Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска)

Transcript

1 Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска) Иван М. Ђорђевић UDK ( Perast): Dobričević L. Пред мет ра да су но во от кри ве не фре ске у цркви Свете Ане, ра није посвећеној Светој Пет ки, на бр ду Све тог Или је из над Пе ра ста. Па жња је нај пре посвећена датовању цркве, то јест нао са, за ко ји је утврђено да поти че из XV ве ка. Ана лиза првобитног сло ја жи во пи са да ла је за пра во ауто ру да нај старије сликарство Свете Ане да ту је у сре ди ну XV ве ка и из не се претпоставку да је то сликарство могло бити дело чувеног котор ског и ду бровачког слика рa Ло вра Ма ри но ва До бри че ви ћа. На јед ном пла тоу бр да Све тог Или је из над Пе раста налази се у сваком погледу нео бично занимљива црква Свете Ане. Једнобродна грађевина са правоугаоним олтарским про сто ром на ис току и карактеристичним звоником на преслицу на западу најзначајнија је, свакако, због фреско-ан самбла. Њега је почетком XVIII столећа насликао познати Трипо Кокоља, и сам ро дом из Пе ра ста, ко ји је ра дио и на дру гим про сто рима диљем Далмације. Судећи по историјским изворима и мемоарско-историјским казива њи ма, Све та Ана је ду го одолевала страдањима, мада је увек као позната светиња Пераста наново обнављана. Пре неколико година она је прво детаљно истражена, да би лета године, како то налажу црквени прописи, уприличена фешта новог осве ћења. Тим поводом Зорица Чубровић је написала и пригодну књижицу, практично малу мо нографију, са важном и незаобилазном литературом. 1 Јед ну од констатација З. Чубровић треба цитирати једноставно зато што она да је потребне елементе за наше саопштење: У току ра да на оби јању оштећеног малтера са чеоне површине према апсиди, откривене су старије фреске (под вукао И. М. Ђ.). Ово веома значајно откриће омогућиће сигурније да товање цркве за коју се до сада могло претпоставити да потиче из старијег времена с обзиром на готичке карактеристике свода. Како других стилских елемената из тог перио да ни је би ло, те шко се, у од су ству ар хивских података и детаљних истраживања, са сигурношћу могло рећи из ког периода она потиче. Рад на проучавању, заштити и презента цији новооткривених фреса ка тек предстоји. 2 Све што је овде речено, а З. Чубровић је као поуздани истраживач бококоторских старина позната по опрезно сти у за кључивању, у ствари упућује на правац размишљања стручњаке дру гог профила, оне којима у подручје основних научних интересовања улази и историја сликарства. У току писања овог прилога З. Чубровић је у часопису Бока објавила веома занимљив чланак о урбанистичком развоју Пераста, 3 и Сл. 1. Света Ана изнад Пераста том приликом је, разуме се, узела у разматрање цркву Свете Ане из над Пе раста. Понављајући углавном већ изречене закључ ке о ар хитектури, она је записала да је унутрашњост ове цркве осликана фреска ма ко је би мо гле потицати најкасније из прве половине XV вијека. Чак је публиковала и јед ну слику, али из прве фазе откривања живописа. Прочитавши први текст З. Чубровић, а на молбу Мира Франовића, који је руководио радовима на рестаурацији и санацији Свете Ане, проучили смо године 1 Z. Čubrović, Cr kva sv. Ane u Pe rastu, Pe rast За хвал ни смо З. Чубро вић, ар хи тек ти Ре ги о нал ног за во да за за штиту споменика културе Ко то ра, ко ја нам је по мо гла да овај крат ки рад бу де на пи сан. 2 Ibid., 9. На ро чи то ис ти че мо кон ста та ци ју З. Чу бро вић да цр ква потиче из старијег времена с обзиром на готичке карактеристике свода. Cf. in fra. 3 Z. Ču bro vić, Ka po zna van ju ur ba ni stič kog raz vo ja Pe ra sta, Бо ка 23, (2003),

2 новооткривене фрагменте фреса ка. Пре не го што искажемо своје мишљење, морамо се подсе тити чињеница које је већ установио дон Грација Брајковић, познати перашки жупник и неуморни истраживач. Да не би било забуне и не до умица, навешћемо све што је о нашој црквици дон Г. Брајковић саку пио, а ти че се ста ња на пре ла зу из XVII у XVIII столеће: Црква се издржавала таксом од про да је рујевине и рибе на перашкој пјаци. И ова цр ква има ла је своје црко винаре (prokuratore). Године то су били дон An tun Zam bella, опат, и Трипо Кокоља, сли кар. Баш те године изгоријела је олтарска пала па изграђена нова, и за њу је пла ћено 30 лира. Можемо претпоставити да ју је израдио Трипо Кокоља, који је био црко винар те цркве. Не зна се из ко јег је раз лога олтарска капела те цркве године срушена и поново саграђена. Тада је на чи та вом источном зиду те капеле Трипо Кокоља израдио фреску, која је и са да са чувана, иако у доста лошем ста њу. У књи зи ра чуна Кокоља је осло вљен као Sig nor Pi tor и за биље жено је да му је за фре ску ис плаћено 56 лира. 4 Дон Г. Брајко вић је ре конструкцију догађаја извео на основу Књиге ра чуна Свете Ане, ко ја је у Над жупском архиву Пераста. Та предрагоцена изворна грађа доноси још један важан пода так, ка ко је за пи сао и сам дон Г. Брај ко вић, да је цр ква Св. Ане не ка да зва на Св. Ве неранда. 5 Уз гред ре чено, посебно подвлачи мо да је све та Ве неранда латински назив за све ту Пет ку (грч ки άγια Παρασκευή, срп скословенски sve ta pet ka). Оба имена све ти тељ ке су у Бо ки Ко тор ској, с об зиром на то да овде вековима живе заједно припадници две хришћанске конфесије, католичке и православне, била употребљавана подједнако, а значење се подразумевало. Сасвим је дру го пи та ње ка да је и за што црквица Свете Венеранде изнад Пераста постала храм Свете Ане. Од по мо ћи би нам мо жда мо гла би ти, по на шем ми шљењу, управо фреска коју је урадио Трипо Кокоља. 6 Наиме, у цен трал ном по љу (ту су са стра не сто јеће фигуре светих Ка та ри не и Лу ци је) он је на сли као ка ко уз све ту Ану на престолу стоји мала Ма рија и ставља на главу свете Венеранде венац од разнобојног цвећа. Света Венеранда је у клечећем ставу и обема рукама држи крст. Та ко за мишљена композиција јасно, изгледа, упозорава да се бар у време Коко љиног живописања знало да је црквица изнад Пераста посвећена светој Венеранди, то јест светој Петки, а да је ка сни је, с об зи ром на то да је цен трална фигура Маријина мајка света Ана, променила назив. Сам дон Г. Брајковић је на једном месту записао: У доку ментима се 202 Сл. 2. Основа Свете Ане изнад Пераста (З. Чубровић) ова црква често налази и под називом Св. Венеранде, а у народу Св. Петке. 7 То ме би смо до да ли и је дан за нимљив бакрорезни лист, 8 вероватно рађен у Млецима. Миро Монта ни је да то вао лист у XVII век, а З. Чу бро вић, на осно ву својих испитивања перашких кућа, у крај тог сто ле ћа. 9 Међутим, за ово саопштење важна је чињеница како су овде изнад Пе раста представљене две капеле. Нижа, скоро из над утвр ђења Светог Крста, обележена је као M. di Misericordia Госпа од Милосрђа а она и данас постоји са фре ска ма или Три па Ко ко ље или не ког сли ка ра из њего вог кру га. Го ре ле во, на поменутом платоу је капела са натписом S. Veneranda, значи наша Света Пет ка. Пре не го што се по све тимо теми рада, новооткриве ним фре ска ма у Све тој Ани, тре ба још не што ре ћи. Поред онога што је ура дила З. Чубровић у својој малој монографији, а нарочито оног што је написала о архитекту ри гра ђе ви не не опре де љу ју ћи се за да то ва ње на о са, ми бисмо, поводом времена настанка, подсетили на значајну бе ле шку дон Г. Брај ко вића: Не зна се година изградње, али Дра го Мар ти но вић ( ) у сво јим Ана ли ма ка же да је пра ста ра ( an tichissima ) 10 Узимајући у обзир чи ње ни цу да је брод Све те Ане ори ги на лан и да је за сво ђен на го тич ки на чин, то јест свод је пре ломљен у темену, 11 ни је те шко за кљу чи ти да је реч о за иста старој цр кви, насталој много пре по чет ка XVI II сто ле ћа, ка да су на њој вр ше не про ме не. Го тич ки на чин пре сво ђа ва ња ма лих једнобродних цркава у Боки Которској, посебно током XV столећа, био је сасвим уобичајен. Набројаћемо примере за које ми знамо: Свети Михаило у Котору (обнова завршена 1437), 12 Све ти Ђор ђе у До њем Ора хов цу (са грађена свака ко до 1446), 13 Све та Ма ри ја на Мр же пу, да нас Све ти Ба зи ли је у Столиву (за вр ше на до 15. ав густа 1451), 14 Богородичино успење у манастиру Савини (са- 4 G. Braj ko vić, Freska Tripa Kokolje u crkvi sv. Ane u Perastu, Pri lo zi po vijesti umjetnosti u Dalmaciji 27 (1988), Ibid. 6 Тог ми шље ња је и дон Па вао Бу то рац, P. Bu to rac, Kulturna istorija grada Perasta, Pe rast 1999, 162. Cf. сли ке ко је до но си Г. Брај ко вић, op. cit., G. Braj ko vić A. To mić M. Mi lošević Z. Radimir, Ne ki man je pro u čava ni pri mje ri gra đan ske i cr kve ne ar hi tek tu re spo me nič kog ka rak te ra u Kotorskoj opštini, Go diš njak Po mor skog mu ze ja u Ko to ru XXXV XXXVI, ( ), 93 (Брај ко вић). Управо у Котору је стара црква Свете Венеранде променила посвету и до би ла но ву Све та Ана, cf. I. Stje p- čević, Vo dja po Ko toru, Ko tor 1926, 49, ко ји са оп шта ва да је она би ла матица братовштине меса ра по крај ко је се спо ми ње по чет ком XIV в. са мо стан св. Мар ти на, са цр квом истог име на Ве роватно је због то га из ве сна ко тор ска гра ђан ка Ма ру ша по ру чи ла да на ју жној стра ни тријумфалног лука средином XV века буде насликан тај светитељ са њеном молитвом, В. Живковић, Фре ске из XV ве ка у ко тор ској цр кви Све те Ане. Ико но граф ска ана ли за, Зо граф 28 ( ), (са ста ријом литературом). 8 Тај ба кро ре зни лист M. Mon ta ni, U sje ni zbi vanјa zlat ne epo he Pe rasta, in: 12 vje ko va Bo keljs ke mor na ri ce, Be o grad 1972, 57, без ар гу мента ци је при пи су је ве не ци јан ском умет ни ку Ко ро не ли ју (P. Vin cen zo Ma ria Co ro nel li). О ње му cf. All ge me i nes Le xi kon der bil den den Künstler, ed. U. Thi e me, Le ip zig 1912, 449; ка же се да је био пи сац, правио је гло бу се, али, иако се пот пи си вао на ба кро ре зи ма, из ра же на је сум ња у то да је био и гра вер. То не зна чи да он ни је ура дио гра ви ру Пе ра ста. 9 Čubrović, op. cit., Cf. Brajković, op. cit., Cf. на шу на по ме ну В. Ј. Ђу рић, Црна Гора у доба обласних господара, умјетност, по себан оти сак из: Историја Црне Горе II/2, Београд 1970, Ibid. 14 В. Ј. Ђу рић, У сенци фирентинске уније: црква Св. Госпође у Мржепу (Бока Которска), Збор ник ра до ва Ви зан то ло шког ин сти ту та XXXV, (1996), 11.

3 Сл. 3. Ведута града Пераста, XVII век Сл. 4. Света Ана, представа Свете Ане, мале Марије, свете Венеранде и светих Катарине и Луције, дело Трипа Кокоље, почетак XVIII века, источни зид олтарског простора 203

4 Сл. 5. Света Ана, представа свете Петке, фрагмент из XV века грађена до осликавања ), 15 Све та Ана из над Прч ња (сре ди на XV ве ка), 16 Све ти Лу ка у за се оку Смоков цу из над Ри сна (сре ди на XV ве ка) 17 и Све ти Ан дри ја у Кутима изнад Зе ленике (средина XV века). 18 Занимљиво је при ме ти ти да је је дан број ових цр кви ца упра во са грађен на ви си на ма, то јест ван на се ља и ви ше или ма ње даље од приобаља. Тако ђе су увек тра же ни и на ро чи ти погодни пла тои на об рон ци ма бр да Бо ке Ко тор ске. Та кве су цркве изнад Орахов ца, на Мр же пу, из над Прч ња, Рисна и Ку та. У раз ло ге за из бор та квих ме ста, осим када је у питању на ша Све та Ана у Пе ра сту, овом при ли ком не бисмо улазили. Дакле, нема сум ње да је Све та Ана са грађе на у XV ве ку, а да је по чет ком XVI II ве ка био об новљен њен ол тар ски про стор. Тај за кљу чак умно го ме до приноси да то ва њу пр вог сло ја фре са ка. При том ни ка ко не смемо за боравити да је у исто време саграђена и капела на остр ву Го спе од Шкр пјела, за коју је средином XV века Ло вро Ма ри нов До бри че вић, ко тор ски, а по том и ду бровачки сликар, израдио велелепну икону Бо го ро дице са Христом типа Imago Conceptione. 19 Коначно, узимајући све у об зир, ми сли мо да не ћемо бити дале ко од исти не ако ка же мо да је Све та Ана, то јест Све та Пет ка, најстарија сачувана светиња Пераста. Ка да су конзерватори скинули малтер у наосу, приметили су старе фре ске. Реч је о три јум фал ном лу ку и ту су оста ли де ло ви гла ве јед не све титељке на јужној стра ни, ина че по пра ви лу ва жнијој од север не, и у вр ху са свим ма ли део Хри сто вог рас пе ћа. Да би што ви ше про ши ри ли при лаз ол тар ском про сто ру, обновитељи из XVIII века су, не верујемо намерно, уништили Распеће и сачувану главу светитељке. Тако су нам остали само фраг менти, али необично занимљиви и вредни пажње. Ка да је реч о иден тификацији светитељке, није било тешко утвр ди ти о ко ме се ра ди. Ис под њеног попрсја добро се види очувано почетно слово имена P, те не ма мо разлога, с обзи ром на све што је до са да са општено, да има ло по сум ња мо у то да је на овом ме сту била насликана све та Пет ка. Она је мо гла бити обележена као Η ΑΓΥΑ ΠΑΡΑСΚΕΒΗ или као Sve ta Pet ka. Да кле, у вр ху тријум фал ног лу ка на ла зи ло се Рас пе ће, ви де ће мо из да љег тек ста и за што, и оно је очи глед но било посебно важно за програм читаве цркве. Када је реч о све тој Пет ки, са свим је уобичајено да се патрон храма нађе на јужној страни, и то од мах до ол тар ске пре граде. Зато је, уоста лом, у народу и сачувана традиција да је то црква Свете Петке, без об зи ра на то што је она у не ком тренутку променила сво ју по све ту. Раз у ме се, и за про ме ну по све те по сто је посебни разлози, у које, мислимо, сада не треба улазити Сл. 6. Света Ана, Распеће Христово, детаљ очуваног, средина XV века 15 Idem, Ма на стир Са ви на, пре штам па но из збор ни ка Бока 5, Хер цег - -Нови 1973, Cf. Ђурић, Црна Гора, Cf. ibid., Cf. ibid., 453. Пре В. Ј. Ђу ри ћа ар хи тек ту ром Ко то ра и Бо ко ко тор ског за лива посебно се бавио В. Кораћ, Спо ме ни ци сред њо ве ков не ар хи текту ре у Бо ки Которској, Спо ме ник САН CI II (1953), ; idem, О монументалној архитектури средњовековног Котора, Споменик САН CV (1956), В. Ј. Ђу рић, Икона Госпе од Шкрпјела, Анали Филолошког факултета (1967), О то ме по себ но cf. Bu torac, op. cit., 162, ко ји, по ред при ме ра из Пе раста и Котора, бележи и промене посвета Свете Петке у Свету Ану у Ђу ри ћи ма, Бог да ши ћи ма и Хер цег-но вом

5 Ипак, поменућемо да је у периоду после контрареформације дошло до новог про цва та иде ја о Бо го ро дици и њеној мај ци све тој Ани. 21 Од пред ста ве све те Пет ке оста ло је са свим ма ло. Ту су део ли ца са готово уништеним очима и мафорион који ова све титељка по правилу има. Мафорион је тамноокер боје са ак центима црве не. Ли це је, та ко ђе, окер ног ин карната, у зависности од сенчења тамнијег или светлијег. Од Распећа и дела ру ке Ису са Хри ста оста ло је то ли ко да се ви ди крак кр ста уокви рен бе лом на плавој позадини и рука рађена тамнијим и светлијим окером. На први поглед недовољно да би се тзв. атрибутивним методом нешто закључило. Међутим, буду ћи да нам је до бро по знато како раде сликари на подручју јужног приморја, а посебно Боке Которске, такав сликарски поступак и стилске одлике припадају најпре Ловру Маринову Добричевићу. Остацима фре са ка у Све тој Ани на ро чи то је слич но оно што је Добричевић урадио у цркви Успења Богородице у Савини. 22 Стога не искључујемо могућност да су његово дело и фреске у цр кви Све те Ане у Ко то ру. 23 Ма ка ко би ло, ово на ше за пажање сасвим је до вољ но да уста новимо како пр ви слој фре са ка у цр кви Све те Ане из над Пе раста потиче из средине XV столећа. Даље од тога не сме се ићи, једноставно за то што је гра ђа очу вана само у не ко лико фрагмената. За крај смо оста ви ли оно што је, по на ма, за цр кву Све те Ане и Пе раст нај бит ни је. То је већ за па зи ла З. Чубро вић у сво јој ма лој мо но гра фи ји: За јед но са оста цима три ма ње ка пе ле смје ште не уз ста зу ко ја во ди пре ма цр кви, чи ји је уну тра шњи зид нај ни же од њих, су де ћи по тра го ви ма, био осли кан у фре ско тех ни ци, по ло жај цркве св. Ане ука зу је на њен за вјет ни ка рак тер, од но сно гово рио би у при лог прет по став ци да је пр во бит на по све та св. Пет ки св. Ве не ран ди под ра зу ме ва ла уоби ча је ну жр тву ра ди му ко трп ног при ла за хра му по све ће ног овој све ти тељ ки, ве о ма оми ље ној у на ро ду. 24 Овом ис ка зу, који је са свим на ме сту, мо гло би се до да ти мно го то га. Пре све га, то је оп ште ме сто и на За па ду и на Ис то ку, а на рочи то на За па ду. Ка пе ле или цр кве гра ђе не на ви си на ма под ра зу ме ва ле су те жи ну хо до ча снич ког при ла за, што, у ства ри, тре ба да нас под се ти на Хри стов пут на Гол го ту ко ји је био са ста ни ца ма. Да кле, на сим бо лич ком пу ту ка нај ви шем ме сту Кал ва ри ји ме сту Хри сто вог рас пећа, пра вље не су јед но став не или ком пли ко ва ни је ка пе ле, пред ко ји ма су се вер ни ци уз од мор и по мо ли ли ми сле ћи на Го спо да Ису са Хри ста и ње го ва стра да ња. Тај пут је по знат као Via cru cis 25 и по на вљао се сва ке го ди не. Немој мо за бо ра ви ти да је јед на од нај ва жни јих вр ли на ко је су кра си ле ho mo re li gi o sus-а про шлих вре ме на би ла то да се у све му мо ра по на ша ти као Исус Хри стос, а у ими ти ра њу Пу та на Гол го ту би ла је мо гућ ност соп ственог спа се ња. Да ово на ше са оп ште ње не оста не са мо на ра зи ни оп штег, по себ но под вла чи мо да је у вр ху три јумфал ног лу ка Све те Пет ке, то јест Све те Ане, на сли ка но Хри сто во рас пе ће. Не ко је у за и ста обра зованој сре ди ни Пе ра ста до бро знао да је дир љи вом оп ти ми зму на ших љу ди би ло стра но по зи ва ње све тог Гри го ри ја Бо го сло ва упу ће но вер ни ма да се са Хри стом рас пи њу и уми ру да би са њим и вас кр сли. Њи ма је ви ше од го ва ра ло Гри го рије во раз ми шља ње о Хри сто вој људ ској при ро ди у Стра дањи ма сро че но у по зна ти став: Бу ди мо бо го ви ње га ра ди, јер је он (био) чо век нас ра ди. 26 Ми да нас ни смо у ста- Сл. 7. Света Ана у Котору, свети Мартин, седамдесете године XV века 21 Cf. S. Bra jo vić, Gospa od Škrpjela. Marijanski ciklus slika, Pe rast 2000, et passim. 22 Cf. на шу на по ме ну 15. Ту је на ведена и старија литература. О делатно сти Ло вра Ма ри но ва До бри че ви ћа cf. и R. Vu ji čić, Umjet nič ke pri li ke u Ko to ru sre di nom XV vi je ka, Go diš njak Po mor skog mu ze ja u Ko to ru XLI XLII ( ), (са ста ри јом ли тера туром). 23 Да на ово по ми шља мо, на во ди нас R. Vu ji čić, O novootkrivenim fre ska ma u cr kvi Sv. Ane u Кo to ru, Bo ka (1984), passim, сл. 3 4, ко ји сматра да је у Све тој Ани у Ко то ру ра дио упра во Ло вро Ма ри нов До бри че вић. С дру ге стра не, В. Ј. Ђу рић, Језици и писмена на средњовековним фреско-натписима у Боки Которској: значај за културу и уметност, in: Цр ква Све тог Лу ке кроз ви је ко ве, Ко тор 1997, 265, ка же да је тај умет ник не сум њиво радио у Светом Михаилу у Котору и Савини, а његов сарадник у Светој Ани у Котору. Коначно, сасвим не дав но, В. Жив ко вић, op. cit., , на основу канонизације свете Ка та рине Сијенске, убедљиво је пока за ла да је ter minus ante quem настанка живописа година, а ter minus post quem По што је Ловро До бри че вић жи вео до 1578, не тре ба од бацити могућност да је он у Светој Ани поткрај живота извео фреске, нарочито због тога што су се сликари често, ка да им се при ми цао крај ово зе маљ ског по сто ја ња, враћали тзв. академизму. 24 Čubrović, Crkva sv. Ane, 2; cf. и eadem, Ka raz ma tran ju, То су ве о ма до бро схватили студенти архитектуре, па су у поменутој књижици цркве Пераста обрадили под насловом Te mplum, а са под насловом Култ Све тог Кр ста, in: 12 vjekova Bokeljske mornarice, О то ме оп шир ни је cf. И. М. Ђор ђе вић, Зидно сликарство српске власте ле у до ба Немањића, Београд 1994,

6 Сл. 8. Перашки Via crucis (по скици З. Чубровић, цртеж Д. Војводић) њу да да ту је мо цр кве и ка пе ле пе ра шког Via cru cis-а, али је мно го зна чај ни је да уста но ви мо ка ко је он по сто јао и ка ко је из раз ли чи тих пра ва ца гра да кре тао ка утвр ђе њу Све тог Кр ста, а он да се, са два пу та по ред по ме ну тих Сл. 9. Једна од капела перашког Via crucis-a (фото З. Чубровић) ка пе ла, уз то и по ред Све те Ма ри је од Ми ло ср ђа, за врша вао на пла тоу Све те Пет ке, то јест Све те Ане. На том је ме сту био крај ко ји је озна ча вао и но ви по че так. Та ко је и да нас. Newly Discovered Fragments of Frescoes in the Church of Saint Ana above Perast (the Boka Kotorska Bay) Ivan M. Djordjević Several years ago, during the reconstruction and refurbishment of the Church of Saint Ana above Perast, the original layer of frescoes was discovered in this church, which is otherwise known for the wall paintings by Tripo Kokolja (beginning of the XVIII century). Since this church is also known, as indicated in the paper, by the name of Saint Veneranda, or Saint Paraskevi, the point that was discussed first of all, was the change in the dedication of the church. On the basis of an analysis of the architecture, it was argued that this was one of the oldest shrines in Perast, dating from the mid-xv century. Fragments of frescoes were then analysed, which made it possible to conclude beyond a doubt that Saint Paraskevi was painted on the triumphal arch, on the southern side, and above her, the Crucifixion. The placement of this scene in the main place in the temple resulted from the fact that the Church of Saint Ana was located at the end of the Way of the Cross (Via Crucis), in Perast. All this indicates that the educated population of Perast knew exactly how to create the sacral topography of a town. Finally, it seems that the paper proves, persuasively enough, that the wall paintings in Saint Ana are the work of Lovro Marinov Dobričević, a painter of Kotor and Dubrovnik from the middle and the latter half of the XV century.