MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

Transcript

1

2 ISSN MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 51 Editorial board Zoran T. JOVANOVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Museum of Theatrical Arts of Serbia, Belgrade) Mirjana VESELINOVIĆ HOFMAN, PhD (University of Arts in Belgrade, Faculty of Music Arts) Katalin KAIČ, PhD (University of Novi Sad, Faculty of Philosophy) Ivana PERKOVIĆ, PhD (University of Arts in Belgrade, Faculty of Music Arts) Ira PRODANOV, PhD (University of Novi Sad, Academy of Arts) Dušan RNJAK, PhD (University of Novi Sad, Academy of Arts) Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Deputy Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade) Marija BERGAMO, PhD (Croatia) (University of Ljubljana, Slovenia, Faculty of Philosophy) Jadwiga SOBCZAK, PhD (Poland) (University of Lodz, Department of Slavic Languages) NOVI SAD 2014

3 ISSN ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА СЦЕНСКЕ УМЕТНОСТИ И МУЗИКУ 51 Уредништво др Зоран Т. ЈОВАНОВИЋ, главни и одговорни уредник (Музеј позоришне уметности Србије, Београд) др Мирјана ВЕСЕЛИНОВИЋ ХОФМАН (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности) др Каталин КАИЧ (Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет) др Ивана ПЕРКОВИЋ (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности) др Ира ПРОДАНОВ (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности) др Душан РЊАК (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности) др Катарина ТОМАШЕВИЋ, заменик главног и одговорног уредника (Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд) др Марија БЕРГАМО (Хрватска) (Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет) др Јадвига СОПЧАК (Пољска) (Универзитет у Лођу, Катедра за славистику) НОВИ САД 2014

4 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА СЦЕНСКЕ УМЕТНОСТИ И МУЗИКУ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF STAGE ARTS AND MUSIC

5 САДРЖАЈ CONTENTS СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ STUDIES, ARTICLES, TREATISES Дp САЊА РАНКОВИЋ Облици певања Купрешана у Војводини (На примеру женске певачке групе из Младенова у Бачкој) SANJA RANKOVIĆ, PhD The Vocal Forms of Kuprešani in Vojvodina (Based on the example of female vocal group from Mladenovo in Backa, Vojvodina) Др МАРИЈАНА ПРПА ФИНК Позоришни израз и емпатија MARIJANA PRPA FINK, Phd Theatrical Expression and Empathy Др НАДА САВКОВИЋ Драмска дела Карла Голдонија у Србији NADA SAVKOVIĆ, Phd Carlo Goldoni s Dramas in Serbia JERNEJ WEISS PhD Hilarion Beníšek ( ) and other Czech conductors at the Slovenian Provincial Theatre at the turn of the 20 th century JERNEJ WAJS, PhD Хиларион Бенишек ( ) и други чешки диригенти у словеначком Дежелном гледалишчу на прелазу из XIX у XX век ИВАНА ВЕСИЋ Музичко издаваштво између два светска рата као извор за проучавање експанзије популарне музике у Југославији: примери издавачких кућа Јована Фрајта и Сергија Страхова IVANA VESIĆ Music Publishing Between Two World Wars as a Source for the Research of the Expansion of Popular Music in Yugoslavia: The Examples of Publishing Houses of Jovan Frajt and Sergije Strahov Др ТИЈАНА ПОПОВИЋ МЛАЂЕНОВИЋ Господари чекића, фауна и времена Чекић без господара Пјера Булеза у контексту француског музичког писма времена TIJANA POPOVIĆ MLADJENOVIĆ, PhD Masters of the Hammer, Faun and Time Le Marteau sans maître of Pierre Boulez in the context of the French musical écriture du temps Др ИВАНА МЕДИЋ Јуријев круг Драгане Јовановић као L acte préalable за оперу Звездани град.. IVANA MEDIĆ, PhD Jurij s Circle by Dragana Jovanović as a L acte préalable for the Opera A Starry Town

6 ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ 100 година од смрти On the Occasion of a Jubilee Stevan Stojanović Mokranjac 100 years since his death Др СОЊА МАРИНКОВИЋ Актуелна питања у проучавању Мокрањчевих руковети SONJA MARINKOVIĆ, PhD Current Issues in Studying Garlands by Mokranjac СРЂАН АТАНАСОВСКИ Од напева до руковети: Мокрањац као композитор SRĐAN ATANASOVSKI From Folk Songs to the Garlands: Mokranjac as a Composer ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ 150 година од рођења On the Occasion of a Jubilee BRANISLAV Đ. NUŠIĆ 150 years since his birth Др ДРАГАНА ЧОЛИЋ БИЉАНОВСКИ Бранислав Ђ. Нушић Визионар у култури јужнословенских земаља DRAGANA ČOLIĆ BILJANOVSKI, PhD Branislav Đ. Nušić A Visionary in the Culture of South Slavic Countries ТОМИСЛАВ ИРИЧАНИН Природа Нушићевог хумора TOMISLAV IRIČANIN Nature of Nušić s Humour СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ MEMOIRS, MATERIALS, CONTRIBUTIONS Др ЗОРАН ЂЕРИЋ Прилози за историју луткарског позоришта у Новом Саду Zoran Đerić, PhD Contributions to the History of the Puppet Theatre in Novi Sad ПРИКАЗИ REVIEWS Др ВЕСНА КРЧМАР Све драме Ранка Младеновића у једној књизи Драме Ранка Младеновића, Приредила Ивана Игњатов Поповић, Позоришни музеј Војводине, Нови Сад

7 СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ UDC 78(=163.41)(497.6 Kupres) ( Mladenovo) САЊА РАНКОВИЋ Универзитет уметности, Београд, Факултет музичке уметности Oригинални научни рад / Original scientific paper ОБЛИЦИ ПЕВАЊА КУПРЕШАНА У ВОЈВОДИНИ (На примеру женске певачке групе из Младенова у Бачкој) СА Ж ЕТА К : Ме ђу С р б и м а ко ји с у с а д ин а рс к и х п р ос т ор а н ас ел ил и В ојв од ин у у току прошлог века најмање има досељени ка са Ку пре са. Њи хов му зич ки је зик не - ста је из прак се, а је ди на жен ска пе вач ка гру па ко ја га не гу је жи ви у бач ком се лу Младе но ву у бли зи ни Бач ке Па лан ке. Му зич ки ре пер то ар овог са ста ва у окви ру јав них н а с т у п а ч и н е м у з и ч ке ф о р м е к а о ш т о с у г а н г е и ко н т а л и ц е. Му з и ч ке к а р а к т е р и - с т и ке ови х о б л и к а п р ед с т а в љ а ју п р е по зна тљи в е зву ч не па ра д и г ме ма т и ч ног под ру ч ја очу ва не и у но вом кул тур ном про сто ру. Услед дис кон ти ну и те та у пре но ше њу ку пре - шког во кал ног на сле ђа отва ра се пи та ње да љег очу ва ња кон та ли ца и ган ги и њи хо в е м у з и ч ке п о с е б н о с т и. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Ку п р е с, В ој в о д и н а, М л а д е н о в о, г а н г а, ко н т а л и ц а. То ком ис т ра ж и в а њ а т ра д и ц и о на л ног пе в а њ а у Вој в о д и н и з а па же на је моз а и ч на с л ик а м узи чке п ра кс е. 1 У ок ви ри ма т ог мо з а и к а по с е б но ме - с т о з а у зи ма м у зи ц и ра ње д инарског с т а нов н и ш т в а ко је с е до с е л и ло у ову област то ком про шлог ве ка (Ле кић 1997: 59). Ме ђу број ним ди нар ским г ру па ма ко је с у м и г ри ра ле у Вој в о д и н у на ла з е с е и Ср би и з к ра ш ке висо рав ни на ју го за па ду Босне Купрешког по ља. Ге о граф ска по зи ци о нир ано с т ов е о б л а с т и је спе ц и фи ч н а је р под р а з уме в а п р еде о н а т р омеђи Б о с н е, Д а л м а ц и је и Хе р ц е г о в и н е, и с т оч но од Гл амочког и Л ив а њс ког пољ а. 2 С т ановн иш т в о Куп р еш ког пољ а је мешовит о и ч ине г а Х рв ат и, 1 Ис тра жи ва ње је спро ве де но у оквиру пројекта Матице српске Музи ка као репрезент а ц и ја и м е д и ј ум п р е г о в а р а њ а к ул т у р н и х и д е н т и т е т а у Во ј в о д и н и. 2 Ку п р е ш ко п о љ е је с а м о јед н о у н из у к а р с н и х п о љ а (п о р ед Д у в а њ с ко г, Л и в а њ с ко г, Гламочког, Неве сињског итд.), која су дубоко спуште на у ви со ким по вр ши ма ди нар ске обла - сти Пла ни не (Цви јић 1987: 79). 7

8 Бо шња ци и Ср би, ко јих има нај ма ње у од но су на дру га два на ро да. Ин тензи в но исе ља ва ње Ср ба са Ку п ре са о т по че ло је на кон Д ругог све тског рата, к а да је д р ж а в н и а па рат СФРЈ сп р о в е о а г ра р н у р е ф ор м у и п р е ра спо де л у о б ра д и в ог з е м љи ш т а (Ga će ša 198 4: 374). М и г ра ц и је у п ра в ц у Вој в о д и не на ста вље не су и ка сни је, као по сле ди ца еко ном ских кретања становниш т ва, а по себно након г рађанског рата у Ју го сла ви ји 90 -и х го ди на п ро ш лог в е к а. 3 Д ис ло к а ц и ја с рп ског с т а нов н и ш т в а и з к у п р е ш к и х с е ла ус ло ви ла је п р о ме н у к ул т у р ног ок ру же њ а, је р је в ој в о ђа н ск а г е о г ра ф ск а и к ул т у р на с р е д и на до п ри не ла њи хо в ом с у с р е т у с а по т п у но но ви м и д и ја ме т ра л но суп р о т н и м концепт ом ж ивот а. Д инам ича н п р о це с п ри ла г о ђа в а њ а но ви м ж и в о т н и м ус ло ви м а т е к а о је спо р о и т е ш ко, у з п р ож им ањ е рур а лног и у р ба ног е лемент а, т о је с т к уп р еш ког и в ој в о ђа н ског к ул т у р ног ж и в о т а (Ив ков 2008: 31). У т ом св е тл у је и н т ри г а н т но п р о у ча в а њ е ма т и ч не м у- зи ч ке п ра ксе и њене вит а лнос т и у ок виру но ви х д ру ш т ве н и х и к ул т у р н и х окол но с т и. До са дашња етномузиколошка ист раживања купрешке музичке праксе, са гледана у дијахронијској димензији, ва жна су по ла зна тач ка за до но - ше ње по т п у н и ји х за к љу ча ка о уло зи т ра д и ц и о на л не м у зи ке у са вре ме ном т р ен у тк у. Тр а д и ц и о н а л н а м у зи к а с т а нов н и к а Ку п р е ш ког по љ а м а ло је по зна та, ако се у об зир не узме сту ди ја, то јест мо но гра фи ја јед не пе вач ице, ч и ји је ау т ор с а ра јев ск и е т но м у зи ко лог Ц вје т ко Р и хт ма н ( Riht man 1951: 33 63). Он је са к у пио и п у бли ко вао бо га т у м у зи ч к у г ра ђу за бе ле же н у на осно ву ка зи ва ња да ро ви т е Ја ње Ч и ча к. 4 И м п ре си ва н т е рен ск и ма т е рија л под ра з у ме в а о је на пе в е ко је је Ја њ а и н т е р п р е т и ра ла с о л и с т и ч к и и л и у г ру пи, и који п редстављају паради гм у хрватског певања. Након теренског рада ака де мика Цвјет ка Рихт ма на ни је би ло ет но музиколошких истраж и в ањ а н а т ери т о ри ји Ку п р е с а, т а ко д а с у п ри ме ри х р в ат ске п р а к с е з а са да и је ди ни са овог под руч ја. Во ка л на п ра к са к у п ре ш к и х Ср ба ко ји су до се ље н и у Вој во д и н у н и је бил а у ж иж и и н т е р е с о в а њ а е т но м у зи ко ло г а св е до г од ине к ада је д р Ра д м и ла Пе т ро ви ћ за бележ ила певање Куп реша нк и из села М ладенова у Бач кој. Вред на г ра ђа ко ју је т ом п ри л и ком п ри к у п и ла на ла зи се у Фо но - а р х и ву Му зи ко ло ш ког и н с т и т у т а СА Н У. Од п р е с е љ е њ а у Вој в о д и н у до п р в и х и ст р аж ив ањ а д р Ра дм ил е Пет р ов и ћ в е ћ је д ош л о д о н ес т ајањ а ве ћ и не п ри л и ка ко је су под ра зу ме ва ле и з во ђе ње т ра д и ц и о на л н и х на пе ва. С ко р о д в е д ец ен ије н акон т ер е нс ког р ад а д р Ра д м и л е Пе т р о в и ћ, и с т и 3 Н а ко н п о м е н у т и х м и г р а ц и ја с ко р о д а је д о ш л о д о п о т п у н о г и с е љ а в а њ а С р б а и з Купре са. Ку прес је тре нут но по де љен на две оп шти не: јед на је срп ска Бла гај, а дру га при пад а Ф е д е р а ц и ји БиХ, са цен тром у гра ди ћу Ку прес. 4 С т уд и ја Ц вје т к а Р и х т м а н а н е с а мо д а д а је де л и ћ к у п р е ш ке в о к а лн е т р ад иц ије већ се од но си на хр ват ску му зич ку прак су, што је за овај рад ма ње ре ле вант но с об зи ром на то да с у п е в а ч и ц е и з М л а д е н о в а с р п с ке н ац ион а лн ос т и. Пор ед т ог а, т еш ко је ов ако м ал о п оз н ат у в о к а лн у п р а к с у п о р е д и т и с а мо н а о с н о ву т р а н с к р и п ц и ја, б е з з ву ч н и х з а п и с а, је р је п о з н а т о д а с е т р а н с к р и п ц и је ч е с т о р а з л и к у ј у код р а з л и ч и т и х и с т р а ж и в а ч а. 8

9 певачки састав ин тер вју и са ла је и Мир ја на Ћо сић Драган за потребе диплом ског ра да (1991: 15 37). У ње ном ра ду се по пр ви пут мо гу ви де ти т ра н ск ри п ц и је на пе ва Ку п ре ша на у Вој во д и н и, као и об ја ш ње ња ко ја до - дат но оп и с у ју п ри ло же н у г ра ђу. И з п ри ме ра ко је је п ри ло ж и ла М и р ја на Ћо си ћ Д ра г а н п ри ме ћу је с е да к у п р е ш к и пе в ач к и р е пе р т о а р ч и не пе сме ста ри је во кал не прак се (1991: 98, , ). Интересо ва ње за ку пре шко пе ва ње, ко је из во де пе вачице из Мла де - но ва, кон т и н у и ра но т ра је од год ине до данас. У временском распон у од јед не де це ни је во кал на прак са је бе ле же на у окви ру њи хо вих јав них наступа на различитим манифестацијама, а обављено је и неколико интер - вјуа (Ран ко вић 2013: ). Ис т ра ж и в ач к а усме р е но с т на ов ај пе в ач к и ан самбл ис ходи из чињенице да је реч о тренутно јединим представниц и м а к у п р е ш ког м у зи ч ког д ијалект а у Вој в о д и н и. Же не и з М л а де но в а п р и п а д а ју с т а р и јој г е не р ац ији и р ођ ене с у у пер иод у од д о г о д и не, а до се л и ле су се у Војвод ин у одма х по заврше тк у Д руг ог све тског р ат а. Њихов о п рв о о рг ан из ов ано ок у п љ а њ е је о с т в а р е но г о д и н е ка да су Жа ра Ог ње но вић и Ста на Ја њић, у окви ру КУД-а Док тор Мла ден С т о ја но ви ћ, по к р е н у ле женск у пев ач к у г ру п у. 5 Оне су има ле же љу да очу ва ју пе сме ко је су на у чи ле у род ном кра ју и пред ста ве их ши рој јавнос т и. Током ч ит ав ог св ог т рајањ а пев ачк а г рупа с е н ије подм лађив ала т а ко да су пе в а ч и це да на с у д у б о кој с т а р о с т и, и з у зев једне жене с р едњи х г о д и н а ( р о ђ е н а г о д и не) ко ја с е и з Ку п р е с а до с е л и л а у М л а де но в о г о д и не. 6 У то ку ви ше де це ниј ског ра да чла ни це жен ске пе вачке групе из Младе но ва, као ау тен т и ч н и п ред став н и ц и т ра д и ц и о на л ног к у п ре ш ког пе ва ња, не г у ју ре п ре зен та т и в н и м у зи ч к и ре пе р то ар ко ји са д р ж и нај бо ље п ри ме ре пе в а њ а и з њи хо в ог з а ви ча ја ( Ран ко вић 2013: ). По себ ност му зичког на с ле ђа пе в а ч и ца и з М ла де но в а г ра ђе на је к р оз њ е г о в о о б л и ко в а њ е у ја в ном и п ри в ат ном п р о с т о ру и о све ш ћ и в а ње м у зи ч ког и ден т и т е т а к а о де ла к улт у рног и дент ит ет а. И змена кон т ек с т у а л ног и кон си т у а ц и о ног 7 ок ви ра у ко ме с е и з в о д и т ра д и ц и о на л но пе в а њ е, т е у бр з а н д ру ш т в е н и и т ех н и ч к и ра з вој, по т и сн у л и су т ра д и ц и о на л н у м у зи ч к у п ра к су из м но г и х сег ме на та жи во та. Она се у са вре ме ном тре нут ку рет ко мо же чу ти, углавном на фе сти ва ли ма, концертима, фолклор ним так ми че њи ма и у по је дин и м ме д и ји м а ( Ив ков 20 08: 31 41). Ис к а зи в а њ е м у зи ч ког и ден т и т е т а у 5 КУД Док тор Мла ден Сто ја но вић је осно ван од мах по сле Дру гог свет ског ра та, а зва нич но је ре ги стро ван го ди не. 6 Же нс к у п ев ачк у г р уп у и з М л ад ен ов а ч ин е: С т а к а Лу г о њ а р о ђ. К а р а н г о д и н е, До ста Са вић рођ. Га врић г од ин е, М ир а Лу г оњ а р о ђ. С т ан иш и ћ г од ин е и С т ан а Сти ска ло рођ. Бу квић го ди не. 7 Тер мин кон с и т у а ц и ја п р ви п у т је у с рп ској е т но м у зи ко ло г и ји ко ри с т и ла д р М и р ја на З а к и ћ к а ко б и б л и же о б ја с н и л а н е п о с р ед н о о к р у же њ е у ко м е с е од в и ја од р е ђ е н и м у з и ч к и текст та ко да је, пре ма ње ним ре чи ма, тер мин ко н т е кс т п од р а з у м е в а о к у л т у р н о о к р у же - њ е м у з и ч ког т е к с т а, а т е р м и н конс ит уац ија конк р е тн у с ит уац ију, ме с т о и в р е ме и зв ођ ењ а му зич ког тек ста (За кић 2008: ). 9

10 ја в н о м п р ос т ор у п одр аз ум ев а в ис ок у с в е с т о п р ез е нт ац ији с о пс т в ен е к улт ур е к р о з м у зи к у ш т о с е ч и н и и з в о ђ е њ ем н ај т и п и ч н и ји х м у зи ч к и х фор ми. Јав на пре зен та ци ја фол клор них тво ре ви на на сце ни да нас је акт у е л на и че с т о п ри с у т на, т е п р ед с т а в љ а је да н од в а ж н и х на ч и на на ко ји с е ус по с т а в љ а кон т и н у и т е т ф ол к лор н и х т в о р е ви на ( Lo zi ca 2008). Посебну подршку музичкој пракси пе ва чи ца ма из Мла де но ва и њихов ом ја в ном нас т упању дале с у с т ру чне ко м и си је на ма н и фе с т а ц и ја ма ко је п р о мо виш у т рад иц иона лн у м узик у по п у т: Фе с т и в а ла На шем р о д у и по т ом с т ву ко ји с е св а ке г о д и не од р ж а в а у Б ач кој То по л и, Фе с т и в а ла ф ол к лор н и х т ра д и ц и ја Вој в о д и не у Вр ба с у и тд. Ст ру ч не ко м и си је ч и не е т но м у зи ко ло зи, е т но ло зи и ко р е о г ра фи ко ји п ра т е и з в о ђе њ е п р о г ра ма, а на кон тога упу ћу ју су ге сти је и кри ти ке из во ђа чима. У оквиру дискуси ја с т ру ч на ко м и си ја с у г е ри ше и з в о ђа ч и ма к а ко да у на п р е де на с т у п и очу ва ју свој му зич ки идентитет. При то ме се по себ но ин си сти ра на извођењу ориг ина лн и х м узи чк и х и п лесн и х фор м и ко је п ри па да ју с т а ри јој с е оској п ра кси. Пев ач ице и з М ладенов а су и саме з апазиле да је м узи чк и је з и к њи хо ви х пе с а м а о с о б е н у од но с у н а пе в а њ е о с т а л и х с т а нов н и к а Вој во ди не, те их је ова чи ње ни ца још ви ше учвр сти ла у уве ре њу да пева ју по мно го че му по себ не пе сме. Оне су се опре де ли ле за из во ђе ње г а н г и и кон т а л и ц а, о б л и к а пе в а њ а ко ји с у с е и з д в о ји л и к а о је д и н и оч у в а н и де о нај с т а ри јег м у зи ч ког с ло ја до не с е ног и з ма т и це. О б е ф ор ме су кон ци пи ра не та ко да их из во ди дво је со ли ста и гру па од три до пет певача. Конт а л и це су, п ре ма к а зи ва њи ма са м и х и з во ђа ча, до би ле на зи в по кон та њу на бра ја њу. Пе сме слич ног скло па по сто је и у дру гим српск и м к ра је ви ма, и та ко ђе и х ка ра к т е ри ше из ра же но на бра ја ње бро ја ње, к а н т а ње, т а н ца ње ( Го ле мо вић 1989: 74). У Хе р це г о ви н и се и ден т и ч на му зичка форма на зи ва број ни ца ма или из го ва ралицама, које предс т а в љ а ју пес ме с а н агл ашеном с ил аби чнош ћу ( Ран ко вић 2007: 41 56). Га н г е с у м у з и чке ф о рм е које с у п ор ед Куп р ес а р а сп р ос т р ањ ен е и у бл и ск и м о бла с т и ма к а о ш т о с у Хе р це г о ви на и И мо т ск и ( Ран ко вић 2007: 41 56). Јед но од обајш ње ња зна че ња тер ми на ган га дао је и бо сан скохе р ц е г о в ач к и е тн ом уз икол ог Ц вје тко Р и х т м а н ко ји с м а т р а д а ов а р е ч по ти че од пој ма ган га ти пра ти ти не ку пе сму са ган. 8 Функција гласова у контали ца ма по ве за на је са ком по зи ци јом напе ва у ко ме је дан со ли ста поч не и во ди или кон та. Ње му од го ва ра д ру г и с о л и с т а ко ји на с т упа к а д и п ратњ а и ра звија мелод ију ра злаже н а т ај н ач и н ш т о ч ес т о с ил аз и и сп од ф ин ал ис а н а т о н х ип оф ин ал ис а (при ме ри 1 и 2). За то вре ме се пр ви со ли ста при кљу чу је прат њи и на ста О п о р е к л у и с а м о м н а з и в у г а н г е п о с т о ји б р ој н а л и т е р а т у р а ( Ma rić 1934: ; Riht man 1952: 11; Ćo sić-dra gan 1991; Ча бри ло 2004; Ан ђел ко вић 2005: ; Ран ко вић 2007: 21 40). Је дан од нај зна чај ни јих ра до ва на ову те му је док тор ска ди сер та ци ја Ан ки це Пе т р о в и ћ G a n ga, a fo r m o f Tr a d i t i o n a l R u r a l si n g i ng i n Yo u go sl a v i a, а л и је н аж ало с т д ос т уп а н са мо пу тем ин тер не та и мо же се на ћи на сај ту: ga.hr.

11 в љ а д а пе в а мелод и јс к у л ин ију п р а тњ е. 9 Код ган ге је исти рас по ред на сту па ња со ли ста и прат ње као и код кон та ли це, са мо што пр ви и дру ги со ли ста ја сно пе ва ју текст то ком чи та ве ме ло стро фе, а прат ња из - в о д и с а мо в о к а ле (п ри ме ри 3 и 4). О в о је у јед но и нај и з ра зи т и ја ра з л и к а и з ме ђу кон т ал иц а, код који х п р а тњ а и зг ов ар а т екс т, и г а нг и, п ри чи јем из во ђе њу прат ња не из го ва ра текст. Мир ја на Ћо сић Дра ган је овај на чин спе ци фич ног ар ти ку ли са ња прат ње у ган га ма назвала замагљива њем тек ста (1991: 15 16), а иден тич на по ја ва за па жа се и у хер це го вачким ган га ма (Riht man 1951: 7 51; Ран ко вић 2013: ). Те к с т у а лн е ка ра к т е р и с т ике конт ал иц а и г а нг и с у з аједн и чке за обе фор ме и ис по ља ва ју се п ри л и ком за јед н и ч ког д ру же ња ка да пе ва ч и см и ш ља ју п ри г о да н т екс т и т а ко ко м у н и ц и ра ју. Са д ржаји песама су т ак ви да се мо г у из во д и т и у ра з л ич ит и м п рил икама (п римери 1, 2, 3 и 4). Пое тске к а р а к т е ри с т и ке у к а з у ју н а одр еђ ене з а ко но ме р но с т и у с т ру к т у ри с а њу тек ста што под ра зу ме ва до ми на ци ју аси ме трич ног десетерца, кратке дво - с т и хов не т ек с т у а л не ф о рме, појаву риме и од с у с т в о р е ф р е н а. Тек с т о ви пе са ма су нај че шће ис ка зани у виду двостиха (примери 1) или два дво - с т и х а (п ри ме ри 3 и 4) ко ји с у ри мо в а н и, ш т о пе в а ч и ма омо г у ћ а в а ла к ше с т в а ра њ е но ви х т ек с т о в а. П а р д и с т и х а ко ји с е ком би н у је у в е ћ и си н т а г - мат ски ла нац мо же, али не мо ра, би ти сми са о но по ве зан јер сва ки од њих пред ста вља за себ ну це ли ну (при ме ри 2). Кроз им про ви за ци ју тек ста наста ју број не по ет ске ва ри јан те ко је се из во де на све га не ко ли ко ме ло дијс ко - р и тм и чк и х мод ел а који с е у к уп р еш кој т р ад иц ион а лној м уз и чкој п ра к си на зи в а ју к ај да 10. Нај т ип и ч н и је к ај де ис к а з а не с у к р оз ме ло - диј ско-рит мич ке ре а ли за ци је при ме ра у при ло гу ра да (при ме ри 1, 2, 3 и 4). Мор фо ло шка ме ло по ет ског ис ка за нај че шће се ре а лизу је у виду дво - дел н и х обл и ка, заснован и х на монот емат ском мо т и в ском ма т е ри ја л у ко ји се при по на вља њу сти ха ма ње или ви ше ва ри ра (при ме ри 1, 2, 3 и 4). Це ло к у п на ме ло д иј ска ре а л и за ц и ја кон та л и ца и ганг и исход и из уског т он ског оп с е г а т ри кор да: f, g, as, ко ји се ја вља и у про ши ре ном ви ду као: f, g, as, he ses. Дво глас ко ји се оства ру је у окви ру да тих тон ских ви си на н ај че ш ће п р ед с т а в љ а хе т е р о ф о н и ју и з р а же н у к р о з с е к у н д но пе в а њ е. 11 При д во гла сном пе в а њу з а па ж а се з а ко но ме р но с т у к р ет ању глас ов а т ако што се у мело ди ци дру гог гла са ни ка да не из во ди хи по фи на лис, а најфре квент ни ја се кун да се ја вља из ме ђу фи на ли са и хи по фи на ли са. Це ло - куп на двогла сна струк ту ра ба зи ра на је на укр шта њу гласова и динамично с т и м у зи чког т ок а с ол ис т и чке деон ице. Д инам ик у водеће л ин ије ч ине 9 Ова кав на чин од но са гла со ва и сме не дво ји це со ли ста се сре ће и у из во ђе њу грок тал и ц а које с у т ип и ч а н м у з и ч к и о б л и к у и з в о ђ е њу д и н а р с ко г с т а н овн иш т в а ( Ран ко вић 2013: ). 10 О ра с п р о с т ра њ е но с т и т е р м и на к ај да у в о к а л ној п ра к си Б о сне и Хе р це г о ви не ме ђу првима је писао Цвјетко Рихтман (Riht man 1951: 7 51). По ме ну ти по јам, ина че, рас про страњен је и у дру гим кра је ви ма Бал ка на (Го ле мо вић 1993: 40 45). 11 Хе т е р о ф о н и ја у С рбији је т акођ е с ек у н дне струк ту ре (о че му се мо же ви де ти у ра ду: Го ле мо вић 1996: 15). 11

12 укра сни пред у да ри и по сту да ри ме ђу ко ји ма је нај фре квент ни ји тон хи по - фи на л и са на ро ч и т о као по с т у дар (п ри ме ри 1, 2 и 4). К во ца ју ћ и зву ц и 12 су посебно израже н и код га н г и и то у ме ло д иј ској л и н и ји п рат ње (п ри ме ри 3 и 4). Ови укра сни то но ви из ве де ни су нај че шће као пред у да ри у ин терва лу тер це, квар те и квин те у од но су на основ ни тон му зич ког то ка. Мет р ор и тм и чк и с ис т е м т а кођ е д оп р ин ос и р еп р ез е нт ат и вн ос т и кон т а л и ц а и г а н г и ш т о с е оч ит ује у о рг ан из ац ији мет р ори тм и чке с т ру кт ур е, а по с е б но б р зи н и и з в о ђ е њ а н а пе в а и л и појед ин и х њ ег ови х де ло в а. При и з в о ђе њу г а н г и но си о ц и с ло г о в а с у в е ће но т не в р ед но с т и ко је се сме њу ју (п ри ме ри 3 и 4), док су кон та л и це си ла би ч н и је а но си о ц и с ло г о в а с у ма њ е но т не в р ед но с т и (п ри ме ри 1 и 2). 13 О в а ра з л и к а и з ме ђу кон та ли ца и ган ги се за па жа слу шно као и при ана ли зи нот ног текста. Иако при ка за ни при ме ри ган ги и кон та ли ца ни су ме трич ки дефи н и с а н и, по је д и н и де лови мелод и јског т ок а у к азују на д вочет в рт и нск у и л и т р о че т в р т и н ск у ме т ри ч к у ор г а н и з а ц и ју ко ја н и је ја сно де фи н и с а на а л и се назире (ш т о је обе ле же но ис п ре к и да ном л и н ијом у но тном т екс т у). По себ нос т зву ч не сл и ке га н г и да је спе ц и фи ча н од нос ме т ро ри т ма ко ји и з в о де с ол ис т а и г руп а. При г ру пном по н а в љ а њу у в од ног с о л и с т и ч ког и з ла г а њ а до ла зи до ау г мен т а ц и је п р е т ход но и з ло же не це л и не, нај че ш ће ч ет в ор ос лож н е л е к с е м е (п р и м е р и 3 и 4). О в а к а р а к т е р и с т и к а је в е о м а и з ра же на и п р ед с т а в љ а па ра д и г м у в о к а л ног и з ра з а. И з д в а ја њ ем м у зи ч к и х о с о б е но с т и кон т а л и ца и г а н г и уоче не с у з а ко но ме р но с т и ко је и з в о ђа ч и у че, п р е но с е и ја в но и н т е р п р е т и р а ју к а о ре пре зен те свог му зич ког иден ти те та. Ове му зич ке фор ме се сма тра ју типич ним об ли ци ма му зичког језика Купре ша на не са мо на осно ву му зичких од ли ка, већ и због кон тек ста у ко ме се из во де. Јав на пред ста вља ња, ко ја н и су че с та за вре ме ш не певач ице из М ладенова, изиск ују показивање оног м у зи ч ког е ле мен т а који је н ајт ип и чн ији и зву чно о с т ав љ а н ајјач и у т и са к на ауд и т о ри ју м. По ред из у зе т не во ка л не и н т е р п ре та ц и је, ч ла н и це пе вач ког ан сам бла из Мла де но ва оста вља ју јак ути сак на пу бли ку облаче ћ и ори г и на л не на род не но ш ње. Кон т а л и це и г а нг е заузимају важ но ме сто у њи хо вом ре пер то а ру за хва љу ју ћи струч ној јавности која је доприне ла да се из вођачки континуитет ових об ли ка оства ри до да нас. Стручња ци су на раз ли чи те на чине подстицали пе ва че на фе сти ва ли ма и так миче њи ма: наг рада ма за ин тер п ре та ци ју, омо г у ћа ва њем г рупи да отп ут ује на ве ће саборе фолк лора у зем љи и п редстави свој ре пе р то ар и тд. 14 При зна ње 12 Mађарски ком по зи тор Бе ла Бар ток је пр ви ука зао на по ја ву cluc king so unds ( квоца ју ћих зву ко ва ) у срп ско-хр ват ској во кал ној прак си (Bar tok 1951: 77). 13 М и л о р а д К ењ ал ов и ћ ј е з ап аз и о д а ј е с ил а б и ч н и п р и н ц и п ч е с т о п р и м е њ е н у тзв. к р ат ком п је в а њу, н а с у п р о т д у г ач ком п је в а њу ко је с е од л и к у је ри тм и чком л аби лнош ћу (Ке ња ло вић 2002: 113). 14 З а и з в о ђ а ч е т р а д и ц и о н а л н е м у з и ке и з с е о с к и х с р е д и н а по с е б но је в аж но у ч еш ћ е н а с аб ору у Топол и где с у с е пе в а ч и це и з М л а де но в а п р ед с т а в и л е в и ше п у т а. О не с у г о с т о в а л е и у д ру г и м г ра до ви ма Ср би је к а о и на БЕ М УС-у, ман ифес т ац ији Панонск и в ашар у Врбасу, Фе сти ва лу На шем ро ду и по том ству у Бач кој То по ли и мно гим дру гим. 12

13 ко је с у с т ру ч њ а ц и ис к а з ив ал и н а ја вн и м ск у по ви м а по зи ц и о н и р а ло је же не и з М ла де но ва и у лок а лној с ред ин и. К а о и з во ђа ч и ре т к и х м у зи ч к и х ф ор м и оне с у по с т а ле це њ е не и од с т ра не св о ји х с у на р од н и к а и ч ла но в а КУД-а у окви ру ко га се оку пља ју. Ти ме је и њи хов дру штве ни ста тус добио на зна ча ју што их је до дат но хра бри ло у на сто ја њу да пе ва ју пе сме ко је су на у чи ле у де тињ ству. Очи то је да дуг вре мен ски пе ри од ко ји об у хва та вре ме од до се ља вањ а ови х пе в ач ица и з Куп р ес а до дана с, к а о и п р омене к улт у рне с р ед ине, н и је у т и ца ло на не с т а ја њ е р е п р е з ен т а т и в н и х в о к а л н и х о б л и к а. И а ко с у на п у ст и ле сво ја род на се ла на Ку п ре су, м у зи к у свог за ви ча ја и да ље пе ва ју к а о и у св о јој м ла до с т и. О не с у п ра ви п р ед с т а в н и ц и к у п р е ш ког пе в а њ а иако не жи ве у Ку пре су, а јав на пред ста вља ња и осве шћи ва ње иде је о му зич ком иден ти те ту до при не ли су очу ва њу му зичке самосвојности пе - в а ч и ц а и з М л ад ен ов а и ск аз ан е к р о з и зв ођ ењ е конт ал иц а и г а нг и. За ни мљи во је да је пе ва ње на бас, као но ви ји на чин пе ва ња, у мно гим к ра је ви ма Ср би је по т и сн у ло с т а ри је в о к а л не о б л и ке. Ме ђу т и м, у р е пе р - т о а ру Ку п р е ша н к и и з М ла де но в а де си ло с е по т п у но с у п р о т но кон т а- ли це и ган ге су по ти сну ле пе ва ње на бас, што је по сле ди ца јав них на сту па и ути ца ја струч ња ка на кре и ра ње ре пер то а ра. У том сми слу драг о це на с у з а па ж а њ а ш в ај ца р ског е т но м у зи ко ло г а Ло р е на О б е ра ( L a u r e n Aub e r t) који је кон с т а т о в а о по ја ву у т и ца ја на у ч н и к а е т но м у зи ко ло г а на и з в о ђа че с а т е р е на п ри и з б о ру пе с а ма з а ја в н у п р е з ен т а ц и ју, к а о и с а мо сн и ма ње на т е ре н у. Фа во ри зо ва ње по је д и н и х м у зи ч к и х фор м и до во д и до с е лек ц и је ко ја н и је п ри р од на т а ко да е т но м у зи ко лог мо ра би т и св е с т а н да њ е г о в о п ри с у с т в о на т е р е н у до п ри но си п р о ме н и на ч и на на ко ји љу д и оп а ж а ју в л а с т и т у м у зи к у (Обер 2007: 28). На при ме ру Ку пре шан ки из М ла де но в а т о је дов ело до св ођењ а р е пе р т о а ра на д в а о б л и к а м у зи ч ког и з ра ж а в а њ а кон т а л и це и г а н г е. Ме ђу т и м, в е р о в ат но с е ов е ф ор ме не би очу ва ле да ни је би ло по др шке струч ња ка та ко да је она сва ка ко дра го це на али мо ра би ти па жљи во во ђе на. 15 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ан ђел ко вић, Је ле н а. Га н г а к а о д о м и н а н т н а ф о р м а т р а д и ц и о н а л ног м у з и ч ког н а с ле ђ а Хе р це г о в и не. Т р и б у н а бр. 11 (2005): Го ле мо вић, Д и м и т р и ј е. Пе в а њ е к о ј е т о и ј е с т е и н и ј е (п р и л о г п р о у ч а в а њу в о к а л н е т р а д и ц и је з а п а д не С р би је). У: Ф о л к л о р и њ е г о в а ум е т н и ч к а т р а н с п о з и ц и ја, р а до ви са на уч ног ску па одр жа ног ок то бра Бе о град: ФМУ, 1989: 74. Го ле мо вић, Д и м и т р и је. Н а р одн а песм а к а о мелопое тск а з аједн иц а. Ра зв ит а к бр. 3 4 (1993): За кић, М и р ја н а. Кон т е кс т кон с и т у а ц и ја т е кс т. У: З б о р н и к р а д о в а с а н а у ч н о г с к у п а Дан и Вл а д е С. Мил ош ев ић а. Б ањ а Лук а : А к а д е м и ја у м је т н о с т и у Б а њ а Лу ц и: Му зи ко ло шко дру штво Ре пу бли ке Срп ске, 2008: Ет но му зиколог Рад ми ла Пе тровић пуно је допринела очувању разноврсности ре - п е р т о а р а и с в и х п е в а ч к и х о б л и к а п е в ач к е г р у п е Ц р н у ћ а н к а и з с ел а Го рњ а Ц рн ућ а п од Руд ни ком (Пе тро вић, Јо ва но вић 2003). 13

14 Ив ков, Ве сна. Ви до ви п ред с т а в љ а њ а во к а л не м у зи ч ке п ра к се боса нск и х Срба у Бачкој. У: З б о р н и к р а д ов а с а н ау чн о г с к у п а Дан и В л а д е С. М и л о ш е в и ћ а. Б а њ а Лу к а : А к а д е м ија у м је т но с т и у Б а њ а Лу ц и: Му з и ко л о ш ко д ру ш т в о Реп уб л ике С р пс ке, 2008: Ке ња ло вић, Ми ло рад. Вла до С. Ми ло ше вић ет но му зи ко лог. Ба ња Лу ка: Ака де ми ја умјет - но сти Ба ња Лу ка, Ле кић, Бог дан. Аграрна реформа и колонизац ија у Југос лав ији Беог ра д: Арх и в С р би је, Ми ло је вић, Б ори в о је Ж. Ку п р е ш ко, Ву ков ско, Ра в но и Гл а моч ко по љ е. Српски етнографски зборник XXV. Н а с е љ а и по р е к ло с т а нов н и ш т в а. К њ. 13. Б е о г р а д: С р п с к а Кра љев ска Ака де ми ја, 1923: Пе тро вић, Ра д м и л а и Је л е н а Јо в а н о в и ћ. Р у д н и ч е т и п л а н и н о с т ар а т р ад иц ион а лн о п ев а њ е и с в и р ањ е г р уп е Ц рн у ћ а нк а. Б е ог р а д: Му з и ко л о ш к и и н с т и т у т СА Н У: Кул тур ни цен тар Гор њи Ми ла но вац: Ву ко ва за ду жби на, Ран ко вић, Са ња. Дво гла сно пе ва ње Ср ба у Не ве си њу и ње го вој око ли ни. У: Збор ник ра до ва Да ни Вла де Ми ло ше ви ћа. Ур. Ди ми три је О. Го ле мо вић. Ба ња Лу ка: Ака де - ми ја умјет но сти Ба ња Лу ка: Му зи ко ло шко дру штво Ре пу бли ке Срп ске, 2007: Ран ко вић, Са ња. Во к а л н и д и ја л е к т и Ди н а р с к и х С р б а у Вој в о д и н и. Док т о р с к а д и с е р т а - ци ја. Бе о град: ФМУ, Ћо сић-дра ган, М и р ја н а. Во к а л н а м у з и ч к а т р а д и ц и ја Б о с а н с ке к р а ји н е у А П Вој в о д и н и (и з м е ђ у т р а ја њ а и н е с т а ја њ а). Ди плом ски рад. Бе о град: ФМУ, Цви јић, Јо ван. Бал кан ско по лу о стр во. Књ. 2. Бе о град: СА НУ: Но вин ско-из да вач ка радна ор га ни заци ја Књи жев не но ви не : За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Ча бри ло, Алек сан дра. С т а р о д в о г л а с н о п је в а њ е у о п ш т и н а м а Нев ес ињ е и Га цко, к а о п р и м је р н а р о д н е в о к а л н е т р а д и ц и је и с т оч н е Хе р ц е г о в и н е. Се ми нар ски рад. Бе о- град: ФМУ, Bar tok, Be la. Ser bo-cro a tian Folk Songs. Texts and Tran scrip ti ons of 75 Folk Songs from the Mil man Pa rry Col lec tion and a Morp ho logy of Ser bo-cro a tian Folk Me lo di es. New York: Co lum bia Uni ver sity Press, Ga će ša, Ni ko la L. Ag r a r n a r e fo r m a i k o lo n i z a c i ja u J u go sl a v i ji Novi Sad: Matica srp ska, Lo zi ca, Iva n. I n s c e n a c i ja obi č a ja k a o k a z a l i š n a p r e d s t a va. U: P r e d s t a vlja n je t r a d i c i o n a l n e kul tu re na sce ni i u me di ji ma. Z a g r e b: I n s t i t u t z a e t n o lo g i ju i fol k lo r i s t i k u : Bi bl i o t e k a No va et no gra fi ja: Hr vat sko et no graf sko dru štvo, 2008: Ma rić, Bran ko. Her ce go vač ka gan ga. Hr v a t s k i k a le n d a r (1934): Оber, Lo ran. M u z i k a d r u g i h. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek, Pe tro vić, A nk ic a. Gan ga, a form of Tra di ti o nal Ru ral sin ging in Yougo sla via. T he Un ive rsit y of Bel fast, Un pu blis hed Ph. D. The sis (елек трон ска вер зи ја). Riht man, Cvjet ko. Či čak Ja nja na rod ni pe vač sa Ku pre sa. Bilt e n Ins t it ut a z a p r ouč av an je fol k lo r a sv. 1 (1951): Riht man, C v je t ko. Po l i fo n i ob l i c i u n a r o d n oj mu z i c i B o s n e i He r c e go v i n e. Bil t e n In s t i t u t a z a p r o u č a v a n je fol k lo r a sv. 1 (1952):

15 При мер 1 Пре ли пре ло, вла чи ље су тро је, вла чи ље су тро је, пре ли пре ло, вла чи ље су тро је, вла чи ље су тро је. Пре ли пре ло, вла чи ље су тро је, у ко је ћеш ми ло ја ње мо је? (з а п ис: С а њ а Ра н ко ви ћ) 15

16 При мер 2 Гр а о р а с т е б о је, г р а о р а с т е б о је, очи мо је гра о ра сте бо је, г р а о р а с т е б о је. Очи мо је гра о ра сте бо је, оће дра ги да бу ду ње го ве. Ка ко би ти сво је очи да ла, чи ме би те, ду шо, по гле да ла? Пје ва ло ла, од је ку је го ра, не ма ло ле, мо га раз го во ра. Мој дра га не и опет дра га не, ни је љу бав ро са да опа не. (сн и м а к: Ра д м и л а Пе т р о ви ћ з а п ис: С а њ а Ра н ко ви ћ) 16

17 При мер 3 Мој дра га не, кад ти тво ји бра не, мој дра га не кад ти тво ји бра не. Мој дра га не кад ти тво ји бра не, не мој, ја ње ни гле да ти на ме. Ко се ка да во лио са ки ме, увек ра до по гле да за њи ме. (з а п ис: С а њ а Ра н ко ви ћ) 17

18 При мер 4 Пе вам ган гу, пе вам ган гу од ста рих дав ни на, пе вам ган гу, пе вам ган гу, пе вам ган гу од ста рих да вни на. Пе вам ган гу од ста рих дав ни на, то је ме ни пе ва ти ми ли на. Ми ло ми је ган гу за пе ва ти, т р а д и ц и ју н а ш у с а ч у в а т и. (з а п ис: С а њ а Ра н ко ви ћ) 18

19 Sanja Ranković THE VOCAL FORMS OF KUPREŠANI IN VOJVODINA (Based on the example of the female vocal group from Mladenovo in Bačka, Vojvodina) Summary After World War II, current authorities in Yugoslavia organized an agrarian reform, which is when the migration of Serbian population from Kupres to Vojvodina happened. After the migration, the rural elements of the Kuprešani culture were replaced by an urban cultural foundation, which brought about great changes in Kuprešani people s lives. In the new circumstances, Kuprešani managed to preserve their musical expression, which is today cherished and performed by only one female singing group from the village Mladenovo in Bačka. The group was formed in 1975 and today acts as a part of the Cultural Artistic Society Dr. Mladen Stojanović. The members of this vocal ensemble from Mladenovo are women from older generations that performed kontalice and Ganga as characteristic musical forms that belong to the musical heritage from Kupres. The main characteristics of these forms are the decasyllabic verse and two-part singing musical text. Kontalice and Ganga are sung by four or five performers: the soloist starts singing and then the group joins. The difference between Kontalica and Ganga lies in the fact that at Ganga a group that accompanies the soloist does not sing the lyrics but only vowels, while in Kontalice the lyrics are sung during the whole chant. Kontalice and Ganga are parts of the musical identity of the Kuprešani people, but these music forms are no longer performed as parts of rituals, as was formerly the case in the Kupres area. Nowadays, these musical forms can only be heard in public spaces: cultural events, folk festivals and competitions or in the media. Because of that these forms were carried on today as representative musical forms Kupres from Vojvodina. Key words: Kupres, Vojvodina, Mladenovo, ganga, kontalica, musical. 19

20

21 UDC 792(091) /.09 МАРИЈАНА ПРПА ФИНК Универзитет у Новом Саду, Академија уметности Oригинални научни рад / Original scientific paper ПОЗОРИШНИ ИЗРАЗ И ЕМПАТИЈА СА ЖЕ ТАК : Емо ци о нал но ужи вља ва ње, као спе ци фи чан од нос гледаоца и изв о ђ а ч а, в е ко в и м а ф а с ц и н и р а с в о јо м у в е р љи в о ш ћу. То д е ј с т в о г л у м ц а н а г л е д а о ц а з а - ви си од по зо ри шног из ра за, од но сно периoда у ком је тај из раз на стао, као ме ра ем пат и ј с ке у з н е м и р е н о с т и и з а з в а н е а к ц и јо м и з в о ђ а ч а. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: ем па ти ја, по зо ри ште, са жа ље ње и страх, по крет, глу мац, гле - д а л а ц. Ис т о ри ј ск и гле да но, по зна т о је да с у ри т у а л н и о б р ед и п р е тход ил и по зо ри шном из ра зу ко ји познајемо до да нас. Ме ђу тим, оно што ни је по знат о је с т е: к а ко по з о ри ш н и и з ра з од ри т у а ла до да на с и з а зи в а ем па т и ј ск у у знем иреност и у т иче на д руш т вен у ст вар ност у ра з л и ч и т и м окол но ст и ма у ко ји ма је по зо ри ште оп ста ја ло. У в р е ме р е л и г и о зног ис т о ри ј ског пе ри о д а и з в о ђ ач с м а ском је био по средник између богова и људи у реша ва њу њи хо вих ду бо ких ег зи стенц и ја лн и х х т ењ а. Од в р ем ен а а нт и чко г п оз ор иш т а д о д ан а с е гз ис т ир а п ри н ц и п т ра г и ч ног као основ н и об л и к у ме т н и ч ке с т вар но с т и у европ ском позоришту. Од нос пре ма прин ци пу тра гич ног и егзистенцијалним хте - њи м а од р е ђу је ме ру е м п а т и ј ске у з не м и р е но с т и глед аоц а поз ор иш н и м и з ра з ом. Е м п а т и ј с ко де ј с т в о и з в о ђ а ч а н а гл е д а о ц а з а в и с и и од р а з л и ч и т и х по зо ри шних фор ми ко је су се ја вља ле у раз ли чи тим периодима на западном и ис точ ном кул тур ном про сто ру. Н а Кор и нт у, у п оз ор иш т у Е п ид аур ус, б ил о ј е п рв о Ас к л еп иј ев о (Ασ κ λη π ι ό ς ) св е т и л и ш т е у ком с е п р о це си ја од пе т н а е с т х и љ а д а љу д и з а в р ша в а ла по з о ри ш ном п р ед с т а в ом. О в ај к ул т с е ра звио до т е мер е да је до с т и г а о ме ђу на род н и реноме у а нт и ч ком све т у. По зо ри ш т е Еп и да у рус је у том кул ту би ло глав но и нај зна чај ни је све ти ли ште. Бу ду ћи да је сматран по лу бо гом, Аскле пи је је имао моћ да од бра ни љу де од бо ле сти, па и см р т и, п ра к т и ч н и м ме т одама и сазна њи ма и з обла с т и ме д и ц и не ко ји ма 21

22 је и мо де р н а н а у к а ф а сц ин ир ан а. Одл аз а к у по з о ри ш т е био је в р х у н а ц т е р а п ије и п р ив ржен ос т и б ог у, в рх ун а ц е мп ат ије Ас к л еп ијев о г к у лт а ч и ја с е к р е а т и в на сна г а п ри п и с у је пси хо зи р е л и г и о зне ма с е. Сма т ра с е да је гле да ла ц у по з о ри ш т у Еп и да у рус био ж р т в а ек с т а з е вер ни ка ко ји су се де ћи плесали у ритму об ред них пе са ма у сна жном емпа т и ј ском о с е ћ а њу з а јед н и ш т в а. Ве о ма бу р но је би ло п ро ж и в ља ва ње п у бл и ке: с т и л и зац ија појаве под ма ск а ма, на ко т у р на ма с гла с о ви ма и з лев к а с т и х о т в ора и песмама које с у по к р е т а ле св е п ри с у т не у п у бл и ц и, би ла је св о је в р с т а н фе но мен ко ји је имао свој дубо ко пси хо ло шки и те ра пиј ски раз лог. Оваква улога позо - ри ш т а у д ру ш т в е ном ж и в о т у т е ш ко је с х в а тљи в а д ан аш њ е м глед аоц у, а л и и и з в о ђа ч у. Од с у с т в о р е л и г и о зно с т и у мо де р ном д ру ш т ву на на ч и н егзис т енц ија лне улог е б ог а у св акод нев ном ж и в о т у, уда љи ло је гл у м ца од гле да о ца. И па к у до ба а н т и чке г рчке, п ри н ц и п по зо ри ш т а-ле ч и л и ш т а имао је ве ли ку уло гу за чо ве ка оног вре ме на. Ова к ва, де лат на уло га по зо ри ш та у ж и во т у љу д и а н т и ч ке г рч ке н и је до в ољ но по знат а н ит и ист ражена. К љу ч успе х а ов ог по з о ри ш ног мо де ла који је ок уп љ а о пе тнае с т х иљ ада гледалаца н ије био само у р ел иг иозном зн а ч а ју ов ог ри т у а л а не г о и у п р о ч и ш ћ а в а њу к р оз е т и ч ке п ри н ц и пе, з а шта се нај по де сни ји по ка зао прин цип тра гич ног из ра за из во ђа ча и са о - се ћа ња ко је тра ги чан ју нак иза зи ва у гле да о цу. Пре ма Ари с т о т е ло вој (Αρισ το τέ λης) де фи н и ц и ји: Тра г е д и ја је, да к ле, под р а ж а в а њ е о з би љне и з ав ршене р а дњ е ко ја и м а од р е ђ е н у в е л и ч и н у, г о в о р ом ко ји је о т мен и по с е б а н з а св а к у в р с т у у по је д и н и м де ло ви м а, л и ц и ма ко ја де ла ју, а не п рипов едају; а и з азив ањ ем с аж аљ ењ а и с т р ах а в р ш и п р о ч и ш ћ е њ е т а к в и х а ф е к а т а. Е мо ц и је ко је А р и с т о т е л и с т и че у де фи н и ц и ји с у са жа ље ње и страх. Са жа ље ње је са о се ћа ње с дру гим би ћем у не ком ње го вом не при јат - ном осе ћа њу. Пре ма А д ле ру (Al f red Adler), са жа ље ње је из ра з осе ћа ња зајед ни це. Тај афект по ка зу је спо соб ност ужи вља ва ња у не чи ји по ло жај. Упра во са о се ћа ње са ту ђим гу бит ком и ње го вом жа ло шћу чи ни емпа т и ј ск у у з не м и р е но с т гле да о ца п р е ма гл у м ц у. С а ж а љ е њ е је по с ле д и ца и ден т ифик ац и је с он и м ш т о гл у ма ц на сце н и п р о ж и в љ а в а и п ред с т а в љ а, а и н т ен зи т е т с а ж а љ е њ а з а ви си од по с т и г н у т е и ден т и фи к а ц и је. Ст ра х је ма н и фе с т а ц и ја в о љ е з а ж и в о т ом и п р е ж и в љ ав ањ ем. Ст ра х се ја вља у тре нут ку ка да осо ба схва та моћ оно га што је угро жа ва. Сто га је за Арис тот ела веома важ на ра д ња, је р она до во д и до емо ц и је с т ра х а и с а ж а љ е њ а. У св о јој де фи н и ц и ји т ра г е д и је, он д в а п у т а по м и њ е ра д њу: оз би љ на и з а в р ше на ра д њ а и л и ц и ма ко ја де ла ју. Оз би љ на и з а в р ше на ра д њ а су п ри н ц и п и ко ји г ра де в р ед но с т једне т раг ед ије. А ко је т раг ед и ја о висо к и м мо ра л н и м п ри н ц и п и ма и а ко п ред с т а в љ а уоб л и че н у це л и н у, он д а л и ц а ко ја и з в р ш а в а ју р а д њу т ј. де л а ју п р ои зв оде е моц ије с т ра х а и с а ж а љ е њ а и п р о ч и ш ћ а в а ју т е емо ц и је код гле да о ца. С а ж а љ е њ е к а о с оц ија лно сн а ж а н о с е ћ ај п ри п а д но с т и, и с т р а х к а о и н д и ви д у а л но сна жан осе ћај за ин ди ви ду ал ни оп ста нак, до во де до ка тар зе. 22

23 У до ба ан тич ке Грч ке, ма ске су пред ста вља ле по средни ка у емпа - тиј ском од но су из ме ђу бо га и чо ве ка. Глу мац ни је смео да се обра ти гле да о цу у лич но име јер се бо јао тре нут ног бо жи јег гне ва и ка зне. Ма ска, као ва жан еле мент по зо ри шног из ра за, омогућила је успо - с т а в љ а њ е в е з е и з ме ђу и з в о ђ а ч а и гле д а о ц а, а т а в е з а је ме њ а л а св ој к а - ра к т е р у ра з л и ч и т и м ис т о ри ј ск и м пе ри о д и ма у з а виснос т и од д руш т вене ствар но сти. Од свог на стан ка до да нас, ма ска је ме ња ла свој об лик и фу н к ц и ју у по зо ри ш т у у ра зл ич ит и м к ул т у ра ма. Ње на уло г а је у нај ве ћој ме ри за ви си ла од уло ге ре ли ги је у по зо ри шном из ра зу. Да на ш њ е з а па д но по з о ри ш т е ма њ е ко ри с т и ма ск у к а о сцен ск и е ле - мент, а ли у позоришт у т радициона лних источњачк их позоришних к улт ура ма ска и да нас игра из у зет ну уло гу. Но по зо ри ште ја пан ске ари сто кра ти је има зна чај ну друштвену уло - г у и д а н а с у ж и в а в е л и ко по ш т о в а њ е ја п а н ског н а р од а, а м аске, у п рко с мо дер ном на чи ну жи во та гле да ла ца, пред ста вља ју об лик глу мач ког изра за ко ји се ве ко ви ма ни је ме њао. Ви со ки мо рал ни прин ци пи овог по зо - ри шта ко ји су мо ра ли да удо во ље цар ским зах те ви ма да ва ли су мо гућ ност гле да о ц и ма да гле да ју л и ко в е ко ји ко м у н и ц и ра ју с а оно с т ра н и м, у ц и љу од бра не т и х мо ра л н и х п ри н ц и па. Ка б у к и по з ориш т е, јап а нско н ар од но, т р а д и ц и о н а л но по з о ри ш т е, та ко ђе ни је про ме ни ло фор му и из у зет но је оми ље но и да на шњем гле дао - ц у. Гл у м ц и ма, ко ји у ови м по зо ри ш т и ма це лог ж и во та уса вр ша ва ју сво ју уло г у, ма ск а по с т а је д ру г о л и це и т а ко ђе п р ед с т а в љ а мед и ј који појачав а њи хов гл у мач к и и з ра з и ч и н и г а з а гле да о ца т а ја н с т в е н и м и п р о дор н и м. Ки не ско тра ди ци о нал но по зо ри ште, Пе кин шка опе ра, та ко ђе ве ко вима не ме њ а ф ор м у (о си м пе ри о да по с ле К и не ске р е в о л у ц и је, а л и с е бр з о в ра т и ло т ра д и ц и о на л ном и зразу) и једнако и дана с г овори к р оз и зузе тн у в е ш т и н у г л у м ач ко - а к р о б а т с ког и з р а з а мо д е р н и м К ин ез им а о т ајн ам а њи хо ве кул ту ре и нај фи ни јих од но са ме ђу љу ди ма. Го во ри им и о страш н и м и опа сн и м си т у а ц и ја ма, де мон с т ри ра ју ћ и сво ју и з у зе т н у гл у мач к у ве шти ну ко ја се ве жба од де тињ ства до по зних го ди на. Балинежанско плесно, традиционално позориште, ко је је предста - в ља ло и нсп ирац ију европск и м позориш н и м визионарима д вадесетог века, т акође помоћу ма ске у в о д и гле да о ца у св о ју в е ш т и н у, а не к и од о б л и к а ри т у а ла овог поднебља, с п робадањем но жем не к и х од у че сн и ка ри т у а ла, п р ед с т а в љ а св о је в р с а н д ру ш т в е н и фе но мен. Б у т о п л е с, ја п а н ск а п ле сн а ф о р м а, н а с т а л а к а о р е ф о рм ск и п р а в а ц т ра д и ц и о на л ног ја па н ског позориш т а, да на с је у Евро п и ве о ма п ро у ча ва н и п р и м е њу је с е у м но г и м мод е рн и м п р едс т ав ам а. О в о п оз ор иш т е к а о р е в о л уц иона р н и од г о в ор на д ру ш т в е н у з а јед н и ц у у ко јој, по м и ш љ е њу бут о п ле с а ч а, в л ад ају с т ер еот ип и, и н а ч и н н а ко ји ја п а н ск и у ме т н и ц и к р оз бу т о п ле с ру ше т е с т е р е о т и пе, п р ед с т а в љ а ју до ба р п ри ме р по з о риш не д ру ш т в е не а н г а жо в а но с т и. 23

24 Европ ско по зо ри ште не ма фор ме ко је су се одр жа ле до да нас и за хваљу ју ћ и са ч у ва ној п и са ној форм и Е сх ила (Αι σ χ υλ ος), Со фо к ла ( Σ οφοκ λης), Еу ри п и да ( Ευρι π ί δ ης), Арис т офана (Αρι σ το φα ν ης) м и да на с об на в љ а мо на нов на ч и н ве л и ке т ра г и ч не и л и ко м и ч не л и ко ве, н и ка да на на ч и н ка ко су игра ни у ан тич ко до ба, али то не зна чи да та из у зет на по зо ри шна фасци на ци ја какво је би ло епи да у ру ско при ка за ње за петнаест хиљада гле - да ла ца, с гл у мц има под маск ама у з ајед н и чком о с ећ ању п рипа днос т и у с ла ву ж и в о т а (по с ле фи зи ч ког и з ле че њ а), не би мо гла би т и и н сп и ра ц и ја но ви м по з о ри ш н и м ис т ра ж и в а ч и ма. Од нос да нашњег гл у м ца п рема гледао ц у за пад не ци ви ли за ци је са свим је дру га чи ји од оно га у ан тич ко до ба. Да на шњи глу мац, с об зи ром на то д а је ск и н уо м аск у, ком ун иц ир а с глед а о цем не по с р ед но, и з р а з ом св ог л и ц а д и р ек тно, ко ри с т е ћ и св о је м и ш и ће л и ц а к а о м аск у у и зр аж ав ању нај д у бљи х о с е ћ а њ а. И м ита ц и ја се за ме њу је и ден т и фи ка ц и јом, ко ја је сложен ија и где л ице глум ца постаје глав ни ин стру мент глу мач ког из ра за. Не по сред ност одно с а и з ме ђу гл у м ц а и глед аоц а с е оч ит ује и у и зос т а нк у однос а п р ем а бо гу, ко ји је био ну жан у ра ни јем пе ри о ду дру штве ног раз во ја. И з на ла же њ ем с р ед с т а в а по мо ћу ко ји х п р о д у ж а в а св о ја ч у ла, чо в ек уса вр ша ва тех ни ке у одва ја њу сва ко днев ног од не сва ки да шњег по на шањ а. По т р е ба з а ула ском у е с т е т ск у р е а л но с т до в о д и до по с е б не е с т е т ске ег зи с т ен ц и је. За ус по с т а в љ а њ е ов е ем па т и ј ске р е ла ц и је н у ж н и с у у ме т - нич ко де ло и гле да о чев до жи вљај. Без оног ко има спо соб ност за естет ски д о ж и в љ ај у ме т н и ч ко де ло не пос т оји. Уме т н и ч к а и с т и н а с е п р е св е г а до жи вља ва, она је е м п а т и ј с ка и с т и н а. Гле да лац при ма умет нич ко дело це локупношћу психофизичке структ у ре сво је л и чно с т и, ис т о вре ме но ма н и фе с т у ју ћ и соп с т ве н у к ре а т и в нос т. При том, уметничко дело естетски делу је за хва љу ју ћи то ме што умет - нич ки вре ди. А ко у зме мо з а п ри ме р С о ф о к ло ву т р а г е д и ју Ан т и го н а, с р е ће мо с е с р а з л и ч и т и м т умачењ ем ис т ине и з акона од с т р а не А н т и г о не и к р а љ а Кр е он т а. А н т и г о на же л и да са хра н и бра та у п р кос Кре он т о вој на ред би да бу де по гу бљен онај ко са хра ни ње ног бра та, ко ји се бо рио на про тив нич кој стра ни. Њен осе ћај исти не и се стрин ске љу ба ви је то ли ко сна жан да она то ипак учини. Сна га ње ног осе ћа ња исти не и тра гич не судбине мери се чињени цом да је она зна ла за на ред бу кра ља Кре он та. Да ни је би ло Кре он тове за бра не, не би би ло тра ге ди је или, да Ан ти го на ни је зна ла за на ред бу Кр е он т а, т а ко ђе не би би ло т ра г е д и је. Ч и њ е н и ца да је зна ла з а на р ед бу, а ипак са хра ни ла бра та, гра ди сна жну тра гич ну лич ност до стој ну по што - ва ња кроз ве ко ве. Умет нич ка исти на ко ја ства ра ем па тиј ску уз не ми ре ност је су штински ва жна, али и раз ли чи та у раз ли чи тим кул ту ра ма. По к р е т но г е гл у м ца но поз ориш т а п р едс т ав љ а в рх у нск и дож ив љ ај исти не за при ма о ца умет нич ке вред но сти у Ја па ну. 24

25 По крет ока ка та ка ли глумице у Индији је такође знак који представ љ а де о је зи к а ко ји и н д и ј ск и гледала ц п рец изно ч ит а и који з а њег а п редс т а в љ а до ж и в љ ај н у ис т и н у. П и т а њ е ис т и н и т о с т и ко јом и з в о ђ ач де л у је н а гле д ао ц а може бит и п и т а њ е с у ш т и н ске в р ед нос т и која и з азив а емпат ију и л и п ит ањ е ф орме ко јом с е и з р аж ав а, ш т о з ависи од к у лт у рне и р ел иг иозне п рип а днос т и и з в о ђа ча. Сви е ле мен т и по з о ри ш т а де л у ју на гле да о ца, де л у ју ћ и и на гл у м ца, а гл ум а ц к р о з е л е ме н т е по з о р и ш т а де л у је н а гл е д аоц а св оји м т елом и с т в а ра ем па т и ј ск у у з не м и р е но с т. Пр е ма м и ш љ е њу Еуђе н и ја Б а р б е ( Eu ge n io Ba r ba), т ело -у-ж ив от у је ви ше не го п у к и ж и вот те ла. Те ло -у-ж и во т у п ро ш и ру је п ри су ст во из во ђа ча и гле да о че в о опа ж а њ е и ус по с т а в љ а ем па т и ј ск у у з не м и р е но с т. Пси хо ло зи де фи ни шу ем па ти ју као ког ни тив ну све сност о уну траш њи м с т а њи ма д ру г е о с о б е, и л и к а о по с р е до в а н у емо т и в н у р е а к ц и ју на д ру г у о с о бу. Мо д е л по с м а т р а ч а и л и г л е д а о ц а и м а мо р а л н е д и л е м е у ко ји м а с е ја вља ем па тиј ска уз не ми ре ност и с њом по ве за не емо ци је. Осе ћа ња осо - б е ко ја ем па т и ше т р е ба да бу д у до в е де на до и ден т и ч н и х о с е ћ а њ а д ру г е о с о б е с ко јом ем па т и ше. И з а зи в а њ е ем па т и је до в од и до с т ав љ ањ а с еб е на ту ђе ме сто и за ми шља ња ка ко се он или она осе ћа. Чак и нај ве ћи соц и о па т а н и је у по т п у но с т и б е з ем па т и је. С ви нев е рб а лн и зн ац и у знем ир енос т и мог у д а п р ов оц ир а ју по ја ву ем па т и је. За см и с а о по з о ри ш ног ко ма да, д у би н у њ е г о ве по т раг е з а суш т ином људ ске п ри р о де и и з во ђа чев по к р е т у п р ед с т а ви мо же с е р е ћ и да нај ви ше до приноси ем па ти ји, као и сви оста ли еле мен ти по зо ри шта; сце но гра фија, ко стим, шмин ка, ма ска, му зи ка, све тло и ефек ти, ре кви зит... У см и с л у поз ориш не у ме тнос т и мо же с е р е ћ и д а по с т о је д р а м ск и тек сто ви и пред ста ве ко ји су иза зи ва ли и још увек иза зи ва ју ве ли ку емпа т и ју с гле да л и ш т ем. Је да н од т а к ви х ко ма да је свак ако Ха млет Вил ијема Шек сп и ра ( Wi l- l i a m Sh a ke s p e a r e). М л а д и д а нс к и к р аљ ев и ћ који г уб и п р ес т о, љуб а в и по ро ди цу, па и жи вот, ве ко ви ма иза зи ва ем па ти ју у целој запад ној култ у ри. Њ е г о в о о с е ћ а њ е г у би т к а до с лед но је сп р о в е де но ча к и до в о ђе њ ем у п и та ње соп ст ве не ег зи стен ц и је у мо но ло г у Би ти ил не би ти, где Ха млет с у бл и м и ра ег зи с т ен ц и ју ов о в р е ме ног и оно с т ра ног ж и в о т а. Од л у ч у је с е за жи вот, иду ћи пра во у смрт. Пос е б но је з ан им љив о емпат и јско у знем ир ењ е и зв ођача који и г рају уло г е су п ро тног пола. Феномен к ретања јин и јанг ене р г и је из во ђа ча ч и н и сна жним, уко ли ко уме свој из раз да тран сфор ми ше кроз енер ги ју су протног по ла у од но су на соп стве ни пол ко ја је увек исто вре ме но при сут на док из во ђач ба лан си ра ње ну упо тре бу. Ре д и т е љ и в ел ик и п оз ор иш н и р еф о рм ат о р Меје р хо љ д ( В с ев о л од Эм и л ь е ви ч Ме й ер хо л ьд) је дао улог у Хам лета жен и. Мејерхољд је т ребало 25

26 д а о т в ори св оје нов о поз ориш т е с а Хам л е т ом, у П и к а с о в ој ( Pa blo Ru i z P i ca s so) сце но г р а фи ји и с а Зинаидом Рајх ( Зинаида Н иколаевна Рай х) у гла в ној улози. Ме ђу т и м, п ред с т а ва н и је н и ка да од и г рана због пол ит и чког п р о г о на њ е н и х а к т е ра. На ис т о к у, у Ја па н у, за ме на по ло ва на сце н и је уоби ча је на по ја ва ка да је у пи та њу кабук и по зо ри ште. Жен ске уло ге игра ју му шкар ци, јер је у вре ме шо гу на та же на ма би ло за бра ње но да игра ју уло ге. Ж а н р ов ск а по де љ е но с т д р а м ског и з р а з а и л и т е р а т у р е у з а п а д ном по з о ри ш т у ч и н и ем па т и ј ск у п ри с у т но с т још ра зно в р сн и јом. Ч и њ е н и ца да у т ра г е д и ја ма к а о ш т о је Ан т и го н а п р о на ла зи мо ра з - ло ге за ду бо ки бол и пат њу се стре ко ја је ожа ли ла бра та, а тр пи ка зну и не п ра в д у, ч и н и да д у б о к а људ ск а о с е ћ а њ а и ис к у с т в а п р о на ла з е п у т е в е з а ем па т и ј ск у у з не м и р е но с т. Н а д ру г ој с т р а н и, ко м а д у ком и чном ж а н ру и з а зи в а бу р е е мо ц и ја гле да л и ш т а, не по с р ед но, к р оз смех, би ло да је у п и т а њу ко ме д и ја з а бу не, з амене... С о бз и р ом н а т о д а ко ме д и ја по д р а ж а в а ж ив о т и о бич аје, он а са др жи до жи вља је обич них љу ди и њи хо вих на ра ви. По к р е т и до д и р, к а о а к т и вн и по к р ет ач и е мп ат ије и к инес т ет и чк и обра за ц ком ун и к а ц и је, п ред с т а в љ а ју ве л и ко и зна чајно поље позориш ног ис т ра ж и в а њ а. Ст ог а, у по т рази з а и дент и т ет ом т ра г и ч ног ју на к а да на ш њ ег до ба, по зо ри шни ства ра о ци по се жу за раз ли чи тим об ли ци ма не вер бал ног из - в ођ ач ког и зр аз а, и зр аж ав ајућ и с е с уш т и н ск и к в а л и т е т но к р о з по к р е т. Реч је у по зориш т у моде рног доба у вел и кој ме ри све де на на св а ко д нев н у ко м у н и к а ц и ју на сце н и и је д и но је по к р е т о т в о рио мо г ућ но с т да по мо ћу не сва к идаш њег с т и л и зо ва ног и з ра за и з во ђач до сег не еле мен т е т ра г и ч ног и л и у з ви ше ног. Би ло да су у пи та њу кла си чан или мо де ран плес за пад не ци ви ли зац и је, з ат и м п а нт ом им а к а о по рт р е т р а д а, по р е ч и м а п а н т о м и м и ч а р а Етје на Де круа (Éti en ne Dec ro ux), по мо ћу те ла кроз раз ли чи те фор ме из раза из во ђач пре но си са жет ми са о но -емо ци о нал ни са др жај. У фор ми ја панског бу т о п ле с а, и л и и н д и ј ског од и с и п ле с а... к а о и ра з л и ч и т и п ле с о ви у Ин ди ји и ка т а ка л и по з о ри ш т у, Пе к и н ш кој оп е р и и л и ја па н ск и м по з о - ри ш н и м фор мама, и л и у форм и к ласи чног ба ле та за па д не к ул т у ре, по к ре т и плес иза зи ва ју емо ци ју. У п р о це с у п р е но ше њ а нев е р б а л ног и зв ођ ачког језик а н а глед аоц а в а ж н у уло г у и ма и ко с т и м к а о е ле мен т по з о ри ш т а који н ије с амо одевн и п р ед ме т н и т и е ле мен т улеп ша в а њ а гл у м ца, в ећ и ма св о ју ег зи с т ен ц и ју, пред ста вља део рад ње, а на Ори јен ту се ко ри сти као жи ви парт нер. Гледа лац та ко мо же да ви зу е ли зу је ди на ми ку игре ко ју ства ра глу мац. У овој вр сти из ра за ре кви зи та је алат за из вр ше ње рад ње и про дуже так глум че вог те ла и ми сли. Без об зи ра на то ко ји је пред мет иза брао гл у ма ц ка о еле мен т сво је емпат и јске ком ун ик ац ије с гледаоцем, т ај и збор и на чин ко ри шће ња пред ме та го во ре о глум че вој ве шти ни. 26

27 По з о ри ш т е з а п а д не ц и вил из ац ије, ус лов но р е че но, че с т о ко р и с т и сце но г ра фи ју к а о р е а л и с т и ча н п р о с т ор и л и к а о р е а л и с т и ча н п р о с т ор с а е ле мен т и ма на д р е а л ног. Из у зе ци су пред ста ве ко је по чи ва ју на есте ти ка ма си ро ма шног по - з о ри ш т а 1 и пра зног про сто ра 2. П р ем а м и ш љ е њу з н а ч ај ног сце но г р а ф а и по з о ри ш ног м ис л и о ц а и с т в а р а о ц а п р о ш лог в е к а, А д о лф а А п ије (Ad olph e A ppi a), о рг ан из ац ија сцен ског п ро с т о ра т ре ба да бу де уса гла ше на с пси х и ч к и м с та њем л и ко ва н а сце н и, да од г о в а р а и нт елект уа лној с т ру к т у ри д р а м ског де л а и да не п р о и з ла зи и з ло г и ке и з г о в о р е ног не г о и з м у зи ч ке ком по зи ц и је. А п и ја је први остварио идеју о спајању простора и светла у јединствени ритмички про стор. Сна гом има ги на ци је аутора и уво ђе њем гле да о ца као ва жног факт о ра п р ед с т а в е, ко ји св о јом и ма г и на ц и јом до ма ш т а в а п р ед с т а ву и њ е не еле мен т е као ш то су: и г ра, пок ре т, сценог рафија, м узика... јав љају се нови сти ло ви, но ве пред ста ве с но вим фор ма ма, ко је на нов на чин ко му ни цира ју са гле да о цем. По так ну ти гле да о ца да ак тив но уче ству је у пред ста ви је из раз по - што ва ња пре ма по тре би за ак ци јом ко ја је и да нас исто то ли ко ја ка као ш т о је би л а у доба Аск леп ијев ог к улт а. Н ај в е ћ и да р гле да о ца је њ е г о в а спо с о б но с т да у ч и од с р е д и не ко ја г а ок ру ж у је. Ра з л и ч и т а д ру ш т в а ш и- р ом св е т а не г у ју р а з л и ч и т е о б р а сце по н а ш а њ а. А л и по с т о ји од р е ђ е н а су ма рад њи ко ја спа да у кор пус ко лек тив ног не све сног и ко ја се учи из с ред и не. Да би и з во ђа ч и до се гл и у з ви шен н и во т и х обра за ца, к роз по к ре т по с т и ж у фа сц и на ц и ју гле да о ца ко ји п р о м и ш љ а с т в а р но с т на нов на ч и н. Гле д а л а ц уоч а в а о с о би не к а р а к т е р а к р о з р а д њ е и з в о ђ а ч а и у че с т ву је у обра сци ма по на ша ња на сцени, про чи шћа ва ју ћи соп стве не обра сце по - н а ш а њ а. С т о г а је и д а н а с, к а о и м но г о в е ко в а р а н ије, в еом а в аж но који обра з а ц понашањ а и звођач п рик азује на сце н и, т е ч и је ће ра д ње и з а зв а т и с т р а х и с а ж а љ е њ е. К в а л ит е т ов ог и зб о р а н и је с а мо п и т а њ е у ме т но с т и ра ди уметности у пред ста ва ма ко је се из ра жа ва ју кроз по крет, већ су штинско ег зи с т ен ц и ја л но п и т а њ е и з б о ра ко ји је в а ж а н з а да на ш њ ег гле да о ца, али и за из во ђа ча ко ји кроз спе ци фи чан не вер ба лан на чин го во ра из ража ва сво ју умет ност. Ва жну уло гу у овом из бо ру игра ју те ме кроз ко је по з о ри ш н и с т в а ра о ц и п р ов ер ав ају к ар а к т е р е и њи хо в е од л у ке. Д у б о ко, г о т о в о т е ра п и ј ско о с е ћ а њ е ис т и не з а гле да о ца в ра ћ а см и с а о по з о ри ш т у и гле да о цу у ње му. По з о ри ш н и ис т р а ж и в а ч и ко ји с у по че т ком X X в е к а ис т р а ж и в а л и по к р е т у по з о ри ш т у и њ е г о в о деј с т в о на гле да о ца де о с у јед ног в е л и ког ис тра жи вач ког по ља ко је се бавило телом човека као централним покре - та чем до га ђања у дру штве ној за јед ни ци. Та да су би ла актуелна истражи- 1 Ми сли се на есте ти ку Је жи ја Гро тов ског, у књи зи К а с и р о м а ш н о м п о з о р и ш т у. Бео г р а д: И з д а в ач ко - и н ф о р м а т и в н и ц е н т а р с т у д е н а т а, Ми сли се на есте ти ку Пи те ра Бру ка, у књи зи Пра зан про стор. Бе о град: Ла пис,

28 ва ња а ме ри ч ког на у ч н и ка Ф ре де ри ка Ви н сло уа Теј ло ра ( Fre de r ick Wi n slow Taylor) ко ји је сма трао да гест ко ји је ство рен нај кра ћим и нај бо љим ли нија ма м и ш и ћ н и х по к р е т а да је ма к си м у м р е з ул т а т а. У т о в р е ме, мо де р н и- з а ц и ја п р о и з в од њ е у фа бри к а ма по с т а в љ а ла је з а х т е в е да с е у нај к ра ћем времену, с нај ма њим утро шком енер ги је бу де што продуктивнији. Захт е ви по зо риш не у ме т но с т и сле д и л и су овај и де а л т ела и звођача на сцен и: еко но мич ност по кре та и ефи ка сност у по сти за њу ци ља. Про ми шља ње позори шта као иде ал ног ме ди ја за ем па тиј ску уз не - м и р е но с т гле да о ца омо г у ћ и ло је њ е г ов оп с т а на к и ра з в ој. Пр о на ла же њ е но ви х ф ор м и по з о ри ш ног и з р а з а по ја ча в а ло је ем пат ију и змеђу гл у мца и гле да о ца. По зо ри ш т е у за па д ној, си н к ре т и ч кој к ул т у ри је к роз ис т о ри ју би ло са мо је дан од ме ди ја ко ји су иза зи ва ли ем па ти ју. Про чи шће ње за једн и це од емоц ија сажаљења и с т раха у нек и м пе ри о д и ма ис то ри је од ви ја ло се к р оз не ке д ру г е сфе ре д руш т веног ж и во т а, ви ше не г о к р оз по зо ри ш н и израз. Међутим, поновним промишљањем ег зи стен ци јал них раз ло га по зо - ри ш т а и њ е г о в е д ру ш т в е не уло г е уоча в а мо да је не з а мен љи в а фа сц и нац и ја гле да о ца и з во ђа чем к р оз по зо ри ш н и и з ра з, у ко ји и звођач с т упа зб ог ода бра них осо би на и су ко ба ка рак те ра ко ји су спо соб ни да иза зо ву ка тар - зу кроз про чи шће ње емо ци ја стра ха и са жа ље ња. По ста вља се пи та ње да ли са вре ме ни из во ђа чи има ју моћ ан тич ког бо га из ма ши не да раз ре ше диле ме да на шњег гледаоца и п рих вате изазов свог времена; те да л и данаш њи гледа ла ц и ма п ри л и к у да у по з о ри ш т у бу де де о хор а који п р олази к р оз к а т а р з у и л и је њ е г о в а ме ра ем па т и је у не к и м д ру г и м д ру ш т в е н и м и з рази ма ко ји ни су по зо ри шни. Marijana Prpa Fink THEATRICAL EXPRESSION AND EMPATHY Summary The theatrical expression plays a crucial role in achieving the empathic reaction of the audience. Movement as a form of non-verbal communication and other means that extend the senses of performers can have a therapeutic effect on the audience and purify their emotions of fear and pity through the patterns of behaviours of characters on the stage as part of the moral principles in one theatrical play. From the period of the cult of Asclepius, when a procession of fifteen thousand people came to a theatre play in the Epidaurus theatre, until today in different cultures the theatrical expression changed the form of expression as well as the extent of the empathic reaction of the audience. Key words: empathy, theatre, pity and fear, movement, actor, audience. 28

29 UDC Goldoni C. НАДА САВКОВИЋ Универзитет Унион, Београд, Факултет за правне и пословне студије др Лазар Вркатић Oригинални научни рад / Original scientific paper ДРАМСКА ДЕЛА КАРЛА ГОЛДОНИЈА У СРБИЈИ СА Ж Е ТА К : У овом ра ду са гле да ва ју се пре во ђе ње ко ма да Кар ла Гол до ни ја на с р п ск и је з и к и њи хо в о по с т а в љ ањ е н а поз ор иш н и м сцен ам а у С рбији, од г од ине, к ад а је Е м а н у и л Ја н ко в и ћ п р е в е о д е л о Те р г о в ц и (I m e r c a n t i ), до да на шњих да на. На сце на ма два де сет пет по зо ри шних ку ћа Ср би је би ла је се дам де сет једна поставка два - н а е с т Го лд он ијев и х о с т в ар ењ а : Те рг о вц и, К а рт а ш, Ра скош н и к, Ме нз ул с к а м еан а, У ла жи је плит ко дно / Ла ж љи в а ц, Ра д о з н а л е г о с п е / Лек за же не, До бра же на, С л у г а д в а ј у г о с п о д а р а, Ми р а н д о л и н а, К а ф е т е р и ја, Т р и л о г и ја о л е т о в а њу и Р и б а р с ке с в а ђ е. Ука зу је се на зна чај по је ди них пред ста ва, као што је Р и б а р с ке с в а ђ е (19 4 8) Б о ј а н а Сту пи це, ка ко за раз вој по зо ри шне уметности код нас тако и за позоришта и уметнике. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Кар ло Гол до ни, пре во ђе ње, ло ка ли за ци ја, ин сце на ци ја Гол до - н и је в и х ко м е д и ја, Б о ја н С т у п и ц а, м е д и т е р а н с к и а м б и је н т. Представља ње Кар ла Гол до н и ја ( ) у срп ској к ул т у ри по ч и ње ка да је у Лај пци гу штам пан ње гов ко мад I me r c a n t i (Те р гов ц и) ко ји је на срп ск и је зи к п ре вео Ема н у и л Јан ко ви ћ ( ), ст уден т мед иц ине. Био је т о п р ви п ри је в од и з свје т ске д ра м ске к њи жев но с т и о бје ло да њ ен на срп ском је зи ку, као и пр ви срп ски пре вод де ла из са вре ме не ита ли јанске к њи жев но с т и ( Ба ту шић 1961: 244). Оче ки ва ло би се да је од те го дине, к а д а је Гол до н и и м а о о с а мдес е т лет а, ус лед ило зн атн ије п р ев ођ ењ е по з о ри ш н и х де л а и т а л и ја нског п исц а ; ме ђу т и м, к а ко с у Ср би би л и б е з сво је по зо ри ш не к у ће у X V I I I с т о ле ћу, ви д н и ја п ри су тно с т њ ег ови х дела н а поз ор иш н и м с ц е н а м а код н а с по ч и њ е т е к од с р е д и н е X I X с т о л е ћ а. Ње го ви ко ма ди су пр ви пут игра ни на сце ни го ди не ка да су у бе о- г ра д ском по зо ри ш т у Те а тар на Ђу м ру к у п ри ка за не т ри ко ме д и је: Il gi uoca to re (Кар таш, 14/26. ја ну а ра), Il pro di gio (Рас ко шник, 7/19. ма ја) и L oste ria d e l la p o sta (Ме н з ул с ка ме а н а, 4/16 ју на), 1 а пре вео их је Мар ко Ка ра ма та 1 Синиша Јанић наводи да се рукописи превода чувају у Националној и свеучилишној библиотеци у Загребу и да никада нису штампани (Годишњак града Београда, књ. IX X, 29

30 ( ), к а н це л и с т а К њ а же ске к а н це ла ри је, а л и и гл у ма ц, п и с а ц и пре во ди лац. За свој пре вод ве се ле игре у три деј ства Карташ са италијанског је зи ка до био је јав н у бла го дар ност, од но сно за х ва л ност Уп ра ви тељ ства овдаш њег т еат ра (м исл и се на Теат ар на Ђум рук у), буд ућ и да п ревод ила ц из јед не са мо вер но сти и из ро до љу бља сво је тру де на уста но вле ни је Теат ра же р т ву је, и п ри па да ју ћу м у на г ра д у ов о ме но в о р о д и в шем с е з а в е де - н и ју по к ла њ а ( Ни ко лић 2009: 331). Нај ве ро ват ни је је да је бо ра ве ћи г о д и не у Ве не ц и ји 2 и ма о п рил ике да гле да не к а Гол до н и је в а де л а, т е је по по врат ку у Ср би ју пре вео три ње го ва ко ма да за ма ње од шест ме се ци. Па вле Арс. По по вић је по хва лио глум це пред ста ве Раскош н и к, Голдоније в о де ло, к а о и К а р а м а т и н п р е в од ко јем с е н и ш т а з а ме ри т и не мо же (343). Но, По по вић ни је имао исто ми шље ње и о пре во ду тек ста Ме н з ул с ка ме а н а, оце нио је и де ло и пре вод као сла бе (346). Ос т в ар ењ а L o ster ia d e l l a p o s t a, I l p r o d i g i o и I l g i u o c a t o r e н и с у н и к а д а к а сн и је од и г р а н а н а срп ским по зо ри шним сценама. Комад I mer can ti (1753) у пре во ду Ема нуи ла Ја н ко ви ћ а п р ви п у т је п р едс т ав љ ен т ек г о д и не на Сце н и Б о ја н С т уп иц а Југ о с ло в е н ског д р а м ског по з о ри ш т а у Б е о г р а д у. Пр е т о г а је г од ине успеш но а да пт ира н за т елеви зи ј ско п ред с т а в љ а ње, с т и л ск и ч и с т у и ја сн у р е ж и ју по т п и су је Јо в а н Ко њ о ви ћ, ко ји је Гол до н и јев т екс т ло ци рао у Но ви Сад, у вре ме ка да је Јан ко вић жи вео у ње му, ме ђу та даш њ е т р г ов це, с о к а ке, до мо ве, к рч ме ; о с т в а р е н и су шар ма н т н и л и ко ви и ат мос фе ра пу на по е зи је и скла да (Бо жич ко вић 1967: 11). Од те 1787, од но сно године, на сценама двадесет пет позориш н и х к ућ а у д в ад ес е т г р ад ов а С рб ије 3 п р ир еђ ен а је с ед а мд ес е т једн а и н с ц е н а ц и ја д в а н а е с т Го лд он и јев и х о с т в ар ењ а : Те рг о вц и (I m e rc a nt i ), Кар т аш (Il g i u o ca to re), Рас ко шник (Il pro di g io), Мен з улска меана (L oster ia d e l la p o st a), У ла жи је плит ко дно / Лаж љи в а ц (I l b u g i a r d o), Ра д о з н а л е г ос п е / Лек за же не (L e d o n n e c u r i o s e), До б р а ж е н а (L a b uon a m ogli e), Слу га два ју го спо да ра (Il ser vi to re di due pa dro ni), Ми ран до ли на (La lo candi e ra), Ка фе т е р и ја (La bot te ga di caffè), Т р илог ија о лет овању (La Tr ilog ia del la v il leg g iat u ra) и Ри ба р с ке св а ђе (Le b a r uf fe chi o zzotte). 4 Највише п ут а на сце ну је по ста вљан ко мад Мир а нд о л ин а, д в ад ес е т ч ет ир и, а з ат и м , 146); Вељко Купрешанин погрешно предочава да је Карамата превео два Голдонијева комада: L uomo del mondo (Раскошник) и La bottega del caffè (Мензулска меана) (Годишњак Музеја града Београда, књ. II, 1955, 222). 2 Наведено се претпоставља на основу текста Одговор Марка Карамата на примјечаније Г. В. С. при представљању мога сочиненија под именом Пријатељство и Љубов учињено 28. фебруаром, објављеном у књизи Милорада Т. Николића, Театер на Ђумруку на 332. страни. 3 Голдонијева дела су, наравно, играна и на гостовањима у другим градовима по Србији, а не само на сценама матичних позоришних кућа. 4 У Србији је извођена и комична опера Ермана Волф-Ферарија (Ermanno Wolf-Ferrari) Четири грубијана (I rusteghi) за коју су либрето написали Луиђи Сугана (Luigi Sugana) и Ђузепе Пицолато (Giuseppe Pizzolato) по Голдонијевом истоименом комаду, либрето је превео др Никша Стефанини; опера је први пут представљена 19. новембра на сцени Народног позоришта у Београду, редитељ је био др Ерих Хецел. 30

31 С л у га д в а ј у го с п о да ра с ед а мн ае с т п ут а, ко ме д и је Ри ба р с ке с в а ђе и Лаж љи в а ц и м а ле с у по де с е т и н сце н а ц и ја, а Ра д о з н а л е ж е н е т ри р е ж и је, док су ко ма ди Те р го в ц и, Ка р т а ш, Ра с ко ш н и к, Ме н з ул с ка м е а н а, До бра ж е н а, Ка фе т е р и ја и Т р и л о г и ја о л е т о в а њу с а мо по једном пос т ав љ ане н а сце н у. Н ај п ло до т в о р н и ја је би л а г о д и н а, к ад а с е н ав рш ило 16 0 г о д и на од Гол до н и је в е см р т и: би ло је о с а м но ви х и н сце на ц и ја, по т ри з а ко м ад е С л у г а д в ај у г ос п од ар а и Мир а н д о л и н а, а игра не су и ко ме ди је Ла ж љи вац и Ри бар ске свађе. Поводом 20 0 год ина од Голдон ијевог рођења у п ри л и че не с у че т ири п р ем ије рне пос т а вке, по д в е комед ија С л уга два ју го спо да ра и Ми ра н до л и н а. Успех Ми ран до ли не не изненађује имајући у виду да је ова Голдоније в а ко ме д и ја п р ед с т а в љ ала значајн у и но в а ц и ју у д ра м ској к њи жев но с т и је р п р о т а г о н ис т к и њ а на сце н и п р ед с т а в љ а са м а се бе по мо де л у т е а т а р у т е а т ру к ако т о п р имећује М ар ија Ђул ија К ар оне: P iu tt os t o ch e u n a r i pro du zi o ne del Mon do, emer ge i n pr i mo pi a no u n auto rap pre sen t a zi o ne del la pro ta go ni sta. In al tri ter mi ni, non è l auto re che met te in sce na il Mon do, ma M i r a n d o l i n a che me t t e i n s c en a se ste sa e la pro pria com me dia se con do un r af f i n a t o ef fet t o d i mi se en abyme (103). 5 Ко ма д и з ра зи т е сцен ске а к ц и је и рит ма, за ба ван и ду хо вит Слу га два ју го спо да ра, Гол до н и је ва и но ва т и в на на до град ња тра ди ци је ко ме ди је дел ар те, та ко ђе омогућава (пре)испитив а њ е т е а т ра л но с т и т е а т ра. До Дру гог свет ског ра та су четири позоришта седамнаест пута инсце - ни ра ла девет Гол до ни је вих ко ма да; Те а тар на Ђу м ру ку је од и г рао по ме н у та т ри де ла, Уме т н и ч ко по з о ри ш т е у Б е о г ра д у, о сно в а но 1939, п р ед с т а ви ло је с а мо ко ме д и ју С л у га д в а ј у го сп о да ра, а Срп ско нар одно поз ориш т е у Но вом Са д у, осно ва но 1861, и ма ло је че т и ри п ре м и јерна извођења. 6 Народно позо ри ште у Београду, основано 1868, представило је седам Голдоније вих ко ма да, од но сно де вет ако се има у ви ду да је глу мач ка дру жи на Од бо ра за стал но на род но позориште у Београду, која је деловала са пре - ки ди ма од до апри ла го ди не, игра ла на сце ни Ве ли ке пи ва ре Гол до ни је ве ко ме ди је До бра жена и Ра до зна ле го спе. У то ку Пр вог светског ра та вој нич ко по зо ри ште То ша Јо ва но вић, ко је је ра ди ло у из бе глиштву и ко је је да ва ло пред ста ве у Со лу ну од 30. ја ну а ра до 20. ав гу ста го ди не, а по том до 20. сеп тем бра у Во де ну, на ре пер то а ру је има ло и Гол до ни јев ко мад Је дан слу га, а два го спо да ра. Ит а л и ја н ске к њи жев но с т, к ул т у ра и у ме т но с т у т и ца ле с у на с рп ске п и сце ко ји с у б о ра ви л и у Тр с т у и л и Ве не ц и ји, с т у д и ра л и у Ит а л и ји и л и 5 Уместо репродукције света, у први план до изражаја долази самопредстављање главног лика. Другим речима, не ставља аутор на сцену свет, него Мирандолина на сцену ставља сама себе и сопствену комедију по рафинираном ефекту театар у театру (Carone 2009: 103). 6 Новосадски театар је неколико пута мењао име: од маја деловао је под именом Народно позориште Дунавске бановине Кнеза намесника Павла, имао је стална седишта поред Новог Сада и у Крагујевцу и Суботици, а касније и у Петровграду (Зрењанину). 31

32 п у т о в а л и у ову з е м љу. Ема н у и л Ја н ко ви ћ је г о д и не о б и ша о а л п ске преде ле Аустрије, неколико градова Италије и Швајцарске, помиње Сре - до зем но мо ре, Ли вор но, Ферару и Мила но, а нај ви ше га се дој ми ла Ве - не ц и ја, 7 Гол до ни јев род ни град. Био је од оних Ср ба за ко је је пу то ва ње би ло и к у л т у р н и ч и н. Б о р а в а к у т у ђи н и не и з б е ж но н а ме ће по р е ђ е њ а и уочавање конт ра с та, ш то че с то је с т е из вор с т ва ра лачке ене рг ије усмерене да се позит и вна до с т и г н у ћ а уса де у з а ви чај. Ја н ко ви ћ је и ма о мог ућнос т и да осе ти у ко јој ме ри је XVI II век век по зо ри шта у Евро пи, ка ко је то сма т ра о т е о р е т и ча р по з о ри ш т а Си л вио Д А м и ко (238). Ср би с у у X V I I I с т олећу бил и и б е з св ог п р оф есион а лног по з о ри ш т а и б е з о ри г и н а л не д ра м ске к њи жев но с т и. У Ср би ји и д ру г и м ба л к а н ск и м з е м љ а ма, к а о и у још понек и м з ем љ ам а у н ут а р Х а бз бу рш ке мо н а р х и је ко је с у с е б о ри ле з а н а ц и о н а л но о с ло б о ђ е њ е, т е к к р а је м X V I I I и по че т ком X I X с т о ле ћ а по ч и њ е п р о це с о сн и в а њ а на ц и о на л ног по з о ри ш т а. Ема н у и л Ја н ко ви ћ се т ру д ио да п рил и ч но ве р но п ре ве де Гол до н и јев т екс т; м и н и ма л на од с т у па њ а од ори г и на ла у к а зу ју да је п р е вод на ме њ ен чи та њу а не сце ни, јер је све стан не по сто ја ња по зо ри ш та код Ср ба. Из ба цио је ре чи, фра зе и ре пли ке ко је, као што је то у Гол до ни је вим ко ме ди ја ма уоби ча је но, до при но се успешном сценском говору, а које нису биле у функц и ји о снов не и де је ов ог на гла ше но по у ч ног ко ма да. Ис т о в р е ме но, био је п ри н уђен да до п и су је ори г и на л н и т екс т не с а мо да би сво ји м не до вољ но обра зо ва ним чи та о ци ма об ја снио по је ди не тр го вач ке тер ми не или кур то - а зне фра зе ко ји ма ита ли јан ски је зик оби лу је, не го и за то што је пи сао на на р од ном је зи к у, ко ји п р е њ е г а н и је н и ко ри ш ћен з а д ра м ске т ек с т о в е. У а но н и м ној р ецензији јенск и х Allgem ein e Li te ra t u r -Z e i t u ng (12. де цем бра 1787) пи ше да је књи га об ја вље на на про стом на род ном је зи ку Ра ца и да је пре ве де на не са мо тач но не го и теч но, као и да је Јан ко вић у не ким сце н а м а ме њ а о т екс т д а би г а п рил аг од ио д у х у св ог м а т е р њ ег је зи к а (Ма рин ко вић 281). Ђор ђе Мак си мо вић ( ) је пре ра дио ко ме ди ју Il Bu gi ar do (Лаж љи ва ц): игра на је под на сло вом У ла жи је плит ко дно, но ње гов пре вод, односно прерада, оцењен је негативно, он је Гол до ни ја пот пу но из не вје - рио (Ча ле 1968: 191). Да ло ка л и за ц и ја, од но сно по с р бља ва ње, Гол до н и ја ни је би ла успе шна на во ди се и у при ка зу по во дом пред ста ве: На ши п ре во ди о ц и ја ко г ре ше ка да ка кав ко ма д тек она ко од ока по ср бе. Ми смо већ јед ном на по ме ну ли да се то не зо ве пре ра ди ти или по ср би ти ка кав ко мад, ако се у ње му са мо име на про ме ну и ни шта ви ше. Иште се ма ло тру да да се ка кав ко мад та ко пре ра ди да се не мо же по зна ти да је преса ђен за јед но са зе мљом, у ко јој је био. Та ко је и с овим ко ма дом. У ње му 7 Јанковић описује обичаје трговаца у Венецији који при једној великој ћуприји (мисли на Понте Риалто, најчувенији мост у граду) имају у једној кући своју банку гди они своје кредиторе сваки дан пред подне исплаћивају, или, ако им ко шта исплаћивати има, тамо им донесе (Голдони, Карло. Терговци. Лајпциг: Тајбелова штампарија, 1787, 21). 32

33 с е з би в а ју с т в а ри, ко је с е с а мо под п л а ви м не б ом Ит а л и је мо г у до г а ђ а т и, ал ни ка ко у Но вом Са ду. За то би пред ла га ли да се овај ко мад, та кав као што је сад, из ре пер то а ра бри ше, или да се све она ко ка же као што је у из вор ни ку, или да се бар та ко пре ра ди, да се мо же по ве ро ва ти да се та ко што мо же и код нас зби ти (А-м 1866: ). Ма к си мо ви ћ, и на че ле к а р, г о в о рио је не ко л и ко је зи к а, још к а о ђа к знао је не мач ки, ма џар ски и та ли јан ски (А-м 1881: 69), па се прет по ставља да је пре во дио са ори ги на ла, од но сно са ита ли јан ског је зи ка. Пог реш но су нек и смат рал и да је Голдон и ау тор једноч и нке Опк лада, а не Че за ре Де ла Ва ле (Ce sa re Del la Val le, ), ко ји је на пи сао ко ме д и ју La scom mes sa fat ta a Mi la no e vin ta a Ve ro na, а ко ја је игра на на сце ни Срп ског на род ног по зо ри шта го ди не; пре вео ју је и по ср био Ма ксимо ви ћ. А н т о н и је Х а џ и ћ у п и см у Јо в а н у Ђ ор ђе ви ћу п и ше да ша љ е т ри и т а л и ја н ск а ко ма да, да с е мо же у по т р е би т и Оп к л а да, а да дру га два кан да не ће мло го ва ља ти (Ко ва чек 1973: 46 47), но ниг де ни је на пи сао да су ко ма д и које шаље Голдон ијеви. У рубриц и о рад у Српског народног по зо ри шта у ли ст у Да ни ца на ве де но је да је ко мад Оп к ла да, ко ји је осо би то з а ба в љ а о м но г о бр ој н у п убл ик у, п р ера ђен по Де ла в а л и (А-м 1862: 316). Ме ђу тим, у оп шир ном не крологу поводом Мак си мо ви ће ве смр ти у Школс ком л и с т у назначено је да је п р еве о Гол до н и је в а де ла У ла жи је плит ко дно и Оп к ла да (А-м 1881: 69), што је ве ро ват но и ути ца ло на то да се ауторство Оп к л а де ка сни је и при пи ше Гол до ни ју, а не Де ла Ва ли. Ко ма д Ла ж љи в а ц је на кон Дру гог свет ског ра та игран у Сом бо ру у п р е в о д у И в а Је ле но ви ћ а ( ), х р в а т ског фи ло ло г а и ис т о ри ч а р а књи жев но сти, ча кав ца са остр ва Крк. Не по зна то је да ли је ње гов пре вод ко ри ш ћен и к а сн и је, је р м но г а по з о ри ш т а не к а да у св о ји м еви ден ц и ја ма н и су на во д и ла по дат ке о ау торима п ревода и немог уће је стећ и тачан у ви д. Пр е в о д и з а по з о ри ш т а и ма ју п ра г ма т и ч н у уло г у; з а т о у гла в ном и о с т а ју у ру ко п и с у. У Ср би ји с у о бјав љ ен и с а мо п р ев од и Голдон ијеви х комада Тер гов ци Ема н у и ла Јан ко ви ћа и го д и не, Ми ран до ли на Бо го бо ја Ру цо ви ћа и и По штан ска крч ма (L oste ria del la po sta) М и л и во ја С о ко ло ви ћ а, 19?? недовољно да би Голдон ијев а дела била п рис т упачна и чи та о ци ма, а занемарљиво у поређењу са другим европским срединама. Срп ски ле кар, пи сац и по ли ти чар Вла дан Ђор ђе вић је још као гим нази ја ла ц п р е в е о ко ма д L a b u o n a m o glie (До бра же на или Тр пен спасен, пр во би тан на слов је био Добродјет е љн а с уп р уга) али не са из вор ног је зи ка, не го се слу жио грч ким пре во дом. Та ко ђе је као ђак пре вео и ко меди ју Љу ти ти до бро твор, но ни је мо гао да се се ти ауто ра тек ста (Ђор ђевић 1927: 297 ). Пр е д р а г С т а но је ви ћ з а к љу ч у је да је р еч о Голдон ијев ом де л у Le Bow r u bien-fa is sant (1994: 33). Исто ри чар к њи жев но ст и и по ли т и чар Ст о ја н Но в а ко ви ћ је т а ко ђе к а о м лад и ћ п р е во д ио Гол до н и ја ; п р е ра д ио је њ е г о ву ш а љи ву и г ру Ра д о з н а л е г о с п е (L e d o n n e c ur iose), но по што још у век н и је добро зна о и т ал ија нск и јези к, ко ри с т ио је не к и не мач к и п ре вод. У при ка зу у ли сту Ви л а де ло је оце ње но као вр ло до бро, а пи сац ни је 33

34 п ро ма ш ио сво је це л и, већ нам је ка ко ва ља на ц р тао ра до зна ле го спе ; иако је и г р а уопш т ено з ас л уж ил а п р из н ањ е, би ло је и т у м а че њ а по је д и н и х глу ма ца ко ја су са гле да на као сла ба (Д. 1865: 94). За п р ве по зо ри ш не п ред с та ве на с рп ском, не са мо Голдон ијеви х дела, и н сце на ц и је по т п и су ју и л и у ме тн и чк и а н са мбл и л и т а лен т о ва н и гл у м ц и. Прву п р ед с т аву Ми р а н д о л и н е р е ж и р а о је И л ија С т анојеви ћ Ч ич а ( ), ко ји је по ред пет сто глу мач ких уло га оства рио и пре ко ше здесе т реж и ја; Јосип Леши ћ и х је окарактерисао као типично гл умачке реж ије, за ко је је осо бе но чу ва ње тради ци је, по штовање фахова, рутинско склапање пред ста ва (у не ко ли ко про ба), ша блон ски ми зан сцен у окви ру стан дардн и х па ви љ о на, си н к р е т и з а м с т и ло в а, ме ша њ е р о ма н т и ча р ског па т о с а и реали стичке глу ме, а за Чи ча Или ју, као ње гов лич ни пе чат, ка рак те - ри с т и ч не с у и ж и в о п и сна к а ра к т е ри з а ц и ја, в е д ри на д у х а и не п р е с у ш на и м п р о ви з а ц и ја ( Пе шић 1986: 414, 415). Глу мач ке ре жи је на пре ла зу из X I X у X X с т о ле ће з а п р ед с т а в е На р од ног по з о ри ш т а у Б е о г ра д у по т п и- с у ју и не к а да ч у в е н и гл ума ц Лаз а Попови ћ: У ла жи је плит ко дно (1869) и Ра д оз н ал е г о с п е (1869), а за ко ме ди ју С л у г а д в а ј у г ос п од ар а глум ци М и лош Ц в е т и ћ (1899) и С а в а То до р о ви ћ ( ). Ме ђу гл у м ц и ма- р е д и т е - љи ма То до ро вић је ако ни шта дру го, а оно бар по ку ша вао одр жа ти цјели ну пред ста ве и њен основ ни ре а ли стич ки стил (Ле шић 1986: 431). По зн а т и гл у м а ц Н а р од ног поз ориш т а у Б еог р ад у Б ог об ој Р уцови ћ ( ), ро ђен у Бу дви, ко јем је ме ди те ран ски ам би јент био и те ка ко бл и зак, вр ло до бро је п ре вео ко ме д и је Ми ран до ли на, најче ш ће по став ља но де ло на сце н и у Ср би ји, и Сл у га дв а ју го сп о да ра, ко ју је Гол до н и на п и са о по наг овору ч у ве ног м ле т ач ког гл у м ца А н т о н и ја С а к а (G i o va n n i A n t o n io Sac co, ), за па м ће ног и по успе ш ном т у ма че њу л и ка Тру фа л д и на. Ко ма д С л у га дв а ј у го сп о да ра у ње го вом пре во ду пр ви пут је игран го ди не и за др жао се на сце ни све до го ди не а Ми ра н д о л и н а го ди не, оба у његовом Народном позоришту. Руцовићеви преводи се упо - требљавају и да нас: Ми ран до ли на је игра на у бе о град ском По зо ришту Бо шко Бу ха. Пре вод Ми ра н до л и не, за ко ји је на по ме ну то да је Руцо ви ћ п ре са д ио из и та л и ја нског позориш та још п ре неке г од ине, оцењен је као успе шан (А-м 1904: 3). И То дор Ма ној ло вић је пре вео Мирандол ин у; ње г ов п ре вод је о с т а о у рукоп ису, но Ђура Уд и цк и и Бран ивоје Ђорђеви ћ с у с а ч и н и л и о б р а д у М а ној ло ви ће в ог п р е в о д а з а п р ед с т а ву Б и р т а ш и ц а бе ћ а р и ц а, ко ја је по с т а в љ е на на сце н и На р од ног по з о ри ш т а Ст е ри ја у Вр шцу; пр во из во ђе ње је би ло 20. но вем бра 1984, а глав ну уло гу је ту мач и ла Б о ја на Ма л к а но ви ћ Уд и ц к и. Р у цо ви ћев п р е в од ко ма да Слу га два ју го сп о да ра ка сн и је су об ра д и л и Ж и во ји н Пе т ро ви ћ ( ) и А н ђел ко Шти мац ( ) (Ста но је вић 1994: 33); обо ји ца су пот пи са ни као п р е в о д и о ц и п рил иком и зв ођењ а 1938, од но сно г о д и не. Шт и ма ц је то ком свог по зо ри шног де ло ва ња оства рио око две ста ре жи ја и исто толи ко глу мач ких оства ре ња, а од до де ло вао је на ре ла ци ји Бе о град Ско пље Но ви Сад. Жи во јин Пе тро вић се ба вио глу мом и 34

35 пре во ђе њем, али и исто ри јом срп ског по зо ри шта. Ње го ву об ра ду је упо - тре био и Алек сан дар Ве ре шча гин 1942, као и др Мар ко Фо тез 1953, ка да је по ста вио де ло у Ху мо ри стич ком по зо ри шту у Бе о гра ду. Об ра да ко ме - д и је С л у г а д в ај у г ос п од ар а А нђ е лк а Шт и мц а у з ет а је з а и нсцен ац ије и у Зре ња ни ну, као и у бе о град ском По зо ри шту Бо шко Бу ха. У с ом б о р ском Н ар одном поз ориш т у р е д и т е љ Ф и л и п Гри н в а л д је годи не ко ри стио два пре во да ко ме ди је Ми ран до л и на, и Ру цо ви ћев и Иван и ш ев ић е в. Н ај но в и је п р е в о де С л у г е д в а ј у г о с п о д ар а по тп ис ују Јов а н Ћи ри лов, ко ји је ода брао јед ну од вер зи ја тек ста чу ве ног Ђор ђа Ст релера, и Бра нко Д им ит ријеви ћ, који је кома д п ревео са енглеског је зи к а. У Су бо ти ци је упо тре бљен и из вр стан пре вод (Ча ле 1968: 200) Д у б р а в к а Д у ј ш и н а ( ) ко мед ије С л уг а д в ај у г ос п од ар а, ко ју је пре во ди лац ло ка ли зо вао у сплит ски жар гон, што је до при не ло за во дљив о с т и ме д и т е ра н ске ко м и ке. У Гол до н и је в ом оп у с у и ма де ла на п и с а н и х н а и т а л и ја н ском к њиже вном језик у а л и и н а в енец ија нском д ијалект у; он је че сто пре ла зио са јед ног на дру ги го вор. Ње гов ита ли јан ски је је зик гра ђан ског ми љеа на дах нут скри ве ном ди ја лек тал ном под ло гом, да ле - ко од ч и с т о т е к ла си ч не т о ск а н ске т ра д и ц и је (Фе ро ни 2005: 487); ра био је бо гат ст во на реч ја се ве ра Итал ије. Као мај стор д и ја ло га Гол до н и је ве ш то у по т ре био је зи ч к у ра зно врсност свакод не ви це да би и на том н и воу у ка зао на д ру ш т ве н у ра з л и ч и т ос т и слојевит ос т, ка о и да би успеш но п редс т авио ж ив о т т а д аш њ е Ве не ц и је. По с т а в к а ов е ко ме д и је т акођ е у С уб от и чком по з о ри ш т у, а л и г о д ине у р еж ији Ко к а н а М л а де но ви ћ а, см а т р а с е јед ном од нај бо љих у исто ри ји ове ку ће (Мар ја но вић 2005: 481). Гол до ни у то ку Дру гог свет ског ра та Пе тар Волк за па жа да су три се зо не, од је се ни до ле та г о д и не, у м но г и м п р е гле д и ма и с т у д и ја ма о ис т о ри ји с рп ског по з о ри ш т а и зд в ојене и з кон т ек с т а св е г а ш т о с е до г а ђа ло т о ком X X в е к а. Ра з ло зи с у м ног ос т рук и, а л и с е најчеш ће т раже у и деолош к и м екст р емнос т има ис по љ е н и м по с ле Д ру г ог св е т ског ра т а ( Волк 1995: 181). Уоче но је да је по з о ри ш н и ж и в о т био у по тп унос т и у с л у ж би з а јед н и ч ке п р о п а г а н де, од но сно не мач ко -срп ске са рад ње. Но, па ра док сал но је да је у том пе ри о - ду он био осо бен и ра зно вр стан (Мар ја но вић 2005: 362) и то не са мо у ве зи са драм ским сек ци ја ма ко је су де ло ва ле при осло бо ди лач ком ко мун ис т и чком по к р е т у. С рп ско н а р од но по з о ри ш т е, од но сно, к а ко с е т а д а зва ло, Ду нав ско на род но по зо ри ште, на сво јој сце ни у Пан че ву 30. сеп тембра и ма ло је п р е м и је ру Гол до н и је вог ко ма да Сл уга дв ају госп одара у р е ж и ји А лек с а н д ра Ве р е ш ча г и на (А лек с а н д р Ве р е щ а г и н, ), глумца и по зо ри шног ре ди те ља, ру ског еми гран та ; текст је обрадио Жив о ји н Пе т р о ви ћ. Ве р е ш ча г и н је по ме н у т и ко ма д п р е т о г а по с т а вио у Кра г у јев ц у су де ћ и по п ри ка зу об ја вље ном у л и ст у Од јек Шу ма ди је бр

36 јануар 1939; пред ста ва је оча ра ла Кра гу јев ча не: Ако Кра гу је вац у по зо - ри шном сми слу ни је до да нас до жи вео сен за ци ју он да је то имао 27. ов. м. са ко ме д и јом Слу га два ју го сп о да ра. Ве ро ват но је т о би ла п р ва ко ме д и ја дел арте у Краг ујевц у, у и нвент и вној, фасц и нан т ној ре ж и ји Вере ш ча г и на, са ж ивоп исн и м кос т им има и з 17. век а, рађен и м по нац рт има с т ру чњ ак а (Сто ја ди но вић 1975: 161). Гол до ни на кон Дру гог свет ског ра та На кон Дру гог свет ског ра та Голдони се са својим делима упечатљиво вра тио на срп ску сце ну и био је при су тан као ни ка да ра ни је и као н и к а да к а сн и је: од г о д и не с у њ е г о ви ко ма д и је да на е с т г о д и на конт и н у ир ан о п ос т ав љ ан и н а с ц ен ам а п о ц ел ој С рб ији. 8 И нс ц ен ир ан о је т ри де с е т п р ед с т а в а на пе т Гол до н и је ви х т ек с т о в а у с е да м на е с т г ра до в а и с е да м на е с т по з о ри ш н и х к у ћ а Ср би је. Нај ви ше је би ло по с т а в к и ко ме - д и је Ми ра н до л и н а, т ри на е с т, ко ма д и Ла ж љи в а ц и С л у га дв а ј у го сп о да ра су има ли по шест по став ки, Ри ба р ске св а ђе че т и ри а Лек за же не је имао јед ну пре ми је ру. По нов ној про мо ци ји Гол до ни ја до принео је и Бојан Ступ и ца ( ) сво јом нада хн утом, д инам и чном и и нвент и вном реж ијом ко ма да Ри ба р с ке св а ђе на сце н и но во о сно в а ног Ју г о сло венског д ра м ског по з о ри ш т а. 9 Гол до ни је имао при ме тан зна чај за срп ско по зо ри ште у пос л е р а тн и м г од ин ам а ; з ах в аљуј ућ и њ ег ов и м о с т в ар ењим а, у в ед ен и с у ме д и т е ра н ск и а м би јен т и г ра ђа н ск и с ен зи би л и т е т. Пр е м и је р а Ри ба р с к и х с в ађ а бил а је д в е не де љ е н а кон С т а љи но в ог п и сма у п у ће ног Ко м у н и с т и ч кој пар т и ји Ју г о сла ви је, 10 да кле у ат мос фе ри 8 Две премијере Голдонијевих комада су биле 1948, инсценирана је само комична опера Четири грубијана, три 1950, а чак пет године, једна 1952, а чак осам премијерних извођења, што се никада није поновило, било их је три, две, једна, а три и једна године. 9 Југословенско драмско позориште у Београду основано је у пролеће године. Одлуком владе ФНРЈ, у ансамбл су позвани најбољи глумци из бивше Југославије, уметнички руководилац је био Бојан Ступица, који је на почетку рада ове куће поставио три дела: Краљ Бетајнове Ивана Цанкара (3. априла 1948), Ујка Вања Чехова (6. април) и Голдонијеве Рибарске свађе (10. април). 10 Комунистички Информациони биро, наставак Коминтерне, основан 1947, био је добровољно удружење комунистичких партија. Но, убрзо је дошло до различитих ставова Београда и Москве нарочито у вези са оснивањем Балканске федерације. Стаљин је 27. марта упутио писмо у којем је омаловажавао рад Комунистичке партије Југославије КПЈ. Одговор Централног комитета КПЈ уследио је 13. априла. На другом саветовању Информбироа, одржаном у Букурешту од 20. до 28. јуна Тито је оптужен да је експонент империјалистичких сила и да има задатак да разбије јединство КПЈ. На крају заседања је донета резолуција О стању у КПЈ, познатија као Резолуција Информбироа. Резолуција Информбироа је објављена у Југославији већ у подне преко Радио Прага. Сутрадан је штампан текст Резолуције и одговор ЦК КПЈ у којем су негирани закључци Информбироа, да би новоизабрани Централни комитет на Петом конгресу КПЈ, одржаном од 21. до 28. јула 1948, Стаљину изрекао историјско не. У Југославији је почео прогон присталица Стаљинове политике, било је много монтираних судских процеса, неистомишљеници односно поли- 36

37 н агл а ше н и х по л и т и ч к и х т е н з и ја у з е м љи, ко ја је с т в а р а л а св ој си с т е м в ред но с т и. У у ме т но с т и су т акође биле п р о к ла мо в а не но ве оп ш т е в а же ће но р ме п ри к л а д не з а р а д н и н а р од; т р е б а ло је моћ но и д у б о ко оц р т а т и лик но вог чо ве ка, чо ве ка сна жног и на пред ног по кољења које је извоје - в а ло с ло б о д у св о ме на р о д у и да на с и з г ра ђу је св о ју на р од н у р е п у бл и к у (Ми шић 1946: 50). Након о слоб ођењ а п римена нови х норм и у позориш т у на ро чи то је би ла под лу пом у пе ри о ду од до го ди не ка да су из над ле жног Ми ни стар ства за културу до ста вља не чак и оквир не ре пер - то ар ске ли сте с оба ве зом да се по шту ју. Има ло се у ви ду да би ре пер то ар т р е ба ло да п р о мо ви ше де ла ко ја ће до п ри но си т и ф ор м и ра њу д ру ш т в е не св е с т и, од но сно св е с т и ко ја ће ш и р о к и м на р од н и м с ло је ви ма г о в о ри т и о њи ма, њи хо вим сва ко днев ним те шко ћа ма, њи хо вом ра ду и де ли ма, по - г о т ову ш т о с е сма т р а ло да је по з о ри ш т е п р е би ло мо но пол бу р жо а зи је, као и да се оне мо гу ћи пред ста вља ње де ла ко ја би би ла у су прот но сти са но ви м д ру ш т в ен и м околнос т има. Н а по з о ри ш н и м сце на ма п р е в л а да л и су до ма ћи и ру ски ауто ри, 11 т е н д е н ц и ја је б и л а д а с е и з б е г а в а ј у л а к и, з аба вн и и б е зидејн и комад и. С амо л и чно с т од в ел иког п р офесиона лног ау т о ри т е т а и х р а б р о с т и поп у т Б ојан а С т у п и це је у т а к в ој к л и м и мо гл а у в р с т и т и у р е пе р т о а р не к и Гол до н и јев ко ма д; т е а т р о лог Јо в а н Ћ и ри лов се се ћа да су Рибарске свађе представи ле особену медитеранску разуздан о с т т ако т уђу и с т р ан у п ур ит из м у р ан о г ј уг оком ун из м а. С т уп иц а је ис ц р пе о ба ш т и н у ко ме д и је де л арт е; ве о ма до с е тљи во д р же ћ и гле да о це у с т а л ној на пе т о с т и по к р е н уо је ра д њу у к ла па ју ћ и до с е т ке би ло да с у ов е до сје т ке (спо ме н у т и la z z i) оп ће до бр о т а л и ја н ск и х сцен ск и х и м п р о - ви за ци ја, би ло да их је сâм из ми слио или до тје рао (Хер ге шић 1958: ). Текст је пре вео чу ве ни Иво Ти јар до вић ( ), ком по зи тор и ли брет и с т а, и т о на д и ја ле к ат да лмат и нск и х ри ба р а, од но сно на ча к а в ш т и н у с ред ње Да л ма ц и је, ш т о је по себ но до п ри не ло до па д љи во с т и ко ме д и је; он је ве што пре нео ме ди те ран ски шти мунг са јед не на дру гу оба лу Ја дранског мо р а, од но сно де ло к а л и з о в а о је т екс т, ш т о је било оп р а вд ано с об зи ром на сл и ч нос т мен та л и т е та. И ње г ов п ре вод, и ма е с т ра л на ре ж и ја Бо ја на Ст у п и це и ус пе ле гл у мач ке и н те р п ре та ц и је доп ринел и су поимању уни вер зал но сти ита ли јанског писца, као и ње го ве све вре ме но сти. Пре - вод и Гол до н ијеви х позориш н и х комада на п ри мор ск и д и ја ле к ат у т и ца л и су на истин ски успех ње го вих де ла; та ко је би ло и са по сле рат ном Ти јардо ви ће в ом в е р зи јом Ри ба р с к и х с в а ђа. На кон и з в о ђе њ а т ри ко ма да у р е ж и ји Б о ја на Ст у п и це у Ју г о с ло в енском д ра мском позориш т у поче тком јула услед ио је напа д на њег ов тички осуђеници упућивани су на преваспитавање на Голи оток. Тек након Стаљинове смрти уследило је отопљавање односа између Београда и Москве. 11 Оцењујући репертоар позоришта у Србији 1947/48, Бошко Бабовић наводи да су од септембра докраја децембра одиграна двадесет четири комада домаћих писаца, шеснаест дела руских и совјетских драма и осам дела из осталих књижевности (Бабовић, Бошко. Овогодишњи репертоар наших позоришта. Позориште 1948: 53). 37

38 фор ма ли зам : ор га ни зо ва на је у п ро сто ри ја ма ли ста Бор ба јав на ди ск у си ја не зг ра п на а г и т п р о пов ск а и н т е р в ен ц и ја у ко јој с у к ри т и ча ри-ма ркси сти оце њи ва ли сва три оства ре ња. Ели Фин ци је ука зао на пи та ње стила ре жи ја Бо ја на Ст у пи це, који у свом ства ра њу по ка зу је из ра зи т у ск ло ност к а с оч ној и д р а с т и ч ној н а т у р а л и с т и ч кој по је д и нос т и, ш т о с е н ајв иш е од р а зило у Риб а р с к и м с в а ђ а м а; он ис т о т о л и ко п риб ег ав а н агл ашеној сти ли за ци ји, та ко да се мно ги те а тар ски ефек ти, ина че ин вен тив но про - на ђе ни, одва јају ст и лом од це ли не и г у бе бо ју у вер љи во ст и и ист и ни то ст и (1955: 263). Ми лан Де ди нац је у свом при ка зу пред ста ва Бо ја на Сту пи це чак по ло ви ну тек ста по све тио усу ду ра то ва ња, освр нуо се и на бо га ту позо ри шну тра ди ци ју ње го ве зе мље, да би тек на кра ју пред ста вио и Сту пич ине р е ж и је, и мајућ и у вид у да би позориш т е т р ебало да одиг ра вел ик у уло г у и деј ног и у мет нич ког васпитача п убли ке (1948а: 323). Ипак, Де ди нац п ре дочава позит и вне аспекте реж ије Бојана Ст у п и це, ко ја је до не ла на све стра не духовите ситуације и обиље сценских ча ро ли ја (1948б: 535); приме ћу је да је Сту пи ца мо рао да се раз мах не, да бле сне ко мич ним си ту а ција ма и ди на мич ним ми зан сце ном, да је ус пео да дра жи пу бли ку на смех. Пу бли ка је ра до го ди на ма гледала ово оства ре ње: пред ста ва је из во - ђе на 105 пу та, че ти ри се зо не, до 10. апри ла 1952, и убра ја се у нај зна чај ни је ре жи је Бо ја на Сту пи це, ко ји је био пло до тво ран ре ди тељ. Мла ди Ми ро - с ла в Б е ло ви ћ, к а сн и је Б о ја нов по моћ н и к, р е д и т е љ, ко ји је п ри с у с т в о в а о п ро ба ма Ри бар ски х сва ђа, сма тра да је Сту пи ца био фа на тик сцен ске рад ње и кон флик та, да је осло бо дио глум це, да је пред ста ва оби ло ва ла дра жесн и м и м п р о ви з а ц и ја ма и да је св о јом сме лом р е ж и јом до п ри не о ра ђа њу не че га но вог у на шем по зо ри шту, не че га што ни је до слов но пре сли ка вањ е ж и в о т а, ш т о од и ше по е зи јом т е а т ра, ш т о по ш т у је ус лов но с т сце не, што тра га за исти ном кроз жа нр и стил и за мам не ли ко ве (1985: 165). Пе т да на на кон б е о г ра д ске п р е м и је р е Ри ба р с к и х с в а ђа у С у б о т и ц и је Емил Ка ра сек по ста вио ко мад Ми ран до ли на на сце ну Хр ват ског на родног ка за л и ш т а, осно ва ног 1945, које је нег о ва ло сцен ск и ре а л и за м и ме т од Ст а н и с ла в ског. Де ло је п р е ве о а к а де м и к Д ра г о И в а н и ше ви ћ ( ), хр ват ски пе сник, дра ма ти чар и пре води лац, добар познавалац италијанске књи жев но сти, ко ји је ро ђен у Тр сту и док то ри рао у Па до ви. Пред став а је о с т а ви ла в а н р е да н у т и с а к на Фе с т и в а л у в ојв ођа нск и х нар одн и х поз ориш т а: оце њ е но је да је у ме т н и ч к и ко лек т и в К а з а л и ш т а р а д ио на овом ко ма д у са ве сно. Уло г е су до бр о са в ла да не а цела п р едс т ав а је т ек ла у једна че но и з аок ругљ ено ( Т. А. 1948: 2). У не до с т ат к у п р о фе си о на л н и х р ед ит е љ а р еж ијом су с е бавил и п рв ац и д ра ма. Јед на од п р ед с т а в а ко је су о б ележ иле поче т ке ра да овог по зо ри ш т а би ла је и Ри ба р с ке св а ђе, ко ју је режирао Ленчо Лендваи. Миливој По по вић Ма вид је мла дом ре дите љу за ме рио да је на ч и н ио п ла г и јат Ст у п и ч и не по став ке Ри бар ски х сва ђа, од но сно да је ре ж и ју Бо ја на Ст у п и це п ре ко п и рао до нај си т н и ји х де та ља, али је при ме тио да је игра су бо тич ких глу ма ца би ла углав ном ујед наче на и на вр ло ле пој ви си ни (1952: 3). Лен дваи је био је дан од ре ди те ља ко ји су у су б о т и ч к и т е а т ар у нел и д у х бео г ра д ске ш ко ле Б о ја на Ст у п и це. 38

39 Ми рандолина је инсценирана и на сце ни На род ног по зо ри шта у Сомбо ру а ли у ре жи ји Ти та Ст ро ци ја (Ti to St roz zi, ), хрватског гл у мца, р е д и т е љ а, п и сца и п р е в о д и о ца, т ри ме с е ца к а сн и је, ис т е т е г о д и не. Јоси п Ле ш и ћ на по м и ње да је у пе ри о д у Ст ро ц и ви ше ре ж и ра о не го глу мио и да ви ше ни је имао оне свје жи не и енер ги је по ма ло је за сиће но (па и ру тин ски) при хва тио но ву ка за ли шну ствар ност. Ипак је у св а ком сцен ском на с т у па њу док ра ја ж и во т а, и к а о гл у ма ц и к а о ре д и т е љ, до но сио на по з ор н и ц у не з а т о м љ ен, искон ск и м и м и ч к и по ри в, ра до сно с т в а р а ју ћ и полет ом м лад ић а (Ле шић 1986: 418). Ово у Ср би ји нај по пула р н и је Гол до н и је в о де ло по с т а в љ е но је д в а де с е т че т и ри п у т а, а и г ра но је и под на зи ви ма К рч м а р и ц а Ми ра н до л и н а и Б и р т а ш и ц а бе ћ а р и ц а. Намеће с е п ит ање: ш т а је могло да у т иче на т ако значајно п ри сус т во Голдон ијеви х дела код на с у период у од до г о д и не? По зо ри ш т е с е у X V I I I век у, у Гол до н и је во в р е ме, в ра ћ а ш и р о к и м слојевима и обраћ а им се са ци љем да их упу ти у мо рал не, дру штве не и по ли тич ке вред ности; драм ска књи жев ност на сто ји да по кре не ве ли ке про бле ме ко је најду бљи ду хо ви из но се пред мно штво, што ће ути ца ти на по че так ду бо - ког д у хов ног п р е в ра т а, ко ји с е у фи ло з о фи ји к р е ће од ен ц и к ло пе д и зма и п р о свет ит е љс т ва до вел иког немачког и де а л и зма ( Д Ами ко 1972: 256). По з о ри ш на у ме т но с т ће с т ра сно п р о па г и ра т и т ај д у хов н и п р е в рат, ко ји се нај ви ше огле да у и де ја ма п ро све ће но с т и. Не ке особенос т и и л ум ин изма (и та л и ја н ск и т е р м и н за п ро све ће нос т) по п у т оп т и м и зма, космопол ит изма, ис т и но љу би в о с т и уоча в а ју с е и у Гол до н и је в ом де л у. Те ж ио је да по у ч и осо бе ко је не во ле чи та ти, и то та ко да с по зор ни це чу ју ми сли и опа ске ко је би им у ка квој књи зи би ле до сад не (Гол до ни 1971: 226). Сма трао је да ко ме ди ја мо ра би ти шко ла жи во та, да мо ра при ка зи ва ти људ ске слаб о с т и з а т о д а би и х и с п р а в и л а и с т о г а не с м ије и зв р гн ут и ж рт в ов ању не с р е т но по т ом с т в о под и з г о в о р ом да т и ме на г ра ђу је в р л и н у ( Гол до ни 1971: 234). Мо жда је нај бо ља де фи ни ци ја оно га што је Гол до ни под ра зуме вао под ко ме д и јом из ја ва ње г о вог А н сел ма да је ко ме д и ја из м и ш ље на да ис п ра ви ма не и у ч и н и сме ш н и м ло ше на ви ке (Zar do 1925: 125). С друге стра не, Гол до ни се сма тра и јед ним од осни ва ча гра ђан ског по зо ри шта у Евро пи, јер је у сво јим де ли ма из ра жа вао кла сну свест, мен та ли тет и е т и к у г ра ђа н с т в а. На с т о ја о је да п р ед с т а ви л и ч но с т, и н д и ви д у у с а сви м ње ним осо бе но сти ма, а не од ре ђе ни тип. Гол до ни је ва иде о ло ги ја се де - фи н и ше ка о не ка вр с т а народног п росве т и т ељ с т ва за сно ва ног на т е ж њи к а п р ог р ес у д руш т в а и р ац ион а лном бл аг ос т ању ш т о је било бл иско и ко м ун и с т и ч кој и де о ло г и ји. В а л т е р Би н и с м а т р а (19 68: ) д а с у основне т ачке Гол до н и је ве ре фор ме ко ме д и је са вр шен см и са о ко ји је и ма о у в е зи с а људ ском р е а л но ш ћу, оном ко ја н и је п р е т ход но с е лек ц и о н и с а на и и д е а л и з о в а н а, з а т и м и с к р ено с т њ ег ов ог и нт ер ес ов ањ а з а при род но, ис т и ни то, ње г о ва љу ба в за с т вар не си т у а ц и је у њи хо ви м гра ни ца ма, а ту је и и н т ен зи в но ис т ра ж и в а њ е ж у с т ри не и спон т а но с т и по к р е т а и ри т ма с т в а р но с т и; к а ра к т е р и а м би јен т с у у о сно ви г ол до н и јев ске пе р спек т и в е 39

40 у п рко с ра зл ич и т и м т ач к а ма по е т ског ис т ра ж и в а њ а и нај з а д си г у р но с т и в о к а ц и ја д и ја ло г а, с а же т ог и ко ра л ног, ко ји з а х т е в а и н т и м но по зна в а њ е људск и х и г ра ђа нск и х односа и који је супе риора н и веома з р е о у односу на оне п р ом иш љ е не и и з в е ш т а че не. У цен т ру њ е г о ви х и н т е р е с о в а њ а је г р а д. Не оспор на је у ме т н и ч к а в р ед но с т де ла Гол дон ија, који с е и дана с сма т ра јед н и м од нај у в е р љи ви ји х и нај зна чај н и ји х ко ме д и о г ра фа св е т а, а њ е г о в а нај зна чај н и ја де ла с е и да на с и г ра ју на по з о ри ш н и м сце на ма у мно гим зе мља ма. Ве ћи на ње го вих нај бо љих оства ре ња по пут Ми ра н до л и не (1752), Ри ба р с к и х с в а ђа (1762), Т р и л о г и је о ле т о в а њу (1761) или Кафе т е р и је (1750) су игра на у Ср би ји. Но, Гол до н и н и је у в ек сх в а ћен на п ра ви на ч и н. По в о дом п р е м и је р е Ри бар ск и х сва ђа у з ре ња н и н ском На род ном по зо ри ш т у То ша Јо ва но ви ћ у к ри т иц и о овој п ред с т а ви Га в ри ло Ву шо ви ћ не само да је м ин им изов а о Гол до ни ја као пи сца не го је имао ути сак да је реч о су ви ше уде ше ној игри ко ја је са ма се би циљ (1953: 4). Ву шо вић се пи тао ка ко је мо гу ће да се са сце не чу је на ша пе сма о пла ни ни Врб ни ку и за што не ма ни тра га о ри ба ри ма ко ји за ра ђу ју х ле б у зно ју л и ца сво г а за лаж ућ и се з а позориш т е ко је ће и з вр ш и т и од ре ђен у д руш т вен у улог у. Ред ит е љ п редс т аве Пет ар Го в е да р о ви ћ м у је од г о в орио у дес е т т ача к а, с п ра в ом, з а к љу ч у ју ћ и да је чи тав напис старомодан и ништа не доприноси развоју позоришне умет - но сти у на шем гра ду (1953: 4), од но сно Зре ња ни ну. По след њу реч ипак је имао Ву шо вић, али је ње гов осврт на Го ве да ро ви ћев текст био не ар гумен т о в а н. За м но г е гл у м и це уло г а М и ра н до л и не би ла је јед на од нај зна чај н и ји х у ка ри је ри, и за Ми ру Сту пи цу, јед ну од нај бо љих срп ских глу ми ца, ко ја је лик ту ма чи ла с тем пе ра мен том и сцен ском пла стич но шћу ко је су данас рет ке на на шој сце ни. Лич ни шарм, сав обо јен при род ном жен ствено шћу, ко ји она увек уно си у сво је уло ге. Ов де је на шао плод но тле за по т п у но ис по љ а в а њ е. З а г о р к а Б ог д а но ви ћ ( М и лов анови ћ) је ов ај л и к оства ри ла на сце ни ужич ког по зо ри шта два пу та, и го ди не; ака де мик Љу бо мир Си мо вић је у при ка зу о пред ста ви на пи сао: 40 Д у ша н Ст а но је ви ћ, ко ји је по с т а вио М и ра н до л и н у... ра з ви ја о је ра д њу са пу но па жње, али са ма ло ди на ми ке. До га ђа ји су се пре глед но сме њи ва - л и, а л и н и с у би л и ис п у њ е н и он и м де т а љи ма з а ко је с е у кон в ен ц и о на л ном по з ориш т у к а же д а с у п лод р е ж и с е р о в е и н в ен ц и је. У у лози М ир а ндол ине по но во смо ви де ли За гор ку Ми ло ва но вић. Ре жи сер је имао по сла са очиглед но до бром глу ми цом, и са њом је оства рио нај леп ше сце не сво је предс т а ве. Сва к и г е с т п ре ц и за н и ја са н, сва ка реч и з г о во ре на и н т о на ц и јом ко ју су дик ти ра ли и ње но ме сто њен зна чај у син так сич ком скло пу (1986: 104). Ре д и т ељ Ју риј Љво ви ч Ра к и т и н је х ва л ио гл у м у Љу би це Ра ва си, ко ја се из два ја ла од оста лих глу ма ца у ње го вој по став ци у Срп ском народ ном по зо ри шту (Фонд Ра ки тин). Пред ста ва у ре жији Војислава Мићо - ви ћа у Пи ро ту оце ње на је као ус пе ла: по оце ни кри ти ке, пр ви пут

41 од о сн и в а њ а На р од но по з о ри ш т е (о сно в а но је 194 4) с е п р ед с т а ви ло т а ко до бр ом п р ед с т ав ом, а па мт и с е и улог а М ира ндол ине А н ит е М ићови ћ (Пет ко вић 1994: 25). Јед на од нај за па же н и ји х уло га и у успе ш ној ка ри је ри К а т и це Же л и би ла је М и ра н до л и на у п р ед с т а ви ко ју је у С ом б о ру р е ж и р а о П а о ло М а ђе л и. Л и к з а в о д љи в е к рч ма ри це по че т ком ов ог ле т а је успешно тумачила и Јелена Шнеблић у ки кинд ском На род ном по зо - ри ш т у: у сва кој сце н и би ла је по т п у но сп рем на з а д ра ма т у р ш ке и з а зо ве, а на чин ка ко је во ди ла рад њу од љу бав не ин три ге, до дру штве не са тисфа к ц ије и мо р а л не по б е де св е је т о би ло п у но в е с е лог ме д и т е р а н ског шар ма и бо га те глу мач ке ма ште и енер ги је (Цвет ко вић). Најд у ж а па уз а у и г рању Голдон ије ви х де ла би ла је т ри на е с т г о д и на, од до го ди не, у том пе ри о ду са мо је Пе тар Те слић по ставио ко мад Ри ба р с ке св а ђе на сцен у с рп ске д раме у Нар одном поз ориш т у у При шти ни. А он да је усле дио пе ри од ко ји је сво јим по став ка ма Гол дон и је ви х де ла обе ле ж ио Па о ло Ма ђе л и ( Pa o lo Ma gel li, 1947), Ита л и ја н ко ји је од до го ди не жи вео и ства рао у Бе о гра ду. Ре жи рао је у Беог р а д у Ри ба р с ке с в а ђе и Т р ил ог иј у о л ет ов ању го ди не, као и Ми ра н до л и н у у сом бор ском На род ном по зо ри шту Био је пр ви ко ји је по с т а вио ко ме д и ју Ри ба р с ке с в а ђе у На р од ном поз ориш т у у Б еог рад у, и т о на т адаш њој Сце н и у Зе м у н у. Ње г о ва и н сце на ц и ја је до ж и ве ла ве л и к успех и код кри ти ке и код пу бли ке, игра на је де вет се зо на, а из ве де на је с е да м де с е т о с а м п у т а. Му х а р ем Пе р ви ћ на по м и њ е да је Ма ђе л и по ша о од ста но ви шта да је да нас у Ри бар ск и м сва ђа ма, ма ње -ви ше, све по зо риш т е, и з а т о је у ч и н ио св е да ма к си ма л но да ма х а т е а т ра л и з а ц и ји п р е т а- чу ћи го то во читав текст у шуму покрета, игре, гегова креирајући угодну вре ву (1973: 14) и ла год ну ко ме ди ју. Ма ђе ли је ре као да је ства рао ба ла д у о си ро ма ш н и м љу д и ма ре а л и зо ва н у на т е о ри ји Брех т о вог т е а т ра. Хваљени су његова необична имагинаци ја, не кон вен ци о нал ност и ме дит е р а н с к и т е м п е р а м е н т, д а ј е у с п е о д а г о т о в о ф е л и н и ј е в с к о м с н а г о м ис ка же по е зи ју си ро ма штва, да отво ри ле по ту, тра ги ку и снагу пучког пулси ра њ а, у ко т в ље ног и з међу х леба, беде, љубави и фа нт азије. У Сомб ору с е и ш че к и в а ла Ми ра н до л и н а Па о ла Ма ђе л и ја, ко ји је о с т в арио јасн у, до к ра ја п р о м и ш љ е н у и по т п у но о бра з ло же н у и н т е р п р е т а ц и ју, ус пе о је да п ри к а же п ри р о д у М и ра ндол ин ине с лоб оде и ра звије с ав р емен у и деју о чо ве ку и ње го вом жи во ту и сло бо ди (Стри че вић 1976: 8). Но, ње го ва реж и ја Т р и л о г и је о ле т о в а њу н и је м но г о х в а љ е на: М и ло ра д Ву че л и ћ, ко ји цен и и по ш т ује Мађел ијеве п ре тходне п ред с та ве, на по м и ње да је ова нажа лост јед на ис пра зна ша ре на ла жа (1978: 13). У по след њој де це ни ји XX сто ле ћа по ста вље не су само две Гол донијев е коме д и је: Те р г о в ц и у Ју г о с ло в ен ском д р а мском поз ориш т у у ре жи ји и адап та ци ји Ви де Огњеновић и Ми ран до ли на у Кру ше вачком позориш т у. ( Ре ж и ју по т п и су је Вла д и м и р Јев т о ви ћ, а на слов н у уло г у је игра ла Дра га на Зрн зе вић.) Тре ба ло је да про ђе две ста се дам го ди на да би ко нач но п р е в од Ема н у и ла Ја н ко ви ћ а био и н сце н и ра н, а ода бра н је, к а ко 41

42 ка же Јо ва н Ћ и ри лов, је р је био а к т у е ла н у до ба на ше по нов не, та ко су ро - ве и ока сне ле п р во би т не ак у м у ла ц и је (1994: 0 01). Влад им и р Стаменкови ћ сма тра да Те р гов ц и у обим ном Гол до ни је вом опу су је сте ко мад у ко јем ак ци ја има пре ва гу над иде јом и осе ћа њи ма, где се акциони елемент реали зу је кроз ди на ми ку сцен ског по кре та (1994: 45), као и да це ло ку пан ко ло рит неодољиво подсећа на Дунда Мароја. Вида Огњеновић је ненам е тљи в о а к т у а л и з о в а л а Го лд он ије в т е кс т, п р едс т ав љ ај ућ и с ав р ем ен и све т у д ра же сно по р е ме ћеној опт иц и, к р оз у з д р ж а н с а т и ри ч к и п ри ла з, уоча ва Стамен ко вић. Оства рив ши пред ста ву у ко јој избија чежња за Ме - ди те ра ном, Ви да Ог ње но вић се као и Гол до ни не кре ће од жи во та ка театру, не го од по зо ри шта пре ма ствар но сти (Ста мен ко вић 1994: 45). По в о дом т ри с т о г о д и ш њи це од Гол до н и је в ог р о ђе њ а На р од но по з о - ри ш т е у Уж и ц у по с т а ви ло је п р едс т аву С л у га дв а ј у го сп о да ра у са ра д њи с а б е о г ра д ск и м Би т е ф т е а т р ом з а 39. ме ђу на р од н и по з о ри ш н и фе с т и в а л Би је на ла у Ве не ц и ји (39 Fest ival I nt e rn az i o n a le del Te a t ro del la Bi e n n a le d i Ve ne zia), ко ји је био по све ћен ита ли јан ском пи сцу и но сио је на зив Гол до ни у но вом по зо ри шту. Ужичко позориште је пр во ко је је из Ср би је уче ство - вало на овом европ ском по зо ри ш ном фе ст и ва л у. Пред ста ва је ре а л и зо ва на з а х в а љу ју ћ и и с а ра д њи с а Off ucin a E cle ct ic A r t s и з Сполет а ( Ит ал ија) и G rand T heat re из Грон и нгена (Холанд ија). Ре д и тељ А н д реа Па ћо то (A n d rea Pa ci ot to) и при ре ђи ва чи адап та ци је тек ста Па ћо то, Су сан Ви на кер (драма т у рг п ред с т а ве) и Јо ва н Ћ ирилов (п ревод ила ц т екс т а) и змеш т ају ра дњу у да на ш њу Ср би ју, в о де ћ и је к а с у р о в ој и и р о н и ч ној с а в р е ме ној п ри ч и о про фи ту и дво стру кој игри у ко јој се бал кан ски дух и оштра срп ска ирон и ја спа ја ју са г ол до н и јев ском љу п ко ш ћу и х у мо ром, у за ба в ној и су ро вој и г ри (w w w.t e at a r.r s). У ов ој м у лт имед ија л ној п р ед с т а ви д и н а м и ч но с е пре пли ћу радња, слика, музика извођена на сцени, амбијентални елект рон ск и зву к и фи лм ске, од но сно ви део - се к вен це. Сви елементи доп риносе да с е о тк рив ају т ра г о ви ко ји в о де г а р е ша в а њу м и с т ерије у бис т в а к а о у р е кон с т ру к ц и ји по л и ц и ј ске ис т ра г е. Но в о ч и т а њ е Гол до н и ја 12 и по чиње ве шћу о уби ству Зе ке Распоповића (Фе де ри ко Ра спо ни), ко је аутор мар - г инал изује усредсређујућ и се на л и к сл уге, мада је убист во догађај из којег п р о и з л а з и н и з перипет ија, д в осм ис ленос т и и з амен а л иков а у ком ад у. Пр в о п р ед с т а в љ а њ е ов е с а в р е ме не а да п т а ц и је би ло је 19. ју ла у Ве не ц и- ји, за тим је у сеп тем бру игра на на фе сти ва лу Би теф, да би ка сни је би ла увр ште на у ре пер то ар ма тич не сце не у Ужи цу. 12 У настојању да се понуди ново читање Голдонија у Књажевско српском театру из Крагујевца је 4. маја постављен комад Ричарда Бина (Richard Bean) Један човек двојица газда (One Man, Two Guvnors) у режији Небојше Брадића. Бин је адаптирао Голдонијев текст, односно осавременио је класичну комедију Слуга двају господара, његово виђење је имало праизвођење у National Theatre s Lyttelton Theatre године у Лондону. Радња је транспонована из Венеције Голдонијевог времена у Брајтон (Brighton) шездесетих година, уместо уобичајених ликова представљен је свет бивших музичара, криминалаца, конобара, свет савременог Арлекина Френсиса Хеншала (Francis Henschall), који служећи двојици газда упада у низ комичних ситуација покушавајући да задовољи своје приоритете: храну, секс и новац. 42

43 По след њи х де се т г о д и на, од г од ине, на сценама позо риш т а код н а с смењују с е с а мо и н сце н а ц и је ко ме д и ја Ми р а н д ол ин а и Слу га два ју го сп о да ра, и то у За је ча ру, Ужи цу, Бе о гра ду, Сом бо ру, Но вом Са ду, Зре - њ а н ин у и К и к и н д и. У се зо н и 2012/13. је ос т ва ре на коп р од у кц ија Српског на род ног по зо ри шта и На род ног по зо ри шта То ша Јовановић из Зрењани на и фе сти ва ла Бу два град те а тар ко ме ди је Слу га два ју го спо да ра, режи ју пот пи су је Бо рис Ли је ше вић, ко ји је комедију вратио тамо где јој је у великој мери и место на ползу публике (Бурић 2012: 19). Ки кинд ско н а р од но по з о ри ш т е је с е з о н у 2012 /13. з а в р ш и ло успе ш ном п р е м и је р ом Мирандолине у ре ж и ји Ка т је Пе га н, ре д и т ељ ке из Коп ра, која је у сара дњи са раз и гра ним ан сам блом оства ри ла ме ди те ран ску, ре не сан сну, раз и гран у ко ме д и ју. На кон Дру гог свет ског ра та на по зо ри шним сце на ма у Србији предста вље на су само три нова Голдонијева на сло ва: Ри бар ске сва ђе, Ка фе тер и ја и Т р и ло г ија о лет ов ању. Но, сва три се убра ја ју у ње го ва ре мек-де ла. На жа лост овај тренд ода бира његових најзначајнијих остварења за прево - ђе ње ни је на ста вљен. Не до вољ но је ње го вих вр хун ских де ла на по зор ни цама у Ср би ји с об зи ром на то да се из обим ног опу са из дво ји ло два де се так де ла ко ја су на ре пер то а ру мно гих по зо ри шта. Не ка од ње го вих нај и зво - ђе ни јих де ла тек би тре ба ло пре ве сти и игра ти, на при мер: Ма ли трг (Il cam pi el lo), ко ји по пут Ри бар ских сва ђа пред ста вља пор трет обич ног све - та и ње гов по глед на свет, ко ји се мо же пер ци пи ра ти као un em bri o ne di co scienza d i g r uppo, u na sol id a r iet à d irett a con t ro qu el l i d i f u o r i (Ol sen 2009: 4); или пак ко ме ди ју Заљубљени (Gli inna mo ra ti), ко ја ука зу је на не ра зумна љу ба в на о с е ћ а њ а по п у т љу б о мо р е и по с е си в но с т и; док Шјор То де р о гун ђало (Sior Todero Brontolon) предста вља још јед но ви ђе ње кон фрон тац и је в р ед но с т и у јед ној в е не ц и ја н ској т р г о в ач кој по р о д и ц и, док је ко ма д Јед н а од п о с лед њи х ка р нев а лс к и х ноћ и (Un a delle ult ime sere di c a rnevale) ба зи ран на а ле го ри ји и ау тобиог рафск им детаљима, меланхоличан растанак пи сца са род ним гра дом. Но ви пре во ди би до при не ли да се не за бо ра ве 13 н и Го л д о н и н и њ ег ов в ел ик и д оп р ино с р а зв оју комед ије. Го лд он ијев а нај бо ља оства ре ња се и у на ше вре ме ра до из во де и то не са мо у Ср би ји, она за во д љи во п ри вла че и за ба вља ју п у бл и к у до па д љиви м мед итеранск и м ам би јен том, уни вер зал ним зна че њем, као и ег зи стен ци јал ним и љу бав - ним те ма ма ко је су све вре ме не; она, ка ко би то ре као Ха млет, ства ра ју са мом ве ку и сли ци и при ли ци вре ме на њи хов об лик и оти сак. 13 Нажалост, како се то често догађало у прошлости са значајним ствараоцима, Голдони је умро у беди у револуционарним годинама које су мењале Париз, Француску и Европу. Њему је као странцу нова власт заборавила да исплаћује заслужену пензију; била је одобрена поново тек његовој удовици након смрти знаменитог комедиографа. 43

44 44 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА А-м. Срп ско на род но по зо ри ште. Да н и ц а 19 (1862): 316. А-м. Срп ско на род но по зо ри ште. Ма т и ц а 27 (1866): А-м. Ђор ђе Мак си мо вић. Школ ски лист 5 (1881): А-м. М и р а н д о л и н а. По л и т и к а 160 (1904): 3. Ба бо вић, Бошко. Овогодишњи репертоар наших по зо ри шта. По зо ри ште 3 (1948): 53. Ба ту шић, С л а в ко. К а р ло Го л д о н и н а ју г о с ло в е н с к и м по з о р н и ц а м а. З б о р н и к п р и л о г а и с т о р и ји ј у г о с л о в е н с к и х п о з о р и ш т а Но ви Сад: Срп ско на род но по зори ште, 1961: Бе ло вић, М и р о с л а в. М а г р е ж и је. З б о р н и к Б о ја н С т у п и ц а. Ур. Кс ен ија Шук уљ ев и ћ. Бе о град: По зо ри шни му зеј Ср би је, 1985: Божичковић, Олга. Голдони из срећне руке. Политика (18. мај 1967): 11. Бу рић, Игор. Сме шно је, а бо ли. Днев ник (6. ок то бар 2012): 19. Волк, Пе тар. Пи с ц и на ц и о на л ног т е а т ра. Б е о г ра д: Му зеј по зо ри ш не у ме т но с т и Ср би је, Ву че лић, Ми ло рад. При ча о јед ном жи ри ју. Мла дост 1112 (1978): 13. Ву шо вић, Га ври ло. Ри бар ске сва ђе. З р е њ а н и н 54 (1953): 4. Го ве да ро вић, Пе тар. По во дом кри ти ке Ри бар ских сва ђа. З р е њ а н и н 55 (1953): 4. Гол до ни, Кар ло. Ме м о а р и. За греб: Зо ра, Гол до ни, Кар ло. Те р г о в ц и. Лај пциг: Тај бе ло ва штам па ри ја, Д. [Даничић, Ђура]. По зо ри ште. Ви л а 7 (14. фе бру ар 1865): 94. Д Ами ко, Сил вио. По ви јест драм ског те а тра. За греб: На клад ни за вод Ма ти це хр ват - ске, Де ди нац, Ми лан. По во дом отва ра ња Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта. К њи ж е в ност 6 7 (1948а): Де ди нац, Ми лан. Три ре жи је Бо ја на Сту пи це. К њи ж е в н о с т 7 8 (1948б): Ђор ђе вић, Вла дан. Ус п о м е н е: к ул т у р н е с к и ц е и з д р у г е п о л о в и н е X I X в е к а. Књ. 1. Но ви Сад: Сла ви ја, Ја нић, С ин иш а. Но в и и з в о р и и по д а ц и о р е пе р т о а ру Те а т р а н а Ђум рук у. Год иш њ а к гра да Бе о гра да IX X ( ): Јан ко вић, Е м а н у и л. Ф и з и ч е с ко е с о ч и н е н ї е о и з с и ш е н ї ю и р а з д â л е н ї ю в о д е у в о з д у х ь и и зя сне нїе ра з ли ва нїа во де и з во зду ха на зе м лю. Лај п ц и г: Тај бе ло ва ш та мпарија, Ко ва чек, Б о ж и д а р. Пр е п и с к а и з м е ђ у Јо в а н а Ђ о р ђ е в и ћ а и Ан т о н и ја Ха џ и ћ а Но ви Сад: Срп ско на род но по зо ри ште, Ку пре ша нин, Ве љ ко. Ре пе р т о ар п р ве по зо ри ш не с е зо не у Б е о г ра д у. Го д и ш ња к Му зе ја гра да Бе о гра да II (1955): Ле шић, Јо сип. Ис т о р и ја ј у г о с л о в е н с ке м о д е р н е р е ж и је. Но в и С а д: С т е р и ји но по з о р је: Днев ник, Мар ја но вић, Пе тар. Ма л а и с т о р и ја с р п с ко г п о з о р и ш т а X I I I X X I в е к. Но ви Сад: По зори шни му зеј Вој во ди не, Ми шић, Зо ран. Те ме ко је оче ку ју на ше мла де пи сце. Мла дост 4 5 (1946): Ни ко лић, Ми ло рад Т. Те а т е р н а Ђ у м р у к у. Бе о град: из да ње ауто ра, Пер вић, Му ха рем. Ко ме ди ја ла ко ће и вре ве. По л и т и к а (1973): 14. Пет ко вић, Ми ли ца. Хро ни ка На род ног по зо ри шта Пи рот У: 50 го ди на по зоришта у Пи ро ту. Ур. Прав до љуб Ни ко лић. Пи рот: На род но по зо ри ште, 1994: По по вић Ма вид, М и л и в ој. Го лд он ијев е Р иб а рс к е с в ађ е у С уб от иц и. Наш а с ц ен а (1952): 3. Си мо вић, Љу б о м и р. М и р а н д о л и н а н а с це н и Н а р од ног по з о р и ш т а у Ти т о в ом Уж и ц у. Ве с т и (31. ја ну ар 1957) део тек ста у: Те а т р о н 53/54/55 (1986): 104. Ста мен ко вић, Вла ди мир. Че жња за Ме ди те ра ном. НИН 2265 (1994): Ста но је вић, П р е д р а г. С р п с к и п р е в о д и Го л д о н и је в и х ко м е д иј а у X V II I и X I X в ек у. Те а т р о н 87 (1994): Сто ја ди но вић, Рај ко. К р а г у је в а ч ко п о з о р и ш т е Кра гу је вац: Све тлост, 1975.

45 Стри че вић, Јо ван. Ми ран до ли на и ње на сло бо да. С ом б о р с ке н о в и н е 1152 (1976): 8. Т. А. По в о д о м ф е с т и в а л а в ој в ођ а нс к и х н ар одн и х п оз ор иш т а. С л об о дн а Во јв од ин а 1157 (1948): 2. Ћи ри лов, Јо ван. За што Тер гов ци? У: Те р г о в ц и. Бе о град: Ју го сло вен ско драм ско по - зо ри ште, 1994: 001. Фе ро ни, Ђу лио. Ис т о р и а и т а л и ја н с ке к њи ж е в н о с т и, Под г о р и ц а Б е о г р а д: Ц И Д ЈП Слу жбе ни лист Ср би је и Цр не Го ре, Фин ци, Ели. Ви ше и ма ње од жи во та I. Бе о град: Про све та, Ф о н д Ј у р и ја Љ в о в и ч а Ра к и т и н а По зо ри шни му зеј Вој во ди не. Хер ге шић, Иво. К њи ж е в н е к р о н и ке За греб: Школ ска књи га, Цвет ко вић, Го ран. М и ран до л ина, гос т ион ичар ка. ( w w w.radiobeograd.rs/i ndex.php?opt ion = c o m _ c o nt e nt...id... ) Чале, Ф ра но. О књи жевни м и ка з а л и шни м додири ма хр ва т ско т а л ијанск и м. Д у бровн и к : Матица х рв атска, Bini, Wa lt e r. L a m i s u r a u m a n a e l a p o si z io n e s t o r ic a d e l G old o n i. Storia della Letteratura Italiana, Il Settecento, VI. Milano: Garzanti, 1968: : (http : // ici ta l iani. it / gol d o n i /c r it ic a / bi n n i _ go l d o n i. ht m). Carone, Maria Giulia. La locan di era. P roblemi d i c r it ic a Gol d o ni a na X V I (200 9): Olsen, M i c he l. G old on i t r a mo de r n ismo e t r a d i z ion e. At t i d e l V I I I Co ng re s so d egli Itali a ni st i S c a n d i n a v i. U r. Sve n d B ach, L e on ar do C e c c h i n i i A l ex a n d r a K ra t s c h m e r. A ar h us: Nordisk I n s t i t u t, A a r hu s Un i ve r si t e t, (w w w. a k i r a. r u c.d k /~ M ic h el / P u bl i c a t i o n s / goldoni-it a l i a n i s t ko n t r e s.p d f ): Zardo, Antonio. Teatro Veneziano del settecento. Bologna: N. Zanichelli, ГОЛДОНИЈЕВИ КОМАДИ НА СЦЕНАМА У СРБИЈИ Година Комад Редитељ Град Позориште 14. I Карташ Београд Театар на Ђумруку Il giocatore превео Марко Карамата 7. V Раскошник Београд Театар на Ђумруку Il prodigio превео Марко Карамата 4. VI Мензулска меана Београд Театар на Ђумруку L osteria della posta превео Марко Карамата 26. VII У лажи је плитко Нови Сад Српско народно позориште дно Il bugiardo превео Ђорђе Максимовић 5. V Добра жена Београд Глумачка дружина Одбора за стално народно позориште у Београду La buona moglie / превео Владан Ђорђевић Buona muggier 19. II Радознале госпе Београд Глумачка дружина Одбора за стално народно позориште у Београду Le donne curiose превео Стојан Новаковић 45

46 Година Комад Редитељ Град Позориште 1. II У лажи је плитко Лаза Поповић Београд Народно позориште дно Il Bugiardo превео Ђорђе Максимовић 8. III Радознале госпе Лаза Поповић Београд Народно позориште Le donne curiose превео Стојан Новаковић 15. V Слуга двају господара Милош Цветић Београд Народно позориште Il servitore di due padroni превео Богобој Руцовић 22. VI Мирандолина Илија Станојевић Београд Народно позориште La locandiera превео Богобој Руцовић 21. II Слуга двају господара Сава Тодоровић Београд Народно позориште Il servitore di due превео Богобој Руцовић padroni 3. X Мирандолина Юрий Львович Београд Народно позориште Ракитин (Јуриј Ракитин) La locandiera превео Богобој Руцовић 18. X Слуга двају господара Анђелко Штимац Сомбор Народно позориште Дунавске бановине Il servitore di due padroni превео Анђелко Штимац 27. XII Слуга двају господара Александр Верещагин (Александар Верешчагин) Крагујевац Секција Народног позоришта Дунавске бановине кнеза намесника Павла Il servitore di due padroni превео Анђелко Штимац 25. III Слуга двају др Ерих Хецел Београд Народно позориште господара Il servitore di due padroni превео Живојин Петровић 22. XI Лажљивац уметнички Београд Уметничко позориште ансамбл Il bugiardo превод: уметнички асамбл 30. IX Слуга двају господара Александр Верещагин (Александар Верешчагин) Панчево Дунавско народно позориште Il servitore di due превео Живојин Петровић padroni 10. IV Рибарске свађе Бојан Ступица Београд Југословенско драмско позориште Le baruffe chiozzotte превео Иво Тијардовић 46

47 Le baruffe chiozzotte 5. V Слуга двају господара Il servitore di due padroni 16. V Слуга двају господара Il servitore di due padroni Јосип Лешић Лајчо Лендваи Година Комад Редитељ Град Позориште 15. IV Мирандолина Емил Карасек Суботица Хрватско народно казалиште La Locandiera превео Драго Иванишевић 9. VII Мирандолина Tito Strozzi Сомбор Народно позориште La Locandiera Мирандолина Мирољуб Пожаревац Градско позориште Миловановић La Locandiera превео Богобој Руцовић 22. X Мирандолина Душан Медаковић Панчево Дунавско народно позориште La Locandiera 26. X Мирандолина Милош Рајчевић Врање Позориште Бора Станковић La Locandiera 4. I Мирандолина Станимир Ужице Народно позориште Аврамовић La Locandiera превео Богобој Руцовић 19. IV Лажљивац Рајко Крагујевац Књажевско-српски театар Стојадиновић Il bugiardo 2. V Лажљивац др Драгица Цехет - Сомбор Народно позориште -Мајер Дамјановић Il bugiardo превео Иво Јеленовић 4. VII Мирандолина Јуриј Ракитин Нови Сад Српско народно позориште La Locandiera превео Богобој Руцовић 13. XII Лажљивац Илија Никoлић Зајечар Позориште тимочке крајине Зоран Радми ловић Il bugiardo 21. II Рибарске свађе Лајчо Лендваи Суботица Народно позориште Népszínház драма на српском језику Зрењанин Народно позориште Тоша Јовановић Суботица Народно позориште Népszínház драма на српском језику превео Дубравко Дујшин 47

48 Година Комад Редитељ Град Позориште 15. X Крчмарица Војислав Пирот Народно позориште Мирандолина Мицовић La locandiera превео Драго Иванишевић 16. X Лажљивац Рајко Радојковић Ниш Народно позориште Il bugiardo 22. X Рибарске свађе Петар Говедаровић Зрењанин Народно позориште Тоша Јовановић Le baruffe chiozzotte превео Иво Тијардовић 28. XI Мирандолина Бојан Ступица Београд Југословенско драмско позориште La locandiera превео Богобој Руцовић 9. XII Слуга двају др Марко Фотез Београд Хумористичко позориште господара Il servitore di due превео Живојин Петровић padroni 2. XII Мирандолина Методије Зинделски Зајечар Позориште тимочке крајине Зоран Радми ловић Lа lоcаndiеrа 29. V Мирандолина Миодраг Гајић Шабац Шабачко позориште Lа lоcаndiеrа 12. VI Слуга двају Јосип Лешић Крагујевац Књажевско-српски театар господара Il servitore di due padroni 5. XI Слуга двају Јован Путник Панчево Српско народно позориште господара Il servitore di due padroni 2. V Лажљивац Мирјана Мијалковић Пирот Народно позориште Костић Il bugiardo 15. V Лек за жене или Јован Путник Нови Сад Српско народно позориште Уображена болесница Lе donne curiose превели Фердо Делак и Кузма Москатело 6. II Лажљивац Краљево Краљевачко позориште Il bugiardo 20. I Мирандолина Душан Станојевић Ужице Народно позориште La locandiera 7. II Крчмарица Мирандолина Катарина Поповић Вршац Народно позориште Стерија 48

49 Година Комад Редитељ Град Позориште La locandiera 28. II Рибарске свађе Лајчо Лендваи Сомбор Народно позориште Le baruffe chiozzotte 9. I Слуга двају господара Ђорђе Ђурђевић Вршац Народно позориште Стерија Il servitore di due padroni 25. V Рибарске свађе Петар Теслић Приштина Народно позориште Српска драма Le baruffe chiozzotte превео Иво Тијардовић 14. X Мирандолина Душан Лесковац Народно позориште Михаиловић La locandiera превео Богобој Руцовић 2. X Слуга двају господара Велимир Митровић Зрењанин Народно позориште Тоша Јовановић Il servitore di due превео Анђелко Штимац padroni 11. XI Рибарске свађе Паоло Мађели Београд Народно позориште (Paolo Magelli) Le baruffe chiozzotte превео Иво Тијардовић 15. I Рибарске свађе Душан Родић Ниш Народно позориште Le baruffe chiozzotte превео Иво Тијардовић 12. XI Рибарске свађе Вјекослав Видошевић Суботица Народно позориште Népszínház драма на српском језику Le baruffe chiozzotte превео Иво Тијардовић 7. IX Мирандолина Паоло Мађели Сомбор Народно позориште (Paolo Magelli) La locandiera 1. X Трилогија о летовању Паоло Мађели (Paolo Magelli) Београд Југословенско драмско позориште La Trilogia della villeggiatura прерада Giorgio Strehler превод Вера Бакотић Мијушковић 1. X Мирандолина Славољуб Стефановић Београд Позориште на Теразијама Раваси La locandiera превео Богобој Руцовић 20. XI Бирташица бећарица Ђура Удицки Вршац Народно позориште Стерија La locandiera превод: Тодор Манојловић oбрадa: Ђура Удицки и Бранивоје Ђорђевић 49

50 Година Комад Редитељ Град Позориште 28. X Кафетерија Желимир Орешковић Зрењанин Народно позориште Тоша Јовановић Lа bottega di cаffè 16. V Терговци Вида Огњеновић Београд Југословенско драмско позориште I mercanti превео Емануил Јанковић 26. VI Мирандолина Владимир Јевтовић Крушевац Крушевачко позориште La locandiera превео Богобој Руцовић 6. X Слуга двају Кокан Суботица Народно позориште господара Младеновић Il servitore di due padroni 4. VI Рибарске свађе Богдан Рушкуц Београд Народно позориште Le baruffe chiozzotte превео Иво Тијардовић 14. X Ах, то време уживања Вршац Народно позориште Стерија Il bugiardo адаптирао Владимир Лазић 16. IX Рибарске свађе Владимир Лазић Шабац Шабачко Позориште Le baruffe chiozzotte адаптирао Владимир Лазић 1. X Мирандолина Славенко Салетовић Зајечар Позориште тимочкe крајине Зоран Радмиловић La locandiera превео Богобој Руцовић 19. VII Слуга двају господара Андреа Паћото (Andrea Paciotto) Ужице (Venеzia) Битеф театар & Grand Theatre & Nazional Theatre Weimar & Bienale di Venezia Il servitore di due padroni превео Јован Ћирилов 25. II Крчмарица Југ Радивојевић Београд Позориште Бошко Буха Мирандолина La locandiera превео Богобој Руцовић 22. X Слуга двају Катарина Београд Позориште Бошко Буха господара Вражалић Il servitore di due превео Анђелко Штимац padroni 2. XI Мирандолина Филип Гринвалд Сомбор Народно позориште La locandiera превод Драго Иванишевић и Богобој Руцовић 5. X Слуга двају Борис Лијешевић Нови Сад Српско народно позориште господара Il servitore di due padroni превео Бранко Димитријевић 6. VII Мирандолина Катја Пеган Кикинда Народно позориште La locandiera 50

51 ГОЛДОНИЈЕВИ КОМАДИ ИГРАНИ НА ЈЕЗИЦИМА МАЊИНА Година Комад Редитељ Град Позориште 28. II A Hazug László Pataki Суботица Мађарско народно позориште Il bugiardo превод Anita Radó 15. IV Mirandolina Емил Карасек Суботица Хрватско народно казалиште La locandiera Hangita Bunda Sever Вршац Teatrul popular Romanesc La locandiera 11. VI A legyezö / Lepeza Mihaly Virag Суботица Позориште Népszínház Мађарска драма Il Ventaglio превод Ave Rinzo 3. IV Mirandolina Бошко Пиштало Приштина Teatri Popullor kraninor /Prishtiné La locandiera Абдурахман Шаља (Abdurrahman Shala) 8. I Sherbétori idy Бошко Пиштало Приштина Teatri Popullor kraninor zatnive /Prishtiné Il servitore di due padroni Абдурахман Шаља (Abdurrahman Shala) 11. X Két úr szolgája László Seregi Суботица Народно позориште Népszínház драма на мађарском језику Il servitore di due padroni превод Zsolt Harsányi 26. III Mirandolina (Avagy a szep fogadosne) István Szabó Суботица Народно позориште Népszínház драма на мађарском језику La locandiera превод József Révai 16. VI Tengerpartí csetepaté Суботица Народно позориште Népszínház драма на мађарском језику Le baruffe chiozzotte Nada Savković CARLO GOLDONI S DRAMAS IN SERBIA Summary From 1787, when Emanuil Janković translated Goldoni s comedy I mercanti, and 1842, when the theatre Teatar na Đumruku in Belgrade presented his three pieces: Il giuocatore (14/26 January), Il prodigio (7/19 May) and L osteria della posta (4/16 June), which were translated by Marko Karamata, the stages of 25 theatres hosted 71 stagings of twelve Goldoni s pieces. Besides the ones already mentioned, the following were also perfumed: 51

52 Il bugiardo, Le donne curiose, La buona moglie, Il servitore di due padroni, La locandiera, La bottega di caffè, La Trilogia della villeggiatura and Le baruffe chiozzotte. The most frequently staged piece was La locandiera, which was staged 24 times, followed by Il servitore di due padroni, which was staged 17 times. The comedies Le baruffe chiozzotte and Il bugiardo had 10 stagings each. In the period Goldoni made an impressive come-back to the Serbian stage and was present there like never before and after. The credit for that goes to Bojan Stupica and his staging of the Le baruffe chiozzotte. The most fruitful year was 1953, which marked 160 years since Goldoni s death. There were eight new stagings, three for the pieces Il servitore di due padroni and La locandiera each, and also comedies Il bugiardo and Le baruffe chiozzotte were performed. On the occasion of 200 years since Goldoni s birth in 2007, four premieres were organized, two for the comedies Il servitore di due padroni and La locandiera each. However, after World War II the theatres in Serbia presented only three new titles: Le baruffe chiozzotte, La bottega di caffè and La Trilogia della villeggiatura. Only the translations of Goldoni s pieces I mercanti by Emanuil Janković were published in 1978 and 2008, La locandiera by Bogoboj Rucović in 1948 and 1951, and L osteria della posta by Milivoj Sokolović. Theatre translations have a pragmatic role and that is why they mostly remain in manuscripts. Many theatres did not even use to keep records of the authors of translations so it is impossible to gain detailed insight. Goldoni s pieces are gladly performed in Serbia, they have a seductive attraction and entertain the audience with their loveable Mediterranean ambiance, universal meaning as well as existential and love topics which are current even today. Key words: Carlo Goldoni, translation, localization, staging of Goldoni s comedies, Bojan Stupica, Mediterranean ambiance. 52

53 UDC :929 Benišek H (497.4) JERNEJ WEISS University of Ljubljana / University of Maribor Oригинални научни рад / Original scientific paper HILARION BENÍŠEK ( ) AND OTHER CZECH CONDUCTORS AT THE SLOVENIAN PROVINCIAL THEATRE AT THE TURN OF THE 20 TH CENTURY ABSTRACT: Czech conductors decisively marked the musical stage productions of the Slovenian Provincial Theatre at the turn of the 20 th century. Worth mentioning among the leading Czech conductors who were active at this theatre are Hilarion Beníšek ( ), Václav Talich ( ), Cyril Metoděj Hrazdíra ( ) and Peter Teplý (1913). With their in-depth musical knowledge acquired at the main Czech music institutions of higher education (particularly the State Conservatory in Prague and the Organ School in Brno), they contributed significantly to raising the quality level of the theatre. It was precisely in Beníšek s period as chief conductor that also numerous premieres of the most important Slovenian musical-stage works were placed on the repertoire of the Slovenian Provincial Theatre (Foerster s Gorenjski slavček, 1896; Parma s Ksenija (1897) and The Empress s Amazons (1903), and Savin s Fair Vida, (1909)), as well as foreign productions (Smetana s Bartered Bride (1894), Wagner s Flying Dutchman (1900), Dvořák s Rusalka (1908), and others). It seems that without their active engagement, the development of the Slovenian Provincial Theatre and consequently its musical stage creativity in Slovenia would have been strongly diminished, if not impossible. KEYWORDS: Hilarion Beníšek, Václav Talich, Cyril Metoděj Hrazdíra, Peter Teplý. An overview of Czech-Slovenian contacts reveals an incredibly rich history of mutual enrichment between two closely linked Slavic nations. Already at the end of the 18 th century, the contacts between certain key players of the emerging young Czech and Slovenian cultures drew numerous Czech intellectuals to Slovenia, where they contributed significantly to the flourishing of social life in many fields (Weiss 2012: 22 23). Language similarity, the same formal and legal framework, and in particular their similar cultural and political endeavours additionally strengthened migration from the Czech to the Slovenian lands during one of the most extensive migration flows taking place at the beginning of the constitutional period in the early 1860 s (Weiss 2012: 72). 53

54 Although ideas on the integration and mutual assistance of Slavs appeared primarily in intellectual circles, one should not forget that many other Czech migrants who were seeking a better life came to Slovenia as simple workers, for example, during the construction of the southern railway, and decisively contributed to the country s economic growth. To give a maximally realistic picture of Czech domination in Slovenia in the mid 19 th century, I shall quote the words of Carinthian priest and national awakener, Matija Majar Ziljski: bankers, doctors, musicians, teachers, priests [ ] all Czechs, kind gentlefolk, who love us as brothers. (Ilešič 1906: 23) Among the Czech intellectuals were primarily Czech musicians who, being extremely numerous in the Czech lands, came to Slovenia and generally accepted any type of employment related to music. The Slovenes, in contrast to the Czechs, did not yet have their own conservatory in this period, which naturally had a distinctly negative influence on the more rapid development of Slovenian music culture. So, given the lack of Slovenian musical institutions, it therefore seemed entirely understandable in the mid 19 th century that, upon their arrival in the Slovene lands, Czech musicians mostly preferred to work in institutions that provided them with regular engagements and, consequently, permanent earnings. And the only such institutions that existed in the mentioned period, alongside a number of church institutions, was the Filharmonična družba ( Philharmonic Society ) and the Stanovsko gledališče ( Regional Theatre ), later renamed the Deželno gledališče ( German Provincial Theatre ) in Ljubljana. It was therefore not until the early 1860 s that Slovenian musical life began to flourish under the influence of the newly established reading societies and their social and other occasional events. Besides speeches, patriotic songs were predominant at these events, their primary task being to awaken the national consciousness. The feverish establishment of local, regional and all-national associations that marked the 1860 s continued with undiminished scope into the 1870 s. With the emergence of institutions such as, for example, the Glasbena matica ( Music Society ), established in 1872 in Ljubljana as the central Slovenian music institution, the previously more or less benign national conflicts between the Slovenian and German populations rapidly began to intensify. This marked the beginning of the process of differentiation, which seemed to be the inevitable consequence of national independence attained by the Slovenes initially cultural and later also political. In the 1890 s, the awakened Slovenian national consciousness saw its great opportunity in the opera, which had become the centre of a national movement with which the young Slovenian bourgeoisie identified itself. Musical stage reproduction was reintroduced by the Ljubljana Reading Hall, established in 1861, with musical performances in theatre productions. Its activities were continued by the Dramatično društvo ( Dramatical Society ), established in 54

55 1867, and from 1892 onward by the new Deželno gledališče ( Slovenian Provincial Theatre ). Worth mentioning among the works that most distinctly marked the activities of the above-mentioned institutions is the operetta Gorenjski slavček ( The Nightingale of Upper Carniola ), written by undoubtedly one of the leading Czech musicians in Slovenia, Anton Foerster (Weiss 2012: 278). 1 Although the Nightingale had already been performed as an operetta within the Dramatical Society for the first time in 1872, it only became the most popular and most frequently performed Slovenian musical stage work after its rearrangement in 1896 (Weiss 2012: 288). The attributes of national opera or the Slovenian Bartered Bride, with which Foerster is said to have outlined the directions of Slovenian national opera, were thus primarily an expression of euphoria following its premiere in the second half of the 1890 s. The discovery that Foerster had attempted to strike a domestic, Slovenian tone (Weiss 2012: 280) in the melodics of the opera by using certain Slovenian national and popular melodies undoubtedly contributed to the classification of The Nightingale of Upper Carniola as a national opera. The reason why the opera had such a resounding success lies, alongside its rearrangement, in the considerably changed social-political situation of that time. Slovenian national awakeners managed to convince and mobilise large masses of the population in that period. Consequently, masses of spectators from all Slovenian lands flooded into the operahouse to watch The Nightingale of Upper Carniola (Weiss 2012: ). 2 Even critics soon designated the Nightingale as so far the most important Slovenian musical stage work that managed to fill the space reserved for the first Slovenian national opera (Hoffmeister 1896: 7). The myth about the Nightingale being a national opera was later also accepted by music history literature. Considering the overall musical-historical and sociological image of the opera and the issues dominating the period in which this work was created, the Nightingale today seems more like an affectionate and not too demanding expression of domesticity than a national opera in the true meaning of the word. So, in order to properly contemplate the aesthetic aspect of the opera, it must first be understood as a document of the time and circumstances of its origin, in all its simplicity and naivety. The opera is nevertheless highly interesting because of the important sociological role that it played as national agitator towards the end of the 19 th century. Surprisingly enough, the Slovenian literary magazine Ljubljanski zvon ( The Ljubljana Bell ), which was generally inclined towards Slovenian opera productions of that time, and the German Laibacher Zeitung ( Ljubljana Newspaper ), reputed for always being extremely critical of Slovenian musical stage creativity, both welcomed the work with great enthusiasm. The critic Karel 1 A committee headed by Bedřich Smetana selected the work at a competition, and issued a decree awarding first prize to Foerster. 2 To attract as many spectators as possible, the opera management of the Slovenian Provincial Theatre in Ljubljana even organised visits to the operahouse with special trains. 55

56 Hoffmeister was, more than with the work itself, impressed by the rendition of the opera under the conduction of Hilarion Beníšek (Weiss 2012). From the viewpoint of later Slovenian national music mythology, this was by all means an interesting phenomenon. The first Slovenian national opera was written by Czech composer Anton Foerster, it premiere was conducted by Czech conductor Hilarion Beníšek, the review of the performance was written by Czech critic Karel Hoffmeister, and on top of all that, the opera was staged at a Czech theatre. Namely, the two architects of the Ljubljana operahouse, Jan Vladimír Hráský and Anton Hrubý, were of Czech nationality. Even more, our Czech friends from the Carniolan Savings Bank predominantly financed the construction of the new building (Weiss 2012: 363). After the old theatre was destroyed by fire in the beginning of 1887, Ljubljana witnessed the opening of a new theatre building in the fall of 1892, which became the home of both the Slovenian and the German Provincial Theatres. One may therefore conclude that at the turn of the 20 th century, the young Slovenian music culture was almost entirely dependant on Czech musicians. One should, of course, emphasize at this point that the majority of previously mentioned Czech musicians were naturalised in Slovenia and are today considered as Slovenian creators. Although they were numerous in all areas of music, by far their most important contribution, alongside music education, was in the field of musical reproduction. More than 70 Czech performers (conductors, singers and instrumentalists) were actively engaged at the Slovenian Provincial Theatre in the said period. Their number greatly surpassed the number of those who were working at the German Provincial Theatre in the same period. The Slovenian Provincial Theatre staged both dramatic and opera productions. Its first conductor was Slovenian composer and Kapellmeister, Fran Gerbič, who was succeeded by the brilliant Czech conductor, Hilarion Beníšek 3, in the seasons from 1894/95 to 1910/11. Beníšek had immigrated to Slovenia in 1894, and from there went to Serbia in He received his musical education from his father, Kapellmeister Eduard Beníšek ( ), and was also a self-taught conductor. After studying philosophy at the Philosophical Faculty of the Charles University in Prague, he was Kapellmeister of the František Trnky theatre group from In December 1890 he became conductor of the Jan Pištěk theatre group, with which he performed in Plzeň ( ). From he was conductor of the Ladislav Chmelenský theatre group and performed with the group in Prague, in 1893 he went on an extended tour to Vienna and in 1894 to Dalmatia. In December 1894 he became the first conductor at the Slovenian Provincial Theatre in Ljubljana, where he remained with a pause in the season, until March In 1910 he went to 3 Czech conductor Hilarion (also Hilarij) Beníšek (b Prosenice, nr Přerov, 14 Jan 1863; d Belgrade, 19 Sept 1919). 4 He was replaced as conductor in the season by Andro Mitrovič and Bogomil Tomáš, while in the season operetta performances were conducted by Václav Talich. After 1904 he was also Director of the Slovenian Provincial Theatre in Ljubljana. 56

57 Belgrade, where he worked as conductor to various salon orchestras, and as music educator. At the onset of World War I, he was interned as an Austro-Hungarian citizen in Skopje. However, in 1915 he and his family were granted Serbian citizenship, and were able to return to Belgrade. He died there on 19 th September Certificate granting Serbian citizenship dated 13 March

58 Although Beníšek s position in the Slovenian Provincial Theatre was officially that of conductor, his role there was multi-faceted. He was not only conductor, but at the same time also artistic director and general director of the theatre (Weiss 2012: 245). As the theatre s central figure in the mentioned period, Beníšek performed in almost all its musical productions. Altogether he conducted at more than 130 premieres staged at the Slovenian Provincial Theatre. During this time he managed to present to Ljubljana s audiences most of the standard repertoire in the Slovenian language. Italian operas and popular operettas were predominant, and folk plays with singing were also an important part of the repertoire (Moravec 1967: 759). Gradually, through systematic work, he managed to enrich the theatre s repertoire with the operas of Slavic, primarily Czech, composers. Dvořák s Rusalka was performed in Slovenia for the first time under his conduction (perf. 4 February 1908). He engaged numerous Czech soloists, and was also the first to put several of Wagner s works on the stage of the Slovenian Provincial Theatre and then conduct them himself. These included, among others, Lohengrin (perf. 19 Jan 1899), The Flying Dutchman (perf. 27 Jan 1900), and Tannhäuser (perf. 20 Dec 1900) (Sivec 2010: 203). Precisely these first renditions of Wagner s operas at the Slovenian Provincial Theatre prove that Beníšek managed to transcend the increasingly deeper national divisions in the period of his engagement there. Among others, the previously mentioned Flying Dutchman was also staged for the first time in Slovenia on 27 January 1900 under his conduction, with which the Slovenian theatre managed to surpass the German theatre at the turn of the century (Moravec 1967: 185). On the other hand, Beníšek s artistic broadness exhibited the constant inclusion of Slovenian novelties on the theatre s repertoire. As such he is among those who deserve the most credit for the premiere performances of some of the most important Slovenian musical stage works, for example, the previously mentioned Gorenjski slavček by Anton Foerster (perf. 30 Oct 1896), Ksenija ( Ksenija ) by Viktor Parma (perf. 5 Jan 1897), the operetta Caričine amazonke ( The Empress s Amazons ) by Viktor Parma (perf. 24 March 1903) and the opera Lepa Vida ( The Fair Vida ) by Risto Savin (perf. 18 Dec 1909). Among the premieres staged in Slovenia at the above-mentioned theatre were also the operas Stara pesem ( The Old Song ) by Viktor Parma (perf. 13 Oct 1898), the operetta Nečak ( The Nephew ) by Viktor Parma (perf. 3 Dec 1907), and the opera Poslednja straža ( Last Watch ) by Risto Savin (perf. 19 Dec 1907) (Weiss 2012: 245). The reviews of Beníšek s performances reveal that he gradually managed to raise the level of musical rendition at the Slovenian Provincial Theatre. Already during Beníšek s last opera season, another brilliant Czech composer, Václav Talich, appeared on the stage of the Slovenian Provincial Theatre. Talich is, without doubt, one of the greatest Czech conductors of all time. It is less known that he began his conducting career in Ljubljana as chief conductor of the Slovenian Philharmonic, established in Before his arrival in Ljubljana 58

59 he had been concertmaster at the Berlin Philharmonic under the leadership of the famous Arthur Nikisch. After his Ljubljana period, he conducted the Philharmonic orchestra in Prague for more than two decades, and was professor at the conservatory in Prague. There he also taught, among others, a number of Slovene conductors, such as Demetrij Žebre and Samo Hubad (Blažek 1936, 157). Precisely at that time, following Beníšek s departure for Belgrade in 1910, the twenty-seven year-old Talich took his place as chief conductor of the Slovenian Provincial Theatre. Although he mostly conducted operettas in his first season at the theatre, critics soon discovered his exceptional musical potential. One critic wrote the following in Slovenski narod ( The Slovenian Nation ): The new conductor has raised the Slovenian opera and operetta to a height that has been unimaginable until now. (Slovenski narod 1908: 11) He stressed Talich s fervent temperament, mature artistic interpretation, and did not forget to mention the enviable discipline of orchestra members. Talich not only raised the artistic level of the theatre s performances, but entirely reorganised the orchestra and strengthened it with numerous Czech musicians. So from then onward, more than half of the musicians in the Slovenian Philharmonic orchestra, which also participated in the performances of the Slovenian Provincial Theatre, were of Czech origin (Weiss 2012: 235). One could almost say, if one were spiteful, that this was not a Slovenian, but a Czech philharmonic. After Talich s more than successful first opera season, a critic wrote the following in Slovenski narod ( The Slovenian Nation ): We have not seen such an opera season for a long time. The credit for this goes primarily to its music director, Talich. (Slovenski narod 1911: 12) In spite of this, the situation in the early 20 th century in Slovenia was nevertheless not too favourable for concert and opera productions. To ensure the Slovenian Philharmonic s survival, Talich often had to conduct the orchestra before well laid-out tables in the restaurant of the Union Hotel. To make matters worse, he was often obstructed in his work by intrigues and incidents provoked by his musical competitors, who were envious of his fame and success. In particular his personal rivalry with the young and highly ambitious conductor of the Music Society s orchestra, Matej Hubad, who, on several occasions, had not at all modestly proclaimed himself to be the only competent conductor in Slovenia, consequently led to Talich s decision to depart for his homeland. And so, after working in Ljubljana for four years, Talich was offered, at the beginning of the 1912/13 season, the position of first conductor at the Municipal Theatre in Plzeň, and accepted it (Weiss 2012: 242). From the aspect of musical performance, Talich s departure represented an almost irreplaceable loss for the music culture of Ljubljana. That the Slovenian Provincial Theatre was practically incapable of performing the theatre s seasonal repertoire without Czech conductors is evident in the fact that Talich s vacant position as conductor was filled by his fellow countryman, Cyril Metoděj Hrazdíra. Hrazdíra had already joined the group of legendary Czech 59

60 conductors before coming to Ljubljana. Namely, as Janáček s pupil, he had conducted the premiere of his Jenůfa in 1904 in Brno (Tyrrell 2006: ). Already in his first performance before the Ljubljana audience, Hrazdíra presented a Slovenian novelty the one-act ballet Možiček ( Little Man ) by Josip Ipavec. In only six months after arriving in Slovenia, he conducted as many as 13 different operas in altogether 75 stagings, which is more than ten performances a month (Weiss 2012: 415). In his very first season, he gave audiences a particularly pleasant surprise with the staging of Wagner s The Flying Dutchman, which, alongside Tannhäuser and Lohengrin, was the most frequently performed Wagnerian opera in Slovenia. The duties of first conductor of the opera of the Slovenian Provincial Theatre were, however, only a part of Hrazdíra s obligations. Upon his arrival in Ljubljana in September 1912 he also became, like Talich before him, chief conductor of the Slovenian Philharmonic. In spite of some opposite opinions later expressed by music historians, 5 his work was successful, as could be clearly read in the reviews of critics in the daily newspapers of those times. But soon enough, Hrazdíra became a persona non grata because of practically the same intrigues as Talich had experienced. In addition, financial difficulties were threatening the musical activities of the theatre and the very existence of the Slovenian Philharmonic orchestra. After it became clear, one year before the onset of war, that the music institution in which he was working would not be able to survive, and the best musicians, including singers and instrumentalists, were already beginning to leave Ljubljana, Hrazdíra decided to depart for Zagreb, where he became the first Kapellmeister of the Croatian Provincial Theatre (Weiss 2012: 417). In the beginning of April 1913, his position was filled by yet another Czech conductor, Peter Teplý (Weiss 2012: 417). Prior to his arrival in Ljubljana, Teplý had already proved his worth with his highly successful work as music Kapellmeister in Trieste. Despite the excellent reviews, however, Teplý was also unable to stop the decline of the Slovenian Provincial Theatre and the Slovenian Philharmonic Orchestra. These two music institutions were consequently dissolved at the beginning of the 1913/14 season with the explanation that both the orchestra and the opera could no longer be maintained (Weiss 2012: 419). In this respect, the Slovenian choirmaster and music critic Pavel Kozina commented Teplý s departure in the Novi akordi ( New Chords ) magazine with the following words: Teplý, who contributed greatly to raising the level of music in Trieste, has remained without work in Ljubljana and is returning to Trieste! Is it not sad and so typical of Ljubljana s musical circumstances that all those who are gifted must be removed? Master Talich had to leave Ljubljana, and now Teplý is leaving as well; and how many more have stepped out of absolutism s way. We Slovenes have certainly made so much progress in the 5 Dragotin Cvetko writes that Talich did not find Kapellmeister Hrazdíra to be a suitable, let alone equivalent successor (1991: 350). 60

61 field of music that there is enough space for more stars to shine alongside the one star. (Kozina 1913: 4) In this way Kozina discretely drew attention to the quite destructive role played by Matej Hubad, who from 1898 onward was artistic director of the Music Society, which had founded the Slovenian Philharmonic. It seems that, in addition to the financial situation, Hubad takes the most credit for the early departure of as many as three Czech conductors from the Slovenian Provincial Theatre. Despite the very modest financial means at their disposal, Czech conductors nevertheless managed to maintain a surprisingly high performance level of the Slovenian theatre. Besides the unenviable financial situation, the greatest difficulties were caused by certain attempts to discredit them on the part of individuals from the Slovenian cultural sphere. It appears that at least part of the Slovenian music public was not enthusiastic about the arrival of mostly better educated Czech newcomers. It goes without saying that at the turn of the century, the musical skills of Slovenian conductors were quite modest in comparison with their Czech colleagues. The reason for this lay in the fact that, in contrast to the majority of their Slovenian counterparts, Czech composers were able to rely on a solid education in conduction, which they had obtained during their studies at some of the leading Czech music institutions of higher education, in particular the State Conservatory in Prague and the Organ School in Brno. They were thus spared from accepting the dilettantish, nationalist utilitarian pattern of thinking that still prevailed in the Slovenian cultural arena of that time. Yet by staging some of the most important Slovenian musical works, they nevertheless demonstrated an understanding for the performances of Slovenian stage creativity as well. By all means the growing national divisions at the turn of the century were not decisive for Czech composers. In creating their programmes, they followed foreign examples and gradually upgraded the existing repertoire. For them, raising the performance level was the highest aesthetic postulate which they strove to achieve in Ljubljana as well. As a result, already in the period of their active presence, Slovenian musical stage productions and reproductions gradually managed to pull themselves out of the grasp of self-sufficiency and reach a level of quality equal to that of other small opera centres. They also managed to bring to Ljubljana a number of first-class soloists and instrumentalists who later occupied key positions in the theatre ensemble. In all respects, the above-mentioned Czech composers were exactly what the young Slovenian music culture needed in its early phase of development, when its musical-stage and symphony productions and reproductions still had to be formed. Unfortunately, though, as recreators they were unable to contribute as much as they could later on, in a foreign environment that generally encouraged the performing component. Nevertheless, Czech composers have to be ranked among the leading recreators of music at the turn of the century. Without them, 61

62 the development of the Slovenian Provincial Theatre and consequently its musical stage creativity would have been strongly diminished, if not impossible, in Slovenia. BIBLIOGRAPHY Blažek, V. Sborník na pamět 125 let konservatoře hudby v Praze. Praha: Vyšehrad, Cvetko, D. Slovenska glasba v evropskem prostoru. Ljubljana: Slovenska matica, Hoffmeister, K. Ljubljanski zvon. 2 nd December Ilešič, F. Češko-jugoslovanska vzajemnost v minulih dobah. Ljubljana: Slovenska matica, Kozina, P. Novi akordi 12 (1913): 1 2. Moravec, D. (Ed.). Repertoar slovenskih gledališč Ljubljana: Slovenski gledališki muzej, Sivec, J. Wagner na slovenski glasbeni sceni. V: Opera na ljubljanskih odrih od klasicizma do 20. stoletja. Ljubljana: Založba ZRC, Slovenski narod, 9 th December 1908 (unsigned). Slovenski narod, 6 th October 1911 (unsigned). Tyrrell, J. Years of a Life, The Lonely Blackbird, Volume I ( ). London: Faber and Faber, Weiss, J. Češki glasbeniki v 19. in na začetku 20. stoletja na Slovenskem. Maribor: Litera & Univerza v Mariboru, Jernej Weiss ХИЛАРИОН БЕНИШЕК ( ) И ДРУГИ ЧЕШКИ ДИРИГЕНТИ У СЛОВЕНАЧКОМ ДЕЖЕЛНОМ ГЛЕДАЛИШЧУ НА ПРЕЛАЗУ ИЗ XIX У XX ВЕК Сажетак Чешки диригенти су заиста обележили изведбе на музичкој сцени Словеначког дежелног гледалишча на почетку XX века. Словеначко дежелно гледалишче је постављало и драмске и оперске изведбе. Први њихов диригент био је словеначки композитор и капелмајстер Фран Гербич, који је наследио бриљантног чешког диригента Хилариона Бенишека у сезони од 1894/95. до 1910/11. Бенишек је дириговао на више од 130 премијера приказаних у Словеначком дежелном гледалишчу. Постепено, кроз систематски рад, он је успео да обогати репертоар позоришта са операма словенских, углавном чешких композитора. Ангажовао је многе чешке солисте и био је први који је на сцену Словеначког дежелног гледалишча поставио неколико Вагнерових дела којима је потом сам дириговао. Баш у периоду када је Бенишек био главни диригент, постављене су многе премијере битних словеначких музичких дела на репертоар Словеначког дежелног гледалишча (Ферстеров Горењски славчек, 1896; Пармина Ксенија (1897) и Царичине амазонке (1903), Савинова Лепа Вида (1909)), као и стране продукције (Сметанина Продана невеста (1894), Вагнеров Летећи Холанђанин (1900), Дворжакова Русалка (1908), и друге). Бенишек је године отишао у Београд, где је радио као диригент при разним салонским оркестрима, али и као наставник музике. На почетку Првог светског рата мобилисан је као аустроугарски грађанин и послат у Скопље. Ипак, године 62

63 он и његова породица добијају српско држављанство и враћају се у Београд, где је и умро 19. IX године. Вредно је помена и то да су међу водећим чешким диригентима у Словеначком дежелном гледалишчу били и Вацлав Талих ( ), Сирил Методеј Храздира ( ) и Петер Тепли (1913). Својим широким музичким образовањем које су стекли у главним чешким музичким високошколским институцијама (нарочито на Државном конзерваторијуму у Прагу и Школи оргуља у Брну) знатно су допринели подизању квалитета у позоришту. Стога се чини да би без активног ангажмана ових диригената развој Словеначког дежелног гледалишча и, последично, музичке позоришне креативности у Словенији, био веома умањен, ако не и немогућ. Кључне речи: Хиларион Бенишек, Вацлав Талих, Сирил Методеј Храздира, Петер Тепли. 63

64

65 UDC :78(497.1)(091) :929 Frajt J :929 Strahov S. ИВАНА ВЕСИЋ Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд Oригинални научни рад / Original scientific paper МУЗИЧКО ИЗДАВАШТВО ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА КАО ИЗВОР ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЕКСПАНЗИЈЕ ПОПУЛАРНЕ МУЗИКЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ: ПРИМЕРИ ИЗДАВАЧКИХ КУЋА ЈОВАНА ФРАЈТА И СЕРГИЈА СТРАХОВА * 1 СА ЖЕ ТАК : У овом ра ду раз ма тра ће мо му зич ка из да ња Јо ва на Фрај та и Сер ги - ја Стра хо ва ко ја су пу бли ко ва на у пе ри о ду од до (?) го ди не у Бе о гра ду. Ув и д о м у с а ч у в ан е д ел ов е кол е кц ија Ф р ај т ов и х и С т р ахов љ ев и х и зд а њ а, у з њихов о д о п уњ ав ањ е под ац им а и з д н е вн е ш т а мп е и п ер иод ике, т е м емоа рс ке и а рх и вс ке г р ађ е мо гу ће је да се на чи ни де ли мич на ре кон струк ци ја по ља по пу лар не му зи ке у Ју го слав и ј и к о ј а п од р а з у м е в а и з д в а ј а њ е з н а ч а ј н и х к о м п о з и т о р а, т е к с т оп ис ац а и и зв о ђ ач а по пу ларних песама из тог периода, као и жан ро ва и кул тур них ути ца ја (САД, Не мач - к а, Аус т р и ј а, М ађ а рс к а, Ит ал иј а, Ф р а нц ус к а, С С С Р и т д.). По р е ђ е њ е м т е н д е н ц и ј а у о в ој о б л а с т и н а п р о с т о р у Ј у г о с л ав иј е с а т е н д е н ц и ј а м а у д р у г и м з е м љ а м а п р у ж а с е основ за из но ше ње прет по став ки о свој стви ма до ма ће по пу лар не му зич ке пр о дук ци - је. Свр ха то га је да се ука же на окол но сти на стан ка ауто ном не ју го сло вен ске по пул а р н е м у з и ч ке п р о д у к ц и је, к а о и д а с е р а з м о т р и з н а ч ај ов о г с е г м е н т а у и с т р а ж и в а њу ју го сло вен ског дру штва и кул ту ре тог до ба. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: п о п у л а р н а м у з и к а, К р а љ е в и н а С ХС /Ју г о с л а в и ја, Јо в а н Ф р ај т, Сер ги је Стра хов, ру ска еми гра ци ја, шла ге ри, му зи ка за игру. Увод Ин ду стрија за ба ве, тачније продукција различитих врста комер - ц и ја л не у ме т но с т и, до ж и в е л а је н а гл и п р о ц в ат н а кон з ав рше тк а Прв ог св е т ског р а т а н ај п р е у р а з ви је н и м к а п и т а л и с т и ч к и м д ру ш т ви м а д а би по сте пе но, то ком два де се тих и три де се тих го ди на пр о шлог ве ка, до бија ла на зна ча ју и у еко ном ск и ма ње ра з ви је н и м сре д и на ма. Та кав успон био Овај чланак је резултат рада на пројекту Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (бр ), који изводи Музиколошки институт САНУ, а финансира га Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 65

66 је условљен прожимањем различитих социоисторијских и социоекономск и х п р о це с а ч и је је ис хо д и ш т е в р е мен ск и до с е з а ло д у б о ко у п р о ш ло с т об у хва та ју ћи не ко ли ко де це ни ја пред крај де вет на е стог ве ка. По ред тех ноло ш к и х о т к ри ћ а ко ја с у омо г у ћ а в а ла т рај но б е ле же њ е и р е п р о д у ко в а њ е ауд и о ви зу е л н и х си г на ла, т е бе ж и ч но п ре но ше ње звук а, посе бн у важ нос т има ла је и еман ци па ци ја мар ги на ли зо ва них дру штве них гру па, на ро чит о же на, ко ја је п роист ек ла п рв енс т в ено и з њи хо в ог а к т и в ног у че ш ћ а у при вред ној, вој ној и кул тур ној сфе ри за вре ме ра та услед зна чај ног по рас т а по т ре бе з а људ ск и м ре су р си ма, а з а т и м и к а о по сле д и ца де се т ко в а њ а вој но спо с обне м у ш ке по п у ла ц и је у по сле рат н и м околнос т има. 1 Св ак ако, не т р е ба з а не ма ри т и н и уло г у и з ме њ е ног сх в а т а њ а фу н к ц и је и с а д р ж а ја до ко л и це у св а ко д не в ном ж и в о т у р а з л и ч и т и х д ру ш т в е н и х с ло је в а ко је се ја вља на кон за вр шет ка ра та (Zi mring 2013). Уп р кос еко ном ској и де мо г ра ф ској де ва с т и ра но с т и ч и т а вог ис т оч ног де л а К р а љ е в и не С р б а, Х рв ат а и С лов ен а ц а ус лед р а т н и х р а з а р а њ а, т е не с т аби лној по л и т и ч кој си т у а ц и ји у но во на с т а лој д р ж а ви т о ком ч и т а вог пе ри о д а њ е ног пос т ојањ а, п римећује с е р ел ат и вно б рз а конс ол ид ац ија сфе ре за ба ве у урба ним сре ди на ма у ви ду об на вља ња тр жи шта ко мер ција л н и х у ме тно с т и, ка о и ш ирења и д иве рзи фи ка ц и је п р о с т о ра на ме ње н и х д ру ш т в е ној р а з о но д и. 2 С т и че с е у т ис а к д а је же љ а з а п р е в а зи л а же њ ем р а т н и х т р а у м а и не д а ћ а и з а зв а н и х м а т е ри ја л н и м и људ ск и м г у би ц и м а ме ђу ју г о с лов енск и м г р ађан им а доп ринел а појач аном и нт ер ес ов ању з а с а д р ж а је и а к т и в но с т и з а ба в ног к а ра к т е ра к а о јед ном ви д у пси хо ло ш ке ком пен з а ц и је, а л и у јед но и б е г а и д ис т ра к ц и је од с у мор не п р о ш ло с т и и с а да ш њ о с т и. На ра с т а ју ћ а по т р е ба з а д ру ш т в е но ш ћу (so ci a bi l it y), т е св а- ко д не ви цом ис п у њ е ном х умор ом, в ед ри ном и оп т и м и змом по ја ви л а с е исто времено са зна чај ном ин тер на ци о на ли за ци јом аме рич ке и не мач ке по - п уларне к улт у ре и ома со в ље њем њи хо ве по т ро ш ње, то јест са сво је вр сном 1 О око л но с т и м а ко је с у до п ри не ле п р о ц в а т у по п у л а р не к у л т у р е по с ле Пр в ог св е т ског ра та вид. де таљ ни је у: Re a rick 1997; Stan ley Већ сам по глед на днев ну штам пу у Кра ље ви ни СХС пр вих не ко ли ко го ди на на кон з а в р ш е т к а П р в о г с в е т с ко г р а т а ја с н о у к а з у је н а п о т р е бу з а н о р м а л и з а ц и јо м с в а ко д н е в н о г ж ив от а и з аб ор ав љ а њ е м н а з а с т р а ш у ју ћ е д о г а ђ а је и з б л и ске р а т не п рош лос т и која с е, пор ед оста лог, огле да ла и у ши ре њу по ну де у сфе ри за ба ве би ло да је реч о отва ра њу би о ско па и шко ла пле са или о орга ни зо ва њу за ба ва, ма ти неа и игран ки многих удру же ња гра ђа на, устан о в а и л и п о је д и н а ц а. О т а к в и м д о г а ђ а ји м а р е д ов н о с у и з л а з и л а о б а в е ш т е њ а у л и с т у По л и т и ка од сре ди не го ди не, да би се већ у ја ну а ру по ја ви ле и пр ве ре кла ме за шко ле модерног пле са (ван сте па /one step/, ту сте па /two step/, бо сто на /Bo ston / и фокстрота). О накло - ње но сти ко мер ци јалној уметности и новим видови ма за ба ве ју го сло вен ских гра ђа на све до - ч и и ј е д а н и з в е ш т а ј По р е с ко г од ељ ењ а г р ад а Б еог р а д а и з г о д и н е ч и ји с у р е з у л т а т и об ја в љ ен и у д невној ш т а мп и. Наиме, пор ед мас овне пос ет е биоскоп има, Б еог рађан и су т оком г о д и не р е дов но по с е ћ и в а л и в а ри је т е - ба р о в е и к а ба р е т ске п р ед с т а в е, док с у р е ђе од лазили у позориште. Томе свакако треба додати и сведочења Димитрија М. Кнежева публи - ко в ан а у њ ег ов и м м ем оар им а (1987 ), к а о и с в ед оч ењ а м н о г и х у ч ес н ик а к у лт у рн о г ж ив от а у п е р и о д у и з м е ђу д в а р а т а о б ја в љ ен а у д в от о мн ој з б и р ц и Б е о г р а д у с е ћ а њи м а, , (Бе о град 1980, 1983). 66

67 по п л ав ом ко ме р ц и ја л н и х п р о д у к а т а и з СА Д и Не м ач ке н а т р ж и ш т а в е ћ и не е в р оп ск и х з е м а љ а у к љу ч у ју ћ и и К р а љ е ви н у С ХС. До с т у п но с т а ме ри ч к и х и не мач к и х фи л мо в а и д ис ко г ра ф ск и х и з да њ а, к а о и он и х и з Ве ли ке Бри та ни је, Аустри је, Ма ђар ске, Фран цу ске и Ита ли је на тлу Ју гос ла ви је, с јед не с т ра не, и в а ж но с т ко ју је њ е но с т а нов н и ш т в о п ри да в а ло но ви м ф ор ма ма д ру ш т в е ног з а ба в љ а њ а, с д ру г е с т ра не, с т в о ри ло је по - г одн у о снову з а е ксп а нзију пољ а поп у л а р не к у л т у р е и м у зи ке н а ов ом п р о с т о р у. И а к о ј е о в о п о љ е о п с т а ј а л о г о т о в о и с к љу ч и в о з а х в а љу ј у ћ и к ул т у р ној ко ло н и за ц и ји еко ном ск и нај моћ н и ји х земаља у т ом момент у, и па к с у в р е ме ном, к а о р е з ул т ат з а јед н и ч к и х на по ра г ру пе по је д и на ца и и н с т и т у ц и ја у Б е о г ра д у и За г р е бу, на с т а л и ус ло ви з а з а че т а к ау т ох т о не југ ос ло в ен ске ко ме р ц и ја л не /по п у л а р не м у зи ке. Так а в п роце с уоч ав а с е с р е д и ном 30 -и х г о д и н а п р о ш лог в е к а с а по ја в ом п рви х композит ор а и тек сто пи са ца шла ге ра и му зи ке за игру са под руч ја Ју го сла ви је, као и по - пу лар них пе ва ча и из во ђа ча ове вр сте му зи ке. К а о по т в р д а т е з е о по с т о ја њу ау т ох т о не ју г о с ло в е н ске по п у л а р не м у зи ке у пе ри о д у и з ме ђу д в а св е т ск а ра т а и, ис т о в р е ме но, к а о и з в ор по - да т а к а з а р е кон с т ру и с а њ е по љ а по п у ла р не м у зи ч ке п р о д у к ц и је на ов ом пр о сто ру по слу жи ће нам музичка издања Јована Фрајта и Сергија Страхо ва ко ји ма у по с т о је ћ и м ис т ра ж и ва њи ма н и је по све ће на зна чај на па ж ња. Бу д у ћ и да су Ф рај т о ва и Ст рахов љева и здавачк а к ућ а, поред з аг ребачк и х из да ва ча Al bi ni и Akord, би ле ме ђу нај у ти цај ни ји ма на под руч ју Ју го - сла ви је ка да је о му зич ким из да њи ма реч, као и да је сâмо му зич ко из дав а ш т в о, у по р е до с а до м а ћом р а д и ј ском и д ис ко г р а ф ском п р о д у к ц и јом, п р ед с т а в љ а ло око сн и ц у ју г о с ло вен ске и н д у с т ри је з абаве, смат рамо да увид у са чу ва не ко лек ци је, уз осла ња ње на до ступ ну пу бли ко ва ну и не - пу бли ко ва ну гра ђу, ме мо ар ску ли те ра ту ру и до са да шња историјска истраж и в ањ а п р едс т ав љ а неи зос т ав а н и в а ж а н кор а к у п роцес у п роуч ав ањ а ка ко по пу лар не му зи ке у Ју го сла ви ји из ме ђу два свет ска ра та та ко и ју го - сло вен ске кул ту ре и дру штва тог до ба. Пр о у ч а в а ње п о п у л а р не м у з и ке у Ј у го с л а в и ји у п е р и о д у из ме ђу два свет ска ра та: осврт на кључ не пр о бле ме Уп р ко с о би м но с т и п у бл и ко в а не г ра ђе у ви д у д нев не и пе ри о д и ч не ш т а м пе ко ја је излазила у период у изме ђу д ва све тска рат а у Југ ославији, 3 3 Је д а н од л и с т о в а ко ји п о с е б н о з а в р е ђу је п а ж њу у ко н т е к с т у и с т р а ж и в а њ а п о п у л а р - н е м уз и к е у К р аљ ев ин и С ХС / Ј уг ос л ав ији ј ес т е Ј у г о с л а в е н с к и м у з и ч а р ко ји је од до го ди не из ла зио у За гре бу. Од он по ста је гла си ло Са ве за му зи ча ра у Кра ље ви ни СХС, а од би ва пре и ме но ван (М у з и ч а р). По р е д р е д о в н о г и з в е ш т а в а њ а о м у з и ч к и м п у б л и к а ц и ја м а ко је с у и з д а в а н е н а ј у г о с л о в е н с ко м т л у, л и с т је д а в а о п р о с т о р з а о г л а ш а в а - њ е м у з и ч а р и м а и њи хо в и м п о с л о д а в ц и м а и у јед н о о б ја в љи в а о о с в рт е м уз и чк и х с т р у чњ ак а и п р о ф е с и о н а л а ц а н а м у з и ч к и ж ив о т у Југ ос л ав ији. Ре ч је о в р едн и м п од ац им а н а које с е р е т ко на и ла зи у д ру г и м ча с о п и си ма и з ов ог пе ри о да. На ж а ло с т, на п р о с т о ру Ср би је по с т о ји све га не ко ли ко бр о је ва ко ји су до ступ ни у На род ној би бли о те ци Ср би је. 67

68 те ме мо ар ске л и те ра т у ре, 4 као и не п у бл и ко ва не г ра ђе похрањене у Арх иву Југ о с л а ви је, 5 Ис т ори јском а рх иву Б еог р ад а, Музиколош ком и нс т ит ут у СА Н У и д ру г и м ус т а но в а ма ко је п ру ж а ју о би љ е по да т а к а о т ен ден ц и јама на т р ж и ш т у ко ме р ц и ја л н и х у ме т н и ч к и х п р о д у к ат а на овом подру чју, а з а т и м и у р ба н и м п р о с т о ри ма и д ру ш т в е н и м п ра к с а ма ра з ви је н и м под у т и ца јем и н д у с т ри је за ба ве, ис т ра ж и ва ње по п у лар не м у зи ке и к ул т у ре н и је п ри ву к ло зна чај н и ју па ж њу до ма ћ и х ис т ра ж и ва ча. Иа ко у по је д и н и м ра до ви ма исто ри ча ра по сто је освр ти на фе но мен евро пе и за ци је и аме - ри к а н и з а ц и је ме ђу рат не ју г о сло вен ске к ул т у р е по тк р еп љ ен и подац има из многих из во ра 6 т о св ак ако не може да на до ме с т и не до с т а т а к о б у х в ат - н и ји х и си с т е ма т и ч но сп р о в е де н и х п р о у ча в а њ а у ов ој о бла с т и. К љу ч н у пре пре ку у пр о це су раз ма тра ња по пу лар не кул ту ре у Кра ље ви ни СХС/ Ју г о с л а ви ји п р ед с т а в љ а, п р е св е г а, ком п ле к сно с т с а мог ф е но ме н а ко ја захтева примену различитих специјали зо ва них зна ња, те ин тер ди сцип л и на р но с т у т е о ри ј ској и ме т о до ло ш кој по с т а в ц и. 7 На име, по пуларна култура превазилази границе појава попут филмске, м у зи ч ке, ра д и ј ске и позориш не п род у кц ије са њихови м ж а нр овск и м пот по де ла ма и пр о жи ма њи ма, есте тич ким ка рак те ри сти ка ма и зах те вим а и и деолош к и м ок в и р и м а ; ме д и ја л и з а ц и је и и н т е р н а ц и о н а л и з а ц и је к ул т у р е; ма с ов не по т р о ш њ е; у ме т н и к а- с у пе р зв е зд и; ја в ног/д ру ш т в е ног п ле с а њ а к а о по с е б ног ви да с о ц и ја л не и н т е р а к ц и је; п р е и сп и т и в а њ а р одн и х по де ла и д ру ш т ве н и х норм и у вези са ја в н и м п ри к а зи в а њ ем м у ш ког и жен ског т ела и тд. То ме т р е ба до да т и и сло же н у у м р ежено с т пол ит и чке сфе р е са сфе р ом ко ме р ц и ја л не у ме т но с т и т о ком ч и т а вог овог пе ри о да (и 4 По р е д м е м оа р с к и х п у б л и к а ц иј а к ој е с м о п о м е н у л и у ф у с н о т и б р. 2 и м а л и с м о у ви ду и све до че ња Во ји сла ва Бу би ше Си ми ћа (S e n t i m e n t a l n o p u t o v a n je, Be o grad 2011). 5 О г р а ђ и А рх и в а Ју г о с л а в и је ко ја је од з н а ч а ја з а п р о у ч а в а њ е п о п у л а р н е м у з и ке в и д. д е т а љ н и је у : Ve sić 2 014: 336. О с и м ф а с ц и к л и М и н и с т а р с т в а п р о с в е т е К Ј, и н т е р е с а н т н е с у и фа сци кле Ми ни стар ства уну тра шњих по сло ва КЈ с об зи ром на чи ње ни цу да је ово ми нис т а р с т в о и з д а в а л о р а з н е в р с т е п о т в р д а и д о з в о л а, п о р ед о с т а л и х, у г о с т и т е љи м а, з а б а в љ а - чи ма и му зи ча ри ма (вид. у: Pe tro vić 2009). 6 М ис л и м о н а р а д П р е д р а г а Ј. М а р к о в и ћ а (Б е о г р а д и Е в р о п а. Е в р о п с к и у т и ц а ј и н а пр о цес мо дер ни за ци је. Бе о град: Са вре ме на ад ми ни стра ци ја, 1992), као и на рад Ра ди не Вуче тић ( Трубом кр оз гво зде ну за ве су пр о дор џе за у со ци ја ли стичку Југославију. Музикол о г и ја 13 /2012/: 53 78) у ко ме се, до ду ше, пра ти фе но мен упли ва аме рич ке кул ту ре на тлу Ју го сла ви је на кон Дру гог свет ског ра та уз кра так осврт на ме ђу рат ни пе ри од. 7 Ре т к и п р и м е р и п у б л и к а ц и ја у ко ји м а је д о т а к н у т п р о б л е м ј у г о с л о в е н с ке п о п у л а р н е м у з и ке и з м е ђу д в а с в е т с к а р а т а у г л а в н о м п р и п а д а ј у ж а н р у п у б л и ц и с т и ч к и х а н е н а у ч н и х ра до ва, што сва ка ко не ума њу је њи хов до при нос ка да је реч о са ку пља њу и си сте ма ти зо ва - њу гра ђе о овој по ја ви. Ту тре ба из дво ји ти рад Ми ха и ла Бла ма (Blam 2011) у ко ме се пра ти ра з вој џе з а у Ср би ји у пе ри о д у од до г о д и не у з о сла њ а ње на ра зно вр с т а н ма т е ри ја л (ф о т о г р а ф и је, с н и м ц и, ко р е с п о н д е н ц и ја, ш т а м п а и тд.), к а о и А н т о л о г и ј у с р п с ке п о п у л а р н е п е с м е (све ска I, Вр е ме ш л а г е р а, Б е о г р а д 2012) ко ја, по р ед ш л а г е р а по је д и н и х ју г о с ло в ен ск и х а у т о р а и з м еђ у р а т н о г п е р и о д а, п е р и о д а о к у п а ц и ј е и с о ц и ј а л и с т и чк о г п ер иод а, с ад рж и и пред го вор Све то ли ка Ја ко вље ви ћа кон ци пиран као оп шти осврт на раз вој овог жан ра у пр вој и д ру г ој Ју г о с ла ви ји. По р ед т о г а, т р е ба по ме н у т и и ра д К ри с т и не Лу ч и ћ ( Lu čić 2004) у ко ме се пра ти екс пан зи ја по пу лар не му зи ке у За гре бу из ме ђу два свет ска ра та. 68

69 к а с н ије) н а м еђун ар одн о м н ив оу, к а о и у ј уг ос л ов е нс кој с р ед ин и која з а х т е в а ра з ви ја њ е спе ц и фи ч н и х т е о ри ј ск и х по ла зи ш т а и ме т о до ло ш к и х пос т упака, као и и нт ензи вн у п римен у ком па ра т и в ног п ри с т у па у а на л и зи по да т а к а. О в а к а в п ри с т у п мо г у ће је сп р о в е с т и с а мо у с л у ча ју по с т о ја њ а б о г а т ог кор п у с а ис т ра ж и в а њ а по ме н у т и х по ја в а на н и в оу по је д и нач н и х н а ц и о н а л н и х к у л т у р а. Уко л и ко т а к а в ко р п ус не пос т оји, т о с в ак ако у зна чај ној ме ри усло вља ва ви до ве раз ма тра ња по пу лар не кул ту ре на одре ђе ном пр о сто ру, као и до ме те и до при но се тих раз ма тра ња. У п р о у ча в а њу по п у лар не м у зи ке у Кра љ е ви н и СХС/Ју г ославији к а о по с е ба н п р о блем на ме ће с е и з о с т а на к ба зи ч н и х ис т ра ж и в а њ а у в е зи с а ра диј ском и дискографском продукцијом на њеном тлу, као и са дистрибу ц и јом и по т р о ш њ ом зву чн и х фи лмов а. С о бзир ом на ч ињ ен иц у да је реч о нај ва ж н и ји м сег мен т и ма у ок ви ру т ог по ља, не по с т о ја ње п ре ц и зн и х и си с т е ма т и зо ва н и х по да т ак а који би, ба рем и н д и рек т но, мо гл и да у к а ж у на из ве сна кре та ња и пр о це се уну тар ње га, умно го ме отежава сам поступ а к р е кон с т ру к ц и је у т и ч у ћ и не по с р ед но и н а р е з у лт ат е и ст р аж ив ањ а м у з и ч ко г и з д ав аш т в а. Н аим е, н ед ос т ат а к ј ас н е п р едс т ав е о т ом е к ак в а је би ла уло г а Ра д ио За г р е ба, Љу бљ а не и Б е о г ра да у и н д у с т ри ји з а ба в е на југословенском простору, односно који су жанрови и извођачи из облас т и по п у л а р не м у зи ке би л и з а с т у п љ е н и, к а ко је о см и ш љ а в а н м у зи ч к и п р о г ра м, на ко ји м и де о лош ко - е с т ет и чк и м позиц ијама су ус т анов љ ав ане у р ед н и ч ке по л и т и ке, т е к а к в е с у би л е р е а к ц и је с л у ш а л а ц а у и з в е с ној ме ри ог р ан ич ав а и т ум ачењ е под ат ак а добијен и х а н ал из ом с ач ув ан и х м у зи чк и х и здањ а Јов ана Ф рајт а и С е рг ија Ст рахов а, пос е бно у кол ико с е и м а у в и д у п о с т у п а к д а љ е г уо п ш т а в а њ а и с и н т е з е. Р а з л о г т о м е ј е ч и - ње ни ца да да те по дат ке није могуће прецизно вредновати нити их по - д р о б н и је конт е кс т уал из ов ат и. Томе до д а т но до п ри но си и не по с т о ја њ е си с т е ма т и ч но у р е ђе н и х п р е гле да до с т у п н и х зву ч н и х и з да њ а и зву ч н и х фил мо ва на тлу Кра ље ви не СХС/Ју го сла ви је у пе ри о ду из ме ђу два свет - ска ра та. И па к, не би ов ом п ри л и ком т р е ба ло и з г у би т и и з ви да н и од р е ђе не и н и ц и ја т и в е и а к т и в но с т и з а по че т е т о ком п р о т е к ле децен ије које с у у зна чај ној ме ри ути ца ле на пр о ши ре ње оби ма гра ђе за ис тра жи ва ње по - п у ла р не м у зи ке на ју г о с ло в ен ском тл у. Ту, п р е св е г а, м и с л и мо на п р о је - к ат д и г и т а л и з а ц и је п ло ча и з п р в е по ло ви не X X в е к а ко ји је г о д и не п о к р ен ул а Н ар одн а б иб л иот ек а С рб ије с а н ам ер ом д а с е у одр еђ ен ом т р е н у т к у о ф ор м и На ц и о на л н и зву ч н и а рх и в ко ји би с а д р ж а о д и г и т а л и- зо ва не ве р зи је сви х до с т у пн и х зву чн и х и з да њ а и з п ри ват н и х и д р жа в н и х ко лек ц и ја ш и р ом С р би је. 8 Ко ли ко нам је по зна то, до са да су пре те жно д и г и т а л и з о в а на и з да њ а и з ф он да ов е би бл и о т е ке до с т у п на ис к љу ч и в о у ње ним пр о сто ри ја ма. На основу њиховог пописа у електронском катало - гу НБС, при ме ћу је се да зна тан део чи не пло че (пре ко 240) ко је је из да ла 8 Де таљ ни је ви де ти у : U pla nu Na ci o nal ni zvuč ni arhiv, , kultura/knjige/vesti.php?nav_id=

70 је д ина ју г о словенск а д иског ра фск а к ућ а у ме ђу рат ном пе ри о д у E d i son Bel Pen ka la / Elek tro ton из За гре ба ( ), као и пло че ко је су изда ле не мач ка ку ћа Odeon (око 250), Polydor (180) и Te le fun ken (83), бри т а н ск и H is Ma st e r s Vo i ce (277 ), а ме ри ч к а C o lu m bia (пре ко 320) и RCA (5). Бит но је истаћи да се међу диги та ли зо ва ним ма те ри ја лом по - ред забележених из во ђе ња на род не му зи ке са пр о сто ра Ср би је и Ју го слави је ч у ве н и х и нт е рп рет ат ора и з међуратног пе ри о да и пе ри о да п ре Пр вог св е т ског ра т а на ла з е и сн и м ц и по зна т и х ју г о с ло в ен ск и х пе в а ча ш ла г е ра (к а ко и но с т ра н и х т а ко и до ма ћ и х). Реч је о и з у з е т но в р ед н и м сн и м ц и ма ко ји, ус лед у н и ш т а в а њ а ф он да ф о но т е ке ме ђу рат ног Ра д ио Б е о г ра да, т е ра ди ја Sen der Bel grad, пред ста вља ју је ди ни звуч ни траг из тог вре ме на. 70 Ан а л и з а са ч у в а не ко ле к ц и је Ф ра ј т о в и х и Ст ра хо в ље в и х м у з ич к и х и з да ња По кре та ње из да вач ке ку ће спе ци ја ли зо ва не за пу бли ко ва ње му зи кал и ја св а к а ко н и је п р ед с т а в љ а ло јед но с т а в а н по д у х в ат у пе ри о д у и з ме ђу д ва све т ска ра та на п р о с т о ру Кра ље ви не СХС/Ју г о сла ви је и ма ју ћ и у ви д у до бру снабдеве нос т ло к а л н и х д и с т ри бу т е ра ко ји су п ут ем к ат алош ке и л и ди рект не прода је ну ди ли му зич ка из да ња нај по знатијих европских изда ва ча. Реч је за пра во о тр го вач ким ку ћа ма ко је су по ред пла си ра ња музи ка ли ја би ле по све ће не и дру гим де лат но сти ма попут продаје инструме на т а и п ри б о ра з а м у зи чке и нс т румент е, к а о и г рамофонск и х п лоча. У њи хо в ој по н у д и на ла зи ле с у с е м у зи ч ке п у бл и к а ц и је че ш к и х, не мач к и х и ен гле ских из да вач ких ку ћа, при че му је, на при мер, му зич ка ку ћа Хармон ија би ла екс к л у зи в н и за с т у п н и к не мач ког Schot t s Söh ne из Мајн ца, док је Све сло вен ска књи жа ра Ј. М. Сте фа но ви ћа и дру га у окви ру свог к ат алог а и м ал а ш и р ок с пе к т а р и но с т р а н и х и з д а њ а. О с и м т ог а, но тн и ма т е ри ја л од р е ђе н и х и з да в а ча мо г а о је да с е на ру ч у је п р е ко по с р ед н и ч- ких фир ми из дру гих зе ма ља или ди рект но, па су на тај на чин на до ма ћем т р ж и ш т у б и л е з а с т у п љ е н е ш т а м п а н е м у з и к а л и је л он д он с ко г и з д а в а ч а J. & W. Che ster Ltd, по том Edi tion Hu deb ni Ma ti ce (из да ња че хо сло вачких ком по зи то ра и пи са ца) и Moj mir Urbànek (пра шки из да вач). Иако су ло кал не тр го вач ке ку ће омо гу ћа ва ле до ступност најактуелн и ји х м у зи ч к и х и з да њ а п р е с т и ж н и х к у ћ а, и па к је п ри ме т но да је зна чаја н де о м у зи ч к и х п у бл и к а ц и ја и з да т и х на кон з а в р ше т к а Пр в ог св е т ског рат а у ок виру ко ме р ц и ја л ног сег мен т а м у зи ч ке п р о д у кц ије о с т аја о и зв а н до машаја југ о с лов енск и х пот р ошача. Уп рав о је т а ч ињ ен ица, ч ин и на м с е, од по с е б ног зн а ч а ја к ад а с е и м а у ви д у о сн и в а њ е спе ц и ја л и з о в а н и х му зич ких из да вач ких ку ћа на ју го сло вен ском тлу по пут оних Јо ва на Фрајт а, Се р г и ја Ст ра хо ва, Ко с т е М. Б ој ко ви ћ а, т е А lbi n i, А kord, He r k i z a, Ју го ме ло ди ја и дру гих. На и ме, пре глед са чу ва них ко лек ци ја и штам пани х ка та ло га ови х к у ћа ја сно у ка зу је на за ст у п ље ност м у зи ч к и х оства ре ња ко ја су у том пе ри о д у свр ста ва на у ка те го ри ју ла ке и л и за бав не м у зи ке као ан ти по ду озбиљ ној, од но сно умет нич кој му зи ци.

71 Јо ван Фрајт је међу првима уочио известан дизбаланс на ју госло венском т р ж и ш т у м у з и к а л и ја м а у ви д у не по с т о ја њ а одг ов ар ајућ е пон уде к ада је о реч м узи чк и м ж а нр овима и о с т в арењима в а н ок вира у ме тн и чке м уз ике. То, с в а к а ко, не и з не н а ђу је с о б з и р ом н а њ е г о в о д у г о г о д и ш њ е ис к у с т в о к а о в о ђ е с а лон ског о рке с т р а у б е о г р а д ском хот ел у Моск в а ко је м у је омог ућ ило д а с т екне и зв ес т а н у ви д у м узи чке п р еф ер енц ије пре све га ло кал ног гра ђанског слоја, али и шире. Захваљујући непосредн и м с а зна њи ма у в е зи с а м у зи ч к и м по т р е ба ма б е о г ра д ске п у бл и ке, к а о и, п р е т по с т а в љ а мо, до бр ој у п у ће но с т и у ло к а л не м у зи ч ке п ри л и ке к р оз по знанства са музичарима и музичким стручњацима, Фрајт је могао пре - ц и зн и је да од р е д и ок ви р и до ме т е св ог бу д у ћег т р г о в ач ког по д у х в а т а у ви д у по к р е т а њ а м у зи ч ке и з да в ач ке к у ће. Та кав по ду хват за по чет је го ди не пред ста вља ју ћи у том момент у је д и н с т в е н у по ја ву на ју г о с ло в ен ском под ру ч ју, па ча к и на под ру ч ју Бал ка на. За пра во, све докра ја 20-их и по чет ка 30-их го ди на ка да се по јав љу ју и д ру г е с л и ч но п р о фи л и с а не и з да в ач ке к у ће у За г р е бу, Б е о г ра д у, и Љу бља ни, Фрај то ве му зи ка ли је пред ста вља ле су једине домаће публик а ц и је н а ме њ е не љу би т ељим а р а зл ич ит и х т ипов а м узике, пос е бно оне ко ја н и је п ри па да ла у ме т н и ч кој к а т е г о ри ји. По р ед м у зи к а л и ја, Ф рајт је пу бликовао и му зич ке уџ бе ни ке, нот не све ске и партитурне листове, наба вљао је стра ну му зич ку ли те ра ту ру и ујед но је пр о да вао му зич ке ин струмен те и де лове за и нст рументе (концер т не к лавире и п ијан ина, хармон ике, те гу дач ке и ду вач ке ин стру мен те). Бу д у ћ и д а с е с а ч у в а н а Ф р ајт ов а и з д а њ а н а л а з е к а ко у п р и в а т н и м ко лек ц и ја ма не до с т у п н и м ш и р ој ја в но с т и т а ко и у ра з л и ч и т и м би бл и о - те ка ма и архи ви ма, као и да су штампа ни ка та ло зи пу бли ка ци ја де лим и ч но до с т у п н и, т е ш ко је с а си г у р но ш ћу у т в р д и т и т а ч а н б р ој и з д а т и х му зи ка ли ја то ком не што ви ше од две де це ни је по сто ја ња Фрај то ве из дав ач ке к у ће ( ). И ма ју ћ и у ви д у ч и њ е н и ц у да је Ф рајт н умери чк и о б ележ ав а о св оја и здањ а, т е да с е у једном од к а т а ло г а на и ла зи на р ед н и бр ој 937, мо же мо да п р е т по с т а ви мо да је у к у па н бр ој п у бл и к а ц и ја био и ве ћ и од т ог броја. Део издања налази се у фондовима Народне библ иот еке Ср би је у Б ео г ра д у (п ри бл и ж но 350), Би бл и о т е ке Ма т и це с рп ске у Но вом С а д у (п ри бл и ж но 60 0) и а рх и в а Му зи ко ло ш ког и н с т и т у т а СА Н У у Б е о - г р а д у (п ри бл и ж но 250). О си м т ог а, значаја н с егмен т с ач ув ан и х и здањ а на ла зи се и у при ват ној ко лек ци ји Фрај то вих на след ни ка. На осно ву упоредне анализе попи са из да ња из по ме ну тих би бли о - т е к а и а рх и в а, к а о и с а ч у в а н и х ш т а м па н и х по п и с а ко је на м је ус т у п и ла м у зи ко лог Хри с т и на Ме д и ћ, мо же да с е р е кон с т ру и ше п ри бл и ж но 80% из да ња којa je пу бли ко ва ла Фрајтовa кућa. Ме ђу њи ма, је дан део при пада о је о с т в а р е њи ма и з о бла с т и у ме т н и ч ке м у зи ке о б у х в а т а ју ћ и опе р ске ари је и к ла ви р ске ко ма де познат и х и т ал ија нск и х, фра нц уск и х, немачк и х, р у с к и х и ч еш к и х а у т о р а и з р о м а н т и ч а р с ко г п е р и о д а. Њи м а т р е б а п р и - до да т и и зн а ч ај не с о ло пе сме, хо р о в е и к л а ви р ск а о с т в а р е њ а с рп ск и х и 71

72 ју г о с ло в ен ск и х ау т о ра и з д ру г е по ло ви не де в е т на е с т ог в е к а и п р ви х не - ко л и ко децен ија д в адес ет ог в ек а. Пор ед т о г а, в е л и к и уде о у Ф р ај т о в ој ко лек ци ји има ле су и об ра де на род них ко ла на ме њене претежно извође - њу на кла ви ру, као и об ра де на род них пе са ма на пи са не за глас и кла вир. Ве ћи ну њих ком по но вао је сам Фрајт, док је ма њи бр ој по ти цао из пе ра ју г о сло вен ск и х ау т о ра по п у т И ва на До м и н и са, Ст е ва на Ф рај та и Ва ц ла ва Ве д ра ла. По с е б но ме с т о ме ђу Ф рај т о ви м и з да њи ма и ма ла с у де ла ко ја с у и з - л а зил а и з ок вир а у ме тн и чког с т в ар ал аш т в а п ри п а д а ју ћ и к а т е г о ри ја м а с а лон ске, ко ме р ц и ја л не и ма с ов не у ме т но с т и. На по м и њ е мо да ов е к а т е - г о ри је н ис у биле с т ри к тно дефин ис ане у ме ђу р ат ном пе ри о д у, к а о и да с у њи хо в е г ра н и це з а ви си ле од окол но с т и у ко ји ма с е од ви ја ла м у зи ч к а п р о д у к ц и ја и по т ро ш ња у ло ка л н и м с ре д и на ма, т е к ла си фи ка ц и ја ма ко је с у успо с т а в љ а л и м у зи ч к и с т ру ч њ а ц и, и н т е лек т у а л ц и, к а о и с т ру ч њ а ц и и з мед ија и д иског р а фске и нд ус т рије. И змеђу о с т алог, т р еб а помен ут и ари је и н у ме р е и з опе ре т а Емерих а К а лмана ( Emmer ich K ál m a n), Ф ра нца Ле х а ра ( Fr a n z L eh á r), Ра лфа Б ена цког ( R alph Be n at z k y), Ед м у н да Ај сле ра ( E d mu nd Eysle r) и д ру г и х, пот ом к лави рске ко ма де у ви д у с т и л и з о в а н и х и гара (мар шева, ва лцера, бостон-ва лцера, танга и тд.) ауст ријск и х, чеш к и х, мађарских, француских, немачких и руских ком по зи то ра са лон ске музи ке и опе ре та, 9 и, ко нач но, шла ге ре. Ш ла г е ри до ма ћ и х и и но с т ра н и х ком по зи т о ра с а ч и њ а в а л и су в а ж а н сегмен т Ф рајтове колекц ије и мајућ и у вид у њи хо ву за ст у п ље ност. Ве л и к и бр ој шла ге ра по ти цао је из опе ре та или из бо га те пр о дук ци је не мач ке, амери ч ке, аус т риј ске, ма ђар ске и буг арске по п у лар не м у зи ке из т ог пе ри о да, 10 док је ма њи део п ри па дао ост ва ре њи ма ју го сло вен ск и х ау то ра ме ђу ко ји ма се, ка да је о бр ој но сти реч, на ро чи то ис ти цао сам Фрајт. 11 Сви и но с т ра н и 9 Између осталог заступљена су остварења Алфонса Цибулке (Аlfons Czibulka), Густава Лангеа (Gustav Lange), Емериха Калмана (Emmerich Kálman), Францишека Кмоха (František Kmoch), Паула Линкеа (Paul Lincke), Жака Офенбаха (Jacques Offenbach), Огиста Дирана (Auguste Durand), Фридриха Баумфелдера (Friedrich Baumfelder), Леона Јесела (Leon Jessel), Флоријана Хермана (Florian Hermann), Робера Планкеа (Robert Planquette), Хермана Ридла (Hermann Riedel), Лудвига Зидеа (Ludwig Siede), Роберта Фолштеда (Robert Vollstedt), Емила Валдтојфела (Émile Waldteufel) и других. Битно је истаћи да је велики део тих остварења припадао сегменту тзв. музике за игру као посебној, савременијој верзији салонске музике засноване на популарим плесним ритмовима (ванстеп, тустеп, фокстрот, бостон итд.). 10 Од иностраних композитора посебно место имали су немачки аутори Фред Маркуш (Fred Markusch; 4), Роберт Штолц (Robert Stolz; 2 шлагера и један инструментални фокстрот), Рихард Фал (Richard Fall; 3), Вил Мaјзел (Will Meisel; 2), Паул Линке (Paul Lincke; 2) и Хуго Хирш (Hugo Hirsch; 2), потом аустријски аутори Ралф Бенацки (Ralph Benatzky; 6), Бруно Гранихштетен (Bruno Granichstaedten; 3) и Херман Леополди (Hermann Leopoldi; 2), чешки аутори Јара Бенеш (Jára Beneš; 5) и Карељ Хашлер (Karel Haschler; 2), амерички аутори Хозе Падиља (José Padilla; 4) и Валтер Доналдсон (Walter Donaldson; 2), италијански аутори Ернесто де Куртис (Ernesto de Curtis; 2) и Гаетано Лама (Gaetano Lama; 2), бугарски аутор Јосиф Цанков (Йосиф Цанков; 4) и мађарски аутор Mихаљ Ајземан (Mihály Eisemann; 2). 11 Списак југословенских аутора заједно са називима њихових остварења налази се у прилогу рада (вид. Прилог 1). 72

73 ш л а г ер и јез и чк и с у п р еоб р аж ав ан и т ако ш т о с у у м ес т о о р иг ин а лн и х в е рзија т екс т ов а добијал и с рпскох рв ат ск у в а ри ја н т у у ви д у јед не в р с т е препе ва. Ин те ре сант но је да је по ред Јо ва на Фрај та и Слав ка Па и то нија кључ ну уло гу у том пр о це су имао и ру ски еми грант Сер ги је Стра хов, и з ме ђу о с т а лог, је да н од ис т а к н у т и х ч ла но в а б е о г ра д ског Уд ру же њ а рус к и х п ис ац а и н ов ин ар а у п ер иод у и зм еђу д в а с в е тс к а р ат а и с в ак ако једн а од н ајут иц ајн ији х л и чнос т и у с ф ери југ ос лов енске коме рц ија лне му зичке уметности. Страхов се поред преобликовања текстова иностран и х ш ла г е ра на с рп ско х р в ат ск и је зи к ба вио и п и с а њ ем т ек с т о в а з а ш лаг е р е с а р а ђу ју ћ и с а н ај з н а ч ај н и ји м ју г о с л о в е н с к и м ау т ор им а т ог д об а. Ме ђу њи ма се на ла зио и Јо ван Фрајт са ко јим је Стра хов, чи ни се, остварио од л и ч н у с ар а дњу и м ајућ и у вид у у че с т а ло с т њ е г о в ог а н г а жо в а њ а к а о т ек с т о п и сца. Ана ли за шла ге ра ју го сло вен ских ауто ра из Фрај то ве ко лек ци је от крива не ко ли ко битних појава. Пре свега, при ме ћу је се да је, пре ма рас по ло - ж иви м подац има, међу појед и нц има ко ји су доп риносил и овом м узи чком жан ру, био ма ли бр ој оних ко ји ни су по ти ца ли из кру га ак тив них пр о - ф е си он а лн и х м узич ар а и л и м узич ар а с а од р е ђ е н и м с т е пе ном с т ру ч ног м у зи ч ког о бра зо в а њ а. Так в а п р е тпос т а вк а наме тн ула с е након дет а љног пре гле да спи ско ва чла но ва јед ног од нај ва жни јих ју го сло вен ских пр о фе - си о на л н и х м у зи ч к и х уд ру же њ а и з ме ђу рат ног пе ри о да ко је је к р оз св о је т ри с ек ц и је љу бљ а н ск у, з а г р е б ач к у и б е о г р а д ск у, ок у п љ а ло м у зи ч ке ау т о ре и з сви х ју г о сло вен ск и х к ра је ва. 12 Реч је Уд ружењу југ ославенск и х м у з и ч к и х ау т о р а ко је је фу н к ц и о н и с а ло т о ком 30 - и х г од ин а п рош лог в е к а св е до по че т к а Д ру г ог св е т ског р а т а. Н а и ме, н а о снову дос т у пн и х по да та ка утвр ди ли смо да је ве ћи на ауто ра шла ге ра из Фрајтове колекц и је би ла у ч ла њ е на у ов о уд ружењ е, и зуз ев некол ико појед инаца. Пор ед Јо в а на Ф рај т а, т у с у би л и р е г и с т р о в а н и и Ла в Ве с е лов ск и ( Кра г у је в а ц), М иш а А р а н ђ елови ћ ( Б еог р а д), Ра тко Л а зи ћ ( Б е о г р а д), А л ф р ед По р де с ( Б е о г ра д), И в а н До м и н ис ( Б а њ а Лу к а), Јо в а н Ур ба н, Ђу ла Ви т к ај ( Де б е - љ а ч а), Виљ е м В а гн е р ( П а нч ев о) и Јос и ф Рајхен и ћ Рах а. Од о н и х који н и с у би л и ч л анови УЈМ А, т р еба поме н ут и М и рк а М а рковић а, М илет а М и л у т и но ви ћ а и М и ле т а М и х ај ло ви ћ а. По р ед т о г а, кон с т а т у је мо да с у ш ла г е ри ју г о с ло в ен ск и х ау т о ра, к а- да је р еч о м узи чк и м к ара кт ерис т ик ама и с а д р ж а ју т ек с т а, о б л и ко в а н и у ск ла д у с а т а да а к т у е л н и м т ен ден ц и ја ма у о бла с т и по п у ла р ног м у зи ч ког с т в ар ал аш т в а у међун ар одн и м (пос е б но е в р оп ск и м) ок ви ри м а. Н а и ме, о си м о с ла њ а њ а на ри т мо в е по п у ла р н и х и г а ра и з т ог пе ри о да с ло у ф окса (slow fox), фок стро та (fox trott), тан га и др. од ко јих је у зна чај ној ме ри з а ви сио м у зи ч к и к а ра к т е р ш ла г е ра, ау т о ри с у о бра ћ а л и па ж њу и на по - с т из а ње ра знов рснос т и т екс т уа лно -м узи чк и х решењ а. То је резулт ирало т в о р е ви на ма ра з л и ч и т ог т и па у з а ви сно с т и од ат мо с фе р е ко ја је у њи ма 12 Списак се налази у заоставштини Петра Крстића која се чува у архиви Музиколошког института САНУ у Београду. 73

74 би ла до м и на н тна. Тако, и змеђу о с т алог, на и ла зи мо на ш ла г е ре п ре т е ж но х у мо ри с т и ч ко -ша љи в о и н т о н и ра н и х, а л и и оне с ен з у а л ног, с а т и ри ч ног, с ен т и мен т а л ног и л и е ле г и чног к ар а кт ер а. Та к в а в р с т а д и ф е р ен ц и р а њ а св а к а ко н и је би л а св ој с т в е н а ис к љу ч и в о ју г о с ло в енск и м о с т в ар е њи м а, већ је пред ста вља ла ра ши ре ну по ја ву. Е в и д е н тн о је и д а је Ф р ај т к ро з с в оја и зд ањ а п ром ов ис а о а у т ор е ш ла г е ра и з ра з л и ч и т и х к рајев а Југ ослави је не ог ра н и ча в а ју ћ и се са мо на јед а н њ е н р ег ио н и л и р ег ион а лн и ц е нт а р ш т о је, п р им ер а р ад и, б ил о уо би ча је но у кон т ек с т у п р о д у к ц и је у ме т н и ч ке м у зи ке. То г о в о ри у п рилог не с амо р е ле в а н т но с т и њ е г о в е ко лек ц и је з а п р о у ч а в а њ е по п у л а р не м у зи ке на ч ит а в ом ов ом п р о с т о ру в ећ и о њ е ној у т емељит е љској улози у п р о це с у на с т а н к а ју г о с ло в ен ске по п у ла р не м у зи ч ке п р о д у к ц и је. И а ко с е Ст ра хов по ја в љу је к а о п р е в о д и ла ц т ек с т о в а ш ла г е ра ко је је о бјав љив а о Ф р ајт и, у једно, к а о т е кс т оп ис а ц у д руг ој полов ин и 30 - и х го ди на п р о ш лог ве ка, ње го во име би ло је по зна то, п ре све га, бе о г рад ск и м, а за тим и ју го сло вен ским љу би те љи ма ла ке му зи ке знат но пре тог пе - ри о да. На и ме, с у де ћ и п р е ма а рх и в ск и м по да ц и ма, Ст ра хов је још к ра јем го ди не по стао во ђа и члан опе рет ске тру пе ко ја је на сту па ла у ре стора н у Р уска к руна у Беог рад у ок уп љајућ и осам на е сто ро п р о фе сио на л н и х ру ских и бе о град ских пе ва ча и умет ни ка. Ма да ни је по зна то ко ли ко ду го је т рупа делова ла н и т и ко ји је ре пе р т о ар из во ђен, можемо да п ре тпос т а - ви мо да је до дир са све том пре те жно ко мер ци јал но оријентисане умет - но сти, као и са београдском урбаном културом и њеним специфичностима, био в аж но ис к у с т во з а Ст ра хо в а, по се б но п ри л иком њег овог каснијег ан га жо ва ња у обла сти м у зи ч ког из да ва штва и п р о д у к ци је. Екс пе ри мен т са оперетским из во ђе њи ма сва ка ко је омо гу ћио Стра хо ву кон такт са бр ојн и м м у зи ча ри ма, и з ме ђу о с т а л и х и с а пе в а ч и цом Ол г ом Ја н че в ец ком с а ко јом ће на ста ви ти да са ра ђу је то ком на ред не де це ни је. Н и је мо г у ће п р ец из но у т в рд ит и г од ин у о сн ив ањ а и зд ав ачке к уће С е р г и ја С т р а хо в а че м у је, и з ме ђу о с т а лог, у з р ок и уо би ч а је н а п р а к с а у ме ђу рат ном пе ри о д у да с е и зос т ав љ ају г о д и не п у бл и ко в а њ а м у зи к а л и ја. Осим то га, за раз ли ку од Јо ва на Фрај та чи ји су би о граф ски по да ци публи ко ва ни уз мо гућ ност да се до пу не из ви ше из во ра, то ни је слу чај са Ст ра ховом. Пос тоје и нд иц ије да је он пок рен уо сопс т вен у издавачк у к ућу по че т ком т ри де с е т и х г о д и на, к а о и да је она фу н к ц и о н и с а ла св е док ра ја Дру гог свет ског ра та. То мо же да се за кљу чи по сред но, на осно ву од штампа них му зи ка ли ја. Као и Фрајт, и Стра хов је ну ме ри сао сво ја из да ња, а је да н од по с лед њи х бр о је в а ко ји с е по ја в љу је у с а ч у в а н и м м у зи к а л и ја ма је 402. Овај бр ој при бли жно упу ћу је на обим му зич ке ко лек ци је ко ја је, ви ше од јед не де це ни је, пу бли ко ва на у окви ру Еди ци је Стра хов, Музич ких но во сти Стра хов итд. Је да н де о ов е ко лек ц и је (п ри бл и ж но 20 0 м у зи ч к и х и з да њ а) на ла зи се у фон до ви ма На р од не библ иот еке Срби је и Би бл и о т е ке Ма т и це с рп ске у Но вом Са ду, по пи сан је и јав но до сту пан. Прет по ста вља мо да се део 74

75 и з да њ а С е р г и ја Ст ра хо в а, поп у т Ф рајт ови х и здањ а, налази у п рив атн и м ф он до ви ма з б ог че г а је т е ш ко ус т а но ви т и т а ча н бр ој с а ч у в а н и х м у зи к а- л и ја. Иа ко је до с т у п но око по ло ви не ком п ле т не ко лекц ије овог и здав ача, и па к је на о сно ву де т а љ ног п р е гле да ма т е ри ја ла мо г у ће у к а з а т и на њ е не од л и ке и спе ц и фи ч но с т и. Пре све га, нај ве ћи сег мент са чу ва них из да ња (око 160) чи не са мостал на из да ња Страховљеве куће, док остатак (око 40) припада кооперативн и м по д у х в а т и ма у гла в ном с а не мач к и м и з да в а ч и ма ко ји с у по к р е н у т и у пе ри о д у ок у па ц и је ( ). За ра з л и к у од жа н ров ске ек лек т и ч но с т и Ф рај т о ве ко лек ц и је, ре пе рт оар м узи чк и х дела које је п убл икова о Ст рахов да ле ко је у јед на че н и ји по ч ивајућ и у највећој мери на д ве врс т е ос т варења: ру ск и м р о ма н с а ма и ш ла г е ри ма до ма ћ и х и и но с т ра н и х ау т о ра. Ос т а т а к и з да њ а ч и не о б ра де ру ск и х и југ ос лов енск и х нар одн и х пес ама и и г ара. Ка да је о шла ге ри ма ино стра них ауто ра реч, при мет но је знат но ве ће п ри с ус т в о о с т в а р е њ а и з не м ач к и х, ру ск и х, и т а л и ја н ск и х и м а ђ а р ск и х фил мо ва не го што је то слу чај са Фрај то вом ко лек ци јом. То се по себ но односи на период после године ка да је уче ста ло пу бли ко ва ње шлаг е ра и з фи л мо в а не мач ке п род у кц ије. Пор ед т ог а, з ас т уп љ ен је и в ел ик и број компози ц и ја не мач к и х ау т о ра и, у знат но ма њој ме ри, и т а л и ја н ск и х, ру ских и ма ђар ских ауто ра. 13 Зна чајно мес т о у и здањима Ст р ахов а п рипадало је ју г ос лов енск и м ау т о ри м а и и з в о ђ а ч и м а ш л а г е р а ко ја ч и не г о т о в о чет в рт ин у с ач ув ане ко лек ц и је (п ри бл и ж но 4 0 о с т в а р е њ а). По р ед по је д и нач но од ш т а м па н и х шла ге ра, сре ћу се и по себ но осми шље не пу бли ка ције засноване на дело - вима репе рт оара т ада поп уларн и х певача на род не м у зи ке и ш ла г е ра Еде Љу би ћа, Раше Раденковића, Уроша Сеферовића и Фулгенција Вуцемило ви ћа, или на об је ди ња ва њу до ма ћих и ино стра них оства ре ња (18 најп о п у л а р н и ји х до м а ћ и х и и но с т ра н и х ш л а ге ра и п е са м а, 1940). У од но су на Ф рај т о ву ко лек ц и ју, п ри ме ћу је с е знат но в е ћ а бр ој но с т и р е г и о на л на ра зно в р сно с т ју г о с ло в ен ск и х ау т о ра. 14 По р ед с а мог Ст ра хо в а, по ја в љу ју с е и мена још д в а де с е т д в а ком по зи т о ра од ко ји х смо појед ине п ронаш л и на сп и ск у УЈ М А по т в р ђу ју ћ и т и ме да је ве р о в ат но р еч о ју г о с ло вен ск и м ауто ри ма (Га бор Јан чу шко /Gábor Jancsuskó, Но ви Сад/, Сер ги је Франк / Fr a nck, Б еог р а д /, Пет е р Хохш т р ас е р / Pet e r Ho ch st r a ss e r, Врш а ц /, Ф ри ц Би ро /Biró/). Ме ђу њи ма има оних чи ји су шла ге ри об ја вље ни у Фрај товој ко лек ци ји (Ал фред Пор дес, Ми ша Аран ђе ло вић, Рат ко Ла зић), али и н и з п р ед с т а в н и к а м ла ђе г е не ра ц и је ко ји с е по ја в љу ју з а в р еме ок упац ије 13 Заступљен је већи број шлагера немачких аутора Ханса Отоа Бергмана (Hans Otto Bergman), Петера Кројдера (Peter Kreuder), Валтера Грима (Walter Grimm), Михаела Јарија (Michael Jary), Теа Макебена (Theo Mackeben), Петера Игелхофа (Peter Igelhoff), Франца Гротеа (Franz Grothe) и Вернера Бохмана (Werner Bochmann), а и затим италијанских аутора Горнија Крамера (Gorni Kramer), Елда ди Лазара (Eldo di Lazzaro) и руског аутора Исака Дунајевског (Исаак Дунаевский). 14 Вид. списак аутора у Прилогу 2. 75

76 ( Д а рко К р аљи ћ, Б о р и в о је С и м и ћ, М л а д е н Г у т е ш а, С аш а А нд р ејев и ћ, Сло бо дан Би жић, Ми ја Кр ње вац То до ро вић, Алек сан дар Ђу кић). Ш ла г е ри југ о с ло вен ск и х ау т ора и з ко лек ц и је Ст ра хо в а у гла в ном су о б л и ко в а н и на т е ме љу ри т мо в а т а н г а и ф ок с т р о т а (ла г а ног и л и бр з ог) и и з д и фе рен ц и ра н и су ка да је реч о м у зи ч ко - т ек с т у а л ном са д р жа ју. На и ме, по ред ша љиви х сус рећу се и он и сент имен т а л ног и ме ла х но л и ч ног т и па. З а н и м љи в п риме р п р едс т ав љ ају о с т в ар е њ а с а мог С т р а хо в а у ко ји ма с е оп аж а у т иц ај т р а д и ц и је ру ске р о м а н с е по с е б но у по гле д у о б л и ко в а њ а мелод и ј ског т ок а. О т оме сведоче и одр ед н и це и л и оп и си ко је је он ко рис т ио у по је д и н и м ш ла г е ри ма р о ма н с а и т а н г о, пе сма и т а н г о с а ис ко - ри шће њем ста ре ру ске ро ман се и сл. Аутох то на ју го сло вен ска по пу лар на му зи ка пре го ди не: де ф и н и са ње гра н и ц а и п р о бле м с к и х окв и ра Са гле да ва ње са чу ва них Фрај то вих и Страховљевих музичких издања у ка зу је на некол ико би тн и х појава у вези са засн ивањем југ ословенске по пу лар не му зи ке. Пре све га, при мет на је јед на вр ста де цен тра ли за ције у п р о це су с т в а ра њ а, а л и и д и с т ри бу ц и је и и з во ђењ а ове в рс т е м узике с об зи ром на ч и ње н и ц у да су у ње м у у зи ма л и у че ш ће м у зи ча ри из ра з л и- ч и т и х к р а је в а Ју г о с л а ви је, у к ључ ујућ и не с а мо по је д и н це и з к љу ч н и х ре ги о нал них цен та ра већ и оне из ма њих сре ди на. Бе о град и За греб свака ко су има ли цен трал ну уло гу у кон тек сту екс пан зи је по пу лар не му зике сход но оби м у т р ж и ш т а на ко је су се не по с ред но осла њ а л и, т е ње г о ви м пот р ебам а з а коме рц ија лн и м м узи чк и м п род у кт им а, а л и т о оч игледно ни је ути ца ло на на по ре за постизањем обухватније регионалне повеза - но с т и и с т в а ра њ ем ш и р е м р е же по је д и на ца и г ру па и з ра з л и ч и т и х ју г о - сло венск и х бано ви на. С т и м у ве зи, и н те ре сан т но је уочи т и и чи ње н и ц у да е т н и ч ка п ри па д нос т н и је п ред с та в ља ла п ре п ре к у за м у зи ча ре на к ло ње не ства ра њу по пу лар не му зи ке на овом пр о сто ру. О то ме све до чи кон ти ну и- ра на са ра д њ а и з ме ђу с рп ск и х, ру ск и х, хр ват ск и х, немачк и х, аус т ри јск и х, ма ђар ских, бо сан ских и јеврејских аутора и извођача настањених у Краљ е ви н и Ју г о с ла ви ји. Ко смо по л и т ск и д у х ко ји је в ла да о у сфе ри п р о д у к- ц и је коме рц ија л не м у зи ке ју г о сло вен ског по ре к ла пос т оја о је и у облас т и ди стри бу ци је (из да ва штва) кр оз ин кор по ри ра ње та да ак ту ел них оства ре - ња из Бу гар ске, Ма ђар ске, Ауст ри је, Не мач ке, Ита л и је, Ф ран ц у ске, Ве л и ке Бри та ни је и САД. На о сно ву по да т а к а и з о б е ко лек ц и је уоча в а с е и з д в а ја њ е не ко л и ко кохерен т н и х г рупа у ок виру пољ а југ осло вен ске по п у лар не м у зи ке и з т ог пе ри ода. Једн у г руп у ч ин ил и су п рипа дн и ц и ру ске ем и г ра ц и је ок у п ље н и око С е р г и ја С т р а хо в а, док с у д ру г у г ру п у ч и н и л и м у зи ч а ри ок у п љ е н и око Ра д ио Б е о г ра да. На и ме, Ст ра хов је у пе ри о д у фу н к ц и о н и с а њ а св оје из да вач ке к у ће офор м ио к ру г са ра д н и ка из ре до ва ру ске ем и г ра ц и је ко ји су на ра зл ич ит е нач ине бил и у к ључен и у п роце с м узи чког с т в арањ а. О н 76

77 се поред компо зи то ра Ла ва Ве се лов ског, Сер ги ја Франка (Београд) и Влад и м и ра П ло т н и ко в а ( Но ви С а д) о с ла њ а о и на ара н жера Јурија А з бук ина ( Б е о г р а д), к а о и н а п р е в о д и о це и т е к с т о п и сце Н а т аш у С т р ахов и Олг у Ф ран к. По ред то га он је бл и ско са ра ђи вао и са ч у ве н и м и н те р п ре та то ри ма ру ске р о ма н с е Ол г ом Ја н че в ец ком и Ју ри јем Мор фе си јем, о б ја в љу ју ћ и песме и з њихов ог р епе рт оара. Важ но је би ло и по в е зи в а њ е Ст ра хо в а с а г р уп ом и з в ођ а ч а с а Ра д и о Б е о г р а д а Е д ом Љу б и ћ е м, Ур ош е м С еф ер о - ви ћем, Ра шом Ра ден ко ви ћем и Ф ул г ен ц и јем Ву це м и ло ви ћем, ко ји с у, у т р е н у т к у к а да су с е њи хо в а и ме на по ја ви ла у ш т а мпан и м и здањима, в ећ с т е к л и и з в е с т а н р е но ме ме ђу б е о г р а д ском и ју г о с ло в ен ском п у бл и ком. Љу бић је ре дов но на сту пао као пе вач на род не му зи ке у ра диј ским еми сија ма од го ди не, а у истом свој ству би ли су ан га жо ва ни и Се фе ро вић (од 1936), Ра ден ко вић (1938) и Ву це ми ло вић (1939). Ипак, од Се фер о ви ћ и Ра ден ко ви ћ с у по че л и да с е по ја в љу ју и у ем и си ја ма на ме њ е н и м и з в о ђе њу ш ла г е ра у ко ји ма је по в р е ме но г о с т о в а о и з а г р е бач к и м у зи ча р Вла хо Па ље так. Чи ње ни ца да су ови пе ва чи у под јед на кој ме ри не го ва ли ре пер то ар народ не му зике и шлагера, што се уочава и у штампаним издањима Страхо ва и нсп ирисан и м њихови м и нте рп рета тор ск и м ус пе си ма, и н те ре сан т на је у ск ло п у ра з ма т ра њ а по п у лар не м у зи ч ке п ра к се у Ју г о сла ви ји по се б но а ко с е њ ој до д а по д а т а к о н ак лоњ енос т и руск и х ау т ор а ис т ов р емено и р о м а н с и и ш л а г е р и м а (С т р а хов и Ф р а н к, н а п р и ме р). Н аиме, с т иче с е ути сак да је у из во ђач кој прак си тог вре ме на по сто јао флек си би лан прис т у п жа н р ов ск и м ра з г ра н и че њи ма, т о је с т да је г ра н и ца и з ме ђу ш ла г е ра, на р од н и х пес ама, а в ер ов атно и пес ама с а лон ск и х и опе р е т ск и х ау т о р а мо гла да ме ан дри ра. С тим у ве зи, на ме ће се прет поставка да дефиниција по п у ла р не м у зи ке у ју г о с ло в ен ск и м ок ви ри ма у ме ђу рат ном пе ри о д у, ако се узме у об зир област из во ђа штва и по тро шње, ни је би ла стро га осим ка да је реч о гра ни ци са сфе ром умет нич ке му зи ке. Фик си ра ност у т ом с ег мен т у п р о и з а ш ла је и з кон т и н у и ра ног и уд ру же ног де ла њ а ју г о - с ло в ен ск и х м у зи ч к и х с т ру ч њ а к а и к ул т у р не е л и т е уоп ш т е ко ја је и н систи ра ла на ја сном раз два ја њу умет нич ког и не у мет нич ког (ко мер ци јалног) с т в а ра ла ш т в а. Осц и лат орно с т г ран ица поп уларне м узике у у жем см ис л у (ш лаг е ри и м у зи к а з а и г ру) у од но с у н а д ру г е ко ме р ц и ја л не м у зи ч ке ж а н р о в е (оперета, салонска музика, народна музика /урбани фолклор/, војна музи ка) ма ње је би ла из ра же на у ди стри бу тив ној сфе ри (из да ва штво и рад и ј ске ем и си је) где је по с т ојала т енденц и ја ка њи хо вом ја сн и јем од ва ја њу. Та ко су с е у п р о г ра м и ма Ра д ио Б е о г ра да по ја в љи в ал и називи м узик а з а и г ру и с ез он ск и ш л а г е ри о з н а ч а в а ју ћ и о с т в а р ењ а и з т ад а а кт уе лне свет ске му зич ке пр о дук ци је на ста ла на те ме љу по пуларних плесних рит - мо в а. О в а в р с т а м у зи ке н ије меш ан а с а д руг и м ж а нр овим а, п а с у т ако на р од на м у зи к а, у ме т н и ч к а м у зи к а, в ој на и с а лон ск а м у зи к а ем и т о в а не у з а с е б н и м ем и си ја м а и т е р м ин им а. О си м т ог а, у једном од с ач ув ан и х 77

78 п р е п и с а Ф рај т о в ог к а т а ло г а у ко ме с у а б е цед н и м р е дом на в е де на и ме на ју го сло вен ских ауто ра за једно са називи ма њихових публикованих компо зи ци ја на ла зи се сле де ћа на по ме на: ни је уне та му зи ка за игру ( шлаг е ри ). Бу д у ћ и да сп и с а к с а д р ж и де ла и з о бла с т и у ме т н и ч ке и с а лон ске музике, ја сно је да су издавачи правили разлику између популарне музи ке и д ру г и х, ко ме р ц и ја л н и х в р с т а м у зи ч к и х п р о д у к а т а. На кра ју, кон ста ту је мо да је ства ра ње аутох то не југословенске по - п у ла р не м у зи ке п р е би ло у п р о це с у з а че т к а и да би оно в е р о в ат но т е к ло и н т ен зи в н и је д а је пос т ојал а р а звијен ија фи л мск а и нд ус т рија н а тлу Ју го сла ви је. Сва ка ко, тре ба има ти у ви ду и рас пад Ју го сла ви је, те утицај рат них окол но сти као по себ ну пре пре ку у том пр о це су, али и, на суп р о т т о ме, н а по р е не м ач ког ок у п а т о р а д а по п у л а рн у м узик у пос т ави у с р е д и ш т е св а ко д нев ног ж и в о т а у г ра д ск и м с р е д и на ма. И а ко т ек у по в о - ју, ју г о с ло в ен ск а по п у ла р на м у зи к а и з ов ог пе ри о да по сма т ра на з а јед но с а д руг и м с егмен т и ма по п у лар не к ул т у р е на п р о с т о ру Ју г о с ла ви је мо же да по слу жи као по ла зи ште за ра све тља ва ње по је ди них битних друштве - н и х, к улт у рн и х и по л и т и ч к и х п р о це са. Ту по себ но и ма мо у ви д у п р о блем репресивности југословенске државе у међуратном периоду који је заинт ри г и ра о по је д и не ис т о ри ча р е у п р о т е к лој де це н и ји ( Do bri vo je vić 2006; Си мић 2007; Pe tro vić 2009). Иако се на чел но сла же мо са њи хо вим тврдња ма о по сто ја њу по ја ча не дру штве не кон тро ле и ин сти ту ци о нал ној де - а у т о но м и з а ц и ји у ме ђу рат ном пе ри о д у, и па к сма т ра мо да н и је до в ољ на п а ж њ а д а т а р а з л и ч и т и м ви до ви м а оп и р а њ а по л и т и ч кој е л и т и и њ е ној на ц и о на л ној пе да г о г и ји ко ји с у с е, ч и н и на м с е, ја сно ма н и фе с т о в а л и упра во у сфе ри по пу лар не кул ту ре. Је дан вид суб вер зив но сти ко ји је про - ист ица о и з мас ов ног у ж и в а њ а Ју г о с ло в е на у но ви м видовима р аз оноде н а кон П р в ог св е т с ког р а т а с м а т р а мо д а з а с л у ж у је д а бу де по д р о б н и је ис пи тан. Ту се, сва ка ко, не ис цр пљу ју мо гућ но сти ка да је о реч о раз матра њу зна ча ја фе но ме на популарне музике и културе у међуратном југо - с ло в ен ском д ру ш т ву. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Кне жев, Ди ми три је М. Б е о г р а д м о је м л а д о с т и. Чи ка го Си мић, Бо јан. Пр о п а г а н д а Ми л а н а С т о ја д и н о в и ћ а. Бе о град Blam, Мihailo. Jazz u Sr bi ji Be o grad Cur rid, Brian. A Nat ion al Ac oust ic s. Music a n d Ma s s p u bli c it y i n We i m a r a n d Na z i G e r m a n y. Lon don Do bri vo je vić, Iva na. Dr žav na re pre si ja u do ba dik ta tu re kra lja Alek san dra ( ). Beograd Lu čić, Kri sti na. Po pu lar na gla zba u Za gre bu iz me đu dva ju svjet skih ra to va. Na rod na umjetnost 41/2 (2004): Pe tro vić, Lju bo mir. Ju go slo ven sko me đu rat no dru štvo u mre ži vla sti. Be o grad Re a rick, Char les. The French in Lo ve and War: Po pu lar Cul tu re in the Era of the World Wars. Yale

79 Ris ho na, Zi mring. So cial Dan cing and the Mo der nist Ima gi na tion in In ter war Bri tain. Burling ton Stan ley, Adam C. Mod e rn iz i ng Tr ad it i o n: G e nd e r a n d C o ns um er i s m i n i nte rw a r Fr a nc e a n d Ger many. Louisiana Ve sić, Iva na. Mu sic ta ste pat terns as mar kers of so cio-cul tu ral tran sfor ma tion in Ser bia betwe en two world wars: the exam ple of Jo van Frajt s mu sic pu bli ca ti ons. У: Ve se li no vić- -Hof man, М., V. Mi kić, T. Po po vić Mla đe no vić, I. Per ko vić (ур.). M u s i c Id e n t i t i e s o n Pa per and Screen, Bel gra de 2014: Прилог 1. Спи сак ју го сло вен ских ауто ра шла ге ра и му зи ке за игру у Фрај то вој ко лек ци ји Ми ша Аран ђе ло вић, Раз би ћу све ча ше, бр. 850, Хо ће те ли да вас во лим?, бр. 851 Ни ко ла Бу таш, Кад пла че ви о ли на, пе сма-тан го, бр Лав Ве се лов ски, De ux ro ses, пе сма-тан го, бр. 658, Tan go Ber ce u se, пе сма-тан го, бр. 664, Кад ја не ка жем да, пе сма-тан го, бр. 665, Ку пи те ђе вре ке, пе сма-фок строт, бр. 670, Ди вље орхи де је, пе сма-сло у фокс, бр. 679, Ма до на но ћи, тан го-блуз пе сма, бр. 682 Иван До ми нис, Шан ку ре, фок строт, бр. 180, За у век с Бо гом, тан го за кла вир со ло, бр. 573, Ту го ван ка, тан го за кла вир со ло, бр. 630, Ми ла да, тан го за кла вир со ло, бр. 636 Рат ко Ла зић, Бе ли го луб, бр. 810, Раз би ло се ср це мо је, бр. 810, Пла ви Ха ва ју, пе сма-сло у фокс, бр. 826, Од не ла је дра га ср це мо је, бр. 836, Да је жи вот ту жна пе сма одав но сам знао, бр. 836, Good night lady, пе сма-сло у фокс, бр. 837 Мир ко Мар ко вић, Ве ра си та, пе сма-тан го, бр. 809, Пе сма мо га ср ца, пе сма-сло у фокс, бр. 815, Кад се спу сти пла ва ноћ, пе сма-свинг фокс, бр. 825 Јо сиф Рај хе нић Ра ха, Ла га на као пе ро, пе сма и тан го, бр. 746 Јо ван Урбан, Мис Ју го сла ви ја 1931, пе сма-тан го, бр. 719 Јо ван Фрајт, О, Мо на Ва на, пе сма-тан го, бр. 708, Да ли си за и ста мо ја, пе сма-сло у фокс, бр. 715, Држ де сно, пе сма-фок строт, бр. 718а, Ти дра га не пи тај, пе сма-тан го, бр. 723, Рум ба, бр. 727, Зар мо рам би ти Ка за но ва, пе сма-фок строт, бр. 728, Ба то, ба то, ти си мо је зла то, пе сма-фок строт, бр. 737, Из ле пих срет них да на, вал цер бе лих ру жа, бр. 739, Де вој че, ја сам луд од сре ће, пе сма-фок строт, бр. 752, Би ла јед ном, пе сма-тан го, бр. 783, Ох, љу бав, пе сма-фок строт, бр. 792, Ја чу јем смех и пе сму, пе сма-тан го, бр

80 При лог 2. Спи сак ју го сло вен ских ауто ра шла ге ра и му зи ке за игру у ко лек ци ји Стра хо ва Са ша Ан дре је вић, Мно го не жних ре чи, пе сма-фок строт, 194? Ми ша Аран ђе ло вић, Ули ца ма кру жим, пе сма-вал цер, 1939, бр. 208 Сло бо дан Д. Би жић, Че жња, пе сма-тан го, 1943, бр. 348 Фриц Би ро, Ма ри та, пе сма-тан го, 1938, бр. 158, Три пал ме,? Об рад Глу шче вић, И та ко ма ло по ма ло, пе сма-вал цер, 1938, бр. 134 Мла ден Гу те ша, Снег, пе сма-фок строт, 1944, бр. 385 Алек сан дар Ђу кић, Ја бих хтео, ал ми не да ма ма, 1943?, бр. 379 Га бор Јан чу шко, Јед не мај ске но ћи,?, бр. 107 Ан тон Ју рић, Пру жи ми рај Мар ле но, пе сма-тан го,?, бр. 255 Дар ко Кра љић, За што си по спан Чо?, пе сма-фок строт, 1943?, бр. 344, Две ки шне но ћи у сеп тем бру, 1944, бр. 366, Три ма ле се стре, пе сма-фок строт, 1944, бр. 376 Ми ја Кр ње вац То до ро вић, Са мо тво је пла ве очи, пе сма-тан го, 1944, бр. 386 Рат ко Ла зић, Две по пу лар не пе сме, 1938?, бр. 157 Едо Љу бић, Са њај Ма ре ло, пе сма-тан го, 1937, бр. 111а Жив ко Ми лој ко вић, Крај пла вог мо ра, пе сма-тан го,?, бр. 175 Еуген Пе шта лић, У сед мом не бу, пе сма-тан го, Ал фред Пор дес, Сва ку ноћ ма дам, пе сма-тан го, 1940, бр. 233 Урош Се фе ро вић, Не пла чи Да ни је ла, пе сма-тан го,?, бр. 166 Бо ри во је Си мић, Пла ви сан, пе сма-сло у фокс, 1944, бр. 388 К. Ста ни са вље вић, Ја на хар мо ни ци, ти на ги та ри, пе сма-тан го, 1939, бр. 188 Сер ги је Стра хов, Та иди те у пер шун, пе сма-фок строт, 1934., Две, три су зе, свр ше так ро ма на, ро ман са-тан го, 1935, бр. 33, Сун це, мо ре и ти, тан го-се ре на да, 1935, бр. 50, Још пет ми ну та, пе сма-тан го, 1938?, бр. 135, У на шем ма лом гра ду,1940, бр. 225, Хар мо ни ка, 1940, бр. 225, Уми рем за те, 1940, бр. 225, Ти си Ру ски ња, пе сма-тан го,?, Под ју жним сун цем, пе сма-фок строт,?, бр. 359, Шта ћеш, та кав је жи вот, пе сма-тан го, 1940?, Ни јед на, ни дру га, ни тре ћа, пе сма-фок строт, 1944?, бр. 402, У жи во ту све је друк чи је, пе сма-тан го, 1944, бр. 367 Сер ги је Франк, Ја сам твој, бе о град ска пе сма и тан го,? Пе тер Хох штра сер, Зар ни је са мо сан, пе сма-тан го,?, бр. 143., Ја дав но слу тим да ср це во ли, пе сма-тан го, 1939?, бр. 182 Макс Шварц ма нов, Сва ко жен ско ср це ди ра. Ма ла бле да ру жа, 1934., Но ви Сад, пе сма-фок строт,? 80

81 Ivana Vesić MUSIC PUBLISHING BETWEEN TWO WORLD WARS AS A SOURCE FOR THE RESEARCH OF THE EXPANSION OF POPULAR MUSIC IN YUGOSLAVIA: THE EXAMPLES OF PUBLISHING HOUSES OF JOVAN FRAJT AND SERGIJE STRAHOV Summary In the existing research of the cultural phenomena in the region of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes/Yugoslavia not much attention has been devoted to the issue of the expansion of popular music. The reflections on the rise in the interest in musical accomplishments of commercial character in urban centres across Yugoslavia are rare and insufficiently detailed, which is why data on key agents, institutions, creative tendencies and forms of consummation in the field of popular music are missing, as well as the data on their wider circumstances (social, economical, political, etc.). The majority of data is found in memoirs but these data are not adequately systematized and contextualized. The plethora of data is also found in sources like musical editions that have not been researched until now. Namely, in the period after the First World War there were several private music publishers who dedicated a significant part of their collections to the genre of popular music/schlager music. This is especially relevant for publishing houses of Jovan Frajt and Sergije Strahov, which were stationed in Belgrade, and publishing houses Akord and Albini from Zagreb. The inspection of the preserved pieces of the collections of editions by Frajt and Strahov, which was completed by the data from printed programmes of Radio Belgrade as well as the archive material, it is possible to partly reconstruct the field of popular music in Yugoslavia. This implies singling out important composers, writers and performers of popular songs from that period, as well as the genres and cultural influence (USA, Germany, Austria, Hungary, Italy, France, USSR, etc.). The comparison of tendencies in this field in the region of Yugoslavia with tendencies in other countries provides a basis for making presuppositions concerning the features of domestic popular music production. The purpose of such a procedure is to indicate the circumstances in which an autonomous Yugoslav popular music production emerged in the period between the two World Wars, as well as to consider the significance of this segment in the research of Yugoslav society and culture of that period. Key words: popular music, Kingdom of SCS/Yugoslavia, Jovan Frajt, Sergije Strahov, Russian emigration, Schlager music, dancing music. 81

82

83 UDC :929 Boulez P. ТИЈАНА ПОПОВИЋ МЛАЂЕНОВИЋ Универзитет уметности, Београд, Факултет музичке уметности Oригинални научни рад / Original scientific paper ГОСПОДАРИ ЧЕКИЋА, ФАУНА И ВРЕМЕНА Чекић без господара Пјера Булеза у контексту француског музичког писма времена *1 СА Ж Е ТА К : П р ед лог з а још јед но м у з и ко ло ш ко - а н а л и т и ч ко ч и т а њ е Че к и ћ а б е з г о с п о д а р а з а с н и в а с е н а о п о в р г а в а њу ко г н и т и в и с т и ч ко г п р и с т уп а Ф р ед а Ле рд ал а и њ е г о в и х кон с т а т а ц и ја о с л а би м г р а н и ц а м а и кон с т а н т н и м п р о м е н ам а, п р е к ид и м а б е з п р и с у с т в а з н а ч ај н и х п р е л а з а, н е п о н а в љ а њи м а и л и н е п о с т о ја њу п а р а л е л и з а м а с е г м е - н а т а и од б а ц и в а њу с и м е т р и је у м у з и ч ко м т о к у п о м е н у т о г д е л а Пје р а Бу л е з а. С т и м у в е з и, п о н о в н о ч и т а њ е Че к и ћ а б е з г о с п о д а р а од в и ја с е и у ко н т е к с т у ко м п а р а т и в н о г с а гле д а в а њ а р а з но в р сн и х н а ч и н а уо б л и ч а в а њ а м у з и ч ког т о к а н а м ак р о и м и к р он ив оу к а ко о в о г д ел а т ако и Деб ис иј ев о г Пр ел ид а з а п о п о д н е је д н о г ф а у н а и Ме с и ј а н о в о г Кв а р т ет а з а к р а ј в р ем ен а. П р и т оме с е мет аф ор е г оспод ар а, чек ић а, ф аун а и в р емен а и н т е р п р е т и р а ју и кон т ек с т у а л и з ују и з хе рме не у т и ч ке ви з у р е, у к а з у ју ћ и н а с у ш т и н ско од р е ђ е њ е и п р е п о з н а т љи в о с т ф р а н ц у с ко г м у з и ч ко г п и с м а в р е м е н а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Бу ле з, Че к ић бе з го сп о да ра, п у т а њ а де ла, п ри н ц и п под ударањ а, фе но ме ни пре ки да ча, по ља и ма лих но та, фран цу ско му зич ко п и с м о в р е м е н а. Пред лог за још јед но чи та ње Че к и ћ а бе з го сп о да ра (Le Ma rte a u sa n s maître, ) по л а зи од уод но ша в а њ а ког н и т и ви с т и ч ког п ри с т у па Фреда Лердала (Fred Lerdahl) и музиколошко -аналитичког приступа по - ме н у т ом де л у Пје ра Бу ле за ( Pie rre Boulez) и з визуре њег овог сагледавањ а у ко нт е кс т у с ас в и м с п ец иф и чн о г ф р а нц ус ко г а мб иг в ит ет а в р ем е нс ке с т ру к т у р е м у зи ке. У по к у ш а ју д а св о ју и Џе ке н до ф о ву ( R ay Ja c ke n d of f ) г е не р а т и в н у т е о ри ју т о н а л не м у зи ке (GTTM; Ler dahl & Jac ken doff 1983) при ме ни на с е р и ја лн у м уз ик у, Ле рд а л с е у с в ојој с т уд ији C o gn it iv e C o ns t r ai n t s o n * Рад је настао у оквиру пројекта Идентитети српске музике у светском културном контексту (бр ), који се реализује на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, а финансира га Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 83

84 Co m p o si t i o n al S y ste m (1988) у т е о ри ј ском см и с л у ба ви од но с ом ком по зици о не гра ма ти ке и гра ма ти ке слу ша ња на при ме ру Че ки ћа без го спо да ра. За пра во, на осно ву по себ но уста но вље ног спи ска од се дам на ест ког нит и в н и х п ри н уда (con st ra int s) и л и п ред у сло в а ко је ком по зи ц и о н и си с т е м и мо ра ју да з а до вољ е да би бил и опажен и к а о разум љиви, и који доводе до с т в а ра њ а ц р т а с т и ла, Ле р да л г е не ра л но з а к љу ч у је с ле де ће: с е ри ја л н а м у зи к а, од но сно у ов ом с л у ч а ју ком по зи ц и ја Че к и ћ б е з го спо да ра к а о пар ад и гмат ича н п риме р ч и ју је ск ри в е н у с е ри ја л н у ор га низаци ју тек се дам де се ти х го ди на п ро ш лог ве ка на по кон от к рио Лев Коблjаков (Lev Koblyakov 1977), пер цеп тив но је не про зир на; у опа ж а њу с е не мо же од р е д и т и њ е на п р е ц и зна мен т а л на р е п р е з ента ци ја, те она, ако ни је то тал но не ра зу мљи ва (сте пен до ко га је ра зум љи в а, к а же Ле р да л, з а ви си са мо од оно г а ш т о је композит ор п ут ем св оје м у зи ч ке и н т у и ц и је и ис к у с т в а до да о т ој ор г а н и з а ц и ји!), он да ско р о да т о је с т е ( је р ра з у ме в а њ е з а х т е в а од р е ђен с т епен еко лош ког по деш ав ањ а и з ме ђу с т и м у л у с а и ме н т а л не спо с о бнос т и оп аж ањ а, ко је се ов де те шко оства ру је); јаз из ме ђу ком по зи ци о не гра ма ти ке и гра ма ти ке слушања је евидента н и ог ро ма н, од но сно он је с т е фу н да мен та л н и п ро блем ове м у зи ке и од ра ж а в а ра з д в а ја њ е ме т о де од и н т у и ц и је; му зи ка зву чи де лом ша блон ски, а де лом сто ха стич ки. Очи глед но је да се у ве зи са пер цеп тив ним про це си ма Лер да лов не гат и в а н к ри т и чк и одно с п р ема с ерија лној м у зи ц и, а по т ом и п р е ма Че к и ћу бе з го спо да ра, као п ре ма, рек ла би х, сл учај но ода бра ном п ри ме ру те вр сте м у з и ке ( је р у це лој с т у д и ји не по с т о ји н и је д а н конк р ет а н а н ал ит и чк и ко ме н т а р, н и јед но у п у ћ и в а њ е н а кон к р е т а н с е г мен т м у зи ч ког т о к а, н а к а ра к т е ри с т ике м у зи ч к и х ком по не на т а и њи хо ви х е леменат а, на њихове функ ци је, за пра во на би ло шта што се од но си на му зич ки ток овог де ла), з асн и в а с а мо н а (не) мо г ућ но с т и пе р цеп ц и је у в е зи с а с еријал из ов ан и м тон ским висинама (односно, на непрозирности, нејасноћи, неразумљив о с т и њи хо в е ор г а н и з а ц и је на г ра ма т и ч ком н и в оу). Са мо на осно ву то га, Лер дал за тим, у су шти ни крајње артифицијелно и на да љ е б е з и к а к в е де мон с т ра ц и је кон к р е т н и х до к а з а у с а мом де л у, твр ди да се Че к ић бе з го сп о да ра не под вр га ва н и јед ном п равил у (м ислећ и н а он а п р авил а ко ја с у он и Џе кен до ф и з д в о ји л и!) м у зи ч ке х и је р а р х и је ко ја на м до зв о љ а в а да и н т е р и о ри з у је мо де ло, би ло у њ е г о в ој у к у п но с т и (пу тем гло бал ног или ре тро спек тив ног слу ша ња), би ло це лом ду жи ном њ е г о в ог од ви ја њ а (п у т ем си нх р он и чког с л у ша њ а). Та ко, Ле р да л ис т и че да се у п р кос ри г о ро зно кон т ро л и са ној ор га н и за ц и ји ове м узике, дож ив љај с л у ша о ца св о д и на н и з зву ч н и х до г а ђа ја ко ји с е ра с п р о с т и ру у в р е ме н у, од ко јих ни је дан не ма ве ћу струк тур ну ва жност од дру гих, као и да прекид из ме ђу композиционе граматике и граматике слушања спречава слуша о ца да у по је д и нач н и м с л у ча је ви ма де ко д и ра м у зи ч к у и н ф ор ма ц и ју. С тим у ве зи, Лердал се скоро искљу чи во ру ко во ди ка рак те ри сти кама де ла као што су: 84

85 се ри ја ли за ци ја тон ских ви си на, ка ко у хо ри зон та ли та ко и у вер тик а л и; п р о ме на фу н к ц и је и т и па ме ло д и ј ске ком по нен т е; из бегавање понављања тема и мотива у непрекидном надовезив а њу е ле ме на т а. У том сми слу, то јест, очи глед но из ви зу ре то нал не гра ма ти ке, произ ла зе и ње го ве кон стата ци је о: слабим гра ни ца ма и кон стант ним про ме на ма (које у не тако зане - мар љи вом бро ју слу ча је ва то ни су!); п р е к и д и ма б е з п ри с у с т в а зна чај н и х п р е ла з а ; не по на вља њи ма или не по сто ја њу па ра ле ли за ма је ди ни ца и од ба цива њу си ме три ја (што све у де лу ипак по сто ји!). Пред ло же ни му зи ко ло шко - ана ли тич ки при ступ опо вр га ва ове конста та ци је, пре све га за то што Лердал превиђа принцип аналогије и мо - г ућ нос т да се м у зи ч к а х и је рар х и ја, ко ја под ра зу ме ва сл и чно с т појед ин и х де ло в а ф ор ме, мо же о б е зб ед и т и по д удар ањ ем е леменат а (св ак ако и к а о по ја ва непо т п у не по д у дар но с т и) и и з д ру г и х м у зи ч к и х ком по не на т а оси м и з ме ло д и ј ске ком по нен т е, на о сно ву че г а с е и з ме ђу с ег ме на т а на ра с т о - јању успос т а в љ а ју од но си бл и ско с т и и не по т п у не под ударнос т и на мањ е уо бичајен и м н и в о и ма м у зи ч ког т о к а, ш т о с е у п ра в о и дешав а у Чек ићу бе з го сп о да ра. Пр е ма м и ш љ е њу Б е ри с ла в а По по ви ћ а (1998: 23 32), иа ко п ри л и ч но с л ожен у м ак р оф о рм у о в е ко мп оз иц и је њ ен и е к в ив ал е н тн и д ел ов и н е остварују по на вља њем ( до дир ним или раз мак ну тим ), па чак ни применом усп у т н и х т рансформац ија, њена фор ма и пак по ч и ва на ра з ме ш та њу екви ва лент них де ло ва, али на осно ву спро во ђе ња једног сасвим специфичног ком по зи ци о ног по ступ ка. Ек ви ва лен т н и делови међусобно се п ре п л и ћу та ко ш то се ус по ста в ља њи хо ва п ри па д нос т јед ном од т ри из д и фе рен ц и ра на, релат и вно независна му зич ка то ка. На и ме, Бу лез је композици ју Че кић без го спо да ра за флаут у, кси ло ри м бу, ви б р а ф он, пе р к уси ју ( јед а н и зв ођ ач ок ви рн и буб а њ, б он г о - бу б њ е ви, м а р а к а с, к л а в е с, д у п ло з в о но, т ри jа н гл, д в а т а м- т а м а, гон г, обе ше н и ч и нел, д ва реда по чет ири ч инела), г итару, виол у и соло глас алт, из гра дио од де вет кра ћих ста во ва ко ји, за хва љу ју ћи њи хо вој пос е б ној д и с т ри бу ц и ји, п ри п а д а ју јед ном од т ри по ме н у т а м у з и ч к а т о к а на ста ла на осно ву три по е ме Ре неа Ша ра (René Char). Је дан му зич ки ток, за снован на по е ми Бе сне за на тли је (L Ar ti sa nat fu ri e ux), са др жи три на ставка (А, А 1 и А 2 ), за тим се дру ги је дин ствен ток, ба зи ран на по е ми Џе л а т и усам љен ос т и (Bo u r re a u x d e so li t u d e), с а с т о ји од че т и ри на с т а в к а (B, B 1, B 2 и B 3 ), д ок т р е ћ и је д и н с т в е н м у з и ч к и т ок, ко ји п р и п а д а по е м и Ле п а гра ђе в и на и п ред о се ћа ји (Bel édi fi ce et les pres sen ti ments), под ра зу ме ва д ва н а с т а в к а (C и C 1 ). Ис т о р од н и н а с т а в ц и (де ло ви) св аког од ов а т ри нез а - ви сна му зич ка то ка не на до ве зу ју се не по сред но је дан на дру ги, већ су по зи ц и о но р а з л и ч и т о лоц ир ан и т оком ов е с ложене ф о рме. При т оме с е 85

86 уоча ва глоба лна из д и фе рен ц и ра ност кон фи г у ра ц и је њихови х факт ура као в р ло зн а ч а ја н ко хе зи о н и ф а кт о р. О в ако и з д в о је н и н а с т а в ц и ф о р м и р а ју це ло ви т е фор ме би ло ког по на о соб у зе т ог м у зи ч ког т о ка А, B или C, ко ји се, по том, на ви шем ни воу удружују путем специфичног прожимања, заправо, по ре чи ма са мог Бу ле за (Bo u lez 1971), цре по вито преплићу, облику ју ћи ко нач ну су пер струк ту ру (При мер 1 вид.: Popović 1998: 32). При мер 1 Та ко, пр ви ток по е ме L Ar ti sa nat fu ri e ux чи не два крат ка ин стру мент а л на ра з в о ја, св о је в р сн и п р е л у д и ју м и по с т л у д и ју м Avant (I став) и Aprѐs (VII став) L Ar t i san a t f ur ieu x ко ји уокви ру ју, у овом му зич ком т о к у, цент ра лн и во ка л но -и н с т ру мен т а л н и део L Ar t i sa nat f u r i e u x (III став). У дру гом то ку три ин струментална коментара (Commentaire I, Commenta i re I I и Co m me n ta i re I I I II, IV и VI II став) по е ме Bo u r re a u x d e so li t u d e ф ор м и ра ју је да н д у г а ча к м у зи ч к и т ок у ок ви ру ко јег с е и з ме ђу д ру г ог и т ре ћег ко ментара налази вока лно -и нс т ру мен та л н и Bo ur re a u x de so li tu de (VI став у ко јем је је дан је ди ни пут то ком чи та вог де ла Че кић без го спода ра у по т ребљен це о а н са мбл у кон т и н у и т е т у, од поче тк а док раја с т ав а), о снов н и с ег мен т ов ог ц и к л у с а. Во к а л но -и н с т ру мен т а л на п р в а в е р зи ја м у зи ч ког т о к а по е ме Bel édi fi ce et les pres sen ti ments (V став), као пот пу но и зо ло в а на, је д и н с т ве на це л и на, и ње г ов т а ко ђе во к а лно -и нс т румент а лн и дубл (IX став ко ји, на од ре ђен на чин, по Бу ле зо вим ре чи ма [1971], предс т а в љ а р еш ењ е, к љу ч ч ит ав о г д ел а, и у које м с е р еа лн о и в и рт уе лн о пре пли ћу еле мен ти из сва три му зич ка то ка пу тем ре ми ни сцен ци ја текстуалних и му зич ких ци та та, као и пу тем ко ри шћења њихових различит и х мо г ућ но ст и ра з во ја) ч и не т ре ћ и м у зи ч к и ток ( Popović Mlađenović 1996: ; При мер 2). 86

87 При мер 2 I Av a n t l Ar t i s a n a t f u r i e u x II C o m m e n t a i r e I d e B o u r r e a u x d e s o li t u d e III L Ar t i s a n a t f u r i e u x IV C o m m e n t a i r e I I d e B o u r r e a u x d e s o li t u d e V Bel édi fi ce et les pres sen ti ments ver sion pre miè re VI B o u r r e a u x d e s o li t u d e VII Ap r ѐ sl Ar t i s a n a t f u r i e u x VI II C o m m e n t a i r e I I I d e B o u r r e a u x d e s o li t u d e IX Bel édi fi ce et les pres sen ti ments do u ble Ова ква ди стри бу ци ја ста во ва ис ку ша ва пер ме а билност три раз лич и т а м у зи ч к а т о к а, је р с е не п р е с т а но п р е к и д а, з а ус т ав љ а конт ин уит е т јед ног то ка дру гим то ком. На тај на чин пу та ња ко ја во ди кроз де ло, а ко ју чи не ви ше раз ли чи тих кон ти ну и те та, по ста је ком плекснија. Она је резулт а т у в ођ ењ а мог ућнос т и мод ификов ањ а, ме ђу с о б ног п р о ж и м а њ а ви ше ра з л и ч и т и х ра з в о ја, од но сно р е з ул т ат је у р е ђе њ а гло ба л не с т ру к т у р е на осно ву раз личи тих кре та ња три одво је но ком по но вана музичка тока. Оваква фор мал на кон цеп ци ја во ди ла је ка осло ба ђа њу фор ме од пре де тер мина ци је и представљала је раскид са једно ди мен зи о нал ном, јед но ди рекци о ном пу та њом де ла (Popović Mlađenović 1996: 147). При каз ре до сле да ста во ва у це ли ни ука зу је на по сто је ће ин тер ак ције ме ђу њи ма, ко је с у о б е зб еђене на т е мељу п ри нц ипа ек вив аленц ије, и п ру ж а мо г ућ но с т ла ког уоча в а њ а ус по с т а в љ е ног си ме т ри ч ног п ла на на гло б а л ном н и в оу де л а. С имет рич а н п л а н композит о р о б р аз ује помоћу с т о же рног с т а ва C као осо ви не ко ја де ли це лу фор му на два де ла, од ко јих је дру ги ре вер зи би лан у од но су на пр ви део, и то на осно ву рас по ре да с т а в о в а и з од г о в а ра ју ћег м у зи ч ког т о к а ( Popović 1998: 32). С тим у ве зи, иако су сви де ло ви му зич ког то ка јед ног је дин стве ног ци клу са ме ђу соб но од макнути и испрепле та ни умет ну тим де ло ви ма друг и х д в а ју ц и к л у с а, и па к, з а х в а љу ју ћ и це ло к у п ном м у зи ч ком с а д р ж а ју и в р ло и з д и фе р ен ц и ра ној фа к т у р ној ком по нен т и, с л у ша ла ц је с т е у с т а њу да их по ве зу је у ло ги чан след. За пра во, све то ко ве исте вр сте слу ша лац за м и ш ља у кон т и н у и т е т у, у п р кос од ма к н у т о с т и њи хо ви х де ло ва, од но сно он и х п р е по зна је и по в е з у је з а не ма ру ју ћ и њи хо в а о бјек т и в на ра с т о ја њ а. Ефек ти овог де ло ва ња упра во су ана лог ни ефек ти ма по на вља ња на растоја њу ка да се под сти чу си ле при вла че ња за сно ване на принципу еквив а лен ц и је. П риви д но и з гле д а д а је ком по з и т о р с а сви м п р о и з в о љ но пок р ет а о пре ки дач у сво јој ком по зи ци ји, и да је игра ју ћи се укљу чи вао и ис кључ и в а о по је д и не де ло ве гло ба л не фор ме, г ра де ћ и је да н на су м и ч н и мо з а и к од ко ма ди ћа це ли не. Ме ђу тим, то ни је исти на. Пре ма ми шље њу Бе ри слава По повића (1998: 186), покретање меха ни зма пре ки да ча на ма кро струк- 87

88 Пример 3 88

89 т у рном н ив оу р ез улт ат је п р ом иш љ еног и ори г и на л ног ком по зи ц и о ног по ступ ка за сно ва ног на фун да мен тал ном фор мал ном прин ци пу, прин цип у ек ви в а лен ц и је, ш т о је у к рај њ ем ис хо д у п р о и з в е ло је да н и з в а н р ед но ко хе рен тан му зич ки ток ве о ма сло же не за ми сли и са ста ва. О вај ме ха н и з а м п ре к и да ча ко ри с т и се и з а ус по с т а в љ а ње г ра н ица. Та ко, Чек и ћ б е з г ос п од ар а јес т е и зуз е тно з ан им љи в п риме р у п р ав о з а п рик а зи в ањ е по ме н у т ог ме х а н и зм а, ч и ји је п ри н ц и п у Булез ов ом дел у по диг нут на нај ви ши ни во и спроведен до след но као вр хун ски кон структив ни по сту пак (Popović 1998: ). Наиме, оси м на мак рос т ру кт у рном н ивоу, Буле з пок реће п рек идач и на м и к р о с т ру к т у р ном н и в оу ов е ис т е ком по зи ц ије. К а о п риме р може по с л у ж и т и I V с т а в, од но сно, Co m me n ta i re I I d e Bo u r re a u x d e so li t u d e. На сви м у н у т раш њи м г ра н и ч н и м ме ст и ма м у зи ч ког то ка, ком по зи тор, да к ле, ис кљу чу је и укљу чу је сег мен те пу тем ко ро на, гра де ћи на тај на чин сво - је вр сне це зу ре (При мер 3). Та ко се изо лу ју по ља у ви ду му зич ких ре че - ни ца/фра за, пе ри о да и још ве ћих од се ка. С дру ге стра не, чак се, ма ње осетн и м цезурама (це зу ре су та ко ђе ме ђу соб но д и фе рен ц и ра не), обе ле жа ва ју фраг мен ти ти па нај ма њих метричко - фор мал них це ли на или дру гих ти по - ва фраг ме на та у деловима м узи чког тока са п реовлађујућом фрагментарном струк ту ром. У свим ста во ви ма на став ци ма (II, IV и VI II Com men ta i re I, II и III) у окви ру по е ме Bo u r re a u x d e so li t u d e, од ме њу ју се два по ља : јед но, чи ји ток про ти че у ра зним ва ри јан та ма тем па са озна ком Lent, и друго по ље, чи ји се ток од ви ја у зна ку тем па Ra pi de. Са ма по е ма Bo ur re a u x de so litude (VI став) искључиво протиче у окви ри ма ка рак те ри сти ка по - ља озна че ног са Lent, ш т о г о в о ри о на д р е ђе но с т и ов е т е мат ске о бла с т и (Popović 1998: 205). Мо гло би се ре ћи да је иде ја за ова кво по сту па ње на пла ну ми крос т ру к т у р е и з а зв а на д в о с т ру к и м у з р оч н и ком. По р ед у з р о к а ко ји је у п раво опи сан, те по ступ ка ко ји се, њи ме ини ци ран, очи глед но по ка зао као дос т а успеш а н н ач и н и з а р ег ул ац ију м у зи ч ке си н т а к с е, д ру г и у з р ок је на стао као по тре ба да се из во ђа чи су стиг ну на тим кри тич ним ме стима му зич ког тек ста, бу ду ћи да се уна пред ра чу на на не рав но мер ност, и н а ч е з в ан и ч но п р о п и с а ног з а јед н и ч ког п у л с а в р е м е н с к и х и н т е р в а л а п ри л и ком с а в ла да в а њ а и н с т ру мен т а л но - т ех н и ч к и х п р облема у в ези с а рит мом, као и са ра зним укра сним то но ви ма, ма лим но та ма, уметн у т и м око к љу ч н и х т о но ва у де о н и ца ма. Ова по т ре ба, з а ко ју би се мо гло по м и с л и т и да на с т а је к а о с л у чај на а к т и в но с т с а не г а т и в н и м по с ле д и цама, св а к а ко не п р ед с т а в љ а н ус п р о и звод већ, са сви м су п р о т но, у к а зу је на ком по зи т о р о в е и н т ен ц и је ко је с у с а д р ж а не у т о ме да и з в о ђа ча до в е д у до по ме н у т и х не п ри л и к а, од но сно ком по зи т ор, на т ај на ч и н, св е сно ра ч у на на њи хо ву гре шку, чи ме по ку ша ва дис крет но да уве де слу чај у музич ки ток ка ко би га још ви ше ди на ми зи рао. Очи глед но, на чин на ко ји се би ло ко ји кон кре тан му зички ток облику је или од ви ја у вре ме ну, и исто вре ме но ка ко се он, то јест, та фор ма у 89

90 м у зи ц и опа жа (к ако се ра звија мент а лна реп резент ац ија објект а, односно ко ји су ме ха ни зми укљу че ни у пер цеп ци ју ње го ве це ло куп не ар хи тек тур е), јес т е од к р уц ија лн е в аж н ос т и з а д ож ив љ ај и р а зум ев ањ е м уз ике. На и ме, с об зи ром на т о да с т ру к т у ра м у зи ч ког де ла на с т а је из ме ђу собн и х од но с а с ег мен т о в а н и х је д и н и ца м у зи ч ког т о к а на ра з л и ч и т и м н и в о и ма, ко ји с е ја в љ а ју у ви д у х и је рар х и је, х и по т е з а ко ју је, насуп р о т Ле рдаловој и Џе кен до ф о в ој т е о ри ји, М ише л Емб е рт и ( M ic hel I m b e r t y) ф ор м у л и с а о и по т в р д ио у м ног и м с т у д и ја ма 1, а ко ју је пре у зе ла и да ље раз ви ла у психо ло г ији м узике Ир е н Дел ије ж ( I r èn e D el iège) 2, јес т е т а д а х ијер а рх ија и м а и п е р ц е п т и в н у и ко гн ит и вн у р еа лн о с т. О в ај ко нц е п т х ијер а рх и је, 1 У т о м с м и с л у, Е м б е р т и је р а д и о н а ко н ц е п т и м а м а к р о с т р у к т у р е и д и н а м и ч ко г в е к- то ра. Вид., на при мер: Mic hel Im berty, L oc chio e l orec chio: Se qu en za III di Be rio, у: L. Mar co ni & G. Ste fa ni (Eds.), I l se n so i n m u si c a, Bo log na: CLU EB, 1987: ; Mic hel Im berty, Le con cept de hiérar chie per cep ti ve fa ce à la mu si que ato na le, C o m m u n i c a z i o n i s c i e n t i f i c h e d i Psi c o lo g i a G e n e r a le, Università L a S a p i e n z a, Ro ma, 5, 1991: ; Mic hel Im berty, Epi ste mic s u bje c t, h i s t o r i c a l s u bje c t, p s ych o lo g i c a l s u bje c t : Re g a r d i n g L e r d a h l a n d Ja c ke n d of f s ge n e r a t i ve the ory of to nal mu sic (A re spon se to J.-J. Nat ti ez), у: Irè ne De liè ge & John Slo bo da (Eds.), Perc e p t i o n a n d C o g n i t i o n o f M u s i c, Ho ve: Psycho logy Press, 1997: ; Mic hel Im berty, From Classical Ex pe rimentation to Modelisation Experiments of Musical Behaviour in Real Time (Pre - fa ce),у: Irè ne De liè ge & John Slo bo da, Pe rc e pt i o n a n d C o gn it i o n o f M us i c, Ho ve: Psycho logy Press, 1997: 13 17; Mic hel Im berty, L e s é c r it ur e s d u t e m p s. S é m a n t i q u e p s y c h o l o g i q u e d e l a m u s i q u e, Pa ris: Du nod, 1981; Mic hel Im berty, La Cathédra le en glo u tie da Cla u de De bussy: de la per cep tion au sens, R ev u e d e M us iq u e d e s U n iv e rs i t é s C an ad ie nn e s, 6, 1985: ; Mic hel Im berty, Mu sic, bi o logy, cog ni tion: qu e sti ons for the mu sic of XX th cen tury, 3 rd I nt e rn at ion a l C o n fe r e n c e Un d e r s t a n d i n g a n d C r eat i n g M us i c, De cem ber 11 15, 2003, Di par ti men to di Ma tema ti ca, Se con da Università de gli Stu di di Na po li, Ca ser ta, Italy. 2 С дру ге стра не, Де ли јеж је раз ви ла кон цеп те под сет ни ца или пу то ка за у рашч л ањ ав ању м уз и ч ко г т ок а, ш т о је п р аћ ен о п ос т у пко м о т и с а к а, п р о т о т и п с к и х р е з и м е а или ути ски ва ња стил ских ка рак те ри сти ка де ла. Аутор ки на ме то до ло ги ја екс пе римен тал - ног ис пи ти ва ња пер цеп ци је фор ме у му зи ци иста је и за то нал ну и за ато нал ну му зи ку, и б а з и р а с е н а с о н д и р а њу с л е д е ћ и х п р и н ц и п а и п р о ц е с а : с е г м е н т а ц и је; р е г и с т р о в а њ а с и г н а - ла гра ни ца ; де тек то ва ња екви ва лент но сти и не е кви ва лент но сти ; понављања или парале - л и з а м а ; (с т е п е н а) кон т р а с т а ; оч е к и в а њ а, т е н з и је и р е л а к с а ц и је; х и је р а р х и ј с ке о р г а н и з а ц и је г р у п и с а њ а у н у т а р д е л а. Ви д., н а п р и м е р: I r è n e D e l iè g e, A p e r c e pt u a l a p p r o a c h t o c o n t e m p r a r y m u si c a l fo r m s, C o n t e mp or a r y M us i c Rev ie w (Yver don, Har wo od Aca de mic Pu blis hers), 4, 1989 (S. McA dams & I. De liè ge /Is sue Eds./, M u s i c a n d t h e C o g n i t i v e S c i e n c e s. P r o c e e d i n g s f r o m t h e S y m p o s i u m o n Mu sic and the Cog ni ti ve Sci en ces, Pa ris 1989): ; Irè ne De liè ge, L or ga ni sa tion psycho log i q u e d e l é c out e d e l a m u s i q u e. D e s m a r q u e s d e s é d i m e n t a t i o n i n d i c e, e m p r e i n t e d a n s l a r ep r é s e n t a t i o n m e nt al e d e l o e u v r e, Ph. D. d i ss e rt at io n, Un i ve r sit y of Liè ge, 19 91; I r è n e D e l iè ge, Mechanisms of cue extraction in memory for musical ti me, Con tem po rary Mu sic Re vi ew (Yverdon, Har wo od Aca de mic Pu blis hers), 9, 1993 (I. Cross & I. De liè ge /Is sue Eds./, Mu sic and the C o g n i t i v e S c i e n c e s P r o c e e d i n g s o f C a m b r i d ge C o n fe r e n c e o n M u s i c a n d t h e C o g n i t i v e S c i e n c e s, ): ; I r è n e D e l i è g e, L a p e r c e p t i o n d e l o p p o s i t i o n I n v a r i a n t / Va r i a n t. E t u d e expéri men ta le à par tir de l oeuvre de Ste ve Re ich Fo ur Or gans, Ps y c h o l o g i c a B e l g i c a, 1991, 31 /2 /: ; I r èn e D el iège & Abd e ss ad e k El A hm ad i, Me ch an i s m s of C u e E xt r a ct io n i n Music a l G r oupi ng s: A St u d y of Pe r c e p t io n o n S e q u e n z a V I fo r Vi o l a S o lo by Lu c i a n o B e r io, Psycho logy of Mu sic, 1990, 18: 18 44; Irè ne De liè ge & Marc Mélen, Cue Ab strac tion in the Re pre sen ta tion of Mu si cal Form, у: Irè ne De liè ge & John Slo bo da (Eds.), Pe r c e p t i o n a n d C o g n i t i o n o f M u s i c, Ho ve: Psycho logy Press, 1997:

91 ф о рм ал из ов а н к р о з м од е л с л уш аоц а, п ос ед ује з н ач ајн у п р едн о с т која омо гућава ба вље ње и ато нал ном и то нал ном му зи ком: по јам ква ли та тив - не п р о ме не и л и поја м конт е кс т уа лне ист а кн ут ос т и пок аз ал и с у с е к а о м ног о де ло т в о р н и ји од г р а м а т и ч ког си с т е м а ф о р м ал из ов аног у ок виру т е о ри је т о на л не м у зи ке за ко ју се са мо п ре т по с та в ља да је оп ш та иа ко до не д в о см и с ле не де мон с т ра ц и је т е оп ш т о с т и, ме ђу т и м, н и је до ш ло. 3 По м и њ а н и фе но ме н и п р е к и да ча, по љ а и ма л и х но т а у Че к и ћу бе з го спо да ра п роизлазе, у суш т ин и, из до ме на п и та ња м у зи ч ког вре ме на. С о бзир ом на т о да сâ мо м узи чко иск ус т во јес т е иск ус т в о в р емена, може с е р е ћ и д а је ис к у с т в о о бл иков ањ а и одвијањ а ф л у кс а м уз ике з ап р ав о ис к у с т в о на ч и на т ем по ра л не ор г а н и з а ц и је св е сног и /и л и не св е сног у ма. На и ме, му зи ка је сте мо гућ ност да се сâмо вре ме ми сли, али и да се оно осе т и као су п ст рат чо ве ковог у н ут рашњег до ж и вља ја се бе, као у н у т ра шња ко хе рен ци ја и је дин ство соп ства. С тим у ве зи, фран цу ска му зи ка као је д а н од с а мо св ој н и х н а ч ин а н а ко ји с е в р е ме у м у зи ц и мо же м и с л и т и, у п р а в о по к а з у је по с е б но и нт ер ес ов ањ е (пог от ову од Дебис ија [C l aud e D e bu s s y], п р е ко Ме си ја н а [O l i v i e r Me s si a e n], до Булез а и н ад аљ е) д а с е, ка ко би т о Ем бе р т и ре као, у вре ме н у све сног из но ва из г ра д и и ус по с та ви под ру ч је не све сног (б о г ат с т во не ч у т и х и не ви ђе н и х ви до в а ко хе рен ц и је), које је с â мо по с е би и з в о р по т п у но д ру г а ч и ји х п р ед с т а в а о в р е ме н у од он и х ко је се до г а ђа ју у и н д и ви д у а л ној и ис т о ри ј ској све с т и: фа н т а змат ске п р ед с т а ве к а д р е да п р о бију, исп р еп лет у, мо д и фи к у ју, и з по т а је и з о к р е н у оне о снов не р е п р е з е н т а ц ије, п ру ж ајућ и с убје кт у б ог ат ију и с ложен ију па ле т у мо г ућ но с т и, к а ко би до г а ђа је и з св ог ж и в о т а и њи хов и з ра з у м у- зи ци и умет но сти по ста вио у вре ме (2006: 8). То и нт ер е с о в а њ е зн а ч и ло је д и р ек т но ат а ко в а њ е н а оне р е л а т и в но слободне и ли ослобођене п росторе м у зи чког текста (којима је иманен тно одржавање на пе то сти из ме ђу ком по зи то ро ве иде је, за пи са и ње го ве реали за ци је у зву ку), као и на оне еле мен те му зич ког је зи ка ко је је за пи сом не мо г у ће п р е ц и зно и јед но знач но у х в а т и т и, и з ме ри т и и фи к си ра т и, са мим тим, на она секундарна, до тада ре ла тив но за не ма ре на и не до вољн о и скор иш ћ ен а м уз и чко - и зр аж ајн а с р едс т в а у ч ијој с у о с н ов и б оја и и нт ензит е т т она /звук а, к а о и на појача в а њ е он и х фа к т о ра ко ји од суд но ути чу на об ли ко ва ње му зич ког вре ме на од ре ђе ног де ла у сми слу мо гућ - 3 Тр е б а р е ћ и д а је Ле р д а л, п о с т а в ш и с в е с т а н с ко р о п о т п у н е н е п р о п у с т љи в о с т и с в о је т е о р и је у в е з и с а а т о н а л н о м м у з и ко м (с а м и м т и м и м о г у ћ е г ко р п у с а г р е ш а к а и н е у т е м е љ е - н и х з а к љу ч а к а у в е з и к а ко с а ко мп оз иц ион о м г р а м а т и ко м т а ко и с а г р а м а т и ко м с л у ш а њ а ко је, с д р у г е с т р а н е, н е с м е ј у б и т и је д и н и к р и т е р и ј у м п р и с т у п а б и л о ко јој, п а н и а т о н а л н ој музици), касније радио на њеном извесном поде ша ва ва њу (вид.: F. Ler dahl, Ato nal Pro - lo n g a t i o n a l St r u c t u r e, C o n t e m p o r a r y M u s i c Re v i e w, 1989, 4: 65 87; као и: F. Ler dahl, Spa tial and Psycho a co u stic Fac tors in Ato nal Pro lon ga tion, Cur rent Mu si co logy, 1999, 63: 7 26) уво ђењ е м п р а в и л а и с т а к н у т о с т и, ст р ат иф ик ац ије и ст р у ја њ а (с т в а р а њ а и с т р у ја њ а с л о је в а), к р и т и ч н е г р у п е, м е л о д и ј с ке ко т в е (си д р и ш т а) и в и р т у е л н и х т о н ов а, дел им и чно успев ају ћ и д а п о н о в о с а г л е д а је д а н д о б а р д е о с а в р е м е н о г р е п е р т о а р а н а о с н о в у п р и с т у п а који a p r i o r i не про из ла зи са мо из хи је рар хи је тон ских ви си на. 91

92 но с т и р а з л и ч и т ог к р и с т ал ис ањ а с т ру кт у р е и р а з л и ч и т е а р т и к у л а ц и је ди са ња ње го вог му зич ког то ка (Popović Mlađenović 2009: 269, 443, 473). Под к ри с т а л и с а њ ем с т ру к т у р е м и с л и м п р е св е г а на до мен м у зи ч ке син так се као у мет но сти пер спек ти ве у ми сли: оно главно, оно споредно, оно на мер но, оно слу чај но од но се, све то она уре ђу је и чи ни их мо гућ ним. По мо ћу ра з л ич и т и х ме х а н и з а ма и н т е р а к ц и је с ег менат а једног м узи чког т о к а, од но сно, в е ћ и м и л и м а њи м с т е пе ном ме ђу с о б не и н т е г р а ц и је и л и дез ин те гра ци је тих сег ме на та оства ру ју се њи хо ви нај ра зно вр сни ји ме ђуод но си, ко ор ди ни ра ју се де ло ви струк ту ре и ус по ста вља се од ре ђе на ко ре - ла ц и ја ко ја и х х и је рар х и зу је, к а ко на п ла н у м и к р о форме т ако и на п лан у ма к р о фор ме. Тражењ ем и о с т ав љ ањ ем мог ућнос т и з а и звесно дозирањ е, р а с по р е ђ и в ањ е с н а г а, по м е р а њ е а к ц е н а т а н а м е с т им а ц ез ур а / г р ан иц а и зме ђу сегмена т а у см и сл у њи хо вог сл и ва ња, ра з д ва ја ња, ра з је д и ња ва ња, п ри бл и жа ва ња, уда ља ва ња, ск ра ћ и ва ња, п ро д у жа ва ња у и н т е р п ре та ц и ји у зву к у, и н т ен зи ви ра се по т ен ц и ја л но к ри с та л и са ње с т ру к т у р н и х од но са на мно штво раз ли чи тих на чи на. На и ме, мо гућ ност различитог степено - в а њ а и н т ен зи т е т а деј с т в а цент рипет а лн и х и цент рифуг а лн и х сила у ок ви ру м у зи ч ке си н т а к с е, п р о д у к у је у в ек д ру г а ч и је пеј з а же фа н т а с т и ч- н и х о б л и к а у јед ној ком по зи ц и ји св а к и п у т к а да она би в а р е а л и з о в а на у зву к у. У д и р ек т ној по в р ат ној у з р оч но -по с ле д и ч ној в е зи с а св о је в р сн и м к ри с т а л и с а њ ем с т ру кт ур е с т оје и одр еђене компонент е ч ис т о в р еменске ор га н и за ц и је, д и са ња м у зи ч ког т о ка ( Popović Mlađenović 1996: 64 72) као ш т о су т ем по, к а ко би Бу ле з р е к а о, бр зи на од ви ја њ а м у зи ч ког в р е ме на, њ е г о в а успо ра в а њ а и л и у бр з а в а њ а, а г о г и к а, а р т и к у ла ц и ја и д и на м и к а. Да к ле, а ко су Де би си је ва ко ло ри с т и ч к а м у зи ч ко -и з ра жај на с ред с т ва, к а о и п р о ш и р ен фу н д ус ко ри ш ће н и х спе ц и фи ч н и х ле с т ви ч н и х н и з о в а ко ји н и су де кора т и ван еле мен т, по ре ме т и л и уоби ча је не на ч и не ст ва ра ња т ен зи је и оп у ш т а њ а, и з г ра дњ е к л има кс а и а н т и к л и ма к с а, ус по с т а в љ а њ е г р а н и ц а и з ме ђу с е г ме н а т а, онд а т е њихов е фу н кц ије п р еузим ају д руг е м у зи ч ке ком по нен т е и њихови е лемент и (т ем по, ме т ар, ри т а м, д и на м и к а, а г ог и к а, а р т ик ул ац ија, ф а кт ур а, р ег ис т ри, и н с т ру мен т а ц и ја, о р ке с т р а - ц ија, с т ру к т у рн и е лемент и с а пос е бн и м ф о р м а л н и м зн а че њ ем, и п а у з е к а о к ар а кт ери с т и чне б ел ине, ћут ањ а која с у конт екс т уа лно н абијен а значењ ем и ко ја нер е тко најс т рахо тн ије, нај д у бљ е и нај сна ж н и је зна ју да зву че и да од зва ња ју, од је ку ју). Тако с е р а д с а мо т и в ом на ла зи у с р е д и ш т у Де би си је в е па ж њ е, а л и не на на чин ра ни је раз вој но сти, већ че сто у крат ким по те зи ма, фраг мент им а, и спе ц ифи ч ном ри т м и ч ком к р е т а њу у см и с л у ис т ов р еменог т ок а ви ше а си н х р о н и х ри т м и чк и х подел а : н а н ач и н њ ег ов ог пе рм ане н тног ми кро и зме ње ног по на вља ња, ње го вих кон стант них ре ла тив них ми кро - п р о ме н а, у н у т р а ш њ е ко ло ри с т и ч ке м и к р о е в о л у т и внос т и, односно, н а на ч и н не п р е к и д ног а по с т е пе ног а к у м у л и р а њ а ене р г и је ко ло ри с т и ч ког ми кро кри ста ли са ња ко је ће се, за ви сно од кон тек ста, ди фу зно или компак т но, фра г мен тар но и л и речен и чно -период и чно расп рост ират и, слабит и 92

93 и п р е к и н у т и с е на по ла п у т а, и л и с е по ја ча в а т и до в р х у н ца, на с т а ви т и д а љ е, и л и с е сн а ж но у не ком т р е н у т к у не о че к и в а но т р а нс ф о рм ис ат и и от по че ти нешто но во. Сег мен ти ње го ве фор ме се и надаље варирано пре - но се на дру ге по ло жа је у му зич ком то ку, али не ви ше, ако се та ко мо же ре ћи, по ду жи ни и ши ри ни, већ по ви си ни или, још бо ље, у пер спект и ви не ког и ма г и нар ног сп и ра л ног м у зи ч ког т о ка у ко ме се т и сег мен т и налазе на ис т и м ме с т и ма, а л и на ра з л и ч и т и м н и во и ма сп и ра ле, п ри че м у сва ко та кво пре не се но ме сто на ње ном сле де ћем ни воу под ра зу ме ва, со - бом об у хва та и ску пља сва та иста ме ста на прет ход ним ни во и ма. У суш т и н и, мак р ос т ру кт ура Деби сијеви х композиц ија је ско р о у век ја сна, од ре ђе на и ста бил на, нај че шће тро дел не кон ту ре или у раз ви је нији м ор г а н и з а ц и ја ма о б л и к а пе сме и л и (qu a si) рон да. Оно што је по себ но, дру га чи је од до та да шњег, је сте ми кро струк ту ра, од но сно, ми кро син таксич ки ни во му зич ког то ка ко ји ге не ри ше осе ћа ње тем по рал но сти или само свој но с т и Де би си је вог м у зи ч ког в р е ме на ко је н и је д у г ач ко, на ра т и в но рас при ча но, већ је на спе ци фи чан на чин из ну тра про ду же но или про дуж а в а но ма л и м п ри ча ма мо т и в а ко ји с е, ис т о в р е ме но, ме ђу с о б но ра з д в а- ја ју, о са мо с т аљују, а л и и повезују на о снову ис т ог ( ра з)вези вног т к ањ а, н а им е н а о с н ов у с в ојс т ав а њ ихов и х м ик р ор аз л ик а и н ач ин а њ ихов о г уск лађивањ а и подешавањ а, де зи нт ег рисањ а и и нт ег рисањ а у временској с у к це си ји. За пра во, Де би си је во пи смо вре ме на од и гра ва се не где из ме ђу два суп ро т на п ро це са ко ја се ис то вре ме но од ви ја ју на тај нач и н ш то се споља, на ма к ро фор ма л ном н и воу, м узи чк и т ок ск раћује и, сам и м т и м, у брзава, док се на ни жим ни во и ма из ну тра ши ри, то јест, успо ра ва и про ду жа ва. Реч је о к ру п н и м де ло ви ма, од с е ц и ма ф ор ме, у од но с у на њи хо в е по дод с е ке, ш т о с е си м ул т а но де ша в а и и з ме ђу њ е г о вог и з на д р ечен и чног н ивоа који се ск ра ћу је и у бр з а ва и ис по д ре че н и ч ног н и воа ко ји се и зн ут ра мот и вск и ш и ри и п р о д у ж а в а. Та д в о с т ру ко с т, и л и мо ж да д в ој но с т м у зи ч ког т о к а, је с те она карактерис т ика композиторовог п исма која се веома чес то, скоро ре дов но, по на вља из де ла у де ло по чев ши од Prélu de à l après-mi di d un fa u n e (Пре л и д з а п о п од не је д н ог фа у н а, ; При мер 4, При мер 5 вид.: Popović Mlađenović 2007: ) па до Prélu des (Пре л и д и: 1910; 1913) з а к ла ви р, и фра к т а л но п р е с л и к а в а с а м и к р о н и в оа на ма к р о н и в о е. При мер 4 Prélu de à l après-mi di d un fa u ne (п р ед лог а на л и з е) ма к р о н и в о A b A 1 a a 1 b a 2 a 3 co da 30 так то ва 24 так та 24 так та 15 так то ва 13 так то ва 4 так та 4 та ла са 3 та ла са 3 та ла са 2 та ла са 2 та ла са 1 та лас 93

94 a : та лас = му зич ка ре че ни ца; 4 та ла са = 4 ре че ни це = 2 пе ри о да = дво пе ри од a 1 : т а ла с= понов љена т ра нспонована речен ица и л и м у зи ч к и пе ри од од д ве ре че н и це; п р ви т а ла с је по но в ље на т ра н спо но ва на ре че н и ца, д ру г и и т ре ћ и т а ла с д ва пе ри о да од по две ре че ни це b : та лас = му зич ка ре че ни ца; 3 та ла са = 3 ре че ни це = 1 пе ри од a 2 : та лас = му зич ка ре че ни ца; 2 та ла са = 2 ре че ни це = 1 пе ри од a 3 : та лас = му зич ка ре че ни ца; 2 та ла са = 2 ре че ни це = 1 пе ри од co da: та лас = спо ља шње про ши ре ње (те ма) При мер 5 Prélu de à l après-mi di d un fa u ne (п р ед лог а на л и з е) м и к р о н и в о a (так то ви 1 30) ½ + 1½ ; 3½ + 2½ ; ; п е р и о д п е р и о д спо ља гле да но, обе ре че ни це оста ју без у н у т р а ш њ е г и спо љ а ш њ е г п р о ш и р е њ а ко ји су по сто ја ли у прет ход не две ре че ни це; из ну тра по сма тра но, оне се ме ња ју и ши ре: од 3½ так та, те ма се ов де ши ри на 5 так то ва д в о п е р и о д Не ко л и ко де це н и ја к а сн и је, Ол и ви је Ме си ја н је на гла ша в а о: во л и м в р е ме по ш т о је оно по че т а к це ло к у п ног с т в а ра њ а [...] Р и т а м је, у с у ш т и- н и, п р о ме н а и де љ е њ е. Пр оуч ав ат и рит а м и де љ е њ е, зн а ч и п р о у ч а в а т и вре ме. Вре ме мен зу ри сано, релат и вно, фи зи о ло ш ко, пси хо ло ш ко де л и се на хиљаде начина, од којих нам је најнепосредније непрестано претвара ње бу дућ но сти у про шлост. То у веч но сти ви ше не по сто ји (пре ма Rischin 2003: 51). То јест, ка ко у за гла вљу пар ти ту ре Q u a t u or p o u r la Fin du Temps (Квар тет за крај вре ме на; 1940) сто ји: en hom ma ge à l An ge de l Apo calypse, qui lève la main vers le ciel en di sant: Il n y aura plus de Temps (по све та Ан ђе лу Апо ка лип се ко ји по ди же ру ку ка не бу и об ја вљу је: Врем ен а неће в иш е б и т и). Да кле, не ће ви ше би ти ни про сто ра ни вре ме на. Чо в ек ће на п у с т и т и људ ск у д и мен зи ју, ис т и че Ме си ја н, њ е не ц и к л у с е и суд би ну, и по но во ће се сје ди ни ти са веч но шћу. Из ви зу ре јед ног рит мича ра, овај ком по зи тор је че сто го во рио: Не во лим да бу дем би на ран. Не 94

95 до па да ми се да хо дам на две но ге, ко рак по ко рак, у рит му (пре ма Rischin 20 03: 39). Не п ри с т а ју ћ и на ог ра н и че њ а кон вен ц и о на лног ри тма и мет ра, желе о је да е л им ин ише ус т аљ ене п р едс т а ве о м у зи ч ком в р е ме н у, к а о и о про шлом и бу ду ћем, ука зу ју ћи на но ве мо гућ но сти проширења метро - ри т м и ч ког м и ш љ е њ а. Ст ог а је с т в орио нов ри тм и чк и јези к, и зучав ајућ и на ч и не ри т м и ч ког ра з в о ја у с т ар ог рчкој м узиц и, и нд и јске ри тмов е, к а о и раз вој рит мич ког ор га ни зо ва ња у му зи ци, пре све га, Иго ра Стра винског. Р и т м и ч к и је з и к п р и ме њ е н у Квар те ту за крај вре ме на, по себ но ко ри ш ће ње не ре т р о г ра д н и х ри т мо в а (м у зи ч к и х па л и нд р ома), једно је од с р ед с т а в а по мо ћу ко ји х је Ме си ја н о с т в а ри в а о п р е с т а на к в р е ме на, ме - т а ф о ру р е л и г и ј ске и фи ло з о ф ске и де је о в еч но с т и. О с об ен и ри тмови, не з а ви сно од ме т ра, к а ко је ком по зи т ор на п и с а о у п р ед г о в о ру па р т и т у- ри, сна ж но до п ри но се ефект у п р огна н с т в а т емпора лног. Да би с т ворио о с е ћ ај б е с ко н ачн о г, Мес ија н је кор ис т и о и е кс т р е м но с по р а т е м п а (н а п ри ме р, у пе т ом с т а ву з а с о ло ви о лон че ло у з п рат њу к ла ви ра L o u a n ge à l Éter nité de Jésus [Слава веч но сти Исуса]), а и де ји о б е с ко н ач но с т и до п ри но се и целок у пна форма и т рајање дела ( Поповић Млађеновић 2009: ). Да љим по ме ра њем ак цен та са еле мен та ме тра и рит ма са ме трорит мич ких вред но сти као кон тро ло ра му зич ког времена које, захваљују ћ и ме т ру и ри т м у, пе р ц и п и ра мо на на ч и н р е г у ла р ног и л и и р е г у ла р ног п улси р ањ а на т ем по, т р е ћу д и мен зи ју ф е но ме на м у зи ч ког в р е ме на, Бу лез екс п ре си ви зи ра м у зи ч к и ток. Је р, због че с т и х из ме на ме т ра ви ше се не мо же г о в о ри т и о њ е г о в ој р е ле в а н т но с т и. О н по с т а је и р е ле в а н т а н је р ни је у ста њу да на мет не пулс фи зич ком вре ме ну уну тар ко јег се тек мо же в р ш и т и ри т м и ч к а ор г а н и з а ц и ја. И з т и ме и з а зв а не не с т а би л не фу н к ц и је ри т м а п р о и з л а зи не с т а би лн а фу н кц ија т емп а којег Буле з з ат о и н азив а бр зином одвијања. Темпо, као психолошки (и психофизиолошки) фено - мен, к а о ф а к т о р ко ји с е з а сн и в а н а а г о г и ч к и м п р омен ам а, г ар а нт ујућ и п ри т о ме ис п ра в но с т м у зи ч к и х од но с а, с о б ом но си мо г ућ но с т г р е ш ке. Сло бо дан простор те нигде забележене, ниг де ве штач ки фик си ра не гре - ш ке, ч и н и св а к у и н т е р п р е т а ц и ју, њ е но м у зи ч ко в р е ме, не по но в љи в ом, увек раз ли чи том. Уво ђе ње те гре шке у је дан a pri o ri без-гре шке си стем до приноси сво је вр сном ди са њу тог си сте ма. Та ко ђе, у по је ди ним мо менти ма Че ки ћа без го спо да ра ком по зи тор по ступ ком аку му ли ра ња од ре - ђе н и х п р е п р е к а у з а п и су и н кор по ри ра њем по м ињ ан и х мал и х нот а, ор на ме на та у ри т м и ч ке с т ру к т у ре и усло ж ња ва њем д и на м и ч к и х ра з л и ка (Bulez 1975: 89) по н и ш т а ва сва к у мо г ућ нос т у п у ћ ивањ а на п улсац ију јер су захтева не ин тер пре та тив не ак ци је ком пли ко ване и временски близ у јед на д ру г ој, т а ко да в р е мен ск а кон т р о ла не м и нов но п р е ла зи у д ру г и план (Popović Mlađenović 1996: 116). У тим тре ну ци ма, са ма ак тив ност по с т а је м но г о в а ж н и ја од њ е не в р е мен ске кон т р о ле, од ме т р о ри т м и ч ког п ул си ра њ а и бр зи не од ви ја њ а. С тим у ве зи, на ма кро пла ну се, као што је већ ис так ну то, од и гра ва ра с к и д с а јед но д и р ек ц и о ном ф ор мом и у к а з у је на јед н у но ву д и мен- 95

96 зи ју у уре ђи ва њу де ла на и ме, Бу ле зо ва по тре ба да јед но ди мен зи о налн и, јед но д и рек ц и о н и ток м у зи ч ког де ла у ч и н и ви ше д и мен зи о на л н и м и под ло ж н и м п ро ме на ма у см и сл у ње го вог у ре ђе ња, во д и л и су ка ре а л ном п р е ло м у м у зи ч ког кон т и н у и т е т а у Tro i siè me S o n a te p o u r pi a n o. Та ко ли не ар ност и ја ка усме ре ност од ви ја ња му зи ке, ко је им пли цира ју ја сно опа ж љи ву и тем по ра л но ори јен ти са н у ли ни ју д ра мат ске тен зи је, усту па ју ме сто не ди рек ци о нал ним или по ли ди рек ци о нал ним фраг ментова ним формама музичког времена које импликују дисконтинуитет вре - менског фл у кса и супе рпон ирање вишес т ру к и х л и н и ја д ра мат ске т ен зи је, и до ж и вља ва ју се као не ко хе рент не и ли не ком па ти би л не. У су шти ни, реч је са мо о ства ра њу јед ног дру га чи јег ви да ко хе рен ци је у сми слу ус по ста вљања ко нек ци ја и пси хо ло шког про це са ко ји до га ђа је по ве зу је у вре ме ну. За јед н и ч к и и ме н и т е љ ко ји с е уоча в а и з ме ђу по м и њ а н и х о с т в а р е њ а (не за ви сно од њи хо вих се ри јал них, то нал них, или мо дал них осно ва) одно си се на, ре кла бих, ка рак те ри стич но фран цу ски амбигвитет чисто вре - мен ске с т ру к т у р е м у зи ке ови х дела и сасви м спец ифи чно д инам изирано емо ц и о на л но б о је ње м у зи чког т ок а на у н ут раш њу напет о с т, а пс ол у тн у ди на ми ку ми кро кре та ња, енер ги ју ко ја са му се бе ра ђа у сми слу ме та мор - ф о з а м и к р о т о ко в а и њи хо ви х с т а л н и х р а з бу к т а в а њ а у св е но в е и но в е ч ул не н и ја н с е. За п ра в о, нај и с т а к н у т и ја м у зи ч ко -и з ра ж ај на с р ед с т в а по - м и њ ан и х ф р а нц уск и х композит ор а најд ир ек тн ије с е в ез ују з а ф еномен п и с ма в ремена, наиме т ич у се у п раво најо се тљи ви ји х, нај су бјек т и в н и ји х, и з в ор н и х д и мен зи ја и н д ивид уа лног п р ела ма њ а и до ж и в љ а ја в р е ме на. У на с т о ја њу да м у зи ком т ра нсценд ирају в р еме (да г а з ад рже и л и о бус т ав е, т о је с т, и з б ег н у и л и у к и н у не м и нов но с т к ра ја), ови г о спо да ри в р е ме на по с е ж у ћ и з а ме т а ф о ра ма уда ра че к и ћ а (ло г и ке њ е г о в ог не у мо љи в ог фи зи ч ког о т к у ца ва ња и п ре ц и зног све сног од бро ја ва ња), и л у зи ја фа у на (ло г и ке њ е г ови х сно ви д н и х п р е л а зн и х с т а њ а св е с т и и х ал уц инац ија) и бе з вре ме не веч но с т и (ло г и ке ње н и х бе з г ра н и ч н и х п р ос т ора несвесног) и, ис т о в р е ме но, ема н и ра ју ћ и и х у њи хо в ој од с у т но с т и к а о да и н т ен зиви ра ју и с у ш т и н ск и с у сп р е ж у од р е ђе њ е и п р е по зна тљи в о с т фра н ц у ског м у зи ч ког écri tu re du temps. Са мим тим, Че к и ћ бе з го сп о да ра је пре све га фра н ц у ск а, а по т ом и и н т е р на ц и о на л на м у зи к а. 96 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА По по вић Мла ђе но вић, Ти ја на. Вре ме и свет ко ји се раз от кри ва ју пред Квар те том за к р а ј в р е м е н а Ол и ви је а Ме си јан а. Зб о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а с ц е н с ке ум е т н о с т и и м у з и к у 40 (2009): Austin, Wil li am W. (ed.). D e b u s s y, Pre lu de to The Af ter noon of a Faun (A Nor ton Cri ti cal Sco re). New York: W. W. Nor ton & Com pany, INC., Bo u lez, Pi er re. En tre or dre et cha os. In Ha r m o n i q u e s 3 (1988). Bo u lez, P i e r r e. Par vo lonté et par ha sard. E n t r e t i e n s ave c C éle s t i n D e l iè ge. Pa r i s: E d i t i o n s du Se uil, Bo u lez, Pi er re. Re le v é s d a p p r e n t i. Pa ris: Edi ti ons du Se uil, Bo u lez, Pi er re. Sprec hen, sin gen, spi e len. Me lo s XXXVI II (1971).

97 De car sin, François. Ar ti sa nat fu ri e ux. Con trec hamps 3 (1984). Im berty, Mic hel. Les écri tu res du temps. Séman ti que psycho lo gi que de la mu si que. Paris: Du nod, Im berty, Mic hel. La mu si que cre u se le temps. De Wag ner à Bo u lez: Mu si que, psycho lo gie, psycha nalyse. Pa ris: L Har mat tan, Im berty, M ic hel. Na r r a t i ve, s pl i nt er e d t e mp or al it i e s a nd t he Un c o n s ci o u s i n t he mu sic of t he XXth cen tury. 9 th I n t e r n a t i o n a l C o n fe r e n c e o n Mu sic Pe r c e p t io n a n d C og n it io n. B o - log na: Al ma Ma ter Stu di o rum Uni ver sity, August 22 26, Koblyakov, Lev. P. Bo u lez, Le Mar te au sans maître: Analyse of Pitch Struc tu re. Ze itschrift f ü r M u s i k t h e o r i e 8, 1 (1977): Ler dahl, Fred & Ray Jac ken doff. A G e n e r a t i v e T h e o r y o f To n a l M u s i c. Cam brid ge, Mas sac hu s e t t s, Ler dahl, Fr e d. C ogn it ive C onst r ai nt s on C omp osi t i o n a l Syst e m s. I n: Slo b o d a, Joh n A. ( E d.). G e n e r a t i v e P r o c e s s e s i n M u s i c: T h e Ps y c h ol o g y o f Pe rfo rm a nc e, I mp r ov is at i o n a n d C o m p o s i t i o n. Ox ford: Cla ren don Press, 1988: Po ple, Ant hony. Me s si a e n: Q u a t uor p ou r la f in d u Te m p s. C a mb r idge: C a mb r idge Un ive rsit y Press, Po po vić, Be ri slav. Mu zič ka for ma ili smi sao u mu zi ci. Be o grad: Clio, Po po vić Mla dje no vić, Ti ja na. A Frag ment on the Emo tion, Mat he sis and Ti me Di men sion of the P u r e l y M u s i c a l. Mar gi na lia with Pre lu de to the Af ter noon of a Faun by Cla u de De bussy. In: Leon, St e f a n i ja & K a t a r i n a B o g u n o v ić Ho č e va r ( E d s.). R a t i o n a l i s m of a M a g ic Ti n ge: Mu sic a s a For m of Ab st r a c t Pe r c e p t ion. Mu si c o lo g ic a l A nnu a l X LII I /2 (2007): Po po vić Mla dje no vić, Ti ja na. M u z i č k o p i s m o. Be o grad: Clio, Po po vić Mla dje no vić, Ti ja n a. P r oc es i p a ns t il is t i čk o g m uz i čk o g m iš ljen ja. B eog r a d : F M U, Sig n a t u r e, Rischin, Re b e c c a. For the End of Ti me. The Story of the Mes si aen Qu ar tet. New York: Cor nell Uni ver sity Press, It ha ca, Sta cey, Pe ter F. Bo u lez and the Mo dern Con cept. Al der sho: Sco lar Press, Wi nick, St e ve n D. Sy m m e t r y a n d P it ch - D ur at io n A ss oc iat io n s i n B oule z s L e Ma rt ea u s a n s maître. Per spec ti ves of New Mu sic 24, 2, (Spring Sum mer 1986). Tijana Popović Mlađenović MASTERS OF THE HAMMER, FAUN AND TIME Le Marteau sans maître of Pierre Boulez in the context of the French musical écriture du temps Summary In an attempt to apply his own and Ray Jackendoff s generative theory of tonal music to serial music, Fred Lerdahl deals with the relationship between compositional grammar and listening grammar in a theoretical sense, using Le Marteau sans maître as an example, in his study Cognitive Constraints on Compositional System (1988). On the basis of a specially prepared list of seventeen cognitive constraints, which compositional systems must observe in order to be comprehensible and thus lead to the creation of style lines, he derives a general conclusion that serial music is perceptively non-transparent, almost or completely incomprehensible, that there is an evidently wide gap between compositional grammar and listening grammar and that the sounding of music is partly stereotypical and partly stochastic. Furthermore, Lerdahl argues that Le Marteau sans 97

98 maître is not subjected to any anticipated rules governing musical hierarchy and emphasizes that, despite the strictly controlled organization of this music, the listener s experience is reduced to a series of tonal events extending in time, whereby none of them have greater structural importance than others, and that the break between compositional grammar and listening grammar prevents the listener from decoding music information in specified cases. The proposed musicological-analytical approach refutes Lerdahl s statements on weak boundaries and constant change, breaks without the presence of significant transitions, non-repetitions or non-existence of parallelisms of units, as well as the rejection of symmetries. Namely, Lerdahl is led almost exclusively (in terms of tonal grammar) by the characteristics of the work, such as the serialization of tonal pitches, change of the function and type of melodic component and the avoidance of repeating themes and motives, and overlooks the principle of analogy and the possibility that musical hierarchy, which implies the similarity of specified elements of form, can also be ensured by the coincidence of elements from other musical components, whereby intersegmental relations based on closeness and incomplete coincidence are established at a distance, at the less usual levels of the music unfolding in time. This just occurs in Le Marteau sans maître in which by a switch mechanism used for establishing boundaries as a supreme constructive procedure the musical flow is seemingly mechanically switched on and off at the macro-structural level, thus building a coherent entity in a specific way. Further, the proposal for another reading of Le Marteau sans maître occurs in the context of a comparative perception of different ways of music flux shaping at the (macro and micro) level of the mentioned work and Prelude to the Afternoon of a Faun by Claude Debussy and Quartet for the End of Time by Olivier Messiaen. I would say that the observed common denominator applies to the characteristic French ambiguity of the purely temporal structure of the music of these works and quite a specifically dynamized emotional colouring of the music unfolding in time. Finally, the metaphors of masters, as well as the hammer, faun and time are interpreted (irrespective of serial, tonal, or /specific/ modal bases of the compositions) and are contextualized from a hermeneutic viewpoint. It is especially pointed to the doubling, or duality, that is, multiplicity of the unfolding(s) of musical events of the mentioned works and, thus, to that which appears to be the substantive designation and recognizability of the French musical écriture du temps. Key words: Boulez, Le Marteau sans maître, trajectory of the work, principle of coincidence, phenomena of trigger, field and small notes, French musical écriture du temps. 98

99 UDC :929 Jovanović D. 782(497.11) 20 ИВАНА МЕДИЋ Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд Oригинални научни рад / Original scientific paper ЈУРИЈЕВ КРУГ ДРАГАНЕ ЈОВАНОВИЋ КАО L ACTE PRÉALABLE ЗА ОПЕРУ ЗВЕЗДАНИ ГРАД * 1 САЖ ЕТА К : П р е дм е т о в е с т уд иј е ј ес т е н ов о о с т в ар ењ е с р пс к е к о мп оз ит о рк е Дра га не Јо ва но вић (1963) интригантног наслова : Јуријев круг телепортацијска свита за опе ру з а к а м е р н и с а с т а в и е л е кт р он и к у (2 013). О в а комп оз и ц и ја и н с п ир ис ан а је ли бре том за још не на пи са ну опе ру З в е з д а н и г р а д. Тв о р а ц л и б р е т а је с л о в е н ач к и р е - д и т е љ и м у л т и м е д и ј а л н и у м е т н и к Д р а г а н Ж и в а д и н о в ( ). С в и т а Ј у р и је в к р у г з а м и ш љ е н а је т а ко д а а н т и ц и п и р а о п е р у З в е з д а н и г р а д, ко ја ће из ње про ис те ћи (али не з н а с е к а д а). У р а д у је п р о б ле м а т и з о в а н с т а т ус ком по з и ц и је Ју ри јев круг као уводн о г ч и н а, ко ји п р ед с т а в љ а д ај џ е с т бу д у ћ е о п е р е, а у јед н о с у б л и м и р а и д е је ко је ћ е (м о ж д а) б и т и р а з в и ја н е у њ ој. По р ед т о г а, б а в и ћу с е ко м п о з и ц и о н о - т е х н и ч к и м с р ед - с т в и м а ко р и ш ћ ен и м у р еал из ац ији с в ит е Ју ри јев круг, са по себ ним освр том на ауторки но на сла ња ње на те ко ви не ру ског (со вјет ског) по ли сти ли зма. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Дра га на Јо ва но вић, Дра ган Жи ва ди нов, Ју риј Ба ту рин, Ј ур ије в круг, З в е з д а н и г р а д, с ав р ем ен а о п ер а, с в ит а, е л е кт р оак ус т и чк а м у з и к а, N eu e S l ow e nische Kunst, Алек сан дар Скр ја бин, Увод ни чин, А л ф р ед Ш н и т ке, п о л и с т и л и з а м. Увод ни чин Но во остваре ње срп ске композиторке Драгане Јова новић (1963) инт ри г а н т ног н а с ло в а Ј у р и је в к р у г т е л е п о р т а ц и ј с ка с в и т а з а оп е р у за к а ме р н и с а с т а в (11 м у зи ча ра) и е лек т р о н и к у (2013), на с т а ло је на о сно ву л и б р ет а з а оперу Зв ез дан и г ра д. Тво рац овог ли бре та је сло ве нач ки реди тељ и пост гра ви та циј ски мул ти ме ди јал ни умет ник Дра ган Жи ва - д инов (1960 ), једа н од о сн ив ача рад ик а л ног у ме т н и ч ког ко лек т и в а Ne ue Slo we nische Kunst и р ет р ог р а дног поз ориш т а Gled ališč e seste r S c ipio n Na si c e о с а м де с е т и х г о д и на п р о ш лог в е к а, а л и и к а н д и дат з а ко смо на у т а и аутор пр вог по зо ри шног пројекта у потпуности реа лизованог у усло - ви ма бес т е ж и н ског с та ња Bi o mec ha nics No or dung (Gr ži nić 2006: ; * Студија је резултат рада на пројекту Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови, који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије (бр ( )). 99

100 Bar net, Skel ton 2008: 173). Ма да је ли бре то на пи сан на сло ве нач ком јези к у, Д раг ана Јо ва но ви ћ је ко ри с т и ла п ре пев на ру ск и јези к, ч ији је ау т ор руск и л и нг вис т а, пол ит ичар и би вш и космо на у т, д р Ју ри ј Ба т у ри н ( Ю ри й М их а й л о в и ч Б ат ур и н, 19 49). 1 С в ит а Ј ур и је в к р у г п р е м и ј е р н о ј е и з в е - де на 10. а п ри ла г о д и не у Ве л и кој с а л и До ма ом ла д и не у Б е о г ра д у. Те ле ви зиј ска пре ми је ра би ла је 21. ју на го ди не на ка на лу РТС Диги тал и од та да је Ју ри јев круг некол ико п у т а р е п ри з и р а н. Та ко ђ е, ов а ко м п оз иц ија је ф еб р уар а г од ин е одб р ањ ен а к а о з ав рш н и р а д н а ау т ор к и н и м док т ор ск и м у ме т н и ч к и м с т у д и ја ма на б е о г ра д ском Фа к улт е т у м узи чке у ме т но с т и, под мен т о р с т в ом р е дов ног п р о ф е с о р а Ср ђа на Хо ф ма на. Пред мет ове сту ди је су, да кле, два де ла: (још) не на пи са на опе ра Звезда ни град и сви та Ју р и јев к р уг, на ста ла на осно ву истог ли бре та, али као с амос т а лн а в о к а л но - и н с т ру м е н т а л н а /е л е к т р о а к у с т и ч к а ком по з и ц и ја, ко ја ан ти ци пи ра опе ру. Пла ни ра но је да Зве зда ни град буде високобуџет - на п род у кц ија, г ра н д и о зн и х п ро пор ц и ја. К а ко на во д и Д ра г а на Јо ва но ви ћ, буд у ћ а опер а п р ед в и ђ а в е л и к и б р ој с о л и с т а, в и ше и н с т ру ме н т а л н и х а нса мбала (орке с т а ра) на ра з л и ч и т и м ло к а ц и ја ма, е лек т р о н и к у, д ва хо ра, к а о и ба ле ри н у ко ја ће т о ком и звођењ а б о ра ви т и на ор би т а л ној с т а н и ц и (Јо ва но вић 2013: 3). Пре вод на ру ски је зик ура ђен је да би се на гла сио па н с ло в ен ск и к а ра к т е р ов ог де ла, по ш т о је Ж и в а д и нов з а м и с л ио Звезда ни град к а о в е л и к у с ло в ен ск у опе ру. С д ру г е с т ра не, Ж и в а д и нов је п редвиде о да у опе ру бу д у и н кор по ри са н и ко ре о г ра фск и елемент и, руск и и а ме ри ч к и ко смо н а у т и у у ло зи гл у м а ц а и ком п ју т е рск а г р афик а ; овде уоча в а мо в е з у с а по с т мо де р ном (п р е в а с ход но а н гло а ме ри ч ком) у ме т но - шћу (пост)опер ског спек та кла (Но вак ). Д ра г а на Јо в а но ви ћ ће би т и з а д у же на з а м у зи ч к и с ег мен т опе р е Зве з да н и град, ч и јој ће ев ен т у а л ној р е а л и з а ц и ји св а к а ко п р е т хо д и т и не ко л и ко г о д и на оп с е ж н и х п ри п р е ма. С в ит а Ју ри јев круг п р ед с т а в љ а д ај џ е с т бу д у ћ е оп е р е, с в е де н н а ра зу м не ово зе ма љ ске д и мен зи је, а у јед но су бл и м и ра и деје које ће (мож да) би т и р а з ви ја не у њ ој. О в ак в а кон це пц и ја Ј ур ијев о г к р уг а као увод ног чи на за опе ру Зве з да н и град а с о ц и ра на А лек с а н д ра С к р ја би на и њ е г ов Увод ни чин (L ac te préala ble) за нере а ли зо ва ни, уто пиј ски про је кат Ми стери јум. С тим у ве зи, по ку ша ћу да од го во рим на пи та ње да ли ста тус уводног ч и н а о спо р а в а у ме тн и чк у дов ршено с т и це ло ви т о с т сви т е Ј у р и је в круг, и л и јој по ја ча ва деј с т во о т ва ра њем но вог по љ а значењ а. Поред т ог а, ба ви ћу се композиционо - техничким сред стви ма ко ри шће ним у ре а ли зац и ји Ј у р и је в ог к р у га, с а пос е бн и м о св рт ом н а ау т о р к и но н а с л а њ а њ е н а т е ко ви не ру ског (с о вје т ског) по л и с т и л и зма. Ли бре то Дра га на Жи ва ди но ва за опе ру Зве зда ни град је кон цеп туа л н а т е к с т у а л н а кон с т ру к ц и ја. О н а не м а и з р а зи т д р а мск и пот е нц ија л, је р не са д р ж и кон к ре т н у ра д њу, већ се са с то ји из н и за ек с та т и ч н и х из л и ва 1 На слов на сло ве нач ком је зи ку гла си Zv e z d n o m e s t o J u r i n o v k r o g, a на ру ском Град Звезд ный Юри ев кру. 100

101 п ро т а г о н и с т а; ме ђу т и м, не до с т а т а к д ра м ске а к ц и је на док на ђу је по е т ск и м к в а л и т е т и ма и екс п р е си в н и м на б о јем. И де је и з ло же не у л и бр е т у бл и ске с у д ру г и м а спек т и м а у ме т н и ч ког де ло в а њ а ов ог ау т о р а, у к љу ч у ју ћ и и спек та ку лар ни, уто пиј ски Пе де се то го ди шњи про је кат пост гра ви та цијск и х у ме тн ик а Д ра г а на Ж и в а д и но в а, Д у ње Жу па н ч и ч и М и хе Ту р ш и ча. У ман ифес т у овог у ме т н и ч ког по д у х ва т а с т о ји: Го д и не по че л и смо из во д и т и пе де се т о г о д и ш њу по зо ри ш н у п ред с т а ву НООРД У НГ 1995::2045. Пре ми је ра пред ста ве би ла је 20. апри ла у 22:00 у Љу бља ни, у ко јој је уче ство ва ло се дам глу ми ца и се дам глу ма ца. Пет ре при за ће се одрж а т и т о ком с ле де ћ и х 50 г о д и на, св а к а у ра з ма к у од 10 г о д и на. 2 Ако не ко од глу ми ца или глу ма ца умре, ње но/ње го во те ло би ће за ме ње но да љинск и в ођ ен и м т ех но ло ш к и м с у б с т р а к т ом ( у м б о т ом). Гов о р гл у мц а биће на до ме штен рит мом, а го вор глу ми це ме ло ди јом. (на ве де но пре ма: Јо вано вић 2013: 4). Пре ма за м и сл и Ж и ва д и но ва, на кон последње реп ризе годи не, свих 14 суп сти ту та глу ми ца и глу ма ца би ће пренето помоћу све - м и рске лет ел и це на ек в а т о ри ја л н у ор би т у и по с т а в ље но на 14 т а ча к а око пла не те Зе мље; сва ки умет нич ки са те лит/ум бот еми то ва ће ин фор ма ције о глу ми ци и глум цу (Исто). Да кле, у осно ви овог по ду хва та на ла зи се ф и л о з о фс к а и д еја одн ос н о в из ија п р ев аз ил ажењ а с м рт и п ос р едс т в о м у ме т но с т и, а у т ех н и ч ком см и сл у о с т в а р е на п у т ем спо ја људ ског би ћ а са ма ш и ном. Гл у м ц и ће и после своје см рт и нас тавит и да ж иве као у мбот и и да из во де сво ју пред ста ву. Пред ком по зи тор ку Дра га ну Јо ва но вић је, да кле, стављен веома изаз о в а н и пот е н ц и ја л но д у г о т р а ја н з а д а т а к. Ме ђу т и м, он а је у в идел а д а либрето за оперу Звездани град пружа могућност и за другачије, неопер - ско т ум ачењ е и н а дг р а дњу. К а о р ез у л т а т ком по зи т о р к и не р е ф ле к си је над зна че њем хер ме тич ног, конструктивистичког текста Драгана Живад и но ва, на с т а ла је не о пе рск а компо зи ц и ја Ју р и јев к р уг. Она са др жи пет с т ав о в а, ч и ји с у н а зи ви да т и на ру ском је зи к у: О р б и а л и з а ц и я, С у ра ор а ни зм, Ва к у ум за у мь, Ме о до ло и и С_ Ви ан је. 3 Ком по зи т ор ка у ре ч и с в и т а ње, ко ја озна ча в а бу ђе њ е да на од но сно но в и п о че т а к, п р о на ла зи и д о д а т не н и в о е з н а че њ а : ви та (ж ив о т) однос но в ит а лн о с т (Јо ва но вић 2013: 6). За ни мљи во је да Јо ва но ви ће ва не ис ти че да је у окви ру пој ма с в ит а њ е с ад рж ан а и р е ч сви та, која п р ед с т а в љ а ау т о р к и но в л а с т и т о ж а н р ов ско од р е ђе њ е ов е ком по зи ц и је! С д ру г е с т ра не, она у к а з у је да је реч сви та та ко ђе ви ше знач на, је р по ред м у зи ч ке фор ме мо же да озна ча ва и пр а тњу од но сно п о в о р к у, ч и ме у к а з у је н а г р а н д и о зн и к а р а к т е р ов ог де ла (Исто). 2 Пр ва ре при за за и ста је одр жа на 20. апри ла го ди не, тач но у 22:00, на мо де лу Међу на род не све мир ске ста ни це у хи дро ла бо ра то ри ји Зве зда ног гра да (Ру си ја), где је Жи ва - ди нов кан ди дат за ко смо на у та (овај ста тус сте као је го ди не). Пред ви ђе но је да на ред не ре при зе бу ду одр жа не 2015, 2025, и го ди не, истог да ту ма и у исто вре ме. 3 На зив послед њег, пе тог ста ва јесте омаж граду Витање, одакле потиче један од пио - н и ра а с т р онаут ике Хе рма н Пот очн и к, п р ема ч ијем је пс е у до н и м у Нор д у н г на зв а н и п р о је к ат По с т г р а в и т а ц и ј с к и х у м е т н и к а. 101

102 И н с т ру мен т а л н и а н с а м бл с е на ла зи на сце н и: ч и н и г а 11 м узичара (ч и ји с у и н с т ру мен т и озву че н и) и д и ри г ен т. Ве ћ и на м у зи ча р а сви р а по некол и ко и нс т ру ме н а т а, ч и ме с е п р о ш и ру је д и ја п а з он з ву ч н и х б о ја. С д руг е с т ра не, људ ск и гла с о ви с у сн и м љ е н и, е лек т р онск и мод ификов ан и и у к ључен и у е лект р оак ус т и чк и с лој композиц ије. Тиме с е дел им и чно оп ра в да в а ж а н р ов ско од р е ђе њ е с в и т е к а о п р е в а с ход но и н с т ру мен т а л не ком по зи ц и је. С а м а ком по зи т о р к а од р е ђу је Ј у р и је в к р уг к а о кон це р т но де ло за ка мер ни ан самбл и елек тро ни ку у из во ђач ком сми слу. Али, у самом на стан ку и зна ча ју со ли стич ких и хор ских гла со ва, као и у њи хо вом кон с т а н т ном п ри с у с т ву у ч у јнос т и т о је у ау т о р ској, ком по зи т о р ској ви з у ри в о к а л но -и н с т ру мен т а л на ком по зи ц и ја (Јо ва но вић 2013: 10). Зве зда ни град и Ју ри јев круг за сно ва ни су на иде ји Дра га на Жи ва дино ва ко ји сма тра да је је ди на си ла ко ју чо век још ни је осво јио гра ви тац и ја ( Исто: 9). Због то га он стре ми да над вла да гра ви та ци ју, а пре ла зак у бес те жин ско ста ње и одвајање од Земље, од њене гравитације (и, у фило зоф ском см и сл у, од све г а ово зе ма љ ског) по и с т о ве ће н и су са п ре ла ском (т е ле пор т а ц и јом) у д у хов н у сфе ру. О в о је и н сп и ри с а ло ком по зи т ор к у да гла со ве учи ни бес те ле сним, тј. да пе ва чи од кр ви и ме са не бу ду присут ни на сце ни, већ да се са мо чу ју њи хо ви де ма те ри ја ли зо ва ни, електронски трансформисани гласови који допиру из звучника. Поред снимље - н и х гла с о в а, још је да н с лој е лек т р он и ке ч и н и зву ч н и а м би јен т, к р е и ра н од р аз нор одн и х с н и м љ е н и х и л и с е м п ло в а н и х з вуков а, који с им ул ир а све мир ко ји нас окру жу је. Ти ме је про из ве ден ефе кат као да се пе ва чи на ла з е т а мо не где, г о р е, у ор би т и, од но сно к а о да с л у ша мо д и р ектан пре нос из ко смо са. 102 У те би је мно штво : по ли сти ли зам у Ју ри је в ом к ру г у П р и л и ком од р е ђ и в а њ а ф о р м е и м у з и ч ког с а д р ж а ја појед ин ачн и х с т а в о в а, ком по зи т о р к а с е руков од ил а св о јом м у зи ч ком и м а г и н а ц и јом. Прем да је у композицију Јуријев круг инкорпорисан читав либрето за Звезда ни град ( у з и з в е сна п р о ш и р е њ а и мо д и фи к а ц и је), т екс т н и је по де љ ен н а пе т р а в но п р а в н и х це л и н а, п а т а ко п р в и с т а в с ад рж и с амо п рв а д в а о бра ћ а њ а (т ек с т у а л не це л и не л и бр е т а), док и х т р е ћ и с т а в с а д р ж и ча к де вет. Без об зи ра на стил ску ша ро ли кост при сут ну ка ко уну тар по је динач н и х с та во ва та ко и на н и воу ма к ро фор ме де ла, о че м у ће ка сн и је би т и р е ч и, с т а в о ви с у ме ђу с о б но по в е з а н и ко ри ш ће њ ем т ех н и ке лајт мо т и в а, по г о т о во у сн и м ље н и м во ка л н и м де о н и ца ма, ка о и пое тско/филозофск и м тек стом Дра га на Жи ва ди но ва ко ји се про те же кроз чи та во де ло. Пр о т а г о н и с т а ов ог о с т в а р е њ а је космонау т Јури ј. О н је, и з р а злог а ко ји н и с у о б ја ш њ е н и у л и бр е т у, до био (и л и је, мо ж да, с а м с е би до де л ио) м и си ју д а с е т р а нс ф о рм ише у нови, виш и о б л и к по с т о ја њ а. То ком пе т ста во ва сви те, он се су о ча ва са иза зо вом ко ји је пред њим, а ујед но по ку шава да ра ци о на ли зу је сво ју стреп њу и да убе ди се бе и дру ге у не у мит ност п ре о бра жа ја. У п ре не се ном см и сл у, ово мо же би т и и чо ве ко во су о че њ е с а

103 не м и нов но ш ћу окон ча њ а ов о з е ма љ ске ег зи с т ен ц и је. На з а в р ше т к у компо зи ц и је, Ју ри ј успеш но довршава т ра н сфор ма ц и ју и до ж и в љ а ва ек с т а зу. Прем да ни ком по зи тор ка ни либретиста не спо ми њу Скр ја би на као по - т е н ц ија лн у р еф ер е нц у, уоч ав ам о јас н у в ез у с а С к рјаб ин ов и м и д ејам а из ло же ним у де ли ма као што су Б о ж а н с т в е н а п оем а, Поем а е кс т аз е, Про ме т еј и већ спо ми ња ни Увод ни чин за Мис т ер ијум (вид. Ме дић 2005: 65 92). По ред то га, упе ча тљи ва је и срод ност са чу ве ним филм ским остваре њем 2001: Оди се ја у све ми ру (2001: A Spa ce Odyssey) писца Арт ура К ларка (A r t hu r Cl a rke) и р ед ит ељ а С т е нл ија Кју б ри к а (St a n ley Ku b r ick). По п у т ко с мо н а у т а Де ј в а Б а у мен а ( D ave B ow m a n), п р о т а г о н и с т е ов ог ф и л м а, ко смо на у т Јури ј на к рају с е п р еображ ав а у дет е (односно, у нови, виш и ви д ег зи с т ен ц и је, ко ји п р еузим а спољ а ш њу ф о р м у де т е т а). По р ед т о г а, на зи в пе т ог с т ав а, С_ Ви анје (Сви та ње), мо же асо ци ра ти на пр ви став Од исе је у с в е м и р у, на зван Освит чо ве чан ства (Dawn of the Man kind), у ко јем је к а о м у зи ч к а под лог а кориш ћен почет а к си мфон и јске поеме Тако је го во рио За ра т у с т ра (Al so sprach Za ra tu stra) Р ихарда Шт рауса ( R icha rd Stra uss). Ме ђу тим, у фил му 20 01: Од и се ја у с ве м и р у, к а т а л и з а т ор т ра нс - ф ор ма ц и је је м о но л и т, м и с т е ри о зн и о бје к ат в а н з е ма љ ског по р е к ла, док у Ју ри је вом кру г у не ма оч и глед ног спо ља ш њег и н и ц и ја т о ра: не ја сно је да л и с у Ју ри јев п р е о бра ж ај и п р епор од по к р е н у т и де ло в а њ ем не ке ви ше си ле или су мо ти ви са ни из ну тра. По што у Ју р и је в ом к р у г у не по с т о ји д ра м ск а ра д њ а н и т и би ло к а к во сцен ско дешавање, музици је додељена уло га да пра ти и илу стру је Ју рије ву т ра н сфор ма ц и ју п ре ла за к из јед ног т е ла у д ру г о, из јед не д и мен зи је у дру гу, из те жин ског у бес те жин ско ста ње и сл. Ово је оства ре но до следном при ме ном по ли сти ли стич ног ком по зи ци о ног прин ци па, ко ји у Ју рије вом кругу задобија јасну програмску уло гу. Ова квим по ступ ком Јо вано ви ће в а с е на до ве зу је на де лат но с т А л фр е да Ш н и т ке а (A l f re d Sch n it t ke) и Ар ва Пер та (Arvo Pärt), у чијим је компо зи ци ја ма та ко ђе при сут на стилска по ла ри за ц и ја у ц и љу м узи чког и л ус т ровања и евокац ије ва нм узи чк и х иде ја (Мedić 2010а: ). Наиме, композиторка остварује музичку по - лариз ац ију су п р о т с т а в ље н и х сфе ра ег зи с т ен ц и је; по л и с т и л и с т и ч н и ха о с озна чава мултиплицираност Јуријевих иден ти те та и сâм про цес тран сфор - ма ци је, док модална дијатоника и цитат на род не пе сме на кра ју ком по - зи ци је илу стру ју да је пре о бра жај успе шно окон чан. Ш н и т ке н и је ско в а о т е р м и н п о л и с т и л и з а м (рус. о л и с и л и с и ка) 4 али га је увео у ши ру те о риј ску упо тре бу сво јим ра дом из го ди не Пол и ст и л и ст и чне тенденц ије у модерној м узиц и (Schnit tke 2002: 87 90). 4 Дејвид Хас (David Haas) је истраживао порекло термина полистилизам и, нарочито, његову примену у двадесетим и тридесетим годинама прошлог века у оквиру наставног курикулума из композиције на Лењинградском конзерваторијуму. На основу проучавања теоријског и композиторског деловања Владимира Шчербашчјова, Бориса Асафјева, Дмитрија Шостаковича и Гаврила Попова, Хас демонстрира да је полистилистични начин мишљења био дубоко укорењен у руској односно совјетској музици тога доба (Ha as 1998). 103

104 У ш и рем см исл у, т е рм ином п олис т илиза м мо г у се об у х ва т и т и ра з л и ч и т и исто риј ски и са вре ме ни ви до ви про жи ма ња сти ло ва у окви ру по је ди начних ком по зи ци ја, док се у ужем сми слу тер мин пр вен стве но од но си на ствара ла штво Шнит кеа и ње го вих со вјет ских са вре ме ни ка по чев од сре - ди не ше зде се тих го ди на про шлог ве ка. Су шти на њи ховог полистилистичног и ди о ма огле да се у то ме ш то су пер по ни ра ње и ин теракција ра зличит и х ст и ло ва п ред ста в ља ју основ н и г ра д и в н и ма те ри ја л композиц ије, п ри чем у сваки стилски ар те факт има ја сну про грам ску функ ци ју: од но сно, фраг - мен т и и з ис т о ри ј ског и г е о г ра ф ског а р х и в а с е лек т о в а н и с у п р е ма њи хо - в о м м им ет и чко м и д р ам а тс ко м п от е нц ијал у. Међут и м, з а р а зл ик у од Ш н и ткеови х екст раваг а н тн и х ран и х пол ис т ил ис т и чн и х дела, заснован и х н а ко л а ж ном с у пе р по н и р а њу хе т е р о г е н и х м у зи ч к и х ц и т а т а п р е у з е т и х из све то ва озбиљ не, при ме њене, по пу ларне и пропагандне музике, по - с т у па к ко ји ко ри с т и Д ра г а на Јо в а но ви ћ бл и ж и је Ш н и т ке о ви м к а сн и ји м оства ре њи ма, у ко ји ма је ефекат полифо ни је сти ло ва оства рен си му лирањ ем п р е познатљиви х с т и лск и х кодов а. 5 Тако су у композиц ији Јур ије в круг к а о озна ч и т е љи р а з л ич ит и х с т и лск и х ф ор ма ц и ја ко ри ш ће н и по је - д и н и и н ст ру мен т и (н п р. чем ба ло ба рок, елек т ри ч на г и та ра рок м у зи ка), ле ствич ни ни зо ви (нпр. средњовековни мо ду си), ин тер пре та тив ни ма нири (си м у ла ц и ја г у с ла њ а у г у да ч и ма) и с л и ч но. По с е б но с у у пе ча тљи в е евокац ије с рпског и ру ског д у хов ног по ја ња (со л и с т и ч ког и хор ског), ч и ме се ре фе ри ра на стре мље ње ка ду хов ној сфе ри. Ме ђ у м ал об р ојн и м ц ит ат и м а и зд в ај а с е н ар одн а п ес м а и з Рез ије (о бла с т и у Ит а л и ји на с т а њ е не с ло в е нач ком на ц и о на л ном ма њи ном, ко ја г о во ри архаи чн и м ре зи ј ск и м је зи ком); на к ра ју по следњег с т ава ова песма за до би ја уло г у а по т е о зе, т ри ју м фа на д ово зе ма љ ск и м ог ран ичењима. Ову ис т у пе см у, а л и бе з т ек с т а, Д ра г а на Јо в а но ви ћ је ко рис т ила к а о г рад и вн и ма те ри јал и у својој композицији Резијска љу бав на пе сма за ок тет ви о лончел а и е лект р он ик у. Н а д в а мес т а компо зи т о р к а ко ри с т и ау т о ц и т а т е: у де о ници Јуријa (ци тат пре у зет из со ло пе сме Ју риј 3 за глас, фла у ту, харфу и елек тро ни ку), као и у ин стру мен тал ном уво ду за пе ти став (фи гу ра у че ле с т и је п р е у з е т а и з ком по зи ц и је D u e r i f le s si o ni за кла вир и ги та ру) (Јо ва но вић 2013). По ред то га, у пр вом ста ву, Ор би ализаци я, композитор - к а д а је је д в а ч у ј н у п а р а ф р а з у с уд би н ског мо т и в а и з Б ет ов енов е Пет е си мф он ије, ч и ме с е у к аз ује на с удби нск у п р едод р еђено с т п р оцес а к р оз ко ји ће Ју риј про ћи. С дру ге стра не, у че твр том ста ву Ме о до ло и, не по - с р ед но п р ед Ју ри јев п р е ображ ај, д в а п ут а је ц ит ира н к рат а к фра гмен т и з ч у в е ног Ада ђа То ма с а А л би но н и ја, в е р о в ат но к а о си м б ол т у г е, ла мен т а ; у тим тре ну ци ма, жен ски лик Она опра шта се са Ју ри јем ка квог је до та да по зна в а ла. 5 У с в о јој д о к т о р с кој д и с е р т а ц и ји ко р и с т и л а с а м о к с и м о р о н о р г а н с к и е к л е к т и ц и з а м у ц иљу оп и си в ањ а концепт а који је п р омовис а о Шче рб а ш чјов, од њ ег а п р еуз е о Шос т акови ч, а од по т о њ е г Ш н и т ке; н а и м е, у њи хо в ој по с т а в ц и п о л и с т и л и с т и ке, све мо ра да про ис ти че и з ко н ц е п т а ц е л ин е, а о п е т у о к в ир у т е ц ел ин е м о ж е м о н а ћ и н ај р а з н о в р с н и је и п о н е к а д п о т п у н о н е о ч е к и в а н е м у з и ч ке а с о ц и ја ц и је и п а р а л е л е ( Me dić 2010b: 36). 104

105 Л и бр е т о з а Зве з да н и град с а д р ж и че т и ри л и к а по р ед Ју ри ја, т у с у Она, Оп сер ва то ри ја и Ла бо ра то ри ја док и м ком по зиторка додаје и м уш к и хор, ко ји не по сто ји у ли бре ту. Ју риј је је ди ни сло је вит, раз вој ни лик, док пре о ста ли ли ко ви ту ма че и ко мен та ри шу ње гов пре о бра жај, ње го ве мисли и мо ти ве. По што је Ју риј за ми шљен као су пер би ће у на ста ја њу, као не ко у ко ме је мно штво и ко тре ба да пре ва зи ђе ово зе маљ ске око ве и огра ни че ња, он је у му зич ком сми слу до ча ран гла совима неколико певач а, ко ји с е по с р ед с т в ом е л е кт р онс к и х и н т е р в е н ц и ја п р е т а п а ју је д а н у дру ги. На из ме нич ни ту мачи лика Јури ја су Дра го слав Па вле Ак сен ти је - ви ћ (ба ри т он по ја ц), А лек с а н д а р Но в а ко ви ћ (ба с - ба ри т он), Вл а д и м и р Ди нић (лир ски ба ри тон), Иван Де бе љак (те нор), Дар ко Ма нић (бас) и Д и м и т ри је М ладенови ћ (дечак). Према реч има композиторке, спец ифи чна бо ја гла са и на ч и н пе ва ња појца Пав ла А ксент ијевића п репознатљиви су и асо ци ја тив ни: тем бр појца јасно указу је на пра во слав ну (срп ску) тра дици ју пе ва ња и на ње га лич но, што је и би ла на ме ра. У том сми слу је гласов ни тем бр оства рен као узо рак. (Јо ва но вић 2013: 20). С дру ге стра не, ком по зи тор ка је же ле ла да последњи, преображени Јуриј прозвучи глас ом п р е т п у б е рт е тског деч ак а, ч име је си мб ол из ов ан а њ ег ов а д уховн а не ви но с т и по с т и г н у т п р е о бра ж ај и кон т ра с т у м у зи ч ком см и с л у, к а о и про чи шће ње од на по ра, те го ба, гре ха и све га оп те ре ћу ју ћег (Исто: 21). Ју ри ју је с у п р о т с т а в љ ен жен ск и л и к О на б е з и ме на, у н ив е рз а лна же на. О на г о в о ри, пе в а и ша п у ће по не к а д на и з ме н и ч но, по не к а д ис т о - вре ме но, чи ме је оства рен ути сак да пра ти мо њен ток све сти, од но сно да има мо уви да и у ње не из го во ре не и не из го во ре не ми сли. Она је скепт и чна и пома ло у п ла ше на, а л и и по м и р е на с а суд би ном и п у на по д р ш ке, јер схва та не у мит ност Ју ри је вог пре о бра жа ја. Ње на гласовна боја дуб ок и, о з би љ н и а л т (С а њ а н а Н и ко л и ћ) мо же а с о ц и р а т и н а м ај ч и н ск и а р хе т и п. З а р а зл и к у од Ју ри ја и Њ е, ко ји с е по в р е ме но у п у ш т а ју у д и ја лог, дру га два лика Лабораторија и Опсерваторија јесу спољашњи посмат р ач и и коме н т а т о р и з би в а њ а, т е п р ед с т а в љ а ју о с а в р е ме њ е н у в е р з и ју а н т и ч ког хо ра. Зб ог т о г а ком по зи т ор к а п ри ме њу је х и је ра р х и ј ск у по де л у зву чног п ро с т ора: сн им љен и гла с Јурија је цен т ра л но по зи ц и о н и ра н, гла с Ње се мо же пре кла па ти са њим или кру жи ти око ње га, док су Оп сер ва тори ја и Ла бо ра т о ри ја ис к љу ч и во ра с по ре ђе не у зву ч н и п ро с т ор око Ју ри ја. О п с е р в а т о ри ја кон с т а т у је ч и њ е н и це, а Ла б о ра т о ри ја а на л и зи ра и т ра ж и у зро ке и об ја ш ње ња. Л и к Опсе рваторије т умач и А нета И л и ћ, соп ран лепо о б о је ног, п ри јат ног гл а с а, ч име с е доч а р а в а њ е н а не у т р а л но с т, док л и к Ла б о ра т о ри је и н т е р п ре т и ра На т а л и ја М ла де но ви ћ, п ијан ис тк и њ а која се овог пу та на шла и у уло зи пе ва чи це. Њен глас је на зал ни ји и гру бљи, а де о н и ца ис п у њ е на ско ко вима и гл иса н д има, ч име је зву чно и л ус т р ов ано њ е но с е ц и ра њ е до г а ђа ја. Као што сам већ спо ме ну ла, ком по зи тор ка уво ди и му шки хор (тј. шес т о ч ла н и в о к а л н и а н с а м бл који је м улт и п л и ко в а н е лек т р он ск и м п у т ем), 105

106 да би потенцирала духовну сферу (путем симулације руског хорског право слав ног пе ва ња), од но сно, до ча ра ла освит чо ве чанства (путем си мулац и је а р х а и ч н и х рит уала), а л и и да би успос т авила р одно/полн у глас овн у ра в но т е ж у, ко ја је до не к ле нарушена након ш т о с е Ју ри ј п р е т во ри у де т е. На за вр ше т к у ком по зи ц и је, м у ш к и хор и п ре о бра же н и Ју риј (де т е) пе ва ју пе см у ко ја н и је би ла п р ед ви ђе на ори г и на л н и м л и бр е т ом. Пр е ма р е ч и ма компо зи тор ке, ова пе сма, пе ва на на ар ха и ч ном, ста ро сло вен ском, ре зиј ском је зи к у, и н кор по ри с а на је у Ју ри јев круг у ц и љу ев о к ац ије па нс лов енс т в а: У њ ој по с т о је ме ло д и ј ске к ара кт ерис т ике које се мог у (а ко а пс т рах ујемо текст), сме сти ти и у не ки дру ги сло вен ски про стор. Та ко је, у Ј у р и је в ом кру гу, ов а песм а по с т а л а у н и в е р з а л н а с ло в е н ск а мелод ија. У и зв ођ ењу му шког хо ра (...) сло вен ство, као и пан сло вен ство је до би ло му зич ко у т е ме љ е њ е (Јо ва но вић 2013: 19). Ј у р и је в а од и се ја У пр вом ста ву О р б и а л и з а ц и я (т ра ја њ е 08:34), о б л и ко в а ном у ви д у в ел иког м у з и чког и д р ам а тског к р еше нд а, у поз н ајемо с е с а Јур ијев ом м и си јом. На кон елек т рон ског у во да (до пар т и т у р не озна ке А), ч у је се наг о в е ш т ај с уд би н ског мо т и в а у и н с т ру мен т а л ном а н с а м бл у, а з а т и м с е ов ај мо т и в р а з в и ја и т р а нс ф о рм иш е у с им ул ац иј у г ус л ањ а у д еон иц и ви о ле. Овим по ступ ком ком по зи тор ка су ге ри ше да је Ју риј чо век из нар о д а ; п р и т ом, у ко л и ко г ус ле пе рц ип ир амо к а о си мб о л с р пс т в а и /и л и словен ства, онда ова мотивска трансфор ма ци ја мо же до ча ра ти и суд бинс ке и з а з о в е по с т а в љ е не п р ед с р п с к и н а р од и њ е г о ву с ло в е н с к у б р а ћу. На кон м и с т е ри о зног, је д в а ч у ј ног ша па т а е лек т р он ск и т ра нсформ исан и х гла с о в а, п р ви пе в а н и на с т у п О п с е р в а т о ри је (0 4:20 на сн и м к у) на ја в љу је Ју ри је ву т ра н сф ор ма ц и ју: И в с ë с у щ е е о т о бра ж а е т ск в о зь з а у м ь и у м в в а к у у м. Њ ој с е п ри д ру ж ује и Л аб ор ат о ри ја, а од 0 6:20 на с т у па м у ш к и хор који понавља ум... за у мь... ва ку ум, ево ци ра ју ћи некакав имагинар - ни, при мор ди јал ни ри ту ал. На кра ју од ових ре чи оста је са мо аум ( ом ) у му шким гла со ви ма, као у трансцендентал ној ме ди та ци ји. Овим по ступц и ма је ев о ц и ра на не с а гле д и в о с т и з а з о в а ко ји је п р ед Ју ри јем, а л и и по - тен ци ра на ду хов ност ко ја излази из окви ра сло вен ске/пра во слав не трад и ц и је и о б у х в а т а и п р в о би т не, па г а н ске ц и ви л и з а ц и је и да ле ко и с т оч не на р о де. У дру гом ста ву С у раор а н и з м (т рајањ е 08:52) коначно у познајемо и нат чо ве ка Ју ри ја. На кон фре не т и ч ног, по л и ме т ри чног и нс т румент а лног у в о да, п р ви на с т у п Ју ри ја је не о че к и в а но не ж а н и л и р ск и. Ју ри ј п ри ме - ћу је да је Она ту жна, су зних очи ју: Ви жу вла гу в тво их гла зах, сле зин ки сли ли сь в оке ан! И в нем рас тво рил ся твой взгляд. Ње го ва ме ло ди ја, у мик со ли диј ском мо ду су in Fis, си му ли ра древ ни цр кве ни на пев. Гла сов - на б о ја пој ца п ра ће на је по в р е ме н и м зву ц и ма зв о на, ш т о не д в о см и с ле но сме шта Ју ри ја у сфе ру ду хов не пра во слав не му зи ке (При мер 1). 106

107 Пример 1. Пр ви на ступ Ју ри ја С д ру г е с т р а не, О на је з аб рин ут а: О на ис т ов р емено пев а и г ов ори, као да мр мља за се бе (овај ефе кат оства рен је елек трон ском тран сфор мац и јом сн им љ ен и х глас ов а), а м уш к и хор по п у т ех а озву ча в а и по ја ча в а ње не сум ње. Она за ме ра Ју ри ју да се пре спо ро тран сфор ми ше и бри не с е д а г а б е з б р ој но с т т р а н з и ц и о н и х с т а њ а у ко ји м а с е н а л а з и з а м а р а и ч и н и с т ру к т у р но не с т а би л н и м. На кон и н с т ру мен т а л ног и н т е р л у д и ју ма у ко јем с е а н т и ц и п и р а к у л м и н а ц и о н и мо ме н а т ч и т ав е композиц ије (т ј. Ју ри је в а т ра н сф ор ма ц и ја ко ја ће с е де си т и у пе т ом с т а ву), с ле д и д и ја лог у ко јем Ју риј убе ђу је Њу да је ње гов пре о бра жај не ми но ван. Мно штво ста ња у ко ји ма се Ју риј на ла зи илу стро ва но је пре та па њем и пре кла пањ ем гла с ов н и х б о ја у ок ви ру њ е г о в е де о н и це, а л и и по л и с т и л и с т и ч ном му зи ком ко ја га окру жу је, у ко јој се су че ља ва ју стра вин ски јев ски махн и т и ри т мо ви, д ис т ор зи ра на е лек т ри ч на г и т а ра и по ја њ е е лек т р он ск и т ра н сф ор м и с а н и х, в а н з е ма љ ск и х гла с о в а. У цен т ра л ном с т а ву Ва к уум заум ь (трајање 07:10) сме њу ју се од се ци у који м а дом и н и р а зву ч но с т ру ског п р а в о с л а в ног пе в а њ а м у ш ког хо р а (ко ји п р еузим а т екс т о ри г и н а л но н а ме њ ен д ру г и м п р о т а г о н и с т и м а) с а кон траст ним од се ци ма у ко ји ма хор ни је за сту пљен. Овај став је тек стуа л но нај г у ш ћ и и емо ц и о на л но нај з а си ће н и ји. Л а б ор ат орија р а зо тк рив а Ју ри је ву м и си ју: Ње г ов и н с т и н к т је с т е не у т а ж и ва же ља да п ро д ре у суш т ин у см рт и и осе т и је као ис т и н и т и из вор ж и во та ; сâм Јуриј конс тат ује да око ње га ди вља оке ан узо ра ка ви шег и ни жег ре да. Ла бо ра то ри ја дијаг но ст и фи к ује Јуријеву деп ресију: Кад се његова теж ња чији је смисао да се бес ко нач но ш и ри ог ра н и ч и, у ње м у се по д и же м ра к. Ју риј по т вр ђу је 107

108 да же л и не о г ра н и че н у с ло б о д у. О на п ри ме ћу је да је Ју ри ј у п ла шен п р ед иза зо вом, а л и он то не г и ра. Оп сер ва то ри ја по т вр ђу је да се од ње га оче к у је да на п ра ви ев о л у т и в н и ис ко ра к: О н по с т а је би ће ко је је в е ће и с а в р ше - н и је од с амог с еб е. У пос ледњ ем одс ек у с т ав а, Јуријев е р еч и и з л ибр ет а по в е р е н е с у у м но же ном м у ш ком хо ру : Не к а с е з а ко н и бу д у ћ но с т и отво ре у ме ни! Му зич ки је ово ре ше но на за ни мљив на чин: док че творо гла сни му шки хор пе ва мо дал ну ме ло ди ју (у дор ском мо ду су in F), и н с т ру мен т а л н и де о а н с а м бл а з а в р ш а в а у р а з л и ч и т о в р е ме п р е т ход н и од с ек: п р е ма р е ч и ма ком по зи т ор ке, на ме ра је с т в а ра њ е у т и ск а ра ш ч и- ш ћ а в а њ а (Јо ва но вић 2013: 77). У че т в р т ом с т аву Ме одоло и (тра ја ње 06:32), Ју риј и Она по но во раз ми шља ју о иза зо ву ко ји сто ји пред њим. Oна ка же У те би је мно штво! За то че с то и бр зо у м и реш. Ц итат А лбинон ијевог Ада ђа, ко ји се ја вља два п у т а у а м п л и фи ко в а ном, ме х а н и з о в а ном чем ба л у, мо ж да с у г е ри ше к рај Ју ри је вог до са да шњег живота. Јуриј се самоанализира: Мом телу је по - требно избавље ње од око ва (те же) хе ро ич но сти, окова (теже) методично - с т и. Му з и ч к и је ов о п р аћ ено с т а лн и м по р а с т ом д и н а м и ч ке т е н з и је и фа кт у р не г ус т ине, к а о и померањ ем ( ус ловно р ечено) т она лног цент ра на ви ше. Тре ћ и од сек с та ва (од пар т и т у р не озна ке F) до но си к ул м и на ц и ју: Оп се р ва т о ри ја и Ла бо ра т орија су усх ићене а л и и п ре с т ра ше не не у м и т н и м до га ђа јем, те пе ва ју у ви со ком регистру, у фор ти си мо ди на ми ци. Ла бо - ра то ри ја при ме ћу је: Ње го во стре мље ње да на ђе раз лог је уза луд но. Очиглед но је да је и он сâм део раз ло га. По но во се чу је Ал би но ни јев Ада ђо сим бол окон ча ња јед не фор ме жи во та, док елек трич на ги та ра без дис - т ор зи је (clean) до но си на г о в е ш т ај Пе с м е и з Ре з и је, чи ме се ан ти ци пи ра њен на ступ на кра ју пе тог ста ва. Пе ти став С_ Ви а н је (трајање 08:50) са сто ји се из два кон траст на, ја сно раз дво је на од се ка. У пр вом, Ју риј пе ва: Ви ша мо ја ре ал ност су рит - мо ви којима п ул си р а ју св е т о ви још не с т в о р е н и, а О на см и р е но до да је: да би уви део цр ни ло, по тре бан ти је не ко ко би мо гао да ви ди те бе. Ју ри јев з а вр ш н и мо но лог п ре т ра нсформа ц и је п ред с т а в љ а ск р ја би нов ск у ма х н и т у а л и ек с т а т и ч н у к ул м и на ц и ју; он мо ра и с еб е и д руг е да у в ери у не ми нов ност оно га што ће се де си ти: Мој лет је не за у ста вљив про дор мо је га би ћа у дру гу су шти ну, у дру го ЈА!... Мо је те ло је не са вр ше но, осуђу је ме на то што је сам, али не же лим да бу дем! Без чи на ве ре Уни вер зум н е п о с т о ји!... Л а б о р а т о р иј о, О пс е рв ат ор иј о, п р об а јт е д а и зм ер ит е м ој у ек ста зу! Овог пу та то нал ни цен тар се по ме ра на ни же; по на вља се мате ри јал из дру гог ста ва, а глас Ју ри ја се не пре ста но ме ња (При мер 2). На кон г е не ра л па у зе, за по ч и ње д ру г и од сек, ко ји у по т п у но с т и ис п у- ња ва Песма и з Резије. Њу из во де ви ше гла сни му шки хор и Ју риј, чи ји је глас са да ви со ки ба ри тон, те нор и на кра ју де те, чи ме је сим бо лич но оконча на њ е г о в а т ра н сф ор ма ц и ја. Че т и ри с т р о фе Пе с ме и з Ре з и је да те су уз по степен у ред у к ц и ју и н ст ру мен та л ног ан сам бла и п ре ла зак у елек т рон ск и ш а п ат. О в ај мо ме н ат а по т е о з е п р а ћен је зву ц и ма зв он а: Јури ј је понов о ро ђен, ха ос мно штва је иш че зао, до сег нут је ду хов ни мир (При мер 3). 108

109 Пример 2. Мо но лог Ју ри ја пред тран сфор ма ци ју Пример 3. Пе сма из Ре зи је 109

110 Ју ри јев круг Д ра г а не Јо в а но ви ћ је д у б о ко м и са о но, к ат арзи чно и и н- спиративно дело ко је отва ра но во по ље из ражај них могућности, креатив - ном и до с лед ном п ри ме ном по л и с т и л и с т и ч ног ме т о да, ко ји је с т а в љ ен у фу н к ц и ју и л у с т р о в а њ а п р ог р ам а (т ј. л иб р ет а Д р аг ан а Ж ив ад инов а). Б а ш к а о и Ш н и т ке п р е њ е, Д ра г а на Јо в а но ви ћ ко ри с т и по л и с т и л и з а м да би из брисала гра ни це из ме ђу про шло сти и са да шњости, премостила раз - ли чи те епо хе и ду хов не сфе ре. По ред то га, ком по зи тор ка ве што и кре а- т и в но п р е п л и ће е лек т р о а к у с т и ч к и т ок с а и н с т ру мент а лн и м деон ицама из во ђе ним ужи во. Прем да не на пи са на опе ра Зве зда ни град, ко ја тре нутно по с т о ји са мо к а о кон цепт уа лно дело/п р о је к ат, нат к ри љу је Ју ри јев круг к а о ме т а т екс т, она не у т и че на с т а т ус до в р ше но с т и Ј у р и је в ог к р у га, ко ји је у по тп унос т и независно, сад ржајно и значењск и заок ружено ос т варење. Ју ри јев круг мо же мо ок а ра к т е ри с а т и к а о ду хов ну му зи ку за но ви ми ле нијум; фа сц и нац ија т ехнолог ијом не сп ут ава композит орк у већ је, нап рот и в, ин спи ри ше и по ма же ре а ли за ци ји ње не ме та фи зич ке иде је, ко ја се огле - да у стре мље њу ка ви си на ма и над вла да ва њу свих огра ни че ња. Компо зи ц и ја Ју ри јев круг н и је л и т у р г и ј ск а, н и т и је в е з а на з а не к у од р е ђе н у ре ли ги ју, већ је у пи та њу фи ло зоф ско -ми стич но оства ре ње, на тра гу Скр - ја би но вих по зних опу са. Све сло вен ски (нат)чо век Ју риј, на кон ду го трајне ау т ор еф лексије, п рих в ат а с удбин у ко ја м у је н а ме њ е н а и п р о н а л а зи из вор сна ге у се би са мом, пре не го што се пре о бра зи у ва ку ум и сје дини са све ми ром, а за тим и по но во ро ди, про чи шћен и осло бо ђен од сте га ов о з е ма љ ск и х. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Јо ва но вић, Д р а г а н а. Ј у р и је в к р у г т е л е п о р т а ц и ј с к а с в и т а з а оп е р у. Те о р и ј с к а с т у д и - ја о исто и ме ном кон церт ном де лу за ка мер ни ан самбл и елек тро ни ку. Док тор ски умет нич ки про је кат, ра ђен у класи ред. проф. Ср ђа на Хоф ма на. Бе о град: Уни вер - зи тет умет но сти, Фа кул тет му зич ке умет но сти, Ка те дра за ком по зи ци ју и ор ке - стра ци ју, Јо ва но вић, Д ра г а на. Ју ри јев круг пар т и т у ра. Б е о г ра д: Ун и ве р зи т е т у ме т но с т и, Фа к ултет му зич ке умет но сти, Ка те дра за ком по зи ци ју и ор ке стра ци ју, 2013(б). Ме дић, И в а н а. Ге з а м т к у н с т в е р к А ле к с а н д р а С к р ја би н а. У: Те о р и ја и п р а к с а с в е о б у хва тног уме т нич ког де ла ( Ге за м т к ун с т ве р ка) у 20. ве к у. Ма г и с т ар ск а т е з а, ра ђе на у кла си ред. проф. др Мир ја не Ве се ли но вић -Хоф ман. Бе о град: Универзитет умет - но сти, Фа култет му зич ке уметности, Кате дра за музикологију и етномузиколо - ги ју, Но вак, Је ле на. О п е р а у д о б а м е д и ја. Но в и С а д: И з д а в ач к а к њиж а рн иц а З ор ан а С т оја - но ви ћа, Bar nett, Den nis and Art hur Skel ton. T heat re and performance in Ea ster n Europe: the chang ing s c e n e. Lan ham MA: Sca rec row Press, Gr ži nić, Ma ri na. Ne ue Slo we nische Kunst. In: Đu rić, D u b r av k a a nd M i š ko Šu va ko v ić (e d s), Im pos si ble Hi sto r i e s. Hi sto r i cal Avant- gar de s, Neo - a vant- gar de s, and Post- a vant- garde s i n Yu go sl a v i a. Cam brid ge MA: The MIT Press, Ha as, Da vid. Le nin g ra d s Mo de r ni st s: S t u di e s in Com p o si t ion a n d Mu si cal T ho ught, New York: Pe ter Lang Pu blis hing,

111 Me dić, Iva na. I Be li e ve In What? Ar vo Pärt s and Al fred Schnit tke s Polystyli stic Credos. S l a v o n i c a Vol. 16 No. 2, 2010(а): Мedić, Iva na. Al fred Schnit tke s Sympho ni es 1 3 in the Con text of La te So vi et Mu sic. Do c t o r al d i s s e r t a t io n, s up e r v i s e d by p r of. D av id Fa n n i n g. Un i ve r sit y of M a n ch e s t e r, S ch o ol of Arts, Hi sto ri es and Cul tu res, 2010(b). Schnit tke, Al fred. Polystyli stic Ten den ci es in Mo dern Mu sic. In: Ivas hkin, A le x a n d e r (e d.). Jo h n G o o d l i fe (t r a n s.). A S c h n i tt k e R ead e r. Bl oom i n gt o n a n d I nd ian ap ol i s: I nd i an a Uni ver sity Press, 2002: Ivana Medić JURIJ S CIRCLE BY DRAGANA JOVANOVIĆ AS A L ACTE PRÉALABLE FOR THE OPERA A STARRY TOWN Summary The topic of this paper is a new piece by the Serbian composer Dragana Jovanović (1963 ) with an intriguing title: Jurij s Circle A Teleportational Suite for the Opera for a Chamber Orchestra and Electronics (2013). This composition was inspired by a libretto for the opera A Starry Town, which has still not been written. The creator of the libretto is a Slovene director and multimedia artist Dragan Živadinov (1960 ). The suite Jurij s Circle is envisioned in such a way that is anticipates the opera A Starry Town which would emerge from it (although we do not know when). The paper discusses the status of the composition Jurij s Circle as an introductory act, which is a digest of the future opera and simultaneously sublimes the idea which (might be) developed in it. Besides that, the paper observes the compositional-technical means used in the realization of the suite Jurij s circle with special reference to the author s reliance on the heritage of Russian (Soviet) polystylism. Key words: Dragana Jovanović, Dragan Živadinov, Jurij Baturin, Jurij s Circle, A Starry Town, modern opera, suite, electroacustic music, Neue Slowenische Kunst, Aleksandar Skrjabin, Introductory Act, Alfred Schnittke, polystylism. 111

112

113 ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ 100 година од смрти

114

115 UDC :929 Mokranjac S. S. СОЊА МАРИНКОВИЋ Универзитет уметности, Београд, Факултет музичке уметности Oригинални научни рад / Original scientific paper АКТУЕЛНА ПИТАЊА У ПРОУЧАВАЊУ МОКРАЊЧЕВИХ РУКОВЕТИ * СА Ж Е ТА К : О б е л е ж а в а њ е с т о г о д и ш њи ц е Мо к р а њ ч е в е с м р т и а к т у е л и з у је п р е - и спи ти ва ње ре зул та та до са да шњих ис тра жи ва ња овог зна чај ног сег мен та срп ске муз и ч ке б а ш т ин е. Ц и љ је а н а л и з а и к р ит и чко с аг л ед ав ањ е н екол ико и с т о р иог р а фс к и х и ана ли тич ких пи та ња у ве зи са ру ко ве ти ма : кључ них до при но са из у ча ва њу ру ко ве - т и, Мо к р а њ ч е в о г од н о с а п р е м а ф о л к л о р у к а о и н с п и р а ц и ји, т у м а ч е њ а ж а н р а, п и т а њ а д р а м а т у р г и је, в и д о в а а н а л и т и ч ко г п р и с т у п а п о је д и н и м е л е м е н т и м а м у з и ч ко г је з и к а (ф о р м и н а м а к р о и м и к р о п л а н у, х а р м о н и ји, ф а к т у р н и м к а р а к т е р и с т и к а м а), к а о и п и - т а њ а р е ц е п ц и је р у ко в е т и (и з в о ђ а ч и, ко м п о з и т о р и, п у б л и к а). С у м и р а њ е п о с т и г н у т и х р е з у л т а т а п р ед с т а в љ а п р ед у с л ов з а п л а н и р а њ е бу д у ћ и х и с т р а ж и в а њ а. О б ја в љи в а њ е и з д а в ач ког по д у х в а т а п р о ш лог с т олећ а н а по љу с р пске м уз иколог ије С аб р а н и х д ел а С т е в а н а С т о ја н о в и ћ а Мо к р а њ ц а ни је у до вољ ној ме ри про во ци ра ло но ве по ма ке у н а у ч н и м и с т р а ж и в а њи м а ов о г з н а ч ај н о г с е г м е н т а с р п с ке м у з и ч ке б а ш т и н е. Же љ а је да се овим кри тич ким су ми ра њи ма да но ви под сти цај из у ча ва њу по је ди них те ма. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И : С т. С т. Мо к р а њ а ц, с р п с к а м у з и к а, р о м а н т и з а м, н а ц и о н а л н и с т и л, р у ко в е т и. Да нас вла да не по де ље но ми шље ње да Мо крањ чев ( ) композиторски опус при па да вр хун ским оства рењима српске уметничке музи ке. Ње г о во с т ва ра ла ш т во је за т о м ног о п ут а било п редме т разноврсн и х о с в рт а, ком е нт ар а, оц ен а, а н ал из а и р а з л и ч и т и х и н т е р п р е т а ц и ја. О в а ко н с т ат ац ија с е п ос е бн о одн ос и н а Мок р а њч ев е р уков ет и 1 ко је су од * У раду је представљен део истраживања на пројекту Идентитети српске музике у светском културном контексту (ев. бр ) који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије. Контакт: Соња Маринковић, Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, sonja.marinkovic@gmail.com. 1 У музиколошким написима среће се двојни начин писања ове жанровске одреднице, као Руковети и руковети. Ако би се употребљавало велико слово, то би могло само да се односи на збирку објављену под тим називoм и тада би било неопходно да се приликом њеног коришћења користи курзивно писмо. Када се употребљава у значењу жанровске одреднице (потпури, кола, рапсодија, смеше, венци и тако даље), реч треба писати малим словом. 115

116 п рви х на п и са о Мок ра њц у пос т ав љ ене у цен т ар и н т е р е с о в а њ а м у зи ч к и х п и са ца. Мада је ви со ко це њен и ње г ов ком по зи т ор ск и до п ри нос у обла с т и ду хов не му зи ке, по пу лар ност ру ко ве ти би ла је иза зов за оне који су насто - ја л и да о б ја сне и в р ед н у ју ову о бла с т Мо к ра њ че в ог с т в а ра ла ш т в а. Ц и љ ов ог р ада је да п р ед с т а ви и а на л и зи р а к љу ч не до п ри но с е ис т р а ж и в а њу руковет и, са по себ н и м освр том на нај зна чај н и ја п ро блем ска п и та ња у ве зи с а њи ма (од р е ђе њ е ж а н ра, од но с п р е ма ф ол к ло ру, д ра ма т у р г и ја, од л и ке по је д и нач н и х па ра ме т а ра м у зи ч ког је зи к а). Ру ко ве ти у на пи си ма Ко њо ви ћа, Ма ној ло ви ћа и Ми ло је ви ћа Прв е о св рт е на Мок р а њчев компози т ор ск и р а д (к а о и д и ри г ен т ск и и ор га ни за тор ски) да ли су пи сци зна чај них сту ди ја ко је су се по ја ви ле по - сле Мо к ра њ че ве см рт и Пет ар Коњови ћ (1919) 2, Ко с т а Ма ној ло ви ћ (1923) и М и ло је М и ло је ви ћ (1923) 3. Иако би се од Мо крањ че вих мла ђих са време н и к а и у чен ик а мог а о очек ив ат и не с асви м о бје кт ив а н т он н ап ис а и ск ло нос т па не г и ри ц и ма, зан им љиво је да п и је т е т ко ји осе ћа ју п ре ма свом п ре т ход н и к у н и је убла ж ио к ри т и ч к и д у х и њи хов од нос п ре ма Мо к ра њ ц у обе ле жа ва и з ра зи т а а м би ва лен т нос т 4, а оце не од л и к ује и зненађујућа контра дик тор ност. На јед ној стра ни, сва ки на свој на чин, они му не дво сми слено ода ју при зна ње. На дру гој, из ре че не су многе огра де, кри ти ке, не га тивне оце не и у в р ед но в а њу с у м и но ри з о в а н и Мо к ра њ че ви р е з ул т а т и, и т о по себ но у ве зи са ком по зи т о ро вом све т ов ном м у зи ком и на ро ч и т о са руко в е т и ма. Ко њ о ви ћ Мо к ра њ ца п р е по зна је к а о с т в а ра о ца с ко ји м по ч и њ е п рв о по гл а в љ е мо де р не с рп ске м у зи ке, у т е ме љи в а ч а њ е не н а ц и о н а л не оријент ац ије, а л и и композит ор а који п ри па да ев р оп ск и м мај с т о ри ма по из ра д и и тех н и ч кој ст ру к т у ри ње го ва де ла (1919: 5 6), ст ва ра о ца ко ји је ус пео да из гра ди крв ну спо ну из ме ђу свог де ла и нас са мих, ства рају ћи схва тљив тип на ше умет но сти (1919: 6). Ма ној ло вић је ука зи вао да зна чај Мо к ра њ ца ле ж и у пси хо ло ш ком т р е т и ра њу ме ло д и ј ског т о на л и- те та, а не у роп ској по кор но сти ње му (1923: 124), оце њу ју ћи ње гов стваралач к и до ме т ч у ве н и м ре ч и ма: По ш т ен у ме т н и к; непос реда н као п рави та ле нат пси хо ло ш ког зна ча ја у об ра д и на род не ц р к ве не и све тов не м у зи ке, ко јој је он увек да вао свој лич ни из раз и ак це нат (1923: 126). Ми ло је вић та ко ђе као лајт мо тив сво је студије варира изразе дубоког дивљења и по - штова ња учитеља. Најцеловитије тај однос из ра жен је сле де ћим ре чи ма: 2 Коњовићев први напис о Мокрањцу потиче из године у Бранковом колу (према Коњовић 1984: 5) и настао је поводом двадесетпетогодишњице Мокрањчеве уметничке делатности, недуго пошто је Коњовић почео да ради у Мокрањчевој Српској музичкој школи (као наставник историје музике). Коњовић је био аутор и некролога објављеног у Савременику 1917 (према Konjović 1919: 208), који је потом прештампан у Личностима. 3 Милојевићев текст је објављен у Српском књижевном гласнику (1923: , , ), а недуго потом и прештампан у првој књизи његових есеја (1926: ). 4 На ово су први упозорили Вучковић (1940) и Бингулац (1956). Више о овим питањима Маринковић (1991а, 1992б, 1993б). 116

117 Ја с е п р ед успо ме ном С т е в а н а Мо к р а њ ц а з а х в а л но и д у б око к л ањ а м. Све ње го во умет нич ко би ће ми је би ло и оста ло дра го, и мој дух је пун ње га и ње го вог уче ња. Мој пи е тет за умет нич ку лич ност Сте ва на Ст. Мокрањ ца је са раз ло гом бес кра јан. Ја ве ру јем у искру ко ја је си ја ла у ње го вој умет нич кој ду ши, и ја у њу ве ру јем да нас ви ше не го ика да; а у њу ве ру јем јер сам је угле дао у ње ном п р а в ом сја ју (Ми ло је вић 1926: 95). Ко њ о ви ћ, М анојлови ћ и М илојеви ћ с у д а к ле р а з у ме л и ис т о ри ј ск у по зи ц и ју Мо к р а њ че в ог де л а, њ е г о в е з а с л у г е з а и з г р а д њу н а ц и о н а л ног сти ла, по што ва ли су га као узор за соп стве ну де лат ност и раз у ме ва ли су ви ше с т ру ко с т Мо к ра њ че в ог до п ри но с а. 5 Ме ђу т и м, и ма л и с у по т р е бу да пре ма Мокрањчевом раду успоставе дис тан цу и да са гле да ју ње го ва ограни че ња. Ова кав при ступ му зич ких пи са ца мо же би ти ана ли зи ран са по - зи ци ја ми та о оригина лности (По по вић Мла ђе но вић 2011: 2 20), та ко да се ра зл и ч и т ос т ис т ори јске позиц ије појед ин и х ау т ора посмат ра к роз п ризм у р о ма н т и чар ског и мо де р н ис т и чког кон цепт а ориг ина лнос т и, ш т о п руж а ш и р о к у п лат фор м у з а си с т емат из ац ију ра з л и ч и т и х ме на у од но су п р е ма Мо крањ цу ко је су се ис по љи ле у ду гој исто ри ји ре цеп ци је ње го вог ствара ла штва. Ипак, ка да су у пи та њу ови пр ви на пи си, ва жно их је осве тли ти по је д и нач но и де та љ но, је р су у њима по с та в ље н и сви по том д и ск у то ва н и про бле ми у ве зи са ру ко ве ти ма. Пр в а Ко њ о ви ће в а не г а ц и ја од но си с е на Мо к ра њ чев и з б ор ме д и ја у ко јем ства ра, што кри ти чар до жи вља ва као огра ни ча ва ју ћи фак тор: Вел ик а у ме т но с т не т раж и у в ек в е л и ке ф ор ме. К р оз Ст е ву Мо к ра њ ца и ње го во де ло пре то чи ла се на ша му зич ка при ми ти ва у је дан де тер ми ниран и европ ски сти ли зо ван ар ти зам. Иако је остао у уским, го то во са пе тим фор ма ма во кал ног ста ва, Мо кра њац је кроз сво је збор не ком по зи ци је, лију ћи у њих дра го це не и не па тво ре не еле мен те пуч ке на ше му зи ке, дао ви ше не го да је пи сао гло ма зне ин стру мен тал не об ли ке ве ли ким апа ра том, а лута ју ћи по стра ним и не срод ним ути ца ји ма. Он ни је ула зио у сло же не инс т р ум е н т а л н е ф о рм е, је р је, п о с р еђ ен ос т и и д ис ц ип л ин ов ан ос т и с в о је лич не кул ту ре, убр зо схва тио свој умет нич ки за да так. Од по чет ка, он по - с т а в љ а с е би је д а н ц и љ: п р о н а л а же њ е и у т в р ђи в а њ е оно г а ш т о је т и п и ч но у на шој на род ној му зи ци. На том по слу оста је до кра ја. Свр шио је и ура дио мно го, вр ло мно го, ма да ни је мо гао да ти све. Јер век је људ ски ипак кра так да би мо гао сти ћи да раз гр не и про чи сти те не бро је не дра го це но сти усме не на род не умет но сти и да их још, сам, уно си у оп се жне и то ли ко сло же не о б л и ке мо де р не и н с т ру мен т а л не. У о с т а лом, он је био ис т о в р е ме но т о л и- ко про све ћен и зрео умет ник да је мо гао про це ни ти до кле до пи ру ње го ве 5 То је посебно недвосмислено изражено у Милојевићевом ставу да је потребно преиспитати да ли је Мокрањац већи допринос дао као композитор, или као извођач и организатор музичког живота (1926: 91). Са овим његовим мишљењем потом полемише П. Бингулац у чланку писаном поводом обележавања стогодишњице рођења (према Бингулац 1988: 95 96), а касније и Херцигоња (1971: ). 117

118 ин те лек ту ал не и тво рач ке сна ге. Он је остао код во кал ног ста ва, и до бро је што је то та ко учи нио (1919: 66). К а да с е ба ви од р е ђе њ ем р у ко ве т и, Ко њо вић пр во ис ти че да су у пит а њу в о к а л не и в и ше гл а с не о б р а д е н а р о д н и х п е с ам а, уоча ва ју ћи да је њи хов и з б ор п ра в љ ен по к ри т е ри ју м у по р е к ла, ш т о п р ед с т а в љ а је да н од фа к т о ра це ло ви т о с т и ф орме, а л и Коњ ови ћ ис п ра в но у ви ђа и у н у т ар њу и д у бљу по ве за нос т пе са ма и зна чај са д р жа ја пе са ма. Ма да фор м у ру ко ве т и ви д и к а о н ајм а њ е к у л т у р н у ф о р м у у ме т н и ч ке м у зике 6, Коњ ови ћ о с ећ а њен по т ен ц и ја л за ра з вој 7 и у ка зу је да ру ко ве т и и па к до би ја ју у ме т н и ч к и к ва л и те т и сво ји м жан ров ск и м кон цеп том по ста ју је д и н ст ве не и да ће за то к а о по с е ба н т е р м и н би т и у п и с а не у на ш м у зи ч к и лек си кон. Уме т н и ч к и к ва л ите т рукове т и Ко њо ви ћ п ре по зна је у то ме ш то оне на д ра с та ју не са мо ме ло д иј ско по ве зи ва ње већ се у њиховој орг ан изац ији појав љују и снаж н и уну тар њи спој и склоп, тон ска ло гич ност и пси хич ка спо на ко ји ма су по в е з а н и по је д и н и на пе ви. Ко њ о ви ћ да љ е у ви ђа да с у на пе ви т р е т и ра н и као мотиви и те ме, да кон тра пункт ска и тех нич ка об ра да ор ган ски из раста ју из њих, да су ино ва тив ни у хар мон ском и рит мич ком трет ма ну на кра ју ис ти чу ћи и узор ну селекцију фолклорног материјала (1919: 67 68). Ко њо вић је за па зио да се кроз рукове ти мо же пра ти ти раз вој на ли нија Мо к ра њ че в ог у ме ћ а. С а гле да в а ју ћ и ру ко в е т и по је д и нач но и х р о но ло - шким ре дом, ука зу је на њи хо ве сла бо сти. У Пр вој ру ко ве т и ви ди ти пич ну мла да лач ку ам би ци о зност и же љу да се по ка же све што се зна, што ра ђа м ут а н у т иса к, и фолк лорис т и чк и и арт ис т и чк и, је р с е конт рап у н к тске до се тљи во с т и рву са п ри м и т и в н и м ш у ма д иј ск и м мо т и ви ма, а број н и мо ти ви су ути сну ти и зби је ни у уске хар мо ни је му шког збо ра (1919: 68). У Д р у гој р у ко ве т и по Ко њ о ви ће в ом м и ш љ е њу на ч и њ е на с у т ри ко ра к а на п р ед, а л и и је да н на з а д, је р је на п у ш т е на по л и ф о на ра з ра да, ру ко в е т чи ни пет јед но ли ких мо тива који се природ но сли ва ју је дан у дру ги, остају ћ и ча к у век у ис т о и ме ној т он ској в р с т и. А н т и ц и п и ра ју ћ и Пе ри ч и ће ву анализу форме ру ко ве ти из угла дра ма тур ги је ин стру мен тал них ци кличн и х об л и ка ( Пе ри чић 1968: 40 50), Ко њо ви ћ ов де п репознаје м ин ијат у рн и ан дан те и скер цо. Ка да го вори о Трећој и Пе тој ру ко ве ти, Ко њо вић углавном и з ра ж а в а д и в љ е њ е п р е ма Мо к ра њ че в ом мај с т ор с т ву, уоча в а ју ћ и да је оно у т емељено на ис к у с т ву к ла си ка Јо ха на Се ба с т ијана Баха и руск и х мај с т о р а а л и и ов де ви д и не в е л и к у р а зно л и ко с т и ск у че но с т у о би м у ма т е ри ја ла ко ји је ре т ко ра з ви јен до ок та ве к ре ће се у оби м у к ви н т е и л и сек с т е. Ма да сма т ра да оне ода ју у т и са к и з ра зи т е, и з јед на че не и, на да све, јасне с т ру кт ур е, см а т р а д а је и п а к уоч љи в а њ е н а колебљив о с т. Буд ућ и аутор Ко ш т а н е у Че т в р т о ј р у ко в е т и п р е по з н а је и поет и чно оп ис ује 6 Везиво пучких напева у зборне и инструменталне облике иде у прве и најмање културне форме уметничке музике (1919: 67). 7 Коњовић истиче: кроз те Руковети добива наша народна музика један нарочит, специфичан свој облик и тип, који је способан за развијање (1919: 67). 118

119 с ев да л и н к у, ма да не п р о п у ш т а да кон с т а т у је да је она ма њ е ори г и на л на и к а ра к т е ри с т и ч на од ру ске р ома нс е, фра н ц у ске ша н с о не, не мач ког л и да и и т а л и ја н ске к а н цо не. По че в од Ше с т е р у ко в е т и, Ко њ о ви ћ зн а л ач к и о с в е т љ ав а њ е м у и н т е р е с а н т н е к о м п о з и ц и о н е а с п е к т е н и з а н а р е д н и х де ла, не про пу шта ју ћи да ука же на то да је у пи та њу рад са про бра ним и з вор н и м ма т е ри ја лом и по ја вом но ви х е ле ме на т а у зд ра вом и ра до сном ра з ви ја њу на ше на ц и о на л не у ме т но с т и (1919: 74). Зан им љи в је нач и н на ко ји Ко њо вић фор му ли ше пи та ња у ве зи са ла тентном хармонијом нар од не ме ло д и је ко ју ис т и н ск и мо же да ч у је и о с т в ари с амо нац иона лн и умет ник: Да при бег нем слу ча ју ко ји ће то, мо жда, нај бо ље ра све тли ти: уче ћи код јед ног из вр сног европ ског му зи ча ра, је дан наш умет ник за мо ли га да об ра ди, ви ше гла сно да хар мо ни зу је, да кле, је дан од на ших ти пич них ис - т оч н и х мо т и в а. Ре ше њ е п р оф ес ор ов о било је немог ућ е, он је био Нем а ц ко ји, пре ма том (sic!), тај мо тив ни је мо гао од мах ви ше гла сно чу ти, не го га је узео она ко су хо те о риј ски, као не ки can tus fir mus; ка да му је, по сле пок а з а на х а р мон и з а ц и ја у ме т н ик а у ч ијој с у к рви з акон и по који ма т ај мот и в мо же би ти ви ше гла сно раз ви јен, уве рио се да хар мо ни ја не ма са мо оне, са ка те дре про кла мо ва не, за ко не. Сви ти за ко ни ни су и не мо гу би ти за пи са - ни, јер они на ста ју но ви ско ро са сва ком но вом ми шљу. Слу ша мо ли па жљив о, о с ет и ће мо да т а х а р мо н и ја н и је н и кон с о на н т на, н и д и с о на н т на, не и де н и а п с ол у т но а фи р ма т и в н и м н и не г а т и в н и м п у т ем и она дол ази до и зр аз а је д и но у з а ко н у м у зи к а л но с т и, у по с е б н и јем зн а че њу ов е р е ч и. Пр е м а т ој м у зи к а л но с т и она н и је н и а с о на н т на. Та м у зи к а л но с т знач и да њ ен т онск и склоп, без об зи ра на ре ла ци је према утврђеним и познатим законима и фор - ма ма у кул ти ви са ној умет но сти, иза зи ва и одр жа ва осе ћај не по сред не екс преси је, ар ти стич ки иза зван ути сак не про жи вље ног, уз бу дљи вог (1919: 75). Пос е бно мес т о у Коњ овићев ом п рик азу добија Десет а р укове т: већ је њен ма т е ри ја л с т ав љ ен у з раме Б ет овен у ( Beethove n) и Д ворж ак у (Dvo ř ak) и пла си ра на је иде ја да са Десет ом Мок рањ а ц пос т ав љ а о снове на ц и о на л не х а р мо н и је, а л и ће с т а в да је по т р е б но р е ла т и ви з о в а т и п и т а- њ е ау т е н т и ч но с т и м а т е р и ја л а ру ко в е т и би т и и з р ече н т е к 1956, н а д в а сродна а ипак раз ли чи та на чи на. У тек сту Мо кра њац и фолклор, расправља ју ћи о Мо крањ че вом односу према фолклорном узору, Коњовић закључ у је: У Мок ра њчеви м з абелеш к ама, ме ло г ра ф ск и м па п и ри ма, ск и ца ма и тд. и м а до с т а по д а т а к а ко ји св е до че д а с е ком по зи т о р, од а би р а ју ћ и е ле мен т е за ру ко ве ти, ни је бр зо од лу чи вао: пра вио је по ре ђе ња и про би рао, и, што т ре ба на ро ч и т о ис т а ћ и, мо де ло ва о и с т и л и зо ва о ме ло д и је, не ус т ру ча ва ју ћ и се да их бит но ме ња. Нео п ход но ће се ја ви ти по тре ба да се, као је дан ко ристан на уч ни задатак, и с те стране посебно проучи растоја ње и простор фолкло ри сте и ком по зи то ра у овом на шем умет ни ку (пре ма Ко њо вић 1965: 46). 119

120 120 По в о дом Де се т е тај став до би ја још екс пли цит ни ји из раз: П и та ње ау т ен т и ц и т е та, до Де се те, н и је у зи ма ло не ко к ру п но зна че ње: од Де с е т е оно се по ста вља оштро, јер ука зу је на је дан ва жан прин цип ски с т а в Мок ра њчев. Проучавање мет ода у Мок ра њчеву рад у у п ућује поуздано на за кљу чак да он у при ме ни нај бо љих при ме ра из си ро вог фол клор ног матери ја ла по ст упа као у ме тник коме ст варалачк и инст инк т дикт ује како ће из основ не ће ли јеʼ да из ву че сав ви тал ни сок и да га уне се у умет нич ки об лик ка о свој по т п у но л и ч н и из ра з. Веза н је је д и но кон цеп ц и јом фор ме ко ју ра д и и с р ед с т ви м а ш т о и х он а ус ло в љ а в а. У т а к в ом п р о це с у п р еоб р аж ав ањ а, пи та ње аутен ти ци те та гу би се, по ста је тај наʼ, иш че за ва (пре ма 1984: 82). По т ом ће услед ит и и поре ђе ње с композиц ион и м пос т у пц има И г ора Стра вин ског у Пе тру шки, што све до чи да је Ко њо ви ћев од нос пре ма ме сту Мо к ра њ ца у све тској м узиц и и па к евол уира о у односу на п рве објав љене на п и с е, к а да с е би н и је до зв о љ а в а о м и с а о да Мо к ра њ а ц мо же да с т а не у з ра ме ве л и кој ев р оп ској т рад иц ији у ме т н и ч ке м у зи ке. За н и м љи во је да су у пр вој сту ди ји о Мо крањ цу Пр и м ор с к и н а п је в и с агледан и к а о једна од ру ко ве ти, док му у вре ме ка да је на тек сту ра дио ни су би ла до ступ на по след ња де ла, од Је да на есте до Петнаесте руковети. Први Коњовиће - ви ана ли тич ки ко мен та ри о њи ма по ја ви ће се тек го ди не. По ла зиш т е Ма ној ло ви ће ви х а на л и з а је с т е фа сц и на ц и ја х ар мон ск и м је зи ком Мо крањ ца фор мулисана у, за све пи сце овог вре ме на, ка рак те рист и ч ној ам би ва лен т но ст и оце на: исто риј ска у ме т н и ч ка вред ност Сте ва на Ст. Мо к ра њ ца, и а ко он н и је био в е л и к и и сна ж а н ори г и на л н и ком по зитор, ле жи у п с и х о л о ш ком т р е т и р а њу м е л о д и ј с ко г т он ал ит ет а, а н е у роп с кој п о кор но с т и ње м у (1923: 124). Ма ној ло вић сма тра да су не ке од п р ви х ру ко в е т и с у ви ше д уг ачке и неп р о по р ц и о на л не (1923: 126 ), а л и у по р е ђ е њу с а М а ри н ко ви ће ви м ко л и м а, у ви ђ а це ло ви т о с т ру ко в е т и и, као и Ко њо вић, Де се т у из два ја као нај ви ши оства ре ни до мет. 8 Ма ној ло ви ћ по п у т Ко њ о ви ћ а уоча в а ра з в ој н у л и н ију у руков ет има и го во ри о три ета пе ( мо мач ко, сред ње и до ба зре ла чо ве ка ), а као гра ничне ви ди Ше с т у и Де се т у рукове т. Међут и м, однос п рема појед ин и м де - ли ма че сто се ра з ли к у је од Ко њо ви ће вог. Ма ној ло ви ћ темељније анализира Пр в у р у ко ве т, ма да и он сма тра да она ода је мла дост ко ја ра си па сво ју сна гу не мо гу ћи да њо ме вла да (1923: 134). Ука за но је ипак на фак тур не о с о б е но с т и, мо т и в ск у р а зр ад у, ри тм и чк у о с о б е но с т (н а р о ч и т о у пе см и Ка ра ви ље, ла не мој), спе ци фич не то нал не осо бе но сти и хар мон ске за нимљиво сти. За све руковети Манојловић наводи глобални хармонски план. Пр ед с т ав љ а њ е ру ко в е т и с е у гл а в ном од ви ја н а с р од а н н ач и н: д ат а је де скрип ци ја му зич ког то ка са на бра ја њем пе са ма, ука за но на фак тур - 8 Манојловић каже: У овој руковети лежи хармонска и уметничка концепција наше уметничке музике, која ће да дође, и која Мокрањцу даје једно посебно место у историји наше музике (1923: 133). Касније ће то и даље разрадити: Потпуно индивидуално вођење гласова, симетричност облика, тонско бојадисање, израђивање партитуре до детаља, и пре свега класична органска целина чине ову руковет монументалном у истини (1923: 144).

121 не к а р а к т е ри с т и ке и о с о б е но с т и х а р мон ск и х р е шењ а. З ан им љив о је д а Ма нојлови ћ Тре ћу ру ко вет оцењује к а о слабију у орг а нској цел ин и зб ог свог оби ма (1923: 135), али исто вре ме но и као ко рак да ље у ра ду и стилу (1923: 136). Чет в рт а р укове т је п р едс т ав љ ена сажет о и оцењ ена к а о св ојев рс т а н п р е да х. Пе та ру ко вет је и код М а ној ло ви ћ а оце њ е на к а о п р ви в р х у на ц, а о с о б е но с т и ком по зи ц и о н и х р е ше њ а оп и с а не с у на в р ло по е т и чан на ч и н ка кав да нас н и је свој ст вен ст ру ч н и м текстовима. Поводом Де се т е р у ко ве т и ко ју и Ма ној ло ви ћ по п у т Ко њ о ви ћ а ви д и к а о в р х у на ц у Мо к ра њ че вом оп у су, п исц и и мају и с р од но м и ш љ е њ е о ау т ен т и ч но с т и ма те ријала, јер Ма ној ло вић из но си прет по став ку да је прва песма Мокрањчев кон тра пункт на по зна ту на род ну пе сму, ма да уоча ва ње овог по ступка Манојловића, за разлику од Коњовића, није провоцирало да пробле - ма ти зу је свој од нос пре ма не о р и г и н а л но с т и Мо к ра њ че в е и н сп и ра ц и је. 9 Ми ло је вић је у свом члан ку нај до след ни ји у ми но ризацији Мокрањче в ог зна ча ја. О н п р в о с а сви м од би ја мо г ућ но с т по р е ђе њ а Мо к ра њ ца с а в е л и к а н и м а е в р оп ске м узике и њихови м дел им а ( Бру кнер ом / Br u ck ne r, Нов аком / Nová k, Ра в е лом / R a vel, Бр а м с ом / Br a h m s, В о лф ом / Wol f ): Не! Јер у тим за гра нич ним де ли ма по чи ва не што дру го од оно га што се кри је у де л и ма Ст е в а на Мо к ра њ ца. То д ру г о, т о је г е н и а л на и н т у и ц и ја ; док с е код Мо к ра њ ца на ла зи и н сп и ри с а не т о п л и не и ф ол к лор не д ра ж и, а л и не раз ви је не она ко ка ко је ту фол клор ну драж раз ви јао Григ, или Шо пен, или Римски-Корсаков, или како је развијају да на шњи им пре си о ни сти на цио - н а л и с т и ч ког о б е ле ж ја : де Ф а љ а, И л де б р а н д о П и це т и, Р у с е л и д ру г и (1926: 97). М и ло је ви ћ Мо к рањ ц у п ри зна је ре ла т и ван зна чај, свр ста ва ју ћ и г а у к а т е г о ри ју ком по зит ор а, ч а к и од в а ж н и х, ко ји у у жој до мо р од ној с ред и н и и н сп и ри са но ра де на м у зи ч ком ком по но вању с т варајућ и дела не и н т е рн ац ио н а лн о г з н ач ај а, н е о пш т е ч ов еч а нс к е в р едн ос т и, а л и д ел а озбиљ но, и вр ло озбиљ но из ра ђе на, ко ја зна че ета пу у спе ци фич но на цио - нал ном раз витку (1926: 97 ). Милојевић из бе га ва да де скрип тив но предс т ав љ а по је д ин ачне руков ет и, он у к аз у је н а к љу ч не с т и л ске од л и ке по по је д и нач н и м па ра ме т ри ма м у зи ч ког је зи ка. Пе т о по гла в ље по све ће но је о св е тљ е њу п р в ог хен д и ке па Мо к ра њ че в е в е р но с т и в о к а л ном ме д и ју ш т о је з а М и ло је ви ћ а ог ра н и ча в а ју ће: Мо к ра њ а ц с е с а в по да о пе см и и остао јој је роп ски ве ран до кра ја жи во та, и го то во ис кљу чи во, хор ској пе см и (1926: 99). У шес т ом поглав љу М илојеви ћ оп редељује Мок ра њчев ком по зи т ор ск и ра д к а о с т ри к т но х а р мо н и з а т ор ск и: О н је к а о х а р мо н и- за тор та ко с т ри к т но ос та јао у г ра н и ца ма ис к љу ч и вог хармон изовања да је в р ло б о ја ж љи в о и с а мо и з у з е т но п ри ла зио о б ра ђи в а њу на р од не м у зи ке (1926: 99). Об л и к ру ко ве т и је оп р е де љ ен к а о ра п с о д ича н 10, што за Ми ло- 9 Манојловић користи поделу на оригинално и неоригинално стваралаштво у вези са композиторским односом према фолклору и за Мокрањца каже да је мање интуитиван као оригинални композитор (1923: 126). Његовом језичком осећању није сметала ни игра речи са раздвојеним значењима истог термина: Мокрањац је као оригинални композитор био мање оригиналан од Мокрањца који је написао Х руковет (1923: 152). 10 Овај термин за Милојевића има другачије (мање вредно) значење од слободне фантазије. 121

122 је ви ћа зна чи да има об лик потпурија, кводли бе та, ко ји пред ста вља ју најни жу вр сту му зич ког об ли ка (1926: 100). Ипак он сма тра су то зна чај на де ла јер је њи хо ва тех нич ка фак ту ра са свим озбиљ на и кроз њих ве је дух, ин спи ра ци ја, те прецизира своје схватање руковети: оне су у ствари н и з нар одн и х мелод ија и зрађен и х, х армон из ов ан и х, с а намер ом да с е по мо ћу м у зи ч ко - т е х н и ч к и х е ле ме на т а и з не с е и з св а ке по пев ке о снов но пси хо ло ш ко о с ећ ањ е које поч ив а у њ ој (19 26: 10 0). Н и з а М и ло је ви ћ а ру ко в е т и не п р ед с т а в љ а ју ори г и на л но у ме т н и ч ко с т в а ра њ е, је р и м сав ма т е ри а л не по т и че и з д у ше ком по зи т о ра по ш т о с у ме ло д и је у з ајм љ е - не, на род не (1926: 102). Фа к т у ру хор ског с т а ва М и ло је ви ћ ви д и у гла в ном к а о т и п и з и р а н у, з а сно в а н у н а п ри н ц и п и м а хо р ског д ијалог из ир ањ а, с т и м ш т о с е у по зн и м ру ко в е т и м а уоч а в а п р о д у бљи в а њ е пси хо ло ш ке и пе сн и ч ке са д р ж и не т ек с т а и мо т и ва. Зат о основна вреднос т Мок ра њчеви х ру ко вет и з а М и ло је ви ћ а н и је у об л и к у, већ у м у зи к а л ном са д р жа ју, ис т о као и у тех нич кој кон струк ци ји ста ва (1926: 104). Ми ло је вић сма тра да кон тра пунк та у оном нај у жем сми слу те ре чи, не ма али ис ти че да хармон ске ком бина ци је и хар мон ске ве зе из не на ђу ју буј но ш ћу и осо бе но ш ћу. Уоче но је ко ри ш ће њ е спо р ед н и х с т у п њ е в а, и н т е р е с а н т на а корд ск а фа к- ту ра са не сва ки да шњим удва ја њи ма то но ва и упо тре бље ним сло гом, до - м и на ц и ја кон со на н т н и х са зву ч ја, ре т ко ко ри ш ће ње ванакордск и х т онова, ко ји за то, кад се упо тре бе, би ва ју ста вље ни увек на до бро ме сто, што да је не о п и са не д раж и цел ин и (1926: ). За т о М и ло је ви ћ з а к љу ч у је: У х а рм о нс кој о р иг ин а лн ос т и њ ег ов о г с т ил а је и зв о р ц ел ок у пн о г н аш е г умет нич ког на ци о на ли зма (1926: 111). Глав на ле по та и драж Мокрањче - в и х д ел а п р ип ис ан е с у њ ег ов о м с м ис л у з а л еп от у м ел од и јс ке л ин ије, на к лонос т и к а ж и во п и сном и спо с об но с т и да б о ја д ише комбинац ијама м у зи ч к и х е ле ме на т а ко ји ма је ра с по ла г а о. Ст о г а М илоје ви ћ ж ал и ш т о с е Мо кра њац ни је ба цио на ства ра ње ин стру мен тал них де ла јер би му то да ло ш и р е мо г ућ но с т и з а и з ра ж а в а њ е. Ма да се код Ко њо ви ћа, Ма нојловића и Ми ло је ви ћа ис по ља ва ју не дво - сми сле не раз ли ке у на чи ну фор му ли са ња ста во ва, у комплексности анали тичког захва та и у ту ма че њу од ре ђе них пи та ња, може се уочити да Мо - к р а њ че ви м л ађи с ав р емен иц и и м ају нек а з аједн и чк а пол азиш т а. Ве ћ је у по зо ре но на а м би ва лен т нос т њи хо вог од но са п ре ма Мо к ра њ ц у. Не га ц и је до ла з е о т у да ш т о он и св ој од но с п р е ма в е л и ком у ч и т е љу ф ор м и ра ју под у т и ца јем д в а о снов на к ри т е ри ју ма з а к ла си фи к а ц и ју у ме т н и ч к и х по ја в а тог вре ме на. Пре ма п р вом к ри те ри ју м у ст ва ра ла ш т во су де л и л и на об ра де на род них ме ло ди ја и ори ги нал не ком по зи ци је. Свр ста ва ју ћи Мо крањ че - в а дел а у п рву г ру п у, б е з зн а ч ај н и је г по к у ш а ја д а п р он и кн у у с ложен у п р о блем ат ик у од но с а ком по зи т о р а п р е м а ф о л к ло ру, он и м инориз ују и р елат ивиз ују зна чај ру ко в е т и и ком по зи ц и о не до мет е које је Мок рањ а ц о с т в а рио. Д ру г и к ри т е ри ју м с е од но сио на ж а н р ов ск у п ри па д но с т де ла, где су ин стру мен тал на и во кал но -инструментална музика имале изра - зи ту пред ност над во кал ним фор ма ма. 122

123 К а да је у п и т а њу п р ви к рит ерију м ориг ина лно с т и нсп ирац ије он с е с р е ће и у д ру г и м на ц и о на л н и м т ра д и ц и ја ма, к ат к а д до би ја и з ра зи т о ш ем а тс к и в и д, 11 али је одав но уоче на и ње го ва не до стат ност јер са ма к ла си фи ка ц и ја не г о во ри н и ш та о су ш т и н ск и м ком по зи ц и о н и м од л и ка ма и нароч ит о не о вред но с т и не ког оп у са, па је ар г у мент овано к рит икована. Д руг и к рит е рију м к ласифик ац ије дана с т а ко ђе не ма зна чај. Ра з у м љи в о је што су на след ни ци под ути ском сво јих на сто ја ња да осво је ин стру ментал не жан ро ве и фор ме би ли фа сци ни ра ни но вим композиционо - техничк и м задац има, а л и тај помак н ије н уж но под ра зу ме вао с т и л ск у ево л у ц и ју, а са свим је ире ле ван тан за до но ше ње вред но сних су до ва. У срп ској му зико ло шкој ми сли би ле су по треб не де це ни је да се поч не ме ња ти од нос пре - ма Мо к ра њ че в ом на с ле ђу. И па к, св о ји м т ек с т о ви ма Ко њ о ви ћ ( у нај в е ћој м е р и), М ан ојл ов и ћ и М ил ојев и ћ о т в ар ај у с в а к љу чн а п ит ањ а а н ал из е ру ко ве т и: п ро блем од ре ђења жа нра и обл ика, ра зумевања спец ифи чнос т и Мо крањчевог хармонског језика, карак те ри сти ка хор ског ста ва, спе цифи ч но с т и т р е т ма на ри т ма и мет ра, к а о и позиц ион ирањ а Мок ра њчев ог де ла у тра ди ци ји срп ске му зи ке, али и у европ ским окви ри ма. За о крет и пре глед тек сто ва на ста лих по во дом ју би ле ја (1956. и 1964) За о крет у од но су на ми шље ња и при ступ Мо крањ че вих са вре ме ник а и н а с лед н и к а ме т о до лош к и и а ксиолош к и д а о је Војис л а в Ву чкови ћ (1940). 12 К ако је нап ис а н непос р едно п р ед почет а к рат а, он ће ис т и нск и ефе кат по сти ћи тек по ње го вом окон ча њу, јер су рат и по том и по сле рат на до га ђа ња у срп ској му зи ци са по ја вом со ци ја ли стич ког ре а ли зма од ло жили за још го то во две де це ни је ис пра вља ње гре ша ка на у ке. Тек о Мо крањче вој с т о г о д и ш њи ц и по јав љују с е радови који комп лексн ије о светљ ав ају ф еномен ру ков ет и. То с у: в ећ пом ињ ана Ко њ о ви ће в а з би р к а т ек с т о в а о Мо крањ цу ко ја се сма тра првим значајним монографским радом о Мокрањц у (1956); за оно вре ме п ро во к а т и в на п ро блем ск а с т у д и ја о Мо к ра њ че ви м ру ко ве ти ма Ми лен ка Жив ко ви ћа (1957) и не што са же ти ја, али вр ло са др - ж ајна и и н сп и ра т и в на с т у д и ја о Мо к ра њ че ви м ру ко ве т и ма и з пе ра Пе т ра Бин гул ца (1956). Ма ка ко да на пр ви по глед ова три ра да из гле да ју раз лич и т о, у п ри с т у п у ру ко в е т и ма су в р ло с р од н и. Сви су на с т а л и и з по т р е б е 11 Типичан пример шематског прилаза проблему односа композитора и фолклора илуструје предлог методологије истраживања феномена националног у Музиколошком заводу у Загребу у вези с пројектом Фолклор у дјелима хрватских складатеља, рађеним у склопу теме Истраживање хрватске глазбе XX вијека. Горана Долинер га је представила и детаљно образложила у раду посвећеном Б. Широли (упор. Doliner 1985: 41 82). Овај текст је био врло утицајан на југословенском простору и класификација није примењивана само у хрватској музикологији, већ су је користили и други музички писци. Више о питањима методологије анализе у Маринковић 2004: Више о Вучковићевој улози у промени односа према Мокрањцу у Маринковић 1993: 23 33; Marinković 2010:

124 да се уга о ни ка мен угра ђен у те ме ље на ше му зи ке (Пе ри чић 1968: 40) п ри к аже и дос т ојно п р едс т ави. Св ак и од по ме н у т и х ау т о ра на свој на ч и н о с е ћ а о је недо с т а тно с т у т ум ачењу руков ет и у н ап исим а п р е тходн ик а. П рви з а д а т а к који п р ед с еб е пос т ав љ ају је с т е п р е ц и з н и је де фи н и с а њ е жан ра. Та да је већ би ло ја сно да су ру ко ве ти мно го ви ше од пу ког ни за о б ра да на р од н и х пе с а ма, а л и и да т о м но г о ви ше з а х т е в а и з а с л у ж у је теоријску експликацију. Да би на адекватан начин могло да се да тумаче ње жан ра, би ло је ну жно отво ри ти и чи тав низ дру гих про бле ма: Мок ра њ чев од но с п р е ма ф ол к ло ру к а о и н сп и ра ц и ји, п и т а њ а д ра ма т у р г и је, ана ли за по је ди них еле мената музичког је зи ка (фор ма на ма кро и ми кро - п ла н у, х ар мо н и ја, фа к т у ра), к а о и п и т а њ а р е цеп ц и је руковет и (и звођач и, ком по зи т о ри, п у бл и к а). П а ра ле л но с а по ја в ом зна чај н и х ра до в а о б ја в љ е н и х по в о дом с т о г о - ди шњи це, Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти је же ле ла да да свој доп ри но с о б ележ ав ању јубилеја о бјав љив ањ е м једног з б о рн ик а н ау чн и х ра до ва, али до ре а ли за ци је ни је до шло ни та да, ни при ли ком ак ту е ли зац и је ови х п и т а њ а г о д и не 13 к а да је о б е ле ж а в а но 50 г од ина од см рт и Мо крањ ца. Те го ди не је ипак учи њен ва жан ко рак у од но су на Мо к р а њ че в о н а с ле ђ е је р је у СА Н У пок р е н у т а и н и ц и ја т и в а з а о б но ву Мо крањ че ве род не ку ће. Овај спо ме ник кул ту ре по ста ће му зеј ком по зит о ра 14 и око сн и ца фе с т и в а л у ко ји с е св а ког с еп т ем бра ор г а н и з у је у ча с т Мо крањ ца Мок р а њч ев и м д ан им а у Нег от ин у и нс т ит уц ије које ћ е д а т и зн а ч а ја н до п ри но с и ис т р а ж и в а њи м а Мо к р а њц а је р с е т оком н из а г о д и на у ск лоп у фес т ив ала од рж ав ала и на у ч на т ри би на. Ра до ви с а ови х на у ч н и х са с т а на к а 15 су де л и м и ч но п у бл и ко ва н и у часоп исима Ра зв ит ак, З а је ч а р 16, и од го ди не Мо к р а њ а ц, Не го тин; као и у по себ ним свеска ма збор ни ка ра до ва: три све ске 1967, и 1969 (ра до ви: Ђу рић-клајн 1967: 16 28; Ба бић 1969: 7 13; Зе че вић 1969: 25 39; Мо су со ва 1969: 37 47; 13 Тада је Миленко Живковић именован за уредника зборника, а после његове смрти то задужење је поверено Михаилу Вукдраговићу. 14 Мокрањчева родна кућа је јединствени музеј композитора у Србији, више у Милинковић 2014: Они су носили различите ознаке: саветовање, симпозијум, трибина, данас научна трибина. И карактер скупова је био различит. Почеци су били усмерени на етнографска истраживања (руководство др Слободана Зечевића), у склопу којих је организован и етномузиколошки рад студената београдске Музичке академије (руководство Драгослава Девића). Од године под руководством Михаила Вукдраговића почиње окупљање музиколога и музичких писаца са прилозима посвећеним различитим аспектима рада Стевана Мокрањца, али и других српских композитора поводом њихових јубилеја (Коњовић, Милојевић). Било је и иностраних учесника. Потом је наступило неколико година прекида и наставак организације скупова везује се тек за годину, када их обнавља Драгослав Девић. Данас научну трибину уређује Соња Маринковић. Више о томе Деспић 1990: 79 81; Библиографија радова објављених у Развитку урађена је у десетом тому сабраних дела (Перић 1999: ). Библиографија радова штампаних у Мокрањцу објављена је у часопису 2011:

125 Пе јо вић 1969: ; Пе ри чић 1969: 40 59; Ско вран 1969: 51 66), а за тим и П ла н и ра н и з б ор н и к ра до в а о в е л и к а н у с рп ске м у зи ке у СА Н У р е а- л и з о в а н је г о д и не и озна ча в а п р е к р е т н и ц у у т у ма че њу ком по зи т о - р овог с т в аралаш т в а у м ног и м с егмент има ( Вук дра го вић 1971). У ње му је п убл иков ано пе т на е с т ра до в а и сви су, о си м д в а е т но м у зи ко ло ш к а 20, посве ће ни осве тља ва њу раз ли чи тих аспе ка та Мо крањ че ве де лат но сти. Те - матск и су обух ваћене следеће облас т и: п рилози биог рафији ( Ђу рић-клајн 1971: ; Мла де но вић 1971: ), ду хов на му зи ка (Сте фа но вић 1971: 5 12; Бин гу лац 19 71: 13 38), п р о б ле м а т и к а Мок р а њчев ог однос а п р ем а ф о лк л ор у к а о и нс п ир ац ији ( Де вић 1971: 39 68; Рихт ман 1971: 69 88; Кос ; Мо су со ва 1971: : Ба бић 1971: ; 21 Херци го ња 1971: ), све тов на му зи ка (со ло пе сма у Ку чу ка лић 1971: ; по зо ри шна му зи ка у Ско вран ). За нов п ри с т у п т у ма че њу ру ко в е т и к љу ча н је био до п ри но с ау т о ра ко ји с у с е ба ви л и од но с ом ком по зи т о ра и ф ол к ло ра. Ч ла н ком Д ра г о с лав а Де ви ћ а по ч и њ е р е а л и з а ц и ја з а дат к а ко ји је Ко њ о ви ћ још г о д и не оп р е де л ио к а о ко ри с т а н н а у ч н и по с а о (п р е м а 1965: 4 6 ). П а р а ле л ном ана ли зом три на ест Мо крањ че вих за пи са са од го ва ра ју ћим пе сма ма ру ко - ве т и (од у к у п но о са м де с е т) Де ви ћ не д во см и с ле но пот в рђује Коњ овићеве ста во ве, Мо к рањ чев к ре а т иван однос п рема зап ису када га у носи у рукове т и посеб но је запазио да, попут народног ствараоца, и Мокрањац обликује ме ло с т р о фу ч у в а ју ћ и т а ко јед н у од с у ш т и н ск и х о с о б е но с т и н а р од не пе сме. Де ви ћ Мо к ра њ чев ком по зи ц и о н и по с т у па к на зи в а до п е в а в а ње м, 17 Роксанда Пејовић је дала значајан допринос осветљењу питања односа критике према Стевану Мокрањцу (1994; 2001; 2001: 21 25) и Мокрањчевом доприносу у области извођаштва (2001). 18 У зборнику су објављени радови изложени на скуповима одржаним , Девић Зборник радова Мокрањцу на дар је настао у склопу обележавања 150 година од Мокрањчевог рођења и инициран је организацијом научне трибине у склопу Мокрањчевих дана. Резултат је схватања да је писање монографије о Мокрањцу задатак који у савременој музикологији може да изнесе само колективан рад низа научника специјализованих за поједине уже области Мокрањчевог деловања. Ова колективна монографија осим радова изложених на научном скупу доноси и одабране кључне текстове о појединачним аспектима Мокрањчеве делатности. Осмишљена је у пет садржајних целина: Хронологија и биографија, Контекст, Стваралаштво, Рецепција и Извођаштво. 20 Радови Радмиле Петровић и Винка Жганеца. Мада је део Мокрањчевих записа народних мелодија био објављен године, у раду Радмиле Петровић посвећеном морфолошкој структури српских народних песама није коришћен ниједан од Мокрањчевих записа, нити се помињу Мокрањчеве идеје у вези са анализом фолклорних напева из предговора за збирку Српске народне песме и игре с мелодијама из Левча (прикупио Тодор М. Бушетић). 21 Прилози Надежде Мосусове и Константина Бабића дају допринос дискусији о композиторском односу према фолклору, али имају и друге димензије. У опсежној расправи Мосусова са огромном ерудицијом контекстуализује Мокрањчево стваралаштво успостављајући релације према савременицима. У последњем делу студије даје и важну расправу о хармонским особеностима Мокрањчевог језика, те са Бабићевим радом репрезентује савремени теоријски приступ проблематици Мокрањчеве хармоније. 125

126 ко је у к љу ч у је: и з о с т а в љ а њ е ма њ е в а ж н и х с т и хо в а, по на в љ а њ е да би с е до би ла ме ло ди ја кла сич не гра ђе, до пе ва ва ње ме ло ди ја у истом сти лу, инт е р вен ц и је у т ек с т у ко је и д у од ма њи х и з ме на, п р е ко саж имањ а с т ихов а, до и з ме не це ло к у п ног т е к с т а пе сме (т а ко ш т о с е нови у зим а и з з ап ис а Ву ка Ка ра џи ћа). Де вић закључује да Мокрањац дакле моделира структу ру пе сме, али јој чу ва ло гич ност са др жа ја и ка рак тер. На том тра гу поја виће се потом низ доприноса других ауто ра са ра до ви ма ко ји осве - тљ а в а ју не ке с у ш т и н ске композиц ионе п р о це с е ко ји х с л у ша ла ц не мо же да бу де св е с т а н к а да је з а в е ден м и т ом о Мо к р а њ че в ој ау т ен т и ч но с т и поз ајмљ еног ма т е ри ја ла. У Збор н и к у је о б ја в љ е на још једна с т уд ија у ко јој се ба ви пи та њем Мо крањчевог односа према фолклору из пера Цвјетк а Р и х т ма на, а л и је он св оје а нал из е з асно в а о на х и по т е з а ма о по р е к л у ма т е ри ја ла, ко је с у, по ш т о је и з в ор н и ма т е ри ја л п р о на ђен ( Де вић 1986), у по т п у но с т и опо врг н у т е, ш т о је ва ж на ме т о до ло ш ка опо ме на сви ма ко ји се ба ве овим типом анализа. Разматрању питања порекла материјала руко в е т и по т ом с у да л и доп рино с Деви ћ у помен ут ом ч ла нк у о з ап исима пе са ма за Чет рнаес т у рукове т, као и Ива но вић 1992: 36 41; Ма рин ко вић 1997б: 55 68; 1999: Са овим ра до ви ма ура ђен је тек део по сла, јер поред поређења Мо крањ че вих за пи са и ру ко ве ти тре ба ура ди ти и по ре ђе - ње ком по зи ц и ја Мо к ра њ ца и ње г о ви х п ре т ход н и ка и са вре ме н и ка ко ји су ко ри с т и л и ис т е пе сме. Ср од но ов ом з а дат к у је с т е и п ит ањ е кориш ћењ а Мо к ра њчеви х дела и з ап ис а у композиц и ја ма њ е г о ви х на с лед н и к а, ко је го во ри о Мо крањ че вом ути ца ју и зна ча ју ру ко ве ти у исто ри ји срп ске музи ке, а л и да је и вр ло спе ц и фи ч на осве тље ња са м и х Мо к ра њ че ви х ком по - зи ц и о н и х по с т у па к а ( Мо су со ва 1963: ; 1967: 77 81; 1986; Ни ко лић 1993: 63 82; 1995: ; 1996: 47 62; Са бо 1992: 42 48; 1993: 35 39; Марин ко вић 1997б: 87 93; To ma še vić 2010; Ми кић 2012: 2 12). Ка ко су до сада ш ња ис т ра ж и ва ња по ка за ла, т о је је да н од п у т е ва за дефин исање жа нра и д ра ма т у р г и је ру ко в е т и. Зна чај Са бра них де ла Сте ва на Сто ја но ви ћа Мо крањ ца По се б но ме с т о у с рп ској ис т о ри о г ра фи ји и ма по д у х ват објав љивањ а Са бра них де ла Сте ва на Сто ја но ви ћа Мо крањ ца у де сет то мо ва ( је да наест књи га Мо кра њац ). Ур ед н и ц и и р е да к т о ри по је д и н и х т о - мо в а би л и с у д и ри г ен т и ком по зи т ор Во ји с ла в И л и ћ, м у зи ко лог Да н и ца Пе т р ов и ћ, е тн ом уз икол о г Д р аг ос л а в Дев и ћ и в рх у нс к и а у т ор ит ет и у о бла с т и т е о ри је и ис т о ри је м у зи ке, Вла с т и м и р Пе ри ч и ћ и Де ја н Де сп и ћ. Ра д на сабран и м дел има пот раја о је г от о во цел у децен ију, ш т о с о бзир ом на о би м и к а ра к т е р де лат но с т и т р е ба сма т ра т и в р ло е фи к а сн и м. С а мо је т р е ћ и на Мо к ра њ че в ог на с ле ђа би ла с а ч у в а на у ори г и на л н и м ру ко п и сима, д ру г о с у бил и р а зл ич ит и п р еп иси и и з да њ а, и с т о г а је р е да к т о р ск и по са о био вр ло од г о во ра н. Ве л и к и део Мо к ра њ че вог наслеђа био је т еш ко до с т у па н и у св ој п у но ћ и и зна ча ју т ек с а о б ја в љи в а њ ем Са бра н и х де л а 126

127 с т а в љ е н је н а р а с по л а г ањ е ш и р ој п а и н а у ч ној ја в но с т и. По ја в љи в а њ е ед и ц и је з а т о је с т е си г у ра н з а лог у ме т н и ч к и х и на у ч н и х ис т ра ж и в а њ а и п р е и сп и т и в а њ а Мо к р а њ чев ог дел а у нов ом м илен ијум у, п а и он и х која се од но се на ру ко ве ти. За слу жно, овим де ли ма је по све ћен пр ви том из давач ког по д у х ва т а, а л и к а ко је већ у к а з а но, з а ис т ра ж и ва ње Мо к ра њ че ви х ру ко в е т и в а ж но је о б ја в љи в а њ е ком п ле т н и х е т но м у зи ко ло ш к и х з а п и с а (де ве ти том) и де се тог тома посвећеног жи во ту и ра ду Сте ва на Мо крањца. У ње м у је још јед ном дат реп ри н т Коњ овићевог моног ра фског т екс т а, с а мо у но в ој оп р е м и, с н а бдев е н з н ач ај н и м ко ме н т а р ом п р и р е ђ и в а ч а и но т н и м п ри ме ри ма. Та ко с е п р ед ч и т а о ц и ма по но в о на ш ло Ко њ о ви ће в о у збуд љи во, ви ше с т ру ко з а н и м љи во т у ма че ње Мо к ра њ ца. За ра з у ме в а ње зна ча ја овог по ду хва та тре ба под ву ћи да је Ко њо вић умео да на су штинск и на ч и н п р о н и к не у Мо к р а њ че ву с т в а р а л ач к у л а б о р а т о ри ју а њ е г о в а раз ми шља ња, об ја шње ња и оцене имају двоструку вредност: као допринос раз у ме ва њу Мо крањ ца али та ко ђе и Ко њо ви ће ве лич не аутор ске пое - т и ке. Н и је н и ма ло с л у чај но да је на ш нај зна чај н и ји опе р ск и ком по зи т ор п р ви у ка зао на ве л и к у ва ж нос т у по ред ног п ра ће ња т ек с т у а л не и м у зи ч ке дра ма тур ги је Мо крањ че вих ру ко ве ти. Ко њо вић па жљи во и са раз у ме вањем про у ча ва по дат ке, ње гов рад из ве ден је са акри би јом, пи сан је рас кош н и м к њи жев н и м с т и лом б о г а т о ра з у ђе не р е че н и це, у пе ча тљи ви х ф ор - м у ла ц и ја и у в ек г а од л и к у ју к ри с т а л но ја сна м и с а о и оце на. И з у з е т но је и н сп ир ат ив а н, п р ец изно у п ућује н а буд уће п р а вце ист р аж ив ањ а, т е с а прет ход но об ја вље ним то мо ви ма у окви ру са бра них дела гради хармо - н и ч н у це л и н у. Ре п ри н т Ко њо ви ће ви х т ек с т о ва у но вој, л у к су зној оп ре м и, б о г а т о и л у с т р о в а н и снаб де вен по т р е б н и м но т н и м п ри ме ри ма о т к рио с е у пу ној ле по ти сво је из у зет но сти. Дру ги зна ча јан текст де се тог то ма са бра них де ла у ве зи са ру ко ве тима је о би м на мо но г ра ф ск а с т у д и ја Де ја на Де сп и ћ а о х а р мон ском је зи к у и хор ској фа к т у ри у Мо к ра њ че ви м де л и ма ( Де спић 1999: ). Овај у зор но кон ц и п и ран те о ријск и ра д заок руж ује сва п ре тходна ист раж ивања у ве зи са Мо крањ че вом хар мо ни јом ко ју су мно ги, још од пр вих на пи са, пре по зна ли као су штин ски еле мент ори ги нал ности Мокрањчевог музичко г јез ик а и о с н ов у з а и зг р а дњу н ац ион а лн о г с т ил а у с р пс кој м уз иц и (пос ле М а нојловић а, пос е бно с у бил и зн ач ајн и р адови: Мо су со ва 1971: ; Ма ке вић 1991: 66 70). У св о јој с т у д и ји Де сп и ћ п р о бле ма т и з у је од р ед н и ц у ла т ен т на х а р мон ија и т ако о т в ара п у т з а нов о ра зумев ањ е Мо к ра њ че ви х ком по зи ц и о н и х по с т у па ка. А на л и за фа кт у рн и х особенос т и о т в а ра н и з т е о ри ј ск и х п и т а њ а: оп ш т е од л и ке хор ског с т а в а (в р с т е, бр ој и распон гла со ва, удва ја ње гла со ва и хор ска ор ке стра ци ја ), ин стру мент а л н е а с о ц и ј а ц и ј е, с м е њ и в а њ е и к о н т р а с т г л а с о вн и х г р уп а, п р им ен а с о ло гла с о в а, по л и фо н и по с т у п ц и и ви до ви с т р о фи ч ног в а ри ра њ а хор ске фа к т у р е. 127

128 128 Мо крањ цу на дар пр ва ко лек тив на мо но гра фи ја По во дом 150. го ди шњи це од ро ђе ња об ја вљен је по ми ња ни но ви збор - ник ра до ва о Сте ва ну Мокрањцу, са претен зи јом да бу де ко лек тив на мо - но гра фи ја по све ће на ис траживању његовог разноврсног доприноса ( Перко вић-ра дак, По по вић-мла ђе но вић 2006). Р у ко в е т и ма с у по св е ће на т ри ра да (Сте ва но вић 2006: ; Ни ко лић 2006: ; Са бо ) у ко ји ма с у по к р е н у т а не к а фу н да мен т а л на п и т а њ а од р е ђе њ а ру ко в е т и. Кс е н и ја Ст е в а но ви ћ, по ла з е ћ и од бр ој н и х ра до в а ( Ма ној ло вић 1923; Девић 1971: 36 68; Јо ва но вић 1981: 9 12; Ко њо вић 1984; Пе рић 1987: 81 83; Ста ни са вље вић 1991: 48 65; Ма рин ко вић 1992а: 89 93; 1997а: 55 68; Нико лић 1997: 21 37) об у хватно и исцрпно ела бо ри ра пи та ња тек сту ал но -музи ч ке д ра ма т у р г и је ру ко ве т и. М и ло је Н и ко л и ћ да је си с т е ма т и за ц и ју н и за п и т а њ а у в е зи с а ру ко в е т и ма: и з б о ра пе с а ма, бр о ја пе с а ма и бр о ја ме ло - стро фа ; рас пореда песама (с обзиром на му зич ке и са др жај не ка рак те рис т и ке), т о на л ног п ла на, к а ра к т е ра с р ед с т а в а х а р мон ско -кон т ра п у н к т ске и з г р а д њ е, п р и р о де и у лог е д руг и х, неф о л к ло р н и х м а т е р и ја л а, од л и к а фа к т у р е хорског с т а в а и хор ске ор ке с т ра ц и је и од нос а м узике и т екс т а. А н и ца С а б о је п р в а од ис т ра ж и в а ча по к р е н у ла п и т а њ а ф ор ме ру ко в е т и на син так сич ком ни воу, отварајући мето до ло шки иза зов на пи та ња анал и з е в о к а л не м у зи ке. О б јав љ ен и п рилози д а к ле д а ју п р е с ек а к т у е л н и х ста во ва у ве зи са бит ним ана ли тич ким аспек ти ма ру ко ве ти. Зна ча ја н до п ри нос осве тљењу Мо к ра њчевог рада дат је и докт орск и м ис т ра ж и в а њи ма На де ж де Мосус ов е (1986 ), З о ри с ла ве Ва си љ е ви ћ (1986 ), Соње Ма ринко вић (Му зич ки 1993) и Та тја не Мар ко вић (2004), као и бројн и м ма г и стар ск и м и д и п лом ск и м ра до ви ма на м у зи ко ло г и ји, а де л и м и ч но и општој музич кој пе да го ги ји у Бе о гра ду, Но вом Са ду, Приштини / Косовској Ми тро ви ци и Ни шу. Ми ло је Ни ко лић је го ди не при ја вио док тор - ску ди сер та цију са темом Примена гешталт ана ли тич ког ме то да у про у чавању фор ме Мо крањ че вих ру ко ве ти на Ин тер ди сци пли нар ним сту дијама теорије умет но сти и ме ди ја на Уни вер зи те ту уметности у Београду. Ка од ре ђе њу ру ко ве ти и њи хо вог зна ча ја у срп ској му зи ци Цен трал но ме сто у све товној музици Сте ва на Мо крањ ца има пет наест р уков ет и, хо рс к и х р а пс од ија с ач ињ ен и х од н из а п ес ам а з а које је ком поз ит о р и н с п и р а ц и ју н а ш а о у ф о л к ло ру. С а м т е р м и н р у ко в е т као озна к а м у зи ч ког де ла је је д и н с т в ен и по к у ша ји њ е г о в ог п р е в о ђе њ а (ен г. gar land, song wre ath) н и су оп ра вдан и. Ова лепа реч коју Мок рања ц налази у на р од ном је зи к у (с а зна че њ ем в ен ца- бу ке т а и з а бра ног пољ ског ц в е ћ а) озна ча в а Мо к ра њ че в е хор ске ра п с о д и је с а ч и њ е не од н и з а пе с а ма з а ко је је ком по зи т ор и н сп и ра ц и ју на ша о у ф ол к ло ру. Р у ко в е т и од л и к у је сја ја н из бор пе са ма и про ми шље но ком би но ва ње мо тив ског ма те ри ја ла, ис тан- 22 Рад представља нову интерпретацију података изнетих у студијама Сабо 1997: 39 54; 2004: ; 2006: 4 9.

129 ча н и о с е ћ ај з а је д и н с т в о по е т ске и м у зи ч ке з а м и с л и, це ло ви т а м у зи ч ко - -д ра ма т у р ш ка кон цеп ц и ја де ла, из ва н ред на фа к т у ра хор ског с та ва, бо га та па ле т а и з ра жај н и х с ред с т а ва, по се б но у хар мон ском је зи к у, где мо да л ном кон цеп ц и јом св о је х а р мо н и је Мо к ра њ а ц по с т а в љ а т е ме љ е на ц и о на л ном х а р мон ском с т и л у. Те мат ски ма те ри јал ру ко ве ти од ли ку је из у зет на ле по та и за то на ро - чито т реба подвућ и да је п риликом компоновања Мок рањац чинио одличан из бор пе са ма, по ка зу ју ћ и на најбољи на ч и н сво је од л и ч но по зна ва ње извор ног ма те ри ја ла и спо соб ност да у ње му на пра ви од го ва ра ју ћу се лек цију. А ко се у по ре де ње г о ви фол к лор н и за п и си са ме ло д и ја ма у ру ко ве т и ма, от кри ва се и ви ше од то га: да је по ред ода би ра ња Мо кра њац сав из вор ни ма т е ри ја л подв рг а о бриж љивом компо зи т ор ском т ре т ма н у п ри ме њу ју ћ и ра зно в р сне по с т у п ке: и оне ис т а н ча не, ко ји би с е мо гл и к в а л и фи ко в а т и к а о б ру ше њ е д о н ај в и ше г с ја ја, а л и и оне ко ји подр аз умев ају с ложене из ме не ко је бит но т ран сформиш у напев. Ин тер вен ци је ни су чи ње не са мо да би се у пу ном сја ју от кри ла ле по та не ке пе сме већ и због то га да се оства ри та на на нит ве зе ме ђу по је ди ним пе сма ма и ви со ки склад це ли не ру ко ве - т и. Мо к ра њ а ц т еж и вис окој с т ил из ац и ји пе сме, ш т о у п у ној ме ри до ла зи до из ра жа ја при ли ком ње го ве фак тур не и хар мон ске об ра де. Фор ма л на це ло ви т о с т ру ко в е т и з а Мо к ра њ ца и ма нај в е ћу в а ж но с т, а палета приме ње них по сту па ка ко ји во де ка том ци љу је вр ло им пре сив - на. Он ло г и к у фор ме че с т о г ра д и осла ња ју ћ и се на д ра ма т у р г и ју ц и к л у са свој стве ну кла сич ним узо ри ма сви ти, со на ти, рон ду; до след но и про - м и ш ље но из ме њу ју ћ и кон т ра с т е ла га н и х и бр зи х пе са ма, се т н и х и ве д ри х, озби љ н и х и ша љи ви х, а л и без п ре те ра не ша ро л и ко ст и. У ру ко ве т и ма ко је и мају вел ик и број пе са ма је д и н ст ве ност се нај че ш ће по ст и же улан ча ва њем и п р еп л ит ањ ем с т р о фа по је д и н и х пе с а ма ( у Пр вој ру ко ве ти и змењују с е п рва и д ру га пе сма, а п ред за вр ш ном се да ју ре м и н и сцен ц и је п р ве и т ре ће; као у рон ду пре пли ћу се че твр та и пе та пе сма Тре ће ру ко ве ти; на из ме нично се ни жу стро фе две пр ве и две прет по след ње пе сме у Пе т ој). Пе сме ру ко ве т и мо г у би т и мо т и вск и повезане ( у Чет рнаес т ој пос т оји мот и вска с л и ч но с т и з ме ђу сви х пес ам а, у Пе тн а е с т ој Мо к р а њ а ц д ру г у и т р е ћу пе см у по в е з у је у ме т а њ ем з аједн и чког у пе в а вај, а ј де). Ма да су не ке руков ет и х а рмонск и з аок ружене ( Дра га, Један аес т а), м ног о је значајн ије уочи ти да је њи хов хар мон ск и п лан у век бри ж љи во п ро ст у ди ран и ло ги чан. У Мо к ра њ че в ој х ар мо н и ји појав љују с е р ешењ а в рло с р одна иск ус т вима ру ске Пе т о ри це: осц и ла ц ије и змеђу д ура и мо ла и па ра лел ног д у ра, че с т а у по т р е ба спо р ед н и х с т у п њ е в а, з а к ла си ч н у х а р мо н и ју не т и п и ч н и х в е з а (по пут V IV), као и дру ги еле мен ти мо дал ног ми шље ња, што зна чи да он у трет ма ну овог па ра ме тра музичког језика долази до позноромантичар - ских ис ку ста ва. (Тре ба има ти на уму чи ње ни цу да се он, ма да је мла ђи од чла но ва Пе то ри це, мо же сма тра ти и њи хо вим са вре ме ни ком Римски-Кор са ков је жи вео до 1908, а Ба ла кир јев до го ди не.) Р у ко в е т и с у компонов ане з а мешовит и хор (и зуз ет а к у т ом см ис л у су са мо Прв а, у ори ги на лу пи са на за му шки хор, и Че т в р т а р у ко в е т, 129

130 ко ја је из у зе так и у фор мал ном сми слу, јер њу чи ни са мо јед на пе сма за со ло глас са прат њом хо ра, кла ви ра и ка ста ње та), али је сам ком по зи тор ура дио и вер зи је по је ди них ру ко ве ти за раз ли чи те ан сам бле, ко је се поне к а д р а зл ик у ју не с а мо по с а с т а ву гл а с о в а в е ћ и т ип у о бр аде н апев а. Фа кт у р а хорског с т ав а одаје в рсног познав аоца р а скош н и х мог ућнос т и хо р ског з ву к а, с а у к у сно и з д в о је н и м и д р а м а т ск и т р ет ир ан и м с ол им а, бо га том полифоном разуђеношћу слога, спрет но упо тре бље ним ин струм е н т а лн и м е ф е кт им а. У т р е тм ан у р и тм а и м ет р а, п ос е бн о у п оз н и м ру ко в е т и м а, уоч а в а ју с е т акођ е т ип и чне по зно р о м а н т и ч а р ске од л и ке че с т е п р о ме не ме т р а, мешовит и т а кт ови, ри тм и чко б ог а тс т в о који м с е с у г е ри ше и м п р о ви з а ц и о н и к а ра к т е р ла г а н и х на пе в а. Вла с т и м и р Пе ри ч и ћ с п ра в ом у по з о ра в а да с е и з а по е т и ч ног и ме на ру ко вет кри ју мно га зна че ња. За ње га, реч ру ко вет је си но ним за уметн и ч к и о б ра ђен и ор г а н ск и је д и н с т в ен хор ск и ц и к л ус на р од н и х пе с а ма, а л и он у к азује и да с е руковет и одр еђују и к а о вел ике в ок а лне ра пс од и- је, наше нар одне баладе и р ома нс е ( М и ло је ви ћ), на ш м у зи ч к и епо с у ко ме су опе ва ни на ши љу ди и пре де ли, на ше на ра ви и оби ча ји, суд бин ска п о в е з ан о с т н а ш е г ч ов ек а з а р одн у г р уд у ( Ж и вков и ћ) ( Пе ри чић 1999: XVII). Ста на Ђу рић Клајн је ука за ла да се тер ми ном ру ко вет по сле Мокрањ ца у Ср би ји озна ча ва и му зич ка фор ма и м уз и чк и ко нц е п т. К ад а г о в о ри о ф ор м и, она у к а з у је да ру ко в е т и од л и к у је ч в р с т а а р х и т ек т он ск а ло г и к а, и н т у и ц и ја и рафи нма н у и зб ору мат еријала, спец ифича н нач и н хар монске обра де, це ло ви тост фор ме гра ђе не на из ванредним контрастима и до бра ли те рар на свој ства, еп ска или драм ска (Đu rić-klajn 1972: 90). Пе т а р Би н г у ла ц ж а н р ов ско од р е ђе њ е ру ко в е т и ф ор м у л и ше в р ло п р е ц и- зно у к аз ујућ и н а пе т би т н и х к а р а к т е ри с т и к а ко је ову ф о р м у р а з л и к у ју од слич них и од но се се на (1) из бор пе са ма, (2) на чин њи хо вог гру пи са ња (с т и л ско је д и н с т в о пе с а ма), (3) ф ор ма л н у це ло ви т о с т (ко ја је у т е ме љ е на у опш т и м п ри нц ип има орг ан из ац ије ц и к л и чне ф орме с онат е, сви т е и дру гих), (4) мај стор ску умет нич ку об ра ду (хар мон ски је зик, рит ми ка, по - л и ф о не и кон т ра п у н к т ске в е ш т и не), (5) пси хо ло ш к у п р о д у бљ е но с т в е з е р е ч и с м у зи ком (1988: ). По зн а в а о ц и Мо к р а њ че в ог де л а, д а к ле, ж а н р ов ск и оп р е де љу ју руков ет и на с р ода н на ч и н, с а ма њи м и л и в е ћ и м с т е пе ном п р е ц и зно с т и. Мо крањ че ва кон цеп ци ја рукове ти снажно је утицала и на савременике ( Мари нковића, Бајића, Крс т ића и д руг е) и на на след н и ке у ме ђу рат ном (Ко њ о ви ћ а, Би н и ч ког, М а ној ло ви ћ а, Тај че ви ћ а, Ж и в ко вић а, Н а с т а сије - ви ћ а, Ву ч ко ви ћ а и д ру г е) и на р о ч и т о по с ле рат ном пе ри о д у (к а да је, в ећ и због на став ног п ла на ст у ди ја ком по зи ци је ко ји је п ред ви ђао ком по но ва ње ру ко ве ти, на пи сан ве ли ки број де ла у овом жан ру). Тај ути цај је очи гле дан пр вен стве но у хор ској му зи ци. Али су Мо крањче ви прин ци пи ру ко в е дања 23 н а р а зл ич ит е н ач ине оп ло д и л и и и нстру- 23 Термин руковедање користио је Петар Коњовић, насловивши тако свој текст о руковетима Стевана Мокрањца. О могућим значењима термина вид. Маринковић 1992б:

131 мен т а л но с т в а р а л а ш т в о. Р у ко в е т и с у у с рп ској м у зи ц и од и г р а ле уло г у п ре богате ризн и це из ко је су по том на ред не ге не ра ц и је композитора ц рп ле сво ју те мат ску ин спи ра ци ју. У том сми слу нај че шће се по ми њу ве зе изме ђу т емат и зма руков ет и (песме Ле ле, Ста но мо ри и Цв е ће ц а ф н а л о) и п рве с рп ске си м фо н и је Ко њ о ви ће ве Си м фо н и је у це -мол у, као и Десет е р у ко вет и са Хрис т ићеви м балет ом О хрид ска ле ген да. А л и за т е ма т и змом ру ко ве ти, као и њи хо вим ком по зи ци о ним прин ци пи ма, по се за ло се не - бр о је но п у т а, ш т о оп р е де љу је спе ц и фи ча н по ло ж ај Мо к ра њ че в ог де ла у на шој тра ди ци ји као ка ме на ме ђа ша и ис хо ди шта. Мо крањ чев уте ме љит е љ с к и з н а ч ај з а с р п с к у м у з и к у н е д в о с м и с л е но по т в р ђу је п у т р а з в о ја р у ко ве т и у срп ској хор ској му зи ци, као и ути цај р у ко ве да ња као спе цифи ч ног н а ч и на м у зи ч ког м и ш љ е њ а на р а з в ој и н с т румент а лн и х, п а ч а к и сцен ских об ли ка. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Бабић, Кон с т а н т и н. Мо к р а њ че в е к в и н т е. Мо к р а њ ч е в и д а н и З б о р н и к р а д о в а с а с а в е т ов ањ а е тн ол ог а и ф олк л ор ис т а у Нег от ин у. Нег от и н З ајеч а р: Мок р а њчеви да ни, 1966: Бингулац, Пет а р. Ст ев а н Мок р ањ а ц и ц рк в ена м у зи к а. У: Вук дра го вић, М и х а и ло ( у р.). Збор ник ра до ва о Сте ва ну Мо крањ цу. Бе о град: СА НУ, 1971: Бингулац, Пе тар. Стеван Мокрањац и његове Руковети. Годишњак Музеја града Београ да (1956 ). П р е ш т а м п а но у Bin gu lac, Pe tar. Na p i s i o m u z i c i. B e o g r a d : Un i ve r z i t e t umet no sti, Васиљевић, З о ри с л а в а. Про бле ми му зич ке кул ту ре и обра зо вања од Миловука до Мок р а њ ц а, д ок т о р с к а д и с е р т а ц и ја. Б е о г р а д: ФМ У, О б ја в љ е но к а о Рат за српску му зич ку пи сме ност. Бе о град: Про све та, Вукдраговић, Ми ха и ло (ур.). Збор ник ра до ва о Сте ва ну Мо крањ цу. Бе о град: СА НУ, Гајић, М и л и ц а. Би б л и о г р а фи ја п ри ло г а у ч а с о п и с у Мо к р а њ а ц Мок р ањ а ц бр. 13 (де цем бар 2011): Девић, Д р а г о с л а в. Не ке н а р од не ме ло д и је у Р у ко в е т и м а С т е в а н а Мо к р а њ ц а. У: Вукдра го вић, М и х а и ло ( у р.). З б о р н и к р а д о в а о С т е в а н у Мо к р а њ ц у. Б е о г р а д: СА Н У, 1971, Девић, Дра го слав. Не ки не по зна ти за пи си на род них пе са ма Сте ва на Мо крањ ца и ње - гова Четр на е ста ру ко вет. Збор ник Ака де ми је на у ка и умјет ности Босне и Хер цег о в и н е. Са ра је во: АНУ БиХ, 1986: Девић, Дра го слав и др. (ур.). Сим по зи јум Мо крањ че ви да ни Не го тин: Мо крањче ви да ни, Деспић, Де јан. Мо крањ че ви да ни Не го тин: Мо крањ че ви да ни, Деспић, Де јан. Хар мон ски је зик и хор ска фак ту ра у Мо крањ че вим де ли ма. У: Де спић, Де ја н и Вл а с т и м и р Пе ри ч и ћ. Ст ев а н Ст ојан ов и ћ Мок рања ц ж ив о т и дел о, том 10 Са бра них де ла. Бе о град Кња же вац: За вод за уџ бе ни ке Но та, 1999: Ђурић-Клајн, С т а н а. Ме с т о С т ев ан а Мок р а њц а у ис т орији н аше м узике. Мок р а њч ев и д а н и З б о р н и к р а д о в а с а с а в е т о в а њ а е т н о л о г а и ф о л к л о р и с т а у Не г о т и н у. Не го тин За је чар: Мо крањ че ви да ни, 1967: Живковић, Ми ле нко. Р уков ет и С т ев ан а С т оја н о в и ћ а Мо к р а њ ц а. Б е о г р а д: М И СА Н У, Зечевић, Ве ра. Улога Стевана Мокрањца у развоју музичког школства код нас. Мо крањче ви да ни Збор ник ра до ва са са ве то ва ња е т но ло га и фол к ло ри с та у Не го т и ну. Не го тин За је чар: Мо крањ че ви да ни, 1969:

132 Јовановић, Ра ш ко В. Д р а м а т у р г и ја Мо к р а њ че в и х Р у ко в е т и. Pro mu si ca (Сте ван Ст. Мо к р а њ а ц , по себ но из да ње) (сеп тем бар 1981): Коњовић, Пе тар. Мо кра њац и фол клор. У: Огле ди о му зи ци. Бе о град: СКЗ, 1965: (Чла нак је пр во бит но об ја вљен у април ској све сци Ле т о п и са Ма т и це с рп с ке г о д и не) Коњовић, Пе тар. Сте ван Ст. Мо кра њац. У: Де спић, Дејан и Властимир Перичић. Стеван Стојановић Мокрањац живот и де ло, том 10 Са бра них де ла. Б е о г р а д К њ а - же вац: За вод за уџ бе ни ке Но та, 1999: Макевић, З о р и ц а. Мо к р а њ че в е Р у ко в е т и к а о мо г у ћ но с т ус по с т а в љ а њ а н а ц и о н а л ног х а р мон с ког и д и о м а. Раз ви так бр. 3 (1991): Манојловић, Ко ста П. Спо ме ни ца Сте ва ну Ст. Мо крањ цу. Бе о град: Др жав на штам пари ја КСХС, Маринковић, Со ња. Од нос фолклора и његове умет нич ке тран спо зи ци је у Мо крањ че - в ој Че т р н а е с т ој ру ко в е т и. Раз ви так бр. 1 2 (1992a): Маринковић, С о њ а. Р у ко в е д а њ е. Раз ви так бр. 3 4 (1992б): Маринковић, Со ња. Му зич ки на ци о нал но у срп ској му зи ци пр ве половине XX века, необјавље на док тор ска ди сер та ци ја. Бе о град: ФМУ, 1993а. Маринковић, Со ња. Во ји слав Вуч ко вић и но ви ре а ли зам. Но ви звук бр. 2 (1993б): Маринковић, С о њ а. Мо к р а њ че в од но с п р е м а з а п и с и м а ф о л к ло р н и х н а пе в а и з Де в е т е р у ко в е т и. У: Де вић, Дра го слав (ур.). С и м п о з и ј ум Мо к р а њ ч ев и д ан и Не го тин Бе о град: ФМУ, 1997а: Маринковић, С о њ а. Ро м а н т и ч а р с к и н а ц и о н а л н и с т и лʼ в и д е кс к л у з и в и т е т а и л и ко - е гзис т е н ц и је? У: Шу ва ко вић, Ми шко (ур.). Из у з е т н о с т и с а п ос т ојање. Б еог р а д: ФМУ, 1997б: Маринковић, Со ња. Од нос фол клор ног за пи са и об ра де као пу токаз у аналитичком про - м и ш љ а њу ру ко в е т и. Но ви звук бр. 14 (1999): Маринковић, С о њ а. Ме т о до лош ке о снове а нал ит и чког п рис т упа композиц ијама базира ним на фол кло ру. У: Го ле мо вић, Ди ми три је О. (ур.). Да ни Вла де С. Ми ло ше вића (научни скуп, збор ник ра до ва). Ба ња Лу ка: Ака де ми ја умјет но сти, 2004: Марковић, Та тја на. Те о ри ја о стилу и српски музички романтизам, необјављена докт о р ск а д и с е р т а ц и ја. Б е о г р а д: ФМ У, Шт а м п а н а к а о Т ра н с ф иг урац ије с рпс ког ро ман ти зма (му зи ка у кон тек сту сту ди ја кул ту ре). Бе о град: Универзитет умет - но сти, Микић, Ве сна. Нашʼ Мо кра њац тран зи циј ске кул тур не прак се и де ло Сте ва на Мок р а њ ц а. Мо к р а њ а ц бр. 14 (2012): Милинковић, Фи лип. Му зеј композитора концеп ци ја, исто ри јат и функ ци ја Мо крањ - че ве ку ће у Не го ти ну. Мо к р а њ а ц бр. 15 (де цем бар 2013): Милојевић, М и л о је. Ум е т н и ч к а л и ч но с т С т е в а н а С т. Мо к р а њ ц а. С р п с к и к њи ж е в н и г л а с н и к Х (ок то бар де цем бар, 1923): , , ; пре штам па но у Му зич ке сту ди је и члан ци, пр ва књи га. Бе о град: Ге ца Кон: Мокрањац, Сте ван Ст. (муз. пре ра да). С р п с ке н а р о д н е п е с м е и и г р е с м ел од ијам а и з Лев ча (при ку пио То дор М. Бу ше тић). Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, Мокрањац, Стеван Стојановић. Сабрана дела, Београд Књажевац: Завод за уџбе - ни ке Но та, Мосусова, На де жда. Охрид ска ле ген да Сте ва на Хри сти ћа. Звук бр. 66 (1963): Мосусова, На де жда. Уло га Сте ва на Мо крањ ца у ства ра ла штву Петра Коњовића. Раз витак бр. 4 5 (1967): Пре штам па но у Мо к р а њ ч е в и д а н и З б о р н и к р а д о в а са са ве то ва ња ет но ло га и фол кло ри ста у Не го ти ну. Не г о т и н З а је ч а р: Мо к р а њ - че ви да ни, 1969: Мосусова, Н а де ж д а. Мес т о С т ев ан а Мок р а њц а ме ђу н а ц и о н а л н и м ш ко л а м а е в р оп ске м у з и ке. У: Вук дра го вић, М и х а и л о ( у р.). З б о р н и к р а д о в а о С т е в а н у Мо к р а њ ц у. Бе о град: СА НУ, 1971: Мосусова, На де жда. Ут и цај фол к лор ни х е ле ме на т а на с т рук т у ру ро ман т и з ма у срп ској му з и ци, нео бја вље на док тор ска ди сер та ци ја. Љу бља на: Фи ло зофски факултет,

133 Николић, Ми ло је. Раз вој фор ме ру ко ве ти у срп ској хор ској му зи ци из ме ђу два свет ска р а т а. Но ви звук бр. 2 (1993): Николић, Ми ло је. Ру ко ве ти и срод не фор ме у срп ској хор ској му зи ци по сле Дру гог свет ског ра та. Но ви звук бр. 6 (1995): Николић, Ми ло је. Ру ко ве ти и срод не фор ме у срп ској хор ској му зи ци по сле Дру гог свет ског ра та II. Но ви звук бр. 7 (1996): Николић, М и ло је. П р и лог и с т р а ж и в а њи м а ф о р ме Мо к р а њ че в и х ру ко в е т и. У: Де вић, Дра го слав и др. (ур.). З б о р н и к Мок р а њч е в и д а н и Не г о т и н Б е о г р а д : ФМ У, 19 97а, 21 37; п р е ш т а м п ано и р ед иг о в а но у Пер ко вић-ра дак, И в а н а и Ти ја н а По по в и ћ -М л а ђ е но в и ћ ( у р.). Мо крањ цу на дар. Бе о град: ФМУ, 2006: Николић, Ми ло је. Ко ла Јо си фа Ма рин ко ви ћа пут ка фор ми ру ко ве ти. У: Де вић, Драго слав и др. (ур.). З б о р н и к Мо к р а њ ч е в и д а н и Не г о т и н Б е о г р а д: ФМ У, 1997б: Пејовић, Рокс а н д а. Не к а м и ш љ е њ а с т а ри х к ри т и ч а р а о С т е в ан у Мок р а њц у. Мо крањче ви да ни Збор ник ра до ва са са ве то ва ња ет но ло га и фол кло ри ста у Не гот и н у. Не го тин За је чар: Мо крањ че ви да ни, 1969: Пејовић, Рок с а н д а. Кри ти ке, члан ци и по себ не пу бли ка ци је у срп ској му зич кој про шлости ( ). Бе о град: ФМУ, Пејовић, Рокс а н д а. С р п с к а м у з и к а 19. в е к а ( Из в о ђ а ш т в о. Ч л а н ц и и к р и т и ке. М у з и ч к а п е д а г о г и ја). Бе о град: ФМУ, Пејовић, Рок сан да. Вред но ва ње до стиг ну ћа Јо си фа Ма рин ко ви ћа и Сте ва на Мо крањ - ца у исто ри ји срп ске му зи ке. Мо к р а њ а ц бр. 3 (2001): Пејовић, Рок сан да. Кон церт ни жи вот у Бе о гра ду ( ). Бе о град: ФМУ, Перић, Ђ о р ђ е. А н а л и з а не к и х ф олк ло рн и х т ек с т о в а у ру ко в е т и м а С т е в а н а Мо к р а њ ц а. Раз ви так бр. 4 5 (1987): Перић, Ђ о р ђ е. Би бл и о г р а фи ја ш т а м п а н и х р а до в а о С т е в а н у С т. Мо к р а њ ц у. У: Де спић, Де јан и Вла с т и м и р Пе ри ч и ћ (п ри р.). Сте ван Сто ја но вић Мо крањац Жи вот и дело. Б е о г р а д К њ а же в а ц: З а в од з а у џ б е н и ке и н а с т а в н а с р ед с т в а Но т а, 1999: Перичић, Вла с т и м и р. Б е ле ш ке о фор ма л ној с т ру к т у ри ру ко ве т и. Ра зв ит а к бр. 5 (1968). П р е ш т а м п а но у Збор ни ку ра до ва са са стан ка ет но ло га, фол кло ри ста и му зи коло га. Не го тин: Мо крањ че ви да ни, 1969: Перичић, Вла сти мир. Мо кра њац Руковети. У: Мо кра њац, Сте ван Сто ја но вић. Све тов н а м у з и к а, 1, Р у ко в е т и. П р и р. В о ји с л а в И л и ћ. К њ а же в а ц Б е о г р а д: Но т а З а в од за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Перковић-Ра дак, И в а н а и Ти ја н а Попови ћ -М л а ђ е но ви ћ ( у р.). Мо к ра њ ц у н а да р. Б е о г р а д: ФМУ, Сабо, А н иц а. П р и н ц и п р у ко в е д а њ а у Д р у г о м г у д ач ко м к в а рт ет у Пет р а Коњ ов ић а. Раз ви так бр. 3 4 (1992): Сабо, А н иц а. Пе с м е Мо к р а њ ч е в и х р у к о в е т и у Ко њ о в и ћ е в о ј з б и р ц и Мо ј а з е м љ аʼ. Раз ви так бр. 3 4 (1993): Сабо, А н и ц а. Р у ко в е т и С т е в а н а Мо к р а њ ц а п р и с т у п ф о р м а л ној а н а л и з и. У: Де вић, Д р а г о с л а в ( у р.). З б о р н и к Мо к р а њ ч е в и д а н и Не г о т и н Б еог р а д: ФМ У, 1997: Сабо, А н ица. Мок ра њчеве руковет и, у т ицај и н т е р п ре т а ц и је на а на л и т и ч к у п р о це д у ру. У: Ми кић, Ве сна и Та тја на Мар ко вић. Му зи ка и Ме диј. Бе о град: ФМУ, 2004: Сабо, А н и ц а. М уз и чк а р еч ен иц а у Мок р а њ ч ев и м р ук ов ет им а. Мок р ањ а ц бр. 7 8 (2006): 4 9. Сабо, Ани ца. Про цес об ли ко ва ња пе са ма у ру ко ве ти ма Сте ва на Ст. Мо крањ ца при - лог про у ча ва њу му зич ке син таксе. У: Пер ко вић-ра дак, Ивана и Тијана Поповић - -М л а ђ е но в и ћ ( у р.). Мо крањ цу на дар. Бе о град: ФМУ, 2006, Сковран, Ду шан. Пет фу га Сте ва на Ст. Мо крањ ца. Мо к р а њ ч е в и д а н и З б о р н и к р а д ов а с а с ав ет ов ањ а е тн ол ог а и ф о лк л ор ис т а у Нег от ин у. Нег от и н З ајеч а р: Мо крањ че ви да ни, 1969:

134 Станисављевић, В у к а ш и н. По е т с к а о с н о в а Мо к р а њ ч е в е ш е с т е р уков ет и. Ра зв ит а к бр. 3 4 (1991): Стевановић, Кс е н и ја. Тек с т у а л но -м у зи ч к а д ра ма т у р г и ја ру ко в е т и. У: Пер ко вић-ра дак, И в ана и Ти ја на Попови ћ -М лађе нови ћ ( у р.). Мок ра њц у н а да р. Бе о град: ФМУ, 2006: ; Рад пре штам пан из: Но ви звук бр. 14 (1999): Doliner, G o r a n a. Gl a z b e n i fol k lo r u dje l i m a B o ž i d a r a Ši r o le. A rt i M u s i c e s br. 16 (1985): Đurić-Klajn, Stana. A Sur vey of Ser bian Mu sic thro ugh the Ages. B el g r a d e: A s s o c i a t io n of Com po sers of Ser bia, Konjović, Pe tar. Ste van St. Mo kra njac. U: Li č n o s t i. Za greb: Će lap i Po po vac, 1919: Ma rin ko vić, So nja. Work and cre a tion of Vuč ko vić and Ra ji čić fa cing the chal len ges of social art. New So und No 35 (2010/I): Tomašević, Ka ta ri na. Ste van Sto ja no vić Mo kra njac and the in ven ting of tra di tion: a ca se study of the Song Cve kje Caf na lo. Mu si co lo gi cal An nual, Vo lu me XLVI (2010) 1, acc Sonja Marinković CURRENT ISSUES IN STUDYING GARLANDS BY MOKRANJAC Summary The centennial of the death of Stevan Mokranjac ( ) makes current the examination and re-examination of research of this important segment of Serbian musical heritage. The aim of the paper is to analyze and critically view several historigraphical and analytical issues concerning the garlands: crucial contributions to the study of the garlands, Mokranjac s relationship towards folklore as an inspiration, the interpretation of the genre, the question of dramaturgy, aspects of the analytical approach to some elements of the musical language (forms on the macro and micro levels, harmony, facture characteristics). The paper reflects on the contributions by Konjović, Manojlović and Milojević, created in the period , i.e. just after Mokranjac s death, and indicates the ambivalence of the attitudes proclaimed at the time. Besides the affirmative evaluations their texts also expressed a critical distance towards Mokranjac s heritage based on contesting the genre of garlands because of the use of folklore melodies and exclusive use of the vocal medium. The paper then shows a gradual turn in comparison with these attitudes in the works of Vojislav Vučković (1940), Petar Konjović (1956; 1965), Milenko Živković (1957) and Petar Bingulac (1956), especially the significance of the proceedings published by the SASA in The paper also indicates rich sources found in the journals Razvitak and Mokranjac, which published the studies from scientific conferences in Negotin, as well as more important proceedings from these conventions. Special attention is paid to the significance of publishing Mokranjac s collective works ( ), especially volumes 1, 9 and 10 of this edition with garlands, ethnomusicological notes and a review of Mokranjac s life and work. The paper finally presents a collective monograph Mokranjcu na dar from 2006 and indicates new contributions in the study of the garlands. The summary of the results represents a basis for planning future research. Key words: St. St. Mokranjac, Serbian music, romanticism, national style, garlands.

135 UDC :929 Mokranjac S. S. СРЂАН АТАНАСОВСКИ Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд Oригинални научни рад / Original scientific paper ОД НАПЕВА ДО РУКОВЕТИ: МОКРАЊАЦ КАО КОМПОЗИТОР * 1 СА Ж Е ТА К : Од в р е м е н а н а с т а н к а Мо к р а њ ч е в и х р у ко в е т и о н е с у п е рц ип ир ан е као аутен тич ни из ра зи срп ске на род не пе сме, а Мо кра њац је по што ван као ком по зитор ко ји је пра ве срп ске на род не пе сме ве што иза брао и ве што аран жи рао за хор. У овом ра ду фо ку си ра ћу се на пе сме из Ста ре Ср би је и Ма ће до ни је у Мо крањ че вим ру ко ве ти ма (VII, VI II, X, XI, XII и XV ру ко вет, као и ше ста и де се та пе сма у V ру ков ет и) и у т в рд ић у д а ј е Мок р ањ а ц н ап ев е з а п ес м е у р ук ов ет им а у одр е ђ ен о м б р ој у слу ча је ва ком по но вао, док је дру ге ко ре ни то пре ра дио. У овом по гле ду, Мо кра њац се у к л а п а у с л и к у п р и р е ђ и в а ч а н а р од н е у м е т н о с т и у X I X в е к у ( Б р а ћ а Гр и м, В у к С т е - фано ви ћ К а ра џ и ћ, и д ру г и), ко ји су на р од н у к њи жев но с т и м у зи к у по п ра ви л у зна чај но мо д и фи ко в а л и к а ко би је п ри б л иж ил и н авик ам а и у к ус у е в р опске г р а ђ а нске к л ас е т ог п е р и о д а. К ЉУ ЧН Е РЕЧ И: Ст е в а н Ст о ја но ви ћ Мок рањ а ц, руковет и, нар одна песма, Ст ара С р б и ја, М а ћ е д о н и ја. И а ко је је д а н од гл а в н и х з ад ат ак а с ав р емене с рпске м уз иколо г и је био да по ка же да је оп ус ма гнум Ст евана Ст ојановића Мок ра њца ц ик л ус од пе т н а е с т ру ко в е т и о ри г и н а л но у ме т н и ч ко о с т в ар ењ е од и зуз е тне в р ед но с т и ( По по вић-мла ђе но вић 2006; Ata na sov ski 2014), ско ро сви ист раж ив ач и су у сво ји м с т у д и ја ма по ла зи л и од п р е т пос т а вке да су напеви ко је је Мо крањац користио у руковетима аутен тич не на род не пе сме, фо - ку си рајући се на друге параметре музичког језика, попут хармоније, хор - ског сло га (Де спић 1999), дра ма ту р ги је, т рет ма на тек ста (Сте ва но вић 2006), м у зи ч ке ф ор ме ( Пе ри чић 1981; Ни ко лић ), и с л и ч но. П а ра док с а л но, п и т а њ е ау т ен т и ч но с т и пе с а ма и з ру ко в е т и по с т а ло је под јед на ко в а ж но као и пи та ње ори ги нал но сти, а мње ње о то ме да су пе сме из ру ко ве ти * Рад је писан у оквиру пројекта Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (бр / /), који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије. 135

136 ау т ен т и ч не н ар одне песме ф о рм ир ано је в е ћ у н ап исим а Мок р а њчеви х мла ђих са вре ме ни ка ко ји су се ба ви ли про у ча ва њем на род ног ствара ла штва, по п у т Вла д и м и ра Ђ ор ђе ви ћ а и Д ра г у т и на И л и ћ а ( Илијћ 1922; Ђор ђе вић 1928). У свом пред го во ру из да ња на род них пе са ма из Ју жне Ср би је, Ђорђе ви ћ је у по з о рио ч и т а о ца на н и з а к к в а л и т е т и не по у зда но с т п р е т ход но при купљеног му зич ког фол клор ног ма те ри ја ла, хва лећи при томе Мокрањца као нај ве шти јег ску пља ча чи ји су ра до ви, у сва ком по гле ду, бес пре - корни (Ђор ђе вић 1928: xiv). Сли чно миш љење потврђује и Петар Бинг улац у т ек с т у о б ја в љ е ном п ри г о дом с т о г о д и ш њи це Мо к ра њ че в ог р о ђе њ а, з а- к љу ч у ју ћ и да је Мо к ра ња ц ком по но вао ру ко ве т и Не д ирајућ и у мелод ију за то што је она на род на (Бин гу лац 1956: 426). Да ова кво мње ње до мин и ра у с рп ској (е т но)м у зи ко ло г и ји, по т в р ђу је и не ма ло д ра с т и ч н и ис к а з Дра го сла ва Де ви ћа у ње говом уводнику за збир ку Мо крањ че вих ет но - м у зи ко ло ш к и х з а п и с а, о б ја в љ е н у г о д и не, к а о де о п р о јек т а и з да њ а ау т о р о ви х с а бра н и х де ла: Зн а мо д а с е ру ко в е т и з а сн и в а ју н а око о с а м де с е т а к н а р од н и х пе с а м а ко је по ти чу из ра зних кра је ва, од ко јих се у овом из да њу на ла зе 32. Сма трамо да у Мо к ра њ че в е з а п и с е т р е ба у ра ч у на т и и о с т а ле пе сме у Р у ко в е т и ма, али их ни смо об ја ви ли у овој књи зи, по што су де ли мич но про ме ње не њег о ви м ком по зи т о р ск и м т р е т м а ном ( Де вић 1996: xvii). Ме ђу т и м, к а о ш т о з а па ж а С о њ а Ма ри н ко ви ћ, иа ко с е Мо к ра њ че в е р у ко в ет и [ ] ч ес т о д ож ив љ ав ај у к а о с в ојев рс н а а нт ол ог ија н ар одн и х пе с а ма, [ ] ау т ен т и ч но по р е к ло на пе в а да на с [с е] мо же у т в р д и т и т ек з а че т р де с е т а к од о с а м де с е т пес ама ( Ма рин ко вић 2006: 25). Шта ви ше, за од ре ђе не пе сме из ру ко ве ти по сто је ја сне ин ди ци је да је Мо кра њац компо но вао напев, и то у сл учајевима када је од одређене песме коју је зап исао у своји м бе леш к а ма ис ко ри с т ио са мо т екс т, а ме ло д ију одбац ио. Прат ећ и овај траг, у овом ра ду фо ку си ра ћу се на Мо крањ че ве пе сме из Ста ре Ср би је и Ма ће до н и је, 1 од но сно на VII, VI II, X, XI, XII и XV ру ко вет, као и на ше сту и де се ту пе сму из V ру ко ве ти, и утвр ди ћу да је Мо кра њац на пе ве з а пе сме у ру ко ве т и у од р е ђе ном бр о ју с л у ча је в а ком по но в а о, док је д ру г е ко р е н и т о п р е ра д ио, и л и па к де л и м и ч но п ри ла г о д ио д ру г и м пара ме т ри ма св ог м у зи ч ког је зи к а. По с т о ји ви ше ра з ло г а з б ог ко ји х ћу с е ог р ан ич ит и на нав едене руков ет и. К а о п р в о, м у зи ч к и ма т е ри ја л ко ји је 1 Пој мо в е С т а р а С рбија и М аћ ед о н и ја кор и с т и м не у см и с л у р е а л н и х г е о г р а ф ск и х обла сти, већ као ре фе рен це за кон стру и са на по ља зна че ња, про из ве де на у срп ском на ци о - на ли стич ком дис кур су то ком XIX сто ле ћа, ко ја су сло ви ла за кључ ни део има ги нар не српс ке н а ц и о н а л н е т е р и т о р и је ( Whi te 2000). У овом дис кур су па ра лел но су се упо тре бља ва ле о б е о р т о г р а ф с ке в ар ија нт е М ак ед он ија и М аћ ед он ија п р и ч ем у с а м с е одл уч и о з а п о т о њу к а ко б и х п од в у к а о д и с т и н к ц и ј у од с т в а р н е г е о г р а ф с ке о б л а с т и, М а ке д о н и је, а л и и има ју ћи у ви ду да је при сут ност (од но сно упо тре ба) сло ва ћ у ор то гра фи ји ре чи ма ке дон - ске про ве ни јен ци је пот цр та ва но као до каз да је реч о ди ја лек ту срп ског, а не, на при мер, бу г а р с ко г је з и к а ( Ђор ђе вић 1920). 136

137 Мо кра њац ко ри стио у пр вих шест ру ко ве ти је у јед ном свом де лу мо гао већ би т и ш и ро ко по знат ње го вој п у бл и ц и у у р ба н и м цен т ри ма Кра ље ви не Ср би је и Аустро у гар ске. По је ди не пе сме из ру ко ве ти би ле су већ при сутн е у з би р к а м а Ко р н е л и ја С т а н ко в и ћ а, Ф р а њ е Ку х а ч а и д ру г и х ау т о р а (Ku hač 1879; Стан ко вић 2007), а о њи хо вој по пу лар но сти све до чи и ет но - г ра ф и фи ло лог М и лој ко Ве с е л и но ви ћ, ко ји је, у јед ном п ри ло г у и з го д и не у свом ча со п и су Срп с тво, п ре п ри чао си т у а ц и ју у ко јој је за на тл и ја и з Б е о г ра да о т пе в а о в а ри ја н т у пе сме Ура н и Б е ла у ра н и, ко ја ће с е д в е г о д и не доцн ије наћ и у Мок ра њчевој I I I ру ко ве т и ( Ве се ли но вић 1886: 51). За ра зл ик у од т ога, у ц ик л усу руковет и из Ста ре Ср би је и Ма ће до н и је Мо к ра ња ц до но си у зор ке м у зи ч ког фол к ло ра ко ји по т и ч у из обла с т и ко је су би ле део Осман ског цар ства, те ко ји су по пра ви лу би ли не по зна ти њег о вој п у бл и ц и. На и ме, и з узев д ис т рибуц и је ови х Мо к ра њ че ви х ру ко ве т и, п у бл и к а се мо гла у по зна т и са пе сма ма и з Ст а ре Србије и Маћедон ије би ло по с р ед с т в ом пе ча л ба ра и з ови х к ра је в а ко ји с у м и г ри ра л и на с е в е р ра д и у х ле бљ е њ а ( Ча лић : ), би ло по с р ед с т в ом е т но г ра фа и и н т е лек т у а ла ца ко ји с у п у т о в а л и у ов е к ра је в е ( Пе рић 2012). Мо к ра њ а ц је, с т ог а, мог а о да по с ег не з а ком по но в а њ ем н а пе в а, а да ов ај пос т уп а к оста не ско ро не при ме ћен од стра не ње го вих са вре ме ни ка. У ве зи са овим је и дру ги раз лог због че га је пи та ње Мо крањ че вог ау тор ст ва песама из ови х руковет и посебно и нт риган тно. Наиме, у српској јав но сти је би ло по зна то да је Мо кра њац пу то вао у обла сти Осман ског ца р с т в а, где је б е ле ж ио на р од не пе сме, т е с у ов е ру ко в е т и пе р ц и п и ра не као сво је вр сн и м у зи ч к и п у т о п и си, ау т ен т и ч на и по у зда на све до ча н с т ва о м у зи ч ком фол к ло ру Ср ба и з Ст а ре Ср би је и Ма ће до н и је (Ata na sov ski 2012). Прил иком п рв ог п ут ов ањ а, у ма ју г о д и не, у ок ви ру т у р не је Б е о г ра д ског пе в ач ког д ру ш т в а ко ја је о б у х в а т и ла на с т у пе у С о л у н у и у С коп љу, Мок рањ а ц з ап раво н ије б ележ ио на р од не пе сме од к а зи в а ча и з на р о да ( Пе рић 2010), али је две го ди не доц ни је, по чет ком го ди не, под у з е о п ра в о е т но г ра ф ско ис т ра ж и в а њ е, б о ра в ећ и на Ко с о ву д в а на е с т да на, у до го во ру са Бра ни сла вом Ну ши ћем, та да шњим кон зу лом Кра ље - ви не Србије у При шти ни (Ма ној ло вић 1923: ; Пре дић 1937: 68; Пе рић 1995). С а мо Мо к ра њ че в о п у т о в а њ е и з а п и си в а њ е на р од н и х пе с а ма би ло је св о је в р сн и ја в н и до г а ђај, и м ајућ и у ви д у д а с у о њ е м у п р а в о в р е ме но о б јав љи в а не р епо рт аже у с рпској ш т а мп и, поп у т б еог р а дског д не вног ли ста Ма ле но во сти, књижевног часопи са Бран ко во ко ло, те ни шког књиже в но - е тног р а ф ског ч а с о п и с а Сла ва (Пе рић 1995: ). Су де ћи по ови м т ек с т о ви ма, по г о т о ву је V I I ру ко в е т Пе сме са Ко со ва би ла очек и в а на к а о св о је в р сна м у зи ч к а р е пор т а ж а, оде н у т а у ау т ен т и ч но ру хо н а р од н и х мо т и в а. Ме ђут и м, у ш ир ој пе р спе к т и ви, це ло к у п а н ц и к л ус Мо к ра њ че ви х ру ко в е т и и з Ст а р е Ср би је и Ма ће до н и је по сма т ра н је као ре зул тат ње го вог ст ру чног сак уп љач ког ра да. У овом сми сл у, вред но је ци ти ра ти Ко њо ви ћа, ко ји го ди не пи ше сле де ће: 137

138 Мок рања ц је (1896.) п роп ут о вао Стару Србију и део Маћедон ије и тамо је, уз по моћ Бра ни сла ва Ну ши ћа, ко ји је он да био срп ски кон зул у Пришти ни, при ку пио ве лик број на род них по пе ва ка из оних кра је ва. Та ко су на ста ле: VII. (Пе сме из Ста ре Ср би је), VI II. (Пе сме с Ко со ва), X (Пе сме с Охри да), XI. и XII. С тог пу та вра тио се Мо кра њац са ви ше од 150 за беле шка. Ни је об ра дио ни по ло ви ну. (Ko njo vić 1919: 74) Ко њ о ви ћ, да к ле, не са мо ш т о по г ре ш но да т и ра V I I ру ко ве т у пе ри од на кон Мо к ра њ че вог п у та већ оче к у је да су све пе сме из на бро ја н и х ру ко - ве ти про из вод ма те ри ја ла ко ји је Мо кра њац при ку пио на овом пу то ва њу. Ко нач но, т р е ћ и ра з лог з б ог че г а је з а х в а л но ис т ра ж и в а т и Мо к ра њ- че в е по с т у п ке ком по но в ањ а и п р ер аде н а пе в а у ру ко в е т и м а и з С т а р е Ср би је и Ма ће до ни је је сте то што су у Мо крањ че вој ру ко пи сној за о - став шти ни са чу ва не бе ле жни це ко је је аутор са чи нио при ли ком свог ме ло - г ра ф ског ра да на Кос ову г од ине, к а о и не ко л и ко д ру г и х б е ле ж н и ца ко је с а д р же пе сме и з ови х ру ко в е т и. Д в е св е ске не с р е ђе н и х ру ко п и сн и х мелог ра фск и х з а п и с а ко је је Мо к ра њ а ц п ри б е леж ио на Кос ову П. 141 и П п ред с та в ља ју не по с ред не бе ле ш ке са те ре на и ч увају се у Арх иву Срп ске а к а де м и је на у к а и у ме т но с т и (Ар хив СА НУ: 14455/III 1a и 14455/ III 2). У њи ма се на ла зи укуп но сто ти ну и два на ест за пи са пе са ма, и то осам де сет и две у пр вој све сци и три де сет у дру гој све сци, са об је ди њеном н у ме ра ц и јом ко ју је у п исива о са м Мок рања ц. Изузев наслова песама, ме ло д и је и т ек с т а, Мо к ра њ а ц је спо ра д и ч но б е ле ж ио к а зи в а ча, ме с т о и з ко га пе сма до ла зи, при го ду ко јом се пе ва, као и соп ствена спорадична разми шља ња и иде је у ве зи са пе смом (Де вић 1992). Пор ед т ог а, сач ув ане су бе ле жни це П. 134, П. 135, П. 137, П. 150, П. 157 и П. 159 ко је об у хва та ју пе ри од и од до го ди не и у ко ји ма је Мо кра њац за пи си вао народ не пе сме у свом не по сред ном, у р ба ном ок ру же њу (Пе рић 1999: ). С а ов ог сп и ск а т р е б а и з д в о ји т и б е ле ж н и ц у П. 150, која с ад рж и у р едне п р еп и с е пе дес е т и т ри пе сме и ко ја је на с ло в љ е на Из раз н и х к рајев а, што им пли ци ра да је Мо кра њац раз ми шљао о об ја вљи ва њу ове збир ке. Мо - крањ че ва све ска П. 152 (Ар хив СА НУ: / I I I 5), ко ја је т а ко ђе с р е ђе на и ко јој је п ридо дат на слов Са Ко со в а, на с т а ла је пе т г од ина к асн ије, г о д и не, и ве ро ват но је, зд ру же но са све ском П. 150, та ко ђе би ла на ме ње на п у бл иков ању ( Пе рић 1999: ). Иа ко до ре а л и з ац ије овог под ух в ат а н и је до ш ло, по нач ин у у р еђенос т и, Мок р а њ че в е б е ле ж н и це П. 150 и П. 152 на д и ла зе с т а т ус л и ч ног до к у мен т а, т е је мо г у ће п р е тпос т авит и да су биле дос т у пне ком по зи т о ро ви м са ра д н и ц и ма и п ри ја т е љи ма. 3 Мо к ра њ а ц 2 О з н а ке з а Мо к р а њ ч е в е б е л е ж н и ц е н а в о д и м п р е м а с п и с к у Мо к р а њ ч е в и х д е л а ко је је са чи нио Ђор ђе Пе рић (1999). 3 Не ко ли ко го ди на на кон на стан ка ових све за ка, Бра ни слав Ну шић је у дру гом то му сво је студије Косово. Опис земље и народа из го ди не об ја вио осам јед но гла сних за пис а м е л о д и ја, гд е је Мо к р а њ а ц н а в е д е н к а о м е л о г р а ф ( Ну шић 1903). Ни јед на од ових пе са ма н и је п о с л у ж и л а з а ко м п о н о в а њ е р у ко в е т и. Н а ов ај н а ч и н м а л и у з о р а к Мо к р а њ ч е в о г м е л о - граф ског ра да по стао је до сту пан ши ро кој јав но сти у свом ори ги нал ном об ли ку, као вр ста 138

139 је, при ли ком из ра де све ске П. 152 сре ђи вао сво је бе ле шке из При шти не, мод ифик ујућ и и с аме н апев е, а у с л уч ају пес ам а које је у међув р емен у упо тре био у ру ко ве ти ма, у ову сре ђе ну све ску су за пра во уне те ко дифи ко ва не варија нт е, у дословном вид у у коме се појав љују у руковет има (би ло уз пр во би тан те рен ски за пис или уме сто ње га). Док ћу се у овом р ад у п р ев а сход но о с ла њ а т и на Мо к р а њ че в е б е ле ж н и це П. 141 и П. 142, по т р е б но је на по ме н у т и да с е Д ра г о с ла в Де ви ћ, п ри л и ком о б ја в љи в а њ а и у ре ђи ва ња Мо к ра њ че ви х ме ло г раф ск и х за п и са, суп ро тно т оме, ослон ио ско р о ис к љу ч и во на све ск у П. 152, не у но се ћ и в а ри ја н т е пе са ма у об л и к у у ко ме их је Мо кра њац за бе ле жио на те ре ну (Мо кра њац 1966, 1996). Сто га, уко лико би се ис тра жи ва ње ба зи ра ло ис кљу чи во на објављеном материја лу, мо гли бисмо доћи до закључка да је по ду дар ност из ме ђу ме ло граф - ских за пи са и пе са ма из ру ко ве ти мно го ве ћа не го што она за пра во је сте. 4 Као што је већ на по ме ну то, у пе сме из Ста ре Ср би је и Ма ће до ни је из Мо крањ че вих ру ко ве ти, по ред свих пе са ма из VII, VI II, X, XI, XII и XV ру ко ве ти, тре ба увр сти ти и ше сту и де се ту пе сму из V ру ко ве ти, Ле ле, Ст а но, мо ри и Ајде, море, мо м ичет о. Наиме, у п ркос раш иреном в е р о в а њу да од р ед н и ца И з мо је до мо ви не, ко ју је Мо к ра њ а ц п ри до да о у з св о ји х п р ви х пе т ру ко в е т и, о зн а ч а в а д а пе сме по т и ч у и з К р а љ е ви не Ср би је, она је з а п ра в о г е о г ра ф ск и о т в о р е на и по св е м у с у де ћ и р е фе ри ра на широко схва ће не срп ске зе мље, од но сно на српску националну те - ри т о ри ју ( Па вло вић 1996). Ово по ста је са свим очи глед но ка да се у об зир у зме к њи ж и ца п ре во да песама и з руковет и ш т а мпана поводом г ос т овањ а Бе о град ског пе вач ког дру штва у Не мач кој го ди не, у ко јој су по ја - шње не про ве ни јен ци је по је ди них пе са ма, ко је су пу бли ци у Ср би ји ве ро - ват но би ле са мо ра зу мљи ве. Та ко се у II, III, V и VI ру ко ве ти по ја вљу ју пе сме и з ју ж не Уг а р ске, Б о сне, Хе р це г о ви не, Ст а р е Ср би је, Сла в о н и је и Ма ће до н и је. У ок ви ру V ру ко ве т и пе сма Ле ле, Стано, мори означена је к а о песм а и з С т ар е Србије, док је Ајде, мор е, мом ичет о о зн ачен а као пе сма из Ма ће до ни је (Ser bische Vol ksli e der). п ри к у п љ е ног е т но г р а ф ског м а т е ри ја л а, св е до ч а н с т в о и з п р в е ру ке о н ар одној пе см и с рпског ста нов ни штва у Ста рој Ср би ји. 4 У л ит е р а т у р и ј е р а ш и р е н с т а в д а ј е в е р о в а т н о д а н и с у с а ч у в ан е с в е Мок р а њч ев е бе ле жни це, од но сно да нам је до сту пан са мо сег мент ње го вог ме ло граф ског ра да. Де вић з а с н и в а о в у с п е к у л а ц и ј у н а н е кол ико д в ос м ис л е н и х ко м е н т а р а у Мо к р а њ ч е в ој з б и р ц и П. 152, као и на ње ном са мом на сло ву, С а Ко с о в а I (Де вић : и x x). Ме ђу т и м, м а т е р и ја л у ов ој з б и р ц и п р ед с т а в љ а и з б о р и о к в и р н о ко р е с п о н д и р а с а ч у в а н и м б е л е ж н и ц а м а с а т е р е н а (П. 141 и 142), у ко ји ма су пе сме ну ме ри са не за кључ но са бро јем 111. Уко ли ко је по сто ја ла з би р к а С а Ко с о в а I I, би ло би, с т о г а, не о п ход но п р е т по с т а в и т и д а н и с у с а ч у в а н и упра во они м а т е р и ј ал и с а т е р е н а к о ј и с у п о с л у ж и л и к а о о с н о в з а њу. Ко м е н т а р М а р и ј е Мо к р а њ а ц у збир ци П. 150, Из ра з н и х к ра је в а, пак упу ћу је да је упра во ова збир ка на ста вак збир ке П. 152 (Пе рић 1999: 325). Ка да су у пи та њу не до ку мен то ва не пе сме из ру ко ве ти, оне су по гла ви то п р и с у тн е у X ру ко в е т и, т е т а ко ђ е н е у п у ћу ју н а т о д а је од р е ђ е н и ме ло г р а ф с к и м а т е р и ја л с а Ко с о в а и з г у б љ е н. Н а о с н о в у с в е г а р е ч е н о г, с м а т р а м д а је с а с в и м о с н о в а н о п р е т п о с т а в и т и д а ј е с а ч у в а н ц ел ок уп а н Мок р а њч е в м ел ог р а фс к и м а т е р и ј а л к о ји ј е б и о р е з у л т а т њ е г о в е п о с е т е П р и ш т и н и г о д и н е. 139

140 Та бе ла 1. Пе сме из Ста ре Ср би је и Ма ће до ни је у Мо крањ че вим ру кове ти ма и њи хов од нос са ре фе рент ним ме ло граф ским за пи си ма на зив пе сме V ру ко в е т, Из м о је д о м о в и н е ( ) 6. Ле ле, Ста но, мо ри 135: 2 (Д. 256) 10. Ај де, мо р е, мо м и че т о* * VII ру ко в е т, Пе с м е из Ста ре Ср б и је (1894) 1. Мо ре, из вор во да из ви ра ла 135: 12 (Д. 257) 2. Ај де, кој ти ку пи ку лан че то 134: 7 (Д. 258) 3. Што ли ми је ми ло ле, мај ко, и дра го 134: 8 (Д. 259) 4. По се ја де до го ле ма та њи ва 157: 69 (Д. 260) Мо к р а њ че в ме ло г р а ф ск и з а п ис 5. Ва рај, Дан ке, ги зда ва де вој ко* 135: 15 (Д. 260а) V I I I ру ко в е т, Пе с м е са Ко с о в а (1896) 1. Џа нум на сред с е ло 142: 86; 152: 77 (Д. 173) 2. Што Мо р а в а м у т но те че 141: 6; 152: 4, 5 (Д. 189 а и б) 3. Раз гра на се гра на јор го ва на 141: 43; 152: Скоч ко ло 141: 32; 152: 28 X ру ко вет, Пе сме са Охри да (1901) 1. Би љ а н а п л а т но б е ле ше * 137: 5 (Д. 295) 2. До три ми пу шке пук на ле* 3. Дин ка д в о ри ме т е 137: 2 (Д. 298) 4. Пу шчи ме + 5. Н и к н а ло ц в е ће ша р е но + X I ру ко в е т, Пе с м е из Б и т о љ а (1905) 1. П и с а ше ме, С т а но мо ри 142: 87; 152: 78 (Д. 190) 2. Ц р н и г о р о 3. Ој, Ле н ко, Ле н ко* 135: 1 (Д. 305) 4. К а л у г е р е, ц р н а ду шо 137: 1 (Д. 191) X I I ру ко в е т, Пе с м е са Ко с о в а (1906) 1. Де ка си би л а 150: 24 (Д. 299) 2. Аман, шет на ла си 142: 92; 152: 82 (Д. 163) 3. Да л не мам, џа нум 142: 91; 152: 81 (Д. 162) 4. Цве ће цаф на ло 135: 10 (Д. 306) 5. Се ди мо ма на пен џе ру 141: 33, 45; 152: 29, 30 (Д. 127а, б) XV ру ко вет, Пе с м е и з Ма ке д о н и је (1909) 1. Ма ри је, бе ла Ма ри је 159: I.1 (Д. 307) 2. О б а с ја л а ме с е ч и н а 159: I.2 (Д. 308) 140

141 3. Бог да га у би је, м а мо 137: 7 (Д. 309) 4. Про ше та, мај ко, де вет го ди ни 159: I (Д. 310) 5. Се ја ла Дин ка бо си љак 159: I:3 (Д. 311) Ре ф е ре н ц е з а м е л о г р а ф с ке з а п и с е у Мо к р а њ ч е в и м б е л е ш к а м а д ат е с у п р ем а Пер ић ев и м озна ка ма, уз ред ни број пе сме или стра ни це у све сци где је пе сма за пи са на (Пе рић 1999). Ц р н и м с л о г о м п од в у ч е н е с у р е ф е р е н ц е н а м е л о г р а ф с ке з а п и с е с а т е р е н а, н а ч и њ е н е у При шти ни. По ред то га, у за гра да ма су при до да те ре фе рен це на но во из да ње Мо крањ че - в и х е т н о м у з и ко л о ш к и х з а п и с а ( Мо кра њац 1996) п о н у м е р а ц и ји ко ј у је ус т а н о в и о Де в и ћ. На зи ви пе са ма и ру ко ве ти уста ље ни у из да њу Са бра них де ла ис пра вље ни су пре ма пред - р а т н и м л и т о г р а ф с к и м и з д а њи м а Б е о г р а д с ко г п е в ач ко г д р у ш т в а (Ар хив МИ СА НУ). ме ло граф ски за пи си од ко јих је ко ри шћен са мо текст ме ло граф ски за пи си чи је су ме ло ди је у ру ко ве ти зна чај но пре ра ђе не ме ло граф ски за пи си од ко јих је ко ри шће на са мо ме ло ди ја * пе сме у ру ко ве ти ма ко је су ком по но ва не + песме у руковетима које су компоноване или значајно прерађене према предлошку сродном варијанти забележеној у збирци Владимира Ђорђевића (1928) У по ређе њу са дру гим пе сма ма ко је је Мо кра њац ко ри стио у ру ко - в е т и м а с а одр едн иц ом и з моје д омов ине, пес ме и з С т ар е С рбије и М аће до н и је с у в рло доб р о док уме н т ов ане у њ ег ови м ме лог р а фск и м бе ле ш к ама. 5 Ча к д ва де се т пе т од у к у п но т ри де се т песама пос т оје у не ком о б л и к у у Мо к р а њ че ви м б е ле ш к а ма, п ри че м у т р е ба напоме н ут и да је у три пе сме Мо кра њац ко ри стио са мо текст ко ји је за пи сао (вид. та бе лу 1). Међутим, потребно је успоставити раз ли ку из ме ђу пе са ма до ку мен то ван и х у Мо к ра њ че ви м б е ле ж н и ца ма с а ч и њ е н и м у При ш т и н и ( П. 141 и П. 142), пе см и до к у мен т о в а ној у с р е ђе ној з би р ц и Из ра з н и х к ра је в а (П. 150) и пе с а м а ко је п р о н а л а зимо у д руг и м Мок р а њчеви м б ележ н иц ам а. К а о што је већ на по ме ну то, са мо су Мо крањ че ве бе ле жни це П. 141 и П. 142 пра ви за пи си са те ре на, ко ји од го ва ра ју им пе ра ти ву тог до ба о са ку пљању на р од не у ме т но с т и и з ус т а на р о да ( Ben dix 1997: 58 59), док оста ле бе леж н ице са д р же ма т е ри ја л ко ји је Мо к ра ња ц, по све м у су де ћ и, бе ле ж ио ис к љу ч и во у свом непос редном у рбаном ок ружењу, од п ријат ељ а, колег а, по је ди них из во ђа ча, и слич но. У том сми слу, пе сме и ру ко ве ти из Ста ре Ср би је и М а ће до н и је мо же мо по де л и т и у че т и ри г ру пе. Пр ву г ру п у об у х ва та ле би пе сме из Ста ре Ср би је из V и V I I ру ко ве т и, ко је су на п и сане п ре Мо к ра њ че вог ме ло г раф ског бо ра в ка у При ш т и н и. Ка ко не по с т о је ин ди ци је да је при ли ком бо рав ка у Ско пљу го ди не Мо кра њац планск и з ап исив а о песме, ов е песме с у нас т але на о снову нев ел иког опш т ег зна ња о фол кло ру Ста ре Ср би је и Ма ће до ни је ко јим се мо гло рас по - ла га ти у то вре ме, о че му је већ би ло ре чи. Дру гу гру пу са чи ња ва VI II ру ко в е т, ко ја је с а с т а в љ е на ис к љу ч и в о од пе с а ма ко је је Мо к ра њ а ц п рику пио у При шти ни, али су, при томе, мелодије свих песама значајно пре - ра ђе не. Тре ћу гру пу чи не XI и XII ру ко вет, у ко ји ма се пе сме за пи са не у При ш т и н и с ло б од но ком би н у ју с а пе сма ма и з д ру г и х и з в о р а. Ко нач но, 5 У ве зи са пе сма ма из Цр не Го ре, од но сно из Бо сне, уп. Пе рић 1993 и Ма рин ко вић

142 у че т в р т ој г ру п и, ко ју ч и не X и X V ру ко ве т, не п р о на ла зи мо н и јед н у пе - сму из При шти не, те се ове пе сме за сни ва ју на ме ло ди ја ма ко је је аутор з а б е ле ж ио у св ом не по с р ед ном ок ру же њу. Н а о снову п р едоченог, може се ви де ти да је, за пра во, са мо осам пе са ма из Мо крањ че вих ру ко ве ти заб е ле же но п ри л и ком по с е т е При ш т и н и. Упо ред ном а на л и зом пе сама и з ру ковет и са мелог ра фск и м зап исима до л а зи мо до з а к љу ч к а д а с е мо же г о в о ри т и о т ри н ив о а Мок р а њчеви х ин тер вен ци ја: о ком по но ва њу на пе ва, о зна чај ном прерађивању уз прошире ње ам би туса на пе ва, те о ма њим при ла го ђа ва њи ма на пе ва. До за кључк а д а је Мок р ањ а ц ко мп он ов а о одр еђ е н е п ес м е м ог ућ е је д оћ и а ко с е пођ е од пес ам а з а ко је зн а мо д а је од б а ц ио ме ло д ију коју је п рв оби тно за пи сао, те да је за по тре бе ру ко ве ти упо тре био са мо текст. Реч је о песм а м а Ва р ај, Д а нке, г из д ав а дев ојко, Биљ ан а п л а тно б елеше и О ј, Лен ко, Лен ко (вид. при мер 1 а, б и в; нот ни при ме ри из ру ко ве ти да ти су пре ма Мо кра њац 1992). Ме ло д и је ови х т ри ју пе с а ма ко је п р о на ла зи мо у ру ко в е т и не о би ч но на л ик ују једна д ру г ој по т о ме ш т о п р а т е кон т у р е кварт сек ста кор да и што су из ра зи то то нал но об ли ко ва не. За раз ли ку од то га, на пе ви Ва рај, Дан ке, ги зда ва де вој ко и Ој, Лен ко, Лен ко су уског а м би т у с а, док је на пев пе сме Би љ а на п лат но б е ле ше ко ји је Мо к ра њ а ц з а б е л еж ио у б е л е ж н и ц и П. 137 (и и с ко р и с т ио у м уз иц и з а поз ор иш н у п р ед с т а ву Ив ков а с л ав а) би тно д руг ач ијег к ара кт ера у однос у на песм у у X ру ко в е т и. 6 Пра т е ћ и ов а к а в ма н и р ком по но в а њ а ме ло д и ја, мо г у ће је з а к ључ ит и и д а је пе см а Ај де, мо р е, мо м и че т о и з V ру ко в е т и, з а ко ју не по сто ји ре фе рент ни на пев у Мо крањ че вим бе ле шка ма, та ко ђе ком по - но ва на на сли чан на чин (вид. при мер 1г). Ове че ти ри пе сме су у бр зом, по ле тном т е мп у и и м ају јасн у фу н кц ију у о см иш љ ав ању одг ов ар ајуће ру ко ве т и к а о це л и не: д ве су по с т а в ље не к а о сво је вр сн и финале руковет и, Би љ а н а п л а т но б е ле ше д аје X руков е т и н иц ија лн и и мпет ус, док О ј, Лен ко, Ленко с л у ж и к а о свје в р сн и ске р цо п р ед још поле тн ији фин але (уп. Пе ри чић 1981). При мер 1а. Сте ван Мо кра њац, Ва рај, Дан ке, ги зда ва де вој ко, VII ру ко вет, де о ни ца со пра на, т Пре ма Ма ној ло ви ћу (1923: 145) и Ко њо ви ћу (1954: 54 55), Мо кра њац је ов де на чи нио с в о је в р с т а н ко н т р а п у н к т н а н а р од н и н а п е в. Ч а к и у с л у ч а ј у д а п р и х в а т и м о г л е д и ш т е д а је ме ло д и ја н а пе в а с ач ув ан а у ф р а гме нт им а, у у н ут р аш њи м гл ас овим а, т о не у м ањује з н ач ај тога да је во де ћи мелодијски глас у овој хорској обради нова, оригинална Мокрањчева креа - ци ја. За ви ше о слу ча ју Би ља не вид. Ata na sov ski

143 При мер 1б. Сте ван Мо кра њац, Би ља на плат но бе ле ше, X ру ко вет, де о ни ца со пра на, т При мер 1в. Сте ван Мо кра њац, Ој, Лен ко, Лен ко, XI ру ко вет, де о ни ца те но ра, т При мер 1г. Сте ван Мо кра њац, Ај де, мо ре, мо ми че то, V ру ко вет, де о ни ца те но ра, т Д а љ ом а н а л и з ом мо г у ће је у т в р д и т и д а је Мо к р а њ а ц песме Шт о Мо ра ва мут на те че, Скоч ко ло и Пу шчи ме зна чај но пре ра дио, до пун ио, п р о ш и ру ју ћ и п ри т о ме ори г и на л н и а м би т ус напева и омог ућ авајућ и по т в р ђи в а њ е т о на л н и х фу н к ц и ја у фи на л ној о б ра д и у ок ви ру ру ко в е т и. У слу ча ју пр ве две на ве де не пе сме Мо кра њац је за пра во раз вио но ву ва рија н т у на пе в а з а по т р е бу V I I I ру ко в е т и, Са Ко со в а. Уви дом у б е ле ж н и ц у из При шти не где је за пи са на пе сма Скоч ко ло ви ди се да је Мо кра њац н ајп р е з ап ис а о једн у в ар ија нт у н апев а с а п р и д о д а т и м т е к с т ом, а д а је за тим за по чео ком по но ва ње на пе ва ко ји ће у по т ре би ти у ру ко ве ти. Од сек а (т. 1 4) пе сме из ру ко ве т и Мо к ра њац је ск и ц и рао већ на те ре н у, до да ју ћ и скок на до минанту и обликујући мелоди ју пре ма то нич ном кварт сек стакор ду, при че му је ок тав ни скок на кнад но до дат. Од сек б је у це ли ни на к на д но ком по но в а н и он п р ат и конт у р е к в а р т с ек с т а кор да до м и на н т е (ви д. и л уст рац ију 1 и п ример 2). Мелод и ја пе сме Што Мо ра ва м у т на те че у V I I I р уков ет и т акођ е п ок аз ује т ип и чн е о т ис ке п рс т иј у Мок р а њч ев е п р е ра де и до ком по но в а њ а: а м би т ус је п р о ш и р ен, а до да т и с у и к ви н т н и, секст ни и ок тав ни скок ко ји не по сто је у за пи су из При шти не (вид. илус т ра ц и ју 2 и п ри ме р 3). Уп ра во о ов а к ви м Мо к ра њ чеви м композиц ион и м по с т у п ц и ма г о в о рио је и њ е г ов п р ви би о г ра ф, Ко с т а Ма ној ло ви ћ, ко ји је т вр дио да је Мо к ра њац из ве сне нар. ме ло ди је мо ди фи ци рао у ме ло диј ском сми слу, да би дао нар. ме ло ди ји ши ру и кон ци зни ју ли ни ју, и да би ре љефн и је ис т а к а о њ е н у ме ло д и ј ск у к а ра к т е ри с т и к у ( Ма ној ло вић 1923: 127). 143

144 Ка да је из ра ђи вао све ск у Са Косова, П. 152, Мо кра њац је као рав но прав не унео обе ва ри јан те пе са ма, на пев за пи сан на те ре ну као и на пев ком по но - ван за VI II ру ко вет, у до слов ном ви ду у ко ме се по ја вљу је у ру ко ве ти (укључ у ју ћ и и од сек б, ко ји се уоп ш т е не по ја в љу је у бе ле ж н и ц и из При ш т и не), што је за тим пре у зео Де вић (Мо кра њац 1966, 1996). На сли чан по сту пак Мо кра њац се од лу чио и ка да је у пи та њу пе сма Што Мо ра ва мут но те че, ко ја у збир ци Са Ко со в а по сто ји у две вер зи је, јед ној пре пи са ној из приштин ске бе ле жни це, и дру гој до слов но пре у зе тој из VI II ру ко ве ти. 7 Илу стра ци ја 1. Мо крањ че ва бе ле жни ца П. 141, стр (исеч ци; Ар хив СА НУ: 14455/III 1а) 8 При мер 2. Сте ван Мо кра њац, Скоч ко ло, VI II ру ко вет, де о ни це со пра на и те но ра, т Д а н и ј е б ил о д р у г о г н а п е в а с уг е р и ш е и М а н ој л о в и ћ е в а п р и м ед б а д а ј е Мо к р а њ а ц пе сму Што Морава мут но те че раз ра дио јер нар. ме ло ди ји пр вобитно забележеној, недо - ста је она пот пу ност и ши ри на ко ја се ја вља у VI II ру ко ве ти (Ма ној ло вић 1923: 127). 8 И л у с т р а ц и ј е и з Мо к р а њ ч е в и х б е л е ж н и ц а П. 141 и П. 142 р е п р од ук ов ан е с у у з с а - г л а с н о с т до би је ну из Ар хи ва Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти. 144

145 Илу стра ци ја 2. Мо крањ че ва бе ле жни ца П. 141, стр. 6 (Ар хив СА НУ: 14455/III 1а) При мер 3. Сте ван Мо кра њац, Што Мо ра ва мут но те че, VI II ру ко вет, т

146 По се бан слу чај пред ста вља ју две пе сме у ла га ном тем пу из Мо крањче ве X ру ко ве ти, До три ми пу шке пук на ле и Пу шчи ме, за ко је не по сто ји ауто ров ме ло граф ски за пис, а Ђор ђе Пе рић ло ци ра по ре кло текс т а у п у б л и к а ц и ји С т а т ис т и чк и и зв еш т а ј Срп с ке м у ш ке г и м н а з и је у Скоп љу из го ди не, ко ји је био до сту пан Мо крањ цу, а у ко јој су тако ђе об ја вље не по је ди не на род не пе сме ко је су за бе ле жи ли уче ни ци гим нази је ( Пе рић 2013). Пе сма До три ми пу шке пук на ле сво је вр сни mar cia f u n e b r e, ка ко је на зи ва Ма ној ло вић (1923: 145) убра ја се у му зич ки, ком по зи ц и о но, а л и и емо т и в но нај ком п лек сн и је с ег мен т е Мо к ра њ че в ог опу са и не мо же се са ла ко ћом под ве сти под ма ни ре Мо крањ че вог ком поно ва ња по лет них пе са ма, о ко ји ма је би ло ре чи (иако се и у овом слу ча ју пр ва фра за за сни ва на кон ту ра ма кварт сек ста кор да то ни ке, це-мо ла). Ме ђут и м, иако је реч о сло же ној ком по зи ц и ји ка ко на п ла н у ме т ри ке, хар мо н и је те хор ског сло га и кон тра пункт ског ми шље ња (Ко њо вић 1956: ), зап ра в о не по с т о је н и к а к в е и н д и ц и је да Мо к ра њ а ц ову пе см у н и је ком по - но вао e x ni hi lo. 9 Пе сма Пу ш ч и ме јед но с та в н и ја је у ско ро сви м па ра ме - т ри ма и ја сно је ба зи ра на на ра з ла г а њу т о н и ч ног к в ар т с ек с т а кор да, т е с е ов де оч и глед но на ме ће мо г ућ нос т да је ком по но ва на. Ме ђу т и м, ва ри ја н т у ове пе сме, Пу штај ме, ма ле мо ри, да ви дам, из Те то ва, за бе ле жио је г о д и не Вла д и м и р Ђор ђе ви ћ, и њу та ко ђе ка ра к т е ри ше си ла зно ле с т ви ч но крета ње (Ђор ђе вић 1928: 140, бр. 388; вид. при мер 4а). Уко ли ко је Мо крањцу би ла до ступ на не ка срод на ва ри јан та ове пе сме, он да су ње го ве ин тер - в е н ц и је п р в е н с т в е но би л е ус ме р ен е к а по т ц р т а в а њу т о н а л не фу н к ц и је, п р о ш и ри в а њу а м би т у с а и п р еобл иков ању с р едњ е г дел а мелод ије (ви д. 9 Ђ о р ђ е Пе р и ћ ч а к е м ф а т и ч н о з а к ључ у је д а с у с е т ој м е л о д и ји с а с а ж е т и м т е к с т о м д и в и л и [...] м н о г и с р п с к и м у з и ч к и е кс п е р т и д о т е м е р е, д а с у од л аз ил и ч а к у М акед он иј у н е би ли чу ли цео текст и н а п е в, и у ка квом об ли ку се пе ва у на ро ду (Пе рић 2 013). Ме ђу т и м, у м е л о г р а ф с к и м з а п и с и м а н а в е д е н и х е кс п е р а т а, у к љу ч у ј у ћ и М и л о ја М и л о је в и ћ а, Ко с т у М а н ој л о в и ћ а и В л а д и м и р а Ђ о рђ ев ић а, н е п р он ал а з и м о з а п и с ко ји б и од г о в а р а о п е с м и и з Мо к р а њ ч е в е X р у ко в е т и. 146

147 при мер 4б ). Слич но се мо же за кљу чи ти и за пе сму Ник на ло цве ће ша ре - но, ч и ји на пев н ије з ап ис а н у Мок ра њ че ви м б е ле ш к а ма, а л и в а ри ја н т а пе сме из Те то ва, Цаф на ло жоутото ц ве ће, по сто ји у Ђор ђе ви ће вој зби р ц и (Ђор ђе вић 1928: 136, бр. 374). 10 При мер 4а. Вла ди мир Ђор ђе вић, Пу штај ме, ма ле мо ри, да ви дам При мер 4б. Сте ван Мо кра њац, Пу шчи ме, X ру ко вет, де о ни ца со пра на, т А на л и зи ра ју ћ и ра з л и ке ко је се мо г у у т вр д и т и и з ме ђу д ру г и х песама из ру ко ве ти и ко ре спон дентних записа у белешкама, могуће је приметит и с ле де ће т и пске п р омене које је Мо к р ањ а ц у в од ио п рил иком о бр аде пе сме: убр за вање темпа песме, поготову ако је реч о увод ној пе сми ру ко - в е т и (н п р. П и с а ше ме, Ст а но, мо ри ), п р о ме на и н т е р в а л ск и х ско ко в а, у ц и љу п ри л а г о ђ а в а њ а н а пев а жељ еној х а р мо н и ји, н ај че ш ће до м и н а н т и и л и до м и на н т и ној до м и на н т и (н п р. Мо р е, и з в ор -в о да и з ви ра ла, з а по - т р е б е к а де нц ир ајуће г к в а р тс е кс т ако рд а), у в ођ ењ е окт а вн и х, к ви н тн и х и л и к вар т н и х ско ко ва (н п р. Ле ле, Ста но мо ри у з п ро ш и ре ње а м би т у са и По се ја де до г о ле ма т а њи ва ), т е у во ђе ње п у н к т и ра н и х ри т мо ва (н п р. Се ја ла Д и н к а б о си љ а к ). О ви пос т у пц и су, с јед не с т ра не, до п ри но си л и по ле т ном и и г рач ком к а ра к т е ру ко ји до м и н и ра у ру ко в е т и ма, а, с д ру г е 10 Овим су раз мо тре не све пе сме ко је не ма ју ре фе рент не за пи се у Мокрањ чевим бе - ле шка ма, изузев Цр ни го ро, ко ја је у дру гом об ли ку и да нас присутна у популарној музи ци, те је ис кљу че но да је она ком по но ва на, већ је из ве сно да је Мо крањ ц у б и л а д о с т у п н а не ка ра ни ја ва ри јан та ове пе сме. 147