио у са рад њи са Со вјетском Р у си јом, ве ру ју ћ и ка ко је Ср би ма нео п ход на ње на по д р ш ка. О Р у си ји и све т о са в љу г о во рио је и п рил иком о т варања че тн и чког кон г реса у сел у Ба, к р а јем ја н у а р а Б е з њ е г о ви х о ри г и н а л н и х д не вн и чк и х б ележ ак а, з а с ад а и з г убљ е н и х и не познатих, не мо гу ће је го во ри ти и о ве о ма озбиљ ним, та ко ђе те шко про - в е р љи ви м т в рдњ ама, нас т ал и м у брз о пос ле њ ег ов е см рт и у а п рил у 1945, по ко ји ма је Дра ги ша Ва сић свих рат них го ди на био ру ски чо век у шта бу Драже М и х а и ло в и ћ а. По че т ком и х г о д и н а X X в е к а око ов и х с е и нд и ц ија во ди ла не ка вр ста струч не и пу бли ци стич ке по ле ми ке. Ме ђу пр ви ма јав но ју је и з но сио М и р о с л а в К р ле ж а, р е к а в ш и св ом с а г о в о р н и к у Ене с у Чен г и ћу како су не ки поуздани људи, на основу низа аргумената казали да је Драги ша Ва сић ци је ло ври је ме (био) ру ски чо вјек у Дра жи ној ко ман ди. Осим то га, пред сам крај ра та, за ње га се у Бе о гра ду рас пи ти вао лич но Алек сан дар Ра н ко ви ћ, п р ви чо в ек о ба в е ш т ај не с л у ж б е но ви х в л а с т и, на по м и њу ћ и да је 30 Ви д.: Љуб од р а г Д и м и ћ, С р п с к и к у лт у рн и к л у б и з м е ђу к у л т у р е и п о л и т и ке, Књиж е в нос т, бр (1993), ; Не бој ша А. По по вић, С л о бо да н Јо в а но в ић и ј у го с л о ве н с ка д р ж а в а, Бе о град 2003, Н а в е д е н о п р е м а : К. Н и ко л и ћ, Ис т о р и ја р а в н о г о р с ко г п о к р е т а , књи га 3, Бе о град 1999, Исто, 337, 339.

89 89 раз го ва рао са ње го вом же ном и да би из ви ше раз ло га би ло до бро да му се п р о гле да к р оз п р с т е. Зан ијем ио с а м, к аз а о је М ир ос ла в Крлеж а, знајућ и за уло гу ко ју је Дра ги ша Ва сић ду го имао у чет нич ком по кре ту. Чуо сам да се при ча ло ка ко је [...] био ру ски агент код Дра же. Знао сам и за ње го ву прошлост и све око ње га. Ка кве је ра чу не сво дио ов дје, с Ва си ће вом же ном, Алек сан дар Ран ко вић, то ме ни ни је би ло ја сно. У сва ком је слу ча ју не ку т р г о ви н у н а п р а вио. Ме ђу т и м, у међув р е ме н у Ва си ћ а с у у би л и т а ко д а од тих обе ћа ња ни је оста ло ни шта. 33 Убр з о по т ом, у св о ји м, на с рп ском је зик у п рви п у т о бјав љ ен и м ратн и м ме мо а ри ма, Ми ло ван Ђи лас је на пи сао ка ко се се ћа да је кра јем ра та тај на слу жба ис по ља ва ла из у зет но ин те ре со ва ње за Ва си ћа, те да су јој би ле по - зна т е р а з л и ке и з ме ђу њ е г а и Д р а же М и х а и ло ви ћ а, в е з а не з а с т а в о в е п р е ма г р а ђа н ском р а т у и с а р а д њи с а ок у па т ори ма. 34 Мно го ма ње опре зан, Вла дим и р Дед ије р је т врд ио да је Јосиф Висарио нови ч Ст аљи н, на основу ран ији х в е з а, у ш т а б г е не р а л а М и х а и ло ви ћ а по с л а о и к њи жев н и к а Д р а г и ш у Ва сић а, р е з и де н т (а) јед н е с о вје т с ке о б а в е ш т ај н е с л у ж б е у Б е о г р а д у, о ч е м у по сто је увер љи ва до ку мен та. Шта ви ше, и сам је Дража Михаиловић признао го ди не да је имао стал ну ве зу с Мо сквом, те да ју је одр жа вао и 1945, ка да је пре ки нуо ве зе с Ен гле зи ма и Аме ри кан ци ма. Ти ту су пак још пре ра та би ле по зна те ве зе ср би јан ске де сни це с Мо сквом. 35 С тврд њом Вла ди ми ра Де ди је ра сло жио се и Ан тун Ду ха чек, је дан од ру ко в о д и л а ц а ју г о с ло в ен ск и х о б а в е ш т ај н и х с л у ж би, н а с т о је ћ и д а до к а же ка ко је Дра ги ша Ва сић био со вјет ски агент, ко ји је у штаб Дра же Ми ха и ловића до шао снаб де вен ру ском радио -станицом, као шеф оба вје штај ног цент р а з а Ср би ју. 36 По би ја ју ћ и ов е на в о де, њ е г о в а к ће р к а Та т ја на Ва си ћ Ја н и- ћ и је ви ћ од л у ч но и х је де ма н т о ва ла, на зва в ш и и х не бу ло за ма, нео зби љ н и м тврд ња ма и про вид ним из ми шљо ти на ма о ко ји ма се не мо же озбиљ но н и р а с п р а в љ а т и. 37 Од г о в а р а ју ћ и јој, А н т у н Д у х а чек с е по зи в а о на п и с а њ е Вл ад и м и р а Дед ијер а, коме је н ав одн и и зв о р био у п р а в о Јо си п Бр о з Ти т о, по т ом на М и р о с л а в а К р ле ж у и, на р о ч и т о, на и з ја ву М и ло ша М и н и ћ а, ко ји с е н а л азио у Тит ов ој п р атњи п рил и ком њ ег ов ог п рв ог с ус р ет а с а Д р ажом М их аиловићем, 19. с епт ем б р а у С т ру г а н и к у. Пр е м а ов ом св е до че њу, Д ра г и ша Ва си ћ, ко ји је био у г ру п и М и х а и ло ви ће ви х п ра т и ла ца, по зд ра вио је Ти т а њ е г о ви м и ле г а л н и м и меном Ва лт е р, по к а з у ју ћ и д а м у је по зн а т 33 Е. Чен гић, нав. де ло, књи га 1, 183; књи га 2, И з н о с е ћ и р а з г о в о р к о ји ј е о Д р аг иш и В ас ић у в од и о с а к њ иж е вн ик о м Доб р иц о м Ћо си ћем, Ми ло ван Ђи лас је на вео ка ко је тек та да са знао да је Ва сић био од луч ни про тивник са рад ње са оку па то ром. Јер, Ћо сић је, при пре ма ју ћи свој ро ман Де о б е, от крио у ар хиви ма Ва си ће ва пи сма у ко ји ма овај ука зу је да је чет нич ки по крет осу ђен на про паст с пр вом пу шком ко ју до би је од оку па то ра про ти ву пар ти за на. А из Ср би је, по чет нич ком сло му у Цр ној Го ри, Ва сић је пи сао Дра жи да је Ср би ја за чет ни ке по ли тич ки из гу бље на, јер да су у њ ој п р е в л а с т до би л и н а р ед н и ц и и з ав ел и с ул у д и т е р о р. С ед а м т ак ви х п ис ам а Ћоси ћ је д а о к њи же в н и к у М и р о с л а в у К р л е ж и... ( М и л о в а н Ђ и л а с, Ре в о л у ц и о н а р н и р а т, Бе о град 1990, ). 35 Вла ди мир Де ди јер, Ве л и к и б у нт о в н и к Мил ов а н Ђ и л а с. Пр и л о з и з а б и о г р а ф и ј у, Београд 1991, По л и т и к а е кс п р е с, 26. ја ну ар и 7. фе бру ар Н а в е де но п р е м а: А н т у н Д у х а че к, Исп ов е с т о ба в е ш т а ј ц а. Ус п о н и п а д ј у г о с л о в е н с ке о б а в е ш т а ј н е с л у ж б е, Бе о град 1992, 232.

90 90 и ден т и т е т п р вог чо ве к а К П Ј и пар т и з а н ског по к р е т а. По сле ра т а, Јо си п Бр оз је До бри ци Ћо си ћу при чао да му је тај раз го вор са Дра ги шом Ва си ћем био нај не при јат ни ји у жи во ту, а спо ми њао га је и пред дру гим љу ди ма. 38 Сл и ч но с у п р о т с т а в љ е н и м м и ш љ е њи ма о п ри р о д и од но с а ко ји је Д р а - ги ша Ва сић имао са со вјет ским слу жба ма, са вре ме ни ци и исто ри ча ри се не сла жу ни око ва жних де та ља ње го ве по ги би је у про ле ће Иа ко ве ћи на сма тра да су га на из ра зи то су ров на чин умо ри ле уста ше, за јед но са гру пом че т н и ка Па в ла Ђу ри ш и ћа, у л и т е ра т у ри се по м и ње и у бе ђе ње да су г а по г у- би ли пар ти за ни, ко ји ма ни је био по знат ње гов пра ви иден ти тет. 39 Це о ж и во т Д ра г и ше Ва си ћ а, од п р ви х д и ле ма, ис по љен и х к рајем Првог све т ског ра т а и у п р ви м по сле рат н и м г о д и на ма, а по т ом у т ра же њу од г о во ра на ва ж на п и та ња од ре ђи ва ња п ре ма о та џ би н и, па т ри о т изм у и нац и ји, см исл у жр тве, иде ји со ци јал не прав де и те жњи за ху ма ни јим и пра вед ни јим друштвом, па све до тра гич ног кра ја био је ис пу њен том уну тар њом не сми рено шћу, ломови ма, не ја сно ћа ма и м а г л а м а, та ко че стом реч ју у ње го вим тексто ви ма. У ма гли је умно го ме остао и ње гов став пре ма Ру си ји. До са да шње по зна в а њ е од но с а с рп ске г р а ђа н ске ле ви це, иа ко не по т п у но, и па к до п у ш т а ми сао по ко јој се ни ко од дру гих срп ских ин те лек ту а ла ца и гра ђан ских по - л и т и ча ра ле ви чар ског оп редељењ а н ије т о л и ко к а о он м у ч ио да з а у зме је да н кон к ре т н и ји и т рај н и ји с т а в. Ис т о вре ме но, ме ђу т и м, п ре ко ове ње г о ве л и ч не исто рије и њених ди ле ма мо же се са гле да ва ти сло же ност разми шља ња и распо ло же ња це л и х г е не ра ц и ја, ко је н и су мо гле да и д у са ко м у н и с т и ма, а л и н и да у сво јим на чел ним опре де ље њи ма бу ду про тив Со вјет ске Ру си је. Исто - ри ја и м че с т о н и је п ра ш т а ла, н и т и до п у ш т а ла п ра во на з абл уде и пог р е ш ке. Сам Дра ги ша Ва сић про гла шен је за рат ног зло чин ца мар та 1945, а по том р е х а би л и т о в а н у де це м б ру М ног о п р е т ог с уд с ког е п ило г а, њ ег о в о књи жев но де ло сти за ло је до чи та ла ца и би ло ува жа ва но од књи жев них крит и ча р а. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R DRA GI ŠA VA SIĆ AND THE SO VI ET RUS SIA 1 by M I R A R A D O J E V IĆ, Ph D Uni ver sity of Bel gra de, Fa culty of Phi lo sophy, B el g r a d e, S e r bi a SUM MARY: Analyzing Dra gi ša Va sić, a lawyer, a po li ti cian and a gre at Ser bian wri ter, and his per so nal vi ews on the So vi et Rus sia, as well as po in ting out the com ple xity of this re la ti on ship, we al so tried to use this pa per to sig nify an even mo re im por tant re se arch ne cessity: fil ling the cog ni ti ve emp ti ness in un der stan ding the sa me pro blem wit hin the Ser bian ci vil left wing cir cles. This work has been do ne ac cor ding to the li te rary and ot her works by D r a g i š a Va sić, h i s c o n t e m p o r a r i e s, m e m o i r a n d h i s t o r i o g r a p h ic l i t e r a t u r e. 38 Исто, 233; К. Ни ко лић, Ис т о р и ја р а в н о г о р с ко г п о к р е т а , књи га 3, Вид.: Исто,

91 91 KEYWORDS: Dra gi ša Va sić, Ser bian ci vil left wing, World War I, re vo lu ti o nary move ment, com mu nists, Yugo slav sta te, So vi et Rus sia, World War II 1 Parts of this text ha ve been pu blis hed in: М и р а Ра д о е в и ч, С е р б с к и е л е в ы е и С ов е тс к а я Ро с си я. Ту ма н ы Д ра г и ш и Ва си ча, Из ис то рии Сер бии и рус ско-серб ских связей , Mo scow 2014,

92

93 ОСВРТИ REVIEWS UDC 94(497.11) 1914/2009 ПР ВИ СВЕТ СКИ РАТ И СР БИ ЈА ( Д а н и ло Ш а р е н а ц, Топ, вој ник и се ћа ње: Пр ви свет ски рат и Ср би ја , Бе о град: Ин сти тут за са вре ме ну исто ри ју, 2014, 277 стр.) У г о д и н и о б е л е ж а в а њ а с т о г о д и ш њи ц е од почетка Великог ра та срп ска исто ри о гра фија је по ста ла бо га ти ја за ве ли ки број но вих н ас ло в а који с у и знов а п рис т уп и л и њ ег ов ом п р о у ч а в ању. Међу њим а с е и зд в аја к њиг а д р Да ни ла Ша рен ца, на уч ног са рад ни ка Ин стит ут а з а с а в р е ме н у ис т о ри ју, ко ја п р едс т ав љ а ње го ву из ме ње ну и до пу ње ну доктор ску дис е р т а ц и ј у, од б р а њ е н у п од н а з ив о м П рв и свет ски рат и Ср би ја. Тех ни ци за ци ја ра то вања и к улт ура сећања К њи г у ч и не т р и м е ђу с о б н о п ов ез а н е ц е л и н е п р е ко ко ји х је ау т ор п ри к а з а о на с т а на к и рат н у ис т о ри ју срп ске ар ти ље рије, т раги чн у судбин у српск и х ре гру та, рат не успо ме не вој ни ка и њи хов поло жај као рат н и х вет ерана, у з п рика з п ро цеса на стан ка ко лек тивног се ћа ња о Пр вом свет - с ко м р а т у. До м а ћ а и с т о р и о г р а ф иј а д о с а д а ни је по ка зи ва ла по себ но ин те ре со ва ње за култ у р у с е ћ а њ а н а д о г а ђ а је и з П р в о г с в е т с ко г р ат а, ч и м е је с е б и ус к р а т и л а м ог у ћн о с т д а сву сло же ност ра та по сма тра из,,мно го живо то пи сни јег угла. На сли чан на чин је проу ча в а н п р о це с моде рн из ац ије и њ е г ов у т и цај на срп ско дру штво, ко ји је у овој књи зи саг л е д а в а н п а р а л е л н о с а к у л т у р о м с е ћ а њ а у з ис т о в р емен а пор еђ ењ а и а н ал из е. С â м аут о р се у ра ду огра ни чио на го ди ну, сма трају ћи да је она до вољ но уда ље на од у којој се од и грао,,ко м е м о ра т и в н и бум, што по њ е м у з а с л у ж у је с т у д и ј у п о с е б н е в р с т е. Ин ду стри ју и свет ску еко но ми ју на прела ску из XΙX у XX век за хва ти ла је Дру га и нд у с т р и ј с к а р ев ол уц ија, п р аћ ен а т рко м у н аор у ж а в а њу и м п е р и ј а л и с т и ч к и х с и л а. У ова к ви м окол но с т и ма т ех н и ч ка о т к ри ћа бр зо с у п р о н а л а зи л а св о ју п ри ме н у ш т о је до в е ло до под сти ца ња ма сов не ин ду стриј ске про изв од њ е, а м и р н о д о п с кој у п о т р е б и н е р е т ко је п ре т ходила војна. Ме ђу п р вим ин д у ст риј ск им п о с т р ојењим а у К н ежев ин и С рб ији б ил а је топо лив ни ца у Кра гу јев цу, где је го дине из ли вен пр ви срп ски топ, а ка ко би вој ска и м а л а о б у ч е н е а р т и љ е р ц е н е ш т о р ан иј е ј е осно ва на Ар ти ље риј ска шко ла ко ја је пре расла у Вој ну ака де ми ју. То ком борбе за обно - в у н е з а в и с н о с т и п а р а л е л н о је т е к а о п р о ц е с ко ји је имао за циљ да Ср би ји обез бе ди не зави сност приликом набавке војне опреме. Ко - ли ко је ово би ло ва ж но по ка за ло се отва ра њем т з в.,,то п о в с ко г п и т а њ а, ко је је п о т р е с а л о С р б иј у у п е р и о д у г о д и н е. П р в и де о к њи г е до но си п р е глед де ша в а њ а в е з а н и х за ре ша ва ње пи та ња пре о ру жа ња и мо дер низ а ц и је с р пске а р т и љ е р и је, ко је је п р е р а с ло у п ол и т и ч к у а ф е р у с а ј е д н а к и м у т и ц а ј е м н а у н у т р а ш њу и с по љ н у по л и т и к у, п р и чем у је про у зро ко ва ла не ко ли ко кри за вла де и мо гућност аб ди ка ци је кра ља Пе тра Ι Ка ра ђор ђе - вић а. Ку по ви н а т о по в а би л а је в е л и к и ис п и т с рп ске по л и т и ч ке и еко ном ске ел и т е, од но сно

94 94 њи хо вог уве ре ња да је до шло вре ме да се изађ е и з под р е ђ е ног еко ном ског по лож аја п р ем а Ау с т р о у г а р с к о ј м о н а р х и ј и. И с т ов р ем ен о, ау тор скре ће па жњу да је ку по ви на то по ва пред ста вља ла пр ви озби љан по сао но вих влас т и, кон с т и т у и с ан и х у да н и ма по с ле Мај ског пре вра та, а да се од ви јао у ат мос фе ри оп те - ре ћеној наслеђем п ро ш ло с т и. За к љу ч и ва њем кре ди та са Фран цу ском омо гу ће на је ку по - ви на Шнај де ро вих то по ва, док је пре о ста ли део нов ца био на ме њен да љој из град њи жел е з н и ц е. Ис п р а в н о с т в л а д и н е од л у к е б и л а је по т в р ђ е н а в е ћ у б а л к а н ск и м р а т о ви м а, где су но ви то по ви срп ској вој сци до не ли од луч у ју ћу п ре ва г у т о ком бор би са неп ријат ељем. У тој бор би до шло је до сра ста ња то па и чове ка у јед но и на стан ка сво је вр сног кул та в е з а н о г з а м о ћ с р п с ке а р т и љ е р и је, з б о г ч е г а је н е с т а ш и ц а а р т и љ е р и ј с к и х г р а н а т а т о ко м је с ен и г од и не и з аз в ал а п а д мор ал а код срп ског вој ни ка. На за ни мљив на чин је прика зан топ као рат ни плен, од но сно од го ворност и сра мо та ко јој је вој ник и офи цир био и з л о ж е н у с л у ч а ј у д а и з г у б и о р у жј е. В ез а то па и чо ве ка по но во до ла зи до из ра жа ја прил и к о м у н и ш т а в а њ а с р п с к е а р т иљ ер иј е н а ула ску у Ал ба ни ју, те је по тре сне сце не рас т а н к а с а т о п о в им а о п ис ал а и н екол иц ин а књижев ни ка у сво јим де ли ма. То пу као симбо лу не за ви сно сти и вој них по бе да, ау тор супрот ста вља сли ке ра за ра ња и по вреда наста - л и х од с т ране деј с т в а а рт иљ ерије, које с у па к би ле,,све де не и са ни та ри зо ва не за рад ства - рањ а сл ике т опа к а о п ријат е љске маш ине бе з ко је би изостале слав не по бе де срп ске вој ске. Дру га це ли на књи ге по све ће на је тра гич - н ој с у д б и н и с р п с к и х р е г р у т а м о б и л и с а н и х године, чије је стра да ње би ло по сле диц а н из а п р оп ус т а с р пс к и х в л ас т и. П ит ањ е српских регрута из године према ми - ш љ е њу ау т о р а с п а д а у,,с у ш т и н с к а п и т а њ а о р а з м е р а м а и г р ан иц ам а с р пс ко г о тп ор а у Пр вом свет ском ра ту. Од лу ка о регрутаци - ји мла ди ћа ро ђе них (стро сти од 15 до 19 го ди на) до не та је кра јем ок то бра го ди не од стра не вла де. У тре нут ку ка да је з а п о ч е л о п о в л а ч а њ е с р п с ке в ој с ке и к а д а је по ста ло ја сно да ће рат по тра ја ти, Ни ко ла Па шић је сма трао да ће ти мла ди ћи вр ло бр зо ста ти у бор бе не ре до ве срп ске вој ске, а с друге стра не ни је же лео да их оста ви не при јат е љу. Б р о ј м о б и л и с а н и х м л а д ић а к ој и с у умр ли то ком по вла че ња кре тао се из ме ђу и , услед че га је го ди не мини стар вој ни отво рио ис тра гу чи ји је званични на зив био,,ис тра га о упро па шћи ва њу ре - г ру т а у А л б а н и ји. Ре з у л т а т и с т р а г е је би ло н ав о ђ е њ е и м е н а 17 о ф иц ир а који с у и м ал и нај в е ћу од г о в орно с т у с т р а да њу р е г ру т а, а л и је у м е с т о п о к р е т а њ а с у д с ко г п о с т у п к а с м е - њ е н и с л едн и к п у ков н и к С т а н ко Ц в е т ко в и ћ. Ис тра га је по том на ста вље на под пот пу ков - н и ком М и ло ше м Конс т а нт инов и ћ е м, ко ји је до жи вео исту суд би ну као ње гов прет ход - ник. Уви дев ши да вој ска не же ли да ис тра гу сп р о в е де до к р а ја, по л и т и ч а ри с у у Н а р од ној ск у п ш т ин и з а хт е в а л и ф о р м и р а њ е А н ке т ног од бо ра. По сле ње го вог фор ми ра ња спр о ве - д е н а је т р ећ а и с т р а г а о т р а г и ч н ој с у дб ин и р е г ру т а ко ја је дош ла до с азнањ а о по с т о ја њу сл у ча је ва с т ре љ а њ а ре г ру т а од с т ра не вој ске. Ис тра га је об у ста вље на го ди не, а у јав - но с т и с е ов о п и т а њ е с м е л о с по м и њ а т и с а мо,, д ис к ре т но. Кри в ц и ма се н и је мо гло су д и т и нај веро ват ни је отуда што је посто ја ла од го - в о р но с т н ај в и ше г в ој ног и по л и т и ч ког в р х а. По след њи део књи ге ау тор је по све тио фено ме ну ве за ном за по вра так вој ни ка мир нодоп ском жи во ту по сле ду го трај ног ра та. Српски ве те ра ни из Ве ли ког ра та су се по по вратк у до мо ви ма су о ч и л и са ве л и к и м ра за ра њи ма ко ји м а ј е з е м љ а б и л а и з л о ж е н а. В р л о б р з о за бе ле жен је по раст на си ља свих вр ста, од који х с у н ај б р ој н и је б и л е п љ ач ке, х ај д у ч и ја и у би с т ва и з осве т е. У нај ве ћем бро ју сл у ча је ва п р ил ико м о бр ач ун а с е кор ис т ил а б о мб а с а ко јом су ве те ра ни ве што ру ко ва ли. Исто вре - ме но, с а де мо би л и з а ц и јом је о т почел а б о рб а в е т е р а н а з а њи хо в а п р а в а у м а т е р и ја л н о м и мо р а л ном с м и с л у. В е т е р а н и с у по к у ш а в а л и д а и х о с т в а р е п р е к о Уд р у ж е њ а р е з е р в н и х о ф и ц и р а и р а т н и к а, о с н о в а н о г у п е р и о д у од до го ди не. Јед на од нај ва жни јих ак тив но сти удру же ња од но си ла се на не го вање успо ме на из ра та, у че му су се сме њи ва ле,,ду хов на по тре ба за уте хом, страх од за бор ав а и г у би т к а т е ко в и н а с т е че н и х у р а т у. С дру ге стра не, се ћа ње на рат би ло је пред мет п р о п а г а н д н е и и д е о л о ш к е м а н и п у л а ц и је у с в р х у п р о к л а м о в а н о г ј у г о с л о в е н с т в а и л и и с к а з и в а њ а н е п о в е р е њ а п р е м а р а т н и м п р о - тив ни ци ма. А к т и в н о с т и у д р у же њ а ау т о р је п р и к а з а о преко не го вања успомена на комите, прикуп љ а њ а и с т о р и ј с ке г р а ђ е, с е ћ а њ а н а од б р а н у Б е о г р а д а г о д и н е, по д и з а њ а с по м е н и к а бра ни о ци ма Бе о гра да на Но вом гро бљу, об - н о в е ц р к в е Р у ж и ц е н а Б е о г р а д с кој т в р ђ а в и, кој а ј е и м а л а у л о г у в ој н и ч к е ц р к в е. Од н о с д р ж а в е п р е м а р ат н и м т р а д и ц и ја м а п ри к а з а н је преко питања бриге о војничким гро бљи - м а, од к о ј и х ј е п о с е б н о б и о и л у с т р а т и в а н слу чај срп ског вој нич ког гро бља Ти је на пе - р и ф е р и ји П а р и з а. П р в о б и т а н п л а н у р е ђ е њ а г р о б љ а б и о је в р л о а м б и ц и о з н о з а м и ш љ е н, у к љу ч у ј у ћ и и п о д и з а њ е с п о м е н и к а. Н и ј е, ме ђу тим, оства рен због су ко ба из ме ђу раз лич и т и х ф р а к ц и ја у у д р у же њу, а г р о б љ е Ти је

95 95 је на кра ју скром но уре ђе но од стра не Францу за. Слич на си ту а ци ја се по но ви ла и прил и ком по д и з а њ а Ра т н и ч ког до м а у Б е о г р а д у, по сле че га је до шло до рас па да удру же ња, ко је је до жи ве ло не у спех у ре ша ва њу,,рат ничко г п и т а њ а. За вр шет ком Дру гог свет ског ра та и пром ен о м д р у ш т е в н о г п о р е т к а у Ј уг ос л ав иј и до г а ђ а ји и з Ве л иког р а т а и з г у би л и с у в о де ће ме сто. Од нос пре ма њи ма је про ла зио кроз ви ше фа за то ком дру ге по ло ви не XX ве ка. По ч е т н а ф а з а д о н е л а је у к л а њ ањ е в ел ико г бро ја спо мен обе леж ја и по т и ск и ва ње се ћа ња н а з н а ч ај н е д а т у м е ко ји с у з а м е њ е н и о н и м а ве за ним за пар ти зан ски по крет; за тим је услед и л о п р из н ав ањ е з а с л у г а р а т н и х в е т е р а н а ка да су но си о ци Ка ра ђор ђе ве зве зде из јед - на че н и у п равима с а носиоц има П а рт из а н ске спо ме н и це, да би с еда ме с е т и х и о с а м де с е т и х го ди на до шло до по ра ста ин те ре со ва ња јав - но сти за те ме Пр вог свет ског ра та. Пре ма миш ље њу со ц и о ло га То до ра Ку љи ћа, ис т о риј ско па м ће ње об л и к у ју т ри гла в на и дејна ч и н иоца кул ту ра се ћа ња, исто риј ска на у ка и при мар - но ис ку ство, с ко ји ма се ау тор сла же и ис ти че да су сва три еле мен та до ми ни ра ла срп ском ја в н о с т и у јед н о м в р е м е н с ко м п е р иод у X X в е к а. У п р оц ес у к о нт р ол е п ол и т и ч к е м оћ и д ру ш т в е но с е ћ а њ е и ма в е о ма в а ж н у уло г у, а Пр ви свет ски рат је пред ста вљао је дан од неко л ико ис т о ри ј ск и х до г а ђ а ја ко ји с у к р а је м осам де се т и х го д и на по сл у ж и л и нац ио на лном у је д и њ е њу. У п р о ц е с у ф о р м и р а њ а к у л т у р е с е ћ а њ а ау т о р к а о н ај в а ж н и је м о м е н т е в и д и с н и м а њ е и г р а н о г ф и л м а Марш на Дри ну (1964), по ја ву ро ма на Вре ме смр ти ( ) књижев ни ка До бри це Ћо си ћа у ко ме се из но - си ње го ва иде ја,,да Ср би ја до би ја ра то ве, а гу би стечене теко ви не у ми ру, као и објављива ње зби р к и се ћа ња Гол го т а и вас крс Ср би је (1971) и Со л у н ц и г о в о р е: о в а ко је б ил о (1979). На при ме ру ових де ла мо же се са гле да ти коли ко је Пр ви свет ски рат ва жан до га ђај за с р пс к и н ар од у,, д о ж и в љ а в а њу с о пс т в ен о г и д е н т и т е т а и и с т о р и ј с ке у л о г е. У св о ји м з а к љу ч н и м р а з м а т р а њим а аут о р још јед ном ука зу је на зна чај то па ко ји је за мно ге срп ске се ља ке пред ста вљао пр ви сусрет с јед ним тех нич ким сред ством, чи ме је а р т и љ ерија пос т а ла јед но од с р ед с т а в а ко ји м с е м о д е р н и з о в а л о д р у ш т в о. И с т и ц а њ е м у п р в и п л а н ус п ех а а рт иљ ер ије г у б и л о с е и з ви да с т р а да њ е о с т а л и х р о до в а с рп ске в ој ске, а ме ђу њи ма и срп ских ре гру та то ком г о д и н е. Њи хо в а т р а г е д и ја би л а је и з б р и с а н а из срп ског ка но на Ве ли ког ра та још у до ба К р а љ е в и н е С ХС /Ју г о с л а в и је, а в р е м е н о м је при ча о ре гру ти ма по ла ко не ста ја ла из се ћа - њ а. Н а с т а н а к к ул т у р е с е ћ а њ а в е з а не з а Пр ви с в е тс к и р а т к а р а к т е р и ш е в и ш е п о ч е т а к а и одсуство кон ти ну и те та, због че га ау тор сма - т р а д а с у с п о м е н и ц и и м а т е р и ја л н и о с т а ц и д о би л и в е ћ и з н а ч ај и в а ж но с т у С р би ји н е г о у о с т ал и м д рж а в а м а ко је с у у ч ес т в ов ал е у овом су ко бу. К њи га Да н и ла Ша рен ца сва ка ко за сл у ж у је па жњу струч не и ши ре јав но сти, с об зи ром на то да ну ди мо гућ ност уви да у не ке од ма ло по зна т и х а спе к ат а у чеш ћ а Србије у Ве л и ком р а т у. Др Пре драг М. Ва ја гић, и с т о р и ч а р Б ач к а П а л а н к а

96

97 ПРИКАЗИ BOOK REVIEWS UDC 94(495.02) ВИ ЗАН ТИ ЈА ИЗ МЕ ЂУ ОСМАН СКОГ ЦАР СТВА И ЗА ПА ДА ( Ne v r a Ne c i p o ğ lu, Byzan ti um bet we en the Ot to mans and the La tins: po li tics and so ci ety in the la te em pi re, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 2009, 374 pg.) Ви зан тиј ско цар ство у XIV и XV ве ку било је су о че но са број ним спо ља шњим и унут р а ш њи м и з а з о в и м а, п р е с в е г а г р а ђ а н с к и м рато ви ма, епи де ми јом ку ге, осва ја њи ма српског цара Душана, до во ђе њем у ва зал ни по - л ож а ј п р е м а О с м а н л и ј а м а п о с л е М а р и чк е б и т к е г од ин е. Нек ад аш њ о ј и м п ер и ји ко ју су са да чи ни ле са мо сла бо повезане апа - на же са цен тром у Ца ри гра ду остао је са мо ф о р м а л н и п р е с т и ж. Не в р а Не џ и п о г л у у о ч и л а ј е д а с у, и п а к, н ед ов о љн о и ст р аж ен и п ол ит и чк и с т ав ов и ко ји су се по ја ви ли у раз ли чи тим сег мен ти - м а в и з а н т и ј с к о г д р у ш т в а к а о о д г о в о р н а о с м а н с к у е кс п а н з и ј у и а ко п о с т о ји и з в е с т а н б р ој с т у д и ја о по з но в и з а н т и ј с кој и с т ор и ји и ње ним од но си ма са стра ним си ла ма. Кроз сво - је де ло, B y z a n t i u m b e t w e e n t h e O t t o m a n s a n d the La t in s: po li t ics and so ci et y in the la te em pi re, ау тор ка је на сто ја ла да по ка же ка ква су реш е њ а п р е м а о с м а н с кој о п а с н о с т и н а л а з и л и људ и и з р а з л и ч и т и х д е л о в а в и з а н т и ј с к о г д р у ш т в а у р а з л и ч и т и м р е г и ја м а. Та ко ђ е je и с п и т ив а н и од н о с п р е м а д р у г и м с т р а н и м си ла ма у ат мос фе ри по ли тич ке и вој не не - с т аб и лн ос т и, г р ађ а нс к и х р ат ов а и с п о љн е опа сно сти у XIV и XV ве ку. Ова књи га прои з а ш л а и з док т о р ске д и с е р т а ц и је од б р а њ е не на Ун и ве р зи т е т у Хар вард г о д и не а п р ви п у т је о б ја в љ е н а г о д и н е и п р ед с т а в љ а п р ву дет а љн у а н а л и з у ви з а н т и ј ске по л и т и ке пре ма Осман ском цар ству и др жа ва ма Запад не Евро пе у XV ве ку. Књи га је по де ље на у че ти ри де ла, укуп но има де сет по гла вља и х р о н о л о ш к и о б у х в а т а п е р и од од д о године. Географски су обухваћени Со - лун, Ца ри град и Мо ре ја. По ред ове сту ди је Не в р а Не џ и п о г л у је ау т о р б р ој н и х ч л а н а к а о по зно ви зан тиј ском дру штву, еко но ми ји и по литици. Тако ђе пре да је исто ри ју на Босф о р с ко м у н и в е р з и т е т у у Ис т а н бу л у и б и л а je уред ник B y z a nt in e C o ns t a nt in op l e: M on u - ments, To po graphy and Everyday Li fe, L e i d e n Bo ston, 2001 (Ви зан тиј ски Ца ри град: Спо - меници, то по графија и свакодневни живот). У увод ном де лу по де ље ном на два по главља, дат је пре глед ко ри шће них из во ра и пос т а в љ е н и с у г л а в н и ц и љ е в и с т у д и је ко ји с е п р вен с т ве но са с т о је у ус по с та в ља њу ве за између политичких ставова и друштвено - еко - ном ских фак то ра. То се пре све га од но си на у т иц а ј в и з а н т и ј с к о - о с м а н с к и х с у к о б а н а е ко н о м с к и и д р уш т в ен и ж ив о т у С ол ун у и Ца ри гра ду и њи хов ути цај на по ли тич ке ставо ве раз ли чи тих сег ме на та град ске по пу лац ије. По р ед ов о г а т р е б а у к љу ч и т и и а н а л и з у д р у ш т в е н и х и е ко н о м с к и х п о с л е д и ц а у С о - л у н у и Мо р е ји н а ко н г у б и т к а в е л и ко г д е л а т е р и т о р и ј а к о ј е с у о с в о ј и л е O с м а н л и ј е, с а

98 98 п о с е б н и м н а г л а с ко м н а п о л и т и ч ке с т а в о в е з е м љ о п о с е д н и ч к е а р и с т о к р а т и ј е. Ау т о р к а наглашава да је тер мин про о сман ски и про - л а т и н ск и н ај в и ше ко р и ш ћ е н д а о з н ач и људе ко ји су ак тив но по др жа ва ли или се про ти вил и O см а н л и ја м а и л и Л а т и н и м а а и з б е г а в а л а је ове тер ми не у слу ча је ви ма где су Ви зан тинц и п о к а з и в а л и н а к л о н о с т јед н ој и л и д р у г ој стра ни из раз ло га као што су си ро ма штво, глад или рат. У овом слу ча ју тре ба го во ри ти о по мирљивим ста во ви ма и ис та ћи спе ци фичне окол но сти ко је су во ди ле љу де да усво је од р е ђе не по л и т и ч ке по зи ц и је. Те рм и н Л ат и н у о в о ј с т у д и ј и с е у п о т р е б љ а в а з а з ап а дн е Евро пља не, по го то во за Ита ли ја не, док се у в и з а н т и ј с кој п р а к с и в и ш е у п о т р е б љ а в а о д а о з н а ч и п р и п а д н и ке к а т о л и ч ке ц р к в е. У дру гом по гла вљу се по сма тра по ло жај Ви зан ти је на кон IV кр ста шког ра та и дугорочне по сле ди це овог до га ђа ја. Са исто риј ске дистанце освајање Цариграда године чинило се као не ми нов ност по сле го ди не сто га што је ви зан тиј ска др жа ва би ла те ри то - ри ја л но у ма ње на и еко ном ск и и фи на н си ј ск и ис ц р п ље на. С д ру г е с т ра не г ра ђа н ск и ра т о ви с у о л а кш ал и о см а н ск у е кс п а н з и ју је р с у с е зава ђе не стра не окре та ле њи ма за по моћ. Ме - ђу тим, ау тор ка сма тра да би узрокe па да треба ло са гле да ти у окви ру ду го роч них по сле - д и ц а п о м е н у т о г п о хо д а, н а ч и н а о с в ај ањ а О с м а н л и ја и з в а н и ч не по л и т и ке Ви з а н т и је п р е ма О сма н ском ца р с т ву, з а па д н и м си ла ма и пап ству. По след ње пи та ње ће би ти раз ра ђе - но у нар едн и м поглав љима. Под д уг ор очн и м по сле д и ца ма к р с т а ш ког по хо да на во д и се п ре свега децентрали за ци ја вла сти јер је пред нале том осман ске опа сно сти ви зан тиј ска цент р а л на в л а с т би л а не спо с о б на да п р ев азиђе по де ље ност провин циј ских управ ни ка. Друг а по сле д и ца ко ја је ос т а ви ла д у бок у т ицај на свест и иде о ло ги ју Византинаца су антилатинска осе ћа ња, при сут на од XI ве ка али ко ја су с е с а да ја ви ла п р в ен с т в е но з б ог еко ном ск и х ф а к т о р а. Ме ђу т и м, п р а к т и ч н и и економск и и н т е р е с и с у н е ке Ви з а н т и н ц е н ав од ил и н а с а р а д њу и по в е зи в а њ е с а Л а т и н и м а ко ји с у и мал и одређене д ру ш т ве не, еко ном ске, не ка д и политич ке утицаје у византијским круго - в и м а. Јо ш је д а н у н и з у ф а к т о р а који т р еб а узе ти у об зир ка да се раз ма тра узрок па да је и н а ч и н о св а ја њ а О см а н л и ја ко ји с у и м а л и до ба р ме х а н и з а м з а з а до би ја њ е по в е р е њ а на но воосвојеним територијама. Наиме, станов - ништво које би се добровољно предало за - д р ж а в а ло је с лоб о д у в е р о и спо в е с т и у з ус лов п л аћ ањ а х ар ач а. З е м љ о п о с е д н и ц и и в о ј н а е л и т а с у з а д р ж а л и д р у ш т в е н и с т а т ус з а јед - но с а с л о б о д ом в е р о и с по в е с т и, к а о и по с е д е ко ји су ула зи ли у ти мар ски си стем. Со лун, пре глед уну тра шње исто ри је и ње - г о в и х о дн ос а с а Ц ар иг р ад о м, Л ат ин им а, Осман ли ја ма и испитивање после ди ца османс к о г п р ит ис к а н а ф орм ир ањ е п о л и т и ч к и х ста во ва су те ма тре ћег, че твр тог и пе тог погла вља. На са мом по чет ку пре гле да уну траш ње ис т о ри је д ру г ог г ра да Цар с т ва на ла зи мо да је по сле срп ских и осман ских осва ја ња, н е с т а о с р ед њи с л ој је р с у з е м љ о п о с ед н и ц и по че ли да се ба ве тр го ви ном и на стао је све в е ћ и ја з и зм еђу б ог ат ији х и с ир о м а ш н и ји х с л о је в а. Ау т о р к а д а љ е о б ја ш њ а в а д а с у с т а - н о в н и ц и м о р а л и с ам и д а н ал аз е н ач ин е д а ра ту ју про тив Осман ли ја и да су се, ис цр пље - ни си ро ма штвом, пре да ли го ди не османс к о м з а п о в е д н и к у. Уб р з о п о с л е А н г о р с к е б и т к е (14 0 2), ус п о с т а в љ е н а је г од ин е в и з а нт и ј с к а в л а с т и н ас т уп и о је р ел ат и вн о м и р а н п ер иод а л и је п р ис ус т в о О с м а нл иј а в е о м а у т и ц а л о н а т р г о в и н у и з е м љ о п о с е д е. В ећ ин а с т ан о вн и к а је о с и р о м а ш и л а д о к с е је д а н м ањи б р ој о б ог ат ио т рг ови ном н а в е ће д аљ и н е и д а ј у ћ и н о в а ц у з к а м а т у. Уп р к о с ово ме ка да је де спот Ан др о ник го ди не пре дао град Све тог Ди ми три ја Ве не ци јан цима, јер ни је мо гао да се су про ста ви осман ској оп ас н ос т и, с ир ом аш н ији д е о с т а н ов н и ш т в а је по др жа вао пре да ју, док су бо га ти и угледн и б и л и з а у д р у ж и в а њ е с а В е н е ц и ја н ц и м а. По с т о ја л а је и т р е ћ а г р у п а и с и х а с т и, ко ји ни су хте ли да се по ко ре ни Осман ли ја ма ни Ве не ци јанцима. Пример је био солунски митро по лит Си ме он ко ји је сма трао да тре ба остат и посл ушан в ла ст и ма у п ре сто н и ц и. Као з ак љу ч а к ј е и с т а к н у т о д а с у п р о о с м а н с к е т е нд е нц ије б ил е ж и в е м е ђу с и р о м а ш н и ји м с т а н ов н и ц и м а и т а ко ђ е је з а б е л е же н о д а с у мно ги оти шли из Со лу на на осман ске те рито ри је. По пу лар ност по ли ти ке при бли жа ва - њ а О с м а н л и ј а м а ј е р а с л а и п р о ш и р и л а с е з б ог не з а до в ољ с т в а в енец ија нск и м р е ж и мом ( ) пре све га због стро гих ме ра ко је су и ма ле за ц и љ п ро ш и ри ва ње ау т о ри т е т а на цр кве ну јурисдикцију. Према пи са њу ау тор - ке т а д а је пор а ст а о о тпо р мон аш к и х к руг ов а п р ем а З а п а д у, а с а д ру г е с т р а н е с т а нов н и ц и с у зн а л и д а ће п р е д а јом О см а н л и ја м а и з б е ћ и роп ство и да ће им би ти га ран то ва на од ређе на пра ва и сло бо да ве ро и спо ве сти. Ца ри град је те ма ше стог, сед мог и осмог п о г л а в љ а у к о ј и м а с е р а з м а т р а ј у с т а в о в и р а з л и ч и т и х д ру ш т в е н и х г ру п а и по је д и н а ц а п р е м а О с м а н л и ј а м а, Л а т и н и м а и ц р к в е н ој у н и ји и з кон т е к с т а по л и т и ч ког, д ру ш т в е ног и е ко н о м с ко г р а з в о ј а у п о с л ед њ и х п е д е с е т г од ин а пос т ојањ а г р ад а. Аут о рк а н апом ињ е да је дру штве на струк ту ра кра јем XIV ве ка иста као у Со лу ну, тач ни је и да је ов де по стоја о вел и к и ја з и з ме ђу бо г а т и х и си ро ма ш н и х.

99 99 У Ца ри гра ду су раз ли чи те гру пе људи има - л е с о п с т в е н е м о т и в е з а п о л и т и к у о к р е т а њ а пре ма Осман ли ја ма. На при мер, мно ги висо - к и д в о р ск и с л у ж б е н и ц и же ле л и с у још више по ло жа је на ко је ни су мо гли да до ђу због и н т ри г а и ри в а л ит е т а н а д в о ру, док с у д ру г и б и л и н е з а д о в о љ н и в л а д а ј у ћ и м с л о је м а л и и због гла ди ко ја је би ла при сут на у гра ду. Ово је по себ но до шло до из ра жа ја то ком Ба ја зи - то ве осмо го дишње опсаде када су многи, изну рени не ма штином пре ла зи ли на те ри то - ри је под осман ском вла шћу. Оскуд не за ли хе х р а н е н ај в и ш е с у ко р и с т и л и б о г а т и а п о р ед ов о г а пос т ојал а је т е нд е нц ија в е л иког р ас т а це на хра не, зе мљишта и виноградa. Це не пшени це су би ле од три до се дам пу та ве ће не го пре и по сле оп са де. Вла да ни је мо гла да помог не г р а ђ а н и м а, а н а в е де н је и л у с т р а т и в а н при мер да је ва с илевс (грч. Βασιλεύς) на ре д ио да се укло не двe од пет злат них укра сних пло ча са цр кве Све те Со фи је да би се ис топ и л е у н о в а ц. Не к и г р а ђ а н и с у о с т в а р и в а л и за ра ду од про да је ро бе по це на ма ко је су мо гли са мо нај бо га ти ји да при у ште а ни су пре д у- зи м а не ме р е з б ог з ло у по т р е б а т о ком оп с аде, чак је и ва си левс Јо ван VII био уме шан у такве ак тив но сти у са рад њи са Ита ли ја ни ма. У Со лу ну и Ца ри гра ду, уоп ште но го во ре - ћи, плем ство је би ло за са рад њу са за пад ним с ил а м а, к а о и в л а д а ј у ћ а и и н т ел е кт уа л н а е л ит а, б о г а т и т рг ов ц и ко ји с у и м а л и сн а ж не е кон омс ке в ез е с а и т ал ија нс к и м п омо рс к и м р е п у б л и к а м а. Та ко ђ е у с е о с к и м п р ед ел и м а Со лу на и Мо ре је зе мљо по сед нич ка ари сто - кра ти ја де ли ла је ова кве ста во ве док су не ки зе мљопо сед ни ци имали помирљив став пре - м а О см а н л и ја м а д а би з а д р ж а л и св о ја и м ањ а или до би ли но вац, или пак због дру гих по власти ца које су могли до би ти. Ипак ца ри град - ско п лемство није чвр сто за у зе ло п ро ла тин ск и став све до по чет ка осмо го ди шње оп са де током ко је су и они пре тр пе ли ве ли ке гу бит ке. Све до по след њих го ди на XIV ве ка по сто јал а је у д в о р с к и м к р у г о в и м а р е л а т и в н о ја к а гру па ко ја је по др жа ва ла по ли ти ку при бли - ж ав ањ а О с м а нл ија м а. Тад а је п р ол ат и нс к а ори јен та ци ја, ко ја је кул ми ни ра ла потпи си - ва њем уни је на са бо ру у Фи рен ци год и н е, д об ил а н а ш и р ој п о п у л а р н о с т и м е ђ у ц ар и г р а д с к и м п л е м с т в о м. С д р уг е с т р ан е с и р о м а ш н и с т а н ов н и ц и С о л у н а и Ц а р и г р а - да би л и с у не бла г о на к ло н и п р е ма Л ат ин и ма, п о с м ат р а н о б и л о с а е ко н о м с ко г, к а о п р е м а В е н е ц и ји и Ђ е н о в и, и л и п а к с а р е л и г и ј с ко г стано ви шта. Ста нов ни штво су о че но са османс к и м п р и т и с ко м о р г а н и з о в а л о је н е ко л и ко д е м о н с т р а ц и ј а у ко р и с т м и р н е п р е д а је к а о осло бо ђе ња од опа сно сти и не во ља, али за време оп са де го ди не не ма до ка за о ра шир еном и л и јед и нс т в еном пок р ет у з а п р ед ају. Ау т о р к а н а г л а ш а в а д а је ов о у с у п р о т н о с т и са си т у а ц и јом у Со л у н у где је а н т и ла т и н и за м си р о м аш ног дел а с т ановн иш т в а био по в е з а н с а п р е д а јо м О с м а н л и ја м а а л и т а ко ђ е т р е б а у з е т и у о б зи р д а с у с ав р емен иц и п и с а л и под у т и ском ц р к в е не у н и је. Ра д и је с у по к ла њ а л и па жњу од но су ста нов ни штва пре ма Ла ти нима и при ка зи ва ли су ста во ве пре ма Осман - л и ја м а с а м о у к р и т и ч н и м т р е н у ц и м а. В е ћ и број љу ди из ви ших цр кве них сло је ва дао је сво ју по д р ш к у Ун и ји док ве ћ и на рел иг и јск и х г ру п а н и је же лел а д а је п рих в ат и. Пол ит ик у п о м и р е њ а с а О с м а н л и ја м а п о д р ж а в а л а је и г р у п а с в е ш т е н и к а и м о н а х а у п р е с т о н и ц и. Је д а н од њи х, Ге о р г и је Ге н а д и је С хо л а р и је, по ста ће пр ви па три јарх под вла да ви ном Мехм е д а О с в а ја ч а. По след њи део сту ди је ко ји об у хва та де ве - т о и д е с е т о п о г л а в љ е, п о с в е ћ е н ј е Мо р е ји. О в о под ру ч је, по го то во на кон IV кр ста шког р а т а, к а р а к т е ри ше по л и т и ч к а не с т а би л но с т. Мо реј ски архонти, зе мљо по сед ни ци са управним и вој ним ду жно сти ма, вре ме ном су стекли моћ и ути цај ко је су ко ри сти ли про тив цен трал не вла сти. Сем по ли тич ких ам би ција због ко јих је би ло те шко одр жа ти мир, њи хо ва же ља за са мо стал но шћу ја ви ла се и з б о г т е н д е н ц и ј е д а с е о с л о б о д е од р е ђ е н и х о бав ез а п р е м а цент р а лној в л ас т и. И ако с е не зна т ач но ко је су т о оба ве зе, п ре т по с т а в љ а се да су то би ле вој на оба ве за и осло ба ђа ње од п л а ћ а њ а п о р е з а, т ач н и је же л е л и с у д а д р же с в о је п о с е д е б е з д у ж н о с т и и о б а в е з а п р е м а вла сти у Ми стри. По ли тич ки ста во ви ари сто - к р а т с к и х п о р о д и ц а п р е м а с т р а н и м с и л а м а т а ко ђ е с у и м а л и т е н де н ц и ју ко ле б а њ а. Би ло ј е м ал о п о р о д и ц а с а ч в р с т о м п о л и т и ч к о м о р и је н т а ц и јо м, п р е с в е г а з б о г н а с т о ја њ а д а са ч у ва ју своје мат ерија лне и нт ере се. Ау т ор ка и с т ич е н ед ос т ат а к и нф о рм ац ија које би н а м п о м ог л е у д аљ е м р а зум ев ању п о л и т и ч к и х ста во ва ста нов ни ка Мо ре је. По ред то га на по - м и њ е д а си р о м а ш н и ји де ло ви с т ановн иш т в а н и с у у в е к б и л и п р о о с м а н с к и о р и је н т и с а н и ш т о ј е п р и к а з а н о с а н е к о л и к о п р и м е р а и з X V в е к а. С једне с т р ане с т ановн и ц и М и с т р е побуни ли су се про тив за у зе ћа гра да од стран е хо с п и т а л а ц а г о д и н е а с т а н о в н и ц и Си ки о на пре да ли су се Му ра ту II го дин е, п о с л е у н и ш т е њ а Хе к с а м и л и о н а. А л и с дру ге стра не за бе ле жен је и при мер да су станов ни ци Па тра са пребегли у обла сти под ве - не ци јан ском вла шћу, а ста нов ни ци Мо нем - в а с и је с у т р а ж и л и з а ш т и т у од п а п е к а д а је о с м а н с к и в л а д а р Ме х м ед I I о с в о ји о Мо р е ј у г о д и н е. Ове раз ли ке ко је се ја вља ју у Мо ре ји ауторка објашњава утицајем де ли мичн о р а зл и ч и т о г п ол ит и чко г р а зв о ја а д е л о м

100 100 због при ро де осман ског при су ства на овим про сто ри ма, тач ни је у од су ству сталне прет - њ е од о с в а јањ а и н ас т ањ ив ањ а О с м а нл ија. С т а л н а р ив а лс т в а л ок а лн е а р ис т ок р ат ије и ц е н т р а л н е в л а с т и од и г р а л а с у в а ж н у у л о г у у ф о р м и р а њу п о л и т и ч к и х с т а в о в а. Не ко л и - ко при ме ра ви зан тиј ских по ро ди ца или по је - ди на ца ко ји су би ли по ве за ни или са Османл и ј а м а и л и Л а т и н и м а а з а т и м п р ом ен ил и с т р а н у и л и ч л а н о в и и с т е п о р о д иц е који с у п ри х в а т и л и р а з л и ч и т а гле д и ш т а, и л у с т ру ју да се по ли тич ки ста во ви не мо гу под ве сти под крут обра зац већ да се мо ра ју по сма тра ти кроз це ло ку пан про цес њи хо вог ства ра ња у аде кват ном кон тек сту и исто риј ском оквиру. С т у д и ј а B y z a n t i u m b e t w e e n t h e O t t o m a n s and the La tins: po li tics and so ci ety in the la te em pi re омо гу ћа ва бо ље са гле да ва ње дру штве - н е и е ко ном с ке по з но в и з а н т и ј с ке и с т о р и је и узро ка па да Ца ри гра да под осман ску власт г о д и н е. Aу т о р к а ј е к ор ис т ећ и б р о јн е византијске, западноевропске и османске изв о р е п р е д с т а в и л а п о л и т и ч к е и р е л и г и ј с к е с т ав ов е п о је д и н ац а, одр еђ ен и х п ор од иц а и друштвених група пре ма Осман ској и др жа - в ам а З а п а д н е Е в р оп е, п р е с в ег а Ит ал ији и Пап ској др жа ви. По ред ре ли гиј ских и по ли - тич ких фак то ра узет је у об зир еко ном ски и дру штве ни кон текст. Ис так ну то је да су вари ја ци је у по ли тич ким ори јен та ци ја ма раз - л и ч и т и х г р у п а п р е м а с т р а н и м с и л а м а б и л е у бл и ској в ези с а д ру ш т в е н и м т ензијама које су по с т о ја ле у Ви за н т и ји у овом пе ри о д у. Оне с у р е з у лт ир але р а з л и ч и т и м с т а в ов им а међу ста нов ни штвом. Кад се го во ри о про о сманс к и м с т а в о в и м а п о с л е д р у г е п о л о в и н е X I V ве ка они ни су би ли са мо по сле ди ца ан ти лат и н ск и х о с е ћ а њ а, не г о с е мо г у по сма т ра т и и с а а с п е кт а р ел иг и јс ке п ол ит ике О с м а нл ија и м ет од а о с в ајањ а, п р ил ик а и м а т е р и ја л н и х ко ри с т и ко је су мо гле да с е до би ју у сул т а но - вој слу жби. Упра во због ових ква ли те та и ме т о до ло ш ког п ри с т у п а т р е б а ис т а ћ и зн а ч ај ов ог де ла ко је п р ед с т а в љ а в р е да н п ри ру ч н и к за све ис тра жи ваче који се баве позновизан - тиј ском исто ри јом. Та н и т а Б а б о в и ћ м а с т е р и с т о р и ч а р, Б е о г р а д UDC 94(=163.41)(436-89) 1861/ (436-89) /1914 С У НО ВРАТ С РП С К Е АУ ТО НО М И Ј Е (Го ран Ва син, Са бо ри рас ко ла: Срп ски цр кве но-на род ни са бо ри у Хаб збур шкој м о н а р х и ји , Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2015, 816 стр.) Интересовање за исто ри ју цр кве но -на родн и х с а б о р а, н ај з н а ч ај н и ју и н с т и т уц ију С рб а у Хаб збур шкој мо нар хи ји, у срп ској исто рио - гра фи ји ја вља ло се периодично, од дру ге по - ло ви не XIX ве ка до да нас. У ви ду мо но гра фиј а о б р а ђ е н и с у п о ј е д и н и и л и н и з с а б о р а и з X V I I I в е к а, д о к је п аж њ а п ос в ећ ен а о н им а из дру ге по ло ви не XIX и по чет ком ХХ ве ка, у ве ли кој не сра зме ри у од но су на све оно што су п ред с т ав љ ал и за Ср бе у вре ме од р жа ва њ а. Мо но г рафије на п и с а не о њи ма, до с ада, с амо д е л и м и ч н о д а ј у од г о в о р е н а б р ој н а п и т а њ а ко ја су по ста вља на пред исто ри ча ре. По лаз е ћ и од т о г а, мо но г р а фи ја до цен т а д р Го р а н а Ва си на Са бо ри рас ко ла: Срп ски цр кве но -народ ни сабори у Хабзбуршкој монар хи ји п р е д с т а в љ а п р в и п р а в и д о п р и н о с н а овом по љу исто риј ске на у ке, јер су на јед ном ме сту са ку пље на са зна ња о са бо ри ма у по - с е б н о м п е р и о д у њ и хо в о г р а з в о ја. К њ и г а је на ста ла као про ши ре на вер зи ја док тор ске дисер та ци је, ко ју је ау тор од бра нио го дине на Фи ло зоф ском фа к ул т е т у Ун иве рзит ет а

101 101 у Но вом Са ду. По ред Пред го во ра, Уво да, Зак љу ч к а, с п и с к а И з в о р а и л и т е р ат ур е, к а о и И мен ског ре г и с т ра, к њи г а је по де ље на на пе т по гл а в љ а, у ок в иру који х с у и зд в оје не м ањ е цели не. Ау тор се за пи са ње мо но гра фи је служио фон до ви ма Ар хи ва СА НУ у Срем ским К а р ловц им а и Б еог р а д у, Д р ж а в ног а р х и в а у Бу дим пе шти, Ар хи ва Ср би је, Ру ко пи сног оде - ље ња Ма ти це српске, затим бројним збир кама об ја вље не гра ђе на срп ском, ма ђар ском и н е м ач ко м је з и к у, р е л е в а н т н о м п е р и о д и ко м, као и ни зом исто ри о граф ских де ла. У пр вом по гла вљу, Где је срп ска Вој во дина? Српска политика у Хаб збур шкој мо нар хији (стр ) об ра ђе ни су Благо ве штен ски и Са бор из , као и утиц ај К не же в и не С рбије н а с р пск у пол ит и к у у Хабзбуршкој монархији. Аутор је рад њу Благ о в е ш т е н ског с аб ор а сме с т ио у но в о н а с т а ле п о л и т и чк е о к в ир е Х а б з бу р ш к е м о н а р х и ј е, по сле по ра за код Сол фе ри на и Ма ђен те и па да Ба ховог ап со лутизма. Као одговор на мађар - с ке п о л и т и ч ке з а х т е в е и с р п с ко н е з а д о в о љ - с т в о одл уком да с е у к и н у Вој в од с т в о Ср би ја и Та м и ш к и Б а н а т, Ц а р је до з в о л ио с а з и в а њ е Бла го вештенског са бора, који по мно гим питањи ма ни је по ка зао је дин ство. Аутор је указао ко је ви ше на ги њао спо ра зу му са Бе чом (конзервативни, пре те жно ста ри ји по ли ти чар и), а ко с а р а д њи с а М а ђ а р и м а (м л а ђ и л и б е - р а л н и п о л и т и ч а р и, м е ђу ко ји м а с е и з д в а ја о Све то зар Ми ле тић). Пре ма то ме како су српски зах теви примљени у Пе шти, Бе чу и За гре - бу, ау тор књи ге за кљу чу је, да су и две го ди не п о с л е од р ж а в а њ а Б л а г о в е ш т е н с ко г с а б о р а, о т в о р е н а п и т а њ а и п р о б л е м и н а С аб о р у и д а љ е о с т а л и н е р е ш е н и, у к а з у ј у ћ и д а је с т а в срп ске по ли тич ке ели те за при зна ва њем по - себ не те ри то ри је, је зи ка и ау то но ми је био не - спо јив са ма ђар ским ре ше њем о јед ном по литич ком на ро ду. У то вре ме је рар хи ја је би ла без сна ге да пред во ди на род и на го ве штен је су коб из ме ђу л и бе ра л н и х по л и т и чара на че л у са Све то за ром Ми ле ти ћем и ње, чи ме је криз а по л и т и ч ког ж ив о т а п р е ча н ск и х Ср ба с а мо про ду бље на. Су коб из ме ђу је рар хи је и гра ђанск и х по л и т и ча р а нај п р е је до био на ош т ри н и при ли ком из бо ра па три јар ха Са муила Машир е ви ћ а, по т ом по к р е т а њ е м п и т ањ а од в ајањ а Р у м у н с ке ц р к в е од К а р л о в ач ке м и т р о п о л и - је, и на кра ју, до но ше њем ни за ре ше ња о српској ау то но ми ји. Сви ови про бле ми по ста јал и с у у т о л и ко с л о же н и ји к а ко с у р е ш а в а н и у ок ви ру к ру п н и х д р ж а в н и х п р о бле м а. К а ко с у о в а к о в а ж н а п и т а њ а з а д и р а л а у с р п с к у по л и т и к у и в а н ок в и р а њ е ног н ајз н ач ајн ије г ау т о н о м н о г т е л а Ц р к в е н о н а р од н и х с а б о - р а, ау т о р је ко н т е к с т у а л и з о в а о д о г а ђ а њ а н а с а б о р и м а с а с т а в о в и м а К н е ж е в и н е С р б и ј е, као што је ура дио и са по ло жа јем Ср ба уну тар ви ше стру ких договора у Хабзбуршкој монар - х и ји. Поред с тава к неза М ихаила Обре но ви ћа и Или је Га ра ши на на до га ђа је у Ау стро у гар - ској, ау тор је до ста ре чи по све тио и пи та њу у ч е ш ћ а с р п с к и х п о с л а н и к а н а Х р в а т с ко м и М а ђ а р с ко м с а б о р у. Н а р ед н и с а б о р и, ко ји с у п о ч е л и с а р а д о м про ду би ли су још ви ше не са гла сје српске по ли тич ке ели те о че му ау тор го во ри у п о г л а в љу Ц р к в е н о - н а р од н и с а б о р и у е р и ли бе ра ла (стр ) ко је се, као и прет ход но, и на ред но, са сто ји од три ц е л и н е. Гл а в н а п о л и т и ч к а т е м а у о к в и р и м а срп ске ау то но ми је би ло је до но ше ње са бор - ског ус т ројс т ва. Срп ска на род на сло бо до у м на с т р а н к а п о к у ш а в а л а је д а н а м е т н е с в о ја р е - ш е њ а к о ј и м а б и д о б и л а п р е в а г у у с р п с к о ј ау то но ми ји и уре ди ла је та ко да у њој има п р е и м у ћ с т в о н а д је р а р х и ј о м, од ч е г а с у с е п а т р и ја рх и е п и с ко п и ог р а д и л и д о н о ш е њ е м С е п а р а т ног в о т у м а. Ау т о р је у к а з а о к а к в е је ово по сле д и це и ма ло по сле см р т и па т ри јар ха и по с та в ља ња а дм ин ис т ратора. Иа ко је Са бор р а д ио б е з С в е т о з а р а М и л е т ић а, који је у В а ц у и з д р ж а в а о јед н о г о д и ш њу з а т в о р с к у ка зну, ње го ви тек сто ви у З а с т а в и у т и ц а л и су на јав но мње ње и по ли тич ке ста во ве. Владар на кра ју ни је по твр дио ре ше ње Са бо ра у погле д у ње г о вог Ус т р ој с т ва, а т о ком сед н и ца би ло је до ста рас пра ва о уре ђе њу школа, по но во у ви ду кри ти ке цр кве, по себ но дот а ц и је п ат рија рх а и еп ископ а. С а б о р и з је ра сп уш т ен због неслаг ања у нач ин у дочека ко ме са ра, што је убр зо усло ви ло и про ме ну на ме сту ад ми ни стра то ра Кар ло вач ке ми тро - по л и је, к ада је буд и мског еп иско па Ар с е н и ја Стој ко вића заме нио па крач ки Ни ка нор Груји ћ. Ра с п л е т н ар ас л и х п р об л ем а ус л е д и о је на са бо ри ма и ка да је за па три јарх а у з ј а к у а к ц и ј у В л а д е и з а б р а н р у м у н с к и ми тро по лит Про ко пи је Ивач ко вић, а по том н а п и с а н о н о в о С а б о р с ко ус т р ој с т в о, ко је је вла дар по твр дио Оно је би ло сред ње р е ш е њ е и з м е ђ у л и б е р а л с к и х с т р е м љ е њ а и Се па рат ног во ту ма, али је у кон тек сту друг и х д е ш а в а њ а з н а ч и л о п о р а з С р п с ке н а р од - не с ло б о до у м не с т р а н ке, ко ја је ис т о в р е ме но до жи ве ла не у спех и приликом избо ра за Угар - ски са бор. Ау тор ука зу је да је то би ла по следи ца кон стант не опо зи ци је Све то за ра Ми ле - т и ћ а ко ји н и је п р и з н а в а о од л у ке В л а д е ш т о је к а о н е р е а л н а с т р а т е г и ја, д о в е л о д о н о в и х подела. Ње го ва не ре ал ност ви де ла се и у на - па ди ма на Кнежевину Србију јер ни је улази ла у рат са Осман ским цар ством. У п о г л а в љу П о д с т е г о м в л а д е К а л м а н а Ти се (стр ) ау тор је по себно па жњу по све тио Хер це го вач ком устан ку

102 и с т а ву по л и т и ч ке е л и т е о њ ем у. Пос ле у л а с к а С р б и је у р а т с а О с м а н л и ја м а, М и л е - тић је ухап шен, а за твор га је пси хич ки и у в е л и кој м е р и, п о л и т и ч к и с л о м и о, п р и ч е м у су пу ко ти не у ње го вој стран ци по ста ле не - п ре мо с т и ве. По сле Бе р л и н ског кон г ре са у по ли ти ци бал кан ских др жа ва и Ау стро у гар - ске ви ше ни шта ни је би ло исто, а у та квим окол но сти ма по чео је са ра дом и но ви Цр квен о - н а р од н и с а б о р (с е п т е м б а р 18 79). Ау т о р из но си по дат ке да се, иа ко су на ње му све товња ц и и ма л и п рева г у, осе ћао по л и т и ч к и за мор и ис тро ше ност, те да су то ком сед ни ца из о- с т а л и в е л и к и с у ко б и. По л и т и ч к а ја в н о с т је уз бур ка на кра јем Ми ле ти ће вим из ласком и з з а т в о ра и и з н у ђе н и м пен зи о н и с а њ ем патријар ха Про ко пи ја. Ад ми ни стра тор, вла - ди ка Гер ман Ан ђе лић, по ку шао је, али без успе х а, д а К а рло в ач кој п а т ри ја ш и ји п ри по ји и цр кву у Бо сни и Хер це го ви ни, за шта је имао п о д р ш к у е п и с ко п а т а. В е ћ с е т а д а в и д е л о д а ц рк в ен у у п р ав у, м ак а р и п р ив р ем ен о, в од и од луч на и упор на лич ност. Са бор ко ји је почео са ра дом кра јем но вем бра био је изборни, а за па тријарха је већину гласова до - био бу дим ски епи скоп Ар се ни је, али је при по но вље ном из бор ном по ступ ку гор њо кар - ло вач ки Теофан Жив ко вић до био ве ћи ну гласо ва. Франц Јо зеф је од био да по твр ди из бор и за па три ја р ха је ја ну а ра име но вао бачког в л а д и к у Ге р м а н а А н ђ е л и ћ а. И н а р ед ном пе ри о д у ов а к а в п ре се да н до ве о је до ве л и к и х су ко ба но во и ме нованог патријарха са грађанск и м по л и т и ч а ри м а, а л и и у н у т а р је р а р х и је, јер Анђелић ни у њој ни је био нај по пу лар ни ји. Уз по д р ш к у Ф р а н ц а Јо з е ф а и К а лм ан а Тис е, осла ња ју ћи се на Си нод, па три јарх је по куш а о д а и з о л у је св е т ов њ а ке и з у п р а в е Ц р к в е. Та кав па три јар хов став иза звао је опо зи цио - ну ре ак ци ју, али га то ни је спре чи ло у по куш а ју д а св ој н а ч и н у п р ав е р ег ул ише С ино - д а л н и м опе р а т ом, који н ије п рих в аћен. И ако пр во је рарх по ред свих на по ра и по др шке Владе ни је ус пео да на Са бо ри ма и о б р аз ује в ећ ин у, н ије пом иш љ а о д а одс т уп и у с в о ји м н а м е р а м а. С а б о р и с у с е од в и ја л и у сен ци по ја ча них ма ђа ри за тор ских аспи ра ција к а о и к р оат из ац и је, п р о т и в ко је су с е б о рили и цр ква и стран ке, али је по ли тич ки жи вот п р е ча н ск и Ср ба до би ја о све ја сн и је о б е леж је п а р т и к у л а р и з м а, је р с е у п р а в о у в р ем е о ко С а б ор а и нек ад аш њ а јед и нс т в ен а М и ле т ићев а с т р а н к а р а с п а д а л а, н ај п р е из д ва ја њем но т а би л и т е т а из ње, а по т ом по де лом на бу ду ће ли бе ра ле и ра ди ка ле. С м р т п ат р ија р х а Ге р м а н а А н ђ е л и ћ а, к а ко је п р им ет и о а ут о р В ас и н, и с и мб ол и чк и је предста вља ла крај једне ере у црквено -школској ау то но ми ји пре чан ских Ср ба. Но ва ера з апоч ел а је и зб о р н и м С а б о р ом (189 0) који је за пат ри јар ха иза брао те м и ш вар ског еп и ско па Ге ор ги ја Бранковића, п ротив кога су већ након Анђелићеве смрти радикали гласно агито вали. Саборима под патријархом Георгијем по - све ће но је по себ но по гла вље од че ти ри це ли не, Ц р к ве но -на род н и са бо ри у вре ме па т ри јар ха Ге ор ги ја Бран ко ви ћа ( ) (стр ). Сви Са бо ри ко ји су одр жа ни у Бран ко виће во вре ме (1890, 1892, 1897, 1902, 1906/ 1907) оби лу ју оштрим рас пра ва ма и ве ли ким су ко - би м а и з ме ђу по л и т и ч к и х с т р а н а к а, и и з ме ђу ст ра на ка и је рар х и је. Па т ри јарх је по к у шао да у с р п с кој ау т о н о м и ји п о в р а т и у т и ц ај ц р к в е кроз Је дин стве ни ста тут (1892), али ка ко у то ме ни је ус пео, про тив се бе је још ви ше изаз в а о р ад ик але, ко ји с у г а н а п а д а л и н а к р ај њ е не до сто јан на чин, чак га на зи ва ју ћи из да ји - цом на ро да, у кон тек сту по ја ча не ма ђа ри за ције. Су ко би на Са бо ри ма, као и ван њих, из ме ђу р а д и к а л а, ко је је и н с п и р и с а о Ја ш а То м и ћ, и је р а р х и је, до в о д и л и с у до т а к ви х а п с у рд н и х си ту а ци ја, да је по То ми ће вом кон цеп ту ка - н о н е и ц р к в у т р е б а л о ч у в а т и од ј ер а рх иј е, док је више пута тражена патријархова сме - на. Пол ит и чк и ж и во т п ре ча н ск и х Ср ба све је ви ше за па дао у кри зу, а пар ти ку ла ри зам олакш а в а о а с и м и л а т о р с ке п р о ц е с е. С у ко б и ко ји су тра ја ли из ме ђу сла бих кон зер ва ти ва ца, радикала и ли бе рала у периоду уз - др ма ли су српску аутономију. Промене у по - ли ти чком ж ивот у де си ле су се на Сабору к а д а с у р а д и к а л и до би л и в е ћ и н у, н а ме т н у л и сво је љу де у ау то ном ним ор га ни ма и за го спод ар и л и ф он д о в и м а. По к а з а л о с е у б р з о д а с у они по ста ли ве ћи гро ба ри ау то но ми је и фондо ва не го би ло ко пре њих. Ау тор ис ти че да, иа ко су ра ди ка ли би ли на вла сти, за све политичке и финансијске промашаје оп ту жи вали су па три јар ха, што је до при но си ло су нов р а т у с р п с ке п о л и т и ч ке с ц е н е. По главље Под влашћу у гарске к руне ( ) (стр ) по све ће но је црквено -народ ним са бо ри ма од до Пр вог свет ског р а т а. Ау т о р је у к а з а о у к а к в и м око л но с т и м а је иза бран бу дим ски ди је це зан Лу ки јан Бог - д ан о в и ћ з а п р в о ј е р а р х а. П р а т и о ј е њ е г о в у упра ву Цр квом, на ро чи то но ве су ко бе по литич ке ели те и је рар хи је. Апо стро фи рао је дог а ђ а је н а С а б о р у к а д а с у р а д и к а л и и з - г у б и л и п р е в л а с т и к а д а с е п о к а з а л о ко л и ко је њихов а д ем аг ог ија н ан ел а ш т ет е р а зв ој у срп ског дру штва, ка ко и ко ли ко су фи нан - си ј ск и м ма л в е р з а ц и ја ма ош т е т и л и Ф он до в е. По л и т и ч к а п р е в и р а њ а с у н а с т а в љ е н а и н а Сабо ру 1911, чи ме је све ви ше наговештава - но у к идањ е аут оном ије к а о једно од мо г у ћ и х р е ш е њ а. То м е је д о п р и н е о и с â м п а т р и ја рх са је рар хи јом, ка да је ус пео да до не се

103 103 С и н о д а л н о ус т р ој с т в о с л и ч н о С и н о д а л н о м опе ра ту па три јар ха Гер ма на Ан ђе ли ћа. На рас л и н а ц и о н а л н и п о к р е т и в е л и к а н е с л а г а њ а српске политичке елите половином до - вели су до уки да ња ни за уред би срп ске ау то - но ми је и вра ћа ње све га на ста ње Са бо ра из тј. Цар ског ре скрип та из Не за довољ ство ова квим ре ше њем бр зо је па ло у с е н к у к ру п н и х по л и т и ч к и х д о г а ђ а ја, н ај п р е ба л ка н ск и х ра т о ва, а по т ом не с т а нка и см р т и па три јар ха Лу ки ја на (1913). Ау тор је про пратио пи са ње срп ске штам пе о овом до га ђа ју а све је ана ли зи рао на осно ву ар хив ске гра ђе из Ма ђар ског др жав ног ар хи ва, ка ко об ја вље - не, та ко и оне нео бја вље не. На кра ју, ау тор за о кружује свој текст по да ци ма о по ку ша - ј и м а с аз ив ањ а ц рк в е н о - н а р од н о г с а б о р а и и з б о р а но в ог п а т р и ја р х а ко ји с у п р о ш л и б е з одо бра ва ња вла сти, и у два на вра та С в о ји м о р и г и н а л н и м н ач ин о м т ум ач ењ а д о г а ђ а ја в е з а н и х з а ц р к в е но -н а р од не с аб ор е у в р е ме н у д ру г е по ло ви не X I X и по че т к а Х Х ве к а, т ј. е ри к а да је је рар х и ја на њи ма добила пра ву опо зи ци ју у ви ду све тов них по ли ти - ч ар а, к а с н и ј е о р г а н и з о в а н и х у п ол ит и чк е с т ра нке, к њиг а д р Горана Васина п редс т ав ља но ви ну у срп ској исто ри о гра фи ји. Добро конци пи ра на, ме тодолошки утемељена и напи - с а н а н а о би м ној а р х и в ској г р а ђи, пе ри о д и ц и и р еле в а н т ној с т р а ној и до м а ћој л и т е р а т у ри, она пру жа пот пу ну сли ку не са мо цр кве но-народ них са бо ра, не го кроз њих и це ло куп ног д ру ш т ве ног и по л и т и ч ког ж и во та п ре чан ск и х Ср ба. Ја сно је ука за но на све фак то ре ко ји су утица ли на раз вој по ли тич ких иде ја, из не - тих на Са бо ри ма, ко ји су до шли не са мо од по л и т и ч ке е л и т е и з Х а б з бу р ш ке мо н а р х и је, од носно Ау строугарске, него и из Кне же вине, а по том Кра ље ви не Ср би је. По ред то га, без ж е љ е д а п о н а в љ а п о с т о ј е ћ е д и с к у т а б и л н е с та во ве у ис то ријској науц и, ис тори чар Ва си н ука зао је на њи хо ве не до стат ке, да ју ћи од го - во ре на отворена пи та ња, кри ти ком ми то ман и је и у вре же ног м и ш ље њ а ко је н и је на с т а ло н а о сно ву н а у ч н и х р е з у л т а т а, ком п а р а ц и јом но вих и већ по зна тих по да та ка, као и њи хов ом кон т е к с т у а л и з а ц и јом у у г а р с к и и ш и р и др жав ни оквир. С то га, ка ко се овом књи гом употпу њу је сли ка срп ске исто ри је у Ау стро - у г а р с кој, п р е п о р у ч у је м о је п а ж њи ч и т а л ач - ке јав ност. Др Не над Нин ко вић Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад

104 104 UDC (=163.41)(439.2) 17/18 ДО К У М ЕН ТА О УЈ Е Д И ЊЕ НОЈ ОМ Л А Д И Н И С РП С КОЈ ( Ва си л и је К р е с т и ћ, Ау стро у гар ска гра ђа о Ује ди ње ној омла ди ни срп ској, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 2015, 343 стр.) З б о р н и к д о к у м е н а т а а к а д е м и к а В а с и л и ја Крес т ић а, Аус т ро у гар ска гра ђа о Ује ди ње ној омла ди ни срп ској, пред ста вља нај но ви ји по - ду хват у скло пу ду го роч ног про јек та, за по - ч е т о г п о в о д о м с т о г о д и ш њи ц е од о с н ив ањ а Омла ди не, ко ји има за циљ кри тич ко пу блико ва ње исто риј ске гра ђе о овој изузетно зна - ч ај н ој с р п с кој н а ц и о н а л н ој о р г а н и з а ц и ји у 19. ве ку. Уј ед ињ ен а о м л ад ин а с р пс к а о с н ов ан а ј е г о д и не у Но в ом С а д у к а о ор г а н и з а ц и ја свих Ср ба без об зи ра на њи хо во по ре кло, пол, имо вин ско ста ње и др жа вљан ство. Аустриј - с ке в л а с т и с у у б р з о с х в а т и л е д а О м л а д и н а н е п р ед с т а в љ а с а мо к у л т у р н у о р г а н и з а ц и ју Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји, већ политичко - н ац ион а лн и п ок р е т р аш ир е н н а ч ит ав ом с р п с к о м е т н и ч к о м п р о с т о р у. Уз им ај ућ и у об зир по ли тич ке иде је ко је је Омла ди на засту па ла, и ко је су пред ста вља ле опа сност по в л а д а ј у ћ и п о р е д а к и п о л и т и ч к е а мб иц иј е Х а бз бу рш ке м он а рх ије, н а дл еж н е д рж а вн е в л а с т и с у по св е т и ле в е л и к у п а ж њу п р аћ ењу а к т и в н о с т и ч л а н о в а п о к р е т а. Н а д з о р и ко н - т и н у и р а н о п р а ћ е њ е д е л о в а њ а о м л а д и н а ц а н и с у с п р о в о д и л е с а м о л о к а л н е ж у п а н и ј с ке вла сти у ју жној Угар ској, већ и ви ши ор га ни у За гре бу, Пе шти и цен трал на вла да у Бе чу. О то ме све до чи обим на до ку мен та ци ја мно го - број них ин сти ту ци ја по пут Угар ског на ме - с н и чко г в е ћ а, Уг а р с ке д в о р с ке к а нц ел ар ије, Хр ват ског на ме снич ког ве ћа, Хр ват ске дво - р с к е к а н ц е л а р и ј е, М и н и с т а р с т в а с п о љ н и х по с ло в а Ау с т р о у г а р ске к а о и м но г и х д ру г и х к ој у ј е а у т о р п р е г л е д а о и д е л о м о б ј а в и о у ов ој к њи зи. У т у св р х у је ис ко ри ш ће н а г р а ђ а из Ар хи ва Вој во ди не, Хр ват ског др жав ног ар - хи ва, Мађарског земаљског архива и Аустријског др жав ног ар хи ва. У мо но гра фи ји је пред ста вље но укуп но 97 ода бра н и х до к у ме на т а и з пе ри о да од до г од ине. С в а к и до к у мен т је п ри р е ђ ен као ин те грал ни пре пис ори ги на ла, а у слу чају т е к с т о в а н а не м ач ком и м а ђ а р ском је з и к у, пра ћен је и пре во дом на срп ски. Чи та о цу је олакша но сна ла же ње крат ким описима сва - ког по је д и н ач ног и з в о р а, ко ји с е н а л а з е к а ко ис п р ед т ек с т а г р а ђе т а ко и у с а д рж ају к њиг е. Ко р и с н и ц и м а је н а р а с п о л а г а њу и р е г и с т а р по ме н у т и х л и ч но с т и. Уп р кос ч и ње н и ц и да је т е ш ко и н е з а х в а л н о и з д в о ји т и п о је д и н а д о - ку мен та пре ма њи хо вој ва жно сти, тре ба нап о м ен ут и д а с у и зв еш т аји в ел ик и х ж уп ан а и к р а љ е в с к и х ко м е с а р а, Л а с л а М ај т е њи ја и А н д р и је Фл а т а, који с у ч ит ан и н а н ајв иш и м ме сти ма у Бе чу и Пе шти, од по себ ног зна чаја за бу ду ћа про у ча ва ња. На ве де ни из ве шта - ји о б и л у ј у о п и с и м а ц е л о к у п н о г с т а њ а м е ђу Ср би ма у ју жној Угар ској, њи хо вог располо - жењ а п р ем а в л а с т и м а и и д е ја м а ко је с у к р у- ж и ле ме ђу с т а нов н и ш т в ом. З а н и м љи ви с у и пред ло зи обо ји це ко ме са ра ка ко нај бо ље контро ли сати и усмеравати српски народ у склад у са и н т е ре си ма Монарх ије. Сма т ра л и су да је Омла ди на ве о ма опа сан по крет, ко ји је преу зео конт рол у на д српском народно -ц р к ве ном ау то но ми јом, те би, сто га, тај ути цај тре бало у ма њи т и да в ањ ем в еће по тпор е ц р к в е н и м вла сти ма. Оп ту жи ва ли су омла дин це да подсти чу не при ја тељ ско рас по ло же ње ста нов ниш т ва п ре ма Ма ђа ри ма, и да за јед но са ру ск и м а г е н т им а ш ир е п а н с л а в и с т и ч ке и д е је, ш т о с у т у м а ч и л и к а о п р е тњу по у г арске д рж а вне и н т е р е с е. М а т и ц а с рп ск а је и ден т и фи ко в а н а као ор га ни за ци ја ко ју је у пот пу но сти пре - у зе ла Омла ди на, те је пред ло же но да се она

105 105 из ме сти из Но вог Са да у Пе шту. У пред го вору к њи ге, ко ји п ред ста в ља сво је вр стан к ратк и п ре глед ис т орије Ује д и ње не ом ла д и не с рп ске и опш т и у в од у п р о б ле м а т и к у, ау т о р и с т и че да ова, до са да ма ње по зна та ар хив ска гра ђа, у п у ћу је н а п р е с у д а н у т и ц ај р а д а о м л а д и н а - ца на од лу ку угар ских вла сти да се ак тив но п оч н е м е ш а т и у у н у т р а ш њу о р г а н и з а ц и ј у и де ло ва ње срп ске на род но -цр кве не ау то но мије. М но г о б р ој не и з в е ш т а је о р а д у О м л а д и не сла л и су и аус т роуг ар ск и кон зу л и у Бе о г ра д у, д и р е кт о р и п о л иц ије у Пе ш т и, ко м а н д а н т и Зе мун ске труп не бри га де и дру ги службениц и. И з о б ја в љ е н и х д о к у м е н а т а п р о и з и л а з и д а с у ау с т р о у г а р с ке в л а с т и с м а т р а л е О м л а - ди ну озбиљ ном прет њом, ко ју је тре ба ло неп ре с та но на д зи ра т и и су зби ја т и. Узи ма ју ћ и у об зи р ш и ри кон текст те ме и зна чај Ује д и ње не ом л а д и не с рп ске, к њиг а не п р едс т а в љ а с а мо збо р ник ар хив ске гра ђе о јед ној организацији већ и о срп ском на ро ду као це ли ни у једн о м в еом а т у рбу л е н т н о м р а з д о б љу њ е г о в е и с т о р и је. Ни н о Де л и ћ, и с т о р и ч а р м а с т е р, Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т Б е о г р а д UDC 929(=163.41) К А РИ К А У Л А Н Ц У ПО СТО ЈА ЊА ( Б о ри в ој Ч а л и ћ, Тра го ви у тра ја њу. Пор тре ти и ски це, Ву ко вар: Ве ће срп ске на ци о нал не ма њи не гра да Ву ко ва ра и За греб: Срп ско кул тур но дру штво Про свје та, 2014, 280 стр.) Научни до при нос ис так ну тог срп ског култур ног по сле ни ка и прега оца Боривоја Чалића одликује се богатим и ори ги нал ним опус о м. Њ ег ов а б иб л и о г р а ф и ј а б р о ји в и ш е од 60 је ди ни ца, на ста лих углав ном на осно ву ар хив ске гра ђе. У сво јим ра до ви ма овај истраж и в ач, б и о г р а ф, б и б л и о г р а ф и б и б л иоф и л в е ћ и н о м с е б а в и д о г а ђ а ји м а и л и ч н ос т им а Ср ба у Сла во ни ји, Сре му и Дал ма ци ји. Ау тор је књи гу Т р а г о в и у т р а ја њу п и с а о с на ме ром да под се ти на, за кул ту ру, зна чај - не т ра г о в е зна ме н и т и х Ср ба св о г а к ра ја. А л и је он то чи нио и са же љом да код нас Ср ба, ко ји стал но све из но ва за по чи ње мо, оно што вре ди по тра је; да јед ни дру ге, као ка ри ке у лан цу тра ја ња, на у чи мо да на ста вља мо. Да је на слов ове књи ге оправ дан го во ри и то што је она са ма упра во сво јим са др жа јем при лог на шем тра ја њу као на ро да. То по тврђу је н е ко л и ко њ е н и х з н а ч ај н и х од л и к а. П р в а од л и к а ов е м о н о г р а ф и је је с т е ен цик л о п е д и ч н о с т. Под н а с л ов к њи г е п о р т р е т и и ск и це у к а зу је на њ е н у са д р ж и н у ч и н и је низ би о гра фи ја зна ме ни тих личности вуко - вар ског кра ја ко је су сво јим делом зна чај но до при не ле раз воју српске културе. То су лично сти ко је су или ро дом из Ву ко ва ра, или су их жи вот ни пут и њи хо во опре де ље ње дов е л и д а т а мо б о р а в е не ко в р е ме, д у же (Јо в а н Ко зо ба рић, Ја ков Иг ња то вић) или кра ће (Бранко Ра д и ч е в и ћ, Ко р н е л и је С т а н ко в и ћ). О с и м гра да Ву ко ва ра, ов де су укљу че на и окол на ме ста (Бо ро во, Даљ, Илок, Вêра, Би је ло Бр до, Тр пи ња, То вар ник итд). Вре ме ко је су ове личн о с т и о б е л е ж и л е о б у х в а т а 18. в е к ( З а х а р и ја О р ф е л и н, и з у з е т н а и с в е с т р а н а л и ч н о с т и з Вуков ара ; Григ о ри је Је зд и м и р о ви ћ, у ме тн и к из Бо ро ва; Ја ков Не дић, ико но пи сац из Бо боте; Ни ко ла Пе тро вић, сли кар из Ило ка), најви ше 19. век (Урош Ми лан ко вић, фи ло зоф и з Д а љ а ; Д и м и т р и је По с н и ко в и ћ, с л ик а р и з Би је лог Бр да; Та то мир Ми ло вук, учи тељ из

106 106 Тр пи ње), али за ди ре и у 20. век (Ху го Клајн, п с ихоан ал ит ич а р, п р е в о д и л а ц и р е д и т е љ ; Не над Ми тр ов, пе сник ; Пе тар Бин гу лац, музи ко лог и му зи чар; Ер нест Ди а мант, прав - н и к ; В е р е н а Х а н, и с т о р и ч а р к а у м е т н о с т и ; Ди ми три је Ву че нов, фи ло лог сви ро дом из В у ко в а р а). Би о г р а ф и је л и ч но с т и с у с в ак а з а с е б е (м а њ а и л и в е ћ а) ц е л и н а, а и с т ов р ем ен о је између њи х успо ста вље на сна ж на ве за. Због т о г а, а л и и з ат о ш т о су би о г ра фи је з а сно в а не на гра ђи ко ја је то ли ког оби ма да је за ње но при ку пља ње по треб но ви ше вре ме на од једн о г п р о с е ч н о г и ст р аж ив ач ев о г ж ив от а (т а г р а ђ а и је с т е р е з у л т а т о ко т р и д е с е т г о д и н а ис тра жи ва ња), не ма сум ње да је у осно ви реч о ен ци кло пе диј ском де лу. У Ча ли ће вом из ла га њу ових ен ци клопедијс к и х ч и њ е н и ц а, з а д и в љу је њ е г о в а в е ш т и н а да то лико истраживачких резултата, литерату ре, по да та ка, зна чај них лич ности, њихо - в и х д е л о в а њ а, ч л а н о в а п о р о д и ц е, п р е д а к а и по то ма ка, као и ве зе са зна ме ни тим лич но - с т им а и з д р уг и х к р ајев а, с м ес т и н а т ол ико ма л и п р о с т ор. К њи г а, иа ко не в е л и ког о би ма, са др жи и ви ше од 300 илу стра ци ја, као и литературу и изворе, ко ји су на ве де ни у фу сно - та ма. Уз то, писац се у овој књизи не зауставља на изношењу штурих података и сувих чињеница, већ их обо га ћу је и осми шља ва осли кава њем вре ме на и кра ја у ко јем су лично сти жи ве ле. Он пси хо ло шки и со цио ло шки оц р т а в а њи хо в е по р т р е т е, г о т о в о к а о с л ик а р к о ј и к а р а к т е р н и м ц р т а м а м о д е л а д а ј е с в о ј лич ни пе чат. Ча лић че сто с ла ко ћом, по не кад са мо у јед ној ре че ни ци, уз гред но по ме не, или н а б р о ј и р е з у л т а т е м н о г и х д у г о т р а ј н и х, н е р е т ко в иш едец ен и јс к и х т р аг ањ а, ч ит ањ а, п р о у ч а в а њ а, б е л е же њ а и п о р е ђ е њ а г р а ђ е. Нај више т екс т а аут ор је посвет ио л и ч но с т и ко ју је нај ви ше про у ча вао и о ко јој је и пре ове књи ге нај ви ше и пи сао Ву ко вар цу Заха ри ји Ор фе ли ну. Иа ко вре мен ски најудаље - н и ја и н ај т а ја н с т в е н и ја, л и ч н о с т О р ф е л и н а з а у з и м а в и ш е од п е т и н е к њи г е, у п р а в о з а т о ш т о је и м а о и н ај п о с в е ћ е н и је г и с т р а ж и в а ч а са мог Чалића, познатог о рф ел ин ол ог а. Поми њу ћи име на лич но сти, де ла, часописа, инсти ту ци ја и ме ста, че сто у са мо не ко ли ко ре - че н и ц а, Ч а л и ћ д о ч а р а в а а т мо с ф еру в р емен а у ко јем је Ор фе лин жи вео, а по том и ат мос феру вре ме на ко је је за њим усле ди ло. О р ф е л и н у је по св е ће но п р в о по гл ав љ е ов е књиге, док се сле де ћа по гла вља ве ћи ном одно се на по је ди нач не лич но сти (с њи хо вим имени ма као на сло ви ма по гла вља) али их има где су и лич но сти груписане заједничким зани - м а њи м а ( Л и ков н а и п р и мењ е н а у ме тно с т, Учитељи и профе со ри, Све ште ни ци, Муз и к а и п о з о р и ш т е ), п о р о д и ч н о ( По р о д и ц а м ат ер е Б р а н к а Рад ич ев ић а, Е р н е с т и Ке т е Д и а м а н т ), и л и, ус л о в н о р е ч е н о, т е м а т с к и ( В у ко в а р с к и к ру г, До б р о т о в о р и ). И п а к, и по ред ова кве структуре садржа ја, ме ђу соб - н о с е п р е п л и ћу в е з е м е ђу л и ч н о с т и м а, к а ко п о р о д и ч н о ( у п о г л а в љи м а о н е кој л и ч н о с т и по ми њу се и за нимања других значајних лично сти из по ро ди це, као што је то слу чај у погла вљима о Миловуку, Гавриловићу, или Мила н ко ви ћу), т а ко и п ро с т ор но (ве за т о г а к ра ја, на при мер, са Срем ским Кар лов ци ма). Зна ме ни те лич ности које у овој књи зи сле - д е О р ф е л и н а р а зл ич ит о г с у о п р ед ељ ењ а и б а в и л е с у с е р а з л и ч и т и м д е л а т н о с т и м а. То с у б и л и: с в е ш т е н а л и ц а (м и т р о п о л и т Пе т а р Јо ва но вић, вла ди ка Ви кен ти је Ву јић), сли кари (Јо ван Исај ло вић Ста ри ји, Јо ван Исај ло вић М л ађ и, Г р иг ор иј е Ј ез д им ир ов и ћ), л е к а р и (Кон стан тин Пе и чић), учи те љи (То дор Влајић, Па вле Ада мо вић), тр гов ци (Ју стин Мих а и л о в и ћ, Ко н с т а н т и н С т ој ш и ћ), п р а в н и ц и (Сте ван По по ви ћ), адво ка т и (Па вле Јо ва но ви ћ, А лек с а н дар Пе ич и ћ), а п рид руж у је и м с е ча к и је дан кро јач ки мај стор, чи ји је за нат прер ас т а о у е тн ог р а фс к у т еор иј у и п е д а г о г и ј у ( Н и ко ла Ар се но ви ћ). Оно ш т о и м је, ме ђу т и м, сви ма заједничко, би ло да је реч о уметницим а, н а у ч н и ц и м а, д о б р о т в о р и м а, и л и, п а к, о с в е с т р а н и м л и ч н о с т и м а, је с т е ч и њ е н и ц а д а су сво јим жи во ти ма оста ви ли тра га у на цио - н а л н о м т р а ја њу. На при мер, Ча лић на во ди да је Ор фе ли нов Горестни плач пр во штампа но пе снич ко де ло код Ср ба, као што се у О р ф е л и н о в о м Бу к в а р у н а и л а з и н а з н а ч ај н у но ви ну да се пр ви пут у срп ској кул ту ри у ш т а м п а ној к њи зи с р е ће г р а ђ а н ск а ћ и ри л и ц а (стр. 38), од но сно да је Ор фе лин по ста вио темеље рационалистичке и грађан ске ори јента ци је срп ске кул ту ре (стр. 59), на сво јим слик а м а н о ш њ и А р с е н о в и ћ ј е о с т а в и о в а ж н е и с т о р и ј с ке и е т но г р а ф с ке по д а т ке о и з г л е д у н а р од н и х н о ш њи и п р и з о р и м а и з н а р од н о г жи во та, али он је и кре а тор про јек та за учили ште за оде ва ње (стр. 191), а Ми лу тин Милан ко вић, осим што је пр ви Ср бин и ме ђу п р ви ма у Ау ст ро у гар ској мо нар х и ји са зва њем док то ра тех ни ке, по ње му су на зва ни пла не - то ид и кра те ри на Ме се цу и Мар су, а ње го ви к л и м а тск и ц ик л у си по т в р ђ е н и с у к а о једно о д н а ј в е ћ и х н а у ч н и х д о с т и г н у ћ а 2 0. в е к а (стр. 250). Ч и н и с е д а је л и чно с т З ах ар ије О р ф е л и н а умно го ме од ре ди ла Ча ли ћев рад. Као да је, д ив ећ и с е њ е г о ви м р а зно в р сн и м о с обин ам а, њи ма био и ин спи ри сан. Ти ме је он овај наслов ши ро ког за хва та ве о ма оправ дао. Дру га од ли ка ко јом се ис ти че ова књи га је сте њен зна ча јан прилог историји нацио - н а л не (с рп с ке) к ул т у ре не с а мо с а д р ж и ном,

107 107 већ и н ач ин ом п р ис т у п а. У овој књи зи ау тор о т в а р а п и т а њ а и с т р а ж и в а ч е в и х м о т ив а ( з а но вим из во ри ма ( ) вре ди тра га ти, стр. 9) и к ул т уре нац иона лног се ћа ња као п ред ме т а и с т р аж ив ањ а. У том сми слу ова књи га је и с в ојев рс т а н и ст р аж и в а ч к и м а н и ф е с т, јер ау т о р ис к а з у је св ој с т а в о н а у ч ном п ри с т у п у ов а к в и м п р ед м е т и м а, с а г л е д а в а ј у ћ и с м и с а о на ци о нал ног ис тра жи ва ња и ва жност обно - в е и с т р а ж и в а ч ке м е т о д о л о г и је у те свр хе. Правим акцентовањем догађаја и од но са враћа им и њи хо ву истин ску вред ност. По ка зу је ко ли ко је ва жан по глед на свет, на се бе и сво ју п ри па д нос т. Ко л и ко је за ис т ра ж ива ње важ на и лич ност ис тра жи ва ча, ко ли ко ње го ва ин - т у ит и вно с т з ависи од мо т и ви с а но с т и ко ја г а по к р е ћ е и кол ико је у ист р аж ив а њу з н ач аја н т р е н у т а к п р о с в е т љ е њ а... Из б о р п р е д м е т а з а и с т р а ж и в а њ е г о в ор и умно го ме и о осо би на ма са мо га ис тра жи вача о њ е г о в ом п рис т уп у, н ач ин у о бр аде к а о и о т о м е ш т а м о ж е м о оч е к и в а т и од њ е г ов е п р е з е н т а ц и је р е з у л т а т а и с т р а ж и в а њ а. У и с т р а ж и в а ч е в м а н и ф е с т у к љу ч е н о је и н у ж н о н а в о ђ е њ е о н о г а ш т о ј е в ер ов а тн о з а у в е к и з г у бље н о (н и је п р о на ђе но, у н иш т ено је или спа ље но), као ва жног тра га о по стоја њу. Та ко ау тор по во дом Ор фе ли но ве књи - ж иц е Го р е с т н и п л а ч, на во ди да је њен пос л ед њи по з н а т и п р и ме р а к и з г о р е о у пож а ру н а ко н б о м б а р д о в а њ а Н а р од н е б и б л и о т е ке у Бе о гра ду (стр. 30), као што бе ле жи да пр ви срп ски ка лен дар ни је са чу ван, или да се данас за Ор фе ли на не зна где је са хра њен. Нав о д и и не ко л и ко под ат ак а о Васил ију Б а јићу, уз на по ме ну: не ка бар и ово ли ко оста не забе ле же но, а за не за бо рав (стр. 84). Те ма лоб р ој н е п о д а т ке о л и ч н о с т и м а, а ко је с п а д а ј у под с к и ц е из под на сло ва књи ге, Ча лић очиг л ед н о н а в о д и и к а о н е к у в р с т у з а л о г а, је р ве ру је да ће се овом мо за и ку лич но сти с време ном при кљу чи ти и но ва ли ца ко ја су, за са да, у сен ци за бо ра ва (стр. 6), јер и оно што је не о бја в љ е но и л и још не и с т р а же но, ја в и ћ е се мо жда као не што што т ек т ре ба ура ди т и. У све тлу све га то га и Ча ли ћев из раз траг о в и у т р а ја њу мо же се по и ма ти и као мет о д о л о ш к и п р и с т у п или п р и н ц и п, уз по моћ ко га ће се на дру га чи ји на чин на овом по љу и прак тич но де ло ва ти. Сто га је ово до при нос и ме то до ло ги ји про у ча ва ња на ци о нал не кул - т у р е. Са гледа ва ју ћи ис тра жи вач ки по сао као миси ју, Ча лић је за по чео сво је вр сни мо за ик ре - кон с т рук ци је на ци о на л ног се ћа ња. И, кре нуо, као што и до ли ку је, упра во о д с о п с т в е н о г з а в и ч а ја. Ти ме се при дру жио Ср би ма у дан а ш њ ој Х р в а т с кој, ко ји ч у в а ју с в о је с е ћ а њ е, је зик и пи смо (књи га је об ја вље на на ћи рил и ц и). С р б и в а н Ре п у б л и ке С р б и је и з г л е д а д а ч у в а ј у с р п с ко т р а ја њ е и з а с в о ј у н е м а р н у и за бо рав ну бра ћу ушу шка ну у гра ни це но - м и н а л н е д р ж а в е. Упра во та за ви чај ност би ла би тре ћа од лика ове књи ге, као и с п у њ а в а њ е з а в е т а ко јим С р б и у Х р в а т с кој ч у в а ј у с в о је н а ц и о н а л н о т р а ја њ е. О в а к њи г а у п р а в о и з но с и д о к а з е з а то да су по след њих ве ко ва Ср би у ву ко варском к р а ју з н а ч ај но у че с т в о в а л и у с т в а р а њу срп ске кул ту ре. У при лог то ме, на при мер, аутор наводи да Спо ме ни ца Мојсеју Путнику из ра жа ва и ва жан на ци о нал но - па три от - ск и и пол ит и чк и моме н т в ел ич а њ е С рп ске п р ав ос л а вн е ц р к в е к а о г л а в н е н ац ион а лн е пред вод нич ке сна ге (стр. 23). Сто га је ва жно ис та ћи да, осим што је писа на ру ком Ву ко вар ца, ова књи га је об ја вљен а и и з д а в ач к и м т р у д ом С р п с ког к у л т у р н о г д руш т ва Про свје та из За г ре ба и Ве ћа срп ске н а ц и о н а л н е м а њи н е г р а д а В у ко в а р а. Мо н о г р а ф и ја Т р а г о в и у т р а ја њу при према на је од ме ре но, с уку сом. Пи сац је мар љи во ист ра ж и в а о, п р о на ђе но је с т р п љи в о о б ра д ио у по у зда но зна ње, ко је је по том чи та о цу па - жљи во пред ста вио. Због све га то га, ова књиг а п р е д с т а в љ а и з р а з и т о с н а ж н у к а р и к у у лан цу на ци о нал ног по сто ја ња Ср ба, јер управо тра го ви ко ји се ути ску ју и чи не то тра ја ње. Јер, шта су дру го тра го ви не го љу ди а т ра ја ње до н а р о д? Мо но г р а фи ја ко ју п р е по ру ч у је мо н а у ч ној ја в но с т и п р ед с т а в љ а т е ме љ но п р о м и ш љ е но и мо дер но кон ци пи ра но де ло. Овим сво јим по - ду хва том и сам Ча лић дао је свој до при нос н ац и о н а л н о м т р а ја њу, ч и м е с е, к а о л и ч н и м тра гом, упи сао на ли сту знамени тих лич но - с т и в у ко в а р с ко г к р а ја. Де ја н а О ц и ћ З а в од з а у џ б е н и ке Б е о г р а д

108 108 UDC 94(497.11) 1914/ /.49(497.11) 1914/2014 ПР ВИ СВЕТ СКИ РАТ: СТА РЕ И НО ВЕ КОН ТРО ВЕР ЗЕ ( М и ле Бје л а ја ц, : За што ре ви зи ја? Ста ре и но ве кон тро вер зе о узро цима Пр вог свет ског ра та, Бе о град: Ме ди ја цен тар Од бра на, 2014, 248 стр.) Те н де н ц и ја ко ја је п ри с у т н а у де л у н а у ч не историо гра фи је и ко ја на сто ји да из вр ши ре - в из иј у и с т ор иог р а ф с к и х о ц е н а о у з р о ц и м а П р в о г с в е т с ко г р а т а р е л а т и в и з ац ијо м и л и, пак, по би ја њем од го вор но ст и цар ске Не мач ке и Аустро у гар ске пружила је повод др Миле - т у Бје лај ц у, на у ч ном са ве т н и к у И н с т и т у т а з а но вију ис т орију С р би је, д а п ру ж и р е л а т и в но це ло вит пре глед исто ри о граф ских интер - пре та ци ја до га ђа ја ко ји је пред ста вљао во - д о д е лн и ц у у м од е рн ој е в р о пс кој и с в е тс кој исто ри ји. Иа ко не спо ри ну жност ре ви зи о низ м а у и с т о р и о г р а ф и ји, и з р и ч и т о т в р д е ћ и д а је с а м а и д е ја р е в и з и је у н а у ц и с а с в и м п р и - хва тљи ва и по жељ на и обич но је по ве за на са с м ен о м г ен ер ац иј а (с т р. 218), у с р ед иш т у ауто ро ве па жње је по ли тич ки мо ти ви сан ре - в и з и о н и з а м, т ач н и је н а с т о ја њ е п р и с у т н о у по је д и н и м ис т о ри о г р а ф ск и м р а до ви м а д а с е р е и н т е рп р ет ир а у л о г а, п о с е б н о С р б и ј е, у к љу ч н и м ра з ло зи ма за из би ја ње ра та. Ода тле је основ на ау то ро ва на ме ра да пру жи пре - г л е д г л а в н и х п р а в а ц а у и с т о р иог р аф иј и о узро ци ма Пр вог свет ског ра та, као и да истов р е м е н о у к а же н а п о л и т и ч к и и и д еол ош к и ко н т е кс т п о јед н и х и н т е р п р е т а ц и ја. О с н о в у к њ и г е п р едс т ав љ а и с ц р п а н н а у ч н и ч л а н а к по све ћен узро ци ма Пр вог свет ског рата, ко - ји је ау тор об ја вио у ча со пи су То ко ви исто - р и је (бр. 1/2013), као и фељ тон Уо чи сто год иш њице П рв ог св е тс ког р ат а, о б ја в љ е н н а с т р а н и ц а м а д н е в н о г л и с т а По л и т и к а у од 30. но вем бра до 25. де цем бра Ау тор је своје излагање по де лио на укупно 12 поглавља за ко ји ма сле ди по го вор. По ла зе ћи од по ли тич ког ис хо ди шта оце - на о узро ци ма Свет ског ра та, Ми ле Бје ла јац је ис та као сна жан ути цај по ли ти ке на исто - р и ог р а фс к а т ум а ч е њ а. И м а ју ћ и у в ид у д а с е у јед ном де лу исто ри о гра фи је из но ва по ја - в љу је т е з а о к љу ч ној од г о в о р но с т и с р п с ке и ру ске вла де у пла ни ра њу Са ра јев ског атен тат а и е с к а л а ц и ји Ју л с ке к р и з е 1914, н а р о ч и т у паж њу је посвет ио ра з ма т ра њу п и т а ња да л и је Ср би ја же ле ла кри зу и рат?, као и шта је срп ска вла да за и ста зна ла о пре но су оруж ја и атен та то ри ма пре 28. ју на?. Те ме - ље ћи сво је за кључ ке на ана ли зи рас по ло живих исто риј ских из во ра и ре ле вант не ли те - р ат ур е, ау т о р је п од с е т и о н а, и н ач е од а вн о утвр ђе не исто ри о граф ске чи ње ни це, да српска вла да није уче ство ва ла у пла ни ра њу атент а т а н и т и је св о ји м д р ж а њ е м п р о д у б љи в а л а ме ђу на род ну кризу коју је он изазвао. По све - т и в ш и зна чај н у па ж њу а на л и зи ор г а н и з а ц и је М лада Б осна, пок аз а о је не основ ано с т т езе ко ја о њеним припадницима просу ђу је ис кључи во као о пи о ни ма срп ске вла де у Бе о граду. Ис ти чу ћи че сто за не ма ре не чи ње ни це по - п у т к а р а к т е р а ау с т р о у г а р с ко г о к у п а ц и о н о г си сте ма у Бо сни и Хер це го ви ни, по лу фе у далн е д р у ш т в е н е с т р у к т у р е, с о ц и ја л н е б е д е и пол и т и чке о б е сп р ав љ енос т и с т ановн иш т в а у овим по кра ји на ма, ау тор је пру жио истор и јс к и к о н т е к с т н е о п х о д а н з а о б ј е кт и вн о о б ја ш њ е њ е на с т а н к а, де ло в а њ а и и де о ло г и је Мла де Бо сне као ау то хо то не ре во лу ци о - н а р н е о р г а н и з а ц и је. По б и ја ј у ћ и о ц е н е п р и с у т н е у д е л у н о в и је и с т о р и о г р а ф с к е л и т е р а т у р е о н а д в о ј в о д и Францу Фердинанду као човеку мира, Миле Бје ла јац је ука зао и на од го вор ност срп ске стране за ствара ње и одр жа ва ње кон тро вер - зи о Са ра јев ском атен та ту. При том, пр вен - стве но је имао у ви ду де ло ва ње бив шег српског д ип лом ат е М илош а Б ог ићеви ћ а, ко ји је након из би ја ња Пр вог све т ског ра т а на п у с т ио слу жбу и у Не мач кој об ја вио књи гу у ко јој је Ср би ју и Р у си ју оп т у ж ио за из би ја ње

109 109 р а т н о г п о ж а р а. Ф и н а н с и ј с к и п о т п о м о гн у т од не мач ке в л а де и у к љу чен у њ е н у к а м па њу по рица ња рат не кривице, Богићевић је, упркос то ме што је сво је за кључ ке те ме љио на кри во тво ре ним до ку мен ти ма, до при нео то - ком ме ђуратног раздо бља при кри ва њу објект и в н е од г о в о р н о с т и Це н т р а л н и х с и л а у п о - кре та њу рат ног су ко ба. С тим у ве зи, Ми ле Бје лајац је од го варају ћу па жњу по све тио исто - рији о б ја в љи в а њ а с рп ске д и п ло мат ске г ра ђе. И а ко з а п о ч е т о јо ш п р в е р а т н е г од и н е, о н о, упр кос вред ним по ма ци ма, ни је окон ча но све до да нас. На сто јећи да пружи преглед ревизиони - с т и ч к и х н а с т о ја њ а у н е м ач кој и ау с т р и ј с кој и с т о р и о г р а ф и ји, ау т о р је у к р а т ко у к а з а о н а нај ва жни је чи ње ни це од бор бе за оспо ра ва - ње чла на 231 Вер сај ског ми ров ног уго во ра, пре ко па три от ске цен зу ре до по тра ге за до - ка зи ма о у че ш ћу Ср бије у ат ент ат у и зап лен и срп ске ар хив ске гра ђе то ком Дру гог свет ског ра та. Ко нач но, на до ве зу ју ћи се на своје раније р а д о в е у ко ји м а је п р а т ио и с т ор иог р а ф ске и нт е п рет ац ије ра спа да ју г о сло вен ске д р жа ве 90-их го ди на 20. ве ка, Ми ле Бје ла јац је указао на (не)по сре дан ути цај про ме ње них ме ђуна род н и х окол но с т и у з ро ко ва н и х окон ча њем Хлад ног ра та и ју го сло вен ском кри зом на ре ви зи ју у з р о к а Пр вог све т ског ра т а у јед ном де лу светске истори о гра фи је. Не дво сми сле - н а од г о в о р н о с т п о л и т и ч к и х и в ој н и х е л и т а в и л хе л м и н с к е Не м а ч к е з а п о к р е т а њ е р а т а ко ју је по че т ком 6 0 -и х г о д и н а у т в р д ио Ф ри ц Фи шер, пок рен у вши својим тезама сво је врсн у ре и н т е р п ре т а ц и ју мо де р не не мач ке ис т о ри је, на раз ме ђу 20. и 21. ве ка до ве де на је у пи та ње у једном делу историографских радова кон - з е р в ат и вног и деолош ког усме р е њ а. Ау т о р је с в о ј у а н а л и з у ус р е д с р е д и о н а н е к о л и ц и н у исто ри чара, већином из круга англо -америчке ис т о ри о г р а фије, ко ји н а т р а г у с т а ри х т е з а и з м е ђу р а т н о г р а з д о б љ а н а с т о је д а р е а ф и р - м и ш у одг ов о рн о с т С рб ије з а и зб ијањ е р ат а, н а р о ч и т о у к а з у ј у ћ и н а њ е н о д р ж а њ е т о ко м Ј у л с к е к р и з е у с л о в љ е н о п о д р ш к о м ц а р с к е Р у с и ј е. Р е ч ј е, п р в е н с т в е н о, о а у с т р и ј с к о м исто ри ча ру Ман фре ду Ра у хен штај не ру, кембрич ком про фе со ру Кри сто фе ру Клар ку, аме - ричком исто ри чару Шону Мекмикину, бри - т а н с к о м и с т о р ич ар у Н а ј а л у Ф е р г у с о н у и к а на д ској ис т о ри ча р к и М а р г а р е т Мек м и ла н, чи ји нај но ви ји ра до ви пред ста вља ју нај ка ракт е ри с т и ч н и је п ри ме ре ре ви зи је у з р о к а Пр вог с в е т с ко г р а т а у и с т о р и о г р а ф и ји. Не би смо се сло жи ли са ау то ро вом тврд њом да одуста ја ње од утвр ђе них историограф - ских оце на о узро ци ма Ве ли ког ра та има печ а т п о с тм од е рн е и с т ор иог р аф и ј е, бу д у ћ и да су ау то ри ре ви зи о ни стич ких де ла, по прав и л у, у п о т п у н ос т и н ез аи нт ер е с о в а н и з а по с т мо де р не т е о ри ј ске р а с п р а в е о к ар а кт еру и м о г у ћ н о с т и м а и с т о р и ј с к о г с а з н а њ а. М и - шље ња смо и да ау тор по вре ме но пре на гла - ша ва ре ви зи о ни стич ке тен ден ци је у де лу мо - де рне ис т о ри о г ра фи је, бу д у ћ и да Ф и ше р о в а п а р а д и г м а н е с а м о д а н и је од б а ч е н а в е ћ је по след њих де ценија још и допуњена изнијанс и р а н и м т у м а ч е њ и м а и д е т а љ и м а. То м е у п р и л о г с в е д о ч е и б р ој н а д е л а н ај у г л ед н и ји х н е м а ч к и х, ф р а н ц у с к и х и а н г л о а м е р и ч к и х ис т о ри ча ра од ко ји х, на ж а ло с т, н и јед но н и је пре ве де но на срп ски је зик. У том кон тек сту, сма тра мо да би, осим стан дард них де ла Фриц а Ф и ш е р а, И м а н у е л а Гај с а и М а рк а Ф ер о а, об ја в ље н и х п ре г о т о во по ла с т о ле ћ а, св а к а ко било нео п ход но пре ве сти нај вред ни ја оства - ре ња са вре ме не исто ри о гра фи је о Пр вом светском ра ту чи ји су ау то ри Хју Строн, Џон Хорн, В о лф г а н г Мом з е н, Ф о л ке р Б е р г х а н, Р и ч а рд Ха мил тон, Хол гер Хер виг и Герд Кру мајх. Књи гу Ми ле та Бје лај ца од ли ку ју пре гледност и усред сре ђе ност на глав на кон тро верз - н а п и т а њ а о у з р о ц и м а П р в о г с в е т с к о г р а т а. Исто вре ме но, она је и ве о ма до бар во дич кроз м н о ш т в о ч ес т о т е н д е н ц и о з н е л и т е р а т у р е. Пру ж а ју ћ и ис т о ри о г ра ф ск и по глед и з с рп ске и ју ж нословенске пер спек т и ве, она се ск ла д но н а д о п у њу је с а н е д а в н о о б ја в љ е н о м к њи г о м Ани ке Мом ба у ер, ко ја је те жи ште раз ма трања ус редс ред ила ка и н т е р п ре т а ц и ја ма у з ро ка П р в о г с в е т с ко г р а т а у с в е т с кој и, н а р о ч и т о, не мач кој исто ри о гра фи ји. Нај ве ћи не до ста - так де ла Ми ле та Бје лај ца, ме ђу тим, чи не ре - л а т и в н о б р о ј н а п о г р е ш н о и л и н е д о с л е д н о т р а н с к р иб ов ан а с т р а н а л и ч н а и м е н а. И а ко ф о рм а л н е п р и р о д е, т а ј п р е в и д н а р у ш а в а ина че по зи ти ван суд о књи зи ко ју смо на стоја л и п р ед с т а в и т и. Д р Ми х а е л А н т о л о в и ћ Пе д а г о ш к и ф а к у л т е т С о м б о р

110 110 UDC /.49(100) 1939/ (100) 1939/1945 СВЕТ У РА ТУ (Maks Hej stings, Pa kao: Svet u ra tu, , vol. I II, La gu na, Be o grad 2013, 432 i 502 str.) Вел ик и рат, сво је в ре ме но на зи в п р вог од два свет ска су ко ба, ко штао је Евро пу ње не мла до сти. Це на се ме ри ла у ми ли о ни ма људс к и х ж и в о т а, а п р е м а п о је д и н и м п р оц ен ам а с т р а д а ло је 37% Ев р о п љ а н а с т а р о с т и и з ме ђу 18 и 2 4 г о д и н а. Б р о ј п о г и н у л и х в о јн ик а и ци ви ла, до тог вре ме на, био је још увек не виђен, а ра з ме ре ра за ра ња то л и ке да се смат рало г о т о в о не мо г у ћ и м на дмаш ит и ову морби дн у с т ат и с т ик у. Међу т и м, т ра у ма т и ч на ис к у с т ва, ра зо ре ни гра до ви и по ро ди це, сто ти не хи љад а д о ж и в о т н о ф и з и ч к и и п с и х и ч к и о н е с п о - с о б љ е н и х м у ш к а р а ц а, ц и в и л и с т р ад ал и од епи де мија тифуса, неухрањености и изложе - ности временским условима нису, на несре - ћу љу д с ке в р с т е, б и л и д о в о љ н о у п о з о р е њ е. Ве ли ки рат за пра во је био са мо пр ви глобал ни, и увер ти ра за су коб по знат у исто ри ји к а о Д р у г и с в е т с к и р а т. З б о г м о н с т р у о з н и х раз ме ра и на чи на на ко ји је ути цао на све аспекте живота по је ди на ца и њи хо вих за једница, у стручној литератури и међу истори - ча ри ма по знат је и под на зи вом То тал ни рат. Макс Хеј стингс, исто ри чар чи ји је ства ралач ки опус те мат ски ве зан за Дру ги свет ски рат, пред ста вља нам у но вој књи зи не што д р у г а ч и ји и н е т о л и ко з а с т у п љ е н п о г л ед н а с у ко б ч и ји с у д о г а ђ а ји д о т е м е љ а у з д р м а л и људ ску ци ви ли за ци ју. За раз ли ку од кла сичних дела ко ја се ба ве ис так ну тим појединцима (Адолф Хи тлер, Вин стон Чер чил, Јо сиф Ви са ри о но вич Џу га шви ли, Френ клин Де ла - но Ру звелт), њи хо вим пла но ви ма за но ви свет ски по ре дак, вој ним опе ра ци ја ма из во - ђ ен и м у т о и м е ( Б а р б а р о с а, О в е рл о рд, Ба гра ти он, Ба кља, као и еко ном ским претп о с т а в к а м а з а њ и х о в о с п р о в о ђ е њ е, к њ и г а Мак са Хеј стинг са их ста вља у дру ги план. Че сто ис ти ца ни са мо као ста ти стички пода - т а к, м ил ион и у чесн ика и савреме н и ка су ко ба ко ји је шест година потресао цео свет, до би јају л ице. Енглеске домаћ ице, и нд иј ск и се ља ц и, с т а нов н и ц и Ле њи н г р а д а, Х и тле р о ви џе л а т и из СС јед ин ица, г рчко свеш т енс т во, с т у ден т и из Син га пу ра, ја пан ски офи ци ри, ме ди цин - ске се стре из Тек са са, сви они, по ред још многих зна них и не зна них ак те ра овог ра та, предста вље ни су кроз до га ђа је ко је су мно ги од њих де фи ни са ли јед ном реч ју па као! Ау т ор је к њи г у кон ц и п и ра о на т а ка в на ч и н да у ф о к ус ч и т а ла ца с т а в љ а по је д и н це, че с т о на сре дини или дну дру штве не лествице (ко -

111 111 манд ног лан ца у вој сци), док су ве ли ке бит ке, лиде ри ве ли ких си ла и њи хо ве од лу ке, ана лиз е с и т у а ц и ј а н а р а т и ш т и м а и у р а т н и м и н - д у с т ри ја м а, м а т ерија лном б аз ом св аке в ојне опе ра ци је, ту ис кљу чи во да би се ста ви ле у кон текст ис ку ства, до жи вља је и судби не одре ђе них осо ба. По гле дом из птич је пер спекти ве, ка ко га на зи ва Хеј стингс, он да је на увид р а з м и ш љ а њ а, с т ав ов е и д ел а љу д и који с у мо гли да вр ло ма ло или ни ма ло ути чу на дог а ђ а је око њи х. Њи хо в е п е р ц е п ц и је д о г а ђ а ја с у св а к а ко би ле с у бје к т и в не, а г о т о в о сви до јед ног опи су ју их у ка та кли змич ним то но вима и уве ре њи ма да жи ве у окру же њу на лик па клу, иа ко се за и ста не мо гу по редити искуства љу ди у оп са ди Ле њин гра да и бом бар дов а њу ж и т е љ а Ко в е н т р и ја. Б е з о б з и р а н а т о, с в а л и ч н а и с к у с т в а и д о ж и в љ а ји с у в р ед н и и за слу жу ју да им се по све ти па жња, а ау тор се по бри н уо да бу д у сх ва ће н и на п ра ви нач и н и објек тив но. Ти ме се об ја шња ва ње го ва по - т ре ба да на по че т к у сва ког по гла вља дâ к ра так али је згро вит опис си ту а ци је у кон крет ном в р е м е н с к о м и г е о г р а ф с к о м п р о с т ор у, к ак о не би до шло до по гре шног ту ма че ња по је дин ач н и х и м п р е с и ја. Њи хо в а ау т е н т и ч н о с т је не сум њи ва, али не мо гућ ност љу ди да спознају ши ру сли ку до га ђа ја, чи ји су вољ но или невољно би ли ак тери, оставља простор за до датна по ја шње ња и ко рек ци је пи сца ове књиге. Па као је из дат у два де ла, а сва ки по је ди начно оп и су је од ре ђе не пе ри о де Д ру г ог све т ског р а т а. П рв и д е о с т ав љ а н аг л ас а к н а п ер и од , в р е ме и н и ц и ја т и в е си л а О с о ви н а на свим фрон то ви ма. До ду ше, го ди на п р ед с т а в љ а п р е лом н у г о д и н у р а т а, к а д а је у Р ус и ј и од л у ч е н а с у д б и н а С т аљ и н г р а дс к е бит ке и, на ду же ста зе, Дру гог свет ског ра та (по гла в ље Ог њи ш т е: Р у си ја 1942 ). Пре овог, прет по след њег по гла вља књи ге, ту је још 11 п о г л а в љ а ф о к у с и р а н и х п р е в а с ход н о н а р а т у Евро пи (на пад на Пољ ску, му ње ви ти рат г о д и н е, б и т к а з а Б р и т а н и ј у, о с в а ја њ е Грч ке, опе ра ци ја Бар ба ро са ). Само три по - гл ав љ а д а ју оп ис е људск и х с удби н а з а в р еме ј а п а н с к е и н в а з и ј е н а И н д о к и н у, н а п а д а н а Перл Хар бур и Фи ли пи не, те пр вих опе рација аме рич ке мор на ри це на Па ци фич ком рат и ш т у. По с л ед њ е, 13. п о г л а в љ е, н о с и н а з и в Ж и в о т у ра т у и кон цен т ри ше с е на ж и в о т е и суд би не рат ни ка, уло гу же на и зна чај до маћег фрон та у Дру гом свет ском ра ту. Дру ги том, иа ко по оби му ма њи, та ко ђе се са сто ји од 13 по гла вља ко ја раз ма трају по следње го ди не су ко ба. Пр вих шест, да ју на увид с у д б и н е љу д и з ах в а ћ е н и х р а т н о м о л у јо м у Афри ци, Ру си ји, Ази ји, и Ита ли ји, пр вој члан иц и Т р о ј н о г п а к т а к о ј а ј е к а п ит ул и р а л а. С ед м о п о г л а в љ е и з д в а ја с е и и с т и ч е и з м е ђу пр вог и дру гог се та од по шест по гла вља. Сем по на зи ву ( Жр тве ), са др жај по гла вља да је омаж свим не ви ним ци вил ним жр тва ма Другог свет ског ра та : Је вре ји ма у окви ру Хо ло - к а у с т а и п рип а д н и ц и м а о с т а л и х н а р о д а ко ји су па ти ли и уми ра ли због при сил ног ра да и с у р о в и х ус л о в а ж и в о т а у н а ц и с т и ч к и м, ф а - ш ис т и ч к и м и ј а п а н с к и м л о г о р и м а ш и р о м Евро пе и Ази је. Ту не тре ба за бо ра ви ти ни ци ви ле ко ји су стра да ли у то ку војних операци ја или не по сред но на кон њих. То ли ке разме р е с т ра да њ а ц и ви л ног с т а нов н и ш т в а н и су в и ђ е н е т о ком П р в ог с в е т с ког р а т а и он е је с у ј е д а н о д р а з л о г а з а ш т о с у и с т о р и ч а р и о в а ј рат ок а ра к т е ри с а л и к а о т о т а л н и! По с лед њи х шест по гла вља дру гог то ма, а са мим тим и овог де ла, ба ве се па ра лел но суд би ном Трећег рај ха и Ја па на, од но сно бо ји шти ма на ко - ји м а с у в ој не опе р а ц и је с а в е з н и к а не у м и т но в о д и л е к а к а п и т у л а ц и ј и То к и а и Б е р л и н а. Оту да и на зив по след њег по гла вља По бедни ци и по ра же ни. Суд би на се су ро во играл а љу дс к и м ж ив от им а у Д р уг о м с в е тс к о м р а т у, ш т о ј е ј а с н о и з ч и т а њ а о и с к у с т в и м а љу д и, с т а н о в н и к а п о б е ђ е н и х д р ж а в а. И а ко 13. по гла вље ни на ко ји на чин не по ку ша ва да р е л а т и в и з у је од г о в о р но с т Не м ач ке и Ја п а н а з а Д ру г и св е т ск и р ат, људ ск а ем па т и ја п р е ма страдањи ма других допушта да констатује м о т е ш ко п о б е ђ е н и м а! На к ра ју, сум ирајућ и у т иске о свем у ш т о је на пи са но и на чин на ко ји је Макс Хеј стингс о с в е т л и о с у дб и н е м а л и х љу д и у Д р у г о м свет ском ра ту, ма ло за мер ки се мо же на ћи. Ме ђу тим, без стра ха да ис пад не мо ју го цен - т ри ч н и, мо р а мо н агл асит и некол ико с т в ари. До г а ђ а ји н а З а п а д н о м Б а л к а н у с е о п и с у ј у у т ре ћем де л у по глав љ а Ит ал ија: вел ике наде, гор ки пло до ви, дру гог то ма. Раз лог за та ко слабу заступљеност под руч ја бивше Југослави је у овом де лу ле жи пре све га у чи ње ни ци д а по с т о ји од с у с т в о п р и м а р н и х и з в о р а. С е м к њи г е М и л о в а н а Ђ и л а с а, у ко јој с у о п и с а н е рат не го ди не у Ју го сла ви ји, и днев ни ка офиц и р а и т а л и ја н с ке а л п с ке је д и н и ц е у Ц р н ој Го ри, по т по гла в ље се у по т п у но с т и ба зи ра на доступ ној ли те ра ту ри ан гло а ме рич ке исто - ри о гра фи је о Дру гом свет ском ра ту у Ју го - с л а в и ји д а к л е, н а с е к у н д а р н и м и з в о р и м а. Упра во то је и глав на сла бост овог де ла, јер се ис к ључ и в о т е ме љи н а п ри м а р н и м и з в о ри м а, углав ном днев ни ци ма и ме мо а ри ма, са ен гле - ског го во р ног под руч ја или на де ли ма прев ед ен и м н а е нг л е с к и ј е з и к. То ј е н ар оч ит о у п а д љи в о к а д а с у у п и т а њу Ис т оч н а Ев р о п а, Бал кан и Ази ја (Ки на и Ја пан), а уо че ни не доста так се на до ме шћу је струч ном ли те ра туром бри тан ске и аме рич ке зва нич не исто - ри је. С дру ге стра не, ау тор нам је омо гу ћио

112 112 при ли ку да се бли же упо зна мо с пат ња ма и ра зара њи ма ко ја су доживели људи у енгле - с к и м ко л о н и ја м а у И н д о к и н и, Аф р и ц и и л и н а И н д и ј с ком п о т кон т и н е н т у. С о б з и р ом н а скло ност ју го цен трич ним по гле ди ма на до - га ђа је из Дру гог свет ског ра та, ко ри сно је и м ат и у ви д у н ар а т и в е и с т а в о в е по је д и н а ц а о ко ла бо ра ци ји и от по ру, ку ка вич лу ку и безу м ној х р абр ос т и, п р е ж и в љ а в а њу и у м и р а њу, с а кон т и не на т а ч и ју ис т о ри ју не по зна је мо у до вољ ној ме ри. Ме ђу тим, ис ка зи са вре ме ника и ак те ра нај ве ћег вој ног су ко ба у људ ској и с т о р и ји, б е з о б з и р а н а њи хо в о г е о г р а ф с ко по ре кло, не до во де у пи та ње оп шти кон сензус око пер цеп ци је и ка рак те ра Дру гог свет - ског ра та као па кла на зе мљи. С т е ф а н Ра д о ј ко в и ћ, и с т о р и ч а р м а с т е р Б е о г р а д

113 НЕКРОЛОЗИ OBITUARY UDC 93/94:929 Ekmečić In me mo ri am А К А Д Е М И К М И ЛО РА Д ЕК М Е Ч И Ћ ( ) У су бо ту, 29. ав гу ста го ди не на пу стио нас је ака де мик Ми ло рад Ек ме чић је дан од во де ћих срп ских исто ри ча ра 20. ве ка. Иа ко се у по следњ е в р еме т еже к р ет а о, њ ег ов одл аз а к је и зне на д ио њ е г о в е б р ој не п ри ја т е љ е и ко ле ге. Ско ро до зад њег да на жи во је пра тио не са мо на уч ни жи вот, не го и ди на мич на ме ђу на род на зби ва ња и про це се ши ром света. Милорад Екме - чић био је чо век ши ро ке еру ди ци је и оп ште кул ту ре, брит ке и ја сне ми сли, с а в е л и к и м у гледом и у међу н ар одн и м с т ру чн и м к руг овим а. По п рир од и ра до знао, ин те ре со вао се не са мо за свет про шло сти, не го и за све оно што с е з би в а ло око њ е г а. Би бл иог рафија њ ег ови х ра до в а и з на ц и о на л не и оп ш т е исто ри је бро ји пре ко 400 је ди ни ца, при че му је зна тан део ра до ва об ја вљен и на во де ћим свет ским је зи ци ма, што ни је та ко чест слу чај у срп ској истори о графији. Њего ва род на Хер це го ви на да ла је на шој историографији неко - ли ци ну ве ли ких име на, као што су Вла ди мир Ћо ро вић, Ва сиљ По по вић и Ра до в а н С а ма р џ и ћ. Ж и в о т н и п у т М и ло р а да Ек ме ч и ћ а био је ис п у њ ен т р но ви т и м с т а з а ма са до ста те шких тре ну та ка и дра ма тич них обр та. Ро ђен је 4. ок то бра г о д и не у Пр е би лов ц и м а, код Ч а п љи не, у до л и н и Не р е т в е, од оц а И л и је и мај ке Кри сти не. Још у да ни ма ње го вог де ча штва, Пре би лов ци ће (са ја ма ма Шур ман ци код Међугорја, Хутово и мно гим другима) постати синоним српског стра да ња и ге но цид них зло чи на над Ср би ма. У Дру гом свет ском ра ту уста ше су уби ле, ме ђу хи ља да ма дру гих Ср ба у до ли ни Не ре тве, и 69 чла нова фа ми ли је Ек ме чић (уби јен је ње гов отац Или ја, а ка сни је и ње го ва мај ка К ри с т и на).