GERIJATRIJSKI SMER I FUNKCIJA BUBREGA I STARENJE

Transcript

1 GERIJATRIJSKI SMER I FUNKCIJA BUBREGA I STARENJE 1. Sa starenjem se težina bubrega smanjuje, tako da u 75 godini ona može biti manja od normalnih prosečnih vrednosti za: (1) a) 10-15% b) 15-20% c) 5-10% d) 20-30% 2. Nakon 70-ih, svaka decenija doprinosi smanjenju broja funkcionalnih glomerula za: (1) a) 5-10% b) 10-15% c) 15-20% d) 20-25% 3. Jačina bubrežnog protoka plazme (JBPP) se počev od god kada iznosi 600mL/min u narednim decenijama po dekadi progresivno smanjuje za oko: (1) a) 8% b) 10% c) 12% d) 15% 4. Jačina glomerulske filtracije (JGF) se počev od god kada iznosi do 140 ml/min (merena Ccr) smanjuje za: (1) a) 0,5 ml/min/god. b) 0,8 ml/min/god. c) 1,0 ml/min/god d) 1,2 ml/min/god. 5. Koncentraciona sposobnost bubrega se sa starenjem smanjuje tako da relativna gustina urina (Rg) umesto normalnih kod starijih od 80 god. iznosi: (1) a) b) c) d) Osmolarnost urina se u testu žeđanja zbog smanjenja obima bubrežnog rada smanjuje sa starenjem tako da u sedmoj deceniji ona u proseku iznosi: (1) a) 800 mosm/kgh 2 O b) 830 mosm/kgh 2 O c) 880 mosm/kgh 2 O d) 920 mosm/kgh 2 O 7. Kod starijih se bilans jona Na + i K + u odnosu na mlađu životnu dob:(1) a) smanjuje za oba katjona b) smanjuje za K+ a povećava za Na+ c) smanjuje za Na+ a povećava za K+ d) povećan za oba katjona 8. Kod starijih se bilans jona Ca +2 i PO 4 u odnosu na mlađu životnu dob:(1) a) smanjuje za Ca +2 a povećava za PO 4 b) smanjuje za oba katjona c) smanjuje za PO 4 a povećava za Ca +2 d) povećava sa oba katjona 9. Sa starenjem se učestalost oboljevanja od pojedinih bubrežnih bolesti menja pa u prvi plan dolaze: (1)

2 2 a) tubulointersticijski poremećaji b) glomerulske bolesti bubrega c) obstruktivne bolesti bubrega d) renovaskularne bolesti bubrega 10. Sa starenjem se učestalost oboljevanja od različitih formi glomerulskih bolesti menja, pa u prvi plan dolazi: (1) a) rapidno-progresivni glomerulonefritis b) poststreptokokni glomerulonefritis c) mezangiokapilarni glomerulonefritis d) mezangioproliferativni glomerulonefritis 11. Sa starenjem se učestalost oboljevanja od različitih formi nefrotskog sindroma menja, pa u prvi plan dolazi: (1) a) membranoproliferativni glomerulonefritis b) membranozni glomerulonefritis c) bolest minimalnih promena d) asimptomatske urinarne abnormalnosti 12. Udruženo ispoljavanje nefrotskog sindroma i maligniteta u odmakloj životnoj dobi je: (1) a) pravilo b) bez evidentnih dokaza o povezanosti c) značajno češće nego kod mlađih d) nema značaja 13. Kod osoba starijih od 50 god. ehokardiografska učestalost solitarnih bubrežnih cisti je: (1) a) oko 25% b) oko 30% c) oko 40% d) oko 50% 14. Kod starijih osoba najčešća forma akutne bubrežne slabosti je: (1) a) prerenalna b) akutna tubulska nekroza c) parenhimska renovaskularne geneze d) parenhimska radiokontrastna 15. Primena nesteroidnih antireumatika i ACE inhibitora kod starijih osoba može da izazove: (1) a) pogoršanje opstruktivne nefropatije b) nefrotski sindrom c) akutnu tubulsku nekrozu d) hipoperfuzijsku akutnu bubrežnu slabost Rešenja I: 1. d 6. c 11. b 2. b 7. a 12. c 3. b 8. b 13. d 4. b 9. d 14. a 5. c 10. a 15. d II UROLOŠKA I NEFROLOŠKA OBOLJENJA STARIH OSOBA

3 3 1. Inkontinencija urina predstavlja privremeni ili trajni gubitak kontrole mokrenja i ispoljava se kao: (1) a) neočekivani nagon na mokrenje b) voljno nekontrolisano mokrenje c) iznenadni nagon na mokrenje d) otežano i učestalo mokrenje 2. Inkontinencija urina je čest poremećaj mokrenja kod starijih osoba a češće se javlja kod: (1) a) osoba sa obolelom prostatom i dijabetičara b) psihički nestabilnih osoba u starosti c) starijih muškaraca i žena starijih od 50 god. d) starijih muškaraca sa adenomom prostate 3. Inkontinencija urina se može podeliti na: (1) a) privremenu i trajnu b) lekovima izazvanu c) denervacionu i opstruktivnu d) neurogenu i opstruktivnu 4. Koja je od kombinacija uzroka privremene inkontinencije tačna?(1) a) psihička, infekcijska, degenerativna, farmakološka, endokrinološka b) psihička, opstruktivna, degenerativna, farmakološka, habitualna c) psihička, infekcijska, degenerativna, farmakološka, habitualna d) psihička, infekcijska, degenerativna, farmakološka, volumenska 5. Koja je od kombinacija uzroka trajne inkontinecije urina tačna? (1) a) hiperaktivnost detrusora, hipoaktivnost detrusora, slabost sfinktera mokraćne bešike, subvezikalna opstrukcija b) hiperaktivnost detrusora, hipoaktivnost trigonuma, slabost sfinktera mokraćne bešike, subvezikalna opstrukcija c) hiperaktivnost trigonuma, hipoaktivnost detrusora, slabost sfinktera mokraćne bešike, subvezikalna opstrukcija d) hiperaktivnost trigonuma, slabost sfinktera mokraćne bešike, subvezikalna opstrukcija 6. Hiperaktivnost detrusora kao uzrok trajne inkontinencije se sreće kod sledećih oboljenja i poremećaja: (1) a) tabes dorsalis, M. Parkinson, D. neuropatija, alkoholizam b) slabost sfinktera, operacije, slabost mišića perineuma c) CNS oboljenja, cisititis, konkrement, tumor, prostatitis d) CNS oboljenja, cisititis, konkrement, tumor, adenom prostate 7. Slabost sfinktera mokraćne bešike kao uzrok trajne inkontinencije se sreće kod sledećih oboljenja i poremećaja: (1) a) tabes dorsalis, M. Parkinson, D. neuropatija, alkoholizam b) operacije, slabost mišića perineuma, neuroptija c) CNS oboljenja, cisititis, konkrement, tumor, prostatitis d) CNS oboljenja, cisititis, konkrement, tumor, adenom prostate 8. Subvezikalna opstrukcija kao uzrok trajne inkontinencije se sreće kod sledećih oboljenja i poremećaja: (1) a) tabes dorsalis, M. Parkinson, D. neuropatija, alkoholizam b) slabost sfinktera, ranije urološke operacije, slabost mišića perineuma c) adenom prostate, tumor prostae, kalkulus ili stenoza uretre d) adenom prostate, ranije urološke operacije operacije, kalkulus ili stenoza uretre 9. Prema mehanizmu nastanka, inkontinecija može biti izazvana sledećom kombinacijom poremećaja: (1)

4 4 a) stresno, urgentno, prelivno mokrenje b) stresno, nevoljno, prelivno mokrenje c) stresno, nevoljno, paradoksno mokrenje d) stresno, nevoljno mokrenje 10. Retencija urina predstavlja: (1) a) delimični ili potpuni poremećaj pražnjenja mokraće b) privremeni ili trajni gubitak kontrole mokrenja c) nevoljno i učestalo mokrenje d) nevoljno i učestalo mokrenje kap po kap 11. Retencija urina prema načinu ispoljavanja može da bude: (1) a) akutna i hronična, trajna i intermitentna b) akutna i hronična, inkompletna i kompletna c) inkompletna i kompletna, trajna i intermitentna d) inkompletna i kompletna, recidivantna 12. Retencija urina prema mehanizmu nastanka može da bude: (1) a) akutna i hronična b) trajna i intermitentna c) akutna progresivna d) mehanička i dinamička 13. Mehanički uzrokovana retencija urina je najčešće izazvana sledećim oboljenjima i poremećajima: (1) a) kalkulus, tumori, skleroza vrata, divertikulum m. bešike, oboljenja prostate i uretre b) divertikulumi m. bešike, oboljenja prostate, oboljenja prednje uretre c) skleroza vrata, divertikulum m. bešike, oboljenja prostate, opstrukcije uretera d) skleroza vrata, divertikulum m. bešike, tumori trigonuma bešike, opstrukcije uretera 14. Dinamički uzrokovana retencija urina je najčešće izazvana sledećim oboljenjima i poremećajima: (1) a) neuromišićna disfunkcija trigonuma, poremećaji Centralnog Nervnog Sistema (CNS) b) neuromišićna disfunkcija sa samnjenjem kontraktilnih sposbnosti detrusora, neurološki poremećaji c) neuromišićna disfunkcija trigonuma, poremećaji Perifernog Nervnog Sistema (PNS) d) neuromišićna disfunkcija trigonuma, poremećaji centralne vegetativne inervacije 15. Veća učestalost urinarnih infekcija kod straih osoba se objašnjava: (1) a) uvećanje prostate, poremećaj funkcije mokraćne bešike, smanjena sekrecija prostate, smanjeni nivo estrogena kod žena u postmenopauzi b) neuromišićna disfunkcija trigonuma, poremećaj funkcije mokraćne bešike, smanjena sekrecija prostate, smanjeni nivo estrogena kod žena u postmenopauzi c) uvećanje prostate, poremećaj funkcije mokraćne bešike, smanjena sekrecija prostate, divertikulumi m. bešike d) uvećanje prostate, poremećaj unutrašnjeg sfinktera uretre, smanjena sekrecija prostate, divertikulumi m. bešike. Rešenja II: 1. b 6. c 11. b 2. c 7. b 12. d 3. a 8. c 13. a 4. d 9. a 14. b 5. a 10. a 15. a

5 HRONIČNE (KASNE) KOMPLIKACIJE ŠEĆERNE BOLESTI Prof. Dr. Ljiljana M. Bajović 1. Hronične komplikacije šećerne bolesti su grupa oboljenja koja se javljaju u toku trajanja: - Diabetes mellitus tip 1 Diabetes mellitus tip 2 - Diabetes mellitus tip 1 i Diabetes mellitus tip2 - Diabetes gestationes 2. Komplikacije zahvataju samo: - arterije (veliki krvni sudovi) - kapilare - vene - arterije ( velike, srednje i male ) i kapilare 3. Hronične komplikacije - podela na: - mikro i makrovaskularne komplikacije - mikroangiopatija - makroangiopatija dijabetesni entiteti 4. Mikrovaskularne komlikacije su: - makulopatija - retinopatija, neuropatija, nefropatija - hipertenzija - mikroalbuminurija 5. Makrovaskularne komplikacije su : - hipertenzija - hipertlipidemija - polineuropatija - kardiovaskularne ( KVB ); cerebrovaskularna ( CVB ) i periferna vaskularna bolest ( PVB ) 6. Dijabetesni entiteti su: - gojaznost - hiperlipidemija - gastroenteropatija i dijabetesno stopalo - nefr opatija

6 7. Kasne kompikacije su medicinski I socioekonomski problem iz razloga: - mala incidenca šećerne bolesti - doživotna i progresivna bolest - ne zahvata sve organe - ne povećava smrtnost 8. Procenat oboljevanja od kasnih mikroangiopatskih komplikacija u zavisnosti od trajanja šećerne bolesti: tip 2DM 0 godina: neuropatija: 8%; 0%; 1%; 12% retinopatija: 1%; 5%; 0%; 9% nefropatija: 0%; 2%; 5%; 7% 9. Uzroci smrti među obolelim od šećerne bolesti: Dabetes mellitus tip 1: - kardiovaskularne - nefropatiia - 55% - malignitet - dijabetesna koma Diabetes mellitus tip 2: - cerebrovaskularne - periferna vaskularna bolest - infekcije - kardiovaskularne 10. Izdvoj najvažniji faktor rizika za razvoj kasnih komplikacija: - kvalitet kontrole glikemije - telesna težina (gojaznost) - hiperlipidemija - hipertenzija 11. Da li ispoljavanju kasnih komplikacija doprinose i drugi faktori: - ne - donekle - da (hipertenzija, hiperlipidemija) - godine života 12. Glavni uzrok mehanizma nastanka mikroangiopatija su: - hiperglikemija - pušenje - ishrana - fizička aktivnost

7 13. Da li genetski faktori i faktori okoline utiču na mehanizme nastanka mikroangiopatija? : - ne - sasvim malo - da - nisam siguran 14. Koji su funkcionalni poremećaji na mali krvnim sudovima?: - smanjen protok i pritisak - smanjena permaabilnost - smanjena viskoznost - povećana permaabilnost 15. Strukturalne promene na malim krvnim sudovima se ispoljavaju: - zadebljanjem bazalne membrane - istanjenošću bazalne membrane - nepropustljivošću bazalne membrane - proširenjem krvnog suda 16. Sorbitol nastaje kao posledica hronične hiperglikemije u toku: 17. Sorbitol: - poliolskog puta - neenzimske glikolizacije proteina - promene u sintezi proteina - kapilarne hipertenzije - pojačava osmotske efekte (oštećenje ćelija) - povećava koncentraciju mioinozitola - smanjuje koncentraciju Na u ćeliji - ima smanjenje osmotske efekte 18. U šećernoj bolesti produkcija slobodnih radikala ( LDL ox; LDL glic ) - je normalna - smanjena - povećana - ne zavisi od ok idativnog stresa 19. Da bi se odložilo nastajanje mikroangiopatskih koplikacija predlaže se : - "skoro normalna" glikoregulacija - da bude zadovoljavajuća glikoregulacija - glikoregulacij a ne utiče na razvoj - više utiče kvalitet liporegulacije

8 20. Autonomna neuropatija u 40% obolelih od šećernih bolesti je: - bez simptomatologije - ima simptome od strane (KVB, digestivnog i genitourinarnog sistema) - trnjenje podkolenica - bolovi u kičmenom stubu 21. Uzrok slepila kod obolelih od šećerne bolesti - dijabetesna retinopatija je: - 25 puta češća - 50 puta - 5 puta puta 22. Sistemska kontrola dijbetesne retinopatije kod svih obolelih od dijbetesa vrši se: - jednom godišnje - na dve godine - na 5 godina - po potrebi 23. Koje su faze razvoja klinički nemanifestne nefropatije: - manifestna proteinurija - bubrežna slabost - hematurija - glomerulska hiperfiltraciia, normoalbuminurija i incipijentna nefropatija (mikroalbuminurija) 24. Terapija manifestne nefropatije: - najveći značaj ima kontrola glikemije - najveći značaj ima kontrola hipertenzije - kontrola nivoa masti - rana transplatacija bubrega 25. Mehanizmi razvoja makroangiopatija i karakteristike u šećernboj bolesti: - klasičan proces ateroskleroze - kasno se javlja - ima segmentni karakter - usporen tok

9 26. Faktori razvoja ateroskleroze u šećernoj bolesti: - hiperglikemija, hiperinsulinemija, hipertenzija, hiperlipidemija, gojaznost - fizička aktivnost - nepušenje - kasna menopauza 27. Koje se bolesti KVB svrstavaju u makroangiopatske komplikacije: - zapaljenje srčane kese - srčane mane - zapaljenske bolesti srčanog mišića - ishemijshe bolesti srca 28. Klaudicatio intermitens je: - ishemijska bolest srca - bolest perifernih krvnih sudova nosu - suženje krvnih sudova vrata - bolest venskih krvnih sudova 29. Dijabetesno stopalo je: - entitet ( polineuropatija + angiopatija ) - infekcija kože stopala - amputacija prstiju - zapaljenje zglobova stopala 30. Za odlaganje makrovaskularnih komplikacija potrebno je: - loša metabolička kontrola - hipertenzija - nastaviti sa navikama - dobra metabolička kontrola, normo tenzija, promena navika

10 TEST PITANJA IZ OBLATI HEMATOLOGIJE, smer gerijatrija sa negom Doc.dr.N.Anđelković 1. Najznačajniji uzrok nastanka megaloblastnih anemija je: a) nedostatak vitamina B 12 ili folata, b) nedostatak gvozđa, c) nedostatak vitamina C, d) nedostatak kobalta. 2. MCV (srednja zapremina eritrocita) je smanjen kod: a) nedostatka gvozđa, b) smanjene apsorpcije folata, c) smanjene apsorpcije vitamina B 12, d) akutnih krvavljenja. 3. Monocitoza postoji usled: a) deficita vitamina C, b) infekcije bacilom tuberkuloze, c) pneumokokne infekcije, d) alergijskih bolesti. 4. Hipohromna anemija se karakteriše: a) koncentracijom gvozđa u serumu obično manjom od 8 μmol /L, b) koncentracijom gvozđa u serumu obično većom od 29 μmol /L, c) normalnom koncentracijom gvozđa u serumu, d) smanjenjem serumske koncentracije vitamina B Fragmentirani eritrociti se javljaju kod: a) nedostatka gvoždja, b) hemoliznih anemija, c) nedostaka vitamina C, d) nedostatka folata. 6. Nedostatak vitamina B 12 može nastati kod: a) srčane insuficijencije, b) gastrektomije, c) bubrežne insuficijencije, d) oboljenja CNS-a.

11 7. Limfocitoza je: a) smanjenje broja limfocita u krvi, b) povećanje broja limfocita u krvi, c) prisustvo retikulocita u krvi, d) pojava atipičnih limfocita. 8. Schilling-ov test se koristi za ispitivanje: a) apsorpcije vitamina BI2, b) apsorpcije gvozđa, c) apsorpcije folata, d) brzine eritropoeze. 9. Mijeloblasti su: a) prekursori limfocita, b) prekursori granulocitne loze, c) prekursori eritrocita, d) prekursori trombocita. 10. Mijeloblasti su: a) prekursori limfocita, b) prekursori granulocitne loze, c) prekursori eritrocita, d) prekursori trombocita. 11. Eritropoetin se stvara u : a) CNS-u, b) bubrezima, c) gonadama, d) slezini 12. Zreli cirkulišući limfociti su: a) krupne ovalne ćelije sa granulama, b) ćelije koje sekretuju citokine, c) ćelije koje imaju veliki sadržaj citoplazme i bisagasto jedro, d) ćelije koje imaju mali sadržaj citoplazme i bisagasto jedro. 13. Monociti su ćelije koje: a) imaju segmentovano jedro, b) imaju bubrežasto jedro, c) ovalno jedro, d) nemaju jedro.

12 14. Trombociti su ćelije koje: a) imaju jedro, b) nemaju jedro, c) nemaju granule u citoplazmi, d) imaju dva jedra. 15. Tromocitoza može nastati kao posledica: a) splenektomije, b) splenomegalije, c) hipoplazije kostne srži, d) intoksikacije barbituratima. 16. Zaokruži tačnu rečenicu: a) eritrociti žive 12 dana, b) retikulociti su veći od eritrocita za oko 20 %, c) eritrociti su ćelije veličine od 6 do 8 μm sa krupnim jedrom, d) retikulociti su prve ćelije eritocitne loze koje imaju jedro, 17.Tokom sazrevanja eritrocita: a) uvećava se jedro, b) smanjuje se jedro, c) ne menja se veličina ćelija, d) gubi se jedro. 18. Zaokruži tačnu rečenicu: a) tokom sazrevanja eritrocita povećava se veličina ćelije, b) tokom sazrevanja granulocita gubi se jedro, c) tokom sazrevanja eritrocita gubi se jedro, d) tokom sazrevanja trombocita smanjuje se broj ćelija. 19. Nedostatak gvožđa u organizmu uzrokuje: a) mikrocitnu anemiju, b) makrocitnu anemiju, c) leukocitizu, d) leukopeniju. 20. Trombociti u cirkulaciji obično žive: a) 4 godine, b) 120 dana, c) 6-8 dana, d) dana.

13 21. Zaokruži tačne rečenice: a) eozinofilija postoji kod parazitarnih infekcija, b) eozinopenija je povezana sa parazitskim infekcijama, c) eozinofilija postoji kod bubrežne insuficijencije, d) eozinopenija postoji kod bubrežne insuficijencije. 22. Neutrofilija nastaje kod: a) reumatske groznice, b) nasledne agranulocitoze, c) malih boginja, d) demijelinizacione bolesti. 23. Povećanje broja neutrofilnih granulocita u krvi nastaje u slučaju: a) virusnih infekcija, b) bakterijskih infekcija, c) parazitarnih infekcija, d) dejstva ultravioletnih zraka. 24. Trombocitoza (trombocitemija) je: a) povećanje broja trombocita iznad 450 x 10 9 /l krvi, b) povećanje broja trombocita iznad 450 x /l krvi, c) izmena funkcijskih karakteristika trombocita uz njihov normalan broj u perifernoj krvi, d) smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi. 25. Sekundarna (reaktivna) trombocitoza može se javiti kod: a) nekih malignih bolesti (posebno pluća, jetre i kolona), b) autoimunih bolesti, c) splenomegalije, d) deficita vitamina C. 26. Trombociti nastaju : a) fragmentacijom megakariocita, b) sazrevanjem proeritroblasta, c) proliferacijom mijelocita, d) proliferacijom monoblasta. 27. Sintezu eritropoetina stimuliše: a) hipoksija, b) metabolička alkaloza, c) proliferacija ćelija, d) respiratorna alkaloza.

14 28. Zaokruži tačnu rečenicu: a) monociti prelaskom iz krvi u tkivo postaju makrofazi, b) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo postaju monociti, c) monociti prelaskom iz krvi u tkivo se transformišu u eozinofilne leukocite. d) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo se transformišu u eozinofilne leukocite. 29. U hipovitaminozi C postoji sklonost ka krvarenju usled: a) poremećaja sinteze kolagena u zidu krvnog suda, b) inaktivacije proteina C i S, c) inaktivacije heparina, d) smanjenja broja trombocita. 30. Zaokruži tačnu rečenicu: a) B i T limfociti postoje samo u kostnoj srži, b) B i T limfociti sazrevaju u kostnoj srži, c) B i T limfocit su cirkulišuće ćelije u krvi. d) B i T limfociti imaju isto mesto sazrevanja.

15 TEST PITANJA IZ OBLATI KARDIOLOGIJE, predmet gerijatrija sa negom Prof. M. Miloradović l.) Koja je osnovna dijagnostička metoda u kardiologiji: A) Elektroencefalografija (EEG) B) Nuklearna magnetna rezonancija (MRI) C) Elektrokardiografiia fekg) D) Kompjuterizovanatomografija (CT) 2.)Ehokardiografija ( EHO scra) predstavlja: A) Invazivnu dijagnostičku metodu B) Neinvazivnu dijagnostičku metodu C) Metodu koja nosi rizik po život pacijenta D) Metodu koja se može sprovoditi ograničen broj puta 3) Ateroskleroza predstavlja : A) Zadebljanje arterijskog zida krvnog suda koje prominira u lumen i ispunjeno je žutim kašastim sadržajem B) Zadebljanje venskog zida krvnog suda koje prominira u lumen i ispunjeno je žutim kašastim sadržajem C) Zadebljanje arterijskog zida krvnog suda koje prominira van lumen i ispunjeno je žutim kašastim sadržajem D) Degenerativan proces sitnih krvnih sudova 4.) Faktor rizika za aterosklerozu predstavlja: A) Godine života B) Ženski pol C) Niske vrednosti ukupnog holesterola D) Visoke vrednosti holesterola visoke gustine ( HDL) 5.) Stabilna angina pectoris nastaje kao posledica: A) Povećanog protoka kroz koronarne krvne sudove B) Smanjenog protoka kroz koronarne krvne sudove C) Nepromenjenog protoka kroz koronarne krvne sudove D) Prekinutog protoka kroz koronarne krvne sudove

16 6.) Akutni koronarni sindrom čine: A) Nestabilna angina pectoris i akutni infarkt miokarda B) Nestabilna i stabilna angina pectoris C) Disekcija aorte D) Prestanak srčanog rada 7) Akutni infarkt miokarda (AIM) karakterišu bolovi u trajanju od: A) 15do20sec. B) 3 do 5 min. C) Do 30 min. D) Duže od 30 min. 8.) AIM se zbrinjava u : A) Koronarnoj jedinici B) Službi hitne pomoći C) Kućnim uslovima D) Ambulantno 9.) Najčešći uzrok zapaljenja srčanog mišića su: A) Bakterije B) Virusi C) Jonizujuće zračenje D) Paraziti 10.) Najtežu komplikacij perikarditisa predstavlja: A) Tamponada perikarda B) AIM C) Zapaljnje miokarda D) Perikardne priraslice 11.) Koja je dijagnostička procedura izbora kod utvrđivanja prisustva i težine srčanih mana: A) EKG B) MRI C) EHO srca D) RTG srca i pluća

17 12.) Bolest visokog krvnog pritiska (hipertenzija) predstavlja vrednost krvnog pritiska veću od: A) 130/90 mmhg B) 140/90 mmhg C) 150/90 mmhg D) 145/95 mmhg 13). Najčešći oblik hipertenzije je : A) Esencijalna hipertenzija B) Renovaskularna hipertenzija C) Endokrina hipertenzija D) Hipertenzija u graviditetu 14.) Thrombophlebitis profunda predstavlja : A) Duboku vensku trombozu B) Površni tromboflebitis C) Birgerovu bolest D) Zapaljenje arterija 15.) Najčešći uzrok plućne embolije predstavlja: A) Telesna povreda B) Duboka venska tromboza C) Hiruške intervencije D) Zapaljenje pluća 16.) Ventricularna asistolija je stanje koje zahteva hitnu A.) Kardiomulmonalnu reanimaciju B.) Hospitalizaciju C.) Opservaciju D.) Ni jedno od navedenih 17. Sinhrona defibrilacija se primenjuje kod: A.) Sinusne tahikardije B.) Sinusnog zastoja C.) Komorske tahikardije D.) Ekstrasistolne komorske aritmije.

18 18.) U AIM najčešći poremećaj ritma je: A.) Komorske ekstrasistolna aritmija B.) Komorska tahikardija C.) Komorska fibrilacija D.) Pretkomorska fibrilacija 19.) U Koronarnoj jedinici neophodan je monitoring bolesnika: A.) 24h B.) 7 dana C.) 48h D.) 14 dana 20,) Stečene valvularne mane su najčešće : A.) Aterosklerotske etiologije B.) Reumatske etiologije C.) U okviru Marfanovog Sy D.) Luetične etiologije 20.) Hemodinamski značajna stenoza aortnog ušća odlikuje se : A.) Bolom u grudima, nesvesticom i malaksalošću B.) Oticanjem potkolenica i uvećanom jetrom C.) Bez tegoba D.) Dispnojom i poremećajem ritma 21.) Najčešće hronično nezarazno oboljnje je: A.)Hipertenzija B.) Koronarna bolest C.) Srčane mane D.) Zapaljenja srčanog mišića 22.) Koronarna bolest je najčešći komorbiditet: A.) Diabetes mellitusa B.) Ulcusne bolesti C.) Ca pluća D.) Kušingove bolesti 23.) Kardiovaskularne bolesti učestvuju u ukupnom mortalitetu sa: A.) Preko 90% B.) Preko 80% C.) Preko 70% D.) Preko 50%

19 24. Nestabilna angina pectoris je stanje koje zahteva: A.) 24h holter monitoring B.) Test opterećenja C.) EHO srca D.) Koronarografiju 25.) Akutna disekcija aorte je stanje koje zahteva: A.) Hitnu hirušku intervenciju B.) Medikamentnu Th C.) Observaciju bolesnika D.) Redovne kontrolne preglede 26.) Prvi znak popuštanja levog srca je: A.) B.) C.) D.) Dispnoja Oticanje potkolenica Bol u grudima Pad pritiska 27.) Hronično plućno srce najčešće je posledica: A.) Primerne plućne hipertenzije B.) HOBP C.) Embolije pluća D.) Pneumonije 28. Primarne kardiomiopatije predstavljaju bolest: A.) B.) C.) D.) Srčanog mišića nepoznate etiologije Srčanog mišića poznate etiologije Oblik koronarne bolesti Posledicu preležanog perikarditisa 29. Aneurizma leve komore je posledica: A.) B.) C.) D.) AIM Miokarditisa Rupture papilarnog mišića Hipertenzije 30.) Angina pectoris na latinskom označava: A.) Bol u grudima B.) Bol u leđima C.) Bol u srcu D.) Bol u vratu

20 TEST PITANJA IZ OBLATI PSIHIJATRIJE, predmet gerijatrija sa negom 1. Od latinske reči «conscientia «izveden je pojam: a) mišljenja b) svesti c) pamćenja d) pažnje 2. Sumračna stanja se javljaju kod dva od sledećih navedenih poremećaja: a) psihoorganski sindrom b) epilepsija c) panični poremećaj d) patološko napito stanje 3. Pitanje bolesniku «da li drugi mogu da čitaju vaše misli «ili da li vi znate šta druge osobe misle «,vezano je za testiranje: a) koncentracije b) proboja ego granica c) percepcije d) volje 4. Poremećaji pažnje su ( zaokruži dva tačna odgovora ): a) hipervigilnost i agresivnost b) konfabulacije c) aproseksija d) hipovigilnost uz hipertenacitet 5. U maničnih bolesnika pažnja je: a) hipervigilna i hipotenacitetna b) hipertenacitetna i hipovigilna c) hipovigilna d) hipotenacitetna 6. Blok misli je tipičan simptom kod: a) demencije b) alkoholne halucinoze c) shizofrenije d) depresije 7. Inkoherentno mišljenje se javlja : a) u stanjima očuvane svesti b) u stanjima oštećene svesti c) kod depresivnih osoba

21 d) kod maničnih osoba 8. Paranoidno strukturisane sumanute ideje su: a) visoko sistematizovane b) nepovezane i labilnog ideo-afektivnog bloka c) kvazilogične i nepodložne korekciji d) postoji čvrst ideo-afektivni blok 9. Kod paranoično strukturisanih sumanutih ideja ideo-afektivni blok je. a) labav b) čvrst c) ne postoji d) labilan 10. Sumanuto verovanje bolesnika da mu misli oduzimaju,ubacuju ili čitaju je tipičan simptom kod : a) pasioniranih idealista b) obolelih od shizofrenije c) obolelih od depresije d) alkoholne halucinoze 11. Iluzije su: a) pogrešno prepoznavanje informacija b) nemogućnost prepoznavanja viđenih predmeta kod očuvanog čula vida c) kvalitativni poremećaji u sferi percepcije d) poremećaji emocija 12. Halucinacije su percepcije: a) kod kojih postoji nemogućnost prepoznavanja viđenih predmeta b) koje ne postoje u objektivnoj realnosti c) koje postoje u objektivnoj realnosti ali se pogrešno prepoznaju d) koje se javljaju kod neuroza 13. Agnozija je poremećaj: a) svesti b) percepcije c) mišljenja d) emocija 14. Halucinatorni doživljaji scenskog karaktera su: a) onirizam b) fuge c) konfabulacije d) optičke agnozije 15. Hipermnezija je:

22 a) kompenzatorni fenomen koji se javlja nakon amnezije b) kompenzatorni fenomen koji prethodi amneziji c) intenzivno,veoma efikasno pamćenje d) nenamerno upamćivanje 16. Retrogradna amnezija znači nesećanje za događaje: a) koji su prethodili gubitku svesti b) koji slede trenucima gubitka svesti c) u periodu stanja narušene svesti d) koji nisu povezani sa poremećajem svesti 17. Anterogradna amnezija znači nesećanje za događaje: a) koji su prethodili gubitku svesti b) koji slede trenucima gubitka svesti c) u periodu stanja narušene svesti d) koji nisu povezani sa poremećajem svesti 18. Konfabulirajući pacijent: a) ispunjava periode nesećanja iz prošlosti izmišljenim sadržajima b) predviđa budućnost c) snažno se koncentriše d) ima efikasno pamćenje 19. Sinonimi za demenciju su: a) oligofrenija b) slaboumlje c) uznemirenost d) izlapelost 20. Emocionalni energetski deficit je : a) apatija b) depresija c) depresija i apatija d) manija 21. Naglo i brzo smenjivanje emocija je: a) ambivalencija b) emocionalna inkontinencija c) emocionalna labilnost d) produženi afekt 22. Paramimija je poremećaj: a) percepcije b) mišljenja c) afekta d) nagona

23 23. Paratimija je: a) ideo-afektivna disocijacija b) ideo-afektivni blok c) katarza d) poremećaj mišljenja 24. Za regulaciju nagonskog ponašanja naročito je važan: a) neokorteks b) hipotalamus c) hipokampus d) talamus 25. U stuporu,pacijent je: a) svestan,percipira i pamti b) svestan,ne percipira i pamti c) svestan,percipira i ne pamti d) svestan,ne percipira i ne pamti 26. Sindrom specifičan za zloupotrebu psihoaktivne supstance koji sledi nakon prekida prekomerne upotrebe iste,zove se: a) apstinencija b) tolerancija c) intoksikacija d) adikcija 27. Shizofrenija je poremećaj: a) isključivo kognitivnih psihičkih funkcija b) isključivo voljno-nagonskih funkcija c) celokupne ličnosti d) isključivo emocija 28. Kod shizofrenih osoba dve funkcije su obično sačuvane.koje? a) mišljenje b) pamćenje c) emocije d) inteligencija 29. Kod shizofrenih osoba perzistira opasnost od: a) suicida i homicida b) isključivo suicida c) isključivo homicida d) nema opasnosti niti od homicida niti od suicida 30. Nihilističke sumanute ideje u sklopu «Kotarovog sindroma «karakteristične su za: a) sumanute psihoze

24 b) psihotičnu depresiju c) shizofreniju simplex d) psihoorganski sindrom 31. Akt samoubistva depresivni pacijenti najčešće izvršavaju: a) na početku ili na kraju depresivne epizode b) u sredini depresivne epizode c) samo u početku depresivne epizode d) samo u slučaju psihotične depresije 32. Lečenje maničnog sindroma započinje se: a) litijumom b) neurolepticima c) kombinacijom neuroleptika ili litijuma d) anksioliticima 33. Neuroze su psihički poremećaji kod kojih je osnovna karakteristika: a) postojanje organskog poremećaja u osnovi b) postojanje perceptivnih obmana c) postojanje patološkog straha d) postojanje poremećaja inteligencije 34. PTSD ( posttraumatski stresni poremećaj ) je: a) produženi i / ili odloženi odgovor na stresogeni događaj ili situaciju izuzetno jake ( vitalne ugroženosti ) b) hronično depresivno raspoloženje c) mešoviti anksiozni i depresivni poremećaj d) strah od otvorenog prostora i javnih mesta 35. Disocijativna ( psihogena ) amnezija predstavlja: a) gubitak pamćenja bez organskog uzroka b) gubitak pamćenja sa organskim uzrokom c) gubitak pamćenja prouzrokovan dejstvom toksičnog agensa d) gubitak pamćenja zbog poremećaja svesti 36. Termin «psihofiziološki poremećaj «je sinonim za: a) neuroze b) psihosomatske bolesti c) poremećaje ličnosti d) psihoorganski sindrom 37. Izražena psihotična agitacija se kupira: a) ampuliranim benzedinom b) primenom soli litijuma c) intravenskom primenom hlor promazina d) intravenskom primenom antiparkinsonika

25 38. Stanja pomame ( raptusa ) imaju dvojaku genezu: a) katatona shizofrenija b) panični poremećaj c) epilepsija d) somnabulizam 39. Snažne neuroleptičke diskinezije se leče: a) antiparkinsonicima b) antipsihoticima c) anksioliticima d) litijumom 40. Alkoholni delirijum tremens je stanje opasno po život zbog: a) hiperkaliemije b) hipokaliemije c) zastrašijućih halucinacija d) dezorijentacije 41. Elektokonvulzivna terapija je indikovana kod: a) manije b) katatone forme SCH c) demencije d) depresija rezistentnih na antidepresivnu farakologiju 42. U lečenju shizofrenije prosečna dnevna doza hlorpromazina je: a) 10 mg. b) 300 mg. c) 50 mg. d) 150 mg. 43. Antidepresivi ispoljavaju svoj klinički antidepresivni efekat: a) odmah po uzimanju leka b) posle 2-3 nedelje od uzimanja leka c) posle 3 dana od uzimanja leka d) posle 2 meseca od uzimanja leka 44. Triciklični antidepresivi u sinaptičkoj pukotini: a) snižavaju koncentraciju serotonina i noradrenalina b) povećavaju koncentraciju serotonina i noradrenalina c) snižavaju koncentraciju dopamina d) povećavaju koncentraciju dopamina 45. Za lečenje fobičnih poremećaja često koristimo sledeće psihoterapijske tehnike: a) transakcionu analizu b) tehniku preplavljivanja c) geštalt psihoterapiju

26 d) sistemsku desenzitizaciju

27 ISPITNA PITANJA IZ GERIJATRIJE IZ OBLASTI PULMOLOGIJE Prof. Dr Zorica Lazić 1. Inspiratorni stridor se javlja kod: a) bronhiektazija b) pleuralnog izliva c) suženja lumena traheje d) bronhijalne astme 2. Dispneja označava: a) subjektivni osećaj nedostatka vazduha b) pojavu bolova u grudima u vidu stezanja c) uporan suv kašalj koji se javlja u napadima d) kašalj sa iskašljavanjem u jutarnjim satima 3. Dominantan klinički simptomi u emfizemu pluća su: a) iznenadni napadi gušenja sa sviranjem u grudima naročito u ranim jutarnjim satima b) dispneja pri fizičkom naporu c) bolovi u grudima koji se pojačavaju pri dubokom disanju d) obilno iskašljavanje u jutarnjim satima na puna usta. 4. Opstruktivni poremećaj ventilacije karakteriše: a) Smanjenje vitalnog i totalnog plućnog kapaciteta b) Smanjenje rezidualnog volumena i otpora u disajnim putevima c) Smanjenje forsiranog ekspirijumskog volumena u prvoj sekundi (FEVl)i povećanje otpora u disajnim putevim d) Smanjenje forsiranog ekspirijumskog volumena u prvoj sekundi (FEV1) i smanjenje otpora u disajnim putevima 5. Lekovi prvog izbora u lečenju hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP)su: a) Antibiotici b) Kortikosteroidi c) Bronhodilatatori d) Mukolitici 6. Kod bolesnika sa hipoksemijom i hiperkapnijom kiseonik se primenjuje : a) Kontinuirano sa protokom b) Oprezno u maloj koncentraciji (protok ) c) Koncentracija kiseonika nije bitna d) Diskontinuirano na 6 h po 10 minuta sa protokom od 5 1

28 7. Globalnu respiracijsku insuficijenciju karakteriše: a) Normoksemija sa hiperkapnijom b) Hipokapnija sa normoksemijom c) Hipoksemija sa hiperkapnijom d) Hipoksemija sa normokapnijom 8. Neurološki simptomi hronične respiracijske insuficijencije su a) cijanoza b) promena raspoloženja c) tremor (flapping) d) delirantno stanje 9.Fiziološke promene u disajnim putevima tokom starenja se karakterišu: a) Smanjenjem kolapsibilnosti disajnih puteva b) Povećanjem elastičnih svojstava pluća c) Povećanjem mukocilijarnog klirensa d) Smanjenjem osetljivosti perifernih i centralnih hemoreceptora 10.Faktori rizika za nastanak pneumonije u starijih osoba su: a) Smanjenje mukocilijarnog klirensa b) Nedovoljna fizička aktivnost c) Povećana kolonizacija gram - pozitivnim bakterijama d) Povećana osetljivost refleksa kašlja 11. Najčešći uzročnik pneumonije u starijih osoba je: a) Chlamidia pneumoniae b) Mycoplasma pneumoniae c) Streptococus pneumoniae d) Legionela pneumoniae 12. Radiološka regresija pneumokokne pneumonije kod straijih osoba se očekuje za a) dve nedelje b) tri nedelje c) mesec dana d) pet nedelia 13. Kliničke karakteristike pneumonije u starijih osoba su: a) Kašalj i ekspektoracija su obavezni simptomi b) Povišena temperatura se javlja kod 40% obolelih c) Povišena temperatura je prisutna kod svih obolelih d) Delirijum i akutna konfuzna stanja se javljaju u 50%obolelih

29 14. U kom slučaju ćete koristiti scintigrafiju pluća kao dijagnostičku metodu: a) ako sumnjate na infiltraciju pluća b) ako sumnjate na emboliju pluća c) ako sumnjate na bronhiektazije d) ako sumnjate na tuberkulozu pluća 15. Koji uzročnik pneumonije najčešće stvara obimnu nekrozu plućnog tkiva uz formiranje apscesa pluća: a) Streptococcus pneumonia b) Haemophvllus influenzae c) Staphvloccocus aureus d) Mvcoplasma pneumoniae 16. U lečenju atipičnih pneumonija lekovi izbora su: a) Penicilini b) makrolidi c) aminoglikozidi d) cefalosporini 17. Difuznu fibrozu pluća daju: a) sistemske bolesti vezivnog tkiva b) karcinom bronha c) pleuritisi d) glivične pneumonije 18.Osnovne dijagnostičke metode u dokazivanju karcinoma bronha su: a) bakteriološki pregled sputuma b) serološke analize c) bronhoskopija sa biopsijom d) spirometrija sa bodipletizmografijom 19. Sigurna dijagnoza respiracijske insuficijencije se postavlja: a) kliničkim pregledom fr) odredi ivani em ph. PaCO2. PaO2 c) izotopskim metodama d) spirometrijom 20. Dovoljna dužina lečenja novootkrivene tuberkuloze je : a) 6 meseci b) 12 meseci c) 18 meseci d) 24 meseca

30 21. Zaokruži tačnu tvrdnju: a) Tuberkuloza je češća kod starijih osoba, naročito žena b) Visoka smrtnost od tuberkuloze u starijih osoba je je posledica pogrešno postavljene dijagnoze i lečenja. c) Tipični radiološki znaci postprimarne tuberkuloze su infiltrati u bazalnim delovima pluća d) Pozitivnost tuberkulinskih testova raste sa godinama starosti 22. U tzv. Rane simptome karcinoma pluća spadaju: a) povišena temperatura b) otok vrata i lica c) hemoptizije d) otežano disanje sa sviranjem u grudima 23. Pri lečenju pneumonija kod starijih osoba važno je: a) izbegavati davanje hinolona i teofilina b) izbegavati kombinaciju aminoglikozida i cefalosporina c) obavezno primeniti najmanje dva antibiotika širokog spektra bez obzira na težinu pneumonije d) izbegavati davanje penicilinskih antibiotika 24. Zaokruži tačnu tvrdjnu: a) U starijih osoba virusi gripa predisponiraju nastanak pneumonije izazvane Staphvlococcusom aureusom. b) Virus gripa kod starijih osoba pogoduje nastanku pneumonija izazvanih Mycoplasmom pneumoniae c)vakcina protiv gripa se ne preporučuje starijim osobama sa hroničnim bolestima d) Virus gripa ne pogoduje nastanku bakterijskih pneumonija 25. Simptomi fibroze pluća su: a) Produktivan kašalj sa iskašljavanjem u jutarnjim satima b) Neproduktivan kašalj i progresivna dispnoja c) Noćni napadi gušenja sa sviranjem u grudima d) Produktivan kašalj i hemoptizije 26. Zaokruži tačnu tvrdnju: a) Kod fibroze pluća se otkriva opstrukcijski poremećaj ventilacije pluća b) Kod bolesnika sa fibrozom pluća se otkriva hipoksemija, hipokapnija i respiracijska alkaloza c) Kod bolesnika sa fibrozom pluća se otkriva povećanje difuzijskog kapaciteta pluća d) Maljičasti prsti se retko javljaju kod bolesnika sa fibrozom pluća.

31 27. Povoljni prognostički faktori kod fibroze pluća su: a) starija životna dob ( više od 70 godina) b) kraće trajanje simptoma (manje od 1 godine) c) muški pol d) povećan broj neutrofila u BAL-u 28. Pozitivan tuberkulinski test znači: a) postojanje aktivne tuberkuloze pluća b)postoianje specifičnog imuniteta c) alergiju na antituberkulotike d) smanjenu otpornost organizma na bacile tuberkuloze 29. Najjači bolovi pri disanju se javljaju kod: a) suvog pleuritisa b) eksudativnog pleuritisa c) empijema pleure d) malignog pleuralnog izliva 30. Zaokruži tačnu tvrdnju. a) Dijagnoza hronične opstrukciiske bolesti pluća (HOBP)se postavlja na osnovu podataka o izloženosti faktorima rizika i prisustva nepotpuno reverzibilne opstrukcije strujanju vazduha b )Dijagnoza hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP)se postavlja na osnovu podataka o izloženosti faktorima rizika i prisustva potpuno reverzibilne opstrukcije strujanju vazduha c) Dijagnoza hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP)se postavlja pomoću radiografije grudnog koša d) Dijagnoza hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP)se postavlja pomoću bronhoprovokacijskog testa sa metaholinom

32 TEST PITANJA SA ODGOVORIMA ZA PORODIČNU TERAPIJU Prof. dr Slavica Đukić 1. Godina života u kojoj počinju da se razvijaju kretanje i govor deteta je: a.. prva b. druga c. treća d. četvrta 2. Dete pokazuje težnju da učestvuje u grupi igrom od: a.. 1. god. b. 2. god. c. 3.god. d. polaska u obdanište nezavisno od godina 3. Psihološko ugradjivanje vrednosti roditelja u dete je: a. transfer b. empatija c. introjekcija d. identifikacija 4. Prva mogućnost samokritičnosti razvija se: a. u 7. godini b. u 18. godini c. u 20. godini d. sa prvim radnim obavezama 5. Pojam kasno detinjstvo odnosi se na godine od: a.. 3. do 7. b. 7. do 14. c. 10. do 14. d. preko Od 3. do 7. godine otac se od dečaka doživljava kao: a.. nebitan b. rival c. ideal d. rival i ideal 7. Odrasliji uzrast deteta je u godinama od: a.. 7. do 10. b. 10. do 12. c. 12. do 14. d.. preko 14.

33 8. Mentalna anoreksija se javlja u uzrastu: a. novorodjenčeta b. malog deteta c. mladalačkog doba d. a, b,c 9. Od 12 do 15 godina adolescencije osoba je u: a.. prepubertetu b. središtu adolescencije c. pubertetu d.. mladjem maloletništvu 10. Elektra kompleks se onosi na vezanost: a.. dečaka za oca b. devojčice za oca c. dečaka za majku d.. devojčice za majku 11. Edipov kompleks se odnosi na vezanost: a.. dečaka za oca b. devojčice za oca c. dečaka za majku d.. devojčice za majku 12. Na problemima identiteta radio je: a.. Frojd b. Adler c. Jung d.. Erikson 13. Poremećaj identiteta se najčešće javlja u: a.. ranoj adolescenciji b. ranom detinjstvu c. kasnoj adolescenciji d. a, b, c 14. Do kasne adolescencije mladi imaju potrebu da ih roditelji: a.. štite b. podržavaju c. usmeravaju d.. a, b, c

34 15. Poremećaj polnog identiteta u adolescenciji može biti: a.. znak mentalnog poremećaja b. prolazna manifestacija c. a. i b. je tačno d. znak teatralnosi i agresije 16. Genealoško statističkim metodom se ispituje: a.. stepen naslednih opterećenosti b. stepen naučenih poremećaja ponašanja c. porodično stablo osobe d. a, b, c 17. Da pol odredjuje sudbinu čoveka tvrdio je: a.. Hipokrat b. Adler c. Frojd d.. Jung 18. Prvi objekat ljubavi deteta je: a.. majka b. otac c. brat d.. sestra 19. Bolesti zavisnosti se češće javljaju u porodicama: a.. potpunim b. nepotpunim c. a i b je tačno d.. dijabetičara 20. Majke se uobičajeno kada imaju hendikepirano dete najjače vezuju za: a.. supruga b. zdravo dete c. bolesno dete d.. nema uticaja

35 21. Porodična terapij a j e j edna od metoda: a.. psihosocioterapije b. farmakoterapije c. radiks terapije d. tradicionalne terapije 22. Da bi se primenila porodična terapija njeni članovi treba najpre da znaju da su u: a.. dobroj instituciji b. dobroj komunikaciji sa terapeutom c. krizi d.. posebno dobroj intelektualnoj formi 23. Porodicu u našoj kulturi u društvu predstavlja: a.. otac b. majka c. najstariji član d.. najmudriji član 24. Za primenu porodične psihoterapije važno je da njeni članovi budu: a.. obrazovani b. sugestibilni c. uporni u želji da pomognu obolelom d.. a, b, c 25. Valjan rad u porodičnom tretmanu prevashodno podrazumeva rad svakog člana na: a.. obolelom b. na svim drugim, ne na sebi c. samom sebi, da se bolje oseća d.. sebi, kako bi pomogao i drugima 26. Termini ID, EGO, SUPEREGO pripadaju teoriji: a.. biheviorizma b. geštalt c. psihoanalize d.. radiks 27. Termini EGO stanje dete, odrasli i roditelj koriste se u terapiji: a.. geštalt b. psihoanalize c. transakcionoj d.. grupnoj na telo usmerenoj

36 28. Prilagodjavanje porodične terapije jednoj teoriji je: a.. moguće i poželjno b. moguće c. poželjno d.. praktično nemoguće i ne preporučuje se 29. Balintove grupe su oblik: a.. porodične terapije b. dinamski orijentisane grupne terapije c. grupne terapije osoba obolelih od iste bolesti d. tačno je a,bic 30. Kod bračnih problema preferira se: a.. porodična terapija b. bračna terapija, uvek c. ako je problem samo bračnog para, bračna terapija d.. nikada samo bračna terapija

37 TEST PITANJA iz smera gerijatrija sa negom Prof. dr Slavica Đukić 1. Starenje dovodi do funkcionalnih promena organizma putem: a. Strukturnih promena b. Promena reverzibilne prirode c. I strukturnih i promena reverzibilne prirode d. Ni na jedan od pomenutih načina 2. Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, na osnovu starosti osobe se dele na: a. Starije osobe, stare osobe i veoma stare osobe b. Umereno starije osobe i veoma stare osobe c. Osobe početne starosti, osobe umerene starosti i osobe odmakle starosti d. Osobe početne, srednje i odmakle starosne dobi 3. Starije osobe su one koje imaju: a god b god c god d. više od 91 god 4. Stare osobe su one koje imaju: a god b god c god d. više od 91 god 5. Veoma stare osobe su one koje imaju: a god b god c god d. više od 91 god 6. Početkom Nove ere prosečan životni vek je bio a. 30 godina b. 35 godina c. 40 godina d. 50 godina 7. Početkom XX veka prosečan životni vek je bio a. 30 godina b. 35 godina c. 40 godina d. 50 godina

38 8. Koliki procenat stanovništva u Sjedinjenim Američkim Državama danas ima više od 65 godina starosti? a. 2,5% b. 5,0% c. 12,5% d. 30% 9. Gerontologija je: a. reč grčkog porekla i nastala je od reči: geron (starac) + logos (nauka) b. reč latinskog porekla i nastala je od reči: geron (starac) + logos (nauka) c. reč grčkog porekla i nastala je od reči: geron (umiranje) + logos (nauka) d. reč latinskog porekla i nastala je od reči: geron (završetak) + logos (nauka) 10. Aktuelne teorije straenja su: a. Genetska, fiziološka i teorija promene funkcije b. Involutivna, progresivna i genetska teorija c. Teorija depozita, teorija programirane ćelijske smrti i biološka teorija d. Fiziološka, patološka i involutivna teorija 11. U genetske teorije starenja spadaju a. Teorija greške, teorija somatske mutacije i teorija programiranog starenja b. Teorija genetske nestabilnosti, teorija akumuliranih mutacija i teorija translokacija genetskog materijala c. Teorija genetske netastabilnosti, teorija greške i terorija programiranog starenja d. Teorija somatske mutacije, teorija genetske nestabilnosti i teorija disfunkcije mrna 12. Fiziološke teorije starenja su: a. Teorija smanjene efikasnosti, teorija smanjene produkcije proteina i teorija disfunkcije makromolekula b. Teorija gubitka neuroendokrine kontrole, teorija slobodnih radikala i teorija kontinuiranog stresa c. Teorija slobodnih radikala, teorija vezivanja makromolekula i teorija akumulacije raspadnih produkata d. Teroija unakrsnog vezivanja makromolekula, teorija disfunkcije makromolekula i teorija ubrzane razgradnje proteina 13. U antioksidativnu zaštitu spadaju: a. Enzimski sistemi: maltaza, izomaltaza i aldolaza b. Neenzimski sistemi: antikoagulansi, Vitamini B1, B6 i B12 c. Enzimski sistemi: katalaza, superoksid-dizmutaza i glutation peroksidaza i Neenzimski sistemi: antioksidansi, Vitamini A, C i E, Proteini (transferin, laktoferin, ceruloplazmin) d. Nijedna od pobrojanih supstanci

39 14. Pretpostavlja se da je programirani životni vek između: a. 75 i 85 godina b. 85 i 95 godina c. 90 i 105 godina d. 100 i 120 godina 15. U starosti se: a. Obično smanjuje telesna masa, ali se ne menja njen sastav b. Ne dolazi do boitnije promene telesne mase c. Smanjuje se udeo tzv «mršave» telesne mase (mišići, parenhim organa, kosti), a povećava se udeo masnog dela telesne mase d. Povećava se udeo tzv «mršave» telesne mase (mišići, parenhim organa, kosti), a smanjuje se udeo masnog dela telesne mase 16. Količina masnog tkiva dominantno se sa starenjem povećava u: a. Visceralnoj regiji b. Subkutanoj regiji c. Glutealnoj regiji d. Regiji vrata 17. Ukupna telesna voda ima udeo u ukupnoj telesnoj masi od: a. 30% b. 50% c. 60% d. 90% 18. Količina intraćelijske tečnosti u telu je u odnosu na ekstraćelijsku: a. Veća b. Jednaka c. Manja d. Promenljiva 19. Tokom starenja: a. Smanjuje se količina kalijuma, vode i intracelularne tečnosti (nema promena u ekstracelularnoj tečnosti) b. Smanjuje se količina kalijuma, vode i ekstracelularne tečnosti (nema promena u intracelularnoj tečnosti) c. Smanjuje se količina natrijuma, hlorida, bikarbonata, magnezijuma, i kalijuma i intracelularne tečnosti (nema promena u ekstracelularnoj tečnosti) d. Povećava se količina kalijuma, vode i intracelularne tečnosti (nema promena u ekstracelularnoj tečnosti) 20. Tokom starenja: a. Povećava se mineralni deo koštane mase, raste poroznost kosti b. Smanjuje se mineralni deo koštane mase, ali poroznost kosti se ne menja c. Smanjuje se mineralni deo koštane mase, smanjuje se poroznost kosti d. Smanjuje se mineralni deo koštane mase, raste poroznost kosti

40 21. Procentualni udeo masti se kod starijih prosečno povećava u odnosu na mlade: a. Sa 10% na 20% b. Sa 15% na 30% c. Sa 20% na 40% d. Sa 40% na 60% 22. Na muskulo-skeletnom sistemu kod starijih osoba dolazi do: a. smanjenje mišićne mase, smanjenje kapilarne cirkulacije i snabdevanja kiseonikom, gubitak minerala, gubitak kortikalne kosti, smanjenje pršljenova, erozije hrskavica i zglobova, prerastanja ivica kostiju b. povećanja mišićne mase, povećanja kapilarne cirkulacije i snabdevanja kiseonikom, gubitak minerala, porasta kortikalne kosti, smanjenje pršljenova, erozije hrskavica i zglobova, prerastanja ivica kostiju c. smanjenje mišićne mase, smanjenje kapilarne cirkulacije i snabdevanja kiseonikom, gubitak minerala, gubitak kortikalne kosti, porasta promera pršljenova, erozije hrskavica i zglobova, prerastanja ivica kostiju d. porasta mišićne mase, smanjenje kapilarne cirkulacije i snabdevanja kiseonikom, porasta količine minerala, gubitak kortikalne kosti, smanjenje pršljenova, erozije hrskavica i zglobova, prerastanja ivica kostiju 23. U nervnom sistemu kod starijih osoba dolazi do: a. Smanjenja brzine provodljivosti nervnih impulsa, smanjenja broja neurona i metaboličkih promena i poremećaja produkcije neurotransmitera b. Porasta brzine provodljivosti nervnih impulsa, smanjenja broja neurona, ali bez metaboličkih promena i poremećaja produkcije neurotransmitera c. Smanjenja brzine provodljivosti nervnih impulsa, smanjenja broja neurona, ali bez metaboličkih promena i poremećaja produkcije neurotransmitera d. Porasta brzine provodljivosti nervnih impulsa uz neizmenjen broj neurona i bez metaboličkih promena i poremećaja produkcije neurotransmitera 24. Kliničke posledice promena u kardiovaskularnom sistemu kod starijih osoba su: a. Smanjenje kontraktilnosti srca i ograničena sposobnost punjenja srčanih šupljina b. Hipertrofija kardiomiocita c. Smanjenje veličine srca d. Istanjenje zida srćanih šupljina uz njihovu povećanu rastegljivost 25. Porast sistolnog krvnog pritiska kod starijih osoba su posledica: a. Smanjenog elasticiteta aorte i arterija b. Povećanog elasticiteta aorte i arterija c. Porasta rezistencije perifernih krvnih sudova d. Porasta cirkulišućeg volumena usled zadržavanja natrijuma i vode u telu 26. Atrofija gastrične mukoze u starijih osoba dovodi do: a. Sindroma opstipacije b. Sindroma malnutricije i maldigestije c. Gastritisa, anemije usled deficita gvožđa, perniciozne anemije i sklonosti karcinomu d. Usporenog pražnjenja želuca i pojave hiatus hernije

41 27. Poremećen metabolizam lekova kod starijih osoba, između ostalog, nastaje zbog: a. Usporene peristaltike gastrointestinalnog trakta b. Smanjenje mase parenhima jetre i protoka krvi kroz jetru, smanjenje inducibilnih enzima u jetri i smanjenja nivoa serumskih albumina c. Porasta pritiska u veni porte d. Deficita nutritivnih faktora (pre svega liposolubilnih vitamina) 28. Fiziološke promene u respiratornom sistemu kod starijih osoba su: a. Smanjena elastičnost, aktivnost cilija i oslabljeni refleksi, kao i promene tvrdih delova toraksa i slabost respiratorne muskulature b. Porast broja i zapremine alveola, sužavanje malih respiratornih puteva c. Zadebljanje alveokapilarne membrane d. Smanjena pokretljivost dijafragme 29. Kao dijagnostički test za otkrivanje Diabetes mellitus-a kod starijih osoba preporučuje se: a. Glikemija naštinu b. Glikemija nasumično određena u bilo koje doba dana c. Postprandijalna glikemija d. Test oralnog opterećenja glikozom (OGTT) 30. Kliničke posledice promena u nervnom sistemu kod starijih osoba su: a. Sporije vreme reakcije i adaptacije na fiziološki stres, sporije vreme oporavka, gubitak memorije, nesanica, poremećaji sna, potencijalna depresija b. Ubrzano vreme reakcije uz sporiju adaptaciju na fiziološki stres, gubitak memorije, nesanica, poremećaji sna, potencijalna depresija c. Ubrzano vreme adaptacije na fiziološki stres, sporije vreme oporavka, gubitak memorije, nesanica, poremećaji sna, potencijalna anksioznost d. Sporije vreme reakcije i adaptacije na fiziološki stres, gubitak memorije bez poremećaja sna (ukoliko ne postoje pridružene bolesti), potencijalna senilna psihoza