Broj: /03-XXIII-01

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Broj: /03-XXIII-01"

Transcript

1 Broj: /03-XXIII-01 Skupština gada Beograda na sednici održanoj 26. decembra godine na osnovu člana 54. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji(službeni glasnik RS broj 47/03), a u vezi sa članom 11 tačka 3 i članom 27 tačka 3 Statuta grada Beograda (Službeni list grada Beograda broj 18/95 i 20/95 donela je PLAN DETALjNE REGULACIJE Bulevara kralja Aleksandra za blokove između ulica Starca Vujadina i Stanislava Sremčevića (B15, B16, B21 - B23, C18, C22 - C26) 1. UVOD 1.1. Pravni osnov Izradi Regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra od Ulice Starca Vujadina do Stanislava Sremčevića (blokovi: B15, B16, B21 - B23, C18, C22 - C26) pristupilo se na osnovu Odluke Skupštine grada Beograda o pripremanju Detaljnog urbanističkog plana Bulevara revolucije ( Službenilist grada Beograda, br. 6/93). Nakon usvajanja Prostorno programskog rešenja (KIO ) zaključeno je da se Detaljni urbanistički plan područja Bulevara revolucije dalje razrađuje po segmentima. U toku izrade plana usvojen je novi Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS br. 47/2003) tako da je planski iskaz usklađen sa novim Zakonom kao Plan detaljne regulacije Povod i cilj izrade plana Ovaj Plan detaljne regulacije predstavlja etapu u planiranju celokupne zone Bulevara od Trga Nikole Pašića do spoljne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od oko 300 ha gradskog građevinskog prostora. Povod za dalju razradu poteza duž Bulevara kralj Aleksandra je veliki pritisak zainteresovanih investitora da grade na ovom veoma kvalitetnom gradskom prostoru čija je urbana matrica određena još prvom polovinom XX veka, a građevinski fond je, zbod dugog nerešenog ili neadekvatno rešenog planskog statusa, uglavnom dotrajao i neodržavan. Cilj izrade plana je da se očuva identitet i kvalitet ovog dela grada, da se unaprede uslovi stanovanja i rada, i stvore preduslovi za ekonomično korišćenje prostornih resursa Granice područja plana Plan detaljne regulacije Bulevara kralja Aleksandra na potezu od Ulice Starca Vujadina do Ulice Stanislava Sremčevića obuhvaćeni su blokovi B15, B16, B21, B22, B23, C18, C22, C23, C24, C25 i C26 (prema Prostorno-programskom rešenju zone Regulacionog plana Bulevara revolucije) na ukupnoj površini od 24,69 ha. Granica plana određena je ulicama: Bulevar kralja Aleksandra, Starca Vujadina, Žarka Zrenjanina, Žička, Bregalnička, Dušana Dugalića, Trajka Stamenkovića, Prespanska, Dojranska, Ravanička, Stanislava Sremčevića, Vranjska i Gvozdićeva. Katastarske parcele obuhvaćene planom pripadaju KO Zvezdara. To su parcele broj:

2 1316, 3559, 3575, 7013, 7014, 7015, 7016, 7017, 7018, 7019, 7020, 7021, 7022, 7023, 7024, 7025, 7026, 7027, 7028, 7029, 7030, 7031, 7032, 7033, 7034, 7035, 7036, 7037, 7038, 7039, 7040, 7041, 7042, 7043, 7044, 7045, 7046, 7047, 7048, 7049, 7050, 7051, 7052, 7053, 7054, 7055, 7056, 7057, 7058, 7059, 7060, 7061, 7062, 7063, 7064, 7065, 7066, 7067, 7068, 7069, 7070, 7071, 7072, 7073, 7074, 7075, 7076, 7077, 7078, 7079, 7080, 7081, 7082, 7083, 7084, 7085, 7086, 7087, 7088, 7089, 7091, 7092, 7093, 7094, 7095, 7096, 7097, 7098, 7099, 7100, 7101, 7102, 7103, 7104, 7105, 7106, 7107, 7108, 7109, 7110, 7111, 7112, 7113, 7114, 7115, 7116, 7117, 7118, 7119, 7120, 7123, 7124, 7125, 7126, 7127, 7128, 7129, 7130, 7131, 7132, 7133, 7134, 7135, 7136, 7137, 7138, 7139, 7140, 7141, 7142, 7143, 7144, 7145, 7146, 7147, 7148, 7149, 7150, 7151, 7152, 7153, 7154, 7155, 7156, 7157, 7158, 7159, 7160, 7161, 7162, 7163, 7164, 7165, 7166, 7167, 7168, 7169, 7170, 7171, 7172, 7173, 7174, 7175, 7176, 7177, 7178, 7179, 7180, 7181, 7182, 7183, 7184, 7185, 7186, 7187, 7188, 7189, 7190, 7191, 7192, 7193, 7194, 7195, 7196, 7197, 7198, 7199, 7200, 7201, 7202, 7203, 7204, 7205, 7206, 7207, 7208, 7209, 7210, 7211, 7212, 7213, 7214, 7215, 7216, 7217, 7218, 7219, 7220, 7221, 7222, 7223, 7224, 7225, 7226, 7227, 7228, 7229, 7230, 7231, 7232, 7233, 7234, 7235, 7236, 7237, 7238, 7239, 7240, 7241, 7242, 7243, 7244, 7245, 7246, 7247, 7248, 7249, 7250, 7252, 7253, 7254, 7255, 7256, 7257, 7258, 7259, 7260, 7261, 7262, 7263, 7264, 7265, 7266, 7267, 7268, 7269, 7270, 7271, 7272, 7273, 7274, 7275, 7276, 7277, 7278, 7279, 7280, 7281, 7282, 7283, 7284, 7285, 7286, 7287, 7288, 7289, 7290, 7291, 7292, 7293, 7294, 7295, 7296, 7297, 7298, 7299, 7300, 7301, 7302, 7303, 7304, 7305, 7306, 7307, 7308, 7309, 7310, 7311, 7312, 7313, 7337, 7360, 7362, 7363, 7364, 7365, 7366, 7367, 7368, 7369, 7370, 7371, 7372, 7373, 7374, 7375, 7376, 7377, 7378, 7379, 7380, 7381, 7382, 7383, 7384, 7385, 7386, 7387, 7388, 7389, 7390, 7391, 7392, 7393, 7394, 7395, 7396, 7397, 7398, 7399, 7400, 7401, 7402, 7403, 7404, 7405, 7406, 7512, 7558, 7560, 7561, 7562, 7563, 7564, 7565, 7566, 7567, 7569, 7570, 7574, 7575, 7577, 7580, 7799, 7800, 8251, U slučaju neslaganja ovog spiska sa grafičkim prilozima Kopija plana. Regulacioni plan sačinjava ukupno 16 urbanističkih blokova definisanih regulacionim linijama ulica, i to: Blok B15 - između ulica: Starca Vujadina, Bulevar kralja Aleksandra, Gajeva i Kajmakčalanska Blok B15 - između ulica: Gajeva, Bulevar kralja Aleksandra, Branka Krsmanovića i Kajmakčalanska Blok B16 - između ulica: Branka Krsmanovića, Bulevara kralja Aleksandra, Pop Stojanove i Kajmakčalenske Blok B21 - između ulica: Kajmakčalanske, Branka Krsmanovića i Žarka Zrenjanina Blok B22 - između ulica: Branka Krsmanovića, Kajmakčalanske, Golubačke i Žičke Blok B22 - između ulica: Golubačke, Kajmakčalanske, Dravske i Žičke Blok B23 - između ulica: Dravske, Kajmakčalanske, Pop Stojanove i Žičke Blok C18 - između ulica: Pop Stojanove, Bulevara kralja Aleksandra, Bregalničke i Kajmakčalanske Blok C22 - između ulica: Žičke, Pop Stojanove, Kajmakčalanske i Bregalničke Blok C23 - između ulica: Bregalnička, Kajmakčalanska, Silvija Kranjčevića i Dušana Dugalića Blok C23 - između ulica: Bregalničke, Bulevar kralja Aleksandra, Gvozdićeve, Dušana Dugalića, Silvija Kranjčevića i Kajmakčalanske Blok C24 - između ulica: Gvozdićeve, Vranjske, Trajka Stamenkovića i Dušana Dugalića Blok C24 - između ulica: Trajka Stamenkovića, Vranjske, Dojranske i Prespanske Blok C25 - između ulica: Dojranske, Vranjske, Marka Miljanova i Ravaničke Blok C26 - između ulica: Marka Miljanova, Vranjske, Šibeničke i Ravaničke Blok C26 - između ulica: Šibeničke, Vranjske, Stanislava Sremčevića i Ravaničke 1.4. Status zemljišta u granicama plana Zemljište obuhvaćeno planom nalazi se u okviru gradskog građevinskog zemljišta u državnoj svojini. Na ovom prorostoru kao korisnici parcela uknjižena su većinom fizička lica i u manjem broju pravna lica, a od objekata javnog karaktera evidentirani su: - Srpska pravoslavna crkva - na parceli br u Kajmakčalanskoj ulici br katolička crkva - na parceli br u Ulici pop Stojanovoj - Opština Zvezdara - na delu kat. parceli br k.o. Zvezdara, iz Ulice Silvija Kranjčevića br. 9 (iračka škola u Beogradu) - Preduzeće za priokazivanje filmova Beograd u Beogradu - na delu kat.parcele br k.o. Zvezdara, iz Bregalničke ulice - Opšina Zvezdara - na kat. parceli br k.o. Zvezdara, u Ulici pop Stojanovoj br. 7 (dečji vrtić) - Republika Srbija - na parceli br. 7337, 7398, 7396 (O.š. Jelena Ćetković ) 2

3 1.5. Urbanističke obaveze Stečena urbanistička obaveza na prostoru plana je Urbanistički projekat porte crkve Pokrova Presvete Bogorodice kojim je formirana parcela i definisani uslovi izgradnje u okviru nje. Plansko rešenje Urbanističkog projekta preuzeto je u potpunosti. Urbanistička obaveza koja proističe iz plana višeg reda, Generalnog plana, je trasa unutrašnjeg magistralnog prstena. Sobzirom da je izrada generalnog projekta i planskog dokumenta u toku, regulaciona širina ove saobraćajnice i njen položaj u okviru gradskog tkiva nisu definisani. Isto se odnosi i na potez Žičke ulicu na delu od Branka Krsmanovića do Pop Stojanove. Zbog toga je ovim Regulacionim planom određen koridor ovih dveju saobraćajnica koji je izuzet iz plana tako da za ove površine nisu data pravila uređenja i pravila građenja. Ona će naknadno biti definisana planovima ovih dveju saobraćajnica. Urbanistički parametri postojećeg stanja i plana koji se odnose na zonu UMP-a i Žičke izdvojeni su u Tabeli 1. 3

4 2. PROSTOJEĆI NAČIN KORIŠĆENjA ZEMLjIŠTA 2.1. NAMENA POVRŠINA - POSTOJEĆE STANjE Teritorija Beograda obuhvaćena ovim planom predstavlja nasleđeno gradsko tkivo koje je formirano u prvoj polovini XX veka. Čine ga ortogonalni blokovi pravilno isparcelisani za porodičnu stambenu izgradnju. Širina parcele prema ulici prosečno je 11 do 12m. Objekti na parceli su ili slobodnostojeći ili partaje, i samo delimično objekti u nizu (duž Bulevara kralja Aleksandra). Prostor se u postojećem stanju koristi prvenstveno za stanovanje, i to individualno porodično stanovanje, niske spratnosti, a duž Bulevara, više sopratnosti P+2, izuzetano P+6, prizemlja su namenjena trgovini i ugostiteljstvu, a više etaže stanovanju. Pored stanovanja, trgovine, poslovanja, zanatskih usluga, ovde se nalaze: objekti javnog interesa: - Osnovna škola Jelena Ćetković u bloku C25 - Predškolska ustanova Naša bajka u bloku C22 - odeljenje Doma zdravlja Zvezdara, u višespratnom stambenom objektu, u bloku C22 crkve: - pravoslavna Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u bloku C18 - katolička Crkva Sv. Antonija Padovanskog u bloku C22 proizvodni pogoni: - proizvodni pogon fabrike cipela Branko Babić na Bulevaru kralja Aleksandra, u bloku B16 - pogon DES-a u Kajmakčalanskoj ulici, u bloku B16 - punionica pića u Ulici Starca Vujadina, u bloku B15 Parcele su gusto izgrađene a većina objekata je lošeg ili srednjeg boniteta što se detaljno može videti u Tabeli 1. Urbo-morfološke karakteristike prostora su: - definisani zatvoreni ortogonalni gradski blokovi - nedovoljno naglašeni reperi, pravoslavna i katolička crkva - blok 23, izuzev parcela duž Gvozdićeve ulice, ambijentalno celovito određen kao reprezentativno individualno stanovanje koga čine objekti tipa gradske vile, na parcelama oko 3 ara i procentom zauzetosti terena oko 40% - regulaciona širina ulica mala, ali su česte predbašte - zamena niskih objekata započeta je na nekoliko lokacija tridesetih godina prošlog veka višeporodičnih stambenih objekata spratnosti do P+4, šezdesetih godina objektima P+5 i sedamdesetih godina XX veka objektima višim od P+5 4

5 5

6 Tabela 1 : Urbanistički parametri i kapaciteti na nivou bloka-postojeće stanje* BROJ BLOKA broj parcela u bloku površina bloka (m 2 ) BRGP - objekti lošeg kvaliteta (m 2 ) BRGP - objekti srednjeg kvaliteta (m 2 ) BRGP - objekti dobrog kvaliteta (m 2 ) ukupna površina pod objektima (m 2 ) broj objekata prosečna površina parcele maksimalan broj etaža u bloku BRGP - kultura (m 2 ) BRGP - zdravstvo (m 2 ) BRGP - predškolska ustavnova (m 2 ) BRGP - osnovna škola (m 2 ) BRGP - verski objekat (m 2 ) BRGP - porodično stavnanje (m 2 ) BRGP - višeporodično stanovanje (m 2 ) BRGP - skladišta (m 2 ) BRGP - delatnosti (m 2 ) BRGP - proizvodnja (m 2 ) BRGP - pomoni obj. (m 2 ) BRGP - ukupno (m 2 ) koeficient izgrađenosti stepen iskorišćenosti (%) slobodne i zelene površine (m 2 ) slobodne i zelene površine (%) broj garažnih mesta B B B B B C C C C C C Ukupno * Parametri su dati za celu površinu plana uključujući i koridor UMP-a

7 Tabela 1.a. : Urbanistički parametri i kapaciteti delova blokova u zoni UMP-a i Žičke-postojeće stanje BROJ BLOKA broj katastarskih parcela K.o. Zvezdara površina u okviru zone UMP (m 2 ) BRGP - objekti lošeg kvaliteta (m 2 ) BRGP - objekti srednjeg kvaliteta (m 2 ) BRGP - objekti dobrog kvaliteta (m 2 ) ukupna površina pod objektima (m 2 ) BRGP - porodično stavnanje (m 2 ) BRGP - višeporodično stanovanje (m 2 ) BRGP - delatnosti (m 2 ) BRGP - proizvodnja (m 2 ) BRGP - pomoni obj. (m 2 ) BRGP - ukupno (m 2 ) koeficient izgrađenosti stepen iskorišćenosti (%) slobodne i zelene površine (m 2 ) slobodne i zelene površine (%) 7069, 7070, 7071, 7072, 7073, B167074, 7075, 7076, , , , 7143, 7142, ulica deo 7562, 7148, 7147, 7146, 7145, ulica deo B227563, 7164, , , 7178, 7179, 7180, 7181, 7182, 7183, 7184, 7185, 7186, 7187, 7188, 7189, 7190, 7191, 7192, 7165, 7166, 7167, 7168, delovi parcela: 7173, 7171, 7172, B237169, , , C187224, 7223, 7225, 1226, , 7197, 7196, 7195, 7194, C227193, 7222, 7221, 7220, , Pop Stojanova: 7565, ,0 Žička ulica deo: ,0 Kajmakčalanska deo ,0 Golubačka: deo ,0 Dravska: deo ,0 Ukupno: 33559,6 7

8 3. PRAVILA UREĐENjA 3.1. KONCEPCIJA PLANA Jedan od navedenih ciljeva je očuvanje identiteta i kontinuiteta urbanog razvoja ovog dela grada. Zato se pošlo od zatečenih urbanih i građevinskih vrednosti sa idejom da se one nastave i nadograde primereno zahtevima savremenih standarda življenja. Planom su afirmisane nasleđene vrednosti kao što su: zatvoren blok gradska vila na malim parcelama slobodnostojeći višeporodični stambeni objekt na omeđenoj parceli predbašte venci otvaranje vizura ka crkvama povlačenje graćevinske linije u odnosu na postojeću radi bolje osunčanosti Planom se ne menja osnovna namena prostora kao ni zatečena matrica zatvorenog gradskog bloka. Dotrajali građevinski fond zamenjuje se novim uz značajno povećanje bruto površine i transformaciju oblika stanovanja iz pretežno individualnog u pretežno kolektivno stanovanje. Prizemlja planiranih objekata prvenstveno su nestambena sa delatnostima koje su kompatibilne sa stambenom četvrti grada. Duž Bulevara nestambena su i prizemlja i prvi sprat. Svi industrijski pogoni predviđeni su za izmeštanje. Radikalni zahvati predviđeni su u saobraćaju što je tema drugih planova ali ima značajne posledice na ovaj plan. To se odnosi na proširenje Pop Stojanove ulice koja prerasta u unutrašnji magistralni prsten (UMP) i Žička ulica koja se takođe razrađuje drugim planskim dokumentom, a koja sa ulicama Pop Stojanovom i Vojislava Ilića gradi veliku raskrsnicu i zatvara Bregalničku ulicu za saobraćaj. Položaj i karakter ovih ulica uslovljavaju regulaciju blokova B16, B23, C18 i C22 i način građenja u njima. Parkiranje vozila planira se u garažama u okviru parcela, što uslovljava otvaranje kolskih prilaza objektima u zaleđu Bulevara. Denivelacije i nagibi terena, pružaju mogućnost gradnje dvoetažnih garaža, a tipičan primer su granice parcela iz Bulaevara i Kajmakčalanske ulice NAMENA POVRŠINA Planirane namene površina definisane su kroz 3 grupe osnovnih namena: 1. Namene javnog interesa - saobraćajnice, osnovna škola, predškolsa ustanova, zelenilo 1. Namene pojedinačnog interesa - čine ih površine namenjene stanovanju, poslovanju, bogosluženju, itd.. 2. Površine u okviru kojih su zajedno namena javnog i pojedinačnog interesa (mešovite namene) - zdravstvo i stanovanje u okviru iste parcele (ogranak Doma zdravlja Zvezdara u višeporodičnom stambenom objektu) Površine namenjene sadržajima javnog interesa su: Škola (osnovna škola) Predškolska ustanova Saobraćajnice Zelena površina Na grafičkom prilogu Nivelaciono regulacioni plan geodetski su definisane parcele planirane za sadržaje javnog interesa. Dvorište Osnovne škole "Silvije Kranjčević" nalazi se na katastarskim parcelama br. 7337, 7398, Ove parcele se spajaju u jedinstvenu parcelu škole (u Planu označena brojem 273). U okviru školskog dvorišta urediti sportske terene i zelene površine. 7

9 Postojeću katastarsku parcelu br k.o. Zvezdara podeliti na dve i to: deo parcele iz Ulice Silvija Kranjčevića br. 9. (u Planu označena kao parcela br. 232) - na ovako formiranu novu parcelu predvića se izmeštanje dečje ustanove sa lokacije u Ulici pop Stojanova br. 7, katastarska parcela br Postojeći objekat adaptirati prema standardima za predškolske dečje ustanove. Postojeća dečja ustanova u Pop Stojanovoj ulici nema potrebnu površinu dvorišta za boravak dece na otvorenom. Pored toga, njena lokacija na budućem UMP-u nije podesna za boravak i pristup dece. deo parcele iz Ulice Bregalničke (u Planu označena kao parcela br. 245) - na ovako formiranoj novij parceli predviđa se uređenje javne zelene površine. Na parcelama koje su planirane za namene javnog interesa ne mogu se podizati objekti koji nisu u funkciji planiranih namena, kao ni privremeni objekti. Na slobodnim i saobraćajnim površinama zabranjena je izgradnja trajnih ili privremenih objekata Ostale površine To su površine sledećih namena: stanovanje (malih, srednjih i velikih gustina), stanovanje sa poslovanjem verski objekti U objektima namenjenim stanovanju (malih, srednjih i velikih gustina) dozvoljena je izgradnja prostora namenjenih delatnostima u prizemlju objekta ili u delu objekta. Delatnosti koje se mogu gradti su one koje ne ugrožavaju životnu sredinu i ne remete konfor stanovanja suseda. To su: trgovina, poslovanje, uslužne delatnosti, izvesni zanati, zdravstvene ordinacije, advokatske kancelarije, zabavišta i sl. a prema propisima za izgradnju svake od ovih delatnosti. Objekti namenjeni stanovanju sa poslovanjem planirani su kao objekti koji u prizemlju i na prvoj etaži moraju biti nestambeni i to: lokali u prizemlju, a na spratu poslovni prostor ili lokali. Objekti duž Bulevara kralja Aleksandra ne smeju imati prilaz u podzemne garaže sa Bulevara već iz zaleđa. Verski objekti u okviru svojih parcela, porti, pored crkve mogu sadržati i objekte pratećih sadržaja koji su u funkciji crkve. Prostor porte urediti u skladu sa duhovnom funkcijom objekta. U okviru porte njije dozvoljena izgradnja novih objekata namenjenih stanovanju ili administrativnim potrebama, sem onih koji već postoje na parceli, kako bi se same crkve afirmisale kao reperi u ovom delu grada Površine mešovite namene (interesa) Na prostoru plana u okviru jednog objekta nalaze se zajedno namena javnog i pojedinačnog interesa, a to je zdravstvo, (ogranak Doma zdravlja Zvezdara ) i pojedinačnog interesa, stanovanja. Ova mešovita namena zadržava se planom Postignuti urbanistički parametri i bilansi Tabela 2. - Planirani urbanistički parametri 8

10 broj bloka površina bloka (m 2 ) bez UMP-a površina pod objektima (m 2 ) ukupna BRGP (m 2 ) maksimalna spratnost u bloku slobodne i zelene površine (m 2 ) procenat iskorišćenosti (%) indeks izgrađenosti B , ,0 2,69 B , ,6 2,44 B , ,8 1,67 B , ,8 1,64 B , ,2 1,08 C , ,0 1,39 C , ,1 1,29 C , ,5 1,54 C , ,3 2,05 C , ,1 0,70 C , ,3 1, Tabela 3. - Postignuti bilansi površina zemljišta prema datoj nameni br. bloka zdravstvo sa stanovanjem zelene površine predškolsa ustanova osnovna škola verski objekti stanovanje malih gustina stanovanje srednjih gustina stanovanje sa poslovanjem B B B B B C C C C C C Tabela 4. - Uporedni prikaz urbanističkih parametara GUP-a i regulacionog plana 9

11 br. bloka tip izgrađ* indeks izgrađenosti "i" odnos stanovanjedelatnosti (%) gustina naseljenosti (st/ha) maksimalna spratnost GUP RP GUP RP** GUP RP GUP RP B15 III 1,6-3,0 2, %: do P+6 (max P+4 P+6 duž 89 : % 22m) Bulevara B16 III 1,6-3,0 2, %: do P+6 (max P+4 P+6 duž 60 : % 22m) Bulevara B21 III 1,6-3,0 1, %: do P+6 (max 100 : % 22m) P+4 B22 V 0,8-1,6 1,6 P+2 do P+4 preko 70% P+2-P+4 (P+5 94 : izuzetno do do 30% duž Žičke) P+6 B23 V 0,8-1,6 1,1 C18 III 1,6-3,0 1,4 C22 V 0,8-1,6 1,3 C23 VII do 0,8 1,5 C24 V 0,8-1,6 2,1 C25 V 0,8-1,6 0,7 C26 VII do 0,8 1,2 preko 70% do 30% 50-90%: 50-10% preko 70% do 30% preko 80% do 20% preko 70% do 30% preko 70% do 30% preko 80% do 20% 97 : : : P+2 do P+4 izuzetno do P+6 do P+6 (max 22m) P+2 do P+4 izuzetno do P+6 94 : 6 do P+1 96 : : P+2 do P+4 izuzetno do P+6 P+2 do P+4 izuzetno do P+6 P+3 - P+5 P+2 P+6 duž Bulevara P+2 - P+5 P+2 - P+4, P+6 duž Bulevara P+3 - P+4 P+2 - P : 0 do P+1 P+2 Napomena: * III tip - stanovanje sa delatnostima u nasleđenim centralnim delovima grada V - stanovanje u nasleđenom tkivu van centralnih delova grada VII - stanovanje u delovima grada retke izgrađenosti (sa različitim specifičnostima) varijetet 3.: niska izgradnja različitih tipova ** nestambena prizemlja nisu računata *** Nacrt generalnog urbanističkog plana Beograda na parcelama do 300m 2 predviđa i = 0,8-1,2, a za individualno stanovanje spratnost do P+2 Pri računanju urbanističkih parametara izuzet je koridor UMP-a koji će uticati na konačne parametre u blokovima koje tangira. U pojedinim blokovima urbanistički parametri dati ovim planom detaljne regulacije veći su od GUP-om zadatih parametara ali su u okvirima parametara datih Nacrtom generalnog urbanističkog plana Beograda ZAŠTITA GRADITELjSKOG NASLEĐA Prostor obuhvaćen ovim Regulacionim planom nije utvrđen za prostorno kulturnoistorijsku celinu, ne nalazi se u okviru iste, ne uživa status celine pod predhodnom zaštitom, niti se nalazi u njenom okviru.predmetno područje nalazi se u zoni arheološkog nalazišta Antički Singidunum koje je proglašeno za kulturno dobro (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, br. 176/8 od god) Mere zaštute arheološkog nalazišta Ceo prostor obuhvaćen ovim Regulacionim planom nalazi se u okviru zaštićene zone nekropole rimskog Singidunuma. 10

12 U cilju čuvanja od uništenja ostataka nekropole i njenog daljeg istraživanja, pri izvođenju građevinskih radova, moraju se primeniti adekvatne mere zaštite koje se sastoje u sledećem: - u toku izvođenja svih zemljanih radova na prostoru obuhvaćenom granicama Regulacionog plana neophodno je preduzeti zaštitna arheološka istraživanja ili areheološki nadzor - ne planira se prezentacija na terenu otkrivenih grobnih konstrukcija i nadgrobnih spomenika, već samo njihovo dokumentovanje i prenos u nadležne muzejske institucije Sakralni objekti pod predhodnom zaštitom Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda evidentirao je objekte Crkve Pokrova Presvete Bogorodice, delo arh. Momira Korunovića, u Kajmakčalanskoj br. 55 i Crkvu Svetog Antona Padovanskog, delo arh. Josipa Plečnika, u Bregalničkoj br. 14 kao sakralne objekte pod predhodnom zaštitom. Preporuka ovog plana je da se navedeni sakralni objekti zaštite kao spomenici kulture. Mere zaštite odnose se na: objekat - očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture i enterijera, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, konstruktivnih i dekorativnih elemenata, originalnih materijala, funkcionalnih karakteristika parcelu - zabrana gradnje novih objekata koji nisu u funkciji postojećeg sakralnog objekta na parceli, urbanističko i hortikulturno opremanje, uređenje, održavanje i korišćenje porte kao javnog prostrora po posebnim konzervatorskim uslovima okolinu - očuvati sve vizure ka ovim sakralnim objektima Zaštita vizura Na grafičkom prilogu Plan namene površina naznačene su vizure koje se moraju otvoriti prema sakralnim objektima, Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice i Crkvi Svetog Antona Padovanskog. To znači da se u okviru naznačenih pravaca ne smeju podizati objekti koji bi svojom visinom i volumenom mogli da zaklone ove važne gradske repere, a takođe se ne sme saditi visoko rastinje bogate krošnje PRAVILA PARCELACIJE Parcele javnog interesa Parcele namenjene izgradnji objekata javnog interesa definisane su ovim planom i ne mogu se cepati ili ukrupnjavati. Obavezno je ograđivanje parcela osnovne škole i predškolske dečje ustanove. Ostale parcele Za parcele koje nisu namenjene sadržajima javnog interesa važe sledeća pravila: Svaka katastarska parcela u granicama plana je građevinska parcela na kojoj može da se gradi prema uslovima iz plana. Dozvoljeno je ukrupnjavanje parcela spajanjem dve ili više parcela, ali tako da maksimalna širina parcele ne bude veća od 36m. Ukrupnjavanje građevinske parcele u tom slučaju utvrđuje se urbanističkim projektom. Najmanja širina uličnog fronta parcela koje izlaze na Bulevar kralja Aleksandra je 16m. Kolski pristup ovim parcelama nije dozvoljen sa Bulevara već iz zaleđa. Dozvoljeno je cepanje parcela pod uslovom da novoformirane parcele imaju izlaz na javni put, da nisu manje od 3,3 ara i da širina uličnog fronta parcele ne bude manja od 11m. Dozvoljeno je ograđivanje parcela namenjenih stanovanju, ali pod uslovom da zidani deo ograde na ulici ne prelazi visinu 1,10 m. Ograda može imati i veću visin ali u delu iznad 1,10 m mora biti transparentna. katastarske parcele br. 7084, 7083, 7082, 7081, 7080, 7079, 7078, K.o. Zvezdara (Kajmakčalanska ulica) moraju se podeliti na dve radi izgradnje objekata na obe strane parcela Katastarske parcele br. 7173, 7171, 7172, 7169, 7170, K.o. Zvezdara (Dravska ulica) skraćene su koridorom UMP-a. Urbanistički parametri plana odnose se na ovako formirane parcele. 11

13 3.5. PRAVILA REGULACIJE Regulaciona linija Regulacione linije su geodetski definisane ovim planom. U okviru regulacionih linija saobraćajnica dizvoljena je izgradnja isključivo infrastrukturnog sistema podzemnih instalacija i sadnja javnog zelenila. Regulaciona širina Bulevara kralja Aleksandra je 19 m, izuzev bloka C18 gde je nešto manja jer prati postojeću regulaciju. Građevinska linija Građevinska linija utvrđuje se ovim regulacionim planom u odnosu na regulacionu liniju i predstavlja liniju na kojoj se gradi objekat. Bočna građevinska linija određena je samo u specijalnim, netipičnim slučajevima, i predstavlja liniju do koje se maksimalno može graditi. Građevinska linija prizemlja predstavlja obavezu povlačenja prizemlja ili ostavljanje pasaža, prolaza, na nivou prizemlja objekta. Građevinska linija prizemlja važi samo uz Građevinsku liniju (glavnu) i definiše odstupanja prizemlja od pozicije glavnog korpusa objekta. Van ove linije ne mogu se nalazit konstruktivni elementi - stubovi, stepeništa, ulazi u objekte i sl. Objekti zatečeni ispred građevinske linije u trenutku izrade plana, ne mogu se rekonstruisati ili nadziđivati, već samo investiciono održavati. Građevinska linija podzemnih etaža novih objekata ovim planom nije posebno definisane (podrumske prostorije ili garaže) već je određena urbanističkim parametrima izgradnje. Podzemne etaže mogu zauzeti najviše 80% površine parcele. U prostoru između građevinske i regulacione linije, a u okviru građevinske parcele objekta (predbašte), dozvoljena je izgradnja podzemnih etaža. Visinska regulacija Visinska regulacija određena je brojem nadzemnih etaža (P+n) gde se jedna etaža računa u prosečnoj vrednosti od 3m. Planirana spratnost je obavezna za nove objekte, odnosno maksimalna visina do koje se može nadzidati postojeći. Izuzetak od ovog pravila su objekti visine prizemlje + dve nadzemne etaže kojima je ovo maksimalna visina, a mogu biti i niži. Poslednja etaža može biti potkrovlje. Nivelacija Planirana nivelacija terena postavljena je u odnosu na postojeću nivelaciju ulične mreže. Planom nije nivelaciono definisan koridor UMP-a, Ulica pop Stojanova, jer će to biti predmet posebnog planskog dokumenta RAZRADA URBANISTIČKIM PROJEKTOM Na grafičkom prilogu Regulaciono nivelacioni plan određene su parcele za koje je obavezna izrada urbanističkog projekta. Za ove celine važe svi uslovi iz plana. Pored navedenih celina urbanističke projekte treba raditi za sve slučajeve preparcelacije na zahtev ivestitora. 12

14 3.7. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Uslovi za zaštitu životne sredine ugrađeni su u programska, prostorna i tehnička rešenja plana, te je pri daljoj razradi u cilju zaštite životne sredine obavezno pridržavati se datih rešenja koja se pre svega odnose na dispoziciju poslovnih i komercijalnih sadržaja. Pri sprovođenju plana i projektovanju objekata voditi računa o sledećim zahtevima: kod kombinovanja poslovnih i stambenih sadržaja voditi računa da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteljstva ne smeju da ugrožavaju funkcije kao što je stanovanje. pri projektovanju objekata planirati posebne urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere za zaštitu od preterane insolacije i od vetra za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u nišama uz kolovoz na račun trotoara ili zelenih površina Za garažne komplekse koji se planiraju u unutrašnjosti bloka potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju i to po mogućstvu takvu da se zagađujuće materije ne zadržavaju u unutrašnjosti bloka. Pri planiranju prostora za bilo koji vid građevinske aktivnosti, u ili na njemu, posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti geološke sredine, odnosno zaštiti vode i tla, kao značajnom faktoru životne sredine, a sve sa ciljem: racionalnog planiranja, projektovanja i izgradnje objekata bilo koje vrste i namene bezbednosti života ljudi u zoni izgradnje 3.8. OGRANIČENjA IZGRADNjE Geotehnički uslovi Na osnovu sličnih morfoloških, geoloških, hidrogeoloških odlika i geoloških pojava izvršena je inženjerskogeološka reonizacija terena na znatno šire ispitivanom području terena nego što je to prostor ovog plana. Čitavo ispitivano područje odgovara jednom reonu s tim što su unutar njega, na osnovu određenih svojstava, izdvojeni mikroreoni. Sa aspekta Plana detaljne regulacije blokova B15; B16; B21-23; C18; C22-26 ovde će biti opisan samo jedan mikroreon i to mikroreon Ib, obzirom da je isti zastupljen na čitavom prostoru plana. Mikroreon Ib obuhvata uglavnom delove terena nagiba 1-4 koji su u površinskom delu izgrađeni od srednje stišljivih sedimenata Lj 2 l, Lj 2 pz i Lj 1 d l, neujednačene debljine od 1,0-19,30 m, prosečno od 10,0-14,0 m i koji leže preko praktično nestišljivih sedimenata kompleksa M 2 3 Gl i L M 2 3. Nivo podzemne vode nalazi se na preko 6,00 m od sadašnje površine terena i varira na kontaktu deluvijalnih sedimenata i lesnih naslaga. Mikroreon je povoljan za urbanizaciju uz uslov da se način i dubina temeljenja u lesu prilagode njegovoj strukturnoj čvrstoći i osetljivosti na provlažavanje. Imajući u vidu da prostor obuhvaćen ovim planom, u zoni angažovanja sadejstva objekta i terena, izgrađuju sedimenti kvartara: les (Lj 2 l); pogrebena zemlja (Lj 2 pz) i deluvijalna glina (Lj 1 d l ) to će u daljem delu teksta biti date osnovne karakteristike ovih sredina. γ (kn/m 3 ) Fizičko-mehaničke karakteristike ovih sredina su: les (Lj 2 l) γ d n ϕ c (kn/m 3 ) (%) ( ) (kn/m²) Ms 0,5 4 (kn/m²) 18,80-20,52 15,20-16, * * * * prirodno vlažan ** provlažen pogrebena zemlja (Lj 2 pz) 13

15 γ (kn/m 3 ) γ d (kn/m 3 ) ϕ ( ) c (kn/m²) Ms 0,5 4 (kn/m²) 19,30-20,30 16,40-17, γ (kn/m 3 ) γ d (kn/m 3 ) deluvijalne gline (Lj 2 d l ) ϕ ( ) c (kn/m²) Ms 0,5 4 (kn/m²) 19,60-20,70 15,70-17, Seizmičke karakteristike terena Prema kategorizaciji objekata koja je navedena u Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje i njegovim kasnijim izmenama i dopunama, objekti planirani na predmetnom prostoru spadaju u objekte druge kategorije, što praktično znači da bi za njih kao polazna oleata bila oleata seizmološke karte koja se odnosi na vremenski period od 500 godina. Istraživanja su uzela u obzir elemente analize (procene) potencijalnih seizmo deformabilnosti zastupljenih modela, u odnosu na VIII seizmički stepen koji je naveden na oleati seizmološke karte koja se odnosi na povratni vremenski period od 500 godina. Ovde treba istaći da za zidane objekte prema Pravilniku o tehničkim uslovima gradnje objekata visokogradnje u seizmičkim područjima (sl. list SFRJ 31/81) prema članu 111. postoji ograničenje spratnosti i to za pojedine zidane konstrukcije koje su date u tabeli koja je dalje navedena u tekstu: Seizmički stepen IX VIII VII Vrsta zidanih konstrukcija Obične / P+1 P+2 Sa vertikalnim serklažima P+2 P+3 P+4 Armirane P+7 P+7 P Uslovi zaštite od elementarnih nepogoda i zaštite od interesa za odbranu U cilju prilagođavanja prostornog rešenja potrebama zaštite od elementarnih nepogoda, požara i potreba značajnih za odbranu ukupna realizacija odnosno planirana izgradnja mora biti izvršena uz primenu odgovarajućih prostornih i građevinsko-tehničkih rešenja u skladu sa zakonskom regulativom iz te oblasti. Radi zaštite od potresa novoplanirane sadržaje realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima (Sl. list SFRJ br. 52/9). Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privremenim tehničkim normativima za izgradnju objekata koji ne spadaju u visokogradnju u seizmičkim područjima (Sl. list SFRJ br. 39/64). Zaštitu od požara za predmetne sadržaje izvesti tako da se preventivno obezbedi nemogućnost širenja požara, a u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara (Sl. glasnik SRS br. 37/88). Planom su obezbeđeni pristupi protivpožarnim vozilima svim građevinskim parcelama. Na obuhvaćenom prostoru mora biti realizovana odgovarajuća hidrantska mreža prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara (Sl. list SFRJ br. 3/91) U skladu sa tačkom 2 i 6 Odluke o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanističkih planova značajnih za odbranu zemlje (službeni list SRJ br. 39/95). Obavešteno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovog Regulacionog plana - interni broj 25-5 od g. 14

16 Mere zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu zemlje definisane su posebnim prilogom Uslovi za kretanje invalidnih lica Pri projektovanju i realizaciji svih objekata primeniti rešenja koja će omogućiti invalidnim licima neometano i kontinualno kretanje i pristup u sve sadržaje kompleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planiarnje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 18/97) SAOBRAĆAJNE POVRŠINE Ulična mreža Predmetna lokacija je u okruženju nekoliko primarnih saobraćajnica. Sa severa je tangira magistralni, dominantni pravac, Bulevar kralja Aleksandra. Njen profil definisan je prema studiji "Prostorno programsko rešenje zone RP Bulevara". Buduća magistrala, UMP - unutrašnji magistralni prsten, jedan od značajnih transverzalnih pravaca u uličnoj mreži Beograda, prolazi trasom Pop Stojanove ulice. Koridor UMP-a je samo naznačen u tzv. zoni UMP-a, koja će biti obrađena nakon usvajanja projektne dokumentacije za UMP, čija izrada je u toku. Sa juga, lokaciju tangiraju sabirne ulice 2. reda, Žička i Žarka Zrenjanina. Regulacija Žičke nije definisana jer RP saobraćajnice Slavija - Žička (Juginus, god.) nije do sad usvojen tako da će ona biti definisana u drugoj fazi izrade plana. Ulici Žarka Zrenjanina je proširena regulacija do granice predmetnog plana. Širina kolovoza ostaje 6,0 m a trotoar ka planu se proširuje na min. 3,7 m. Ostale ulice koje su u granici plana: Gajeva, Branka Krsmanovića, Golubačka, Dravska, Bregalnička, Gvozdićeva, Dušana Dugalića, Svetomira Nikolajevića, Trajka Stamenkovića, Prespanska, Dorjanska, Ravanička, Marka Miljanova i Šabačka, čine mrežu stambenih saobraćajnica. Sve ulice zadržavaju postojeće trase uz proširenje kolovoza na 6,0 m. Sve ulice moraju imati sa obostrane trotoare. U ulicama: Starca Vujadina, Gajevoj, Branka Krsmanovića i Toneta Tomšića sa jedne strane proširen je trotoar, što predstavlja drugu fazu realizacije plana koja je uslovljena dinamikom zamene postojećeg građevinskog fonda. Do realizacije UMP-a i dalje će ulice Branka Krsmanovića i Pop Stojanova preuzimati značajne saobraćajne tokove kao jedine poprečne veze u tom delu grada. Ulica Šibenička planirana je kao kolsko-pešačka ulica. Trotoari i kolovoz su nivelaciono izjednačeni. U zoni ulice obezbediti prohodnost komunalnog i interventnog vozila ostavljanjem slobodnog profila širine 3,5 m u kontinuitetu ukoliko se elementima parterne obrade "umiruje" saobraćaj. Ulica Nova 1-1 planirana je kao slepa ulica sa okretnicom koja se po definisanju regulacione širine UMP-a može produžiti. Geometrija svih raskrsnica ulične mreže se rekonstruiše sa minimalnim poluprečnikom krivine od 6,0 m. Osnovni elementi poprečnih profila saobraćajnica dati su u grafičkom prilogu Plan saobraćajnih površina. Trase rekonstruisanih saobraćajnica u situacionom i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvedenih saobraćajnica sa primerenim padovima. Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobraćajnica utvrditi shodno rangu saobraćajnice, opterećenju i strukturi vozila koja će se njome kretati. Odvodnjavanje rešavati slobodnim padom površinskih voda u sistem kišne kanalizacije.pristup vatrogasnih vozila svakoj zgradi u okviru pojedinih blokova omogućen je iz ulica koje okružuju blok i iz "zaleđa" preko kolsko-pešačkih površina u središtu bloka. Pristup unutar bloka mora biti najmanje širine 3,5 m. 15

17 Parkiranje Za sve novo planirane objekte obezbediti na pripadajućoj parceli potreban broj parking mesta, dobijenih iz proračuna definisanih na bazi normativa, prvenstveno u podzemnim etažama objekta ili na slobodnoj površini parcele. Za novu izgradnju, broj parking mesta definisati prema sledećem normativu: za stanovanje 1,0 PM po stanu za delatnosti 1,0 PM na 60 m 2 neto etažne površine Osim postojeće garaže od 30 PM u bloku B15, za potrebe parkiranja postojećih i planiranih sadržaja, kao i ostalih korisnika prostora, s obzirom na frekventnost područja i planiran razvoj poslovnokomercijalnih delatnosti uz magistralne pravce, Bulevar i UMP, postoje prostorne mogućnosti za planiranje izgradnje garaža većih kapaciteta. Mogu se planirati opšte garaže, čiji kapaciteti treba da zadovolje potrebe kako planirane namene tako i drugih korisnika prostora na sledećim lokacijama: u okviru stambeno-poslovno objekta u bloku B16, na dva podzemna nivoa sa min. 180PM u okviru u bloku B23, na dva podzemna nivoa sa min. 200PM u okviru stambeno-poslovnog centra u bloku C22, na dva podzemna nivoa sa min. 180PM Sobzirom da su površine na kojima su planirane ove garaže u zoni UMP-a detaljni uslovi za njihovu izgradnju biće definisani kada budu usvojeni relevantni planovi. Pristup garažama koje su locirana uz primarnu uličnu mrežu ostvariti isključivo iz zaleđa. Za objekte uz Bulevar obaveza investitora je da obezbedi potreban broj parking mesta prema normativima iz ovog plana. Garaže su projektovati kao klasične, sa rampama. Preporuka obrađivača je da se umesto klasičnih podzemnih garaža grade automatizovane mehaničke garaže s obzirom na: bolje iskorišćenje prostora za parkiranje (ušteda po mestu i volumenu), potpunu kontrolu pristupa vozila (elektronska kontrola, isključen "ljudski faktor"), automatizovano vođenje vozila (nema prisustva ljudi u objektu) zaštitu životne okoline (bez izduvnih gasova) nižu cenu izgradnje po mestu parkiranja u odnosu na klasične garaže. Površine iznad podzemnih garaža u okviru bloka urediti kao slobodne zelene površine. Pri projektovanju garaža u podzemnim etažama novoizgrađenih objekata poštovati sledeće elemente: širina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m; slobodna visina garaže min. 2,3 m; dimenzije parking mesta min. 2,3 x 4,8 m; podužni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene i 15% za pokrivene. Numerički pokazatelji za parkiranje i uslovi za izgradnju parking i garažnih mesta za nove i dograđene objekte dati su u sledećoj tabeli. Broj bloka Potrebano PM - delatnosti Potrebano PM - ostale namene Potrebano PM - stanovanje Potrebnoo PM - ukupno Ostvareno PM u opštim garažama Ostvareno PM na parceli Ostvareno PM - u prvoj fazi Suficit - deficit PM u prvoj fazi Ostvareno PM u opštim garažama- druga faza realizacije-zona UMP-a B B B B B

18 C C C C C C UK Potreban broj parkinga prezentiran u tabeli dat je po blokovima s tim što je proračun rađen za svaku parcelu posebno. Ostvaren broj parkinga na parceli izveden je prema normativu za planiranu namenu na parcelama i predstavlja zahtevani minimum za parking mestima. Numerički pokazatelji za parkiranje Normativ primenjen za proračun potrebnog broja parking mesta izveden je iz postavki GUP-a za III, V i VII (varijetet 3) tip izgrađenosti. Pošto se normativi za stanovanje razlikuju u zavisnosti od tipa izgrađenost (za postojeće stanovanje od 0,7 do 1,1 PM po stanu, za planirano stanovanje od 0,9 do 1,1 PM po stanu), za ceo plan je uprosečen normativ na: za postojeće stanovanje za novo stanovanje za delatnosti 0,9 PM po stanu 1.0 PM po stanu 1,0 PM na 60 m 2 neto etažne površine Za druge namene pri proračunu potrebnog broja parking mesta pridržavati se sledećeg: zdravstvo predškolske i školske ustanove verski objekti 1,0 PM na 80 m 2 neto etažne površine 1,0 PM na 1 učionicu 1,0 PM na 80 m 2 neto etažne površine JGS Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnim saobraćajem preko linija tramvajskog saobraćaja u ulici Bulevar kralja Aleksandra i linija autobuskog i trolejbuskog saobraćaja u Žičkoj ulici INFRASTRUKTURA Vodovod Postojeće stanje vodovodne mreže Postojeća vodovodna mreža predmetnog prostora, pripada I i II zoni vodosnabdevanja. U svim ulicama postoji distributivna vodovodna mreža. Vodosnabdevanje II zone vrši se preko primarnih i sekundarnih cevovoda, a pod uticajem crpnih stanica Vračar i Crveni krst, dok se područje koje pripada III zoni, snabdeva vodom preko rezervoara Zvezdara (II zona) i crpne stanice CS Zvezdara (III zona) iz koje se vrši potiskivanje vode u konzumno područje treće visinske zone. Svi ovo objekti su, inače, van granice ovog Regulacionog plana. Distributivna mreža predmetnog područja je uglavnom dotrajala i nedovoljnog je prečnika. U većem delu kompleksa je tzv. bela mreža (colovna), koju treba zameniti novom mrežom odgovarajućeg prečnika. U neposrednoj blizini ovog Regulacionog plana nalazi se vodovodni punkt - kompleks sa rezervoarom Glavni i crpnom stanicom C.S. Crveni krst koja potiskuju vodu u mrežu druge visinske zone. Iz ove crpne stanice polazi potisni cevovod 800 mm trasiran ulicom Vatroslava Jagića, koji, zatim skreće u Bulevar 17

19 Revolucije menjajući dimenzije poprečnog preseka 500 mm (na levoj strani Bulevara, u zoni trotoara, gledano prema centru grada). To je magistralni cevovod koji tangira i blokove predmetnog plana i iz koga se napajaju distributivni cevovodi druge visinske zone vodosnabdevanja ovog Regulacionog plana i šireg područja Bulevara (blokovi sa leve strane Bulevara Revolucije). Prema ulsovima JKP BVK, može se konstatovati da u sadašnjim okolnostima snabdevanja vodom, postojeća mreža druge visinske zone radi punim kapacitetom i da je u potpunosti iskorišćena. To znači da se iz postojeće mreže ne mogu obezbediti dodatne količine vode za podmirenje planiranog povećanog konzuma ovog područja. Za priključenje predviđenih stambenih objekata ovog Regulacio- onog plana na gradsku vodovodnu mrežu, potrebno je dovršiti izgradnju primarnih objekata Beogradskog vodovodnog sistema u okviru Mokroluškog podsistema kojem, u širem smislu, pripada i predmetni kompleks. Postojeći cevovodi prikazani su u grafičkom delu elaborata, na situaciji u razmeri 1 : 1000, zajedno sa planiranom vodovodnom mrežom. Colovna, bela mreža, nije prikazana na situaciji što je uobičajeni postupak, da se crtež ne bi opterećivao mnoštvom linija. Kompletan prikaz postojeće vodovodne mreže dakle, i bele mreže dat je u katastaru podzemnih vodova i objekata Gradskog geodetskog zavoda koji je sastavni deo ovog Regulacionog plana. Planirano rešenje vodovodne mreže Beogradski vodovodni sistem sastoji se iz pet visinskih zona formiranih prema topografiji terena. Kompletno područje zone Bulevara kralja Aleksandra obuhvata prvu, drugu i treću visinsku zonu, dok se teritorija predmetnog Plana detaljne regulacije nalazi uglavnom u drugoj visinskoj zoni i manji deo u trećoj zoni kome pripadaju samo blokovi C24, C25 i C26. Vodosnabdevanje razmatranog područja vrši se preko primarnih i sekundarnih (distributivnih) cevovoda, a pod uticajem crpnih stanica Vračar II i Crveni krst za drugu zonu i crpne stanice Zvezdara za treću visinsku zonu vodosnabdevanja. Postoje u ovom delu grada primarni cevovodi, kao što je 500 mm u Bulevaru kralja Aleksandra, unutar i oko Regulacionog plana, no i pored te činjenice, stanje sekundarne distributivne mreže je takvo, da se usled planirane urbanizacije i povećanja broja stanovnika, oko većine blokova predviđa nova mreža cevovoda prečnika 150 mm, po sistemu prstenova. Colovna bela mreža se ukida jer nema zahtevani kapacitet usled povećanja broja stanovnika i porasta potrošnje konzuma. Planirano rešenje vodovodne mreže područja ovog Regulacionog Plana urađeno je na osnovu ranije urađenog elaborata pod nazivom Analiza postojeće i nove vodovodne mreže za regulaciju prostorno - programskog rešenja DUP-a Bulevara kralja Aleksandra - projektant: CEP god. i uslova JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Planirana izgradnja nove vodovodne sekundarne mreže predviđena je na onim deonicama cevovoda gde su prečnici manji od 150 mm ( 100 mm), a to je osnovni zahtev Beogradskog vodovoda. Dakle, dok se ne izgradi planirana sekundarna vodovodna mreža oko blokova predmetnog plana, nije moguća predviđena stambena izgradnja u blokovima. Što se tiče faznosti izgradnje vodovodne mreže, ona bi se mogla odrediti na osnovu poznate faznosti i dinamike planiranih objekata po blokovima. Na situaciji, u grafičkom prilogu, date su trase i prečnici cevovoda planirane vodovodne mreže prema gornjoj tabeli, u razmeri 1 :

20 Kanalizacija Postojeće stanje kanalizacije Postojeća kanalizaciona mreža ovog Regulacionog plana, nalazi se na teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema, na onom njegovom delu na kome je kanalisanje izvedeno po opštem principu kanalisanja. U svim ulicama plana, postoji ulična kanalizaciona mreža. Vododelnica dva velika kanalizaciona sliva Mokroluškog (podsliv Čuburski sa recipijentima u Južnom Bulevaru) i Bulbulderskog - upravo prolazi teritorijom ovog plana i to pravcem ulica Vranjske i Kajmakčalanske. Površina teritorije plana koja pripada Bulbulderskom slivu je ona čija mreža gravitira kolektoru OB 90/140cm - OB 60/110cm u Bulevaru Revolucije van granice plana, a Mokroluškom, odnosno Čuburskom, površina čija mreža gravitira kolektoru 60/110cm u Ul. Žičkoj - Grčića Milenka, i kolektoru OB 60/110 cm u ulici Stanislava Sremčevića (oba van granice Regulacionog plana). Rukovodeći se navedenom podelom, na dva sliva, navodimo postojeću kanalizacionu mrežu u granicama plana: Bulbulderski sliv: I) Recipijent - kolektor opšteg sistema OB 90/140 cm - OB 60/110 cm u Bulevaru kralja Aleksandra: Sve kanalizacione vode ovog sliva uključuju se u kolektor OB 90/140 cm OB 60/110 cm u Bulevaru kralja Aleksandra, preko mreže postojećih kanala iz bočnih ulica i odvodnika 400 u ul. Žarka Zrenjanina koji se nizvodno (van granice plana) uključuje u pomenuti kolektor. To su sledeći cevni kanali: - kanal OK 250 u Ul. Vranjskoj - deonica kanala OK 250 u Ul. Gvozdićevoj - kanal OK 250 u Ul. Silvija Kranjčevića - deonica kanala OK 250 u Ul. Bregalničkoj - deonica kanala OK 250 u Ul. Pop Stojanovoj - deonica kanala OK 300 u Ul. Branka Krsmanovića - kanal OK 300 u Ul. Gajevoj - kanal OK 350 u Ul. Starca Vujadina - kanal OK 250 u Ul. Kajmakčalanskoj koji ide približno topografsko vododelnicom Bulbulderskog i Mokroluškog sliva. U ovaj kanal priključuju se kanali iz bočnih ulica (sa leve strane ulice gledajući nizvodno). Ovaj kanal priključuje se na kanal OK OK 400 u ulici Žarka Zrenjanina, koji se, zatim uliva u recipijent u Bulevaru Revolucije. - kanal OK 300 u ul. Žarka Zrenjanina (uzvodna deonica) koji se nadovezuje na kanal OK 300 u ulici Žičkoj i sa njim čini funkcionalnu celinu. Oba kanala su van granice plana. Na pomenuti kanal Žička - Ul. Žarka Zrenjanina priključuju se deonice ovih bočnih kanala (u granicama plana) i to deonice kanala OK 250 u ulicama Branka Krsmanovića, Golubačkoj i Dravskoj Mokroluški sliv: II) Podsliv kolektora 60/110 cm u Ul. Grčića Milenka - Ul. Vojislava Ilića Postojeći kanali ovog slivnog područja jesu: - deonica kanala OK 300 u Ul. Ravaničkoj - kanal OK 300 u Ul. Dojranskoj - kanal OK 250 u Ul. Trajka Stamenkovića - deonica kanala OK 250 u Ul. Gvozdićevoj - kratka deonica kanala u Ul. Silvija Kranjčevića - kanal OK 250 u Ul. Duška Dugalića - kanal OK OK 350 u Ul. Bregalničkoj - kanal OK 250 u Ul. Pop Stojanovoj III) Podsliv kolektora 60/110 cm u Ul. Stanislava Sremčevića 19

21 Kao i prethodna dva i ovaj recipijent - kolektor se nalazi van granice predmetnog Regulacionog plana i ima najmanji broj ulivnih kanala, i to: - kanal OK 250 u Ul. Šibeničkoj - kanal OK 250 u Ul. Marka Miljanova - deonica kanala OK u Ul. Ravaničkoj Dispozicija navedenih postojećih cevnih kanala u ulicama na području ovog Regulacionog plana, data je u grafičkom prilogu elaborata, na situaciji u razmeri 1 : 1000, zajedno sa planiranom mrežom. Planirano rešenj kanalizacije Bitna karakteristika ovog Regulacionog plana jeste da za njegovu realizaciju nije potrebno na samoj teritoriji plana predvideti nove kapacitete za odvodnjavanje kanalizacionih voda. Dakle, zadržava se postojeća kanalizaciona ulična mreža opšteg sistema bez izuzetaka, jer po kapacitetu zadovoljava uvećane količine kišnih i otpadnih voda nastale planiranom urbanizacijom. Za ulici Pop - Stojanovu - UMP (Unutrašnji magistralni prsten) biće urađen poseban planski akt koji će tretirati samo saobraćajnicu, te je ona u ovom Regulacionom planu samo naznačena i ostavljen je koridor odgovarajuće širine. Na ovoj deonici, svakako treba predvideti nov cevni kanal minimalnog prečnika 300 mm, čiji bi se jedan krak uključivao u kolektor OB 60/110 cm u Bulevaru Revolucije, a drugi u kolektor u ul. Grčića Milenka (produžetak UMP). Jedini planirani objekt kanalizacione mreže na teritoriji ovog plana jeste kratka deonica kanala Ø 300 mm u ul. Toneta Tomšiča (deonica između ul. Dojranske i ul. Trajka Stamenkovića). Dakle, sva postojeća mreža ulične kanalizacije ovoga plana se zadržava, u potpunosti, u funkciji. Planirana i postojeća kanalizaciona mreža teritorije ovog Regulacionog plana prikazane su u grafičkom prilogu elaborata, na situaciji u razmeri 1 : Obrazloženje rešenja kanalizacije Kako je područje Regulacionog plana Bulevara Revolucije od ulice Starca Vujadina do ulice Stanislava Sremčevića deo teritorije Centralnog gradskog kanalizacionog sistema na kome je kanalisanje koncipirano prema opštem sistemu kanalisanja, te će se ovaj princip zadržati i u narednom planskom periodu kako je dato uslovima JKP BVK. Na osnovu namene površina iz Regulacionog plana i analize slivnog područja, ustanovljeno je da svi postojeći ulični kanali, zadovoljavaju po svome kapacitetu i da se, kao takvi, mogu zadržati u funkciji za naredni planski period. Inače, uslov dalje urbanizacije Čuburskog sliva, prema uslovima JKP BVK, jeste projektovanje i izgradnja trećeg kolektora u saobraćajanici Južni bulevar (van granica plana). Sama saobraćajnica Bulevar kralja Aleksandra je izuzeta iz Regulacionog plana (van granice plana) i nije predmet obrade. Regulacioni plan ove saobrćajnice još nije urađen Elektromreža Postojeće stanje U okviru predmetnog plana izgrađene su četiri transformatorske stanice 10/0,4 knj. Transformatorske stanice 10/0,4 knj registarski br. B - 82, B i B izgrađene su u okviru stambenih objekata, B i B izgrađene su kao slobodnostojeći objekti. Mreža 10kNj izgrađena je kao podzemno kablovska. Kablovi su postavljeni ispod trotoarskog prostora duž posrtojećih saobraćajnica. 20

22 Niskonaponska mreža 1 knj delom je izgrađena kao podzemna, a delom kao nadzemna. Duž ulica Stanislava Sremčevića, Vranjske i Gvozdićeve ispod kolovoza, a duž Bulevara kralja Aleksandra ispod trotoara postavljen je 110 knj kablovski vod koji povezuje TS 220/110 knj Beograd 17 sa TS 110/10 knj Beograd 28. Duž Ulice Stanislava Sremčevića ispod trotoarskog prostora postavljen je kabl 35 knj. Obrazloženje rešenja Postojeći i planirani potrošači predviđeno je da se snabdevaju električnom energijom iz transformatorskih stanica koje su locirane u sledećim blokovima: TS - 1 u bloku B21, TS - 2, TS - 3 i TS - 4 u bloku B15, TS - 5 u bloku B22, TS - 6, TS - 8 i TS - 9 u bloku B16 sa tima što TS - 8 zamenjuje postojeću TS reg. br. B koja se uklanja, TS - 7 i TS - 10 u bloku B 23, TS - 11 bloku C22, TS - 13 i TS -14 u bloku C22 sa tim što TS - 3 zamenjuje TS reg. br. B koja se uklanja, TS - 15 u bloku C23, TS - 16 u bloku C24 i TS - 17 u bloku C25. st. novo del. zadržava se st. 30 tf. del. 50 B (477) 990 knj (60Nj) 232 (2ct) 360 knj (80Nj) B knj knj B knj 743 (8) 129 knj B knj 423 (4) 100 knj B knj 966 (10) 120 knj C knj (80 Nj/m 2 ) C knj (60 Nj/m 2 ) 102 (1) 377 knj C knj(80 Nj/m 2 ) (130 ct) 1120 knj C knj (80) knj C knj (80) 387 (5) 70 knj C knj (80) 1106 (12) 70 knj Sve transformatorske stanice su kapaciteta 1x1000 knj osim TS - 9 koja je kapaciteta 2 x 1000 knj. st. Planirane transformatorske stanice predviđeno je da se priključe na planiranu TS 110/10 knj Obilić. U tom smislu predviđeno je da se od TS 110/10 knj do predmetnog područja polože četiri kablovska voda 10 knj koji će formirati dva prstena i prihvatiti sve planirane TS 10/0,4 knj osim TS - 8 i TS - 13 u koje će se uvesti 10 knj vodovi iz postojećih ukinutih TS B-1556 i B-357. Planirani kablovi 10 knj predviđeno je da se izvedu podzemno, duž saobraćajnica a ispod trotoarskog prostora. Trase kablova 10 knj od granice predmetnog plana do TS 110/10 knj Obilić biće predmet posebnog planskog dokumenta. Niskonaponska mreža u delu naselja gde je individualno stanovanje zadržaće se kao nadzemna na betonskim odnosno gvozdenim stubovima, a u delu gde je kolektivno stanovanje gradiće se podzemni vodovi 1 knj. Sve saobraćajnice u kompleksu opremiće se instalacijom javnog osvetljenja. Osvetljenje Pop Stojanove ulice posebno će se rešavati na celoj dužini UMP-a. Sve transformatorske stanice predviđeno je da se izgrade u sklopu planiranih objekata osim TS-15 i TS-17 koje će se graditi kao slobodno stojeće objekti. Uslovi Za snabdevanje planiranih i postojećih potrošača električne energije u okviru predmetnog plana izgraditi 15 novih transformatorskih stanica 10/0,4 knj. Dve postojeće TS 10/0,4 knj B-1556 i B-357 ukinuti, a umesto njih izgraditi nove TS 10/0,4 knj, TS-8 i TS-3. Kapacitet planiranih TS 10/0,4 knj je 1000 kva osim TS-9 čiji je kapacitet 2x1000 kva. del. 21

23 Planirane TS 10/0,4 knj izgraditi u sklopu novih objekata sa tim da se TS-15 i TS-17 grade kao slobodnostojeći objekti. Transformatorske stanice 10/0,4 knj kapaciteta 1x1000 kva moraju imati najmanje dva odvojena odeljenja i to: odeljenje za smeštaj transformatora i odeljenje za smeštaj razvodnog i visokognapona. TS 10/0,4 knj kapacitea 2x1000 kva mora imati najmanje tri odvojena odeljenja i to: dva odeljenja za smeštaj transformatora i jedno odeljenje za smeštaj niskog i visokog napona. Prostorije transformatorskih stanica moraju imati direktan pristup spolja. Pristup prostorijama obezbediti izgradnjom pristupnog puta do najbliže javne saobraćajnice, širine 3m nosivosti 5t. Obezbediti sigurnu zvučnu izolaciju prostorija za smeštaj transformatora. Planirane TS 10/0,4 knj moćiće da se uklope u 10 knj mrežu tek nakon izgradnje TS 110/10 knj Obilić. Od TS 110/10 knj Obilić do predmetnog kompleksa položiće se četiri kabla 10 knj koji će formirati dva prstena na koje će se na principu ulaz-izlaz priključiti planirane trafostanice. TS-8 i TS-13 priključiće se na postojeće 10 knj vodove na koje su bile priključene TS B-1556 i B-357 koje se ukidaju. Mreže 1 i 10 knj izvešće se podzemno. Planirani podzemni vodovi 1 i 10 knj postavljaju se ispod trotoarskog prostora, a u rov dubine 0,8 m širine u zavisnosti od broja kablova. Postojeća javna rasveta predviđena je da se rekonstruiše postavljanjem novih svetiljki na postojeće ili nove stubove. Sve radove u zoni 110 knj kabla izvesti ručno kako ne bi došlo do oštećenja istog TT mreža Postojeće stanje Teritoriju predmetnog plana pokrivaju područja tri glavna TT kabla i to: kabl No-17, kabl No-10 i kabl No- 28 ATC Zvezdara. Kapacitet postojećih TT kablova delimično zadovoljava potrebe pretplatnika na predmetnom području. TT kanalizacija izgrađena je duž ulica: Bulevar Kralja Aleksandra, Kajmakčalanska, Žarka Zrenjanina, Žičke, Starca Vujadina, Gajeve, Branka Krsmanovića, Bregalničke, Kranjčevićeve, D. Dugalića, Vranjske, T. Tomšiča, Dorjanske, Ravaničke, Baranjske i S. Sremčevića. Kapacitet TT kanalizacije je od 2 do 32 TT cevi. Glavni TT kablovi su položeni kroz TT kanalizaciju od ATC Zvezdara do svojih područja. Distributivna TT mreža izvedena je uvlačnim TT kablovima postavljenih kroz TT kanalizaciju armiranim TT kablovima postavljenim slobodno u zemlju. Objekti su priključeni preko unutrašnjih i spoljnih izvoda. Obrazloženje rešenja Potrebni broj telefonskih priključaka određen je na bazi usvojenog principa: - Lokalni: svaki lokal jedan telefonski priključak - Poslovanje: na svaki m 2 BRGP jedan telefonski priključak - Stanovanje: svaki stan jedan telefonski priključak Na osnovu usvojenog principa i kapaciteta zadržanih i planiranih u predmetnom RP došlo se do zaključka da na predmetnoj teritoriji treba obezbediti oko 3900 telefonskih priključaka. Kako je perspektivnim planovima predviđeno da predmetnu teritoriju u tri glavna TT kabla sa tim da oni pokrivaju i šire područje od plana, došlo se do stava da je potrebno uvesti još jedan glavni TT kabl kapaciteta 600 x 4 tako da se područje kabla No-17 podeli na dva kablovska područja. U ovom rešenju kabl No-17 pokrivao bi Blok B-15 i deo bloka B-16, a kabl No-17A pokrivao bi blokove B- 21, B-22, B-33. Kabl No-10 pokrivao bi blokove C-18, C-22, C-23 i deo bloka B-16. Kabl 28 pokrivao bi blokove C-24, C- 25 i C

24 Planirani kabl No-17A predbiđeno je da se poleže od ATC Zvezdara do pripadajućeg planiranog područja kroz postojeću magistralnu TT kanalizaciju. Na teritoriji predmetnog plana predviđa se izgradnja nove TT kanalizaci je duž nove regulaci je Pop Stojanove ulice i na deonicama gde se spaja postojeća TT kanalizacija. Planirana je rekonstrukcija i povećanje kapaciteta distributivne TT mreže kako bi se zadovoljile potrebe planiranih pretplatnika. Distributivna TT mreža predviđeno je da se postavi kroz postojeću TT kanalizaciju ili slobodno u zemlju. U objektima su predviđeni unutrašnji kućni izvodi. Uslovi Predmetni kompleks pripada području postojeće ATC Zvezdara čiji je kapacitet u potpunosti iskorišćen. Da bi se prihvatili novi pretplatnici potrebno je izvršiti povećanje kapaciteta komutacione opreme. Zatim je potrebno izvršiti preraspodelu kablovskih područja glavnih TT kablova No-17 i No-10 i uvesti novo kablovsko područje No-17A. Kabl No-17 prihvatiće pretplatnike u blokovima B-15 i u delu bloka B-16, novi kabl No-17 prihvatiće pretplatnike u blokovima B-21, B-22, B-23, kabl No-10 prihvatiće pretplatnike u blokovima C-18, C-22,C-23 i delu blokova B-16, a kabl 28 prihvatiće pretplatnike u blokovima C-24, C-25 i C-26. Novi glavni TT kabl No-17A položiće se kroz postojeću magistralnu TT kanalizaciju od ATC Zvezdara do novoformiranog kablovskog područja. Na svim kablovskim područjima potrebno je izvršiti rekonstrukciju i povećanje kapaciteta distributivne TT mreže tako da zadovolji krajnje potrebe korisnika na predmetnom području. Izvršiti dogradnju postojeće TT kanalizacije i otvaranje TT okana na pogodnim mestima. Postojeću TT kanalizaciju koja je ugrožena izgradnjom objekata izmestiti. TT kanalizaciju duž Pop Stojanove i Žičke ulice biće projektovana u sklopu projekata tih saobraćajnica. U okviru planiranih objekata predvideti unutrašnje kućne izvode sa donjom vrstom telefonske koncentracije. Izvode priključiti armiranim TT kablovima položenim kroz privodnu TT kanalizaciju na distributivnu TT mrežu. Kapacitet izvoda i izvodnih TT kablova dimenzionisati za krajnje potrebe pretplatnika Toplovod Uslovi snabdevanja toplotnom enegijom Prostor blokova B15-23 i C18-26 pripada grejnom području toplane Konjarnik i napajaće se toplotnom energijom - vrelom vodom 150/75 C, NP 25, preko magistralnih toplovoda duž ulica Vojislava Ilića, Žičke kao i Bulevara kralja Aleksandra. Tokom dosadašnje realizacije toplovodne mreže ovi blokovi nisu priključeni na daljinski sitem osim pojedinih objekata kao što su škola u bloku C25 koja se snabdeva preko blokovske sekundarne mreže iz centralne, toplo izmenjivačke stanice u naselju Lipov Lad i nekoliko stambenih objekata u bloku C26 i C25. Na području obuhvaćenom ovim planom na toplovodnu mrežu su priključeni višespratni stambeni i poslovni objekti, dok većina postojećih objekata u okruženju do sada nije bilo priključeno na sistem daljinskog grejanja. Na toplovodnu mrežu priključuju se : - postojeći stambeni objekti koji se zadržavaju i - planirani stambeno poslovni objekti a sve prema tabeli toplotnog konzuma Izgradnju nove toplovodne mreže orijentisati ka već izgrađenoj mreži koja raspolaže toplotnim kapacitetom u funkciji dinamike izgradnje objekata. Blokove B15 i B23 orijentisati na magistralni toplovod u ulici Branka Krsmanovića. Ovaj primarni vod je dimenzionisan za potrebe svih potrošača na ovim blokovima. 23

25 Blokovi C18, C22 i C23 snabdevaće se toplotom preko primarnog voda duž Bregalničke ulice od magistralnog toplovoda u ulici Vojislava Ilića. Blokovi C24, C25 i C26 snabdevaće se toplotnom energijom sa magistralnog toplovoda duž ulice Bulevar kralja Aleksandra. Moguće je da se u funkciji dinamike izgradnje objekata pojedini C blokovi ili B blokovi u datom trenutku napajaju toplotom sa najbliže magistrale što će se definisati izradom tehničke dokumentacije. Nova toplovodna mreža će se graditi prema situacionom rešenju u grafičkom prilogu elaborata od predizolovanih cevi ili u plitko položenim betonskim kanalima sa minimalnim nadslojem do kote terena od 80 cm. Tačna mesta priključenja pojedinačnih objekata na toplovodnu mrežu definisaće se u odnosu na njihov redosled u realizaciji. Sve planirane toplotne podstanice se indirektno priključuju na toplovodnu mrežu. Sekundarni razvod tople vode 90/70 C, NP 6, od toplotnih podstanica do podstanica u pojedinim objektima vodiće se po pravilu kroz podrumske i garažne prostore. Prostorije za smeštaj toplotnih podstanica moraju biti minimalnih dimenzija 5x6 m i visine 2.6 m sa direktnim ulazom spolja i kolsko-pešačkom stazom do najbliže saobraćajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirodno osvetljenje i ventilaciju, električnu rasvetu, česmu, jamu za hlađenje i odvod otpadne vode u kanalizaciju. Prilikom projektovanja instalacija centralnog grejanja u objektima neophodno je u maksimalnoj meri koristiti metode racionalnog korišćenja i uštede energije. Obrazloženje Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planski zadržavaju kao i novo planirani priključiće se na sistem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom kako bi se obezbedili kvalitetni uslovi stanovanja i poslovanja, optimalno koristila energija i zaštitila životna sredina. Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instalisano toplotno opterećenje postojećih i novoplaniranih potrošača u bloku obezbediće se iz postojećih vrelovoda 150/75 C grejnog područja toplane Konjarnik izgrađenih duž ulica Vojislava Ilića i Bulevara kralja Aleksandra. Za procenu potrebne instalisane snage korišćeni su sledeći normativi: - za postojeće i planirane stambene objekte čiste visine prostorija 2.6 m i termične zaštite objekata u skladu sa JUS.U.J500 u iznosu od 120 Nj/m 2, - za postojeće i planirane poslovne objekte čiste visine 3.2 m i termične zaštite objekata u skladu sa JUS.U.J500 u iznosu od 150 Nj/m 2, Instalisana toplotna snaga potrošača obračunata je prema sledećoj tabeli: Broj bl. BRGP post (m 2 ) st BRGP post. (m 2 ) del Lj post (KNj) BRGP plan. (m 2 ) St. BRGP plan (m 2 ) Del. Lj plan (KNj) St. Lj plan (KNj) Del Lj plan (KNj) Uk. B B B B B C C C C C C

26 ( toplotni konzum je razdvojen na postojeće objekte koji se zadržavaju i nove koji će se graditi) Zelenilo Pravila za uređenje slobodnih i zelenih površina Na području Plana detažne regulacije sa rekonstrukcijom blokova (B15, B16, B21, B22, B23, C18, C22, C23, C24, C25, C26),intenzivnom poslovno-stambenom i društvenom izgradnjom, kao i uvođenjem podzemnih garaža i pijacete, predviđeno je oko 8,6 ha slobodnih i zelenih površina, zajedno sa saobraćajnicama (što iznosi oko 42,32% od ukupne površine). Prosečna površina slobodnih i zelenih prostora po stanovniku je 9,15 m2 što je na granici normativa datim u GUP-u. Imajući u vidu blizinu šuma parka "Zvezdara", park "Ćirilo i Metodije", kao i visoko formirani drvored u Bulevaru Revolucije i iz susednih blokova ove zelene i slobodne površine se mogu smatrati skoro zadovoljavajućim. Ovim planom predviđeno je formiranje jedinstvenog homogenog sistema zelenila koje je međusobno povezano u ravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophodno očuvati što više postojeću vegetaciju i ugraditi u gradsku strukturu, čime se formira sistem zelenila, obezbeđen odgovarajućim merama nege, zaštite i održavanja. Izbor sadnog materijala zasniva se na postojećim kvalitetnim vrstama, autohtonog i alohtonog porekla prilagođeni nameni površina. Učešće lišćarskih vrsta je dominantno i kreće se 40-50%, četinarskih 10-15% dok žbunastih vrsta 30-35%. Prema nameni površina i režimu korišćenja razlikuju se sledeće kategorije zelenila: *LINIJSKO ZELENILO ili DRVOREDI ( unutrašnji magistralni prsten, ulice sa predbaštama i parking prostori ) *BLOKOVSKO ZELENILO Zelene površine unutar parcela za višeporodično stanovanja sa delatnostima Zelenilo u okviru parcele za porodičnog stanovanja Zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera ( Osnovna škola, obdanište, Dom zdravlja, verski objekti otvoreni sportski centar ) Zelene površine na pijaceti i skveru (venac) Zelene površine nad javnim podzemnim garažama LINIJSKO ZELENILO čine pojedinačna drvoredna stabla uz kolske ulice (Dušana Dugalića, Kajmakčelanska, Gvozdićeva) posađene u predbaštama formirajući linijski kontinuitet. Ovu kategoriju zelenila treba formirati od školovanih i zdravih drvorednih sadnica adaptirane na vladajuće uslove sredine. Razmak sadnje je u zavisnosti od izabrane vrste koja u pogledu održavanja zahteva minimalne uslove čineći ga ekonomski opravdanim. U integrisanoj ulici ( blok 22 i blok 23 parcele 310,311 ) koja vodi ka katoličkoj crkvi koristiti visoko dekorativno - estetske vrste, srednjih i nižih visina koje svojim koloritom, dimenzijom i volumenom krošnji postižu poseban efekat u prostoru. Na novoplaniranom parking prostoru uz sportsko rekreativnu površinu formirati drvored na rastojanju od 5-7 m u zavisnosti od izabrane vrste što obuhvata 2-3 parking mesta.. BLOKOVSKO ZELENILO podrazumeva : Zelene površine unutar parcela za višeporodično stanovanja sa delatnostima Zelene površine na ovim parcelama obuhvataju sve visoko vrednovane vrste iz snimka postojećeg stanja vegetacije. To su lišćarske vrste (divlji kesten, jasen, platan, lipa, breza, paulovnija, kiselo drvo, katalpa, pajavac, bagrem) kao i četinarske ( smrča, tuja, crni bor ), a zatim i voćarske (trešnja, šljiva, orah, višnja, smokva ) koje su sa visoko formiranim krošnjama i u punoj fizičkoj zrelosti. U okviru ovih parcela predviđene su podzemne garaže koje su u nadzemnom delu uglavnom popločane rezervisane za igru dece uzrasta 3 do 10 godina..manjim delom predvićene su kasetirane površine u vidu 25

27 većih žardinjera obrasle niskim žbunastim vrstama sa plitkim korenovim sistemom. Neophodno je formiranje novih travnjaka na dobro izolovanim krovnim površinama podzemnih garaža i uvođenje novih grupacija dekorativnih žbunastih vrsta, čime se ostvaruje dinamika prostora. Zelenilo u okviru parcele za porodično stanovanje Ove zelene površine su u okviru individualnih parcela i kompoziciono rešenje proizilazi iz samih želja i htenja korisnika.. Zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera ( Osnovna škola, obdanište, Dom zdravlja, verski objekti i javna zelena površina) Zelenilo unutar školskog dvorišta (blok 25) tretirati intenzivnim sanitarno higijenskim merama održavanja (kresanje grana, uklanjanje polomljenih, suvih i obolelih delova krune) kao i njihovo oblikovanje.dotrajale zastore na pešačkim stazama zameniti. Buduće obdanište dopuniti vrstama koje ne poseduju trnovite grančice, otrovne plodove, kao i one koje ne izazivaju alergološka obolenja.. Portu u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi rekonstruisati. Obolela, polomljena i dotrajala stabla ukloniti i zameniti novim sadnicama..u katoličkoj crkvi osušene četinare zameniti a tisu topijarno oblikovati. Postojeće visoko kvalitetne lišćarske vrste ( lipe, ginko, mleč, javor ) koje se nalaze obodno na katastarskoj parceli 7283 u bloku C23 obavezno zadržati. Svojim visoko formiranim i gustim krošnjama ostvaruju neophodnu zasenu nad novoplaniranim sportskim terenima.. Opšta pravila za ozelenjavanje slobodnih površina Uređivanje slobodnih površina raditi na osnovu situacije postojećeg stanja, izrađene biološke osnove i sinhron plana. Pre pristupa izrade projekta visoko vrednovanu postojeću vegetaciju štititi i tretirati kao sastavni deo projekta. Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti životni prostor i poboljšanje mikroklimata. Za održavanje zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hidransku mrežu. Pored postojeće vegetacije predvideti dopunu sadnica staru 4-6 god., sadnjom zimzelenog i listopadnog šiblja. S obzirom na raznovrsnost prostora, zelenilo pored svoje osnovne biološke funkcije služi i za razgraničenje, odnosno prostornu izolaciju stambenog dela od komunalnog prostora. Prilikom projektovanja i izvođenja planirati sve portebne mere za zaštitu stabala, drvoreda kao i svog visoko-vrednovanog postojećeg zelenila. Nivelaciono-regulacionim rešenjem obezbediti pravilno oticanje vode od objekta prema slobodnom prostou ka slivnicima i rigolama. Obezbediti minimalno odstojanje dendro vrsta od podzemnih instalacija. Sve građevinske kao i šumarske radove raditi prema važećim propisima POTREBNA SREDSTVA Za uređenje i izgradnju objekata koji su od javnog interesa potrebna su sledeća sredstva: Vodovod Vrsta rada jed.mere cenapo jed.mere količina ukupna cena (din) Ø150 2.vis zone m ,00 Ø150 3.vis zone m , ,00 26

28 Kanalizacija Ø 300 m , ,00 Elektrika Kabl 1 i 10 kv m ,00 TS 10/0.4 kv kom , , ,00 TT TT kanalizcija m ,00 uvlačni TT kabl kom ,00 armirani TT kabl m , ,00 Toplovod Ø 88,9 m ,00 Ø 108 m ,00 Ø 114 m ,00 Ø 133 m ,00 Ø 168 m ,00 Ø 219 m ,00 Ø 273 m ,00 m ,00 Saobraćajne površine Izgradnja nove saobraćajnice kolovoz m ,00 trotoar m ,00 Rekonstrukcija post. saobraćajnice Kolovoz m ,00 trotoar m ,00 Saobraćajna oprema m ,00 Javno osvetljenje kom ,00 Površine parcela koje se izuzimaju m 2 986, Površine objekata koji se ruše m , Nadoknada za stambene objekte m , ,5 Zelenilo Drvored (drvo po kom) kom ,00 Javne zelene površine m ,00 Ukupno ,5 27

29 4. PRAVILA GRAĐENjA 4.1. Tretman postojećih objekata Za sve postojeće objekte koji zalaze u planirane nove regulacije ulica i trgova ili prelaze novoplanirane građevinske linije važi sledeće: na osnovu ovog plana dozvoljeno je tekuće, investiciono održavanje ovakvih objekata do njihove zamene, ukoliko ne postoji drugi zakonski osnov za rušenje (bespravna gradnja). nije dozvoljena rekonstrukcija, dogradnja ili adaptcija potkrovlja nije dozvoljena promena postojeće površine. Za ostale objekte koji ne zalaze u novoplanirane regulacije važe sledeća pravila: mogu se zameniti novim prema uslovima iz ovog plana mogu se dograditi ili adaptirati tako da zadovolje sve urbanističke parametre date ovim planom (stepen iskorišćenosti, koeficijent izgrađenosti, spratnost...) Opšta pravila za rekonstrukciju postojećih objekata P r a v i l a z a n a d z iđiva n je p o s to j ećih o b j ek a ta Nadzidati se mogu svi postojeći objekti koji se nalaze na planiranoj građevinskoj liniji i svojom ukupnom bruto površinom (postojeća + nadzidana) zadovoljavaju urbanističke parametre date ovim planom Ne može se nadzidati samo deo objekta ili samo jedan objekat na parceli na kojoj se nalazi više samostalnih ili povezanih objekata (partaje) Visina nadzidanog dela zgrade ne sme preći planom predviđenu visinu Parkiranje za dodatnu površinu obezbediti na slobodnoj površini parcele. Pre zahteva za izradu uslova potrebno je proveriti statičku stabilnost objekta, geomehanička svojstva terena na mikrolokaciji kao i eventualni status zaštite. A d a p ta c i j e 28

30 Adaptacije postojećih prostora (tavana, potkrovlja, vešernica, i drugih zajedničkih prostorija) u korisne, stambene ili poslovne površine su dozvoljene na svim postojećim objektima ali samo u okviru svojih gabarita. Izmena geometrije kosog krova je dozvoljena u sledećim slučajevima: kada je potrebno zameniti postojeću krovnu konstrukciju zbog dotrajalosti konstruktivnih elemenata krova. ukoliko se time vrši usaglašavanje sa krovovima susednih objekata. Za sve objekte kojima je dozvoljena izgradnja ili adaptacija potkrovlja važi sledeće: Mansarda ili potkrovlje svojom površinom ne smeju izlaziti iz horizontalnog gabarita objekta (šema 1). šema 1 Nije dozvoljena izgradnja mansardnih krovova u vidu tzv. "kapa" sa prepustima. Maksimalna visina nazidka potkrovlja iznosi 1,80m (računajući od poda podkrovne etaže do preloma krovne kosine). Dozvoljena je izgradnja mansardnih krovova, ali uz poštovanje elemenata tradicionalne arhitekture i u zavisnosti od stilskog obeležja objekta. Nije dozvoljena izgradnja potkrovlja u više nivoa (moguće je, u slučaju kada to geometrija krova dozvoljava, formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu korisnu površinu). Rešenjem kosih krovova susednih objekata koji se dodiruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat. Obaveza je da se ovim intervencijama ne menjaju stilske karakteristike objekata. Nije dozvoljeno pojedinačno zastakljivanje balkona, terasa i lođa na stambenim zgradama kao ni druge građevinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedničkih akcija svih stanara uz saglasnost nadležnih organa. R e k o n s t r u k c i j a p r i z em l ja p o s t o jećih objek a t a Rekonstrukciju i prenamenu prizemlja postojećih objekata izvesti u skladu sa sledećim pravilima: Ulaze u planirane sadržaje u prizemlju rešiti na pravcima glavnih pešačkih tokova i tako da budu u što bližem kontaktu sa pešakom. Adaptacija ovakvih prostora mora biti izvedena na takav način da ničim ne naruši konstruktivne, oblikovne i stilske karakteristike postojećeg objekta. Svi novi elementi vidni na fasadi moraju se bojom, materijalom i formom uklopiti u zatečeni izgled. Aktiviranje prizemlja koja nisu u nivou terena u slučajevima kada se ne može upravno prići sa trotoara može se izvesti i stepeništem koje se nalazi unutar objekta (šema 2). šema 2 29

31 Položaj i oblik stepeništa kojim se ulazi u poslovni prostor mora biti takav da ne ugrožav kretanje pešaka na trotoaru i mora se nalaziti na građevinskoj liniji prizemlja postojećeg objekta. Stepenište postaviti unutar objekta. Ukoliko su intervencije koje treba preduzeti takvog obima da zadiru u konstruktivni sklop objekta potrebno je izvršiti kompletnu sanaciju objekta Opšta pravila izgradnje objekata na parceli Tabela 1. - Urbanistički parametri visina izuzci tipični parametri namena tip objekta parc. 3 ara ugaone P+n Ki Pi (%) Ki Pi(%) Ki Pi(%) Osnovna škola / P+1 Dečja ustanova stanovanje sa poslovanjem stanovanje velikih gustina stanovanje srednjih gustina stanovanje malih gustina* stanovanje sa zdravstvom / P+2 S.P.1. P+6 3,5 50 S.P.2. P+5 2,2 36 S.V. P S.R.1. P+4 2,5 50 3,5 70 3,5 70 S.R.2. P+3 1,9 46 S.M.1. P+2 1, ,4 50 S.Z. P+8 2,2 30 * Za stanovanje malih gustina dati su maksimalni parametri korišćenja zemljišta što znači da mogu biti manji, a ne smeju biti veći **postojeći objekat Koeficijent izgrađenosti ( ki ) prema Nacrtu GUP-a Beograda računat je bez podzemnih garaža Izuzetno je dozvoljeno odstupanje od datih parametara ±10%. Postavljanje objekta u odnosu na javne površine Objekte graditi isključivo na definisanoj građevinskoj liniji. Objekti svojim gabaritom ne smeju preći preko građevinske linije u javnu površinu. Kod slobodnostojećih objekata bočna građevinska linija mora biti udaljena od bočne ivice parcele najmanje 1/6 planirane visine objekta (računa se visina venca objekta) sem u slučajevima gde je ova građevinska linija određena planom Povlačenje pojedinih delova fasade u cilju oblikovanja objekta dozvoljeno je samo u onoj meri i na način da ne remeti započetu blokovsku regulaciju. Povlačenje prizemlja objekata obavezno je u delu gde je to definisano građevinskom linijom prizemlja kao pozicijom koja se mora poštovati(šema 3). šema 3 30

32 U slučaju vezanih kolonada (kroz više objekata) nivo prizemlja i plafona kolonade mora biti kontinualan bilo da je u pitanju novi niz objekata ili nadovezivanje novog objekta na već postojeći. Posebnu pažnju posvetiti oblikovanju pasaža, kolonada i njihovoj materijalizaciji. Minimalna visina pasaža iznosi 3 m, osim na mestima gde je predviđen prolaz protivpžarnih vozila gde je visina 4,5m. Prelaženje delova zgrade preko građevinske linije u vidu erkera, balkona i sl. se ne dozvoljava pri širini regulacije manjoj od 12m, Za širinu regulacije veću od 12m istureni deo zgrade može biti do 0.9m. Istureni deo fasade ne sme biti veći od 1/2 ukupne površine fasade. Ukoliko postoji potreba za izdignutim nivoom prizemlja na građevinskim parcelama (zbog podzemne garaže i sl.), stepenište po pravilu postaviti na građevinsku liniju, odnosno, građevinsku liniju prizemlja(šema2). Nivo prizemlja ne može biti viši od +1,0 m u odnosu na kotu nivelete javne površine ispred zgrade. Ovo pravilo ne važi za objekte duž Bulevara kralja Aleksandra. Prizemlja objekata duž Bulevara moraju biti na koti nivelete ulice(šema 4). šema 4 U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu reprezentativni, uklopljeni u ambijent i to sa kvalitetnim materijalima, savremenim arhitektonskim rešenjima i dr. Postavljanje objekta u odnosu na susedne objekte Kod zatvorenog tipa bloka naslanjanje novoplaniranih objekata na susedne definiše se na sledeći način: Kalkan novog objekta naslonjen na postojeći (objekat spratnosti veće ili jednake P+4 koji se neće menjati) u sadašnjoj formi i obliku ne sme biti veći od gabarita postojećeg kalkana. Moguće je odstupiti od pravila ukoliko zadržani susedni objekti imaju bočne otvore prostorija. Nije dozvoljeno zatvarati svetlarnike postojećih objekata, već formirati iste ili slične u novoprojektovanim objektima. Ukoliko je novi objekat udaljen od postojećeg manje od 4.0m, nije dozvoljeno sa te strane novog objekta predviđati otvore stambenih prostorija. Takođe, za već postojeće stambene objekte čija međusobna udaljenost iznosi manje od 3,0m, u slučaju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predviđati otvori stambenih prostorija. Na objektima koji svojom bočnom fasadom gledaju na javni prolaz, saobraćajnicu unutar bloka, dozvoljeno je ostaviti otvore na toj fasadi samo u slučajevima kada je širina ovog javnog prolaza 6 i više metara. Na planiranim objektima u dnu parcele, dvorišni objekti, koji sa svoje tri fasade naležu na međne linije parcele nije dozvoljeno graditi otvore na ovim fasadama. Otvori su dozvoljeni samo na fasadama koji su najmanje 5m udaljene od međne linije parcele (šema 5). 31

33 šema 5 Nije dozvoljeno ostavljanje neuređenih zabatnih zidova. Sve vidne zabatne zidove projektovati ili rekonstruisati kao uređeni deo fasade bez otvora. Preporučuje se izgradnja plitkih kosih krovova. Pravila za izgradnju ugaonih objekata Posebnu pažnju posvetiti oblikovanju ugaonih objekata i njihovom uklapanju u građevinske linije susednih objekata pri čemu se moraju poštovati svi stavovi iz predhodnih pravila. Potrebno je, ukoliko to konkretni uslovi lokacije dozvoljavaju, da ugaoni objekti, u skladu sa beogradskom arhitektonskom tradicijom, poseduju dominantni građevinski element na uglu. Pravila za rešavanje parkiranja u okviru parcele Potreban broj parking mesta rešiti u okviru građevinske parcele Obavezno iskoristiti nagibe i denivelacije terena za izgradnju višeetažnih garaža Garaže u podzemnim etažama novih objekata mogu se izvesti kao klasične ili mehaničke. Podzemne garaže mogu biti jednoetažne ili višeetažne. Obavezno ozeleneti prostor iznad podzemne garaže Ukoliko se gradi klasična garaža rampa za ulaz u garažu mora početi od definisane građevinske linije. Izuzetno, od ovog pravila se može odstupiti u slučaju kad se ispred objekta nalazi predbašta. Tada rampa može početi na regulacionoj liniji, u ovom slučaju rampa mora biti grejana u zimskom periodu. Nije dozvoljeno graditi nastrešnice nad otvorenom rampom u prostoru između građevinske i regulacione linije Posebna pravila izgradnje novih objekata Blok B16, katastarske parcele br. 7078, 7079, 7080, 7081, 7082, 7083, 7084: određene su dve građevinske linijie čime je uslovljena izgradnja objekata na obe strane parcele i deoba ovih parcela objektima postavljenim na građ. liniji prema Ulici Nova 1-1 kota prizemlja definisana je na preseku u grafičkom prilogu Plan saobraćaja ulaz u podzemne garaže ostvariti i iz Ulice Nova 1-1 i iz Kajmakčalanske podzemne garaže objekata na ovim parcelama mogu biti spojene uz saglasnost vlasnika, tj. korisnika, objekata šema 6 32

3.1 Granična vrednost funkcije u tački

3.1 Granična vrednost funkcije u tački 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju

Διαβάστε περισσότερα

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

PRAVA. Prava je u prostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom paralelnim sa tom pravom ( vektor paralelnosti).

PRAVA. Prava je u prostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom paralelnim sa tom pravom ( vektor paralelnosti). PRAVA Prava je kao i ravan osnovni geometrijski ojam i ne definiše se. Prava je u rostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom aralelnim sa tom ravom ( vektor aralelnosti). M ( x, y, z ) 3 Posmatrajmo

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

numeričkih deskriptivnih mera.

numeričkih deskriptivnih mera. DESKRIPTIVNA STATISTIKA Numeričku seriju podataka opisujemo pomoću Numeričku seriju podataka opisujemo pomoću numeričkih deskriptivnih mera. Pokazatelji centralne tendencije Aritmetička sredina, Medijana,

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA OM V me i preime: nde br: 1.0.01. 0.0.01. SAVJANJE SLAMA TANKOZDNH ŠTAPOVA A. TANKOZDN ŠTAPOV PROZVOLJNOG OTVORENOG POPREČNOG PRESEKA Preposavka: Smičući napon je konsanan po debljini ida (duž pravca upravnog

Διαβάστε περισσότερα

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala

Διαβάστε περισσότερα

Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju

Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju Broj 1 / 06 Dana 2.06.2014. godine izmereno je vreme zaustavljanja elektromotora koji je radio u praznom hodu. Iz gradske mreže 230 V, 50 Hz napajan je monofazni asinhroni motor sa dva brusna kamena. Kada

Διαβάστε περισσότερα

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1

Διαβάστε περισσότερα

41. Jednačine koje se svode na kvadratne

41. Jednačine koje se svode na kvadratne . Jednačine koje se svode na kvadrane Simerične recipročne) jednačine Jednačine oblika a n b n c n... c b a nazivamo simerične jednačine, zbog simeričnosi koeficijenaa koeficijeni uz jednaki). k i n k

Διαβάστε περισσότερα

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije

Διαβάστε περισσότερα

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće zadaci Beleške dr Bobana Marinkovića Iz skupa, 2,, 00} bira se na slučajan način 5 brojeva Odrediti skup elementarnih dogadjaja ako se brojevi biraju

Διαβάστε περισσότερα

Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom.

Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom. 1 Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom. Pravilo 2. Svaki atribut entiteta postaje atribut relacione šeme pod istim imenom. Pravilo 3. Primarni ključ entiteta postaje

Διαβάστε περισσότερα

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI III VEŽBA: URIJEOVI REDOVI 3.1. eorijska osnova Posmatrajmo neki vremenski kontinualan signal x(t) na intervalu definisati: t + t t. ada se može X [ k ] = 1 t + t x ( t ) e j 2 π kf t dt, gde je f = 1/.

Διαβάστε περισσότερα

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri 1 1 Zadatak 1b Čisto savijanje - vezano dimenzionisanje Odrediti potrebnu površinu armature za presek poznatih dimenzija, pravougaonog

Διαβάστε περισσότερα

10. STABILNOST KOSINA

10. STABILNOST KOSINA MEHANIKA TLA: Stabilnot koina 101 10. STABILNOST KOSINA 10.1 Metode proračuna koina Problem analize tabilnoti zemljanih maa vodi e na određivanje odnoa između rapoložive mičuće čvrtoće i proečnog mičućeg

Διαβάστε περισσότερα

1.0. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU REGULACIONOG PLANA

1.0. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU REGULACIONOG PLANA I OPŠTE ODREDBE PLANA 1.0. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU REGULACIONOG PLANA Pravni osnov za izradu plana sadržan je u: -Zakonu o planiranju i izgradnji ( Sl.glasnik RS broj 47/2003) -Odluci o izradi

Διαβάστε περισσότερα

DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE

DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE TEORIJA ETONSKIH KONSTRUKCIJA T- DIENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE 3.5 f "2" η y 2 D G N z d y A "" 0 Z a a G - tačka presek koja određje položaj sistemne

Διαβάστε περισσότερα

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola.

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola. KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b + c Gde je R, a 0 i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b + c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako

Διαβάστε περισσότερα

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f 2. Nule i znak funkcije; presek sa y-osom IspitivaƬe

Διαβάστε περισσότερα

5 Ispitivanje funkcija

5 Ispitivanje funkcija 5 Ispitivanje funkcija 3 5 Ispitivanje funkcija Ispitivanje funkcije pretodi crtanju grafika funkcije. Opšti postupak ispitivanja funkcija koje su definisane eksplicitno y = f() sadrži sledeće elemente:

Διαβάστε περισσότερα

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Ministarstvo prostornog uređenja i zaštite okolice UPUTSTVO

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Ministarstvo prostornog uređenja i zaštite okolice UPUTSTVO Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Ministarstvo prostornog uređenja i zaštite okolice UPUTSTVO O NAČINU OBRADE I INFORMISANJA JAVNOSTI O PODACIMA IZ SISTEMA ZA PRAĆENJE

Διαβάστε περισσότερα

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min Kritična sia izvijanja Kritična sia je ona najmanja vrednost sie pritisa pri ojoj nastupa gubita stabinosti, odnosno, pri ojoj štap iz stabine pravoinijse forme ravnoteže preazi u nestabinu rivoinijsu

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori MATEMATIKA 2 Prvi pismeni kolokvijum, 14.4.2016 Grupa 1 Rexea zadataka Dragan ori Zadaci i rexea 1. unkcija f : R 2 R definisana je sa xy 2 f(x, y) = x2 + y sin 3 2 x 2, (x, y) (0, 0) + y2 0, (x, y) =

Διαβάστε περισσότερα

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 79

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 79 TEORIJA BETOSKIH KOSTRUKCIJA 79 Primer 1. Odrediti potrebn površin armatre za stb poznatih dimenzija, pravogaonog poprečnog preseka, opterećen momentima savijanja sled stalnog ( g ) i povremenog ( w )

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE 0 4 0 1 Lanci za vešanje tereta prema standardu MSZ EN 818-2 Lanci su izuzetno pogodni za obavljanje zahtevnih operacija prenošenja tereta. Opseg radne temperature se kreće

Διαβάστε περισσότερα

35(7+2'1,3525$&8195$7,/$GLPHQ]LRQLVDQMHYUDWLOD

35(7+2'1,3525$&8195$7,/$GLPHQ]LRQLVDQMHYUDWLOD Predmet: Mašinski elementi Proraþun vratila strana 1 Dimenzionisati vratilo elektromotora sledecih karakteristika: ominalna snaga P 3kW Broj obrtaja n 14 min 1 Shema opterecenja: Faktor neravnomernosti

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

Teorija betonskih konstrukcija 1. Vežbe br. 4. GF Beograd

Teorija betonskih konstrukcija 1. Vežbe br. 4. GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 Vežbe br. 4 GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 1 "T" preseci - VEZANO dimenzionisanje Poznato: statički uticaji (M G,Q ) sračunato kvalitet materijala (f cd, f

Διαβάστε περισσότερα

URBANISTIČKI PROJEKAT,IZMJENE I DOPUNE ZA FLEKSIBILNU ZONU II, U BARU OPŠTI DIO GRANICE URBANISTIČKOG PROJEKTA

URBANISTIČKI PROJEKAT,IZMJENE I DOPUNE ZA FLEKSIBILNU ZONU II, U BARU OPŠTI DIO GRANICE URBANISTIČKOG PROJEKTA URBANISTIČKI PROJEKAT,IZMJENE I DOPUNE ZA FLEKSIBILNU ZONU II, U BARU OPŠTI DIO GRANICE URBANISTIČKOG PROJEKTA Granice u okviru kojih se obrañuje ovaj urbanistički projekat su odreñene GUP-om Bar. Odnose

Διαβάστε περισσότερα

PRILOG. Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C)

PRILOG. Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C) PRILOG Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C) Tab 3. Vrednosti sačinilaca α i β za tipične konstrukcije SN-sabirnica Tab 4. Minimalni

Διαβάστε περισσότερα

Trigonometrijske nejednačine

Trigonometrijske nejednačine Trignmetrijske nejednačine T su nejednačine kd kjih se nepznata javlja ka argument trignmetrijske funkcije. Rešiti trignmetrijsku nejednačinu znači naći sve uglve kji je zadvljavaju. Prilikm traženja rešenja

Διαβάστε περισσότερα

TABLICE I DIJAGRAMI iz predmeta BETONSKE KONSTRUKCIJE II

TABLICE I DIJAGRAMI iz predmeta BETONSKE KONSTRUKCIJE II TABLICE I DIJAGRAMI iz predmeta BETONSKE KONSTRUKCIJE II TABLICA 1: PARCIJALNI KOEFICIJENTI SIGURNOSTI ZA DJELOVANJA Parcijalni koeficijenti sigurnosti γf Vrsta djelovanja Djelovanje Stalno Promjenjivo

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU. 1 Prskalica je pogodna za rasprsivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Prskalica je namenjena za kućnu upotrebu,

Διαβάστε περισσότερα

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b)

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b) TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje između dve tačke Ako su nam date tačke Ax (, y) i Bx (, y ), onda rastojanje između njih računamo po formuli

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA **** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.

Διαβάστε περισσότερα

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova) MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

Cenovnik spiro kanala i opreme - FON Inžinjering D.O.O.

Cenovnik spiro kanala i opreme - FON Inžinjering D.O.O. Cenovnik spiro kanala i opreme - *Cenovnik ažuriran 09.02.2018. Spiro kolena: Prečnik - Φ (mm) Spiro kanal ( /m) 90 45 30 Muf/nipli: Cevna obujmica: Brza diht spojnica: Elastična konekcija: /kom: Ø100

Διαβάστε περισσότερα

Akvizicija tereta. 5660t. Y= masa drva, X=masa cementa. Na brod će se ukrcati 1733 tona drva i 3927 tona cementa.

Akvizicija tereta. 5660t. Y= masa drva, X=masa cementa. Na brod će se ukrcati 1733 tona drva i 3927 tona cementa. Akvizicija tereta. Korisna nosivost broda je 6 t, a na brodu ia 8 cu. ft. prostora raspoloživog za sještaj tereta pod palubu. Navedeni brod treba krcati drvo i ceent, a na palubu ože aksialno ukrcati 34

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

Оsnоvni principi prојеktоvаnjа zidаnih zgrаdа

Оsnоvni principi prојеktоvаnjа zidаnih zgrаdа Građevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Nišu Osnovne akademske studije studijski program Arhitektura Školska godina 2015/16 Uvod u arhitektonske konstrukcije, II sem. 2+2 Predavanje br. 6 Оsnоvni

Διαβάστε περισσότερα

PRETHODNI PRORACUN VRATILA (dimenzionisanje vratila)

PRETHODNI PRORACUN VRATILA (dimenzionisanje vratila) Predet: Mašinski eleenti Proračun vratila strana Dienzionisati vratilo elektrootora sledecih karakteristika: oinalna snaga P = 3kW roj obrtaja n = 400 in Shea opterecenja: Faktor neravnoernosti K =. F

Διαβάστε περισσότερα

100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med =

100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 96kcal 100g mleko: 49kcal = 250g : E mleko E mleko =

Διαβάστε περισσότερα

Trigonometrija 2. Adicijske formule. Formule dvostrukog kuta Formule polovičnog kuta Pretvaranje sume(razlike u produkt i obrnuto

Trigonometrija 2. Adicijske formule. Formule dvostrukog kuta Formule polovičnog kuta Pretvaranje sume(razlike u produkt i obrnuto Trigonometrija Adicijske formule Formule dvostrukog kuta Formule polovičnog kuta Pretvaranje sume(razlike u produkt i obrnuto Razumijevanje postupka izrade složenijeg matematičkog problema iz osnova trigonometrije

Διαβάστε περισσότερα

Visinska predstava na topografskim podlogama. Pojedine tačke sa kotama Izohipse Hipsometrijska skala Šrafura Senčenje. Kombinacija

Visinska predstava na topografskim podlogama. Pojedine tačke sa kotama Izohipse Hipsometrijska skala Šrafura Senčenje. Kombinacija Visinska predstava na topografskim podlogama Pojedine tačke sa kotama Izohipse Hipsometrijska skala Šrafura Senčenje Kombinacija 15 Tačke sa visinama 16 Izohipse E ekvidistancija Vrednosti: 0.5, 1, 2.5,...

Διαβάστε περισσότερα

Predavanje br.3 KONSTRUKTIVNI SKLOPOVI ZGRADA

Predavanje br.3 KONSTRUKTIVNI SKLOPOVI ZGRADA Predavanje br.3 KONSTRUKTIVNI SKLOPOVI ZGRADA Dr Veliborka Bogdanović, red.prof. Dr Dragan Kostić, v.prof. Konstruktivni sklop - Noseći sistem objekta Struktura sastavljena od jednostavnih nosećih elemenata

Διαβάστε περισσότερα

PID: Domen P je glavnoidealski [PID] akko svaki ideal u P je glavni (generisan jednim elementom; oblika ap := {ab b P }, za neko a P ).

PID: Domen P je glavnoidealski [PID] akko svaki ideal u P je glavni (generisan jednim elementom; oblika ap := {ab b P }, za neko a P ). 0.1 Faktorizacija: ID, ED, PID, ND, FD, UFD Definicija. Najava pojmova: [ID], [ED], [PID], [ND], [FD] i [UFD]. ID: Komutativan prsten P, sa jedinicom 1 0, je integralni domen [ID] oblast celih), ili samo

Διαβάστε περισσότερα

DOKUMENTACIJA ZA ODLUČIVANJE O POTREBI PROCJENE UTICAJA

DOKUMENTACIJA ZA ODLUČIVANJE O POTREBI PROCJENE UTICAJA NOSILAC PROJEKTA: JPU NAŠA RADOST HERCEG NOVI DOKUMENTACIJA ZA ODLUČIVANJE O POTREBI PROCJENE UTICAJA Podgorica, avgust 2015. godine 1 1. OPŠTE INFORMACIJE a) NOSILAC PROJEKTA: JPU NAŠA RADOST HERCEG NOVI

Διαβάστε περισσότερα

Uvod u neparametarske testove

Uvod u neparametarske testove Str. 148 Uvod u neparametarske testove Predavač: Dr Mirko Savić savicmirko@ef.uns.ac.rs www.ef.uns.ac.rs Hi-kvadrat testovi c Str. 149 Koristi se za upoređivanje dve serije frekvencija. Vrste c testa:

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021

GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021 REPUBLIKA SRBIJA SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA Broj: 350-403/03-XII-01 22. septembar 2003. godine Beograd GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021 PREDSEDNIK SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA Radmila Hrustanović s. r. GENERALNI

Διαβάστε περισσότερα

Evolucija kontaktnih tesnih dvojnih sistema W UMa tipa

Evolucija kontaktnih tesnih dvojnih sistema W UMa tipa Evolucija kontaktnih tesnih dvojnih sistema W UMa tipa B.Arbutina 1,2 1 Astronomska opservatorija, Volgina 7, 11160 Beograd, Srbija 2 Katedra za astronomiju, Univerzitet u Beogradu, Studentski trg 16,

Διαβάστε περισσότερα

S t r a n a 1. 1.Povezati jonsku jačinu rastvora: a) MgCl 2 b) Al 2 (SO 4 ) 3 sa njihovim molalitetima, m. za so tipa: M p X q. pa je jonska jačina:

S t r a n a 1. 1.Povezati jonsku jačinu rastvora: a) MgCl 2 b) Al 2 (SO 4 ) 3 sa njihovim molalitetima, m. za so tipa: M p X q. pa je jonska jačina: S t r a n a 1 1.Povezati jonsku jačinu rastvora: a MgCl b Al (SO 4 3 sa njihovim molalitetima, m za so tipa: M p X q pa je jonska jačina:. Izračunati mase; akno 3 bba(no 3 koje bi trebalo dodati, 0,110

Διαβάστε περισσότερα

1 - KROVNA KONSTRUKCIJA : * krovni pokrivač, daska, letva: = 0,60 kn/m 2 * sneg, vetar : = 1,00 kn/m 2

1 - KROVNA KONSTRUKCIJA : * krovni pokrivač, daska, letva: = 0,60 kn/m 2 * sneg, vetar : = 1,00 kn/m 2 OPTEREĆENJE KROVNE KONSTRUKCIJE : * krovni pokrivač, daska, letva: = 0,60 kn/m 2 * sneg, vetar : = 1,00 kn/m 2 1.1. ROGOVI : * nagib krovne ravni : α = 35 º * razmak rogova : λ = 80 cm 1.1.1. STATIČKI

Διαβάστε περισσότερα

PRIMJER 3. MATLAB filtdemo

PRIMJER 3. MATLAB filtdemo PRIMJER 3. MATLAB filtdemo Prijenosna funkcija (IIR) Hz () =, 6 +, 3 z +, 78 z +, 3 z +, 53 z +, 3 z +, 78 z +, 3 z +, 6 z, 95 z +, 74 z +, z +, 9 z +, 4 z +, 5 z +, 3 z +, 4 z 3 4 5 6 7 8 3 4 5 6 7 8

Διαβάστε περισσότερα

I Pismeni ispit iz matematike 1 I

I Pismeni ispit iz matematike 1 I I Pismeni ispit iz matematike I 27 januar 2 I grupa (25 poena) str: Neka je A {(x, y, z): x, y, z R, x, x y, z > } i ako je operacija definisana sa (x, y, z) (u, v, w) (xu + vy, xv + uy, wz) Ispitati da

Διαβάστε περισσότερα

7 Algebarske jednadžbe

7 Algebarske jednadžbe 7 Algebarske jednadžbe 7.1 Nultočke polinoma Skup svih polinoma nad skupom kompleksnih brojeva označavamo sa C[x]. Definicija. Nultočka polinoma f C[x] je svaki kompleksni broj α takav da je f(α) = 0.

Διαβάστε περισσότερα

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Biserka Draščić Ban Pomorski fakultet u Rijeci 17. veljače 2011. Grafičko prikazivanje atributivnih nizova Atributivni nizovi prikazuju se grafički

Διαβάστε περισσότερα

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa? TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja

Διαβάστε περισσότερα

Zadatak 4b- Dimenzionisanje rožnjače

Zadatak 4b- Dimenzionisanje rožnjače Zadatak 4b- Dimenzionisanje rožnjače Rožnjača je statičkog sistema kontinualnog nosača raspona L= 5x6,0m. Usvaja se hladnooblikovani šuplji profil pravougaonog poprečnog preseka. Raster rožnjača: λ r 2.5m

Διαβάστε περισσότερα

2 PRORAČUN KANALIZACIJE Aproksimativno određivanje količine otpadnih voda i dimenzije priključnog voda kanalizacije

2 PRORAČUN KANALIZACIJE Aproksimativno određivanje količine otpadnih voda i dimenzije priključnog voda kanalizacije Tehnički studio INSTALACIJE ZGRADA 2 PRORAČUN KANALIZACIJE Aproksimativno određivanje količine otpadnih voda i dimenzije priključnog voda kanalizacije Sustavi kanalizacije:. mješoviti kanalizacijski sustav

Διαβάστε περισσότερα

Proračunski model - pravougaoni presek

Proračunski model - pravougaoni presek Proračunski model - pravougaoni presek 1 ε b 3.5 σ b f B "" ηx M u y b x D bu G b h N u z d y b1 a1 "1" b ε a1 10 Z au a 1 Složeno savijanje - VEZNO dimenzionisanje Poznato: statički uticaji za (M i, N

Διαβάστε περισσότερα

Rad, snaga, energija. Tehnička fizika 1 03/11/2017 Tehnološki fakultet

Rad, snaga, energija. Tehnička fizika 1 03/11/2017 Tehnološki fakultet Rad, snaga, energija Tehnička fizika 1 03/11/2017 Tehnološki fakultet Rad i energija Da bi rad bio izvršen neophodno je postojanje sile. Sila vrši rad: Pri pomjeranju tijela sa jednog mjesta na drugo Pri

Διαβάστε περισσότερα

S A D A J A. Uvod...1 B. Pravila ure ewa prostora...8 B.1 Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta B.1.1 Javno gra evinsko zemqi{te

S A D A J A. Uvod...1 B. Pravila ure ewa prostora...8 B.1 Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta B.1.1 Javno gra evinsko zemqi{te S A D R @ A J A. Uvod...1 A.1 Povod i ciq izrade plana...1 A.2 Obuhvat plana...2 A.2.1 Granice i povr{ina obuhvata plana...2 A.2.2 Postoje}a namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta...3 A.3 Planski osnov...4

Διαβάστε περισσότερα

UZDUŽNA DINAMIKA VOZILA

UZDUŽNA DINAMIKA VOZILA UZDUŽNA DINAMIKA VOZILA MODEL VOZILA U UZDUŽNOJ DINAMICI Zanemaruju se sva pomeranja u pravcima normalnim na pravac kretanja (ΣZ i = 0, ΣY i = 0) Zanemaruju se svi vidovi pobuda na oscilovanje i vibracije,

Διαβάστε περισσότερα

Skup svih mogućih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih događaja se najčešće obeležava sa E. = {,,,... }

Skup svih mogućih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih događaja se najčešće obeležava sa E. = {,,,... } VEROVTNOĆ - ZDI (I DEO) U računu verovatnoće osnovni pojmovi su opit i događaj. Svaki opit se završava nekim ishodom koji se naziva elementarni događaj. Elementarne događaje profesori različito obeležavaju,

Διαβάστε περισσότερα

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Osječki matematički list 000), 5 9 5 Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Šefket Arslanagić Alija Muminagić Sažetak. U radu se navodi nekoliko različitih dokaza jedne poznate

Διαβάστε περισσότερα

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A.

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A. 3 Infimum i supremum Definicija. Neka je A R. Kažemo da je M R supremum skupa A ako je (i) M gornja meda skupa A, tj. a M a A. (ii) M najmanja gornja meda skupa A, tj. ( ε > 0)( a A) takav da je a > M

Διαβάστε περισσότερα

Veličina zahvata lokacije je 1,26ha. Planski pokazatelji su dati u narednoj tabeli: Tabela 1. Urbanistički pokazatelji

Veličina zahvata lokacije je 1,26ha. Planski pokazatelji su dati u narednoj tabeli: Tabela 1. Urbanistički pokazatelji 4.3 ELEKTROENERGETIKA 1. UVOD Ovim planom određene su potrebe, definisane zahvatom u okviru izmjena DUP-a i UP-a Istorijskog jezgra Cetinja, za električnom energijom u zavisnosti od strukture i namjene

Διαβάστε περισσότερα

BJELILA-RUTKE-GORELAC Sutomore. Plan za neformalna naselja

BJELILA-RUTKE-GORELAC Sutomore. Plan za neformalna naselja BJELILA-RUTKE-GORELAC Sutomore Plan za neformalna naselja Maj, 2014. - Investitor: OPŠTINA BAR ''BarProject'' d.o.o. Bar Radni tim: dipl. ing. arh. (odgovorni planer) Edvard Spahija, dipl.ing.saob. Nikola

Διαβάστε περισσότερα

4 Numeričko diferenciranje

4 Numeričko diferenciranje 4 Numeričko diferenciranje 7. Funkcija fx) je zadata tabelom: x 0 4 6 8 fx).17 1.5167 1.7044 3.385 5.09 7.814 Koristeći konačne razlike, zaključno sa trećim redom, odrediti tačku x minimuma funkcije fx)

Διαβάστε περισσότερα

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu.

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu. ALKENI Acikliči ezasićei ugljovodoici koji imaju jedu dvostruku vezu. 2 4 2 2 2 (etile) viil grupa 3 6 2 3 2 2 prope (propile) alil grupa 4 8 2 2 3 3 3 2 3 3 1-bute 2-bute 2-metilprope 5 10 2 2 2 2 3 2

Διαβάστε περισσότερα

Dimenzioniranje nosaa. 1. Uvjeti vrstoe

Dimenzioniranje nosaa. 1. Uvjeti vrstoe Dimenzioniranje nosaa 1. Uvjeti vrstoe 1 Otpornost materijala prouava probleme 1. vrstoe,. krutosti i 3. elastine stabilnosti konstrukcija i dijelova konstrukcija od vrstog deformabilnog materijala. Moraju

Διαβάστε περισσότερα

Knauf zvučna zaštita. Knauf ploče Knauf sistemi Knauf detalji izvođenja. Dipl.inž.arh. Goran Stojiljković Rukovodilac tehnike suve gradnje

Knauf zvučna zaštita. Knauf ploče Knauf sistemi Knauf detalji izvođenja. Dipl.inž.arh. Goran Stojiljković Rukovodilac tehnike suve gradnje Knauf zvučna zaštita Knauf ploče Knauf sistemi Knauf detalji izvođenja Dipl.inž.arh. Goran Stojiljković Rukovodilac tehnike suve gradnje Knauf ploče Gipsana Gipskartonska Gipsano jezgro obostrano ojačano

Διαβάστε περισσότερα

Determinante. Inverzna matrica

Determinante. Inverzna matrica Determinante Inverzna matrica Neka je A = [a ij ] n n kvadratna matrica Determinanta matrice A je a 11 a 12 a 1n a 21 a 22 a 2n det A = = ( 1) j a 1j1 a 2j2 a njn, a n1 a n2 a nn gde se sumiranje vrši

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2.

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2. 5 Sistemi linearnih jednačina 47 5 Sistemi linearnih jednačina U opštem slučaju, pod sistemom linearnih jednačina podrazumevamo sistem od m jednačina sa n nepoznatih x 1 + a 12 x 2 + + a 1n x n = b 1 a

Διαβάστε περισσότερα

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B.

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Korespondencije Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Pojmovi B pr 2 f A B f prva projekcija od

Διαβάστε περισσότερα

PREDNAPETI BETON Primjer nadvožnjaka preko autoceste

PREDNAPETI BETON Primjer nadvožnjaka preko autoceste PREDNAPETI BETON Primjer nadvožnjaka preko autoceste 7. VJEŽBE PLAN ARMATURE PREDNAPETOG Dominik Skokandić, mag.ing.aedif. PLAN ARMATURE PREDNAPETOG 1. Rekapitulacija odabrane armature 2. Određivanje duljina

Διαβάστε περισσότερα

PRESECI SA PRSLINOM - VELIKI EKSCENTRICITET

PRESECI SA PRSLINOM - VELIKI EKSCENTRICITET TEORJA ETONSKH KONSTRUKCJA 1 PRESEC SA PRSLNO - VELK EKSCENTRCTET ČSTO SAVJANJE - SLOODNO DENZONSANJE Poznato: Nepoznato: - statčk tcaj za pojedna opterećenja ( ) - sračnato - kvaltet materjala (, σ v

Διαβάστε περισσότερα

PROSTORNI STATIČKI ODREĐENI SUSTAVI

PROSTORNI STATIČKI ODREĐENI SUSTAVI PROSTORNI STATIČKI ODREĐENI SUSTAVI - svi elementi ne leže u istoj ravnini q 1 Z F 1 F Y F q 5 Z 8 5 8 1 7 Y y z x 7 X 1 X - svi elementi su u jednoj ravnini a opterećenje djeluje izvan te ravnine Z Y

Διαβάστε περισσότερα

Unipolarni tranzistori - MOSFET

Unipolarni tranzistori - MOSFET nipolarni tranzistori - MOSFET ZT.. Prijenosna karakteristika MOSFET-a u području zasićenja prikazana je na slici. oboaćeni ili osiromašeni i obrazložiti. b olika je struja u točki, [m] 0,5 0,5,5, [V]

Διαβάστε περισσότερα

METODA SEČICE I REGULA FALSI

METODA SEČICE I REGULA FALSI METODA SEČICE I REGULA FALSI Zadatak: Naći ulu fukcije f a itervalu (a,b), odoso aći za koje je f()=0. Rešeje: Prvo, tražimo iterval (a,b) a kome je fukcija eprekida, mootoa i važi: f(a)f(b)

Διαβάστε περισσότερα

DETALJNI URBANISTIČKI PLAN STARA BANJA - IGALO. Nacrt plana. Herceg Novi jun, 2011.

DETALJNI URBANISTIČKI PLAN STARA BANJA - IGALO. Nacrt plana. Herceg Novi jun, 2011. DETALJNI URBANISTIČKI PLAN STARA BANJA - IGALO Herceg Novi jun, 2011. 1. UVOD 1.1 Pravni osnov Izrada Detaljnog urbanističkog plana»stara banja-igalo«je zasnovana na Odluci o izradi plana br. 01-1-745/08

Διαβάστε περισσότερα

TERMALNOG ZRAČENJA. Plankov zakon Stefan Bolcmanov i Vinov zakon Zračenje realnih tela Razmena snage između dve površine. Ž. Barbarić, MS1-TS 1

TERMALNOG ZRAČENJA. Plankov zakon Stefan Bolcmanov i Vinov zakon Zračenje realnih tela Razmena snage između dve površine. Ž. Barbarić, MS1-TS 1 OSNOVNI ZAKONI TERMALNOG ZRAČENJA Plankov zakon Stefan Bolcmanov i Vinov zakon Zračenje realnih tela Razmena snage između dve površine Ž. Barbarić, MS1-TS 1 Plankon zakon zračenja Svako telo čija je temperatura

Διαβάστε περισσότερα

REKE I REČNI SLIVOVI

REKE I REČNI SLIVOVI REKE I REČNI SLIVOVI OSNOVNI ELEMENTI REČNIH SLIVOVA OSNOVNI ELEMENTI REČNIH SLIVOVA UZROK FORMIRANJA POVRŠINSKIH VODOTOKA voda iz atmosfere i podzemlja, koja se pod uticajem gravitacione sile kreće prema

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE, jer se na

OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE, jer se na OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Prva tačka u ispitivanju toka unkcije je odredjivanje oblasti deinisanosti, u oznaci Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog ajla, obavezno pogledajte ajl ELEMENTARNE

Διαβάστε περισσότερα

Opština Kotor LOKALNA STUDIJA LOKACIJE GRBALJ I 2009.

Opština Kotor LOKALNA STUDIJA LOKACIJE GRBALJ I 2009. Opština Kotor LOKALNA STUDIJA LOKACIJE GRBALJ I 009. LOKALNA STUDIJA LOKACIJE GRBALj I Naručilac: Skupština Opštine Kotor Predsjednik Opštine: Marija ĆATOVIĆ Obrađivač: AG INFOPLAN, Budva Direktor: Predrag

Διαβάστε περισσότερα

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Katedra za elektroniku Elementi elektronike Laboratorijske vežbe Vežba br. 2 STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Datum: Vreme: Studenti: 1. grupa 2. grupa Dežurni: Ocena: Elementi elektronike -

Διαβάστε περισσότερα

PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA DEO PODRU^JA CENTRALNE ZONE, BLOK IZME\U ULICA: 27. MARTA, VLADETINE, KNEZ DANILOVE I RUZVELTOVE

PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA DEO PODRU^JA CENTRALNE ZONE, BLOK IZME\U ULICA: 27. MARTA, VLADETINE, KNEZ DANILOVE I RUZVELTOVE Skup{tina grada Beograda, na sednici odr`anoj... 2003. godine, na osnovu Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glaasnik RS, br. 47/03) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda ( Slu`beni list grada Beograda,

Διαβάστε περισσότερα

PRESECI SA PRSLINOM - VELIKI EKSCENTRICITET

PRESECI SA PRSLINOM - VELIKI EKSCENTRICITET TEORIJ ETONSKIH KONSTRUKCIJ 1 PRESECI S PRSLINO - VELIKI EKSCENTRICITET ČISTO SVIJNJE - VEZNO DIENZIONISNJE Poznato: - statički ticaji za pojedina opterećenja ( i ) - kalitet materijala (f, σ ) - dimenzije

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

T E H N I Č K I N A L A Z I M I Š LJ E NJ E

T E H N I Č K I N A L A Z I M I Š LJ E NJ E Mr.sc. Krunoslav ORMUŽ, dipl. inž. str. Stalni sudski vještak za strojarstvo, promet i analizu cestovnih prometnih nezgoda Županijskog suda u Zagrebu Poljana Josipa Brunšmida 2, Zagreb AMITTO d.o.o. U

Διαβάστε περισσότερα

Jednodimenzionalne slučajne promenljive

Jednodimenzionalne slučajne promenljive Jednodimenzionalne slučajne promenljive Definicija slučajne promenljive Neka je X f-ja def. na prostoru verovatnoća (Ω, F, P) koja preslikava prostor el. ishoda Ω u skup R realnih brojeva: (1)Skup {ω/

Διαβάστε περισσότερα