МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Transcript

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950), Живојин Бошков ( ), Рајко Николић ( ), академик Славко Гавриловић ( ), др Александар Магарашевић ( ), др Младен Стојанов ( ) др Милован Митровић ( ), др Часлав Оцић (2005 ) 150 (1/2015) Уредништво Др Бошко БОЈОВИЋ, Француска Др Милан БРДАР, Београд Др Рајко БУКВИЋ, Београд Др Бранислав ЂУРЂЕВ, Нови Сад Др Масајуки ИВАТА, Јапан Др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ, Београд Др Милош МАРЈАНОВИЋ, Нови Сад Др Милован МИТРОВИЋ, Београд Др Драго ЊЕГОВАН, Нови Сад Др Часлав ОЦИЋ, дописни члан САНУ, Београд Др Питер РАДАН, Аустралија Др Панајотис Г. ХАРИТОС, Грчка Др Срђан ШЉУКИЋ, Нови Сад Главни и одговорни уредник Др Часлав ОЦИЋ дописни члан САНУ, Београд Copyright Матица српска, Нови Сад, 2015

3 ЗМСДН ISSN UDK 3 (05) ГОД. LXVI БР. 150 (1/2015) СТР З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 150 (1/2015) НОВИ САД 2015

4 Илустрација на корици гравира Захарије Орфелина Човек пише за столом

5 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES Богољуб Шијаковић Bogoljub Šijaković ВЕЛИКИ РАТ, ВИДОВДАНСКА THE GREAT WAR, ETHICS ЕТИКА, ПАМЋЕЊЕ OF VIDOVDAN, MEMORY 1 42 Ђорђе Ђурић Đorđe Đurić МЕМОАР КНЕЗА ЛИХНОВСКОГ PRINCE LICHNOWSKY S КАО ИЗВОР ЗА УТВРЂИВАЊЕ MEMORANDUM AS A SOURCE FOR ОДГОВОРНОСТИ ЗА ОТПОЧИЊАЊЕ DETERMINING THE RESPONSIBILITY ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА FOR THE OUTBREAK OF THE FIRST WORLD WAR Јован Јањић Jovan Janjić УЛОГА СВЕШТЕНСТВА У ROLE OF CLERGY IN THE CREATION СТВАРАЊУ И РАДУ ОРГАНА AND FUNCTION OF THE SERBIAN ДРЖАВЕ ПРВОГ СРПСКОГ STATE FROM THE TIME OF FIRST УСТАНКА (Други део) SERBIAN UPRISING (Part two) Горан Гаврић Goran Gavrić ЗНАЧАЈ ДРУШТВЕНИХ НАУКА THE IMPORTANCE OF SOCIAL У ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОМ SCIENCES IN INTERDISCIPLINARY ИСТРАЖИВАЊУ УМЕТНОСТИ STUDY OF ART Снежана Божанић и Ђура Харди Snežana Božanić and Đura Hardi РЕЛИГИОЗНО-МОРАЛНИ RELIGIOUS AND MORAL CONTEXT КОНТЕКСТ ДРУШТВЕНЕ ЗАШТИТЕ OF SOCIAL PROTECTION СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПРОСТОРА OF MEDIEVAL SPACE Вишња Ђорђић и Татјана Тубић Višnja Đorđić and Tatjana Tubić СПОРТСКИ УЗОРИ УЧЕНИКА SPORTS ROLE MODELS IN И УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ELEMENTARY SCHOOL STUDENTS

6 Ивана Милошевић и Весна Родић Ivana Milošević and Vesna Rodić ЗНАЧАЈ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У IMPORTANCE OF СИСТЕМУ ВРЕДНОСТИ У СРБИЈИ: THE ENVIRONMENT IN РЕЗУЛТАТИ АНКЕТНОГ THE VALUE SYSTEM IN SERBIA: ИСТРАЖИВАЊА SURVEY RESULTS Душко Кузовић и Недељко Б. Стојнић Duško Kuzović and Nedeljko B. Stojnić ЛЕТЊИ СТАНОВИ СТОЧАРА SHEPHERD SUMMER HOUSINGS НА ПЛАНИНИ ПОВЛЕН IN POVLEN MOUNTAIN Марија Цвјетковић Marija Cvjetković ДОПРИНОС ДЕЈВИДА ХАРВИЈА DAVID HARVEY S CONTRIBUTION УРБАНОЈ СОЦИОЛОГИЈИ TO URBAN SOCIOLOGY Вера Медић и Драгица Колџин Vera Medić and Dragica Koldžin УТИЦАЈ НОВОГ КОНЦЕПТА THE IMPACT OF A NEW CONCEPT ИНОВАТИВНИХ СТРАТЕГИЈА OF INNOVATIVE STRATEGIES НА ПОБОЉШАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ON THE IMPROVEMENT OF УСЛУГА TOURISM SERVICES Слађана Видосављевић Slađana Vidosavljević ОБРАЗОВАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ У EDUCATION OF FEMALE CHILDREN СРБИЈИ С ОСВРТОМ НА КОСОВО IN SERBIA WITH REFERENCE TO И МЕТОХИЈУ ДО ПРВОГ KOSOVO AND METOHIJA TIL СВЕТСКОГ РАТА THE FIRST WORLD WAR НАУЧНА ХРОНИКА / SCIENCE CHRONICLE Дејана Оцић СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИСТИКА И КАПИТАЛНИ ИЗДАВАЧКИ ПРОЈЕКТИ У СРБИЈИ ОСВРТ / REVIEW Маринко Лолић ДРУШТВЕНА НАУКА У ДОБА КРИЗЕ МЕТОДСКЕ СВЕСТИ (Милан Брдар, Наука и истина запостављене перспективе филозофије науке, Институт друштвених наука, Београд и Центар слободарских делатности, Крагујевац 2014)

7 ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS Тања Станишић УПРАВЉАЊЕ АГРАРОМ СРБИЈЕ У ТРАНЗИЦИЈИ (Зоран Д. Симоновић, Управљање аграром Србије у транзицији, Институт за економику пољопривреде, Београд 2014) Бојан Тодосијевић САВРЕМЕНА ПСИХОЛОГИЈА О ЖЕНАМА И МУШКАРЦИМА (Dušanka Mitrović, Aleksandra Trogrlić: Psihologija polnih razlika i sličnosti, Sinapsa edicije, Beograd 2014) Миломир Степић СРПСКА СТРАТЕГОЛОГИЈА: ПРВА БРАЗДА (Часлав Оцић, Ка обали плови: стратеголошка разматрања, Друштво за привредну историју, Београд 2015) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE РЕЦЕНЗЕНТИ ЗМСДН У ГОДИНИ / MSSSQ REVIEWERS IN

8

9 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 94(497.11) 1914/1918 UDC UDC 130.2(497.11) DOI: /ZMSDN S ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ВЕ ЛИ КИ РАТ, ВИ ДОВ ДАН СКА ЕТИ КА, П А М Ћ Е ЊЕ БО ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, П р а в о с л а в н и б о г о с лов с к и ф а к у л т е т М и је Ко в а че в и ћ а 11Б, Б е о г р а д, С р би ја b si ja kov@g mail.com СА Ж Е ТА К: По ла з е ћ и од к а р а кт ериз ац ије с ав р еменос т и (дом инац ија сек то ра фи нан си ја и ви со ке тех но ло ги је, по ли ти зо ва ње еко но ми је, иде о ло - ш ка у по т ре ба к ул т у ре и кон т ро ла спо соб но с т и м и ш ље ња) и к ратке а нал изе екс п а н зи о н и зм а (по л и т и ч ког, еко ном ског, к у л т у р ног) уо ч и Ве л и ког р а т а, ау т ор де т а љн и је оп и су је д у ховн у сит уац ију п ред Вел ик и рат у философији, књи жев но сти, умјет но сти, као и на ци о нал но -по ли тич ке про грам ске тек сто - ве и рат ну про па ганд ну пу бли ци сти ку ње мач ких ин те лек туалаца тог вре - мена. Конт ин уит е т аус т р оуг а рске коло н и ја л не по л и т и ке п р е ма Б а л к а н у и Ср би ји к улм и н и р а у под с т р ек ив ању на п р ев ент и вн и р ат п р от и в Србије од с т ра не ел и та у Бе р л и н у и Бе ч у, ш т о је ва ж но за п и та ње од г овор нос т и за рат, ко ји с е в о д и с кон к р е т н и м р а т н и м ц и љ е ви м а у ко ји м а с е огле д а ју у з р о ц и ра та. Ове рат не ели те хтје ле су да као узрок ра та про гла се Са ра јев ски атент а т, ко ји je ус т в а ри по л и т и ч к и а т ен т а т и т и р а но у би с т в о. О с ло б о д и л ач к и пок ре т демок ратске ом лад ине М лада Бо сна т ре ба по сма т ра т и и у евр оп ском кон тексту и као инспирисан српском традицијом култа Косова и Видовданске ети ке, која го во ри о жр тви као субли ма ци ји исто ри је и пра вед ном страд а њу к а о е ле мен т у и ден т и т е т а. Ис т о ри ј ско п а м ће њ е с у г е ри ше д а је ис т о - ри ј ск а од г о в о р но с т т р а н сг е не р а ц и ј ск а. Еп ске р а з м је р е с рп ског с т р а д а њ а у Ве л и ком ра т у до дат но су под с т а к ле т е м у Ви дов да н ског Хра ма по за м и сл и И в а н а Ме ш т р о ви ћ а. Те ме љ е ов е з а м и с л и по љу љ а о је М и лош Ц р њ а н ск и и Лир иком Ит аке в рат ио Видовдан у неисц рпн у нар одн у снаг у в ажењ а. Зб ог ог р ом н и х в ој н и х и ц и ви л н и х с рп ск и х ж р т а в а у но ви јој ис т о ри ји по т р е б а д а с е ус по с т а ви ме мо ри ја л н а ус т а но в а С по мен Жр т в е и м а д а н а с з а с рп ск и на род иден ти тет ски и ег зи стен ци јал ни, етич ки и он то ло шки зна чај. КЉУЧ НЕ РИ ЈЕ ЧИ: Са вре ме ност, екс пан зи о ни зам, Ве ли ки рат, ду ховна сит уац и ја, И де је из 1914, и н т е лек т у а л ц и, Хаб збу р ш ка мо нарх ија, Ср би ја, п р ев е н т и в н и р а т, од г о в о р но с т з а р а т, М л а д а Б о сн а, Ви д ов д а н ск а е т и к а, пам ће ње, жр тва, идентитет, историја, Видовдански Храм (Иван Мештро - вић), Ми лош Цр њан ски (Ли р и ка Ит а ке), Спо мен Жр тве

10 2 Д И ЈА Г НО ЗА ВРЕ М Е Н А Ис т о ри ја да ка ко н и је п у ко п ро т и ца ње вре ме на, па ча к н и исп уњенос т в р е менског т о к а не к а к ви м до г а ђа ји ма *. 1 Ис т о ри ј ск и до г а ђа ји од и г ра в а ју с е у в р е ме н у људ ске ег зи с т ен ц и је, ко је к а р а к т е ри ше ис п р е п ле т е но с т и интегрисаност вре мен ских хо ри зо на та про шло сти, садашњости и будућно сти. Ми из са да шњо сти ра зу ми је ва мо и ту ма чи мо прошлост, а поступц и у с ад аш њ о с т и одр еђ ен и с у н аш и м ц иљ евим а у буд ућнос т и. А ко с у на ш и ис т о ри ј ск и ц и љ е ви мо т и ви с а н и и де а л и ма с ло б о де и п ра в де он да ми и на тај на чин у исто риј ску про ла зност уно си мо пер спек ти ву вјеч но - с т и. Јед на од од л и к а на ше с а в р е ме но с т и је и н си с т и ра њ е на п р о ла зно с т и т р е н у т к а и д и к т а т у ра б е зна чај но с т и до г а ђа њ а, ш т о з а п ра в о т р е ба да з а- ма гл и пе р спек т и ву вјеч но с т и. На ш у са в р е ме но с т к а ра к т е рише дом и на ц и ја у с ек т о ри ма фи на н си ја и ви со ке тех но ло г и је, ш то условљава констан тно повећавање неједнакост и ме ђу љу ди ма и на ро ди ма. Еко ном ски оп ста нак и раз вој мно гих др жа ва зави си од ис п у њ а в а њ а по л и т и ч к и х ус ло в а (т о је по л и т из ов ањ е економ ије), а по л ит и чк а с т а би л но с т и по л и т и ч ке с т ру к т у р е з авис е од економск и х ус т у п ак а и нв ес т ит орим а (т о је економ и з ов ањ е пол ит ике). Одиг р ав а с е ус по ста вља ње кон тро ле над глобалним ре сур си ма, над тр жи штем, фи нанси ја ма и ин фор ма ци ја ма. За одр жа ва ње ова квог ста ња ко ри сти се страт е г и ја ма с ов ног ме д и ј ског з а гл у п љи в а њ а и по л и т и ч ке де мо би л и з а ц и је; гло ба л н и и г ра ч и на ме ћу к ул т у р не мо де ле и по но в о з а о ш т ра в а ју с т а ри п р о блем и де о ло ш ке у по т р е б е к ул т у р е, на и ме у по т р е б е к ул т у р е у св р х у оп р а в д а в а њ а и ја ч а њ а д ом ин ац ије и зв а н по љ а к у л т у р е; п р ед у з и м а с е фра г мен т а ц и ја д ру ш т ва да се не би мог а о ар т и к у л и са т и ма сов н и ји по к ре т еко ном ског и к ул т у р ног опо ра в к а к а о о сно в а по л и т и ч ке с а мо с т а л но с т и. А к а дем ск а (и н т е лек т у а л на) љ е ви ца кон в е р т о в а ла с е у по с т мо де р н и з а м, м ул т и к ул т у ра л и за м, к ри т и ч к у т е о ри ју, на и ме у т е о риј ске с т ра т е г и је ко је све у свом фо ку су има ју кул т у ру а не еко но ми ју ко ја је то ли ко до ми нант на да је у с т ању да конс т руише к улт у рне обра сце по на ша њ а и да и х ко ри с т и з а ма н и п у ла ц и ју. Д ру ш т в е не на у ке с у у ба р д в о с т ру кој к ри зи: ис к у с т в о њи хо в е з лоупот р еб е од с т ране с т ру кт ура мо ћ и је и з о би л но и еви ден т но, а енорм н и на п ре да к п ри род н и х на у ка омо г у ћ ио је ови ма не са мо п ре у зима њ е т е ма д ру ш т ве н и м на у к а ма не г о и ве ћу вје р о дос т ојно с т. Људск и у м с е з а п ле о у б е с к рај не и н т е р п р е т а ц и је и (де)кон т ек с т уа л и з а ц и је, з а па о је у не са вла ди ву ин фор ми са ност и при вид зна ња. На дје лу је суп тил ни, ор велов ски то та ли та ри зам: контролише се сâмо мишљење као људска способ - ност, а да ви ше не по сто ји утвр ђе но ми шље ње оно је днев но про мјен љива ро ба; у флу ид се пре тва ра ју све ду хов не тач ке ослон ца, сви жи вот ни о р и је н т и р и, в р и јед н о с т и и у вје р е њ а. С в а ко д н е в н о с а з н а је мо ш т а је с в е * Рад је на стао у окви ру про је ка та бр и , ко је фи нан си ра Ми ни стар ство п р ос в ет е, н а у ке и т е хн ол ош ко г р а зв оја Реп уб л ике С р б и је. Та ко ђ е, д је л о в и р а д а и з л о же н и су на научном скупу Млада Босна и идеја национал ног осло бо ђе ња на Фа кул те ту по ли тичких на у ка у Ба ња лу ци 24. но вем бра и на ме ђу на род ном на уч ном ску пу Пра во слав ни свет и Пр ви свет ски рат на Пра во слав ном бо го слов ском фа кул те ту у Бе о гра ду 6. де цем бра 2014.

11 по ста ло мо гу ће, али ко тре ба да нам од го во ри на пи та ње шта је све доп у с т и в о? О в о је в ладајуће и ов ладав ајуће и де о ло ш ко с т а њ е д у х а 1 у коjeм се п р ед у зи ма де кон с т ру к ц и ја и фи к ц и о на л и з а ц и ја ис т ори јске п р ош лос т и и т р а д и ц и је к а о п р ед у с лов з а њихову фу н к ц и о н а л н у кон с т ру к ц и ју (т з в. ре ви зи ју). Још струч ни је ре че но: пред у зи ма се бру тално насиље и безочно ла га ње ра ди до ми на ци је и пљач ке. Као пред Пр ви свјет ски рат, у до ба ком п л е к с ног е кс п а н з и о н из м а, к ад а с у е в р опс ке з ем љ е з апос ијед ањ е м ко ло н и ја ус по с т а ви ле пол ит и чк у и еко ном ск у до м и на ц и ју, ко ја је он да по к ри в а на и п ри к ри в а на њи хо в ом т о б о ж њ ом ц и ви л и з а т ор ском м и си јом (по чет ком 20. ви је ка европ ској екс пан зи ји по че ле су да сво јим пре тен зија ма кон к у ри ш у СА Д и Ја па н). На ц и ви л и з а т ор ск у м и си ју по зи в а ла с е и Ау с т р о у г а р ск а н а кон ш т о је по Б е рл и н ском кон г р е с у ок у п и р а л а Бо сну и Хер це го ви ну на 30 го ди на и по том је анек ти ра ла. ЕКС П А Н ЗИ О Н И ЗА М К АО У ВЕР Т И РА Експ а н з и о н из а м не с амо д а п р е т хо д и В е л и ком р а т у не г о н а њ е г а у зроч но д је л ује. У разн и м сферама ж ивота (пол ит ика, економ ија, к улт ура) екс па н зи о н из а м 2 пос т аје феномен в р емена, вид љи в до дана с (паралеле и слич но сти с да на шњим ста њем оста вљам ов дје по стра ни). Еко ном с ка е кс п а н з и ја: Ра з ви је н и м ев р оп ск и м з е м љ а ма по т р е б но је тр жи ште за ви шак про из во да, а си ро ви не и хра на за соп стве ну ин дус т рију и с т ановн иш т в о. О не нас т оје да у в а не в р оп ск и м д р ж а в а ма до би ју т р г о ви н ске по в л а с т и це и мо но по ле. Н п р. у г о в о ри о н а с е љ а в а њу д а ју ен гле ским, фран цу ским или ње мач ким др жа вља ни ма у зе мља ма Ју жне Аме ри ке пра во ку по ви не земљишта, право слободне трговине под повољнијим услови ма не го што их има ју до ми цил ни др жа вља ни и пра во сло бодног вр ше ња вјер ских об ре да. У зе мља ма Ази је европ ске вла де су за сво је д рж ав љ ане и здејс т в ов але спец ија лн и по ло ж ај екс т е ри т о ри ја л но с т и ко ји и х и з у зи ма од ло к а л ног оп ш т ег п ра в а. У Осма н ском цар с т ву Ев р о п љ а н и и ма ју т р г о ви н ске, по р е ске, вје р ске и п ра в о с уд не б е не фи ц и је. Ра з ви јен је чи тав си стем га ран ти ја да би се шти ти ли при ви ле го ва ни ин те ре си, на и- ме да с е по в е ћ а и з в оз и з ев р оп ск и х д р ж а в а, а ус по с т а в љ а њ ем ко ло н и ја и к р оз по вољ не кон це си је да се орг ан изу је експ лоат ац ија пољоп ривредн и х и руд н и х б о г ат с т а в а у в а не в р оп ск и м д р ж а в а ма. То је ус ло ви ло ра з ви т а к с а о бра ћ ај н и х к а па ц и т е т а и и з в оз ев р оп ског к а п и т а ла на ра в но по в е ћ и м ка мат ним сто па ма. Фи нан сиј ска екс пан зи ја пра ће на је еко ном ским и по Не што ви ше о крат ко опи са ном ста њу ства ри пи сао сам у члан ку Фи ло со фи ја и теоло ги ја у кон тек сту са вре ме но сти, Срп ска те о ло ги ја у два де се том ве ку: Ис тра жи вач ки пробл е м и и ре з ул т а т и, књ. 15, Збор ник ра до ва на уч ног ску па (ПБФ Бе о град, 14. де цем бар 2013), прир. Б. Ши ја ко вић, Бе о град: Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет 2014, У да љем при ка зу осла њам се на до бар увид и пре глед ко ји да је Пјер Ре ну вен ( ), и с â м у ч е с н и к В е л и ко г р а т а и в ој н и и н в а л и д: P i e r r e Re n o u v i n, La Cri se eu ropéen ne et l a P r e m i è r e G u e r r e m o n d i a l e, Pa r i s: P r e s s e s u n i ve r si t a i r e s d e Fr a n c e ( , , ; [Pa ris]: A. Sa u ret 1972, pre face de Adrien Dan set te) = Evrop ska kri za i pr vi svjet ski rat, prev. N. Be rus, Za greb: Na pri jed 1965, на ро чи то стр

12 4 л и т и ч к и м п ри т и сц и ма и р е з ул т у је ус по с т а в љ а њ ем по л и т и ч ког у т и ца ја и до м и на ц и је. Овај п ро цес п ра ћен је исе ља ва њем европ ског с та нов н и ш т ва ( Ев р о п у је од до на п у с т и ло око д в а де с т м ил иона с т ановн ик а). Еми гри ра углав ном си ро ма шно и ви тал но ста нов ни штво, што је за владе по ли тич ки и со ци јал но ко ри сно јер пред у пре ђу је не ми ре. Екс пан зија по ли тич ких идеја: Поли тич ки ли бе ра ли зам (пар ла мент а ри з а м, с ло б о да ш т а м пе, и нд ивид уа лна п рав а) у Ев р оп и поче тком 20. ви је к а п р ед с т а в љ а ц и ви л и з а ц и ј ск и с т а н дард. У в а не в р оп ск и м д р ж а в а ма по вр ш но се опо на ша п ри х ват ање л ибера л н и х на че ла, а л и се у п ра к си ова на че ла и з и г ра в а ју. Вјер ска екс п ан зи ја: Европ ске хри ш ћан ске кон фе си је на с то ја ле су да ор г а н и з о в а ном м и си јом раш ир е јев а нђељ е, на и ме ев р оп ск у х ри ш ћ а н ск у ц и ви л и з а ц и ју. И з в а н Ев р опе у п рви м г о д и н а м а 20. ви је к а д је ло в а ло је ше сна ест хи ља да ри мо ка то лич ких и осам хи ља да про те стант ских ми сио - на р а с ц и љ ем да в а не в р оп ско с т а нов н и ш т в о п р е о бр ат е не с амо у вјери не го у со ци јал ном и по ли тич ком па и при вред ном по на ша њу. Ово ци вил и з а ц и ј ско п ре о бра ћ а ње че с т о је п ред с т а в љ а ло п ре т ход н и ц у еко ном ског п р о до р а и п ри по моћ у колон из ов ању. Почет а к 20. вијек а к ар а кт ерише не спос обно с т Р имок ат ол и чке ц рк ве да се споразум ије с и нт елект уа лн и м и со ци јал ним ду хом вре ме на и да се при бли жи те жњама савременог друштва. Вјер ско бу ђе ње у Европи карактери сти ка је на ро чи то по чет ка рат - н и х не п ри ја т е љ с т а в а. Ин т е лек т у а л на екс п ан з ија: У фило со фи ји, к њи жев но с т и, л и ков ној и м у зи ч кој у мје тност и експанзија је м ного мања него ш то би се очек ивало, а л и п ри п ре ма мно го д у бље п ро мје не не го ш то се же љело. У годинама п ред Пр ви свје т ск и рат ис т о ри о г ра ф ск и ра д био je и з у зе т но п ло да н и по д и г н у т на ви ши на уч ни ни во у по гле ду уче но сти, спо соб но сти за си сте ма ти зац и ју и г е не рал и з а ц и ју, ме т о д и ч ке са мо сви је с т и и к рит и чког д уха. Но рат је мно го то га пре ки нуо. Рас па лив ши ме ђу на ро ди ма осве то љу би вост и мр жњу, распа љу ју ћ и на ц и о на л н и по нос и иза зи ва ју ћ и осје ћа ње п ре зи ра и л и же ље за осве том, на мет нуо је [рат] ши ре њу на у ке нај гру бљу приси лу. Рат ни дух је де фо р ми сао до бар дио ин те ли ген цијâ и че - с т о о су д ио на ћу т а ње оне ко ји свој и де а л не п ри с т ра сно с т и н и су х т је л и ж р т в о в а т и т р е н у тн и м с т рас т има. Ис т оричари с у чес т о би л и мо би л и с а н и у с л у ж бу п р о па г а н де. Те ж њ а з а ис т и ном и же ља да се схва ти гле ди ште дру гог би ле су од ба че не. То при мора ва ње би ло је по треб но да ка ко у на ци о нал ном ин те ре су, али је оно ис т о ри ча ру од у зи ма ло с ло б о д у м и с л и и не з а ви сно с т д у х а ко ји су по треб ни за ње го во дје ло. Ипак су по глед на ве ли ке до гађа је ко ји су по т р е са л и сви је т и п р о блем и који су с е пос т ав љ ал и у по литичком, економском и со цијал ном жи во ту пру жа ли прили ку да се кроз чи ње ни це бо ље оци је не уза јам не ре ак ци је и да се бо ље п ро н и к не у не ке а спек т е ко лек т и в не пси хо лог и је. Након кри зе, кад опет до ђу мир и спо кој ство, исто ри ча ри ће ши рим

13 5 о бра з о в а њ ем и б о г а т и ји м ис к у с т в ом би т и спо с о б н и ји да б о љ е сх в а т е п р о ш ло с т. 3 Рат је ра зо рио ин те лек ту ал ни жи вот, до нио жи вот не про бле ме суп р о т с т а в љ е не д у хов ном ж иво т у, о сир омаш ио је и нт ел иг енц ију, пок ида о ме ђу на р од не кон т а к т е, оне мо г у ћ ио нор ма л н у ра з м је н у и н т е лек т у а л н и х т воревина, узро ко вао г у би так ж и во та на ро чи то нај м ла ђи х ин те лек т у а ла ца. Но, рат је до н ио но в е и м п ул с е на р о ч и т о з а п ри м и је њ е н у на у к у и и н сп и- ра ц и је з а у м је т н и ч ко с т в а ра ла ш т в о. Д У ХОВ Н А СИ Т У А Ц И ЈА П РЕД ВЕ Л И К И РАТ Свје т ск и б е с т с е ле р и на р ед н и х г о д и на би ла је к њи г а Нор ма на Ејн џе ла (Ralph Nor man An gell, ) Ве л и ка и л у з и ја, ко ја је убр зо пре ве де на на не ких 25 је зи ка (са мо у јед ној го ди ни на 15) 4. Ејн џел је убјеђи вао свјет ску пу бли ку да услед при вред не и фи нан сиј ске гло ба ли за ције до ра т а ви ше н и к а да не би т р е ба ло да до ђе, на и ме п рив р еде ев р опск и х з е ма љ а с у т о л и ко ис п р е п ле т е не и и н т е г ри с а не да би рат и з а по бјед н и к а и ма о т а ко ве л и ке г у би т ке и био т о л и ко де с т ру к т и в а н да би био у з а л у да н (f u t i le), ш т о м и л и т а ри з а м ч и н и п р е в а зи ђе н и м ( је р не мо же да с л у ж и к а о с р ед с т в о рје ша в а њ а по л и т и ч к и х и еко ном ск и х п р о бле ма) 5. Рат је убр зо до ша о, п р в о ба л к а н ск и рат ови па онда свје тск и, Вел ик и. Ис т ов р емено, ње мач к и ко њи ч к и г е не ра л Ф ри д ри х фон Бе р н хар д и ( Fr ied r ich Adolf Julius von Ber nhar di, ) об ја вио је по ред дво том не књи ге О да наш ње м ра т у и в е о ма по п ула рн у к њиг у Њем ачка и с љедећ и ра т (ко ја је већ с љ е де ће г о д и не ш т а м па на у ше с т ом и з да њу, а од ма х по о б ја в љи в а њу пре ве де на је на фран цу ски и ен гле ски, да би у Ве ли кој Бри та ни ји већ и ма ла де в е т о и з да њ е) 6. На кон што је на чел но обра зло жио пра во и ду жност да се по ве де рат, Бер нхар ди је ус твр дио да је рат из ме ђу ве ли ких 3 P. Re no u vin, Evrop ska kri za i pr vi svjet ski rat, 1965, Ејн џел је у па ци фи стич ком ду ху об ја вио бу клет Е в р о п с к а о п т и ч к а и л у з и ја (E u r o p e s O pt ic a l I ll us i o n, Lon don: Simp kin, Mar shall, Ha mil ton, Kent & Co. 1909), ко ји је у а п ри л у сље де ће г о д и не п ре ра ђен об ја вио к а о к њи г у Ве л и ка и л у з и ја (The Gre at Il lu sion: A Study o f t h e Rel at i o n o f Mi li t a r y Po w e r i n Na t i o n s t o t h e i r E c o n o m i c a n d S oc i a l Ad v a nt age, Lon don: Wi l l i a m He i n e m a n n 1910); ус л и је д и л а с у и з д а њ а : ј у н 1910, н о в е м б а р 1910, ја н у а р 1911, а п р и л 1911, мај два пут, јул 1911, но вем бар 1911, ја ну ар 1912, април 1912, сеп тем бар 1912, ок тобар 1912, но вем бар 1912, итд., док је упо ре до штам па но аме рич ко из да ње: T h e G r ea t I ll usi o n: A S t u d y o f t h e Re l a t i o n o f Mi l i t a r y Po w e r t o Na t i o n a l Ad v a n t a ge, New York and Lon don: G.P. Put nam s Sons 1910, 1911, 1913, Fo urth Re vi sed and En lar ged Edi tion На рав но да се ни је ду го че ка ло ни на ње мач ки пре вод (под на сло вом По гре шна ра чу ни ца Die fal sche Rec hnung: Was bringt der Kri eg ein?, Ber lin-char lot ten burg: Vi ta 1913). 5 О то ме ви дје ти J. D. B. Mil ler, Nor man An gell and the Fu ti lity of War, Mac mil lan 1986, као и но ву оп шту сту ди ју Mar tin Ce a del, Li ving the Gre at Il lu sion: Sir Nor man An gell, , Ox ford: OUP Fr i e d r ic h vo n B e r n h a r d i, Vo m h e u t i g e n K r i e g e, Band 1: G r u n d l a g e n u n d E l e m e nt e d e s h e u t i ge n K r i e ge s, Band 2: Kampf und Kri egführung, Ber lin: Mit tler 1912; De utschland und der nächste Kri eg, Stut tgart: Cot ta 1912, = Ger many and the Next War, L o n d o n: E d wa r d A r n old 1912, По дроб ну ана ли зу идеј ног кон тек ста пред у зео је Fred Brid gham, Ber nhar di and The Ide as of 1914, in: Fred Brid gham, ed., The First World War as a Clash of Cul tu res, Ro c he s t e r, NY: Cam den Ho u se 2006,

14 6 си ла не из бјежан, а пошто је Њемачка пред алтернативом да постане свјет - ска си ла или да про пад не (Welt macht oder Ni e der gang), он да се она мо ра п ри п р е м и т и з а рат у коjeм би у је д и н и ла ч и т а в њ е мачк и нар од и о својила но в е ко ло н и је 7. Па ци фи ста Ејн џел је на кон ра та до ког по ње му ни је треб а ло до ћ и о б ја вио к њи г у П л о д о в и п о бје д е 8 ка о н ас т ав а к Вел ике и л у з и је, да би по ка зао да је био у пра ву као што је ге не рал Бер нхар ди по ж у рио да на кон ис к у с т а в а свје т ског ра т а о б ја ви к њи г у О ра ту бу д ућ но с т и 9, да би по ка зао да ће би ти у пра ву. Ејн џел је до био Нобе ло ву на гра ду за мир, а Бер нхар ди ни је по жи вио до те го ди не кад је на власт у Ње мач кој до шао онај ко ји би по ње му без прем ца мо гао до би ти награ ду за рат. Го ди не об ја вио је Чарлс [тј. Карел] Во пич ка (Char les Jo seph Vo pic ka тј. Ka rel Jo sef Vo pič ka, Dol ni Hbity бли зу Пра га 1857 Чик а г о 1935; и з в а н р ед н и пос л ан и к и оп уно мо ће н и м и н и с т а р Сје д и њ е н и х А ме ри чк и х Д р ж а в а у Р у м у н и ји, Ср би ји и Бу г а р ској ) к њиг у Тај не Бал ка на у ко јој на до бром по зна ва њу при ли ка за сни ва сво је предви ђа ње о бу д ућ но с т и м и ра у Евро п и: гла в на п ре п ре ка за м и р и с та би л нос т у Евро п и г о д ина ма је би ла Ау с т ро у гар ска, па је ње ном под јелом о тк лоњен нај в а ж н и ји у з р ок не с т а би л но с т и и ра т о в а у Ев р о п и, а по ш т о Њ е мач к а и з фи на н си ј ск и х и еко ном ск и х ра злог а и зат о ш т о је њен на род оп ре д и је љен з а де мо к ра т и ју и а н т и м и л и т а ри з а м не ће по но в о же љ е т и да по в е де не к и рат, он да оста је да се Тур ска огра ни чи на Ма лу Ази ју, Бу гар ска пра вед но ка зн и, ри је ш и п и т а ње Ир ске и ра шч ис т и сит уац ија у Р усији да би Евро - па ужи ва ла у благодaтима ми ра 10. Ф и ло с о фи ја и к њи жев но с т да ју п р ед Ве л и к и рат значајне п рилог е 11. Ед мунд Ху серл (Ed mund Hus serl, ) об ја вљу је Иде је за чи сту фено ме но ло ги ју и фе но ме но ло шку фи ло со фи ју (Ideen zu ei ner re i nen Phänomenologie und phänomenologischen Phi lo sop hie, Hal le a. d. Sa a le 1913). Исте Макс Ше лер (Max Sche ler, ) об ја вљу је При лог фе но ме но логи ји и те о ри ји осје ћа ња сим па ти је и о љу ба ви и мр жњи (Zur Phänomenologie und The o rie der Sympat hi e gefühle und von Li e be und Hass, Hal le 1913) и Фор ма ли за м у е т и ци и материја лна вриједносна е т ика (Der Formalismus in der Et hik und die ma te ri a le Wer tet hik, Hal le 1913, дру ги дио 1916), а Карл Ја сперс (Karl Ja spers, ) О п ш т у п с и х о п ат ол ог иј у (Allgem ein e 7 О то ме да Бер нхар ди с ве ли ком пре ци зно шћу по га ђа на ме ре зва нич не Не мач ке ви дје ти Fritz Fischer, G r if f n a c h d e r We lt m a c ht: D ie K r i egs z i e l p o li t ik d e s k aise rlich e n D eu t sc hla n d 1914/18, Düssel dorf: Dro ste 1961, 31 = Fric Fi šer, Po s e z a n je z a s v e ts k o m m oć i: Pol it ik a r a tn i h ci lje va car ske Ne mač ke , Be o grad: Fi lip Viš njić 2014, N. An gell, The Fru its of Vic tory: A Se qu el to The Gre at Il lu sion, Lon don: W. Col lins Sons & Co. 1921; по но во је од мах усли је ди ло ње мач ко из да ње: Die Früchte des Si e ges, Ber lin: Hans Ro bert En gel mann F. von Ber nhar di, Vom Kri e ge der Zu kunft: Nach den Er fa hrun gen des Wel tkri e ges, Berlin: Mit tler C h a r le s J. Vopick a, Sec rets of the Bal kans: Se ven Years of a Di plo ma tist s Li fe in the Storm Ce n t re of Eu ro pe, Chi ca go: Rand, McNally & Co = Čarls Dž. Vo pic ka, Taj ne Bal k a n a: S e d a m go di n a di plo m a t sk og slu ž b o va nja u e pi c e n t r u e v ro p sk e olu je, prev. O. Po t e ž i ca, Be o g r a d: Slu žb e n i gla snik 2009, (Ово по гла вље но си на слов Бу ду ћи европ ски ра то ви ни су вје ро ват ни ). 11 Је д н у к у л т у р н у п а н о р а м у г о д и н е а у т о р с к и о п и с у ј е F lo rian I l l i e s, Der S o m m e r d e s Ja h r h u n d e r t s, Frank furt/m: Fischer 2012 = Flo ri jan Ili jes, L e t o s t o l e ć a, prev. S. Kraj če vić, Be o grad: AED Stu dio 2014.

15 Ps ycho pat ho lo g ie, Ber lin 1913). Сиг мунд Фројд (Sig mund Freud, ) у То т е м и т а бу (To te m u n d Ta b u, Wi en 1913) ба ви се про бле мом ин це ста. Освалд Шпен глер (Oswald Spen gler, ) од по све ће но пи ше Про паст За па да, но са че као је да по твр ду ре зо нант ног на сло ва овје - ри Ве ли ки рат (De r Un te r ga ng de s Abe ndla nde s: Umr i sse eine r Mor pholog ie der Welt geschic hte, том 1: G e stalt u n d Wir k lic h k e it, Wi en 1918; том 2: Welthi sto r i sc h e Pe r sp e k t i ve n, München 1922). Го ди не оса мље ни Мар сел Пруст (Mar cel Pro ust, ) поч и ње да об јав љу је У т ра га њу за и з г у бље ни м вре ме ном, из ла зи на и ме п р ви том Пут ка Сва ну (À la rec her che du temps per du: Du côté de chez Swann; чи та во дје ло је оти ма но од бо ле сти и смр ти из ме ђу и а об јавље но од до 1927). То мас Ман (Tho mas Mann, ) је об ја вио Смрт у Ве не ци ји (Tod in Ve ne dig) и од ис пи су је стра ни це Чаробног бри је га (Der Zauberberg, Ber lin 1924). Франц Каф ка (Franz тј. Franti šek Kaf ka, ) у јед ном сеп тем бар ском да ху од осам са ти н а п и с а о је и с љ е д е ћ е г о д ин е у л ајп ц и ш ком ч ас оп ис у A rk a d i a о бја в ио п рипо ви је т к у О с уд а (Das Ur teil: Ei ne Geschic hte für Fe li ce B.). Џејмс Џојс (Ja mes Joyce, ) је пред сâм рат об ја вио збир ку при по вје да ка Да бл ин ц и (D u bli ne rs, 1914; пи са но из ме ђу и 1907) и од мах по чео рад на Ул и к с у (Ulysses, Pa ris 1922). Хер ман Хе се (Her man Hes se, ) је у зи му 1912/13. на пи сао и об ја вио ро ман Ро са л да (Roßhal de, Ber lin 1914), а Ро берт Му зил (Ro bert Mu sil, ) је те об ја вио ратно х у ш к ач к и т е кс т Е в р оп е јс т в о, р а т, Њ е м с т в о ( Eu r o p ä e r t u m, K r i eg, D e ut scht u m, Die Ne ue Rundschau 25, Sep tem ber 1914), да би на кон рат ног ис ку ства до шао до Чо вје ка бе з осо би на (Der Mann ohne Eigenschaften; пр ва књи га иза шла је 1930). Но већ је ли бе рал Вал тер Ра те нау (Walt her Rat he nau, ), ин ду стри ја лац, по ли ти чар, писац, жртва политичког ат ен т а т а, по п у ла р н и м к њи г а ма Пр и л ог к р и т и ц и в ре ме н а (Zur Kri tik der Ze it, Ber lin 1912) и О ме х а н и ц и д у х а (Z u r Me c h a nik d e s G e i ste s, Ber lin 1913; т ри и з да њ а у ов ој г о д и н и) на с т о ја о да с е мо де р ном ме х а н и з о в а њу сви је т а ус п р о т и ви ца р с т в ом д у ше. Ар тур Ко нан Дојл (Sir Art hur Co nan Doyle, ) об ја вио је ро ма н Из г у бље ни св и је т (The Lost World), у ком се за пу тио да у ју жно а мер и ч кој џ у н гл и н а ђ е п р а и с т о р и ј ске ж и в о т и њ е, и н и је по с л а о Ше р ло к а Хол мса да на ђе Ти та ник ко ји је те имао ка та стро фу ко јој Хо ли вуд трај но не мо же да одо ли. Го ди не Игор Стра вин ски (Игорь Фёдо рови ч Ст ра ви н ск и й, ) п ра и зв о д и п р е в рат н и ч к и ба ле т По с ве ће ње п ро ље ћа, да да и ста Мар сел Ди шан (Mar cel Duc hamp, ) свој пр ви ре ди мејд То чак би ци кла, Казимир Маље вич (Ка зи мир Се ве ри но вич Мале вич, ) сли ка Д рв ос јеч у и пр ви пут Ц р н и кв а дра т, због че га је он сâм овај чин на во дио као ро ђе ње су пре ма ти зма; Оскар Ко ко шка (Oskar Ko koschka, ) сли ка Ви хор и Ли це же не; сви они ства ра ју нај у т и цај н и ја д је ла. Да ју ћ и и зраз а својој а нар х и ч ној ма ш т и и зг ра ж а ју ћ и се над ло ги ком, из бје гли це из раз ли чи тих зе ма ља по кре ну ли су у Ци рих у да да и з а м, по к р е т ог ра н и че ног у т и ца ја, ко ји и л у с т ру је по т р е бу з а с у п р о т с т а в љ а њ ем а г о н и ји в р е ме на и о б ма н и ра з у ма, з а о т к ло ном 7

16 8 од про шло сти и бјек ством од тра ди ци је. Страх од не под но шљи вог виш к а ис т орије и бјекс т во од непоже љног и ден т и т е т а и да на с су с ра ч у на т и фа к т о ри з а кон т р о л и с а њ е људ ског по на ша њ а. Мла до бо са нац, чу де сни Ди ми три је Ми три но вић ( ) у про - љ е ће п и ше п р о г ра мск и т екс т Пр в а р еда кц ија О пш т ег Пр ог рама з а ом ла д и нск и к л у б На р од но Ује д и ње ње (об ја в ље но а нон и мно у Б еог рад у 1912), у на став ци ма у Босанској вили об ја вљу је Есте тич ке кон темп ла ц и је, а 27. фе бру а ра д рж и у М и нхен у п р едав ањ е о К а нд и нском ( Ва си л и й Ва си л ь еви ч К а нд и нск и й, ) 12, с ко јим га ве зу је при јат е љ с т в о и а н г а ж м а н д а ок у п и ис т а к н у т е е в р оп ске и н т е ле к т у а л це око ства ра ња па не вроп ске културе као осно ве бу дућ но сти, на и ме пре ва зила же њ а по д је ла и с у ко ба. Но ус љ ед и з би ја њ а рат ног с у ко ба п ри н у ђен је да по чет ком ав гу ста умак не у Ен гле ску, кад и Кан дин ски у Швајца р ск у. ИДЕ ЈЕ ИЗ ETC. Н а ц и о н а л но н а с т р о је н и њ е м ач к и и н т е ле к т у а л ц и р еаг ов ал и с у н а и з би ја ње Вел иког рат а форм ул исањем на ц и о на л но -по л и т и ч ког п ро г ра ма И де је и з о п р е о бл и ко в а њу Њ е мач ке у к и да њ ем и де ја и з т ј. иде а ла Фран цу ске ре во лу ци је (сло бо да, јед на кост, братство). Израз иде - је из (Ideen von 1914) из у мио је већ у пр вим да ни ма ра та ње мач ки еко но м и с т а и с о ц и о лог Јо х а н П лен г е (Jo h a n n Ple n ge, ) 13, по пуларис а о г а је у ис т оименом п р опаг а н дном сп и су ш вед ск и по л и т и ко лог и конзе рват и вн и по л и т и чар Р у долф Ће лен (Jo ha n Ru dolf Kjel le n, , и на че и з у м и т е љ т е р м и на г е о по л и т и к а ) 14, а е т а бл и ра н и х у ма н и с т и ч к и и н те лек т у а лц и од мах су га п ри х ва т и л и у свр ху и де о ло ш ког осм и ш ља ва ња ра т а. И де је и з о с ла њ а ју с е на ра н и ји р о ма н т и ч к и с т а в о по с е б но - с т и ње мач ке к ул т у ре, д ру ш т ва и по л и т и ке, ко ји са да т реба да и деолош к и утемељи њемачка ратна стремљења; оне се усмјеравају пропагандно про - т и в ен гле ск и х си т н и х т р г о в ач к и х д у ш а ( K r ä me r se ele n), ф р а н ц у ске т ј. г а лске по врш нос т и (gallische Ober f läch lich keit) и сло вен ског де спо т и зма (sla w ische r D e s p o t i smu s) и и з ри ч и т о на па да ју ен гле ск и па р ла мен т а ри з а м и фра н ц у ск у де мо к ра т и ју, у мјес то који х се за рјешење п роблема њемачког кла сног дру штва ну ди бес кла сна ро вов ска за јед ница (Schützengraben - ge me in schaft, за јед ни ца војникâ на фронту, одво је них од ци вил ног жи во - т а, и з јед на че н и х у см р т ној опа сно с т и и с т ра да њу). Је да н ор г а н ск и по ја м 12 Ви д је т и Sh u l a m it h B e h r, Wa s si ly K a n d i n s k y a n d D i m i t r i je M i t r in ov ic: Pa n - C h r is t i a n Uni ver sa lism and the Year bo ok To wards the Man kind of the Fu tu re thro ugh Aryan Eu ro pe, Ox ford Art Jo ur nal (1992), Упор. ње гов про грам ски и про пагандни спис: Jo hann Plen ge, 1789 und 1914: Die symbolischen Ja hre in der Geschic hte des po li tischen Ge i stes, Ber lin: Sprin ger 1916; ис црп но о то ме: Jo a c h i m Mü l le r, Die Ideen von 1914 bei Jo hann Plen ge und in der zeitgenössischen Di skus sion: Ei n Be i t r ag z u r Id e e n ge s c h i c h t e d e s E r s t e n We l t k r i e ge s, Ne u ried: Ars Una 2001; Stef fen Bru en del, Volk sge me in schaft oder Volkssta at: Die Ideen von 1914 und die Ne u ord nung De utschlands im E r s t e n We l t k r i e g, Ber lin: Aka de mie Ver lag Ru dolf Kjelle n, Die Ideen von 1914: Ei ne welt geschic htlic he Per spek ti ve, Le ip zig 1915.

17 на родне заједнице (Volksgemeinschaft) супротставља се идеалу друштве - не јед на ко с т и к а к а в је би ла до н и је ла Ф ра н ц у ск а р е в о л у ц и ја. Иде је из ути ца ле су на Апел кул тур ном сви је ту (Au fruf an die Kul tur welt) тј. Ма нифест деведесеттројице (Manifest der 93) прво - по т п и с а н и х њ е мач к и х на у ч н и к а, у м је т н и к а и п и с а ца од 4. ок т о бра 1914, у ч и је м п ис ању је з н ач ајн о у ч ес т в ов а о Луд в и г Ф у лд а ( L u dw ig Fu ld a, ) дав ши му стил ску фор му Лу те ро вих 95 те за. Апел је тре бало да опо в рг не оп т у ж б е р ат н и х п р о т и в н и к а з б ог њ емачк и х брут а лн и х з лоч ина на д ц ивил има п рил иком и нв азије на и наче неут ра лн у Б е лг ију (Ra pe of Bel gi um, си ло ва ње Бел ги је ), на ро чи то због ра за ра ња ста рог, од у н иве р зи т е т ског г ра да Лу ве на и спа љи в а њ а не на док на д и вог фон да с р едњ о вје ков н и х ру ко п и са и к њи г а Ун и ве р зи т е т ске би бл и о т е ке 15, што је да ло по в о да да с е Њ емц и п рик аж у к а о к ул т у р о ц и д н и в ар в а ри. За ау т о р е Ма ни фе ста све је то би ла ну жна са мо од бра на. Ефект апе ла био је су прот а н њ е г о в ој на м је ри, ко ја је би ла з а п ра в о не п ри х в а тљи в а: рат оп ра в да в а ње мач ка кул ту ра као из раз националне свијести о посебном путу (Sonderweg sb e w u ßt sei n) 16. А од ма х је ус л и је д и ла још ра д и к а л н и је ф ор м у л и с а на Де к ларац ија у н и в е р зи т е т ск и х на с т а в н и к а Њ е мач ког Рај х а ( Erk lä r u ng der Hochschul le hrer des De utschen Re ic hes) од 16. ок то бра с ви ше од пот пи сни ка. Ау тор из ја шње ња, по ком је Ве ли ки рат уства ри од брамб е н и р а т њ е м ачке к у лт ур е, а с п а с ч и т а в е е в р оп с ке к у л т у р е з а в и с и од по бје де ње мач ког м и л и та ри зма (без којег не би би ло ње мач ке к ул т у ре), био је кон з е р в а т и в н и, п ру ск и м па т ри о т и змом з а до је н и, гла с о ви т и к ла си ч н и фи ло лог Ул рих фон Ви ла мо виц-ме лен дорф ( Ul rich von Wi la mo witz-mo elle n dor f f, ), је да н од по т п и сн и к а п р е т ход ног Ма н и фе с т а 17. На Ма н и фе с т и Де к ла ра ц ију с т иг а о је 21. ок т о бра у Њу јорк т ај мс у Од г о в о р б ри т а н ск и х н а у ч н и к а њ е м ач к и м п р о ф е с о ри м а ( Re ply t o t he Ger man Pro fes sors by Bri tish Scho lars) са 120 пот пи са, у којем се кри ти ку ју ње мач ка рат на док три на и на мјер на ра за ра ња у Бел ги ји и кон ста ту је лако вје р но с т њ е мач к и х ко ле г а Уни верзи тет ска би бли о те ка у Лу ве ну осно ва на је У скло пу репресалија њемачких тру па, у но ћи из ме ђу 25. и 26. ав гу ста сплам ће ло је де се ти не ру ко пи са, 800 ин куна бу ла и књи га. Ра за ра ње се по но ви ло у Дру гом свјет ском ра ту 16. ма ја 1940, кад је и зг ор е л о к њиг а. Тад а је у њ ем ачко м б о мб а рд ов ању Б еог р ад а б е з о бјав е р ат а 6. апри ла уни ште на и На род на би бли о те ка Ср би је с не про цје њи вим и не на док на ди вим ру ко пи сним фон дом. 16 Ви дје ти Jürgen von Un gern-ster nberg, Wol fgang von Un gern-ster nberg, Der Au fruf An die Kul tur welt! : Das Ma ni fest der 93 und die Anfänge der Kri eg spro pa gan da im Er sten Wel tkri eg, 2., er we i ter te Au fla ge, Frank furt/m: Pe ter Lang На кон па т ри о т ск и х п р е да в а њ а с по че т к а ра т а ( U. von Wi la mo w it z-mo el le n dor f f, Re den a u s d e r K r i e g s z e i t, B e r l i n : We id m a n n 1915 ), г у б и т к а с и н а н а Ис т оч н о м ф р о н т у и н а р о ч и т о с а з н а њ а о р а з м је р а м а р а т не де с т ру кц ије и с т р ад а њ а, Вил амови ц је п р ом ијен ио одно с п р ем а р а т у. И н а ч е, п л е ја д а к л а с и ч н и х ф и л о л о г а 2 0. в и је к а у ч е н и ц и с у ов о г и з у з е т н о г н а у ч н и к а : Hans von Ar nim, Edu ard Fra en kel, Her mann Fränkel, Paul Friedländer, Jo han nes Geffcken, Al fred Gerc ke, Ric hard Har der, Fe lix Ja coby, Wer ner Ja e ger, Paul Ma as, Max Po hlenz, Karl Re in hardt, Wol fgang Scha de waldt, Edu ard Schwartz, Lud wig Tra u be; не ки од њих су у ври је ме на ци зма мо ра ли да еми гри ра ју у САД и Ве ли ку Бри та ни ју. 18 Ви д је т и Pe t e r Ho e re s, D e r K r i eg d e r Phi lo so p h e n: D ie d e u t sc h e u n d b r i t i sc h e Phi loso phie im Er sten Wel tkri eg, Pa der born: Fer di nand Schöningh, 2004.

18 10 Ст а в о ви њ е мач ке и н т е лек т у а л не е л и т е о д у бљ ем см и с л у и по т р е би ра т а, нај п ри је спон т а но и з ра же н и а по т ом п р о па г а н д но у по т р е бљ а в а н и, би т но с у у т и ца л и на д у хов н у мо би л и з а ц и ју ма с а. Пр ви фи ло с о ф ко ји је д о био Но б е ло ву н а г р а д у ( з а к њи же в но с т) Р уд о л ф О јке н ( Rud ol f Ch r i stoph Eucken, ), по тп исн и к Ма н и фе с та, рат је т у ма ч ио као свје т ско ис к у ше њ е њ е мачке п р од ухов љ енос т и ( Weltb ewä h r u ngs p rob e de ut sche r I nne r l ich keit), к а о п рил ик у да с е спа си к ул т у ра д у ше 19. То мас М а н т а д а с амо у Њ ем ачкој вид и с т в ар ал ачк у и д уб окоу мн у, чес т ит у и одв аж н у, аут ент и чн у к улт ур у, док насуп р о т т о ме д ру г е ев р оп ске д р ж а ве оли чавају тек ц ив ил из ац иј у, ко ја је сте рил на и по вр шна, под му кла и благ огла г ољив а 20. Про те стант ски те о лог Ернст Трелч (Ernst Tro eltsch, ) био је у би је ђен да њ е мач ко с у п р о т с т а в љ а њ е з а па д ној де мо к ра т и ји т ре ба да под с та к не на д и н д и ви д у а л н и д у х за јед н и ш т ва 21. Фи ло соф и психо лог Вил хелм Вунт (Wil helm Wundt, ), та ко ђе пот пи сник Ман и фе с та, п и ше да п л и т к и ен гле ск и д у х од л и к у ју п ра г ма т и за м и ег о и змом в о ђ е н и у т и л и т а ри з а м, п а је р а т з а њи х не ч а сн и р а з б ој н и ч к и п р е п а д (ehr lo ser räuberischer Über fall), а за Њем це је то рат за сло бо ду и са мо сталност 22. Со ци о лог и еко но ми ста Вер нер Зом барт (Wer ner Som bar t, ) у па мфлет у Трг овц и и јунац и и з фебруа ра к рит ик ује т рг ов ачк и мен талитет прагматичних Енглеза, а узди же ње мач ко ју на штво као пре - п р е к у оп ш т ој ко ме р ц и ја л и з а ц и ји и ма т е ри ја л и з а ц и ји д ру ш т в а, па он да свр ха ње мач ког ми л и та ри зма није п рофи т не го за јед ни ш т во и и де а л и зам 23. Мар бур шки но во кан то вац Па ул На торп (Paul Na torp, ) за рат ок р и в љује и нт ел е кт уа лне подс т р ек ив аче у Б еог р ад у и Пет р ог р ад у, на и ме, њи хов па нт ат ариз а м који с е назив а па нс лавиз а м, а к а д је рат већ т у он да је до бр о до ша о да с е на дв лада ц и вил из ац ија, неразу мн и ег оиз а м, по св е ће но с т л у к с у з у и оном ма т е ри ја л ном 24. Ф и ло с о ф и с о ц и о лог Ге орг Зи мел (Ge org Sim mel, ) у ре зо нант ном пре да ва њу Кри за култу ре из не са мо да ис ти че да је тех ни ка по ста ла са мо свр ха, а за ми- 19 Ru dolf Euc ken, D i e we lt ge s c h i c h t li ch e Bed eu t u ng d e s d eu t s c h e n G eis t e s, St utt g a r t / B e rl i n 1914; D i e ge i s t i ge n Fo r d e r u n ge n d e r G e ge n w a r t, Ber lin Tho mas Mann, B e t r a c h t u n ge n e i n e s Un p o li t i s c h e n, Ber lin: S. Fischer 1918 (пи са но од до 1918); упор. и три огле да ко ја је Ман по из би ја њу ра та на пи сао и об ја вио код истог и з д а в а ч а : G e d a n k e n i m K r i e ge (а в г ус т /с е п т е м б а р 1914), F r i e d r i c h u n d d i e g r o ß e Ko a li t i o n (од сеп тем бра до де цем бра 1914) и G e d a n k e n z u m K r i e ge (јул 1915). То мас Ман је убр зо по чео да се све из ри чи ти је дис тан ци ра од ових ра до ва. 21 Ernst Tro eltsch, Die Ideen von 1914 (Re de, ge hal ten in der De utschen Ge sellschaft 1914 ), Die ne ue Rundschau 27, I/5 (Mai 1916) ; и као се па рат, Ber lin 1916; пре штампа но у: Tro eltsch, De u t s c h e r G e i s t u n d We s t e u r o p a: G e s a m m e l t e k u l t u r p h i l o s o p h i s c h e Au f s ä t z e und Re den, Tübin gen: Mo hr 1925, Wil helm Wundt, Ü b e r d e n w a h rh a ft e n K r i e g, Re de ge hal ten in der Al bert hal le zu Le ip zig am 10. Sep tem ber 1914, Le ip zig: Kröner 1914; D i e Na t i o n e n u n d ih r e Ph i lo s o p h i e, Le ip zig: Kröner 1915; D i e We l t k a t a s t r o p h e u n d d i e d e u t s c h e Ph i l o s o p h i e: B e i t r ä ge z u r Ph i l o s o p h i e d e s d e u t s c h e n Id e a li s m u s, Er furt Wer ner Som bart, H ä n d l e r u n d H e l d e n: Pa t r i o t i s c h e B e s i n n u n g e n, München/Le ip zig: Dun cker & Hum blot Pa u l Na t o r p, Ü b e r d e n ge ge n wä r t i ge n K r i eg: Bri ef ei nes de utschen Universitätsprofessors an ei nen ame ri ka nischen Kol le gen, Kölnische Zeitung, 17. Sep tem ber 1914, 15 и да ље; пре штампа но у: Der Tag des De utschen: Vi er Kriegsaufsätze, Ha gen 1915, 13 33; Paul Na torp, Löwen, Chri stlic he Welt 28 (1914) 861 и да ље; Kri eg und Fri e de: Drei Re den, München 1915.

19 шље на је да бу де сред ство, да се фи ло со фи ја уда љи ла од жи во та, а рат нас по но в о в ра ћ а не по с р ед но с т и и д и на м и ц и ж и в о т а и о с ло ба ђа на с т е р е т а п р е ком је рне к у л т у р е, не г о је з а њ е г а ов ај р ат до г а ђ ај ко ји од в р е ме н а Фран цу ске ре во лу ци је до но си нај ве ћи пре врат и нај ви ше од ре ђу је бу дућност (das u mwälzend ste, z u k u nf t be stim mend ste Ere ig nis se it der Fran zösischen Re vo lu t ion) 25. Д и на м и ч н и фи ло с оф и ла би л н и к а ра к т е р Ма кс Ше ле р ( Ma x Schele r, ), ко ји је док т о ри ра о код Р у дол фа Ој ке на (1897), из зд ра в с т ве н и х раз ло га ни је уче ство вао у Ве ли ком ра ту као вој ник, али се по тру дио да то на док на ди про па ганд ним тек сто ви ма и пре да ва њи ма, по себ но вр ло по пулар н и м и че сто до ш там па ва н и м па не г и ри ком Ge ni us рата и Њемачки рат (Der Ge ni us des Kri e ges und der De utsche Kri eg, 1915), у ко јем ту ма чи да њемач ка на ци ја као за јед нич ка ду хов на лич ност (Ge nius је ова иде ално типска л и ч ност), као за јед ница егзистенц ије, ж и во та, љу ба ви и к ул т у ре, к роз рат до ла зи са ма се би и спо зна је се бе, па је свјет ски рат по зив на ду хов ни п ре по р од чо вје к а. 26 Ше лер са ус хи ће њем пи ше да је рат са свим при ро дан ме ђу ж ивим бић има, рат је важ но подсје ћа ње на ври јед ност ж и во та и би тан фак тор у ра сту кул ту ре, по ве зан с ври јед но шћу све тог. Ве ли ки рат је рат к ул т у р е з а њ е мач к у је д и н с т в е но с т, а њ е г ов св е т и см и с а о з а Њ е мач к у је да је он бор ба за прав ду, па је као пра вед ни рат за пра во од брам бе ни рат јер бра н и од у н и ш т е њ а к ул т у р не в ри јед но с т и. О н да а г р е с ор н и је Њ е мач к а не го Ен гле ска, са ци љем да уни шти ње мач ки на род, што је пот пу но непра вед но, па пре ма то ме Ње мач ка бра ни не са мо се бе не го и прав ду, бо рећи се про тив ти ран ских си ла ко је хо ће да раз о ре кул ту ру и на род 27. Ма да су И де је и з 1914., А пе л к ул т у р ном сви је т у и Де к ла ра ц и ја универзитет ских про фе со ра Ње мач ког Рај ха не без разлога дисквалифи ко в а н и к а о и ра ц и о на л на и п р е фа ш и с т и ч к а з а с т ра њи в а њ а, ч и њ е н и ца да с у ов е п р о па г а н д не и з ја в е по д р ж а л и и да љ е ра з ви л и зна чај н и, т а да и к а сн и је у т и ц ај н и с т в а р а оц и њ ем ачке н а у ке и к у л т у р е с у г е ри ше д а би њи хов о с нов н и с е м а н т и ч к и с а д р ж ај и р а ц и о н а л н и појмов н и к в аљ ало 25 Ge org Sim mel, Die Kri sis der Kul tur, Re de, ge hal ten in Wi en, Ja nu ar 1916, у: Sim mel, Der Kri eg und die ge i sti gen Entsche i dun gen: Re den und Aufsätze, München/Le ip zig 1917, П р в и п у т и з л о же н о у ч л а н к у D e r G en iu s d e s K r i e ges, Die Ne ue Rundschau XXV/10 (1914), Max Sche ler, D e r G e ni u s d e s K r i e ges und der De utsche Kri eg, Le ip zig: Ver lag der Weißen Bücher 1915, ; пре штам па но у: Max Sche ler, Ge sam mel te Wer k e, Bd. IV: Po li tisch-pädagogische S c h r i f t e n, Bern/München 1982, 7 250, ску па с дру гим Ше ле ро вим срод ним оно вре ме ним тек сто ви ма: Eu ro pa und der Kri eg (1915), Der Kri eg als Ge sam ter leb nis (1916), Die Ur sac hen des D e ut s che n h a s s e s (1917 ), Soz iolog i s che Neuor ie nt ier u ng u nd d ie Au f g a b e d e r d e ut s che n K at ho l i ke n nach dem Kri e ge (1916). Уз ово ви дје ти: H. Se ba stian Luft, Ger many s Me taphysi cal War. Ref le ct ion s on Wa r by Two Re p r e s e n t a t i ve s of G e r m a n Ph i lo s o phy: M a x Sche le r a nd Pau l Na t or p, The men por tal Er ster Wel tkri eg (2007 ), URL: http: // ster-weltkrieg.clio -online.de /2007/ A r t icle =2 0 8, к а о и п р е г л ед н у кон т е к с т у а л и з а ц и ј у : G o r a n G r e t ić, P r ob l e m d r u g o ga i s t r an o ga: S o c i ja l n a o n t o l o g i ja i a s i m e t r i ja e t i č k o g a, Za greb: Bre za 2012, : Et i k a, f i lo z o f i ja r a t a i p i t a nj e E u r o p e: M a x S c h e l e r u k o n t e k s t u. Је д н о у н е к о л и к о ш е л е р о вс к о н ас т о ј ањ е д а с е оправ да рат и да м у с е п р и п и ш е д у б љи к у л т у р н и с м и с а о, ко р и с т е ћ и с е а н а л и з о м д у хов н е с и т у а ц и је уо ч и В е л и ко г р а т а, о б ја в и о је р а т н е г о д и н е у Не з а в и с н ој Д р ж а в и Х р в а т с кој п л од н и х р в а т с к и ф и л о с о ф и т е о л о г St je p a n Z i m m e r m a n n ( ) у к њи з и K r i z a k u l t u r e: K u l t u r n o - f i l o z o f i j s k e s t u d i je i z s uv r em en e s oc ija ln e f i l o z o f i je, Z a g r e b: H A Z U 19 43, н а р о ч и т о по гла вље Kul tu ra i rat ( ). 11

20 12 ра з мо т ри т и б е з в ри јед но сно не г а т и в ног п ри с т у па, ча к и м и мо и з в ор ног конт ек с т а, а л и нара вно б е з нам јер е з а оп ра вдањ ем 28. То што су ње мач ки и н т е лек т у а лц и т вр д и л и да је рат нео п хо да н и не м и нова н, да Њемачка и ма пра во да по ве де рат и да тај рат има ду бљи сми сао и идеј но оправ да ње јер по т вр ђу је са мо свој нос т ње мач ке к ул т у ре су п ро т с та в ље не за па д ној ц и вил и за ц и ји не може добит и нак на дн и оп ра в да ва ју ћ и см и са о п ро и з вод њом конт екс т а. Но т о је т а ко ђе би ло ра д и к а л но су о че њ е са с ло мом ев р оп ск и х в ри јед но с т и, с г у би т ком вје р е у у м н и по р е да к и на п р е да к чо вје ча н с т в а на т е ме љу и де а ла п р о свје т ит ељс т ва и нау ч ног п ро г ре са, су о че ње с д у хом вре мена у чију дијагнозу свакако спадају ин те ре сни екс пан зи о ни зам и мате ри ја ли зам. У Ње мач кој на кон Пр вог свјет ског ра та ова ду хов на си ту а ција би ла је још за о ш т ре н и ја, како свједоч и Ханс-Ге орг Га да ме р ( Ha ns- Ge org G a d a me r, ): Био је то крај јед ног до ба, до ба ли бе ра ли зма, вје ро ва ња у не огра ни че ни напредак и непорецивог вођства науке у култур - ном ж и в о т у, ко је до б а је п р о п а ло у же с т о к и м би т к а м а Пр в ог свјет ског ра та. Да се мла да ге не ра ци ја, ко ја се на кон ра та вра тила на у н и ве р зи т е т е, ви ше н и је мо гла у вје ри т и у ове ври јед но с т и, по ка за ло се и у фи ло со фији. На фак тум науке оријентисана но - в о к а н т ов ск а фи ло с о фи ја, ко ја је в ла да ла њ е мач к и м к а т е д ра ма, би ла је код нас мла дих из гу би ла на вје ро до стој но сти. 29 Да на шња ду хов на си ту а ци ја, с по чет ка ово га тек ста, та ко ђе про во - ц и ра од г о в ор. ПОД СТ РЕ К И ВА ЊЕ Н А РАТ Хаб збур шка мо нар хи ја је на све на чи не осу је ћи ва ла раз вој на ци о налне и деје код ју ж но сло вен ск и х на р о да 30, по се б но се т ру д и ла да оне мо г у ћ и с т ва ра ње ве ће сло вен ске д р жа ве и п ро т и ви ла се сва ком у је д и ње њу Ср би је 28 Упор. за ши ри кон текст: Jef frey Ver hey, The Spi rit of 1914: Mi li ta rism, Myth, and Mo bil i z a t i o n i n G e r m a n y, C a m b r i d g e: C a m b r i d g e Un i ve r s it y P r e s s [d i s s. B e rkel e y 19 91: The Myth of the Spi rit of 1914 in Ger many ]; Kurt Flasch, D i e ge i s t i ge Mo b il m a c h u n g: D i e de u t sch e n In tel le k t u el le n u n d de r Er ste Wel tk r i eg. Ein Ve r s u ch, Ber lin: Ale xan der Fest Ver lag 2000, и ка сни је ре флек си је у: K. Flasch, Ph i lo s o p h ie h a t G e s c h i c h te, Bd. 1: Hi s t o r i s c h e Ph i lo s o p h ie. Be s c h r e i b u ng e i n e r D e n k a r t, Fr a n k f u r t / M: K lo s t e r m a n n 20 03, : G eis t ige Mobi lm a chu ng 1914 u n d h eut e ; St effe n B r ue nd el, Z eit e nw e nd e 1914: K ü n s t l e r, D i c h t e r u n d D e n k e r i m E r s t e n We l t k r i e g, München: Her big Ver lag 2014; Oli ver Janz, 14: Der große Kri eg, Fr a n kf u r t / M: C a mpu s 2013 = Оли вер Јанц, 14. Ве ли ки рат, Но ви Сад: Про ме теј, Бе о град: РТС 2014, H a n s - G e o r g G a d a m e r, Pl a t o s d i a le k t i s ch e Et h i k b e i m Wo r t ge n o m m e n, Frank fur ter All ge m e i n e Z e i t u n g, Nr. 112 (17. Mai 1989); пре штам па но у: Hans-Ge org Ga da mer, G e s a m m e l t e We r k e, Bd. 7: G r i e c h i s c h e Ph i lo so ph ie I I I: Plat o i m D ia log, Tübin gen: J. C. B. Mo hr (Paul Si e beck) 1991, = Ханс-Ге орг Га да мер, Ди ја лог и ди ја лек ти ка: Шест сту ди ја о Пла то ну, изабрао, пре вео и при ре дио Б. Ши ја ко вић, Бе о град: ИТИ ПБФ 2012, 11 17: Овдје упућујем на своју студију Кри тика бал ка ни стич ког дис кур са: При лог фе но ме - н о л о г и ји д р у г о с т и Б а л к а н а (19 9 9), с а д а у : Б. Ш и ја ко в и ћ, Пр и с у т н о с т т р а н с ц е н д е н ц и је: Хел е н с т в о, Х р иш ћ а н с т в о, Ф и л о с о ф и ја и с т о р и је, Бе о град: Слу жбе ни гла сник, ПБФ 2013, ; но во за себ но, пе то из да ње на срп ском, Бе о град: Слу жбе ни гла сник 2012, гдје ви ди од н о с н у л и т е р а т у р у.

21 и Ц р не Го ре, под с т и ца ла је под јеле и су ко бе су п ро т с та в ља ју ћ и ме ђу соб но ба лка нске на ц ионал изме, сл ужећ и се г рчк и м, а лба нск и м и м усл има нск и м елементима у бор би про тив ју жно сло вен ских (на и ме, практикујући опро - б а н у ме т о д у d i v i d e e t i m p e r a), п р о и з в о де ћ и но в е н а ц и је и и де н т и т е т е, пред у зи ма ју ћи ко ло ни за ције становни штва не само с привредним мотивима него и с по ли тич ким, да би раз би ја ла срп ску ет нич ку те ри то ри јалну ком пакт ност, а на рав но све ово због то га да би за до би ла при вред ни и по л и т и ч к и монопол на Б а лк ан у к а о и з в о ру си р о ви на, к а ко с у т о в е о ма г ру б о и з р а зи ле е ко ном ске од р ед б е Б е р л и н ског кон г р е с а и још г ру б љ е по т в р д ио д а љи р а з в ој ис т о ри ј ск и х д о г а ђ а ја д о П р в ог свје т ског р а т а 31. На и ме, Ис т оч на к ри з а ( ) и Б е р л и н ск и кон г р е с (1878) до н и је л и су Ау с т ро у гар ској п ра во да ок уп ира Бо сн у и Хе р це го ви н у, а т р го вач к и м уго во ром из она је еко ном ски пот чи ни ла Ср би ју и Тај ном кон венц и јом (1881) до в е ла је у по л и т и ч к у з а ви сно с т. Ца ри н ск и рат ( ), а нек си ја Б о сне и Хе р це г о ви не (19 08) и на с т о ја њ е да с е у ма њ е р е з ул т а т и Ср би је и з Пр в ог ба л к а н ског ра т а (н п р. и н и ц и ја т и в а да с е ф ор м и ра са мо стал на ал бан ска др жа ва, Драч ка кри за) све то илу стру је кон т и н у и т е т аус т р оуг арске колон ија лне пол ит ике п р ема Србији и Б а лк ан у 32. Б еч је сма т ра о да т р е ба ис ко ри с т и т и ис ц р п љ е но с т Србије након д в а ба л к а н ск а ра т а ( То је био до в о љ а н ра з лог ш т о Ср би ји н и к а ко н и је од г о - ва рао рат; Па шић је био пот пу но свје стан мо гу ће ка та стро фе; до каз нес п р е м но с т и з а р а т је по м и р љи в од г о в о р С р би је н а у л т и м а т у м у Б е ч у фор м у ли сан та ко да не мо же би ти п ри х ва тљив). Још у де цем бру Рат ни са вје т у Бе р л и н у за т ра ж ио је од М и н и с тар с т ва спољ н и х по сло ва да у т и че на г е нерисање д ип ломатске к ризе која би се искорис т ила з а п реве нт ивн и рат 33. У је сен ње мач ки цар Вил хелм II (Ka i ser Wil helm II, ) у су сре ту с ау стро у гар ским пре сто ло на след ни ком Фран цом Фер ди нандом (Franz Fer di nand von Österreich-Este, ) и ми ни стром спољ них Упор. H. Wen del, D i e Ha b s b u r ge r u n d d i e S ü d sl a w e n f r a ge, B el g r a d - L e ipz ig: G ez a Koh n Ve r l a g s b u c h h a n d lu n g , 16 17, 25 = Ve n d el, H a b s b u r gov c i i ju ž n o slo ve n s ko pi t a nje, p r e v. T. Be kić, Tr e ć i p r o g r a m R a d i o - B e o g r a d a, br (1992) : 144, 150; Сла вен ко Тер зић, Ср би ја и Грч ка ( ): Бор ба за Бал кан, Б е о г р а д: Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т СА Н У : ; I. Ha d ž i b e go v ić, M i g r a ci je st a nov n i št va Bo sne i He r ce go v i ne go d i ne, P r i lo z i In s t i t u t a z a i s t o r i j u, god. XI XII, br (Sa ra je vo ): ; То ми слав Кра ља чић, Ко ло ни за ци ја страних сељака у Босну и Херцеговину за време аустроугарске управе, Истор и ј с к и ч а с о п и с, књ. XXXVI (1989): 11 24; Ду шан Др ља ча, Ко ло ни за ци ја стра ног жи вља у Бо сни и Хер це го ви ни кра јем XIX ве ка с по себ ним освр том на до се ља ва ње По ља ка, у збор - ни ку Бо сна и Хер це го ви на од сред њег ве ка до но ви јег вре ме на ( Ме ђу н а р од н и н а у ч н и с к у п д ец е мб а р ), Б еог р а д: Ис т ор и јс к и и нс т и т у т СА Н У, Но в и С а д: П р а в о с л а в н а р е ч 1995: Мо жда је и да нас ин те ре сант но про чи та ти шта је пи сао у овај про блем упу ће ни Мир о с л а в К р ле ж а ( ): Ju go sl a ve n sko pi t a nje u P r vom s v je t skom r a t u , Vje s n i k XXI, бр (Za greb 29. XI 1960), 10 11; бр (13. XII 1960), 5; бр (17. XII 1960), 4 5 = M. Kr le ža, Ese ji i član ci, knj. 5, Sa ra je vo: Oslo bo đe nje 1979, , 256: Da Sr bi ju tre ba podr ed it i a u s t r ij s k i m i n t e r e si m a, d a je t r e b a voj n ič k i s vl a d a t i i v r a t i t i u a u s t r ij s k i s t a t u s q u o a n t e 19 03, ta se koncepcija u voj nič kim i po li tič kim pla no vi ma ocr ta va sve ja sni je već od 1906, a pre ko aneksi je Bo sne 1908 i al ban ske kri ze oko bal kan skih ra to va , ona se od pri jet nje pre tva ra u n e p r i k r i ve nu d i plo m a t s k u i voj n ič k u a g r e si ju. 33 Уз н а р ед н о у п о р. М и р а Ра д о је в и ћ, Љу б о д р а г Д и м и ћ, С р б и ја у Ве л и ко м р а т у : Крат ка исто ри ја, Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га 2014,

22 14 по сло ва гро фом Ле о пол дом Берхтолдом (Le o pold Graf Ber chtold, ) из но си увје ре ње да се Аустроугарска налази под несносним притиском сло вен ског с та нов н и ш т ва, а да Сло ве н и н и су ро ђе н и да в ла да ју не г о да слу же, и ако би Ср би ја од би ла по кор ност тре ба ло би је на то на тје ра ти: Кад Ње го во Ве ли чан ство цар Франц Јо сиф не што тра жи, срп ска вла да се мо ра по ко ри ти; а ако то не учи ни он да тре ба Бе о град бом бар до ва ти и д р ж а т и г а т о л и ко по сјед н у т ог док с е не ис п у н и в о љ а Њ е г о в ог Ве л и ча н- ства.... Мо же те би ти си гур ни да ја сто јим иза вас и да сам спре ман из ву ћи са бљу к а д г од ва ш по с т у па к т о у ч и н и по т ре б н и м.... Сло ве н и н и су р о ђе н и за го спо да ре не го за слу ге, то им тре ба уту ви ти у гла ву, а из би ти им из гла ве да од Бе о гра да оче ку ју по моћ. Са Сло ве ни ма као и до сад: по ди је ли па вла дај. У децембру Вилхелм II подстрекава Аустроугарску ставом да Ср би мо ра ју би ти упрег ну ти у ко ла Мо нар хи је. Вил хелм II ни је са мо под сти цао Ау стри ју на рат про тив Србије, не г о је ча к и н си с т и рао да се т о мо ра п ред у зет и без одлага ња и сма трао је да би би ло за жа ље ње да се та ква при ли ка не ис ко ри сти. (...) [Н ]емачке и ау стро у гар ске од лу ке би ле су засно ва не на отво ре ној те жњи да се и з а з о ве кон фл и к т. 34 Гер ма ни зова ни Сло ве нац, од деспотски намјесник Босне и Хер - це го ви не, ау стро у гар ски ге не рал Оскар По тјо рек (Oskar Po ti o rek, ) у п и см у- од г о во ру ау с т ри ј ско -пољ ском по л и т и ча ру и т а да м и н и с т ру фи нан си ја Ле о ну Би лињ ском (Leon Rit ter von Biliński, ) из Сара је ва у Беч 28. ма ја најав љује ратн у оп ц и ју п ро т и в Ср би је. По т јо рек се на и ме пот пу но сла же с Би лињ ским да ако већ тад не до ђе до ору жа ног с у к о б а ( Wa f f e n g a n g) т р е б а с е с и с т е м а т с к и п р и п р е м и т и з а в е л и к и р а т ко ји је к р о з не ко л и ке г о д и не не м и но в а н (f ü r d e n bi n ne n we n i ge n Ja h r e n u n ve r me i d l ic he n... g ros se n K r i eg) 35. И з би ја ње рат а н ије било послед ица судбине и л и з ле коби, не го ре зул тат на ме ра. Да би се раз у ме ло за што је кри за еска лира ла у оп шти рат, тре ба се окре ну ти Бе чу и Бер ли ну јер је та мо рат све сно пла ни ран A n n i k a Mo m b a u e r, The Ori gins of the First World War: Con tro ver si es and Con sen sus, London : Long man 2002 = Ани ка Мом ба у ер, Узро ци Пр вог свет ског рата: Спорења и саглас н о с т и, прев. К. То до ро вић, Бе о град: Clio 2013, Пре вод По тјо ре ко вог пи сма Би лињ ском об ја вљен је у са ра јев ском ли сту Веч е р њ а п о ш т а, по том и у ли сту По л и т и к а, а не дав но га је по но во учи нио јав но д о с т у п н и м М и р о с л а в Пе р и ш и ћ у п рв ом б р оју ч ас оп ис а А нд р ић ев ог и нс т ит ут а Ис т ор и јс ке с в е с ке бр. 1 (Ан дрић град, 5. јан. 2014), 4 5, са фак си ми лом пр ве стра не на стр. 2. О По тјоре ко вој по ли тич кој и лич ној мр жњи пре ма Ср би ма пи ше и Би лињ ски у сво јим Ус п ом ен ам а: Leon Biliński, Ws p o mn ien i a i d ok um e n t y, T. 1 2, War sza wa: F. Ho e sick , т. 1, 264; д јел им и ч а н п р ев од п рв ог т ом а : B os n a i He rc eg ov in a u Us p o m e n a m a L e o n a Bili ń s k o g, p r i je vo d s polj skog Z. Zlo di, Sa ra je vo: In sti tut za isto ri ju 2004, 77: Go spo din Po ti o rek, ko ji je pre ma Sr bi ma g a jio p o l i t ič k u i o s ob nu n e t r p e lji vo s t, i s ko r i s t io je i z v a n r e d n o s t a nje i o d m a h r a s p u s t io t i s u ć e p o - li tič kih, škol skih i cr kve nih srp skih or ga ni za ci ja te im pri tom kon fi sci rao imo vi nu. 36 А. Мом ба у ер, Узро ци Пр вог свет ског ра та, 2013,

23 Гроф Фор гач (Jo hann [János] Graf Forgách von Ghymes und Gács, ; а м ба с а дор у Б еог р ад у , дак ле у в ријеме а нексионе кри зе и Фри дјун го вог про це са , кад је био ак тер у фа л си фи ко в а њу до к у ме на т а, ш т о је ком п р о м и т о в а ло ау с т р о у г а р ск у д и- п ло м а т и ју), п р ви с а р а д н и к м и н и с т р а Б е р х т ол д а, и з р а зио је же љу с е би под р е ђе ном ба р о н у Си ла ш и ју (Ju l i u s [G y u la] von Sz i la s sy, ) да се у сви м к а нцеларијама М ин ис т арс т в а спољн и х послов а ист а кне слог а н Ser bia de len da est ( Ср би ја мо ра би ти уни ште на, што је ва ри ја ци ја чуве ног сло га на Ка то на Ста ри јег [ ] Ce te r u m cen seo Ca r t ha gi nem es se de len dam ). О овој Фор га че вој же љи и о то ме да је Фор гач мр зио све што је сло вен ско свје до ч и и та л и ја н ск и д и п ло ма та Кар ло Сфор ца (Ca r lo Sfor za, ; од опуномоћени посланик Италије при српској избјегличкој в ла д и на Кр фу), ко ји п ри т ом из ра жа ва у вје ре ње да је а нек си о на к ри за из би ла ге не рал на про ба за оно што се до го ди ло и да су ди плома те у Бе чу 1912/13. опа сност ви дје ли у то ме што, за хва љу ју ћи Фор га чу ко ји је по с т а о св е мо ћ а н у Ba l l h a u s plat z, М и н и с т а р с т в о спољ н и х по с ло в а умје сто да дје лу је као про тив те жа оп ти ра њу вој них кру го ва за рат оно и х још ви ше под с т р е к а в а 37. Но н ије би ло по т р е б но до дат но под с т р е к и- ват и начелн ика аус т роуг арског г енера лш т а ба, т а да ба ро на а по т ом г ро фа, Кон ра да ф он Хе цен дор фа ( Fr a n z C on r a d von Höt z e n dor f, ), ко г а је на сва ки по мен Бал ка на хва та ла анек си о ма ни ја, а ко ји је у јед ном ме мо - ран ду му из на пи сао: У при вред ном по гле ду Србија за Монархију која нема сво - ји х ко ло н и ја п р едс т ав љ а н ајв аж н ије подру чје и зв оз а.... О си м то га се мо ра има ти у ви ду да је Ср би ја из у зет но плод на, да ро вима п ри р о де б о г а т а и у нај в е ћој ме ри п р о спе ри т е т на з е м љ а ч и ја бла г а, к а о и њи хо во ис ко риш ћ ав ањ е, не би т р ебало п р еп ус т ит и д ру г и м д р ж а в а ма. 38 О в о је би л а у в е р т и р а и и н сп и р а ц и ја з а ле т ке и п л а к а т е ко ји м а је б еч к а р ат на п р о па г а н да з ас ул а Б еч, ч а к и св е с а р а јев ске к а фа не, на кон Ви дов да н ског ат ен т а т а с а с ло г а н и ма ко ји с у с а да би л и ра з у м љи ви и они ма ко ји ни су зна ли ла тин ски: Al le Ser ben müssen ster ben ( Сви Ср би мо ра ју умри је ти ) и Ser bien muß ster bien ( Ср би ја мо ра да умри ја ) 39. И у Бер ли ну је по сто ја ла не скри ве на на мје ра да се иза зо ве рат. И по с т о ји кон т и н у и т е т од Ви лхе лма I I до Х и тле ра у рат н и м ц и љ е ви ма и на м је ра ма Њ е мач ке да с е у ра з л и ч и т и м ис т о ри ј ск и м ус ло ви ма до мог не 37 Ви д је т и C ou n t C a r lo Sfo r z a, C o nt e mp or a r y I t a l y: I t s I nt e ll e ct u a l a n d M or a l O r ig i n s, Tran sla ted by Dra ke and De ni se De Kay, New York: E. P. Dut ton & Co. 1944, П р е м а : We n d el, D i e Ha b s b u r ge r u n d d i e S ü d s l a w e n f r a ge, 31 = Ven del, Hab sbur gov ci i ju ž n o slo ve n s ko pi t a nje, Ви д је т и: М и ло ра д Ек ме ч и ћ, Д у го к ре т а ње и з ме ђ у к л а ња и ора ња: Ис т о р и ја Ср ба у но вом ве ку , Бе о град: За вод за уџ бе ни ке 2007, 343; Gu stav Re gler ( ), Das Ohr de s Mal ch u s: Ei ne Le be n sge schic hte (1958), Wer k e, Bd. 10, hg. v. G. Schmidt-Hen kel, R. Schock, G. Scholdt, Frank furt/m: Stro em feld, Ro ter Stern 2007, 46: Mit Kre i de war an die Wag gons geschrie ben:»je der Schuß ein Russ, je der Stoß ein Fran zos, je der Tritt ein Brit, al le Ser ben müssen ster ben.«die Sol da ten lac hten, als ich die Inschrift la ut las. Es war ei ne Auf for de rung, mit zu lac hen. 15

24 16 свје тске моћ и, као ш то је темељито и арг ументовано доказао Ф ри ц Фишер (Fritz Fischer, ) у ка пи тал ним дје ли ма По се з а ње з а с в је т с ком м о ћ и (1961), Ра т и л у з и ја (1969) и Са ве з е л и т а (1979) 40. То је још два десе т и х г о д и на насл ут ио гласовит и п ра вн и к Хе рма н К а нт орови ц ( He rma n n Kan to ro wicz, ) у сво јој ана ли зи пи та ња кри ви це за рат (Kriegsschu l d f r a ge), к а да је з а к љу ч ио да, у п р ко с еви ден тном вис оком с т епен у ње мач ке од г о вор но с т и за избијање рат а, њемачка п ропаг а нда о невинос т и за пра во тре ба да од ве де до од ба ци ва ња чи та вог Вер сај ског уго во ра 41. О ОД ГО ВОР НО СТИ ЗА РАТ Ти си син бом бар де ра, Ја пра у ну ка оног не срећ ног Је д н о р у ко г д е ч а ка Ко ји је умро ка шљу ћи крв у Те ре зи јен шта ту, Као да га ни су кр сти ли И м е н ом а н ђ е л а бл а г о в е с т и. Ово је био наш век. Ве сна Гол дсвор ти, Со лун ски ан ђео (2011) 45. За св а к у в р с т у до г а ђа њ а пос т оје у з р о ц и и л и ра з ло зи, т о је с т н и ш т а се не до га ђа уза луд, што је си сте мат ски из у чио још Ари сто тел. При родни до га ђа ји има ју уз ро ке, па отуд такве догађаје схватамо номолошко -кау з а л н и м о бјаш њ ењ е м, н аим е ф о рм ул и ш ем о з акон е који с е одн ос е н а у з р оч но -по с ле д и чне вез е. Људско д јелањ е и ма ра з ло ге ( у т о у к љу ч у је мо мо ти ве и свр хе), па људ ске по ступ ке схва та мо те ле о ло шко -фи на ли стичк и м о б ја ш њ е њ ем, на и ме ра з у м и је в а мо и х с о б зи р ом на ц иљев е и с в р хе ко ји ма љу д и т е же. С к лон с а м с т а но ви ш т у да т а ко т р е ба да о б ја ш њ а в а мо и ис т о ри ј ско до г а ђа њ е, да к ле не на но мо ло ш ко -к а у з а л н и на ч и н не г о т е - ле о ло ш ко - фи на л и с т и ч к и 42. Уз р о ц и и ра з ло зи, мо т и ви и по в о д и, ц и љ е ви и св р хе т а к в е ма с ов не и ма си в не рат не кон фр он т а ц и је к а к а в је био Ве л и к и рат ком п лек сн и с у и м но г о в р сн и, од еко номск и х п р еко пол ит и чк и х до и деолош к и х 43. Већ 40 Fritz Fischer, G r if f n a c h d e r We lt m a c ht: D ie K r i egs z i e l p o li t i k d e s k a i se rlich e n D eu t sc hla n d 1914/18, Düssel dorf: Dro ste 1961, , , ; по себ но из да ње 1967, ре пр = Fric Fi š e r, Po s e z a n je z a s v e t s k o m m o ć i: Po li t i k a r a t n i h c i lje v a c a r s k e Ne m a č k e , B e o g r a d : Fi lip Viš njić 2014; K r i e g d e r I l l u s i o n e n: D i e d e u t s c h e Po li t i k v o n , Düssel dorf: Dro ste 1969, Dro ste Taschen buch 1987; Bündnis der Eli ten: Zur Kontinuität der Machtstruk tu ren in De utschland , Düssel dorf: Dro ste 1979 = Sa v e z e li t a: O k o n t i n u i t e t u s t r u k t u r a m o ć i u Ne m a č k o j g o d i n e, prev. An drej Mi tro vić, Be o grad: No lit Од до К а н т о р о в и ц је по ов л а ш ћ е њу Рај хс т а г а ра дио на и з вје ш т а ј у о пит а њу к р и в и ц е за Пр ви с вје т с к и рат. Већ и з вје ш т ај је био с п р е м а н за о б ја в љи в а њ е, али је то у Рајхс т аг у с п р ијеч ен о, па је о бјав љ е н тек 40 г од ин а к ас н ије: He rm a n n K a nt or ow ic z, G u tac hte n zur K r i egssch ul df ra ge 1914, Au s dem Na ch la ß her au sgegebe n u nd ei ngeleit et von I manuel Ge iss, Frank furt/m: Europäische Ver lag san stalt Ви ше о то ме пи сао сам у члан ку Исто ри ја, моћ, иден ти тет (1995), са да у: Б. Шија ко в и ћ, Пр и с у т н о с т т р а н с ц е н д е н ц и је, 2013, , на ро чи то О то ме нпр. Са ва Жи ва нов, Ев ро п а п ре д Пр в и с ве т с к и ра т: Ко ре н и, уз ро ц и и п о в о д и Ве л и ког ра т а. Од Бе р л ин с ког кон гре са до п оче тка Прв ог све тс ког рат а ( ), Б еог ра д: За вод за уџ бе ни ке 2014 [ради се о до пу ње ном из да њу књи ге R u s i ja i r a s k o l E v r o p e: O d n o s i

25 не д у г о на кон и з би ја њ а Ве л и ког ра т а би ло је ја сно да он доноси п р ом јене гло ба л н и х г е о по л и т и ч к и х с т ру к т у ра, да д ра ма т и ч но у т и че на св е о бласти људског дје ла ња, од еко но ми је и по ли ти ке до фи ло со фи је и књи жев - но сти. Мо же се ре ћи да је Ве ли ки рат био нај зна чај ни ји свјет ско и сто ријски до га ђај на кон Фран цуске револуције, према последицама по глобалн у г е о по л и т и ч к у и фи на н си ј ск у с т ру к т у ру. Ра т н и с у ко б п р ед с т а в љ а ф а з у р а с п ле т а јед ног конф л и к т а. З ат о с у узро ци ра та са став ни дио ра та, као што су то и ци ље ви ра та тј. рат ни ц и љ е ви з а ра ће н и х с т ра на. Уз р о ц и и ц и љ е ви ра т а и г ра ју в а ж н у уло г у у оп р а в да в а њу р а т а (и ма ју еп ис т ем и чк у и и н т е р п р е т а т и в н у моћ), а зна ју да т ра ју и на кон ш т о с е полож и ору жје (и ма ју он т о ло ш к у сна г у в а же њ а). А ко, у зи ма ју ћ и ов о у о б зи р, п ри с т у п и мо п и т а њу у з р ок â и ра з лог â Ве л и- ког ра та (а то се ра до фор му ли ше и као пи та ње кри ви це за рат: Krieg s s chu l d f r a ge, Wa r G u i lt Q u e s t i o n, Q u e s t i o n d e l a r es p o ns abil it e d a n s l a g u e r r e), он д а је н а че л но в а ж н а јед но с т а в н а и би с т р а т в рдњ а М илор ад а Ек ме чи ћа за свет ски рат су мо ра ли по сто ја ти и свет ски раз ло зи (из предговора тре ћем из да њу ње го ве ка пи тал не књи ге Рат ни ци ље ви Срб и је 1914 ), као што исту ва жност има и ње гов став ко јим се ова књи га з а в р ша в а: Ц и љ ра т а ја ч и је од ра т а. 44 Ст в а р н и ц и љ е ви ра т а ( у см и с л у п р е с т ру к т у ри сањ а свје т ске моћ и) а не њихово и деолош ко п р едс т ав љ ањ е вје ро до стој но свје до че о узро ци ма ра та. Зна мо, пи тање кривице за Велик и р а т с п а д а м е ђу н ај и з уч ен ија п ит ањ а у и с т ор иог р аф ији уопш т е. То п и т а њ е је т а ко р е ћ и у сви м з а ра ће н и м с т ра на ма по с т а в љ е но и п ри је не г о је рат по чео. Јед ни су узро ке за из би ја ње ра та ис тра жи ва ли да би се ослоб о д и л и к ри ви це, а д ру г и да би с е оп ра в да л и м и р ов н и ус ло ви. На ра в но, од го вор ност за рат утвр ђу ју по бјед ни ци, али то је у слу ча ју Ве ли ког рат а у ч и н и ла и ис т о ри ја. Ч ла ном 231 М и ров ног у г о во ра у Ве рсају ( ју н 1919) од лу че но је: Са ве знич ке и при дру же не вла де по твр ђу ју, а Ње мач ка прих в а т а, од г о в ор но с т Њ е мач ке и њ е н и х с а в е зн и к а з а св е г у би т ке и ш т е т у ко ју су Са ве знич ке и при дру же не вла де и њи хо ви ста нов ни ци пре тр пје - л и к а о по с ле д и це ра т а ко ји и м је на ме т н у ла а г р е си ја Њ е мач ке и њ е н и х с а в е зн и к а. 45 Пр ви свјет ски рат за кљу чен је Вер сај ским ми ром, та квим м и ром по сл и је ког је ви ше т е ш ко би ло д у г о роч но оч у ва т и м и р 46. Иа ко су побједници сма тра ли, пре ма оми ље ној и раз гла шеној формулацији по - пу лар ног Хер бер та Џор џа Вел са (Her bert Ge or ge Wells, ), да је Ве ли ки рат био рат ко ји је ста вио тач ку на рат, рат ко ји би тре ба ло да је i z m e đ u e v r o p s k i h s i l a p r e d P r v i s v e t s k i r a t. O d B e r li n s k o g k o n g r e s a d o p oč e tk a r at a ( ), Be o grad 2005], као и збор ник С т о г о д и н а о д п о ч е т к а Пр в о г с в е т с ко г р а т а: Ис т о р и ј с ке и п р а вн е с т уд ије ( З б о р н и к р а д о в а с Ме ђу н а р од н о г н а у ч н о г с к у п а, у р едн иц и Јов а н Ћ ир и ћ, М и р о с л а в Ђ о р ђ е ви ћ), Б е о г р а д /А нд ри ћг р а д: И нс т ит у т з а у пор едно п р ав о, И нт е рме кс, З ав од за уџ бе ни ке М ил ор а д Е к м е ч и ћ, Ра т н и ц и љ е в и С р б и је 1914., Б е о г р а д: Ф и л и п Ви ш њ и ћ, Га цко: П р о с вје т а [Београд: СКЗ , Бе о град: Про све та ], стр. XII одн Упор. А. Мом ба у ер, Узро ци Пр вог свет ског ра та, 2013, Фелд мар шал Ерл Веј вел (Ar chi bald Per ci val Wa vell, ) фор му ли сао је: посли је ра та за окон ча ње ра та из гле да да су у Па ри зу би ли при лич но успје шни при скла па њу Ми ра за окон ча ње Ми ра. Пре ма Ant hony Pag den, Worlds at War: The 2,500-Year Strug gle bet we en East and West, New York: Ox ford Uni ver sity Press 2008,

26 18 окон чао све ра то ве 47. Дру ги, од ло же ни дио Ве ли ког ра та од и грао се као Дру ги свјет ски рат, а на кнад но је у адап ти ра ној ре при зи Бал кан ске ратне сце не ра з би је на Ју г о с ла ви ја и к а ж њ е на Ср би ја. А ко би с е о прав ди мо гло од лу чи ва ти из ван сфе ре мо ћи, мо жда би смо тек он да од Ло ка (John Loc ke, ) и Кан та (Im ma nuel Kant, ) мо гли на у чи ти да се рат не мо же пре ки ну ти ми ром не го п ра в дом 48. Ка да се до го дио Са ра јев ски атен тат на Ви дов дан би ла је то за Беч, под у п рт Берлином, п ра ва п ри ли ка да се по вод п ро гла си ра з ло гом 49. Са свим у д у х у фа л си фи к а т ор ске п ра к с е ау с т р о у г а р ске по л и т и ке 50, Беч је Сара јев ск и ат ен т ат п ри к а зи в а о к а о з ло ч и нач к и а к т од с т ра не п ри па д н и к а групи це прими тив них и кр во лоч них ве ли ко срп ских националиста, потпо мог н у т и х з ло ч и нач ком к л иком из Србије, а ж р т ва је п ре сто ло на след н и к нај на п р ед н и је д р ж а в е, и т о у мо мен т у к а да је у би је н и на м је ра в а о да још ви ше ц и ви л и зу је Бо сн у и Хе р це г о ви н у. Н и ш та од ово га н и је до ка за но као тач но, а све ре че но је до ка за но као не тач но 51. Пе ро Сли јеп че ви ћ ( ), 47 H. G. Wells, The War That Will End War, Lon don: Frank & Ce cil Pal mer Књи га је на ста ла на осно ву но вин ских чла на ка из ав гу ста 1914, а иза шла је у ок то бру у три из да ња. 48 John Loc ke, Two Tre a t i se s of G o ve r n me nt (Lon don 1690), A cri ti cal edi tion with an In troduc tion and ap pa ra tus cri ti cus by Pe ter La slett, Cam brid ge: At the Uni ver sity Press 1960: The S e c o n d Tr e a t i s e o f G o v e r n m e n t III 20 = Две р а с п р а в е о в л а д и, I-II, прев. К. Ч а в о ш к и, Б е о г р а д: Мла дост 1978, Д р у г а р а с п р а в а о в л а д и III 20 (књ. II, стр. 20); Im ma nuel Kant, Z u m e w ige n F r i e d e n: E i n p h i l o s o p h i s c h e r E n t w u r f I 1 (Königsberg 1795), G e s a m m e l t e S c h r i f t e n (A k a d e m ie - Au sg ab e), B d. V II I, B e rl i n 1912, = И. Кант, Ум и с л об од а, Бе о град 1974, : Веч ни мир, Уп о р. M. K r le ž a, Ju go sl a ve n s ko pi t a nje u P r vo m s v je t s ko m r a t u , E s e ji i č l a n c i, knj. 5, 1979, : Aten tat u Sa ra je vu po slu žio je au strij skoj di plo ma ci ji za nje nu do bro smiš lje nu n a va lu n a ko ju se b e č k a dvor sk a d i plo m a ci ja pla n sk i s pre m a la o d a nek si je Bo sne Is ko r i st iv ši uboj st vo pr ijestolona sljed n i ka Fer di na n d a i nje go ve su pr u ge k ne gi nje Ho henberg u sv rhu la rmoa ja ntne propagan de, Au strija, spre ma ju ći se na to po li tič ko umor stvo go di na ma, ja vlja se na historijskoj po zorn i ci u ulo zi vi teš koga pra ved n i ka ko ji nad od rom ne vi nog k ne žev skog para t raži punu zadovoljšt inu. Bez obz ir a n a t o št o su sm r t pr i je st o lo n a slje d n i k a Fe r d i n a n d a i nje go ve morgan atske supr uge dvorsk i krugovi u najbližoj carskoj okolini, zajedno s madžarskim gro fo vi ma, po zdra vi li kao po li tič ko olakš a nje, S a r a je v s k i a t e n t a t t r e b a o je d a p osluž i a us t r ijs koj d i plo m a c i ji z a z a u z i m a nje s r e t n e m o r a l n e p o z i c i je s a ko je s e m o g lo p o u z d a n o r a č u n a t i n a ko n a č nu l i k v i d a c i ju s r bi ja n s ko g a s u ve r e n i t e t a. 50 Ау тор овог из ра за је Хер ман Вен де л (Her mann Wen del, ); упор. Wen del, Die Hab sb u r ge r u n d die S ü d sla we n f ra ge, 52 = H. Ven del, Hab sbu r gov ci i ju ž no slo ve n sko pi t a nje, 167; В е н д е л т а к в у ау с т р о у г а р с к у п о л и т и к у о ц је њу је ко н с т а т а ц и јо м д а с е б е ч к и в л а с т о д р ш ц и... н и к а д а н и с у л и б и л и д а ко р и с т е к р и в о т в о р е н е д о к у м е н т е д а б и у н и ш т и л и с в о г п о л и т и ч - ког про тив ни ка или га пак пред све том при ка за ли као крив ца (45 тј. 162). 51 О С а ра јев ском ат ен т а т у још у ви јек је м је р о да в на оп с е ж на с т у д и ја Вла д и м и ра Де д и- је ра ( ), Sa rajevo 1914, d r ugo dopunjeno izd anje, I-I I, Beog rad: Pro sve t a 1978 [п рештам пано у Бе о гра ду 2014; ]. С т е н о г р а ф с ке б и љ е ш ке с а с у ђ е њ а о б ја в и о је В о јис л а в Б ог ић ев и ћ ( ), S a r a je v s k i a t e n t a t: I z v o r n e s t e n o g r a f s k e b i lje š k e s a gl a v n e r a s p r a v e p r o t i v G a v r i l a P r i n c i p a i d r u g o v a, o d r ž a n e u S a r a je v u 1914 g., kri tič ka ob ra da, uvod i re dak ci ja prof. Vo ji slav Bo gi će vić, Sa ra je vo: Dr žav ni ar hiv NR BiH Бо ги ће вић је об ја вио и дру гу гра ђу око атен тата: S a ra je v sk i atentat 28. V I Pisma i saopštenja, pr ired io Vojislav Bog ićev ić, Sar ajevo: Sv je tlost Гра ђу је прет ход но, на знат но ни жем на уч ном ни воу, са увод ном сту ди јом об ја вио Бо жо Че р о в и ћ, Б о с а н с к и О м л а д и н ц и и С ар аје вс к и Ат е н т а т, С а р а ј е в о: Т р г о в ач к а ш т а м п а р и ј а Ц в е т ко По п о в и ћ је с в о је в р л о ко р и с н е к р и т и ч ке а н а л и з е р а з н о в р с н и х п у б л и к а ц и ја о С а р а је в с ко м а т е н т а т у с а б р а о у к њи г у : C ve t ko Đ. Po p o v ić, O k o S a r a je v s k o g a t e n t a t a: K r i t i č k i o s v rt i i n a p o me ne, Sa r a je vo: Sv je tlost О ра зн и м а спек т и ма ви д је т и з б ор н и к ме ђу на р од ног ску па исто ри ча ра (Гац ко, септ. 2013): Са ра је в с к и а т е н т а т 1914., Ћо р о ви ће ви с у с р е т и , Га ц ко: С р п с ко к у л т у р н о и п р о с вје т н о д р у ш т в о П р о с вје т а О в е з а м а а т е н т а т о р а с а о рг а н и з а ц и јо м Ц р н а р у к а в и д је т и В а с а К а з и м и р о в и ћ, Ц р н а р у к а: Ли чн ос т и и д ог ађ а ји у

27 уче сник и свје док, пи ше: Мо ра се чо век осмех ну ти с иро ни јом кад по гле да ка ко из ве сни кру го ви не мач ки и ан гло са ски по те жу пи та ње Сара јев ског атен та та као пи та ње о кри ви ци за Рат. Ви ше го ди на пред Рат осе ћа ло се у свој Евро пи да он до ла зи, го то во не ми нов но, и то да до ла зи по нај више због пангерманских импери јалистичких тенденца и супарниш т в а Не мач ке на сп ра м Вел ике Брит ан ије. 52 Ви ше пу та је ис ти ца но да је Њемач ку и читаву Европу одвело у пропаст погрешно процјењивање ствар - но сти од стра не Ње мач ке, на и ме пре цје њи ва ње соп стве не сна ге и пре нап р ез ањ е с опс т в ене моћ и п р аћено по т ц је њи в а њ е м сн а г е п р о т и в н и к а и ње г о ве сп рем но с т и да бран и своју слоб о д у и о т а џ би н у (з а ш т а је нај б о љи при мјер би ла ма ла и ис цр пље на Ср би ја); фа та лан је био, и то не са мо за Пр ви рат, кон т и н у и т е т з а бл у да 53. Прин цип је сво јим пи што љем хтио да за у ста ви Drang nach Osten, т ако је фор м у л и са о Ве се л и н Ма сле ша ( ) 54. Са ра јев ск и ат ен т ат на Ви дов дан је по ли тич ки атен тат и ти ра но у би ство, то је ин ди ви дуа л на с ло б о да р ск а и па т ри о т ск а од л у к а јед ног ма ло љ е т н и к а, од л у к а ко ја је међут и м би ла до не ше на и у де с е т и на ма м ла д и х и уси ја н и х а па ме т н и х и од л у ч н и х гл а в а п р и п а д н и к а по к р е т а М л а д а Б о сн а, и з а ког је мог а о с т а т и ч ит а в с рпск и н ар од у Б осн и и Хе р це г о ви н и. Ис т р а ж н и с у д и ја у п р о це с у м ла до б о с а н ц и ма Ле о Пфе фе р ( L e on P fef fe r, ) з а п и с а о је им пре си ју: Прин цип је био про рок и апо стол, ко ји се жр тво вао за св о ју и деју; а л и С а р а јев ск и ат ен т ат н и је био с а мо д је ло по је д и н ца и л и не ко л и ц и не он озна ч у је по че т а к по к р е т а ц и је ле на ц и је ко ја ра с к и да и зад њу ка ри ку на лан цу да би се осло бо ди ла и по ста ла не за ви сном. 55 МЛА ДА БО СНА И ВИ ДОВ ДАН СКА ЕТИ КА 19 ал тир јан ству ста ти но гом за врат, до ве сти га к по зна ни ју пра ва, то је људ ска ду жност нај све ти ја! Ње гош, Го р с к и в и је н а ц, На зи в М ла да Б о сна 56 пр ви је упо тре био Пе тар Ко чић ( ) у ба њ а л у ч ком л и с т у О т а џ б и н а, по к р е н у т ом т е г о д и не у п ра в о на С р б и ј и о д м а ј с к о г п р е в р а т а д о С о л у н с к о г п р о ц е с а 1917, Но ви Сад: Про ме теј 2013 [репринт пр вог из да ња: Кра гу је вац/бе о град 1997], 738 и да ље. 52 Pe r o Sl i je p č e v ić, O m l a d i n a i S a r a je v s k i a t e n t a t, Za greb: No va Evro pa Ви д је т и н п р. F. Fi šer, Po s e z a n je z a s v e ts k o m m oć i, 2014, 5 и pas sim. Све ре че но и још мно го то га успио је да иг но ри ше Chri stop her Clark, The Sle ep wal kers: How Eu ro pe Went to War in 1914, Lon don: Al len La ne 2012 = Kri sto fer Klark, Meseč ar i: K ak o je Ev r op a k ren ul a u r a t 1914., p r e v. A. D r a go s a vlje v ić, Sm e d e r e vo: He l i k s Уоп ш т е о р е в и з и о н и с т и м а у и с т о р и о г р а ф и ји о В е л и ком р а т у и п о с е б н о о К л а р ко в ој к њи з и в и д је т и п р е г л ед н у и п од р о бн у с т уд иј у : М ил е Бјел аја ц, : З а ш т о р е в и з и ја? С т а р е и н о в е ко н т р о в е р з е о у з р о ц и м а Пр в о г с в е т с ко г ра та, Бе о град: Од бра на Ве се лин Ма сле ша, Мла да Бо сна, Са ра је во: Др жав но из да вач ко пред у зе ће БиХ 1945, Лео Пфе фер, Ис т ра га у са ра јев ском атен т а т у, За греб: Но ва Евро па 1938, 137. Уз Пфеферо во свједочење види важне напомене у Cvetko Đ. Po po vić, Oko Sa ra jev skog aten ta ta, 1969, О то ме Cvet ko Đ. Po po vić, O k o S a r a je v s k o g a t e n t a t a, 1969, ; V. De di jer, S a r a je vo 1914, 1978, књ. I, 223 и да ље, 464.

28 20 Видовдан 15/28. ју на. У ка лен да ру Про свјета за 1911 (Са ра је во 1910) Влад и м и р Га ћ и но в и ћ д а је св ом т е к с т у н а с лов М л а д а Б осн а 57 као на зив т ај ног ом ла д и н ског по к р е т а (с ло б од но по л и т и ч ко и зраж ав ањ е н ије било мо г у ће) ко ји је ок у п љ а о Срб е, м ус л има не и Хр в а т е сп р ем не да с е б о р е п р о т и в т и р а н ске и у г њ е т ач ке ау с т р о у г а р ске в л а д авине у а не кт ир аној Б осн и и Хе рцег овин и. Пот ом је Б оривоје Јевт и ћ ( ) у сарајевској Босан ској в или об ја вио ч ла на к М ла да Бо сна 58, а од овај на зив ула зи у ш и ро к у у по т ре бу. М ла до бо са н ц и су би л и п ри па д н и ц и спон т а ног и ро ман тич ког на ци о на ли стич ког и ре во лу ци о нар ног покрета јужносло - в ен ске ом ла д и не у Ау с т р о у г а р ској, Ср би ји, Ц р ној Го ри и ме ђу ис е љ е н и- ци ма у Аме ри ци. Ма хом мла ди ћи, сту ден ти и ђа ци, на ко је су ути ца ли Ђу з е пе Ма ц и н и (G i u se p p e Ma z z i n i, ) и њ е г о в а М ла да Ит а л и ја (La Gi o vi ne Ita lia, осно ва на 1831), Ба ку њин (Ми ха ил Алек сан дро вич Бак у н и н, ), То ма ш Ма са ри к ( Tom á š G a r r i g ue Masa r yk, ), Јов а н С ке рл и ћ ( ) и м н ог и д р уг и, и м ал и с у и нт ер ес ов ањ а з а к њи жев но с т и ис т о ри ју, ба ви л и се фи ло с о фи јом и д ру ш т ве ном т е о ри јом, пу то ва ли су по сви је ту и интензивно комуницирали међусобно и са друг и ма. Би л и су не са мо хра бри и од л у ч н и, п ле ме н и т и и по ж р т во ва н и, не г о и тален то вани и паметни: Богдан Жера јић ( ), Димитрије Мит ри но ви ћ ( ), Вла д и м и р Га ћ и но ви ћ ( ), Му с та фа Го л у би ћ ( ), Да ни ло Илић ( ), Га ври ло Прин цип ( ), Триф ко Гр а б е ж ( ), Нед је љко Ч а б ри но ви ћ ( ), Ве љ ко Чу бри ло ви ћ ( ), Ва с о Чу бри ло ви ћ ( ), Ц в е т ко По по ви ћ ( ), М иш ко Јов анови ћ ( ), Ја ков М и ло ви ћ ( ), М и т а р Кер ов и ћ ( ), Неђ о Кер ов и ћ ( ), Л аз а р Ђук и ћ ( ), Иван Крањ че вић ( ), Бран ко За го рац ( ), Мар ко Пе рин ( ), Дра гу тин Мрас ( ), Јо ван Па ла ве стра ( ), Бо ри во је Јев т и ћ ( ), Јово Вараг и ћ ( ), М илош Ви да ко ви ћ ( ), Пе р о Сл и јеп че ви ћ ( ), Јо в а н Ж и в а но ви ћ ( ), Ву кан Круљ ( ), Осман Ђи кић ( ), Му ха мед Мехмедбашић ( ), Јездимир Дангић ( ), Доброслав Јев - ђе вић ( ), и мно ги дру ги, ко ји ма су би ли бли ски Иво Ан дрић ( ), Иван Ме штро вић ( ), Ми лош Цр њан ски ( ), Мом ч и ло На с т а си је ви ћ ( ), М и лош Ђу ри ћ ( ), М и ла н Бу д и м и р ( ), и м но г и д ру г и 59. На ц и о на л и з а м м ла до б о са на ца био 57 П р е ш т а м п а н о у : В л а д и м и р Га ћ и н о в и ћ, О г л е д и и п и с м а, С а р а је в о: С вје т л о с т 1956, Б орив ој Је вт и ћ, М л ад а Б осн а, Б ос а нс ка в и л а X X V I I I б р. 24 (С а р а је в о, 30. де це м б р а 1913), С ис т ем а тс к и п р ис т у п и д ејам а у с п ис ат е љ с т ву м л а д о б о с а н а ц а п р о к р ч и о је П р е д р а г П а л а в е с т р а ( ), К њи ж е вн о с т М л ад е Б ос н е, Б е о г р а д: И н с т и т у т з а к њи ж е в н о с т и у м е т н о с т [S a r a je vo: Sv je t lo s t ], са до дат ним то мом ко ји до но си из бор из вор них т е к с т о в а: P r e d r a g Pa la ve s t r a, K n ji ž e vn o s t M l a d e B os n e, II: Hre s t o m a t i ja, Sa r a je vo: Sv je t lo s t Те кс т ов е м л а д об о с ан ац а у п р ил и чно и сц р пном о би м у с а д а је с а к у п ио и п р и р е д ио В о ји с л а в Ма к си мо ви ћ, Сп о ме н и ца М ла де Босне, књ. I II, Па ле: Српско к улт у рно и п р освје тно д руш т во П р о с вје т а, Ис т оч н о С а р а је в о: З а в од з а у џ б е н и ке и н а с т а в н а с р ед с т в а В а ж н у г р а ђу о по л и т и чкој и и нт еле кт уа лној п рир од и пок р ет а М л а д а Б о сн а о б ја вио је В о ји с л а в Б о г и ћ е ви ћ, M lada Bosna: Pisma i pr i lo z i, Sa r a je vo: Sv je tlost Со л и да н и з б ор т екс т ова о м ладоб оса нској

29 је за пра во от пор ти ра ни ји и те жња ка на ци о нал ном осло бо ђе њу и ује дињ е њу. Де фи н и с а о г а је Јо в а н С ке р л и ћ ( ): Но ви на ц и о на л и з а м зна чи ве ру у се бе, осла ња ње на сво ју соп стве ну сна гу, от каз све му су жањско му и у се би и око се бе, по уз да ње у ста ру и веч ну исти ну да у ства ри сло бо де има са мо оно што се узме. 60 Га ври ло Прин цип је био је дан од мно гих ко ји су би ли спрем ни на само ж р т в о в а њ е з а на ц и о на л но о с ло б о ђе њ е. А л и је да н је При н ц и п 61. Он се још на г ро бу Бог да на Же ра ји ћа, ч и ја см р т је до датно у ч врс т ила к ул т ж р т ве и сп р ем но с т на с а мо ж р т в о в а њ е, з а к ле о да ће г а о свет ит и 62. Након п р вог бо рав ка у Ср би ји донио је п рег ршт слободне српске зем ље и полож ио на Же ра ји ћев г р об, к а ко свје до ч и Вла д и м и р Га ћ и но ви ћ, ко ји с д и в ље њем го во ри о Бог да ну Же ра ји ћу бор цу про тив вла да ју ћег песимизма, мало - д у ш но с т и и к ло н у ло с т и да је био п р ед о д р е ђен з а ви с о к у на ц и о на л н у концепц ију и п ри п ре м љен за на ц и о на л н у ж р т ву 63. У сво јој кр ви он но си све што се до жи ве ло и пре па ти ло..., имао је огром ну ве ру у срп ске патни ке, са њао о њи хо вом бу ђе њу и вас кр су 64. Је д и н ст вена л и чност је и Д им ит рије М ит ринови ћ 65, ко ји у ано ним ном п р о г ра мском т екс т у р евол уц ионарне ом лад ине Пр в а р еда к ц ија О пш т ег Про гра ма за омла дин ски клуб На род но Ује ди ње ње (Бе оград 1912) за го - в а ра в а с п и т а њ е з а на ц и о на л н у ж р т ву, ви т е ш к и д у х и б ор б е н у ра до с т 66, у Есте тич ким кон тем плацијама (1913) излаже авангард ни и футу рис т и ч к и п р о г ра м у с рп ској к њи жев но с т и 67, по том (про ље ће 1914) сту па у бл и ске в е з е с К а н д и н ск и м и г ру пом екс п р е си о н и с т а П ла ви ја х ач ( D e r д у ховној а тмо сф ери п рир ед ио је Мух ар ем Б аз д уљ у т ем ат у М л ад а Б о сн а ч а с оп ис а Г р а д а ц, год. 37, бр , Ча чак Јо ван Скер лић, Но ви омла дин ски ли сто ви и наш омла дин ски на ра штај, С р п с к и књи жев ни гла сник XXX 3 (1913), 222; J. Sker lić, D a n a š n ji s r p s k o h r v a t s k i n a c i o n a li z a m, R i je k a : Iz da nje knji ža re G. Tr bo je vi ća 1913, По р ед н а в е д е н е л и т е р а т у р е о М л ад ој Б ос н и и С ар аје вс ко м а т е нт ат у в ид јет и: Д р аг о Љу б и б р а т и ћ, Га в р и л о Пр и н ц и п, Б е о г р а д: Но л и т 1959; Ра т ко П а р еж ан и н ( ), М л а д а Бо сна и Пр ви свет ски рат, Мин хен: Искра 1974; сре ди шњи дио ове књиг пре штам пан је као: Ра тко П ар еж ан и н, Гав р ил о Пр и нц ип у Беог р ад у ( М л а д а Б о с н а и Пр в и с в е т с к и р а т), Б е о г р а д: Ca te na mun di 2013; Ра дош Љу шић, Пр и н ц ип Га в р и ло ( ): Ог лед о на ц и о на л ном хе ро ју, Б еог р а д: Нов ос т и В е о м а с а д р ж а ја н и п р о м и ш љ е н и з б о р р а н и ји х т е к с т о в а о М л а д ој Б о сн и, Га в ри л у При н ц и п у и С а р аје вском а т е нт ат у с а у в од ном с т у д и јом п ри р е д ио је М и лош Ко вић, Га ври ло Прин цип: До ку мен ти и се ћа ња, Но ви Сад: Про ме теј, Бе о град: РТС Упор. В. Га ћи но вић, О г л е д и и п и с м а, 1956, 80 96: Са ра јев ски атен тат (1915), 93; В. Ма с ле ша, Мла да Бо сна, 1945, 135; Л. Пфе фер, Ис т ра га у са ра је в с ком а т е н т а т у, 1938, Ано ним, Смрт јед ног хе ро ја, Бе о град: Пи је монт 1912 = В. Га ћи но вић, Огле ди и писма, 1956, : Бог дан Же ра јић, В. Га ћи но вић, Огле ди и пи сма, 121, Ви д је т и П р е д р а г П а л а в е с т р а, До г м а и у т о п и ја Ди м и т р и ја Ми т р и н о в и ћ а: По ч е ц и срп ске књи жев не аван гар де, 2. по пра вље но и до пу ње но из да ње, Бе о град: За вод за уџ бе ни - ке 2003 [Be o grad: Slo vo ljub ve ]; An drew Rigby, D i m i t r i je Mi t r i n o v i ć: A B i o g r a p h y, York, E n g l a n d : W i l l i a m S e s s i o n s [п р е р а ђ е н о п р е т ход н о и з д а њ е: I n i t i a t i o n a n d I n i t i a t i v e: A n E x p l o r at io n o f t h e L i f e a n d I d e a s o f D i m i t r i je Mi t r i n o v i ć, New York: Bo ul der 1984]; Сла ђа на М и л е н ко в и ћ, Пе с н и ч к и м с т а з а м а Ди м и т р и ја Ми т р и н о в и ћ а, С р е м с к а М и т р о в и ц а : Ви с о к а шко ла стру ков них сту ди ја за обра зо ва ње вас пи та ча Об ја вље но у: V. Bo gi će vić, Mla da Bo sna: Pi sma i pri lo zi, 1954, Ди ми три је Ми три но вић, Есте тич ке кон тем пла ци је, Бо сан ска вила XXVIII (Сараје - во 1913) бр. 4, 49 52; бр. 5, 65 67; бр. 6, 91 92; бр. 10, ; бр , ; бр , ; бр , ; бр , ; бр. 19, ; бр. 20, 285 = Д. Ми три но вић, 21

30 22 Bla ue Re i t e r), на с т о је ћ и да п ри до би је в о де ће ев р оп ске и н т е лек т у а л це з а св ој месија нск и и у т оп ис т и чк и пок р е т О снов е буд ућнос т и, а онда с е на кон из би ја ња Ве ли ког ра та об рео у Ен гле ској гдје је по кре тао и уре ђивао ви ше у глед н и х ча со п и са, у ко ји ма је за с т у пао и де је па ц и фи зма и у је - д и њ е не Ев р о пе, но ис т о в р е ме но с е по св е ћу ју ћ и т е о с о фи ји и ок ул т и зм у. А на за ла ску свог бур ног и не пред ви ди вог тра га лач ког жи во та, у пи сму Пе ру Сл и јеп че ви ћу т в р д и да, ма да је по с уд би и з бје г а о нај т е же м у ке и на по ре за ври је ме свих ових ра то ва и пре вра та, он и ње гов друг из младо бо сан ских да на при па да ју истом клу бу жр та ва и стра дал ни ка 68. У ок уп ираној и а нект ира ној Б о сн и и Хе рцег овин и Аус т р оуг арск а с е ла жно пред ста вља ла као ци ви ли за тор: њен на чин управљања био је коло - ни јал ни и фе у дал ни, пред у зи ма ла је бру тал но на си ље, пљач ка ње и из - ра бљивање с т ановн иш т ва, расељ авање и на се љ а ва ње (са мо Ње ма ца је до на се ље но , ко ли ко се од до исе ли ло Ср ба и му слима на); на род је жи вио у пат њи, по ни же њу и сра мо ти, мо гућ но сти обра зо - ва ња и на пре до ва ња би ле су ми ни мал не, а сва ко су прот ста вља ње тре тира но је к а о ра з б ој н и ш т в о 69. Осим то га, у Јул ској кри зи ул ти ма тум, же ља за ра том и об ја ва ра та Ср би ји при ка за ли су Ау стро у гар ску као не - у ра ч у н љи ву свје т ск у си л у. Св е в ри је ме р е в ол т је био не м и но в а н. Ц и вил изац ију је Б осн и и Хе рцег овин и доносио самон ик л и пок ре т г и мнази јске ом ла д ине М лада Б осна ( демок ратск и по к ре т з а о сло б о ђе ње Ју г о сло ве на око с рп ске пос т ојеће д рж ав е 70 ). Пот р е б а М л а до б о с а н а ц а з а с ло б о дом (по ли тич ком, на ци о нал ном, личном), прав дом и про свје том сва ка ко је циви л и з а ц и ј ск а в ри јед но с т. И не мо же да с е по т р е с т а л н и м к ри м и на л и з о - ва њем. Ф ран ц Фе рд инан д фебруара у п и см у вој во д и од Ви р тем бе р га Ал брех ту (Al brecht Her zog von Würt tem berg, ) на зи ва Ср бе го милом ло по ва, у бица и хуља, ш љамом. Ово мора лно д иск вал ификовање и ма фу нк цију да се у чи ни п рав но до п у сти вим на си ље и материја лно п љачкање и да с е п ри т ом о с т а не ц и ви л и з о в а н! Та да с е к а т е г о ри је б еч ке к ул т у р е бру тал но кон вер ту ју у фи нан сиј ску до бит с Бал ка на. Та кву кон тра дик тор - но с т је с а д р ж а ло и к а сн и је п р о ви н ц и ја л и з о в а њ е с а ра јев ск и х ат ен т а т о ра и исто вре ме но квалификовање атентата као узрока за свјет ски рат. Уо сталом, гла вн и ослона ц за пол ит и чке п рет ен зије на двојводе Фе рд ина нда био је Карл Лу е гер (Karl Lu e ger, ), гра до на чел ник Бе ча ( ), осн и вач п рот офаш ис т и чке Хриш ћа нско - соц ија лне парт ије (1893), с који м је ди јелио изра зи ти ан ти се ми ти зам, због че га је Лу е ге ром био им пре сио - ни ран и мла ди Хи тлер 71. Та к а в Ф е р д и н а н д је у С ар ајеву н а Вид овд а н хтио да по ка же вој ну си лу (да би је упо тре био), а под ма зао је Прин- С аб р а н а дјел а, 1 3, п ри р е д ио и п р ед г о в о р н а п и с а о Пр е д р а г П а л а в е с т р а, С а р а је в о: С вје тло с т 1991, књ. 2, Пи смо из мар та у Збир ци Пе ра Сли јеп че ви ћа; пре ма: П. Па ла ве стра, Дог ма и у т о п и ја Ди м и т р и ја Ми т р и н о в и ћ а, 2003 [ , 352]. 69 Уп о р. To m i sl av K r a lja č ić, K a l a je v r e ž i m u B o s n i i He r c e g o v i n i ( ), S ar ajevo: Ve s e l i n M a sle š a М. Ек ме чић, Рат ни ци ље ви Ср би је 1914, , стр. XXIV. 71 Упор. V. De di jer, S a ra je vo 1914, 1978, књ. I, ; М. Ек ме чић, Ра т ни ци ље в и Ср би је 1914, , стр. IX X.

31 ци по во оруж је. Прин ци пов по ли тич ки атен тат има прин ци пи јел ни сми сао: к а о т и ра но у би с т в о он у ра ч у на в а по ла г а њ е с оп с т в е ног ж и в о т а на ол т а р сло бо де свог на ро да, и из вр ши лац та квог чи на од у ви јек се у свим на ро дима сла ви као хе рој. М ла до бо са нц и су се нада хњивал и у п раво самож рт вен и м јунаш т вом Ми ло ша Оби ли ћа и иде јом ко сов ске осве те, на дах њи ва ли су се на ци о - на л н и м ис т о ри ј ск и м ис к у с т в ом ш т о с у г а у к ри с т а л н и м ф ор м у ла ц и ја ма чу ва ли сти хо ви Пе тра II Пе тро ви ћа Ње го ша ( ), ко је су сви дак а ко знал и напаме т. Након успона Србије и резулт ат а ба лк а нск и х рат ова, и Мла до бо сан ци су, ин спи ри са ни мр твим ко сов ским мученицима, до - ж и в љ а в а л и с е б е к а о ж и в е ко с ов ске о св е т н и ке. 72 На р од на еп и к а, Ко с о в о и Видовда нск а е т и к а т о с у њи хо ви ори јен т и ри и т ач ке о с лон ца. О в ај идеј ни са др жај остао је дје ла тан и кад је срп ство про јек то ва но и тран сформисано у ју го сло вен ство. Та да два де сет дво го ди шњи Ми лош Ђу рић ( ) у том ду ху пи ше 73 : Вр ед но с т јед не на ц и је т р е ба, да к ле, ме - ри т и п р е ма т о ме ко л и к у је по б е д у и з в о је в а ло у њ ој не б е ско на че ло на д зе маљ ским. (9) И ма ла на ци ја тре ба да бу де го спо дар сво је суд би не (11), има пра во на сло бо дан жи вот (12). Ка ра ђор ђе је за Ђу ри ћа ве ли ки син Ју г о с лов енске На ц и је (15). И з а сн и в а њ е фи ло с о фи је па н ју г о с ло в ен ског на ц и онал изма (22 23) и ма сво је ко с ов ске ко ри је не: На р од Ју г о с ло вен ск и је д у б о ко на Ко с о ву ра њ ен г у би т ком с рп ске ца р е ви не, и по с ле Ко с о в а не п р е с т а но ра њ а в а н, т е по к р е т а н т и м нај ви ш и м и нај ш и ри м б о лом, т ом н ајт е жом н а ц ион а лном п а тњ ом, и зл у ч ио св оје би с е рје, д а о д р аг оцене пе сме... (30). Ви дов да н ска И де о ло г и ја и ма е т и ч к у сна г у да ви да на ц и о - на л не бо ло ве сви ма под јарм ље н и м на ро д и ма (36). Мо ра л н и и суд би н ск и дик тум Ви дов да на са гле да ван је из ри чи то као хри шћан ски мар ти ро ло - г и он: А ш т о у Срп ској На р од ној Пе см и на р о ч и т у в р ед но с т и ма ју п ри н- ци пи етич ки, то је за то што су оне за чи ње не дра гим со ко ви ма пре чи сте фи ло зо фи је Гол г о т ско г а Мучен ик а. (53 54) Је р, на р од но на ше ис к у с т во по к а з у је од ко л и ке је в р ед но с т и м у че н и ш т в о и б ол у мо де л и с а њу на шег на ц и о на л ног ж и в о т а. (79) За т о т р е ба ж и в о т сма т ра т и к а о с р ед с т в о з а не ку ви шу свр ху (78), што је и Прин ци пов прин цип. Ли те рар ну кул ми на ци ју кул та Ко со ва и ети ке Ви дов да на кроз призм у Хрис т овог с т радањ а на Голг от и да о је Хрв ат и з Кот о ра, до бр овољ а ц у с рп ској в ој сц и, М и ло с т и с ла в Б а р т у л и ца ( ) у к њи зи Рас п е ће Ср би је (књи га са др жи опис повлачења српске војске кроз Албанију): Du ša je Ko so va hle pi la, kroz bes ko nač ni niz ve ko va, da se sa stane i uje di ni sa du ša ma osvet ni ka.... A ce la je na ša ze mlja, i slo bod na 72 Упор. [Владимир Иванов], Они ма ко ји до ла зе, Зо ра (Беч, но вем бар 1910) = В. Га ћино вић, Огле ди и пи сма, 1956, 65 69: 67. О он да шњим кул ту ро ло шким пред ста ва ма Не мањ и ћ а, Кос ов а, Б а лк а нс к е д уш е..., к а о и м рт в и х к о с о в с к и х м у ч е н и к а и ж и в и х к о с о в с к и х о с в е т н и к а, у п о р е д и т и н п р. Д у ш а н С. Н и ко л а је в и ћ ( ), На Ви дов дан 1939, Б е о г р а д: Д р ж а в н а ш т а мп ар ија 1939, з а ко г б е з н ац ион а л н о г д у х а н е м а н и н а ц и о н а л н е д р ж а в е н и н а п р е т к а к у л т у р н о г (81). 73 Сви на во ди су из: Ми лош Ђу рић, В и д о в д а н с к а е т и к а, И з д а њ е с р п с ко г а к а д е м с ко г дру штва у За гре бу 1914 (Би бли о те ка Ју го сла вен ске на ци о на ли стич ке омла ди не, св. 2). 23

32 24 i z a ro blje n a, sla v i la ve l i k i d a n k ad a je osveć eno Kosovo. (25 26 ) Ko sov ski ama net, za jed nič ki ce loj ze mlji, bio je ču van i ne go van u n a r o d n o m s r c u.... Ko s ov s k a t r aged ija n i je bi l a s a m o je d n og d e l a ze m lje, bi la je opšt e n a rod n a.... Sr psk i de o n arod a n aročit o je u t ome sim bo lu slo bo de ute lo vio... ceo svoj ulo že ni na por za na rod nu slo bo du. (149) Srp ska se isto ri ja na Ko so vu uvre ži la, i sa Ko so vom je ve za no ce lo da naš nje do ba. Ve zan je sa nji me ne sa mo srp ski na rod ni ideal, ve zan je ceo na rod. Ono što je u na ro du ti nja lo i kroz sto le ća se ja vljalo, što se u ra zna vre me na is po lja va lo i raz vi ja lo, što se ugu ši lo u dav no do ba i u da naš nji ci se po vra ti lo, nik nu lo je na ko sov skom po lju. Sa le gen dar nom isto ri jom Ko sova spo jena je naša cela borba samoodržanja i sa mo od bra ne. ( ) 74 Ко с о в о и Ви дов да н в а ж а н с у мо т и в и у к асн ији м радовима М илоша Ђу ри ћ а: По б е де и ра до с т и ла ко с е з а б о ра в љ а ју, а по ра зи и ж а ло с т и оста вља ју ду бо ке бо ре на лицу душе на род не.... Ко сов ским по - ра зом на ро ду се ду ша про ши ри ла; на род је из па да сво га, из губи т к а слоб од не д р жа ве, и зм у ч ио ново са зна ње, оба сја но јед н и м не п р о ла зн и м сја јем, н и к а д не по м ра че н и м. На ра з в а л и на ма нац и о на лне с р еће пон ик ла је к а о б ож у р ц р в е на в е ра у бу д ућ но с т. И з г о ри в а ви дов да н ско г а б о ла и з би ја о је п ла мен ве р е у на р од но в а с к р с е њ е. И ако је о т а џбин а п р оп ал а, не сме д уш а п р оп ас т и. Док бу де ве ре и ду ше, би ће и отаџ би не. Тај бол и та ве ра имађа х у м ног о п р о фе т ско г а и т е ле скоп ско г а у с е би. О н и б ех у цело јед но п р о р о ча н с т в о ко је је, к а о к а к а в не ра з ру ш и в мо с т, спа ја ло и пом иривало нараш т аје једне са д ру г и ма. На ра ш т а ји у п ре да њу чу ва ху про ро чан ство то. И бол и ве ра бе ху ва зда све жи, као да су ју чер слу ге с бо ји шта се вра ти ле и ја вља ју: цар по гу бљен, в ој ске и з г и н у ле. 75 Од свог соп стве ног жи во та наш на род је на пра вио сво ју хрис т о с о фи ју, ш т о нај б о љ е по к а зу је Ко с ов ск и М и т, ко ји је и з г у био 74 M i lo st i slav Ba r t u l i ca, Ra s pe će S r bi je, Z a g r eb: St. Ku g l i, K nji ž a r a K r a ljev skog sve u či l iš t a i Ju go sl a ve n s ke a k a d e m i je [п р в о и з д а њ е је о б ја в љ е н о у Ч и л е у, A n t o f a g a s t a : Ju go slo ve n s k a Na r o dn a O db r an a 1916 ]. У п р ед г о в о р у д р у г ом и з д а њу ау т о р к а же: Napis a o s a m ov u k njig u, s a n aj s ve t i ji m o s e ć a ji m a s a p a t n i š t v a p r e m a S r p s k i m Mu č e n i c i m a, a d a n a s je d a je m u jav n o s t s a ž e ljo m, d a i ov i m p u t e m p o z d r a v i m o n aj ple m e n i t i d e o n a š eg n a r o d a, ko ji je s t r a d a o z a v a s k r s e nje i u du hu se ve žem sa slo bod nom Ju go sla vi jom... (6) А у за кључ ној на по ме ни уз дру го из да ње: Tre ba na gla si ti, da je po shva ta nju pi sca Gol go ta Sr bi je bi la pr vi za ma šan ko rak za du hov nu i so cijal nu ob no vu ju go sla ven skog na ro da i da je nje go vo miš lje nje, da se da nas u skla du sa stra da njem i ž r t v a m a n a š eg n a r o d a u c e loj z em lji, a n ar oč it o u S rbi ji, m o r a d a p o ve d u s o c i ja l n e r e fo r m e, k a ko bi se d a la do st oj n a hva la sv i m st r a d a o ci m a i udo vo lji lo v i so k i m ide a l i m a sve op št e slo b o de z a ko ju je na rod stra dao i gi nuo. (161) 75 М и лош Ђур и ћ, С н а г а у н у т р а ш њ е г ж ив от а : Ет и ч к и ко м е н т а р н а р од ној п е с м и П р о - паст цар ства срп ско га (Вук II, 45), Гл ас н и к Пр оф ес о р с ко г д р у ш т в а I св. 7 8 (1921), = М. Ђу рић, Из а б р а н а д е л а, том II: Кул т у р н а и с т о р и ја и р а н и ф и л о с о ф с к и с п и с и, Б е о г р а д: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства 1997, : 199.

33 25 св о је ис т о ри ј ско зна че њ е и до био сна г у м и с т е ри ј ске м у д р о с т и. Свет о са в ска и де ја- си ла и ви дов да н ска и де ја- си ла по с т але су д ва нај п р е с уд н и ја с т в а ра лач к а и м п ул с а на ше ис т о ри је. 76 Ис трај ност жи вог усме ног ко сов ског пре да ња у свим вре ме ни ма имп р е си о н и ра ла је не с а мо јед ног И в а А н д ри ћ а 77, ду хов но спрем ног да га при ми, не го и јед ног Ар ту ра Еван са (Sir Art hur John Evans, ) ка да је хо дио Бо сном и Хер це го ви ном и упо зна вао се са жи вим на род ним сје ћ а њ ем на Ко с о в о: Не ма и мена у овој п розивц и ју нака које н ије одомаћена ријеч гд је год се го во ри срп ск и јези к. Епске ба ла де о суд бо но сном да н у на Кос ову још св акод невно п р ед м но ш т вом с е о ск и х с л у ша ла ца пје ва ју на род ни пје ва чи, чи је рап со ди је, пра ће не ту жним зву цима гу са ла, од је ку ју у ве ли кој на ци о нал ној ту жба ли ци дуж вр бама об ра слих оба ла Са ве и Дунава, кроз бу ко вом шу мом по криве не к л исуре Бо сне, т а м не забит и Ба л ка на, п ла н и н ска у по ри ш т а Цр не Го ре, док да ле ко пре ко илир ске пу сти ње не на ђу од јек у оној пе ћ и н ској п у с т о ш и с т и је ња ко је се м р ш т и из на д п ла ве во де Ја д ра на. Ко с ов ск а би т к а је св е ви ше ра с ла у ма ш т и по тла че н и х љу д и ко ја је са мо о с т в а рив ала њ ен п ун и значај д уг о на кон т ог а. Тр а г и чн и и р о м а н т и ч н и к а к в и с у би л и с т в а р н и д о г а ђ а ји ов е ве ли ке бор бе, они се ис ти чу, на спрам по ра зног су мра ка ко ји је усли једио, у фантастичном и натпри род ном ре ље фу осви је тље - ном је зи ви м по ж а ри ма по т о њи х п у с т о ше њ а. У т о в ри је ме и мамо нај д и рек тн ије свједоча нс т во да је би т к у бар је да н од гла в н и х ак те ра сма трао ве ли ком по бје дом за хри шћан ство М и л о ш Ђу р и ћ, С м и с а о С в е т о с а в љ а, На ш а с н а г а I бр. 2 (1941), = М. Ђу рић, Иза бра на де ла, том II: Кул тур на исто ри ја и ра ни фи ло соф ски спи си, Бе о град: За вод за уџ бе - ни ке и на став на сред ства 1997, : Иво Ан дрић, Њ е г о ш к а о т р а г и ч н и ј у н а к ко с о в с ке м и с л и, Би б л и о т е к а Ко л а р ч е в о г на род ног уни вер зи те та, књ. 12, Београд Предавање на Коларчевом народ ном универ - зи те ту у Бе о гра ду одр жа но је 24. де цем бра у ко рист по ди за ња Ње го ше вог спо ме ни ка. 78 Art hur J. Evans, T h r o u gh B o s n i a a n d t h e He r z e g o v i n a o n Fo o t, d u r i n g t h e In s u r r e c t i o n, Au g u s t a n d S e p t e m b e r 1875, w i t h a n Hi s t o r i c a l Re v i e w o f B o s n i a, 2nd ed., Lon don: Long mans, Green, and Co. 1877, p. lxv: The re is not a na me in that he ro ic mu ster-roll which is not a ho u se hold word whe re ver the Ser bian ton gue is spo ken. Epic lays of the fa tal day of Kóssovo are still sung every day to throngs of pe a sant li ste ners by min strels of the pe o ple, who se rhap so di es, set to the do lo ro us stra ins of the ghu zla, re so und in a gre at na ti o nal dir ge along the wil lo wed banks of Sa ve and Da nu be, thro ugh the be ec hwo od glens of Bo snia, the dark re ces ses of the Bal kan, the mo un tain strong holds of the Czer na go ra, till, far away ac ross the Illyrian de sert, they find an ec ho in that ca ve med wa ste of rock that frowns abo ve the blue wa ters of the Adri a tic. The bat tle of Kóssovo has grown and grown on the ima gi na tion of op pres sed pe o ples who only re a li zed its full sig ni fi can ce long af ter wards. Tra gic and ro man tic as we re the ac tual in ci dents of that gre at con test, they stand o u t a g a i n s t t h e d i s a s t r o u s t w i l ig ht t h a t s u c c e e d e d, i n f a n t a s t ic a n d s u p e rn at ur a l r el ief, l it u p by t h e lu rid con fla gra ti ons of af ter ra va ges. At the ti me, we ha ve the most di rect evi den ce that the bat tle was re gar ded by one at le ast of the prin ci pal ac tors as a gre at vic tory for Chri sten dom. Упор. к а с н и ји п р иг одн и в ид о вд а нс к и р а тн и ч л ан а к : Si r A r t h u r Ev a n s, S e r b i a s G r e a t e s t B a t t l e, Ti m e s (Lon don, Ju ne 28, 1916).

34 26 У историј ској са мо сви је сти срп ског на ро да Ви дов дан има ак си о - матск и зна чај: т о је онај моћн и ис т ори јск и дог ађај који је реа лно п ресуд ио о то ку срп ске исто ри је и сим бо лич ки озна чио ње но ра зу ми је ва ње (сви касн и ји ви дов да н и ц р п у одатле свој додатн и см исао). Видовда н јес те реа лн и до га ђај мит ске сна ге (то ни по што ни је мит као фик ци ја), у сми слу да је то исто риј ск и до га ђај ко ји нам да је ври јед но сн у ори јен та ц и ју и тач ке ослон ца у ко ји ма ви д и мо на д и с т о ри ј ск и см и с а о. И за Мештровића, такође на дах нутог кул том Ви дов да на, Ми лош Ђури ћ к а же да је св о ји м Видовда нск и м Хр амом у к амен у опев а о д ив от у на ш и х веч н и х в р ед но с т и 79. Иван Ме штро вић ( ) је на Међу на род ној умјет нич кој изложби у Риму у окви ру Па ви љо на Ср би је из ло - жио свој (та да на гра ђен пр вом на гра дом за ва јар ство) Ви дов дан ски храм, ко ји је т р е бало да и з ра зи с рп ско с т ра да њ е и и де а ле 80. Он је под ути ца јем Ро де н а ( Re ne Fr a nç oi s Aug us t e Rod i n, ) корис т ио п л ас т и чн и го вор да из ра зи жи вот не си ле и мо рал ни ка рак тер, а све то је под ути ца јем Ро де но вог уче ника Бурдела (Antoine Bour del le, ) под вео под зах т је в мо н у ме нт а лнос т и. Бу рделов у чен и к био је и С р ет е н С т ојанови ћ ( ), ко ји је као малољетни тузлан ски гим на зи ја лац због ре во луц и о на р ног на ц и о на л и зма и п ри па д н и ш т в а М ла дој Б о сн и био о с у ђен на де се т о г о д и ш њу ро би ју 81, ч и ју ва јар ск у ре а л и с т и ч к у екс п ре си в нос т мо н у- мен т а л но свје до че К а ра ђорђе на Свет оса вском п лат оу у Беог рад у ( у рађен а из ве ден 1984), Ње гош у Под го ри ци (1952) и на Ака дем ском тр гу и з ме ђу Рек т о ра т а и Фи ло зофског фак улт ет а у Б еог рад у (пос т ав љен на кон ду гих ди ску си ја) и Фи лип Ви шњић (1955). На к ри л и ма успо на срп ске д р жаве у 19. ви је к у и по бје да у ба л кан ск и м ра то ви ма култ Ко со ва и етос Ви дов да на (по хра ње ни у ха гио - г ра фи ја ма, у на р од ној еп и ц и, код Њ е г о ша, Ма р к а М и љ а но в а...) би л и с у с рп ској (и ју ж но с ло в ен ској) ом л ад ин и не б е ско н а д а х н у ће з а з е м а љ ске под ви ге, а по га же ном на род ном до сто јан ству то пос пле ме ни тог са мо по - ш т о в а њ а, по ж р т в о в а но ч у в а н у на ц и о на л ном па м ће њу. Ж Р Т ВА, П А М Ћ Е ЊЕ, И Д ЕН Т И Т ЕТ Сју тра је сте ли јеп Ви дов да нак, ви ђе ће мо у по љу Ко со ву ко је вје ра, ко ли је не вје ра! Вук, Срп с ке н а р о д н е п је с м е II 50. Не са вр ше нос т па м ће њ а на с у знем ира ва, а по т п у н и г у би т а к па м ће њ а у жа са ва! При мје ћу је мо да вре ме ном не ш т о бл и је д и и са сви м и ш че за ва из нашег па мћењ а, да неш т о уопш т е н исмо з апа мт ил и, и л и да се не можемо 79 Ми лош Ђу рић, В и д о в д а н с к а е т и к а, 1914, О т о ме Љу бо Ју р ко ви ћ, О у че с т вовању И ва на Меш т ровића и југ ословенск и х л иковн и х у м е тн и к а н а Међу н ар одној у м е тн и чкој и злож би у Р и м у у П а в и љ о н у С р би је, Г р а д и н а, V, бр (Ниш 1970), Ви д је т и: С р е т е н С т о ја н о в и ћ, Се ћа ња на мла дост, Бе о град: БИГЗ 1997; С. С т о ја н о - вић, Ис п о в е с т и, Бе о град: РТС, Фон да ци ја Сре тен Сто ја но вић 2014.

35 сје т и т и не че г а ш т о па м т и мо. На с у п р о т т о ме, не к и т ра у ма т и ч н и до г а ђај не мо же мо да з а б о ра ви мо, у п р ко с на шој во љи и по т ре би да се од бра н и мо од њ е г о в е на ме тљи в о с т и. Та ко ђе, м и по г р е ш но па м т и мо, па м т и мо с у г е - с т и в но и ма н и п у ла т и в но, па м т и мо пе р спек т и ви с т и ч к и и кон с т ру к т и вис т и ч к и 82. Д а л и т о в а ж и з а и с т ор ију? К ако о бјаш њ ав ат и и с т ор и јс ке до га ђа је, и ка ко и х па м т и т и, ка ко и х у ч и н и т и а к т и в н и м и фу н к ц и о на л н и м е ле мен т ом и ден т и т е т а? Сва ки пре по род мо ра би ти из не че га ро ђен, и сва ка бу дућ ност има св оје поријек ло, св оју п р ош ло с т. И При н ц и по в а и на ша. Ви дов да н и ма д је ло т ворн и значењск и пот енц ија л к р оз ис т о ри ју и п ред с т а в љ а г ра ђев н и ка мен у и ден т и т е т у с рп ског на ро да. На т е ме љу ви т е ш ког и ж р т ве ног Видов да на из гра ђе ни су иде а ли ви дов дан ске ети ке, на и ме прав да и чо вјечно с т, с а мо по ж р т в о в а њ е и с т ра да њ е, по к а ја њ е и п ра ш т а њ е, т р пе љи в о с т и в е л и ко д у ш но с т, ш т о је з а п р а в о е т и к а х ри ш ћ а н ске к ул т у р е, п а да к ле ети ка Жртве. Ви дов дан ска жр тва свје до чи је дан то тал ни и ра ди кал ни реал и з а м, ко ји на с су о ча в а с бру т а л ном кон к р е т и з а ц и јом ис т орије. Жрт в а је с у бл и ма ц и ја ис т о ри је. Ис т о ри ј ск а ис т и на н и је ло г и ч к а н и у н и в е р з а л на, већ до га ђај на и уни кат на. До га ђај уз ви ше ног жр тво ва ња има зна че ње прису ства све тог и да је сми сао исто риј ском вре ме ну, по ста је исти на исто ријског вре ме на. Сп рем нос т на ж р т ву на ра в но не зна ч и ве л и ча ње ж р т во ва ња као ври јед но сти по се би, јер је ври јед ност жр тве у ње ној чи сто ти и свр си. Исто ри ја је за је дан на род и оно шта тај на род ви ди у соп стве ној истори ји. Наш по глед на соп стве ну исто ри ју омо гу ћа ва нам не са мо да бру талнос т ис т о ри је под не се мо не г о и да ис т о ри ју ра зу м и је мо и п ри х ва т и мо. За срп ски на род, ко ји је ма ли по бро ју али хо ће да бу де ве ли ки по ка рак те ру, исто ри ја је већ и због то га стра да ње. Жр тва је нај ва жни ји спо мен ко ји оба сја ва оно што се до го ди ло у исто ри ји. Жр тва и стра да ње (на и ме до жив љ ај ис т ори јск и п рож ив љеног с т радањ а, ис т ори јско иск ус т во г ран и чн и х си т у а ц и ја, побједа и пораза, славе и у н ижењ а) и мају еп ис т ем и чк и см иса о јер омогућава ју ра зу ми је ва ње исто ри је. Ода тле пр оисходи херменеутичк и зн ач ај с т р а д а л н и х н а р о д а з а р а з у м и је в а њ е ис т о ри је, у ко л и ко смо у ста њу да исто риј ске до га ђа је по сма тра мо из пер спек ти ве жр тве. Исти на из пер спек ти ве Жр тве као су бјек та бит но се раз ли ку је од истине из пер спек ти ве На си ља ко је тра жи жр тву као објект. На си ље стиг мати за ци јом кон стру и ше жр тву као објект и та ко ра ци о нализује своје поступке, оно де мо ни зу је жр тву и та ко при кри ва све тост жр тве. При кри ва и св о ју п ри р о д у: с а в р е ме но На си љ е, к а о мо де р н и з а ц и ја в а р в а р с т в а и но ви ап со лу ти зам, ко ри сти се ми то твор ним оправ да ва њем на си ља кон стру и- са њем кри ви це. Стиг ма ти за ци ја срп ског на ро да као на сто ја ње да се по ништи ње гов иден ти тет и да му се на мет не кри ви ца као сред ство овла да ва ња, ж и г о с а њ е ко је смо на св о јој ко ж и о сје т и л и и у по с љ ед њ ем г р а ђа н ском ра т у а ко је се че с то сл у ж и ло ан т и с рп ском п р о па ган дом из Пр вог свје т ског ра та, за п ра во је т ех н и ка ко јом се озна че н и објек т (с рп ск и на род) нај п ри је 82 О с е д а м г р е хо в а п а м ћ е њ а (п р о л а з н о с т, од с у т н о с т, б л о к и р а њ е, п о г р е ш н о п о в е з и - в а њ е, п о в о д љ и в о с т, п р и с т р а с н о с т, и ст р а јн о с т) п иш е D an iel L. S c h a ct e r, The Se ven Sins of Me mory: How the Mind For gets and Re mem bers, New York: Ho ug hton Mif flin

36 28 ис ти ску је из по ља мо ра ла да би по том био ис ти снут и из по ља пра ва: онај ко је дис ква ли фи ко ван као мо рал но би ће упо до бљен је да се над њим пре ду зме бес прав но на си ље. Због то га има мо по себ ну оба ве зу да од брани мо част на ших жр та ва, на ших Прин ци па. Нео п ход но је да ре ха би ли ту је мо ви дов дан ску ети ку жр тве и под вига, не са мо за то што је она дио иден ти те та срп ског на ро да не го за то што пред ста вља од ва жно на сто ја ње да се пре ва зи ђу не под но шљи ва огра ни че - ња реа л но с т и. Оси м т о г а: и ден т и т е т је и н т е г ри т е т ка о способнос т опш т ег с а мо о д р ж а њ а и с а мо по т в р ђи в а њ а. Ва ж а н ус лов и ден т и т е т а је па м ће њ е, т и м ва ж н и ји за оног ко је д у го и че с то под вр га ва н сис тематском п рит иск у да про ми је ни иден ти тет. Исто риј ско пам ће ње као прет по став ка исто ријског зна ња и исто риј ске са мо сви је сти, као бри га за тач ке ослон ца на цио на л ног и ден т и т е т а у ис т о ри ј ском т ра ја њу, не о п ход но је и з б ог с а би р не сви је с т и о п р о ш ло с т и и з б ог ори јен т а ц и је у бу д ућ но с т и. Ти м п ри је ш т о нам се на со ци јал ном пла ну на ме ће јед на струк ту рал на ам не зи ја као гаше ње се лек т о в а н и х т а ча к а у па мћењу. О на се и з с т ру кт ура моћ и п реноси на исто риј ску на у ку, књи жев ност, умјет ност, те о ри ју, у ко ји ма се обав љ а си с т ем ско ош т е ће ње у па м ће њу: d a m n a t io i n me mo r ia де фор ма ц и ја, ма ни пу ла ци ја и по ни ште ње пам ће ња и сје ћа ња. Де фор ми са но, кон струис а но и и з м и ш љ е но п а м ће њ е и м а ис т о в р е ме но фу н к ц и ју з а б о р а в љ а њ а. Ис тра жи ва ње струк ту ра со ци јал ног пам ће ња и сје ћа ња и от кри ва ње техн и к а де ф ор ма ц и је па м ће њ а и сје ћ а њ а п р ед у с лов је да на ш њ ег к ри т и ч ког ис т о ри ј ског зна њ а и ис т о ри ј ске с а мо сви је с т и. Је р с у по с ле д и це з а б о ра в а д ра ма т и ч не 83. На ша од г о ворно с т у ис т о рији н ије ве з а на са мо з а кон к р е т но у че ш ће у ис т о ри ј ск и м до г а ђа ји ма, ис т о ри ј ск а од г о вор нос т је т ра н сг е не ра ц и ј ск а и она п р о и з в о д и мо ра л но јед и нс т в о ис т ори ј ског в р е ме на 84. Због то га нас ис т о ри ј ск и дог а ђа ји о ба ве зу ју. И да на с При н ц и п Ви дов да н о ба ве зу је на с на хра брос т и од г о вор нос т ис т о риј ског по с т о ја ња, на а к си о мат ск у од л у к у да с у Ко с о в о и Ја с е но в а ц в а ж а н и не по би т а н д ио на шег и ден т и т е т а, ко ји нам ни ко не мо же од у зе ти уко ли ко му га ми не да мо. За јед н и ч к а ис т о ри ја и т ра д и ц и ја о б је д и њу ју з а јед н и ц у, и д и ја х р о но и си н хроно, ч и не ћ и је спо соб ном да д је ла на т е ме љу т рајн и х вриједнос т и. Историјско предање има значај за заједницу не само услед заједничке про - шло сти не го и ра ди за јед нич ких ци ље ва у бу дућ но сти, ко ји он да исто ријск и м до г а ђа ји ма у ви јек и знов а дају см ис а о 85. За нас ко ји ни смо моћ ни да 83 О прет ход ном сам оп шир ни је пи сао у огле ди ма Бри га за жр тву (2006) и О пам ће њу и з а б о р а ву : И де н т и т е т и з ме ђу он т олог и је и д и ск у рс а (20 05 ), у : Б. Ш ијаков и ћ, Пр ис у тн о с т т р а н с ц е н д е н ц и је, 2013, одн В и ш е о т о м е у ч л а н к у О т в ор е н о д р уш т в о, з а т в о р е н а и н т е р п р е т а ц и ј а и с т о р и ј е, од го вор ност (1997), у: Б. Ши ја ко вић, Присутност трансценденције, 2013, : Све то је имао на уму сва ки од оних 160 по сла ни ка Ве ли ке на род не скуп шти не у Под го ри ци 26. но вем бра ка да су у јед но гла сну од лу ку ста ви ли и ово: Срп ски На род у Цр ној Го ри јед не је кр ви, је зи ка и те жње, јед не вје ре и оби ча ја с на ро дом ко ји жи ви у Ср би ји и д р у г и м с р п с к и м к р а ј е в и м а ; з а ј ед н и ч к а и м ј е с л а в н а п р о ш л о с т ко ј о м с е од у ш е в љ а в а ј у, з а јед н и ч к и и де а л и, з а јед н и ч к и н ар одн и јун ац и, з аједн и чк а п а тњ а, з аједн и чко св е ш т о јед а н н а р од ч и н и н а р о д ом. ( Од л у к а В е л и ке Н а р од н е С к у п ш т и н е С р п с ког Н а р о д а у Ц р ној Го р и, до ни је та на сјед ни ци од 13.[26.] но вем бра г. у Под го ри ци, При лог 3, у: Ђор ђе Стан ко вић,

37 одл уч имо о вел иком ис т ори јском конт екс т у у којем ск упо п лаћ амо т о да ос та не мо љу д и ва ж н и су ко л и ко и бол н и под ви зи ко ји ма се п ре ко ра ч у ју огра ни че ња реалности. Ми имамо иску ство па ра док си је исто риј ског по - сто ја ња; дао нам га је и Прин цип Га ври ло: Ал пра во је ре као пре Же р а ји ћ с о ко с и в и: Ко хо ће да жи ви нек мре, ко хо ће да мре нек жи ви! 86 Исто ријско по на вља ње ове светола за рев ске и оби ли ћев ске тј. ви дов - дан ске, на и ме срп ске ег зи стен ци јал не па ра док си је сапео је у сабирну моћну ми сао Ње гош (Гор с к и в и је н а ц 659): не ка бу де што би ти не мо же. ЈА УК И ГРО БЉЕ ЈЕ НА РОД МОЈ КО МЕ ПО ДИ ЋИ ВИ ДОВ Д А Н СК И Х РА М? 29 За М. Ц. од Ита ке Чим крв ста не и пре сах ну су зе, по што смрт нај бо ље узе, опет моћ ни ци и дру ги по ква ре ња ци са кур ва ма и шпи ју ни ма у мр кло сти ни жу ред блу да и ред па ко сти. Уо ч и Пр в ог свје т ског ра т а ме ђу на р од но п ра в о је хт је ло х у ма н и з о - ва ти рат, а до го ди ла су се звјер ства. Рат је оста вио ду бо ку мо рал ну кри зу, мр жњу и осве то љу би вост. По нос и сла ва с ко ји ма је срп ски на род иза шао из Ве ли ког ра та ни су мо гли да убла же пат њу и бол ве ли ког страдањ а. Послед и це по Ср би ју би ле су к а т а с т р о фа л не и не на док на д и ве: број см р т но с т ра да л и х с т а нов н и к а Ср би је п р о ц је њу је с е на око т ј. 28% укуп ног ста нов ни штва (Ср би ја је из гу би ла 62% му шког ста нов ништва од 18 до 55 го ди на, од че га 53% по ги ну лих и 9% трај них ин ва ли да), од мо би ли са них вој ни ка по ги ну ло је или умрло више од половине ( ), оста ло је ин ва ли да, пре ко по ла милиона ратне сиро - ча ди, дје це без хра ни те ља; при вред на и људ ска до бра би ла су у огром ним раз мје ра ма девастирана: у укупно 544 предузећа уништено је 57% ма - ши на и ин ста ла ци ја, оште ће ни су руд ни ци ме та ла 50% а руд ни ци угља 100%, опљач ка но је то на ба кра, то на оло ва, то на пи ри та, то на лиг ни та, то на ка ме ног и мр ког угља, то на тер ци јар ног мр ког угља, то на зла та и то на сре бра (предм е т о р г а н и з о в а н е р а т н е п љ ачке је т акођ е п ет р ол е ј, вун а, кож а, ж ит о, бра шно, ви но, ра ки ја, со, сто ка, итд.), сточ ни фонд је уни штен 70% а Ср би ја : Ра т н и ц и ље в и, Но ви Сад: Про ме теј, Бе о град: РТС 2014, : 346 [Ријеч је о п р о ш и р е ном и з д а њу к њи г е С р б и ја и с т в а р а њ е Ј у г о с л а в и је, Б еог р а д ]. О р иг ин а лн и пла кат с тек стом Од лу ке мо же се ви дје ти на: gos.org /past/act.jpg.) 86 О в и с т ихов и Га в р и л а П р и н ц ип а, н ап ис ан и у с а р а је в с ком в ој ном з а т в о ру е к с е р ом н а пор ци ји, пр во бит но су од штам па ни у са ра јев ском ли сту Зво но од 8. мар та Дра го Љу биб р а т и ћ, Га в р и л о Пр и н ц и п, Бе о град: Но лит 1959, 266.

38 30 то л и ко је сма ње на и по љо п ри вред на п ро из вод ња, пољоп ривредне маш ине и о бјек т и с у ош т е ће н и 4 4%, по ру ше н и с у мо с т о ви и же љ е зн и ч ке п ру г е, из гу бље но је око три пе ти не на ци о нал ног бо гат ства (оно је пред рат из но - си ло око 11 ми ли јар ди ди на ра у зла ту, а ште та од ау стро у гар ских и бу гарск и х ра з а ра њ а и п љ ач к а њ а ра ч у на с е на 6 м и л и ја р д и з лат н и х фра на к а), у Ср би ји са мо је да н од х и ља д у се ља ка и ма ч и та во од и је ло, а број ра д н и ка тек до сти же број из Цр кве и ма на сти ри су та ко ђе би ли предмет де ва ста ци је и пљач ке (зво на, мо би ли јар, оде жде, књи ге, све!). Страда ло је пре ко 50% све ште ни ка и мо на ха, њих бли зу (О во ме т ре ба до да т и с т радањ а и г у би т ке у ба л к а н ск и м ра т о ви ма. Додатн и послератн и т е р е т би ла је с рп ск а ве л икод уш но с т п р е ма но ви м о бла с т и ма п р о ш и р е не д р ж а ве, Кра љ е ви не Ср ба, Хр в а т а и Сло ве на ца, и з који х је Аус т р оуг арск а мо би л исала п реко војн ика, а које су и зједначене у под јел и ратн и х ре па ра ц и ја, ч и ји д у г о ви и з ај мо ви су т а ко ђе со л и дар но п ре у зе т и, и тд.) Но нај ви ше с у б о љ е л и п ла н и ра н и и по ч и њ е н и ок ру т н и и ма с ов н и з ло ч и н и, свир епа звје рс т в а од с т ра не в ла сн и к а ц и ви л и з а ц и је и к улт ур е 89. Нам јера да се уни шти срп ски на род би ла је не скри ве на и озбиљ на, а у при лич ној мје ри је и оства ре на. Из да на шње пер спек ти ве ја сно се ви ди да се Ср би од по сље ди ца Великог рата до данас нису мо гли по вра ти ти. Да нас још те же. Стра да ње и жр тво ва ње има ло је еп ске раз мје ре. Да ли је све то мо гао да и з ра зи Ви дов да н с к и Х ра м? Још Ме штро вић је по чео да осми- 87 Ви д је т и: С л о б о д а н В у ко в и ћ, С т р а т е г и ја л а ж н о г м и р а у к у ћ и: Е ко н о м с к и од н о с и и з међу р е г и о на у К ра љ е ви н и Ју г о с ла ви ји, Со ц и о л о ш к и п ре г ле д XXXIX, бр. 4 (2005), ; А н д р е ј М и т р о в и ћ, С р б и ја у Пр в о м с в е т с ко м р а т у, Б е о г р а д: С л у ж б е н и г л а с н и к [Београд: СКЗ , Б е о г ра д: Ст у б о ви к ул т у р е ], ; М. Ра до је вић, Љ. Ди мић, Ср б и ја у Ве л и ко м р а т у , 2014, 283; Вла ди мир Ћо ро вић, Цр на књи га: Пат ње Ср ба Бо сне и Хер це го ви не за вре ме Свет ског рата го ди не, Бе о град 1920; тре ће из да ње, Беог р а д: Уд ружењ е р а тн и х д об р ов ољ ац а г од ине, њихов и х пот ом ак а и пош т ов ал ац а, Бе о град по дру жни ца Тре би ње, 1996; до ступ но и на : http: // ko.org.rs /rast ko -bl /isto - r i ja /c o r o v ic / vc o r o v ic - c r n a. ht m l #_To c С в ој и з вје ш т ај о р а т н и м г у б и ц и м а С р б и је ова ко за вр ша ва ђе не ра л Ст е фа нови ћ ( Губи тц и Савезн и к а у Све т ском ра т у, Ра т нич к и г ла сник: О р г а н Уд р у же њ а р е з е р в н и х о ф и ц и р а и р а т н и к а, г од. X I I I, с в. I V-V, Бе о град 1934, , 201): Но н а ш а о с л о б о ђ е н а С р б и ја, по с л е ов ог с в е т с ког р а т а, б и л а је по тп у но у п р о п а ш ћ ен а. Б о л е ш т и н е, з л о с т а в љ а њ е и у б и ј а њ е од с т р а н е н е п р и ј а т е љ а, у м ир ањ е о н и х у р о пс т в у п о л а г е ри м а, и с а г у би т ц и м а код в ој ске, С р би ја је и з г у би л а г о т о в о 1/3 св о г а с т а нов н и ш т в а. С е м ове жр тве у кр ви, Ср би ја је би ла пот пу но опу сто ше на. Бу га ри и Ау стро-ма ђа ри, из ње су од не ли све, што се је мо гло по не ти, чак су и са бо го мо ља и зво на ски да ли. Кроз на шу су зе мљу п р о л а з ил и и д ив љи Хун и и о б ес н и Т у рц и, а л и н ис у је т о л и ко оп љ ач к а л и и оп у с т о ш и л и к а о к р в о жед н и Бу г а р и и ц и в и л и з о в а н е Ш в а б е. 88 Ви д је т и Рад ми ла Ра дић, Мом чи ло Исић, С р п с к а ц р кв а у Ве л и ко м р а т у , Бе о град: Фи лип Ви шњић, Гац ко: Про свје та Упор. ра до ве Ар чи бал да Рај са (Ru dolph Ar chi bald Re iss, ): А. Рајс, Ау стро- Б у г а р о - Не м а ч ке п о в р е д е р а т н и х з а ко н а и п р а в и л а, К р ф: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја К р а љ е в и н е С р б и је 1918; Р. А. Рајс, Шта сам ви део и про жи вео у ве ли ким да ни ма: Они ма ко ји се ни су в р а т и л и. С а о п ш т е њ е је д н о г п р и ја т е љ а и з т е ш к и х в р е м е н а, Б е о г р а д: Д р ж а в н а ш т а м п а р и - ј а К р а љ е в и н е С р б а, Х р в а т а и С л о в е н а ц а (19 91); Б е о г р а д : Ит а к а , 2 014; Ро д о л ф А р ч и б а л д Рајс, О з л о ч и н и м а Ау с т р о -Уг а р о - Б у г а р о - Не м а ц а у С рб ији : Из аб р ан и р а д о в и, Бе о град: Исто риј ски му зеј Ср би је, Струч на књи га 1997; А. Рајс, Ра т н и и з в е ш т а ји из Ср би је и са Со лун ског фрон та (нео бја вље ни тек сто ви на срп ском је зи ку), Бе о град: Ге о по - л и т и к а Та ко ђ е: М и л о је П р ш и ћ, С л а ђ а н а Б ој ко в и ћ, С т р а д а њ е с р п с ко г н а р о д а у С р б и ји , Б е о г р а д: Ис т о р и ј с к и м у з е ј С р б и је ; М и о д р а г С т а р ч е в и ћ, Ау с т р о у г а р с к и зло чи ни у Ср би ји , Б е о г р а д: Ге о п о л и т и к а

39 ш љ а в а Ви дов да н ск и Хра м ( Кос овск и Хра м) к а о мо н у мен т а л н и ма у з о леј по св е ћен р е л и г и ји к рај њ ег ж р т в о в а њ а, гла в н и н у ск ул п т у ра је у ра д ио и то ком бо рав ка у Па ри зу (тор зо Ба но вић Стра хи ње да нас се на ла зи у Тејт г алерији у Лондон у, а у Нар одном м узеју у Б еог рад у ск ул п- т у р е М и ло ша О би л и ћ а, Ср ђе З ло по гле ђе, Ма ле удо ви це и Сје ћ а њ а, к а о и ка ри ја ти де у атри ју му), из ло жио их у га ле ри ји Se ces sion у Бе чу 1910, а в ел ик а д рв е н а м а ке т а Ви д о в д а н с ко г Х р а м а у р а ђ е н а је з а ме ђу н а р од н у из ло жбу у Ри му 1911, да би по том би ла из ла га на у Бе о гра ду 1912, Ве неци ји 1914, Лон до ну и 1917, Гла зго ву 1915, Бред фор ду 1918, Па ри зу (а са да се на ла зи у На род ном му зе ју у Кру шев цу). На отва ра њу лон дон ске и з ло ж б е 24. ју на уо ч и Ви дов да на Ме ш т р о ви ћ је ис т а к а о да Ко со во као све то мје сто ује ди њу је све ју го сло вен ске на ро де сим бо - ли зу ју ћи њи хо ве по ра зе и хе рој ске жр тве 90. По во дом Ме штро ви ће вог из ла га ња у Бе чу иза шла је исте го - ди не у Бе о гра ду бро шу ра с крат ким огле ди ма Н. Ка ра ва је ва (то је псе у до - ним, а ри јеч је о ру ском но ви на ру Ла ву Со ко лов ском: Лев На у мо вич Соко лов ск и й, 1915) Ви дов да н ск и Хра м и фи ло с о фа и пе да г о г а М и ла на Ше ви ћ а ( ) Ко с ов ске песме у к амен у 91. С околовск и ист иче ау то ро ву на да х н у тос т славном с рпском п ро ш ло ш ћу и с д и в ље њем го во ри о њ е г о ви м фи г у ра ма з а Хра м, че м у с е п ри д ру ж у је и Ше ви ћ на по м и њу ћ и да Ср би тек тре ба да уз вра те Ме штро ви ћу што их је сво јом умјет но шћу то ли ко за ду жио. У ду ху оп штег оду ше вље ња омла дине дјелом овог про - ро ка осло бо ђе ња, о Ме штро ви ће вом на сту пу у Ри му пи сао је Дим и т р ије М и т р ин ов и ћ : з а њ ег а је Меш т р ов и ћ в ел ик и п јес н и к с р пс ке на род не тра ге ди је, срп ски на ци о нал ни хе рој, про по вјед ник бор бе, пје - сник по бје де, про рок вас кр се ња... срп ског и хр ват ског на ро да; Ср би с у с а Ме ш т р о ви ћем до н и је л и г е с т на ц и о на л не ж р т в е, к ул т хе р о ји зма, а у м је тн иков нар оч ит и под ух в ат је с т в а р а њ е Ви дов да н ског х р а ма ко ји и ма св р х у да иск аже љ епот у нац иона лног јунаш т в а и ж рт ве, нац иона лне сна г е и д у ше 92. Св ој до п ри но с од у ше в љ е њу да л и с у На де ж да Пе т р о ви ћ ( ) 93, Ау г у стин Ујевић ( ) 94, Милош Видаковић ( ) Ме штро вић у јед ном пи сму с по чет ка ра та ова ко фор му ли ше мо рал ну иде ју во ди љу: tre ba se bo ri ti do smr ti pro tiv ugnje ta ča i svi re po sti, za pra vo i prav du, i za svo ju ze mlju i ne ža li ti ni ko je žr tve. I ta ve ra ži ve la je i osta la ne pro me nje na od Ko so va pa sve do da nas... [ Iva n Me š t r ov ić], Z am is a o Kos ovskog H r am a, Nov a Ev r op a knj. I, br. 13 (Za greb, 23. dec. 1920), [ ћи ри лич ног издања]. 91 Н. К а р а в аје в, Ви д о в д а н с к и Х р а м / Ми лан Ше вић, Ко с о в с ке п е с м е у ка м е н у: Ва ја р ск и ра до ви Ива на Ме штро ви ћа, Бе о град: Књи жар ни ца Рај ко ви ћа и Ћу ко ви ћа 1910, 30 стр. 92 Д и м и т р и је М и т р и н о в и ћ, И в а н Ме ш т р о в и ћ, Б о с а н с к а в и л а X X V I (С а р а је в о 1911) бр. 9, ; бр. 10, Ми три но вић је тих го ди на о Ме штро ви ћу об ја вио де се так т е к с т о в а, ко ји в р х у не у огле д у о б ја в љ е ном н а че ш ком: Vel i k á n slo ve n s ke pl as t i k y I. Me št r ov ić: Srb ski na rod ni epo pe je ve skulptuře i architektuře, Dílo XI (Pra ha 1913), , , , Н а д е ж д а Пе т р о в и ћ, С а ч е т в р т е Ју г о с л о в е н с ке И з л о ж б е у Б е о г р а д у, Б о с а н с к а в и л а XXVII, бр (1912), , 181б: Иван Ме штро вић је срп ски на род ни про фет, он је гени јал ни ва јар народне психе, народних идеала, векови су учествовали у стварању његовом. 94 Ав гу стин Ује вић, Ис пу ње ни за вет, Бо сан ска ви ла XXVI II, бр. 1 (1913), 1 3, 2б: Не ко лике књи ге на род них тво ре ви на и Видовдански Храм то је нај бо ље и нај све ти је и нај ви ше на ше Ми лош Ви да ко вић, Из ло жба у Ве не ци ји, На р о д V, бр. 393 (1914), 1 2.

40 32 и м но г и д ру г и. Пе р о Сл и јеп че ви ћ ви зи о на р ск и п и ше к а ко је по хо д ио Ви дов да н ск и Хра м на Ко с о ву, оп и с у ју ћ и г а у ме ш т р о ви ћев ској з а м и с л и и д и в е ћ и с е мо н у мен т а л ној јед но с т а в но с т и 96. А с т ра да л н и ч к и раз ло зи за по ди за ње Хра ма тек је тре ба ло да се де се у Ве ли ком ра ту. Ехо лон донске изложбе Храма ч уо се у Британ ији и следеће ратне год ине, када је ве ли чан стве но сла вљен Ви дов дан (Kos so vo Day): текст Ситон-Вотсо на ( Ro ber t Wil li a m Se ton-wat son, ) Ср би ја ју че, да на с и су т ра пр о чи тан је у шко ла и у цр ка ва, у лон дон ској ка те дра ли Свет ог Пав ла бе сје д и л и су кен т е р бе ри ј ск и на д би ск у п и еп ископ Н иколај Ве ли ми ро вић ( ), у хи ља ду би о ско па при ка за ни су срп ски филмо ви. Слич но и сле де ће Те го ди не је Ми лу тин Бо јић ( ) стигао да у Со лу ну об ја ви Пес ме бол а и п оно са, на Кр фу је Раст ко Пе тро вић ( ) об ја вио Ко сов ске со не т е ( у За бав ни к у) а Д раг ољу б Фил ипови ћ ( ) Ко сов ске бо жу ре, Ми ло сав Је лић ( ) је на пи сао Ср бија н с к и вен а ц (Со лун 1917). Ми ло рад Б. Не дић ( ) у Би зер ти штам па по ет ске фраг мен те Ко сов ске но ћи. Јо ван Ду чић ( ) об јав љу је на Кр фу по х ва л у Ме ш т ро ви ћу, ч и ја де ла п ред с та в ља ју ц и к л ус Ко сов ског хра ма, ко ји је Велика Србија реше на да по диг не по сле ра та ар мија ма па лим за отаџ би ну дуж ње них ре ка 97. Но би ло је и кри тич ког дис тан ци ра ња, а јед но од пр вих је оно Драгутина Ј. Илића ( ), који Мештровићев Видовдански Храм смје - ш т а у кон т екс т с е це си је и сх в а т а к а о о б е св е ће њ е 98. За Си н и ш у Кор д и ћ а ( ) у Ме шт ро ви ће вом Ко сов ском Хра м у не ма ничега што би могли да осе ти мо бли зу се бе као на ше и за нас 99. Мно го доц ни је, као да је све при го во ре су бли ми сао Ла зар Три фу но вић ( ), професор исто - ри је мо дер не умјет но сти и ду го го ди шњи ди рек тор На род ног му зе ја у Бео - гра ду ( ): Од народског Косовског преда ња створена је класна видовдан ска иде о ло ги ја, зва нична, великодр жав на, јед на чи ста мо рална по бе да л и ков но је п ре т ворена у су мњиву расн у супе риорнос т, гер ман ски пре ди мен зи о ни ра ну, пре го ле му да би је дан ма ли народ, с рп ск и, мо г а о да је и н т и м но до ж и ви ка о сво ју. Ви дов да н ск и храм Ме штро вић је уоб ли чио у фор ми ње му са вре ме не и у средњ ој Ев р о п и т а да а к т у е л не сецесије, т о је био па н да н Мец не р о ве Б и т к е н а р о д а, у о сно ви, је да н џ и нов ск и и з ло ж б е н и па виљон у ко ме су сфи н г е, ка ме не атле т е и ка ри ја т и де с т ва ра ле но ву 96 Пе р о С л е п ч е в и ћ, Ви д ов д а н с к и Х р а м, Б о с а н с к а в и л а XXVI II (1913), бр. 20, ; бр. 21, Јо ван Ду чић, Ве ли ки срп ски ва јар Иван Ме штро вић, Срп с ке но в и не LXXXIV, бр. 76 (Крф, 27. јун 1917), У т е к с т у п о т п и с а н о м По с м а т р а ч, Ви дов дан ски храм, Б р а нков о кол о 18 (Срем ски Кар лов ци 1912), , Дра гу тин Илић [Илијћ] у збир ци по е ма О с в ећ ен о Кос ов о (1913) већ се био при кло нио ду ху тра ди ци о нал не ју нач ке епи ке. 99 Си ни ша Кор дић, Ум е тн о с т и н еум е тн о с т, Бе о град 1924 (на пред њој ко ри ци је Ме ш т р о в и ћ е в Ко с о в с к и Х р а м); одав де је кра так текст Ви дов дан ски Храм пре штам пан у ви дов д а н ском б р о ју ч а с о п и с а з а н а ц и о н а л н у и х ри ш ћ а н ск у к у л т у ру Пр е т е ч а бр. 3 (Бе о град 1928),

41 33 р е л и г и ју п ра в ед не ж р т в е, с у з а, људ ск и х м у к а, т а м ја на и св е т е в о де. 100 Али из јед ног са свим дру гог угла, оног прин ци пов ског, огла сио се по ет ским пуц њем Ми лош Цр њан ски ( ), као гро мов ник. Сре диш т е ње г о ве ме т е н и је би ла е с т е т и к а и по е т и к а не г о е т ик а и пол ит ик а. О н је п р ко сно по д и г а о Видовда нск и х ра м При нц ип у Гав рил у. У ратној родољубивој поетској збирци Лирика Итаке (циклус Видовданске пе - сме ) са чи нио је Спо мен Прин ци пу, и ка сни је му (1959), јер је у пи та њу по л и т и ч к а а не сент имент а лна п јесма, к а о пос т амен т до да о комент ар Уз пе сму о Прин ци пу 101. Сандук Франца Фердинанда био је по кри вен за ста вом Хаб - сбу р г а, ж у т ом, с а д в о гла ви м ц р н и м ор лом, с т а ри м око х и љ а д у г о д и на. Син једног си ро ма ха, про лете ра, зе мљо рад ни ка, Хер це гов - ца, још не пу но ле тан, био га је ски нуо са не ба, ре вол вер ским п у ц њи ма. Атен та тор је имао чуд но име. Са ста вље но од име на прин ца и ар хан ге ла. [...]... чак и код нас, не ки су од Прин ци па би ли на чи ни ли Ср бина-п р о ви н ц и ја л ца, фа на т и к а, шо в е на, ко ји је, т о б о же, био с а мо и г рач к а у ру к а ма ше фа О ба в е ш т ај ног од с е к а с р би ја н ског г е не - ра л ш т а ба, п у ков н и к а Д ра г у т и на Д и м и т ри је ви ћ а А п и с а. Ме ђу тим, атен та тор нам је го во рио, ја сно, и са оне стра не гро ба. [...] Ни по сле ра та, Прин цип, у нас, ни је био оми ље на те ма. Њ е г ов а к т одо бра в а ла је с а мо на ша си р о т и њ а и ом ла д и на. Бу р жо а зи ја н и је одо бра в а ла а к т При н ц и па. При к ра ју ра т а, сви с у у на с г о в о ри л и с а мо о по т р е би по д и з а њ а јед ног в е ле леп ног Ко с ов ског х ра ма п р е ма на ц р т у Ме ш т р о ви ћ а. Наш ве ли ки пе сник Ду чић ви део је, та да, у Ср би ји, им пе рато ра. Он јој је уз ви ки вао: Ave Ser bia! (Mo ri tu ri te sa lu tant). Ја сам на пи сао ову пе сму у сла ву уби ства и Прин ци па Ла зар Три фу но вић, Ли ков ни из раз Ко сов ског пре да ња: По во дом рас пра ве о спо ме ник у к не зу Ла за ру, Књи жев не но в и не, бр. 385 (Бе о град, 27. фе бру ар 1971), 7. Ви ше о идео ло шком амбијен т у Ви дов дан ског хра ма са да: Alek san dar Ig nja to vić, Ju go slo venst vo u arhitekturi , Be og r a d: G r ađev i n sk a k nji ga На ову к њи г у с е о сла њ а п р е глед н и ч лана к: Dim it r ije Buk v ić, Kos ov s k i m it i id e o lo g i ja j u go slo ve n s t v a : Vi d ov d a n s k i h r a m Iv a n a Me š t r o v i ć a, S o c i o l o š k a l u č a VI II/2 (2014), М и л о ш Ц р њ а н с к и, С п о м е н П р и н ц и п у, К њи ж е в н и ј у г IV, 1 (За греб/бе о град 1. VII 1919), 8; по том у: Ми лош Цр њан ски, Ли р и к а Ит а ке, Бе о град: С. Б. Цви ја но вић 1919, стр. 14; Ит а ка и ко м е н т а р и, Бе о град: Про све та 1959, 53 59: Уз пе сму о Прин ци пу ; та ко ђе: Ми лош Цр њан ски, Са бра не пе сме, Бе о град: СКЗ 1978, 21 22, Упор. Vla di mir Jo vi čić, Milo š C r nja n s k i: Sp o m e n P r i n c i p u, D e l o XIX 2 (Be o grad 1973), = Вла ди мир Јо ви чић, С р п с ко р о д о љу б и в о п е с н и ш т в о, Бе о град 1976, М и лош Ц р њ а н ск и, Ит а ка и ком е нт ар и, Б еог р а д: Пр осв ет а 1959, 58 59; Ц р њ а н ск и, С а б р а н е п е с м е, Бе о град: СКЗ 1978,

42 34 Сп о м е н Пр и н ц и п у O Бал ши, и Ду ша ну Сил ном, да умук не крик. Вла сте ла, вој во де, де спо ти, бе ху срам. Хај дуч кој кр ви нек се ори цик. Уби ци ди ште Ви дов дан ски храм! Сла ви, и оклоп ни ци ма, нек умук не пој. Де спо ти ца све тих нек не ста не драж. Гла дан и кр вав је на род мој. А сјај на про шлост је лаж. А ко нас во ли, нек во ли ка мен го ли. Нек по љу би мр жњу и мр тве. Ис ко па не очи, ви но што се то чи, у сла ву уби ства и жр тве. О прав ди и по бе ди све тој нек умук не крик. Оце ви и бра ћа и се стре бе ху срам. Осве ти, мај ци на шој, нек се ори цик. Ра ји, ри ти, ди ште ко сов ски храм. А сун цу и ма на сти ри ма угу ши те пој. Ка ди фе и сви ле нек не ста не драж. Ја ук и гро бље је на род мој. А сјај на про шлост је лаж. Мој на род ни је стег цар ски што се ви је, не го мај ка обеш ча шће на. Зној и си ро ти ња и мр жња што ти ња у сти ду зга ри шта и сте на. У но вој л ири ц и см р т и, доне с еној п раво и з р ововског блат а и к рви са фрон та у Га ли ци ји, Ми лош је стао на Га ври ло ву стра ну, на стра ну оно га ко ји је по новио ч и н ко с ов ског М и ло ш а. Ц р њ а н ск и с амоз в а н у п ад а н а по бјед н и ч к у п ро сла ву да по ре ме т и сла во до би т н у под јел у час т и и ордењ а и да сви ма пре не се оно што је Прин цип са оп штио ја сно, и са оне стра не г р оба. О н је з ас т у пн и к ( мој н ар од ) м учен и чк и х ж рт ав а, пор ажен и х стра дал ни ка, осра мо ће них и по ни же них, обје ше них о ко но пац и на би је - них на ко лац, оних од чи јих је гла ва са зи да на ће ле-ку ла, ње гов отац на точ ку цви ли а кћер му гло ђу ву ци ( Вој нич ка пе сма ). Овај по ет ски ат ен т а т ор - о св е т н и к т а ко ђе г о в о ри и з оно с т ра но с т и, с оне с т ра не г р о ба, из соп стве ног ис ку ства рат не стра хо те. Го во ри у име бун тов ни ка и осветни ка, без и ме них и ни шчих, у име оних ко ји су бом ба ма и пуц њи ма свој на род п ро бу д и л и из п ријатног, аус т ријског, д ре ме жа а ко ји су до ла зи л и с а т а ко зв а ног д на на р о да ( Уз пе см у о При н ц и п у ). Го в о ри у и ме по г а- же н и х п ри н ц и па. По т п у но свјесно г ов о ри и з п рив рженос т и При нц ип у,

43 чи ји акт одо бра ва ла је са мо наша сироти ња и омла ди на. 103 Ми лош Ц р њански нам се обра ћа из оно стра но сти пат ње. У исто ври је ме ка да је Цр њан ски у Га ли ци ји тра гао за Принц и пом у с т и хо ви ма и за к ло ном од см р т и у ро во ви ма је да н д ру г и пје сн и к, Франц Вер фел (Franz Wer fel, ), мо би ли сан као бол ни чар, су срео се у за твор ској бол ни ци са са ра јев ским атен та то ром, уми ру ћим два де се - то г о д и ш њи м Не д јељ ком Ча бри но ви ћем, и сво ју по е зи ју на шао на ње го вом л и ц у. У по т р е сној п ри по ви је т к и с т и т у лом од и ме н а з а т о че ног, Ф р а н ц Вер фел на бла гом бли је дом из му че ном ли цу хва та осмјех ко ји му Ча брино вић упу ћу је као знак за јед ни штва у људ ско сти: Но исто вре ме но тај сми је шак је по здрав, по здрав из онос т ра но с т и пат њ е, по зд ра в т и т ра ју ће свје тло с т и д у ше ш т о сву да п ро би ја из ра звал ине њег овог изм у че ног т ру п ла и у мом т а м ном чвр стом ти је лу тра жи брат ску свје тлост. (Zu gle ich aber ist di es Lächeln ein Gruss, ein Gruss vom Jen se its der Le i den her, ein Gruss d e s s chw i nge n d e n S e e le n l icht s, d a s ü b er a l l a u s d e r Ru in e s ei n e s zer mar ter ten Körpers tritt und in me i nem dun klen fe sten Le i be das geschwi ster lic he Licht sucht.) 104 И з оно с т ра но с т и пат њ е (vom Je n se it s de r L e i de n he r) ода тле до ла зи оно ис к у с т в о ко је м и с т и ч к и по в е з у је д в о ји ц у п је сн и к а: јед ног на г о н и на бу н т ов н и ч к у осве т у а д ру г ог на по к ај н и ч ко см и ре ње. У свом л ит ерарном опи су Вер фел хо ће Ча бри но ви ћу да до не се оно што му оти ма ју спа се ње: Сви гле да ху на ово сма ње но пле мић ко ли це са там но-мирним очи ма та мо на но си ли ма. И у гру бе ду ше ухва ти се тај на. Љу д и с т а ја х у у кочено, поз орно, з буњ ено, к а о да је међу њима нек и п р е тпос т ав љ ен и. Једном ја г њ е т у н а т о в а р е н а је к ри ви ц а. 103 О зна ча ју Прин ци по вог пуц ња Ми лош Цр њан ски го во ри и у Ко мен та ру уз Здра в и цу (Ит а к а и ко м е н т а р и, Бе о град 1959): Са ра јев ск и ат ен т ат зна ч ио је ве л ик у п ромен у у ис т орији нашег народа, па и по јед и на ца ко ји су том на ро ду при па да ли. Б о с а н ц и с у с а м ас о вн е, в ећ ин о м л ит ер арн е п а т р и о т с к е а к ц и ј е П р е ч а н а п р е ш л и н а ди рект ну, те ро ри стич ку ак ци ју ко ја је убр за ла смрт Ау стри је. Прин цип је, сем то га, пр ви пут, по де лио наш на род, на кла се. Уби ство ау стриј ског п ре с т о ло на след н и к а одо бра в а ле су само, т акозв ане, н иже к ласе, и ом лад ина. Такозв ан и виш и с т а л е ж и, бу р жо а з и ја и ц р к в а, у б и с т в о н и с у од о б р а в а л и. Прин цип је, сво јим ак том, ипак, уда рио сви ма на ма на че ло жиг уби ца и сви смо ми п о с т а л и с у м њи в и п о л и ц ај ц и м а, н е с а м о у Ау с т р и ји, н е г о и ц е л ој Е в р о п и. П р и н ц и п н а с је т а ко п о в е з а о б о љ е н е г о ш т о с м о б и л и п о в е з а н и, д о т л е, ц р к в о м, т р а д и ц и ја м а, к р в љу. Је з и к ко јим је атен та тор го во рио био је ја сан. Ау стриј ском цар ству би ло је од зво ни ло. 104 Franz Wer fel, Ca bri no witsch: Ein Ta ge buch aus dem Ja hre 1915, Die Ne ue Rundschau, Jg. 34, H. 6 (Ju ni 1923) = F. Wer fel, Erzählungen aus zwei Wel ten, Bd. I, Frank furt/m: Ber mann-fischer 1948 = Das Franz Wer fel Buch, hg. v. Pe ter Ste fan Jungk, Frank furt/m: Fischer 1986, Уб р з о је п р и п о в и је т к а о б ја в љ е н а и у п р е в о д у Г у с т а в а К р к л е ц а ( ): Франц Вер фел, Ча бри но вић: Днев ник из го ди не 1915, С р п с к и к њи ж е в н и г л а с н и к, књ. XVI, бр. 5 (Бе о град, 1. нов. 1925), ; са да пре штам па но у: Ле т о п и с Ма т и це с рп с ке, год. 160, књ. 493, св. 6 (Но ви Сад, јун 2014), , гдје ви ди и при лог: Го ра на Ра и че вић, Ча бри новић, Вер фел, Цр њан ски, Прин цип..., исто,

44 36 Ово би ће ви ше ни шта не ће осје ти ти, чак ни људ ску смрт. И због т ог а на д ма ш у је све. (A l le bl ic k t e n au f d a s k le i n ge wordene a del ige Ge sicht mit den dun kel-ru hi gen Au gen dort auf der Ba hre. Und in die der ben Se e len griff das Ge he im nis. Die Männer stan den sta rr, h a bt a cht, ve rlege n, a l s wä r e e i n Vo rge s e t z t e r u n t e r i h n e n. Ei n e m Lamm war die Schuld au fer legt wor den. Di e ses We sen wird nichts mehr emp fan gen, nicht ein mal ei nen Men schen tod. Und darum übertrifft es al le). 105 Јед ном ја г њ е т у на т о в а р е на је к ри ви ца ( Ei ne m L a m m wa r d ie Schu ld au fer legt wor den). У нео пи си вој пат њи, и уни же но сти, и оса мље но сти, Чабри но ви ћ је п р о ша о к р оз м ис т и чк у т ра н сф ор ма ц и ју до х ри с т о л и ко с т и и све то сти. Смрт га се ви ше не до ти че. Он се ваз нио са сво је гол го те. Верфел при су ству је тај ни обе смр ће ња. То је тај на ко ја се на ла зи у те ме љу и сре ди шту хра ма на жр тве ни ку. И Вер фел (пје сник ко га је Цр њан ски по с е б но и з д в о јио з а на с 106, а ко ји је због је вреј ског по ри је кла касни је од на ци ста из бје гао у САД) и Цр њан ски хо ће да бра не оне ко је ви ше не ма ко да бра ни, оне ко ји су ода бра ни као жр тве јер не ма ко да их осве ти и ко ји са ми по ста ју све ти. М илош Ц р њан ск и, д у ша ко ја се из м у че на и оп у сто ше на вра ћа из ра та ко ји је по н и ш т ио све, опо м и њ е на с да с е ок а не мо по бјед н и ч ког с ла в љ а и вла сте лин ског ча сто љу бља (усред по ги би је то је сра мо та), већ да се су о - чи мо с бру тал но шћу исти не, као на Гол го ти: срп ски на род је гла дан и кр вав, он је ја ук и гро бље, мај ка обеш ча шће на, зној и си ро ти ња. При л и к а н и је з а с ла в о појн и пат риот из а м п ри ви ле г и јâ (Пр о л ог: Ни сам п ат ри о т ск а т ри би н а. ), в е ћ з а р о до љу бљ е до б о л а не под но ш љи в о, ко је во ли ка мен го ли, ко је љу би мр жњу и мр тве, ис ко па не очи. Крв, мр жња, пре зре ње, осве та, уби ство, смрт из др жи љу ба ви, то је твој род! То, а не стег цар ски, не слав на др жа ва и ње на ве ли ка шка упра ва, раз лог је пјесн и ко в ог и з б о ра Ср би је з а за ви чај, з б ог и дент ификов ањ а и с апатн иш т в а с оним што је то ли ко на па ће но, што је то ли ко не срећ но кроз ве ко ве 107 (као ш т о је з а При н ц и па Ср би ја би ла О т а џ би на 108 ). Тра г и к а с рп ског с т ра да њ а 105 Уз ово ви дје ти: Ani ta Auc kent ha ler, Ei nem Lamm war die Schuld au fer legt wor den. Die Präfiguration Chri sti in Franz Wer fels Erzählung Ca bri no witsch: Ein Ta ge buch aus dem Ja hre 1915, in: K. F. Auc kent ha ler, H. H. Rud nick, K. We is sen ber ger, Hgg., Ein Le ben für Dic htung und F r e i h e i t: Festschrift zum 70. Ge burt stag von Jo seph P. Strel ka, Tübin gen 1997, Oso bi to dva ime na vo leo bih da za be le žim za nas: jed no je Ge org T r a k l, a dru go Franz W e r f e l. пи ше Цр њан ски у је сен из Бе ча Ми ла ну Ћур чи ну ( ): Mi loš Cr njanski, Pi sma iz Pa ri za: I. Beč, No v a E v r o p a knj. II, br. 1 (Za greb, 21. mart 1921), 75 79: А л и, з а в и ч ај, п р а в и, з н а т е, ко ји в о л и т е, ко ји о с е ћ а т е, з а м е н е је С р б и ја. З а т о ш т о сам иза брао не што што је то ли ко на па ће но, што је то ли ко не срећ но кроз ве ко ве, са да, а наро чи то по след њих сто го ди на. То је мој за ви чај. (Ми лош Цр њан ски у раз го во ру с Дра шком Ре ђе пом за ТВ Бе о град 24. XII 1970; пре ма: M. Cr njan ski, I s p u n i o s a m s v o j u s u d b i n u, prir. Z. Avra mo vić, Be o grad: BIGZ, Srp ska knji žev na za dru ga, Na rod na knji ga 1992, 142). Но ово сапат ни штво је из гле да је дан од раз ло га што Цр њан ски до да нас оста је не по го да (н) за вла дају ћу кул ту ру: јер је он за кул ту ру за сно ва ну на кул ту у чи јем сре ди шту је жр тва, а то не при ја они ма ко ји се ода ју кул ту ри за ба ве и за бо ра ва. 108 У раз го во ри ма Прин ци по вим с Мар тином Па пен хај мом (Mar tin Pap pen he im, , G a v r i l o P r i n c i p s B e k e n n t n i s s e, Wi en: R. Lec hner & Sohn 1926) у вој ном за тво ру у Те ре-

45 је т а к в а да и з а зи в а с т а р о з а вје т н и о све т н и ч к и у р л и к, к а о п ри је т њу он и ма ко је са мо страх од осве те за у ста вља пред гр лом жр тве. За то пје сник не и зл ив а емо ц ије нег о ж у ч, а њ ег ов о р ет о ри ч ко о б р а ћ а њ е не оче к у је, не до звољава, од го вор. Јер, ту не ма јав ног му дро ва ња ни ин тим ног чув ство - в а њ а, в ећ с е у не по с р ед но с т и и и з ри ч и т о с т и да је с т ра да л но ис т о ри ј ско о т к ри ве ње. На с т ра ш но ме мје с т у по с т о ја т и за т о н и је до вољ на с та рач ка м у д р о с т ко ја с т р п љи в о и па ме т но че к а да од не к уд на и ђе с ло б о да (па ће он да би ти сла ве и ча сти), већ је по треб но не што дру го, што ни је лу дост, не го мла да лач ка му шкост. За то сла ва при па да хај дуч кој кр ви и осве - т и, м ајц и н ашој, а Ви дов д а н ск и х р а м т р е б а по д и ћ и у би ц и- о св е т н и к у Прин ци пу и ра ји, ри ти из ко је су до шли осло бо ди лач ки пуц њи ко ји су без п и т а ња и т ра г и ч но у је д и н и л и ч и т а в на род. По д ић и хра м у биц и-ж рт ви и они ма ко ји су ни ко то је па ра док сал но и мо жда с оне стра не мо ра ла и п ра ва, а л и је сва к а ко с ове с т ра не не и з д р ж и во па ра док са л не ис т о ри ј ске с уд б е. По сли је све га, када победила је смрт (Победи) и пје сник ди же Здрав и ц у Да жи ви гро бље!... Ми смо за смрт!, ка да је крв наш стра шан по нос (Хи м на) и он да Пр о к ле т а по бе да и од у ше в љење. Да ж иви м рж њ а см р т п р е з р е њ е (На ш а е л е г и ја), по с л и је св е г а по т р е бн а је нов а, к рв љу п л а ћ е н а по - е т и к а. У т а к в ој а тмо сф ери ф а н т а з м а г о ри ј ск и г о в о ри т и о по тре би по ди за ња јед ног ве ле леп ног Ко сов ског храма према нацрту Ме - штро ви ћа то зна чи да отаџ би на је пи ја на ули ца (Ве ч н и с л у га), да је са ма ре ал ност по ста ла иро нич на и па ра док сал на, што је исто вре ме но мо - мен т њ ене с а мо де с т ру к ц и је. Н и је Г ро т е с ка 109 да к ле с амо р ев ол т п јесн и- ков: ствар ност ко ју је про из вео рат по ста ла је гро те ска, и кри вац за то н и је огле да ло по е зи је. Г р о т е с ка Зи дај те храм бео ко ма на стир. Нек ше ће у ње му Ме сец сам и пла че ноћ и мир. А на храм ди жи те цр ну сфин гу на ро да мог. Нек се све зве зде што је зде освр ну за смех чу до ви шта тог. Зи дај те храм бео ко ма на стир. Нек ше ће у ње му Ме сец сам и пла че ноћ и мир. з и н у 1916: Р. П а р е ж а н и н, Га ври ло Прин цип у Бе о гра ду (Мла да Бо сна и Пр ви свет ски рат), Бе о град: Ca te na mun di 2013, M i lo š C r nja n s k i, G r o t e s k a, S a v r e m e n i k XI II, 8 (Za greb 1918), 333; по том у: Ми лош Ц р њ а н с к и, Ли р и к а Ит а ке, Бе о град: С. Б. Цви ја но вић 1919, стр. 9 10; Ит а к а и ко м е н т а р и, Бе о град: Про све та 1959; та ко ђе: Ми лош Цр њан ски, Са бра не пе сме, Бе о град: СКЗ 1978,

46 38 У хра му над Ми ло шем и Мар ком уо квир те зла том на ол та ру жар ком пе ча те пла ве и ру ме не, жу те и цр не и ша ре не. Пе ча те пла ве и ру ме не жу те и цр не и ша ре не, љу би ча сте и зе ле не. Пе ча те уста ва и пра ва, за ко на и шта ту та, п р и в и л е г и ја х и љ а д у п у т а, обе ћа ња и фер ма на, по хва ла са свих стра на, на ро да мог: да ви ди Бог. Зи дај те храм бео ко ма на стир. Нек ше ће у ње му Ме сец сам и пла че ноћ и мир. То је храм у коjeм не ће би ти ни ко до Ме сец сам, храм на ро да ко ји ви ше не по сто ји, храм у коjeм ви ше не ма ко ни да пла че осим ноћ и мир. Ме ш т р овићеву з а Ви дов да н ск и Хр а м п л а н и р а н у Сфи н г у (она с е да на с на ла зи у Ара н ђе лов ц у, на ула з у у па рк Бу ко ви ч ке ба њ е) ви д и Ц р њ а н ск и као црно чудови ште чи ји је зи ви сми јех је ска ме њен у празнини испод звије зда. Сфи н г а је с а ма по с е би г р о т е ск на је р је људ ско -ж и в о т и њ ско би ће, а Цр њан ски има кла сич но обра зо ва ње па зна да је сфин га (σφίγξ) по губн и ца и да ви т е љ к а (σφίγ γε ι ν) на р о да мог. У овом велелепном Ко с ов ском хра му не ма ико на ни фре са ка, но у ње му је све ча но из ло же но све што је п ре о с т а ло од јед ног на ро да: на х иљаде ње г о ви х п ри ви ле г о ва н и х људ ск и х права, безброј обе ћа ња лу дом ра до ва ња, по хва ла са свих стра на за по - ги би је и стра да ња, за туђ ра чун и крат ку љу бав, и све то у злат ним ра мови ма и с див ним ра зно бој ним пе ча ти ма: да ви ди Бог јер ви ше не ма ко ни пред ким да се по зо ве на те ша ре не ла же и па ра ла же, па сад их за луд гле да и Б ог. То н и је пси хо ло ш ко с т а њ е б е з на ђа к а о л и ч н и г у би т а к на де, већ храбро одбацивање службене и аксиоматске пуке наде и егзистенцијал но су о че ње с не у хва тљивошћу истинске на де: без на де жност пре и спит у је г ра н и це на де, без на деж нос т дефин ише на д у. Гор ка и ро н и ја Г р о т е ске са ма из би ја из муч не ствар но сти. По с ле рат на с т в а р но с т, у ко јој с е по бје до но сно п р о с ла в љ а по г и би ја с оп с т в е ног на р о да и на м је ра в а да с е у с ла ву и ча с т њ е г о в ог не с т а н к а с а- гра ди гран ди о зни храм, по ста ла је гр о те ска: она је не при род на фан та змаг о ри ја, у ко јој с е не ра з у м но с ла в љ е њ е људ ског т ра н сф ор м и ше у с т ра ву не људ ског, она иза зи ва тје ско бу јер нас ве зу је за сви јет ко ји нам је од бојан, ње на па ра док сал ност иза зи ва бол јер је ре ал на, у њој оно не га тив но постаје чу довишно и ужасно. Гротескно из об ли ча ва ње ствар но сти на -

47 гла ша в а с а м у с т в а р но с т, р е т у ш и ра њ е но не п ри јат но л и це, па о т уд и ма еп и с т е м и ч к и см и с а о, к а о с о к ра т ов ск а и р о н и ја: г р о т е ск а је п у т с а зна њ а и по ни ра ња у се бе. Ма ке та Ви дов дан ског Хра ма сти ца јем срећ них околно с т и је с а ч ув ана (п р онађена је у Њујорк у и в раћена у Б еог ра д, к а д више н иком н и је би л а по т р е б н а). Те ме љ е њ е г о в е з а м и с л и по љу љ а о је Ви д о в д а н с к и м п е с м а м а М и лош Ц р њ а н ск и, и з оно с т р а но с т и п ат њ е и с оне с т ра не см рт и, и врат ио Видовдан у не ис ц рп н у на р од н у сна г у ва же њ а, а При н ц и п у по д и г а о не ра з ру ш и в спо мен. [Непосредно ис ку ство ра та би ло је за Цр њан ског трај но и из у зет но в а ж но 110. Он се у тек сту Окле ве та ни рат су прот ста вља ап сурд ној па ц и фи с т и чкој п р опаг а нд и ( била је ев р оп ск и спе ц и ја л и т е т, к а о и рат на, и долазила је, тенденциозно, из побеђених држава, пре свега ), супротстав ља се к ле ве та њу ра та и вој н и ка ( Рат је т ре ба ло у п рљат и сасви м, војн ика у н и зи т и с а сви м, је р у з па ц и фи з а м и ш ла је па ра ле л но и на р о ч и т а п р о паг а н да. ), в ри је ђа г а исме в а њ е м р т ви х, па з а о ш т ра в а кон т ра п у н к т ко ји те че у ње го вим ве на ма: Они, ме ђу тим, ко ји су би ли у ра ту, и ле жа ли ме ђу м р т ви ма зна ју да је рат в е л и ча н с т в ен и да не ма ви шег мо мен т а, н и к а да га ни је би ло, у људ ском жи во ту, од уче шћа све сног у бит ки.... Жи вот мирно доп ски, ина че, сам по се би, пун га да, ми зе ри ја, оча ја и ни ско сти, не мо же, и л и бар н и је мо г а о п ре, да и з д р ж и по ре ђе ње са у з вишен и м сенкама рат а. Осје ћа ју ћи ду бо ки зна чај ве ли ких жр та ва и зна ју ћи да наш на род, заи ста, не тре ба учи ти шта је пат ња у ра ту, Цр њан ски бра ни рат нич ки понос, рат н и чк у п рош лос т, војн и чк и обра з ка о по след њи и ме т а к с рп ског на ро да, и за к љу ч у је: А ко у н и зи те и ок ле ве та те ње гово у чеш ће у п рош лом ра т у, а ко у п р љ а т е ра т о ве Србије, јед ин и к ап ит а л у на с који још н ије п р о - ћер дан, шта ће те има ти том на му че ном на ро ду ле по га ре ћи?... Рат ко ји је био, са свим сво јим стра хо та ма, са свим сво јим те шким жр тва ма и после ди ца ма за наш на род, ипак, из гле да као јед на све тла, веч на зве зда у но ћи над на ма. 111 У по ле ми ци ко ја се по во дом овог текста ра звила, Ц рњански је на гла сио ( ме ни је ста ло пре све га до то га ) да је ње го во схва та ње и до жи вљај ра та за пра во ми стич но на сле ђе ко је но сим у се би од оца и де да, и ко је с а м и ра з м и ш љ а њ ем и по сма т ра њ ем и ис к у с т в ом п р о в е рио да је на свом ме сту и пра во 112 ] О в а ж но с т и р а т ног и с к у с т в а Ц р њ а н с к и г о в о р и Б р а н и м и ру Ћо с и ћу : Ја с а м с е фор ми рао по след ње го ди не пред рат и у ра ту. У ха о су и на ра ти шти ма као прост ау стриј ски вој ник ја сам па тио, бо ло вао, бе жао и ју ри шао. Спа вао сам ме ђу мр тва ци ма. Тај рат не ћу и не мо гу да за бо ра вим. У тих пет го ди на, у бол ни ца ма и ло го ри ма, пи сао сам Ма ску, Днев ник о Чар но је ви ћу и сво је пе сме. Оно ме што сам тад осе ћао и ми слио о чо ве чан ству, о ра стан цим а и п а т њ а м а, о у з а л у д н о с т и, хо ћу д а бу д е м в е р а н и д о с л е д а н. У в е л и ко м х а о с у С в е т с ко г а р а т а б и о с а м н е п о ко л е б љи в у с в о ји м т у г а м а, з а м и ш љ е н о с т и и м у т н о м о с е ћ а њу с а м о ћ е. Н и р а д о с т п о с л е р а т н а н и је м е и з м е н и л а. ( Б р а н и м и р Ћо с и ћ, Де с е т п и с а ц а д е с е т р а з г о в о р а, Бе о град: Ге ца Кон 1931; пре ма: M. Cr njan ski, Is pu nio sam svo ju sud bi nu, 1992, 19 20). 111 М и л о ш Ц р њ а н с к и, О к л е в е т а н и р а т, Вр е м е XIV, бр (16. III 1934), 1; Ми лош Ц р њ а н с к и, Есе ји и члан ци, Бе о град: За ду жби на Ми ло ша Цр њан ског М и лош Ц р њ а н ск и, М и р о сла в Кр ле жа к а о па ц и фис т, Вре ме XIV, бр (22. V 1934); Ц р њ а н с к и, Есе ји и члан ци, 1999.

48 40 СПО М ЕН Ж Р Т ВЕ Ка ко са вла да ти исто риј ско ис ку ство стра да ња у Ве ли ком ра ту и ње го вом на став ку ? Про сла ва ка та стро фе и кон ти ну и- ран и х пог у бн и х и л узија, обиљежавање ко је за со бом не ос т а в ља н и би љег ни ожи љак, ево ци ра ње као по вра так оно ме што је не по врат но и не по врати ло се то не би био од го во ран од нос. Спо мен жр тви је пи та ње жи во та у бу д ућ но с т и. И з ло жен по г р о м у и п р о г о н у м но г о п у т а у д у г ом к р е т а њу кроз исто ри ју, а у два де се том ви је ку на ро чи то, срп ски на род био je прину ђен да под не се огром не жр тве. Ма ли по бро ју али ве ли ки по свом наци о на л ном ка рак те ру, срп ск и на род је за од бра н у п ра ва на по сто ја ње у свом иден ти те ту и сло бо ди и сâм био спре ман да под не се сва ку жр тву. Прину ђе ност и спрем ност на жр тву ра ди од бра не жи вот ног про сто ра и жив о т н и х и де а ла ов а к а ра к т е ри с т и к а је ода в но у ш ла у на р од но п р е да њ е и епи ку као осно ва ви дов дан ске ети ке и по кре тач ког на че ла за Крст ча сн и и Сло бо д у з лат н у : етос жр тве и под ви га пос тао је д ио и дент итет а с рп ског на р о да, њ е г о в а кон с т а н т а. Ва ж а н ус лов и ден т и т е т а је па м ће њ е, тим ва жни ји за оног ко је ду го и че сто под вр га ван си сте мат ском при тиску да промије ни идентитет. Историјско пам ће ње као прет по став ка исто - ри ј ског зна њ а и ис т о ри ј ске са мо сви је с т и, к а о бри г а за т ач ке ослон ца нац иона л ног и ден т и т е та у ис то риј ском т ра ја њу, нео п ход но је и због са би р не сви је сти о про шло сти и због оријентације у бу дућ но сти. Пам ти ти пра ведне и не ви не жр тве, ње го ва ти спо мен Име на Жр тве на то нас оба ве зу је у в а ж а в а њ е ба зи ч н и х мо ра л н и х нор м и, в о љ а з а оч у в а њ ем и ден т и т е т а и и н т е г ри т е т а, п ра в о на п ри зна њ е и с а мо о д р е ђе њ е, о ба в е з у је на с св е т и њ а ж и во та, на ро ч и т о бу д у ћ и х ж и во та. И л и ће мо а к т и в но по ш т о ва т и ж р т ве и од бра ни ти њи хо во пра во на сми сао жр тво ва ња или ће мо да ти за пра во наси љу и узе ти у че шће у за бораву. Пот ребна нам је култ ура памћења Жртве 113. Заборав ж р тве је ње но обе сми ш ља ва ње, по ри ца ње да ж ртва има сврху, пот ирање п рава на см исао ж рт вовања, пон и ш те ње по след њег п ра ва ж р т ве да бу де ж р т в а и да ч и с т и м ж р т в о в а њ ем по ра зи на си љ е: з а б о ра в ж р т в е је по бје да на си љ а. За б о ра в Жр т в е је з а б о ра в Б о г а ко ји с е з а на с ж р т ву је, з а б ора в свет ос т и и т ра н сцен ден ц и је. Бри г а з а Жр т ву је бриг а з а Свет ињу Жи во та, јер ина че ни наш жи вот не ма ври јед ност ни свр ху. Жи вот и до бија см и са о ж р т вом и љу ба в љу. При м и т и дар ж р т ве зна ч и оси г у ра т и м је с т о ж р т ве у свом и ден т и т е т у, у свом на сле ђу и след бе н иш т ву. Себедарив ање жр тве је исти на жи во та ко ју чу ва мо у пам ће њу као дио се бе. Но ни је са мо жр тва по треб на на ма, не го смо и ми по треб ни жр тви. Бри га за жр тву и па м ће ње ж р т ве је на к на д на од бра на ж р т ве, је р на си ље би ра ж р т ву ко ја не мо же да се бра ни ни све ти. Пам ће ње жр тве је мо гућ ност за ње ну на кнад ну ми лост и пра шта ње, јер пра во да пра шта има у крај њем са мо жр тва. Су- 113 О в д је п р е у з и м а м од г о в а р а ј у ћ е ф о р м у л а ц и је и з о г л е д а Б р и г а з а Ж р т в у ( ), у : Б. Ш и ј а ко в и ћ, О г л е д а њ е у ко н т е кс т у: О з н ању и в је р и, п р е д а њу и и д е н т и т е т у, ц р к в и и д рж ав и, дру го, про ши ре но из да ње, Бе о град: Слу жбе ни гла сник 2011, (као и: Б. Ш и ја ко в и ћ, Пр и с у т н о с т т р а н с ц е нд е н ц и је, 2 013, ); в ид јет и и моју к њиж иц у ( и зд ањ е ау т о р а и н и је з а п р о д а ј у ) Бри га за Жр тву: Пам ће ње Име на и Спо мен Срп ске Жр тве, Б е о - град 2011.

49 штин ски, пра шта ње ни је за бо рав јер оно не чи ни да не ста не то због че га с е п ра ш т а. Пра ш т а њ е п р е т по с т а в љ а по к а ја њ е, п ра в д у и ис т и н у и на че оста ју је ди но осве та или заборав. Заборавили смо сопствене вишемилионске жр тве (та чан број још увек ни је утвр ђен), што је не ка вр ста са у че сништва у зло чи ну, и озби љан раз лог за стид. Жр тва има пра во на пам ће ње Име на све то пра во на спо мен Име на Жр тве. Због чи ње ни це да се срп ски на род, уз је вреј ски и јер мен ски, убро јао међу народе с пр о цен ту ал но нај ве ћим вој ним и ци вил ним жр тва ма у но - ви јој ис т о ри ји (19. и 20. ви јек), на ша о ба в е з а и по т р еба да успос т авимо ме мо ри јал ну уста но ву посвећену српским жртвама Спомен Жртве је - с т е и дент ит е тске и егзис т енц ија лне п ри р о де, она је т а ко р е ћ и он т о ло ш к а а не са мо етич ка. 41 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R THE GRE AT WAR, ET HICS OF VI DOV DAN, ME MORY by BO G O L J U B ŠI JA KO V IĆ Uni ver sity of Bel gra de, Fa culty of Ort ho dox The o logy Mi je Ko va če vi ća 11B, Bel gra de, Ser bia b si ja kov@g m a i l.c om SUM MARY: After a characterization of con tem po ra ne ity (do mi nan ce of the fi nan - cial sec tor and high tec hno logy, po li ti ci za tion of eco nomy, ide o lo gi cal use of cul tu re and t ho u g ht c o n t r ol) a nd a b r i ef a n a ly si s of ex p a n si o n i s m ( p o l i t i c a l, e c o no m ic, c u l t u r a l) o n the eve of the Gre at War, the aut hor gi ves a mo re de ta i led de scrip tion of the spi ri tual si tu a tion in the wa ke of the Gre at War: in phi lo sophy, li te ra tu re, and art, as well as the na ti o nal po li ti cal pro gram ma tic texts and war pro pa gan da pu bli ca ti ons of Ger man in tellec tu als of the ti me. The con ti nu ity of the Au stro-hun ga rian co lo nial po licy to wards the Bal kans and Ser bia cul mi na ted in in sti ga tion of a pre ven ti ve war aga inst Ser bia by the eli tes in Ber lin and Vi en na, which is im por tant for the qu e sti on of re spon si bi lity for the war, with con cre te war aims which re flec ted in the ca u ses of the war. The se war eli tes wan ted to dec la re the as sas si na tion in Sa ra je vo as the ca u se of war, which in fact was a p o l i t i c a l a s s a s si n a t io n a n d t y r a nn ic id e. T h e l ib er at io n m ovem e nt of d em o cr at ic yo u t h Mla da Bo sna (Young Bo snia) ne eds to be vi e wed both in the Eu ro pean con text and in spi red by the Ser bian tra di tion of Ko so vo cult and the et hics of Vi dov dan (St Vi tus Day) spe a- k i ng about t he sa c r i f i ce a s su bl i m a t ion of h i st or y a nd abo ut ho no r a ble su f fe r i ng a s ele me nt of id e nt it y. H is t o r i c a l me mor y s u g ge s t s t h at h i s t o r i c a l r e s p on si bil it y i s t r a nsgener at ion a l. The epic pro por ti ons of Ser bian suf fe ring in the Gre at War ha ve ad di ti o nally in ci ted the idea of the Tem ple of St Vi tus Day (Vi dov dan ski Hram) con ce i ved by Ivan Meš tro vić. The ba ses of this idea we re sha ken by Mi loš Cr njan ski in his Lyrics of It ha ca whe re he suc ce e ded to bring back to Vi d ov d a n (St Vi t u s D ay) it s i n ex h a u s t i ble n a t i o n a l p o we r of va l i d it y. B e c a u s e of e no r mo u s Se r bia n m i l i t a r y a nd c i v i l ia n c a s u a l t i e s i n r e c e nt h i s t o r y, the esta blis hing of a Vic tims of War Me mo rial to day wo uld ha ve iden tity, exi sten ti al, et hi cal and on to lo gi cal sig ni fi can ce for the Ser bian pe o ple.

50 42 K EY WOR DS: Con t em po r a ne it y, ex pa n si o n ism, G re at Wa r, spi r it u al sit uat ion, Idea s of 1914, i n t el le ct ua l s, H a bs b u r g Mon a r chy, S e rbi a, p r eve nt ive w a r, w a r r es p o nsibil it y, Mla da Bo sna (Young Bo snia), the et hics of Vi dov dan (St Vi tus Day), me mory, vic tim, iden tity, hi story, Tem ple of St Vi tus Day (Ivan Meš tro vić), Mi loš Cr njan ski (Lyrics of It ha ca), Vic tims of War Me mo rial

51 UDC 929.7(430) Lichnowsky K. M. UDC 94(497.11) 1914/1918 UDC 94(497.6) 1914 DOI: /ZMSDN D ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД М Е МО А Р К Н Е ЗА Л И Х НОВ СКОГ К АО И З ВОР ЗА У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ОД ГО ВО Р НО СТ И ЗА ОТ ПО ЧИ ЊА ЊЕ ПР ВОГ СВЕТ СКОГ РА ТА ЂОР ЂЕ ЂУ РИ Ћ Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет, Од сек за исто ри ју Др Зо ра на Ђин ђи ћа 2, Но ви Сад, Ср би ја djdju СА Ж Е ТА К: У ра д у се а на л и зи ра са д р жај Ме мо а ра к не за К арла Ма кса Лих нов ског из го ди не. Овај не мач ки пле мић, по ро ђе њу члан Гор њег дом а Пруског п арл амент а, био је нем ачк и а мб ас адо р у Лондон у од д о г о д и н е и н е п о с р ед н и с в е д ок д и п л о м а т с к и х п р е в и р а њ а у в р е м е Јул ске кри зе и из би ја ња Пр вог свет ског ра та. Он у овом до ку мен ту од говор ност за рат недвосмислено приписује Немачкој и Аустроугарској изно - се ћ и број не ар г у мен те и л и ч на све до чан ст ва. Л и х нов ск и на во д и да је уби ст во ау с т р о у г а р ског н а д в ој в о де ис ко ри ш ће но с а мо к а о и з г о в о р за рат. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Вер сај ски си стем, Кнез Карл Макс Лих нов ски, Пит а њ е р а т не од г о в о р но с т и, П р в и св е т с к и р а т, р а т н а од ш т ет а, С ар а је вс к и атен тат, Ср би ја у Пр вом свет ском ра ту То ком ра да С а в е зн и ч ке ко м и си је з а од г о в ор но с т у з р оч н и к а ра т а и з а п ри ме н у к а зне к а ко с е зв а н и ч но зв а ла јед на од 52 ко м и си је М и р ов не кон фе р ен ц и је у П а ри з у, ко ја с е ба ви ла п и т а њ ем у т в р ђи в а њ а рат не од г о - вор но сти, као је дан од ва жних до ку ме на та на осно ву ко јих су до не ти зак љу ч ц и ове ко м и си је ко риш ћен је Мемоар к неза Карла Ма кса Л и хновског [Момбауер 2013: 38 39]. За кљу чак овог те ла био је не дво сми слен: за из бија ње ра та од го вор ни су цен трал не си ле Не мач ка и Ау стро у гар ска и њихо в и са ве з н и ц и Бу га р с ка и Т у р с ка (подв. аут.). Овај за кљу чак укљу чен је у Вер сај ски ми ров ни уго вор као ње гов 231. члан [Tej lor 1968: ] а њ е г о ви м по т п и си в а њ ем у г о в ор по с т а је а к т ме ђу на р од ног п ра в а. Део за кључ ка Ко ми си је у којем се ка же да је Не мач ка у са гла сно сти са Ау ст ро у гар ском на мер но од би ја ла све п ред ло ге за по ми ре ње ко је су из носи ле си ле Ан тан те, као и њи хо ве на по ре да се рат из бег не, ди рект но је преу зет из Мемо ара кнеза Карла Макса Лихнов ског [Lic hnowsky 1927: ].

52 44 Пи та ње рат не од го вор но сти, убр зо је са по ља пра ва и исто ри о графи је п р е с е љ е но на по љ е по л и т и ке, п р е св е г а з б ог н у ж но с т и Вај ма р ске ре пу бли ке да из бег не пла ћа ње огром не рат не ште те ко ја јој је би ла наме т н у т а Ве р сај ск и м м и р овн и м у г овор ом. Рат на ш т е т а, ко ју је т ре ба ло да пла ти Не мач ка (Вај мар ска ре пу бли ка), на кнад но је утвр ђе на на 247 мил и о н а з л а т н и х м а р а к а. П р ем а р ев ид ир а ном ( у б л а же ном и у м а њ е ном) Јанговом п лан у, Немачка је савезницима т ребала да исп лаћује ратн у ш тет у до пред крај 20. ве ка. Дру ги раз лог због ко га су све вла де Вај мар ске реп у бл и ке и н си с т и ра ле на ревизији Ве рсај ског у г овора био је да се и збегне спољ нопол ит и чк а и з ол ац ија која је Ве р с ај ск и м си с т е мом н а ме т н у т а Не мач кој [ Po pov 1976: ]. У т а к ви м околнос т има ис т ори јск а наук а и п рав о бил и су подр еђен и по л и т и ч к и м по т ре ба ма. Д ра ма т и ч н и до га ђа ји ко ји су се од и г ра ва л и уо ч и Пр в ог св е т ског ра т а и њи хо в а д и п ло мат ск а по з а д и на с а м и по с е би би л и су до вољ но сло же ни и ком пли ко ва ни за исто риј ско проучавање. Ове ре - а л не до г а ђа је Res ge stae, до дат но је з а ис т о ри о г ра фи ју з а ком п л и ко в а ло пи та ње од го вор но сти за из би ја ње Пр вог свет ског ра та, ко јим се из по ме - ну тих раз ло га, по себ но ангажовано бавила историографија и публицистика поражене ст ране. Свак и пок ушај полит и чке ревизије Версајског система з а по ч и њ а о је по к у ша јем к р еирањ а ис т о ри јске ис т ине која би под рж ала т у р е ви зи ју и к ри ви ц у з а и з би ја њ е ра т а св а л и ла на Р у си ју и Ср би ју и л и би је под јед на ко ра с по р е д и ла на св е д р ж а в е у че сн и це ра т а. О б ја в љ е не су с тот ине томова ис торијске г рађе и х иља де ч ла на ка и к њи га ко је се ба ве С а ра јев ск и м ат ен т а т ом, и ко је ск р е ћу па ж њу с а но т ор не ч и њ е н и це да је из би ја ње ра та била последица вишедеценијског сукоба империјалистичких сила. Отуда је, ма да из гле да чуд но, на кнад но ба вље ње овим пи та њима hi sto r ia re r u m ge sta r u m са мо з а ком п л и ко в а ло и о т еж ало у т в рђив ање исто риј ске исти не, уме сто да нам је при бли жи. Број не су збир ке из во ра ко је се од но се на пе ри од пред Пр ви свет ски рат и Јул ску кри зу у ко ји ма су тен ден ци о зно ода бра ни до ку мен ти. Ме ђу њи ма пред ња че збир ке нас т а ле и з т зв. Тр о феј н и х до к у ме на т а ко ји с у на с т а л и фа л си фи ко в а њ ем и препарирањем за ро бље них срп ских ар хи ва, и који су потом објављив а н и к а о аут ен т и ч н и до к у мен т и. За т у св р х у у Б е ч у је би ла фор м и ра на ко м и си ја на че л у с а оп у но мо ће н и м м и н и с т р ом Р. По г а ча р ом. На ис т ом з а дат к у ра д и ла је и ко м и си ја в ој но о ба в е ш т ај не с л у ж б е Ау с т р о у г а р ске у Те ре зи ен штату [Ron ge 1935: 94, , 144; Пи са рев 1990: 10 12]. Ре визи о н и с т и ч к а ис т о ри о г ра фи ја ко ри с т и ла је ов а к в е и з в о р е к а о по у зда не и ин те гри са ла их у сво је за кључ ке. Не ко ли ко рет ких при ме ра ка да су инте лек ту ал ци Вај мар ске ре пу блике по ку ша ли да про тив ре че пре о вла ђу ју ћој ман три да Не мач ка ни је од го - вор на за из би ја ње Пр вог све тског рата завр ш и л и су се по ри ца њем њи хо ви х с т а в о в а и на ла з а и г о т о в о по п ра ви л у ја в н и м ж и г о с а њ ем па и п р о г о ном тих ин те лек ту а ла ца. Је дан од њих био је Карл Макс Лих нов ски [Момбауер 2013: 43 52]. Кнез Карл Макс Лих нов ски ( ) при пад н ик је нај ви ших круго ва не мач ког плем ства. По ро ђе њу био је VI II гроф од Во ши ца и VI кнез

53 од Гре ца (ме ста у Шле зи ји, где је имао ве ли ке по се де). Ова кво по ре кло је К а р л у Ма к с у Л и х нов ском о б е з б е д и ло на с лед но ме с т о у Гор њ ем до м у Пру ског пар ла мен та и ти ту лу тај ног са вет ни ка [Лихновски 1918a: 3 7]. Д и п ло мат ск у к а ри је ру з а по че о је к а о ат а ше не мач ког по с ла н с т в а у Лон до ну 1885, а по том као са вет ник у Бу ку ре шту. Од до био је на слу жби у ам ба са ди у Бе чу, ка да је сме њен због су ви ше не за ви сног ста ва у од но су на сво је Ми ни стар ство ино стра них де ла. Од до био је нем ач к и а м ба с а до р у Лон до н у. Н а т ој по зи ц и ји био је д и р ек т н и учесник и сведок догађаја везаних за Кон фе рен ци је ам ба са до ра у Лон до - ну , и Јул ске кри зе го ди не [Mur ray 1918: 5 7]. По ме ну ти спис оби ма од око 50 стра ни ца за вр шен је ав гу ста год и не. Мо т и ви с у м у, в е р о в ат но, би л и да оп ра в да св о је по с т у п ке з а в р е ме Јул ске кри зе, а мо жда и да по слу жи скла па њу ми ра го ди не (?!). Овај спис имао је вр ло чуд ну суд би ну. Од шест на чи ње них при ме ра ка два је о с т а вио у по р о д и ч ној а р х и ви, а че т и ри по х ра н ио, на си г у р на ме с т а (ба р к а ко је у т ом т р е н у т к у м и с л ио): д и р ек т о ру Не м ачке ба нке, у Д руш т ву Хам бург Аме ри ка, ди рек то ру ли ста Ber li ner ta ge blatt и саветнику Витинг у. Пр еко ов ог по с лед њ ег сп ис је до с т а в љ ен не мач ком Ге не ра л ш т а бу и Пар ла мен ту. Ве ро ват но преко социјалиста из немачког Парламента стигао је у Ш вед ск у и у та мо ш њем со ц и ја л и с т и ч ком л и с т у Po li t i k en по чео је да се објављу је у на став ци ма мар та го ди не. Објављивање документ а ко ји Не мач к у к ри ви з а и збијањ е рат а и т о и з пе ра нај ви ше ра н г и ра ног не мач ког ди пло ма те и члана Горњег до ма Пар ла мен та иза зва ло је сен заци ју. Спис је убр зо пре ве ден и об ја вљен у свим зе мља ма ко је су ра то ва ле на страни Ан тан те (укљу чу ју ћи и срп ски). Лих нов ски је у Не мач кој про - гла шен и з дај н и ком и и з ба чен и з П а р ла мен т а. К а сн и је је би ло по к у ша ја да г а п р о гл а с е не у р а ч у нљиви м и к р ајњ е с амољубиви м чов еком и т име д ис к ре д и т у ју са д р жај ње говог мемоара, у че м у је, бар у не мач кој јав но с т и, моћ на ма ш и не ри ја и з г ра ђе на з а р е ви зи ју Ве р с ај ског м и ра до бри м де лом и ус пе ла. См р т Л и х нов ског ф ебруар а до бри м де лом по с ле д и ца је п рит исак а на ње г а на кон об ја в љи в а њ а п р ош и ре не ве рзије њег ови х сп иса но вем бра го ди не [Момбауер 2013: 28 30; Lic hnowsky 1918: 9 15]. К не з К а рл Ма кс Л и х нов ск и је да н је од нај о ба в е ш т е н и ји х у че сн и к а Јул ске кри зе го ди не. У свом Мемоару из нео је низ оп ту жби на ра чун по ли ти ке Цен трал них си ла, пре све га Ау стро у гар ске, али и зе мље у чијој је слу жби био Не мач ке. Он твр ди да су вла де ове две др жа ве сво јом а г р е си в ном и по г р е ш ном по л и т и ком уд ру ж и ле о с т а т а к ев р оп ск и х си ла п р о т и в с е б е. У сп и с у, Л и х нов ск и а на л и зи ра д и п ло мат ск у п р ед и с т о ри ју св е т ског с у ко ба од ма р о к а н ск и х к ри з а и спо ра око Б а г да д ске же ле зн и це до Јул ске к ри з е г о д и не. За ма р о к а н ск у по л и т и к у Не мач ке к а же да је би ла за го нет на и не до след на и да је во ђе на та ко да су оста ле си ле и з г у би ле в е ру у не мач к у м и р о љу би в о с т. Лихновски критикује и немачку спољну политику у слу чају стварањ а а л ба н ске д р ж а в е г о д и не. О н в е л и да је, св о јој в ла д и с а в е т о в а о да не под у пи ре же ље Ау стри је да Ср би ји спре чи из лаз на ја дран ску обалу и ство ри Ал ба ни ју, јер:...без на ше (Не мач ке) пот по ре, не би се мо гла 45

54 46 с т во ри т и т а а л ба н ска д р жава, којој је лако било п редвидет и неспособнос т за жи вот. Ср би ја би до би ла из лаз на Ја дран и са да шњи би рат био уште ђен све ту. Због ова квог ста ва ко ји је по но вио и у спо ру око Ска дра, о че му је лич но пи сао Ца ру, до шао је у су коб са кан це ла ром Бет ман Хол ве гом (The o bald von Bet hmann Hol lweg), ко ји му је за бра но да се лич но до пи сује са Ца рем [Лихновски 1918б: 9]. Л и хновск и на ви ше ме ста по м и ње да је по л и т и ка Ау ст ро у гар ске би ла по гре шна и агре сив на и да је ни је тре ба ло по др жа ва ти. Он ка же да је потпора Не мач ке Аус т р оуг арској у Ист очном п ит ању била лош и зб ор и да је до ве ла до т о г а да Не мач к а до ђе у су ко б са сво јом п ри р од ном са ве зн и цом и нај бо љи м су се дом Р у си јом. Да ље на во д и да је та к вом по л и т и ком Р у си ја ба че на у на ру ч је Ф ра н ц у ске и Ен гле ске и од в ра ће на од св о је по л и т и ке ши ре ња у Ази ји [Лихновски 1918б: 10 11]. Ста во ве о то ме да је Ау строу гар ска не м ного вре дан са ве зн и к Не мач ке, Л и х нов ск и је из но сио и ра н и је у вре ме сво је ди пло мат ске ка ри је ре. У овом спи су он то обра зла же чи њен ицом да је и у м иру и рат у Ауст роугарска ок ре н у та Не мач кој из по л и т и ч- к и х, еко ном ск и х и на ц и о на л н и х ра з ло г а. Вр ло р е з о л у т но он к а же:...м и н и смо мо р ал и д а в о д и мо н и к а к в а р а ч у н а о же љ а м а св о ји х с а в е з н и к а, ко ји н а м н и с у о б е з б е ђи в а л и н и к а к ву ко рис т, в е ћ с у н а с с амо и зл аг ал и опа сно с т и од су ко ба са Р у си јом, а ко Ис т оч но п и т а ње будемо посмат рал и к р оз аус т ри јске на о ча ри. Шт о с е т и че Ср би је у овом п и т а њу, Л и х нов ск и на в о д и да је Не мач к а б е з ра з ло ж но ж р т в о в а ла св о је еко ном ске и н т е р е с е ау с т р о у г а р ској по л и т и ц и да в љ е њ а ов е ба л к а н ске д р ж а в е. О н к ри т и к у је ова кву по ли ти ку ко ју је, ка ко ка же, и он лич но мо рао да спро во ди као предс т а в н и к Не мач ке у вре ме кон фе рен ц и је а м ба са до ра у Лон до н у г о д и не. З а н и м љи в а је њ е г о в а п р о це н а д а је Не м ачк а овде б е зр ез е рвно подржа ва ла свог са ве зни ка (Ау стро у гар ску), док Британија није подржава ла сво је са ве зни ке Ру си ју и Фран цу ску. Он у то ме ви ди раз лог због че га је краљ Ни ко ла мо рао на пу сти ти Ска дар. Шта ви ше, твр ди да је бри тан ски м и н и с т а р и но с т ра н и х де ла с е р Ед в а рд Гр еј, ви ше п у т а по д р ж а о з а х т е в е Цен трал них си ла, јер ни је хтео да им дâ би ло ка кав из го вор за рат, као што је био из го вор ко ји је ка сни је на ђен у смр ти јед ног над вој во де! Ову т врд њу да је Фе рд ина ндова см р т била само и зговор (подв. аут.) за по че так Пр вог свет ског ра та Лих нов ски је по но вио ви ше пу та [Лихновски 1918: 14]. Он је очи глед но био љут на ау стро у гар ску по ли ти ку, по себ но на гро фа Берт хол да (Le o pold Graf Ber chtold), ко га по сред но кри ви за из би ја ње Другог балканског ра та, бу ду ћи да ње му при пи су је ве ли ки утицај на: препре - деног буг арског п р ем ијера Ст ојана Данев а (Стоян Пе тров Да нев) ко га је на ву као на лу дост Дру гог бал кан ског ра та и из бе гавање руског посре - до ва ња у српско -бугарском спору око Македоније. Такође, отклон Румун и је од Цен т ра л н и х си ла, по ње г о вом м и ш ље њу, био је по сле д и ца ова к ве полити ке немачког подржавања Аустроугарске. Лихновски, даље, потвр - ђу је те зу да је по сле срп ске по бе де у Дру гом бал кан ском ра ту и Ми ра у Бу к у р е ш т у Ау с т р о у г а р ск а до не ла ко нач н у од л у к у да ће на па с т и Ср би ју и да се за то са мо тра жио по вод.

55 Л и х нов ск и је ју на г о д и не по на р е ђе њу ца ра Ви л хе л ма I I до ша о у Кил. Вест о уби ству над вој во де Фер ди нан да за те кла га је на јах ти Мете ор на ко јој се на ла зио и Цар. Ње гов је ути сак да том атен та ту у пр вом т р е н у т к у н и је п ри да в а н в е л и к и зна чај. По до ла ск у у Б е р л и н, Л и х нов ск и је прет по ста вљенима реферисао о спољ но по ли тич кој си ту а ци ји, на во де - ћ и д а не ви д и р а з ло г е з б ог ко ји х би Бри т а н и ја, Ф р а н ц у ск а и л и Р у си ја би ле за рат про тив Не мач ке. По том је опу то вао на сво је има ње у Шле зији. На по врат ку у Лон дон, крат ко је свра тио у Бер лин где је са знао да Ау с т р о у г а р ск а на ме ра в а да де л у је п р о т и в Ср би је, ма да ба р по њ е г о в ој тврд њи у том тре нут ку ни је раз у мео шта то тач но зна чи. Ка сни је је имао увид у за пи сник са ау стро-не мач ког са стан ка у Потс да му од 5. ју ла на ко ме је Ау с т р о у г а р ск а до би ла по д р ш к у да з а г а зи у рат с а Ср би јом и г а ра н ц и је да ће је Не мач к а з а ш т и т и т и у с л у ча ју ра т а с а Р у си јом, ма к а р то зна чи ло и рат Не мач ке са Ру си јом [Fišer 2014: 53 62]. Лих нов ски је у вре ме Јул ске кри зе до био кон кре тан за да так од прет - по с т а в љ е н и х и з св ог М и н и с т а р с т в а: д а де л у је н а б ри т а н ск у ш т а м п у и јав но мње ње та ко да ови не осу де евен ту ал ну ак ци ју Аустроугарске про - тив Ср би је. Лих нов ски је од го во рио да би евен ту ал на ак ци ја Ау стро у гар - ске би ла аван ту ри зам. Бри тан ска штам па је у по чет ку за и ста би ла на кло - ње на Ау с т ро у г ар ској. Не д во см и сле но је осу ђи ва н ат ен т ат, ме ђу т и м по сле ултима т ума Србији, британска ш тампа се ок ре н у ла п ро тив Ау ст ро у гар ске. 1 Л и х нов ск и је, к а ко с â м т в р д и, ис ко ри с т ио св о је п рив а тне и доб р е ве зе са Едвар дом Гре јем и по слао по ру ку у Санкт Пе тер бург, да се Ру си ја д р ж и у мер ено у с л учају да Аус т р оуг арск а бу де т ра ж и ла з а до во љ е њ е од Ср би је. Ду гим ре чи ма и Греј и Лих нов ски сма тра ли су да би у ин те ре су м и ра би ло да Ср би ја бу де п у ш т е на н из во д у. По сле од г о во ра с рп ске в ла де на ул ти ма тум од 23. ју ла, Греј је Лих нов ском из ја вио да је од го вор срп ске вла де вр ло уме рен и да је она учи ни ла ве ли ке уступ ке. По твр ђе њу Лихнов ског они су по кре ну ли ини ци ја ти ву по сре до ва ња ко је би и у пре о стале две тач ке тра жи ла од Ср би је но ве уступ ке. Ме ђу тим Лих нов ски је од п ре т по с та в ље н и х до био т у ма че ње да би т и ме би ло у г ро же но до с то ја н с т во Ау с т р о у г а р ске и на р е ђе њ е да ра д и с а мо на т о ме да бу д у ћ и с у ко б бу де огра ни чен [Fišer 2014: 65 66]. Бер лин је да кле, сле ди из спи са Лих новског, ко ч ио св а к у и н и ц и ја т и ву да рат бу де и з б ег н у т. О н да љ е на с т а в љ а у печа тљи во и нед восм ислено: Све се више и више и ма о у т иса к да пош т о по то ми хо ће мо у рат. На ше др жа ње у пи та њу, ко је нас нај по сле, ни је инт е р е с о в а ло не по с р ед но, н и је с е мо гло д ру г а ч и је о б ја сн и т и. Ж и в е мол б е и к а т е г о р и ч не и з ја в е г. С а з о но в а, з а т и м ско р о пон из а н т елег р а м ц ар а Ни ко ла ја II, за тим ра зни пред ло зи сер Едвар да Гре ја, за тим опо ме не мар - ки за Сан Ђу ли ја на и г. Бо ла ти, мо ји упор ни са ве ти, јед ном реч ју ни шта ни је по мо гло. Бер лин је остао не по ко ле бљив. Ср би ја је мо ра ла би ти жр твова на. Да ље на ста вља Лих нов ски да је у по след њем ча су Бер холд хтео да по пу сти, али да му то из Бер ли на ни је би ло до пу ште но. Усле дио је не мачки ул ти ма тум Ру си ји, а по том и рат [Лихновски 1918б: 42] Осим Stan dard-a ко ји је по ре чи ма Лих нов ског био фи нан си ран из Бе ча.

56 48 Лих нов ски за ме ра сво јим прет по ста вље ним што су у не мач кој штамп и о б ја ви л и њ е г ов оп р о ш т ај н и ра з г о в ор с а Ед в а р дом Гр е јем, 5. а в г у с т а, ка да су Бри та ни ја и Не мач ка већ би ле у ра ту. У овом раз го во ру Греј је по ру чио да и да ље сто ји на рас по ла га њу за евен ту ал не ми ров не ини ција ти ве и да Бри та ни ји ни је циљ да уништи Не мач ку. Об ја вљи ва ње са драж а ја ов ог ра з г о в о ра, ко ји је Л и х нов ск и д и п ло мат ском по ш т ом по с ла о у Бер лин де за ву и сао је Гре је ву по ру ку и осра мо тио га пред са ве зни ци ма. К не з Л и хновск и пол ит ик у Тр ојног с а в е з а ( Цен т ра л н и х си ла) ко ја је до в е ла до с укоба с а Р усијом о т в ор ено на зи в а л у дом и на гла ша в а да с у над ле жни све ње го ве опо ме не про тив та кве по ли ти ке на зи ва ли ау стро - фо би јом, не ува жа ва ју ћи ње го ве при мед бе. Он на ста вља ти ме (из пер - спек т ив е г од ине), да Немачк а н ије и мала н ик ак в ог и нт ер ес а у т оме д а в о д и р ат з а о с ло б о ђ е њ е Пољ ске и у н и ш т е њ е Ср би је. По по в р ат к у у Б е р л и н Л и х нов ск и је на и ша о на оп т у ж б е п р е т по с т а в љ е н и х, к ри ви л и с у га што ни је ус пео да од вра ти Бри та ни ју од ула ска у рат на стра ни Ру си је и Ф ра н ц у ске. Шт а ви ше, у немачком М ин и с т ар с т ву и но с т ра н и х де ла, по ре чи ма Лих нов ског, твр ди ли су да је бо ље што се у не из бе жни рат за гази ло од мах не го ка да би Ру си ја би ла пот пу но спрем на за рат [Костриков 2014: 29]. На кра ју ово га спи са Лих нов ски за кљу чу је да...ни је чу до што цео ц и ви л и з о в а н и св е т ба ца је д и н у од г о в ор но с т з а и з би ја њ е ра т а на Не мачк у. О н т а к с а т и в но на в о д и: 1) Не мач к а је х ра бри ла г р о фа Б е р т хол да да на пад не Ср би ју иа ко ни је има ла ни ка кав ин те рес да Ср би ја бу де у ни ште на, а зна ла је да тај по тез мо же иза зва ти свет ски рат, 2) Не мач ка је од би ла бри т а н ске п р ед ло г е о по с р е до в а њу, ча к и к а да је С а з о нов и з ја вио да Р у- си ја не ће п р е п у с т и т и Ср би ју, 3) К а да с е 30. ју на Б е р т хол д ко ле ба о и ра з - м и ш љ а о да с е по ву че, Не мач к а је по сла ла ул т и ма т у м у Са н к т Пет е рбу рг [Лихновски 1918б: 63 63]. Лих нов ски осу ђу је не мачки милитаризам, који је широко распро - с т рањ ен у д ру ш т ву и ве л и ча њ е и де ја Трај че к а и Б е р н х ар д и ја. За н и м љи в је ње гов за кљу чак да је глав ни рат ни циљ не мач ких не при ја те ља де мо - кра ти зо ва ње Не мач ке (!) [Лихновски 1918б: 67 69]. У по с лед њ ем де л у ме мо ра нд у ма још једном подв лач и да је Немачк а по г ре ши ла што је у рат у ш ла бо ре ћ и се за ин те ре се Ау ст ро у гар ске. Он осуђу је п ла но в е з а о б но ву Пољске, ок упац и ју Ср би је и Б е л г и је, и по с е б но д р ск и п р о је к ат под мор н и ч ког ра т а. А пе л у је на св о је п р е т по с т а в љ е не да ра де на скла па њу ми ра твр де ћи да је бу дућ ност Не мач ке на мо ри ма, а не на по ме н у т и м ок у п и ра н и м т е ри т о ри ја ма. Сма т ра да је п р о је к ат Ср ед њ е Ев р опе с р едњ ов ековн а комбин ац ија, а п ру г а Б е р л и н Б а г д а д ћо р с о к а к. К а о оч и гледн и а нглофи л наглашава да ће све т п рипадат и А нгло - Сасима, а Ази ја Ру си ма и Ја пан ци ма. Твр ди да ће се оства ри ти план Ве ли ког Родеза ко ји је у ши ре њу ен гле ског им пе ри ја ли зма ви део спас човечанства. Не су м њиво је да је Л и х нов ск и био а н гло фи л. О т о ме г о во ри не са мо ч и ње н и ца да је био по ча сн и доктор Оксфорд ског у н и вер зи те та, већ го то во а по ло г е т ск и п ри к а з ен гле ског д ру ш т в а и по с е б но од но с п р е ма Ед в а р д у Гр е ју ( E d wa rd G r ay) ко јег сма т ра по л и т и ча р ем на к ло њ е ног ком п р о м и с у

57 и м и ру. З а њ ег а к аже Н ик ад а с е он н ије пос л уж ио л а жју, н ик ад а н ије при бе гао сплет ки [Лихновски 1918а: 37]. 2 Ста тус Лих нов ског у не мач ком Ми ни стар ству спољних послова није био сја јан. Раз лог за то је пре све га ле жао у чи ње ни ци да се ни је у све м у сла гао са по л и т и ком своји х на дређен и х. Сâ м је зап исао: Свак и ча с сла ли су ми упут ства, ко ји ма је био циљ да оме ту мо ју де лат ност и да ми о т е ж а ју по ло ж ај. Кри л и с у од ме не нај в а ж н и је с т в а ри, а до с т а в љ а л и м и само с т в а ри бе з зна ча ја и до ма ша ја. Н и к а да м и н и су дос т ав љ ане новос т и ко је дају т ајн и пов ер ен иц и о и зв есн и м п р едмет има и нов ос т и које н ис а м мо гао ја при ба ви ти, по што ни сам имао на рас по ла га њу шпи јун ску службу ни по треб на сред ства да је одр жа вам. Спис Лих нов ског на стао је у тре нут ку ка да су по сто ја ле на де да ће доћ и до ск лапањ а м ира. О н савет ује немач ко вођ с т во да с е у бу д ућ но с т и о с ло н и на с а в е з с а А н гло с а к с он ц и ма, је р бу д ућ но с т Не мач ке не ви д и н и у Пољ ској, ни у Ср би ји, већ на мо ру [Лихновски 1918б: 27 42, 60 68]. Ме мо ар к не за Л и х нов ског биће изме ђу д ва све т ска ра та, у вре ме ка да су се у полити ци и исто ри о гра фи ји рас плам са ли спо ро ви око од го вор но - сти за рат (K r i egs schu l d f r a ge), че с т о на в о ђен к а о а р г у мен т у до к а зи в а њу од г о в о р но с т и Цен т р а л н и х си л а, док ће не м ач к а с т р а н а по к у ш а в а т и д а оспо ри и релативизује његове тврдње. Лих нов ски је од по чет ка об ја вљива ња ње г о вог Ме мо а ра у Ст ок хол м ском Po li t i k e nu (март 1918) био из ло жен при ти сци ма вла де и јав но сти, а апри ла био је из ба чен из Пру ског па р ла мен т а. К а сн и је је би ло по к у ша ја да г а п р о гла с е не у ра ч у н љи ви м и крај ње са мољубивим човеком и тиме дискредитују садржај његовог мемо - а ра, у че м у је моћ на ма ш и не ри ја и з г ра ђе на з а р е ви зи ју Ве р с ај ског м и ра до брим де лом и ус пе ла, бар у не мач кој јав но сти. Смрт Лих нов ског до б ри м де лом по с ле д и ц а је п рит ис ак а н а њ ег а [ Мом бауе р 2013: ; Lic hnowsky 1927: ]. Пу н у а фи р ма ц и ју т в рд њ е Л и х нов ског до ж и- ве ће тек по сле Дру гог свет ског ра та у де ли ма Фри ца Фи ше ра [Fišer 2014: на ви ше места]. Овај спис пре ве ден је са фран цу ског на срп ски и об ја вљен у Со лу ну го ди не, док је рат још тра јао (уз ве ли ки број слов них и је зич ких греша ка), у два из да ња, са пред го во ром Ал бер та То ме и у дру гом, уз предг о в ор и ко мен т а р е Ар ч и ба л да Рај с а. У би бл и о т е к а ма у Ср би ји с а ч у в а но је све га не ко ли ко при ме ра ка, та ко да је да нас, из у зев најужег круга исто - ри ча ра, по т п у но не по знат. У да на ш њи м ра с п ра в а ма о р е ви зи ји ис т о ри је Пр в ог св е т ског ра т а и од го вор но сти за ње го во из би ја ње, ово је да ле ко зна чај ни ји из вор од бесплод них рас пра ва у на шој јав но сти о то ме да ли је Га ври ло Прин цип хе рој или те ро ри ста. Ти ме се са мо иде нару ку они ма ко ји скре ћу па жњу са с у ш т и не од г о в ор но с т и з а рат ко ја ле ж и у и м пе ри ја л и с т и ч к и м т е ж њ а ма Не мач ке (а л и и д ру г и х в е л и к и х си ла), а не у С а ра јев ском ат ен т а т у ко ји је, ка ко је још за пи сао Лих нов ски, по слу жио као из го вор за рат Сва ка ко то не ми сли Хво стов у Ис т о р и ји д и п л о м а т и је, ко ји баш Гре ја оп ту жу је да је до при нео из би ја њу ра та у вре ме Јул ске кри зе.

58 50 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА В ој в о д и ћ, М и х а и ло /п р и р. / (1985 ). До к у м е н т а о с п о љ н ој п о л и т и ц и К р а љ е в и н е С р б и је , књ. V, св. 1 2, СА НУ, Бе о град. Де ди јер, Вла ди мир (1966). С а р а је в о 1914, Бе о град Са ра је во Љу бља на. Ек ме чић, Ми ло рад (1973). Рат ни ци ље ви Ср би је Бе о град: СКЗ. Кнез Лих нов ски (1918а). Моје послаништво у Лондо ну (предг. Р. А. Рајс). Со лун. Принц Лих нов ски (1918б). Ме мо ар прин ца Лих нов ског, с ко мен та ром А л бер та То ме. Со лун. Ко стри ков, С. П. (2014). Рос сия в ер вой ми ро вой войне. Мо сква. Момбауе р, А н ик а (2013). Уз роц и Прв ог с ве тс ког рат а: сп орења и саг л ас нос т и. Б еог ра д: CLIO. Пи са рев, Ю. А. (1990). Тайны ер вой ми ро вой войны, Рос сия и Сер бия в Моск ва. По тем кин, В. П. /ур./ (1949). Ис т о ри ја ди п ло ма т и је, Ди п ло ма т и ја но вог до ба ( ). св. 2, Бе о град. Ра до је вић, Ми ра и Љу бо драг Ди мић (2014). Ср би ја у Ве ли ком ра ту Београд. Ћо ро вић, Вла ди мир (1992). Односи између Србије и Аустро -Угарске у XX веку. Београд. Boghitchеvitch, Mi loch ( ). Die Au swärti ge Po li tik Ser bi ens, , Di plo mat i s c h e e h e i m a k t e n a u s r u s s i s c h e n, m o n t e n e g r i n i s c h e n u n d s o n s t i ge n Ar c h i v e n. Ber lin, Br ü cke n ve r l a g, I I I I. D i plo m a t i s c h e A kte ns t ü c ke z u r Vo rge s c h i ch te d e s K r iege s 1914, Er gänzun gen und Nac hträge zum öster re ic hischun ga rische Rot buch (1919). Wi e n, I I I I. Fi šer, Fric (2014). Po se za nje za svet skom mo ći, po li ti ka rat nih ci lje va car ske Ne mač ke Be o grad: Fi lip Viš njić. Fürst Lic hnowsky (1927). Au f d e m Wege z u m Abg r u n d, L o n d o n e r B e r i c h t e, E r i n n e r u n ge n und son sti ge Schrif ten. D r e z d e n. Mur ray, Gil bert (1918). Bi o grap hi cal no te, in: My Mis sion to Lon don Lon don. Po pov, Če do mir (1976). Od Ver sa ja do Dan ci ga. No l it, B e o g r a d. Prin ce Lic hnowsky (1918). My Mis sion to Lon don Lon don. Re no u vin, Pi er re (1965). Evrop ska kri za i Pr vi sve jet ski rat. Z a g r e b: Na p r i je d. Ro n ge, M a x i m i l i a n (1935 ). Me i s t e r d e r S p i o n a ge. Le ip zig: Payne Ver lag. Te j lo r, A. Dž. P. (1968). Bor ba za pre vlast u Evro pi S a r a je vo: Ve s e l i n M a sle š a. R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R PRIN CE LIC HNOWSKY S ME MO RAN DUM AS A SO UR CE FOR DE TER MI NING THE RE SPON SI BI LITY FOR THE OUT BRE AK OF THE FIRST WORLD WAR by Đ OR ĐE ĐU R IĆ Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Phi lo sophy, De part ment of Hi story Dr Zo ra na Đin đi ća 2, No vi Sad, Ser bia djdju ric@yahoo.com SUM MARY: Prin ce Karl Max Lic hnowsky was a Ger man am bas sa dor in Lon don from 1912 to He was one of the most im por tant di rect par ti ci pants of the July Cri sis which led to the out bre ak of the First World War. This do cu ment was writ ten in 1916 and

59 s e c r e t ly d e l i ve r e d t o t he G e r m a n m i l i t a r y a nd p o l i t i c a l s u p r e me a ut ho r i t i e s. It c a me i n t o pos ses sion of Swe dish so ci a lists and they pu blis hed it, first in En glish and then in all ot he r Eu r o p e a n l a n g u a ge s. T h i s d o c u me nt ex pl i c it ly a t t r i bu t e s t he r e s p o n si bi l it y fo r t he out bre ak of the war to the Ger man po li ti cal and so cial cir cles. It ac cu ses them of in sti gating Au stri a-hun gary to at tack Ser bia. The Ger mans dec li ned and un der mi ned so lemn in ter ven ti ons to eva de the war. Al so, this do cu ment bri efly de scri bes the Ger man im per i a li st ic po li t ics i n t he de ca de be fore t he Wa r a nd i n d i ca tes t hat t he se po li t ics ha ve i ne v i t ably led to the con fron ta tion with Gre at Bri tain, Rus sia and Fran ce. As sas si na tion in Sa ra je vo is in di ca ted as a mo ti ve but lit tle at ten tion is paid to it (Ga vri lo Prin cip is not even men ti o ned at all). Du ring the Pa ris Pe a ce Con fe ren ce (in Ver sa il les), this do cu ment was used as one of the im por tant ar gu ments to dec la re Ger many gu ilty of star ting the war. We stern press wro te a gre at deal abo ut it and it was gi ven a lot of cre dit. Al so, this me mo ran dum was of ten dis pu ted du ring the de ba te in Ger man po li tics and hi sto ri o graphy in the 1920s and the 1930s on the war ac co un ta bi lity (Kri egsschuldsfra ge), but it was of ten qu o ted by Ger man op po nents. KEYWORDS: Prin ce Karl Max Lic hnowsky, First World War, war re spon si bi lity, Ver sa il les system, Sa ra je vo as sas si na tion, Ser bia in the First World War, war re pa ra tion 51

60

61 UDC (497.11)-725: (497.11) 1804/1813 UDC (497.11) 1804/1813 DOI: /ZMSDN J ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УЛО ГА СВЕ ШТЕН СТВА У СТВА РА ЊУ И РА ДУ ОР ГА НА ДР ЖА ВЕ ПР ВОГ СРП СКОГ УСТАН КА (Дру ги део) ЈО ВА Н ЈА ЊИ Ћ Уд ру же њ е к њи же в н и к а С р би је, И з д а в ач к а де л а т но с т Фран цу ска 7, Бе о град, Ср би ја jo va n r a dj@g m a i l.c o m УЛО ГА СВЕ ШТЕН СТВА У ОСНИ ВА ЊУ И РА ДУ УСТА Н И Ч К И Х С У ДО ВА До о сн и в а њ а с у до в а до ла зи још на с а мом по че т к у ус т а н к а, на п р в ој ус т а н и ч кој ск у п ш т и н и. К а да, с р е д и ном ма р т а г од ине, к а о ш т о је већ ре че но, Ка ра ђор ђе ша ље по зи ве ста ре ши на ма на хи ја да до ђу на скупшти ну у Остру жни цу, он од њих тра жи и да по ве ду по два-три глав на чо ве ка за из бор су ди ја, по што је на ме рио да се од мах до бри љу ди по ста ве з а су д ије, к ако о бра з ла же њ е г ов с е к р е т ар Ја н и ћ и је Ђу ри ћ, је р б о с е н и је мо гло без су да об дер жа ва ти [Казивања : 51]. И у та квим при ли ка ма, кад је би ти или не би ти, кад је ве ков на му ка ди гла на род на оруж је, кад је, ка ко ка же Л. А. Ба та ла ка, ве ћи на и фа мили ју, и ку ћу, има ње и жи вот све на жр тву ра ди осло бо ђе ња од ти ран ства тур ског из ло жи ла, опет је би ло оних ко ји су чи ни ли ра зна кри вич на и д ру г а п р от и в п ра в на де ла. Б а т а ла к а све до ч и:...на лазило с е и к риви чн и х ве л и к и х ис т у п ле ња, и г ра ђа н ск и х ме ђу соб н и х пар н и ца, ко је све са д н и је и ма о ко и з ви ђа т и, с у д и т и, п р е с у ђи в а т и, и о би ђе н и ма удо в ле т в о р е њ е и на к на д у до су ђи в а т и; је р с т а р е ш и на још т сву да н и је било, а и где с е т ако - вих и на ла зи ло, за у зе ти су би ли рат ним по сло ви ма, па ако су где што, и из ви ђа ли и пре су ђи ва ли, то је све чи ње но на бр зу ру ку, и та ко че шће је таково из ви ђање испадало на ш тет у п рави чн и х с т рана, као ш то се оби чно до га ђа у вре ме ни ма ре во лу ци јо нар ним [Баталака 1979: 135]. Ве ко ви ма т и њ а ју ћ а м у к а и не з а до в ољ с т в о с рп ског на р о да, до дат но изи ри ти ра ни окрутним терором дахија, екс пло ди ра ли су та ко да се устанак бр зо рас плам сао и до вео до по чет них ре зул та та, ре кло би се и ве ћих не г о ш т о с е оче к и в а ло. По с ле т а к ви х успе х а, а ко ри с т е ћ и с е не у спе хом

62 54 п р е г о в о р а ус т а н и ч ке де ле г а ц и је с п р ед с т а в н и ц и ма да х и ја у З е м у н у, у з по сре до ва ње ау стриј ског ге не ра ла Џе неј на, уста ни ци, сад с још ве ћом одл у чнош ћу, к ре ћу у кон ст и т у и са ње соп ст ве н и х ор га на в ла ст и. По по врат к у из Зе му на у Остру жни цу, где су се на скуп шти ни ску пи ле срп ске ста реш и не, К арађор ђе и з не с е п ла н ш т а би т р е ба ло ч и н и т и, к а ко ор г а н и зо в а т и в лас т у осло бо ђе н и м к ра је ви ма Ср би је и ш та је нео п ход но за да ље во ђе ње ра т а с Ту р ц и ма. О н са бран и м с т ар еш инама, п р ема Бат алак ин и м р еч има, п р ед с т а ви по њ е г о в ом зна њу и у ви ђа в но с т и н у ж но, з а спо кој с т в о и сиг у р ност народа, и за помеђусобно његово одношење, једнога Србина п рема дру го ме у зе мљи; ка ко ве су по тре бе рат не, и ка ко би се ове на ба вља ти мо гле, и шта ко ме од ста ре ши на и на ком кра ју ра ди ти од сад при сто ји [Баталака 1979: 139]. Пр во при че му се при сту пи ло био је из бор и по ста вља ње су ди ја. То н и је т е ш ко и ш ло, је р с у с т а р е ш и не по зна в а ле љу де ко је с у п р ед ло ж и л и и, на о сно ву К а ра ђор ђе в ог по зи в а, с а с о б ом на ск у п ш т и н у до в е ле. Б а т а- ла к а по м и њ е да је ме ђу и з абран има био и Те о до си је Ма ри ће ви ћ, т р г о в а ц из Ора шца, ко ји је по ста вљен за су ди ју у Кра гу је вач кој на хи ји. Али, тај Те о до си је не с р ећ но и не с ла в но скон ча в ећ на т ој ск у п ш т и н и. По ш т о с е још р а н и је био ок р ен уо п р от и в К ар ађ о рђ а, Теодосије н а ск у пш т ин и у Остру жни ци поч не, пред оста ли ма, го во ри ти про тив ње га, да без раз - ло га би је и уби ја, да је на род за стра шио, па и то да он (Ка ра ђор ђе) у О р а ш ц у н и је и з а бр а н да бу де в р хов н и по гла в а р и у п р авит е љ з ем љ е и на р о да, не г о да бу де ви ше с л у г а и и з в р ш и т е љ с о в е т а и з а по в е с т и, ко је му кне зо ви, и оста ли па мет ни љу ди из да ва ли бу ду. По вре ђен ти ме, Кара ђор ђе уста не и оде до Те о до си ја, опсу је га и поч не гр ди ти за што му сад ту пред на ро дом при го ва ра, а у Ора шцу је ћу тао и одо бра вао оно ну ђењ е свију. Пон и жен и по с т и ђен, Те о до си је с е до че па д уг е п уш ке и у пери у Кара ђор ђа; п у ш ка га из не ве ри, а он да ње м у Ка ра ђор ђе п ре су д и. Уби је Те о до си ја [Баталака 1979: ]. Те о до си је в е р е ч и да је К а ра ђор ђе и з а бра н да бу де ви ше с л у г а и и з - в р ш и т е љ с о в е т а и з а по в ес т и, које м у к нез ови, и о с т ал и п аме тн и људ и и з д а в а л и бу д у од јек с у н ас т ојањ а нек и х ус т а н и ч к и х с т а р е ш и н а д а не при зна ју ни ког, од но сно ни ка кву власт из над се бе. По ш т о је од л у че но да с е ус т а но в е с у до ви, т р е ба ло је до не т и и п р о - пи се по ко ји ма ће они су ди ти. А рат не при ли ке зах те ва ле су да се с овим по с лом по ж у ри. Је р, од л у че но је да, по з а в р ше т к у ск у п ш т и не, в ој ск а и з сви х о сло б о ђе н и х на х и ја к ре не на Б е о г ра д. За т о вре ме, у од су с т ву вој ске и вој них ста ре ши на, не ко је мо рао да бри не о јав ном ре ду и ми ру у ослоб о ђе н и м на х и ја ма. И з т ог ра з ло г а, Пр о т а Ма т е ја з а п и с у је: С а д т р е ба ло је на ро ду суд оста ви ти [Ненадовић 1957: 92]. За про пи се по ко ји ма ће судо ви су ди ти, већ на скуп шти ни у Остру жни ци, по бри нуо се сâм Про та Ма те ја. Код се бе је, ка же, имао К рм ч и ј у (За ко но п ра в и л о Све т ог Са ве) и из ње, за те потребе, извадио неколико па ра гра фа. У Ме мо а ри ма, све доче ћ и о ов ом дог ађају, побр ојаће неке од т а да ус т а но в љ е н и х па ра г ра фа, и то овим ре чи ма: 1. Ко би убио чо ве ка, да се уби је и на ко ло мет не. 2. Ко от ме де вој ку си лом (као што је гдег де би ва ло, а осо би то у ка квим бу на ма

63 кад се су до ви по бр ка ју), тај же ник, кум и ста ри сват ши бу да тр че а други шта по ви ма да се ка шти гу ју. 3. Ко укра де јаг ње, пра се, ко ња или во ла, тај да пла ти дво је и да се ка шти гу је шта по ви ма. 4. Ко уте че из вој ске без до пу ште ња, да тр чи ши бу. 5. Са стра же ко ји по бег не, да се стре ља. 6. Ко ји се кри во за ку не и кри во све до чи, тај ону сву ште ту за ко ју је све до чио да пла ти, шта по ви ма да се ка шти гу је, и да му се ни ка да ви ше не ве ру је, и да се за сваг да ла жом про гла ша. 7. Кад се сва де и псу ју, ко ји се при хва ти за оруж ја, као по ла уби ства, да тр чи ши бу... итд. 14, 15 ли пунк то ва [Ненадовић 1957: 92 93]. Та ко је већ на п р вој ус т а н и чкој ск у п ш т и н и, у Ос т ру ж н и ц и, по че т ком м а ја г о д и не, до не т п р ви п и с а н и з а кон ск и док умен т у ус т ан и чкој Ср би ји. Он ће ка сни је, по свом са ста вља чу, би ти на зван За кон (или Зако н и к) Про те Ма ти је Не на до ви ћа. Н а в е де н и п у н к т о ви с у п р е п ри ч а н и [ Пе т р ови ћ : 110]; Пр от а Ма т е ја у Ме м о а р и м а их на во ди по се ћа њу [Петровић 1990: 111]. А од доношењ а З ако н а д о п и с а њ а Ме м о а р а про шло је ви ше од три де це ни је. Ори ги нал ни па ра гра фи За ко на Про те Ма ти је Не на до ви ћа ни су са чува ни. Прет по ста вља се да је За кон нес т а о г о д и не, к а да је у н и ш т е на а р х и в а Пра ви т е љ с т ву ју ш чег с о вје т а. Да су па ра гра фи ко ји су до шли до нас пи са ни по се ћа њу, Ми о драг М. Петровић, за кљу чу је по Про ти ним ре чи ма у Ме мо а р и м а, ка да за члано ве За ко на ка же по бро ја ћу не ке, и за при мер на бра ја се дам, на по ми њући да је би ло 14, 15 ли пунк то ва ; док у К ра т к и м з а п и с и м а б е ле ж и да је би ло до пунк то ва, при че му од прет ход но из не тих се дам, на вод и с а мо че т и ри од р ед б е, и т о д ру г и м р е до с ле дом, б е з бр о је в а, ск ра ће но и не до ре че но [Петровић 1990: 111]. Текс т с е да м на в е де н и х ч ла но в а с л и ча н је с и з в е сн и м п р оп исима у К рм ч и ји, али има и не ких бит но дру га чи јих но ви на, ко је су, ка ко ис ти че Пе т р о ви ћ, од р а з с а в р е мен и х ус т ан и чк и х п рил ик а, поја в а и сх в а т ањ а у на ро ду, па и ути ца ја из Ау стри је [Петровић 1990: 111]. На тај на чин, уноше њем но ви на у з од ред бе д у бо ко у ко ре ње не у све с т и и т ра д и ц и ји на ро да, Про та Матеја, у духу српске народне пословице нужда за кон ме ња, на стоји да о б л и к у је п р о п и с е ко ји ће би т и фу н к ц и о на л н и и ко ји ће з а ж и в е т и у на р о д у. Б е з о б зи ра на у ч и њ е не и з ме не, с т о ји в а ж на ч и њ е н и ца: п р ви з а кон у уста нич кој Ср би ји до но си се на осно ву За ко но пра ви ла Светог Саве, зборника цр кве них правила и грађанских за ко на, на сла ња ју ћи се та ко на више в е ков н у п ра в н у т ра д и ц и ју. И по то њи за кон ски ак ти на ста ли у уста нич ко до ба има ће свој осло - на ц у вишеве ков ном п ра в ном на сле ђу. О т у да Зо ра н М и рко ви ћ с ра зло г ом за кљу чу је: Та на не ни ти ко је по ве зу ју ве ко ве ва же ња рим ско -ви зан тијског, к а нон ског, с рп ског с р ед њ о в е ков ног и о сма н ског п ра в а и ма ју св о је за вр шет ке у прав ном жи во ту уста нич ких Ср ба [Мирковић 2008: 194]. И ма ју ћ и у ви д у да с у не ке одр едб е п рв ог ус т ан и чког з акона, Закон а Пр о т е Ма т и је Не н а д о в ић а, к а о и одр ед б е в е р ског к а р а к т е р а по т о њ ег, знат но о би м н и јег Ка ра ђор ђе в ог з а ко н и ка [Мирковић 2008: 194] на ста ле 55

64 56 под у т ицајем ц р к ве ног з а ко но да в с т ва, по к а зу је се да је у т о време, једн и м де лом, цр кве но пра во по слу жи ло као осно ва за раз вој др жав ног пра ва. Први уста нички суд, такође, оснива се заузимањем Проте Матеје Не - на до ви ћ а, у њ е г о в ој р од ној Ва љ ев ској на х и ји. По з а в р ше т к у ск у п ш т и не у Остру жни ци, Про та хи та у сво ју Бран ко ви ну. Жу ри да се спро ве де скупштин ска од лу ка о осни ва њу су да и по ста вља њу су ди ја, али и да се оба ве дру ги ва жни по сло ви и до го во ри ко је је тре ба ло оба ви ти пре по ла ска војске на Бе о град. А до го вор уста нич ких ста ре ши на био је да на Топ чи дер до ђу сви на пра зник Пре но са мо шти ју Све тог оца Ни ко ла ја, 9. ма ја За т о Пр о т а Ма т е ја и с т ри ц м у к не з Ја ков Не на до ви ћ од ма х по ру ч у ју з а кне за Гр бо ви ћа и за Ке ди ћа да узму од сва ког се ла нај глав ни јих 4 до 5 љу ди и до ђу на Ре љи но по ље на скуп шти ну и до го вор: ко ји ће по ћи на Вра чар, ко ји ли ће оста ти око на хи је стра же чу ва ти и да оста ви мо ко ће у на хи ји у од су ству на шем ти ши ну над љу да ва ти [Ненадовић 1957: 92]. Пред скупштину Ваљевске нахи је стављено је да изабере два поште - на чове ка, који ће на К личевц у, више Ваље ва, би т и (п)оста вље ни за су ди је. Про та ка же да је на скупштини њима, ста ре ши на ма, по ве ре но да са ми изабе ру су ди је. Ре че но им је: Ви, ста ре ши не, иза бе ри те и име нуј те, да ви димо ко је ви зна т е. Пред ло же н и су Пе тар Ч и та к из Му ш и ћа, из Гр бо ви ће ве к не ж ине ( Кол убарск а к неж ина), и Јов а н Раба с и з с ела Рабаса ( Подг орск а к не ж и на). Ск у п ш т и на је одо бри ла њи хов и з бор. По т ом је Про т а п ро ч и т а о оне пунк то ве ко је је са ста вио на осно ву К рмч ије. Ка сни је, у Мем оар им а, он са за до вољ ством бе ле жи ка ко су та да од на ро да при хва ће ни па ра графи ко је је са ста вио. Ка же: Они сва ки пункт је дан по је дан са слу ша ју и по ви чу: Та ко, та ко нек нам се су ди, да не ма гло бе ни ха та ра. Пре да мо те пунк то ве Чи та ку и два пан ду ра, да иду у Кли че вац да на чи не ко ли бе и та мо да се де и су де; што не мо гу ра су ди ти, да на ма на Вра чар у ло гор ша љу и да у зм у јед но г а све ш т е н и к а и з бра н ко ви ч ке ц р к ве, је р б о т а мо и х је до ста би ло, да на чи не ка пе лу ма кар ода шта, да он де слу жбу слу же и Бо га за во јин ство мо ле [Ненадовић 1957: 93]. По ш т о ис п и са н и м па ра г ра фи ма н и су об у х в а ће не м ног е д руг е, ра зне си ту а ци је ко је се у жи во ту до га ђа ју, због ко јих на ста ју спо ро ви ме ђу људ и ма, с у д и ја ма је о с т а в љ а но да с у де на о сно ву св ог с ло б од ног с у д и ј ског уве ре ња по чи стој са ве сти, и по оби ча ји ма ко ји ва же у на ро ду. Она ко к а ко б е ле ж и Пр о т а Ма т е ја: М ањ е к ривице о с т ависмо на ч ис т у с ов е с т су ди ја ма, и по оби ча ју на шем... [Ненадовић 1957: 247]. Пр ви ус т а н и ч к и с уд Ва љ ев ске на х и је, да к ле, ч и н и л и с у у св ој с т ву с у д и ја Пе т а р Ч и т а к и Јо в а н Ра ба с, ко ји ма је к а о п и с а р п ри до дат бра н ко - вач ки све ште ник Ма та Ђур ђе вић. Поп Ма та био је је ди ни пи сме ни члан овог су да. Он је, по ред пи сар ске ду жно сти, имао још и оба ве зу да по потре би за кли ње суд ске стран ке и да по диг не ка пе лу у ко јој ће се др жа ти бо гослужења ради победе устаника у борби против Турака [Вујић 1979: 71]. Тако, након донете одл уке (на ск у п ш т и н и у Ос т ру ж н и ц и) о по д и за њу соп с т ве не д р жа в не г ра ђе ви не, од но сно о по нов ном ва с по с т а в ља њу с рп ске д р ж а в е, и (к р оз ус т а н и ч ке б ор б е) у р е ђе ног п р о с т о ра, у њ ен т е ме љ п р ви ка мен се по ла же на Ре љи ном по љу, осни ва њем пр вог уста нич ког су да.

65 Ус т а н и ч к и с уд у К л и чев ц у о б је д и њ а в а о је у с е би с уд ск у, у п ра в н у и по ли циј ску функ ци ју, али исто вре ме но и био ор га ни за тор жи во та у по зади ни и мо би лизатор снага и средстава за потребе устанка. С таквим надле ж но с т и ма, он је но сио св е би т не к а ра к т е ри с т и ке о снов не ће л и је но в е в ла с т и, ус та н и ч ке д р жа в не ор га н и за ц и је [ М и лошеви ћ 1979: 10 0]. Ка сн и је ће у п ра в н и и по л и ц и ј ск и по с ло ви п р е ћ и у на д ле ж но с т по с е б н и х ор г а на, а суд ски по сло ви ће се из дво ји ти и ор га ни зо ва ти у ма ги стра те. Уследило је ор га ни зо ва ње су до ва и по д ру г им осло бо ђеним к рајевима; и у њи хов рад, та ко ђе, би ли су укљу че ни све ште ни ци. Пре ма на пра вље - ној ор га н и за ц и ји суд ске в ла с т и, у је сен г о д и не, у се о ск и суд ула зи ла с у д в а- т ри к ме т а, је да н с е о ск и с т а р е ш и на и је да н св е ш т е н и к ; у к не ж и н- ски суд ула зи ли су кнез те кне жи не, три нај бо ља кме та и на ме сник; а у н а х и ј ск и с уд у л а зи л и с у н а х и ј ск и к не з, је д а н п р о т о је р е ј и т ри-че т и ри кме та. По следња судска инстанца био је Пра ви тељ ству ју шчи со вјет [Кашић 1983: 386]. Упо редо са световним судовима, оснивани су и црквени судови, ко - ји ма је ста вља но у над ле жност да се ба ве цр кве ним и школ ским по слови ма и брач ним спо ро ви ма [Кашић 1985: 479]. Као што су у све тов не су до ве ула зи ли све ште ни ци, та ко су и у цр кве не су до ве ула зи ли све тов - ња ци. У пр во сте пе ни, на ме снич ки суд ула зи ли су на ме сник, као пред седник, два све ште ни ка и два кмета; у дру го сте пе ни, про то је реј ски суд улази л и су п ро т ојереј, ка о п редседн и к, д ва намесн ика, д ва свеш т ен ика, једа н на хиј ски кнез, два кне жин ска кне за и два из бор на кме та; док је тре ћа ин стан ца био Пра ви тељ ству ју шчи со вјет [Кашић 1985: 479]. С у д и је по с т а в љ е не по на х и ја ма у по че т к у с у г о т о в о би ле б е с по с ле - не. Не за то што се љу ди ни су ту жи ли, већ за то што су сма тра ли да су ста ре ши не вла сни је од су ди ја, па су из тог раз ло га и да ље од ста ре ши на за ш т ит у т раж ил и [Бата л ка 1979: 140]. Међут и м, и саме суд ије зависиле су од с т а р е ш и на. Уо с т а лом, по њи хо в ој п р е по ру ц и с у и би ра не. При св е м у то ме, ста ре ши не су се по на ша ле та ко као да ни ко ни је из над њих, да нема н и к а к ве ви ше в ла с т и. Понашал и су с е к а о неп рикосновен и г осподари у сво јим на хи ја ма. А то је са мо још ви ше по ја ча ло те жње на ро да да има ист и н ск и сво је, г ра ђан ске вла ст и. Јер, ка ко за к љу ч у је Слободан Јованови ћ, на р о д у је под Ту р ц и ма би ло гла в но да и ма св о је ау т о ном не в ла с т и ко је ће га бра ни ти од тур ских вла сти, а у уста нич кој Ср би ји глав но је би ло да по ја ча ју гра ђан ску власт ко ја ће га бра ни ти од вој не вла сти [Јовановић 1991: 25]. Вла с т по н и к ла у к не ж и н ској с а мо у п ра ви, у в р е ме н у под Ту р ц и ма, по к а з а ла с е не моћ ном, по и з би ја њу ус т а н к а, п р е ма в ој н и м с т а р е ш и на ма [Јовановић 1991: 25]. Оту да на сто ја ња да се уста но ве су до ви, ко ји ће свима исто су ди ти, и чи јим осни ва њем ће се из суд ских по сло ва ис кљу чи ти в ој не с т а р е ш и не, од но сно ог ра н и ч и т и њи хо в а с а мо в о љ а. С у до ви, зв а н и ма ги с т ра т и, по ста вље ни су по свим на хи ја ма; и они су би ли пр ва гра ђанска власт у на хи ја ма. На тај начин до ла зи и до пр вих ко ра ка у уста но вље њу по де ле в ла с т и. До та да вој во де н и т и су п ра ви л и ра з л и к у из ме ђу г ра ђа н ске и вој не вла сти, ни ти раз ли ку из ме ђу упра ве и суд ства [Јовановић 1991: 25]. 57

66 58 Власт су др жа ли у сво јим ру ка ма, па су и ка зне из ри ца ли као да им то пра во нео спор но при па да, а на њи хо ву реч чо век је мо гао би ти и би јен и у би јен...[јова нови ћ 1991: 25]. И по ус та но в ље њу су до ва н и је п ре с та ло ме - ша ње вој во да у суд ске по сло ве; оно је са мо ума ње но [Јовановић 1991: 25]. На сто ја ло се да се и вој во де, као и сви дру ги при пад ни ци дру штва, под ве ду под исте су до ве. Ме ђу тим, су до ви ко ји су су ди ли обич ним грађа ни ма би ли су не моћ ни да су де и вој во да ма из раз ло га што су те са ме в ој в о де у т и ца ле на и з б ор с у д и ја и з б ог в е л и ке мо ћ и ко ју с у и ма ле в ој в о - де. За то се тра жио суд од ве ћег ау то ри те та ко ји би био ка дар да су ди и војво да ма. Ми сли ло се да би то мо гао би ти Со вјет. Но, и Со вјет је на ро ду пру жио ма ло за шти те од вој во да [Јовановић 1991: 26]. Ка ко због ње го ве ог р а н и че не мо ћ и, од но сно непос т ојањ а а де к в ат ног ме х а н и зма п ри си ле ко ји м би мо г а о да о б у зда с а мо в ла ш ће в ој в о да, ко ји с у под с о б ом и ма л и ору жа ну си лу вој ску, та ко и због то га што су со вјет ни ке, и по ред форма л ног и зб ора и добијањ а п уномоћја од нах и јск и х ск у пш т ина, фа кт и чк и би ра л и (и у Со вје т у п у ћ и в а л и) вој во де. О т у да су с о вје т н и ц и, к а ко сма т ра Ле о полд Ран ке, у ства ри, би ли са мо пред став ни ци сво јих го спо да ра [Ранке 1965: 98]. Из тих раз ло га жал бе про тив вој во да под но ше не су углав ном Ка ра ђор ђу, а не Со вје т у. Тек ка да би Ка рађорђе наред ио, Совје т је п ритезао војводе. У нек им п ри ли ка ма сам Ка ра ђор ђе их је не по сред но п ри те зао. А ли, ка ко је од нос сна га из ме ђу Ка ра ђо р ђа и вој во да био про мен љив, би ло је ситу а ци ја да ни Ка ра ђо р ђе ни је мо гао ни шта вој во да ма [Јовановић 1991: 26]. И по ред та к ви х оп и ра ња, Со вје т у пор но ра д и на то ме да за ж и ви ау то - ном ија и ау т орит е т с удов а. И з т ог р а злог а, док је з ас еда о у Смедер еву, кра јем го ди не, ша ље упут ства ка ко тре ба су ди ти [Петрић 1979: 39]. Пр о т а Ма т е ја, у нас т ојању да се ог ра н и ч и в ла с т вој во да, ус п р о т и вио се и свом стри цу Ја ко ву Не на до ви ћу, за то што се овај про ти вио да при зна в р хов н у в ла с т К а ра ђо р ђа. Зб ог т о г а с е на ша о на њ е г о в ом уда ру. На и ме, ста ре ши не Ва љев ске на хи је, пот чи ње не вој во ди Ја ко ву, са ста ју се на сво - јој скуп шти ни у Кли чев цу, 25. апри ла го ди не, да би су ди ле Про ти Ма те ји и пре су ди ле да је и да ље њи хов вр хов ни на хиј ски ста ре ши на Јаков Не на до ви ћ. Та ко, у т ој од л у ц и до не т ој т ом п ри л и ком с е с а оп ш т а в а: Бу д у ћ и да не к а ра сп ра и беда ме ђу на м и до л у и ме но в а т и м с т а ре ш и на ма и на шим ко мен дан том го спо да ром Ја ко вом чрез без у ми је не ких зло чинцев р о д и ла с е б е ше ко ја це лој си р о т и њи на шој на по г и б е љ к ло њ а ше с е, т о г о р а д и м и сви д о л у и менов ат и с т ар е ш и не и по гл а в а ри н а ше Н а и је в аљ евске ск уп и смо с е у г ра д у К л и чев ц у з а т у б е д у и не в а љ а ло до са да ње по с т у па ње наше у к р от ит и и сви јед инок у пно п рисус т вујуш че г оспод ин у п р от оп р есвит е ру М а т ф е ју с у д и смо и п р е с у д и смо сви д а г оспод а р н а ш Ја ков вр хов ну власт као и што је имао опет узме, ми пак сви ње му да послу шни бу де мо, та ко куд он оком туд ми ско ком [Перовић 1977: 180]. Истом при ли ком ста ре ши не Ва љев ске на хи је ис ти чу да се заузимају з а з а ко н и т о с т по с т у п к а у с уд ск и м по с ло ви ма, ко ји је ра н и је п р о п и с а о Пра ви т е љ с т ву ју ш ч и с о вје т. И саопш т ав а ју: Св а к и ов а ко да су д и т и и ма: пер во да су ди кнез се о ски; што кнез су ди ти не мо же то да су ди бу љук ба ша од сре за; што бу љук ба ша пре су ди ти не мо же да су ди кнез ве ли ки; што

67 пак кнез ве ли ки пре су ди ти не мо же да по ша ље ко мен да ту от на и је; што пак и ко мен дат од на и је су ди ти не мо же да пра ти у Си нод, Суд ве ли ки, и то ће се сва ком су ди ти и пре су ди ти. И ни ка кав ста ре ши на да се не усу ди од су да си нод ског за др жа ти (ни ко га), но с пи смом у суд да га пу сти. Ми кри ва сва ког уна пре дак обе ћа ва мо се ње му у ру ке да ти. И ко ји би се усу дио за крив ца мо ли ти ону исту ка шти гу да има при ми ти [Перовић 1977: 180]. Као што се ви ди, ста ре ши не у Ва љев ској на хи ји узи ма ју на се бе право да су де. Са мо оно што не мо же да пре су ди и што про пу сти ко ман дант на хи је на ћи ће се пред Со вје том, пред Ве ли ким су дом. Пра ви т е љ с т ву ју ш ч и с о вје т, 26. ок т о бра г о д и не, к а да је в ећ з а- се дао у Бе о г ра д у, ша ље ра с п ис по на х и ја ма, ко ји м п ро п и су ју и за по ве да ју да с е у сви м в а р о ш и ма и с е л и ма у з е м љи о сн и в а ју с у до ви. Пр о п и с а но је да се у сва кој ва ро ши иза бе ру два по ште на кме та и је дан све ште ник, а у сва ком се лу да се иза бе ре кнез се о ски, с јед ним кме том по ште ним, да мале спор ове п ресуђују, а сл учајеве у би с т в а и д ру г е спо р о ве ко је не мо г у ре ши ти да с т у ж и те љи ма, уз њихово писмо, шаљу у Беог рад, Великом суд у. На осно ву т и х у п у с т а ва осн иван и су су до ви (ма г и с т ра т и) у на х и ја ма. Њи ма је да то у над ле жност да су де за кри вич на де ла и ре ша ва ју све споро ве у на хи ји. Овом су ду мо гао је би ти ту жен и сва ки вој во да, а он је мо рао до ћи на суд [Максимовић 1898: VI I]. Ст ра на ко ја н и је би ла за до вољ на од л у ком ма г и ст ра та (нах ијског суда) мо гла је да се жа ли Со вје ту. Осим ма ги стра та и Со вје та, суд ску власт спро во дио је и сâм Ка рађо р ђе, ш т о с е ви д и и на о сно ву ви ше на р ед би и од л у к а и з К а ра ђор ђе в ог де ло вод ног п ро т о ко ла. Он ха п си и осло ба ђа, ша ље т у жбе и на ре ђу је ка ко да се пре су ди у не ким пред ме ти ма, сâм ка жња ва и осу ђу је, по твр ђу је пресу де Со вје та, опра шта ка зне и ам не сти ра крив це... Из Ка ра ђор ђе вог де ло - водног п ро то ко ла ви д и се да је у Ср би ји би ло 16 ма г ис т рата: к раг ујевачк и, к а ра но вач к и, ћу п ри ј ск и, пожаревачк и, г у р г у с о вач к и, руд н и ч к и, у ж и ч к и, ва љев ск и, ја го д и н ск и, ча чан ск и, па ра ћ и н ск и, бе о г ра дск и, сокоск и, к ладовски, ша бач ки и ло знич ки. Со вје т, на с т у па ју ћ и с по зи ц и је цен т ра л ног ор га на в ла с т и, за у зи ма се з а по ш т о в а ње р е да и з а кон ит ос т и у д руш т ву. Тако, у једном п исм у, од 10. сеп т ем бра г о д и не, у п у ће ном сви м с та ре ш и на ма и на ро д у це лом у На хи ји шабачкој, ваљевској, зворничкој и ужич кој, по ред оста лог, се ка же: На род сав да има сло жно слу ша ти ста ре ши не сво је што се ви ла јетских по тре ба ти че; сад је вре ме вој не, сва ки је ду жан слу жи ти по мо гућно с т и св о јој. А за тим се од ста ре ши на тра жи по што ва ње за ко ни то сти, да не узурпи ра ју власт ма ги стра та, па се на ре ђу је: Старешинама пак свима објављује се, да се ни је дан усу дио ни је чо - ве ка без су да уби ти, окром хај ду ка, ко ји се од мет нуо, а дру ги, ма кар што да скри ви, да се пре да су ду. У ко јим ме сти ма ма ги страт има, да се ни ко усу дио ни је том на пут ста ти; они љу ди ко ји су у ма ги стра ту под за кле твом, да су де по прав ди и по со ве сти сво јој да им ни ко на пут не ста је. [Новаковић 1907: 122] 59

68 60 Из ове на ред бе ви ди се да је Со вјет бри нуо ка ко о на ци о нал ном ослобо ђе њу ( сад је вре ме вој не... ), та ко и о др жав ном уре ђе њу. Али, за кључу је се и да су ста ре ши не пре у зи ма ле на се бе уло гу су да и да су уби ја ле. Јер, ако то га ни је би ло, он да не би ни би ло раз ло га за из не ту на ред бу. У ок ви ру св о је з а ко но да в не на д ле ж но с т и, С о вје т р ад и на у р еђењу су до ва. Та ко, 1. ја ну а ра до но си Уре жде ни је Со вје т а На род ња за Суд Ва ро ш и Ва ље в с ке и т о ја н а х и ји. У овом уре ђе њу од ре ђу је се са став су да (т ач к а 1), н ач и н и ме с т о до но ше њ а од л у ке (т ач к а 2), п рис т уп ањ е с уд у (тач ка 3), од нос ста ре ши на и гра ђа на пре ма су ду (тач ке 4 и 11), јед на кост с у ђе њ а (т ач к а 5), на ч и н к а ж њ а в а њ а, к а о и од р е ђи в а њ е п ри т в о ра он и ма који и з в р ше к ри ви ч но де ло у би с т в а, док не с т и г не одг ов о р К ар ађ орђ а и л и С о вје т а, по ш т о о ов ом де л у бу д у и з в е ш т е н и (т ач к а 6 ), п ри хо д и с у да (тач ка 7), број пан ду ра ко ји се од ре ђу је су ду (тач ка 8), пре вен тив не ак тивно сти су да (тач ка 9), ствар на и ме сна над ле жност су да (тач ка 10), пот писи в а њ е с уд ск и х од л у к а (т ач к а 12), з а бра на к у л у к а с у д и ја ма, о ба в е зно с т суд ск и х по зи в а и у р ед но с т п р о т о ко ла (т ач к а 13) и покорно с т сви м нови м уред ба ма за част и жи вот (тач ка 14). На осно ву овог ак та мо гло би се за кљу чи ти да ни су сви ма ги стра ти осно ва ни у исто вре ме. Сто јан Но ва ко вић сма тра да би раз лог за то мо гао би т и не до с т а т а к з а с уд ск и пос а о сп р емн и х и п исмен и х људ и; у р еђ ењу су до ва при сту па ло се ка да би се до та квих љу ди до шло, и та да би се за сва ки суд из да ва ла по себ на на ред ба [Новаковић 1907: 124]. Пре ма на ред би Со вје та, с краја 1807, жал бе про тив пре су да ма ги страта под но ше не су Со вје ту, до 11. ја ну а ра го ди не до оснивања Народ ног или Ве ли ког су да, са се ди штем у Бе о гра ду, ко ме је пред се да вао по - пе ч и т е љ п раво су ђа и л и ве л и к и су д и ја Ви ла је т с к и (на р од н и) су д и ја. Од т ад а ж а лб а п р о т и в п р е с у д а м а г и с т р а т а и з ја в љи в а л а с е В е л и ком с у д у [Максимовић 1898: VI I]. Су ди ло се та ко, су ди ли су срп ски су до ви, до про па сти Пр вог устанк а, г о д ине. По ш т о су на кон Бу к у р е ш т а н ског у г ов ора Ту рц и понов о овла да ли Ср би јом, они по но во за во де сво је уре ђе ње и по ста вља ју сво је власти. Они су де и п ре су де извршавају. Тако је до от по чи ња ња Д ру гог устан ка, го ди не. Те го ди не кнез Ми лош са Ма ра шли-ал и-па шом уго ва ра: 1. да се Тур ци не ме ша ју у ку пље ње дан ка, не го да га ку пе са ми кнез о ви; 2. код сва ко га му се ли ма да се ди по је дан кнез срп ски, и без ово га кне за да му се лим не су ди Ср би ма ни шта; 3. у Бе о гра ду да се ди 12 кне зо ва (од сва ке на хи је по је дан) у кан це лари ји, да су де Ср би ма за ве ће кри ви це, па ко га на ђу за смрт, да га пре да ју па ши да се по гу би; и дан ке од кне зо ва да при ма ју и па ши пре да ју [Милићевић 1876: 18]. К а д се г од ине к не з М и лош з а в ад ио с Мараш л и-а ли-пашом, он је ис ко ри стио ту при ли ку и сасвим присво јио су до ве, та ко да је му се ли мима оста ло да су де са мо Тур ци ма. Од та да су се по но во по свим на хи ја ма по ста ви ли ма ги стра ти [Милићевић 1876: 19]. А у то ме је већ уве ли ко би ло те ко ви не Пр вог срп ског устан ка.

69 ЗА К ЉУ Ч А К Срп ско пра во слав но све штен ство и мо на штво уче ству је у при пре - ма ма Пр вог срп ског устан ка, узи ма ак тив но уче шће у ње му не са мо кроз сво ју ду хов ну ми си ју, већ мно ги и с оруж јем у ру ци, од ко јих не ки по стају и пред вод ни ци устан ка а по том се укљу чу је и у ства ра ње и рад но вих ор г а на в ла с т и. Ус пе си на бој ном по љу, већ на по чет ку устан ка, ство ри ли су при лике да се на осло бо ђе ном подру чју Беог ра дског пашал ука, намес т о т у рск и х ор гана вла сти, крене у оснивање сопствених, српских органа власти. Устан и ц и ко ри с т е т а к ву п ри л и к у, и по о с ло ба ђа њу г ра до в а на с т о је да од ма х ус по ста ве сво ју, не са мо вој ну, не го и гра ђан ску власт. То га по сла прихва та се и све штен ство. Та ко, Вук Ка ра џић све до чи да, по осло бо ђе њу Лозн и це, ус т а н и ц и о с т а ве у њ ој т р о нош ко г а и г у м на Ме лен т и ју, к а о м је с т о ка ди је, и арам ба шу Ми тра Туфекчију с неколико ајдука, мјесто муселима. С в е ш т ен с т в о у че с т ву је у ус по с т а в љ а њу св а т ри цент р а лн а о рг ан а вла сти др жа ве Пр вог срп ског устан ка. На збо ру у Ора шцу, на Сре те ње го ди не, ка да је Ка ра ђор ђе Пе тро вић иза бран за во ђу устан ка, глав - н у р еч в о д и бу ко ви ч к и п р о т а Ат а на си је А н т о н и је ви ћ: он п ит а ок уп љ ене с т а р е ш и не ко г а хо ће з а св ог п р ед в од н и к а ; сâ м л и ч но у б е ђу је К а ра ђор ђа да се при хва ти вр хов ног старешинства, а он да за кли ње и бла го си ља уче - сни ке збо ра. Све ште ни ци од угле да уче ству ју у ра ду устаничких скупштина и св о је по т п и с е с т а в љ а ју на нај зна чај н и је од л у ке ко је с е до но с е и на мол б е ко је с е у п у ћу ју Пор т и и на д ру г е а д р е с е. Пр о т а Ма т е ја Не на до ви ћ и ма о је н ај зн а ч ај н и ју улог у у о сн ив ању Пр а ви т е љ с т ву ју ш чег с о вје т а и био ње гов пр ви пред сед ник; упра во у том вре ме ну, док га је он пред водио, Со вјет је био нај ак тив ни ји. Та ко ђе, све ш т е н и ц и з а па же но у че ш ће и ма ју и у ло к а л н и м ор г а н и ма в ла с т и. Пр ви ус т а н и ч к и суд ( у К л ичевц у, з а Ваљ евск у нах ију) о сн ив а с е, опет, за у зи ма њем нај ви ше Про те Ма те је. У ње га као пи сар ула зи бранко вач к и свеш т ен и к Мат а Ђу рђеви ћ, и он је био јед ин и п исмен и ч ла н овог с у да. Пр е ма ор г а н и з а ц и ји с уд ске в ла с т и, на п ра в љ е не у је с ен г о д и- не, пред ви ђе но је да по је дан све ште ник, за ви сно од чи на, ула зе и у се о ске, и у кне жин ске и у на хиј ске су до ве. Пред ви ђа ло се та ко с об зи ром да су та да све ште ни ци би ли рет ко пи сме ни љу ди у срп ском дру штву. Али и из раз ло га што све штен ство ни је има ло дру гих ци ље ва до оних ко је је имала ње го ва па ства, сав оста ли на род. Пр о т а Ма т е ја ис п и с у је и п р ви з а кон ск и т екс т у ус т а н и ч кој Ср би ји, ко ји ће касније бити, у литератури, попу лар но на зван За кон (или За коник) Про т е Ма т и је Не н а до в и ћ а. Са ста вља га на осно ву За ко но п ра в и л а Све тог Са ве, на сла ња ју ћи се тако на више ве ков ну прав ну тра ди ци ју. Прит ом, он у о б л и ко в а њу од р едби ( п у н кт ов а ) у носи и новине које су одра з та да шњих при ли ка, да би до не ти за кон био што функ ци о нал ни ји. Про та Ма те ја Не на до вић не по сред но, а ми тро по лит кар ло вач ки Сте - в а н С т р а т и м ир ови ћ пос р едно р аде н а и зг р а дњи д рж ав е Прв ог с рпског ус т а н к а. 61

70 62 Ми тро по лит Сте ван Стра ти ми ро вић био је нај ве ћи ду хов ни ау то рит е т з а ус т а н и ч ко в ођ с т в о. И а ко је њ е г о в а ц р к в е на ју рис д и к ц и ја би ла и з - в а н Б е о г р а д с ког п а ш а л у к а, од но с но т а д а ш њи х г р а н и ц а С р би је, С р би ју жно од Са ве и Ду на ва до жи вља ва ли су га као свог истин ског ду хов ног по гла ва ра. Уста нич ке ста ре ши не обра ћа ју се че сто ми тро по ли ту у Кар ловце з а помоћ, а м ит р опол и т ус т ан и чк и м во ђа ма с а пе л и ма и са ве т и ма ш т а и ка ко би т ре ба ло да ч и не. М и т ро по л и т кар ло вач к и у т ок у је сви х важ н и х зби ва ња; не по сред но пре не го што ће до ћи до осни ва ња Пра ви тељ ствују ш чег со вје та, он у Ср би ју ша ље п и смо са са ве т и ма и у п у т ст ви ма за ор ган и з о в а њ е ус т а н и ч ке в ла с т и. То је у с а гла сно с т и с ус т р о је н и јем ко је је већ на пра вио, у ку ћи Не на до ви ћа, у Бран ко ви ни, чо век од ње го вог по ве - ре ња, Бо жа Гру јо вић. О бра ћ а с е м и т р о по л и т Ст е в а н Ст ра т и м и р о ви ћ и по је д и нач но ус т а- ни ч к им старешинама, савет ује на који начин да износе своје захтеве Порти; у п ућује к ако да с е однос е п р ема Ту рц има, к а ко п р е ма он и ма ко ји с њи ма раз го ва ра ју са за пе тим оруж јем у ру ци, а ка ко пре ма они ма ко ји же ле мирно да жи ве; апе лу је да бу ду сло жни и зах те ва да по шту ју Во жда тра жи ред и уређене од но се ме ђу уста ни ци ма и уоп ште уну тар срп ског дру штва. И на ов ај на ч и н, и н д и р ек т но, у п у ћу је к а ко и ћ и к а з а ко н и т ој д р ж а ви и прав но уре ђе ном дру штву. Но во о сно ва ни уста нич ки органи вла сти на ста ју без по сто је ће др жавне и н фра с т ру к т у р е, б е з ја в н и х зда њ а, па п ри в р е ме н у а д р е с у п р о на ла з е п ри Ц р к ви. Ск у пш т ине се испоче тка од ржавају на неком ск ровитом мест у, а по т ом у д в о ри ш т и ма ма на с т и ра и ц р к а в а, док с е н и је до ш ло до д р ж а в - н и х на д ле ш та ва. Пра ви тељ с т ву ју ш ч и со вје т рâ д за по ч и ње у ма на с т и ри ма Во љ а в ча и Б о г о в а ђа... Ти ме ш т о ра д и на с т ва ра њу с рп ске д р жа ве, све ш т ен с т во и мо на ш т во н и на ко ји нач и н не по ка зу је а м би ц и је да т о бу де т е о к рат ска д р жа ва. Ц и љ је сло бо да и др жа ва ре да и за ко ни то сти. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Ар се ни је вић-ба та ла ка, Ла зар (1979). Историја Срп ског устан ка, I. Бе о град: Сло во љуб ве. Ву јић, Је ро ти је (1979). При ли ке у Ср би ји при осни ва њу пр вог уста нич ког су да, у: Зборник ра до ва о суд ству и за ко ни то сти у Пр вом срп ском устан ку. Б е о г р а д: С а в е з прав ни ка СР Ср би је. Ву ки ће вић М. Ми лен ко (1907). Ка ра ђор ђе, књи га I, Бе о град: Др жав на штамп а р и ја К р а љ е в и не С р би је. Ву ки ће вић М. Ми лен ко (1912). Карађорђе, књи га II, Бе о град: Др жав на штамп а р и ја К р а љ е в и не С р би је. Га в р и ло в и ћ, С л а в ко (19 96 ). Ли ч н о с т и и д о г а ђ а ји и з д о б а Пр в о г с р п с ко г у с т а н к а. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Д и м и т ри је ви ћ М. С т[е в а н] (1926 ). С т е в а н а С т р а т и м и р о ви ћ а, м ит р опол ит а к а рлов ачког, план за осло бо ђе ње срп ског на ро да, Б о г о с л о в љ е (Бе о град), 1: Јан ко вић, Дра го слав (1954). Пра ви тељ ству ју шчи со вјет, По се бан оти сак из Ис то риског гла сни ка (Бе о град), 1 2. Ја н ко в и ћ, Д р а г о с л а в (198 4). Срп ска др жа ва Пр вог устан ка. Бе о град: Но лит.

71 Јо в а н о в и ћ, С л о б о д а н (19 91). Из и с т о р и је и к њи ж е в н о с т и I; С а б р а н а д е л а С л о б о д а н а Јо ва но ви ћа, том 11. Бе о град: БИГЗ, Ју го сла ви ја пу блик и СКЗ. Јо в а н о в и ћ, С л о б о д а н (19 9 0). Пол ит и чке и п р а в н е р а с п р а в е ; С а б р а н а д е л а С л о б о д а н а Јо ва но ви ћа, том 2. Бе о град: БИГЗ, Ју го сла ви ја пу блик и СКЗ. Ка зи ва ња оче ви да ца и уче сни ка о Пр вом срп ском устан ку (2004). Бе о град: Етос. К а н д и ћ, Љу би ца (1960). Са с т а в ск у п ш т и на и по че т а к п р е т с т а в н и ч ког си с т е ма у Ср би ји у пр вој по ло ви ни XIX ве ка (до 1839), Ана ли Прав ног фа кул те та у Бе о гра ду. Кан дић, Љу би ца (1979). Скуп шти не у Пр вом устан ку у Збор ни ку ра до ва о суд ству и зако ни то сти у Пр вом срп ском устан ку. Бе о град: Са вез прав ни ка СР Ср би је. Кан дић, Љу би ца (1963). Ск уп ш т и не у си с те му в ла с т и др жа ве Пр вог ус т ан ка ( ). Б е о г р а д: Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у. Ка ра џић, Сте фа но вић Вук (1947). Пр ви и Дру ги срп ски уста нак. Бе о град: Про све та. Ка ра џић,ст[ефановић] Вук (1977). С р п с к а и с т о р и ја н а ш е г а в р е м е н а, Бе о град: Но лит. Ка ра џић,ст[ефановић] Вук (1977а). С р п с к и р је ч н и к. Бе о град: Но лит. Ка шић Љ. Ду шан (1985). Про та Ма ти ја Не на до вић и цр кве не при ли ке у уста нич кој Ср би ји, у: Про та Ма ти ја Не на до вић и ње го во до ба, збор ник. Бе о град: СА НУ. Ка шић Љ. Ду шан (1983). Уче шће све штен ства у Пр вом устан ку, у: Ис т о р и ј с к и з н а ч а ј с р п с ке р е в о л у ц и је г о д и н е, збор ник. Бе о град: СА НУ. Љу ш и ћ, Ра дош (20 05). Пра ви т ељ с т ву ју ш ч и со вје т , у: Владе Србије ( ). Б е о г р а д: З а в од з а у џ б е н и ке. Мај да нац, Бо ро (2004). Нар одн а с к у пш т ин а Срб ије од о б ич а јне ус т ан ов е д о с ав рем ен ог п а р л а м е н т а , дру го изм. и доп. из да ње. Бе о град: На род на скуп шти на Ре п у б л и ке С р би је и А р х и в С р би је. Ми ли ће вић Ђ. М[илан] (1876). К н е ж е в и н а С р б и ја. Б е о г р а д: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја. Ми ли ће вић Ђ. М[илан] (1888). Поменик знамени т и х љу ди у срп ског на ро да но в и је га до ба. Б е о г р а д. Ми ло ше вић, Че до мир (1979). Осни ва ње пр вог уста нич ког су да, у: Збор ни ку ра до ва о судству и за ко ни то сти у Пр вом срп ском устан ку. Бе о град: Са вез правника СР Србије. Мир ко вић С. Зо ран (2008). Ка ра ђор ђев за ко ник. Бе о г ра д: Пра в н и фа к ул т е т Ун и ве р зи т е т а у Бе о гра ду Цен тар за пу бли ка ци је. Не на до вић, Ма ти ја (1957 ). Ме м оар и. Но ви Сад Бе о град: Ма ти ца срп ска и Срп ска књиже в н а з а д ру г а. Но ва ко ви ћ, Ст о ја н (1954). Вас крс државе српске: п олит ичко - ист ориска с т удија о Првом срп ском устан ку Б е о г р а д: П р о св е т а. Но ва ко вић, Ст[ојан] (1907). Ус т а в н о п и т а њ е и з а ко н и Ка р а ђ о р ђ е в а в р е м е н а. Б е о г р а д: Но в а ш т а м п а р и ја Д а в и д о в и ћ. Но ва ко вић, Сто јан (1904). Уста нак на да хи је Б е о г р а д: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја. Пе т р о ви ћ М. М и о д р а г (19 9 0). О За ко н о п ра в и л у и л и Но м о ка н о н у Св ет ога Сав е. Б еог р а д: Ку л т у р а. Пе ро ви ћ, Ра до слав (1977). Пр ви срп ски уста нак ак та и пи сма на срп ском је зи ку, књи га I, Бе о град: На род на књи га. Пет р и ћ, Б р а нко (19 79). Нек а п ит ањ а р а зв оја п р ав ос уђ а у П рв о м с р пс ко м ус т а нк у, у : З б о р н и к у р а д о в а о с у д с т в у и з акон ит ос т и у Пр в о м с р п с ко м у с т а н к у. Б е о г р а д: С а в е з п р а в н и к а С о ц и ја л и с т и ч ке Ре п у б л и ке С р би је. Ран ке, Ле о полд (1965). С р п с к а р е в о л у ц и ја. Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га. Све т о п и с мо / Но в и за вје т Го сп о да на ше г Ис у са Хри с т а (20 02). Превод Ком исије Свет ог а р х и је р е ј ског си но д а С П Ц, пе т о ис п р а в љ е но и з д а њ е. Б е о г р а д: С в е т и а р х ије р е јск и си нод СПЦ. С т е в а но в и ћ, М и л а д и н (20 03). Ус т а н и ч к и з б о р о в и и с к у п ш т и н е Пр ви и Дру ги срп ски у с т а н а к. Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Суђења у Кнеже ви ни Ср би ји пре пи са них за ко ни ка из ар хива Пожаревачког магистра та (1898). Ску пио и уре дио Ст. Мак си мо вић, По жа ре вац. Чу б р и ло в и ћ, Ва с о (195 4). П р ед г о в о р з а к њи г у : С т о ја н Но в а ко в и ћ, Ва с к р с д р ж а в е с р п ске. Бе о град: Про све та. 63

72 64 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R RO LE OF CLERGY IN THE CRE A TION AND FUN CTION OF THE SER BIAN STA TE FROM THE TI ME OF FIRST SER BIAN UPRI SING by JO VA N JA NJ IĆ The As so ci a tion of Wri ters of Ser bia, Pu blis hing Fran cu ska 7, Bel gra de, Ser bia jo va n r a dj@g m a i l.c o m SUM MARY: The Pri est hood ful fills the ir mis sion for Serb pe o ple, and the re fo re sha res the fa te of pe o ple. It re cog ni zes and sha res ne eds, pro blems and aspi ra ti ons of Serb na tion. So that was the ca se in the First Ser bian Upri sing, hen ce the sa me ne eds and aspira ti ons of the Ser bian Pe o ple and Ser bian Clergy to get rid of the Ot to man oc cu pa tion and ha ve the ir own sta te in which they wo uld li ve by the ir own laws. This pa per at tempts to show which way the Clergy was en ga ged to lead to the establis hment of Ser bian aut ho rity, on the ru ins of the Ot to man fe u dal or der on the ter ri tory of Bel gra de Pro vin ce, and which way was it in clu ded in the ir work. The in ten tion was the at tempt to show what was di rectly do ne to lead to the esta blis hment of the Ser bian Sta te in the ma king, but al so in di rectly thro ugh mis sion of pri ests wit hin the clergy in or der to re a ch t h is goal. Spe ci f i cal ly, t he e n de a vor wa s t o show how t he K a r lo va c Me t ro po l i t a na t e St e va n St r a t i m i r o v ić, t he la r ge s t a nd u nd is put e d s pir it u a l author it y a mong t he i ns u rge nt s of S e r b Up r i si ng, w it h h i s f r e q ue nt i nv it at io n s, (i nclud i ng t he a dd r e ssi ng t o i nd iv id u a l in sur gent com man ders in or der to re spect the law and or der) con tri bu ted to cre a ting an en vi ron ment for the de ve lop ment and ope ra tion of the aut ho rity of a new Serb Sta te. It se ems that, in li te ra tu re abo ut hi story and law, and in hi sto ri o graphy in ge ne ral, such ac ti vi ti es that in di rectly fa vo red the cre a tion of the sta te of First Ser bian Upri sing we re not suf fi ci ently ad dres sed. But he re, such is su es we re at le ast par ti ally in di ca ted. KEYWORDS: Serb upri sing, clergy, church, sta te, aut ho ri ti es, As sembly (Пра вит е љ с т ву ју ш ч и) s o v i e t, c o u r t

73 UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: /ZMSDN G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски уни вер зи тет Но ва ака де ми ја умет но сти Ца ри град ска 26/2, Бе о град, Ср би ја g a v r i СА ЖЕ ТАК: У ра ду су раз ма тра ни по је ди нач ни до ме ти исто ри је, фи ло - з о фи је, с о ц и о ло г и је, г е о г р а фи је, а н т р о по ло г и је и пси хо ло г и је у т у м а че њу од ре ђе них умет нич ких по ја ва. При том, из на ла зе се мо гућ но сти за по ве - зивање њи хо вих ре зул та та у кон зи стент ну, не про ти ву речну це ловиту мулт и д и сц и п л и н а р н у и н т е р п р е т а ц и ју у од но с у н а т е о ри ј ск и п р е по зн а тљи в е умет нич ке еле мен те и склоп умет нич ког де ла. Дру штве не на у ке пру жа ју ис т о ри ји у ме т но с т и не о п ход н у г р а ђу з а п р о ш и ри в а њ е т у м а че њ а у ме т но - сти и ана ли зе умет нич ких де ла, као и те о риј ско за сни ва ње мул ти ди сцип л и н а р но с т и. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: дру штве не на у ке, исто ри о гра фи ја, умет ност, умет - нич ко дело, исто ри ја умет но сти, ин тер ди сци пли нар ност, мул тидисциплин а р но с т Ства ра ње умет нич ких де ла као со цио -исто риј ски про цес у за ви сно - сти је од мно гих фак то ра и од ре ђе но је при ро дом и кул ту ром, ге о гра фијом, пси хо ло г и јом, со ц и ја л н и м а спек т и ма и тд. Сва к и од њи х до би ја сво је по је ди нач но зна че ње у за висности од кон тек ста у ко јем се по ја вљу је с осталим фак то ри ма раз во ја. Као што се разли ку ју ет но граф ски ти по ви у за висно с т и од со ц и ја л не с т ра т и фи ка ц и је, та ко и де о ло г и је до би ја ју ра з л и ч и т е кара кт е ри с т и ке у за ви сно с т и од рас по ла га ња и ск ло но с т и по је д и на ца ко ји и х п ред с та в љају. Без обзира на то кол ико вел ик и удео ч ин иоц и, у к ључен и у к р е а т и в н и и л и р е цеп т и в н и у ме т н и ч к и ч и н, и ма ју у ф ор м и ра њу е с т е т - ског кон цеп та, ни је дан од њих не по ка зу је, сам по се би, тај спе ци јал ни квал и т е т ко ји ч и н и с т ру к т у ру у у ме т н и ч ком де л у. Ком по нен т е у ме т н и ч ке це ли не, би ло да је она објек тив ни п ро из вод и ли су бјек тивно искуство, делом п ри па да ју к ла си п ри р од н и х, кон с т а н т н и х (и л и р е ла т и в но кон с т а н т н и х) по ја в а, а делом к ласи к улт у рн и х, с оц ија лн и х и ис т ори јск и п р оменљиви х

74 66 по ја ва. Ин терди сци пли нар ни про бле ми исто ри је умет но сти мо гу се раз - ло ж ит и п ри к ази ва њем кон к ре т н и х, са д р ж и н ск и до д и р н и х и з а јед н и ч к и х та ча ка са су сед ним обла сти ма. Нај о бим ни је ис тра жи ва ње у овом прав цу дао је Да го берт Фрај ( Dago bert Frey) у сво јој рас пра ви О н ау чном п о ло ж а ј у и с т о р и је уме т но с т и, п ро бле м и и з а да ц и (1946). Фрај је се би по ста вио за да так да из тре нут не сит уац ије д исц и п л и не ис т а к не нај з а о ш т р е н и је г ру пе п р о бле ма и њи хо ве п ро т и ву реч но ст и ка ко би се из тог у ви да до би л и но ви п равц и и поставил и но ви ци ље ви. У том сми слу тре ба да се ис тра жи од нос исто ри је умет но - сти пре ма нај ва жни јим суседним наукама: исто ри ји, со ци о ло ги ји, фи ло - з о фи ји, пси хо ло г и ји, г е о г ра фи ји и а н т р о по ло г и ји. Је да н т а к а в по д у х в ат т реба а п риори да се одрекне по тп унос т и. У најб ољем сл учају, он ће моћ и да по ну ди до не кле пра ви лан рас по ред по зна ча ју. По де ла на по себ не дисц и п л и не под с т и че д у би н у п р о у ча в а њ а у н у т ар г ра на, с т им ул ише ра звој специјализованих језика и унапређених ко му ни ка ци ја уну тар ди сци плина, и про у зро ку је огра ни че ња ко ја оба ве зу ју струч ња ке уну тар раз ли чит и х д и сц и п л и на. Та ко ђе, ус ло ви мо г у сп р е ч и т и о т к ри в а њ е по в е з а но с т и из ме ђу раз ли чи тих ди сци пли на и жр тво ва ње ши рине ради дубине. Прибл и ж а в а њ е си с т е м и ма је усме р е но к а з а јед н и ч ком о с т в а ри в а њу ко ри с т и од зна њ а у ра з л и ч и т и м д и сц и п л и на ма, с а ц и љ ем да с е до ђе до на п р е т к а у ква ли те ти ма сва ке и да се свим ди сци пли на ма до да ју но ве ди мен зи је. ФИ ЛО ЗО ФИ ЈА ИСТО РИ Ј Е, М Е ТА ФИ ЗИ К А И СО Ц И О ЛО Ш К И АСП ЕК Т И У М ЕТ НО СТ И Хе гел у Ф и ло зо фи ји ис то ри је пи ше о то ме да је свет ска исто ри ја изла га ње д у ха у вре ме н у као ш т о се бе и де ја као п ри ро да из ла же у п ро с т о ру [ Хег е л ]. За да т а к ис т о ри ча ра н и је да ож и в е п р о ш ло с т в ра ћ а њ ем на иде ју о жи вом се ћа њу, као што је ве ро вао Фројд (S. Freud), не го пре да опиш у с л и ке у ко ји ма је ко лек т и в но с е ћ а њ е јед ном ж и в е ло [ Hut t on 1993: 8]. Аристотел у сво јој Ме та фи зи ци ис ти че да се жи вот свих жи вих би ћа осим чо в е к а св о д и на с л и ке и на с е ћ а њ а ; њи хо в о у че с т в о в а њ е у ис к у с т в е ном са зна њу ве о ма је ма ло, док се људ ски род уз ди же до умет но сти и до ра суђи ва ња [Аристо тел 1971: 980б]. Два про це са на у ке и умет но сти, ни су с а сви м ра з л и ч и т и. И на у к а и у ме т но с т ф ор м и ра ју т о ком в е ко в а чо в е ков је зи к по мо ћу ко јег м и мо же мо да п ри ча мо о уда ље н и ји м де ло ви ма с т вар - но сти и ко хе рент ним гра ђа ма пој мо ва, исто као што су и раз ли чи ти уметн и ч к и с т и ло ви ра з л и ч и т е р еч и и л и г рупе р е ч и у овом је зи к у [ He i se n b e rg 1958: 109]. По Ари сто те лу умет ност се ра ђа он да ка да се из мно штва ис ку стве них пој мо ва из во ди један једини општи суд примењив на све сличне с л у ча је в е [Арис т о т е л 1971: 981а]. С ко ра ш њ е и н т е р е с о в а њ е ис т о ри чара з а с е ћ а њ е пов ез ано је с а по с тмоде рн и м на гла ском на с л и ке и ф ор ме њег овог п редс т ав љања. Међут и м, п роблем с т а к ви м п ри с т у пом је т ај ш т о ре ду ку је се ћа ње на про шлост, на исто ри ју ње них сли ка. Он од са ме ре то - ри ч ке п ра к се п ра ви н и во с т вар но с т и ко ји се п ро с т и ре из ме ђу ис т о ри ча ра и до г а ђа ја, л и ч но с т и и и деја п р ош лос т и ко је би он и мо гл и да п р о у ча в а ју

75 [Hut ton 1993: 22]. Од 18. ве ка до шло је до тран сфор ма ци је умет но сти сећа ња у исто ри ју умет но сти [Hut ton 1993: 28]. Исто ри ја је тек низ слу чајн и х до г а ђа ја ко ји се по ве зу ју је да н с д ру г и м, сход но закон има у з рочнос т и, али се ни кад не по на вља ју [Диркем 2002: 196]. Мост Лан глоа (L a n glo i s Br idge at Arle s) ко ји је на сли као Ван Гог (Van Gogh) на ла зи се на око де сет м и н у т а в о ж њ е од А р л а. С т о ји м и р н о н а ус к о м к а н ал у од ол ев ај ућ и м о - дер но сти, из у зев по пло ча ног пу та. Ван Гог је оста јао не ко вре ме ка да је по се ћи вао ово ме сто. Ов де је у то вре ме би ло ма ње љу ди не го што је то с л у чај дана с. Дана с овде п рис т иж у бр ојн и т урис т и (нар оч ит о Јапа нц и) који непреста но шкљо ца ју сво јим фо то а па ра тима, и онда крећу у потрагу за сле де ћом Ван Го го вом де сти на ци јом. Ме т а фи зи к а је у в ек би ла ис т о ри ј ск а на у к а, а л и ме т а фи зи ча ри н и с у увек у пот пу но сти би ли све сни ове чи ње ни це. Она се ба ви од ре ђе ном кла сом исто риј ских чи ње ни ца, то јест ап со лут ним прет по став ка ма. Ме тафи зи ча р је спе ц и ја л на в р с т а ис т о ри ча ра, њ е г о в о о б у ча в а њ е с е у це л и н и са с т о ји од ис т о риј ског обра зо ва ња и спе ц и ја л не па ж ње за ис т о ри ју на у ке. Пр о бле м и ме т а фи зи ке с у ис т о ри ј ск и п р о бле м и, и њ е н и ме т о д и с у ис т о - риј ски ме то ди [Col ling wo od 1998: 58, 62]. Карл Ја сперс (K. Ja spers) пи ше о т о ме да н и јед на по зи т и в на ме т а фи зи к а н и је до в ољ но кон с т ру к т и в на [Колаковск и 1992: 61]. Карл По пер (K. Pop per) сма тра да циљ на у ке мо ра би т и ис т и на, и т о ис т и на сх в а ће на у см и с л у ко р е спон ден ц и је т е о ри је и ре ал но сти. По ње му, на у ка мо ра да те жи исти ни тој де скрип ци ји ствар но - сти [Попер 1973]. Ме та физика и наука заједно могу да дефинишу потпун и ју и п рец изн ију нау чн у сл ик у. Када је реч о односу метафизике и науке, јед но гле ди ште ка же да је ме та фи зи ка ра ци о нал но пре на у ке и це ло купног ем п и риј ског зна ња. Су п ро т но ово ме је гле д и ш т е да је ме та фи зи ка део или до да так ем пи риј ског зна ња, и да се она не раз ли ку је од на у ке на основу то га што би ва ап ри о ри, не го што би ва ап ст ракт ни ја. Д ру га чи ја по зи ци ја г овори о т оме да су ме т а фи зи к а и на у к а јед на к и у че сн и ц и у на с т о ја њу з а зна њем [Psil los and Curd 2008: 31]. На Ђор ђа де Ки ри ка (Gi or gio Chi ri co) ути ца ли су фи ло зоф ски списи Ничеа (Ni etzsche) и Шо пен ха у е ра (Scho penh a u e r), з а т и м Ва г не р ( Wa g ne r), т е о з о фи ја, м и с т и ц из а м и психоанал из а. Он је сма трао да је ме та фи зич ко умет нич ко де ло на пр ви по глед спо којно, али да ипак оста вља ути сак као да се не што но во спре ма да се до го ди уну тар тог спо кој ства и да дру ги зна ци (не они ко ји су већ ја сно ис по ље ни) по ку ша ва ју да по де се већ по сто је ћи ред уну тар плат на. Он је ову фи ло - зо фи ју ж и во т а п ре не о на своја п латна. Преузе о је т ај концеп т неп рес т ане и не ра зу м не м и с т е ри је ко ја ч и н и под ло г у с т в ар но с т и. Мо де р н и у ме т н и к Пит Мон дријан (Piet Mondriaan) био је ин спи ри сан фи ло зо фи јом хо ландског фи ло зо фа Шен ме ке р са (Scho en ma ke rs), ко ји је из г ра д ио нео п ла тон ск и си с т ем по зи т и в н и м и с т и ц и з а м и л и п л а с т и ч н у м ат ем ат ик у. Пр ем а овом фи ло зо фу, пластична математика је пра во и ме то дич но раз ми шљање с гле ди шта ства ра о ца. На у ч н и ц и, со ц и о ло зи и ис т оричари су сви а нг ажован и у ра зл ич ит и м подру чјима ис т ог ис т ра ж и ва ња: п ро у ча ва ња чо ве ка и њег овог ок ружења, чо ве ко вих ути ца ја на ње гово окружење и окружења на човека. Циљ истра- 67

76 68 живања је исти: по ве ћа ти чо ве ко во раз у ме ва ње и владање његовим окруже њем [Ca r r 1961: 111]. К а да г о во ри мо о од но су со ц и о ло г и је и у ме т но с т и, з а н и м љи в о је м иш љ ењ е Роб е рт а Н исб ет а ( R. Ni sb e t) д а је с оц иолог ија осим што је, без сум ње, јед на од на у ка та ко ђе и јед на од умет но сти, је р се хра н и у п ра во ис т и м вр с та ма к ре а т и в не и ма г и на ц и је ко је се мо г у п ро на ћ и у та к ви м обла с т и ма као ш т о су м у зи ка, сл и кар с т во, по е зи ја, ро - ман и дра ма. Ни ти је со ци о ло ги ја са ма у овој слич но сти с умет но сти ма. И з а к р е а т и в ног ч и на у би ло ко јој на у ц и, фи зи ч кој и л и д ру ш т в е ној, ле же фор ма и сна га и ма г и на ц и је, у по т ре ба и н т у и ц и је [ Nis bet 1976: 9]. Ис т о рици ста се про ти ви то ме да на ту ра ли стич ки ме тод буде усвојен у социоло - г и ји, по ла ж у ћ и да с е д ру ш т в е не јед но о бра зно с т и у в е л и ко ра з л и к у ју од он и х у п рирод н и м на у ка ма. Оне се ме ња ју од јед ног до д ру г ог ис т о риј ског периода, док људска акт и внос т, у п раво, п редс тав ља он у сил у која и х мења [Попер 2009: 19]. У ре не сан сној Ита ли ји, на пи сао је Ја коб Бурк харт (Ja cob Bu r ck h a rdt), на и ла зи мо на по је д и не у ме т н и ке, ко ји на сви м под ру ч ји ма ства ра ју са мо но во и на свој на чин са вр ше но де ло, али уз то и као љу ди про из во де нај ја чи ути сак. Дру ги су пак све стра ни, осим у са мој умет ности, та ко ђе и на нео бич но ши ро ким под руч ји ма ду ха [Буркхарт 1991: 82]. ИСТО РИ О Г РА ФИ ЈА, ИСТО РИ ЈА И ИСТО РИ О Г РА ФИ ЈА Г Е О Г РА ФИ Ј Е У М ЕТ НО СТ И Иа ко се смат ра да су љу д и који с т вара ју ис т о ри о г ра фи ју ис т о ри ча ри, овај тер мин не тре ба све сти са мо на област исто ри је. Исто та ко, исто риог р афија и м а св оју спец ифи чн у п римен у у кон т ек с т у у по р ед не а н а л и з е метода. Заједнич ка ви ше знач ност у обич ним упо требама историје и исто - ри о гра фи је је у њи хо вим оп се зи ма. У ужем сми слу, оп сег исто ри је је писа ње о људ ској ци ви ли за ци ји, а оп сег исто ри о гра фи је је про у ча ва ње до - к у мент ов аног до к а з а п р о и з ве де ног по мо ћу т а к ви х ц и ви л и з а ц и ја, к а ко би с е з а к љу ч и л и оп и с и њи хов и х п р ош лос т и и р а з в о ја. У ш и р е м с м и с л у, оп сег ис т о ри је је све о п рош лос т и: д руш т ва и ма ју ис т о ри ју, а л и и к а ме ње ко је их окру жу је, је зи ке, ко ва ни но вац, па на кра ју и уни вер зум. У том слу ча ју, исто ри о гра фи ја у овом ширем сми слу по ку ша ва да за кљу чи описе исто ри ја све га. Не ки уметници враћају се да ле ко у про шлост по ку шава ју ћи да у сво јим умет нич ким де ли ма ожи ве и на свој на чин пред ста ве ис т о ри ј ск и зна чај не и с т а р е п р ед ме т е и г ра ђе ви не. Тако је Ет јен-лу ј Буле (Etien ne -Lo u is Bo ulle e) у 18. ве ку у сво јим ра до ви ма употребио неке атмосф е р с ке к а р а к т е р и с т и ке к а ко би с т в о р ио д р а м а т и ч не св е тл е ћ е е ф е к т е, да ју ћ и п ри т ом в е л и ча н с т в е но с т и на че јед но с т а в ној п и ра м и д и 1. Бу ле о в е сли ке -фан та зи је пред ста вља ју круп не ди на мич не фор ме, ко је су у осно - ви ве ће и и м п р е си в н и је нег о спомен иц и Грч ке и Р и ма. Јо зе ф Б ојс (Jo se ph Beuys) је, пак, у сво јој ме га лит ској скулп ту ри Крај 20. ве ка (1983) ко ја под- 1 Бу л е је б и о ф р а н ц у с к и п е д а г о г, т е о р е т и ч а р, а р х и т е к т а и и л у с т р а т о р, ко ји је б и о д о - ми нант на фи гура у нео кла сич ној ви зи о нар ско -ре во лу ци о нар ној ар хи тек ту ри. Ње га су прив л ач ил и т е о ри ј ск и а р г у ме н т и, ко је је п ри к а з и в а о у св о ји м ф а н т а с т и чн и м и мон уме нт а лн и м илу стра ци ја ма та ко што је ко ри стио ге о ме триј ски об лик и сим бо ли зам.

77 с е ћ а на Ст о у н хен џ, у по т р е био к а ме но в е в е о ма с л и ч не он и м од ко ји х је н а п р ав љ е н ов ај ч ув ен и п р аис т ор и јс к и с помен и к. Пос т оји и с уп р от а н п ри ме р, где је п р о јек т с а ск и це јед ног у ме т н и к а и на у ч н и к а р е а л и з о в а н ве ко ви ма ка сни је. На и ме, Ле о нар дов Злат ни мост ни је са гра ђен у Ис танбу л у у њ е г о в о до ба, а л и је з а т о ма њ а в е р зи ја пе шач ког мо с т а по д и г н у т а у Асу (Ås), у Нор ве шкој, гра ду на око по ла са та се вер но од Осла. Нор ве шки умет ник и ар хи тек та Ве бјерн Санд (Vebjørn Sand), про на шао је и из вео Ле о нар дов про јект мо ста по чет ком 21. ве ка, тач ни је го ди не. Исто - риј ске при ли ке и до ступ ност од ре ђе них тех но ло ги ја и ма те ри ја ла, утица ли су на то да мост бу де са гра ђен од др ве та, уме сто од ка ме на, ка ко је Ле о на р до з а м и с л ио. У Ф р а н ц у ској и А ме ри ц и ис т о ри ча ри с у с е по к а з а л и о т в о р е н и ји м з а ус по с т а в љ ањ е бл иже г однос а ис т ори о г р а фи је и д ру ш т в е н и х н а у к а. Док је у Не мач кој д ру ш т в е на ис т о ри ја би ла п ри мо ра на на де фа н зи ву, у Фран цу ској то je би ла со ци о ло ги ја ко ја је во ди ла бор бу про тив тра ди цио - нал ног исто риј ског ис траживања, као што је практико вано на уни верзите ти ма [Ig gers 2005: 34] 2. Ис т о ри о г ра фи ја би је д и но мо гла да бу де ог ран и че на по мо ћу до к а з а до с т у п ног људ ском у м у у ис т о ри ј ск и м ф ор ма ма. При хва та ње та ко огра ни че ног оп се га за тер ми не исто ри ја и исто ри о - гра фи ја, мо гло би да на го ве сти оба ве зи ва ње на на че ла по себ не фи ло зо - фи је ис т о ри о г ра фи је. А л т е р на т и в н и фи ло з о ф ск и п ри с т у п и с е с ла ж у да по сто је не ке заједничке и јединствене ка рак те ри сти ке свих на у ка про - ш ло с т и, на у к а ко је с е р е кон с т ру и ш у по мо ћу з а к љу ча к а п р о и з а ш л и х и з д о к а з а у с ад аш њ ос т и. Укол ико с е н а с т оји д а с е и зб е г н е о б ав ез ив ањ е јед ној или дру гој шко ли и под стак не рас пра ва и раз ме на ме ђу њи ма, тер - м и н и ис т о ри ја и ис т о риог рафија т ребало би да се корис т е у њиховом нај ши рем и нај ин клу зив ни јем кон тек сту, као што је цео исто ри јат и све што мо же би ти по зна то о сва ком еле мен ту по себ но и у ве зи с дру гим. Ге орг И г е р с ( Ig ge r s) сма т ра да ис т о ри ја ис т о ри о г ра фи је ко ја у зи ма у р а з м а т р а њ е с а мо ф а к т о р е би т н е д и с ц и п л и н и и с т о р и је н и је мо г у ћ а. Мо г у ћ е је д а с к у п и с т ор и јс к и х ч ињ ен и ц а мо же би т и и с п и т а н по мо ћу с р ед с т а в а к ри т и ч к и х с т а н да р да у в е зи ко ји х по с т о ји кон с ен з ус у д и сц и- п л и н и; ис т и кон сен зус т е ш ко мо же би т и до с т и г н у т ка да су ове ч и ње н и це по ста вље не у ши ри кон текст до га ђа ја и раз во ја [Ig gers 2005: 18]. И чи ње - ни ца и ту ма че ње спа да ју у под руч је ис пи ти ва ња ис тра жи ва ча. Чи ње нице су са д р жа не у до к у мен т и ма и с т ру ч н и м ра до ви ма. Упот ребом нау чн и х ме то да, ау тен тич ност ових из во ра у по гле ду вре ме на и ме ста по ја вљи вањ а, к а о и ва л и д но с т њи хо ви х са д р жа ја се у т вр ђу ју. Понек а д је не опходно у фи ло зоф ском кон тек сту раз ли ко ва ти по је ди нач на под руч ја или по д- о бла с т и ис т о ри о г ра фи је ме т о да. У т а к ви м п ри л и к а ма т е р м и н и ис т о ри ја и ис т о ри о г ра фи ја сје д и њ е н и с у по п и т а њу ис т ра ж ив а њ а у ис т ори јском 69 2 Емил Дир кем (Émi le Durk he im) је у Ку р с у д р у ш т в е н е н а у ке и з г о д и н е, н е г и р а о да је исто ри ја на у ка за то што се ба ви по себ ним и сто га не ци ља на оп ште тврд ње ко је се мо гу ем пи риј ски утвр ди ти, што би установило језгро научне процедуре и мишљења. Исто - р и ја б и у н ај б о љ е м с л у ч а ј у м о г л а д а бу д е п о м о ћ н а н а у к а ко ја п р у ж а п о д а т ке с о ц и о л о г и ји, ко ја је, за раз ли ку од исто ри је, спо соб на да по ста не стро га на у ка [Диркем 2002].

78 70 кон т ек с т у, а л и је њи хов с а д р ж ај п р ед ме т а ис т ра ж и в а њ а знат но уда љ ен. А м би в а лен т но с т у по р е ђе њу п р о у ча в а њ а ис т о ри о г ра фи је с на у ком подс т и че јед н у од гла в н и х ра с п ра ва а на л и т и ч ке фи ло зо фи је ис т о ри о г ра фи је: да ли је исто ри о гра фи ја на у ка? Или, на ко је на чи не су ме тод и струк ту ра оп ра в да в а ња и с т и у и с т о р и о гра ф и ји и н а у ц и? О в о је пе ри о д и ч на т е ма и з че г а с ле де п и т а њ а о п ри р од и ис т орио г р а ф ск и х ч и њ е н и ц а, до к а з а и об ја ш ње ња 3. Ис то ри о г ра фија се ра зл ич ито ра з ма т ра, а л и у из вор ном см и- слу је то про у ча ва ње исто ри је исто ри је. Ис т о ри ја у ме т но с т и у с а в р е ме ном см и с л у н и је по с т а ла ја сно де фини са на све до кра ја 17. или ра ног 18. ве ка. Ге о гра фи ја умет но сти је чак мла ђа: тер мин се ни је по ја вио све до 20. ве ка. Мно го пре не го што је т е р м и н ис т о ри ја у ме т но с т и ско ва н и л и мо де р на дефин иц ија у ме тнос т и фор му ли са на, по јам ме сто, исто као и вре ме, би ли су укљу че ни у рас праву о ономе ш т о с е дана с назив а у ме тн и чк и р а д и а рх ит ект ур а. Кол ико исто риј ски дис курс о умет но сти мо же да се пра ти уна зад до ан ти ке, толи ко су при ча ње и пи са ње о умет но сти и ар хи тек ту ри у од но су на ме сто где су одређени објек ти на пра вље ни или сме ште ни, дуго припадали раз - л и ч и т и м д ис к у р си ма. Ст ог а се з а ра сп ра ву о г е о г ра фи ји у ме т но с т и мо же рећ и да је с т ара ко л и ко и л и т е ра т у ра о у ме т но с т и [ K a u f ma n n : 17 18]. У не к и м с л у ча је ви ма, г е о г ра ф ск и по ло ж ај ко ји је п р ед с т а в љ ен на с л и ц и има сво ју свр ху и зна че ње, док у дру гим он би ва умет нут у ме та фи зич ки с а д р ж ај с л и ке. Уме т н и к по и ма п р о с т ор у ко јем с е на ла зи на је да н на ч и н, а пред ста вља га на дру ги. Да кле, пра зни на из ме ђу ова два про це са укључ у је ка т е г о ри ју вре ме на ко ја је бл и ско по ве за на с п ро с т о ром. Уме т н и ко во по с т о ја њ е у в е л и кој ме ри ус ло в љ е но је п р о с т о р ом у ко јем с е он на ла зи. Та ко с е на не к и на ч и н ус по с т а в љ а и н т е р а к т и в н и од но с и з ме ђу с у бјек т а и про сто ра. Без про сто ра умет ник не би по сто јао, сли ка не би за жи ве ла да нема у ме тн ик а. Знач и, у ме тн и к је пос редн и к и змеђу п рос т ора и сл ике, је р п р е р а ђ е н и с а д р ж ај з а сно в а н н а г е о г р а ф ск и м ч ин иоц им а п р еноси у сли ку. Про стор се увек пре но си у сли ку, би ло на ап страк тан или ре а лан на чин, док се са зна ње о по сто ја њу ко је је у бли ској ве зи с про сто ром, уме ће у сли ку у оној ме ри у ко јој је су бјект спо знао по сто ја ње и ин терак ти ван од нос с про сто ром. То ком 19. ве ка историја уметности и географија развијали су се паралел но. Пр во по ста вље ње на место професо ра исто ри је умет но сти из вр ше - но је на Уни вер зи те т у у Ге тин ге н у. На ову по зи ци ју, годи не по стављен 3 Ис т о р и ј с ке с т у д и је н а к р а ј у 19. в е к а б и л е с у к а р а к т е р и с т и ч н е п о о с е ћ а ј у д у б о ке н е - ла год но сти. Ни је дан кон цепт се ни је по ја вио о то ме ка ко би исто риј ске сту ди је тре ба ло да бу д у с п р о в е д е н е у м о д е р н о м д о бу, а л и је п о с т о ја л о р а с п р о с т р а њ е н о у б е ђ е њ е д а т е м а и с т о - ри је мо ра би ти про ши ре на и ве ћи про стор дат уло зи дру штва, еко но ми је и кул ту ре. Осим т о г а, о п р е д е љ е њ е з а п р и ч у, п о н ај п р е п о л и т и ч к у, и с т о р и ј с к и ус м е р е н у н а д о г а ђ а је и в е л и ке лич но сти би ло је из у зе то, и на пра вљен је зах тев да исто ри ја бу де по ве за на бли же с ем пи ријским дру штве ним на у ка ма. Ме ђу тим, ни на јед ном ме сту ова кри тич ка ре ак ци ја на исто - р и ју к а ко је и ст р аж и в а н а и п р е д а в а н а н а у н и в е р з и т е т и м а ш и р ом св ет а н ије и сп ит ив ал а д в е основне прет поставке старије историографије: да би историја требала да буде професио - н а л н а д ис ц ип л ин а и д а и с т ор иј а м ор а д а з ам ис л и с еб е к а о н аук у. Н ап р от и в, п ос т ој а о ј е п р ит ис а к н а т о д а с е б ав љ ењ е и с т ор иј о м у ч ин и ч а к п р о ф е с и о н а л н и ји м и в и ш е н а у ч н и м [Ig gers 2005: 31].

79 је До ме н и ко Ф и о ри ло ( D o me n i c o Fi o r i l lo), док је не мач к и г е о г ра ф К а рл Ри те р (Ca rl R it ter) го д ине пос тао п рофесор ис торије на Ун иве рзитет у у Бер ли ну. Био је је дан од осни ва ча, уз Алек сан дра фон Хум бол та (Aleksander von Hu m boldt), са вре ме не ге о г раф ске на у ке, а го ди не је осно вао Б е р л и н ско г еог р а фско д руш т в о. У Б е рл ин у, Ху мб о л т је н ап ис а о св оја нај зна чај н и ја де ла о г е о г ра фи ји у ско р о ис т о вре ме где је и Р и т е р на п и са о сво ја велика дела из исте области, Густав Фрид рих Ваген (Fr ied r ich Waagen) пос т ав љ е н је з а п р о ф е с о р а и с т о р и је у ме т но с т и, Ф р а н ц Кугл е р ( Fr a n z Ku gler) об ја вио је при руч ник за исто ри ју умет но сти ко ји је по се до вао широк географски оп сег, а Карл Шна зе (Schna a se) на писао је једнако широ - к у и г е о г ра ф ск и ори јен т и с а н у ис т о ри ју у ме т но с т и [ K a u f m a n n : 43]. Ут и ц ај г е о г р а ф ск и х ус лов а и зр аж ав а с е н ај о ш т ри је и од м а х у де ј с т ву к л и ме на чов е ко в о д у шев но с т а њ е, т ем пе ра мен т и емоц ије. П арал иш уће деј ство пре те ра них тем пе ра ту ра и по ве ћа ње ка па ци те та за рад у кли мат - ск и у ме р е н и м з о на ма с у до бр о по зна т е по ја в е. Нај зна чај н и је т в о р е ви не запа дне к улт уре с т ворене су у лако под но ш љи ви м к л и мат ск и м усло ви ма. Та ко ђе, к л и ма у т и че на у ме т н и ко в о ра с по ло же њ е т о ком с т в а ра њ а у ме т - нич ког де ла. Ван Гог је упра во из овог раз ло га од ла зио на југ Фран цу ске у сун ча ну Про ван су, где је ство рио не ка од сво јих нај зна чај ни јих де ла. Разлог од ла ска у Про ван су био је и тај што су кли ма и пре де ли слич ни као у Ја па н у у ко ји је же ле о да и де а л и н ије по с е до в а о фи на н си ј ске мо г ућ но - с т и. К лод Мо не (Cla u de Mo net), р е ц и мо, н и је мо ра о да од ла зи да ле ко да би на пра вио соп стве ни ку так Ја па на у Жи вер ни ју. Он је имао и до вољ но в р е ме на и до в ољ но па ра да а н г а ж у је ба ш т о в а не ко ји с у м у по р ед с е о ске к у ће у у ви је н и м бр д и ма Ж и в е р н и ја на п ра ви л и ц в е т не ле је, ло т о с о в о је - зер це, па чак и ја пан ски луч ни мост. Пла ни не мо гу да шти те и бра не, али че сто, та ко ђе, огра ни ча ва ју и одва ја ју. Ути цај ге о граф ских усло ва, ме ђутим, не ме ња се до след но и по сте пе но у јед ном прав цу: окол но сти се јав љају поново и по но во, ч и ме сп ре ча ва ју и л и ча к п ре о к ре ћу т е к у ћ и п ра ва ц. Ја па н ск и у ме т н и к К а ц у ш и к а Хо к у с ај је на св ом д р в о р е з у у б о ји Ве л и к и т ал а с ко д Кан аг ав е ( ) п рик аз а о п л ан ин у Ф уџ и п ри и зл аск у сун ца, као и ве ли ки та лас ко ји нај ве ро ват ни је пред ста вља цу на ми. Анал и з а п ла н и не Ф у џ и с а спек т а г е о г ра фи је у к љу ч и в а ла би нас т ана к, ра звој и о с о бине, г еог ра фск и полож ај, к л имат ске усло ве и во д у ко ји су у т и ца л и на п р о ме н у њ е ног о б л и к а и ко ји и да љ е у т и ч у, улог у ов е п лан ине коју она има на том ге о граф ском про сто ру (по себ но у од но су на во ду ко ја је ок ру ж у је, а због а нал изе т аласа који је у овом сл у ча ју нај би т н и ји еле мен т) итд. У но ви је време, ра до ви из ис т орије у ме тнос т и у к ључ ују т опог рафск и при ступ за јед но с оним исто риј ским. Чак и ако се две ка те го ри је по не кад у к р ш та ју, т о по г ра фи ја мо же да се ра з л и к у је од ис т о ри о г ра фи је. Иа ко т о - по гра фи ја мо же да се укр шта с исто ри јом, она не ко ре спон ди ра с њом, и н и је не и з о с т а в но у и н т е р а к ц и ји с њ ом. То по г ра фи ји не до с т а је в р с т а сис т е мат ског и л и си н т е т и ч ког а спек т а ко ји с е мо же п р о на ћ и у г е о г ра фи ји, као што се обично дефинише. Географи ја, укљу чу ју ћи ге о гра фи ју умет - но сти, мо же да се ба ви не чим оп шти јим не го што је опи си ва ње ме ста где 71

80 72 је објект сме штен, ма да мо же да укљу чу је и то у свом де ло кру гу. Она мо же да ор г а н и з у је ма т е ри ја л у ск ла д у с а св о ји м спа ја њ ем с п р о с т о р ом, а л и мо же да ура ди не што ви ше с њим, за то што су ме сто по ре кла или ло кал и з о в а но с т цен т ра л на с т в а р у ов ој д и сц и п л и н и [ K a u f m a n n : 21 22]. Ван Гог је во лео по глед на пеј заж из птич је пер спек ти ве и оду ше вље но је био з а и н т е р е с о в а н з а ма пе. И н т е р е с о в а њ е з а пеј з а ж би ло је и з а зв а но њ е г о в ом љу ба в љу п р е ма т о по г ра фи ји. Док је ж и в е о у А м с т е р да м у го д и не и п ри п ре мао се за сво је све ш те н и ч ко зва ње, по чео је си с те ма т и ч но да с а к у п љ а ма пе. Њ е г ов у ч и т е љ, к ла си ч н и је в р еј ск и на у ч н и к Мен де з да Ко с т а ( Me nde s d a C ost a), у ч ио г а је ис т орију и г еог рафију, пок азујућ и м у ма пе из атла са Адолфа Штилера (Stieler), и историјског атласа Карла Шпруне ра (Spr u ner) и Те о до ра Мен кеа ( K a rl T he o dor Men ke). Он је био из у зе т но под стак нут овим ра дом и цр тао је вр хун ске школ ске ма пе, као по кло не за сво је при ја те ље и по ро ди цу. Док се за ни мао за сво је ве жбе пра вље ња ма па, Ван Гог је за па зио да су Шкотска, Нормандија и Британија п рил и чно к а ме н и т е. ИСТО РИ ЈА У М ЕТ НО СТ И И А Н Т РО ПО ЛО Г И ЈА Ви зу ел но пред ста вља ње као на чин спо зна је људ ског ис ку ства за једнич ко је за ан тро по ло ги ју и исто ри ју умет но сти. Антропологија је пове - за на с исто ри јом умет но сти по сред ством ви зу ел них фо ку са, док је исто рија у ме т но ст и с ан т ро по ло г и јом по мо ћу ње н и х ана л и за к ул т у ре. Ви зу ел на а н т р о по ло г и ја и ис т о ри ја у ме т но с т и ра з л и к у ју с е у п ри с т у п у, је р јед на ту ма чи ви ђе не објек те и до га ђа је а дру га ре пре зен тације. Уметник и фо - то граф до жи вља ва ју оно што ви де и за тим то пре во де у ви зу ел не ре пре - з ен т а ц и је. Ет но г ра ф до ж и в љ ај п р е в о д и у в е р ба л н у р е п р е з ен т а ц и ју ко ја мо же би т и д о п у њ е н а в и з у е л ном р е п р е з е н т а ц и јом, ф от ог р а фс ком и л и к и не ма т о г ра ф ском 4. Све ово кре ће се ка кон цеп ту ал ном ни воу, и на тај на чин се не са мо пред ста вља, већ и ту ма чи. Исто ри чар умет но сти Ернст Гом брих (Gom brich) је та ко ту ма чио спо ме ник про на ла за чу пар не ло ко - мот ив е Џо рџ у С т ив е нс он у (G eo rge St e p h e n s o n), ко ји с е н а л а з и ис п р ед же ле знич ке ста ни це у Лон до ну. Он је за ово ис тра жи ва ње ан га жо вао сарад ни ка сa Ин сти ту та Вар бург Пар ке ра-ро са (Par ker-ross), ко ји је на правио с е ри је ф о т о г ра фи ја. Гом бри х је ус т а но вио да с е з а ра з л и к у од ж и в ог чо в е к а, чо в ек од бр он з е по ја в љу је у ско р о св а кој в е л и ч и н и, и т а ко у т и че на то да гра ђе ви не бу ду нео д ре ђе ног ка рак те ра, као што је то она ко ја се ви д и иза спо ме н и ка [Gom br ich 1980: ]. А н т ро по ло г и ја на с по к ре ће иза објек та и да је му жи вот. Та ко, у слу ча ју гра ђе ви не ко ја се на ла зи иза спо ме н и к а Ст и в ен с о н у мо же мо да з а ви ри мо у п р о ш ло с т и ра з м и ш љ а мо о то ме у ка квој су ин тер ак ци ји би ли љу ди с овим објек том. Исто ри ча ри 4 Ро берт Фла ер ти (Fla herty), пр ви ви зу ел ни ет но граф, сма тра се за јед ног од уте ме љив а ч а в и з у е л н е а нт р о по л о г и је и п и о н и р а д о к у м е н т а р ног ф и л м а. Њ ег ов н ајпоз н ат ији ф и л м је На н у к с а С е в е р а (Na no ok of the North) из го ди не, ко ји при ка зу је жи вот Ину и та на канад ском Арк ти ку. Овај филм, ко ји је сни мљен на тра ци од 35mm, под ста као је ства ра ње тзв. е т н о г р а ф с ко г ф и л м а.

81 у ме т но с т и ла ко мо г у да з а б о ра в е ов ај де о ж и в о т а г ра ђе ви не к а да по с т а- н у з а с ле п љ е н и њ е н и м п р е ле п и м де ло ви ма. Пр е т по с т а в к а и з г ра ђе на у с о ц и ја л но - с т ру к т у р ном мо де л у с ц и љ ем да про ши ри те о ри ју и об ја шње ње мо ра са др жа ти оштру аналитичку раз - л ик у и з ме ђу а нт р ополог ије и о с т ал и х д и сц и п л и на [ Ba r ret t 1988: 20]. Сви приступи и те о ри је у ан тро по ло ги ји од но се се на при ро ду, и узро ци култ у р не п р о мене и к у л т у р не по с т о ја но с т и с у п ри мењиви н а п р оуч ав ањ е про ме не и тра ди ци је у умет нич ким сти ло ви ма [Hatcher 1999: 167]. Ант р о по ло г и ја д и з ај на у к ључ ује т ра нсд исц и п л и нар не фор ме ис т ра ж и в а њ а ко је с е ус р ед с р е ђу ју н а с ло жене кон т екс т е и и нт е ра кц ије, пок рив ајућ и уза јам но деј ство из ме ђу људ ских и со ци јал них, еко ном ских и тех но ло - шких пе р спек ти ва. Ово пред ста вља зна чај не про ме не за екс пан зи ју праксе на на ч и н да обез бе д и сара дње п реко е тног рафск и х мет одолог ија и у век м ног о с т ру ко пов ећ аног ш ир оког спект ра ра з л и ч и т и х т е о ри ја д и з ај на и п ра к си [ Wa l la ce 2012]. Ту ма че њ е је з а јед н и ч ко ис т о ри ча ри ма у ме т но с т и и а н т ро по ло зи ма. А н т ро по ло зи у ме т но с т и ба ве се у ме тн и чк и м формама, к а о ш т о су ар т е фа к т и. Ра з у ме в а њ е од но с а и з ме ђу човек а и арт ефак ат а је к љу чно з а реконс т руисање мод уса п р оме на п р о ш л и х д ру ш т а ва, а л и ис т о т а ко и з а ра з р е ше њ е зна чењ а арт ефак ат а. О но је, т акође, би тно з а мог уће у т е ме љ е њ е не п р о мен љи в е к а т е г о ри је ко ја би к р оз ко лек т и в но де ло в а њ е у ра з л и ч и т и м пе ри о д и ма п ри бл и ж и ла од но с и з ме ђу човек а и арт ефак ат а д ру г а ч и јем т у ма че њу м у з еј ске п ра к с е. А нт р о по ло г ија п рави в аж н у д ис т и н к ц и ју и з ме ђу на ц и је и д р ж а в е: др жа ве су по ли тич ки ор ганизоване тери то ри је ко је су ме ђу на род но призна те, док су на ц и је со ц и ја лно орган изоване г рупе људ и које деле е тн и чк у п р и п а д н о с т з а ј е д н и ч к о п о р е к л о, ј е з и к и к у л т у р н о н ас л еђ е [ H av il a n d et al., 2010: 25]. Умет ник Јо зеф Бојс био је и не ка вр ста ша ма на, нај ви ше за хва љу ју ћи не при јат ном ис ку ству ко је је до жи вео за време Другог свет - ског ра та, ка да се ње гов ави он сру шио. Бој са су спа си ли Та та ри ша ма ни у обла сти Кри ма, ко ја је у оно вре ме би ла ни чи ја зе мља из ме ђу ру ског и не мач ког фр он т а 5. Та ко ђе, он је за кљу чио и да су древ ни Кел ти по седовал и софи с т иц ирано знање о физи чк и м и д уховн и м ене рг ијама [Tisd al l 1998: 72]. Уме т но с т, а р хе о ло г и ја и ша ма н и з а м с у сје д и њ е н и у Б ој с о ви м ра до ви ма. Њ е г о в а ме г а л и тск а ск ул пт у ра Крај 20. ве ка може бит и виђена к а о ме т а ф о ра з а п р е ж и в љ а в а њ е у п р ко с п ри ви д ном и з у м и ра њу [ Wa l t e r s 2012: 307]. Ан тро по ло шки увид нам пру жа мо гућ ност да са гле да мо умет - н и к а и з д в а у гла. У п р в ом с л учају, њ е г о в о по с т о ја њ е с е п р о у ча в а к а ко би смо сте кли увид у узрок и свр ху ње го вог по сто ја ња и ње го вог од но са п р е ма с е би, д ру г и м љу д и ма и св е т у; у д ру г ом с е а на л и зи ра ју ч и њ е н и це 73 5 О б е л е жја ш ам ан из м а к а о р ел иг и јс ког ф еном ен а н ајјас н ије с е мог у в ид ет и у С и б ир у, Мо нг ол и ји и у н у т р а ш њ ој а з и ј с кој г е о г р а ф с кој о б л а с т и ко ја с е ч ес т о н аз ив а Е в р оаз ија. У ш а м а н с к о м а н и м и с т и ч к о м п о г л ед у н а с в е т с в и м ат ер иј ал и и м ај у д уш у, и у и зм ењ ен о м ста њу је за ша ма не мо гу ће да пу ту ју ка оно ме што се мо же на зва ти гор њи и до њи свет ка ко би сте кли зна ње ко је се мо же ис ко ри сти ти за ле че ње. То је ова спо соб ност да се опер и ш е у д р у г и м д ом ен им а п ос т ој ањ а, ш т о у п ућ уј е н а ш ам ан из а м к а о т е хн ик у е кс т аз е [E li a de 1989: 200].

82 74 до ко јих се до шло у то ку овог про у ча ва ња, што до при но си све о бу хват нијој а нал изи у ме т н и ч ког де ла. Уме т н и к т о ком с т в а ра лач ког п р о це са мо же све ви ше да от кри ва се бе, од но сно сво је по сто ја ње. Да кле, ми сао о по сто - ја њу кон с т а н т но с е п р о ж и ма с о с т а л и м м и с л и ма и и де ја ма ко је с е у ме ћу у ико нич ки са др жај умет нич ког де ла. ПСИ ХО ЛО Ш К И П РИ СТ У П У У М ЕТ НО СТ И Зна чај и у т и цај пси хо ло г и је у с т в а ра њу и а на л и зи у ме т н и ч к и х де ла је у при лич ној ме ри из ра жен, на ро чи то из раз ло га што се у овом слу ча ју мо г у у по т ре би т и: пси хо ло ш к и п ра ва ц п си хо а на ли за и од ре ђе н и пси х и јат ри ј ск и а спек т и, т е о ри ј ск и п ра в а ц у пси хо ло г и ји ге ш т а л т п с и хо л о г и ја, г ра на пси хо ло г и је ког н и т ивн а п с ихолог ија итд. Kарл По пер сма тра да су т е о ри је ко је св е о б ја ш њ а в а ју пс е у до на у ч не, и по њ е м у пси хо а на л и з а не п ро ла зи т ес т опо вр гљи во с т и. Та ко ђе, за ме ра јој ш то н ије довољно нау чна. Ем пи риј ска пси хо ло ги ја (пси хо а на ли за) су ви ше је ме та фи зич ког ка рак те - ра и бл и ска фи ло зо фи ји [ Pop per 1963]. К. Ја спе рс к рит ик ује психоанал изу, да је по с та ла не ка вр с та ве р ског по к ре та. По ње м у, п ро блем са пси хо а нал и зом н и је за то ш то она н ије нау чна, него ш то у з неке елементе нау чност и са д р ж и и еле мен т е псе у до фи ло зо фи је пси хо а на л и зе [Ja sper s 1950]. Ме ђут и м, ем п и ри ј ск и к а ра к т е р пси хо а на л и з е мо же би т и с а мо п р ед но с т, а не ма на, у с а деј с т ву ем п и ри ј ск и х р е з ул т а т а с т е о ри ј ск и м а спек т ом на у ке о умет ности. Ремек-де ло мо ра да на и ђе на од јек с не ким су штин ским аспект ом људ ске бри г е. У пси хо ло ш ком см и с л у, р е мек-де ло и ма к а па ц и т е т да ево ц и ра и п ред с та ви не к у д у бо ко зна чај н у емо ц и о на л н у ком по нен т у, ко ја н и је у к љу че на с не к и м по с е б но с т и ма ис т о ри ј ског в р е ме на, не г о т а ко ђе има не ки уни вер зал ни зна чај. У исто риј ском сми слу, ремек-дело рефлекту је глав не пси хо ло шке пре о ку па ци је до ба [Tro sman 1996: 68 69]. По к у ша ва ју ћ и да и дент ифик ује ефек т е Ва н Го го вог мен та л ног с та ња на ње го ви м сл и ка ма по мо ћу по сма т ра ња ка ко су се аспект и његовог с т ила ж и во та, п и са ња и сл и ка ња ме ња л и с вре ме ном, по себ но у по ре ђу ју ћ и ње - го ва ста ња пре и по сле ин ци ден та с уве том 23. де цем бра го ди не, Карл Ја спе рс је за к љу ч ио да је Ва н Гог нај ве ро ват н и је и мао ш и зо фре н и ју, п ре не г о п ро г ре си в н у па ра л и зу. Ова ка в за к љу ча к до нео је на осно ву т о га што је Ван Гог одр жа вао до вољ ну спо соб ност до но ше ња од лу ке и са мо конт ро ле к роз д у г пе ри од времена, у п ркос пси хо т и ч н и м мен та л н и м ста њи ма. С д ру г е с т р ане, М а нф р ед Б ек ( Bee ck) од ба ц у је д и ја г но з у ш и з о ф р е н и је код Ва н Гог а, наглашавајућ и како је т ада по ја м ш и зо фре н и је био још у век нов и п ри ст ра сан, и да је основи Јасперсовог зак љу чка недостајала јасност. Б ек је на кон п р о у ча в а њ а ц р т е ж а св о ји х еп и леп т и ч н и х па ц и је на т а, ко ји са д р же и ден т и ч не с т ру к т у р не е ле мен т е с он и ма у к а сн и ји м Ва н Го г о ви м радовима, дијаг но сти ко вао Вин сен та с ик тал ним симптомом проузрокованим епи леп то ид ним ка рак те ром [Su z u ki and Mat su is hi 2009] 6. Код у мет ни ка 6 Ц р т еж и ко ј е с у н а ц р т а л и п а ц и је н т и с а ш и з о ф р е н и ј о м т и п и ч н о с е к ар а кт ер иш у с не до стат ком про стор ног кон цепта, изобличе њем фор ми, нео д ре ђе ном про стор ном ди стрибу ц и ј о м и ко р и ш ћ е њ е м б о ј е, ш т о с т в а р а х л а д а н а м б и ј е н т ; о бј е кт и н а ц рт еж им а т ê ж е д а

83 не за до вољ с т во ре а л ном си т у а ц и јом, од но сно по ја ва псих и чке к ризе, може да про у зро ку је и ве ћу по тре бу за ап страк ци јом. На Па у ла Клеа (Klee) су та ко не га ти вано утицали догађаји који су се десили за време Првог свет - ског ра та у ко јем је и он уче ство вао, као и по ги би ја ње го вих бли ских прија те ља који су погинули у том рату. Да кле, по тре ба за ап страк ци јом ја ви ла се де лом и због то га, што у јед ном де лу свог днев ни ка Кле и опи су је. Дво знач ност тре ће ди мен зи је при си ља ва по сма тра ча да уло жи до датн и на пор з а ра з у ме в а њ е о бје к а т а ко ји и ма ју т а к а в к а ра к т е р. О в о с е мо же успе ш но о б ја сн и т и г е ш т а л т пси хо ло ш к и м т е о ри ја ма. Ме ђу т и м, у п ра в о ов е д в о знач но с т и и и л у зи је п р о и з в о де у в ек ис т и е фе к ат на по сма т ра ча, та ко да ови фе но ме ни мо гу да се ко ри сте као ин ва ри јан те и чвр сте тач ке у да љи м п р о у ча в а њи ма. К а да а на л и зи ра мо п р о блем св е с т и по сма т ра ча (ко ји ту сли ку по сма тра) о про сто ру у ко ме се фи гу ра при ка за на на слици на ла зи, и све сти о се би фи гу ре ко ја се на ла зи на сли ци, ми обич но не обра ћамо тол и ко па ж ње на мо г ућ ност т у ма че ња м и саон и х п роцеса који се одвијају у глави насликане фигуре. Дво ди мен зи о нал на, бе жи вот на по вр - ш и на на м на п р ви по глед не ул и в а до в ољ но у в е р е њ а да на и з глед б е ж и- во т н у фи г у ру п ри к а за н у на сл иц и т рет и ра мо к а о и сва ос т а ла ж и ва би ћ а. Ме ђу т и м, п ро јек ц и ја фи к т и в ног еле мен т а у ре а л н и све т п ружа мог ућност да чо ве ка на сл и ц и не т у ма ч и мо ви ше са мо п ре ко спољ н и х ч и н и ла ца ко ји у т и ч у на ње г о во де фи н и са ње, већ и п у т ем п ро јек т о ва ња у ње г о ву св е с т. Н а т ај на ч и н, на с л и к а на фиг ур а п р ес т аје да буде с амо паси вн и и нем и по сма трач, она по ста је и ак тив ни уче сник у про це су струк тур не ана ли зе. Од их, ка да је ин те ре со ва ње за ког ни ци ју ожи вље но при бли жава њи ма об ради ин фор ма ци је, за чо ве ков учи нак че сто се сма тра ло да тре - ба да бу де по гон ски сти му лус. Ово за ве шта ње из би хе ви о ри стич ке тра диц и је о све тљ а ва к р оз, по нек а д више понек а д мање, јасне п ут еве мож да нај по зна т и ји п ри ме р к а сн и јег по с т о ја њ а де фи н и ц и је ког н и т и в не пси хо - ло ги је као сту ди је суд би не ула за [Hom mel 2002]. Оно што за ни ма психо ло г е 20. в е к а је с т е од но с и з ме ђу фи г у р е, од но сно л и ц а, и з е м љ е [Gom brich 1983]. На Ван Го го вој сли ци Ау то п ор т ре т са за в и је ни м уве том (1889) у пр вом пла ну је ње гов ау то пор трет, док се у дру гом пла ну у од ређе ној ме ри ис ти че ја пан ска гра фи ка на ко јој су при ка за не кон ку би не. Ау топо р т р е т је у р а ђ ен де т а љ но и кон т у р е л и ц а ја сно с е оц р т а в а ју. С д ру г е с т ра не, л и ца кон к у би на у ра ђе на су са мо у основ н и м ц р та ма. По ка за ло се на м но г о бр ој н и м п ри ме ри ма да се око нај п ре фо к у сира на л ице. О но ш т о је ин те ре сант но на овој Ван Го го вој сли ци је сте то што се и у пр вом и у дру гом пла ну по ја вљу ју ли ца. Ов де се ја вља про блем, јер око не мо же да се у ве ћој ме ри усред сре ђу је на је дан од пла но ва с об зи ром на чи ње ни цу да је јак атрак тор (ли це) при су тан и у јед ном и у дру гом пла ну. Та ко ће у јед ном тре нут ку око би ти при вик ну то на је дан, а у дру гом тре нут ку на дру ги план. Све за ви си од то га ко ји ће са др жај ви ше при ву ћи па жњу 75 пред ста ве крај све та или сле де ћи свет. С дру ге стра не, па ци јен ти с епи леп си јом скло ни су да ц рт ају дет аље у би ло ко јем ра с по ло ж и вом п р о с т о ру, п ре по зна в а ју ћ и да је п р о с т ор ко на ча н. О бјек т и ко је ц р т ају т еже да буд у р еал ис т и чн ији у пор еђењу с а ш из офр ен и чн и м пац ијент има [Hom mel 2002].

84 76 по см а т р а ч а. Уме т н и ков аут опо рт р е т с а з авијен и м у в ет ом може д а н а м п у но ка же о окол но с т и ма под ко ји ма је до ш ло до од се ца ња у ве та. То подра зу ме в а да би на с з а н и ма ло пси х и ч ко с т а ње у ко јем се у ме тн и к налазио у том тре нут ку. 7 ЗА К ЉУ Ч А К Када је реч о егзактним ис траживањи ма умет но сти, под тим под разу ме в а мо ш ир е ра змат рањ е у ис т ори јском кон т ек с т у сви х ч и н и ла ца ко ји могу допринети ем пи риј ски уте ме ље ном раз уме вању уметности и исто - ри је умет но сти. Мо гућ ност таквог разуме ва ња по ве ћа ва се ка ко се по ве - ћа ва број до ка за о од ре ђе ним по ја ва ма. Ег закт на ис тра жи ва ња та ко ђе укључ у ју в е ћ и бр ој д и сц и п л и на ч и ји р е з у ла т и мо г у да с е п ри ме не п ри л и ком а на л и зе, а л и ис т о т а ко и с т ва ра њ а у ме т н и ч к и х де ла. Ис т о ри ја у ме т но с т и ба ви се исто ри јом у по гледу тумачења догађаја који су претходили ствара њу у ме т н и ч ког де ла, с о ц и о ло г и ја јој п р е до ча в а д ру ш т в е не окол но с т и у ко ји ма је ж и ве о и с т в а ра о од р е ђе н и у ме т н и к, г е о г ра фск а ист раж ив ањ а по ма жу у ло ци ра њу те ри то ри је на ко јој је умет ник ства рао сво ја де ла, фило зо фи ја пру жа умет но сти метафизички ка рак тер, ан тро по ло ги ја уо квиру је ви зу ел не и ве р ба л не ре п ре зен та ц и је, а пси хо ло г и ја по ма же у а на л и зи л и ч но с т и с т в ар аоц а и емп ири јск и м ист р а ж и в а њи ма у ме т н и ч к и х де л а. Бу ду ћи да су у сре ди шту про у ча ва ња дру штве них на у ка раз ли чи ти аспект и с о ц и ја л ног ж и во т а по је д и н ца, и к а ко у ме т н и ч ко де ло с т в а ра и т у ма ч и у п ра в о т ај по је д и на ц, м ул т и д и сц и п л и на р но ис т ра ж и в а њ е ови х на у к а и њихов зна чај у интердисциплинарном ис тра жи ва њу умет но сти пред став љ а ју н а у ч н у о сно ву з а д а љ е пов езив ањ е ис т орије у ме тнос т и с нек и м д ру г и м д и сц и п л и на ма. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ари сто тел (1971). Ме т а ф и з и к а. Б е о г р а д: Ку л т у р а. Бурк харт, Ј. (1991). Кул т у р а Ре н е с а н с е у Ит а л и ји. Бе о град: Гра фич ки ате ље Де ре та. Дир кем, Е. (2002). Курс дру штве не на у ке. С о ц и о л о г и ја, Vol. XLIV: Ко ла ков ски, Л. (1992). Ужас ме та фи зи ке. Бе о град: Бе о град ски из да вач ко -гра фич ки за вод. По пер, К. (1973). Ло г и к а н а у ч н о г о т к р и ћ а. Бе о град: Но лит. По пер, К. (2009). Б е д а и с т о р и ц и з м а. Б е о г р а д: Де р е т а. Хе гел, Г. В. Ф. (2006). Ф и л о з о ф и ја и с т о р и је. Бе о град: Фе дон. Bar rett, Stan ley R. (1988). T h e Re b i r t h o f A n t h r o p o l o g i c a l T h e o r y. Tor o nt o: Un ive rsit y of To r o n t o P r e s s. Ca rr, E. H. (1961). What is Hi story? Cam brid ge: Cam brid ge UP. Col ling wo od, R. G. (1998). An Es say on Me taphysics. Rex Mar tin (ур.), Ox ford: Ox ford UP. Eli a de, M. (1989). Sha ma nism: Ar cha ic Tec hni qu es of Ec stasy. Lon don: Ar ka na. 7 К ад а с е г о в о р и о В а н Гог у, ч е с т о с е п от е н ц и р а ј у п с и х и ј а т р и ј с к и а с п е к т и њ е г о в е л и ч но с т и, п а т ако пор емећ аји н а т ом п л ан у чес т о зн ају д а с уш т и нске к в ал ит ет е и в р еднос т и ње го вог де ла ста ве у дру ги план. У том сми слу, до вољ но је ис та ћи тер мин Ван Го гов синдром, ко ји се у пси хи ја триј ској тер ми но ло ги ји то ли ко че сто на во ди.

85 Gom brich, E. H. (1980). Stan dards of Truth: The Ar re sted Ima ge and the Mo ving Eye. Cr i t i c al In q u i r y. The Uni ver sity of Chi ca go Press, VII, 2: Gom brich, E. H. (1983). How to Read a Pa in ting. Adven tu res of the Mind, T he S a t ur day Eve ning Post, Be nja min Fran klin Li te rary & Me di cal So ci ety, 234: Hatcher, E. P. (1999). Art as Cul tu re: An In tro duc tion to the An thro po logy of Art. West port, Con nec ti cut: Gre en wo od Pu blis hing Gro up. Ha vi land, W. A.; H. E. L. Prins, D. Wal rath and B. McBri de (2010). The Essence of Anthropolog y. Wad sworth: Cen ga ge Le ar ning. He i se n be rg, W. (1958). Physics and Phi lo sophy: The Re vo lu tion in Mo dern Sci en ce. New York: Har per & Row. Hom mel, B. (2002). What Grabs Us: Com ment on Ruz and Lu pi a nez. Uni ver sity of Le i den. Hut ton, P. H. (1993). Hi story as an Art of Me mory. Hanove r, New Ha mp sh ir e: Un ive rsit y P r e s s of New En gland. Ig gers, G. G. (2005). Hi s t o r i o g r a p h y i n t h e Twe n t i e t h C e n t u r y: F r o m S c i e n t i f i c O b je c t i v i t y to the Post mo dern Chal len ge. Mid dle town, Con nec ti cut: We sleyan UP. Ja spers, K. (1950). Zur Kri tik der Psycho a nalyse. D e r Ne r v e n a r z t, 31: Ka uf mann, T. D. (2004). To ward a Ge o graphy of Art. C h i c a go: Un i ve r sit y of C h i c a go P r e s s. Nis bet, R. A. (1976). So ci o logy as an Art Form. Pi sca ta way, New Jer sey: Tran sac tion Pu blis hers. Pop p e r, K. (1963). Sci e n ce a s Fal si f i ca t ion. Co nje c t u re s a n d Re f u ta t i on s, 33 39, Ro u tled ge and Ke a gan Paul. Psil los, S. and M. Curd (ed.) (2008). T h e Routle dge C o mp an io n t o Ph iloso p h y of S c ie nc e. New Yo r k : Ro u t le d ge. Su zu ki, T. and T. Mat su is hi (2009). Pat ho grap hic Analysis of Vin cent van Gogh and Its Sig n i f i c a n c e. Jo u r n a l o f D i s a b i li t y a n d Me d i c o - Pe d a go g y, Vol. 19: 7 9. Tis dall, C. (1998). Jo seph Beuys: We Go This Way. Lon don: Vi o let te Edi ti ons. Tro sman, H. (1996). Con tem po rary Psycho a nalysis and Ma ster works of Art and Film. New York: NYUP. Wal la ce, J. (2012). Eme r ge nt A r t e fa ct s of Et h no g r aphy a nd P ro ce s su al En ga ge me nt s of De sig n. In: Wendy Gunn/Ja red Do no van (ур.) De sign and An thro po logy, Chap ter 12, Far nham: As hga te Pu blis hing. Wal ters, V. (2012). Jo seph Beuys and the Cel tic Wor(l)d: A Lan gu a ge of He a ling. Münster: LIT Ve r l a g. 77 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R THE IM POR TAN CE OF SO CIAL SCI EN CES IN IN TER DI SCI PLI NARY STUDY OF ART by G O R A N GA V R IĆ European University New Aca de my of Arts Ca ri grad ska 26/2, Bel gra de, Ser bia ga vrik@sbb.rs SU M M A RY: T h i s p ap e r d is c u ss e s t h e p a r t u c u l a r s c o p e s of h i s t o r y, p h i lo s o p hy, so ci o log y, ge o g r aphy, a n t h ro po log y, a nd psysho log y i n t he i n t e r pre t a t ion of ce r t ai n a r t i st ic phe no me na. At the sa me ti me, the re are pos si bi li ti es for con nec ting the ir re sults in to a c on si st e nt, p ar ac onsis t e nt c omp r ehe nsive mu lt id i s ci pl i n a r y i n t e r p r e t a t ion, a nd e s p e ci a l ly

86 78 t he r e a l it y of t h a t i n t e r p r e t a t io n i n r e l a t io n t o t he o r e t i c a l ly r e c og n i z a ble ele me nt s of a r t and com po si tion of ar ti stic work. So cial sci en ces pro vi de the hi story of art with ne ces sary ma te rial to ex pand the in ter pre ta tion of art and analysis of works of art, as well as the t he o r e t i c a l fo u n d a t io n of mu l t i d i s c i pl i n a r it y. KEYWORDS: so cial sci en ces, hi sto ri o graphy, art, work of art, hi story of art, in terd i s c i pl i n a r it y, mu l t i d i s c i pl i n a r it y

87 UDC /14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: /ZMSDN B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n ic5@g m a i l.c o m ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за исто ри ју, Др Зо ра на Ђин ђи ћа 2, Но ви Сад, Ср би ја СА Ж Е ТА К : Љу д и с у од н ај с т а р и ји х в р е м е н а ч у в а л и и п о ш т ов ал и п р о с т о р. Ра з ло з и с у би л и ви ше с т ру к и: д ру ш т в е но - е ко ном ск и, п р а в н и и р ел и г иоз но -мор а лн и. П р ец из не п р а вне одр едб е о з аш т ит и т ер ит ор и ја и ме ђа до но си Ду ша нов за ко ник. Срп ски сред њо ве ков ни вла да ри на сто ја - л и с у д а ш т о б о г а т и је о б д а р е, а л и и з а ш т и т е м а н а с т и р ск а в л а с т е л и н с т в а, о че м у св е до че с а ч у в а не по в е љ е. Мол б а и а н а т е м а к а о де ло ви по в е љ е, н ај б о љ е св е до че о же љи де с т и н а т а р а (д а р о д а в ц а) д а с а ч у в а св е д а р о в а не п ри ло г е у це л и н и. С р ед њи в ек, к а о до б а д у б о ке по б о ж но с т и, по в л а ч ио је з а с о б ом по ш т о в а њ е Ц р к в е, њ е н и х и н с т и т у ц и ја, х ри ш ћ а н ск и х св е т и т е љ а и си м б о л а, т е с у с а н к ц и је з а б е ле же не у по в е љ а м а и м а ле сн а ж но де ј с т в о. Ста ри и Но ви За вет пре пла вље ни су ци та ти ма ко ји се односе на пошто ва - њ е т у ђег п р о с т о ра. Ре л и г и о зно -м и т о ло ш к и ко р е н и с т ра х а к а о бран ит ељ а про сто ра су ве о ма ста ри. При ли ком ре ша ва ња имо вин ско -прав них спо - ро ва (ме ђа и гра ни ца од ре ђе ног про сто ра) у сред њем ве ку, на те рен су по р ед п р едс т а в н и к а д р ж а вне в л ас т и и зл аз ил и св едоц и ко ји с у пол аг а л и н ај с т р а ш н и је з а к ле т в е, у ц и љу ш т о т ач н и је г у т в р ђи в а њ а ме ђ а. К а ко би с е еко ном ск и ж и в о т не сме т а но од ви ја о, с рп ск и в л а д а ри к р о з це о с р ед њи век и з да ва л и су по ве ље Д у бров ча н и ма (и д ру г и м с т ра н и м т р г ов ц и ма) ко је с у и м омо г у ћ а в а ле не о ме т а н п р е л а з а к п р е ко с рп ск и х т е рит ори ја. По р ед м а т е р и ја л н и х к аз н и, п р ец из но д еф и н и с а н и х, њи хо в а п р а в а с у ш т и ћ е н а по ми ња њем хри шћан ских узо ра и све ти те ља. Срп ски сред њо ве ков ни влада ри, нај че ш ће, по зи в а л и с у с е на: Б о г а, Б о г о р о д и ц у, Св е т и т е љ а па т р о на ма на сти ра, Стра шни суд, Крст, Пр ви ва се љен ски са бор и Ју ду. Они су код љу д и и з а зи в а л и с т р а хо по ш т о в а њ е и до п ри но си л и с у з а ш т и т и п р о с т о р а.

88 80 Ме ђ н и ц и с у к а о г р а н и ч не о зн а ке би л и по ш т о в а н и и з н а в е де н и х р а з ло г а. Н а д руг ој с т р ан и, с т ановн иш т в о с е с р е спек т ом од но си ло п р е ма о р о н и м а, х и д р о г р а ф ск и м, ден д р о ло ш к и м и с а к р а л н и м ен т и т е т и м а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ж и в о т н и п р о с т ор, з а ш т и т а, р е л и г и о зно -м и т о ло ш к и фак то ри, срп ско сред њо ве ков но дру штво, страх, санк ци ја, ана те ма Од н ајс т арији х в р емен а људ ск а з ајед н и ц а по св е ћ и в а л а је по с е б н у па жњу пи та њу (о)чу ва ња и зашти те просто ра као бит не де тер ми нан те сво - је ег зи стен ци је и иден ти те та. Раз ло зи за ову дру штве ну и ујед но исто ријск у по ја ву би л и с у ви ше с т ру к и, к а о и њи хо в а ма н и фе с т а ц и ја. И з ви ра л и су без сум ње из уну тра шњих за ко ни то сти дру штве них струк ту ра и њихо ви х фу н к ц и о на л н и х по т р е ба [ Ma r i n kov ić 2012: ] 1. Пр е ц и зне п ра в не од р ед б е о з а ш т и т и п р о с т о ра у с р ед њ о в е ков н и м з а ко н и ц и ма, к а о и у по в е љ а ма с рп ск и х с р ед њ о в е ков н и х в ла да ра (арен га и са н к ц и ја) увек с у под ра з у ме в а ле с т р о г е ма т е ри ја л не и д у хов не к а зне у с л у ча ју њ е г о в е по в р е де. У ов ом ра д у на с т о ја ће мо да на о сно ву ис т ра ж и в а њ а р е ла т и в но о би м не д и п ло ма т и ч ке, на ра т и в не и д ру г е г ра ђе (ф ол к лор, л и н г ви с т и к а) и ден т и фи к у је мо и да мо св ој с уд у п ра в о о р е л и г и о зно -мо ра л н и м ч и н и о - ци ма за шти те средњо ве ковног простора у српском средњовековном друштве ном ми љеу. О ЖИ ВОТ НОМ ПРО СТО РУ ИЛИ DE SPA TIO VI TA LE Чо ве ков ж и во т н и п р о с т ор (lat. spa t i u m, ii, m; te r r i to r i u m, ii, n; рус. п р о с т ó р м; итал. s p a z i o, m; нем. Ra um, der, es;) и м а м но г о б р ој не к а р а к т е ри с т и ке п ри р од не и д ру ш т в е не 2. На ње га ути чу ге о граф ски, геоморфо лошки, еколошки и биолошки фак то ри. Чо ве ко ве жи вот не по треб е и п ри р од не од л и ке п р о с т о ра на ко јем ж и ви ме ђу с о б но с у ус ло в љ е не и ви ше с т ру ко по в е з а не. Oд времена до ла ска на Бал кан ско по лу о стр во, Сло вени чија се егзистенција већ у пра по стој би ни при мар но осла ња ла на по љо при вре ду, на се - љ а в а ју ж у п ске п р е де ле и р еч не до л и не, з а ш т и ће не бр д и ма и п ла н и на ма [Goršić 1929: 16 49; Се дов 2013]. Пре ма Ву ку Сте фа но ви ћу Ка ра џи ћу ко ји је сво је ми шље ње, из ме ђу оста лог, за сни вао и на дис кур су про све титељ ске ин те лек ту ал не ми сли ко ја је зна чај ну па жњу при да ва ла ге о граф - ско -к л имат ск и м дет е рм ина нт ама д руш т веног нап ре тка речен и п рос т ор је осун ча на зе мља, где рет ко па да снег а ка да пад не бр зо се ото пи [ К а р а џ и ћ 1898³: 169]. Н а с т а њ е но с т од р е ђ е ног п р о с т о р а од р е ђу је ви ше 1 О п ој м у п р о с т о р у у и с т о р и о г р а ф и ји, ф и л о з о ф и ји и с о ц и о л о г и ји п р е г л ед д а је Д у ш а н Ма рин ко вић [Marinković 2012: ]. 2 П р е м а Д и в ко в и ћу л а т и н с к а и м е н и ц а s p a t i u m, i i, m. се ту ма чи као: pro stor, mje sto, ši ri na, obu jam, ve li či na, du lji na, spa tia loc rum, što je pro sto ra na ko jem mјestu [Divković 1900: 997]; Чо лић за сту па исто ми шље ње [Чолић 1991: 480]; Ру ска име ни ца п р о с т ó р м. предста вља: про стор, про стран ство, ши ри ну, пу ну сло бо ду [Грујић и Шу бин 1965: 243]; Уп. са про стрáнство мн. про стрáнства, про стрáнств [Станковић 2004: 241]; На ита ли јан ском је з и к у s p a z i o, m. је про стор, раз мак [Musić i Klajn 1992: 356]; Истог је зна че ња не мач ка реч: Ra um, der, es [Dinić 1963: 170, 349].

89 е ле ме на т а 3. Ге о г ра ф ск и положај и на дморск а висина услов љ ав ају људск у а к т и внос т и де лат нос т. А на л и зи ра ју ћ и спе ц и ја л не усло ве ж и во т а у к р ш у, Цви јић је кон ста то вао да карст вр ши осим то га и је дан на ро чит ути цај ко ји се на кра ју сво ди на хе миј ски са став креч ња ка, а та кво деј ство се мо же з а п а з и т и н а з е м љиш т у с ас т ав љ е ном од н е р а с т в о р љи в и х с т е н а [Цвијић 1987: ]. Ф. Ра цел (Fri e drich Rat zel) је, кра јем 19. ве ка, увео у на у ку тер мин L e b e n sra u m. Про стор на по вр ши ни зе мље пред ста вља исто вре ме но физи ч к у к а т е г о ри ју, а л и и ж и в о т н и п р о с т ор љу д и је р ч ин и њ ег ов ок ви р 4. Чо век је сво ји м ра зу мом постао знатно ве ћ и ге о ло ш к и фак тор не го ијед но дру го жи во би ће [Радовановић 1959: 114]. Љу д и н и су па си в н и, већ а к т и в но де л у ју на ж и во т н у око л и н у, ме ња ју је и адап ти ра ју пре ма се би. Од пра и сто ри је, чо ве чан ство на сто ји да при лаго ди жи во ту средину сопственим потре ба ма. Жи вот ни про стор и жи вот - на з а јед н и ца у з а ја м но с у по в е з а н и у не ра с к и д и в о је д и н с т в о [Сла вкови ћ 1994²: 15 51]. С дру ге стра не, оби чај но пра во, за кон ске нор ме и про пи си, као и прив р е да од р е ђу ју, т ј. ма н и фе с т у ју чо в е ков од но с п р е ма т е ри т о ри ји. Већ с у ста нов ни ци се ла у сред њо ве ков ној Ср би ји по што ва ли и с по себ ном па ж њом се од но си ли пре ма ме ђа ма свог ата ра [Благојевић 1991: 10]. По ред еко номског и н те ре са, он и су као цел ина и мал и оба ве зе ко је су ис п у ња ва л и п ре ма в ла да ру и л и д р жа ви. Се ло је сно си ло ко лек т и в н у од говорнос т за одређена к ри ви ч на де ла, ко ја с е до г о де у њ е г о в ом ат а ру. Св а ко с е ло би ло је од г о - вор но за све што се до го ди у си њо ру ње го вом [Новаковић 1965²: 70]. Ви ше кри вич них де ла ула зи ло је у ову гру пу пре сту па. Од ред бе Ду ша но вог за ко ни ка индикативно пружају драго це не по дат ке за ову те му [ Новаковић 2004²: чл. 20, стр ; чл. 99, стр. 204; чл. 111, стр. 213; чл. 145, стр. 232; чл. 159, стр. 242; чл. 157, стр ; чл. 158, стр ; чл. 169, стр. 247; Бу ба ло 2010: чл. 20, стр. 156; чл. 99, стр. 184; чл. 111, стр. 189; чл. 145, стр. 204; чл. 157, стр. 209; чл. 159, стр ; чл. 169б, стр. 214]. З а конск а р ег ул ат ив а з аснов ан а н а си мбиоз и о бич ајног и в из а нт и јског п ра ва до п риносила je пош т овању и нс т ит уц ије бе збеднос т и и сиг у рнос т и те ре на [Mažuranić 1922: ; Бла го је вић 1971: ; Ћир ко вић 1978: 84 85; ЛССВ 1999: , 586; Та ра нов ски 2001: 258, 263, 265, , 276, 281, 283, , , 302, 307, 313, 315, , 376]. Зе м љо рад нич ки за кон ( иза бран из законодав ства ца ра Ју сти ни ја на) ја сно пре - ц и зи ра по ш т о в а њ е о б ра д и ви х по в р ш и на и к р че ви на, к а о и к а зне з а п р е - к р ш и о це. Већ ч л. 1 п р ед ви ђа да з е м љ о ра д н и к ко ји о б ра ђу је њи ву т р е ба да бу де пра ве дан и да не пре о ра ва бра зде су се да [Благојевић 2007: 51]. За кон о руд ни ци ма де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа ја сним и пре ци зним од ред ба ма на с т о ји да п ре ц изно дефин ише под зем н у г е о ме т ри ју у с рп ском 3 То с у п р в е н с т в е н о: с в е т л о с т, т о п л о т а, в а з д у ш н и п р и т и с а к, к и с е о н и к, б л и з и н а в о д а, хра на биљ ног и жи во тињ ског по ре кла [Миланковић 1948: ]; Би тан је ме ђу соб ни од нос љу ди и спо ља шње сре ди не [Милојевић 1937: ; Ми ло је вић 1950: ; Јe len 1978: ; Јо ви чић 1986: ; Не до вић 2008: ]. 4 Пре ма Ра це ло вом уче њу, сва ко раз мно жа ва ње и раст у су шти ни пред ста вља ју уве - ћа ва ње и умно жавање органске масе, што је уједно и осва ја ње про сто ра [Rat zel 1891: ]. 81

90 82 с р ед њ о в е ков ном ру да р с т ву и ев ент уа лно и збијањ е спор ов а сп р еч и и л и и х м и н и м и зира. Тач но су у т вр ђе не г ра н и це то п и о н ица и мерн и х поља, јер ово je јед на од нај ва жни јих гра на при вре де у сред њем ве ку [Радојчић 1962: 38 41, 45, 56, 88 90; Мар ко вић 1985: 13 15, 17, 23, 38, 43 45, 53]. Р у па од но сно ру да р ск а ја ма је ме с т о где нај че ш ће с т а н у ју ђа в о л и и зли де мо ни, пре ма ми то ло ги ји. Као та ква пред ста вља улаз у доњи свет. А ко п ри х в а т и мо си н т а г м у да је з а ко но да в с т в о јед не д ру ш т в е не з а- јед ни це па ра диг ма ње ног културног и ци ви ли за циј ског раз вит ка, ко начно и пред у слов ње не струк тур не др жав(отвор)но сти, он да су на вед ни п римери помен а п р ос т ор а у н ајзн ач ајн ији м з аконод а вн и м кодексим а с рп ск и х с р ед њ о в е ков н и х в ла да ра, не с а мо по т в р да ов е т е з е в ећ и р е ч и т до к а з да је п р о с т ор к а о реа лн и и д руш т вен и, односно, з аконода вн и поја м њен не рас ки ди ви део. КО РЕ НИ СТРА ХА КАО ЧУ ВА РА ПРО СТО РА БО ЈА ЗАН ОД ПРО КЛЕТ СТВА На фе но мен по ш т о в а њ а п р о с т о ра код с р ед њ о в е ков ног чо в е к а к а о и њ е г о ви х да ле к и х п р е да к а сна ж но с у де ло в а л и и р е л и г и о зно -м и т о ло ш к и ра з ло зи. Сп рега ови х ч ин илаца у т кана је у е т но ло г и ју, к ул т у ру и ис то ри ју јед ног д ру ш т в а и на да св е њ е г ов мен т а л и т е т, к а о по ја ву д у г ог т ра ја њ а у сво јој би ти от пор ну на про ме не [Le Gof 1997: 101]. У том по гле ду Ср би нису били изузе так. За шти та про сто ра ре чи то се очитује у српским средњ о в е ковн и м по в е љ а м а, з а п и си м а, н а е п и г р а ф ск и м н а т п и си м а к а о и у на ра т и вн и м и зворима. А нал изи овог с егмен т а п р во ра з р е де не г ра ђе би ће по св е ћен да љи с ег мен т на шег ис т ра ж и в а њ а. Фе но мен п ро к л и ња ња по к реће д уби нске силе које над илазе човека [Rječnik bi blij sk e te o lo g i je 1980: 1011]. Страх од про клет ства ујед но се ја вља и у фу н к ц и ји з а ш т и т е п р о с т о ра. У х ри ш ћ а н ској т ра д и ц и ји (и т е о ло ш кој док т ри н и), с т ра х бло к и ра чо в е ко в е ви т а л не фу н к ц и је. Њ е г ов а н т и под је бла г о с лов. Б ог бла г о с ло ви чо в е к а и же н у: Ра ђај т е с е, м но ж и т е с е и на пу ни те зе мљу, и вла дај те њом, и имај те власт над ри ба ма мор ским и над пти ца ма не бе ским, и над свим жи во ти ња ма ко је се по зе мљи ми чу [Пос. 1, 27 28]. Оно је сат ка но од опро шта ја: Бла го си љај те оне ко ји вас г о не, бла г о си љ ај т е и не к у н и т е [ Р и м. 12, 14] и љу ба ви: Љу би т е не п рија те ље сво је, и мо ли те се за оне ко ји вас го не [Мат. 5, 44]. Пре ма Ста ром за ве ту Го спод се обра ћа Авраму: Благосиљаћу оне који тебе благосиља ју, и про кле ћу оне ко ји те бе про кли њу [Пост. 12, 3]. Из стра ха, у но ћи, ка да се по це лом Егип ту чуо ле лек јер ни је по ста ја ла ку ћа без мр тва ца, фа ра он мо ли Мој си ја и Аро на: Иди те и слу жи те Го спо ду као што сте каза ли. Узми те и ов це сво је и го ве да сво ја, као што ка за сте; иди те и бла госло ви те ме [Изл. 12, 30 32]. Ст а ри и Но ви з а в е т п р е п ла в љ е н и с у ц и т а т и ма ко ји с е од но с е на по - ш т о в а њ е т у ђег п р о с т о ра: Б ог р е че: Не к а бу де п р о с т ор и з ме ђу в о да, да ра ста вља во де од во да [Пост. 1, 6]; Го спод ку ћу охо лог оба ра, али удови ци утвр ђу је ме ђу [Посл. 15, 25]; Не по ми чи ста ру ме ђу, не по га зи њи ву

91 си ро ча ди, јер је јак освет ник њи хов, бра ни ће од те бе он њи хо во пра во [Посл. 23, 10,11], итд. Мно го број ни оби ча ји и на род на ве ро ва ња пре то че на у за ко но дав - ство, још од ан ти ке ве за ни су за ову про бле ма ти ку. Уко ли ко би не ко поме рио и л и о б о рио к а мен међа ш у Р им у у до ба (ле г ен дар ног) к ра љ а Ну ме Пом п ил ија (по п р едању п.н.е.), на њ е г а је ба ца но п р о к ле т с т в о: Ко пре о ре ка мен ме ђаш не ка је про клет и сам и во ло ви му! [Куланж 1956: 347, нап. 26]. Пре ме ђаш ко ји до так не терм ра о ни ком плу га требало је да буде ж рт вов а н и п редат подзем н и м б о г о ви ма [ Барја к т ар ови ћ 1952: 37 38]. Ме ђе ку ћа, њи ва и зе мље би ле су не при ко сно ве не и пре ма Ет р у р с ком за ко н у. Чо век ко ји дир не или пре ме сти ме ђу, би ће осу ђен од бо гова, ње гова ће се к ућа раст урит и, ње го ва зе м ља не ће ви ше п ро из во ди т и пло до ве, удо ви крив ца по кри ће се чи ре ви ма и рас па сти [Куланж 1956: 47]. Пре ма Пла то ну ни ко ни је смео да ди ра у ме ђу ко ја одва ја две су сед не њи ве, јер је она не по мич на. Че сто се сма тра ло да ка мен ме ђаш раз два ја прија тељ ство од не при ја тељ ства [Куланж 1956: 347, нап. 27]. У Де ча ни ма по сто ји фре ска на ко јој је пре ме ђаш ве зан око стру ка и обе шен. Око вра та му ви си во де ни чар ски ка мен, а о но га ма ра ло [Петрови ћ и Б о ш ко ви ћ 1941: т а бла 279]. По м и ца њ е и л и од у зи ма њ е од с у с е до в е зе мље не сма тра се са мо прав ним пре сту пом, већ јед ним од нај те жих морал них и вер ских гре хо ва. Грба љ ск и с т а т у т п ред ви ђа: Ко би по ма ка о м р г и н, т о јес т п рих ват ио ту ђе зе мље уза сво ју, да му се уби ју во ло ви ора чи и кне жи на по је де. [Новаковић 2005²: 105, чл 8]. У њи хо вој осно ви на ла зи се страх, нај пре од ви ших си ла, де мо на и злих би ћа 5. Сред њи век као до ба ду бо ке по бо жно сти усло вио је код Ср ба по ш т о в а њ е х ри ш ћ а н ск и х св е т и т е љ а и си м б о ла. То је ра ш и р е на по ја в а и у к а сн и јем пе ри о д у. Д У ХОВ Н А СА Н К Ц И ЈА У СРЕД ЊО ВЕ КОВ Н И М ПО ВЕ ЉА М А Српск и с ред њо ве ков н и в ла да ри на с т о ја л и су да ш т о бог ат и је об даре, али и за шти те ма на стир ска вла сте лин ства, о че му све до че са чу ва не пов е љ е. Њи хо в е а р енг е, пор ед т еолош ке, р ет орске и к њижевне фу н кц ије, ра све тља ва ју мо ти ве да ро да ва ца и да ју од ре ђе ни увид у по ли тич ку си туац ију. Д испози ц и ја п ред с т а в љ а нај в а ж н и ји де о с редњовековне дар овн ице. Са др жи правни чин, материјални или мо рал ни објект ко ји се да је де стина т а ру. Ја сно с е де фи н и ш у и п р е ц и зи ра ју да р о в а на и ма њ а и ус т у п љ е на п р а в а. Н а в о де с е и ме н а п р и ло же н и х с е л а, п л а н и н а, к ат ун а, з ас ел ак а, ви но г р ад а, од но сно сви х о б р а д и ви х и не о б р а д и ви х пов рш ин а, чес т о с п р е ц изно на зна че н и м по г ра н и ч н и м ен т и т е т и ма. П ис ана је з а п ра кт и чне пот р е б е. Б е ле же с е ме ђе на т е р е н у, к у да п р о ла зе, где во де, ода к ле и з ла зе Ла т и н ск а и ме н и ца ti mor, oris, m. [ti me o] ту ма чи се као 1) bo ja zan, strah, bel li mag ni; t. de il lo me us ex ter nus, od iz vanj skog [Divković 1990: 1071]; Из раз ter reo, ui, itum озна ча ва 1. s t r a ši t i, pl a ši t i, n a t e r a t i ko g a u s t r a h ; 2. pl a ši t i, u pl a ši t i, p o pl a ši t i а t e r r i t o [i n t e z. o d t e r r e o] stra ho poš to va ti, stra ši ti [Divković 1990: 1063, 1064].

92 84 Од п р е ц и зно с т и и ја сно ће т и х де ло в а з а ви си ло је т ум ачењ е појед ин и х п ра в а па је с т о г а мо ра ла и би т и п и с а на ра з г о в е т н и м на р од н и м је зи ком у ко ме пре о вла да ва тер ми но ло ги ја на ме ње на ко ри сни ци ма тих до ку ме на та. Мол ба и а н а т е м а к а о де ло ви по в е љ а с рп ск и х в л а д а р а н ај б о љ е све до че о же љи де сти на та ра (да ро дав ца) да са чу ва да ро ва не при ло ге у це - л и н и. Ко нач но, ова д и п ло ма т и ч ка п ра к са би ла је п ри су т на и у в ла дар ск и м двор ским среди на ма ши ром хри шћан ске Евро пе. У по гле ду њи хо ве функци је без те шко ћа мо же се на п ра ви ти па ра ле ла са санк цијама у оновременим по в е љ а м а с рп ск и х с у с е д а, у г а р ск и х к р а љ е в а и з д и н а с т и је Ар п а до ви ћ а [Szentpe tery 1930: 20]. Ду хов не санк ци је су на и ме има ле сна жно деј ство, је р је п р о с е ч а н с р ед њ о в е ков н и чо в ек и по д а н и к ис т и нск и р еспект ов а о цр кву, њене инсти ту ци је, има ги нар ну моћ хри шћан ских све ти те ља и симб о ла, и л и с е п р е ма њи ма у нај ма њу ру к у од но сио с а с т ра хо по ш т о в а њ ем. На тај на ч и н, по с ред но на п р ви по глед, а л и у по гле д у со ц и ја л не фу н к ц и је п ри мар но, д у хов не сан к ц ије су ш т ит иле г ра н и це и ме ђе (ц р к ве ног и сва ког д ру гог) п ро сто ра. Ка зне за непош товање г ран ица су, како смо већ истак л и, нај че шће би ле ду хов не, али по не кад и ма те ри јал не. При ме ри су мно го - број ни и овом при ли ком ће мо на ве сти оне нај ин ди ка тив ни је као ка рак те - ристич ну илустрацију разматране друштвене појаве. Будући да се непо - в р е д и во с т п р ос т о ра т е ње г о ви х г ра н и ца и ме ђа од но си ла п р е в а с ход но на об ра ди ве зе мљи шне по се де, а они су у сред њем ве ку би ли, ка ко то кон стату је у сво јој Сре д њо ве ков ној ц и в и л и з а ц и ји За п ад не Ев ро п е Жак Ле Гоф, осно ви ца све га да кле из вор ег зи стен ци је, све оп штег напретка, друштвеног ста ту са и по ли тич ке мо ћи прак са срп ских вла дар ских по ве ља је тим ви ше ра зу м љи ва и ком п лементарна с епохом у ширем европском контекст у [Le Goff 1974: 88]. Свет ос т е фа н с ка х р и со в у ља к ра љ а М и л у т и на с а д рж и веома д уг у и стил ски укомпоновану молбу, која на ре чит на чин све до чи о же љи ау то - ра да се ње го ва во ља и зах тев ис пу ни [Станојевић 1922: 1 48]. Чак че тири п у т а, је да н од нај в е ћ и х в ла да ра ло з е Не ма њи ћ а, у по т р е бљ а в а гла г ол мол ит и, да оно ш то је до де л ио ма на с т и ру не би ра зорил и и л и у н иш т ил и на с лед н и ц и и по т ом ц и. На кон т о г а с ле д и в е о ма де т а љ на с а н к ц и ја. А ко се не ко ипак др зне си лом да ра зо ри или уни шти оно што је да ро ва но мана с т и ру, т ре ба да оче к у је најош т рију д уховн у к азн у. Так вој о с оби Господ Бог од у зе ће ми лост, пре ти да га уби је си ла ча сног кр ста, пре све та Бо горо ди ца му је су пар ни ца и при ми ће про клет ство од све тог Јо ва на Кр стите ља, 12 апо сто ла, 318 све тих ота ца у Ни ке ји, Св. Сте фа на, Св. Си ме о на и Са ве [Ковачевић 1890: 9 10; Збор ник сред њо ве ков ни х ћирилички х повеља и п и са ма Ср би је, Бо сне и Ду бров ни ка, књ. 1, 2010: 125, 469]. По том следе д ва врло карактерис т и чна библ ијска ц итата: И д ите од мене, п рок лет и, у огањ веч ни, спре мљен ђа во лу и ан ђе ли ма ње го вим (Мт 25, 41) [Станојевић и Глу мац 1932: 967, 1006, 1626, 1796, 1803, 1835] и Крв ње го ва на нас и на де цу на шу (Мт 27, 25) 6. 6 То је је да н од нај че ш ће ко ри ш ће н и х ц и т а т а и з Но в ог з а в е т а у по в е љ а ма с рп ског с р едњег ве ка. [Станојевић и Глу мац 1932: 1575, 1589, 1600, 1606, 1607, 1613, 1618, 1627, 1658, 1667, 1675, 1697, 1707, 1710, 1745, 1770, 1771, 1780].

93 Ве о ма раз ви је ну, ду гу и сна жну ду хов ну санк ци ју са др жи Х р и со в у ља к ра ља Д у ш а н а о да ри в ању манас т ира Св. Н иколе Мрачког у О р ехову ма на с т и ру Х и ла н да ру, на с т а ла г о д и не. У же љи да њег ово дарив ање оста не не так ну то, свим прекршиоцима по то њи срп ски цар пре ти про клетс т вом од д ва на е с т о ри це све т и х а по с т о ла, и че т во ри це је ва н ђе л и с та, и од 318 ота ца ни кеј ских, и од све то га Си ме о на и Са ве као и од збо ра Ма те ре б о ж и је Св е т о г ор ске и од св е т ог Н и ко ле ч у до т в ор ца и од с а мог в ла да ра. Та ка в ће би т и саучесн и к Јуд и, и здајиц и Хрис т овом и он има који рекоше: Крв ње го ва на на ма и на че ди ма на шим. При ми ће веч но про клет ство од свих ко ји су Бо гу уго ди ли у овом ве ку и у бу ду ћем и ни кад не ће би т и бла г о с ло в ен. О в де је з а и с т а сна ж но и з ра же на же љ а де с т и на т а ра да са чу ва да ри ва ње [Новаковић 2005, ; Ac tes de l Аthos, Ac tes de Chila n d a r II 1915: 29, стр ; Ду ша нић Мар ја но вић 2003: 55 68]. Пр ем а х ри с о ву љи ц а р а С т е ф а н а Д у ш а н а з а Х и л а н д а р о Лу ж ач кој ме то хи ји (18. ја ну ар 1347 ) уко ли ко се не ко др зне да по вре ди ме ђе дар о в а н и х п ри ло г а, т а к во г а т р е ба да у н и ш т и Го спод Б ог и п р еч ис т а Мат и Њ е г о в а у д а н С т р а ш но г а с уд а, д а г а по р а зи си л а ч а сно г а ж и в о т в о р ног к р ста Го спод њег, да је п рок ле т од 318 све т и х и бо го но сни х ота ца ни кеј ск и х, од че т в о ри це је в а н ђ е л и с т а и [...] од ц а рс т в а мог а д а н ије бл аг ос лов е н [Соловјев 1926: 68, 144; Жи во ји но вић 2006: ]. Де спо т Јо ва н Угље ша п ри ло ж ио је Х и ла н да ру се ло А к р о т и р и к а т у н Зар ви ни це (1. сеп тем бар ав густ го ди не). За све ко ји се др зну да раз о ре или от му да ро ва но од ма на сти ра, на го во ром људским или пак лу кав ством ђа во ла пред ви ђе но је да их ра зо ри Го спод Бог и п р е ч и с т а њ е г о в а М а т и. По р а з и ћ е и х с и л а ч а с н о г и ж и в о т в о р е ћ е г к рста. Прети им п ро к лет ство од 318 све тих и бо го носних отаца који (беху) у Ни ке ји и од свих пра во слав них хри шћа на. Та кви ће би ти при бро ја ни Ари ју и Ју ди из дај ни ку [Бојанин 2008: ]. По в е љ а мо на х и њ е Јев г е н и је (к не г и њ е М и л и це) ма на с т и ру Ве л и кој Ла ври Св. Ата на си ја на Све тој Го ри са др жи кле тву за све оне ко ји по вреде т е рит орије које су у х ат арил и Ш ишат и З у б. Веома је дет а љна: А ко ли се не ко на ђе и усу ди да уни шти оно што је утвр ђе но по ве љом не ка је п р о к ле т од Господа Б ог а и Пр еч ис т е Господарице Наше Б ог ор од ице. На Стра шном су ду би ће му про тив ник Све ти и бо го но сни отац наш Атан а си је Ат он ск и. Би ћ е п р о к ле т од т р и с т а и о с а м н а е с т С в е т и х О т а ц а Ни кеј ских а су ди ће му се с Ју дом и с они ма ко ји су ра за пе ли Хри ста [Новаковић 2005²: ; Ана ста си је вић 1922: 8 10; Мла де но вић 2007: III/2, ]. По ш т о је п ри ло ж ио че т и ри с е ла ( Ку ри ло в а ја, Вра н ко в о, Ча л у до в а ц и Бу ља н и) Ла ври Св. Ата на си ја у по ве љи ко ја је из да та 5. ја н у а ра г о - ди не де спот Сте фан Ла за ре вић пред ви ђа за оне ко ји уни ште или преи на че њ е г о ву в о љу да бу д у п р о к ле т и од Го спо да Б о г а Св е д р ж и т е љ а и од Пр е ч и с т е Њ ег ов е Б ог ом ат ер е, од си ле ч а сног и ж и в о т в о р ног к р с т а, Све тих и Све хвал них Вр хов них 12 Апо сто ла и од 318 Све тих и бо го носних Ни кеј ских ота ца увек угод них Бо гу [Младеновић 2007: III/3, ]. 85

94 86 У Х ри с о ву љи ц а р а Ур о ш а м ан ас т и ру Х и л а н д а ру о д а ру к а л у ђ е р а Ро ма на (11. мар т 1365), в ладар наглашава да све мо ра ос та т и не по вре ђе но и не о ш т е ће но. Уко л и ко неко пок уша да ош т е т и и л и ра з во ри и нај ма њу ц р т у која је з а п и са на, би ће у би јен и по ра жен од свед рж ит ељ а Господа Бо га и пречисте ње го ве ма ти и си ле ча сног жи во творног крста. На страшном су ду про тив ник ће му би ти ма ти Бо жи ја хи лан дар ска а од влад а р е в о г ц а рс т в а н ећ е б ит и б л аг ос л ов е н [ M ik los ic h ³: C L II I, ; Но ва ко вић 2005²: ; Ми хаљ чић 2006: ]. Ср ем ск и Бра н ко ви ћ и, иа ко у т е ш к и м ма т е ри ја л н и м и по л и т и ч к и м п ри л и к а ма, по у з о ру на св о је в ла да р ске п р е т ход н ике, т акође с у б ог ат о да ри в а л и ц р к в е и ма на с т и р е. По в е љ а де спо т а Ђ ор ђа, Јо в а на и А н г е л и не Бр а н ко ви ћ ман а с т и ру С в. П а в л а (3. но в ем б р а 1495) с а д р ж и к р ат к у а л и е фек т н у с а н к ц и ју. Уко л и ко с е не ко д р зне да да р о в а но п р е к и не, би ће про клет од Го спо да Бо га и од Пре чи сте Бо го ро ди це и од свих све тих и од све т ог Ге ор г и ја, и под еп ит им ијом све т и х к т и т о ра [ M i k lo sich 20 06³: 462, ; Но ва ко вић 2005²: 533; Ми тро вић 2007: ]. ЗА К Л И ЊА ЊЕ Н А Т Е РЕ Н У П РИ Л И КОМ РЕ Ш А ВА ЊА И МО ВИ Н СКО -П РА В Н И Х СПО РО ВА У до ба ка да је до шло до умно жа ва ња вла сте лин ства, владари су насто ја ли да за о кру же ме ђе и при то ме не по вре де гра ни це су сед них по се - да. Корис т ил и су ра зл ич ит е п ра вне ра дње о тк у п, замен у, ра змен у, трам пу или су да ва ли од сво је га. Ме ђу тим, под од ре ђе ним окол но - сти ма, до ла зи ло је до по вре да про сто ра и ње го вог узур пи ра ња. При л и ком р е ша в а њ а и мо ви н ско -п р а в н и х спо р о в а (ме ђа и г р а н и ца од р е ђ е ног п р о с т о р а), н а т е р е н с у по р ед п р ед с т а в н и к а д р ж а в не в л а с т и из ла зи ли и до бри љу ди. Они су по зна ти и под сле де ћим на зи ви ма: стари н и ц и, к ле т ве н и ц и, с т ар ц и, све до ц и, с т ар ц и и зна н и м у же ви [ЛССВ 1999: ]. Под ра зу ме ва ло се да ужи ва ју гра ђан ску част [ЛССВ 1999: ]. То су че сти ти, ча сни, углед ни, по ште ни, не по рочни љу ди, нај че шће из су сед них ме ста ко ји су све до чи ли о гра ни ца ма. До бро су по зна ва ли те рен. Њи хо ва уло га би ла је од пресудног значаја прил и ком р е ша в а њ а спо р о в а око ме ђа. О н и с у з а п ра в о по с р ед н и ц и и з ме ђу пар нич них стра на ка [Станојевић 1924: 1 25]. Без об зи ра на то што су у ж и ва л и опш т е поверење, на т ерен у су се к ако знаковит о сведоч и т екс т пов ељ а з ак л ињ ал и н ајс т р аш н ији м з ак лет в ам а [ Пе ри ћ 1921: 11 25]. Тек по с ле т ог ч и на, ис к а зи до бри х љу д и с у у ж и в а л и оп ш т е по в е р е њ е. По ла га ли су за кле тву. Њом се по твр ђу је да ли је не што учи ње но или не (п ре ме ђа ва ње и л и у зу р п ирање), п ри чем у т реба и мат и на у м у рел иг и јск и фа к т ор, од носно с т ра х од к азне : Б ог а, Б о г о р о д и це, св е т и т е љ а и св е т и х зна ме ња [Тарановски 2002: ; Мар ко вић 1921²; 53 56; Јан ко вић 1957²: 115; Ђа по вић 1977: 18 23; ЛССВ 1999: ]. На п ри ме р, с а ч у в а на је једна з а на ш у т ем у в рло з ан им љив а п р есуда (од 12. ја н у а ра 1454) о ра з г ра ни че њу по се да из ме ђу х иландарск их села Хоче и све то ар хан ђе лов ског се ла Јан чи шта [Соловјев 1926: 128, дат. 1454, стр.

95 ]. Пр ед о т р о ком Н и ко лом Вл а до ви ће м, н а п рв ом с т уде нц у по ло жи ли су за кле тву 12 зна них му же ва и три по па. Отрок у сред њем ве ку мо же да озна ча ва де те, ро ба и слу гу мо на ха, по вер љи вог служ б е н и к а ко ји о ба в љ а од г о в ор не по с ло в е. Ђ ор ђе Бу ба ло је де т а љ но а нали зи рао овај про блем и до шао до још јед ног ту ма че ња уског, стро го тех ничког значења термина отрок као јавног органа са судским надлежно - сти ма [ЛССВ 1999: ]. По што су ука за ли на ме ђе, за кле ла су се и 24 ста ри ни ка. Пра вил но су озна чи ли ме ђе да не би би ли про кле ти од Го спо д а Б ог а и п р еч ис т е Б ог ом ат ер е. Неће и х у бит и сил а ч асног а кр ста, као ни враг њи хо ве ду ше, јер су ис прав но по сту пи ли. У кон кретном слу ча ју за бе ле жен је ве лик број уче сни ка јер су се спо ри ла два углед на с р ед њ о ве ков на ма на с т и ра. Пр ема Д уш анов ом закон ик у, чл. 151 пред ви ђа да за ве ли ко де ло бу де 24 по рот ни ка, а за по ма њу кри ви цу да бу де 12 порот ни ка, а за ма ло де ло 6 по рот ни ка [Новаковић 2004²: чл. 151, стр ; Пур ко вић 1940а: 78; Бу ба ло 2010: чл. 151, стр ]. У до ба кра ља Сте фа на Де чан ског, во ђен је спор око те ри то ри ја из међу ма на с т и ра Х и ла н да ра и си но в а т еп ч и је Х а р до м и ла. По в е љ а је и з да т а у Свр чи ну, 6. сеп те бра го ди не [Šafarik 1873²: 94 96; Но ва ко вић 2005²: 11, ; Ac tes de Chi lan dar, Ac tes Sla ves II 1915: 15, ; Миш и ћ : 3 18]. Д м и т рар и Бо ри сла в, си но ви по ме н у т ог т еп ч и је у зу р п и- ра л и с у ат а р х и ла н да р ског с е ла Ко с о ри ћ а 7. На те рен су иза шли при став Гра д и с ла в Вој ш и ћ и 12 с т арин ик а ж уп љ ана 8. Пр е у т в рђив ањ а г ран ица по у зда н и љу д и су на спорном п р ос т о ру по ло ж и л и с т ра ш н у з а к ле т ву пред пред став ни ком др жав не вла сти: Би ће про кле ти од Го спо да Бо га и п р е ч и с т е Ма т е р е б о ж и је њи хо ви до мо ви и де ца у ко л и ко к ри в о бу д у све до чи ли (о то ме) где је веч на ме ђа хи лан дар ске зе мље и бр да са Ко сори ћ и ма [Ac te s d e Chi la n d a r, Ac te s S la ve s II 1915: ; Ми шић 2004: 8]. На с а мом к ра ју по в е љ е, по р ед ма т е ри ја л не ( у ко л и ко не ко, би ло в ласте лин ве ли ки или ма ли или ма ко дру ги по ква ри оно што је утвр ђе но тре ба да пла ти 500 пер пе ра, да се ра спе и ка зне и сма тра из дај ни ком) на ла зи се и д у хов на са н к ц и ја. Та к во г а ће ра зо ри т и Го спод Б ог и п ре ч и с т а Мат и б ож и ја х ила ндарск а у да н с т раш ног а суда Хрис т о в а, у биће г а си ла ча сног и жи во твор ног кр ста, при ми ће про клет ство од че тво ри це је ванђе ли ста и 318 све тих ота ца у Ни ке ји и би ће у дру штву Ју де. И з ме ђу Х и л а н да р а и ру ског м а н а с т и р а С в. П а н т е лејмон а ( Р у си к а) во ђен је спор 1375/1376. г о д и не п ред г о спо д и ном Кон с т а н т и ном Д ра г а шем [Ac te s d e Chi la n d a r, Ac te s S la ve s II 1915: 59, 533; Со ло вјев 1926: 84, ]. На те рен су иза шли епи скоп стру мич ки (во дич ки) Да ни ло, велбу шки (бањ ски) епи скоп Григорије, пристав струмичког кефа лије Дабижи ва Стан ко и ста ри ни ци. Пре не го што су по ка за ли спор не зе мље Си мо на Пр ће, д в а еп ископа су добр е љу де и з око л и не з а к ле ла да бу д у 87 7 Да нас је то се ло Ко су рић код Пе ћи, ју жно од на се ља Пе терч [Пурковић 1940б: 105]. 8 Че л н и к Гр а д и с л а в у ж и в а о је ја в н у в е р у и п о с е д о в а о и з в р ш н у в л а с т. Њ е г о в о с в е - д о ч е њ е и м а л о је с н аг у з в ан и чн е и сп р ав е. Че лн иц и с у у ч ес т в ов ал и у и м ов и нс ко - п р а вн и м с п о р о в и м а о ко у т в р ђ и в а њ а м е ђ а и з м е ђу м а н а с т и р с ко г в л а с т е л и нс т в а и к р аљ ев е в л ас т ел е [Благојевић 1997: 213].

96 88 б л а г о с ло в е н и а не п р о к ле т и он и и њи хо ви до мо ви у кол ико исп р а вно пос т упе. Ис т ом п ри л и ком у т вр ђе на је ме ђа се ла Пр осен иков а 9. Ст рум и ч- ки епи скоп Да ни ло за клео је стра шним за кле тва ма бољаре града Струм и це да тач но по ка ж у и у т вр де ме ђе по ме н у т ог се ла 10. Они су се за кле ли сви до јед но га и ука за ли су на пра ву ме ђу [Соловјев 1926: 171]. У истом пе ри о ду во ђе на су још два спо ра пра ће на по ла га њем ве ли ке зак ле т в е, п р ед на р е че н и м г о спо д и ном Кон с т а н т и ном. На про сто ру Ср би је, Цр не Го ре и Сла во ни је у 19. ве ку, па зи ло се на т ачно и п р ец изно у т в рђив ањ е г р ан иц а п ри л и ком спо р о в а и з с т р а х а од не ке т е ш ке к ле т в е. М и ла н М и л и ће ви ћ з а б е ле ж ио је више з ан им љиви х п ри ча на ову т е м у, у Ја г о д и н и, Ти мо к у, З ла т и б о ру, Гру ж и и о бла с т и Ко - л у ба р е 11. СЛО БО ДЕ КРЕ ТА ЊА СТРА НИХ ТР ГО ВА ЦА У КОН ТЕК СТУ ЗА Ш Т И Т Е П РО СТО РА И РАЗ ВО ЈА П РИ ВРЕ Д Е Ре л и г и о з но -мор а лн и ф ено ме н з аш т и т е с р ед њ о в е ков ног п р о с т о р а мо же с е к а о де ло т в ор но с р ед с т в о п р е т њ е с а сви м кон к р е т но п р е по зна т и и у п ри ви ле г и ји з а ш т и т е с ло б о де к р е т а њ а, бар у см и с л у по де ле п ра в а на п р о с т о р с од а б р а н и м л иц им а од с т р ане в рховног г оспод ар а конк р е тне зем ље (п ростора) средњовековног владара. Ра з лог ове по ја ве уско је ве зан с еко ном ском кон ју н к т у р ом с р ед њ о в е ков ног д ру ш т в а у ко јем је п р о ме т људи, (ма хом луксузне и скупоцене) робе и добара с иностранством предс т а в љао је зг ро бла г о с т а ња д ру ш т ве не ел и т е. На и ме, ка ко би се еко ном ск и ж и в о т не сме т а но од ви ја о, с рп ск и в ла да ри к р оз це о с р ед њи в ек и з да в а л и с у п о с е б н е п р и в и л е г и ј а л н е п о в е љ е Д у б р о в ч а н и м а и д р у г и м с т р а н и м т р г овц им а. О не с у и м омог ућ ав але не о мет а н п р ел аз а к п р еко с рпск и х т е ри т о ри ја. По р ед ма т е ри ја л н и х к а зн и, п р е ц и зно де фи н и с а н и х, њи хо в а пра ва су шти ће на по зи ва њем на хри шћан ске уз о ре и све ти те ље. Краљ Сте фан Ра до слав (4. фе бру ар 1234) по твр дио је ра ни ја пра ва и п ри ви ле г и је Д у бр ов ча н и ма и з да т е од с т ра не њ е г о ви х п р е т ход н и к а. Том п ри л и ком у в ла дар ском до к у мен т у ис т а к н у т о је да ће свима који не буд у по ш т о в а л и њ е г о в е од л у ке с у д и т и Б ог, св е т а Б о г о р о д и ца и к р с т часни [Mi klo sich 2006³: 23, 19; Со ло вјев 1926: 18, 26 27; Сто ја но вић 1929: 13, 11 12; Збор н и к с ре д њо ве ков н и х ћ и р и л ич к и х п о ве ља и п и са м а Ср би је, Бо сне и Ду бров ни ка 2011: 27, ]. Пр е ма по в е љи к ра љ а Ст е фа на Д ра г у т и на д у бр о в ачк и м т рг овц има (дат. по ве ље ) га ран ту ју се пра ва и при ви ле ги је, а ко се др зне то да по вре ди, при ми ће гнев и на ка за ни је [Mi klo sich 2006³: 51, стр. 50; 9 Да нас је то исто и ме но се ло код Стру ми це [Пурковић 1940б: 132]. 10 Б о љ а р је п о в р е м е н н а з и в з а в л а с т е л и н а у с р ед њ о в е ков н ој С р б и ји, Б о с н и и Д у б р ов - н и к у. К а о пов л аш ћен с т а ле ж оз а ко њ е н и с у в е л и к а в л а с т е л а, в л а с т ел а и в л ас т ел ич ић и [ЛСС В 1999: 56]. 11 Б а ца не с у к ле т в е на чо в е к а ко ји по к а з у је ме ђу. На т е ри т о ри ји З ла т и б о ра с е г о в о ри ло: Ако пра во не ка зао, ни ка да сре ће ни имао! Убио га Бог, и ни кад сво је де це не ви део! [Мил и ћ е в и ћ 1878: ]; Ја н ч а р е в а, н а с а м о м п о ч е т к у 2 0. в е к а п иш е: Н ајб ољ е је з ас ад ит и жи ву ме ђу јер она не ла же ; Уп. [Bogišić 1874: 35; Фи ли по вић 1949: 114; Пе тро вић 1948: 314].

97 Но ва ко вић 2005²: 156; Сто ја но вић 1934: 34, стр ; Збор ник средњо ве ков ни х ћи ри лич к и х п овеља и п исама Ср би је, Бо сне и Ду бров ни ка 2011: 81, стр ]. Краљ Сте фан Де чан ски по твр ђу је 25. ма ја Ду бров ча ни ма сло - б од у к р ет ањ а, поп у т њ ег ови х р од ит ељ а и п р ар од ит ељ а. Пов ељ ом с е у т в р ђу је и ма т е ри ја л на на док на да з а п ри ч и њ е н у ш т е т у. А ко с е де си да неко у ч и н и на ж а о т р г ов ц и ма и ла ђа ма, п ри м и ће г нев и нак аз ан ије од кра љев ства вла да ре вог и пла ти ће ште ту у из но су од 500 пер пе ра [Mi klo - sich 2006³: 81, стр. 85; Но ва ко вић 2005²: 31, стр ; Сто ја но вић 1929: 47, стр. 41; Пор чић 2007: 19 34]. Н А Ј ПО Ш ТО ВА Н И Ј И ПО Г РА Н И Ч Н И ЕН Т И Т Е Т И ПО СМ А Т РА Н И К РОЗ П РИ ЗМ У М И ТО ЛО Г И Ј Е И РЕ Л И Г И Ј Е У дискурсу средњовековних српских ди пло ма тич ких из во ра, по гранич ни ен ти те ти би ли су ре ла тив но мно го број ни. Без њих не би би ло гран и ца, а т и ме н и в ла с т и т ог п рос т ора, као н и п ро с т о ра уоп ш т е [Za n i n i 20 02: 17]. Не ко л и ко њи хо ви х г ру па је ме ђу т и м би ло по с е б но по ш т о в а но у по - гле д у дефин исањ а, д ивизац ије и неповре д и во с т и п ро с т о ра. У ред т а к ви х, нај по што ва ни јих ен ти те та спа да ли су хи дро граф ски међ ни ци, оро ними, ден дро ни ми и са крал на обе леж ја. Х и д р о г ра ф ск и међ н и ц и х и д р о н и м и ( р е к а, с т у де на ц, ба ра, ло к в а, м ла к а, с опо т, с т убла, пот ок), чес т о с е ја в љ а ју у фу н к ц и ји по г р а н и ч ног ен ти те та. За не ке од њих ве за на су на ро чи та ве ро ва ња из ко јих про из и- ла зи њи хо в а не до д и р љи в о с т и не мо г ућ но с т ск р на в љ е њ а. Ста ри Сло ве ни ве о ма су по што ва ли во ду, о че му да ју по дат ке Псе у- до -Ма в ри к и је, Пс е у до -Цез арије и Пр око п и је. О на од в а ја све т м р т ви х од све та жи вих [Срп с к и м и т о л о ш к и ре ч н и к 1998: 380]. На њој се оба вља ла па н спе р м и ја, ме шо ви т а и л и да р ов на ж р т в а п р е ц и ма, је р у њ ој, п р е ма ми то ло ги ји, бо ра ве ду ше умр лих. Сре тен Пе тро вић на во ди да је ве ли ка ма гиј ска моћ про точ не во де [Петровић 2004: 172]. Ве ро ва ло се да ђа во ж и ви у во д и, к рај д у б о ке р еке, вир ов а, во де н и ца, а п р е ма бај к а ма зма је ви или дра ко ни [С л ове н с ка м и т о л о г и ја 2001: 467]. С т у ден ц и, бу на ри и и з в о ри од с т а ри не с у би л и ме с т а ок у п љ а њ а и сре ди шта раз ли чи тих кул то ва. Че сто су ду ше пре да ка за ми шља не у извор ској или бу нар ској во ди. Мно ги из во ри су ле ко ви ти, а за не ке се веру је да с у ч у до т в ор н и [Срп с к и м и т о л о ш к и ре ч н и к 1998: 214]. Као што се ја вља у функ ци ји међ ни ка, бу нар пре ма ми то ло ги ји пред ста вља по гранич ни про стор, тј. ве зу с оно стра ним све том [Словенска ми т о ло г и ја 2001: 58 59]. О р о н и м и п ла н и не, бр да, бр е ж уљ ц и, в р хо ви бр да и п ла н и на, гла ве, гребени, литице, стене, хридине, стрми не, рто ви, до ли не и по ља не та ко - ђе с е ја в љ а ју у св ој с т ву међ н и к а п ри ло г а. Ра з г ра н и че њ е не ког п р о с т о ра п ри род но је усло в ље но конфиг урац ијом зе м љи ш т а [ЛССВ 1999: ]. Ме ђу т и м, п р е ма на р од ној т ра д и ц и ји и сх в а т а њу, п ла н и на је д и в љи и л и не о ме ђе н и п р о с т ор у који с е т ерају неч ис т е силе. Тако је нез аобилазн и 89

98 90 ск р б н и к с рп ске на р од не т ра д и ц и је Ву к Ст е фа но ви ћ К а ра џ и ћ з а б е ле ж ио по сло ви цу Пла ни на је и глад на и хлад на [Караџић 1900: 4902, стр. 311]. Пр е ма бр ој н и м, о би ч но ме ђу с о б но в е о ма с л и ч н и м ле г ен да ма по т е - клим из истог ар хи о бра сца, бо жан ство Све ти Са ва са зи вао је о од ре - ђе ном пра зни ку све ву ко ве у пла ни ну и слао их у су сед не то ро ве ка ко би се на хра ни ли [Чајкановић 1994б: ]. Вр хо ви бр да и п ла н и на ја сн и с у и п р е ц и зн и п ри р од н и међ н и ц и. Та ме с т а, п р е ма с рп ској м и т о ло г и ји, п р ед с т а в љ а ју с т а н и ш т а ви ла з а г ор к и- њ а и б о ж а н с т а в а. Сма т ра ло с е да но ћу по ме с е ч и н и ви ле на њи ма пе в а ју и и г ра ју у кол у. Према нек и м веровањима, на врховима брда небо се ослања на зе мљу [Срп с к и м и т о л о ш к и ре ч н и к 1998: ]. Д р во (ărbos, ŏris f.) је при род ни међ ник (бор, бре за, бу ква, вр ба, глог, г раб, д рен, зо ва, ја бу ка, ја сен, ја си ка, је ла, к ру ш ка, леска, л ипа, оскоруша, ора х, т о по ла, т рн, х ра с т д у б, це р). Мо же би т и с а мо н и к ло и л и з а с а ђе но од стра не чо ве ка, а на ме ђи се ја вља као уса мље но или у гру пи. Код слов ен ск и х и м ног и х д руг и х нар ода р а сп р ос т р ањ ено је в ер ов ањ е да д рв о, ра сти ње и сви об ли ци у при ро ди има ју ду шу. Још је М. Р. Бар јак та ро вић за бе ле жио да се ста бло воћ ке оста вља ло на ме ђи са мо ако се на ди о би зе мље ту и за те кло [Барјак таровић 1952: 59]. Др во за пис сма тра се свети њом јер се ве зу је за од ре ђе но бо жан ство или хри шћан ског све ца [Српс к и м и т о л о ш к и ре ч н и к 1998: 154]. Још су а н т и ч к и Гр ц и сма т ра л и да бор си м бо л и зу је бесм р тнос т д уше и веч ност [Софрић 1912: 17 18]. Пре ма срп ској и сло вен ској ми то ло ги ји, бор је из у зет но се но ви то и ва ло ви то др во [Чајкановић 1994а: 34 36]. То је др во оног све та и се ди ште људ ских ду ша уко ли ко са мо из ник не на г р о бу по кој н и к а. Бр е з а по с е д у је и з ра зи т у а по т р о пеј ск у моћ од њ е з а зи ру в е ш т и це и дру ге де мон ске си ле [Чајкановић 1994а: 44 45]. Ве о ма је по што ва на код свих сло вен ских на ро да, а на ро чи то код Лу жич ких Ср ба, Че ха и Ру са, као срећ но др во и за штит ник од зла [Софрић 1912: 45 48]. Уо чи Иванда на и Пе тров да на, у не ким кра је ви ма Ср би је гран чи це овог др ве та ставља не су на ку ће као за шти та од гро ма и олу је, или се пак од њих па ли ла ва тра с истим функ ци јом. Код Ср ба је би ло ра ш и р е но в е р о в а њ е да с е ви ле ра ђа ју на бу ко ви м г ра н ч и ца ма [ Чајк а нови ћ 1994а: ]. У м и т о ло г и ји и р е л и г и ји в е ћ и не и ндое в р оп ск и х на р о да в р ба з а у зи ма по с е б но ме с т о је р си мб ол изује ра с т, здра вље и де ли мич но плод ност [Чајкановић 1994а: 50 51; Со фрић 1912: 70 75]. Ње но п ру ће ка ра к т е ри ше на п ре да к. Код хри ш ћа на кон т и нен та л не Евро пе, а та ко ђе и код Ср ба, и да нас се пра зну је Ла за ре ва су бо та Вр би ца, к а да с е в р би не г ра не по св е ћу ју у х ра мо ви ма. По с р е д и је о б р ед ко ји в е - ро ват но сво је ко ре не ву че из предхришћан ске ре ли ги о зне тра ди ци је свет - ко в а њ а до ла ск а п р о ле ћ а. Глог п р ед с т а в љ а нај ја че, нај моћ н и је и нај си г у р н и је с р ед с т в о у б ор - би про тив злих де мо на. Од гло га и ње го вог тр ња за зи ру не чи сте си ле. У не ким кра је ви ма ста вља се на кућ на вра та за рад од бра не од ве шти ца. Вук

99 Ст ефа но ви ћ К а ра џ и ћ п и с а о је о у по т р е би гло г а у б орби п р от и в в а мп ира и ву ко д ла к а 12. Гра б је по с е б но по ш т о в а но д р в о у с рп ској и с ло в ен ској м и т о ло г и ји. Сма тра ло се да до но си сре ћу, а у не ким кра је ви ма се чен је као бад њак [Срп ск и м и т о ло ш к и ре ч н и к 1998: 130]. Чајк анови ћ, а нал изирајућ и д рвеће по в е з а но с б о ж а н с т в ом бра к а, з а к љу ч у је да г ра б си м б о л и з у је з а ко н и т и брак. По сто ја ло је ве ро ва ње да ће се око де вој ке ко ја но си гра бо ву гранч и ц у г ра би т и мом ц и. Зб ог св о је ја ке уло г е у т ра д и ц и о на л ној к ул т у ри Ср ба, Бу г а ра и Маке до на ца, д р ен с е ја в љ а с е к а о међ н и к с р ед њ о в е ков ног п р о с т о ра. Ја к је а по т ро па јон. Пред с та в ља си м бол зд ра в ља, сна г е и м ла до с т и. Код Ср ба се же ли да љу ди бу ду здра ви као дрен [Милићевић 1894: 283, 286, 287, 293]. Пр е ма с рп ској м и т о ло ш кој т ра д и ц и ји, ја бу к а је си м б ол п лод но с т и, пот омс т в а, н ап р е тк а, с р еће и чес т ит и х н а ме р а. К а р а к т е ри с т и ч н а је з а пан спер ми ју, тј. ме шо ви ту жр тву жр тву у свим пло до ви ма. У сло вен ској кул ту ри ја сен има из у зет ну за штит ну моћ, па је од давни на био пред мет на ро чи тог по што ва ња [Софрић 1912: ]. Сма трало се да ви ле во ле да се де на ње го вим гра на ма, јер на то др ве ће вра го ви не сми ју, тј. не ма стра ха од опа сно сти [Чајкановић 1994а: ]. Б ог је п р о к ле о ја си к у је р је до зв о л и ла м у ч и т е љи ма Ис у с а Хри с т а да од ње ног др ве та на пра ве крст на ко јем су га по том ра за пе ли, као и ек с е р е ко ји ма су г а з а к р с т з а к у ца л и. У с ло вен ск и м о бр ед има нер е тко је, к а о не ч и с т о д р в о, ко ри ш ћена з а успос т ав љ ањ е конт а кт а с а з л и м силама. С м а т р а ло с е д а н а њ ој б о р а в е м но г и де мо н и. Н а ме с т и м а ко ја о би л у ју ја си ком ви тла ју и ше т а ју ђа в о л и. И н с т ру мен т је з а де мон ске ра д њ е [Срп с к и м и т о л о ш к и ре ч н и к 1998: 225]. Ве ро ва ња у ве зи са с т а блом јеле пот ич у од да вн ина и позна т а су сви м сло вен ским на ро ди ма. То је ко смич ко др во. За ово ста бло ве за но је најду бље ре ли гиј ско по што ва ње, јер пред ста вља сим бол ду го веч но сти и ле - по те. Пре ма ле ген ди, Све ти Са ва је у ду бо кој ста ро сти сео под је лу да се од мо ри. Та да га је Бог по звао к се би, да се с тог ме ста уз не се на не бо, а је лу бла го сло ви да бу де зе ле на и ле ти и зи ми [Чајкановић 1994а: ]. Ве ру је се да на ње ном др ве ту бо ра ве гор ске ви ле. Па вле Со фрић бе ле жи да је код Ср ба Је ла или Јел ка јед но од нај о ми ље ни јих име на [Софрић 1912: 132]. Пре ма на род ном пре да њу, кру шка је се но ви то др во око ко га се окуп љ а ју з л и демон и, в еш т ице и ђав ол и [Срп с к и м ит ол ош к и ре чн и к 1998: ]. Че сто се ја вља као по гра нич ни ен ти тет у сред њо ве ков ним по - в е љ а ма. Од да вн ина, леск а је пош т ов ана к а о свет о д рво. Упот р ебљ ав ала с е у ма гиј ским об ре ди ма. Слу жи ла је као за штит ник. На гранама леске, пре - ма м и т о ло г и ји, ра до од с е да ју ви ле је р на т о д р в е ће в ра г о ви не сме ју, а Уко ли ко се на род за не ко га уве ри да је ву ко длак, од ла зи се на гро бље и он да се ску пе сви се ља ци с гло го вим ко љем (јер се он са мо гло го ва ко ца бо ји): за то го во ре кад га спо ме ну у ку ћи: на пу ту му броћ и гло го во тр ње (јер су и брот ња ци по кри ве ни гло го вим тр њем), па рас ко па ју гроб, и ако у ње му на ђу чо вје ка да се ни је рас пао, а они га из бо ду онијем ко љем, па га ба це на ва тру те из го ри [Караџић 1994: 168].

100 92 не где је због из у зе т н и х осо би на зо ву бо ж и ја се с т рица [Троја нови ћ 1990: 68, 75]. То је др во зна ња и здра вља. Код свих сло вен ских на ро да ли па је по што ва на као све то др во. Ви со - ке с т а р е л и пе т ра д и ц и о на л но с у с е на ла зи ле по р ед ц р к а в а и х ра мо в а. О ви со ком ре л иг ијском значењу л ипе сведоч и и ч ињен ица да се од ње извод и ж и ви ог а њ, ко ји с е у по т р е бљ а в а о з а о б на в љ а њ е в а т р е, з а л у с т р а ц и ју љу ди и сто ке и као лек про тив мно гих бо ле сти. Код Ис точ них и За пад них Сло ве на, л и па је т е сно ве зана за п равосла в н и к ул т и хри ш ћ а н ске ле г ен де. Грех је био по се ћи др во ли пе [Софрић 1912: 148]. Плод ора ха (рус. орех) је ко шту њав, ко ри сти се у ис хра ни и на род ној ме д и ц и н и. До да на ш њи х да на ра ш и р е но је в е р о в а њ е да не в а љ а з а спа т и под ста блом овог др ве та, јер је ње гов хлад лош. Још у ра ном сред њем ве ку, Сло ве ни су сма тра ли да се на ора ху оку пља ју ве шти це и зли ду хо ви. То је др во под зем ног све та [Чајкановић 1994а: ; Срп с к и м и т о л о ш к и ре ч н и к 1998: 339]. Уко ли ко млад чо век по са ди орах и др во се осу ши, сматра ло се да ће он умре ти [Софрић 1912: 175]. Ве р о в а ло с е да је т о по л у Б ог ор од ица п р ок лела, т е јој с т ог а л иш ће ле лу ја и без ве тра до да на шњих да на [Софрић 1912: ]. Хра с т з а у зи ма гла в но мес т о у словен ској ден д р о ло г и ји [Словенска м и т о л о г и ја 2001: ]. То је др во бо га гро мов ни ка Пе ру на. За не ке хра сто ве, слич но као и за не ка дру га шум ска ста бла, ве ро ва ло се да су сено ви та. Ту се убра ја ју и сви за пи си ко ји се ни су сме ли по се ћи, јер би онај ко то учи ни мо гао од мах умре ти, или би ду го бо ло вао и умро [Чајкановић 1994а: ; Српс к и м ит ол ош к и р е ч н и к 1998: 453]. Око хра ста и з в о ђе н и с у л и т и ј ск и оп хо д и. Са к ра лн и ен т и те т и (г роб, к рст, ц р к ва) су од п ра и сто ри је до да на ш њи х да на иза зи ва ли ду бо ко по што ва ње код свих сло вен ских на ро да. Гроб је све то и та бу и зи ра но ме сто. Ту се на ста вља жи вот, али у све ту ис под зе мље [Кнежевић : ]. Уко ли ко се не ки чо век на ђе у не во љи, скла њао се на ту ђи гроб. Ту је био за шти ћен, јер се сма тра ло да м р т ви и мају натп рир одне моћ и [ Чајк а нови ћ 1926: 76 79]. Ск рнав љење г р о б о в а је нај т е ж и р е л и г и о зн и и мо ра л н и п р е с т у п, т е је њи хо в а уло г а у си с т е м у з а ш т и т е п р о с т о ра би ла ог р ом на. Крст (krestý, σταρός, crŭx, -ŭcis, f.) је са к ра л н и међ н и к ко ји по с т а в љ а ис к ључ иво човек. За ве ру ју ће љу де он је не ра з ру ш ив а с т ена, непоб ед иво ору ж је, не о бо ри ва ог ра да п равосла вн и х. Чу ва чо ве к а од бо ле с т и, де мо на, не да ћ а, а њ е г о в а ма т е ри ја л на до бра (к у ћ а, с е ло, ус е ви) од е ле мен т а р н и х не по г о да. Ви ше функ ци о нал ност ста бла (др ве та) као по год ног при род ног међ - н и к а и у јед но св ет ог д ак ле и непов р е д и в ог е н т и т е т а н а св о је в р с т а н на ч и н по к а з у је сву с ло же но с т р е л и г и о зно -мо ра л ног кон т ек с т а з а ш т и т е с ред њо ве ковног п рос тора. Коначно, под и г н у т и од с т ра не чо ве ка, хра мо ви су по уче ста ло сти њи хо вог по мена у из во ри ма нај по што ва ни ји, нај ду го - в ечн и ји и нају очљивији међн иц и у с р едњ ем в е к у. Св о је в р сн и с у к це с ор ам би ва лент не функ ци је др ве та и дру гих међ ни ка- светилишта у конкрет - ном ис т о ри ј ском п р о с т о ру.

101 СВЕ Т И Т Е ЉИ И ЗН А М Е ЊА ЗА Ш Т И Т Н И Ц И Т Е РИ ТО РИ ЈА У ода би ру з а ш т и т н и к а св о ји х од л у к а с рп ск и с р ед њ о в е ков н и в лада ри с у с е у св о ји м ис п ра в а ма нај че ш ће по зи в а л и на Б о г а, Б о г о р о д и ц у, Св ет ит ељ а пат р она манас т ир а, Ст р а ш н и с уд, к р с т, Пр ви в а с е љ ен ск и са бор и Ју ду. Бог је оли че ње ап со лут ног са вр шен ства и све моћ но сти [Словенска ми то ло ги ја 2001: 32 33]. Су прот ста вља се не чи стим си ла ма, де мо - н и ма, з ло т во рима. Свемог ућ је. Леч и, исцељује, спашав а. Међут и м, он је у хри ш ћа н ској (за па д но)европ ској т ра д и ц и ји све моћ н и и с т ра ш н и су д и ја ко ји ка жња ва чо ве ка-зло чин ца и ње гов грех (а ту сва ка ко у на шем контек сту спа да и онај грех ко ји се од но си на по вре ду про сто ра и међ ни ка) [De li mo 1986: I, ]. Сто га се Бог као из вор прав де и стра ха од к а з не по п р авил у пом ињ е у с а н кц ијам а и а н ат ем ам а с р едњ ов ековн и х по в е љ а. Б ог ор од ица ( Б ог омајк а ) је благ ос ловена међу женама [Л к. 1, 28]. Она је све тло сна зве зда, њен Син из ми ри ће не бо и зе мљу, Бо га и љу де, а з а п р о р о к а Да ви да Б о г о мај к а је ц р к в а [Енциклопедија пра во сла вља I, 20 02: 224]. Њ е но не по ш т о в а њ е по в ла ч и ло је з а с о б ом г у би т а к моћ не не - бе ске з а с т у пн и це, ко ја је у век са о се ћ ај на, м и ло с рд на и ш т и т и си р о ма ш не [Словенска м и т о ло г и ја 2001: 38 39] 13. По све ће но јој је ви ше хри ш ћа н ск и х пра зни ка: Бла го ве сти, Ус пе ни је Пре све те Бо го ро ди це Ве ли ка Го спо јина, Ро ђе њ е Пр е св е т е Б о г о р о д и це Ма ла Го спо ји на, Ва в е де њ е Пр е св е т е Б о г о р о д и ц е. С р е дњ ов ек о вн и ч ов е к с е п л а ш и о д а н е и з г у б и н а к л о н о с т Б о г о мај ке. Цр кве и ма на сти ри у сред њем ве ку по све ће ни су ода бра ном све тит е љу и л и од р е ђ е ном х р иш ћ а нс ком п р аз н ик у. С в ет и т е љ је з а ш т и т н и к ма на стир ског ком плек са, ње гов па трон. Цр кве, манастири и храмо - ви по с е до в а л и с у з е м љи ш не п ри ло г е и на т ај на ч и н по с т а ја л и с у бјек т и г р а ђ а нског п р а в а. По к р е т но с т и и не по к р е т но с т и д а ри в а не с у з а п р а в о све цу ко ји би на тај на чин по ста јао прав ни соп стве ник. Пре ма Та ранов ском, св е т а ц ко ји ол и ча в а п ра в но л и це ц р к в е и л и ма на с т и ра бра н и би тан пред у слов ње го вог оп стан ка, и то не при ко сно ве ност до тич не хрисо ву ље, као ње ног осни вач ког ак та, чи ја је по вре да у исто вре ме и увреда на нет а самоме свец у, који т и м поводом ис т у па п р о т и в у вре д и т е љ а к а о пар ни чар ска стран ка на не бе ском су ду пред веч ним и не у мит ним Су дијом [Тарановски 2001: 412]. Он се увек по себ но апо стро фи ра у ма на стирск и м по в е љ а ма. Стра шни суд или По след њи суд ће оба ви ти Го спод Исус Хрис т ос п ри свом Д ру г ом до ла ск у, об у х ва т и ће љу де сви х вре мена, односно пред ста вља ће крај њи циљ за сваку лич ну суд би ну [Енциклопедија прав о с л а в ља III, 2002: 1521]. Сто га, од по чет ка хри шћан ства до да нас, љу ди га се пла ше и стра ху ју од ње га. Та да ће се по ја ви ти Син чо веч ји у сла ви сво јој, и сви све ти ан ђе ли с њи ме (Мат. 25, 31). Пред њим ће се са бра ти 13 То ли ко је моћ на да пре ма бу гар ском ве ро ва њу гре шне ду ше у па клу, на мол бу Бого ро ди це би ва ју осло бо ђе не му ка јед ном го ди шње [С л о в е н с к а м и т о л о г и ја 2001: 38 39]. 93

102 94 сви нар од и а он ће и х ра з л у ч и т и по п у т па с т и ра, по с т авиће овце с десне стра не се би, а јар це с ле ве (Мат. 25, 32 33). Они с де сне стра не би ће благо сло ве ни јер су при хва тили Христа у ње го вим нај ве ћим и нај стра шнијим не во ља ма (Мат. 25, 34 40). Они ма с ле ве стра не обра ти ће се на сле дећи на чин: Иди те од ме не про кле ти у огањ веч ни, при пра вље ни ђа во лу и ан ђе ли ма ње го вим (Мат. 35, 41). Из Је ван ђе ља по Ма те ју се до зна је да ће ло ши и не пра вед ни оти ћи у му ку веч ну, а пра вед ни ци у жи вот веч ни (Мат. 35, 46). Пра вед ни, по ште ни и че сти ти љу ди на тај дан при ми ће бла жен ство и на гра ду, а гре шни ци му че ње и ка зне. Страх да се наре че ног да на не на ђу с ле ве стра не Ису со ве био је ва жан у по што ва њу гра ни ца, ме ђа и међ ни ка. Крст је глав ни сим бол хри шћан ства ко ји по се ду је сакралне и антро - пе ј с ке фу н к ц и је. У а н а т ем ам а с р едњ ов ековн и х м ан ас т и рс к и х пов ељ а оно га ко повреди господарево даривање уби ће си ла ча сно га и жи во твор - ног к р с т а и п ри м и ће п р ок ле тс т в о од св ет ог Јов ана, п р ор ок а и п р ет ече, Кр сти те ља [Ковачевић 1890: 11 12; Ја гић 1890: 42; Зад уж б ине Косов а 1987: 322]. Пред ста вља Бо жи ји знак и Бо жи ју си лу (1. Кор. 1, 24). Чувар је де це, ожа ло шће них, на да очај них, уте ха бед ним. Је дан је глав них е ле ме на т а по г ре б ног об ре да. Шт и т и од де мо на, з л и х би ћ а, у р о к а. Ње г о во непо ш то ва ње и ма несаглед иве послед ице [М и ркови ћ 1995: ; Српски м ит ол ош к и ре ч н и к 1998: ; С л о ве н с ка м и т о л о г и ја 2001: ]. На ње му је ра за пет Син Бож ји (Мт. 27, 43; 27, 54) и сто га озна ча ва нераз ру ши ву сте ну. Он је си ла и зна ме ње, ја чи је од де мо на и сва ког зем ног ца ра [Св. Ни ко лај Жич ки 2001: ]. Пр ви ва се љен ски са бор по знат и као Са бор 318 све тих ота ца одр жан је у Ни ке ји, у пе ри о ду од 20. ма ја до 25. ав гу ста 325. го ди не. Са звао га је и отво рио цар Кон стан тин Ве ли ки ( ). Ње го ве од лу ке би ле су по - че так уре ђе ња хри шћан ске цр кве у по гле ду ње не дог ме и ка нон ског сис т е ма и з а п ра в о, он је озна ч ио п р е к р е т н и ц у на п у т у да Р и м ск а и м пе ри ја по стане хришћанска. Већина епископа осу ди ла је уче ње ути цај ног алекса н д риј ског п ре сви т е ра Ари ја, ко ји Ису са н и је п ри зна ва о за бо г а, у ко рис т од лу ке да је Син јед ни но су штан Оцу. Био је то, ме ђу тим, тек по че так ис ц р п љу ју ћ и х х ри с т о ло ш к и х ра сп ри о ко ји ма с е в о д и ла де ба т а на бу д у- ћ и м васељенск и м ц р к ве н и м са бо ри ма [Ос т рог орск и 1969: 68 70; Bu rk ha r t 2006, ]. Да за кљу чи мо, ко ли ко је Пр ви ни кеј ски са бор био ва жан у по и ма њу с р ед њ о в е ков не с рп ске ц р к в е не, т ј. и н т е лек т у а л не е л и т е, најбо ље све до чи ње гов по мен у број ним по ве ља ма. Ко нач но, и по мен а по с т а т а Јуде у конт екс т у заш т ит е с редњовековног п ро с т о ра у с рпск и м с редњовековн и м повељама био је више нег о лог ича н. Ју да Иска ри от је, на и ме, био је дан од два на ест апо сто ла ко ји је по сло ву је ван ђе ли ста из дао Ису са Хри ста за 30 сре бр ња ка (Мат. 26, 14 16; Јн. 12, 4 6). Дао је знак Ису со вим про го ни те љи ма ка ко да га про на ђу: Ко га ја по љу бим, он је, др жи те га (Мат. 47, 48). Без об зи ра што се по ка јао и врат и о с р еб рњ аке, д о д ан а д ан аш њ е г, у х р иш ћ а нс кој т р ад иц ији и с њ ом в е з а ној ц и ви л и з а ц и ји си м б о л и з у је нај в е ћу и нај с т ра ш н и ју и з да ју. На ћ и се у д ру ш т ву Ју де по сле см р т и је нај ве ћ а с ред њо ве ков на д у хов на к а зна,

103 ско р о по п у т он и х ко ји би у с р ед њ ем в е к у по в р е д и л и не п ри ко сно в е но с т по с е да [Енциклопедија пра во сла вља II, 2002: 911]. ЗА К ЉУ Ч А К Љу ди су од нај ста ри јих вре ме на, а на ро чи то у сред њем веку, пошто - ва ли про стор. Раз ло зи су би ли мно го број ни: дру штве но -еко ном ски, правн и и р е л и г и о зно -мо ра л н и. Не по ш т о в а њ е ови х по с лед њи х по в е з а но је с а стра хом од про клет ства ко је па ра ли ше све ви тал не функ ци је чо ве ка. Српск и с ред њо ве ков н и в ла да ри на с т о ја л и су да ш т о бог ат и је об даре, али и за шти те ма на стир ска вла сте лин ства, о че му све до че са чу ва не пов е љ е. Мол ба и а нат ема к а о делови пов ељ е најб ољ е св едоче о жељи де сти на та ра (да ро дав ца) да са чу ва све да ро ва не при ло ге у це ли ни. Санкци је су има ле сна жно деј ство јер је хри шћан ски на род по што вао цр кву, њ е не и н с т и т у ц и је, х ри ш ћ а н ске св е т и т е љ е и си м б о ле. На т ај на ч и н ш т и- т и ле с у с е г ра н и це и ме ђе п р о с т о ра. К а зне з а не по ш т о в а њ е г ра н и ца с у нај че ш ће д у хов не, а л и по не к а д и ма т е ри ја л не. У до ба ра з ви је ног фе у дал и зма, б е з о б зи ра на п р е ц и зне од р ед б е ко је с у с е на ла зи ле у Д у ш а но в ом за коник у и хри со ву ља ма, до ла зи ло је до у зу р п и ра ња и повреде одређен и х те ри то ри ја. Та да су на те рен, по ред пред став ни ка др жав них вла сти, из лази л и и св е до ц и ко ји с у у ж и в а л и г ра ђа н ск у ча с т. Б е з о б зи ра на на р е че но, они су полагали најстрашније заклетве и ти ме по твр ђи ва ли ве ро до - с т ојно с т сво ји х иск аз а. Слоб ода к р ет ањ а с т ран и х т рг ов аца ( Д убр овчана, М л еч ан а, Кот ор ан а и д руг и х) з ар а д н е о м е т а ног од в и ја њ а е ко ном с ког жи во та, шти ће на је по ве ља ма у ко ји ма се по ред ма те ри јал них по пра вилу ја вља ју и ду хов не ка зне. Поштовање простора најбоље се огле да у од но су љу ди пре ма по гран и ч н и м ен т и т е т и ма. За не ке од њи х су ве за на м но г о број на ве ро ва ња, ко ја се н и ко н и је усу д ио да по вре д и. Нај по ш т о ва н и ји (од број н и х) по г ра н и ч н и ен т и т е т и с у: х и д р о н и м и ( р е к а, с т у де на ц, ба ра, ло к в а, м ла к а, с о по т, с т у- бла, по т ок), ор о н и м и (п ла н и не, бр да, бр е ж уљ ц и, в р хо ви бр да и п ла н и на, главе, г ре бе н и, л ит ице, с т ене, хрид ине, с т р м и не, р т о ви, до л и не и по ља не), ден дро ни ми (бор, бре за, бу ква, вр ба, глог, граб, дрен, зо ва, ја бу ка, ја сен, ја си к а, је ла, к ру ш к а, ле ск а, л ипа, оскоруша, ора х, т опола, т рн, хра с т д у б, цер) и са крал ни (гроб, цр ква, крст). У мол ба ма, санк ци ја ма, за клетва ма срп ски сред њо ве ков ни вла да ри ди рект но или пу тем сво јих изасла ни ка по зи ва ли су ве ру ју ће љу де на Бо га, Бо го ро ди цу, Све ти те ља патро на ма на сти ра, Стра шни суд, Крст, Пр ви ва се љен ски са бор и Ју ду. Ни је се сме ло ла гати приликом утврђивања међа или пак узурпирати одређе - н и т е р ен и з с т ра х а од св е моћ н и х х ри ш ћ а н ск и х и не б е ск и х з а ш т и т н и к а чо в е ча н с т в а. 95

104 96 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Анастасијевић, Дра гу тин (1922). Срп ски ар хив Ла вре Атон ске, Спо ме ник СКА, 56: Бар јак та ро вић, Р. Мир ко (1952). О зе мљи шним ме ђа ма у Ср ба, Бе о град: СКА. Бла го је ви ћ, М и лош (1997). Д р жавна уп рава у српск и м средњовековни м зем љама, Беог ра д: С л у ж б е н и гл а с н и к. Благоје ви ћ, М илош (20 07). Зе м љо рад нич ки за кон: сред њо ве ков ни ру ко п ис. Бе о г ра д: СА Н У. Бла го је вић, Ми лош (1971). Оброк и при се ли ца. Ис т о р и ј с к и ч а с о п и с XVI II: Б л а г о је в и ћ, М и лош (19 91). С р п ск а с р едњ о в е ковн а д р ж а в а и це л и н а с е о ског з е м љи ш т а. Збор ник Ма ти це срп ске за исто ри ју, 44: Б оја н и н, С т ан оје ( ). Пов ељ а д ес п от а Јов ан а Угљ еш е о д ар ив ању с ел а А к р от и р и к а т у н а З а р в и н це м а н а с т и ру Х и л а н д а ру. Ста ри срп ски ар хив, 7: Бу ба ло, Ђор ђе (2010). Д у ш а н о в з а ко н и к, Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Гру јић, Б. и Н. Шу бин (1965). Реч ник ру ско -срп ско хр ват ски, срп ско хр ват ско -ру ски, Цети ње Бе о град За греб: Обод Ме ди цин ска књи га На род на књи га. Ди нић, Jован (1976). С а о б р а ћ а ј н а г е о г р а ф и ја. Бе о град: На уч на књи га. Д у ш а н и ћ М а рјанови ћ, С м иљ а (20 03). Х рис овуљ а к р а љ а Д у ш а н а о д а ри в а њу м а н а с т и р а Св. Николе Мрачког у Орехову ма настиру Хиландару. Стари српски архив, 2: Ђа по вић, Ла ста (1977). З а к л е т в а н а т л у Ј у г о с л а в и је, Бе о град: ЕИ СА НУ. Ен ц и к л о п е д и ја п р а в о с л а в љ а 1 3 (2002). уред. Ка ле зић Ди ми три је. Бе о град: Са вре ме на ад ми ни стра ци ја. Живојиновић, Драгић (2006). Хрисовиља цара Сте фа на Ду ша на за Хи лан дар о Лу жач - кој ме то хи ји. Ста ри срп ски ар хив, 5: З ад уж б и н е Кос о в а. Сп о м е н и ц и и з н а м е њ а с р п с ко г н а р о д а (1987 ). П р из р е н Б еог р а д: Е п а р х и ја р а ш ко - п р и з р е н с к а и Б о г о с лов с к и ф а к у л т е т. З б о р н и к с р е д њ ов ек о вн и х ћ ир ил и чк и х п ов ељ а и п ис ам а С рб ије, Б ос н е и Д уб р о вн ик а (2011). Прир. В. Мо шин, С. Ћир ко вић и Д. Син дик, Књ. 1, Бе о град: Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т. Ивић, Па вле и Ми ли ца Гр ко вић (1976). Деч а нс ке х р и с о в у љ е, Но ви Сад: Ин сти тут за лин гви сти ку у Но вом Са ду. Ја гић, Ва тро слав (1890). Све то сте фан ски хри со вуљ кра ља Сте фа на Уро ша II. Ми лу тина, Из Ста ро га Са ра ја, из не сла на сви јет Зе маљ ска вла да за БиХ са 4 сним ка, Беч. Ја н ко в и ћ, Д р а г о с л а в (1957 ²). Ис т о р и ја д р ж а в е и п р а в а ф е у д а л н е С р б и је (X I I XV век), Б е о г р а д: Н а у ч н а к њи г а. Јо ви чић, Жи ва дин (1986). Т у р и с т и ч к а г е о г р а ф и ја. Бе о град: На уч на књи га. Караџић, Вук Сте фа но вић (1985). Ет но граф ски спи си. О Цр ној Гори, Београд: Просве - та Но лит. Ка ра џић, Вук Сте фа но вић (1898³). Срп ски рјеч ник ис ту ма чен ње мач ки јем и ла тин скије м р и је ч и м а. Би о г р а д: Шт а м п а р и ја К р а љ е в и не С р би је. Ка ра џић, Вук Сте фа но вић (1900). Ср пс ке н ар о дн е п ос л ов иц е и д р уге р а з л ич ит е ка о о н е у оби чај узе те ри је чи. Би о г р а д: Д р ж а в но и з д а њ е. Кне же вић, Сре бри ца ( ). Смрт ни и по смрт ни оби ча ји на Вла си ни. Гла сник Е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а С А Н, књ. II I II, Koвачевић, Љу бо мир (1890). Све то сте фан ска хри со ву ља. Сп о м е н и к, IV, Ку ланж де Фи стел (1956). Ан т и ч к а д р ж а в а. Бе о град: Про све та. Ле к с и ко н с р п с ко г с р е д њ е г в е к а (1999). Прир. С. Ћир ко вић и Р. Ми хаљ чић, Бе о град: K n ow le d ge. Мар ко вић, В. Бо жи дар (1921²). О до ка зи ма у кри вич ном по ступ ку, Бе о град: Ге ца Кон. Ми лан ко вић, Ми лу тин (1948). Астро ном ска те о ри ја кли мат ских промена и њена прим е н а у г е о ф и з и ц и. Бе о град: Сло бо дан Јо вић. Ми ли ће вић, Ђ. Ми лан (1878). Oпш тине у Ср би ји. Го д и ш њи ц а Ни ко л е Ч у п и ћ а, IIª, Ми ли ће вић, Ђ. Ми лан (1894). Жи в о т С р б а с е љ а к а. Бе о град: СКА.

105 Милојевић, Боривоје (1937 ). Високе планине у на шој зе мљи. Бе о град: Др жав на штам па - р и ја K р а љ е в и не Ју г о с л а в и је. М и ло је в и ћ, Б о р и в о је (1934). Пр и в р е д н а г е о г р а ф и ја. Бе о град: Труд. М и л о ј е в и ћ, Б о р и в о ј е (1950). Ре г и о н а л н а г е о г р а ф и ја I I I, П у с т и њ е и с т е п е. Б е о г р а д : Н а у ч н а к њи г а. М и р ко в и ћ, Л а з а р (19 95 ). Пр а в о с л а в н а л и т у р г и к а I, Б е о г р а д: С в е т и а р х и је р е ј с к и с и нод СПЦ. Ми тро вић, Ка та ри на (2007 ). По ве ља де со та Ђор ђа, Јо ва на и Ан ге ли не Бран ко вић ма - на сти ру Св. Па вла. Ста ри срп ски ар хив 6: М и х а љ ч и ћ, Ра де (20 0 6). Хри с о ву љ а ца ра Ур о ша ма на с т и ру Х и ла н да ру о да ру к а л у ђе ра Ро м а н а. Ста ри срп ски ар хив 5: М и ш и ћ, С и н и ш а (20 0 4). Х р и с о ву љ а к р а љ а С т е ф а н а Ур о ш а I I I Х и л а н д а ру о с по ру око ме ђа Кру шев ске ме то хи је. Ста ри срп ски ар хив 3: Mладеновић, Алек сан дар (2003). По в е љ е к н е з а Ла з а р а. Б е о г р а д: Ч и г о ја. Mладеновић, Алек сан дар (2007). По ве ље и пи сма де спо та Сте фа на, Б е о г р а д: Ч и г о ја. Нед о в и ћ, Б р а н ис л а в ( ). Екол ог ија ж ив о тн е с р е д и н е. Б а њ а Лу к а : Ун и в е р з и т е т з а по с лов не с т у д и је. Но ва ко вић, Сто јан (1965²), Се л о. Бе о град: СКЗ. Но в а ко ви ћ, С т о ја н (20 05²). З а ко н с к и с п о м е н и ц и с рп с к и х д р ж а в а с р е д ње г в е ка. Б е о г р а д: Л и р и к а. Остро гор ски, Ге ор ги је (1968). Ис т о р и ја Ви з а н т и је, Бе о град: Про све та. П а в ло в и ћ, М и р о с л а в (19 28). Гр а ч а н и ч к а по в е љ а. Гл а с н и к Скоп с ко г н а у ч н о г д р у ш т в а, III, Пе р и ћ, Ж и в о ји н (19 21). З а к л е т в а у п р и в а т н о п р а в н и м с п о р ов им а и Х р ис т ов о у ч ењ е, Б е о г р а д: А к ц и о н а р с к а ш т а м п а р и ја. Пе тро вић, Ата на си је (1907). Срп ски на род ни оби ча ји у Скоп ској Цр ној Го ри. С р п с к и е т н о г р а ф с к и з б о р н и к, 7: Пе тро вић, Ж. Пе тар (1948). Жи во ти и оби ча ји на род ни у Гру жи. Бе о град: САН. Пе тро вић, Сре тен (2004). Срп ска м ит олог ија: у ве ро ва њу, о би ча ји ма и р и т у а л у. Бе о г ра д: На род на књи га Ал фа. Пе тро вић, Вла ди мир и Ђур ђе Бо шко вић (1941). Де ча н и, 1 2. Бе о г ра д: И з да ње За д у жби не М. Пу п и н а. По по вић Н. Аврам (1906). Гор њи Ибар сред њег ве ка или са да шња сред њо-ибар ска дол и н а с под г о р и ном ју ж ног Ко п а о н и к а, и с т о р и с ко - г е о г р а ф с к а р а з м а т р а њ а. Го д и ш њи ц а Ни ко л е Ч у п и ћ а, XXV: Пор чић, Не бој ша (2007 ). По ве ља кра ља Стефа на Де чан ског Ду бров ча ни ма из го - ди не. Ста ри срп ски ар хив, 6: Пур ко вић, Ми о драг (1940а). Од ре ђи ва ње ме ђа. Е т н о л о г и ја, 1 2: Пу р ко ви ћ, М и о д р а г ( б ). Поп ис с ел а у с р едњ ов ековној С рби ји. Го д и ш њ а к Скопс ко г Ф и л о з о ф с ко г ф а к ул т е т а IV, , 2: Ра до в а но ви ћ, С. В о ји с л а в (1959). О п ш т а а н т р о п о ге о г р а ф и ја I, у в о д у геог р аф иј у људ и, ф и з и ч к а а н т р о п о г е о г р а ф и ја. Бе о град: Гра ђе вин ска књи га. Ра д ој ч и ћ, Н и ко л а (1962). З а ко н о р уд н и ц и м а д е с п о т а С т е ф а н а Ла з а р е в и ћ а. Б е о г р а д: Н а у ч но де ло. Све ти Ни ко лај Жич ки (2001). Охрид ски Про лог. Линц: Сло во. Се дов, Ва лен тин Ва си ље вич (2013). Сло ве ни у ра ном сред њем веку. Но ви Сад: Ака демска књи га. Слав ко вић, Жив ко (1994²). Еко л о г и ја и з а ш т и т а ж и в о т н е с р е д и н е. Кра ље во: Сло во. С л о в е н с к а м и т о л о г и ја (20 01). Ре д а к т о р и С в е тл а н а М. То л с т ој и Љу би н ко Ра де н ко в и ћ, Бе о град: Zep ter Bo ok World. С о л о вје в, А л е к с а н д а р (19 26 ). Од а б р а н и с п о м е н и ц и с р п с ко г п р а в а (о д X I I д о к р а ја XV в е к а). Бе о град: Ге ца Кон. Со фрић, Па вле (1912). Гл а в н о б и љ е у н а р о д н ом в е р о в а њу и п е в а њу ко д С р б а. По Ан ге лу д е Г у б е р н а т и с у. Б е о г р а д: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја. 97

106 98 С р п с к и м и т о л о ш к и р е ч н и к (1998). Прир. Ш. Ку ли шић, П. Ж. Пе тро вић и Н. Пан те лић Бе о град: ЕИ СА НУ. Стан ко вић, Бо го љуб (2004). Ру ско - срп ски и срп ско - ру ски реч ник, Бе о град: За вод за изд а в а њ е у џ б е н и к а и н а с т а в н а с р ед с т в а. Стан ко вић, Сте ван (1990). Еко ло ги ја и ге о гра фи ја у ре ша ва њу про бле ма жи вот не сред и н е. Бе о град: Срп ско ге о граф ско дру штво. С т а н о је в и ћ, С т ан оје (19 2 2). С т уд ије о с р пс кој д ип л ом ат иц и. X. С а н кц ија. Глас СКА, 100: Ста но је вић, Ста но је и Ду шан Глу мац (1932). Све то пи смо у на шим ста рим спо ме ниц и м а. Бе о град: СКА. Сто ја но вић, Љу бо мир (2006²). Старе српске повеље и писма, I 1, I 2. Бе о град Ср. Карлов ц и: Л и р и к а. Та ра нов ски, Tеодор (2002). Ис т о р и ја с р п с ко г п р а в а у Не м а њи ћ ко ј д р ж а в и књ. I IV, (прир. Р. Ми хаљ чић), Бе о град: Ли ри ка. Тр о ја но в и ћ, С и м а (19 9 0). Ва т р а у о б и ч а ји м а и ж и в о т у с р п с ко г н а р о д а, Бе о град: Просв е т а. Ћир ко вић, Си ма (1978). Се о ска оп шти на код Ср ба у сред њем ве ку. С и м п о з и ј ум Се о с к и д а н и С. В у ко с а в љ е в и ћ а, V: Фи ли по вић С. Ми лен ко (1939). Де б а р с к и Д р и м ко л, Ско пље. Ф и л и по в и ћ, С. М и ле н ко (19 49). Жи в о т и о б и ч а ји н а р о д н и у Ви с оч кој н а х и ји. Б е о г р а д: САН. Ц ви ји ћ, Јо ван (1987). Карс т. Но ви ји ре зул та т и о гла ц и ја л ној епо си Ба л кан ског по л у ос т р ва. У: Б а л к а н с ко п о л у о с т р в о, Са бра на де ла 1, Бе о град: СА НУ. Ч а ј к а н о в и ћ, В ес е л и н ( ). Д в а с т а р и н с к а с л у ч а ј а а с и л и ј е. Гл ас н и к Е тн ог р а фс ко г м у з е ја, књ. I, Чај к а но ви ћ, Вес ел и н (1994а). Ре ч н и к с рп с к и х н а род н и х ве ро в а ња о б и љкам а, књ. 4 (прир. В о ји с л а в Ђу р и ћ). Б е о г р а д: С К З БИ Г З П р о св е т а П а р т е нон. Ч ај к а но в и ћ, В е с е л и н ( б ). С т у д и је и з с р п с ке р е л и г и је и ф о л к л о р а ( ), књ. 1 (п р и р. В о ји с л а в Ђу р и ћ). Б е о г р а д: С К З БИ Г З П р о св е т а П а р т е нон. Чо лић, Јо ван (1991). Ре ч н и к л а т и н с ко с р п с ко х р в а т с к и. Бе о град: Де ре та. Ac tes de ľ At hos, Ac tes de Chi lan dar II (1915). Pr. B. Ko ra blev, Пе тро градь: Re im pres sion de l Edi tion. Bogišić, Val ta zar (1874). Zbor nik sa daš njih prav nih obi ča ja u Ju žnih Sla ve na. Za greb: JA ZU. Burk hart, Ja kob (2006). D o b a Ko n s t a n t i n a Ve li k o g, Sr e m s k i K a r lov c i No v i S a d : I z d a va č k a k nji ž n i c a Z o r a n a St o ja n o v i ć a. De li mo, Žan (1986): Greh i strah, Stva ra nje ose ća ja kri vi ce na Za pa du od XIV do XVI II ve ka I-II. No vi Sad: Dnev nik. Di nić, Ra di voj (1963). Re č n i k n e m a č k o - s r p s k o h r v a t s k i i s r p s k o h r v a t s k o - n e m a č k i. S a r a je vo: Svje tlost. Div ko vić, Мirko (1900). La tin sko hrvatski rječnik. Zagreb: Kr. Hrvatsko -Slavonsko -Dalma - t i n s k a Z e m a lj s k a vl a d a. Gor šić, Frаnја (1929). Žu pa ni in kne zi v ju go slo ven ski prav ni zgo do vi ni. Ča so pis za zgo dov i n o i n n a r o d o p i s je, XXIV, Ja n č e r o va, K a t ja (19 01). Tr bja r e vo ( p r av n i obi č a ji). Zbor nik za na rod ni ži vot i obi ča je Ju žnih S l a v e n a, VI, Je len, Ivan (1978). E k o n o m s k a ge o g r a f i ja J u go sl a v i je. Z a g r e b: E ko n o m s k a bi bl i o t e k a. Le Gof, Žak (1997). Za je dan dru gi sred nji vek, vre me, rad i kul tu ra Za pa da. No vi Sad: Sve to vi. Le Goff, Jac qu es (1974). Sred njo ve kov na ci vi li za ci ja Za pad ne Evro pe. Be o grad : Ju go sla vi ja. M a r i n ko v ić, D u š a n (2012): He t e r o t o pi je, g r a n i c e i mo ć: s o ci o lo š k i d o p r i no s ob no v i p o t i s nu t i h te ma. Te m e, XXXVI, 4:

107 M a ž u r a n ić, V la d i m i r ( ). P r i n o si z a h r v a t s k o p ra v n o - p o v je st n i r je č n i k I II. Za greb: JA Z U. Mi klo sich, Franc (2006³). Mo n u m e n t a S e r b i c a s p e c t a n c i a h i s t o r i a m S e r b i a e, Bo snae, Ra gusii, Бе о град: Срп ска школ ска књи га. Mu sić, Sr đan i Ivan Klajn (1992). It a li ja n s k o s r p s k o h r v a t s k i r e č n i k. Be o grad: Bigz. Pe i sker, J. (1905). Die ä l t e r e n B e z i e h u n ge n d e r S l a we n z u Tu r k o t a t a r e n u n d G e r m a n e n u n d i h r e s o c i o a l ge s c h i c h t li c h e B e d e u t u n g. B e r l i n St u t t g a r t L e p z ig. Rat zel, Fri e drich (1891). A n t h r o p o ge o g r a p h i e II, Stut tgart: J. En gel horn. Rječ nik bi blij ske te o lo gi je (1980). Ured. Xavier Le on Dufoure. Zagreb: Kršćanska sadašnjost. Szentpe tery, Imre (1930). Magyar oklevéltan. Bu da pest: Ki a dja Magyar Törte nel mi Társulat. Ša fa rik, Јan ko (1873²). Památky dřevního písemnictví Ji ho slo va nuův. Pra ha: Nakl. B. Tempske ho. Za ni ni, Pje ro (2002). Z n a č e n je g r a n i c e. Be o grad: Clio. 99 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R RE LI GI O US AND MO RAL CON TEXT OF SO CIAL PRO TEC TION OF M E DI E VA L SPA C E by S N E Ž A NA BO Ž A N IĆ sb o z a n ic5@g m a i l.c om ĐU RA HAR DI h a r d i dju r m a i l.c om Uni ver sity of No vi Sad, Fa culty of Phi lo sophy, De part ment of Hi story, dr Zo ra na Đin đi ća 2, No vi Sad, Ser bia SU M M A RY: Pe o ple h a ve p r e s e r ve d a nd r e s p e c t e d s p a c e si n c e a n c i e nt t i m e s. T he r eas o n s wer e m a n i fold : s o c io - e c o n o m ic, le g a l, r e l i g i o u s a n d m or a l. S e rbi a n m ed iev a l ru lers ten ded to lar gely pro vi de with ric hes, but al so to pro tect esta tes of mo na ste ri es, as evi den ced by sur vi ving char ters or the ir parts cal led a p p e a l and a n a t h e m a. When re sol ving pro perty dis pu tes (in clu ding the bo un da ri es of a cer tain area), in a d d i t ion to t he re pre sen t a t i ves of st a te aut ho r i t i es, t he w it nes ses who to ok t he most frightful oaths went out in the fi eld in or der to de ter mi ne the ac cu ra te bo un da ri es. In or der not to dis turb the eco no mic li fe, thro ug ho ut the Mid dle Ages Ser bian ru lers used to is sue charters to pe o ple of Du brov nik (and to the ot her fo re ign mer chants) that en su red un di stur bed t r a nsit a c r o s s S e rbi a n t e rr it o r y. S e rbi a n m ed ie v a l r u le r s u s u a l ly i n vo ke d : G o d, Vi r g i n Mary, a pa tron sa int of a mo na stery, Last Jud gment, the Cross, First Co un cil of Ni ca ea and Ju dah. They in spi red awe in pe o ple and con tri bu ted to the pro tec tion of the spa ce. K E Y WOR D S: l i v i n g s p a c e, p r ot e ct io n, r el ig iou s my t h ol og ic a l f a c t o r s, S e rb i a n me d i e va l s o c i e t y, a p p e a l, a n a t he m a

108

109 UDC DOI: /ZMSDN D ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е ВИ Ш ЊА ЂОР ЂИ Ћ v i s u n s. a c. r s ТА ТЈА Н А Т У БИ Ћ t u u n s. a c. r s Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фа кул тет спор та и фи зич ког вас пи та ња Лов ћен ска 16, Но ви Сад, Ср би ја СА Ж Е ТА К : По л а з е ћ и од з н ач а ја у з ор а з а м л аде, к а о и од мед и јс ке е кс п о н и р а н о с т и с п о р т и с т а, с п р о в е д е н о је и с т р а ж и в а њ е с а ц и љ е м д а с е ис п и т а ју з а с т у п љ е но с т и к а р а к т е ри с т и ке спо р т ск и х у з о р а, т е по с т о ја њ е род ног обра сца у из бо ру спорт ских узо ра код уче ни ка основ не шко ле. Узорак ис пи та ника сачињавало је 468 ученика и ученица, узраста годин а. З а ис п и т и в а њ е у з о р а ко ри ш ћен је мо д и фи ко в а н и у п и т н и к Е д ри јен зи и К р о св ајт [A d r i a n s e e a nd Cr o s s wh i t e ]. До би је н и р е з у л т а т и по к а з у ју да в ећ ина исп ит ан ик а (80,8%) и ма у зо р е. Уз о ри нај че ш ће до ла з е и з до ме на с п о р т а (36,0 %), з а т и м и з п ор од иц е (30,4%). По л и с п и т а н и к а з н а ч ај н о је по в е з а н с а и з б о р ом у з о р а: спо р тск и у з ори с у з ас т уп љ е н ији код у чен ик а (49, 2%) не г о код у че н и ц а (22, 5%). Ме ђу спо р т ск и м у з ор им а д о м и н ир ају по зн а т и спо р т и с т и (88,1%), од ко ји х в е ћ и н у ч и не м у ш к а р ц и, к а о и с т р а не спорт ске зве зде. С об зи ром на зна чај адо ле сцен ци је за фо р ми ра ње пре фе - р ен ц и ја з а фи зи ч к у а к т и в но с т, в а ж но је ис ко ри с т и т и св е н а ч и не по д р ш ке м л а д и м а у ф о р м и р а њу з д р а в ог ж и в о т ног с т и л а, п ри че м у зн а ч ај н у у ло г у мо гу има ти и спорт ски узо ри. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: а до ле сценц ија, зд р а в ж ив о тн и с т и л, р одне р а зл ике, спорт, узо ри Уз непо с ред но у че ње на соп с т ве ном ис к у с т ву, со ц и ја л но мо де ло ва ње пред ста вља је дан од ба зич них мо да ли те та уче ња. Уче ње по мо де лу одви ја с е на ме р но и л и не на ме р но, а мо де л и мо г у по т и ца т и и з не по с р ед ног ок ру же њ а (н п р. р о д и т е љи, браћ а и с ес т р е, т р е не р) и л и и з си м б о л и ч ког ок ру же њ а, по п у т е лек т р он ск и х ме д и ја [ Ba n du r a 20 01]. Уз о р ом с е сма т ра

110 102 не ко ко га по је ди нац во ли да опо на ша, да бу де по пут ње га; то је осо ба ко ја се опа жа као узор на и ква ли тет на [A dri an see and Crosswhi te 2008]. Уз о ри с т и м у л и ш у по је д и н це да с е и ден т и фи к у ју и по д ра ж а в а ју в р ед но - с т и и по н а ш ањ а, н уде з н ач ајн у помоћ и о ри је н т а ц и ју, по с е б но де ц и и адо ле сцен ти ма [Bi skup and Pfi ster 1999]. У по ре ђе њу са пре фе рен ци ја ма узо ра мла дих адо ле сце на та и адо - ле сцен т к и њ а у п р е - т е ле ви зи ј ском до бу, до ш ло је до п р о ме на у п ра в ц у зна чај ног о т к ло на од р о д ит ељ а, пор од ице и д руг и х о с оба и з непос р едног окру же ња као из во ра узо ра [French and Pe na 1991]. У пр ви план до шли су л и ко ви с а Т В ек ра на, од но сно, спор т и с т и, поп зв е зде, гл у м ц и. Ма с ов н и ме д и ји мо г у поп ун ит и ја з и змеђу пот р еб е а до ле сце на т а з а не з а ви сно ш ћу од ро д и т е ља (и д ру г и х зна чај н и х осо ба из не по с ред ног ок ру же ња), с јед не стра не, и по тре бе за по др шком и усме ра ва њем, с дру ге стра не. У ис тражи ва њу Би скуп и Пфи стер [Bi skup and Pfi ster 1999] по ка за ло се да осо бе и з не по с р ед ног с о ц и ја л ног ок ружењ а а долесцен ат а и м ају м а рг ин а лн у уло гу кад је реч о узо ри ма. По сма т ра но у ра з в ој ном кон т ек с т у, у з о ри с е ме њ а ју т о ком в р е ме на. Пр во су то чла но ви по ро ди це, при че му је до по ла ска у шко лу ути цај род и т е љ а нај в е ћ и [ Pay ne et al., 2002]. Са по ла ском у шко лу, узо ри по ста ју вр шња ци и на став ни ци, ликови из литературе и масовних медија (спортисти, по пу лар ни му зи ча ри, глумци итд.). Ро ди те љи, при ја те љи и на став ниц и мо г у би т и опа ж а н и к а о у зори и т оком а долесценц ије и одраслог доба, по себ но код же на [Payne et al., ]. Ти не ј џе р и ко ји и м а ју у з о р е (б е з о б зи р а о к а к в ом т и п у у з о р а с е р а д и) и м а ју ви ше ш кол ске оце не, ви ше са мо по што ва ње и ја чи ет нич ки иден ти тет [Yan cey et al., 2002]. Кад је реч о узо ри ма мла дих осо ба, на осно ву прет ход них ис тра жива ња мо г у ће је кон с та то ват и да је п роценат у че н и ка и у че н и ца ко ји не ма ју уз о ре у по ра ст у. У за ви сно сти од ис т ра ж и ва ња, за ст у п ље ност м ла ди х ко ји немају у зор е к р еће с е од једне чет в рт ине до ви ше од по ло ви не [A d r i e n se e and Crosswhi te 2008; Bi skup and Pfi ster 1999; Brom nick and Swal low 1999; Ст е па но ви ћ и сар., 2009]. Мла ди су скло ни ји узо ри ма истог по ла, а ово је по себ но из ра же но код осо ба му шког по ла [Duck 1990; Ve scio et al., 2005; Yan cey et al., 20 02]. Шт о с е т и че к а т е г о ри је у з о ра, де ча ц и че ш ће би ра ју ја в не л и ч но с т и, а де вој ч ице особе и з не пос редног ок ружењ а [ Ewe n s a nd Las huk 1989; Payne et al., 2002; Yan cey et al., 2002; Ve scio et al., 2005]. Тако ђе, де ча ци че шће би ра ју спор ти сте за сво је уз о ре, а де вој чи це по пулар не му зи ча ре и глум це [Bi skup and Pfi ster 1999; Brom nick and Swal low 1999; Duck 1990; French and Pe na 1991; Сте па но вић и сар., 2009; Yan cey et al., 2002]. Јед но нови је ис т р а ж и в а њ е по к а з у је д а и з б о р од р еђ ене к ат ег орије у з о ра мо же би т и зна чај но по в е з а н с а зд ра в с т в е н и м по на ша њ ем м ла д и х [Yan cey et al., 2011]. Нај по зит и вн ији обрасц и зд равс т веног понашања бил и су по ве за ни са из бо ром на став ни ка као узо ра и, у ма њој ме ри, из бо ром ч ла на пород ице и л и спорт ис т е ка о у зора. Зд ра вс т вено ризи чна понашања би ла с у з а с т у п љ е н и ја код м лад и х који с у з а у з о р е и ма л и в р ш њ а ке и л и естрад не лич но сти [Yan cey et al., 2011].

111 103 У ери мас -ме ди ја спор ти сти су ви ше не го ика да ра ни је пре по зна - т љ и в и и д ос т у пн и ш ир око м а уд ит ор иј ум у. Ра зв ој с п ец иј ал из ов ан и х спор т ск и х п р о г ра ма, спор т ск и х ча со п и са и к а на ла, доп ринел и су вел икој з а с т у п љ е но с т и спор т и с т а у ме д и ји ма. Спор т и с т и с е не по ја в љу ју с а мо у спо р т ск и м с а д р ж а ји м а, в е ћ р е к л а м и р а ју м но г е п р ои зв оде, од чокол аде д о ау т омоби л а, с а т о в а и о си г у р а в а ју ћ и х д ру ш т а в а [ Bis k u p a n d P f is t e r 1999]. У ис т ра ж и в а њу Јенси ja и с а ра д н и к а [ Ya n cey et al., 2002], око 18% исп ита н и ка а долесцен тског у зрас та се оп редел ило за спорт ис те као у зоре, а ви ше ис п и т а н и к а од л у ч и ло с е с а мо з а р о д и т е љ е к а о у з о р е. Код на ш и х с ред њо ш ко ла ца, ме ђу мо де л и ма из ја в ног ж и во т а, спорт ис т и су на д руг ом ме сту, са 34,1% из бо ра, од мах по сле естрад них лич но сти [Степановић и сар., ]. В ећ ин а и ст р аж ив ањ а с уг ер ише д а с у деч ац и з н а тно в ише ок ре ну ти спорт ским узо ри ма од де вој чи ца [Bi sk up and Pf i ster 1999; Brom nick and Swal low 1999; Duck 1990; French and Pe na 1991; Сте па но вић и сар., 2009; Yan cey et al., 20 02]. Ма њ а з а с т у п љ е но с т спор т ск и х у з о ра код де в ој ч и ца мо же с е о б јасн ит и мед и јском невид љи в о ш ћу спор т ис т к и њ а [ Be r n st ei n 2002; Ko i vu la 1999], као и чи ње ни цом да спорт ски до мен за мно ге де војч и це н ије реле ва н та н: по с то ји за ча ра н и к ру г из ме ђу ма лог и н т е ре со ва ња ко је де в ој ч и це и же не по к а з у ју з а спор т и не до с т ат к а у з о ра [ Bi sk up a nd Pf i st e r 1999: 213]. Исп ит ив ање с оц ија лн и х у т ицаја на спор тск у а кт и вно с т у а до ле сцен ц и ји, по к а з а ло је да по с т о ја њ е спор т ск и х у з о ра п р ед с т а в љ а зна ча јан п ре д и к тор ба вље ња спор том код м ла д и х особа оба пола [Keresz tes et al., 20 08]. Не ко л и ко с т у д и ја с л у ча ја по к а з а ло је да је ко ри ш ће њ е у з о ра е ф ек т ив а н нач и н да више дев ојч ица бу де у к љу че но у спор т и фи зи ч к у а к т и в но с т [ Ve scio et al., 2005]. И ма ју ћ и у ви д у р е з ул т а т е п р е т ход н и х ис т ра ж и в а њ а, сп р о в е де но је ист р а ж и в а њ е с а ц иљ ем да с е исп ит ају з ас т уп љ ено с т и к ар а кт ерис т ике спорт ских узо ра, као и по сто ја ње род ног обра сца у из бо ру спорт ских узо - ра уче ни ка и уче ни ца основ не шко ле. М Е ТОД Ис п и т а н и ц и. Узо рак ис пи та ни ка са чи ња ва ли су уче ни ци 5 8. раз - р ед а и з т ри г р а дске о сновне ш коле у Нов ом С ад у, од аб р ане с л уч ајн и м и зб ор ом. Пр о с еч н а с т а р о с т ис п и т а н и к а би л а је г од ин а, а у к уп а н у зо рак са ч и ња ва ло је 468 ис п и та н и ка. Основ на обе леж ја у зор ка п ри ка за на су у Та бе ли 1. Као што се ви ди из Та бе ле 1, узо рак је до бро ба лан си ран у по глед у пол не и у з ра сне с т ру к т у ре. Нај ве ћ и п р о ценат исп ит ан ик а бави се ор г ан изовано спорт ом у слободно време (39,4%), физи чком а кт и внош ћу се ба ви 28,3% ис пи та ни ка, а ско ро тре ћи на ис пи та ни ка није физички активна у с лоб одно в р е ме (32, 3%). Ме ђу де в ој ч и ца ма 27,8% с е ор г а н и з о в а но бави спор том, на сп рам 49,8% де ча ка. Исто вре ме но, де вој ч и це се ви ше ба ве ре к ре а т и в ном фи зи ч ком а к т и в но ш ћу (38,7% п ре ма 19,0%), док је п ро це нат ис п и т а н и к а ко ји с е не ба в е спор т ом /фи зи ч ком а к т и внош ћу п рибл и ж но исти код де вој чи ца (33,5%) и де ча ка (31,2%).

112 104 Та бе ла 1. Пол на и уз ра сна струк ту ра узор ка Ра з р е д Пе т и Ше с т и Сед ми Осми Ук у п н о f (%) f (%) f (%) f (%) f (%) Де в ој ч и ц е 71 (31,4%) 49 (21,7%) 55 (24,3%) 51 (22,6%) 226 (100,0%) Де ч а ц и 69 (28,5%) 58 (24,0%) 66 (27,3%) 49 (20,2%) 242 (100,0%) УКУП НО 140 (29,8%) 107 (22,9%) 121 (25,9%) 100 (21,4%) 468 (100,0%) Мер ни ин стру мент. За испитива ње узора коришћен је модификовани упит ник Едри јен зи и Кро свајт [A dri an see and Crosswhi te 2008]. Пи лот ис т ра ж и в а њ е на ма њ ем у з ор к у ис п и т а н и к а сп р о в е де но је ра д и с т а н да р - д и з а ц и је и н с т ру мен т а. Уп и т н и к с е с а с т о ја о и з т ри де ла. Пр ви де о у п и т - н и к а с е односио на и ден т и фи ко в а њ е у з о р а (н п р. Да л и пос т оји о с оба о ко јој раз ми шљаш као о свом узо ру?), дру ги део се од но сио на опис узо ра (Ког је по ла? Ко ли ко има го ди на?...), а тре ћи део се од но сио на лич не кара к т е ри с т и ке ис п и т а н и ка ( Кол ико и ма ш г од ина? Да л и се бави ш спорт ом или фи зич ком ак тив но шћу у слободно вре ме?, и сл.). По пу ња ва ње упит - н и ка сп ро ве де но је у ш кол ск и м у ч и о н и ца ма, у з са ра д њу са на с та в н и ц и ма физи чког ва сп и т а ња у ш ко л и. Ис т ра ж и ва ње је ре а л изовано у з сагласнос т шко ла и ро ди те ља. Не за ви сн у варијабл у у ист раж ивању п ред с та в љао је пол ис п и та н и ка, а за ви сне ва ри ја бле су се од но си ле на по сто ја ње узо ра, број узо ра, ка тег о ри ју и к а ра к т е ри с т и ке у з о ра ( у з ра с т, пол), к а о и к а т е г о ри ју и к а ра к т е - ри сти ке спорт ског узо ра. О бр ад а п о д а т а к а. До би је н и по д а ц и с у о б р а ђ е н и п р именом SPSS с о ф т в е р ског па ке т а (в е р зи ја 15.0). И з ра ч у на т и с у о снов н и де ск ри п т и в н и с т а т и с т и ц и, п р о пор ц и је, а ра з л и ке у п р о пор ц и ја ма с у т е с т и ра не по мо ћу х и-к вад рат т ес та. К вал итат и вна а нал иза п ри ме ње на је та мо где су по да ц и то зах те ва ли (нпр. код ана ли зе обе леж ја спорт ских узо ра). РЕ ЗУЛ ТА Т И Вел ик а већ ина исп ит ан ик а у на шем ист раж ивању и ма у зоре (80,8%), д о к с е п р е о с т а л и х 19, 2 % и з ј а с н и л о д а н е м а у з о р е ( Та б е л а 2). И з м е ђ у д е в ој ч и ц а и д е ч а к а н и с у кон с т а т о в а н е з н а ч ај н е р а з л и ке у т ом п о г л е д у (χ 2 (1, 468) = 1,643, p= 0, 20). Ме ђу ис п и т а н и ц и ма ко ји и мају у зор е, најв ећ и про це нат (78,3%) има јед ног узо ра, два узо ра има 12,4% ис пи та ни ка, а т ри и ви ше у зо ра 9,3% исп ит ан ик а. Девојч ице и дечац и не ра зл ик ују с е зна чај но ка да је реч о бро ју узо ра (χ2 = 6,02(3) p=0,11). У да љој ана ли зи к а р а к т е ри с т и к а у з о р а, код ис п и т а н и к а ко ји с у н а в е л и в е ћ и б р ој у з о р а, ана ли зи ран је пр ви на ве де ни узор.

113 105 Та бе ла 2. Пол ис пи та ни ка и по сто ја ње узо ра Уз о р и Има Не м а Ук у п н о f (%) f (%) f (%) Де в ој ч и ц е 188 (83,2%) 38 (16,8%) 226 (100,0%) Де ч а ц и 190 (78,5%) 52 (21,5%) 242 (100,0%) Ук у п н о 378 (80,8%) 90 (19,2%) 468 (100,0%) χ 2 = 1,643 (1, 468), p=0,20 Пол и уз раст узо ра. Ве ћи на узо ра ко је су на ве ли ис пи та ни ци је мушког по ла 55,7%, а у 44,3% слу ча је ва жен ског по ла (Та бе ла 3). Де вој чи це у з н а ч ајн о в ећ е м п р оц е нт у н ег о д еч ац и б ир ај у у з ор е с у п р о тн о г п ол а (23,4% п р е м а 13, 2%). По см а т р а но н а н и в оу це лог у з о р к а, и с п и т а н и ц и би ра ју з а у з о ре у гла в ном м ла де о с о бе, је р се нај ве ћ и п р оценат оп р едел ио з а у з о р е с т а р е г о д и на (23,3%). Ви ше од т ри че т в р т и не ис п и т а н и к а (76,5%) има уз о ре ко ји су мла ђи од 40 го ди на. Пол ис пи та ни ка не ути че на из бор мла ђих, од но сно, ста ри јих узорa (χ2=4,388 (6, 468), p=0,62). Та бе ла 3. Пол ис пи та ни ка и узо ра Узо ри истог по ла f (%) Уз о р и с у п р о т н о г п о л а f (%) Ук у п н о f (%) Де в ој ч и ц е 144 (76,6%) 44 (23,4%) 188 (100,0%) Де ч а ц и 165 (86,8%) 25 (13,2%) 190 (100,0%) Ук у п н о 309 (81,8%) 69 (18,2%) 378 (100,0%) χ 2 = 5,98 (1), p=0,01 Ка т е го р и је уз о ра. Уз о ри ис п и т а н и к а по т и ч у и з ра з л и ч и т и х до ме на (т а б е л а 4), а н ајз ас т уп љ ен ија к ат ег ор ија у з ор а јес у с л а вн и с п о рт и с т и (31,5%), па за тим, чла но ви по ро ди це (30,4%). Ако се об је ди не срод не кат е г о рије у з о р а, може с е конс т ат ов ат и д а деч ац и и де в ој ч ице н ај че ш ће и ма ју у з о р е и з до ме на спор т а (36,0%), з а т и м по р о д и це (30,4%), по п у ла р - не му зи ке/глу ме (15,8%) и из кру га при ја те ља (11,1%). Та бе ла 4. З а с т у п ље н о с т р а з л и ч и т и х ка т е г о р и ја у з о р а К а т е г о р и ја f % Ч л а н п о р о д и ц е ,4 Н а с т а в н и к 2 0,5 П р и ја т е љ 42 11,1 Члан исте спорт ске еки пе 4 1,1 Тр е н е р 12 3,2 С л а в н и с п о р т и с т а ,5 Поп му зи чар 36 9,5 Глу мац 24 6,4

114 106 Јав на лич ност 2 0,5 По л и т и ч а р 4 1,1 На уч ник 2 0,5 Д р у г и 16 4,2 УКУП НО ,0 Пол ис пи та ни ка зна чај но је по ве зан са из бо ром узо ра (та бе ла 5). Де - в ојч ице с у, у по р е ђ е њу с де ч а ц и м а, у в е ћој ме ри ок р е н у т е у з о ри м а и з кру га по ро ди це (36,5%), по том из све та му зи ке и глу ме (22,2%) и спор та (22,2%). С д ру ге ст ра не, де ча ц и уз о ре нај че ш ће п ро налазе у спорт у (49,2%), на дру гом ме сту су узо ри из по ро ди це (24,3%), а на тре ћем ме сту су узо ри из све та по пу лар не му зи ке/глу ме (9,5%). Та бе ла 5. Пол ис пи та ни ка и ка те го ри је узо ра К а т е г о р и је у з о р а Пор о д и ц а П р и ја т е љи Спорт Поп му зика и глу ма Де в ој ч и ц е (36,5%) (13,2%) (22,2%) (22,2%) Де ч а ц и (24,3%) (9,0%) (49,2%) (9,5%) Ук у п н о 115 (30,4%) χ 2 = 35,61 (4, 468), p=0,00 42 (11,1%) 135 (35,7%) 60 (15,9%) О с т а л о 11 (5,8%) 15 (7,9%) 26 (6,9%) У к у п н о 189 (100,0%) 189 (100,0%) 378 (100,0%) Уну тар ка те го ри је спорт ских узо ра, да ле ко нај за ступљенији су слав - ни спор ти сти, док су тре не ри и спор ти сти из спорт ске еки пе чи ји је испи та ник члан, знат но ма ње при сут ни као узо ри. Од укуп но 135 ис пи тани ка ко ји су на ве ли уз о ре из спор та, 119 (88,1%) на ве ло је не ког по зна тог спор ти сту/спор тист ки њу, 12 (8,9%) угле да се на тре не ра, а че тво ро (3%) на ко ле г у и з ис т е спор т ске ек и пе. Де в ој ч и це у зна чај но в е ћем п р о цен т у не го де ча ци има ју тзв. ре ал не мо де ле као спорт ске уз о ре, тј. за уз о ре бира ју сво је тре не ре или чла но ве истог спорт ског ти ма (26,2% де вој чи ца пре ма 5,4% де ча ка ко ји су ода бра ли спорт ске уз о ре). Узо ри из спор та су, по пра ви лу, мла де осо бе, та ко да ме ђу по зна тим спор ти сти ма ско ро 60% чи не спор ти сти од го ди на, а још 23% имају г о д и не. У к а т е г о ри ји спор т ск и х у з о ра и ме но в а но је у к у п но 43 по зна т и х спор т и с т а, од че г а че т и ри же не (9,3%) и 39 м у ш к а ра ца (9 0,7%). Спор т ис т к и њ е -у з о ри с у т ри т е н и с е р ке (А на И в а но ви ћ, Је ле на Ја н ко ви ћ и Моника Селеш) и јед на од бој ка ши ца (Фе де ри ка Пелегрини). Међу спор - т и с т и ма ко ји с у на в е де н и к а о ж и в о т н и у з о ри ис п и т а н и к а, 15 с у до ма ћ и спор т и с т и и л и спор т и с т и с рп ског по р е к ла (н п р. фуд ба ле р Б о ја н К р к и ћ и л и т е н и с е р к а Мо н и к а Се леш), а 28 су с т ра н ц и. Са мо че т во р о спор т и с т а н ије више а кт и в но. А п с о л у т но н ај по п у л а р н и ји спо р т ск и у з о р је Но в а к Ђо ко вић (23 ис пи та ни ка или 6,1%), сле ди Ана Ива но вић са 11 из бо ра, па

115 107 Кри с т и ја но Рона лдо с а о с а м. Шт о с е т иче полне п рипа днос т и спор тск и х у з о р а, 45, 2% дев ојч иц а с е оп р едел ило з а с по р т и с т к и њ е, д ок с е 5 4, 8% опре де ли ло за спор ти сте. Огром на ве ћи на де ча ка (84 или 95,5%) опреде - л и ла с е з а спор т и с т е. Нај ви ше с ла в н и х спор т и с т а и спорт ис тк ињ а који су и ден т и фи ко ва н и као у зори долази из фудбала (17), кошарке (11), т ен иса (4), ва тер по ла (3) и од бој ке (2). Д И СК У СИ ЈА Ис тра живањем спорт ских узора, од но сно, род ног обра сца у се лекц и ји спор т ск и х у зо ра, би л и су обух ваћен и у чен иц и и у чен ице из г ра дск и х о снов н и х ш ко ла у Но в ом С а д у. Ве ћ и на ис п и т а н и к а, у з ра с т а 11 до 15 г о - д и на, ба ви с е спор т ом и фи зи ч ком а к т и в но ш ћу у с ло б од но в р е ме (68%). На осно ву ових обе леж ја узор ка, мо гло се оче ки ва ти да ће спорт ски узо ри би т и зна чај но з а с т у п љ е н и ме ђу у з о ри ма, т ј. да ће о с о б е и з до ме на спор - т а би т и и ден т и фи ко в а не к а о у з ор не и в р ед не опо на ша њ а [A d r i a n se e a nd Cros swh i t e 20 08]. А на л и з а ра з л и к а у по гле д у ба в љ е њ а спор т ом по к а з а ла је д а и з ме ђу де в ој ч и ц а и де ч а к а по с т о је зн а ч ај не р а зл ике. У ск л ад у с а т ра д и ц и о на л н и м ма ск у л и н и м о бра сцем, зна чај но в е ћ и п р о це нат де ча к а не г о дев ојч ица ор г а н и з о в а но с е ба ви спор т ом (49,8% п р е ма 27,8%), док се де вој ч и це ви ше ба ве р е к р е а т и в ном фи зи ч ком а к т и в но ш ћу у од но су на де ча ке (38,7% пре ма 19%). Ве ћ и н а де ч а к а и де в ој ч иц а о бух в а ће н и х ис т р а ж и в а њ е м н а в е л а је ј ед н у о с обу и л и в иш е њ и х, о којим а р а зм иш љ а к а о с в оји м у з ор им а (80,8%). Ви с ок п р о це нат ис п и т а н и к а ко ји и ма ју у з о р е, с а гла с а н је р е з улта ти ма Бром ник и Сво ло уа [Brom nick and Swal low 1999], али од сту па од р е з ул т а т а до би је н и х у д ру г и м ис т ра ж и в а њи ма. Наи ме, у ист раж ив ању Џ. Едри јен зи и Џ. Кро свајт око 64% де вој чи ца има ло је уз о ре [A dri an see and Crosswhi te 2008], Би скуп и Пфи стер на во де да 56% ис пи та ни ка има уз о ре [Bi skup and Pfi ster 1999], исти про це нат мла дих има уз о ре и у ис траж и в а њу Јен си и са ра д н и к а [ Ya n cey et al., 2002], док су Ивана Сте па но вић и сарaдници [2009] на узорку средњошко ла ца кон ста то ва ли да око по ло - ви не ис пи та ни ка има уз оре /идоле. Већи на ис пи та ни ка у на шем ис траж и в а њу на в е ла је је да н у з ор, ма да је би ло ис п и т а н и к а ко ји с у на в е л и и ви ше од три осо бе ко је сма тра ју сво јим узо ри ма. Нису констатоване раз - ли ке из ме ђу по ло ва у по гле ду бро ја иден ти фи ко ва них узо ра. У на шем узор ку ве ћи на узо ра (36%) по ти че из спорт ског до ме на, а ради се о славним спортистима, чланови ма исте спорт ске еки пе и тре не - ри ма, док су на дру гом ме сту узо ри из по ро ди це (30,4%). У прет ход ним ис т р а ж и в а њи ма на с л и чн и м у з о рц има, спо р т ск и у з о ри би л и с у знат но ма ње з а с т у п љ е н и [A d r i e n se e a nd Crosswh i t e 20 08; Bisk up a nd Pf ist e r 1999; Yan cey et al., 2002]. Ве ли ки зна чај ко ји спорт ски узо ри има ју за мла де у на шем ис т ра ж и в а њу, мо же с е в е р о в ат но до в е с т и у в е з у с а зна ча јем ко ји спорт има за тзв. ма ле на ци је. Еванс и Ке ли [E vans and Kel ley 2002] утврди ли су да је по нос због спорт ских успе ха мно го ва жни ји у ма лим не го у м но го људ н и м зе м ља ма, а у т и цај на на ц и о на л н у п ри вр же ност је д во ст ру ко

116 108 ве ћ и. У ве ћ и н и зе ма љ а спор т је по с т а о зна ча ја н по л и т и ч к и ре су р с; спор т да је мог ућнос т и за глоба лно п ризнање, п ро мо ц и ју на ц и о на л не вред но с т и и по ве зи ва ње с дру гим на ци ја ма [Nic hol son et al., 2011]. Ак ту ел ни ме ђу народ н и ус пе си с рп ск и х т е н и се ра и ме д и ј ска па ж ња ко ја п ра т и све вр ху н ске спортске домете до ма ћих спор ти ста, не сумњи во чини спортисте проминен т н и м у з о ри ма з а м ла де. У ис т ра ж и в а њу И. Ст е па но ви ћ и с а ра д н и к а, ка да је реч о узо ри ма из јав ног жи во та, сред њо школ ци из Ср би је опре - де љи ва ли су се нај ви ше за лич но сти из естрад ног и спорт ског ми љеа, а ме ђу пе т нај по п у ла р н и ји х до ма ћ и х и с т ра н и х у з о ра, на ш ло с е ча к т р о је срп ских спор ти ста [Степановић и сар., 2009]. Н а ше и ст р аж ив ањ е пот в р д ило је д а је по лн а п р ип а дно с т м л ад и х зна чај но по в е з а на с а п р е фе р ен ц и јом у з о ра. Уз о ри а до ле сце на т а по т и ч у нај ви ше из до ме на спор та (49,2%), за тим из по ро ди це (24,3%) и из по пула р не м у зи ке/гл у ме (9, 5%). Де в ој ч и ца ма с у в а ж н и ји т зв. р е а л н и мо де л и, тј. узо ри са ко ји ма су у не по сред ном кон так ту пре свега чла но ви по ро - ди це (36,5%). По том сле де јав не лич но сти из све та му зи ке и глу ме са 22, 2% и з б о ра, а ис т и п р о це нат де вој ч и ца оп р е де л ио с е з а спор т ске у з о р е. Бр ој не п р е т ход не с т у д и је т акође су у к аз але на пос т ојањ е р одног о брасца код и зб ор а у з ор а у а д ол ес ц е нц ији, п р и ч ем у д ев ојч иц е п ок аз уј у в ећу усме ре нос т ка по ро д и ц и и ес т ра д н и м л и ч но с т и ма, а дечац и ка спор тск и м зве зда ма [Bi skup and Pfi ster 1999; Brom nick and Swal low 1999; Duck 1990; French and Pe na 1991; Сте па но вић и сар., 2009; Yan cey et al., 2002]. Ме ђутим, спе ци фич ност на шег су бу зор ка де вој чи ца огле да се у ве ћој за сту пље - но сти спорт ских узо ра не го што је то био слу чај у прет ход ним ис тра жи вањи ма. Би скуп и Пфи стер [Bi skup and Pfi ster 1999], тe Јен си и са рад ни ци [Yan cey et al., 20 02] на в о де да је с а мо јед на де в ој ч и ца ода бра ла спор т ск у фи гу ру као свог узора (6%, односно, 0,3% испитаница); у студији Џ. Едријен зи и Џ. Кро свајт [A dri an see and Crosswhi te 2008] ра ди се о 8% де војч и ц а. Д а к л е, и а ко п о п у л а р н о с т с п о р т с к и х у з о р а код д е в ој ч и ц а з а о с т а је з а по п у ла р но ш ћу ко ју и ма ју код де ча к а, ч и њ е н и ца да с е ви ше од пе т и не на ш и х ис п и т а н и ца у гле да на сла вне спор т и с т е, т ре не ре и л и ч ла но ве ис т е спор т ске ек и пе по т в р ђу је в а ж но с т спор т а у с о ц и ја л из ац ији девојч ица. За де в ој ч и це је к а р а к т е ри с т и ч но, с л и ч но к а о код и з б ор а у з ор а г енер а лно, да у зна чај но в е ћој ме ри не г о де ча ц и спор т ске у з о р е на ла з е у св ом не по - сред ном окру же њу, тј. ме ђу тре не ри ма и чла но ви ма исте еки пе. С дру ге стра не, по сма тра но на це лом узор ку, ме ђу спорт ским узо - ри м а и з р а зи т о до м и н и р ају с л а вн и спо р т и с т и (88,1%), док с у спо р т ск и т р е не ри у з о ри з а 8,9% ис п и т а н и к а, а св е г а 3% ис п и т а н и к а у гле да с е на сво је д ру го ве из спор т ске ек ипе. Иако се већ ина соц ија лног у чења дешава п у т ем д и рек т ног мо де ло в ањ а, где модел и пот ич у и з неч ијег непос редног ок ру же њ а, у е ри са в р е ме н и х ком ун ик ац ија, једа н моде л п ут ем мас овн и х мед ија мо же п ренет и нове нач ине ра зм иш љ ањ а и понашањ а м ил ионском ау д и т о ри ју м у [ B а nd u r а 20 01]. И а ко ме д и ји н у де о би љ е по т ен ц и ја л н и х у з о ра и з домена спорт а, спор тске зв езде н ису у в ек позит и вн и у з ори; он и мо г у п р о мо ви с а т и и не г а т и в на у в е р е њ а и по на ша њ а [ Pay ne et al. 2002]. И па к, но ви ја ис т ра ж и ва ња су г е ри ш у да м ла д и н и су па си вн и ре ц и п и јен т и

117 109 ме дијских са др жа ја, већ да има ју кри тич ки от клон и сопствену перспекти ву [Stru dler 2006]. Чи ње ни ца да су де вој чи це и де ча ци у на шем ис тра жи ва њу, као спорт - ске узоре, навели 43 познатих спортиста, од че га са мо че ти ри же не, про - бле ма т и з у је п и т а њ е ме д и ј ске ви д љи в о с т и спор т ис т к и њ а [A d r i e n se e a nd Crosswhi te 2008; Bern stein 2002; Ko i vu la 1999]. О жен ском спор ту се изв е ш т а в а не с а мо ма њ е, не г о и д ру г а ч и је, у од но с у на м у ш к а р це. У к в а- л и т а т и в ном см и с л у, с т и че с е у т и с а к да је по с т и г н у ће же на ма њ е в а ж но и ма њ е з а н и м љи в о [ Koiv u lа 1999]. Ме д и ј ск а с л и к а спор т ис т к и њ а не до - п ри но си на п ра ви на ч и н п р о мо ц и ји фи зи ч ке а к т и в но с т и и спор т а о с о ба жен ског по ла, је р с у же не че с т о ме д и ј ск и не ви д љи в е, п ри к а з а не с т е р е о - тип но и ин фе ри ор но у од но су на му шкар це спор ти сте. На осно ву со ција л но -когн ит и вне т еорије [ Bа ndu r а 20 01] и п рем иса опсе рвац ионог у чења, мо же с е п р е т по с т а ви т и д а и з л а г а њ е ов а к ви м мо де л и м а спо р т ис т к и њ а ути че на укуп на уве ре ња по сма тра ча о уче шћу же на у спор ту и дру штву уоп ш т е. Не до с т а т а к п р о м и нен т н и х и к в а л и т е т н и х женск и х спо р тск и х у з о ра, мо же би т и по в е з а н с а ма л и м и н т е р е с о в а њ ем де в ој ч и ца и м ла д и х же на за ба вље ње спор том [Bi skup and Pfi ster 1999]. Чи ње ни ца да су три од че т и ри и ме новане спорт ис тк иње т ен исе р ке, по ка зу је да је т е н ис т ре н у т но ме диј ски ве о ма екс по ни ран жен ски спорт, а ова квим ре зул та ти ма до дат - но су до при не ли и ус пе си срп ских те ни сер ки на ме ђу на род ној сце ни. Пр ем ис а с л и ч но с т и и з ме ђу по сма т ра ча и у з о ра, где в ећ а с л и чно с т ви ше до при но си са мо е фи ка сно сти по сма тра ча и мо ти ви ше на пред у зима њ е мо де ло в а ног по на ша њ а [ Ba n du r a 1986], у зна чајној мери пот в рђена је у на шем ис т ра ж и в а њу. Већ ина исп ит а н и к а би ра спор т ског у зо ра ис т ог по ла (80,6% де в ој ч и ца и 9 0,3% де ча к а) и с л и ч н и х г о д и на ж и в о т а. Ме ђутим, ако се по сма тра ју са мо слав ни спор ти сти као узо ри, еви дент на су од сту па ња ; ви ше од по ло ви не де вој чи ца опре де ли ло се за спор ти сту мушкар ца (54,8% на спрам 95,5% де ча ка ко ји су на ве ли му шке спорт ске уз о ре), а ме ђу спорт ским зве зда ма до ми ни ра ју стран ци (65,1%), што суг е ри ше да у на шој с р е д и н и не до с т а ју у па д љи ви жен ск и спор т ск и у з о ри, као и до ма ће спорт ске зве зде. Добијен и р езулт ат и ист раж ив ањ а пот в рђују значај мас овн и х мед ија и ме диј ски екс по ни ра них спор ти ста у сва ко дне ви ци мла дих. Иа ко слав - н и спор т и с т и не модел ују у век поже љно по на ша ње, по с т о ја ње спор т ск и х узора може представљати значајан предиктор бављења спортом код девојч и ца и де ча к а, в а ж н и ји од спор тске а кт и внос т и р од ит ељ а, браће/с ес т ара и л и п ри ја т е љ а [ Ke r e s z t e s et al., 2008]. С об зи ром да адо ле сцен ци ја предс та в ља ж и во т но до ба ка да се у ч вр ш ћу ју бу д у ће п ре фе рен ц и је за фи зи ч к у а к т и в нос т/не а к т и в нос т, ва ж но је ис ко ри с т и т и све мог уће нач ине под рш ке м ла д и ма у фор м и ра њу зд равог ж иво тног с т и ла, п ри че м у зна чај н у уло г у мо гу има ти и спорт ски узо ри.

118 110 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Сте па но вић, И.; Д. Па вло вић -Ба бић, З. Кр ња ић (2009). Ис пи тивање узора и идола средњ о ш ко л а ц а у С р би ји, З б о р н и к Ин с т и т у т а з а п е д а г о ш к а и с т р а ж и в а њ а, XLI, 2: Adri an see, J. A. and Ј. Ј. Crosswhi te (2008). Da vid or Mia? The in flu en ce of gen der on adole scent girls cho i ce of sport ro le mo dels, Wo m e n s S t ud ie s Inte rn at ion al For u m, XXXI, 5: Ban du ra, A. (1986). So cial fo un da ti ons of tho ught and ac tion: A so cial cog ni ti ve the ory. En gle - wo od Cliffs, NJ: Pren ti ce Hall. Ba n d u r a, A. (20 01). So cia l C og n it ive T heor y of m a s s c ommun ic at io n. Me dia Psycho logy, III, 3: Bern stein, A. (2002). Is it ti me for a vic tory lap? Chan ges in the me dia co ve ra ge of wo men in sport, In ter na ti o nal Re vi ew for the So ci o logy of Sport, XXXVII, 3 4: Bi skup, C. and G. Pfi ster (1999). I wo uld li ke to be li ke her/him: Are at hle tes ro le-mo dels for boys and girls? Eu ro pean Physi cal Edu ca tion Re vi ew, V, 3: Brom nick, R. D. and B. L. Swal low (1999). I li ke be ing who I am: a study of young pe o ple s ide als, E d u c a t i o n a l S t u d i e s, XXV, 2: Duck, J. M. (1990). Chil dren s ide als: The ro le of real-li fe ver sus me dia fi gu res, Au s t r a li a n Jo ur nal of Psycho logy, XLII, 1: Evans, M. D. R. and J. Kel ley (2002). Na ti o nal pri de in the de ve lo ped world: Sur vey da ta from 24 na ti ons, In t e r n a t i o n a l Jo u r n a l o f P u b li c O p i n i o n Re s e a r c h, XIV, 3: French, J. and S. Pe na (1991). Chil dren s he ro play of the 20th cen tury: Chan ges re sul ting from t e le v i si o n s i n f lu e n c e, Child Study Jo ur nal, XXI, 2: Hyman, Mic hael R.; Si er ra, Je remy J. (2009). Sport ce le brity Ido la try: A pro blem? B u s i n e s s Q u e s t. Re tri e ved 15 th of Ju ne, ga.edu/~bqu est/2009/ ido la try09.pdf Ke res ztes, N.; N. Ke res ztes, B. F. Pi ko, Z. F. Plu har, R. M. Pa ge. (2008). So cial in flu en ces in sports ac ti vity among ado le scents, The Jo ur nal of the Royal So ci ety for the Pro mo tion of He alth, CXXVI II, 1: Ko i v u l a, N. (19 9 9). G e n d e r s t e r e ot y pi ng i n t e le v i s e d m e d i a s p o r t c o ve r a ge, Sex Ro les, XLI, 7 8: Nic hol son, M.; R. Hoye, B. Ho u li han /Eds./. (2011). Pa r t i ci pa t ion in sp or t: In te r n a t i o n al p o lic y per spec ti ves. New York: Ro u tled ge. Payne, W.; M. Reynolds, S. Brown, A. Fle ming (2002). Sports Ro le Mo dels and The ir Im pact o n Pa r t i c i p a t i o n i n Ph y s i c a l Ac t i v i t y: A Li t e r a t u r e Re v i e w. Vic to ria BC: Uni ver sity of Ba l l a r a t. Stru dler, K. (2006). Me dia sports stars and ado le scents: a sta ti sti cal analysis of me di a ted sports he ro es ba sed on self-con cept con gru ity, The Sport Jo ur nal, IX, 3. Ve scio, J.; K. Wil de, J. J. Crosswhi te (2005). Pro fi ling sport ro le mo dels to en han ce ini ti a ti ves for ado le scent girls in physi cal edu ca tion and sport, E u r o p e a n Ph y s i c a l E d u c a t i o n Re v i e w, XI, 2: Yan cey, A.K.; J. M. Si e gel, K. L. McDa niel (2002). Ro le mo dels, et hnic iden tity, and he althr i s k b e h a v i o r s i n u r b a n a d o le s c e nt s, Ar c h i v e s o f Pa e d i a t r i c s a n d Ad o le s c e n t Me d i c i n e, 156: Yan cey, An tro net te K.; Grant, Da vid et al. (2011). Ro le mo del ling, risk, and re si li en ce in Cal i fo r n i a a d o le s c e nt s, Jo ur nal of Ado le scent He alth, XLVI II, 1:

119 111 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SPORTS RO LE MO DELS IN ELE MEN TARY SCHOOL STU DENTS by V IŠ NJA Đ OR ĐIĆ v i s u n s. a c. r s TA TJA NA T U BIĆ t u u n s. a c. r s Uni ver sity of No vi Sad, Fa culty of Sport and Physi cal Edu ca tion Lov ćen ska 16, No vi Sad, Serbia SUM MARY: Due to the im por tan ce of ro le mo dels in youth and me dia co ve ra ge of at hle tes, the aim of this re se arch was to analyze the sig ni fi can ce and cha rac te ri stics of sports ro le mo dels and the exi sten ce of gen der pat terns in ele men tary school stu dents. Re se arch sam ple con si sted of 468 stu dents aged Sports ro le mo dels we re analyzed using a mo di fied qu e sti on na i re of Adri an see & Crosswhi te [2008]. Re se arch re sults i n d ic at e d t h at mo s t r es p ond e nt s (80.8%) h a d r ole mod el s. Role mod el s b e long t o d i ffer e nt do ma ins with the hig hest pro por tion of fa mo us at hle tes (31.5%) and fa mily mem bers (30.4%). Ge n de r of t he re spon de nt s wa s sig n i f i ca ntly cor re la t e d w it h se le c t ion of t he ro le mo del, with sports ro le mo dels be ing se lec ted mo re of ten by ma les (49.2%) than by fe ma les (22.5%). Wit hin the ca te gory of sports ro le mo dels, fa mo us at hle tes we re highly pre domi nant (88.1%), and most of them we re ma les and fo re ign sports stars. Sin ce ado le scen ce i s a p e r io d whe n f u t u r e p r e fe r e n c e s fo r phy si c a l a c t i v i t i e s a r e d e ve lo p e d, it i s i m p o r t a nt to ex plo it all pos si ble ways of sup po r ting the youth to de ve lop a he althy li fe style, whe re sports ro le mo dels can ha ve a sig ni fi cant in flu en ce. KEYWORDS: ro le mo dels, ado le scen ce, sports, gen der dif fe ren ces

120

121 UDC 502.1(497.11) DOI: /ZMSDN M ПРЕТХОДНО САОПШТЕЊЕ ЗНА ЧАЈ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ У СИ СТЕ МУ ВРЕД НО СТ И У СР БИ Ј И: РЕ ЗУЛ ТА Т И А Н К ЕТ НОГ ИС Т РА Ж И ВА ЊА 1 И ВА Н А М И ЛО Ш Е ВИ Ћ Ун и в е р зи т е т При в р ед н а а к а де м и ја Ф а к у л т е т з а е ко но м и ју и и н же њ е р ск и ме н а џ ме н т Цве ћар ска 2, Но ви Сад, Ср би ја iva n a.j. m i lo s e v m a i l.c o m ВЕ СНА РО ДИЋ Ун и в е р зи т е т у Но в ом С а д у, По љ о п ри в р ед н и ф а к у л т е т Де п а р т м а н з а е ко но м и к у по љ о п ри в р е де и с о ц и о ло г и ју с е л а Трг До си те ја Об ра до ви ћа 8, Но ви Сад, Ср би ја r o d ic v@ p olj.u n s. a c. r s СА Ж Е ТА К: Од с еда мдес ет и х г од ина 20. в ек а ж ив о тној с р ед ин и пок лањ а се све ве ћа па жња. Ко ли ко и ка ко ће се јед но дру штво бри ну ти о жи вот ној с ре д и н и у ве л и кој ме ри за ви си од то га ко л и к и је њен зна чај у си с т е м у вред но с т и и по је дин ца и дру штва у це ли ни. Циљ овог ра да био је да се са гле да зна чај жи вот не сре ди не у си сте му лич них вред но сти гра ђа на Ср би је и њи хо ва про - це на о ње ном зна ча ју у си сте му вред но сти дру штва у це ли ни, као и да се уо чи шта пред ста вља ве ћи при о ри тет за ис пи та ни ке еко ном ски раз вој или еко - ло ш к а с т а би л но с т. У т ом ц и љу сп р ов едено је а нке тно ист р аж ив ањ е н а у з о р к у од 250 ис п и т ан ик а. Добијен и р ез у лт ат и по к а з у ју д а ж и в о т н а с р е д и н а, у п р ко с н и ском ж ив о т ном с т а н д а р д у и д уг ог од иш њ ој к ризи у којој ис п ит ан и ц и ж ив е, з а у зи м а ви с о ко р а н г и р а но ме с т о, к а ко н а н и в оу њи хо ви х л и ч н и х п ри о ри т е т а (где за у зи ма тре ће ме сто), та ко и на ни воу др жа ве (где се на ла зи на дру гом ме с т у). Н а б а зи ис к а з а н и х с т а в о в а ис п и т а н и к а мо же с е з а к љу ч и т и д а је п рим и р је и по м и р е њ е еко ло г и је и еко но м и је по т р е б но и н у ж но з ар а д ф о рм ир а њ а ако не одр жи вог, а оно бар одр жи ви јег дру штва. К ЉУ ЧН Е РЕ Ч И: а н ке т а, е ко лог и ја, ж и в о т н а с р е д и н а, С р би ја, с т а в о в и г р а ђ а н а 1 Ра д је п р и п р е м љ е н у о к в и р у п р о је к т а Р у р а л н о т р ж и ш т е р а д а и р у р а л н а е ко н о м и ја С р б и је д и в е р з и ф и к а ц и ја д о хо тк а и м ог у ћн ос т и с м а њ е њ а с и р о м а ш т в а (ОИ ) ко ји ф и н а н с и р а М и н и с т а р с т в о п р о с в е т е и н а у ке Ре п у б л и ке С р б и је.

122 114 Чо век је од свог по сто ја ња жи вео у при ро ди и сво јим би ти са њем и а к т и в но с т и ма по не к а д је на ру ша в а о. Ра з л и к а у од но с у на да на ш њ е нап а де н а п ри р о д у је у и нт ензи внос т и од и н д у с т ри ј ске р е в о л у ц и је н а ов а мо р а з ви је н а је т е х н ик а и т е хнолог и ја ко ја п ри р од не р е с у р с е ц р п и мно го бр же и бо ље, убрзано при том приближавајући човечанство гран и цама т зв. носећег капац ит ет а екосис т ема (eng. ca r r yin g ca pa cit y 2 ). Истовре ме но је раз ви јан еко ном ски си стем у коjeм је при ро да у слу жби еконо м и је и који ( је) св е т о екс п л и ц и т но по д р ж а в а (о). Чес т о с е ч ују пох в але да смо овла да ли при ро дом. Та на ша по бе да до не ла нам је сва ки пут но ве по ра зе у об л и к у п ри р од н и х к а т а с т р о фа и не по г о да. Вис око смо полет ел и м у њ евит и м а вион има, неух в атљиви м ау т о мо би л и ма, с бр зом х ра ном, у з т у р б о -м у зи к у и н и ско па л и к р оз озон ск у ру п у на исушене њиве, у пал и у оке а не о т о п љ е н и х лед н и к а, с т р о в а л и л и с е на ле д и не по с е че н и х ш у ма, где је де мо лу де кра ве и не чу је мо пе сму пти ца. Жи ви мо у илу зи ји проспе ри т е т а. Од с р ед ине 70 -и х г од ин а 20. век а све је више он и х којима пос т аје ја сно да је мо де ра н св е т по в е ћ а о по т р о ш њу, о би м ма т е ри ја л н и х до ба ра и усл уга, м ног има ск ра т ио ра д н и дан и по ве ћао до ко л иц у, под игао ж иво тн и стан дард милионима људи, али да није успео да побољша квалитет живо - т а. Неспорна је ч ињен ица да мат ерија лно бла г о с т а ње мо же да до п ри не с е и нај че ш ће и до п ри но си з а до в ољ с т ву и зд ра в љу по је д и на ца и д ру ш т в а, а л и с е ч и н и да с е п р е ш ла г ра н и ца и з ме ђу по т р е б ног и п р е т е ри в а њ а, т е да су кон тра ин ди ка ци је еко ном ског раз во ја над ма ши ле ње го ве пред но - сти. Сти гло се до тач ке да по чи ње мо да оску де ва мо у при род ним ре сур - си ма од ко ји х за ви си мо и који су к руц ија лн и за опс т ана к човека ка о врс т е, а да је притом и сâма асимилациона способност животне средине озбиљно у г р оже н а [ Род и ћ 2 013]. Уп рко с оз би љнос т и п р облема, к ако н ав оде Ро дић и Ко стић [2011: 39]... до да нас, ни до стиг ну ти ни во све сти, ни пред у зе те ме ре ни су у скла ду са ста њем жи вот не сре ди не, чи ја се де гра да ци ја на с т а в љ а. З а т о п ро бле ма т и ка од но са чо ве ка п ре ма ж и во т ној с ред ин и не г уби на зна ча ју. На про тив, све је ви ше ау то ра ко ји се овом про бле ма ти ком ба ве и све је ви ше а спе ка т а ко је у своји м ист раж ивањима обух ват ају [ Liere a nd Dun lap 1980; Dun lap 1991; II zu ka 2000; Schultz 2001; Ni hle n Fa hlqu ist 2008; Up ha m et al., 2009]. Ко л и ко и ка ко ће јед но д ру ш т во бри н у т и о ж и во т ној с ре д и н и у ве л и- кој ме ри за ви си од то га ко ли ки је њен зна чај у си сте му вред но сти сва ког по је д и н ца и д ру ш т ва у це л и н и. Си с т ем в р ед но с т и, у см и с л у ц и љ е в а ко - ји м а с е т е ж и, њихови х п риорит ет а и н ач и н а до с т и з а њ а [ Ro ke a ch 1973; ц и т. п р е м а Po or t i n g a et al., 2004] увек је у ве ли кој ме ри де тер ми ни сан д ру ш т в е но - еко ном ск и м ус ловима. Пр е т пос т а вк а од које с е чес т о полази 2 Ви ше о то ме у: [Ar row et al., 1995].

123 је да у мање развијеним земљама живот на сре ди на ни је ви со ко ран ги рана у си сте му вред но сти, те да оне ви ше и за га ђу ју жи вот ну сре ди ну, што ни је (бар не увек 3 ) тач но [Nath 2001]. Јед но од рет ких ан кет них ис тражи ва ња ко ја су спро во ђе на у Ср би ји на те му пер цеп ци је ква ли те та живот не сре ди не [Петровић 2012] по ка за ло је да чак 76% ан ке ти ра них грађа на сма тра да је ста ње жи вот не сре ди не у на шој зе мљи ло ши је у од но су на ра з ви је не з а па д но е в р оп ске з е м љ е. Од го ди не, про у ча вању светских и европ ских вред но сти по све - ћу је се зна чај на па жња. До са да је при ме ном иден тич них ан кет них упит - ни ка (чи ме је обез бе ђе на упо ре ди вост до би је них ре зултата) на национално р е п р е з е н т а т и в н и м у з о рц им а сп р ов е де но ис т р а ж и в а њ e у п р е ко 10 0 з е м а љ а св ет а 4 и 47 зе ма ља Евро пе 5, са ци љем да се утвр ди при о ри тет по је ди них вред но сти. На жа лост, ни у овим, ни у дру гим слич ним ис траж и в а њи ма ж и в о т на с р е д и на нај че ш ће н и је у по т р е б ној ме ри у к љу че на као вред ност за се бе. Узи ма ју ћи у об зир на пред на ве де но, овај рад ба ви с е ис п и т и в а њ ем зна ча ја ж ив о тне с р ед ине у сис т ем у л и чн и х в р еднос т и ис пи та ни ка у Ср би ји и њи ховом проценом значаја животне сре дине у систему вред но сти дру штва у це ли ни. По се бан на гла сак ста вљен је на утвр ђив а њ е од но с а у си с т е м у в р ед но с т и ис п и т а н и к а и з ме ђу ж и в о т не с р е д и не и еко ном ског (лич ног и дру штве ног) бо гат ства, због чиње ни це да притис а к еко ном ског ра с т а св е ви ше до в о д и до де г ра да ц и је ж и в о т не с р е д и не, третирајући при ро ду као бес плат ни ру чак у сва ко дневној трци за про - фи том. На ни воу дру штва, та кав став, имао би по губ не по сле ди це по чит а во чо ве ча н с т во. По ш т о бе з з аи нт ерес о в а н и х и /и л и з а бри н у т и х а к т е ра еко ло ш ка п ит а ња не би по с т а ла т е ма по л и т и ч ког по ља мо де р ног д ру ш т ва у ко јем су многи политички захтеви потекли од цивилног сектора [Wissenburg 2004; цит. пре ма Пе тро вић 2012: 527] од зна ча ја је сва ка ко ис пи та ти и ста во ве по је ди на ца и уста но ви ти вред ну ју ли љу ди ви ше ствар не, наспрам про ла зних и ма те ри јал них вред но сти. Основ ни циљ ра да је да се утвр ди ка кав зна чај жи вот на сре ди на има у си с т е м у в р ед но с т и ис п и т а н и к а, од но сно ко л и ко је сма т ра ју в а ж ном з а к в а л и т е т њи хо в ог л и ч ног ж и в о т а, к а о и з а фу н к ц ион и с ањ е и оп с т ана к дру штва у це ли ни. М Е ТО ДО ЛО Г И ЈА ИС Т РА Ж И ВА ЊА 115 С о б зи р ом н а од а б р а н и п р едме т и по с т а в љ е н и ц и љ ис т р а ж и в а њ а к а о о сновн и ме т од з а у т в р ђи в а њ е с т а в о в а о зна ча ју ж и в о т не с р е д и не у си с т е м у в р ед но с т и ис п и т а н и к а у Ср би ји, у ра д у је сп р о в е де но а н ке т но 3 У нау чн и м к ру г о ви ма све ви ше с е по ле м и ше о о б л и к у т зв. еко ло ш ке Ку зњ е цо ве к ри ве (ЕКК E n v i r o n m e n t a l K u z n e t s C u r v e) и још увек не ма кон цен зу са о то ме на ко ји на чин економ ски раз вој ути че на жи вот ну сре ди ну и бри гу о њој [Bec ker man 1992; List and Gal let 1999; Het t i ge et. al., 2000; Stern 2003; Stern 2004; Wang et al., 2013]. 4 До ступ но на: ht t p: // w w w.wo r ld v a lu e s s u r ve y.o r g / W VSC o n t e nt s.js p ( ). 5 До ст уп но на: htt p://w w w.eu ro pe an va lu es st udy.eu /fr m Show pa ge?v_ pa ge_id = ( ).

124 116 ис т р а ж и в а њ е. А н ке т и р ан и с у п уноле тн и г р ађ ан и Реп уб л ике С рбије у пе ри о д у а п ри л мај г о д и не. При ме њ ен је ме т од т зв. on-li ne а н ке т и- рања, од но сно ан ке ти ра ња при ме ном струк ту ри ра ног анкетног упитник а у е лек т рон ској фор м и. Ис п и т а н и ц и ма је, на и ме, е лек т рон ском по ш т ом по с ла т а по ру к а с мол б ом да у че с т ву ју у а н ке т ном ис т ра ж и в а њу и по н у- ђен им је линк ко ји во ди до URL адре се упит ни ка. За мо ље ни су, та ко ђе, да по ру к у п р о с ле де и свима он има с којима ко м у н и ц и ра ју е лек т р он ск и м п ут ем. Н а ов ак в о оп р едељ ењ е у т иц ал а је ч и њ е н и ц а д а д а н а с у Ср би ји све ви ше љу ди ко ри сти ра чу на ре и Ин тер нет на по слу или код ку ће, одно сно да ве ли ки број љу ди има елек тон ску по шту, те да се на овај на чин мо же о б е з б е д и т и з а до в о љ а в а ју ћ и о б у х в ат о снов ног ск у па. Ау т о ри с у св е сн и да ов ај ме т од и ма одр еђен и х недос т ат ак а [ Eva n s and Mat hur 2005: 210] и да је реч о тзв. при год ном (или рас по ло жи вом), да к ле, не п р о ба би л и с т и ч ком у з орк у који, нев ез ано з а њ ег ову в ел ич ин у, не з а до в о љ а в а с т р о г е с т а т и с т и ч ке к ри т е ри ју ме р е п р е з ен т а т и в но с т и. На опре де ље ње да се он ипак ко ри сти ути ца ле су број не пред но сти ко је овај ме тод има у од но су на дру ге ме то де [Sax et al., 2003], пре све га у по гле ду ви си не тро шко ва, због че га овај ме тод и за у зи ма све ви ше ме ста у ан кетн и м ис т р а ж и в а њи ма но вијег дат ума. Од значаја з а ов ак в о оп р едељ ењ е сва ка ко је би ла и чи ње ни ца да се на овај на чин из бе га ва мо гућ ност утица ја а н ке т а ра на ис к а з а не с т а в о в е, к а о и да је ов ај ме т од в р ло ком ф о ра н з а ис п и т а н и ке ( је р на п и т а њ а мо г у да од г о в а ра ју он да к а да њи ма т о најви ше од го ва ра) због че га је оче ки ва на ви со ка (или бар ви ша у од но су на л и ч н и и н т е р вју) с т о па од г о в о ра. С об зи ром на вр сту узор ка и ода бра ни ме тод ан ке ти ра ња, струк ту ра у зор к а не од г о ва ра у по т п унос т и основном ск у п у. По ме ре на је к а жен ској по п у ла ц и ји (70% а н ке т и ра н и х су же не) 6, од но сно м ла ђем (са мо 2% а н ке - т и р а н и х је с т а ри је од 65 г о д и н а) и у р ба ном 7 (85%) с т ановн иш т ву. Зб ог т о г а с е р е зул т а т и ис т ра ж ив ањ а, односно з а к љу ч ц и до ко ји х с е до ш ло, не мог у г е не р ал из ов ат и, односно с т а лно с е мор а и м ат и н а у м у д а с е он и од но с е на с т а нов н и ш т в о о б у х в а ће но у з ор ком. И па к, ау т о ри сма т ра ју да не р е п р ез ент ат и вно с т у з о рк а у ф о рма лном, с т ат ис т и чком, см ис л у р еч и не ума њу је зна чај ова квог ис тра жи ва ња, с об зи ром на то да се упра во од а нке т н и м ист р а ж и в а њ е м о б у х в а ћ е ног де л а по п у л а ц и је (д а к ле, м л а ђ е, ур ба не) оче кује да иницирају промене у будућности и предузимају одре - ђе не ак тив но сти усме ре не ка до сти за њу тзв. одр жи вог (или ма кар одр живи јег) ра з во ја. Ау т о ри су у ве р е н и да би с е в р ло сл и чн и р езулт ат и добил и и у ко л и ко би се ис т о ис т ра ж и ва ње по но ви ло на с та т и с т и ч к и ре п ре зен тат и в ном у з ор к у. Та к в а ис т ра ж и в а њ а, ме ђу т и м, з б ог т р о ш ко в а ко је и з а зива ју, мо ра ју би ти ра ђе на као за себ ни про јек ти и би ти фи нан сиј ски по држ а на од с т ра не з а и н т е р е с о в а н и х а к т е ра, п р е св е г а д р ж а в е, ко ја т р е ба да 6 Шт о н и је р е да к с л у чај код ов а к ви х ис т ра ж и в а њ а, је р с у же не по п ра ви л у сп р ем н и је д а у ч е с т в у ј у у а н ке т н и м и с т р а ж и в а њи м а [C h a n g a n d K r o s n ick ; цит. по Hol bro ok et al., 2008]. 7 Е л е к т р о н с ко а н ке т и р а њ е н е о с т а в љ а м о г у ћ н о с т и д е н т и ф и ко в а њ а г р а д о в а у ко ји м а и с п и т а н и ц и ж и в е.

125 117 пре по зна свој ин те рес за са гле да ва ње ста во ва гра ђа на ве за но за ову про - бле ма т и к у. К а ко т а к ви х ис т ра ж и в а њ а код на с, з а с а да, на ж а ло с т не ма, ау т о ри с у с е, у д и ле м и да л и ов а ко в а ж н у п р о бле ма т и к у не ра з ма т ра т и уоп ш т е и л и је ра з ма т ра т и у з п р е т ход но оп и с а на ог ра н и че њ а у по гле д у ту ма че ња ре зул та та, опре де ли ли за ово дру го. За д ва месеца, кол ико је т рајало п рик уп љ ање подат а к а, с т игло је 250 ком п ле т но по п у њ е н и х а н ке т н и х л и с т о в а 8. Ау то ри сма тра ју да се ова кав ре зул тат бар де л и м и ч но мо же об ја сн и т и и не на ви к н у то ш ћу с та нов н и ш т ва у Ср би ји на ову вр сту ан ке та. З а о бр а д у по д а т а к а ко ри ш ћен је IBM SPSS Sta ti stics 21 про грам за статистичку обраду података. У оквиру униваријантне статистичке анал и з е сп р о в е де н а је а н а л из а под ат ак а помоћу п р оцед ур а ф р ек в енц ије и де скрип тив не ста ти сти ке. За утвр ђи ва ње ве зе из ме ђу по сма тра них ва рија бл и п ри ме њ е на је ко р е ла ц и о на а на л и з а. По ред при мар них по да та ка до ко јих се до шло ан ке ти ра њем, као из - в о ри по д а т ак а ко ри ш ће не с у до с т у п не п у б л и к а ц и је и з ов е о б л а с т и. У ц и љу б о љ е п р е глед но с т и р е з ул т а т и с у п ри к а з а н и т а б е ла р но. РЕ ЗУЛ ТА Т И ИС Т РА Ж И ВА ЊА И Д И СК У СИ ЈА Зна чај ж и в о т не с р е д и не у си с т е м у в р ед но с т и по је д и н ца Ка ко је циљ ра да био да се утвр ди ко ли ки зна чај има жи вот на сре дина у си с т е м у в р ед но с т и ис п и т а н и к а, од њи х је т ра же но да на пе т о с т е пе - ној Л ике рт овој ск а л и ( Li ke r t sca le) оце не од ре ђе не в реднос т и, т ј. в аж но с т од ре ђе них став ки за ква ли тет њи хо вог лич ног жи во та. По ну ђене став ке пре у зе те су из ис тра жи ва ња ко је је немачки институт Ем нид (TNS Em nid), по на руџ би ни Фон да ци је Бер телс ман (Ber tels - mann Fo un da tion), у ју лу го ди не ура дио на узор ку од не мач ких и ау стриј ских ис пи та ни ка, а ре зул та те об ја вио под на сло вом Грађа ни не же ле раст по сва ку це ну 9. Ово је омо гу ћи ло да се до би је ни рез у лт а т и у пор е де и у т в р де с л и ч но с т и, од но сно р а з л и ке у м и ш љ е њи м а ис пи та ни ке из Ср би је и ових развијених земаља ЕУ. Дистрибуција добије них од го во ра при ка за на је у Та бе ли 1. 8 И а ко је е л е к т р о н с к а п о р у к а п о с л а т а н а в е л и к и б р ој и н д и в и д у а л н и х е л е к т р о нс к и х адре са и тзв. меј линг ли ста, a за оче ки ва ти је, да је бар у из ве сној ме ри до шло и до п р о с л е - ђ и в а њ а п о р у ке. 9 До с т у п но на: tels mann-stif tung.de/cps/rde/xbcr/sid-bef4d261-a5710aa8/ bst/xcms_bst_dms_ 32001_32002 _2.jpg ( ); До ступ но на tels mann-stif tung. de/cps/rde/xbcr/sid-bef4d261-a5710aa8/bst/xcms_bst_dms_32005_32006_2.pdf ( ).

126 118 Та бе ла 1. Про це на ва жно сти од ре ђе них вред но сти за ква ли тет лич ног жи во та Ја ко в а ж н о (5) В а ж н о (4) Не мо гу да про це ним (3) М а њ е в а ж н о (2) Не в а ж н о (1) П р о с е к Мо д ус Станд. д е в и ја ц и ја % Зд р а в љ е 89,6 9,6-0,8-4,88 5 0,393 По р о д и ц а и п а р т н е р с т в о 82,4 16,4-1,2-4,80 5 0,483 Не з а в и с н о с т 52,8 43,2-4,0-4,45 5 0,699 До бри од но си с љу ди ма 32,8 59,6-7,6-4,18 4 0,777 Ж и в о т н а с р е д и н а 53,2 43,2 0,4 2,8 0,4 4,46 5 0,689 По се до ва ње нов ца и имо ви не 14,4 62,4-22 1,2 3,67 4 1,013 З а д о в о љ с т в о п о с л о м 40,0 54,0 0,4 5,2 0,4 4,28 4 0,756 До б р а з а б а в а 17,2 46,8 0,8 31,2 4,0 3,42 4 1,207 Из в о р: Про ра чун ау то ра на ба зи ре зул та та ан ке те К а о ш т о с е и з п ри к а з а н и х р е з ул т а т а мо же ви де т и, в р ед но с т и а ри т - ме т и ч к и х с р е д и на код п р о це не в а ж но с т и по је д и н и х а спе к а т а ж и в о т а з а к в а л и т е т л и чног ж ивот а исп ит ан ик а к р е ћу с е у ра спо н у од 3,42 (нај н и ж а вред ност, ко ја се од но си на аспект до бре за ба ве ) до 4,88 (нај ви ша вред ност и од но си с е на а спек т зд рав љ а ). Може с е уо ч и т и би мо да л на ра с по де ла, где је нај че шћи од го вор (вред ност мо ду са) за аспект здра вља, до брих одно са у по ро ди ци и парт нер ству, здра ве жи вот не сре ди не и лич не не за висно сти 5, док је за оста ле аспек те 4, што је сво је вр стан по ка за тељ до брог од а б ир а в р едн ос т и, одн ос н о а с п ек ат а к в ал ит ет а ж ив от а који ћ е б ит и по н у ђе н и к а о мо г у ћ и од г о в о ри. Иа ко се, због раз ло га об ја шње них у по гла вљу ко је се од но си на приме њ е н и ме т од ра да, до би је н и р е з ул т а т и мо ра ју п ри х в а т и т и с од р е ђе ном ре зе р вом 10, до би је н и од г о во ри ис п и та н и ка ја сно у ка зу ју на њи хо ве л и ч не при о ри те те. Као недвосмислено најважни је они оце њу ју здра вље и по - ро ди цу и парт нер ство, што је би ло и оче ки ва но. О но ш т о н и је би ло оче к и в а но је в е л и к и бр ој ис п и т а н и к а ко ји је ж и- во т н у с р ед ин у оцен ио к а о в рло в аж н у (ари т ме т и ч к а с р е д и на 4,46, мо д ус 5). О в а к а в р е з ул т ат мо же с е т у ма ч и т и ра з в о јем св е с т и г ра ђа на о зна ча ју здра ве жи вот не сре ди не за нор ма лан жи вот (пре све га здра вље), као и бри г е за сво ју и бу д ућ нос т сво је по ро д и це 11, због по ве ћа ног за га ђе ња ко ја с е и н т ен зи в но и б е з на д з о ра на но си сви м с ег мен т и ма на шег ок ру же њ а. Ис п и т а н и ц и ма је, да к ле, ја сно да је ж и в о т на с р е д и на о снов н и ус лов ж и- 10 Од но сно, ва лид ни су за ис пит ива ни део по пу ла ци је (мла ђе, ур ба но ста нов ни штво). 11 У г ор е п о м е н ут о м а нк е тн о м и ст р аж и в ању M. Пе тро вић [2012] је, из ме ђу оста лог, има ла за циљ да утвр ди сте пен еко ло шке за бри ну то сти у Ср би ји. Ре зул та ти до ко јих је дошла по ка зу ју да ве ћи на ан ке ти ра них гра ђа на (82,2%) сма тра да еко ло шки про бле ми у њи хо - вом не посредном окру же њу има ју не га тив не ефек те по њи хо во и здравље њихове породице.

127 119 во та (и жи вот сâм по се би) без ко је не би смо мо гли да има мо здра вље, заснивамо поро ди ц у, г ра ди мо од но се с д ру г им љу ди ма, за ба вља мо се, има мо до ба р по с а о и по с е д у је мо нов а ц и и мовин у. Најмању в аж но с т з а л ича н ква ли тет жи во та ис пи та ни ци ви де у до број за ба ви (арит ме тич ка сре дина 3,42), али и у по се до ва њу нов ца и имо ви не (3,67), што пре ма ми шљењу ау т о ра је с т е по зи т и в но, а л и т а ко ђе п р ед с т а в љ а к уриозит е т с о бзир ом на ма т е ри ја л н и све т у ко јем ж ивимо и к ри зне усло ве у ко ји ма де це н и ја ма жи ви ста нов ни штво у Ср би ји. Уко л и ко с е до би је н и р е з ул т а т и у по р е де с р е з ул т а т и ма до би је н и м у г о р е по ме н у т ој с т у д и ји ра ђе ној у Не мач кој и Ау с т ри ји, мо же с е уо ч и т и да и гра ђа ни ових зе ма ља за свој лич ни ква ли тет жи во та нај ви ше вредн у ју зд рав љ е (80%) и добр е пор од и чне однос е (72%). И нт ер ес а н тно је да је за њих жи вот на сре ди на на пе том ме сту по ва жно сти, док је у Ср би ји она на ви с о ком т р е ћем ме с т у. О в а к а в р е з ул т ат п ри л и ч но и з не на ђу је. О н се мо же сма тра ти по зи тив ним за на шу зе мљу (у сми слу да је у пи та њу ја ча њ е еко ло ш ке св е с т и, ко је је у ра з ви је н и м з е м љ а ма по п у т Не мач ке и Ау с т ри је би ло на сце н и к а сн и х 70 - т и х г о д и на п р о ш лог в е к а). Ме ђу т и м, т о св а к а ко мо же д а у к а з у је и н а ви с ок н и в о з а б ри н у т о с т и з а ж и в о т н у с р е д и н у (з б ог св е с т и о од с у с т ву р е г у л а т и в е и ул а г а њ а у ов ој о бл а с т и), ка кав не по сто ји у зе мља ма ЕУ. У поглед у м ат ерија лног б ог а тс т в а не м а би т н и х р а з л и к а је р св е г а 12% не м ач к и х и ау с т ри ј ск и х ис п и т а н и к а см а т р а у м но ж а в а њ е нов ц а и по се да ја ко ва жним, док код ис пи та ни ка у Ср би ји оно из но си 14%. Утвр ђе ни ко е фи ци јен ти ко ре ла ци је (Та бе ла 2) ука зу ју на ја чи ну ве - з е о с т а л и х п р о мен љи ви х и ж и в о т не с р е д и не. О в ај ко е фи ц и јен т к р е ће се у ин тер ва лу од 0,082 (ука зу је на сла бу ве зу жи вот не сре ди не и посе до ва ња нов ца и имо ви не ) до 0,314 (ука зу је на сред њу ја чи ну ве зе поро ди це и парт нер ских од но са и жи вот не сре ди не ). Та бе ла 2. Ко ре ла ци ја из ме ђу жи вот не сре ди не и оста лих вред но сти у си стему вред но сти на лич ном ни воу Зд р а в љ е По р о д и ц а и п а р т н е р с т в о Не з а в и с н о с т До б р и од н о с и са љу ди ма По с е д о в а њ е нов ца и имо ви не З а д о в о љ с т в о по слом До б р а з а б а в а Ж и в о т н а средина Pearson c o r r e l a t io n 0,146 * 0,314 ** 0,237 ** 0,306 ** 0,082 0,214 ** 0,211 ** Sig. (2 - t a i le d ) 0,021 0,000 0,000 0,000 0,198 0,001 0,001 * ко ре ла ци ја зна чај на на ни воу 0,05 (2-ta i led) ** ко ре ла ци ја зна чај на на ни воу 0,01 (2-ta i led) Из в о р: Про ра чун ау то ра на ба зи ре зул та та ан ке те

128 120 По с е б но с у у т в р ђе не ко р е ла ц и је и з а под у з ор ке, од но сно ис п и т а н и- ке ко ји има ју де цу и оне ко ји их не ма ју и утвр ђе но је да по сто ји ја ча ве за и з ме ђу зн а ч а ја ж и в о т не с р е д и не и до б ри х по р о д и ч н и х и п а р т не р ск и х од но са код ис пи та ни ка с де цом (0,353) не го код оних без де це (0,299), што на во ди на за кљу чак да је бри га за по том ство, што је и ло гич но, по ве за на с бри гом за жи вот ну сре ди ну. На ова кав ре зул тат сва ка ко је ути ца ла и сама с т ру к т ура у зор ка, ко ја је, ка ко је већ об ја ш ње но, у не ко л и ко по ме ре на у ко рис т жен ске по п у л а ц ије, која с е у н ашем д руш т ву т р ад иц ион а лно ви ше ба ви бри гом о де ци. ПРО ЦЕ НА ЗНА ЧА ЈА ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ У СИ СТЕ МУ ВРЕД НО СТИ НА НИ ВОУ ЗЕ МЉЕ Заи нт е р е с о в ано с т појед инаца з а ж ив о тн у с р ед ин у п р едус лов је да она по ста не ва жна и за дру штво у це ли ни. Уко ли ко то ни је, дру штво не ће бри ну ти о жи вот ној сре ди ни, а то ће не ми нов но во ди ти ње ној де гра даци ји. За то је, за раз ли ку од пр вог де ла упит ни ка, где се же лео са гле да ти зна чај животне сре ди не у си сте му вред но сти по је динца, други део упит - н и к а посв еће н је у т в рђив ању м иш љ ењ а исп ит ан ик а у поглед у зн ач аја од р е ђе н и х в р ед но с т и з а з е м љу у це л и н и. До би је н и од г о в о ри п ри к а з а н и су у та бе ли 3. Та б е л а 3. Про це на ва жно сти по је ди них вред но сти на ни воу зе мље Ја ко в а ж н о (5) В а ж н о (4) Не мо гу да про це ним (3) М а њ е в а ж н о (2) Не в а ж н о (1) П р о с е к Мо д ус Станд. д е в и ја ц и ја В е л и ч и н а з е м љ е 4,4 19,2 3,2 44,8 28,4 2,26 2 1,190 Б р ој с т а н ов н и к а 6,8 29,6 2,4 40,0 21,2 2,61 2 1,292 Не н а р у ш е н о с т г р а н и ц а 33,2 43,2 3,2 14,4 6,0 3,83 4 1,207 Еко ном ско ста ње 55,2 41,2-3,2 0,4 4,48 5 0,701 С м а њ е њ е д у г о в а 47,2 44,0-8,0 0,8 4,29 5 0,886 Зд р а в љ е с т а н ов н и к а 65,2 30,0-4,4 0,4 4,55 5 0,749 Ку л т у р а н а р о д а 50,4 44,0-4,8 0,8 4,38 5 0,789 О б р а з о в а н о с т н а р о д а 51,6 43,6-4,8-4,42 5 0,731 Ж и в о т н а с р е д и н а 58,8 38,0-2,4 0,8 4,52 5 0,701 С о ц и ја л н а јед н а ко с т 34,4 50,8 1,2 12,4 1,2 4,05 4 0,981 Из в о р: Про ра чун ау то ра на ба зи ре зул та та ан ке те % К а о ш т о с е мо же уо ч и т и, ис п и т а н и ц и с у, у ск ла д у с п ри о ри т е т и ма на л и ч ном н и в оу, нај в е ћу в а ж но с т п ри п и с а л и зд ра в љу с т а нов н и к а јед не

129 121 з е м љ е (а ри т ме т и ч к а с р е д и н а 4, 55). Н а ви с о ком д ру г ом ме с т у по б р о ју ис п и т а н и к а ко ји с у је е т и ке т и р а л и ја ко в а ж ном је ж и в о т н а с р е д и н а (4, 52). С о б зи р ом на м но г о бр ој не еко ном ске, с о ц и ја лне и д руг е п р облеме који ко ле к т и вно м уч и с т ановн иш т в о С рбије, мор а с е н агл асит и д а с у овак ви резулт а т и нео че к и ва н и и п ри јат но из не на ђу ју ћ и. Ово т и м п ре ш т о не ма зна чај н и јег од с т у па њ а у м и ш љ е њи ма о с о ба ко је ж и в е у у р ба н и м и ру ра л н и м с р е д и на ма, к а о н и ме ђу он и ма ко ји и ма ју и ко ји не ма ју де ц у. Та ко ђе, под јед на ку ва жност жи вот ној сре ди ни при пи су ју осо бе раз личи тог ни воа обра зо ва ња, рад ног ста ту са, као и ма те ри јал ног ста ња. На п р ви по глед ови ре зул т а т и мо г у да де л у ју кон т ра д и к т ор н и он и ма ко је је до би ла М. Пе тро вић [2012], где су еко ло шки про бле ми на за че љу листе при о ри тет них пи та ња за ко ја су се ан ке ти ра ни гра ђа ни из ја сни ли. Треба, ме ђу тим, зна ти да се у ње ном ис тра жи ва њу пи та ње од но си ло на по лит и ч ке п ри о ри те те, а не на вред но ст и, ш то су су ш т и н ск и ра зл ич ите ст вари. Да ни ско по зи ци о ни ра ње еко ло шких пи та ња на по ли тичкој агенди [Петровић 2012: 534] не зна чи и ни зак ранг жи вот не сре ди не као вред но сти за друш т во у це л и н и до ка з је и ч и ње н и ца да су у по ме н у т ом ис т ра ж и ва њу г рађа ни показали ви сок ни во збу ње но сти ка да су у пи та њу ра звојне ст ратегије. Та ко се чак 86,3% ис пи та ни ка сло ж и ло (пот п у но и л и дел ими чно) са ставом да за ш т и т и ж и вот не сре д ине т реба дат и п редност, чак и по цен у смањења еко ном ског р а с т а, док с е ис т ов р емено 79, 5% исп ит ан ик а по тп уно и л и де л и м и чно сло ж и ло са с т а вом да еко ном ском ра с т у т ре ба да т и п ред нос т, иа ко због то га жи вот на сре ди на у од ре ђе ној ме ри мо же стра да ти. Као што се из ре зул та та при ка за них у та бе ли 3 мо же ви де ти и у на шем ист ра ж и ва њу исп ит ан иц и веома важ н и м сма т ра ју и еко ном ско с т а ње у зе мљи, као и от пла т у дугова. Према мишљењу аутора, резултати и једног и дру гог ис тра жи ва ња за пра во ука зу ју на то да љу ди, с јед не стра не, ви соко вред ну ју жи вот ну сре ди ну и све сни су ње ног зна ча ја, али да се исто време но м и ре с ре а л но ш ћу у ко јој еко ном ск и п ро бле м и по не ка д до м и н и ра ју и над оним што је су штин ски ва жни је, о че му ће ка сни је би ти још ре чи. Со ц и ја л н у јед на кос т у д ру ш т ву нај ве ћ и број ис п и та н и ка до ж и в ља ва ва жном за једну државу. Нажалост, јед на кост у дру штву, ни је свој стве - н а еко ном ском си с т е м у који је дом ин а н т а н у св е т у и код н а с. Не д а в но ис т ра ж и в а њ е [ M i l le r a nd G r e e n b e rd 20 09; ц и т и ра но п р е ма: Mag dof f a nd Fo ster 2010] по ка за ло je ка ко 2% бо га т и х и н д и ви д у а ла ца и ма п ре ко по ла глоба л ног б о г ат с т в а, док 1% нај б о г а т и ји х и ма у к у пно 4 0% целок у пног свет ског бо гат ства, док до њих 50% ста нов ни ка све та има све га 1% од укуп ног свет ског бо гат ства. И н е н а р у ш е н о с т и г р а н и ц а з е м љ е з а и с п и т а н и к е и м а од р е ђ е н и н и во ва ж но с т и (3,83), док по м и ш ље њу ис п и та н и ка вел ич ина зем ље и њен број ста нов ни ка ни су од ва жно сти (арит ме тич ка сре ди на је 2,26 и 2,61 р е спек т и в но). Иа ко су до би је ни ре зул та ти по жељ ни и ука зу ју на ви сок зна чај жив о т не с р е д и не у си с т е м у в р ед но с т и и ис п ра в но с т у по гле д у п ри о ри т е т а ис пи та ни ка, по ста вља се пи та ње ако су нам до бре ми сли и ме ђу љу дима пре о вла ђу је здрав ра зум (а ис тра жи ва ње на то ука зу је) за што нам

130 122 он да ни су до бра и де ла и по ступ ци. Да би се дао од го вор на ово пи та ње по треб но је, у не ком на ред ном ис тра жи ва њу, са гле да ти и ста во ве до но - сиоца од л у ка на ма к ро ни воу и у твр ди ти да ли има и где су ра з ми мо и ла же ња у од но су на ста во ве гра ђа на. Ово је по треб но тим пре што су ис тра жи ва ња М. Пе т р о ви ћ [2012] по к а з а ла да је у Ср би ји еко ло ш к а св е с т и з ра же н и је уте ме ље на у про е ко ло шким вред ности ма код гра ђа на, не го код пред став - ни ка вла сти. Ут в р ђе н и ко е фи ц и јен т и ко р е ла ц и је ( Та б е ла 4) по к а з у ју ја ч и н у в е з е д ру г и х по сма т ра н и х а спе к а т а и ж и в о т не с р е д и не. Та бе ла 4. Ко ре ла ци ја из ме ђу оста лих вред но сти и жи вот не сре ди не у си сте му вред но сти на ни воу зе мље Ку л т у р а Н а р о д а Зд р а в љ е с т а н ов н и к а О б р а з о в а н о с т н а р о д а С о ц и ја л н а јед н а ко с т С м а њ е њ е д у г о в а Е ко н о м с ко с т а њ е Не н а р у ш е н о с т г р а н и ц а В е л и ч и н а з е м љ е Ж и в о т н а средина Б р ој с т а н ов н и к а Pearson c o r r e l a t io n 0,642** 0,617 ** 0,532 ** 0,414 ** 0,342 ** 0,340 ** 0,155 * 0,033 0,029 Sig. (2 - t a i le d ) 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,014 0,599 0,647 * ко ре ла ци ја зна чај на на ни воу 0,05 (2-ta i led); ** ко ре ла ци ја зна чај на на ни воу 0,01 (2-ta i led). Из в о р: Про ра чун ау то ра на ба зи ре зул та та ан ке те Вр ед но с т и ко е фи ц и је на т а ко р е ла ц и је с е к р е ћу у и н т е р в а л у од 0,029 (ка да је у у пи та њу жи вот на сре ди на и број ста нов ни ка ) до 0,642 ( ж и во т на с ре д и на и к улт ура народа ). Висок у корелац ију са ж иво тном с р е д и ном на н и в оу з е м љ е о с т в а ру је и зд ра в љ е с т а нов н и к а (0,617 ), к а о и о бр а з о в ано с т нар ода (0, 532), ш т о је св ојев рсна пот в рда да од н ив оа св е с т и и о бра з о в а њ а г ра ђа на з а ви си ко л и ко ће на м би т и в а ж на, а с а м и м тим и ка ква ће нам би ти жи вот на сре ди на. Без об зи ра, да кле, ко ли ко је ве ли ка по је ди на зе мља, за здра ву жи вот - ну сре ди ну (ко ја има ре ла тив но ви сок ранг при о ри те та и на ин ди ви ду алном и на ни воу зе мље) по треб на је стал на еду ка ци ја, с ци љем по ве ћа ња еко ло ш ке св е с т и. ОД РЕ ЂИ ВА ЊЕ П РИ О РИ Т Е ТА Ж И ВОТ Н А СРЕ Д И Н А ИЛИ ЕКО НОМ СКИ РАСТ К а ко је п ре т ход н и део ис т раж ивања по ка за о, да у си с т е м у вред но с т и зна чај има и жи вот на сре ди на и но вац и имо ви на (на лич ном ни воу), одно сно еко ном ско с т а њ е (на н и воу зе м љ е) у на р ед ном де л у у п и т н и к а да т е с у од р е ђе не т в рд њ е, к а ко би с е од р е д и л и п ри о ри т е т и, од но сно с у д и ло о

131 123 т о ме да л и ис п и т а н и ц и п р едно с т дају ж иво тној с р ед ин и и л и економском ра сту, као глав ном обе леж ју си сте ма у ко јем жи ви мо. Да ис пи та ни ци је су збу ње ни, ка ко то твр ди М. Пе тро вић [2012], по - твр ђу је чи ње ни ца да ве ћи на ис пи та ни ка (52,8%) сма тра да раст ква ли те - т а ж и в о т а с т а нов н и к а јед не з е м љ е з а ви си од п ри в р ед ног ра с т а т е з е м љ е (што не тре ба да чу ди, с об зи ром на то да се у са вре ме ним усло ви ма квали тет жи во та че сто из јед на ча ва са стан дар дом), док је исто вре ме но знача јан и по сто так оних (42,4%) ко ји сма тра ју да раст ква ли те та жи во та не под ра з у ме в а н у ж но и п ри в р ед н и ра с т, в ећ да к в а л и т е т ж и в о т а з а ви си и од не ких дру гих фак то ра (Та бе ла 6). Ни је ис кљу че но ни то да се од ре ђен број ис пи та ни ка код из ја шњава ња на ову тврд њу во дио и ста вом да (кон тро ли са ни) при вред ни раст не п р ед с т а в љ а з ло по с е би (и л и г а мак а р ис п и т а н и ц и не до ж и в љ а в а ју у том кон тек сту, под ра зу ме ва ју ћи под ра стом и раз вој). Ка да се ови ре зул та ти упо ре де с го ре по ме ну тим ис тра жи ва њем спро - ве де ним у Не мач кој и Ау стри ји мо же се уо чи ти да су ми шље ња на ову т е м у подељ е на и код њи хо в ог с т а нов н и ш т в а 12. Ве ћ ина исп ит ан ик а у о б е ове зем љ е (61% Не ма ца и 54% Ау с т ри ја на ца) не ве рује да економск и ра с т по в е ћ а в а к в а л и т е т ж и в о т а, иако је дос т а ( Немачк а 36%, Аус т рија 4 0%) и оних ко ји има ју су про тан став. Та бе ла 6. При о ри те ти ис пи та ни ка из ме ђу жи вот не сре ди не и еко ном ског ра ста Тв рд њ е У п о т п у н о с т и с е с л а же м У г л а в н о м се сла жем Не м а м м и ш љ е њ е У г л а в н о м се не сла же м У п о т п у н о с т и се не сла жем 1. Раст ква ли те та жи во та ста нов ни ка јед не зе мље не под ра зу ме ва ну жно и при вред ни раст те зе мље 2. За шти та жи вот не сре ди не тре ба ло би да има при о ри тет, чак и ка да то под ра зу ме ва успо ра ва ње еко ном ског ра ста 3. При вред ни раст ја ко је ва жан за јед ну др жа ву чак и к а д а н а р у ш а в а ж и в о т н у с р е д и н у 4. Ми шље ња сам да је мо гућ да љи еко ном ски раст ко ји н е ћ е н а р у ш а в а т и ж и в о т н у с р е д и н у 5. Ако ства ри на ста ве пре ма са да шњем кур су, уско ро ћ е м о д о ж и в е т и в е л и к у е ко л о ш к у к а т а с т р о фу Из в о р: Про ра чун ау то ра на ба зи ре зул та та ан ке те % 14,4 28,0 4,8 41,2 11,6 27,2 48,8 10,8 12,0 1,2 2,0 16,0 9,6 51,2 21,2 31,2 55,6 6,0 6,8 0,4 40,0 41,2 12,8 5,6 0,4 12 До ступ но на: tels mann-stif tung.de/cps/rde/xbcr/sid -BEF4D261-A5710AA8/ bst/xcms_bst_dms_32005_32006_2.pdf ( ).

132 124 О х ра бру је по да т а к да ча к 76% ис п и т а н и к а у на шој зе м љи п ри о ри т е т да је заштити жи вот не сре ди не, чак и уко ли ко то за последицу има успо - ра в а њ е п ри в р ед ног ра с т а (т в рд њ а 2). О в ај с т а в по т в р ђу ју и од г о в о ри на тврд њу 3 При вред ни раст је ја ко ва жан за јед ну др жа ву чак и ка да нару ша в а ж и в о т н у с р е д и н у, где је в е ћ и на ис п и т а н и к а (72,4%) р е к ла да с е углав ном или у пот пу но сти не сла же с том кон ста та ци јом. И у овом погле д у ис п и т а н и ц и у Ср би ји де ле м и ш љ е њ е с г ра ђа н и ма Не мач ке у ко јој је, п р е ма на в о д и ма TNS Em nid и н с т и т у т а, з а 93% ис п и т а н и к а еко ном ск и раст ва жан за одр жа ва ње ква ли те та жи во та, али не по сва ку це ну. Проспе ри тет ко ји је на уштрб жи вот не сре ди не или на ра чун ви со ког вла диног ду га, од ба цу је ви ше од 80 од сто ис пи та ни ка об у хва ће них овим ис - т ра ж и в а њ ем 13. Ипак, ни је за не мар љив проценaт оних (18%) ко ји би жи вот ну сре дин у ж р т в о в а л и з а ра д п ри в р ед ног ра с т а. О в де, да к а ко, т р е ба и ма т и у ви д у с т ру к т у ру у з о р к а, од но сно ч ињ ен иц у д а с у ис п и т а н и ц и м а хом м л а ђ е, у р ба но с т а нов н и ш т в о, ко је је под ја ч и м у т и ца јем с а в р е ме н и х ме д и ја, па с а м и м т и м и на ме т н у т ог сх в а т а њ а да је к в а л и т е т ж и в љ е њ а у д и р ек т ној в е зи с н ив оом ж ив о тног с т а ндарда (мер е но мат ерија лн и м благ ос т ањ ем). То је си г у р но п р о с т ор з а де ло в а њ е у п ра в ц у по в е ћ а њ а н и в оа еко ло ш ке св е с т и ов ог де ла по п у ла ц и је. Нај в е ћ и п р о це нат ис п и т а н и к а (86,8%) да је оп т и м и с т и ч к и (и л и конф о рм ис т и чк и) одг ов о р н а т в рдњу д а је...мо г у ћ д а љи е ко ном ск и р а с т ко ји не ће на ру ша ва т и ж и во т н у с ре д и н у. Ве л и к и де о исп ит ан ик а (81, 2%) све стан је да је та ко не што те шко оства ри ти и да мо гућ ност не зна чи да ће она би ти и ис ко ри шће на па се сла же и с тврд њом да уко ли ко ства ри на с т а ве п р е ма са даш њем к у рсу, ускор о ћемо дож ивет и вел ик у еколош к у к а т а с т р о фу. Нај в е ћ и де о а н ке т и ра н и х г ра ђа на код по р е ђе њ а од но с а еко ном ског ра ста и заштите животне средине формирао je мишљење у складу с уме - р е н и м в р ед но с т и ма на ск ал и. О в о у п ућу је на з а к љу ча к да ис п и т а н и ц и још увек не ма ју чврст став, да ни су ис кљу чи ви по пи та њу жи вот не сре дине и еко ном ског ра ста (или/или) и да при жељ ку ју ко рист (к)од обе ства ри (и/и). За пра во је то и је ди ни ис пра ван став (же ља, циљ) јер људ ско дру штво и т р е ба да т е ж и и у ж и в а у ком ф ор н и јем ж и в о т у, ко ји не ће и з а зи в а т и не - г а т и в не по с ле д и це на ж и в о т н у с р е д и н у. За да т а к на у ч н и к а, по л и т и ча ра, фи ло з о фа, еко но м и с т а, св а ког по је д и н ца је да п р о нађе сис т ем и нач и н з а т а к в о д ру ш т в о бу д ућ но с т и. Јед но је си г у р но, ис п и т а н и ц и с у си г у р н и да ови м т ем пом и и н т ен зи т е т ом (б е з п р о ме не у т ех нолог ији, пот р ош њи и по на ша њу) п р е т ен д у је мо да бу де мо св е до ц и еко ло ш ке к а т а с т р о фе. ЗА К ЉУ Ч А К Све оп ште за га ђе ње жи вот не сре ди не на во ди на раз ми шља ње о ње - ном зна ча ју и о узро ку та квог на ру ше ног ста ња. Ја сно је да се по зи ти ван 13 До с т п у н о н а : ht t p: // w w w.b e r t el s m a n n - s t i f t u n g.d e /c p s /r d e / xch g / b s t / h s. x sl /n a c h r ic ht e n _ htm ( ).

133 125 од но с п р е ма ж и в о т ној с р е д и н и и ула г а њ е у ову о бла с т мо же оче к и в а т и са мо у ко ли ко је она аде к ват но ран ги ра на у си сте м у вред но сти и по је дин ца и дру штва у це ли ни. Си стем вред но сти је увек у ве ликој мери детерминиса н д руш т ве но - еко ном ск и м усло ви ма па је охра бру ју ће да у п р кос н и ском ж и в о т ном с т а н д а р д у и д уг ог од иш њ ој к риз и у којој ж ив е исп ит ан иц и а н ке т и ра н и у Ср би ји ви с о ко ра н г и ра ју ж и в о т н у с р е д и н у, ка ко на н и воу њи хо ви х л и ч н и х п ри о ри т е т а (где ж и во т на с ре д и на за у зи ма т ре ће ме с т о), та ко и на ни воу др жа ве (где се она на ла зи на дру гом ме сту). Ипак, у по гле ду при о ри те та ис пи та ни ци још увек не ма ју ја сно де фин и са н с т а в. Он и н и с у ис к љу ч и ви по п и т а њу ж и в о т не с р е д и не и еко номског р а с т а (и л и /и л и) и њихови одг ов о ри ја сно по к а з у ју д а п ри же љ к у ју ко рист од обе ства ри (и/и). То и је сте је ди ни ис пра ван став и у са мој је су шти ни кон цеп та одр жи вог раз во ја. До би је ни ре зул та ти, у сми слу знача ја који ж иво тна с ред ина и ма у сис т ем у в реднос т и исп ит ан ик а, т ребало би да и н сп и ри ш у и иза зо ву ка ко до но си о це од л у ка на ма к ро н и воу, т а ко и при вре ду, али и све по је дин це да (и) учи не мно го ви ше на очу ва њу и зашти ти жи вот не сре ди не у Ср би ји. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Пе т р о в и ћ, М и н а (2 012). З а ш т ит а ж ив о тн е с р е д и н е н а л о к а л н о м н и в оу : Пе р ц е п ц и ј а к љу ч н и х а к т е р а. Те м е, XXXVI, 2: Ро д и ћ, В ес н а (2 013). Б е л е ш ке с а п р е д а в а њ а. Не п у б л и ко в а н и м а т е р и ја л з а п р и п р е м у и сп и т а и з п р ед м е т а Уп р а в љ а њ е ж и в о т н о м с р е д и н о м и п р и р одн и м р е с у рс им а. Но в и С а д: По љ о п р и в р ед н и ф а к у л т е т. Ar row, Ken neth; Bert Bo lin, Ro bert Co stan za, Part ha Das gup ta, Carl Fol ke, C. S. Hol ling, Bengt-Owe Jan sson, Si mon Le vin, Karl-Go ran Ma ler, Char les Per rings and Da vid Pimen tel (1995). E co no m ic g row t h, ca r r y i n g ca pa cit y, a nd t he en v i ron ment. S cie nce, 268: Dun lap, Ri ley (1991). Trends in pu blic opi nion to ward en vi ron men tal is su es: So ci ety & Na tu ral Re so ur ces: A n In t e r n a t i o n a l Jo u r n a l, IV, 3: Evans Joel and Anil Mat hur (2005). The va lue of on li ne sur veys. In t e r n e t Re s e a r c h, XV, 2: He t t i ge, He m a m a l a ; M a n i Mu t hu k u m a r a a n d D a v id W h e e le r (20 0 0). I n d u s t r i a l p ol lu t io n i n e c o n o m ic d e ve lo p m e nt: T h e e n v i r o n m e n t a l Ku z n e t s c u r ve r e v i si t e d. Jo ur nal of De velo p m e n t E c o n o m i c s LXII, 2: Hol bro ok, Allyson; Jon Kro snick and Ali son Pfent (2008). The Ca u ses and Con se qu en ces of Re spon se Ra tes in Sur veys by the News Me dia and Go vern ment Con trac tor Sur vey Re se arch Firms, In: Ja mes M. Lep kow ski; Clyde Tuc ker, J. Mic hael Brick, Edith de Le e uw, Lil li Ja pec, Paul J. La vra kas, Mic hael W. Link & Ro ber ta L. Sang ster (ed.). Advan ces in Te lep ho ne Sur vey Met ho do logy, John Wi ley & Sons, Inc.: I i z u k a, M. (20 0 0). Ro le of e n v i r o n m e n t a l awa r e n e s s i n a c h i e v i ng s u s t a i n a ble d e ve lo p m e nt. E n h a n c e m e n t o f C i t i z e n s Aw a r e n e s s i n Fo r m u l a t i o n o f P o l l u t i o n C o n t r o l P o l i c i e s. En vi ron ment and Hu man Set tle ments Di vi sion of EC LAC Pro qu est List, Jo hon. A. and Cra ig A. Gal let (1999). The en vi ron men tal Ku znets cur ve: Do es one si ze fit all? E c o lo g i c a l E c o n o m i c s, 31: Mag doff, Fred and John Bel lamy Fo ster (2010). What every en vi ron men ta list ne eds to know a b o u t c a pi t a l i s m. Monthly re vi ew, Pro qu est

134 126 Nath, Vi kas (2001). Whi te Col lar Invasion : developed country policies leading to environ - men tal de gra da tion in So uth. In laks Fel low, Lon don School of Eco no mics. D o s t u p n o n a : ht t p: // w w w.v i k a s n a t h.o r g / Ni h le n Fah lquist, Je ssica (20 09). Mor al Resp onsibil it y for Env ironme nt al P roble ms I nd iv idu al o r I n s t i t u t i o n a l?, J. Agric. En vi ron. Et hics XXII, 2: Po o r t i ng a, Wо ut e r ; Li n d a St eg a nd C h a r le s V le k (20 0 4). Va lu e s, e n v i r o n m e n t a l c o n c e r n, a nd e n v i r o n m e n t a l b e h a v i o r. E n v i r o n m e n t a n d B e h a v i o r, XXXVI, 1: Ro d i ć, Ve s n a i St oja n Kos t i ć (2 011). P r obl em i e ko n o m s kog v r e d n o v a nja ž i vo t n e s r e d i n e i p r i r o d n i h r e s u r s a. Ag r o e k o n o m i k a, 51 52: Sax, Lin da; Shan non Gil mar tin and Alyssa Bryant (2003). As ses sing re spon se ra tes and nonre spon se bi as in web and pa per sur veys. Research in higher education, XLIV, 4: Schultz, We sley (2001). The struc tu re of en vi ron men tal con cern: con cern for self, ot her pe o ple, and the bi osp he re. Jo ur nal of En vi ron men tal Psycho logy, XXI, 4: Stern, Da vid (2003). The En vi ron men tal Ku znets Cur ve. In te r ne t En c yclo pa e dia of Ec o lo g i c al E c o n o m i c s. In ter na ti o nal So ci ety for Eco lo gi cal Eco no mics. Pro qu est Stern, Da vid (2003). The Ri se and Fall of the En vi ron men tal Ku znets Cur ve. World De ve lop ment, XXXII, 8: Up ham, P.; L. Whit ma rsh, W. Po or tin ga, K. Pur dam, A. Dar nton, C. McLac hlan, P. De vi ne-wrigh, (20 0 9). P u bl ic At t i t u d e s t o E n v i r o n m e n t a l C h a n ge: А S e le c t i ve Re v i e w of T h e o r y a n d Prac ti ce. Re se arch Co un ci le UK. Do stup no na: ht t p://w w w.esrc.ac.u k /_i mages/pu blic-at t it udes-to - en vi ron men t al- chan ge - exec-su m mar y _ tcm pdf ( ). Van Li e re, Kent and Ri ley Dun lap (1980). The So cial Ba ses of En vi ron men tal Con cern: A Re v i e w of Hy p oth es e s, E xpl a n a t io n s a n d E m pi r i c a l Ev i d e n c e. The Pu blic Opi nion Q u a r t e rl y, XLIV, 2: Wang, Yong; Kang Lingyan, Wu Xi a o qing and Xi ao Yang (2013). Esti ma ting the en vi ron men tal Ku z net s c u r ve for ecolog ical footpr i nt at t he glo bal le vel: A spa t ial eco no me t r ic ap pro ach. Eco lo gi cal In di ca tors, Vol. 34, Wil fred, Bec ker man (1992). Eco no mic growth and the en vi ron ment: Who se growth? Who se e n v i r o n m e nt?, World De ve lop ment XX, 4: И Н Т Е Р Н ЕТ И З ВО РИ ht t p://w w w.eu ro pe a n va lu es st udy.eu /f r m Show pa ge?v_ pa ge_id = ht t p: // w w w.wo r ld va lu e s s u r ve y.o r g / W VSC o n t e nt s.js p tels mann-stif tung.de/cps/rde/xbcr/sid-bef4d261-a5710aa8/bst/xcms_bst_ dms_32001_32002_2.jpg tels mann-stif tung.de/cps/rde/xbcr/sid-bef4d261-a5710aa8/bst/xcms_bst_ dms_32005_32006_2.pdf ht t p: // w w w.b e r t el s m a n n - s t i f t u ng.d e /c p s /r d e /xchg / b s t / h s. x sl /n a c h r ic ht e n _ ht m

135 127 PR E L I M I NA RY R E P ORT IM POR TAN CE OF THE EN VI RON MENT IN THE VA LUE SYSTEM IN SER BIA: SUR VEY RE SULTS by I VA NA M I L O ŠE V IĆ Un i ve r sit y Bu si n e s s Ac a d e my Fa culty of Eco no mics and En gi ne e ring Ma na ge ment in No vi Sad Cve ćar ska 2, No vi Sad, Ser bia iva n a.j. m i lo s e v m a i l.c o m VE SNA RO DIĆ Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Agri cul tu re De part ment of Agri cul tu ral Eco no mics and Ru ral So ci o logy Trg Do si te ja Ob ra do vi ća 8, No vi Sad, Ser bia r o d ic v@ p olj.u n s. a c. r s SUM MARY: Sin ce the 1970s, the re has been in cre a sing at ten tion to en vi ron ment. To what ex tend and how one so ci ety will ta ke ca re of the en vi ron ment lar gely de pends on its im por tan ce in the va lue system of every in di vi dual and so ci ety as a who le. The aim of this pa per was to exa mi ne the im por tan ce of the en vi ron ment in the system of in di vidual/per so nal va lu es of the ci ti zens of Ser bia, the as ses sment of its im por tan ce in the va lue system of the so ci ety as a who le, as well as to find out what is of hig her pri o rity for re spon dents en vi ron ment or eco no mic de ve lop ment. For this pur po se, a sur vey was con duc ted among a sam ple of 250 re spon dents. The ob ta i ned re sults show that, in spi te of the low stan dard of li ving and a long-term eco no mic cri sis in the co un try, en vi ron ment is highly ra ted, both at the le vel of per so nal pri o ri ti es (whe re en vi ron ment is ran ked on the third pla ce), and at the co un try le vel (whe re it is ran ked on the se cond pla ce). The at ti tu des of the re spon dents sho wed that the tru ce and re con ci li a tion of eco logy and economy is ne ces sary and re qu i red for the de ve lop ment of a mo re su sta i na ble so ci ety. KEYWORDS: en vi ron ment, va lue system, sur vey, at ti tu des of ci ti zens, Ser bia

136

137 UDC 728.6( Povlen) DOI: /ZMSDN K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ЛЕТ ЊИ СТА НО ВИ СТО ЧА РА НА П Л А Н И Н И ПО ВЛ ЕН Д У Ш КО К У ЗО ВИ Ћ Ко сов ска 18, Ужи це, Ср би ја d k u z o v m a i l.c o m НЕ ДЕЉ КО Б. СТОЈ НИЋ И н с т и т у т з а в о д о п р и в р е д у Ја р о с л а в Че р н и Ја р о с л а в а Че р ног 8 0, П и но с а в а, Б е о г р а д, С р би ја s t oj n ic. n e d elj m a i l.c o m СА ЖЕ ТАК: У Ср би ји, на пла ни ни По влен (1.347 m), то ком ис тра жива ња спро ве де ног од до го ди не, за бе ле же но je не ко ли ко са чува них при ме ра лет њих ста но ва за сто ча ре. Ста но ви су кори шћени од про - ле ћ а до је с е н и и н а с е љ а в а л и с у г а ж и т е љи о бл и ж њи х с е л а М а ко ви ш т е и Та ор. О р г а н и за ц и ја обје ка т а је јед но п ро с т ор на. Кон с т ру к ц ија с т а но ва к реће се од нај јед нос т а вн ији х решењ а к а о ш т о је к уће р, з ат и м к у лача пок ривен и х се ном, обје ка та на чи ње них од камена и дрвених талпи до објеката с нако - в а н и м д а ш ч и ц а м а. М а т е ри ја л з а г р а д њу, д р в о и к а мен, ло к а л ног с у по р е - кла. Ка мен се ја вља у об ли ку та њих сло је ва, креч њач ког по ре кла и лак је за об ра ду. У објек те је угра ђи ван као де ли мич но об ра ђен (при те сан). Сви објек ти су по кри ве ни шин дром. Објекти се налазе на неограђе ним парце - ла ма на ко ји ма се по ред ку ће на ла зе обје кат за сто ку, скла ди ште се на и ма ли врт. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: д и н а р ск а б рв н а р а, к у л а ч а, к у ћ а н а п ри ков це, к у ће р, По влен, при те сан ка мен, чо бан ски лет њи ста но ви На п ла н и н и По в лен, у з а па д ној Ср би ји, на ла з е с е в е л и ке по в р ш и не под пашња цима на којима, од пролећа до јесени, становници села Мако - ви ш т е и Та ор ч у в а ју нај в е ћ и де о по р о д и ч ног с т оч ног ф он да. За по т р е б е б о р а в к а с т а д а и п а с т и р а с аг р ађ ен и с у ле т њи с т а но ви и ко ји м а б о р а ви је д а н до д в а ч л а н а до м а ћ и н с т в а. У с а в р е ме ном добу с т ок а с е св е р еђ е из во ди на ис па шу у пла ни ну. Тра ва се ко си и на трак то ри ма до во зи на

138 130 це н т р а л н у ок у ћ н и ц у. С г у б љ е њ е м фу н к ц и је ле т њи х с т анов а п р ес т аје одржавање и они постепено нестају. Мате ри јал из ло жен у овом ра ду снимљен је у пе ри о ду од до го ди не у окви ру лич ног про јек та. То ком по но в љ е ног б о ра в к а г о д и не, в е ћ и де о, у ов ом ра д у п р е з ен т о в а н и х обје ка та, ви ше ни је по сто јао. Ге о граф ск и п ро с т ор ис т раж и вањ а од ре ђен је на се ве р н и м и ју ж н и м па д и на ма п ла н и не По в лен на ко ји ма с е на ла з е л и в а де и ш у ме. Те р ен је на на д мор ск и м висинама од до мет ар а и б ог ат је и зв орима. Ка рактеришу га велике заравни и дубока ко ри та по то ка об ра слих ли сто - пад ном шу мом. Сва ко до ма ћин ство има од 15 до 20% од укуп не по вр ши не свог га здин ства из дво је но на овој пла ни ни (Сли ка 1). Сли ка 1. Кар та с по ло жа јем лет њих ста но ва на пла ни ни По влен Прег лед до са да шњи х ис т ра ж и в а ња. До са даш њ а ист раж ив ањ а овог просто ра за снивала су се на широком пи тању архитектуре народног гради тељ ства а ли не и поједини х облика г рађења као и њихове заст уп љености у по је д и н и м з о н ам а. У област и народног г ра д и тељ ст ва, ко ји за х ва та ју и п ро стор п ла н и не По влен, по зна т и су ра до ви Јо ва на Ц ви ји ћа [Ц ви ји ћ 1966] и Љу бе Па вло ви ћа [Павлови ћ 1925]. По т ом ра до ви ко је су на п и са л и Ран ко Фин дрик [Финдрик 1995, 1998, 1999], Бра ни слав Ко јић [Којић 1941, 1949а, 1949б, 1973], Алек сан дар Де ро ко [Дероко 1964, 1968], До бро слав Па вло вић [Павловић 1962], Јо ван Кру нић [Крунић 1983, 1994, 1996], Ђор ђе Пе трови ћ [ Пе т р ови ћ 1955]. Од с ав р емен и х ау т ор а ист ич у с е: Б лаг от а Пеш и ћ [Пешић 1988, 1991], Бо жи дар Кр ста но вић [Крстановић 2000; 2009; Кр стано вић, Ке сић и Ри стић 2002], Ку зо вић Ду шко [Кузовић 1996, 1996/1997, 2012, 2012а, 2012б, 2013а, 2013б, 2013в, 2013г] итд. На род но гра ди тељ ство на п р о с т о ру с у с ед не Б о сне и Хе р це г о ви не, ко ји с е г ра н и ч и с п р о с т о р ом ко ји обрађује овај рад, проучавали су Муха мед Ка дић [Кадић 1967], Шпиро Сол до [Солдо 1932], Хам ди ја Кре ше вља ко вић [Крешевљаковић 1957] и Астри да Бу гар ски [Бугарски 1967].

139 131 Ан а л и з а д о с а д а ш њи х и с т р а ж и в а њ а. С и с т е м а т ск и х ис т р а ж и в а њ а п р ос т ор а п л ан ине Пов ле н у ок виру з а п а д не С р би је до с а д а н и је би ло. Ис т ра ж и ва ње по је д и н и х ре ше ња ко ја су сн и м ље на у су сед н и м обла с т и ма у Срби ји, Бо сн и и Хе рцеговин и и Ц рној Гори дају сл ик у о арх итектонск и м и кул тур ним кре та њи ма на про сто ру пла ни не По влен пу тем ана ло ги је. М Е ТО ДО ЛО Г И ЈА ИС Т РА Ж И ВА ЊА Зна чај ис т раж ивања. Најједнос тав н и ји об л и ц и г ра ђе ња на п ро с то ру ко ји о б ра ђу је ов ај ра д н и с у ис т ра ж и в а н и. До п ри но с ов ог ра да је у по п у- ња вању п разн ине у док ументац ији о нај јед но став н и ји м об л и ц и ма г ра ђе ња на про сто ру пла ни не По влен. По том, и рад да је до при нос у ана ли зи конс т ру к т и в н и х и о б л и ков н и х о с о би на о бје к а т а. У ра д у с е у по р е ђу је од но с ар хи тек ту ре нај јед но став ни јих об ли ка гра ђе ња са слич ним ар хи тек тонским решењи ма у ме сти ма по ре кла до се ље ног ста нов ни штва као и околних про сто ра из ко јих су мо гли да бу ду вр ше ни ути ца ји на гра ђе ње. Циљ ра да. Ра д с е ба ви а на л и з ом кон с т ру к т и в ног, ор г а н и з а ц и о ног и об л и ков ног ре ше њ а ле т њи х с т анов а с т очара, а нал изира п р ос т ор на којем је за с т у п љен, а на л и зи ра по ре к ло кон с т ру к т и в не и де је, у поређује порек ло с т а нов н и к а с п ри ме њ е н и м р е ше њ ем н а т е р е н у и њихов ом п р е тходном ста ништу, ис тра жу је па ра лел на ре ше ња на су сед ним просторима, конс т ру к т и в не п р о бле ме и т ех н и к у г ра ђе њ а ко ји с е ја в љ а п ри л и ком и з ра де о бјек т а, в р с т у п р о ме њ е ног ма т е ри ја ла и тд. На уч на ко рист овог ис тра жи ва ња. Рад по пу ња ва пра зни ну у по - зна в а њу нај јед но с т а в н и ји х о б л и к а г ра ђе њ а, по ма же б о љ ем ра з у ме в а њу н а ч и н а к р е т а њ а и р а з ме не а р х и т е к т он ск и х до с т и г н у ћ а к а о по с ле д и це м и г ра ц и о н и х к р е т а њ а на Б а л к а н у т о ком 19. в е к а, с а гле да в а њу у з р о к а и на ч и на из бо ра ло ка л ног с та нов н и ш т ва т о ком м и г ра ц и ја од ре ђе н и х ар х и- т ек т он ск и х р е ше њ а. Сп е ц и ф и ка ц и ја а к т и в но с т и. До к у мен т а ц и ја з а ов ај ра д п ри к у п љ а- на је од до г о д и не на а на л и зи ра ном п р о с т о ру. Фот ог рафисан и су и ар хи тек тон ски сни мљени објекти, анализирани по слови ко ји се обавља ју у тим објек ти ма и ан ке ти ра ни ко ри сни ци. При купљена је и анализ и р а н а р а сп ол ож ив а г р ађ а у н а дл еж н ом Н ар одн ом м уз еј у у Уж иц у и Ис т о ри ј ском а р х и ву у Уж и ц у, к а о и ра с по ло ж и в а п ис ана г рађа на дат у т е м у на п р о с т о ру Ср би је, Б о сне и Ц р не Го р е (с т а новн и ш т в о је п р ет еж но до с е љ е но и з т ог к ра ја). И з в р ше на је у по р ед на а на л и з а сн и м љ е не г ра ђе с до к у мен т а ц и јом и з а р х и в ск и х и п и с а н и х и з в о ра. ДО К У М ЕН ТА Ц И ЈА По с е д и, п у т е ви м и г ра ц и је, ок ућ н и ца, о бјек т Ка ра к т е р и с т и ке п о се да у п л а н и н и. С е о ск и по с е д и с у ра с по р е ђе н и око вр ха пла ни не По влен, про сеч не по вр ши не од 2 до 5 ha (ста ње с кра ја 20. ве ка). Са сто је се од ли ва де и шу ме. У осун ча ном де лу ли ва де, обич но на с а мој г ра н и ц и п р ема ш ум и, ф орм ира на је ок ућ н и ца ко ја с е с а с т о ји од

140 132 објек та за сто ча ре и објек та за сто ку (ис пред ко га се обич но на ла зи ограђен про стор). По ред ста на на ла зи се ма ли про стор за врт (та ко ђе огра ђен) а в о да с е у зи ма с нај бл и жег и з в о ра (ко ји х и ма у и з о би љу). Ве о ма р е т ко де ша в а ло с е да с а мо јед на по р о д и ца по ша љ е с т о ча р е у п ла н и н у, в ећ с е обич но ви ше по ро ди ца, обично сродничких, пре се ља ва ло из се ла у пла нин у. За б о ра в а к с а с т о ком на п ла н и н и о би ч но с е з а д у ж у ју с т а ри ји жен ск и ч ла но ви до ма ћ и н с т ва ( у па ру) и л и м у ш к и (са мо с та л но). По на м и р н и це се вра ћа јед но или дво је и они до но се по треп шти не за се бе, ро ђа ке и су се де. Пе р и од м и гра ц и је. Ле т њи с т анови з аузимају с е т оком раног п р олећ а и ко ри сте све до ка сне је се ни, око шест ме се ци го ди шње, ко ли ко и до звољ а в а ју ош т ри к л и м а т ск и ус ло ви. М и г р а ц и је у п р о ле ће т е к у од н и ж и х п р е де ла к а п ла н и н и а т о ком је с е н и о брат но. Ст а нов н и ш т в о с е у п р о ле ће се ли с круп ном сто ком (ов це и го ве да) и глав ни по сао ко ји се оба вља на п лан ин и је ч ув ањ е с т оке. Током а вг ус т а кос е с е л ив аде и с ено с е п р ев лач и з а п р еж н и м возил има ( ран ије) и л и т ра кт орима (дана с) у н иже п р еделе ра д и зи м ске по т р о ш њ е. К ако в р еме поч и њ е на гло да с е по г ор ша в а т о ком ме се ца ок т о бра оби ч но се у т ом ме се ц у с т а нов н и ц и и с т о к а вра ћ а ју на за д у се ло. На лет њим бо ра ви шти ма ста нов ни ци се не ба ве ра тар ством, осим у з г а ја њ а п ри ру ч ног в р т а. Пу т е в и м и гра ц и је. Ст а нов н и ш т в о с е к р е ће т ра с а ма ко је с е ко ри с т е ви ше од два ве ка и за ви се да ли се кре ће пе шке или во зи лом. Тра са се п ру жа од с ред иш т а села Маковиш т е и Таор пот ом п реко з асеок а Ћебић и, за т и м брда Л и сина (1.126 m), брда Ц рвен и бри јег, се ла Мра ви њ а ц и ода к ле ск р е ће к а ју ж н и м п а д и н а м а ис под М а лог По в ле н а ( m). Тр ен у тно опи са ни пут де лом је ас фал ти ран од цен тра се ла Ма ко ви шта до за се о ка Ће би ћи а да ље, це лом тра сом, је ма ка дам. О к ућ н и ц а. До ма ћин ства су организо ва ла окућ ни це на сво јим пар це - ла ма и оне се са сто је од ко ли бе за љу де (за бо ра вак сто ча ра, си ре ње, чува ње про из во да од мле ка), ко ли бе за сто ку, огра ђе ног то ра за сто ку, ограђ е ног п р ос т ор а з а п ри ру ч н и в р т и ог р а ђ е ног п р о с т о р а у ко ме с е ч у в а с е но. Ст о ча ри и с т о к а сна б де в а ју с е в о дом на нај бл и жем и з в о ру т а ко да на окућ ни ци не ма по ји ла. Окућ ни ца је отво ре на и ни је огра ђе на. Ге о л ош к и ус л ов и т ерен а. О б р онц и п л а н и не По в лен, где с е н а л а з е л е тњи с т ан ов и с т оч ар а, и зг р ађ ен и с у од п ал еоз ојс к и х т в ор ев ин а које углав ном чи не пло ча сти мер ме ри са ни креч ња ци, ме та морфи са ни пе шчари, фил ит и и арг илош ис т и. Од п рису тног с т ен ског ма т е ри ја ла з а о бјек т е на ме ње не лет њем ста но ва њу сто ча ра нај че шће је ко ри шћен тан ко сло је - ви ти креч њак. Де ли мич но об ра ђен, угра ђи ван је у те мељ на ко ји се ослањ а ју г р е де ко л и б е од но сно к у ла че. Та н ко с ло је ви т и к р еч њ а ц и т а ко ђе с у ко ри ш ће н и з а зи до в е ко л и ба ко је с у де л и м и ч но г ра ђе не од к а ме на, би ло у су во зи ду или креч ном мал те ру. Очи глед но је да је ла ко ћа град ње за по т р е б е ов а к ви х о бје к а т а би ла до м и н и ра ју ћ а, з а и з б ор т а н ко с ло је ви т и х палео зој ск и х к реч њ а к а к а о гла в ног с т ен ског ма т е ри јала на сви м мес т има где је ка мен био ко ри шћен. Објек т и. У ко ли би за љу де се спа ва, ло жи ва тра (у сре ди шту про стори је), при пре ма хра на, ку ва мле ко, си ри и чу ва сир. У ко ли би за сто ку

141 133 чу ва се сто ка то ком но ћи или ло шег вре ме на. У то ру, ко ји је обич но по везан с ко ли бом за сто ку, чу ва се сто ка а да ни је на ис па ши. Ка ко би се се з а ш т и т и ло од д и в љи х ж и в о т и њ а оно мо ра би т и ог ра ђе но с а сви х с т ра на ог ра дом. Објек т и у ко ји ма стан у ју сто чари су: за к рај н и ца (к у ћер), к у ла ча, ко л и ба од к а ме на и д р в е т а и кол иба у б он д ру к у о б ло же на на п ри ков це (на п ри ко ви це). Св а к и од к а ра к т е ри с т и ч н и х г ру па би ће а на л и зи ра не по о сно ву ор г а н и з а ц и је, кон с т ру к ц и је и о б л и ко в а њ а. Н а зи в ко л и б а н а п р о с т о ру п л а н и не По в ле н ко ри с т и с е з а св а к и обје кат ко ји има на ме ну као лет њи или зим ски стан а ни је глав но ме сто до ма ћ и н с т в а к а о ш т о је к у ћ а. Ко л и бе мо г у би т и на п рав љене на некол ико на чи на у за ви сно сти од еко ном ских мо гућ но сти и по тре ба по ро ди це. Најјед но с т а вн ији на ч и н је к у ла ча (т ај т е р м и н з а ову в рс т у о бјект а корис т и с е у с е л и м а ис под М а лог По в ле н а), з а т и м м а ло с ложен ији о бл и к је од бр в а на и л и т а л п и, још с ло же н и ји о б л и к је ком би на ц и ја к а ме на и д р в е т а а к а о нај м ла ђи о бјек т и с у о бјек т и на п ра в љ е н и у б он д ру ч ном ске ле т у и обло г ом на п ри ков це. Кров н и по к ри вач ва ри ра од нај јед но с т а в н и јег ка о што је се но, кро ви на, ко ра од др ве та (лу ба ра), за тим др ве на шин дра, шинд р а у ф о р м и биб е р -ц р еп а ( н а коп ит о ) док је в е о м а р е т ко ко ри ш ће н а ка ме на пло ча (ма да је има у из о би љу у обли жњем се лу Го де че во). Пре ма кон струк тив ном решењу и архитектонској концепцији на анал изир а ном п р о с т о ру ко л и б е мо г у с е по де л и т и у д в е о снов не г ру пе: 1) по крет ни објек ти, 2) не по крет ни објек ти. По к р е т н и о бјек т и За к ра ј н и ц а (к у ће р). На п р о с т о ру п ла н и не По в лен, з а по к р е т н и о бје - кат ма лих ди мен зи ја на санкама уобичајен је назив закрајница. Закрајн и ца ( к у ћер ) је об л и к јед но став ног чо бан ског ста на. Ма л и х је д и мен зи ја (фо то гра фи са ни при ме рак је спољних димензија 100х160 cm), нема велик и во л у мен и не ма ве л и к у т е ж и н у ка ко би се ла ко п ре в ла ч и ла. Тре ба по - ме ну ти да и да нас (у 21. ве ку) на том про сто ру не ма ква ли тет них пу те ва а да их то ком 18. и 19. ве ка уоп ште ни је ни би ло. Сто га обје кат ко ји се превла чи с ме ста на ме сто тре ба да има ма ли во лу мен, да те жи ште објек та бу де по с та в ље но н и ско (да се не п ре вр не ка да се ву че п ре ко ко си х т е ре на) и да има ма лу те жи ну (ко ја се на ве ће дис тан це мо же ву ћи ко њем или с пар во ло ва а на ма њим дис тан ца ма и људ ском сна гом). Ма те ри јал за крајни це је др во, оно ко је је до ступ но на ли цу ме ста. Обје кат се пра вио код ку ће ка да то вре ме до зво ли (не на ли цу ме ста) и пре вла чио на те ре не где се ч у в а ла с т о к а. Це о обје к ат је у рађен од д р ве т а а је д и н и ме т а л н и де ло ви су шар ке на вра ти ма. Обје кат је мо рао да бу де лак па за то ма те ри ја ли мо ра ју да бу ду ма ле де бљи не. Кон струк ци ја се осни ва та ко што се по дну по с т ав е п ар а ле л но д в е т а л пе (ко је мо г у би т и т е с а не) ко је с у н а јед ном к ра ју о б л и ко в а не у ф ор м и с а н к и с а ш т о в е ћ и м з а о бљ е њ ем. На ме с т у т е - жи шта по вр ши не сан ки бу ши се кру жни отвор преч ни ка око 2 cm кроз ко ји се про вла чи ко но пац за ву чу објек та. Са о ни це се ме ђу соб но по ве зују по преч ним гре ди ца ма ко је се у њих усе ца ју на три до че ти ри ме ста.

142 134 Боч не стра нице зидове закрајнице напра вље не од да са ка но се вер тикал не гре ди це ко је су по дну учвр шће не са са о ни ца ма а по вр ху се на њих н а с л ањ а в е нч ан иц а и д е нт и чн о г п оп р е чн о г п р ес ек а к а о и в е рт ик а лн е г р е д и це. Н а ов а ко ф о р м ир а н ко рп ус по с т а в љ а с е к р ов н а кон с т ру к ц и ја ко ју чи не ро го ви по ста вље ни као кров на три во де. По ро го ви ма су прико ва не ба ски је а на њих др ве на шин дра. С ли ца објек та је улаз ко јег ч и не п ра во у г а о на в ра т а. У з а к рај н и ц и с е на ла зи одело, пок рив ач и х рана (Сли ка 2 4). Сли ка 2. За крај ни ца (ку ћер) с пла ни не По влен зад њи из глед Сли ка 3. За крај ни ца (ку ћер) с пла ни не По влен пред њи из глед

143 135 Сли ка 4. Ко н с т р у к ц и ја з а к р а ј н и ц е (к у ћ е р а) с п л а н и н е По в л е н Не по к р е т н и о бјек т и Ку ла ча (ку ла ча) је нај јед но став ни ји објект за сме штај сто ча ра. Ор ган и з а ц и ја к у ла че је јед но с т а в на и с а с т о ји с е од јед не п р о с т о ри је у ко ју с е ула зи или на сре ди ни ду же или на сре ди ни кра ће стра не објек та. За нимљи во је да се улаз у ку ла ча ма у ко ји ма жи ве љу ди на ла зи на сре ди ни ду же стра не објек та док је улаз у ку ла ча ма где се чу ва сто ка на сре ди ни кра ће стра не. На не ким објек ти ма, ко ји су се ра ни је ко ри сти ли за ста но - ва ње љу ди а за тим су пре тво ре ни у про стор за сто ку, ме сто ула за је проме њ е но н а к р а ћу с т р а н у о бје кт а. У по гле д у т р ај но с т и о бје к т а о снов н а кон с т ру к ц и ја је од п ри т е са ног и л и т е са ног д р ве та ко ји је о т по ра н на вре - менске у т ицаје. Пок ривач, који се сас т о ји од к р о ви не и се на, је не о т по ра н на вре мен ске при ли ке па се мо ра сва ких не ко ли ко го ди на ме ња ти. Основна кон с т ру к ц и ја објек т а се са с т о ји се од но са ча ко ји су оби ч но и з ра ђе н и т е с а њ ем од јед не о бл ице а не ра ст руг ив ањ ем. Теме љ з а о бјек ат гра ди се та ко што се по зе мљи у су во зи ду по ре ђа ка ме ње у ви си ни око cm у од но сну на ко ту те ре на, по гра ни ци осно ве објек та. Циљ је да с е д р в е на кон с т ру к ц и ја по д и г не од з е м љ е и с а ч у в а од у т и ца ја в ла г е. Гре де ко је се по ста вља ју по зе мљи вен ча ни це су нај ма сив ни је (око 20х20 cm), сла жу се у фор ми пра во у га о ни ка а на угло ви ма се ве зу ју на ћерт с пре пу стом.

144 136 На хо ри зон тал не гре де по ста вља ју се ко си ро го ви који су мањег по - преч ног пре се ка (10х12 до 12х15 cm) и пра ве се те са њем. На ме сту ослон ца на хо ри зон тал ну гре ду рогови се засецају како би се повезали с венчаницом на зе мљи. Ро го ви се на вр ху по ве зу ју та ко што су за се че ни до по ла а пот ом међус о б но п р о ко в а н и д р в е н и м к л и но ви ма. Ро г о ви с у п ри в р х у по ве з ан и ра сп ињ ачом која се п рик ив а на пот ре бној висин и (од кот е пода) ка ко не би угро жа ва ла ко ри сни ке. По ро го ви ма се при ки ва ју те са не хо - ри зон тал не ба ски је на про сеч но 50 до 60 cm пре ко ко јих се по ста вљају окор ци ко ји слу же као под ло га за кров ни по кри вач. И з на д ог њи ш т а (на с р е д и н и п р о с т о ри је) о с т а в љ а с е о т в ор з а и з ла з ди ма. Из лаз за дим пра ви се од при те са них да са ка (или око ра ка) сло жен и х у ф ор м и п ра в о у г а о не це ви и ко ји на д ви с у је к р ов н и по к ри в ач око 30 cm. Он уда ља ва вре ли дим од кров ног по кри ва ча и спре ча ва по жар. Кров ни по кри вач је кро ви на или се но ко је се у си ро вом ста њу сла же у с ло је ви ма. И з на д в р а т а с е по с т а в љ а хо ри з он т а л н и но с ач да ск а ко ја слу жи да по кри вач не скли зне ис пред ула зних вра та. Да би се кров ни по к ри в ач з а ш т и т ио од в е т ра око в р х а к р о в а с е п ра в е ле ме зи од но сно о бру ч од у п р е де ног п ру ћ а и л и т е с а н и х да с а к а. О ко о сно в е в е о ма р е т ко се сре ће на ба ца но тр ње већ се при тлу око објек та вер ти кал но сла жу кома ди при ку пље ног др ве та ко је има исту уло гу. Су во др во је ујед но и оста ва за др ва ко ја се об на вља. Вра та су је ди ни отвор на објек ту и са стоје с е од д в а к ри ла: в е л и к и х (ко ја з а у зи ма ју це л у ви си н у о т в о ра) и ма л и х (ко ја з а у зи ма ју до њу по ло ви н у ви си не о т в о ра). То ком т о п л и х да на ма ла в р а т а с т о је з а т в о р е на к а ко би с е о св е тљ а в а ла у н у т р а ш њ о с т и а ко г о ри ва тра по др жа ла про ма ја пре ко дим ња ка. Но ћу и то ком хлад них да на сто - је з а т в о р е на в е л и к а в ра т а. Вра т а с у на п ра в љ е на код к у ће и до не т а у п лани ну. На њи ма се на ла зе шар ке ко ја су, по ред ве ри га из над ог њи шта, је дан од рет ких ме тал них де ло ва на објек ту. На ме штај у објек ту чи не ни ски сто и сто ли це тро но шке ко ји су обично до не ти од ку ће. Све оста ло је ре ше ње ко је се пра ви на ли цу ме ста: по ли ца за по су де за мле ко, по ли ца за по су де за сир и по сте ље. Прак тично, у кол ибу се од к уће носе в рат а и в ратн и це, си н и ја, т р о но ш ке, к ар л и це за мле ко, ка чи це за сир и по су де за во ду. О б л и ко в а њ е о бје к т а с а мо је р ез у л т а т п р им ењ ен е конс т ру кц ије и по тре ба уну тра шње ор га ни за ци је. О про пор ци ја ма осно ве или уну трашњег про сто ра, на ги бу кро ва рет ко да је ко раз ми шљао. Јед но став на ар хит ек т у ра ко ја је по к а зу је мог ућ и је нач и н с т а но в а њ а с т о чар ск и х по р о д и ца т о ком п р ви х де це н и ја 19. в е к а на п р о с т о ру з а па д не Ср би је. О б л и ко в а њ е и ма т е ри ја л и з а ц и ја о бјек т а је т о л и ко п р о м и ш љ е на, ор г а н ск а и с а гла сна са з а х т е ви ма и усло ви ма п ри р од ног ок ру же њ а да с е п р ос т о намећу и п ри ле т и м и ч ном по гле д у на о бје к ат. А ко с е о бје к ат на п у с т и, на кон и з в е сног вре ме на, сам се уру ша ва, тру ли и не оста вља ни ка квог тра га иза се бе (Сли ка 5 15).

145 137 Сли ка 5. Ку л а ч а н а По в л е н у Сли ка 6. Ку ла ча на По вле ну ле ме зи и отвор за из лаз ди ма на кро ву

146 138 Сли ка 7. Ку ла ча на По вле ну улаз у ку ла чу (ма ла и ве ли ка вра та). При зе мљи се ви ди ве ли ка под на гре да ко ја ов де има уло гу кућ ног пра га Сли ка 8. Ку ла ча на По вле ну (у по за ди ни се ви ди још је дан сли чан објект)

147 139 Сли ка 9. Ку ла ча у се лу Ма ко ви ште, на об рон ци ма пла ни не По влен Сли ка 10. Ко н с т р у к ц и ја је д н о с т а в н е к у л а ч е, п л а н и н а По в л е н

148 140 Сли ка 11. Ку ла ча сло же не кон струк ци је (ку ла ча) на По вле ну кон струк ци ја при тлу Сли ка 12. Ку ла ча сло же не кон струк ци је на По вле ну кон струк ци ја п р и с л е м е н у

149 141 Сли ка 13. Ко н с т р у к ц и ја к у л а ч е Сли ка 14. Ен те ри јер ку ла ча на По вле ну си ни ја и тро но шке

150 142 Сли ка 15. Се но и огра да око се на ра ди за шти те од ди вљих жи во ти ња Кол иба о д кам ен а и д рв ет а је к в ал ит е тн ије р ешењ е ле тњ ег с т ан а не го ку ла ча. Ло ци ра на је на иви ци те ра се или за рав ни, за кло ње на од ве - т р о в а, од но сно на ме с т у где з а ра в а н п р е ла зи у ко си н у и ч у в а т е ш ко с т е - че н у ис к р че н у по в р ш и н у л и в а де. О р г а н и з а ц и ја је јед но с т а в на и с а с т о ји се од јед не про сто ри је ко ја за у зи ма це ло куп ну по вр ши ну осно ве. На сре - ди ни се на ла зи отво ре но ог њи ште а око ње га се се ди, спа ва и ра ди. Конструк ци ја је ком би на ци ја ка ме на и др ве та. Ка ме ном су ози да ни сви де - ло ви објек та ко ји су уко па ни као и те мељ ис под др ве ног де ла. Ка мен је при те сан, де бљи на зи да је око 50 cm, гра ђен с пре те жно круп ним ко мад и ма ме ђу с о б но по в е з а н и м гл и ном и л и у с у в о зи д у. Д р в е н и де о је и з на д ко т е т е р е на око 30 c m. Кон с т ру и с а н је од хо ри з он т а л н и х и в е р т и к а л н и х т е са н и х г ре да ко је се за вр шавају венчан и цом. Про с т ор из ме ђу је по п у њен с тал па ма поста вље ним на уни зу у вер ти кал не ступце основне конструк ци је. Кров је на три во де а кров ни по кри вач је др ве на шин дра. Врата су сме ште на на кра ћој стра ни објек та и она слу же и за осве тља ва ње у н у т ра ш њ о с т и (Сл и к а 16 18).

151 143 Сли ка 16. Ко ли ба с пла ни не По влен (ком би на ци ја ка ме на и др ве та) пред њи из глед Сли ка 17. Ко ли ба с пла ни не По влен (ком би на ци ја ка ме на и др ве та) зад њи из глед

152 144 Сли ка 18. Ко ли ба с пла ни не По влен (ком би на ци ја ка ме на и др ве та) кон струк тив ни склоп Ко л и ба с бон др у ч ном кон с т р у к ц и јом и и с п у ном. Ко л и ба с б он д ру ч- ном кон струк ци јом об ло же ном при ко ва ним да ска ма је по ста ро сти најм ла ђе кон с т ру к т и в но р е ше њ е. О р г а н и з а ц и ја о бјек т а је јед но п р о с т ор на и с а с т о ји с е од п ра в о у г а о не п р о с т о ри је у ч и јем с р е д и ш т у с е на ла зи ог њиште. Улаз у обје кат је на кра ћој стра ни док се на јед ној од ду жих боч них стра на на ла зи про зор. Те мељ ни је за ко пан већ је са мо скло њен по вр шинск и с лој х у м у с а и с њ е г а је по че т о зи да њ е п ри т е с а н и м к а ме ном у с у в о - зи д у. Д р в е на кон с т ру к ц и ја кор п у с а о бјек т а с а с т о ји с е од хо ри з он т а л н и х и в е р т и к а л н и х г р е да ко је с е у ра в н и с т р е хе з а в р ша в а ју в ен ча н и цом. Сис т ем з а п ри јем хо ри з он т а л н и х си ла ч и не ко сн и ц и ко ји с у по с т а в љ е н и у кон струк ци ју зи да. На та ко фор ми ран ко стур са обе стра не зи да при кива ју се хо ри зон тал не да шчи це а по том се уну тар уба цу је гли на по ме шана са сла мом (слу жи да се вла га из гли не осло ба ђа по сте пе но а не на гло). До дат на спољ на и уну тра шња об ра да зи да не по сто ји. Кров је на че ти ри в о де а к р ов н и по к ри в ач је д р в е на ш и н д ра. Ен т е ри је р о бјек т а ч и не ис т и п р ед ме т и к а о и код к у ла че и л и брв на р е. О б л и ко в а њ е о бјек т а с л и ч но је као и код мно гих обје ка та на окућ ни ци у се лу. Не ма до дат них ра до ва на фа са ди објек та већ је оно што чи ни кон струк ци ју ујед но и за вр шна форма фа с а д ног зи да. Н и јед на по в р ш и на на о бјек т у не о б ра ђу је с е до дат но (Сли ка 19 23).

153 145 Сли ка 19. Ко ли ба на при ков це с пла ни не По влен по кри ве на др ве ном шин дром Сли ка 20. Ко ли ба на при ков це с об ро на ка пла ни не По влен по кри ве на ка м е н ом п л о ч ом

154 146 Сли ка 21. Ко ли ба с пла ни не По влен (кон струк ци ја на при ков це ) кон струк тив ни склоп

155 Сли ка 22. Ко ли ба с пла ни не По влен (кон струк ци ја на при ков це ) кон струкци ја зи да 147

156 148 Сли ка 23. Ко ли ба с пла ни не По влен (кон струк ци ја на при ков це ) кон струк ци ја зи да ПО РЕ К ЛО РЕ Ш Е ЊА И У ПО РЕД Н А А Н А Л И ЗА По ре кло ста нов ни штва и фор ма објек та Нај в е ћ и у т и цај на ф ор м у и кон с т ру к т и в но р е ше њ е ле т њи х с т а но в а на п лан ин и По в лен ч и н и ра с по ло ж и ви ма т е ри ја л (в р с т а д р в е т а), на ч и н п ри вре ђи ва ња (сто чар ст во, ратарст во и тд.) и по ре к ло ста нов н и ш т ва (зна ња и на ви ке о гра ђе њу с прет ход ног ста ни шта). Ст а нов н и ш т во с е ла Ма кови ш т е и Та ор је п р е т е ж но на с е љ е но т о ком дру ге по ло ви не 18. ве ка и пр ве по ло ви не 19. ве ка. Нај пре се до се ли ла пор о д и ц а М илос а в љ е ви ћ (и з Б а њ а н а у Ц р ној Го ри) која је к асн ије п р еко св оји х ист а кн ут и х п р едс т а вн ик а у п р ав љ ал а д аљи м н ас ељ ав ањ е м о б а с е ла. Д р о ји ћ и и з Ма ко ви ш т а с у с е до с е л и л и и з о бла с т и Ку ча, Де л и ћ и с у с е до с е л и л и и з ис т о и ме ног с е ла у ц р но г ор ск и м Теп ц и ма, С у ба ш и ћ и с у до шли с хај ду ци ма из обла сти Пље ва ља, Шеп ци су до се ље ни из Ко ла шина, М и ло ше вић и-зекановић и су се досел ил и из Хе рцеговине, Васиљевић и и То до ро ви ћ и су се до се л и л и из Оса та у Бо сн и. У се л у Таор Весел иновић и с у до с е љ е н и и з Б а њ а на у Ц р ној Го ри, М и л и в о је ви ћ и и з П и в е, Ку зма н и из Гра хо ва, Га чо ви ћи су до шли из Ник ши ћа а Зе ки ћи из Оса та. По сма тра-

157 149 ју ћ и по р е к ло с т а нов н и ш т в а ви д и с е да је в е ћ и на по р е к лом и з Ц р не Го р е (о бла с т и Ку ча, Н и к ш и ћ а, П и в е и Б а њ а на), з а т и м Хе р це г о ви не ( Гра хо в о) и ис точ не Бо сне (Осат) [Павловић 1925: 41 47]. Упо р ед на а на л и з а Ле т њи с т а но ви у ју г о з а па д ном де л у Ср би је, с е в е р ној Ц р ној Го ри и ис точ ној Бо сн и по осно ву орган изац ије, кон с т ру к ц и је и об л и ко ва ња и ма ју вел ик у сл и чнос т с п ри ка за н и м п ри ме ри ма с п ла н и не Пов лен. Сл и чнос т је ра зу м љи ва је р је с та нов н и ш т во м и г ри ра ло с јед не на д ру г у т е ри т о ри ју а ве ли ки број по ро ди ца и да нас одр жа ва род бин ске ве зе. О нај јед но став - ни јим об ли цима грађења у Босни и Хер це го ви ни го во ре ра до ви Јо ва По - по ви ћа [Поповић 1928: ; 1930: ; 1934: ; 1935: ; 1937: ; 1940: 68 74;]. Одређен број обје ка та сни мљен је то ком ис траж и в а њ а ко је је по ло ви ном 20. в е к а сп р о в е о На р од н и м у з еј у Уж и ц у под ру ко в од с т в ом д р Но в а к а Ж и в ко ви ћ а. Од о бје к а т а ко је је з а б е ле ж ио На р од н и м у з еј у Уж и ц у в е л и к у с л и ч- нос т, по кон с т ру к ц и ји и ор га н и за ц и ји, и ма ју д ва д у би ро га из се ла Ер че г е у оп ш т и н и И ва њи ца, за т и м, д убирог на п лан ин и Гол ији, такође у бл изин и се ла Ер че ге и је дан ду би рог из Цр не Го ре (пре ма А. Де ро ку). Д у би р ог с Го л и је по кон с т ру к ц и ји и ор г а н и з а ц и ји в е о ма је с л и ча н к улача ма ко је су сн им љене на Пов лен у. Пре ма пе да н т но с т и у ре а л и за ц и ји ду би ро зи из се ла Ер че ге има ју ве ли ку слич ност с оним сни мље ним на Повле ну. Ду би рог из Цр не Го ре је ве о ма сли чан оно ме с По вле на и Го ли је. По с т о ји с л и ч но с т у о б л и ко в а њу нај јед но с т а в н и ји х о бје к а т а и з ме ђу Црне Го ре, за пад не Ср би је и ис точ не Бо сне. Раз ло зи ле же у по ре клу станов ни штва и стал ним ми гра ци ја ма од 18. и 19. ве ка до да нас. Основ на кон с т ру к ц и ја је од т е с а не ма си в не г ра ђе. Осно в а је п ра в о у г а о на и на ч и- њ е на од д р в е н и х г р е да ов е з а н и х на у гло ви ма. Ро г о ви с у по в е з а н и у в р х у и и ма ју рас п и ња ч у. Пре ко ро го ва је по ста вље на да ска и окор ц и п ре ко ко ји х је на не т а ле т в а и п р е ко т рав а. Да би с е сп р еч ило ра з вејав ање ма т еријала, по т ра ви су по с та в ље не обл ице које су повезане п ри врху. Овак ви с танови су би ли у упо тре би до кра ја 20. ве ка.

158 150 Сли ка 24 и 25. Ду би рог у се лу Ер че ге, Ива њи ца Сли ка 26. Д у б и р о г н а п л а н и н и Го л и ји

159 151 Сли ка 27. Ку ћер по кри вен лу бом на Го ли ји Сли ка 28. Ко ли ба по кри ве на лу бом и да ском на Го ли ји

160 152 Сли ка 29. Ду би рог у Цр ној Го ри Сли ка 30. Ко ли ба на ду му с пла ни не Вра ни це у Бо сни и Хер це го ви ни

161 ЗА К ЉУ Ч А К 153 Летњи сто чар ски ста но ви на про сто ру пла ни не По влен слу же за бо - ра вак од про ле ћа до је се ни. Све до кра ја 20. ве ка ко ри шће ни су у об ли ку при ка за ном у овом ра ду. Окућ ни це на пла ни ни са сто ја ле су се од објекта за љу де, објек та за сто ку, огра ђе ног про сто ра за сто ку, про сто ра за ч у в а њ е с е на и ма лог в р т а з а у з г а ја њ е по в р ћ а. По д и з а не с у на з е м љи ш т у вла сни ка на осун ча ном ме сту пре ла за из ме ђу ли ва де и шу ме. Кул ач а је о бјек а т г р ађ ен од т ес аног м аси вног д рв ет а. Н а т еме љн и зид од ка ме на сло же ног у су во по ста вље на је хо ри зон тал на гре да по ве - з а на з а се ца њем на у гло ви ма. На њи х су по с т а в ље н и р о г о ви по ве з а н и п ри в р х у з а р е зи в а њ ем и с ра с п и њ а чом по с т а в љ е ном на по г од ној ви си н и. По ро го ви ма се по ста вља ју да ске и окор ци а на њих ле тве. Пре ко ле тви се по с т а в љ а т рав а у с лојевима од д на пов р ш и не к а в р х у. По т ра ви с е по с т а- вља ју при ти сци об ли це које су повезане на вр ху ме ђу соб но. Њи хо ва уло - га је да се спре чи раз ве ја ва ње по кри ва ча. Вра та су углав ном до не та од к у ће и п ри п ре м ље на ра н и је. При врху к улаче ос тав ља се о т вор од д рвен и х око ра ка или да ски ко ји над ви су је по вр ши ну кро ва до 30 cm ка ко не би до ш ло до па љ е њ а к р ов не по в р ш и не т о п ло т ом од д и ма. По р ед к у ла че з а љу де на ла зи се ку ла ча за сто ку ис пред ко је се на ла зи огра ђе ни тор. За крај ни ца или ку ћер је по крет ни об лик чо бан ског ста на. По ор га низа ци ји и кон струк ци ји ве о ма је слич на до са да са чу ва ним при мер ци ма са Зла т и бо ра, Зла та ра и Го л и је. На сан ка ма се на ла зе н и ск и зи до ви и на њи ма дво во дан кров. У њој је чо ба нин спа вао и скла њао се од ло шег вре ме на. По лу брв на ра-по лу ка ме на ку ћа је сло же ни ји об лик ко ји је де лом са зидан од ка ме на у су во зи ду или креч ном мал те ру а де лом од ске ле та с ис пуном од т а л п и. Ло к а л не по ја ве т а н ко с ло је ви т и х к р ечњ ак а, који је пог ода н за об ра д у, по себ но а ко се у г ра ђу је у об л и к у п ри т е са н и х бло ко ва, у т и ца ле су да бу де че сто ко ри шћен у град њи. Кров је на че ти ри во де и по кри вен је шин дром. Уну тра шњост објек та осве тља ва ју вра та јер не ма про зо ра. Сви при мери нај јед но ставнијих објеката, снимљени на планини По - влен, у од но су на про стор цен трал не Ср би је, ис точ не Бо сне и Хер це го - вине и се верне Црне Горе имају велику сличност у организацији, конс т ру к ц и ји и о бл иков ању. С л и чнос т и с у р а з у м љи в е је р с т а нов н и ш т в о на ве де них про сто ра спа ја исто по ре кло, де лат ност и пу те ви ми гра ци ја. По че т ком 21. ве ка до ла зи до п роме не у нач ин у ж ивот а с т ановн иш т ва се ла ко ја г ра ви т и ра ју п ла н и н и По в лен. Пре ко д ва ве ка ус та ље н и ц и к л у си п ро лећ н и х и је се њи х м и г ра ц и ја п ре с т а ју и по ч и ње нов нач и н кориш ћењ а з е м љи ш т а н а п л а н и н и. Ти ме о бје к т и с а г р а ђ е н и з а по т р е б е г о д и ш њ е г борав ка сто ча ра пре ста ју да има ју функ ци ју и пре ста је њи хо во одр жа вањ е. К а ко с у с а г ра ђе н и од ло к а л н и х и п ри р од н и х ма т е ри ја ла в р е мен ск и усло ви по ла ко ра за ра ју конструкцију. На не ким пар це ла ма уме сто по сто - је ћих гра де се но ви објек ти од тврдог ма те ри ја ла и по кри ве ни су ке ра мичк и м ц р е пом. Ме ђу т и м, њи хо в а ор г а н и з а ц и ја по к а з у је м но г о с л и ч но с т и с т ра д и ц и о на л н и м р е ше њи ма ш т о с е мо же де л и м и ч но кон с т а т о в а т и и у о б л и ко в а њу. При к а з а н и о б л и ц и с т а но в а њ а на п ла н и н и По в лен п р ед с т а-

162 154 в љ а ју по с лед њ е п ри ме р е нај јед но с т а в н и ји х о б л и к а а р х и т ек т у р е ко ји с у и даљ е бил и у у по т р е би. Зб ог в е л и ког зна ча ја з а ис т орију а рх ит ект ур е у в р ш т е н и с у у п р о је к ат но в о п ла н и ра ног м у з е ја на р од ног г ра д и т е љ с т в а По в лен. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ На род ни му зеј Ужи це, Ет но граф ска збир ка А р х и в а ау т о р а ( Д у ш ко Ку з о в и ћ, Уж и це) Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Бу гар ски А. (1967). Ске лет ни си стем град ње у бо сан ском се о ском гра ди тељ ству, Гласник зе маљ ског му зе ја БиХ, но ва се ри ја, 39: Де ро ко, А. (1964). Ф о л к л о р н а а р х и т е к т у р а у Ј у г о с л а в и ји, Бе о град. Де ро ко, А. (1968). На род но не и мар ство 1 и 2, Б е о г р а д. Ка дић, М. (1967). Ста рин ска се о ска ку ћа у Бо сни и Хер це го ви ни, С а р а је в о. К а р а н о в и ћ, М. (19 27 ). О т и п о в и м а к у ћ а у Б о с н и, Гл а с н и к з е м а љ с ко г м у з е ја Б и Х, 39: Ко јић, Б. (1941). Ар хи тек ту ра срп ског се ла Шу ма ди ја и По мо ра вље, Бе о град. Ко јић, Б. (1949a). Ста ра град ска и се о ска ар хи тек ту ра у Ср би ји, Бе о град. Ко јић, Б. (1949б). Ку ћа кне за Ми ло ша у се лу Гор њем Цр ну ћу, М у з е ји, 2: Ко јић, Б. (1973). Се о с к а а р х и т е к т у р а и р у р и з а м: т е о р и ја и е л е м е н т и, Бе о град. Кр ста но вић, Б. (2000). Ди нар ска дво дел на ку ћа у обла сти ис точ не Ср би је: при лог за т и пол ог иј у н ар одног г р ад ит е љс т в а С рб ије, Гл а с н и к Е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а С А Н У, 49: Кр ста но вић, Б. и С. Ке сић-ри стић (2002). Култ на це ли на у До њој Ја бла ни ци, Са оп ш т е ња, 34: К р с т а но в и ћ, Б. (20 0 9). Н а р од но г р а д и т е љ с т в о оп ш т и не Но в и П а з а р: к а р а к т е р и с т и ке и р е з у л т а т и т е р е н с ког и с т р а ж и в а њ а, Но в о п а з а р с к и з б о р н и к, 32: Кру нић, Ј. (1983). Ди нар ска дво дел на ку ћа њен зна чај и раз вој, Ужички зборник, 12: 354. Кру нић, Ј. (1994). Ку ћа и ва ро ши у обла сти Ста ре Ра шке, Бе о град. Кру нић, Ј. (1996). Б а ш т и н а г р а д о в а С р е д њ е г Б а л к а н а, Бе о град. Ку зо вић, Д. (1996/1997 ). На родно градитељство на простору општине Косјерић, Ужички збор ник, 25 26: та бли. Куз ов и ћ, Д. (2 012 а). Ко н с т р у к т и в н а р е ш е њ а ко р п у с а п р и в р едн и х о бјек ат а н ар одн о г г р а д и т е љ с т в а, Гл а с н и к Е т н о г р а ф с ко г м у з е ја, 76: Ку з о в и ћ, Д. (2 012 б ). Н ар одн о г р ад ит е љс т в о а м б а р и у с е л и м а н а ј у ж н и м п а д и н а м а пла ни не По влен, Гла сник Исто риј ски ар хив Ва ље во, 46: Ку з о в и ћ, Д. (2 013а). Н а р од н о г р а д и т е љ с т в о ко ш е в и у с е л и м а н а ј у ж н и м п а д и н а м а пла ни не По влен, Гла сник Исто риј ски ар хив Ва ље во, 47: Ку зо вић, Д. (2013б). Ма га зе и ка ча ре у се ли ма на ју жним па ди на ма пла ни не По влен, Гл а с н и к Е т н о г р а ф с ко г м у з е ја, 77: Ку зо вић, Д. (2013в). Ар хи тек ту ра се о ске ку ће Ва љев ске Ко лу ба ре и Подго ри не од по чет - ка 19. до по ло ви не 20. ве ка, Гл а с н и к Е т н о г р а ф с ко г м у з е ја, 77: Ку зо вић, Д. (2013г). Се о ска ку ћа на ју жним па ди на ма пла ни не По влен, Збор н и к Ма т и це срп ске за дру штве не на у ке, 143: М и ћ и ћ, Љ. ( ). З л а т и б о р: а н т р о п о г е о г р а ф с к а и с п и т и в а њ а, С р пс к и е тн ог р а фс к и збор ник, књи га 34, СКА, Зе мун 1925:

163 155 Не на до вић, С. (2002). И л у с т р о в а н и р е ч н и к и з р а з а у н а р о д н ој а р х и т е к т у р и, Бе о град. Па вло вић, Д., (1962) Цр кве брв на ре у Ср би ји, Бе о град. Па вло вић, Љ. (1925). Ужич ка Цр на Го ра, Бе о град. Па вло вић, Љ. (1930). С о ко л с к а н а х и ја, Бе о град. Пе тро вић, Ђ. (1955). На р о д н а а р х и т е к т у р а, д о к с а т и и ч а р д а ц и, Бе о град. Пе ш и ћ, Б. (1991). О п ро пор ц и ја ма д и нар ске к у ће. Гла сник Д ру ш тва кон зер ва то ра Ср би је 15: Пе шић, Б. (1988) Тра ди ци о нал на се о ска ку ћа оп шти не Ра шка. Гла сник Дру штва кон зерв а т о р а С р б и је 12: По по в и ћ, Ј. (19 28). Љ е т н и с т а но в и (к а т у н и) н а З е ле н г о р и, Гл а с н и к З е м а љ с ко г м у з е ја у С а р а је в у, св. 42: По по вић, Ј. (1930). Љет ни ста нови (стаје) на планини Враници, Ма торцу и Шћиту, Гласник Зе маљ ског му зе ја у Са ра је ву, 1: По по вић, Ј. (1934). Љет ни ста но ви (ста је) на Прењ-пла ни ни, Гл а с н и к З е м а љ с ко г м у з е ја у С а р а је в у, 30: ; По по ви ћ, Ј. (1935). Ле т њи с т а но ви на п ла н и на ма П ла си, Му хар н и ц и и Ч вр сн и ц и, Гла сник З е м а љ с ко г м у з е ја у С а р а је в у, 1: ; По по в и ћ, Ј. (1937 ). Љ е т н и с т а но в и н а Ра д у ш и и Љу бу ш и, Гл а с н и к З е м а љ с ко г м у з е ја у С а р а је в у, 2: ; По по в и ћ, Ј., (19 4 0) Ле т њи с т а нов и (н ас ељ а) н а Х р б љи н и и К ру г у, Гл а с н и к З е м а љ с ко г м у з е ја у С а р а је в у, 1: Сол до, Ш. (1932). Ти по ви ку ћа и згра да у пре ђа шњој Бо сни и Хер це го ви ни, Б е о г р а д. Фин дрик, Р. (1995). На р о д н о н е и м а р с т в о, С и р о г ој но. Фин дрик, Р. (1998). Ди н а р с к а б р в н а р а, С и р о г ој но: Му з е ј С т а р о с е ло. Фин дрик, Р. (1999). Ва ја ти : зна ме ње мла до сти : ва јат, згра да, трем, ва јат за го ста, С и р о г ој но. Цви јић, Ј. (1966). Б а л к а н с ко п о л у о с т р в о и ј у ж н о с л о в е н с ке з е м љ е, Бе о град. K r e š e vlja ko v ić, H. (1957 ). Ha n o v i i k a r a v a n s a r a ji u B o s n i i He r c e go v i n i, S a r a je vo: Na u č n o druš tvo NR BiH. Kuz ov ić, D. (19 96 ). Fol k a r ch i t e c t u r e i n Ko sje r ić, Ar chi tec tu re Ur ba nism at the Turn of the I I I Mille nniu m: proceed i ngs of t he I nt e rnat io nal Con fe re n ce A r ch i t e c t u re a nd Ur ba n ism at the Turn of the III Mil len ni um, Be o grad: Ar hi tek ton ski fa kul tet, Vol. 1: Ku zo vić, D. (2012). Con struc ti ve so lu ti ons of ca bins on so ut hern slo pes of Po vlen mo un tain, S c i e n c e a n d h ig h e r e d u c a t i o n i n f u n c t i o n o f s u s t a i n a b l e d e v e l o p m e n t S E D 2012, Ужи це. < vil-en gi ne e ring.html > ПО РЕ К ЛО И Л У С Т РА Ц И ЈА Сли ка 1 23: Ау тор (Ду шко Ку зо вић, Ужи це). Сли ка 24 28: На род ни му зеј Ужи це, Ет но граф ска збир ка (сни мио Но вак Жив ко вић). Сли ка 29: А. Де ро ко, На р о д н о н е и м а р с т в о, I: се ло, Бе о град 1968 (сл. 2). Сли ка 30: J. По по вић (1930). Лет њи ста но ви на Вра ни ци, Ма тор цу и Шћи ту, Гла сник Земaљског му зе ја у Са ра је ву, 1: ;

164 156 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SHEP HERD SUM MER HO U SINGS IN PO VLEN MO UN TAIN by DUŠ KO K U Z O V IĆ Ko sov ska 18, Uži ce, Ser bia d k u z o v m a i l.c om NE DELJ KO B. STOJ NIĆ Ja ro slav Čer ni In sti tu te for the De ve lop ment of Wa ter Re so ur ces (JCI) Ja ro slav Čer ni 80, Pi no sa va, Bel gra de, Ser bia s t oj n ic. n e d elj m a i l.c o m SU M M A RY: Du r ing a re se arch conducted bet ween 1996 and 1998 there were observed a num ber of exam ples of shep herd sum mer ho u sings in Po vlen mo un tain (1,347 m) in Ser bia. The se bu il dings we re used from spring to fall, and in ha bi ted by re si dents of ne arby vil la ges Ma ko viš te and Ta or. B u i l d i n g o r g a n i z a t io n i s si n g le - s p ac e d. C o ns t r u ct io n of d well i n g s r a ng i n g f r o m sim ple ob jects such as ku cer, then ku la ca co ve red with hay, ob jects ma de of sto ne and wo o den slabs to ob jects with na i led slats. Bu il ding ma te rial, wo od and sto ne, is of lo cal ori gin. Sto ne is par ti ally hewn and ap pe ars in the form of thin layers of li me sto ne and it is easy for han dling. All bu il dings are co ve red with shin gle. The bu il dings are lo ca ted o n u n fe n c e d plot s a lo n g w it h l i ve s t o ck b u i l d i n g s. T h i s p a p e r fo c u s e s o n o r g a n i z a t io n, con struc tion and sha ping of the se fa ci li ti es. K E Y WOR DS: Po vle n, k u l a č a, k u ć e r, ho u s e w it h p r i kov c i, D i n a r a t y p e log ca bin, she perds sum mer ho u sing, hewn sto ne

165 UDC 330.8:929 Harvey D. UDC DOI: /ZMSDN C ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА У Р БА НОЈ СО Ц И О ЛО Г И Ј И М А РИ ЈА Ц ВЈ ЕТ КО ВИ Ћ С у б о т и ц а, С р би ја m a r i ja c v j@g m a i l.c o m СА Ж Е ТА К : Де ј в и д Х а р в и је н е о м а р кс ис т и чк и т еор ет ич а р у т иц аја н у ви ше ди сци пли на. У ра ду се ана ли зи ра ње го ва спе ци фич на упо тре ба Марксо ве те о ри је као до при нос урбаној социологији. Посматрајући градове у контек сту кон стант не по тре бе ка пи та ли зма за пре ва зи ла же њем про бле ма пре ко - ме р не а к ум ул а ц и је к а п и т а л а, Х а рв и у рб ан из ац ију в ид и к а о би т а н ч ин и л а ц ка пи та ли стич ког раз во ја. Са неолиберализмом, као својеврсним пројектом за обнову класне моћи, интензивирао се начин решавања и измештања капиталистичких контрадикција уз помоћ тзв. акумулације развлашћивањем, која резулт и ра повећ а њем у р ба не сег рег а ц и је. Ст о г а, Хар ви з а х т е ва п ра вед н и је г ра до ве, у ко ји ма ин те рес при ват ног ка пи та ла не ће би ти од лу чу ју ћи чинилац об лико - в а њ а г р а до в а. Х а р ви је в м а рк си з а м је з а в о д љи в, а л и т а ко ђ е под ле же и б р ој н и м к ри т и к а м а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: а к у м у л а ц и ја р а з в л а ш ћ и в а њ ем, Де ј ви д Х а р ви, не о - м а рк си з а м, у р б а н а с о ц и о ло г и ја Не ом а р к с и с т и ч к и п р а в а ц у н у т а р у р б а н е с о ц и о ло г и је н е мо же д а прође без по мена утицајног географа Деј ви да Хар ви ја, чи ји рад ба лан сира и з ме ђу не ко л и ко д и сц и п л и на. Д у г и н и з г о д и на ба ви с е п р о у ча в а њ ем Ма рк с о в ог Ка п и т а л а за ко ји твр ди да је од ве ли ког зна ча ја за раз у ме вањ е да на ш њ е еко ном ске и у р ба не к ри з е. Нај в е ћу и н сп и ра ц и ју и ц р п и и з о риг ина лног М а ркс ов ог дел а, пок уша в ајућ и у г еог р а фск у д исц ип л ин у да им пле мен ти ра ди ја лектички материјализам. Свој приступ назива дија л е к т и ч ко - ге о г р а ф с к и м м а т е р и ја л и з м ом. Иа ко за се бе твр ди да ни је ак ти ви ста, не рет ко га описују као таквог, због укљу че но сти у раз не кампа ње, по го то во у Бал ти мо ру [Gre gory 2006]. Деј ви д Хар ви и ма ог ро ма н у т и цај на број не т е о ре т ичаре ра зл ич ит и х д и сц и п л и на. Њ е г о в а ц и т и ра но с т по к а з у је да по бр о ју ц и т а т а не з а о с т а је з а Ул р и хом Б е ком ( U l r ich B e ck), М и ш е лом Ф у ко ом ( M ic h el Fo u c a u lt), Бру ном Ла т у р ом ( Br u no Lat ou r) и Ман у е лом К а с т е л с ом ( Ma nuel Ca st el ls). Пре во ђен је на број не је зи ке и од ржава п редавања широм света која беле же

166 158 ог р омн у посећено с т. Најг е л Триф т ( Nigel T h r if t) је по к у ша о да од г о не т не раз лог Хар вије ве по пу лар но сти и ну ди не ко ли ко об јашњења. Наиме, Хар - ви је ва те о ри ја је п ри влач на м и сл и о ц и ма ле ви чар ске ори јен та ц и је. Он н у д и те о риј ску си гур ност, сна жну и јасну причу, а његово становиште и критика пре да тор ског ка пи та ли зма су по сто ја ни. Отво ре но флер ту је са стра те - г и ја ма ко је по ве ћа ва ју ц и љ н у ч и та лач к у г ру п у. По п у лар но с т и до п ри но се и бр ој на п р е да в а њ а ко ја д р ж и ш и р ом св е т а, по ш т о и фи зи ч к и п ри с у т а н про мо ви ше сво ју те о ри ју [Thrift 2006]. Х а р ви је у св ом и н т е лек т у а л ном ра д у до ж и в е о п р е о к р е т ме т о до ло - ш ке по зи ц и је. Ран ије радове к ара кт ерише форма лн и п рис т у п и у пот р еба хи по те тич ко -де дук тив не ме то де. Ка сни је, Хар ви се окре ће Марк су и дија лектичкој ме то ди. Ге о граф Тре вор Барнс (Tre vor Bar nes) ову тран сфор - ма ци ју види као две фазе Харвијевог инте лек ту ал ног ра да: фа зе де дук тивног и ди ја лек тич ког Хар ви ја [Bar nes 2006]. Дедук тив ни Хар ви јев пе ри од ка рак те ри ше за ла га ње за на уч ни прис т у п з а ра д с т в а ра њ а г е не ра л и з а ц и ја и з а ко на у г е о г ра ф ској д и сц и п л и н и. Писао је за време такозване квантитативне револуције, која је представљала по крет уда ља ва ња тра ди ци о нал не ре ги о нал не ге о гра фи је, ка фор малној про стор ној на у ци [Gre gory 2006: 3]. Хар ви сво јим до при но сом по држ а в а ову п р о ме н у ис т и ч у ћ и по т р е бу з а на у ч но ори јен т и с а ном т е о ри јом. О б ја ш њ е њ е и и н т е р п р е т а ц и ја до г а ђа ја з а ви с е од к в а л и т е т не т е о ри је, а оно што те о рију чини таквом јесу математика, прецизно дефинисање концеп ат а и њихови х међус о бн и х однос а, јасн а в ерифик ац ион а п р авил а и ра ци о нал ност [Bar nes 2006: 33]. Пр е ша в ш и на Џон Хоп к и нс у н и в е р зи т е т (Joh n s Hop k i n s Un i ve r sit y) у Бал ти мо ру го ди не, Хар ви по ста је кри ти чан пре ма свом прет ходном р а д у. К в а н т и т а т и в н у р е в о л у ц и ју в и д и к а о м ањ е р ел ев а н тн у, д ок њ е г ов но ви ц и љ по с т а је к р е и ра њ е р е в о л у ц и о на р не т е о ри је. И а ко је но в а по зи ц и ја д рас т и ч но д ру г а ч и ја, по с т о је од ре ђе н и конт ин уит ет и с њег ови м прет ход ним ра дом, а но ви при ступ пред ста вља не што из ме ђу де дук ци је и ди ја лек ти ке [Bar nes 2006: 42]. Х а р ви с е у по с лед њ е в р е ме ба вио и т е мом не о л и б е ра л и зма, з а ко ју с е з а и н т е р е с о в а о н а јед ној кон ф е р е н ц и ји о не о л и б е р а л и зм у, од р ж а ној г о д и не. Та да по ч и њ е да у ви ђа зна чај з а о к р е т а еко ном ске по л и т и ке крајем седамдесетих година двадесетог века [Harvi 2012]. Објављује Прос т о ре нео л и бе ра л и за ц и је [2005], Кра т к у ис т о ри ју неол иберал из ма [2012] и ра до в е на т е м у не о л и б е ра л и зма. М А РК СИ ЗА М Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА Хар ви је по чет ком 70-их го ди на 20. ве ка у Бал ти мо ру био члан чи талач ке гру пе Марк со вог Ка п и т а л а, што га је под ста кло на ду бље из у чав а њ е ов ог де ла. Х а р ви с е нај че ш ће в ра ћ а ори г и на л ном Ма рк с о в ом де л у, а од ка сн и ји х марксис та изд ваја А нрија Лефевра ( Henr i Lefebv re). У к њизи Границе капита ла [Har vey 2006] ну ди сво ју ре ви зи ју Марксове политичке еко но м и је. На и ме, ње г ова експ л иц и тна намера н ије била да д рас т и чно ме ња Марк со ве по став ке, али се де ша ва и да Хар ви у пот пу но сти ис пра-

167 159 вља Марк са. Пре ма Алек су Ка ли ни ко су (Alex Cal li ni cos), ово је јед на од ди стинк тив них ка рак те ри сти ка Хар ви је вог марк си зма, а оста ле су: уво - ђе њ е п р о с т ор не к а т е г о ри је у д и ја лек т и ч к и ма т е ри ја л и з а м, ко ке т и ра њ е с по с т мо де р н и м т е ма ма, по л и т и ч к и а к т и ви з а м [Ca l l i n i c os ]. Као про блем има нен тан капитализму, прекомерна акуму лација капита ла п ред с та в ља ње гов иза зов с не мо г ућ но ш ћу да се ре и н ве с т и ра по ве ћој про фи ној стопи. Прекомерна акумулација подразумева стање где вишко - ви ка п и та ла (мо ж да п ра ћен и виш кови ма ра дне снаге) леже неискориш ћен и б е з п р о фи т а би л н и х ис хо да на ви д и к у [ Ha r vey 20 03а: 149] ш т о у ма њу је вред ност нов ца, п ро из во да и радне снаге. Прекомерна акум улација је општа ка п и та л и с т и ч ка кон т ра д и к ц и ја. Ма н и фе с та ц и је п рекоме рне а к ум улац ије ка п и т а ла су број не: п ре коме рна п роизводња робе и п резасићено т рж иш т е, неискориш ћен виша к конс т а н тног к ап и т а ла, ви ша к нов ча ног к а п и т а ла и ин фла ци ја, ви шак рад не сна ге, ни ске на јам ни не, не за по сле ност, пад камат них, про фит них и рент них сто па [Har vey 2006]. При ли ком об ја шње ња еко ном ских кри за, Хар ви се ослања на Марксо ву тен ден ци ју па да про фит не сто пе и сме шта је у пр ви ток кри зе, ко ји с е по ве зу је с п р о бле мом п р е ко ме р не а к у м у ла ц и је к ап ит ала. Да би с е она п ре ва зи ш ла, и н ве с т и ра се у п рос тор и у рбан изац ију који апсорбују вишак вред но с т и и п ри вре ме но ре ша вају п ро блем. Ула га ње у п ро с тор, та ко зва н и про стор ни фикс (spa tial fix), са мо је при вре ме но ре ше ње, по што је пре комер на аку му ла ци ја у ср жи ка пи та ли зма. У дру гом то ку кри зе ви шак кап и та ла п ре ме ш та се у фи на н сиј ск у сфе ру и фи на н сиј ско т р ж и ш т е до би ја на зна ча ју [Cal li ni cos 2006]. Преда тор ски моменат превазилаже ња про бле ма пре ко мер не аку мула ци је ка пи та ла и об но ве кла сне мо ћи пред ста вљен је у кон цеп ту а к у м у ла ци ја раз вла шћи ва њем, ко ји он за сни ва на при мар ној аку му ла ци ји ка пита ла сх ва ће ног у Марк со вом к љу ч у. К л и це бор бе п ро т и в ове а к у м у ла ц и је ра з в ла ш ћ и ва њем ја в ља ју се у у р ба н и м со ц и ја л н и м по к ре т и ма, а л и не до - в ољ но по в е з а н и м, је р не у ме ју да т ра н сцен д и ра ју па рт ик улариз а м који им је уко ре њен. О Г РА ДО ВИ М А Х а р ви ко ри с т и т р ж и ш н и ме х а н и з а м з а о б ја ш њ е њ е у р ба ног ра з в о ја и у р ба не с е г р е г а ц и је. За н и ма ју ћ и с е з а у р ба не не јед на ко с т и он с е ок р е ће Ма рк с у и Ен г е л с у. Ен г е лс м у је по с л у ж ио к а о и н сп и ра ц и ја з а х в а љу ју ћ и п р о у ча в а њу у к ла њ а њ а ви д љи ви х по сле д и ца не јед на ко с т и у г ра д у [Zu k i n ]. Енг е лс и з оп ис а нех уман и х ус лов а у којима с е нал а з е р а дн и чк и к в ар т о ви уо ча в а да се он и смеш т ају на мес т има где не пос т оји мог ућно с т у че с та лог кон так та п ри па д н и ка ра д н и ч ке и п ри па д н и ка с ред ње и л и ви ше к л а с е. Урбан и р а з ме ш т ај од л и к у је л и це ме р је ко је по к уш ав а д а у к ло н и оно што би мо гло по вре ди ти око и нер ве бур жо а зи је [En gels 1977: 52]. За кон т р ж и ш т а од р е ђу је да а к т е ри ко ји с у б о љ е по зи ц и о н и ра н и на д руштве ној ле стви ци мо гу се би да при у ште уре ђен, про зра чан и чист део г ра да, с до бр ом с о ц и ја л ном к л и мом. Не к и д ру г и, на не з а ви д ном ме с т у дру штве не хи је рар хи је, си стем ски су те ра ни у ло ши је усло ве.

168 160 Ч и к а ш к а ш ко ла са сво јом т еоријом кон цен т ри ч н и х зо на ус пе ла је да се до так не по ли тич ко - еко ном ског мо мен та за ко јим Хар ви тра га у про у- ча вању у рбаног ра звоја, а л и н ије успела а дек ватно да и нтег рише конфл и к т [Zu k i n ]. Кри т и к у ју ћ и ч ик аш к у ш ко л у, Деј ви д Х ар ви с е ори јен т и ше на к а п и т а л и з а м и њ е г о в а п ра ви ла ко ја р е с т у к т у ри ра ју у р ба н и п р о с т ор. Пр офи т је о снов а која ра звија нек и п р ос т ор, док д руг и и зос т ав љ а и з т ок а и н в е с т и ц и ја, ш т о је ра з лог не јед на ког у р ба ног ра з в о ја и у р ба н и х т ен зија. Пр о с т ор н и п ла н и а р х и т ек т он ск а о б е ле ж ја г ра до в а од ра з с у с у ко ба из ме ђу раз ли чи тих гру па у дру штву [Gi dens 2003: 590]. До в о љ а н по к а з а т е љ еко ном ског кон фл и к т а у г ра д у је с у ра з л и ч и т е ви си не рен т е. Хар ви к ри т ик ује не ок ласи чно хармон и чно сх ват ање рент е. На сли чан на чин као што нео кла си ча ри цeне ви де као прост ин ди ка тор од но са по ну де и тра жње, ту функцију имају и ренте, као показатељ упо - т р е б е с а од р е ђе ног п р о с т о ра. У к ри т и ко в а њу ов е и де је о р ен т и, Х а р ви по но во уво ди три ка те го ри је ди фе рен ци јал не, мо нополистичке и апсо - л у т не р ен т е [Shor t 1996: 10 6]. Рен т а је на ч и н на п ла ћ и в а њ а ко ри ш ће њ а не ч и јег п рив ат ног в ла сн и ш т в а и по к а з а т е љ је мо ћ и п ри в ат ног в ла сн и к а. Ви си на р ен т е в а ри ра је р по в ољ н и ји т е р е н и з а и н в е с т и ра њ е, з б ог до бр е г е о г раф ске ло ка ц и је, јеф т и н и ји х т ро ш ко ва и л и по г од не ра д не сна г е, ч и не од ре ђе но зе мљи ште по пу лар но, што по ве ћа ва ви си ну рен те и по ди же тро - шко ве ин пу та [Vujović i Pe tro vić 2005]. Деј ви д Х а р ви с е у в е л и кој ме ри о с ла њ а на т е о ри ју А н ри ја Ле фе в ра, по го то во ка да го во ри о ве зи ка пи та ли стич ке ре про дук ци је и ур ба ни заци је. Оно што у Марк со вом Ка п и т а лу сме та Хар ви ју је с т е п ре т е ра н и нагл ас а к н а т е м по р а л но с т и, у з з а не м а ри в ањ е п р о с т о рне д име нзије, коју Хар ви по ку ша ва да учи та у Марксову тео ри ју. Про из вод ња про сто ра омо - г у ћ а в а р е ше њ е з а к ри з у а к у м у ла ц и је к а п и т а ла, а л и ис т о т а ко ов ај ме т од ства ра и извесна ог раничења када је у питању превазилажење кризе [Gregor y 2006]. Хар ви ни је ино ва ти ван у укљу чи ва њу про стор не ди мен зи је у Маркс о ву т е о ри ју. Ле фе в р је г ра д ви де о к а о ма ш и н у з а кон цен т ра ц и ју ви ш к а в р ед но с т и, а у р ба ном п р о с т о ру до де љу је зна чај но мес т о у п р ои зв одњи ви ш к а в р ед но с т и и ви д и г а к а о р о бу. Пр о с т ор је и н с т ру мен т а л и з о в а н и п р ед ме т је п р о и з в од њ е сх в а ће не у ш и р ем см и с л у. Пр о и з в од њ а с е ви ше не схва та у уском сми слу као про из вод ња уну тар пред у зе ћа, већ се те жиште по ме ра на дру штве ну про из вод њу про сто ра. Ур ба ни зам суп сти ту и- ше и н д у с т ри ја л и з а ц и ју и по с т а је гла в н и к а п и т а л и с т и чк и пог он, п ри т ом в е ш т о п рик рив а ју ћ и св ој к ла сн и к а р а к т е р и у к љу чено с т у п р ои зв одњи ви шка вред но сти [Le fe vr 1974]. Пре ма Ле фе вру, у ме ри у ко јој опа да део гло б а л ног в и ш к а в р ед но с т и, о б л и ко в а ног и о с т в ар еног у и нд ус т р ији, по ве ћа ва се део виш ка вреднос т и обл икова ног и ос т ва ре ног спе к у ла ц и јом не крет ни на ма и из град њом не крет ни на [Vujović i Pe tro vić 2005: 39]. Хар ви по сма т ра у р ба н и за ц и ју ка о к ла сн и фе но мен, је р п ренос ви ш ка вред но сти из јед ног про сто ра у дру ги омо гу ћа ва са мо ма ло број ним груп ам а н а више м с т е пе н у с т р а т и фи к а ц и о не ле с т ви це д а и м ају конт р ол у над њим. Ка пи тал је увек у по тра зи за ви шком вред но сти ко ји на ста је из

169 161 ви ш к а п р о и з в о да, а у р ба н и з а ц и ја а п с ор бу је ов ај ви ша к, т а ко да по с т о ји снажна ве за ка пи та ли стич ког раз во ја и ур ба ни за цијских токова. Констант на по тре ба за ап сорп ци јом ка пи та ли стич ког ви шка вред но сти на и- ла зи на број не пре пре ке и, уко ли ко се оне не пре ва зи ђу, пре те да ство ре к ризу ко ја у мањује вредност виш ка п роизвода, новца и ра дне снаге [Harvey 2003а; Har vey 2006; Har vi 2013]. При ме р Ба ро на Осма на, г ра до на чел н и ка Па ри за за време Наполе она, до бр о по к а з у је на ч и н на ко ји у р ба н и з а ц и ја у че с т ву је у а к у м у ла ц и ји к а- пи та ла, уз ис так ну ту уло гу др жа ве као га ран та. Ба рон Осман је у пот пуно с т и и з ме н ио и з глед П а ри з а, и з г ра д и в ш и ш и р о ке и у р ед не бу ле в а р е и ули це под пра вим угло ви ма на ме сту уских, из у ви ја них и спон та но нас т ал и х у л ич и ц а. О в а р е кон с т ру к ц и ја з а по с л и л а је р а д н у с н а г у, а л и и а п с ор б о в а ла ог р ом не ко л и ч и не к а п и т а ла, ш т о је уд во с т ру ч и ло в р ед но с т зе мљи шта. Дру га стра на ме да ље очи та ва ла се у кре и ра њу но ве про стор - не се г ре га ц и је. И н д у с т ри ја је у по т ра зи за јеф т и н и ји м т ро ш ко ви ма из ме - ште на ван цен тра, а с њом од ла зе и рад ни ци, ко ји се би не мо гу да при у ште жи вот у ре конструисаном делу града. Контрадикторност урбаног разво - ја је с т е о т во рен п ро с т ор за кап ита л, а за т во рен за г ру пе н и жег и мо ви н ског с т а т у с а [ Ha r v i 2013]. О но ш т о је з а јед н и ч ко о б но ви П а ри з а и да на ш њ ој ур ба ној об но ви је су по ни шта ва ње про сто ра од стра не вре ме на и кре а тивна де струк ција. Креативна деструкција по ве за на је с по тра гом за про фита бил ним ре ги о ни ма ко јег пра ти ви шак ап сорп ци је ка пи та ла кроз ур бани за ци ју и она је де струк ци ја по ни же кла се [Zu kin 2006]. Битан процес социјалне стратификације јесте резиденцијална дифе - рен ци ја ци ја. Осе ћај за јед ништва између становника истих резиденцијалн и х ар е на п р о и з и ла зи и з с л и ч ног на ч и на ж и во т а и ис к у с т в а. С о ц и ја л не не јед на ко с т и и с о ц и ја л не с л ике п р од у к у ју с е и р е п р о д у к у ју у у р ба ном моз аик у г рада [Shor t 1996: 106]. Ос е ћ ај т е ри т о ри ја л но с т и и з а јед н и ш т в а кла сно је од ре ђен. Они ко ји при па да ју ви шим ле стви ца ма со ци јал не хије ра р х и је н и с у у в е л и кој ме ри в е з а н и з а т е ри т о ри ју и њ е не ло к а л не нор - ме и вред но сти. Они по се ду ју моћ да ути чу на про стор, а са мим тим и да ис к љу че не же љ е не е ле мен т е [ Ha r vey 20 03: 371]. С д ру г е с т ра не, г ру пе н а н иж и м поз иц ијам а н а с т р ат ифик ац ионој лес т в иц и нем ају ову моћ, та ко да су при ну ђе не на ве за ност за про стор ко ји се би мо гу да при у ште. Че шћи кон такт с гру па ма ко је су у слич ној си ту а ци ји раз ви ја ју ја чу ве - за ност за за јед ни цу и ло кал ни про стор [Har vey 2003]. Пре ма Марк су, кон ку рен ци ја ће увек до ве сти до ства ра ња мо но полск и х рен ти, по што на т р ж и шт у оп ста ју они ко ји нај бо ље п ре ва зи ла зе сво ју кон к у р ен ц и ју. У с р ж и к а п и т а л и зма је с т е да т е ж и цен т ра л и з а ц и ји. За т о не о л и б е р а лн а с ло б о д а т р ж и ш т а и под р а з у ме в а монополе. Монополске р ен т е с е ла ко од р ж а в а ју у п р о т ек ц и о н и с т и ч к и на с т р о је ној спољ но т р г о - ви н ској по л и т и ц и, где с е к р оз кон т р о л у у в о з а од р ж а в а мо но по л и с т и ч к а по зи ц и ја. У л и б е ра л ној по л и т и ц и спољ не т р г о ви не, где с у г ра н и це п р о - п у сне, мо но пол ске рен т е се од ржав ају у з помоћ цент рал из ац ије к ап ит ала и за кон ским оси гу ра њем при ват ног вла сни штва. Мо но пол ске рен те омо -

170 162 г у ће не с у он и м п ри в а т н и м в л а сн и ц и м а ч и је ло к ац ије пос ед ују неш т о је дин стве но и ау тен тич но [Har vey 2002; Har vi 2013]. По с т оји конт рад и кц ија ко ја оба везно п рат и од ржавање монополск и х рен т и и по би ја њи хо во деј с т во. А ко ау т ен т и ч нос т не ке ло ка ц и је из не се мо на т р ж и ш т е, ов е ау т ен т и ч но с т и т е же да с е и з г у б е. Ко ме р ц и ја л и з а ц и ја и де мо к ра т и за ц и ја п ро из во да у најш ирем см исл у вод и г уби тк у монополск и х п р еднос т и. Комод ифик ац ија подр аз умев а д а с е и к у лт у рн и п р ои зв од и по на ша ју као ро ба. Је д и н с т ве нос т к ул т у р н и х п ро из во да омо г у ћа ва мо но - пол ску рен ту, али што ви ше они по ста ју део тр жи шта, то се ви ше стан дард и зу ју и по в ла ђу ју у к у си ма по т ро ша ча. С овом кон т рад и кц ијом суочавају се и гра до ви ко ји по ку ша ва ју да бу ду кон ку рент ни. Ула га ње гра да у образо ва ње, инфра струк ту ру и тех но ло ги ју пред ста вља стра те ги ју за рад прив л а че њ а и н в е с т и ц и ја и пок уш ај с т в ар ањ а монополск и х р е нт и [ H a rve y 2002; Har vi 2013]. Х ар ви п ри х в а т а Марк с ов с т а в да к а п и т а л ру ш и п р о с т ор не ба ри је р е, пон иш т авајућ и п ро с т ор вре ме ном, ш т о је по сле д и ца п ромене т ехнолош ке о сно в е ко ја сма њу је в р е ме о бр т а к а п и т а ла. Сма њ е њ е в р е ме на по т р е б ног з а о бр т био је н у ж а н ус лов з а т ра н зи ц и ју к а флек си би л ној а к у м у ла ц и ји к а п и т а ла. К а сн и х 60 -и х г о д и на 20. в е к а, ф ор д и з а м с е на п у ш т а и р е ж и м а к у м у ла ц и је п р е ла зи на нач и н флексиби лне а к ум улац ије. О вде с е Х арви на до ве зу је на ре г у ла ц и о н у теорију. Прелазак на флексиби лн у ак ум улац ију ви д и к р оз п ри зм у временско -п р ос т орне ком п ре си је. Ут и цај флек си би л не аку му ла ци је на ур ба ну конкуренцију резултирао је све већом неједнако - шћу у ди стри бу ци ји бо гат ства и у не јед на ком ге о граф ском раз во ју. К а ко у р ба на кон к у рен ц и ја за х т е ва и ра д на и но ва ц и ја ма ко је би г ра д мо гао да по ну ди, то зна чи да је кон ку рен ци ја је дан од узро ка за про мови са ње но ви х ж и во т н и х с т илова к роз под и ла же ње по т ро ша ч и ма, а са м и м тим и пре ла за ка пост мо дер ни зму у ур ба ној кул ту ри [Har vey 2003]. Пост - мо де р н и з а м је од г о в ор на флек си би л н и р е ж и м а к у м у ла ц и је. Тра н зи ц и ја и з ф о р д и зм а у р е ж и м флексиби лне а к ум у л а ц и је р е флек т у је с е к а ко н а економ ском, т а ко и на у ме т н и ч ком п ла н у. По с т мо де рн из а м с е у у рбаном сми слу од но си на рас кид с иде јом да пла ни ра ње и раз вој тре ба да се усред сре де на ма сов ност, тех нич ку ра ци о нал ност [Har vey 2003: 363]. Ра с т а к а њ е ф ор д и с т и ч ког и п р е ла з а к у по с т ф ор д и с т и ч к и р е ж и м на ур ба ном ни воу из не дри ло је ур ба но пред у зет ни штво као об лик упра вљањ а ко ји би г ра до ве т р е ба ло да у ч ин и конк ур ен тн ији м и флексиби лн ији м н а м а к р о п р о ме не. З а о к р е т к а п р ед у з е т н и ш т ву подр аз умев а к р еир ањ е т а к ви х г р а до в а ко ји по с т ају а т р а кт ив а н м а м а ц з а гло б а л н и к а п и т а л и ко ји су до вољ но флек си бил ни и ино ва тив ни да до ско че про мен љи вој ситу а ци ји на гло бал ном тр жи шту [Har vi 2005]. Пр ед у з е т н и ч к а ори јен т а ц и ја г ра да под ра з у ме в а к р е и ра њ е њ е г о в ог и м и џа. Гра д по с т а је п р о и з в од ч и ја п р о да ја з а ви си по нај ви ше од до бр ог м а ркет и нг а. Аут е нт и чне к ар а кт ерис т ике једног г р ад а сп ад ају у њ ег ов си м б о л и ч к и к а п и т а л. Бу р д и је је п и с а о о зна ча ју ко лек т и в ног си м б о л и ч- ког ка пи та ла и ову је иде ју Хар ви при гр лио, али и мо ди фи ко вао, јер он сим бо лич ки ка пи тал по везује с простором пре него са социјалним гру-

171 163 па ма [Zu kin 2006: 117]. Бор ба за кре и ра њем сим бо лич ког ка пи та ла град а и њ е г о в о кон в е р т о в а њ е у еко ном ск и к а п и т а л и м а неи зв ес т а н исход због промене трен до ва или уку са по тро ша ча. Кон стант на по тра га за ино - ва ци ја ма ко је би при ву кле по тро ша че до во ди и до пре ко мер не пре за сиће но с т и и но в а ц и ја ма [ Ha r vey 20 03]. Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М У л и т е р а т у ри је п р е по зна т о не ко л и ко по гле да на не о л и б ер ал и з а м. O н с е по сма т ра к а о: и де о ло ш к и хе г е мо н и п р о јек т, по л и т и к а и п р о г ра м, др жав на фор ма и као упра вља штво (go vern men ta lity), схва ће но у Фу ко - о вом кљу чу [Sprin ger, пре ма Ward and En gland 2007]. Пр ва по зи ци ја неол и б е р а л и з а м ви д и к а о у т и ц ај моћ н и х г ру п а н а о с т ат а к д руш т в а з ар а д одр жа ва ња свог по ло жа ја и ту би смо мо гли да сме сти мо Хар ви ја. При л и ком п р о у ча в а њ а не о л и б е ра л и зма, Х а р ви по к у ша в а да сх в а т и овај фе но мен не од сту па ју ћи од прет ход них те о риј ских по став ки. Нео - л иб ерал из а м вид и к а о п р ојек aт који о б на в љ а моћ ви ше к ла с е. Та ко зв а но с ло б од но т р ж и ш т е и зд ра в а кон к у р ен ц и ја по с т о је с а мо у т е о ри ји, док у ствар но сти тржиште нужно постаје мо но по ли стич ко. Де ре гу ла ци ја отвара но ва тр жи шта за ула га ње, по ре зи на ин ве сти ци је се сма њу ју, а ре дукују се социјални издаци, тако да само актери с повољном економско -со - ц и ја лн о м п оз иц ијо м н ап р ед уј у у к ап ит ал ис т и чкој т рц и а к ум ул ац ије к а п и т а ла [ Ha r v i 2012]. Х а р ви с е с л а же с а С т и гл и цови м (Jose ph St ig l it z) з а к љу ч ц и ма да с е не о л и б е ра л и з а м н и је до г о д ио с л у чај но. М МФ с е н и је сам ре фор ми сао у нео ли бералном правцу, већ је би ла по треб на по ли тичко - еко ном ска по д р ш ка по је д и на ца ко ји и ма ју моћ до ношења одл ука [Stiglic 2004]. Нео ли берали зам се одр жава због сво је флек си бил но сти и ла ког прила го ђа ва ња ра зл ич ит и м д руш т вен и м пок рет има и и деолог ијама у пот рази за са мо по твр дом. Ко ке ти ра ње с нео кон зер ва ти ви змом је дан је од по ку шаја ове иде о ло ги је да про на ђе ши ру ле ги ти ма циј ску основу. Неолиберал и з а м од л и к у је и п р о ме на ме д и ј ског д ис к у р с а, ш т о ме њ а кон цеп т у а л н и апа рат и ста во ве ре ци пи је на та ме диј ских са др жа ја. Про мо ви ше се преду зе т н ч ко пона ша ње, са мо од г о вор но с т, и н д и ви д у а л и з а м и и н д и ви д у а л на слобода. Међу т и м, Хар ви не ре т ко к ри т и к у је ова ко сх ва ћен и де а л сло бо де, јер је он са мо ле ги ти ма ци ја за сло бод но тр жи ште и нео ме та ну аку му лац ију к ап ит ал а ч и ја је н у ж на по с ле д и ца не јед на к р а зв ој и пол ариз ац ија д ру ш т в а. И па к, не о л и б е ра л и з а м г у би ле г и т и м и т е т. За в р е ме еко ном ске к ри зе не ре т ко сл у ж и као де к ла ра т и в на с т ра т е г и ја, док се за п ра во д р жа ве ок р е ћу п ри ме њи ви ји м мерама. Такође, зе м љ е у т ра н зи ц и ји су еко ном ск и б ољ е п р о ш ле у ко л и ко с е н и с у дог мат ск и п ри д р ж ав але не ол иб ер а лн и х у џ б е н и ч к и х п ра ви ла [ Ha r v i 2012]. Х а р ви п р о у ча в а и у т и цај не о л и б е ра л и зма на у р ба н у сфе ру. За о к р е т ка нео ли бе рал ним стра те ги ја ма ур ба ног упра вља ња је од го вор на ин тен зифи к а ц и ју у р ба не кон к у р ен ц и је. К а о п ри ме р у р ба не не ол иб ерал из ац ије Хар ви на во ди Њу јорк. У ње му се пре по зна је при ла го ђа вање г рада т ржишним

172 164 то ко ви ма и ре дук ци ја сред ста ва до би ја них од стра не др жа ве, као и не равно ме ра н ра з в ој ра з л и ч и т и х де ло в а г ра да у од но с у на т о у ко јој ме ри с у л у к ра т и в ног к а ра к т е ра [ Ha r vey 2010]. Ау т о ри ко ји с е ба в е у р ба н и м не о - л и б е р а л и змом р е т ко з а о би ла з е Х а р ви ја, би ло да г а ко ри с т е к а о о сно ву сво јих за па жа ња или кри ти ке, или га са мо ус пут но по ми њу. Ово се по најви ше од но си на ге о гра фе критичке оријен та ци је ко ји се ба ве овом те мом. АКУ МУ ЛА ЦИ ЈА РАЗ ВЛА ШЋИ ВА ЊЕМ И ПРА ВО НА ГРАД При н ц и п а к у м у ла ц и је к а п и т а ла ко ји м је ус по с т а в љ ен к а п и т а л и з а м Деј ви д Х а р ви ви д и к а о а к т и в а н и у мо де р н и јем о б л и к у и на зи в а г а акум у л а ц и ја ра з в л а ш ћ и в а ње м. О в а к а в ви д а к у м у ла ц и је п ри с у т а н је у сви м об ли ци ма ка пи та ли зма, али с нео ли бе ра ли змом он по при ма ве ће раз ме - р е. Не о л и б е ра л н и у р ба н и ра зв ој може с е по сма т ра т и и з пе р спе т к и в е ове пре да тор ске аку му ла ци је. Ње но те о риј ско ис хо ди ште је сте кон цепт пр во - бит не аку му ла ци је ка пи та ла, али она ко ка ко ју је сам Маркс опи сао у Кап и т а л у [ Ma rk s 1971]. Х а р ви п р в о би т н у а к у м у ла ц и ју к а п и т а ла ви д и и у да на шњем си сте м у, ме ња ју ћ и њен на зив, а ли су шти на оста је иста. Све ве ћа при ва ти за ција у нео ли бе ра ли зму ве ли ки део јав не сфере приводи у приват не ру ке и ста вља га на рас по ла га ње са мо не ко ли ци ни с вр ха стра ти фика ци о не ле стви це. Прин ци пом аку му ла ци је раз вла шћи ва њем Хар ви об јашња ва на чи не на ко је ка пи тал из ла зи из кри зе пре комерне акумулације. Че т и ри гла в на обе леж ја овог вида а к ум улац ије јесу: 1. п риват изац ија и ко мо д и фи к а ц и ја, 2. фи на н си ја л и з а ц и ја, 3. у п ра в љ а њ е и ма н и п у ла ц и ја к ри за ма, 4. д р жа в не п ре ра спо де ле [ Ha r vey 20 05; Ha r v i 2012]. Ук рат ко, комод иф икац ија озна ча в а п р е т в а ра њ е у р о бу оно г а ш т о до т ада н ије и мало то свој ство. Приватизација је пре ла зак из јав ног у при ват ни сек тор. Мог ућ нос т об л и ко ва њ а ( у р баног) п р ос т ора с ра зме р на је ко л и ч и н и п ри ват не св о ји не. Ф ин а нс ијал из ац ија подр аз умев а по в е ћ а њ е бр о ја фи на н си ј ск и х т р а н с а к ц и ја. Ф и н а н си ј ск и к а п и т а л и к р е д и т н и сис т е м с у п р ед ат о рске ме то де аку му ла ци је раз вла шћи ва њем. На кон године финансијализа ци ја је узе ла огром ног ма ха, та ко да је овај ме тод у мно го ве ћој упо треби у по след ње вре ме и Марк сов Ка п и т а л је п ри ме њи ви ји на по с лед њи х не ко л и ко нео л и бе ра л н и х де це н и ја не г о ш т о је т о сл у чај с пе ри о дом по сле Дру гог свет ског ра та. Упра вљање и манипулација криза ма под ра зу ме ва ју на мер но ства рање ду жнич ке кри зе не ке зе мље. Што се ти че др ж ав н и х п ре ра сп о де л а, ту Х а р ви м и с л и на од в а ја њ е од мо де ла к ла сног ком п р о м и с а к а о с т ра т е г и је по сле рат ног из г ра ђе ног л и бе ра л и зма ка да је по моћ цен т ра л не в ла де би ла усме р е н а к а н иж и м к л ас ам а, а не иск љу ч и в о у ко рис т ко р по р а ц и ја м а. Једна од по литика акумулације развлашћивања неолиберализма предс т а в љ а п р е ла з а к з а јед н и ч к и х св о ји н ск и х п ра в а о св о је н и х к р оз г о д и не на пор не кла сне бор бе (пра во на др жав ну пен зи ју, на бла го ста ње, на наци о нал но здрав ство) у при ват ни до мен [Har vey 2003а: 148]. При в а т и з а ц и ја у з р е д у к ц и ју с о ц и ја л н и х и з да в а њ а Х а р ви ју у к а з у је на фа во ри зо ва нос т ви ш и х к ла са од с т ра не д р жа ве. Уз по моћ а к у м у ла ц и је

173 165 р а з в л аш ћ ив ањ е м у н е ол иб ер ал из м у је д ош л о д о о бн ов е к л ас н е м оћ и [Har vi 2012]. Оно што је но ви на у не ко ли ко прет ход них де це ни ја су и но ве ме т о де а к у м у ла ц и је ра з в ла ш ћ и в а њ ем, к а о ш т о је, на п ри ме р, т а ко зв а на ш ок т е ра п и ја, екс п р е сна т ра н зи ц и ја од ко м у н и зма к а к а п и т а л и зм у, и л и маневри са ње ин те лек ту ал ним пра ви ма и па тен ти ма, што у крајњој инстанци води ка ства ра њу мо но по ла, по пу т мо но по ла фар мацеу тских кућа [Harvey 2003а]. Х ар вијев а к њиг а у којој п ише о а к ум улац ији ра зв лаш ћ и в а њ ем но си н а зи в Но в и и м п е р и ја л и з а м [2003а]. И мперијал из а м је једно од р ешењ а капиталистичке прекомерне акумулаци је. Ни је реч са мо о вој ним ин тер - в ен ц ијама, в ећ и о економском и мери ја л и зм у ус по с т а в љ е ном у з по моћ ме ђу на р од н и х и н с т и т у ц и ја ко је обе з бе ђу ју ок ви р међунар одне т рг овине, до п риносећ и осиг урању монопол ист и чке позиц ије он и х кап итал ист и чк и х д р ж а в а ко је в ећ до м и н и р ају т рж иш т ем. Бит а н мех ан из а м а к ум ул ац ије ра зв лаш ћ и ва њем јес т е п рин уда на о т ва рање т рж иш т а [ Ha rvey 20 03а: 182]. А к у м у ла ц и ја ра з в ла ш ћ и в а њ ем о т в а ра п у т п ри в р е меном п р ев азилажењу п ро бле ма п ре ко ме р не а к у м у ла ц и је ка п и та ла та ко ш т о сн и жа ва т ро ш ко ве ин пу та и окре ће ка пи тал ка про фи та бил ној ру ти. Хар ви зах те ва отво ре ну демократију и социјалну једнакост ко ја превази ла зи на вод н у јед на кост на т ржишт у. Критикује обоготворавање п риватне сво ји не је р мо г ућ нос т к ре и ра ња п ро с т о ра и ма са мо врх с т ра т и фи ка ц и о не ле с т ви це. По зи ва на бор бу п ро т и в п ре да тор ског на ч ина у рбан изац ије, као и н а демок р а тск у конт р ол у н а д виш ком п р о и з в о д а, и н с т и т у ц и о н а л н у од г о в ор но с т и т ра н спа р ен т но с т, з а ла ж у ћ и с е з а п р о ш и р е њ е кон цеп ц и је п ра в а на ж и в о т н у п ри л и к у, к ри т и к у и ја в н у и мо ви н у [ Ha r v i 2012]. Крити ка п ри ви ле го ва ња п ра ва п ри ват ног вла сни ш тва ок ре ће Хар ви ја кон цеп т у пра ва на град. О в о п р а в о под р а з у ме в а по л а г а њ е п р а в а н а не к у в р с т у о б л и к у ју ће мо ћ и на д п р о це си ма у р ба н и з а ц и је, на д на ч и н и ма на ко је с е на ши гра до ви гра де и об на вља ју [Har vi 2013: 27]. Ис т и ч у ћ и в е ћ и р е в о л у ц ион а рн и по т е н ц и ја л у р б а н и х с о ц и ја л н и х по к р е т а у од но с у на р е в о л у ц и о на р н и по т ен ц и ја л ра д н и к а у фа бри к а ма или по ли тич ких пар ти ја, Хар ви се осла ња на Ле фе вра ко ји ре во лу ци о нар - не по к ре т е сме ш та у у р ба н и кон т екс т [ Ha r v i 2013]. Ре во л у ц и о нар на к ла са ко ја настаје у ур ба ном окви ру је фраг мен ти ра на, хе те ро ге на и дез о ри јенти са на. За то све не по вољ ни ји по ло жај рад нич ке кла се под ути ца јем нео - либерал не идеологије није изазвао ма сов ну по бу ну, већ са мо фраг мент а р не и з л и в е не з а до в ољ с т а в а и у р ба не по к р е т е ко ји не т ра н сцен д и ра ју ло кал ност. Опо зи ци ја ова квог ти па не уме ла ко да се уз диг не из над свог кон тек ста и схва ти да про бле ми про тив ко јих се сви бо ре је су од раз акум у ла ц и је ра з в ла ш ћ и в а њ ем и да т ај нај ма њи з а јед н и ч к и и ме н и т е љ мо же да их ује ди ни и ти ме оја ча [Har vi 2012]. Х а р ви с е ко ри с т и кон цеп т ом м и л и т а н т ног п а р т и к у л а р и з м а, п р е у- зе тим од Рејмода Вилијамса (Raymond Wil li ams), а ко ји се од но си на контек сту ал ну уко ре ње ност раз ли чи тих со ци јал них по кре та. Хар ви је во зала г а ње за п ра во на г ра д т ре ба ло би да п ро ш и ри хо ри зон т е м и л и т а н т н и х пар т и к у ла ри за ма [Cal l i n icos 20 06: 51] а нт икап ит ал ис т и чк и х соц ија лн и х

174 166 по к р е т а. И з на д па р т и к у ла ри з а ма с е и з д и же к ла сна по де ла је р је к а п и т а- ли зам гло бал ни фе но мен. Кла сни иден ти тет ни је ми ли тант на пар ти куларност, већ та кав иден ти тет ко ји узи ма ју ћи гло балност капитала, пре - мо шћу је ло кал но и гло бал но [Wright 2006: 94]. К РИ Т И К А Те о ри ја Деј ви да Х а р ви ја не р е т ко je к ри т и ко в а на. К а ко т о Џон Ре н и Шорт (John Ren nie Short) сма тра, да нас је мо дер но од ба ци ва ти рад Дејви да Х а р ви ја [Shor t 1996: 108], по г о т о в о и з по с т моде рн ис т и чког у гл а. С л а б а т ач к а Х а р в и је в е т еор ије у једно је и оно ш т о и с т у ч ин и т ол ико п ри ма м љи вом, а т о је ње г о ва ја сно ћа и кон зи с т ен т нос т. Нај ви ше к ри т и ка до би ја због сво је марк си стич ке ори јен та ци је, као и због по све ће но сти тер - ми ну к ла се, ко ји ис т и че са мо еко ном ске ра з л и ке у н у тар д ру ш т ва, а за не - ма ру је о с т а ле д и мен зи је. Х а р ви под у т и ца јем к ри т и к а по п у ш т а и у в о д и но в е е ле мен т е у св о ју т е о ри ју ( р од, к ул т у ру), а л и н и к а да не од у с т а је од и де је да с у к ла сне ра з л и ке нај би т н и је с о ц и ја л не ра з л и ке у к а п и т а л и зм у [Wright 2006]. Про блем је што се кла сна бор ба за та шка ва и не на зи ва пра вим име ном, док се у јав но сти ства ра став да је ова ка те го ри ја бес пот реб на и п ре ва зи ђе на [ Ha rv i 2012]. И па к, у рбан и а кт ери налазе се у м ног о ком п лек сн и јем по ло ж а ју хе т е р о г е н и х уло г а и с т а т у с а, не г о ш т о т о Х а р - ви је в а к ла сна по ла ри з а ц и ја одс л и к а в а. Проблема тич на је и ве ри фи ка ци ја Хар ви је ве ре во луционарне тео - ри је, је р је реп ре зен т а ц и ја с т вар но с т и за не ма ре на у корис т њене п ромене. Револ уц ионарна т е о ри ја н у д и о б ја ш њ е њ е по с т о је ће с т в ар но с т и, а л и с е и по т рв ђу је к р оз свој ема н ц ипат орск и пот енц ија л, т ако да је верификована тек ка да по ста је прак са. Кри те ри ју ми по пут оства рених потенцијала ре - во л у ц ионарне т е о ри је ису ви ше су а п с т ра к т н и да би т е о ри ја би ла на у ч но т е с т и ра на [ Ba r ne s ]. Х ар ви ја к рит и к у ју и зб ог о слањ ањ а на концеп т в р еднос т и који вид и као осно ву по ли тич ке економије, али и због тезе да је прекомерна акум улац ија к ап ит ала и манен тна к ап ит ал изм у. Тачн ије, п р облемат и чна је њ е г о в а по јед но с т а в љ е на у н у т ра ш њ о - спо љ а ш њ а д и ја лек т и к а, ко ја ви д и са мо тен ден ци ју ка пре комерној акумула ци ји као уну тра шњој про тив - р еч но с т и к а п и т а л и зма и спо љ а ш њи м п р е в а зи ла же њи ма ов е п р о т и в р ечно с т и у ви д у п р о с т ор но - т ем по ра л н и х фи к с е в а, де в а л у а ц и ји к а п и т а ла и по в рат к у а к у м у ла ц и ји ра з в ла ш ћ и в а њ ем [ D o el ]. Не до ста так Хар ви је вог ра да, ко ји и сâм при зна је, је сте да је он ге о- граф ски огра ни чен. Кон цен три сан је углав ном на Евро пу и Се вер ну Амери к у. Ме ђу т и м, у К ра т кој и с т о р и ји не о л и бе ра л и з м а [Har vi 2012], он се фокуси ра на нео ли бе ра л ни ра з вој и у д ру гим де ло ви ма света. На п ример, он ов де ч и т а в о по гла в љ е по св ећује спец ифи чном к инеском не ол иб ера лном п у т у. Та ко ђ е, у по гл а в љу о не јед н а ком г е о г р а ф ском р а з в о ју, он о б р а ћ а па жњу и на Ју жну Ко ре ју, Мек си ко и Ар ген ти ну, али још увек ова раз матра ња оста ју на агре гат ном, ма кро-ни воу [Gre gory 2006: 23].

175 167 К а п и т а л је гла в н и а г енс о б л и ко в а њ а у р ба ног п р о с т о ра и с о ц и ја л не се гре га ци је. Ур ба ни раз вој по сма тра се кроз при зму по тра ге за ап сорп цијом ви ш ка ка п и та ла, ка ко би се ак у м у ла ц и ја ка п и та ла неометано одвијала. О бјаш њ а в а јућ и г радов е к а о маш ине з а ц и рк улац ију к ап ит ала, он з апада у си ту а ци ју да све ди стинк тив не ка рак те ри сти ке градова посматра са стано ви шта ка пи та ли стич ке профитабилности или потенцијалне прима - м љи в о с т и и н в е с т и т ор ск и х фи на н си ја, и л и екс п ло а т и с а но с т и од с т ра не к а п и т а ла, з а не ма ру ју ћ и к ул т у р н у д и мен зи ју г ра до в а. И па к, оп т у ж б е з а еко ном ски ре дук ци о ни зам Харви види као поједностављење његове тео - ри је [Har vi 2013: 155]. ЗА К ЉУ Ч А К Ур ба на со ци о ло ги ја при хва ти ла је Хар ви ја као те о ре ти ча ра рав но - прав ног оста лим нео марк систима, попу т Кастелса и Лефевра. Харви подсећа с о ц и о ло г е ко л и ко је Ма рк с о в а по л и т и ч к а еко но м и ја а к т у е л на т е о ри ј ск а па ра д и г ма за п ро у ча ва ње у р ба не со ц и о п ро с тор не се г ре га ц и је. Уз Хар ви ја не мо г у ће je з а не ма ри т и р е ле в а н т но с т п р о у ча в а њ а еко ном ске д и мен зи је у р ба не с т в а р но с т и. Његова ху ма ни стич ка ори јен та ци ја и за ла га ње за пра вед ни је гра до - в е ч и не г а и н т е р е с а н т и м з а бр ој не у р ба не по к р е т е и а к т и ви с т е. Х а р ви је м и с л и л а ц ко ји и н сп и ри ше н а р а з м ат р а њ е п р е в а зи л а же њ а не п р а в ед ног д ру ш т в а. Кон зи с т ен т но с т њег ове к ри т ике, к а о и њег ов а непоколебљив а по све ће нос т ж и во т н и м п рос т орима у од но су на п ро с то ре ка п и та ла, т е ра нас да кон ти ну и ра но ми сли мо о про ме ни пра ви ла [Zu kin 2006: 120]. Х а р ви у р б а ној с о ц и о ло г и ји н у д и М а рк с о ву по л и т и чк у е ко ном ију до пу ње ну про стор ним ка те го ри ја ма и при ла го ђе ну по тре ба ма ове ди сцип л и не. Ур ба на с о ц и о ло г и ја до би ја Ма рк с а фи л т ри ра ног к р оз Ле фе в р о ву м и сао, а л и п ред с та в ље н у на знатно једнос тавн ији нач и н. Оно ш то га ч ин и по пу ларнијим од Лефевра јесте једноста ван и ја сан став, као и пред у зет - н и ч к и од но с п р е ма с оп с т в е ној т е о ри ји. Че с т а п р е да в а њ а и з а в о д љи в о с т Хар ви је ве ми сли до при но си то ме да се он у на уч ном све ту по на ша управо к а о ш т о с е по на ша ју и успе ш н и г радови п р еша вш и на п р едузе тн и чк у ори јен т а ц и ју. Уп ра в о ови м Х а р ви је о б е з б е д ио с е би по п у ла р н у по зи ц и ју звезде - т еор ет и ча ра, по зна т ог у бр ој н и м д и сц и п л и нама. С оц иолози би од Хар вија могли да уче како да утичу на пре по зна тљи вост сво јих до при но са. Би тан Хар ви јев до при нос је у то ме што по сред но слу жи као по пула ри за тор ур ба не со ци о ло ги је, али и као спе ци фи чан мост из ме ђу раз лич ит и х д и сц и п л и н а. К ри т и ч к и г е о г р а фи п р е ко њ е г ов е т еорије дол аз е у контакт с Лефевром и осталим ауторима ур ба не со ци о ло ги је, док исто вре - ме но и со ц и о ло г е о т ва ра п ре ма г е о г ра фи ма, у р ба н и с т и ма, еко но м и с т и ма и т е о р е т и ча ри ма о с т а л и х д исц ип л ина. О в а ко м у н и к а ц и ја ве о ма је би т а н сег мен т у п ре в ла да ва њу д и сц и п л и нар не ог ра н и че но с т и со ц и о ло г и је ко ја мо же би ти коб на по њу са му.

176 168 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РАТ У РА Barnes, Tre vor (2006). Bet we en De duc tion and Di a lec tics: Da vid Har vey on Know led ge. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har ve y: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Cal li ni cos, Alex (2006). Da vid Har vey and Mar xism. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Doel, Mar cus (2006). Di a lec ti cal Ma te ri a lism: Stran ger than fric tion. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, En gels, Fri drih (1977). Po lo žaj rad nič ke kla se u En gle skoj. B e o g r a d : P r o s ve t a. Gi dens, En to ni (2003). S o c i o lo g i ja. B e o g r a d : E ko n o m s k i f a k u l t e t. Gre gory, De rek (2006). In tro duc tion: Tro u bling Ge o grap hi es, in: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.), David Harvey: A Cri tical Reader. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Har vey, Da vid (2003). Fle xi ble Ac cu mu la tion thro ugh Ur ba ni za tion : Re flec ti ons on Postmo der nism in the Ame ri can City. In: Ash Amin (ed.). Po st- fo r d i s m: A Re a d e r. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Har vey, Da vid (2006). Li mits to Ca pi tal. Lon don: Ver so. Har vey, Da vid (2010). Neo li be ra li zam i grad. D i s k r e p a n c i ja, X, 14 15: Har vey, Da vid (2005). S p a c e s o f n e olib er aliz at i o n: t ow a r d s a t h eo r y o f u n ev e n geog r a ph ic a l d e v e lo p m e n t. He i d el b e r g: Fr a n z St e i n e r Ve r l a g. Har vey, Da vid (2002). The Art Of Rent. S o c i a li s t Re g i s t e r, 38: Har vey, Da vid (2003a). T h e Ne w Im p e r i a li s m. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Har vi, Dej vid (2012). K r a t k a i s t o r i ja n e o li b e r a li z m a. No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing. H a r v i, D e j v id (20 05 ). O d m e n a d ž e r s t va k a p r e d u z e t n i š t v u : t r a n sfo r m a c i ja g r a d s ke u p r a ve u po znom ka pitali zmu. U: Sre ten Vujo vić i Mina Pe tro vić (ur.), Ur ba na so ci o lo gi ja. Beograd: Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, Har vi, Dej vid (2013). Po b u n je n i g r a d o v i: o d P r a v a n a g r a d d o Ur b a n e r e v o l u c i je. No vi Sad: Me d i t e r r a n P u bl i s h i ng. Le fe vr, An ri (1974). Ur b a n a r e v o l u c i ja. Be o grad: No lit. Marks, Кarl (1971). K a p i t a l: k r i t i k a p o li t i č k e e k o n o m i je I I II. Be o grad: BIGZ. Short, John Ren nie (1996). The Ur ban Or der: An In tro duc tion to Ci ti es, Cul tu re, and Po wer. Ox ford: Blac kwell Pu blis hing. Sp r i n ge r, Si m o n (2012). Ne o l i b e r a l i s m a s d i s c o u r s e: b e t we e n Fo u c a u l d i a n p o l i t i c a l e c o n o my a n d M a r x i a n p o s t s t r u c t u r a l i s m. C r i t i c a l D i s c o u r s e S t u d i e s, 9(2): Sti glic, Džo zef (2004). P r o t i v r e č n o s t i glo b a li z a c i je. B e o g r a d : SBM -x. Thirft, Ni gel and Da vid Har vey (2006). A Rock in a Hard Pla ce. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Vujo vić, Sre ten i Mi na Pe tro vić (2005 ). O kla sič noj i no voj ur ba noj so ci o lo gi ji. U: Sre ten Vu - jo vić i Mi na Pe tro vić (ur.). Ur b a n a so ci o lo g i ja. Be o g r a d: Z a vod z a ud ž be n i ke i n a st av n a sred stva, Wright, Me lis sa (2006). Dif fe ren ces that Mat ter. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Zu kin, Sha ron (2006). Da vid Har vey on Ci ti es. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing,

177 169 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R DA VID HAR VEY S CON TRI BU TION TO UR BAN SO CI O LOGY by M A R I JA C VJ ET KO V IĆ Su b o t i c a, Se r bia m a r i ja c v j@g m a i l.c o m SUM MARY: Da vid Har vey is a neo-mar xist the o rist in flu en tial in many di sci pli nes. This pa per analyses his spe ci fic use of Marx s the ory as a con tri bu tion to ur ban so ci o logy. Ob ser ving ci ti es in the con text of a con stant need of ca pi ta lism to over co me the pro blem of ove r- a c c u mu l a t io n of c a pi t a l, u r b a n i z a t io n i s s e e n a s a n i m p o r t a nt f a c t o r of c a pi t a l i s t develop me nt. Metho d s of t e mp or a r y relocat ion a nd re so lu t i on s of ca pi t a l ist con t r a d ic t i on s, w it h t he help of so - cal led a c cu mu la t ion by d is pos ses sion, a re i n t e n si f ied i n neo -l i be r a l ism, which is seen as a pro ject for the re sto ra tion of class po wer. The re fo re, Har vey de mands mo re equ i ta ble ci ti es in which the in te rest of pri va te ca pi tal will not be the main fac tor of the ir sha ping. Har vey s Mar xism is al lu ring, but it is al so the su bject of nu me ro us cri ti cisms. K EY WOR DS: a cc umulat ion by d i sp o ss e ssion, D a v id H a r vey, ne o -M a r x i s m, u r ba n s o c i o log y

178

179 UDC : DOI: /ZMSDN M ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД УТИ ЦАЈ НО ВОГ КОН ЦЕП ТА И НО ВА Т И В Н И Х СТ РА Т Е Г И ЈА Н А ПО БОЉ Ш А ЊЕ Т У РИ СТ И Ч К И Х УСЛ У ГА ВЕ РА М Е Д И Ћ ve r a. m e d voj vo d i n a.go v. r s Д РА Г И Ц А КОЛ Џ И Н d r a g i c a. kold z i voj vo d i n a.gov. r s По к р а ји н с к а в л а д а По к р а ји н с к и с е к р е т а р и ја т з а н а у к у и т е х но ло ш к и р а з в ој Бу ле вар Ми хај ла Пу пи на 16, Но ви Сад, Ср би ја СА ЖЕ ТАК: Про ме не у кон цеп ту ино ва ци ја у сми слу за о кре та од за - тво ре ног ка отво ре ном мо де лу на ме ћу по тре бу за при ла го ђа ва њем страт е г и ја п р ед у з е ћ а у ск л а д у с т и м и а к т и в но у к љу ч и в а њ е ко ри сн и к а у и но - в ац и о н и п р о це с. С т р а т е г и је би, з б ог п р о ме на у од но си ма и з ме ђу с убје к ат а и но в а т и в не а к т и в но с т и, по т р е б е ја че г по в е зи в а њ а и с а р а д њ е ме ђу њи м а, к а о и п р о м е н а у у п р а в љ а њу и н т е л е к т у а л н ом с в о ји н ом т р е б а лe д а бу д у за сно ва не на кор по ра тив ном пред у зет ни штву. Пред мет овог ра да је ана лиза ути ца ја но вог кон цеп та ино ва ци ја и ино ва тив них стра те ги ја на по бољ - ша ње ту ри стич ких услу га и ис тра жи ва ње на чи на на ко ји ко ри сни ци тури стич ких услу га мо гу да се укљу че у ино ва ци о ни про цес. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: oтворене инова ци је, кор по ра тив не стра те ги је, тури с т и ч ке ус л у г е Зб ог п р о ме н а у концепт у и нов ац ија који је у пос ледњи х некол ико г о д ина нап ре до в а о од т ра д и ц и о на л ног, л и не ар ног мо де ла, до мо де р н и ји х п ри с т у па к а о ш т о је си с т ем ск и, и н т е р а к т и в н и мо де л и но в а ц и ја ко ји по - ч и в а на ме ђу з а ви сно с т и у и но в а т и в ном п р о це с у, до ш ло је и до п р о ме не у гле д и ш т у на п ра в а ц и но в а ц и о ног п р о це с а. Пр о ме не до ко ји х је до ш ло огле да ју се у тран сфор ма ци ји ра ни јих чвр стих гра ни ца ком па ни је у по луп ро п у с тљи ве мем бра не, са ц иљем ола кшавања к ретања и новац ија између спо љ а ш њ ег ок ру же њ а и у н у т ра ш њ ег ис т ра ж и в ач ко - ра з вој ног п р о це са у

180 172 ком па ни ја ма. Глав ни пра вац тог про це са је по тра га за но вим иде ја ма ко је и ма ју т р ж и ш н и по т ен ц и ја л. Основа дефиниције отворених иновација је у томе да фирме у отво - р е ном мо де л у мо г у да ко ме р ц и ја л и з у ју к а ко с оп с т в е не (и н т е р не) т а ко и т у ђе (екс т е р не) и де је, од но сно т ех но ло г и ју и да ко ри с т е и у н у т ра ш њ е и спо ља шње ре сур се [Ches bo urgh 2003а]. Сход но то ме и про јек ти у отворе ном про це су мо гу би ти покренути како из унутрашњих, тако и из спо - љ а ш њи х и з в о р а, а нов е т ехнолог ије мог у ућ и у п р ојек ат у р а зл ич ит и м фа з а ма. Шт о с е т и че п ла си ра њ а п р о је к а т а на т р ж и ш т е у ов ом мо де л у т о мо же да се чи ни пу тем out-licensing и spin-off под ух вата, а л и и као доп уна т ра д и ц и о на л н и м к а на л и ма п р о да је [C he s b o u rg h 20 03]. У отво ре ним ино ва ци ја ма п ре т по ста вља се да п ред у зе ћа мо г у и т ре ба да ко ри сте спољ не као и уну тра шње иде је, и уну тра шње и спољ не пу тев е к а т р ж и ш т у, к а ко би с е о тк риле и сх в ат иле и нов ат и вне мог ућнос т и [De Jong et al., 20 08]. Основ на к а ра к т е ри с т и к а о т в о р ен и х и нов ац ија је да се про цес ино ва ци ја не од ви ја ну жно у гра ни ца ма фир ме. Уме сто то га проце с с е дел и и змеђу већег бр оја а кт ера. К ара кт ерис т ик а ок ружењ а у којем ком па н и је ра де с а да с у по в е зи в а њ е и с а ра д њ а [ Kold ž i n a nd Me d ić 2012: ]. Проме на до ко је до во ди кон цепт отво ре них иновација је спо - с о б но с т да с е с а ра ђу је с м но г и ма. Џејмс С у р о вјец к и (Ja me s Su ro w i e c k i) то на зи ва му др ост го ми ле (wis dom of crowd) [Su ro wi ec ki 2005]. Прет - по с т а в к а је д а ко ле к т и в н а и н т е л и г е н ц и ја в е ћ е г рупе људ и п р ем аш ује м у д р о с т не ко л и ц и не љу д и к a кo у по гле д у и де ја т а ко и у по гле д у зна њ а. Пр о блем је к а ко ор г а н и з о в а т и т у ко лек т и в н у и н т е л иг енц ију. Цент ра лн и п р об ле м који п р о и з и л а зи и з ов а к в ог р е з о но в а њ а је к ако о бјед ин ит и и син те ти зо ва ти зна ње и иде је мно гих. У ве зи с мудрoшћу го ми ле и инов а ц и о н и м з а јед н и ца ма (i n no va t ion c om mu n i t i e s) с у и и де је о ма с ов ном п ри ла г о ђа в а њу (m a s s cu st o m i z a t ion). Ра з л и к а и з ме ђу ма с е к а о и з в о ра и ма с ов ног п ри ла г о ђа в а њ а к а ко је де фи н и с а но у а кт уе лној л ит ерат ури је у то ме где се на ла зи центaр про це са ино ва ци ја. У пр вом слу ча ју у фо кусу је фир ма, а љу ди (по је дин ци) до би ја ју за дат ке ко ји ма по др жа ва ју про - цес ино ва ци ја. По сто ји, да кле, ја сан по ши ља лац и при ма лац за дат ка. Приме ри мас овне са ра д њ е ра д и је у зи ма ју о б л и к са мо ор г а н и зо в а њ а, к р е ћу се од до ле пре ма го ре, при че му је иде ја но си лац и фо кус. Ко ри сни ци (по је д и н ц и) о би ч но и ма ју ра з л и ч и т е з а дат ке к а о ш т о с у мо де ра т о ри ф о - ру ма, ко -п р ог рамери т ехн и чк и х п латформ и, и л и к а о цензори мат еријала под не тог од стра не дру гих чла но ва за јед ни це. Фон Хи пел (Von Hip pel) иден ти фи ку је ко ри сни ке као изворе иновац и ја. Ко ри сн иц и су г рупа реал изатора ист раж ивања и ра звоја која се често п р е ви ђа. О н и с у па р т не ри у м р е ж и с ко ји ма п р ед у з е ћ а св е ви ше с а ра ђују. И н т е р а к ц ија с ко ри сн и ц и ма мо же о б е з б е д и т и недос т ајуће спољ аш њ е ула зе у про цес уче ња ко је пред у зе ћа са ма не мо гу ла ко обез бе ди ти [Von H ip p el 20 05]. У по с лед њ е в р е ме п р ед у з е ћ а омо г у ћ а в а ју ко ри сн и ц и ма да з а јед но с њи ма ра з ви ја ју но в е п р о и з в о де и л и т ех но ло г и је. При ме р з а т о је open so ur ce софт вер [Hen kel 2006: ]. Пред у зе ћа мо гу има ти кори с т и од и но в а ц и ја ко је с у по к р е н у т е од с т ра не ко ри сн и к а и ра з ви је не у

181 173 ак тивноj са рад њи с њи ма. На тај на чин она сма њу ју тро шко ве ис тра жив а њ а и р а з в о ја к а о и ко ме р ц и ја л и з а ц и је и у к љу ч ују корисн ике к ако у ра з в ој п р о и з в о да т а ко и у п р о це с ко ме р ц и ја л и з а ц и је. Пр ед у з е ћ а т а ко ђе мо г у п р о а к т и в но по д р ж а в а т и св о је ко ри сн и ке да да љ е ра з ви ја ју њи хо в е про из во де ну де ћи им ин стру мен те ко ји ма ће да по кре ћу сво је ино ва тив - не на по р е. Пр ед у з е ћ а т а кође мог у бит и а к т и в на и у к р е и ра њу по д р ш ке з а јед н и ца ма ко ри сн и к а к ако би с е и дент ификов але и искорис т иле нов е мо г ућ но с т и. Хен ке л ( He n kel) т в р д и да п р ед у з е ћ а, усв а ја њ ем o p e n so u r c e стра те ги је, мо гу учи ни ти да њи хо ва тех но ло ги ја по ста не до ступ на јав - но сти, ка ко би се ини ци ра ла но ва раз вој на са рад ња до ко је се до ла зи без ика квих уго вор них од но са [Hen kel 2006: ]. Гл е д а ј у ћ и и з п е р с п е к т и в е и н о в а ц и о н о г с и с т е м а, Ет к о в и ц ( H e n r y Et ko witz) и Леjдесдорф (Lo et Leydes dor ff ) лан си ра ли су кон цеп т т ро ст ру ког хе л и к с а 1 [Leydes dorff and Et zko witz 2000: ]. Тро стру ки хе ликс је сп ира лн и моде л ко ји об у х в а т а ви ше р е ц и п р оч н и х од но са на ра з л и ч и т и м т ач к а м а у п р о це с у к а п и т а л и з а ц и је зн а њ а. Тр о с т ру к и хе л и кс о зн а ч а в а од но с у н и в е р зи т е т -и н д у с т ри ја - в л а д а к а о од но с р е л а т и в но јед н а к и х, а и па к ме ђу с о б но з а ви сн и х, и н с т и т у ц и о на л н и х с фе р а ко је с е п р е к ла па ју [G r o e ne veld ]. Мо де л је р а з ви јен с р е д и ном де в едес ет и х г од ин а 20. в е к а, а о би ч но с е ко ри с т и к а ко би с е о б ја сн и ло у н у т ра ш њ е фу н к ц и о н и- с а њ е р е г и о на л н и х и но в а ц и о н и х си с т е ма и к ла с т е ра. Свет у 21. ве ку ди на ми чан је и у не пре кид ном кре та њу из раз ло га гло ба л и з а ц и је и х и пе р кон к у р ен ц и је. Тра д и ц и о на л н и мо де л т р о с т ру ког хе л и к са не у зима у об зи р п редузе тн ике и менаџере независно од њихови х сек то ра. По сле ди ца то га је да се не ко ри сте бри ли јант не иде је ино ва тив - них по је ди на ца. Пр ва ка ри ка ко ја не до ста је је од су ство контекст менаџме нт а у пок у ш а ју д а с е п р о н а ђ е з а јед н и ч к и и ме н ит е љ и змеђу вис око и н с т ит уц ионал изован и х а кт ера у к ласи ч ном мо де л у т ро с т ру ког хе л и к са. Д ру г а д и ле ма т р о с т ру ког хе л и к с а је у и ден т и фи к а ц и ји и ор г а н и з о в а њу сна ла ж љи ви х по је д и на ца ко ји н и с у до бр о ор г а н и з о в а н и и о би ч но н и с у по ста вље ни од стра не кла сич них ин сти ту ци ја [A splund 2012]. С т и м у ве зи, у но ви јој л и т е ра т у ри п ла си ра се мо дел чет ворос т ру ког хе л и к с а. И а ко т е о ри ја че т в о р о с т ру ког хе л и к с а по с т о ји к а о кон цеп т она још н ије кон ачно дефин ис ан а и не корис т и с е ш ир око у ист р аж ив ању иновационе по ли ти ке. До са да не по сто ји универ зално прихваћена дефини ци ја кон цеп та че тво ро стру ког хе лик са. Ма да кон цепт још не ма је динс т ве н у де фи н и ц и ју з а јед н и ч ко з а све в р с т е че т в о р о с т ру ког хе л и к с а је да у к љу ч у је че т в р т у г ру п у у че сн и к а. О ву г ру п у по м но г и м ау т о ри ма [ Fu z i 2013; En gel brektsson and So der man 2004] чи не ко ри сни ци. У по след њих не ко ли ко го ди на, по ред пред у зе ћа, вла де и ис тра живач ко ра з вој н и х и н с т и т у ц и ја и ц и ви л но д ру ш т во по ја в љу је се као ва жа н а к т е р у и но в а ц и о ном п р о це с у [A r n k i l et al., 2010]. С ход но т о ме че т в о р о - стру ки хе ликс мо же се по сма тра ти као са рад ња из ме ђу фир ми, уни вер зит ета, в ла де и ко ри сн и ка. На осно ву де фи н и ц и је г ру пе аут ора [A rn k il et al., 1 Хе ликс, од грч ке ре чи έλικας/έλιξ спи ра ла.

182 ] че тво ро стру ки хе ликс је мо дел у којем ко ри сни ци, фир ме, уни вер - зи т е т и и в л а д а с а р а ђу ју к а ко би с е п р о и з в е ле и нов ац ије. Те и нов ац ије мо г у би т и би ло ш т а ш т о с е сма т ра ко ри сн и м з а па р т не р е у и но в а ц и о ној са радњи (на при мер, тех но ло шки и дру штве ни про из во ди и услу ге, ко мер - ц и ја л не и не ко ме р ц и ја л не и но в а ц и је). КОР ПО РА Т И В Н Е СТ РА Т Е Г И Ј Е У ФУ Н К Ц И Ј И ОД Р Ж И ВЕ КОН К У РЕН Т НО СТ И Т У РИ ЗМ А Стра те ги је ко је се ко ри сте у кор по ра тив ном пред у зет ни штву под раз у ме в а ју с а гле да в а њ е т р ж и ш н и х т р ен до в а и п р о це н у но ви х мо г ућ но с т и ко је с е к асн ије к р о з и нов ат и вн у а кт и вно с т п л асир ају н а т рж иш т е, где ино ва ци је има ју ве о ма ва жну уло гу. Оне се по ја вљу ју у раз ли чи тим об лици ма, као ра ди кал не ино ва ци је или као по сте пе не ино ва ци је. Уп р а в љ а њ е и но в а ц и ја м а и м а в аж н у улог у у екст е рном ок ружењу, али исто та ко ути че на то какве ће генеричке стратегије предузеће одабрат и. Не и з в е сно с т ко нач н и х р е з ул т а т а ч и н и да је у п ра в љ а њ е и но в а ц и ја ма веома т е ш ко и за х т ев но, а ме на џе р се мо ра су с ре та т и с број н и м иза зо ви ма и из борима. Ови из бо ри пред ста вља ју пет ди ле ма ко је ме наџ мент предузе ћа мо ра да ре ши ако се пред у зе ће упу шта у ино ва ци ју [Des i dr., 2007: 438]: Од мно штва иде ја ода бра ти ко ја има нај ви ше шан си да дâ до бре ре зул та те. Ово је не пре ста но при сут на ди ле ма ; Ис ку ство или ини ци јат и ве д и ле ме су, ко ји ме наџери ће вод ит и и новац ион и п ројек т? Он и вишег ран га и с ви ше ис ку ства, или ме на џе ри сред њег ран га, с ма ње ис ку ства али с ви ше и н и ц и ја т и в е и сп р ем но с т и на ри зи к ; Ан га ж о в а ње и н т е р н и х и л и екс тер них ка дро ва, стал но је при сут на ди ле ма јер за спро во ђе ње ино ватив них про је ка та че сто су неопходни ком пе тент ни струч ња ци; Ст в а ра ње спо соб но сти или са рад ња, под разуме в а да је п р ед у зе ћ и ма не о п хо да н ме ха ни зам помо ћу ко јег ће да гра де ве зе са спољ ним са рад ни ци ма у про - це с у и но в а ц и је; По с т е п е но и л и ра но ув о ђе ње и но в а ц и ја под ра з у ме в а да п реду зе ћа мора ју да во де ра ч у на о вре ме н у и оби м у и но ва т и в н и х п ро це са. Постепено уво ђе ње ино ва ци ја ма ње је ри зич но, али је брзо увођење ино - ва ци о них про це са не кад ефект ни је и да је бо ље ре зул та те. Због ком плексности реализаци је про јеката заснованих на корпоративном п ред у зе тн и ш т ву јед н у од зна чај н и х уло г а и ма ју пар тнери у с т варању ино ва ци ја, а у ци љу да обез бе де оне ве шти не и зна ња ко ји су че сто неопход ни да би ино ва тив ни про цес био успе шан. Услед ова квог парт нер ства ко је мо же би ти у окви ру са мог пред у зе ћа или ван ње га, по треб но је створи ти тзв. кре а тив не про сто ре, ко ји под ра зу ме ва ју осло ба ђа ње од сва ко - д нев н и х ру т и н ск и х а к т и в но с т и. Упра вља ње ино ва ци ја ма пред ста вља ве о ма ва жну ак тив ност за предузе ће, је р да би успе ш но сп р о ве ло и но в а ц и о н у а к т и в но с т ме на џ мен т мо ра би т и ус р едс р еђен на к рај њи ц и љ, у во ђе њ е но ви х п р ои звода и л и у вођењ е но вих про це са ко ји ма се оства ру је кон ку рент ска пред ност. Је дан од ви до - ва ре ал изац ије и новат и вн и х п роцеса у вел и к и м кор по ра т и в н и м си сте м и ма јесте дефиниса ње стратегије засноване на корпоративном предузетништву.

183 175 Ова кав вид стратешког профилисања помаже предузе ћима да из граде но в е и з в о р е конк ур ен тске п р еднос т и, ко ји ма ће о с т в а ри т и од р ж и ви тр жи шни ква ли тет, али исто вре ме но и до при не ти тр жи шној ва ло ри за цији, од но сно т р ж и ш ном к ва н т ум у. Успеш но кор по ра т и в но п ред у зе т н и ш т во знач и да п р ед у з е ће нај че ш ће мо р а да и з а ђе в а н т р ен у тн и х опер ац ија и тр жи шта у по тра зи за но вим по вољ ним при ли ка ма. За и н и ц и ра њ е и сп р о в о ђе њ е и у бла ж а в а њ е не и з в е сно с т и и т е ш ко ћ а код сп р о в о ђе њ а кор по ра т и в н и х по д у х в а т а мо г у ће је п ри ме н и т и с ле де ће и но в а т и в не с т ра т е г и је: о т в о р е на и но в а ц и ја ; с т ра т е г и ја п ла в ог оке а на и стра те ги је но вих по ду хва та [Des i dr., 2007: ]. Ст ратег и ја о т во ре не и но ва ц и је за сн и ва се на и де ји да п редузеће своју и н т е лек т у а л н у сво ји н у по ка же о т во ре но и до би та к по де л и с ос та л и ма. За спро во ђе ње стра те ги је отво ре не ино ва ци је нео п ход не су од ре ђе не прет - по став ке: не ра де сви па мет ни љу ди за нас; ако оста ли ко ри сте на ше инов а ц и је и м и ће мо п р о фи т и ра т и, у ко л и ко т о у на п р е ђу је по с лов н и мо де л на ше и но в а ц и је; мо же с е и ма т и ко ри с т и од ис т ра ж и в а њ а и ра з в о ја ко је ко ри сте дру га пред у зе ћа; иновација и пројект не морају потицати ди рект - но од на шег п р ед у зе ћ а да би с е о с т в а ри ла ко рис т; у на п р е ђе њ е по слов ног мо де л а и но в а ц и је, б ољ е је нег о д а п р ед у з е ће и з а ђ е п р в о н а т р ж и ш т е [Che sbro ugh 2003; 2003a: 35 41]. Ко ри ш ће њем мо де ла с т рат ег ије, о т во ре на и но ва ц и ја п ред у зе ћа мо же на ду жи рок да оства ри и за др жи кон ку рент ску пред ност и про фит [Boljević et al. 2011: ). За отва ра ње но вог тр жи шта где вла да сла ба кон ку ренци ја, предузе - ћ а мог у ко рис т и т и с т ра т е г и ју п ла вог оке а на [ K i m a nd Ma u borg ne ]. Уп ра в о п ри ме ном ов ог модела с т рат ег ије, п р едуз еће може да на дмаш и сво је кон ку рен те, ко ји су свој раст оства ри ли пу тем по сте пе ног уна пређе њ а и п р о ш и ри ва њ а п р о и з вод н и х а к т и в но с т и у п ри вредн и м облас т има, где в ла да в е л и к а кон к у р ен ц и ја. Еле мен ти стра те ги је пла вог оке а на по ау то ри ма: Створити тр жишни про стор без кон ку ренције подразу ме ва да пред у зе ћа, ко ја при ме њују ову с т ра т е г и ју, т р е ба с а ма да с т в а ра ју т а к а в т р ж и ш н и а м би јен т, ус лед б р з ог р а з в о ја т ех но ло г и је, п у т ем ко ји х с е о т в ар ају нов е мог ућнос т и з а п р ед уз ећ а ; Ос л аб ит и конк уре нц иј у подразумев а да п р едуз ећ а п рименом ове стра те ги је мо гу да иза ђу из ван гра ни ца од ре ђене привредне делат - но с т и да би по н у д и ле но в е и л и ра з л и ч и т е п р о и з в о де. О в де т ех но ло ш ке и новац ије н и су п ре суд не; Ст во р и т и и за држат и нов у п от раж њу, знач и д а с е п р ед у з е ћ а не мо р а ју б орит и з а п р ед но с т н а по с т о је ћем т р ж и ш т у, в ећ да т ра же по в ољ не ша н с е но ви м т р ж и ш т и ма ; Од ба ц и т и ра в но т е ж у в ре д н о с т т р ош ко в и п р е тпос т ав љ а д а п р ед у з е ћ а т р а же ш а н с е ко је и м мо же до не т и ко рис т у с т ру к т у ри т р о ш ко в а ; Те жи ти исто вре ме но и дифе рен ци ја ци ји и ни ским тро шко ви ма, пред у зе ћа ус по ста вља ју та кав по - с лов н и а мби јен т у ц и љу од р ж и ви х с т ра т е г и ја, по в е зив ањ ем к апац ит ет а, це на и тро шко ва [Kim and Ma u borg ne 2004]. Јед ном усв о је на и п ри х в аћена с т рат ег ија п лав ог океана, од с т ране п р ед у з е ћ а до в о д и до в е ће п р о и з в од њ е, до с т и ца њ а п р ед но с т и у у в о ђе њу

184 176 и но ва ц и ја као и по с т и за њу бо ље ко м у н и ка ц и је сви х еле ме на та ор га н и зац и о ног си с т е ма с а мог п р ед у з е ћ а. О в а ко усв о је не с т рат ег ије о т в арају п у т ко јим пред у зе ћа мо гу да иду у настојању да по стиг ну и одр же кон ку рент - ске пред но сти, јер их је ве о ма те шко ими ти ра ти. ПО БОЉ Ш А ЊЕ Т У РИ СТ И Ч К И Х УСЛ У ГА У К ЉУ Ч И ВА ЊЕМ КО РИ СН И К А И н ф ор ма ц и о не и ко м у н и к а ц и о не т ех но ло г и је и т ех но ло ш ке и но в а- ц и је по с т а ле с у не з а ме њи ви де о т у ри с т и ч ке и н д у с т рије. Моби лне и на web -у за сно ва не усл у ге н уде п у тн иц има шан су за п ри ст у п и н фор ма ц и ја ма о а к т у ел н и м по н у да ма, до г а ђа ји ма и г е о г раф ск и м ч и ње н и ца ма о же ље ној де ст инац ији п утем и нтернета и л и смар т телефона. У том контекст у важ но је ис т р а ж и т и н а који н ач и н корисн иц и т урис т и чк и х ус л уг а мог у д а с е укљу че у ино ва ци о ни процес у областима ту ри зма, спор та и за бав не инду стри је. Да би се до би ли од го во ри на та пи та ња по треб но је иден ти фикова ти ра зличите концепте, методе и начи не п ри ме не. По ред то га по т реб но је ра звит и метод за и ден т и фи ко ва ње, п ра ће ње и ева л у а ц и ју он лајн (on-li ne) за јед ни ца у тим обла сти ма. Да би по тре бе ко ри сни ка услу га, па и у обла сти ту ри зма, мо гле би ти укљу че не у но ви про из вод по треб но је да по сто ји си стем ко јим се по тре - б е ко ри сн и к а п р е но с е у спе ц и фи к а ц и ју п р о и з в о да т ј. по т р е б на је спе ц и- фи к а ц и ја си с т е ма. Да к ле, ко ри с т е с е кон фи г у ра ц и је п р о и з во да ко ји ма с е п р е но с е по т р е б е к у па ца у д и з ајн п р о и з в о да у ц и љу о с т в а р е њ а ко нач ног р е ше њ а з а снов аног на знању о р еал из ац ији п р ои звода [Schube r t a nd Ko ch 20 02: ]. Ге не ра л но, и ден т и фи к а ц и ја и и м п ле мен т а ц и ја з а х т е в а к л и је н а т а з н а ч ај н а је з а успеш а н р а зв ој п р о и з в о д а [ E n gel b r e k t s s o n a nd So d e r m a n ]. Н а о сно ву ис к у с т в а, п р о блем п ри л а г о ђ а в а њ а п р о це с а ко -к р е а ц и је ра з л и ч и т и м к л и јен т и ма мо же би т и р е шен и ден т и фи к а ц и јом раз ли чи тих про фи ла по тро ша ча ко ји од го ва ра ју по тре ба ма и огра ни че - њи ма св а ког по је д и нач ног к у п ца. Да би с е кон фи г урис а о одг ов ар ајућ и п р о фи л к у па ца по т ре б не су спе ц и фи ч не и н фор ма ц и је о к л и јен т и ма. Због т о г а је по т р е б но да на по че т к у п р о це с а ко - с т в а ра њ а п р о и з в о да по с т о ји ск у п и н иц ија л н и х п и т а њ а, т ј. по т р е б но је д а с е к р е и р а п р о фи л к у п ц а. Пр о фи л ко ри сн и к а о би ч но с е с а с т о ји од оп ш т и х и н ф ор ма ц и ја о к л и јент има и бави с е о снов н и м де мо г р а ф ск и м ат ри бу т има, и нф ормац ијама о спе ц и фи ч н и м и н т е р е си ма п р о и з во да, о оп ш т и м и н т ер есима, о односима с д ру г и м к у пц и ма, о ис т о ри ја т у к у по ви не и у по т ре бе [ L e ck ne r a nd La che r 20 03] к а о и од спе ц и фи ч н и х и н ф ор ма ц и ја о к у п ц има ш т о с е и зв од и и з ула зн и х п и т а њ а и кон т ек с т у а л н и х и н ф ор ма ц и ја о к л и јен т и ма, к а о ш т о су вре ме у да ну, да тум, итд [Schu bert and Koch 2002: ]. Да би мо гла да се кон фи гури ше, пер сонализована понуда туристичког па ке та по треб но је пр во спро ве сти про це ду ру профилисања корисник а т у ри с т и ч ке ус л у г е. У т ом см и с л у н и је до в ољ но с а ч и н и т и с а мо т а ча н п р о фи л ко ри сн и к а т у ри с т и чке ус л уг е в ећ је по т р е б но о б е з б е д и т и и да про цес про фи ли са ња бу де брз и што је мо гу ће јед но став ни ји, ка ко ко ри-

185 сник услу га не би мо рао тро ши ти мно го вре ме на на ове ак тив но сти пре не го што до би је по ну ду [Fürst ner and Ani šić 2010]. И де ја и по т р е ба да с е св а ком к у п ц у по н у д и пе р с о на л и з о в а н и т у ристич ки па кет, али без мно го тру да и вре ме на утр о ше ног на про цес кон фиг у ра ц и је од с т ра не к у п ца, ре зул т и ра ло је у ра з во ју on-li ne кон фи г у ра т о ра про из во да ко ји пред ла же гру па ау то ра [Fu erst ner and Nadj 2012]. Пр едложе но р е ше њ е конфи г у рат орa т у ри с т и ч к и х паке т а з асн ив а с е на по ступку про фи ли са ња ко ри сни ка ту ри стич ке услу ге и по ступ ку конфи г у р ац ије. Ра з ви је но р е ше њ е г е не ри ше де т а љ а н т у ри с т и ч к и па ке т з а сва к и да н, ко ји је ба зи ра н на и н п у т и ма до би је н и м од ко ри сн и ка и п ро це - д у ра ко је су ра з ви је не за конфиг урат ора. Ра звијен конфиг у рат ор т е с т и ра н је на с т у д и ји сл у ча ја на ш и р ем под ру ч ју с е ве р не Бач ке к а ко би с е до би ла повратна и нфор ма ц и ја о ре зул т а т и ма кон фи г у ра ц и је ко ја т ре ба да сл у ж и као во дич за да љи раз вој. На осно ву ре зул та та кон фи гу ра ци је мо же се зак љу ч и т и да се де фи н и са њем ве о ма ма лог бро ја ула зн и х пара мет ара може кон фи г у ри с а т и ком п ле т а н т у ри с т и ч к и п а ке т. А ко је к у п а ц з а до в о љ а н про фи лом де фи ни са ним на кон пр вог ни воа про фи ли са ња, и ако он прих в а т а з а да т е в р ед но с т и па ке т а, бр ој ула зн и х па ра ме т а ра с а мо је т ри. То су по да ци о ста ро сти и ти пу ко ри сни ка, ло ка ци ја и сме штај. Од ре ђе на пит а њ а п р о ис т и ч у и з ч и њ е н и це да п р ед с т а в љ е на кон фи г у ра ц и ја г е не ри ше т у ри с т и ч к и па ке т на ов ај на ч и н. Јед на од п р о бле мат и ч н и х т ачак а је да кон фи гу ра ци ја не узи ма у об зир то да ли куп ци има ју спе ци фич не зах те - ве у ве зи с некoм туристичкoм атракцијoм или ре сто ра ном. Осим то га, ко ри сн и ц и не м а ју мо г у ћ но с т д а п р ед ло же но в е и п рил аг оде по с т ојеће ком по нен те, ко је би се мо гле ко ри сти ти за кон фи гу ра цију нових ту ристичких па ке та. Та ко ђе, не по сто ји мо гућ ност за по врат не ин фор ма ци је о про - фи ли са њу куп ца и ре зул татима конфигу ра ци је. У по гле ду пра ва ца мо гућ и х ис т р а ж и в а њ а у бу д у ћ но с т и п р ед л а же с е у к љу ч ив ањ е к л ијен ат а у би ра ње же ље них по сто је ћих ком по не на та, де фи ни са ње но вих и при лаг ођа ва ње пос т о је ћ и х ком поненaт a, п ри че м у се су г е ри ше оце њи ва ње и л и гла са ње. Та кође, предлаже се да би треба ло раз мо три ти и по врат не ин фор - ма ц и је о к л и јен т и ма и р е з ул т а т и ма кон фи г у ра ц и је. Пр е тпос т а вк а је да би т о т р е ба ло да п р ет в ори п р едложен и конфиг ур а т ор у св еоубух в атно р е ше њ е з а по н у д у т у ри с т и ч к и х па ке т а. О в а ко по б ољ ша н кон фи г у ра т ор могао би да бу де при ме њен у свим ин тер нет услу га ма за ту ри стич ке по - ну де на од ре ђе ном под руч ју и да слу жи као сред ство ко јим се олак ша ва про на ла же ње од го ва ра ју ће туристичке понуде на лак и брз начин. Прет - по ста в ља се да ће се на овај нач и н повећа т и и н те ре со ва ње т у ри ста у да том ре г и о н у ш т о ће до ве с т и и до по ве ћа ња п ро фи та од т у ри зма [ Boljev ić et al., 2011]. ЗА К ЉУ Ч А К 177 С обзиром на то да се концепт иновација значајно про менио у последњих не ко ли ко го ди на од затвореног пре ма отвореном концепту, где основне к а ра кт ерис т ике ок ружењ а у којима п р ед у зе ћ а фу н к ц и о н и ш у т р е ба да

186 178 бу д у по в е зи в а њ е и с а ра д њ а, но в о у п ра в љ а њ е и н т е лек т у а л ном св о ји ном и корпоративно предузетништво предузе ћа на ла зе се пред сна жно из раже ном по т р е б ом р е ша в а њ а п р о бле ма и не ја сно ћ а, ко је с е ја в љ а ју и з ме ђу тржишних захтева и унутрашње конципи ра них ен ти те та. То под ра зу ме - в а у в о ђе њ е но ви х и но в а т и в н и х с т ра т е г и ја. Ова ка в ви д с т ра т е ш ког п ро фи л и са ња мо же да по мог не т у ри с т и ч к и м п р ед у з е ћ и ма да и з г ра де но в е и з в о р е кон к у р ен т ске п р ед но с т и, ко ји ма ће о с т в а ри т и од рж иви т рж иш н и к в ал ит е т, а л и ис т о в р е ме но и до п ри не т и т р ж и ш ној в а ло ри з а ц и ји. На т ај на ч и н п ред у зе ћ а с т в арају нову пот раж њу ч име добијају ш а нс у д а успеш но пос л у ју н а неист р аженој т ерит орији, од но сно т у ри с т и ч ком т р ж и ш т у у з сма њ е њ е т р о ш ко в а, у з ис т о в р е ме но по в е ћ а њ е з а до в ољ с т в а к рај њи х ко ри сн и к а т у ри с т и ч к и х ус л у г а. При ме на он лајн (on-l i ne) конфиг урат о ра ко г а п ред ла же г ру па ау т о ра, а ко ји м би с е св аком к у пц у пон уд ио пе рс о на л и зо в а н и т у ри с т и ч к и па ке т, без мно го тру да и вре ме на утрошеног на процес конфигурације, представ љ а добар п риме р а кт и вног у к ључ ив ањ а корисн ик а т урис т и чк и х усл уг а у п р а в ц у њи хо в ог по б о љш ањ а. Н а ов ај н а ч и н мо же до ћ и до по в е ћ а њ а и н т е р е с о в а њ а т у ри с т а у од р е ђе ном р е г и о н у к а о и до по в е ћ а њ а п р о фи т а од т у ри зма. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ar nkil, R.; A. Järvensivu, P. Ko ski and T. Pi i ra i nen (2010). E x p lo r i n g t h e Q u a d r u p le He li x. Re p o r t of Q u a d r uple Hel i x Res e a r ch fo r t h e C L IQ P r o je c t. Ta m p e r e: Wo r k Re s e a r ch Cen tre, Uni ver sity of Tam pe re. Bo lje vić, A.; D. Kol džin and V. Me dić (2011). In flu en ce of the Open In no va tion Con cept on I n n o va t i ve E n t e r p r i s e St r a t e g i e s, The An nals of the Fa culty of Eco no mics Su bo ti ca 25, Vol. 47: Ches bo urgh, H. (2003) O p e n In n ov at i o n: T h e n e w i mp er at iv e fo r c r eat i ng a n d p r of it i ng f r o m t e c h n o lo g y. Har vard, MA: Har vard Bu si ness School Press. Ches bo urgh, H. (2003а). The era of open in no va tion. M I T S lo a n Ma n a ge m e n t Re v i e w, 44(3): De Jong J. P. J.; W. Van ha ver be ke, T. Kal vet and H. Ches bo ro ugh (2008). Po li ci es for open in no va t ion: T he or y, Fra me work and Ca se s, Re se arch pro je ct f un de d by V I SION Era- Net, Hel si n k i, Fi n l a n d. Des, G.; G. Lamp kin and A. Ajz ner (2007). Stra te gij ski me nadž ment: teorija i slučajevi. Beograd: Da ta sta tus. En gel brektsson, P. and M. So der man (2004). The use and per cep tion of met hods and pro duct r e p r e s e n t a t i o n s i n p r o d u c t d e v e l o p m e n t : a s u r v e y o f S w e d i s h i n d u s t r y. J o u r n a l o f E n g i n e e r i n g D e s ig n, 2(15): Fu erst ner, I. and A. Nadj (2012). Im pro ving To u rism Pac ka ge Con figuration in Web Environ - ment. In t e r n a t i o n a l Jo u r n a l o f In d u s t r i a l E n g i n e e r i n g a n d Ma n a ge m e n t ( I J I E M ), 4(3): Fürst ner, I. and Z. Ani šić (2010). Met ho do logy Con cept of Cu sto mer Pro fi le De fi ni tion, In te r n a t i o n a l Jo u r n a l o f In d u s t r i a l E n g i n e e r i n g a n d Ma n a ge m e n t ( I J I E M ), 3(1): Fu zi, A. (2013). Qu a dru ple-he lix and its types as user-dri ven in no va tion mo dels. Tr i ple He li x In t e r n a t i o n a l C o n fe r e n c e 2013, S e s sio n B ui ld i n g t h e i n n o v a t i ve m a r ke t s, pl a c e s a n d net works. Lon don, UK.

187 179 Hen kel, Jo ac him (2006). Se lec ti ve re ve a ling in open in no va tion pro ces ses: The ca se of em bedded Li nux, Re s e a r c h Po li c y, 35: Kim, W. C. and R. Ma u borg ne (2004). Blue ocean stra tegy. Har vard Bu si ness Re vi ew. Kol džin, D. and V. Me dić (2012). How the Open In no va tion con cept af fect the in nov ti ve en terp r i s e s t r a t eg ie s, P r o c e e d i n g s 11t h I nt e rn at i o n a l S c i e n t i f i c C o n fe r e n c e M M A Ad v a n c e d P r o d u c t i o n Te c h n o lo g i e s, No vi Sad, Ser bia, Lec kner, T. and M. Lac her (2003). Sim plifying con fi gu ra tion thro ugh cu sto mer ori en ted product mo dels, P r o c e e d i n g s o f t h e Int e rn at ion a l c o nfer e nc e o n e ng in eer i n g d es ig n IC ED 03, Au gust 2003, Stoc kholm, Swe den. Leydes dorff, L. and H. Et zko witz (2000). The dyna mics of in no va tion: from Na ti o nal Systems a n d Mo d e 2 t o a Tr i ple He l i x of u n i ve r sit y i n d u s t r y go ve r n m e nt r e l a t i o n s. El s e v i e r r e s e a r c h Po li c y, 29: Schu bert, P. and M. Koch (2002). The po wer of per so na li za tion: Cu sto mer col la bo ra tion and v i r t u a l c o m mu n i t i e s, P r o c e e d i n g s o f t h e E igh t h A m e r i c a s C o n fe r e n c e o n In fo r m a t i o n Systems, Su r o w i e ck i, J. (20 05). The Wis dom of Crowds: Why the Many Are Smar ter Than the Few and Ho w C ol le c t i v e Wi s d o m S h a p e s B u s i n e s s, E c o n o m i e s, S o c i e t i e s a n d Na t i o n s. Lon don: Ab a c u s. Von Hip pel, E. (2005). D e m o c r a t i z i n g In n o v a t i o n, Cam brid ge, MA: MIT Press. И Н Т Е Р Н ЕТ И З ВО РИ Asplund, C. (2012). Beyond Tri ple He lix to wards Qu ad He lix. ht t p://i 2.w p.com / blog.be a r i ng- con sul t i ng.com /w p - con tent /uplo ads/2012/03/t r i ple -he li x.jp g Gro e ne veld, R. (2008). The go vern ment as an ac tor in open in no va tion, How the Dutch Govern ment sti mu la te open in no va tion, Uni ver sity of Twen te, Ma ster the sis. < ht t p: //e s s ay.u t we n t e. n l /59 285/ > R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R THE IM PACT OF A NEW CON CEPT OF IN NO VA TI VE STRA TE GI ES ON THE IM PRO VE MENT OF TO U RISM SER VI CES by VE RA ME DIĆ ve r a. me d voj vo d i n a.go v. r s DR A GI CA KOL DŽ I N d r a g i c a. kold z i voj vo d i n a.gov. r s Go vern ment of Voj vo di na Pro vin cial Sec re ta ri at for Sci en ce and Tec hno lo gi cal De ve lop ment Bu le var Mi ha i la Pu pi na 16, No vi Sad, Ser bia SUM MARY: Chan ges in in no va tion con cept in terms of a shift from a clo sed to an open mo del im po se the need to adopt en ter pri se stra tegy ac cor dingly and to ac ti vely in vol ve users in the in no va tion pro cess. Due to chan ges in the re la ti on ship bet we en the su bjects of i n n ov at ive a ct iv it y a n d t h e n e e d fo r e nh a nc i n g c o o p e r a t io n a m o n g t h e m, s t r a t e g i e s

188 180 sho uld be ba sed on cor po ra te en tre pre ne ur ship. The aim of this pa per is to analyze the im pact of a new con cept of in no va tion and in no va ti ve stra te gi es on im pro ve ment of to u rism ser vi ces and to ex plo re the ways in which users of to u rist ser vi ces can be in vol ved in the i n no va t io n p r o c e s s. К E Y WOR DS: o p e n i n no va t io n, c o r p o r a t e s t r a t e g i e s, t o u r i s m s e r v i c e s

189 UDC (497.11) UDC ( )(091) DOI: /ZMSDN V ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ОБРА ЗО ВА ЊЕ ЖЕН СКЕ ДЕ ЦЕ У СР БИ ЈИ С ОСВР ТОМ НА КО СО ВО И МЕ ТО ХИ ЈУ ДО ПР ВОГ СВЕТ СКОГ РА ТА СЛ А ЂА Н А ВИ ДО СА ВЉЕ ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у П р и ш т и н и Учи тељ ски фа кул тет у При зре ну Ле по са вић Не м а њи н а б.б., Ле по с а в и ћ, С р би ја v i d o sl a h ot m a i l.c o m СА Ж Е ТА К: О п ш т е о снов но и с т ру ч но обра зо ва ње жен ске де це у Ср би ји и м а д у г у т р а д и ц и ју. И н с т и т у ц и о н а л но ш ко ло в а њ е же н ске де це, ко је је з а по - че т о г о д и не, в р е ме ном је у к а зи в а ло д а с е оно н и је мо гло з а д р ж а т и с а мо на ни воу основ не шко ле, већ да су оп шти раз вој дру штва и по тре бе зах те ва ле да се учи ни и да љи ко рак ка осни ва њу струч них жен ских за нат ских шко ла. Жен ске за нат ске шко ле по че ле су с ра дом још дав не го ди не, и с пре ки дима за вре ме ра то ва, ра ди ле су све до го ди не. Зна чај ну уло гу за фор ми ра ње и рад Жен ске за нат ске шко ле има ло је Бе о град ско жен ско дру штво и мно го - б р ој н е же н с ке по д р у ж и н е по ц е л ој д р ж а в и, а у п е р и о д у и зм еђу д в а с в е т с к а ра та и Ми ни старство за трговину и индустрију. У отоманском периоду по ло - ж ај х ри ш ћ а н ске же не н а п р о с т о ри м а Ко с о в а и Ме т о х и је био је в е о м а т е ж а к. О не с у о ба в љ а ле у гла в ном по с ло в е в е з а не з а по р о д и ц у и в о ђењ е до маћ и нс т в а. За по ставља ње же на би ла је по сле ди ца па три јар хал ног од носа и конзерватив - ног гле да њ а на ње н у уло г у и ме с т о у д ру ш т ву т а да ш ње Осма н ске и м пе ри је. С д ру г е с т р а не, би ло је т е ш ко п р о ме н и т и с х в а т а њ е р о д и т е љ а д а и же н ск у де ц у т р е б а ш колов а т и. Ме ђу т и м, и пор ед т ак ви х сх в а т а њ а и си с т ем ск и х п р о бле м а, у м но г и м г р а до ви м а н а Ко с о ву и Ме т о х и ји о сно в а не с у по п ри в а т н и м к у ћ а м а основ не шко ле за жен ску де цу. Жен ске основ не шко ле на Ко со ву и Ме то хи ји п р е Пр в ог св е тског р ат а о снов ане с у у Приз р ен у, Пећ и, Приш т ин и, Кос овској М и т р овиц и и Гњилан у. До поче тк а Прв ог св е тског рат а у Приз р е н у, Ко с ов ској Ми тро ви ци и Гњи ла ну ра ди ле су и Жен ске за нат ске шко ле. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: жен ске за нат ске шко ле, жен ске основ не шко ле, зако ни, на став ни план и про грам, по дру жи на, про све ћи ва ње Пут жен ске де це до основ ног и струч ног обра зо ва ња, и то у дру штву ка кво је би ло ср би јан ско то ком 19. ве ка, ко је је за крат ко вре ме мо ра ло да и з периода ус т а н к а и р а т о в а з а о с ло б о ђе њ е, у бр з а но к р е не и у х в а т и ко ра к с ра з ви је ном ев р оп ском к ул т у р ом, био је и з у з е т но на по ра н и д у г.

190 182 О б е с п ра в љ е на, у в ек на ма р г и н и д ру ш т в а, л и ше на мо г ућ но с т и да на било ко ји нач и н п р омен и св ој недос т оја н полож ај, жена с е лако м ирила с т и м. С ма л и м и з у з е ц и ма, же на је в е ко ви ма би л а с амо мајк а, с уп руг а и домаћ ица, а л и је в р еменом Србија пос т а јала свесн ија ч ињ ен ице, да жена мо ра да пре у зме и не ке дру ге ду жно сти, и да сво јом сна гом, умом и духом ко ри сти и сво ме на ро ду, али и дру штву у це ли ни. Ово је да кле би ло по т р е б но и с па т ри о т ског гле д и ш т а, је р с у о бра з о в а не Срп к и њ е мо гле у по р о д и ца ма и у д ру ш т ву м ног о више да у ч ине з а р а звијањ е и ш ир ењ е р о до љу бљ а, од не ш ко ло в а н и х [ Б а к и ћ 1910: 115]. Зб ог т о г а, на с т о ја ло с е да се постепено отклањају многе дотадашње погрешке и заблуде у образ о в а њу жен ског под м лат к а, с а ц и љ ем да оне у д ру ш т ву з а у зм у по ло ж ај ка кав им и при ли чи, и ка кав тра же ин те ре си дру штва. ОСНИ ВА ЊЕ ПР ВИХ ЖЕН СКИХ ОСНОВ НИХ ШКО ЛА У О СЛО БО ЂЕ НОЈ СР БИ Ј И У Ср би ји о с ло б о ђе ној од т у р ске в ла с т и, п р ви ко ји је уо ч ио по т р е бу ш ко ловања жен ске де це био је Д и м и т ри је Да ви до ви ћ [ P r pa Jo va no v ić 1994: 3]. Он је кне зу Ми ло шу упу тио пи смо у ко јем је пред ла гао да се по ред шко ла за му шку де цу отво ре и шко ле за жен ску де цу. Овај Да ви до ви ћев пред лог ни је на и шао на раз у ме ва ње [Pr pa Jo va no vić 1994: ]. Ме ђутим, пи та ње отва ра ња шко ла за жен ску де цу вре ме ном је све ви ше до би јало на сна зи, та ко да вла сти ви ше ни су мо гле да иг но ри шу та кве и слич не зах те ве за ор га ни зо ва ње жен ских шко ла. Још пре не го што је По пе чи тељс т во до не ло бл и жа у п у т с т ва, ка ко је би ло п ред ви ђе но за ко ном, сеп т ем бра го ди не, пр ва жен ска шко ла у Кне же ви ни Ср би ји осно ва на је у Па раћи ну. То је ве ро ват но убр за ло рад у Ми ни стар ству, па је 3. ју ла го дине из да та у редба под називом Уст ројен ије девојачк и х у ч ил иш та којом су од р е ђе н и з а да т а к, орг ан из ац ија и сад рж ина ови х ш кола [ Ћу н кови ћ 1971: 38]. У по чет ку ра да но во о сно ва них шко ла, ве ли ки про блем био је не до во - љан број на став ни ца, без об зи ра на ма ли број ових шко ла. Тек го дине отво ре на је Ви ша жен ска шко ла у Бе о гра ду, ко ја је по ред обра зо ва ња и вас пи та ња, при пре ма ла сво је уче ни це за на став нич ки по зив. О т в а рајућ и Виш у женск у ш кол у з а о бра з о в а њ е на с т а в н и ч ког к а д ра з а с рпске дев ој ке и же не, до ш ло је до р а з л и ч и т и х ком би н а ц и ја и з ме ђу еле ме на та тра ди ци о нал ног и но вог схва та ња о же на ма и по ро ди ци. Основно је би ло, к а ко о см и сл и т и но ву уло г у же не. М и ш ље њ а су се ра зи ла зи ла, пре све га по пи та њу, да ли је же ни, да би оба вља ла сво је по сло ве до ма ћице, по треб но обра зо ва ње или јој је способност за то уро ђе на. Де ба та из ме - ђу ра зл ич ит и х м и ш ље њ а нај ви ше је во ђе на у ча с о п и су До ма ћи ца, ор г а н у жен ског д ру ш т в а о сно в а ног г о д и не. Пр о т и в п роф есион ал из ац ије уло ге до ма ћи це нај че шће се из но сио ар гу мент да би то во ди ло до пре твара ња же не у,,му шки ње и да,,чи сто та де во ја ка и же на не сме да бу де по м у ће на вел и к и м зна њ ем и на ч и т а но ш ћу. Жен ско д руш т во, с мањ е и л и ви ше успе х а, успе в а ло је и п а к да с е но си и о ба р а т а к ву а р г у мен т а ц и ју [ П р ош и ћ -Д в о рн и ћ 1985: ], у к аз ују ћ и и с т о в р е ме но н а не д о с т о ја н по ло ж ај же на, и њи хо в о ма р г и на л и з о в а њ е ус лед м у ш ке до м и на ц и је.

191 ЗНА ЧАЈ БЕ О ГРАД СКОГ ЖЕН СКОГ ДРУ ШТВА ЗА ОТВА РА ЊЕ И РАД ЖЕН СКИХ РА ДЕ НИЧ КИХ И ЗА НАТ СКИХ ШКО ЛА 183 Го д и не не ко л и ко на п р ед н и х же на и з Б е о г ра да уд ру ж и ло с е да за јед нич ки по ве ду ра чу на о збри ња ва њу си ро ма шне жен ске де це, о образо ва њу до ма ћи ца и мај ки. Оне су та да осно ва ле Бе о град ско жен ско друш т в о. Н а и н иц ијат иву К ат арине М илову к, у п р авит е љке Више же нске ш ко ле и п р едс едн ице Б еог ра дског женског д ру ш т в а, о сно в а на је ок т о бра го ди не пр ва Жен ска ра де нич ка шко ла у Ср би ји. Исте го ди не, 2. де - ц е м б р а, и з в р ш ио је с в е ч а но о с в е ћ е њ е Ра д е н и ч ке ш ко л е. М и т р о по л и т Ср би је Ми хај ло Јо ва но вић у при су ству кње ги ње На та ли је, та да шње заш т и тн ице Же н ског д ру ш т в а, ко ја је св о јом мо р а лном и м ат ерија лном по д р ш ком омо г у ћ и ла о т в а ра њ е Ра де н и ч ке ш ко ле [ Домаћица 1929: 1 3]. Б е о г р а д ско же нско д руш т в о н ије с е з ад рж ало с амо н а о сн ив ању св оје ш ко ле, в е ћ је о б р а з о в а ло св о је по д ру ж н и це и у у н ут р аш њ ос т и з ем љ е, ко ји ма је глав ни циљ био осни ва ње струч них (тзв. ра де нич ких шко ла), у ко ји м а с у с е жен ск а де ц а о б р а з о в а л а з а до б р е до м аћ ице, м ајке и пор ед т о г а о бучав а ле у р а зн и м р а до ви ма з а до ма ћу по т р ебу [ Домаћица 1929: 1 3]. Ове шко ле су вре ме ном по ста ле око сни ца дру штве ног ра да за српско дру штво ко је се уз мно го от по ра мо дер ни зо ва ло. Же н с ке з а н а т с ке ш ко л е п р ед с т а в љ а л е с у в а ж а н ф а кт о р з а опш т е про све ћи ва ње жен ске омла ди не, ка ко на еко ном ском та ко и на кул тур - но -п р о све т ном п ла н у. Уче н и це ко је су з а в р ш и ле ове ш коле, с обзир ом на сте чено струч но и оп ште о бра зов но зна ње, има ле су могућност да с успе - хом оба вља ју за нат ске по сло ве, да се по све те по ро ди ци као до бре, на - пред не мај ке и до ма ћи це, и да на тај на чин да ју свој до при нос у фор мира њу мо дер ног срп ског дру штва. Је да н од п р ви х за да та ка по д ру ж и на, п ре по че т ка ра да ш ко ле, би ло је про наћи струч ну учи те љи цу ко ја ће подучава ти уче ни це руч ном ве зу, кро - јењу и ши вењу ха љи на. По моћ је нај пре при сти за ла од Београдског женског д ру ш т ва и у п рав н и це Ка та ри не М и ло ву к. Она је под руж ин и п ружала сву по т реб н у по моћ у т ра же њу с т ру ч не у ч и т е љи це, у т врђивање основн и х п ра ви ла ра да ш ко ле, к а о и око на ба в ке п р в е ш и в а ће ма ш и не. Уп ра в а је од ма х до с т а ви ла и ус ло в е под ко ји ма с е т р е ба ла п ри ма т и о с о ба ко ја ће ра ди ти у шко ли. Ти усло ви су, из ме ђу оста лих, би ли: 1. д у ж но с т у ч и т е љи це Ра де н и ч ке ш ко ле је да о б у ча в а сву, жен ск у де ц у, ко ју По д ру ж и на у ш ко л у п ри м и, сви ма жен ск и м ра до ви ма, на ро ч и то кро је њу и ши ве њу жен ских ха љи на, бе лог ру бља и др. жен ских ра до ва, 2. ча сови у чењ а биће сваког дана, и зузимајућ и п разн и ке и т о од 8 12 и од са ти, 3. по мо гућ ству пре да ва ти два пу та не дељ но не мач ки је зик, 4. по д ру ж и на п ла т и ће Ва м она ко к а ко је у огла с у о б ја ви ла, п ла т у 6, по ред бес плат ног ста на и огре ва зи ми, 5. У слу ча ју да би јед на стра на от ка за ла, ду жна ће би ти на два ме се ца о т к а з а т и ра н и је [ Домаћица 1929: 1 3].

192 184 Сл. 1. Пр ва Упра ва Бе о град ског жен ског дру штва Пр ви ред (гор њи): Ми ца Про тић ка, Ка ја Јо ва но вић ка, Ле на Рош, Је л и с а в е т а Ро ш и ћ к а, Је ле н а И в а но ви ћ к а, Х ри с т и н а Јо в а но ви ћ к а. Д ру г и р ед: М и ц и к а Д и н у ло ви ћ к а, Љу би ц а Те р зи б а ш и ћ к а, Је ле н а Гру ји ћ к а (под п р ед с ед н и ц а) К а т а ри н а М и ло ву к (п р ед с ед н и ц а), М и л к а М и ло в а но ви ћ к а, М и л и ц а Ву јо ви ћ к а, Је ле н а Чо л а к А н т и ћ к а. Тре ћи ред: Са ра Ка ра мар ко вић ка, Ан ка Не дић ка, Ан ка Срећ ко вић ка и Луј за Ви т ко ви ћ к а 1 На осно ву Пра ви ла Ра де нич ке шко ле по ко ји ма је утвр ђен рад школе, од р е ђ е но је д а ш ко лов ањ е т р аје д в е г од ине. Н а к р ају д руг е г од ине, јун а ме с е ц а, у ч ит ељиц а ћ е од рж ат и и сп и т п р ед Уп р ав ом Под руж ине. На д з ор у ш кол и од рж ав аће у ч ит ељица, де ж у р не ч ла н и це и п р ед с ед н и ца По д ру ж и не. Пра ви ла Ра де нич ке шко ле које је доносила подружина Женског друштва до но си мо у це ли ни: Чл. 1. У ову шко лу при ма ће се де вој ке од го ди не, ко је су до брог вла да ња, у овој шко ли учи ће се: ши ве ње ру ком и на ма ши ни, кро је ње ру бља и ха љи на, Чл. 2. У овој шко ли си ро те уче ни це не пла ћа ју ни шта, али су за то оне д у ж не да ра де и и з ра ђу ју ш кол ск и ра д. А к ће ри ч ла н и ца по д ру ж и н ск и х пла ћа ће 8, а не чла ни це 12 ди на ра ме сеч но, 1 Вар дар ка лен дар за про сту го ди ну, Ко ло срп ских се ста ра, Бе о град стр. 138.

193 185 Чл. 3. Број уче ни ца од ре ђу је Упра ва, Чл. 4. Уче ни це се има ју по ко ра ва ти ре ду школ ском, Чл. 5. Ча со ви школ ски би ће пре под не сва ког да на од 8 12 ча со ва, Но вем бра, де цем бра и ја н у ара од 2 4 ча с о в а, фе бру а ра, мар т а до ок т о бра од 2 5 све оста ле од 2 6 час, Ч л. 6. За по г решке реда школског би ће у че ни це ка ж ње не: 1. опо ме ном, 2. у ко р ом, 3. ме с еч ном з а ра дом, 4. т р о ме с еч ном з а ра дом, 5. ис к љу че њ ем из шко ле, Чл. 7. До тич на учи тељ ка ка зни ће уче ни це опо ме ном и укором, а остале ка зне из вр ши ће Упра ва, Чл. 8. Уче ни ца, ко ја се 15 пу та за доц ни за по ла го ди не без узро ка би ће о т п у ш т е на. Но у ов ом с л у ча ју р о д и т е љи њ е н и, д у ж н и ће би т и да пла те, за та кву уче ни цу ако је бес плат но за све вре ме за ко је се до та да у ч и л а по 6 д и н а р а ме с еч но. С а мо он и и з о с т а н ц и мо р а ју с е оп р а в д а т и, ко ји с у у ч и њ е н и ус лед б о ле с т и с а ме у че н и це њ е н и х нај бл и ж и х, а з а т о је ду жан ро ди тељ или ста ра тељ уче ни це до ћи и оправ да ти, Чл. 9. Уче ни це бес плат но мо гу се у шко лу при ма ти кад је ме сто упра жње но, а пла те жне кад се год при ја ве, Чл. 10. Школ ска го ди на по чи ње 1. ав гу ста, Чл. 11. Сва ка уче ни ца учи ће у шко ли 2 го ди не. Но на кра ју дру ге го ди не ако не по ло жи до бро ис пит, ду жна је оста ти у шко ли да учи још 6 ме се ци а за тим опет ис пит да по ла же, Чл. 12. Учи те љи ца је ду жна да одр жи ис пит пред упра вом, а по ла га ће се сва ке го ди не у ју ну ме се цу, Чл. 13. Шко ла се де ли на две кла се. У пр ву кла су до ла зе уче ни це, ко је су у шко лу и по ло жи ле до бро ис пит, Чл. 14. Уче ни це ко је су у дру гој кла си има ју пра ва на за ра ду. За ра да ће и м с е ис п ла ћ и в а т и п ри к рају св аког мес еца п р ед деж у рном ч лан ицом. Уче ни це су ду жне да пот пи шу спи сак при мље не за ра де, Ч л. 15. Од мор ш кол ск и биће сваке г од ине одма х по свршеном ис п и т у и тра ја ће 20 да на. Сем то га шко ла не ће тра ја ти за вре ме бер бе 7 да на, пред Вас крс 3 да на и пред Бо жић 3 да на и сва ког пра зни ка ко ји цр ква пра зну је, Чл. 16. Над зор у овој шко ли во ди учи тељ ка, де жур на чла ни ца за време сва ког де жур ства и пред сед ни ца По дру жи не, Чл. 17. Учи те љи цу би ра Упра ва, ко ја ће јој од ре ђи ва ти пла ту и уго вор с њом утвр ђи ва ти, Чл. 18. Сва ка чла ни ца де жу ра ће у шко ли 1 дан, кад год јој до ђе ред. [Домаћица 1929:1 3]. Пр ви по к у шај з а кон ског у р е ђе њ а и ра да жен ск и х з а нат ск и х ш ко ла, по ч и ње до но ше њем За ко на о устано ви де во јач ке ш ко ле до не т 26. ју ла г о д и не. За да та к ови х де во јач к и х ш ко ла, у ко је се п ри п ре ма ју у че н и це ко је су са успе хом за вр ши ле ни жу основну шко лу, је да спре ма ју и уса вр ша вају жен ску де цу у жен ском ра ду и да уна пре ђу ју зна ње сте че но у основ ној ш ко л и. Осн и в а ле би с е п р ема пот р еби и би ле би и н т е р нат ског у р е ђе њ а, а школовање би тра ја ло три го ди не. Ми ни стар просвете прописује на - став ни план и про грам, као и ор га ни за ци ју ра да [Ћунковић 1971: ].

194 186 ОБРА ЗО ВА ЊЕ ЖЕН СКЕ ДЕ ЦЕ НА ПРО СТО РИ МА КО СО ВА И М Е ТО Х И Ј Е У ОТО М А Н СКОМ П Е РИ О Д У У о т о м а н с ком пер иод у полож ај х р иш ћ а нс ке жене н а п р ос т ор им а Ко со ва и Ме то хи је био је из у зет но те жак. Оне су оба вља ле углав ном пос ло в е в е з а не з а по р о д и ц у и д ом а ћ и н с т в o. З а по с т а в љ а њ е же н а би л а je по с л е д и ц а п а т р и ја р х а л ног од но с а и кон з е р в а т и в ног г л е д а њ а н а њ е н у уло гу и ме сто у дру штву та да шње Осман ске им пе ри је. С дру ге стра не, било је те шко променити схватањa родитеља o потреби школовања и женске де це. И по р ед на в е де н и х по т е ш ко ћ а, п р в а жен ск а ш ко ла на Ко с о ву и Ме т о х и ји, о сно в а на је у При з р е н у г о д и не, а њ е на п р в а у ч и т е љи ца би ла је Ана ста си ја На ста Ди ми три је вић [Васиљевић 1928: 139] 2. А на с т а си ја Д и м и т ри је ви ћ би ла је и з по зна т е п ри з р ен ске т р г о в ач ке по р о д и це. Њ ен о т а ц, т р г о в а ц, до но сио је с п у т о в а њ а к њи г е з а х в а љу ју ћ и којима се у међувремену описменила. Шко ло ва ла се у При зре ну код приват них учи те ља. Због телеснoг не до стат ка (би ла је хро ма), за ре кла се да с е не ће уда в а т и, па с е по св е т и л а к њи зи и у ч и т е љ ском позиву. У св ојој ку ћи је го ди не отво ри ла пр ву жен ску шко лу у При зре ну ко ју је пох ађало пе т нае с т а к де в ој ч и ца. Ујед но је т о би ла и п рв а женск а ш кола у це лом срп ству жен ска шко ла у Зе му ну отво ре на је 1839, а у Па ра ћи ну го ди не [Марковић Но ва ков 2011: 61]. По ред пи сме но сти учи ло се вође њ е до ма ћ и н с т в а, к р о је њ е, ш и в е њ е и в е з. Ш ко л у с у и з д р ж а в а л и ђач к и р о д и т е љи, з а на тл и је и т р г овц и, к а о и Ц р к ве но -ш кол ск а оп ш т и на. Ш ко ла ни је има ла про бле ма с тур ским вла сти ма. Пре ста ла је с ра дом 1845, ка да се Ана ста си ја из При зре на пре се ли ла код се стре у Ниш. Ка да се у Ни шу о т в о ри ла Пр в а ме шо ви т а м у ш к а и жен ск а ш ко ла, по с т а в љ е на је з а у ч и т ељиц у. Од у ше в ље на з а у ч и т е љ ск и по зи в, не у морно је рад ила п ун и х 40 го ди на, до го ди не (нај пре 15 го ди на као при ват на и 25 го ди на као оп ш т и н ск а у ч и т е љи ца) [ Пе т кови ћ 20 03: 4]. Три г о д и не п р е о с ло б о ђе њ а Ни ша пре ста ла је да ра ди, јер је да скал де вој ка из гу би ла слух и де лим и ч но ви д, зб ог че г а је од д р жа ве п ри ма ла ма т е ри ја л н у по моћ. Од ла ском Ана ста си је у Ниш пре ста ла је с ра дом Жен ска шко ла у При зре ну. Тек, по сле 5 6 го ди на по но во је отво ре на шко ла у Пан та леј ској ули ци, у к у ћ и поп а Јов ан а Ф илот ијевић а. Њ ег ов а к ћ и А лек с а н д р а Ф и ло т и је ви ћ Ми цић, ра ди ла је као учи те љи ца све до го ди не. О Алек сан дри се зна да је би ла в е о ма о бра з о в а на же на. По р ед у ч и т е љ ског по зи в а ра д и ла је и на обра зо ва њу же на у гра ду. Би ла је и по зна та по то ме што је ра ди ла н а о с ав р емењив ању н ас т а вног р ад а, н аб а в љ а ју ћ и но в е ш ко л ске к њи г е ко је су ко ри шће не у Ср би ји. По нов ни рад жен ске шко ле у При зре ну по чеће г од ине, доласком Марије Нед и ћ з а у ч и т е љи ц у. По сле т ри г о д и не ра да наслеђује је ње на у че н и ца Сул та на, ко ју је до ве ла из Велеса. Султан у 2 О р ад у у ч и т е љи ц е А н а с т а с и је Д и м и т р и је в и ћ в и де т и в и ш е: Пе т а р Ко с т и ћ, Про светн о - к ул т у р н и ж и в о т п р а в о с л а в н и х С р б а у Пр и з р е н у и њ е г о в о ј о ко л о н и у 19. и п о ч е т ко м 20. в е к а, Ско пље 1933, 6, 16; Сп ом ен иц а ш кол е у ч ен ик а у п р и в р е д и , Ниш 1959, 10; Ја гош Ђи лас, С р п с ке ш ко л е н а Ко с о в у и Ме т о х и ји о д Не м а њи ћ а д о 1912, При шти на 2000, ; и А л е кс а н д р а М а р к о в и ћ Но в а к о в, Пр а в о с л а в н а с р п с к а б ог ос л ов ија у Пр из р ен у ( ), Ниш 2011.

195 187 је з а ме н и ла Ма ра Ај т и ћ Рад улови ћ, и она је п р в а у ч и т е љи ца и з При з ре на ко ја је има ла за вр ше ну Ви шу жен ску шко лу у Бе о гра ду. Од го ди не, учи те љи ца у Жен ској шко ли би ла је Стан ка Кам паре лић. Она је ра ди ла у шко ли све до го ди не, ка да је, због хап ше ња су пру га Ђор ђа Кам па ре ли ћа, на став ни ка при зрен ске Богословије, морала да на пу сти При зрен. Стан ка се обра зо ва ла у Ки је ву, а у При зре ну је би ла ве о ма це ње на од стра не гра ђан ства, као вред на и спо соб на учи те љица. На мес т у Ст а нке, з а у ч ит ељиц у поно во до ла зи Ма ра Ај т и ћ Ра д у ло ви ћ ко ја је на овом ме сту оста ла све до го ди не. Ма ру је за ме ни ла Маг далена Мар ко ви ћ из Призрена (касније удата Ла за ре ви ћ) са за вр ше ном Ви шом ш ко лом у Б е о г ра д у. У т о в р е ме у При з р ен до ла зи не ко л и ко у ч и т е љи ца с добрим и општим педагошким образовањем. Поред Маре Ајтић Радуло - ви ћ и Ма г да ле не Ма р ко ви ћ, Ви ш у жен ск у ш ко л у у Б е о г ра д у з а в р ш и ле су и Ми ле на Но ви чић, Бо са С. Кам па ре лић, Зор ка Ро сић, Да ни ца Ку јунџић, За гор ка Ри стић, Ан ка Ко мар чић и Ан ђа Мрав [Чановић 1976: ]. М и ле на Но ви ч и ћ, к ћ и п ри з р ен ског у ч и т е љ а Н и ко ле Му с л и на, ра д и ла је две го ди не у жен ској основ ној шко ли (1888. и 1889). Да ни ца Ку јун џић, ро дом из Ср би је, и Ан ка Т. Ко мар чић, ро дом из При зре на, ра ди ле су у ш ко л и од до , од но сно Ма г да ле на Ма р ко ви ћ Ла з а р е ви ћ, по но во је би ла учи те љи ца у шко ли од до го ди не. Од Женска основ на шко ла у При зре ну ви ше не по сто ји, већ је у окви ру Основ не шко ле у При зре ну по сто ја ло жен ско оде ље ња [Чемерикић 2003: 133]. Сл. 2. Уче ни це че твр тог раз ре да Жен ске шко ле у При зре ну го ди не 3 3 М и х ај л о Че м е р и к и ћ, При зрен и око ли на , Бе о град 2003, 135.

196 188 Kако се у При зре ну, та ко се и у Пе ћи во ди ло до ста ра чу на о обра зова њу жен ске де це, на ро ч и т о код и м ућ н и ји х г ра ђа на. Још да ле ке г о - д и не Ка та ри на Си м и ћ о т во ри ла је ш ко л у за жен ск у де ц у. Ш ко ла је по че ла с радом у к ућ и њ еног с ес т рић а, к алајџ ије Р ис т е А в рамовић а у Пећ и. Ра д шко ле у почетку финансирали су родите љи ученица, да би нешто касније био осно ван Школ ски фонд за рад свих шко ла у Пе ћи. За фор ми ра ње Школ ског фон да, из кога су исплаћивани учи те љи, на ро чи то су се за ла гали: Спа со је Гли шић, Ко ста По по вић и Или ја Јо кић. Они су сна жно ути ца ли на з а на тл и је и т р г ов це да з а по т р е б е ш ко ла да ју п ри ло г е. Ст а л н у по моћ шко ли пру жа ли су све штеници Пећке па три јар ши је. Ар хи ман дрит мана сти ра Де ча на, Ха џи Ки рил је ку пио ку ћу где је смештена школа. Школски фонд се уве ћа вао и за ве шта њем углед них и бо га тих гра ђа на Пе ћи и учи те ља, та ко да су шко ле мо гле ра ди ти без пре ки да [Чановић 1976: 146]. Про грам ра да шко ле за жен ску де цу за снивао се на слич ним са др жаји ма к а о и з а д ру г е ш ко ле на Ко с о ву. По р ед оп ш т е о бра з ов н и х п р ед ме т а, је дан део са сто јао се од вер ских са др жа ја. Ве ли ку уло гу за раз вој школс т в а у Пе ћ и и м а л а је Ц р к в е но -ш ко л ск а оп ш т и н а, н а р о ч и т о у н а б а в ц и у џбен ик а који се ко ри с т е у ш ко ла ма т а да ш ње Кра љевине Србије. Год ине на тра же ње учи те љице Катарине Си мић из Пе ћи, ми тро по лит Михајло је од М ин и с т ар с т ва п ро све т е и з деј с т во ва о,, да се пећкој у ч ит ељиц и Ек а т арин и пок ло не к њи г е з а њ е н у ш ко л у. Би ло је и д руг и х п римера где с у с е ц р к в е не в ла с т и з а у зи ма ле з а на ба в к у к њи г а и у џ б е н и к а [ Ча нови ћ 1976: 146]. Жен ска шко ла у Пе ћи, за раз ли ку од му шких ве ли ку па жњу по св е ћ и в а ла је п ри п р е ма њу у че н и ца з а ра д у до ма ћ и н с т ву и на р о ч и т о у жен ском руч ном рад. Пр ва учи те љи ца жен ске де це у Пе ћи, Ка та ри на Си мић, веома се по - св е т и ла ш коло в а њу жен ске де це. Св о је о бр а з о в а њ е с т е к ла је у Пе ћ и у з помоћ нек и х з а на тл и ја, ко ји су у ч и л и код по по в а и к а л у ђе ра. Ве о ма ра но, на кон уда је, оста ла је удо ви ца са сво јом ћер ки цом, ко ја је убр зо умр ла, т а ко да је К а т а ри на о с т а ла с а сви м с а ма. Ве р о в ат но с у и ови по р о д и ч н и г у би ц и у т и ца л и да с е с а сви м по св е т и о бра з о в а њу жен ске де це. Ра де ћ и у ш ко л и у по ре до је ра д и ла и на осн и ва њу жен ског уд ру же ња, ко је је у Пе ћ и ра д и ло под на зи в ом,, Жен ско д ру ш т в о Ке на ви ја. Ве л и к у по моћ у св ом р а д у и ма л а је од св о је д в е с е с т ри ч и не, Пе т р е и Јефим ије А в р амови ћ и бра та ни це Јо ван ке Јо ва но вић. Од године Катарина је Јефимији Аврамовић и Јованки Јо ва но вић пре пу сти ла све по сло ве око шко ло ва ње женске де ца, а она с е з а мо на ш и ла. К а о мо на х и њ а, ра д и ла је на с а к у п љ а њу по мо ћи за по тре бе шко ле за жен ску де цу у Пе ћи. С тим ци љем од ла зи ла је у Ср би ју, Вој во д и н у и Сла во н и ју, а с Ка том И л и ћ п у то ва ла је у Ца ри г ра д и Је ру с а л и м, где с у з а јед но ус пе ле да п ри к у пе зна чај на с р ед с т в а, ко ја с у уло ж и ле у Фон д за ш ко ло ва ње жен ске де це, де по н у јућ и и х у Х ипотекарн у бан ку у Бе о гра ду [Чановић 1976: 147]. За раз ли ку од При зре на и Пе ћи где су ве о ма ра но осно ва не жен ске основ не шко ле, у При шти ни је пр ва жен ска шко ла по че ла с ра дом го ди не. Слич но је би ло и са жен ском шко лом у Гњи ла ну ко ја је по че ла с ра дом не што ра ни је [Чановић 1976: 147]. Тач ни је, школ ске 1897/1898. го-

197 189 ди не по че ла је са ра дом и жен ска шко ла у Гњи ла ну, ко ја је има ла у пр вом и д ру г ом ра з р е д у 11 де в ој ч и ца, ко је је у ч и ла Хри с т и на Ђ ор ђе ви ћ [Ст а н- ков и ћ : 22]. Б о р а в е ћ и у Гњи л а н у, г о д и не, Тод о р С т а нков и ћ, срп ски кон зул у При шти ни, нарочито се интересовао за школске прилике. Нај ви ше подат ак а добио је од Зафира По по ви ћ а [Ст а н кови ћ 20 02: 22]. У раз го во ру с гњи лан ским учи те љи ма, са знао је о про бле ми ма и те шко - ћа ма с ко јим су се су о ча ва ли, али су се и по хва ли ли да се у њи хо вом ме с т у и жен ск а де ца ш ко л у ју. На т е ри т о ри ји Ту р ске мало је било овак ви х п римера, је р с е ш колов ањ е женске деце смат рало з а с рамот у [Ст а н кови ћ 2002: 24]. С в е до г о д и не ш ко л у у М и т р о ви ц и по х а ђ а л а с у с амо м уш к а де ца. За ш ко ло ва ње жен ске де це н и је се осе ћа ла по т ре ба, као да је по сто јао из ве сн и с т ра х од оп и сме ња ва ња жен ске де це. Та ко је би ло све до фе бру а ра г о д и не, к а да је о сно в а на жен ск а о снов на ш ко ла. Те г о д и не у п и с а но је 15 у че н и ца, а на с т а ву је и з в о д и ла Је ф т и м и ја Си м и ћ, св р ше на у че н и ца че твр тог раз ре да му шке основне школе [Вукадиновић и Бо га вац 2001: 56]. ПР ВА ЖЕН СКА ДРУ ШТВА И ОСНИ ВА ЊЕ ЖЕН СКИХ ЗА НАТ СКИХ ШКО ЛА НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ Пр ва жен ска за нат ска шко ла на про сто ру Ко со ва и Ме то хи је отво - р е на је у При з р е н у г о д и не к а о д в о г о д и ш њ а Н и ж а жен ск а з а нат ск а ш ко л а. Ш ко л а је о т по че л а р а д у к ућ и Х аџ и С п ас е Л азић а -Чемерик ић а [ Ко с т и ћ 1933: 56]. Ш ко л у су по х а ђа ле у че н и це ко је су з а в р ш и ле о снов н у шко лу све до сво је че тр на е сте го ди не [Костић 1933: 56]. Шко лу је отвори л а и и з д р ж ав ал а Ц рк в ено -ш ко лск а оп ш т и н а у з по моћ р о д и т е љ а, у з пред ход ну са гла сност Рашко -призренског митрополита Дионисија [Станкови ћ 20 01: 81]. Ра д ш ко ле је на р о ч и т о на п ре до в а о фор м и ра њем Жен ског до бро т вор ног д ру ш т ва,,српк иња го д и не, ка да је д ру ш т во п ре у зе ло б ри г у о да љ ем ш ко ло в а њу дев ојч иц а по с ле з а в р ше не че т в о р о г о д и ш њ е о с новне ш коле. З ах в аљујућ и Б еог р а дс ком же нс ком д руш т ву, које је у с т ру ч ном см и с л у по ма г ало р а д и о сн ив ањ е женск и х з ан атск и х ш кол а, Н и ж а жен ск а з а нат ск а ш ко ла у При з р е н у п р е ра с т а на р ед не г о д и не [ Виријевић 2008: 175] у Жен ску ра де нич ку шко лу. За учи те љи цу шко ле до шла је св р ше на у че н и ца Б е о г ра д ске ра де н и ч ке ш ко ле Је ле на Јо си по ви ћ 4. На став ни план и про грам шко ле усме рен је углав ном на струч но о спо с обљ ав ање у чен ица: к р ојење, ш иве ње, ве зе ње, п ле т е ње и т к а ње, к а о и под у ча ва ње за во ђе ње до маћинства. Доласком Јелене Јосиповић за учит е љи ц у, а к т и в нос т ра да у ш ко л и би ла је м но г о ве ћа и ра зно вр сн и ја. У њој су у че н и це у ч и ле ш и ве њ е, к р ојењ е и ру ч не ра до ве. Сем п ра к т и ч ног ра да у шко ли, учи те љи ца је уче ни ца ма пре да ва ла зна ња из оста лих на у ка. По - р ед о бра з о в а не у ч и т е љи це у ш ко л и је ра д и ла и с а мо у к а же на по и ме н у 4 Је л е н а Јо с и п о в и ћ с т р у ч н о с е ус а в р ш а в а л а у Б е ч у гд е је з а в р ш и л а г о д и ш њи г л а в н и к у р с,, Ш нај де р А к а де м и је а з а т и м и спе ц и ја л н и т р о ме с еч н и к у р с у ис т ој ус т а но ви. У б еч кој Ра де нич кој шко ли Жен ског дру штва по ха ђа ла је Курс за кр пље ње и би ла је на обу ци у специ ја ли зо ва ном,,са ло ну Ма ри је Ото [Виријевић 2008].

198 190 Па на, ко ја је уме ла да кро ји,,мин тан,,,је ле че,,,ди ми је, као де ло ве градске но шње у При зре ну [Станковић, 2001: 81]. Уп ра ва жен ског до бро т вор ног д ру ш т ва,,срп к и њ а у При з ре н у ви ше пу та се оглашавала о значају школовања женске деце, обраћајући се родит е љи ма и с т а ра о ц и ма женске деце да и х у п и ш у у ш ко л у. Уп ра ва д ру ш т ва с та ра ла се и о фи на н си ра њу ра да ш ко ле, ње не ре дов не ч ла н и це из д ва ја ле су ме сеч но по два гро ша, уте ме љи ва чи 60 а до бро тво ри 120 ди на ра [Станкови ћ 20 01: 82]. У ок ви ру ш ко ле Д ру ш т в о је о р г ан из ов ало пов р емене кур се ве за из ра ду жен ског оде ла. Ре ше њем ми ни стра трговине и индустрије је дан та кав курс одр жан је од 1. ју на до 1. сеп тем бра го ди не [Станковић 2001: 82]. А кт и в но с т Д руш т в а,,с рп к ињ а и Жен ске з а н а т ске ш ко ле би л а је в р ло зна чај на з а в р е ме ба л к а н ск и х ра т о в а. Ч ла н и це д ру ш т в а и у че н и це ш ко ле ш и ле с у ру бљ е з а в ој ск у и б ол н и це, не г о в а ле ра њ е н и ке и би ле с у рас по ре ђе не по бол ни ца ма [Станковић 2001: 84]. По сле балкан ских ра то ва сте кли су се бољи услови за несметани друштве ни и обра зов ни рад на Ко со ву и Ме то хи ји, па и у Ко сов ској Ми трови ци. Јед на од пр вих ак ци ја би ла је отва ра ње Пр ве жен ске за нат ске шко ле у Ко совској Ми т ро ви ци, на ме ње не шко ло ва њу си ро ти х де во ја ка за,,шва ље, к р о ји љ е, в е зи љ е и т к а љ е. Уче н и це у з ра с т а г о д и на, у з п р е по ру к у чла ни це упра ве или не ке друге угледне лич но сти, при ма не су на бес платну обу ку у тра ја њу од три го ди не [Станковић 2001: 84]. Убр зо је жен ска з а н а т с к а ш кол а у Ко с ов с кој М и т р о в и ц и п р е с т а л а с р ад ом з б ог П рв ог свет ског ра та а об но вље на је го ди не. Сва ар хив ска гра ђа из ра ни јег пе ри о да је била у н иш т ена, па с е а дм ин ис т рац ија почела р едовно в од ит и од об на вља ња ра да шко ле. Жен ска за нат ска шко ла у Косовској Ми тро ви ци има ла је два оде ље - ња: јед но, пр ви и дру ги, при прав ни, дру го пр ви, дру ги и тре ћи струч ни. Уку пан број уче ни ца је био 65, а во ди ле су на ста ву две учи те љи це, Радој ка Илић и Ма ри ја Пе шић-гли шо вић [Домаћица 1935: 90]. Пр е Пр в ог св е т ског ра т а у Гњи ла н у је о сно в а на Гњи ла н ск а жен ск а по дру жи на и Ра де нич ка шко ла на ску пу одр жа ном 2. мар та Том прили ком иза бра на је и Упра ва у сле де ћем са ста ву: Ми ца Пи ле тић као предс ед н иц а, Н а де ж д а Ко к а но ви ћ к а о по т п р ед с ед н и ц а, Ле п а По по ви ћ к а о бла г ај н и ца и з а де ло в о ђу Б ос а Спас ојеви ћ. За Уп ра вне ч лан ице и з абране су: Љубица Сте ва но ви ћ, М и л ка Чо ха џи ћ, Ри за Пр љи че ви ћ, Љу би ца Ди чи ћ, Ст о ја н к а Д и ч и ћ, Еви ца По по ви ћ, К а т а По по ви ћ, На т а л и ја По по ви ћ, К а ћ а Ка та н и ћ, Ц вета Па в ло ви ћ, Сто јан ка Ђор ђе ви ћ, Ха џ и Ат и на Ла ћ ков, Сав ка По по вић, Мил ка Ден чић и Ми ле ва Жив ко вић [Домаћица 1914: 138]. Рад жен ске за нат ске шко ле у Гњи ла ну от по чео је го ди не с једн и м оде ље њем од 32 у че н ице и у ч ит ељице. Гњила нска под руж ина и њена жен ска за нат ска шко ла за вре ме Пр вог свет ског ра та са ра ђи ва ла је с Подод бо ром Ц р ве ног к р ста у Гњилан у на п ри к уп љању одеће (кош уља, чарапа, пе ш к и ра и д р.) за вој ск у. У ш ко л и је из ра ђи ва но ру бље за ра ње не вој н и ке ко је је пре да ва но Цр ве ном крсту [Домаћица 1935: 6]. Несебично пожртво - ва ње ч ла ни ца свих фор ми ра них жен ск их по д ру жи на на Косову и Метохији,

199 191 које су з аједно с у чен иц има з анатск и х ш ко ла ис по љи ле у т е ш к и м рат н и м и по с ле рат н и м в р е ме н и ма и к а да је св а к а по моћ би ла од в е л и ког зна ча ја за опоравак на па ће ног срп ског на ро да, чи ни ло их је не сум њи во, ро до љуби ви м с у бјек т и ма т ог в р е ме на. ЗА К ЉУ Ч А К Пр егледом ш кол ског си с т е ма д ру г е по ло ви не 19. и п р ве деце н ије 20. ве к а у Србији, с посе бн и м о сврт ом на Кос ово и Мет ох ију, може се пот вр - д ит и да су женска деца била изложена д ис к ри м и на ц и ји ко ја је п ро ис т е к ла и з јед не па т ри јар х а л не к улт ур е, која оч и глед но н и је би ла под с т и цај на з а њи хо во дру штве но укљу чивање путем ре дов ног шко ло ва ња. Но, без об зира на т о, м но г е же не, ко је с у с е с а мо о бра з о в а ле и л и с т и ца ле зна њ а од ласком у и но с т ра н с т в о на ш ко ло в а њ е, да ле с у в е л и к и до п ри но с у оп и сме - њи ва њу при пад ни ца не жни јег по ла. Све оне има ле су же љу да же не у та да шњој Ср би ји иза ђу из сен ке и ве ро ва ле су да је то мо гу ће уко ли ко се бу д у ш ко ло в а ле и ра д и ле, а д ру ш т в о и х у т о ме не бу де сп у т а в а ло, не г о, на про тив, под сти ца ло. У вре ме ка да је ве ћи на же на још била необразована и по тла че на, оне су се бо ри ле за род ну рав но прав ност ба ве ћи се ти ме с у ш т и н ск и м п р о бле м и ма. Пу т ема н ц и па ц и ји же на у Ср би ји к р ч и ла је на је д и нс т в ен нач и н и К а т а ри на М и ло ву к, ко ја је још по с ла ла з а х т ев к ра љу А лек с а н д ру Обре но ви ћу да до зво ли пра во гла са же на ма. Исти зах тев упу ћен је и Сен а т у К р а љ е ви не С р би је, д ок је у Лон д о н у, т е к г од ине, о снов ан а Ме ђу на род на а л и ја н са за женско п раво гла са [ М и ла нови ћ 2014: 25]. Да к ле, упр кос све му мо же се ре ћи да је Ср би ја, иа ко па три јар хал но, али не и назад но дру штво, те жи ла на прет ку и у том по гле ду. За по че ти рад на просв е ћ и в а њу жен ске ом ла д и не омо г у ћ ио је да оне к а о ш ко ло в а н и ч ла но ви срп ске по пу ла ци је, ак тив но до при но се ши рем обра зо ва њу и оспо со бљава њу за ра д, због че га је по с т о ја ње ова к ви х ш ко ла п ред с та в ља ло зна чај н у кул тур ну и пе да го шку по ја ву [Видосављевић 2012: 452]. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ба кић, Во ји слав (1910). С р п с ко р о д о љу б љ е и о т а ч а с т в о љу б љ е. Б е о г р а д: С К А. Вид ос ав љ ев и ћ, С л ађ ан а (2 012). З н ач ај ж е нс к е з а н а т с к е ш ко л е у п р о с в е ћ и в а њу ж е н а ( ). Пе д а г о г и ја, 3: Ви ри је вић, Вла дан (2008). Де лат ност Жен ске за нат ске шко ле у При зре ну Б а ш т и н а 25: Ву ка ди но вић, Зо ран и Ми ло ван Ј. Бо га вац (2001). Срп ска про све та и кул ту ра у Ко совској Ми тро ви ци При шти на: Ин сти тут за срп ску кул ту ру. Ђи лас, Ја гош (2000). Срп ске шко ле на Ко со ву и Ме то хи ји од Не ма њи ћа до При штина: Ин сти тут за срп ску кул ту ру. Исто ри јат Ра де нич ке, са да Жен ске за нат ске шко ле (1929). До м а ћ и ц а 1 3. Ко стић, Пе тар (1933). Про свет но - кул тур ни жи вот пра во слав них Ср ба у При зре ну и њего вој око ли ни: у XIX и по чет ком XX ве ка: (са успо ме на ма пи сца). Ско пље.

200 192 М а р ко в и ћ Но в а ко в, А л е к с а н д р а (2 011). Пр ав ос л а в н а с р п с к а б о г о с л о в и ја у Пр и з р е н у ( ). Ниш: Епар хи ја ни шка и Епар хи ја ра шко-при зрен ска. Ми ла но вић, Ја сми на (2014). Жи вот плус. Ве ч е р њ е н о в о с т и, : 2. Но во о сно ва не по дру жи не Жен ског дру штва Гњи ла не (1914). До м а ћ и ц а 4 5. Пет ко вић, Ра ди во је (2003). Ни ш к а г и м н а з и ја Ниш: Ни шка гим на зи ја. Пр о ш и ћ -Д в о р н и ћ, М и р ја н а (1985). Жен ско п и т а њ е у С р би ји к р а јем X I X и по че т ком X X в е к а и ч а с о п ис,, До м а ћ и ц а ( ), Гл а с н и к Ет н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а С А Н 34: Стан ко вић, Бо го мир (2002). Срп ски ве нац Ко сов ског По мо ра вља. Ниш: Удру же ње Гњила на ца,,кнез Ла зар. С т а н ко ви ћ, Ве ко с л а в (20 01). Срп ске шко ле у При зре ну Приш т ина -Лепос ави ћ: Ин сти тут за срп ску кул ту ру. Ћу н ко в и ћ, С р е ћ ко (19 71). Школ ство и про све та у Ср би ји у XIX ве ку. Б е о г р а д: Пе д а г о - шки му зеј у Бе о гра ду. Х а џ и В ас иљ ев и ћ, Јо в а н (19 2 8). Пр о с в е т н е и п о л и т и ч ке п р ил ике у Ј уж н и м с р пс к и м обла сти ма у 19. ве ку. Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Ч а но в и ћ, С в е т о з а р (19 76 ). С р п с ке ш ко л е н а Ко с о в у и Ме т о х и ји у д е в е т н а е с т ом в е к у. П р и ш т и н а : Је д и н с т в о. Че ме ри кић, Ми хај ло (2003). При зрен и око ли на , Бе о град: Пр во сло во. P r p a -Jo v a n o v ić, B. (19 9 4). P r o c esi m od e rn iz ac ije i p o lo ž aj ž e n e u Sr bi ji t o ko m X I X i p r ve p o lov ine X X ve k a, S r bi ja u m o d e r ni za c ij s k i m p ro c e si m a X X ve k a (ur. od bor: L. Pe ro vić, M. Ob ra do vić, D. Sto ja no vić). Be o grad: In sti tut za no vi ju isto ri ju Sr bi je, R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R EDU CA TION OF FE MA LE CHIL DREN IN SER BIA WITH RE FE REN CE TO KO SO VO AND METOHIJA TIL THE FIRST WORLD WAR by SL A ĐA NA V I D O SA V L J E V IĆ Un i ve r sit y of P r i š t i n a Fa culty of Edu ca tion in Pri zren Le po sa vić Ne ma nji na b.b., Le po sa vić, Ser bia v i d o sl a hot m a i l.c o m SUM MARY: Ba sic edu ca tion and tra i ning of fe ma le chil dren in Ser bia has a long t r ad it ion. It t u rne d out t h at t he i ns t it ut ion a l e d uc a t ion of fem ale ch i ld r e n, wh ich b eg a n i n 1846, co uld not be kept only at the ele men tary le vel, be ca u se the ove rall de ve lop ment of the so ci et y and its re qu i re ments de man ded the est a blis h ment of wo men s vo ca t i o nal scho ols. Wome n s vo c a t ion a l s cho ol s b e g a n o p e r a t i ng ba ck i n 1863, a nd w it h i n t e r r u p t i on s d u r i ng the wars, wor ked un til Fe ma le so ci ety of Bel gra de and many wo men s so ci e ti es ac ross the co un try had an im por tant ro le in the esta blis hment and work of the wo men s vo ca ti o nal scho ols, as well as the Mi ni stry of Tra de and In du stry in the pe riod bet we en the two world wars. In the Ot to man pe riod, the po si tion of Chri stian wo men in the ter ri tory of Ko so vo a nd Me t o h i ja wa s ve r y d if f i cu lt. T hey we re ma i n ly e n ga ge d i n a c t i v i t i e s re la t e d to the fa mily and ho u se hold ma na ge ment. The ne glect of wo men was the re sult of pa tri ar chal re la ti ons and con ser va ti ve vi ews on the ir ro le and pla ce in the so ci ety of the then Ot to man Em pi re. On the ot her hand, it was dif fi cult to chan ge the per cep tion of

201 193 p a r e nt s t h a t fe m a le ch i l d r e n sho u ld a l s o b e e d u c a t e d. Ho we ve r, d e s pi t e s u ch p e r c e p t i o n s and syste mic pro blems, the re we re esta blis hed in pri va te ho mes in many ci ti es in Ko so vo and Me to hi ja ele men tary scho ols for fe ma le chil dren. Be fo re the First World War, wo men s e l e m e n t a r y s c h o o l s i n K o s o v o w e r e e s t a b l i s h e d i n P r i z r e n, Pe ć, P r i š t i n a, K o s o v s k a Mi tro vi ca and Gji lan. Un til the be gin ning of the World War I, wo men s vo ca ti o nal scho ols al so wor ked in Pri zren, Ko sov ska Mi tro vi ca and Gnji la ne. K EY WOR DS: fem ale eleme nt a r y s cho ol, wome n s voc at ion a l s chool s, c ommun it y, e n l ig ht e n me nt, l aws, c u r r i c u lu m

202

203 НАУЧНА ХРО НИ КА / SCIENCE CHRO NIC LES UDC 030(497.11)(091) DOI: /ZMSDN O СРП СК А ЕН Ц И К ЛО П Е Д И СТ И К А И К А П И ТА Л Н И И З Д А ВАЧ К И П РО Ј ЕК Т И У СР БИ Ј И Три би на о ак туелним питањима енцикло пе ди сти ке у на шој кул ту ри одр жана је 1. но вем бра г о д и не у ок ви ру п ро г ра ма 59. Ме ђу на род ног сај ма к њи г а у Б е о г р а д у. У р а з г о в о ру с у у че с т в о в а л и: п р о ф. д р Д р а г а н С т а н и ћ п р ед с ед н и к М а т и це с рп ске и Ур е ђи в ач ког од б о р а Ср п с ке е н ц и к л о п ед ије; проф. др Ра дош Љу шић глав ни уред ник јед но том не Ен ц и к ло п е д и је срп с ког на ро да и Школ ског све зна ња и уред ник стру ке Школ ство, пе да го ги ја и про свет не уста но ве у Српској ен ци к ло п е ди ји; проф. др Бран ко Бе шлин глав ни уред ник Срп ског би о граф с ког ре ч н и ка; проф. др Ду шан Ива нић уред ник стру ке за књи жев ност Срп с ке ен ци кло пе ди је и Ен ци кло пе ди је срп ског на ро да. Мо де ра тор трибине била је Дејана Оцић, енциклопедиста и уред ник за лек си ко гра фи ју у За во ду за уџ бе ни ке у Б е о г р а д у. Де ја на Оцић: Ен ци к ло п е диј ск и рад ев и ден т и ра и са би ра зна ње јед не на ци је и као бла го га по хра њу је у тре зор. Чу ва га од за бо ра ва али и гра ди основ за бу ду ћи ра з вој. На ци о на л на ен ци к ло пе ди ја не само да обавеш т ава и објашњава, она и ле ги т и ми ше и кон с т и т у и ше, она је залог за будућнос т јед не на ци је. А бу дућ ност има ју оне на ци је ко је се за њу спре ма ју. Ен ц и к л о п е д и с т и ка п од ра з у ме в а н а п о ра н и с т ра ж и в ач к и рад, са к у пља ње обим них и ра зно ли ких зна ња, да би се она са же ти је, пре глед ни је и т ач н и је п ре д с т а в и л а ја в но с т и. Ен ци к ло п е диј ска де ла не чи т а ју се ре дом, већ п ре ма п о т ре би ко ју на ме ће акту ел но ин те ре со ва ње, пру жа ју ћи ра зно врсност информација. По т ре б н а с у у с в а ко дне в ном ж и в о т у, а л и с у и не з а о б и л а з н а п о м оћ у на уч ним и струч ним по сло ви ма.