Prof. dr Dragan Gaji}

Transcript

1 Prof. dr Dragan Gaji}

2 Kosmos... Sve {to nas okru`uje. Nepojmljivo veliko prostranstvo, koje se {iri (~ak ubrzano), sa OGROMNIM brojem galaksija, zvezda, oblaka pra{ine i gasa. Milijardama godina kroz njega struji zra~enje. Procenjuje se da u Kosmosu ima preko 100 milijardi galaksija, pri ~emu svaka u proseku ima 100 milijardi zvezda. Ne mo`e se ni zamisliti koliko je to svetova poput na{eg. Pa ipak, Kosmos je stra{no prazan i {upalj.

3 Sa razvojem ljudske misli menjale su se i predstave o Kosmosu. Zami{ljali su ga kao ravnu plo~u na le ima kornja~a, kitova, slonova i sli~no. Neki (Aristotel, Ptolomej, ali i Kopernik, Kepler,...) zami{ljali su ga kao koncentri~ne, rotiraju}e, kristalne sfere za koje su zaka~ene planete, komete, zvezde...

4 Neki su smatrali da se mo`e do}i na kraj sveta, gde se mo`e proviriti s one strane neba... Za na{e dana{nje izlaganje mo`da je najinteresantnija anti~ka legenda o Atlasu (Atlantu), koji nosi svet na svojim ramenima.

5 Atlas je bio sin Titana Japeta i okeanide Klimene. Ovaj div je u~estvovao u Titanomahiji, borbi Krona i drugih bogova protiv Zevsa. Ali mudriji i sposobniji Zevs, sa svojim bogovima sa Olimpa, pobedio je staru generaciju bogova sa Otrija. Pora`eni Atlas morao je, za kaznu, da na svojim le ima nosi nebeski svod. Jednom je ~uveni junak Heraklo do{ao u Atlantovu zemlju da ubere zlatne jabuke za mikenskog kralja Euristeja. Atlas se ponudio da mu ubere jabuke, ali da ga Heraklo odmeni za kratko.

6 Atlas mu je ubrao jabuke i ponudio se da ih sam odnese kralju Mikene. Za Herakla je to bilo providno lukavstvo. Zamolio je Atlasa da pridr`i nebeski svod, dok on sebi od trave ne napravi {titnik za rame, jer ga teret bolno pritiska. Kad ga je Atlant zamenio, Heraklo mu se zahvalio na ljubaznosti, uzeo jabuke i s njima nestao. Atlas je morao do svoje smrti (ali ga se nije oslobodio ni kasnije) da nosi te`ak teret.

7 Zvezde Iako ih vidimo golim okom svega nekoliko hiljada, u Kosmosu ih ima nebrojeno mnogo! Ushi}uje ~injenica da je u svakom od nas deli} neke udaljene zvezde.

8 Sve zvezde koje golim okom vidimo na na{em nebu pripadaju na{oj Galaksiji. Galaksija spada u spiralne galaksije srednje veli~ine. Gledano s boka ona li~i na dva priljubljena tanjira, pre~nika oko sg. U njenom centru je zadebljanje od oko sg. U galakti~koj ravni i disku nalaze se spiralni kraci, kojih, kako pokazuju savremena merenja ima ~etiri. Galaksija ima izme u 100 i 300 milijardi zvezda. Najve}i broj se nalazi u galakti~kom disku.

9 Najnovija istra`ivanja ukazuju da je Galaksija barirana, tj. da se njeno jezgro izdu`ilo u pre~agu (gredu), iz koje se razvijaju spiralni kraci. O na{oj Galaksiji mnogo toga smo saznali izu~avanjem susedne, Andromedine galaksije (M31). Od nas je udaljena 2.2 miliona sg i duplo je ve}a od Galaksije.

10 Sa Zemlje, iznutra, mi na nebeskom svodu vidimo samo deo Galaksije. To je Mle~ni Put, svetla traka koja deli nebo na dva dela. On zauzima uvek isti polo`aj me u zvezdama. U na{em narodu poznat je ik kao Kumova slama,jer je po predanju, kum od kuma ukrao breme slame, koja se usput rasipala, pa je Bog postavio na nebo da slu`i kao opomena. Sli~ne legende prisutne su i kod Bugara, Jermena, Arapa,...

11 Po anti~koj legendi, Zevs je na prevaru obljubio Alkmenu, Amfitrionovu `enu. Iz te avanture rodio se da mu sin postne besmrtan, naredio je da ga podoji (u snu) njegova ljubomorna `ena (i sestra) Hera. Ali nemirni Heraklo je ritnuo, zbog ~ega se ona probudila i otrgla od dojke. Od nadolaze}eg mleka koje se prosulo po nebu nastao je Mle~ni Put.

12 Iako nam zvezde na nebu deluju kao ta~kice (grupisane u sazve` a), koje se razlikuju samo po boji i sjaju, pokazuje se da razlike me u njima mogu biti vrlo, vrlo velike.

13 Me utim, zvezde se mogu drasti~no razlikovati. Npr. mogu biti velike kao ~itav planetarni deo Sun~evog sistema, ali mogu imati i dimenzije od svega desetak kilometara. Neutronska zvezda μ Cefei i Sunce

14 Zvezde se mogu javiti pojedina~no, kao usamljene, ali su ~e{}e dvostruke, trostruke, vi{estruke. Mogu biti grupisane u jata i ve}e asocijacije. Naj~e{}e su sfernog oblika, ali mogu biti i spljo{tene (zbog sopstvene rotacije) ili levkaste (zbog pretakanja njihove supstance u bliske zvezde).

15 ...razumno je nadati se kako ćemo, u ne tako dalekoj budućnosti, biti sposobni da razumemo tako jednostavnu stvar kao što je jedna zvezda. A. S. Edington, 1926.

16

17

18

19 Sunce izvor svetlosti, toplote. Bez njega `ivot nije mogao da nastane, niti bi bez njega mogao da opstane.

20 Zato Sunce u svim civilizacijama ima atribute bo`anstva. U njegovu slavu podizani su gradovi i zidani hramovi. Stounhend` (Ju`na Engleska): 30 velikih kamenih monolita (4x2.5 m) postavljenih u krug i 49 manjih kamenih blokova dovu~enih sa 180 km udaljenog mesta. Monoliti su obra eni 1600 g.p.n.e. gp Namena: mo`da prva Sun~eva opservatorija.

21 Egipatska civilizacija trajala je oko tri hiljade godina. U njoj je dominirao kult Sunca. Egipatska bo`anstva Sunca: Amon- Ra, Mentu, Atum, Ra-Harahti, Oziris, Hor (sin Ozirisa i Izide). Amenhotep IV je uveo u religiju jedinog boga u svemiru, Atona. U blizini dana{njeg Kaira 4000 g.p.n.e. sagra en je Heliopolis. Faraon Sozistrat podigao je 50 m visok obelisk. Egip}ani su verovali da zalazak i izlazak Sunca zna~e smrt i vaskrsnu}e Ra. Politi~ka solarna mitologija. Obelisk u Karnaku. Amon-Ra (Luksor) Amenhotep IV i Aton

22 Sun~ev to~ak (Kelti) i zlatni kolut (Inke), kao simboli bo`anstva i ve~itog trajanja i kretanja Sunca.

23 Ama Terasu, japanska boginja Sunca. Ro ena je iz levog oka Izanagija, vrhovnog bo`anstva VII generacije bogova. Bila je prababa prvog cara Japana Ninigi-no-Mikoto.

24 Gr~ka bo`anstva Sunca: Hiperion, Helije, Apolon. Helije je bio sna`an i lep bog, sjajnih o~iju. Sin Titana Hiperiona i Teje. Bio je blistav bog sa zlatnom kosom i krunom od zraka. Svakog jutra, kada Eoja, boginja zore, otvori vrata dana, Helije se na istoku, u zlatnim ko~ijama sa krilatim konjskim ~etveropregom, izdizao iz Okeana. Preko dana je prelazio preko neba. Sunce, oka~eno o ko~ije obasjavalo je Zemlju, daruju}i ljudima toplotu, svetlost i `ivot. Uve~e se, prolaze}i kroz zapadne vratnice dana, spu{tao u Okean.

25 Iz nozdrva njegovih belih konja izbijali su vatra i svetlost. Ko~ije mu je iskovao Hefest, bog vatre i kova~ me u bogovima. Helija su svuda i svi voleli, osim u Hadovom carstvu. Imao je 12 dvoraca (zodija~ki znaci). Njegova su bila i ostrva Rodos i Trinakrija (Sicilija).

26 Njemu je bio posve}en Kolos sa Rodosa, {esto od sedam anti~kih ~uda. Bio je visok m, napravljen 280 g.p.n.e. od 70 t bakra i gvo` a. Ka`u da je bio prili~no jeziv. Sru{io se 235 g.p.n.e. prilikom zemljotresa. Sve do Kipa slobode bio je najvi{a skulptura na svetu. Legenda o Faetonu (sin Helija i njegove ljubavnice Klimene): Helije mu je ispunio `elju i dao mu svoja kola da ih provoza. Ali nije bio ve{t: kada su se kola spustila nisko spalio je Zemlju i tako su nastale Sahara i Nubijska pustinja, a stanovnicima je opr`io ko`u pa su postali crnci. Geja, boginja Zemlje tra`ila je da Zevs to prekine. On je munjom oborio Faetona na Zemlju. Astronomi su smatrali da se izme u Marsa i Jupitera raspala planeta Faeton, od koje je nastao asteroidni pojas.

27 Legenda o Klitiji bila je nesre}no zaljubljena u Helija, koji se tajno voleo sa Leukotejom, }erkom persisjkog kralja. Ljubomorna nimfa Klitija prijavila je ljubavnike devoj~inom ocu. Ovaj je k}i zakopao u `ivi pesak. Helije je razmako pesak zrakom, ali je bilo kasno. Mrtvu Leukoteju pretvorio je u tamjan, da bi se i mrtva uzdizala ka bogovima, a u besu Klitiju je pretvorio u heliotropnu biljku suncokret.

28 Balbek (Liban) anti~ko prebivali{te bogova Sunca. Na slici su ostaci Jupiterovog hrama. Palmira (Sirija): Apolonov hram. U Indiji bo`anstva Sunca su i: Mitra, Surija, Savitr, Vi{nu U Vavilonu: [ama{, Ninib, Nergal, Marduk (ujedno i bog Jupitera).

29 Kod Slovena je Car Sunca bio Svarogov sin Da`bog. U prekolumbovskoj Americi centralno mesto u religijama gj naroda pripada p bogovima Sunca. Kecalkoatl bog Sunca Maja i Tolteka, koji su `iveli pod torturom kalendara, a da nisu znali npr. za to~ak.

30 Hramovi opservatorije. Acte~ka piramida Sunca (Teotihuakan, Meksiko) petospratni stepenasti hram kvadratne osnove visine 63 m i zapremine milion kubnih metara. Okrugla gra evina Karakol (Maje, ^i~en Itca) hram-opservatorija sa otvorima za svaku stranu sveta. I danas je Sunce motiv na zastavama: Japana, Argentine, Urugvaja, Kirgizije, Kazahstana, Nigera, Makedonije, Nepala, Tajvana, Osnovna nov~anica u Peruu je sol.

31 Gde se nalazi Sunce? Orionov krak centar galaksije u Strelcu brzina 250 km/h galakti~ka godina 220 miliona god udaljenost od Zemlje 1 AU (8 svetlosnih minuta, 150 miliona km) Slede}a po udaljenosti je Proxima Centaury (4.24 sg) vezana za Alfa Kentaura, najsjajniju dvojnu zvezdu ju`ne hemisfere. Sledi Barnardova zvezda (5.95 sg), koja najbr`e juri prema nama, brzinom od 108km/s.

32 SUNCE na{a zvezda polupre~nik km (109 puta ve}i od Zemlje) zapremina 1,3 miliona puta ve}a od Zemljine masa puta ve}a od Zemljine sve planete zajedno 750-ti deo mase Sunca 99,87% ukupne mase Sun~evog sistema masa se godi{nje smanji za 1, kg

33 Koliko energije gj nastaje u fuziji? svake sekunde 700 miliona tona vodonika fuzijom prelazi u 695 miliona tona helijuma, a od 5 miliona tona nastaje energija kao pri eksploziji 150 miliona tona TNT

34 Sun~eve pege pg u opti~kom delu spektra po povr{ini crne ta~ke Galilej prvi detaljno prou~avao pege prvi znak da Sunce nije savr{eno i da se na njemu de{avaju neke promene

35 Kako je Galilej video pege?

36 I re~e Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost. I stvori Bog dva vidjela velika: vidjelo ve}e da upravqa danom, i vidjelo mawe da upravqa no}u, i zvijezde. (Prva kwiga Mojsijeva koja se zove Postawe)

37

38 MESEC prijatelj pesnika i zaljubljenih. Njegova bleda svetlost op~injava.

39 Gr~ka boginja Meseca bila je Selena (rimska Luna). K}i Titana Hiperiona i Tee, sestra Helija i Eoe. Sa Zevsom je imala k}eri Pandiju ( lep{a od svih ) i Ersu (rosu). Bila je zanosna, dugokrila, sa zlatnom dijademom na glavi, iz koje izbija blaga svetlost. Kada se pojavila na nebu u punoj lepoti, pred njom su bledele zvezde. Nebom se vozila u ko~ijama, koje su polako vukla dva bela konja ili mazge, po nekima, ~ak krave. Njihovi rogovi simbolizovali su polumesec. Ljudi su Selenu slavili u dane mladog i punog meseca. Poistove}ivana je sa Artemidom.

40 Lepa je legenda vezana za njenu ljubav prema Endimionu. Prema legendi, ovog pastira ve~ito je usnio Zevs na planini Latmiji. Selena se u njega zaljubila, kada ga je tako usnulog videla. Kad god se, na svom putu preko neba, na{la iznad pe}ine u kojoj je spavao, ona ga je ljubila i milovala svojim zracima. Ali nije uspela da ga probudi, zbog ~ega je bila tu`na, a njeno svetlo je od `alosti bledelo. Po drugoj legendi, ona ga je sama uspavala, da bi mogla da ga svake ve~eri ljubi i grli, a da on to ne zna. Ima predanja po kojima joj Endimion ipak uzvra}ao ljubav. Ona je sa njim imala pedeset k}eri (broj lunarnih meseci izme u dve Olimpijade).

41 Iako na{ sused ne ispunjava ni jedan uslov za postojanje `ivota, od 20. jula god. na njemu se povremeno pojavljuje j `ivot (dodu{ed sa Zemlje). Definitivno: za razliku od Zemlje, na Mesecu nema mese~ara.

42 Iako na Mesecu nema vanzemaljaca, posvetimo mu jo{ malo vremena u`ivaju}i u prizorima i mese~ini. Za vreme totalnog pomra~enja Mesec je crven. Prema na{im predanjima, to ale kidaju komad po komad Meseca, zbog ~ega on krvari. Bog {alje an ele, koji brane i sastavljaju Mesec. U tome im ljudi poma`u, jure}i ale dizanjem larme i pucanjem u vazduh. Crveni deo Sun~eve svetlosti, ti pri prolasku kroz Zemljinu atmosferu, upada u Zemljinu senku (u kojoj se nalazi Mesec).

43

44

45 Verovatno ste primetili: ni na jednom od ovih snimaka na Mese~evom nebu ne vide se zvezde! To nije zato {to su snimci pravljeni u studiju, pa su one kao dekoracija zaboravljene, a da Ameri se stvarno nisu ni spustili na Mesec. Zbog nepostojanja atmosfere Mese~eva povr{ina je jako osvetljena, tako da su pri snimanju ekspozicije morale da budu kratke, a u tom slu~aju slab sjaj zvezda ne ostavlja trag na filmu.

46 Jo{ par interesantnih detalja o Mesecu: Zbog plimskih delovanja Mesec se svake godine udaljava od Zemlje za 3 cm. Zbog toga kroz, otprilike, milijardu godina na Zemlji ne}e vi{e dolaziti do pomra~enja Sunca.

47 Clementine (1994.) je na ju`nom Mese~evom polu detektovala vodeni led. Lunar Protector (1999.) je na oba pola neutronskim spektrometrom detektovao milijarde tona smrznute vode ili se radi o mineralima bogatim vodonikom.

48 Led, verovatno, poti~e od kometa, kojesupale na Mesec. Voda se zadr`ala u kraterima koji su uvek u senci. Na severnom polu ima % vi{e vode nego na ju`nom, koji ima vi{e kratera r u senci. Ove zalihe vode ne podrazumevaju mogu}nost postojanja vode u te~nom stanju na Mesecu.

49 Jo{ malo mese~ine

50

51

52

53 Na{a Galaksija sadr`i od 100 do 300 milijardi zvezda. U svetloj traci, Mle~nom Putu, nalazi se ogroman broj udaljenih zvezda, ali ih, golim okom, ne vidimo kao skup pojedina~nih svetlih objekata. Sve zvezde koje na na{em nebu vidimo golim okom pripadaju na{oj galaksiji. Druge galaksije vidimo kao mrlje, bez uo~avanja pojedina~nih zvezda u njima (osim kada se radi o eksplozijama supernovih).

54 Tokom obilaska Z. oko Sunca, njena osa rotacije uperena je ka Polari (Severnja~a). Severni nebeski pol prolazi pored Polare na oko 44. Gr~ko ime Polare bilo je Kinosura (Pse}i rep). Poznata je i kao Stella Maris, Tramontana, Udaljena je od nas 450 s.g. Pre~nik joj je oko 120 puta ve}i od Sun~evog. Na ju`noj polulopti danas ne postoji Ju`na zvezda ( Ju`nja~a ).

55 Iz prakti~nih razloga orijentacije na nebu javila se potreba da se zvezde na neki na~in grupi{u u celine. Grupe zvezda u odre enom delu neba su sazve` a. Danas sazve` e predstavlja oblast neba ome enu uslovnim granicma. Svi objekti koji se vide unutar te oblasti pripadaju tom sazve` u (zvezde, magline, galaksije, itd.) Astrognozija ve{tina eti poznavanja zvezdanog neba, nala`enja zvezda i sazve` a i poznavanja njihovih imena.

56 Asterizam grupa zvezda koja ~ini upadljivu figuru na nebu, ali koja nije kompletno sazve` e. Pomo}u asterizama je olak{ano uo~avanje sazve` a na nebu.

57 Primeri jo{ nekih asterizama

58 Zvezde iz istog sazve` a ne moraju biti me usobno povezane, niti prostorno bliske.

59 Zvezde istog sazve` a samo se projektuju u isti deo neba.

60 Imena sazve` a dobijana su po polubogovima ili junacima (Orion, Herkul, Persej, ), po `ivotinjama (Veliki i Mali Medved, Rak, Lav, Labud, ), po predmetima (Trougao, Lira, [estar, ), sa mitskim konotacijama (Berenkina kosa, Vodolija, Devica, ), itd.

61 Primer: najsjajnija zvezda (jasno, posle Sunca) na na{em nebu je Sirijus (α Canis Majoris). Ime poti~e od arapske re~i seirius (svetlucav, `arki) ili od Sirije (pse}a zvezda). U Egiptu Nova godina se slavila sa zajedni~kim izlaskom Sunca i Sirijusa, kada su po~injale vru}ine i poplave. Kod Rimljana se zvao Kanikul ( pse}i dani dani vru}ina). Prema legendi, kad se spustio na Zemlju Sirijus se zaljubio u Oporu, boginju jesenjih plodnosti. Ona nije prihvatila njegove ponude. On se naljutio i na Zemlji je izazvao vru}ine. Opora je popustila i uzvratila mu ljubav. Zato kada stigne jesen (Opora) Sirijus pove}a sjaj. Sirijus je i verni Orionov pas.

62 Nakon spoznaje da je rotacija n. sfere prividna, dugo se smatralo da se zvezde ne kre}u ( zvezde nekretnice ). Edmund Halej (1718) upore ivao svoje podatke o polo`ajima zv. sa podacima Tiho de Brahea. Zaklju~io je da se zv. kre}u u raznim pravcima razli~itim brzinama. Samo nam se ~ini da se one ne kre}u zbog velikih udaljenosti. Fotometrijske metode i kori{}enje Doplerovog efekta pokazali su da su stvarne brzine zvezda km/s. Zbog toga se izgled asterizama s vremenom menja (te ti maler za astrologiju).

63 Po{to je podela na sazve` a ve{ta~ka i stvar konvencije i kulturno-obrazovnog nasle a, kroz istoriju se broj i izgled poznatih sazve` a menjao. Postoje vrlo razli~ite zvezdane karte i atlasi neba. Verovatno su prve karte neba crte`i podno Himalaja stari preko g. Haldejci (2500 g.p.n.e) imali spiskove sa nekoliko desetina grupisanih zvezda, kojima su pripisavali astrolo{ki zna~aj. Grupisanje zvezda bilo je prisutno i kod drevnih Egip}ana i Kineza.

64 U anti~koj Gr~koj, Eudoks (IV v.p.n.e) zvezde je svrstao u 47 sazve` a. Ptolomej je u Almagestu 1000 zvezda svrstao u 48 sazve` a. Karte su bile u obliku slika bez jasno definisanih granica. Ove karte su bile aktuelne svedoxviveka.koristioihjei veka. ih i Kolumbo.

65 Me unarodna astronomska unija (MAU) formirana je g. Sa spiska sazve` a tada je izbrisano 27 sazve` a.

66 Broj sazve` a je tada sveden na 88 (severno od nebeskog ekvatora 29, ju`no 46, a 13 je sa obe strane). Iz na{ih geografskih {irina vidi se 69 sazve` a. Posao oko razgrani~enja poveren je belgijskom astronomu Eugenu Delportu. Kona~ne granice me u sazve` ima usvojene su g.

67

68 Orion Sin boga mora Posejdona. Strastveni lovac ogrnut lavljom ko`om. Bio visok (dok je hodao po dnu mora iz vode mu virila glava). Bio je izuzetno lep. Mogao je da hoda po vodi. ^esto je lovio sa Artemidom, boginjom lova i ~ednosti. Poku{ao je da joj se nabaci, ali ga je ona, povre ena time, odbila. Proganjao je i Plejonu, majku Plejada. Meropu je silovao, a njen otac ga je na prevaru oslepeo.vid je povratio gledaju}i u jutarnje Sunce.

69 Eoja, boginja zore, zaljubila se u njega (verovatno je vodila i ljubav sa njim). Ljubomorni Apolon je od Geje tra`io osvetu. Ona je re{ila da ubije Oriona. Na njega je poslala ogromnu {korpiju, koja je bila otporna na njegovo oru`je i koja ga je smrtno ubola. O`alo{}ena Artemida ga je uznela na nebo kao sazve` e. Ali je, zbog pomenute uvrede, na nebo postavila i [korpiju, koja ga i tamo proganja (kad sazve`- e [korpije izlazi, Orion zalazi). Interesantno je da Orionu prethode Plejade (na Zemlji je ~eznuo za njima).

70 Po drugoj legendi, Orion je jedno vreme stanovao sa Artemidom. Njen brat Apolon bio je ljubomoran zbog toga. Jednom, dok je Orion hodao po morskom dnu, Apolon je Artemidi osporio ve{tinu ga anja strelom. Ona je tada odapela strelu prema crnoj ta~ki na moru. Ne znaju}i o kome se radi, pogodila je Oriona u glavu. Asklepije, bog lekarskih ve{tina, poku{ao je da o`ivi Oriona. To je munjom spre~io Zevs, jer ni jedan bog ne mo`e da pokvari delo drugog boga. O~ajna Artemida je Oriona poslala na nebo. Tamo ga verno prati njegov pas Sirijus.

71

72 Plejade (Vla{i}i) Golim okom mo`e se videti 6-7 zvezda ovog rasejanog jata, a Galilej ih je pomo}u svog teleskopa video 36. Kod nas se ime Vla{i}i dovodi u vezu sa legendom o bra}i, majstorima zanata, koji su jednom prilikom svojim ume}ima spasili neku devojku od smrtne opasnosti. Kao nagradu, otac devojke ponudio je ruku svoje k}eri bilo kom od njih. Kako oni nisu mogli da se dogovore, bogovi su ih preneli na nebo da budu ve~no zajedno.

73 Ime poti~e od gr~ke re~i pleias, {to zna~i skup, grupa. Pod ovim imenom pominju se jo{ kod Homera i Hesioda. Ptolomej je ovo sazve` e smatrao posebno va`nim.

74 Prema jednoj legendi Plejade su k}eri Titana Atlanta (Atlas - onaj koji strada) i Plejone (plove}a kraljica). Njihova imena su: Alciona (odvra}a nepogode), Elektra (}ilibar), Maja (baka), Meropa (govorljiva), Tajgeta (proverena), Celena (crnoputa) i Steropa (jogunasto lice). Bile su Artemidine pratilje u lovu. Bile su miljenice ljudi i bogova. Najmla a Meropa bila je udata za smrtnika Sizifa, zbog ~ega je bila tamnija od drugih. Orion je nasrtao na njihovu majku. Da bi ih za{titio, Zevs ih je preneo na nebo kao golubice.

75 Jo{ malo mitologije Mali i Veliki Medved Boginja Rea (sestra i `ena Kronosa!) na Kritu je sakrila Zevsa od Kronosa, koji je pro`dirao svoju decu da bi sa~uvao presto. Zevsa su negovale nimfe Adrastea i Idaja. Hranile su ga mlekom bo`anske koze Amaltee, a ~uvali su ga polubogovi ratnici Kureti (~im bi zaplakao zveckali bi {titovima).

76 Kad je Zevs odrastao naterao je Kronosa da povrati njegovu bra}u i sestre, a potom ga je, nakon velikih borbi, zbacio sa prestola. Nimfe dadilje preneo je na nebo kao sazve` a Mali i Veliki Medved.

77 Prema drugoj legendi, Zevs je zaveo i obljubio Kalisto, Artemidinu pratilju. ^edna Artemida je proterala Kalisto da luta po {umi, a ljubomorna Zevsova `ena (i sestra) Hera pretvorila je u medvedicu. Ne znaju}i o kome se radi, jednog dana nju je ustrelio sin Arkad. Zevs ih je oboje uzneo na nebo. Neki tvrde da je Zevs spre~io Arkada da ubije majku, tako {to ga je pretvorio u medveda i uzdigao ih na nebo.

78

79 Zvezde imaju svoj `ivot. Ukoliko nisu bile jako masivne na kraju skon~aju kao beli patuljci i zvezdani ugarci. Ako su, pak, velike mase eksplodiraju kao supernove. Kao posledica njihove eksplozije Kosmosom se {iri udarni talas.

80 Udar sabija oblake gasa i pra{ine na koje nailazi. Time otpo~inje stvaranje nove zvezde. Tako smrt jedne zvezde zna~i ra anje druge. Παντα ρει!

81 HVALA NA